B5 00
Grupa B5 – Zaštita i automatizacija
Izveštaj stručnih izvestilaca
Mr Đorđe Golubović (I3, R4, R5, I6, R7, I8, R14, R15)
Mr Jovan Jović
(I1, R2, R9, R10, R11, R12, R13, I16, I17, R18, R19)
Za 30. Savetovanje JUKO CIGRE, za Grupu B5, predviđene su sledeće preferencijalne teme;
1. Primena i korist upotrebe informacionih tehnologija (IT) u automatizaciji postrojenja, zaštiti i
2.
3.
4.
5.
lokalnom upravljanju:
• Primena i korist u nadzoru, operativno planiranje, planiranje održavanja, faktori upravljanja;
• Kvalitet informacija: sigurnost, tačnost / validnost, pravovremenost, brzina akvizicije;
• Primena i iskustva sa Internet / intranet i WEB aplikacijama za zaštitu i automatiku postrojenja;
• Publikovani standardi u oblasti automatizacije, zaštite i nadzora: sadašnja situacija i iskustva,
očekivanja i granice, perspektive IEC 61850.
Potrebe za softverskim alatima u oblasti zaštite, upravljanja i razvoj: aplikacija, baze podataka,
ispitivanje / sertifikacija:
• Baza podataka za višekorisnički pristup, korisnički interfejs, veza sa drugim bazama;
• Alati za podešavanje radnih parametara relejne zaštite i interakcija sa elementima
elektroenergetskog sistema;
• Alati za podešavanje radnih parametara vezanih za rad ispitne opreme;
• Korisničko uputstvo za održavanje upravljačko zaštitne opreme u toku eksploatacije.
Novorazvijeni algoritmi za uređaje relejne zaštite. Matematički modeli i softveri za proračun
parametara za podešavanje relejne zaštite ili efekata u EES bitnih za njihov rad.
Savremeni uređaji za zaštitu, lokalno upravljanje i merenje. Realizacija savremenih domaćih i / ili
inostranih rešenja, metode ispitivanja i ocena kvaliteta, tipska i komadna ispitivanja.
Analiza rada postojećih uređaja za zaštitu, lokalno upravljanje i merenje. Predlozi za poboljšanje
njihovog rada, bazirani na eksploatacionim iskustvima ili analizi važnijih pogonskih događaja u
EES. Kriterijumi za zamenu ili rekonstrukciju.
Za Savetovanje je pristiglo 19 radova od kojih je, kroz izveštaje stručnih izvestilaca, 13 svrstano
u kategoriju referat, a 6 u kategoriju stručnih informacija.
Prema problematici koju obrađuju i prema preferencijalnim temema prispeli radovi su podeljeni u
sledeće grupe:
Grupa 1. Primena i korist upotrebe informacionih tehnologija (IT ) u automatizaciji postrojenja,
zaštiti i lokalnom upravljanju
B5_I_1: PREDLOG PRIMENE KOMUNIKACIONOG PROTOKOLA IEC 61850 ZA REALIZACIJU TEHNIKE ZEMLJOSPOJNOG PREKIDAČA, UNAPREĐENJE RADA
FUNKCIJE APU-A NA 20kV IZVODIMA I NADZORA OTPORNIKA U NEUTRALI, B. Mitrović
Kratak Sadržaj:
U radu je dat elementarni prikaz koncepcije standarda IEC 61850 i date su neke prednosti nad
klasičnim ožičenjima. U tekstu je dato i nekoliko predloga za korišćenje protokola IEC 61850 u
sistemu automatike zemljospojnog prekidača, unapređenje rada funkcije APU-a na 20kV izvodima i
nadzora otpornika u neutralnoj tački transformatora.
Pitanja za Autore:
- Zašto se, nakon neuspešnog delovanja zemljospojnog prekidača predlaže blokada brzog APU-a, kada neke statistike kažu da zemljospojni prekidač uspešno eliminiše oko 92% zemljospojeva u kojima
je bilo uslova za eliminaciju, a da ostalih uspešnih 8% pripada klasičnoj tehnici brzog APU-a?
- Da li su u Elektrovojvodini negde ostvareni ovi predlozi?
