Sadržaj
Srbija
Prilagođavanje ekološkim zahtevima Evropske Unije
3
Koje opasnosti prete EPS-u kada se tržište struje potpuno liberalizuje?
4
NIS i Gasprom–privatizacija,širenje u region,proizvodnja struje
6
Berze električne energije u regionu
8
Srbijagas-najveći gubitaš uzdanica Južnog toka
9
Reforma Srbijagasa, sta EU trazi od Vlade Srbije
11
Tržište električne energije u Srbiji, zahtevi od strane EU 13
Strane kompanije – najznačajniji isporučioci opreme u srpskoj energetici i rudarstvu
15
Region
Bugarska:Privatizacija distributivnih kompanija u Bugarskoj
16
Restrukturiranje EPS-a i iskustva elektroprivreda Hrvatske i Crne Gore
18
Restrukturiranje makedonske elektroprivrede
20
Restrukturiranje „Elektroprivrede“ Republike Srpske
21
Crna Gora:Privatizacija Elektroprivrede Crne Gore, studija slučaja
22
Makedonija:Privatizacija distributivne kompanije u Makedoniji
24
Balkan:Projekti izgradnje novih termoelektrana u regionu
25
Region-Ekskluzivno:Aktivni trgovci struje u regionu i stepen liberalizacije tržišta električne energije
27
Hrvatska: Eksluzivno – Restrukturiranje „Hrvatske elektroprivrede“ (HEP)
28
Republika Srpska: Projekat TE „Stanari“, Problemi oko vlasništva nad zemljištem ali ništa ne remeti izgradnju T.E.
30
1
Prilagođavanje ekološkim zahtevima Evropske Unije
Usklađivanje sa evropskim propisima u oblasti ekologije, zbog njihovog obima i unakrsnog karaktera, složen je i izuzetnio skup
proces. Pristupni pregovori u ovoj oblasti odnose se na 200 pravnih akata koji čine čak trećinu evropske regulative. Prema
procenama, prilagođavanje u ovoj oblasti Srbiju će koštati čak 10,6 milijardi evra do 2030. godine.
Ključni instrument koji usmerava energetsku politiku zemalja regiona je ugovor o osnivanju Energetske Zajednicepotpisan u
Atini 2005. godine, koji obavezuje devet država potpisnica da primene Acquis Communautaireu oblasti energije, zaštite životne
sredine, konkurencije i obnovljive energije.
Priprema postrojenja EPS-a za primenu dve ključne direktive, o velikim ložištima i industrijskim emisijama, već je počela i
ukoliko se nastavi ovim tempom, očekivano je da EPS na vreme ispuni obaveze.
Direktiva o velikim ložištima (LCP) odnosi se na postrojenja za sagorevanje čija snaga je veća ili jednaka 50 MW bez obzira
koju vrstu goriva koriste. Cilj direktive je ograničenje emisija sumpor-diksida, azotnih oksida i prašine koju emituju velika ložišta.
Direktiva o industrijskim emisijama (IED) objedinjuje Direktivu o integrisanom sprečavaanju i kontroli zagađenja (IPPC) i šest
drugih direktiva, uključujući Direktivu o velikim ložištima, koju u zemljama članicamazamenjuje od 1. januara 2016. IED za
postrojenja koja su dozvolu dobila pre 7.januara 2013.odnosno koja su stavljena u pogon najkasnije 7.januara 2014. propisuje
manje stroge zahteve, dok sva ostala postrojenja propisuje sledeće granične vrednosti:
1. Za postrojenja snage 50 do 100 MW granične emisije SO2iznose 400 mg/Nm3, NOX 300 mg/Nm3 i za čvrste čestice 30
mg/Nm3.
2. Od 100 do 200 MW granične emisije SO2su 250 mg/Nm3, NOX 200 mg/Nm3 i za čvrste čestice 25 mg/Nm3
3. Za postrojenja snage veće od 300 MW granične emisije SO2200 mg/Nm3, NOX 200 mg/Nm3 i za čvrste čestice 20 mg/
Nm3
U dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila 2011.godine, pod nazivom „Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne
sredine Republike Srbije” data je ekonomska analiza koja je pokazala da tek 2023. godine postoji mogućnost za primenu
Direktive o velikim ložištima.
Zbog toga je Srbija, na Ministarskom savetu Eneregetske zajednice u oktobru 2013. godine, pokrenula inicijativu da se primena
te direktive odloži do 2023. godine.Donošenje ove odluke obrazloženo je težnjom ka energetskoj stabilnosti, jer bi Srbija
zatvaranjem TENT-a i rudnika „Kolubare” ostala bez 50 procenata električne energije. Ovo za sobom povlači i duže prelazne
rokove za primenu Direktive o industrijskim emisijama.
Odlaganje primene direktive o velikim ložištima pozdravili su i u EPS-u. Na taj način izbegnuta je situacija da energetska
stabilnst bude ugrožena zatvaranjem termoelektrana instalisane snage ispod 300 MW, za koje nisu obezbeđeni zamenski
kapaciteti,a s druge strane, ne postoji ekonomska opravdanost da se na njima primene najmodernije mere za smanjenje štetnih
emisija.
U cilju primene Direktive o velikim ložištima i Direktive o industrijskim emisijama, termoelektrane bi trebale ugraditi sisteme za
odsumporavanje i denitrifikaciju i filtere visoke efikasnosti.
Jedan od najznačajnijih projekata koji se sprovodi u EPS-u je odsumporavanje u TENT „A”.
