Klima i zdravlje
Predmet Medicinska ekologija
Doc dr Aleksandra Stanković
Pojamovi
• Klima je geografski pojam koji
podraz
podrazumeva proseč
prosečni viš
višegodiš
egodišnji rež
režim
meteorološ
meteoroloških faktora u jednom regionu
• 7 osnovnih klimatskih pojaseva
• Srbija ima klimu umerenih pojasa
• Vreme predstavlja fizič
fizičko stanje
atmosfere u jednom mestu u određenom
trenutku
Uticaj klime na čoveka
Uticaj klime na čoveka
• Indirektan (nač
(način života,ishrana,izbor
• Dnevne varijacije (broj Er i Le, vrednost
•
zanimanja,razvojem i prenosom uzroč
uzročnika
bolesti)
Direktan (nadraž
(nadražaji klimatskih faktora, posebno
onih koji imaju nagle promene, deluju preko
receptora u kož
koži, pluć
plućma, čulnim organima i
preko cnsa dolazi do određenog nivoa fiziološ
fiziološke
reakcije organizma)
glikemije, T tela već
veći u popodnevnim
časovima)
• Sezonske varijacije (cns,
neurovegetativni i endokrini sistem,npr.kr
p pada u letnjim mesecima)
Uticaj klime na čoveka
•Štetno dejstvo
• Blagotvorno dejstvo (jać
(jaćanje
• Sezonska oboljenja (ulkus, sternokardija,
organizma, anemija, štitna
žlezda,oporavak posle bolesti)
hipertenzija, alergijke bolesti)
• Sezonsko pogorš
pogoršanje hronič
hroničnih bolesti
Kvs (angina pektrois, hpertonič
hpertoničari)
Cns (mozdani inzulti,psihoze)
Respiratorni (asmatič
(asmatičari)
Reumatska oboljenja
Gastroin.trakt (ulkus)
1
Štetno dejstvo
Klimatski
Klimatski indikatori
• Nagle vremenske promene odnosno prolaz
•
•
ƒ temperatura
ƒ vlaž
vlažnost
ƒ oblač
oblačnost
ƒ solarna radijacija
ƒ jač
jačina i pravac vetra
sinoptič
sinoptičkih frontova,
frontova, tada se menjaju
meterološ
meterološki faktori i elektrometerološ
elektrometeroloških
faktora,dva dana pre njegovog prolaza naj
najveć
veća
je izmena atmosferskog elektriciteta
Poveć
Povećava se holesterol,Na, protrombin,
samnjuje se aktivnost katalaza i peroksidaza
Ovo posebno izraž
izraženo kod osoba sa
neuravnotež
neuravnoteženim tipom nervne delatnosti
Uticaj visokih i
niskih temperatura
Termoregulacija
• Održ
Održva konstantnu t 36,136,1-37,4 koja nije ista na svim
delovima tela
• Hemijska termoregulacija (centar u hipotalamusu,
stvaranje toplote u organizmu vrš
vrši se putem oksidacije)
• Fizič
Fizička termoregulacija (preko kož
kože putem
konvekcijekonvekcije-kretanje vazduha
kondukcije -dodir
toplotne radijacije
evaporacije - 1l znoja oduzme čoveku 580kcal
Zdravstvene posledice visoke
temperature
Akutne
• Toplotni grč
grčevi (usled gubitka elektrolita)
• Toplotni udar (poveć
(povećana t i poveć
povećana vlaž
vlažnost)
• Sunč
Sunčanica (direktno izlaganje glave infracrvenom
zrač
zračenju)
Hronič
Hronični
• Poremeć
Poremećaj kvskvs-a (pad krvnog pritiska,tahikardija)
• Poremeć
Poremećaj gastrointe. sistema (hipoaciditet)
• Poremeć
Poremećaj cnscns-a (umor, pospanost,pad koncentracije)
Refleksni mehanizmi
• Refleksna dialtacija krvnih sudova kož
kože
• Tahikardija
Granič
Granično toplotno optereć
opterećenje 38,3°
38,3°C
Gornja granica izdrž
izdržljivosti 43°
43°C
2
Termalni stres
Toplotni udar
• Individualni odgovor organizma na termalni stres
• zbog nesposobnosti krvotoka da savlada
•
zavisi od ishranjenosti, uzrasta, pola,
aklimatizacije, zdravstvenog stanja, socijalnosocijalnoekonomskog statusa i kombinacije
mikroklimatskih faktora.