B5_R_2: UPOREĐENJE VREMENA IZVRŠENJA FUNKCIJE IZ SISTEMA ZA AUTOMATIZACIJU TRAFOSTANICE U ZAVISNOSTI OD NAČINA KOMUNIKACIJE
IZMEĐU UREĐAJA KOJI ČINE SISTEM ZA AUTOMATIZACIJU, Z. Subašić
Kratak Sadržaj:
U radu su dati podaci o merenju vremena koje je potrebno za izvršenje neke funkcije u sistemu za
automatizaciju. Merenja su vršena u trafostanici 110/20 kV "Ruma 1", za prenos signala klasičnim
žičanim vezama i primenom IEC 61850 GOOSE mehanizma.
Data su vrlo zanimljiva zapažanja i predlozi za dalje praćenje ovih parametara.
Pitanja za Autore:
- Bilo bi interesantno da se merenja izvrše za različite tipove uređaja.
- Da li se i na koji način autor uverio da je vreme na IED u TS sinhronizovano i koji je stepen te
sinhronizacije, pošto razlika vremena na IED-ima može da utiče na interpretaciju rezultata merenja ?
Grupa 2. Potrebe za softver skim alatima u oblasti zaštite, upravljanja i razvoj: aplikacija, baze
podataka, ispitivanje / sertifikacija
B5_I_3: PREDLOG NOVOG REŠENJA KORISNIČKOG INTERFEJSA U FORMI WIZARD
-A ZA PARAMETRIRANJE UREĐAJA RELEJNE ZAŠTITE, U. Petrović, D. Hodžić,
N. Buđevac
Kratak Sadržaj:
Uređaji relejne zaštite, realizovani na osnovu savremenih tendencija i opšte prihvaćenih standarda u
oblasti elektroenergetskih sistema, pokrivaju širok dijapazon mogućih aplikacija, i to iziskuje
složenost njegove opšte konfiguracije i parametriranja odnosno obučenost kadrova. Javlja se potreba
za namenskim softverskim rešenjima.
Ovaj rad daje predlog jednog sasvim novog rešenja korisničkog interfejsa podešavanje
konfiguracionih parametara i parametara zaštite. Osnovni princip predstavlja organizacija u formi
wizard-a, tačnije koncept korisnički vođenog interfejsa.
Pitanja za Autore:
- Da li je uopšte potreban lokalni HMI za ovakve (zahtevne) potrebe? Mislim da je neuporedivo je
bolje koristiti licni racunar (ili sl.) uz (po mogućnosti) embeded web podršku!
- Lokalni HMI je kompleksan, skup, komplikovan za razvoj, eksploataciono osetljiv element, koji bez
obzira na početnu izjavu Autora ipak ne omogućuje u „konačnom broju koraka omogućava potpunu
konfiguraciju uređaja relejne zaštite.“ !
2
- Mogu li Autori prikazati u celosti bilo koji wizard, i jasno navesti razliku između wizarda i menija?
B5_R_4: NACIONALNA LABORATORIJA ZA AUTORIZACIJU I SERTIFIKACIJU
RELEJNO-UPRAVLJAČKIH UREĐAJA – POTREBA ILI LUKSUZ ?, J. Jović
Kratak Sadržaj:
Već niz godina u Srbiji se primenjuje zakon o javnim nabavkama koji, kao glavni element ocenjivanja
ponuda, protežira – kriterijum najniže cene.Pri tome se (ne)svesno zanemaruje tehnička upotrebljivost
nabavljene robe, te se često pri nabavkama dobijaju elementi koji su nekompatibilni, problematični za
ugradnju i za održavanje. Skoro svaki pokušaj da se tehničkim kriterijumima da veći značaj, ocenjuje
se kao favorizovanje određenog proizvođača, što je, naravno, u suprotnosti sa duhom Zakona. Postoji
mišljenje da je neophodno da se izrade liste tehnički prihvatljive opreme koja se može nuditi, kupovati
i ugrađivati u objekte EMS-a. Takvi principi su već poznati u svetu i ne predstavljaju diskriminatorski
pristup pojedinim proizvođačima opreme, jer se prihvatanje uređaja vrši po ustanovljenim i javno
proklamovanim procedurama. U nekim državama egzistiraju i nacionalne laboratorije koje su
opremljene za specijalna ispitivanja opreme, koje, takođe, imaju mogućnost i sertifikacije opreme.