Sredstva u iznosu od 28,25 milijardi jena obezbedila je Japanska agancija za međunarodnu saradnju JICA. Projekat će biti
realizovan u dve faze. Prva faza obuhvata izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnog gasa za blokove A3 I A4, a druga
faza za blokove A3 i A4. Očekivani rok za završetak projekata je kraj 2017.godine.
2
Ovakav projekat se prvi put izvodi u Srbiji i smanjiće emisije sumpor-dioksida na izlazu iz postrojenja ispod 200 miligrama po
kubnom metru. Rok za dostavljanje ponuda bio je 19. maj.
Svoje ponude dostavili su kompanija ANDRITZ, konzorcijum MHPS i FISIA BABCOK DOBERSEK DENIZA M. Nakon toga sledi
evaluacija ponuda od strane EPS-a i odobravanje od strane Japanske agencije, što bi trebalo biti okončano do kraja januara
2015. Po dobijenom odobrenju, očekuje se da u februaru bude potpisan ugovor sa ponuđačem.
Odsumporavanje TENT„B” treba da bude realizovano do 2019.godine, a u toku je izrada tenderske dokumentacije.
Odsumporavanje u TE „Kostolac” se realizuje u sklopu kineskog kredita.
Vrednost investicije je oko 96 miliona evra, a završetak projekta se očekuje krajem 2015.godine. U sklopu kapitalnog remonta
„TE Morava” koji će biti urađen sledeće godine, biće postavljeni elektrofilteri za koje je EU donirala 5 miliona evra.
S obzirom da je u okviru EPS-a pokrenuta realizacija velikog broja projekata, postoji realna šansa da blagovremeno ispuni
obaveze predviđene direktivama o velikim ložištima i industrijskim emisijama. Ključni uslov za to je obezbeđivanje finansijskih
sredstava.
Ispunjavanje obaveza EPS-a ujedno bi značilo ispunjavanje velikog dela obaveza Srbije u pogledu zaštite životne sredine.
Koje opasnosti prete EPS-u kada se tržište struje potpuno liberalizuje?
Liberalizacija tržištastruje u Srbiji odvija se u tri faze. Od 1. januara 2013. godine svaka kompanija koja je na visokom naponu
imala je pravo da nabavi električnu energiju od bilo koga na tržištu.
Druga faza podrazumeva da sve firme koje su na srednjem naponu, oko 3.000 dodatnih subjekata, manjih potrošača i
kompanija, od 1. januara ove godine mogu slobodno da sklope ugovor sa bilo kojim snabdevačem električne energije.
Ono što nas očekuje od 1. januara iduće godine jeste treća faza u kojoj će svako domaćinstvo moći da izabere svog
snabdevača električnom energijom. Od tog trenutka EPS neće imati nijednog garantovanog kupca.
Za Elektroprivredu Srbije tržište je otvoreno od kraja 2012. godine, mada su još od 2008. godine veliki kupci imali mogućnost
da se elektičnom energijom snabdevaju i od drugih, a ne samo od EPS-a. Potpuno otvaranje tržišta mora doneti i poskupljenje
struje.
EPS trenutno ima veoma nisku cenu struje, najnižu u regionu. Naprimer,Hrvatski HEP ima duplo višu cenu struje od EPS-a.
Održavanje cena ispod nivoa troškova zbog socijalnih i industrijskih razloga čest je slučaj u zemljama u razvoju.Trenutna cena
struje je ispod one koja omogućava da se grade novi energetski objekti koji su neophodni kako bi se obezbedila energetska
stabilnost države. Kako ocenjuju stručnjaci, cena struje prvo mora dostići tržišnu, nakon toga bi mogla da pojeftini u naletu
konkurencije.
Za najveće trgovce trenutno važi slovenački GEN-i, zatim EFT Vuka Hamovića i Rudnap Vojina Lazarevića. Struju će, između
ostalih, prodavati i češki ČEZ, švajcarski Alpik i, naravno, EPS.
EPS se nalazi u završnoj fazi transformacije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, što će biti suštinska promena. Tada će
4
prvenstveni cilj menadžmenta akcionarskog društva biti uvećanje profita i uvećanje imovine vlasnika.
Inicijalna ideja liberalizacije tržišta električne energije je bila da se, u skladu sa teorijskim modelom perfektnog konkurentskog
tržišta, kroz povećanje efikasnosti dođe do smanjenja cene električne energije. Kao nacionalni operator prenosnog sistema, JP
EMS je zadužen za prenos i upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije i odgovorno je za dodelu
prava na korišćenje raspoloživih prenosnih kapaciteta na interkonektivnim vezama Republike Srbije sa susednim državama.
Godinu dana kasnije, u julu 2006. godine, Srbija ratifikuje Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, čime formalno postaje deo
povezanog evropskog energetskog tržišta i međunarodno-pravno se obavezuje na sprovođenje zakonskih, institucionalnih i
strukturnih promena koje su zasnovane na direktivama Evropske Unije.Stvaranje regionalnog energetskog tržišta jedan je od
primarnih ciljeva Energetske zajednice
Sama činjenica da će domaćinstva i mali kupci dobiti mogućnost izbora snabdevača je jako važna sa stanovišta formiranja
tržišta električnom energijom na malo, čime je praktično konkurencija uvedena u svim segmentima.
Ipak, da li će uvođenje konkurencije u svim segmentima nešto promeniti na tržištu za domaćinstva i male kupce?