Tokom letnjih vruć
vrućina činioci kao što su
alkoholizam, visoka spratnost, upotreba lekova
sa centralnim dejstvom i dr. utič
utiču na poveć
povećanje
obolevanja i smrtnosti, dok stanovanje u
hladovini, upotreba klima uređaja,
uređaja, kao i unos
hladnih pić
pića smanjuju morbiditet i smrtnost.
dehidrataciju i perifernu vazodilataciju
nastalu zbog vruć
vrućine i znojenja.
š
ava
u prenatrpanim toplim i
• Ovo se deš
de
loš
loše ventilisanim prostorijama ali i vani
kad vazduh topao i visoke vlaž
vlažnosti.
• Kož
Koža je vlaž
vlažna, krvni pritisak nizak a puls
ubrzan i slab .
Suncanica
Toplotni grcevi
• javlja se kada toplotna radijacija deluje direktno
• nastaju zbog smanjene količ
količine NaCl u
•
•
•
na glavu, okolna temperatura i vlaž
vlažnost nemaju
velikog znač
značaja,
simptomi su glavobolja, grč
grčevi, krvi pritisak
lagano poveć
povećan, povrać
povraćanje.
Veruje se da nastaje zbog pregrejavanja mozga
a i zbog sloma sistema znojenja.
Telesna temperatura je jako poveć
povećana 4040-43C
Zdravstvene posledice niske
temperature
• Alergijske reakcije
• Promrzline
• Rovosko stopalo
• Hipotermija (veš
(veštač
tačka hibernacija leč
lečenje
ili operacije)
krvi.
• Obič
Obično se javlja pri kraju radnog
vremena.
• Glavni simptomi su spastič
spastičke kontrakcije
skeletne muskulature.
• Kož
Koža je topla i vlaž
vlažna, temperatura i krvni
pritisak su normalni.
Niske temperature
• akutne prolazne upale – javlja se crvenilo kož
kože i bol (koji se javi
kada temp. Kož
Kože padne na 15C) kod pada na 0C potpuna anestezija
• rovovske noge – kod vojnika koji dugo stoje u vlaž
vlažnim i hladnim
nogama. Slič
Slično je u poč
početku sa prethodnom ali sledi spazam
arteriola i venula sa dilatacijom kapilara, stazom i edemom. Noge
Noge
postaju neosetljive, oteč
otečene voš
voštano bele sa cijanotič
cijanotičnim mrljama
• smrzavanje – kož
koža se zbog svoje građe stvarno smrzava na –5 do
–10. kož
koža je bledocrvena a mogu se javiti i mehurić
mehurići, oseć
osećaj
bockanja i crvenila. Dugotrajnije jave se nekroze.
• ohlađivanje celog tela u naš
našim krajevima je dosta retko jer je
klima umerena ali se u posebnim uslovima (rat) deš
dešava. Prvi
simptomi su: hladnoć
hladnoća, veliki umor i neizdrž
neizdržljiva pospanost –
obavezno spreč
č
iti
da
sedne
i
legne
jer
ć
e
zaspati
i viš
spre
više se neć
neće
probuditi. Pre nego prestane rad srca organizam se često nalazi u
stanju prividne smrti pa oprez da se ne proglasi mrtvim.