Pitanja za Autore:
– Recenzent u potpunasti shvata duh izlaganja Autora. Ipak, njegov pristup je u znatnoj koliziji sa
postojećim Zakonom o JN. Iako moguće, preferirane (odobrene) liste ili „crne“ liste su instrument
koji se teško koristi i teško brani. Nešto mesta se otvara u „restriktivnim“ procedurama (skraćene
liste) gde se može biti nešto zahtevniji od klasičnih tendera, a „crne liste“ su veoma ograničenog
(uglavnom komercijalnog) dosega. Takođe, domaće JN ne prepoznaju internu tehničku regulativu
kompanije (npr. Tehničke Preporuke, Interne Standarde...) kao relevantan dokument, na koga se
može pozivati! Da li Autor sugeriše promenu Zakona o JN ili misli da postoji neka druga mogućnost
(koja?) koja bi vodila kvalitetnom vrednovanju ponuda, i/ili odbacivanju nekvalitetnih ponuda?
– Referentna (nezavisna) laboratorija je uvek dobrodošla institucija. Ona po definiciji nemože biti
kompanijska! Takođe, u njoj bi se (možda) mogli proveriti karakteristični testovi za koje kompanija
smatra da su bitni (naravno ne svi). Ako ponuđač ima svoj test (atest), urađen po priznatom
standardu i u priznatoj laboratoriji (certifikovanoj), kakva bi bila svrha i kakva težina ponovnog
ispitivanja? Da li postoji obaveza prilaganja Atesta u tenderskoj proceduri?
– Domaći ponuđači ili „no name“ (kojih je sve više) tipično ne raspolažu navedenim testovima. Da li
Autor predlaže „internu sertifikaciju“ takvih firmi i roba (kakva je težina toga)? Da li se predlaže
sertifikacija i opreme i sistema (npr. upravljačkog, programa za parametrizaciju, firmware-a, OS,
protokol...) ili samo hardware-a?
Grupa 3. Novorazvijeni algoritmi za uređaje relejne zaštite. Matematički modeli i softveri za
proračun parametara za podešavanje relejne zaštite ili efekata u EES bitnih za njihov rad
B5_R_5: PRIMENA WAVELET TRANSFORMCIJE U RELEJNOJ ZAŠTITI, D. Hodžić
Kratak Sadržaj:
Wavelet transformacija (WT) je sredinom devedesetih godina XX veka prepoznata kao obećavajuća
tehnika u obradi signala. Mogućnosti koje ona pruža i do danas ostaju aktuelna tema u poljima
energetike: analiza prelaznih pojava, kvalitet električne energije i relejna zaštita.
U ovom radu su prikazane važne osobine WT u kontekstu analize nestacionarnih signala koje se mogu
primeniti u okviru mikroprocesorske relejne zaštite, zajedno sa primerima (detekcija trenutaka u
kojima strujni merni transformatori ulaze i izlaze iz saturacije i opis konfiguracije releja koji koristi
odbirke visokofrekventnog putujućeg talasa, kao i mogućnost lokacije kvara.
Svakako najčudnija definicija visokoimpedantnog kvara!
Pitanja za Autore:
- “Na osnovu detaljnih testiranja, koja podrazumevaju variranje mesta kvara, otpornost na mestu
kvara, kao i na osnovu ispitivanja slučajeva kada ne postoji kvar, potrebno je izabrati najpogodniji
3
prag za SumaD1 i vremenski okvir u kom signal mora da bude iznad izabranog praga da bi se došlo
do obezbenenja pravilne reakcije...” kako se ovo u realnosti podešava????
- Da li je probana detekcija zasićenja mernog transformatora u prisustvu (visoke) aperiodične
komponente?
- Putujući talasi i serijsko kompenzovani vodovi?
- Mada je načelno dato u radu, kako Autor vidi koegzistenciju STFT i WT?
B5_I_6: MERENJE ELEKTRIČNE SNAGE I ENERGIJE PRIMENOM PROGRAMSKOG
PAKETA LABVIEW, B. Koprivica
Kratak Sadržaj:
U ovom radu biće prikazana realizacija virtuelnog instrumenta za merenje električne snage i energije
kod jednofaznih i trofaznih prijemnika pomoću akvizicionih kartica i programskog paketa LabVIEW.