Za razliku od drugih zemalja gde je ovaj korak u liberalizaciji doneo niže cene za domaćinstva, u Srbiji to neće biti slučaj za
najširi krug domaćinstava, iz prostog razloga što je trenutna cena električne energije ispod tržišne. Ovo je posledica činjenice
da se cena električne energije za javno snabdevanje reguliše zakonskim i podzakonskim aktima, te nije izložena zakonima
tržišta, već predstavlja instrument u rukama socijalne politike.
Stoga je u prethodnom periodu cena energije za javno snabdevanje bila niža u odnosu na cenu koja se ostvaruje na otvorenim
tržištima zemalja u okruženju. Ovakav trend treba očekivati i u narednom periodu, ali je sigurno da će u skladu sa rastom
standarda stanovništva u Srbiji i cena energije za javno snabdevanje takođe rasti, tako da u budućnosti možemo očekivati
njeno izjednačenje sa cenom energije na tržištu.
Da bi se tržište pripremilo za treću, konačnu fazu liberalizacije i ostvarilo uslove za njeno uspešno okončanje, sve
relevantne činioce, u prvom redu Vladu RS, potom resorno ministarstvo, Agenciju za energetiku RS kao i privredne subjekte
Elektroprivredu Srbije i Elektromreže Srbije, svakog u svom delu, očekuje čitav niz aktivnosti, od kojih su najvažnije formiranje
jednog operatora distributivnog sistema, promena tarifnog sistema za javno snabdevanje, završetak restruktuiranja JP EPS i
uspostavljanje rada berze električne energije.
Svakako najveći i najvažniji je problem nejednakih tarifa za pristup distributivnom sistemu, koji postaje još značajniji izlaskom
domaćinstava i malih kupaca na tržište električnom energijom. Iako je privremeno regulisan Uredbom, problem nejednakih tarifa
nije eliminisan i neophodno ga je trajno rešiti. Za trajno rešenje ovog problema u narednom periodu mora se pristupiti formiranju
jednog operatora distributivnog sistema umesto dosadašnjih pet.
Drugi problem koji se uočava je i tarifni sistem koji važi za javno snabdevanje i čijim bi se potencijalnim inoviranjem moglo
omogućiti brže uspostavljanje funkcionisanja tržišta u segmentu koji je pokriven javnim snabdevanjem. U tom smislu, polazeći
i od preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu liberalizacije tržišta električnom energijom potrebno je i izvršiti preispitivanje
sadašnjeg modela organizacije „EPS Snabdevanja“ u pogledu nivoa razdvajanja funkcija komercijalnog i javnog snabdevanja.
Navedenim izmenama bi se približili tržištu električnom energijom kakvo su formirale sve države članice Evropske unije i došli
do modela tržišta na malo, tako da slobodu izbora, ne samo nominalnu već i realnu imaju svi krajnji kupci.
Regulacija cena treba istovremeno da stimuliše investitore da ulažu i ostvaruju zaradu, ali i da vodi računa da cena usluga
ne bude previsoka. Drugim rečima, cena usluge treba da obezbedi da investiranje u regulisane delatnosti bude profitabilno,
odnosno da obezbedi održivo poslovanje uključujući i nove investicije, ali tako da potrošači ne budu na gubitku.
Tog trenutka kada se tržište električne energije potpuno liberalizuje, sve potrošače u Srbiji očekuje poskupljenje struje.Na tržištu
će se pojaviti mnogobrojni strani i domaći trgovci strujom. Prošle godine, kada je otvoreno tržište na visokom prenosu, EPS je
5
izgubio jednog kupca, koga je preuzeo slovenački GEN-i. Ali, od sledeće godine počinje prava bitka za svakog kupca, jer će se
tržište otovriti 100 %.
Da li EPS-u najveća opasnost preti od novih trgovaca strujom ili od nove cene struje, bila ona skuplja ili jeftinija?
Promene su neminovne, ostaje nam da vidimo kakav će igrač biti Elektroprivreda Srbije u novoj tržišnoj utakmici.
NIS i Gasprom–privatizacija,širenje u region,proizvodnja struje
NIS je najveća i najprofitabilnija kompanija u Srbiji koja podmiruje 75 odsto ukupnih potreba tržišta za naftnim derivatima
i obezbeđuje u proseku oko 12 odsto republičkog budžeta. NIS je među najvećim vertikalno integrisanim energetskim
komapnijama u jugoistočnoj Evropi.
Maloprodajna mreža kompanije obuhvata preko 500 benzinskih stanica, mesta za točenje i skladišta nafte, koje se nalaze
u zemljama balkanskog regiona. Osim u Srbiji, NIS posluje i u Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji,
Turkmenistanu, Angoli, Belgiji i Rusiji.Osnovni pravci poslovanja su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i prodaja
naftnih derivata.
Međutim, 2011. godine u NIS-u je formiran novi organizacioni deo – Blok „Energetika“, a godinu dana kasnije napravljeni
su prvi koraci: vetroelektrana „Plandište“ biće prvi vetropark u Srbiji, koji će godišnje proizvoditi preko 230 Gwh električne
energije godišnje. Transformacija NIS-a iz nacionalne naftne kompanije u regionalni energetski holding deo je strategije razvoja
kompanije do 2020. godine.
Podsetićemo da su predstavnici Rusije i Srbije, decembra 2008. godine u Moskvipotpisali ugovor o prodaji NIS-a za 400 miliona
evra i neobavezujuće dokumente o izgradnji gasovoda Južni tok i završetku skladišta u Banatskom Dvoru.