3
Mere zaštite
Toplotni komfor
• Na radnom mestu (profesionalna
• Teš
Teškoć
koće u određivanju
temperaturnih standarda jer temperaturni oseć
osećaj
čoveka nije adekvatan temperaturi vazduha
• Zona komfora 17,2 do 21,2°
21,2°C
• Efektivna temeperatura je temperaturni oseć
osećaj
koji predstavlja sumarno dejstvo svih
mikroklimatskih faktora
• Za oseć
osećaj komfora bitna t okolnih tela
orjentacija,vodene zavese,zagrevanje
radnih prostorija)
• U otvorenom prostoru (zaš
(zaštitna odeć
odeća, rad
u senci, nadokanada vode i elektrolita)
Vlažnost vazduha i
uticaj na zdravlje
• Visoka vlaž
vlažnost uz visoku t i odustvo
strujanja vazduha otezava evaporaciju i
javlja se toplotni udar
• Niska vlaž
vlažnost isuš
isušivanje sluzokož
sluzokože, i
nastaju ragade ,infekcije
Aklimatizacija čoveka
Aklimatizacija čoveka
• Proces prilagođavanja na nove klimatske
• Aklimatizacija na visoku t (tahikardija,
uslove
• Utič
Utiče nač
način ishrane, odevanje,rež
odevanje,režim rada i
odmora
• Suš
Suština u sposobnosti izmene fiziološ
fizioloških
funkcija i ponaš
ponašanja stvaranjem novih
refleksa
ubrzano disanje, znojenje,poremeć
znojenje,poremećena
hidromineralna ravnotež
ravnoteža)
• Aklimatizacija na nisku t (pad vitamina i
minerala, zadihanost,umor i pospanost,
gubitak apetita)
4
Električni sastav vazduha
Vazduš
Vazdušani pritisak i uticaj na
zdravlje
• Negativni joni tonizirajuć
tonizirajući efekat (raste
• Kesonska bolest (izlazak na površ
površinu
Strujanje vazduha
Meteoropate
• Vertikalna strujanja turbulencije (prenose
• Još
Još uvek se ne zna pravi razlog zaš
zašto su neki ljudi osjetljiviji na vremenske
parasimpatikus, radna
sposobnost,olakš
sposobnost,olakšana tr nekih
bolesti,regeneraciaj tkiva,bolja razmena
gasova i mineralnih soli
• Pozitivni joni depresivno dejstvo
(pospanost, tež
težina,smanjena radna
sposobnost)
•
aerozgađenje)
aerozgađenje)
Horizontalna usmerena strujanja vetar
(osvež
(osvežavanje u toplim mesecima, neki deluju
depresivno).
depresivno). Osim uticaja na psihič
psihička i opš
opšta
fizič
fizička stanja čovekova, kad duva jugo češći su
napadi kamena u bubregu i mokrać
mokraćnoj besici, ali
i žučnih puteva.
mora biti postepen zbog opasnosti od
gasne embolije usled oslobadanja velike
količ
količine N)
• Visinska bolest (organizam se bori
stvaranjem viš
više Er)
promene od drugih. Starosne granice su pomerene. Pretpostavlja se
se da su
najmlađi osjetljivi na vremenske promene,
promene, jer viš
više od ostalih slede instinkt,
a stariji imaju osjetljiviji metabolizam koji jač
jače hormonske promene
prouzrokovane promenom vremena.
•
•
Posebnu grupu meteoropata čine hronič
hronični bolesnici kod kojih se intenzitet
bolesti poveć
povećava usled vremenskih promena i ekstremnih vremenskih
prilika.
Jaka hladnoć
hladnoća izaziva stezanje perifernih krvnih sudova pa i onih
koronarnih, što mož
može da poveć
poveća rizik od infarkta miokarda i mož
moždanog
udara kod osoba kojima su krvni sudovi suž
suženi usled arterioskleroze.
Velika hladnoć
hladnoća nadraž
nadražuje i sluzokozu bronhija i otež
otežava disanje kod osoba
koje pate od hronič
hroničnog bronhitisa ili astme. Toplo i vlaž
vlažno vreme takođe
prouzrokuje probleme sa disanjem kod svih osoba koje imaju bolesti
bolesti
disajnog trakta.
Meteoropate
Meteoropate
• Najč
Najčešći simptomi
• Da bi se spreč
sprečile meteoropatske tegobe, treba izbegavati
- Psihič
Psihički: umor, nagle promene raspolož
raspoloženja,
nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdraž
razdražljivost,
nesanica
- Fizič
Fizički: glavobolja, migrena, muč
mučnina, vrtoglavica,
reumatske tegobe, bolovi u miš
mišićima
- Kardiovaskularne bolesti: pogorš
pogoršanje stanja u vidu
ubrzanog rada srca, porast krvnog pritiska
- Digestivni trakt: izraž
izražen gastritis i bolovi u stomaku u
sluč
slučaju čira na želucu i dvanaestopalač
dvanaestopalačnom crevu;
- Nagla promena vremena izaziva već
veću uč
učestalost
srč
srčanih i mož
moždanih udara, upale pluć
pluća i astmatič
astmatičnih
napada kod starijih osoba i hronič
hroničnih kardiovaskularnih
bolesnika
•
već
veći fizič
fizički napor, boraviti što viš
više na otvorenom (ukoliko
vremenske prilike to dozvoljavaju), konzumirati dovoljno
vitamina (iz voć
voća i povrć
povrća) i teč
tečnosti, izbegavati alkohol.