Ovi instrumenti imaće mogućnost merenja aktivne, prividne i reaktivne snage i energije , efektivne
vrednosti struja i napona, vremenskih i fazorskih oblika i faktora snage. Za trofazni prijemnik daju se
direktne, indirektne i nulte komponente sistema. Merenje je sprovedeno sa jednofaznim i trofaznim
potrošačima, pretežno aktivnim ili induktivnim. Za proveru dobijenih rezultata se koristi precizna
merna grupa DMG1, koja može meriti utrošenu električnu energiju, snage, napone i struje sa
naznačenom klasom tačnosti 0,2.
Rad predstavlja informaciju o mogućnosti programskog paketa LABVIEW+EPM.
Pitanja za Autore:
- Sa direktnim merenjem struja i napona, očekivana je praktično idealna tačnost. Šta je realni
hendikep ovakvog mernog sloga?
- Osim na akademskog nivou, čemu bi ovakav pristup u realnosti mogao da koristi?
B5_R_7: ALGORITAM ZA ESTIMACIJU FREKVENCIJE PRIMENOM FURIJEOVE METODE I NJUTNOVOG ITERATIVNOG POSTUPKA, M. Terzić, M. Đurić
Kratak Sadržaj:
U okviru ovog rada formiran je i ispitan algoritam za estimaciju frekvencije signala primenom
Furijeove metode i Njutnovog iterativnog postupka. Originalni signal sadrži više harmonike, a
određuje se frekvencija prvog harmonika. Korišćenjem Furijeove metode dobijena je sinusna i
kosinusna komponenta originalnog signala čija se frekvencija ispituje. Za estimaciju frekvencije
korišćen je Njutnov algoritam formiran za jednostavan sinusni signal bez uvažavanja viših harmonika
u signalu na bazi odbirka koji se dobijaju Furijeovim algoritmom (zapravo predfiltar). Ispitana je
tačnost u zavisnosti od izabrane komponente Furijeovog algoritma, broja odbiraka u periodi signala i
procenta viših harmonika u signalu. Pokazano je takođe da dvostruko filtriranje FF pre primene
Njutnovog algoritma, daje tačnije rezultate.
Pitanja za Autore:
- Zašto sinusna komponenta (FF) ima bolje sposobnosti filtracije? Trebalo bi da su komponente
ortogonalne (i ravnopravne)? Da li oblik predpostavljenog signala i fazni stav (početak) imaju nekog
udela? (na grafiku 2.b čak nije ni blizak red veličine procene učestanosti)
- Šta znači da „algoritam sa jednostrukim filtriranjem daje dobre rezultate od 44 do 52Hz“- kakvi su ti
rezultati i zašto opseg frekvencija nije simetričan (u odnosu na 50 Hz)? U uskom opsegu (na granici
±2Hz je varijacija veća od ±50mHz)!
- Mogu li Autori da daju sliku 3.b i u slučaju dvostrukog filtriranja?
- Autori su varirali oblik signala, učestanost i broj odbiraka. Koliko tačnost amplitude (... npr broj
bita) utiče na tačnost estimacije?
- Kako je FF numerički zahtevan da li se probalo nekim drugim (jednostavnijm) tipom pred-filtera?
Grupa 4. Savremeni uređaji za zaštitu, lokalno upravljanje i merenje. Realizacija savremenih
domaćih i / ili inostranih rešenja, metode ispitivanja i ocena kvaliteta, tipska i komadna
ispitivanja
4
B5_I_8: METODA ZA PROVERU RADA TELEZAŠTITNIH SISTEMA NA DALEKOVODIMA U MREŽAMA EMS-a, S. Stojković, V. Milanović
Kratak Sadržaj:
Sa početkom primene komunikacionih logičnih šema u sklopu rada distantnih zaštita dalekovoda,
pojavila se potreba za verodostojnim ispitivanjem ovih dodatnih funkcija. Svaka od komponenti se
može ispitati odvojeno, ali mnogi problemi se tek mogu uočiti kada se čitava šema ispituje kao celina.