Dugo najavljivano skladište gasa Banatski dvor otvoreno je 2011. godine. Ovaj projekat koštao je 11 miliona evra. Gradnja
deonice Južnog toka u Srbiji zvanično je počela 24. novembra 2013. i planirano je da bude završena za dve godine, čime
bi Srbija dobila drugi pravac snabdevanja ruskim gasom.Vrednost tog dela projekta je 1,9 milijardi evra, a realizovaće ga
preduzeće Južni tok Srbija, u kojem Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva.
Gaspromnjeft (ćerka firma ruskog gasnog giganta Gasproma) poseduje 56,15 % akcijskog kapitala NIS-a, dok je 29,88 %
akcija NIS-a u vlasništvu Republike Srbije. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim
akcionarima, te kompanija trenutno ima oko 2,3 miliona akcionara (na dan 31.12.2013).
Akcijama NIS-a trguje se na Beogradskoj berzi.Cena akcija NIS-a u 2013. godini porasla je za 26%. NIS je ove godine
akcionarima isplatio dividende u iznosu od 25 odsto neto dobiti, što iznosi 13,08 milijardi dinara, odnosno 80,22 dinara po akciji.
Danas je NIS kompanija koja isplaćuje dividende svojim akcionarima i ujedno ima najveći prihod u regionu sa pozicije dividendi.
NIS je postao stabilan izvor prihoda ne samo za manjinske akcionare, već i za većinske akcionare.
Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a nedavno jeizneo podatak da je Gaspromnjeft za pet godina investirao dve milijarde
evra u NIS, a da će u naredne tri godine biti investirano još najmanje 1,5 milijardi evra.
Kako kaže, NIS je u energetiku ušao tek kada je napravljena uporedna analiza tržišta gasa i struje i kada se ispostavilo da je
6
korišćenje eksploatisanog gasa za proizvodnju električne energije mnogo isplativije nego da se on prodaje cevovodima. Tada je
odlučeno da se monetizuje gas koji NIS proizvodi tako što će se upotrebiti za proizvodnju struje.
Napravljeno je nekoliko projekata. Jedan od projekata je 14 malih elektrana i najavljeno je da će one biti izgrađene do kraja
2014. godine, a drugi su dve termoelektrane-toplane za jednu grinfild fabriku struje od 200 megavata u Pančevu.NIS i Gasprom
Energoholding potpisali su prošle godine u septembru memorandum o izgradnji parno-gasne termoelektrane u Pančevu.
Predviđeno je da grupi Gasprom Energoholding pripadne 51 odsto udela u osnivačkom kapitalu nove kompanije koja će graditi
TE, a 49 odsto NIS-u. Gasprom Energoholding je ćerka firma ruskog Gasproma.
Električna i toplotna energija koje se budu proizvodile u elektrani na gas, prvenstveno će snabdevati strujom NIS-ovu rafineriju
u Pančevu i petrohemijski kombinat HIP Petrohemija u kome je NIS strateški partner. Planirano je da se preostala količina
strujeplasira na energetsko tržište Srbije, koje će uskoro biti potpuno liberalizovano.
Kravčenko je istakao da će u ovoj godini biti nastavljene investicije i dodao da se krajem maja ili početkom juna očekuju
rezultati istraživanja nafte u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj, a početak priozvodnje do kraja 2014. godine.
NIS ima mnogo potencijalnih istraživačkih projekata u zemljama regiona, a već se sprovode aktivnosti u tri projekta u Rumuniji,
dva u Mađarskoj i jedan u Bosni i Hercegovini. Dodatno se analiziraju i drugi projekti, ne samo u Crnoj Gori nego i u drugim
državama regiona.
Balkanski region je od strateškog je značaja za Gaspromnjeft. Jedan od potencijalnih projekata je i izlazak na hrvatsko tržište .
Zajednički interes, i srpske i ruske strane, jeste da se jača uticaj NIS-a u regionu.
U nedavnoj poseti Moskvi, ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je da postoje ozbiljni razvojni planovi NIS-a i
Gaspromnjefta. Gaspromnjeft, koji je pre svega gasno-naftna kompanija, spremanje da, ukoliko su interesi Srbije kao partnera
toj kompaniji takvi da NIS postane i energetska kompanija, uđe u određene energetske projekte. Što bi za Srbiju i energetsku
stabilnost države bilo od ogromnog znaćaja.
Od kada je privatizovan NIS uspešno posluje, i to dokazuje iz godine u godinu. Za NIS su najvažnije investicije koje su za pet
godina porasle pet puta, a u 2013. su porasle za devet odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosile su 55,6 milijardi dinara.
NIS je značajno povećao i uplatu na ime poreza u budžet Srbije u prošloj godini i ta komapnija sada puni budžet sa oko 14
odsto. Tokom prethodnih godina dosta jeuloženo i u modernizaciju postrojenja i u obuku kadrova.
7
Berze električne energije u regionu
U Srbiji bi do kraja godine trebala biti otvorena berza električne energije. Organizovano SPOT tržište u Srbiji predmet je
nedavno potpisanog sporazuma o saradnji između JP Elektromreže Srbije i kompanije EPEX SPOT. Sporazum konkretizuje
dugoročnu saradnju dve kompanije i ima za cilj osnivanje kompanije SEEPEX, u kojoj će vlasnički udeo EMS-a i EPEX SPOT-a
biti 75:25.
