Evidencioni list korisnika pisanih testova
Dana _______________ godine, u prostorijama Strukovnog udruženja "Akademija za
kontinuiranu edukaciju", u Beogradu, ul. Resavska 84, polagao/la sam test “ RAK DEBELOG
CREVA I REKTUMA KAO JAVNOZDRAVSTVENI PROBLEM ”, akreditovan odlukom
Zdravstvenog Saveta Srbije broj 153-02-562/2013-01 (D-1-559/13).
_______________
Potpis korisnika
Podaci o korisniku:
IME I PREZIME
BROJ LICENCE
ZANIMANJE
USTANOVA U
KOJOJ RADITE
LIČNI E - MAIL
POŠTANSKA
ADRESA
KONTAKT
TELEFON
Rezultat testa: _______________ poena / _______________ %
Test pregledao: _______________
PISANI TEST
RAK DEBELOG CREVA I REKTUMA KAO JAVNOZDRAVSTVENI PROBLEM
(Zaokružite jedan tačan odgovor)
1. Rak debelog creva i rak rektuma su u bliskoj korelaciji, pa se često nazivaju i kolorektalni
karcinom. Gde se najčešće javljaju?
A) više od 20% tumora se javlja na rektumu, a oko 50% na sigmoidnom delu debelog creva
B) više od 50% tumora se javlja na rektumu, a oko 20% na sigmoidnom delu debelog creva
C) javljaju se sa istom učestalošću na obe navedene lokalizacije.
2. Kolorektalni karcinom nastaje iz glandularnog epitela crevne mukoze. Prekanceroznom
lezijom kolo rektalnog karcinoma smatraju se
A) adenomatozni polipi
B) svi benigni epitelni tumori
3. Genetski i spoljni faktori imaju ulogu u nastanku ovog karcinoma. Većina kolorektalnih
karcinoma se razvija
A) iz već postojećih adenomatoza
B) iz neoplastičnih polipa
C) oba navedena odgovora su tačna
D) ni jedan od navedenih nije tačan.
4. Faktori rizika za nastanak kolorektalnog karcinoma su brojni:
A) genetska predispozicija
B) polipozni sindrom ili Pojc–Jegerov (Peutz–Jegher) sindrom, ulcerozni kolitis,
adenomatoze i polipi
C) visokokalorična ishrana bogata mastima, sedentarni način života, nedovoljna fizička
aktivnost
D) holecistektomija
E) svi navedeni.
5. Kolorektalni karcinom se razvija
A) brzo, u proseku dve do tri godine
B) sporo, u proseku sedam godina
C) sporo, u proseku jedanaest godina
6. Simptomi kolorektalnog karcinoma su:
A) promene u varenju hrane
B) krv i sluz u stolici
C) tenezmi
D) anemija
E) gubitak telesne težine
F) svi navedeni.
7. Rano otkrivanje karcinoma pruža dobre mogućnosti za izlečenje. Pravovremeno
postavljanje dijagnoze i lečenje obezbeđuje dobru prognozu petogodišnjeg preživljavanja
bolesnika u
A) 80-90% slučajeva
B) 75-80% slučajeva
C) oko 75% slučajeva
8. Ako je karcinom prodro u zid creva, uspeh lečenja je
A) manji
B) znatno manji
C) nezavistan od navedenog.
9. Najefikasnija mera primarne prevencije kolorektalnog karcinoma je
A) promena načina ishrane, u vidu manjeg energetskog unosa, manje masti u ishrani i više
vlaknaste hrane
B) uzimanje visokih doza vitamina B
C) rano otkrivanje adenomatoza i neoplastičnih polipa.
10. Najvažniji cilj ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma je
A) smanjenje incidencija
B) smanjenje smrtnost
C) oba navedena odgovora su tačna
D) ni jedna od navedenih odgovora nije tačan.
11. Rano otkrivanje kolorektalnog karcinoma može se postići
A) otkrivanjem i otklanjanjem adenomatoza i polipa pre nego što postanu maligni
B) dijagnostikovanjem karcinoma u što ranijoj fazi
C) oba navedena odgovora su tačna
D) ni jedna od navedenih odgovora nije tačan.