Metoda jednovremenog ispitivanja se zasniva na vremenskoj sinhronizaciji ispitnih uređaja
korišćenjem GPS sistema. End-to-end ispitivanje omogućava najrealnije simulacije kvarova pri
ispitivanju komunikacionih šema.U radu su opisana iskustva prilikom testiranja komunikacionih šema
distantnih zaštitnih funkcija u trafostanicama i razvodnim postrojenjima EMS-a.
Pitanja za Autore:
- Kako se radilo ispitivanje jednovremenog isključenja pre uvođenja tehnike GPS-a?
- Da li je je ova metoda usko vezana za tip ispitnog uređaja?
- Autor navodi prenos signala putem OPGW-a i pripadajuće komunikacione opreme. Da li je
ispitivanje rađeno i kod prenosa signala putem VF-a? Imali tu nekih anomalija ili slabosti?
- Da li se planira i testiranje drugih zaštita (npr. podužne diferencijalne, prekostrujne back-up,
diferencijalne zaštite sabirnica ili otkaza prekidača...) istom metodom, makar radi sticanja
generičkih iskustava?
B5_R_9: RAZVOJ I ISPITIVANJE DIGITALNOG TURBINSKOG REGULATORA ZA
HIDRAULIČNE TURBINE, D. Džepčeski, J. Pavlović, D. Arnautović, S. Bogdanović
Kratak Sadržaj:
U radu je prikazan novi digitalni turbinski regulator hidraulične turbine. Opisan je razvoj regulatora,
njegova struktura i funkcije regulatora koje utiču na unapređenje kvaliteta i povećanje pouzdanosti
rada sistema za turbinsku regulaciju kao celine. Prikazan je način na koji su određena ispitivanja
vršena kao i deo rezultata sprovedenih ispitivanja.
Pitanja za Autore:
- Na koji način se ostvaruje veza turbinskog regulatora sa sistemima relejne zaštite i upravljanja?
- Da li ste imali teškoća sa povezivanjem mernih, komandnih i signalnih kola na postojeću opremu?
- Da li se kod razvoja uređaja razmišljalo o implementaciji standarda IEC61850?
B5_R_10: REZULTATI ISPITIVANJA TURBINSKOG REGULATORA, S. Bogdanović, Z.
Stanojević, D. Cojkić, D. Arnautović, V. Rajić, D.Džepčeski
Kratak Sadržaj:
U radu je dat prikaz ispitivanja digitalnih elektrohidrauličnih turbinskih regulatora koji su instalirani i
pušteni u rad u HE „Đerdap 2“. U toku izrade, montaže i puštanja u rad izvršena su brojna ispitivanja
funkcija, parametara i karakteristika turbinskih regulatora. U radu su prikazana neka od izvršenih
ispitivanja i rezultati tih ispitivanja. Dat je i prikaz ponašanja turbinskog regulatora u primarnoj
regulaciji.
Pitanja za Autore:
- Dali su na uređajima izvršena tipska ispitivanja u skladu sa zahtevima odgovaraju'ih standarda ?
- Koje su radne karakteristike uređaja u slučaju ostrvskog rada, a kako u slučaju havarijskog
zaustavljanja agregata ?
B5_R_11: BRZA ZAŠTITA OKLOPLJENIH EE POSTROJENJA NA BAZI DETEKCIJE
ELEKTRIČNOG LUKA, Đ. Golubović
Kratak Sadržaj:
U radu je prikazana vrlo zanimljiva koncepcija brze zaštite metalom oklopljenih ili izolovanih
postrojenja, koja radi na bazi ultra brze detekcije električnog luka i prekomerne struje. Ovaj tip zaštite
je poznat i široko primenljiv, naročito u anglosaksonskoj i ruskoj praksi. Po svojoj osnovnoj funkciji je
5
veoma sličan brzoj diferencijalnoj zaštiti postrojenja, ali je neuporedivo manje zahtevan i prilično
jeftin. Velikom brzinom, osetljivošću i selektivnošću značajno smanjuje termalne efekte kvara u
postrojenju, kao i posledice po korisnike. Uređaj je samostalan i uklapa se u bilo kakve topologije i
izvedbe navedenih postrojenja. Postoji mogućnost dijagnostike događaja i implementacije zaštite od
otkaza delovanja prekidača.
Pitanja za Autore:
- Kako se vrše ispitivanja ovakvog sistema zaštite ?
- Na koji način i po kom protokolu je ostvaredna veza između centralne i perifernih jedinica ?