Partnerstvo treba da doprinese uspostavljanju organizovanog tržišta električne energije u Srbiji i njegovoj kasnijoj integraciji
u jedinstveno evropsko tržište. SEEPEX je takođe snažan signal za uspostavljanje regionalnog tržišta kao prve etape te
integracije.
SPOT tržište podrazumeva i obezbeđivanje platforme za regionalno tržište dan-unapred (Regional DAM). Očekivano je da
berza u punom kapacitetu proradi 2018. godine, a da profit bude 400.000 evra.
Isporučioci električne energije, pored proizvođača, biće trgovci koji su registrovani prema važećim zakonima. Najaktivniji trgovci
strujom su, pored EPS-a, kompanije EFT, Aliq, GEN, ČEZ i Rudnap.
Dnevne aukcije na tržištu biće organizivane sa sistemom EPEX Trading System, koji je postepeno uvođen na EPEX SPOT
tržištima u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, kao i na mađarskom tržištu kojim u ime HUPX-a upravlja EPEX.
Ideja je da se napravi berza koja bi prerasla nacionalne okvire i preko koje bi se organizovao veliki broj transakcija sa
električnom energijom susednih zemalja. KompanijaEPEX SPOT je potreban kao veći, priznatiji partner, kome će trgovci moći
da veruju. U pitanju je kompanija sa sedištem u Parizu i ispostavom u Lajpcigu, koja upravlja SPOT tržištima za kratkoročno
trgovanje u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj, po principu tržišta dan-unapred.
Prednosti otvaranja berze su definisana i otvorena pravila trgovanja električnom energijom, razvoj tržišnih i tehnoloških
znanja povezanih sa radom specifičnog tržišta električne energije.Za razliku od tradicionalnih, berze električne energije
rade u virtuelnom prostoru. Svi učesnici na ovim berzama prolaze kroz rigorozne procedure licenciranja na osnovu kojih se
ustanovljava njihova tehnička i finansijska sposobnost da truguju na ovim platformama.
Prema podacima Udurženja evropskih operatera prenosnih sistema, region Jugoistočne Evrope ima elektro-energetske
kapacitete ukupne instalisane snage 80,6 GW, od čega 44,1 GW čine termokapaciteti, 23,4 GW hidrokapaciteti, 5,9 GW
nuklearne elektrane i 7,1 GW obnovljivi izvori energije.
Iz prikaza godišnjih bilanasa uočava se da su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina neto izvoznici električne energije, dok
ostale zemlje uvoze električnu energiju, najviše Mađarska, Hrvatska i Makedonija dok Srbija ima određene, uglavnom prolećnoletnje viškove električne energije.
Ceo region je uvozno orijentisan, što naglašava potrebu za izgradnjom novih kapaciteta. Prosečni uvoz tokom prethodne
decenije je bio 8,4 TWh, a maksimalan uvoz zabeležen je tokom izuzetno sušne 2012. godine i iznosio je 16,7 TWh.
U regionu sada funkcionišu četiri nacionalne berze – u Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji i Grčkoj. Jedna od prvih berzi
električne energije u regionu jugoistične Evrope je OPCOM, sa sedištem u Bukureštu. Do ulaska Rumunije u Evropsku
Uniju,osnovanaberza nije beležila značajniji obim trgovanja ali poslednjih godina osetan je veći interes trgovaca usled izraženog
deficita susednih zemalja.
Ključ uspeha ove berze leži u činjenici da su svi tamošnji proizvođači električne energije obavezni da deo svoje proizvodnje
plasiraju na tržište putem berze. Time se stimuliše rast tržišta a proizvođačima omogućava da ostvare veće prihode. Operater
ima i berzu za bilateralne ugovore i tržište zelenih sertifikata namenjeno proizvođačima struje iz obnovljivih izvora.
Zanimljivo je da je odlukom Evropske Komisije OPCOM kažnjen sa milion evra zbog restriktivnih mera koje je nametao
8
inostarnim trgovcima na veleprodajnom tržištu električne energije te zemlje.
OPCOM je kažnjen jer je između 2008.i 2013.godine zahtevao od učesnika na berzi da poseduju rumunsku PDV registraciju,
odbijajući da prihvati trgovce koji su već bili upisani u registar obveznika PDV-a u drugim EU državama.
Planovi da OPCOM bude podignut na nivo regionalne berze pretrpeli su udarac osnivanjem slovenačke berze električne
energije, s obzirom da ni jedna zemlja bivše Jugolsavije do tada nije imala sopstvenu berzu. Naime, slovenačka berza, BSP
South Pool, osnovana je sa ambicijama da privuče trgovce sa rumunskog, albanskog i bugarskog tržišta. Prema mišljenju
analitičara, balkanski region je dobro područje za izvoz struje, s obzirom da potražnja stalno raste, posebno u industrijskom
sektoru.
Na slovenačkoj berzi registrovano je 45 trgovaca električnom energijom. Među njima su Borzen, Alpiq, Edison Trading, Enel
Trading, GEN-i, HEP i Vattenfall Energy Trading. EPS nije član berze BSP ali ima status posmatrača.
Hrvatska je osnovala berzu električne energije koja još nije aktivna. Hrvatski operater tržišta električne energije i Hrvatski
operater prenosnog sistema sklopili su sporazum o poslovnoj saradnji na uspostavljanju berze električne energije. Osnivanje
berze doprineće razvoju veleprodajnog tržišta za isporuku električne energije dan unapred i stvoriti uslove za povezivanje
hrvatske berze sa nacionalnim berzama električne energije u okruženju.