U sluč
slučaju izraž
izraženijih simptoma neophodna je
konsultacija sa lekarom koji će odrediti terapiju, a
hronič
hroničnim bolesnicima eventualno korigovati dnevne
doze lekova.
Preporuč
Preporučuje se koriš
korišćenje jonizatora vazduha koji
stvaraju negativno naelektrisane čestice i pozitivno
deluju na astmu, bronhitis, alergije, ali i na poviš
povišen
pritisak i psihu.
5
Meteoropate
Bioprognoza
• Hronič
Hronični bolesnici i meteoropate trebalo bi redovno da
• Medicinski znač
značaj (planiranje dnevnih
prate biometeorološ
biometeorološku prognozu i ponaš
ponašaju se u skladu
sa uputstvima.
Zdrava ishrana, konzumiranje voć
voća, povrć
povrća i teč
tečnosti
(vode i biljnih čajeva) takođe
takođe mogu da ublaž
ublaže tegobe
nastale usled promene vremena. Ne preporuč
preporučuju se
previš
previše rashlađena i slatka pić
pića, kao i alkohol!
Neophodno je obezbediti dovoljnu količ
količinu sna i odmora
u toku dana
Preporuč
Preporučuje se umerena fizič
fizička aktivnost i boravak u
prirodi - ako to vremenske prilike dozvoljavaju.
•
•
•
aktivnosti hronilnih bolesnika, pri prolazu
frontova javlja se sindrom iscrpljenosti nesanica
,umor, znojenje,napetost,pad kr p)
Ekološ
Ekološki znač
značaj (zagađivanje
(zagađivanje atmosfere)
atmosfere)
Urbanistič
Urbanistički znač
značaj (adekvatna izgradnja bolnica,
industrija)
Saobrać
Saobraćajni znač
značaj (smanjenje sobrać
sobraćajnih
udesa)
Bioprognoza
Bioprognoza
• Biometeorološ
Biometeorološka prognoza je krajnji produkt primene
• Ukoliko se prognoziraju povoljne biometeorološ
biometeorološke
istraž
istraživanja vezanih za medicinsku meteorologiju i humanu
biometeorologiju. Ovo je multidisciplinarna oblast kojoj
podjednak doprinos daju prognostič
prognostičar, biometeorolog i
lekar.
• Biometeorološ
Biometeorološka prognoza služ
služi da unapredi život čoveka i
da poboljš
poboljša njegov oseć
osećaj zdravlja i raspolož
raspoloženja. Na
osnovu nje je moguć
moguće ispravno planirati aktivnosti narednih
par dana.
Ukoliko je preporuka bioprognostič
bioprognostičara da određena grupa
bolesnika navedenog dana izbegava velike psihič
psihičke ili
fizič
fizičke napore, onda je potrebno napraviti takvu
preraspodelu poslova da se oni planiraju za neki drugi dan
kada će vremenska situacija za njih biti povoljnija, te će
time izbeć
izbeći dodatni nepovoljan uticaj na njihove tegobe
uzrokovane osnovnom boleš
bolešću.
•
prilike za određenu grupu bolesnika,
bolesnika, potrebno je
za taj dan isplanirati važ
važnije i tež
teže poslove, jer će
dodatni povoljan uticaj vremenske situacije
omoguć
omogućiti i lakš
lakše i brž
brže obavljanje tih poslova.
Veoma je znač
značajan i psihič
psihički efekat
biometeorološ
biometeorološke prognoze na bolesnika, jer ako
on dobije struč
stručno saznanje da su njegovi bolovi i
tegobe pojač
pojačani usled vremenskih prilika, tada
mož
može sač
sačekati da nepovoljni uslovi prođu i
očekivati smanjenje svojih tegoba.
6
Download

8. predavanje