- Da li postoji opasnost od oštećenja međuveza i perifernih jedinica pri pojavi luka u ćeliji?
B5_R_12: PROCEDURE I PROTOKOLI U PROCESU PUŠTANJA U POGON SAVREMENIH SISTEMA ZAŠTITE I UPRAVLJANJA, N. Ševo, D. Trijić, V. Đikić
Kratak Sadržaj:
Poslednjih godina u EES sistemu Srbije na svim naponskim nivoima ugrađuju se nove ili se zamenjuju
postojeće zaštite sa savremenim sistemima zaštite i upravljanja. Novi sistemi su daleko kompleksniji
od prethodnih, što ima za posledicu da se promeni pristup i princip ispitivanja i puštanja u pogon.
Polozeći od sopstvenih iskustava, autori su u radu dali pregled formi procedura i protokola u kojima su
sistematizovane radnje i postupci koje treba sprovesti u procesu puštanja u pogona savremenog
sistema zaštite i upravljanja.
Pitanja za Autore:
- Objasniti način postupanja sa pripadajućom tehničkom dokumentacijom tokom FAT i SAT
ispitvanja.
- Kako se vrše primarna ispitivanja na SAT diferencijalne zaštite sabirnica i provera blokadnih uslova
kada se vrši rekonstrukcija postrojenja „polje po polje“?
B5_R_13: PROGRAM PRIMARNIH ISPITIVANJA SAVREMENIH ZAŠTITA GENERATORA I BLOK-TRANSFORMATORA,G.Rajković,D.Josipović, S.Ilić, Z. Ristanović,
M. Aleksić
Kratak Sadržaj:
U TE Kostolac B nakon zamene zaštite blokova izvršena su primarna ispitivanja. Primarno ispitivanje
zaštita na bloku 1 urađeno je prema proceduri koja se u EPS-u primenjuje više decenija. Da bi se
ispitale diferencijalne zaštite urađeno je nekoliko testova sa kvarovima unutar zone i van zone
diferencijalnih zaštita. Za vreme ispitivanja turbina se okretala 3000 o/min a pobudom generatora
regulisana je struja kvara. Izvođenje predviđenih ogleda trajalo je više od 12 sati, za to vreme
potrošeno je mnogo energije, a daleko najveći deo cene je izgubljena proizvodnja.
Za ispitivanje zaštita na drugom bloku inoviran je program ispitivanja. Zahvaljujući pomoćnim
funkcijama mikroprocesorskih releja, kao sto su memorisanje i grafičko prikazivanje signala,
diferencijalne zaštite ispitane su pre pokretanja turbine i generatora što je dovelo do velikih ušteda.
Pitanja za Autore:
- Na bloku 2 nakon sekundarnih ispitivanja zaštita, uključen je blok-transformator u prazan hod, a
kasnije je opterećen uključenjem potrošača sopstvene potrošnje. Puštanje u rad blok transform atora
je istovremeno i primarno ispitivanje zaštita. Da li je zbog značajne uštede mazuta i električne
energije svesno povećan rizik od havarije na transformatoru. ?
- Zašto je uređaj za primarno ispitivanje zaštita korišćen samo za primarno ispitivanje diferenc ijalne
zaštite generatora, a nije korišćen i za primarno ispitivanje zaštita blok-transformatora?
- Da li je razmatrana mogućnost i još nekog načina primarnog ispitivanja zaštita?
Grupa 5. Analiza rada postojećih uređaja za zaštitu, lokalno upravljanje i merenje. Predlozi za
poboljšanje njihovog rada, bazirani na eksploatacionim iskustvima ili analizi važnijih pogonskih
događaja u EES. Kriterijumi za zamenu ili rekonstrukciju
B5_R_14: UTICAJ ELEKTROMAGNETSKE SPREGE VODOVA NA RAD DISTANTNE
ZAŠTITE, S. Stojković, R. Mirčić
6
Kratak Sadržaj:
U radu je analiziran uticaj magnetske sprege vodova na rad distantne zaštite. Relej pogrešno meri
impedansu, zbog čega je potrebno izvršiti korekciju. Analiziran je intenzitet međusobnog uticaja u
konkretnom slučaju dva paralelna voda dužine 100 km, a predložen je i jednostavan način za
izvođenje korekcije u slučaju kada se ona izvodi drugačijim izborom koeficijenta zemljospoja.