Tržište električne energije u Hrvatskoj u potpunosti je liberalizvano 1. jula 2008. godine što je omogućilo ulazak novih
snabdevača električne energije. Za sada su najozbiljniji igrači, pored HEP-a, kompanije GEN-i i RWE Energija.
Potpuno otvaranje tržišteu regionu doneće regulisane cene električne enrgije, postojanje definisanih tržišnih pravila i preko
potrebne investicije u energetiku.Razvojberzi električne energije u ne odvija se istovetnim tempom. Rumunska berza OPCOM
beleži veliki uspeh dok ostale berze tek treba da ostvare ambicije da objedine rascepkano tržište i privuku veći broj partnera.
Pojedinačna tržišta u Jugoistočnoj Evropi su mala i neophodno je njihovo udruživanje kako bi se stvorila likvidna platforma. U
pojedinim zemljama regiona potrebno je stvoriti uslove za sigurnost investicija, što podrazumeva i stabilno političko okruženje.
Srbijagas-najveći gubitaš uzdanica Južnog toka
Javno preduzeće Srbijagas je najveći gubitaš srpske privrede, sa dugom koji premašuje milijardu evra, dok je prošlu godinu
završio sa minusom od 440 miliona evra. Ova firma već godinama beleži gubitke.
Primera radi, 2008.godine gubici su iznosili 31,5 milijardi dinara, da bi 2012. dostigli čak 351,1 milijardi dinara. Garancije date
za Srbijagas iz budžeta od 2010. do 2013. godine iznose ukupno 1.020 miliona evra.
Prethodnih godina, katastrofalni poslovni rezultati „Srbijagasa” pravdani su socijalnim razlozima, odnosno razlikom u ceni po
kojoj je gas kupovan i ceni po kojoj je isporučivan krajnjim kupcima.
Treba uzeti u obzir da i sam Srbijagas ima nenaplativa potraživanja, jer gas ne plaćaju predzeća u restruktuiranju.
Pored toga,dug za isporučeni gasnisu izmirile brojne toplane, distributeri i domaćinstva. Tako je koncem 2013. direktor Dušan
Bajatović izašao u javnost sa podatkom da ukupna potraživanja „Srbijagasa” od svih kupaca iznose 80 milijardi dinara. Od toga,
10 milijardi su dugovale toplane, 4,7 milijardni distributeri a građani 718 miliona dinara.
9
Dakle, kada sesumira, cena gasa je za četvrtinu bila niža od tržišne a trećina isporučenog gasa nije plaćena. Prema
Bajataovićevim rečima, to je jasan signal da su vlade znale da vode socijalnu politiku i preko gasa. Danas je cena gasa realna,
ali su i dalje ostala velika potraživanja koja ima Srbijagas prema preduzećima u restrukturiranju, toplanama, građanima,
lokalnim zajednicama, školama itd.
Najznačajniji poverioci Srbijagasa su NIS i Gasprom. Dug prema Gaspromu je 88 miliona evra i u pitanju je dug za gas
isporučen prethodne zime, dok su dugovanja NIS-u 240 miliona evra. Prema Bajatovićevim rečima, traži se rešenje da se
taj dug „ispegla”. Bajatović je uveren da će se on pretvoriti u javni dug, jer je, prema njegovom mišljenju, preko gasa vođena
preskupa socijalna politika.
Međutim, priča o nagomilanim dugovima ima i drugu stranu. Prema zvaničnim podacima u Srbiju je 2012. godine uvezeno gas
u vrednosti od 800 miliona evra. Gotova celokupnu količina gasa Srbijagas uvozi iz Rusije. Kupovina gasa se obavlja putem
posrednika, i to najvećim delom preko firme Jugorosgas koja je u većinskom ruskom vlasništvu, dok je Srbijagas vlasnik 25
procenata akcija komapnije.
Jugorosgas je uveden je kao posrednik 2007.godine i ova firma će, prema potpisanom sporazumu, biti posrednik i u sledećoj
deceniji. Pri tome, javnosti nisu poznati iznosi provizije koju Jugorosgas naplaćuje, kao ni detalji ugovora.
Kompanija Jugorosgas,i pored toga što uzima posredničku provoziju, ne snosi troškove za transport gasa korz Mađarsku. Iznos
tih troškova je oko 70 miliona evra godišnje.
Procene su da posredovanje Jugorosgasa godišnje košta Srbiju između 18 i 20 miliona evra. Ovu razliku Srbijagas
nadoknađuje podizanjem kredita za koje garancije daje država Srbija.
Više puta najavljivana reforma Srbijagasa je još jedna sporna tema. Ministarstvo energetike je još pre godinu i po, dok je na
njegovom čelu bila Zorana Mihajlović,pokrenulo temu restrukturiranja kompanije.Ministarka je istakla da Srbijagas neće biti
privatizovan jer je stožer energetike.
Naglašena je potreba finansijske i organizacione konsolidacije Srbijagasa, njegovog rekonstruisanja u akionarsko društvo, kao
i obaveza razdvajanja transporta i trgovine gasom, što je zahtev Eneregetske Zajednice. Naime, Srbija nije ispunila obeveze iz
pravilnika Energetske Zajednice o vlasničkom razdvajanju na tržištu prirodnog gasa, zbog čega rizikuje pokretanje postupka za
rešavanje nastalog spora.