12. Koja se od navedenih metoda ne koristi za otkrivanje kolorektalnog karcinoma:
A) sigmoidoskopija
B) kolonoskopija
C) digitalni rektalni pregled
D) pregled stolice na krv
E) PAP test.
13. Za kliničko praćenje pojedinaca kod kojih je rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma
visok koristi se
A) sigmoidoskopijom
B) kolonoskopijom
C) digitalnim rektalnim pregledom
D) pregledom stolice na krv.
14. Prekacerozne lezije na dubini 7-10 cm mogu se otkrivati
A) sigmoidoskopijom
B) kolonoskopijom
C) digitalnim rektalnim pregledom
D) pregledom stolice na krv.
15. Sigmoidoskopija
A) ima visoku dijagnostičku osetljivost i specifičnost, međutim, njome se ne može otkriti više
od 50% karcinoma (dostiže 20 cm)
B) sigurna je i efektivna metoda otkrivanja tumora, ali kao invazivna nije pogodna za
skrining, već za kliničko praćenje pojedinaca kod kojih je rizik od razvoja kolorektalnog
karcinoma visok
C) je dobra metoda jer omogućava palpaciju dorzalnog dela rektuma, koji nije dostu pan kod
endoskopija.
16. Koja se od navedenih metoda može koristiti kao skrining test?
A) sigmoidoskopija
B) kolonoskopija
C) digitalni rektalni pregled
D) pregled stolice na krv.
17. Hemokult test je dobra metodaza skrining raka debelog creva i rektuma, ali daje
A) visok procenat lažno pozitivnih rezultata
B) visok procenat lažno negativnih rezultata kod primene velikih količina vitamina C
C) oba navedena odgovora su tačna
D) ni jedan od navedenih odgovora nije tačan.
18. Kod pozitivnih rezultata skriniga preporučuju se
A) kolonoskopija
B) primena barijuma (duplo kontrastno sredstvo) sa sigmoidoskopijom
C) oba navedena odgovora su tačna
D) ni jedan od navedenih odgovora nije tačan.
19. Pregled stolice na krv se preporučuje kod osoba
A) starijih od 50 godina jednom u dve godine.
B) starijih od 50 godina jednom godišnje
C) starijih od 40 godina jednom u dve godine.
20. Pregledom stolice na krv je
A) osetljiv (95%), ali nije specifičan
B) specifičan (95%), ali nije osetljiv
C) osetljiv (95%) i specifičan (65%),
D) osetljiv (65%) i specifičan (95%),
21. Pregledom stolice na krv otkriva se
A) 0,5-1,8 slučajeva na 1000 stanovnika
B) 1,8-2,3 karcinoma na 1.000 stanovnika
C) 1,8-2,3 karcinoma na 1.000 pregledanih
22. Da li skrining kolorektalnog karcinoma utiče na smrtnost bolesnika.
A) ne
B) nema pouzdanih dokaza u kojoj meri utiče na smrtnost bolesnika.
C) da
23. Digitalni rektalni pregled treba rutinski vršiti kod osoba
A) koje se žale na probleme varenja,
B) koje imaju krv u stolici i/ili mukoznu stolicu
C) koje imaju gubitak telesne težine
D) kod svih prethodno navedenih kategorija
E) digitalni rektalni pregled ne treba da se radi rutinski.
24. Digitalni rektalni pregled se obavlja tako što
A) pacijent stoji na podu laktovima oslonjen na sofu
B) u relaksiranom položaju na ginekološkom stolu
C) na oba, gore opisana, načina
D) ni jedan od navedenih odgovora nije tačan.
25. Osoba kod koje se utvrdi kolorektalni karcinom
A) hitno se upućuje na lečenje
B) hitno se upućuje na lečenje i upisuje u registar obolelih od malignih bolesti
C) oba navedena odgovora su tačna
D) ni jedan od navedenih odgovora nije tačan.
Download

КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