Analizirana su dva jednostrano i dvostrano napajana spregnuta i nespregnuta paralelna voda, jedan vod
isključen i neuzemljen, kao i jedan vod isključen i uzemljen na oba kraja. Korišćen je alat Alternative
Transients Program (ATP).
Ovo je stara tema ispričana sa novim alatima. Recenzent misli da je nulta impedansa sistema data
pogrešno (treba da je oko 15 a ne 32 Ohma). Podaci za DV su malo čudni (razlikuju se od naših).
Uvođenje kompenzacije u odnosu na uklopno stanje nije uvek moguće (da li to znači settings_1 <->
setings_2 ?). Kompenzacija komunikacijom distantnih releja verovatno nije moguća.
Pitanja za Autore:
- Ukoliko se na takvim vodovima uvede jednovremeno isključenje uz odgovarajuću logiku, da li se
može jednim jedinstvenim podešenjem obuhvatiti svi slučajevi? Šta bi bilo preporučeno?
- Ukoliko se umesto distantnih zaštita koriste podužne diferencijalne, kako se ovi fenomeni očitavaju
na njihov rad?
B5_R_15: UTICAJ IMPEDANSE VF PRIGUŠNICA NA RASPODELU STRUJA KOD
KRATKIH PARALELNIH VODOVA, D. Pavlović
Kratak Sadržaj:
Primena savremenih mikroprocesorskih terminala omogućuje prikaz informacija koje ranije nisu bile
dostupne. Rad opisuje uticaj impedansi VF prigušnica na raspodelu struja kod kratkih vodova u
paralelnom radu, u prenosnoj mreži u normalnom pogonskom stanju. Opisana je metoda za proračun
struja po fazama kod ovih dalekovoda i analiziran je rad dva parelelna vazdušna voda nazivnog
napona 110kV.
Autor je dobro uočio ovaj fenomen, koji je za mrežu EMS-a atipičan. Opstanak VF veze na tako
kratkom vodu (400m) je atavizam (nakon uvođenja novog, bliskog, objekta nije se želeo gubitak
postojeće VF veze...). Opstanak DV ka Kruševcu bi debalans trebao da smanji, ali opstanak EVP bi
mogao debalans i da povremeno poveća....
Pitanja za Autore:
- Može li Autor da preporuči minimalnu dužinu voda gde na ove efekte treba posebno obraćati pažnju
i da li se ona može poistovetiti sa „električno kratkim“ vodom?
- Da li ovaj fenomen čini poprečnu diferencijalnu neupotrebljivom?
- Na DV400kV postoje dve VF prigušnice. Imajući u vidu karakteristike DV400, kakve su preporuke
Autora?
B5_I_16:
ANALIZA DOSADAŠNJIH ISKUSTAVA STEČENIH UVOĐENJEM 35 kV- NOG
NAPONSKOG NIVOA NA OBJEKTE PK „TAMNAVA-ZAPADNO POLJE“, PD
RB „KOLUBARA“, D. Ristivojević, S. Vuković
Kratak Sadržaj:
U radu je dat prikaz mogućnosti pojave visokih vrednosti napona koraka i dodira u 35kV-noj mreži u
kojoj je struja zemljospoja ograničena na vrednost od 50A, uzemljivanjem zvezdišta transformatora
110/35 kV (TS „Jabučje“), preko otpornika vrednosti 400 Ω.
Ovo je jedan u nizu tekstova koji se bavi sličnom problematikom i praktično daje skraćeni prikaz
studije koja je rađena za potrebe Površinskog kopa Tamnava - Zapadno polje. Slični tekstovi su
objavljivani na prethodnim sesijama CIGRE i SIRED.
Pitanja za Autore:
7
- Na osnovu čega su autori izneli podatke da je granična vrednost samogašenja luka 35A, a da je
granična vrednost prelaska zemljospoja u kratak spoj 10A ?
- Da li su autori razmišljali o ugradnji mikroprocesorskih releja sa strujno zavisnom, inverznom
karakteristikom ?