Ministarstva energetike je prošle godine predstavilo polazne osnove za restrukturiranje Srbijagasa, ali do sada na tom planu
nije učinjen napredak. U Srbijagasu su odbacili predložene mere, sa zaključkom da slabe finansijsku poziciju kompanije i da
je guraju u stečaj. Pored toga, prema rečima direktora Bajatovića, predložene mere mogli bi ugroziti stabilnost snabdevanja
domaćeg tržišta gasom i stvoriti niz problema u realizaciji projekta Južni tok.
I dok je Ministarstvo energetike predložilo model akcionarskog društva i razdvajanje transporta i distribucije gasa, poslovodstvo
„Srbijagasa” zalaže se za holding, s pravnim a ne vlasničkim razdvajanjem delatnosti.
Srbijagas ima značajnu ulogu u realizaciji projekta Južni tok u Srbiji. Zajedničko preduzeće Srbijagasa i Gasproma, firma za
izgradnju gasovoda, South Stream Serbia AG, registrovana je kao firma za projektovanje, izgradnju i dostavu gasa Srbiji.
U vlasničkoj strukturi kompanije, Gasprom ima udeo od 51 procenat, dokje Srbijagasvlasnik 49 procenata. Između Srbijagasa i
Gasproma potpisan je ugovor o transportu gasa, prema kome Gasprom zakupljuje sto procenata kapaciteta na sto godina.
Oko kompanijeSouth Stream Serbia AG u javnosti su se pojavile kontraverze zbog činjenice da je kompanija registrovana u
Švajcarskoj, a da će poslove na realizaciji gasovoda Južni tok obavljati njena ćerka firma South Stream DOO, sa sedištem u
Novom Sadu.
10
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da osnivanje firme u of-šorzoni, i van teritorije Srbije, ostavlja veliki prostor za korupciju i
faktički onemogućava kontrolu poslovanja.Pored toga, od samog osnivanja kompanije, postavlja se pitanje zašto je vlasnički
udeo Gasporma 51 odsto, kada ukompanijama osnovanim u drugim zemljama kroz koje treba da prođe Južni tok, on manji
iiznosi 50procenata.
Kada je u pitanju finansiranje izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, Bajatović je izjavio da je Srbijagas sa Gaspromom dogovorio
zajam od 275 miliona evra. Kredit će se vraćati iz divideni projekta, sa godišnjom kamatnom stopom od 4,25 procenata, te da
Srbijagasu neće biti potrebne državne garancije.
Ugovor o izgradnji deonice gasovod Južni tok kroz Srbiju između Srbijagasa i ruske kompanije Centar Gas potpisan je 8. jula.
Centar Gas je pobednik na tendera koji je kompanija Južni tok Srbija raspisala za izvođača radova na gasovodu. Prve količine
gasa gasovodom Južni tok trebale bi stići do Srbije do kraja 2016. godine, što je u skladu sa prvobitnim planom.
Javno preduzeće Srbijagas u narednom periodu očekuje rešavanje problema nagomilanih dugovanja, reorganizacije, povećanja
efikasnosti naplate, gde se i od države očekuje da povuče odlučnije poteze, zatim i sasvim izvesno razdvajanje transporta i
distribucije gasa.
Odgovor na više puta javno pokretano pitanje posrednika u trgovni gasom, očigledno će sačekati neka srećnija vremena.
Problemi sa Južnim tokom, nastali zbog pritisaka Evropske Komisije i delom zbog Ukrajinske krize, po svoj prilici, biće rešavani
u hodu i bez većih kašnjenja projekta.
Reforma Srbijagasa, sta EU trazi od Vlade Srbije
Obaveze proistekle iz Ugovora o Energetskoj Zajednici imaju za cilj da uspostave slobodno tržište energije i
energenata,obezbede sigurno snabdevanje i dugoročnu održivost za celu Evropu. Predstavnici Evropske Unije ocenjuju da je
jedna od ključnih reformi za Srbiju razdvajanje različitih energetskih delatnosti, sa ciljem da se uspostavi slobodna konkurencija
na tržištu električne energije i gasa.
Ove mere trebale bi da doprinesu restrukturiranju i modernizaciji energetskih kompanija, kao što su Srbijgas i EPS, i obezbede
održavanje opreme i nove investicije. Cene energije i energenata trebale bi pokriti sve troškove, nivo naplate podignut na
odgovarajući nivo a državni podsticaji postepeno ukinuti. U slučaju prirodnog gasa, diversifikacija izvora snabdevanja je ključni
preduslov za uspostavljanje slobodnog tržišta.
Ministarstvo energetike je još pre godinu i po pokrenulo temu restrukturiranja Srbijagasa. Poručeno je da Srbijagas, kao jedan
od stubova energetike, neće biti privatizovan, ali da se kompanija mora rekonstruisati u akcionarsko društvo, uvažavajući
zahtev Energetske Zajednice o vlasničkom razdvajanju na tržištu prirodnog gasa. Neispunjavanjem obaveze razdvajanja
transporta i trgovine gasom Srbija rizikuje pokretanje spora od strane Energetske Zajednice, na šta je Srbija i zvanično
upozorena. Reforma Srbijagasa takođeje uslov za realizaciju projekta gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Sredstva za gasovod
EBRD je obezbedila još pre nekoliko godina, uz deo iz IPA fonda, ali zbog kašnjenja reforme projekat stoji u mestu.