B5_I_17:
ANALIZA RADNIH PARAMETARA ZEMLJOSPOJNIH ZAŠTITA KOD VIŠESTRUKIH ZEMLJOSPOJEVA U SREDNJENAPONSKIM MREŽAMA, B. Koprena, D. Stojnić
Kratak Sadržaj:
U radu je data analiza reagovanja zaštiotnih uređaja u mreži 20kV u slučaju pojave višestrukih
zemljospojeva na međusobno udaljenim mjestima u mreži. Kao poseban slučaj razmatraana je pojava
kvara na vodovima koji se napajaju sa dva različita transformatora čija su zvjezdišta uzemljena preko
zajedničkog otpornika. U analizi su dati i snimci pojave skinuti sa mikroprocesorskih uređaja
Pitanja za Autore:
- Da li je za slučaj 2 proveren redosled uvođenja struja i napona u rele? Da li matematički model
potvrđuje prikaz dat na slici 3.
- Da li se razmišlja o uvođenju TZV. Kombinovane zaštite, gde se uz prigodno ožičenje kombinuje
rad releja na vodovima i releja u zvezdištima transformatora čime se praktično dobija dvostepena
karakteristika?
- Da li se razmišlja o uvođenju strujno zavisnih karakteristikam releja ?
- Da li se razmišlja o uvođenju zemljospojnog prekidača ?
B5_R_18: ANALIZA RADA DIFERENCIJALNE ZAŠTITE TRANSFORMATORA U POGONU KOJI NAPAJA ELEKTROLUČNE PEĆI, D. Trijić
Kratak Sadržaj:
U radu je predstavljen proces rada elektrolučne peći u firmi Sirmium steel. Energija za topljenje se
dobija iz električnog luka koji se uspostavlja imeđu grafitnih elektroda i šarže. Sa stanovišta
električnog napajanja, tehnologija rada elektrolučne peći se sastoji od monoštva uzastopnih kratih
spojeva, koji zajedno sa nelinearnošću električnog luka poruzrokuju velika strujna izobličenja koja se
prenose i na mrežni transformator. U početku eksploatacije došlo je do nekoliko nepotrebnih prorada
diferencijalne zaštite mrežnog transformatora koji nisu bili posledica kvara u zoni štićenja već
posledica rada elektrolučnog pogona.
U radu je data analiza uzroka nepravilnog rada zaštite, kao i mere i postupci za otklanjanje uočenih
problema.
Pitanja za Autore:
- U radu je, kao jedna od mera rešavanja problema, dato vremensko zatezanje isključenja
diferencijalne zaštite od 50ms. Da li je ova mera neophodna nakon promene karakteristike delovanja
diferencijalne zaštite ?
- Da li je uočeno da eventualna promena uklopne šeme na 20kV sabrinicama utiče na rad i delovanje
diferencijalne zaštite?
- Da li je autoru poznato, kakva su iskustava i praksa u pogledu rada sistema relejne zaštite u sličnim
pogonima u svetu?
B5_R_19: IMPLEMENTACIJA DIFERENCIJALNE I OGRANIČENE ZEMLJOSPOJNE
ZAŠTITNE FUNKCIJE UREĐAJA T-60 NA AUTOTRANSFORMATORU U TS
SUBOTICA 3, Ž. Ivetić, D. Trijić, N. Ševo
Kratak Sadržaj:
U radu su prikazana iskustva autorskog tima stečena u toku zamene autotransformatora T-2 400/115
kV u TS Subotica 3 koja je obuhvatila i ugradnju numeričkog zaštitnog uređaja pored postojećeg
statičkog sistema zaštite. Posle puštanja u pogon javili su se problemi, kako se kasnije pokazalo, usled
pogrešnog podešenja ograničene zemljospojne zaštite, što je za posledicu imalo nepotrebno isključenje
8
autotransformatora pri eksternom prolaznom kvaru na susednom dalekovodu 400 kV. Pronađeno je
odgovarajuće tehničko rešenje koje i danas funkcioniše.
Pitanja za Autore:
- Da li je ograničena zemljospojna zaštita adekvatna zamena za kotlovsku (kazansku) zaštitu ?
- Da li je dogradnja još jedne kartice sa strujnim ulazima, na neki način, verifikovana od strane
proizvođača relea?
-----
9
Download

B5 00 Za 30. Savetovanje JUKO CIGRE, za Grupu B5, predviđene