Tokom 2013. godine Ministarstvo energetike je predstavilo polazne osnove za restrukturiranje Srbijagasa. Predložen je model
akcionarskog društva sa razdvajanjem transporta i distribucije gasa, dok se menadžment Srbijagasa zalagao za holding, s
pravnim, a ne vlasničkim razdvajanjem delatnosti. Generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović je rekao da mere koje je
predložilo Ministarstvo slabe finansijsku poziciju kompanije. Prema njegovom mišljenju, sprovođenje ovih mera moglo bi ugroziti
stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta gasomi stvoriti probleme u realizaciji projekta Južni tok.
11
Tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović iznela je predlog prema kome bi prva faza restrukturiranja kompanije
obuhvatila finansijsku konsolidaciju, odnosno reprogramiranje obaveza i potraživanja.
Druga faza značila bi razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine od transprota i skladištenja gasa. Prema ovom planu,
Srbijagas bi se bavio distribucijom i trgovinom, dok bi novosnovana kompanija Transgas preuzela delatnosti transporta i
skladištenja gasa. Ove kompanije bi bile akcionarska društva u stoprocentnom vlasništvu države.
U trećoj fazi reforme bilo je predviđeno stvaranje Srpskog energetskog holdinga, u kojem bi bile kompanije Transgas,
Transnafta i Elektromreže Srbije a kasnije i Gasna skladišta.
S druge strane, u predlogu koji je dostavio Srbijagas, prva stavka je finansijsko restrukturiranje. Program kompanije pokazuje
da gubitak zbog neekomske cene gasa iznosi 433 miliona evra. Predstavljeni su svi krediti koji je Srbijagas uzeo, u ukupnom
iznosu od 850 miliona evra, koliko iznosi dug kompanije, kao i potraživanja u iznosu 900 milona evra.
Srednjoročni program predviđa podelu transporta, distribucije, skladištenja i trgovine u skladu sa Trećim eneregetskim paketom.
Bajatović objašnjava da suštinska razlika između ovog programa i predloga Ministarstva leži u tome što je Srbijagas insistirao
da se osnuje holding u kome će se pravno razdvojiti subjekti delatnosti. Pri tom, troškovi bi bili zajednički, a holding bi kreirao
ukupnu poslovnu politiku. Ovaj program podrazumeva i doregistraciju za proizvodnju električne energije.
Bajatović objašnjava da su sve evropske zemlje veličine kao Srbija usvojile ovaj model, a da su vlasničko razdvajanje delatnosti
delimično sprovele samo neke veće zemlje. Program restrukturiranja Srbijagasa uradila je konsultanska kuća The Boston
Consulting Group, a finansirala ga je Evropska Unija.
Prema Bajatovićevim rečima, predlog Ministarstva gura Srbijagas u stečaj. Ukoliko bi se usvojio ovaj kocept, kampaniji bi
preostala samo distirbucija gasa, a transport i skladišta bi bili odvojeni. Ministarstvo je tražilo vlasničko razdvajanje, a zatim
finansijsko restrukturiranje, pod nadzorom EBRD, sa čime se u Srbijagasu takođe nisu složili.
Krajem februara ove godine Sekretarijat Energetske Zajednice izneo je ocenu da Srbija nije ispunila svoje obaveze na
tržištu prirodnog gasa, odnosno da kompanije Srbijagas i Jugorosgas još nisu razdvojile proizvodnju od transprota gasa. To
razdvajanje, predviđeno propisima EU, sa kojima je Srbija dužna da se usklađuje u okrviru Energetske Zajednice, trebalo je biti
primenjeno još 1. jula 2007.godine.
Sekretarijat je ocenio da jedina dva licencirana preduzeća za transport gasa, državni Srbijagas i Jugorosgas, u kome 50
procenata vlasništva ima Gasprom, nisu sprovela svoju obavezu da razdvoje proizvodnju i snabdevanje od transporta gasa,
kako nalažu pravila EU. Jugorosgas je u septembru 2013.godine osnovao svoju ćerka-kompaniju za transport gasa, ali se
ocenjuje da to nije dovoljno kako bi se obezbedilo nezavisno odlučivanje unutar kompanije. Srbijagas, s druge strane, aktivnosti
nije razdvojio ni sa pravne strane.
Nerazdvajanje dve kompanije za transport gasa predstavlja osnovnu prepreku za razvoj konkurentnog tržišta gasa u Srbiji, ali
utiče i na razvoj šireg regionalnog tržišta gasa, kao i na hitno potrebne investicije u gasnom sektoru.
Južni tok je najvažniji projekat u koji je uključen Srbijagas, kao vlasnik 49 procenata kompanije South Stream Serbia. Više
puta je ponovljen stav evropskih zvaničnika da je sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok u mnogim tačkama u koliziji sa
evropskom regulativom. Ni u slučaju Južnog toka nisu razdvojene delatnosti tranzita i snabdevanja, a nisu ostavljene ni
mogućnosti priključenja treće strane na gasovod. Postoji mogućnost da se traži izuzetak od pravila treće strane, ali proceduru
za to nije inicirao ni Gasprom ni Srbijgas.
Iako nije izostalo zvanično i deklarativno opredeljenje za restrukturiranje Srbijagasa u skladu sa trećim energetskim paketom,
i od strane Ministarstva energetike ali i samog Srbijagasa, do sada nije ovom planu nije zabeležen napredak.Zvaničan stav
Energetske zajednice o neophodnosti razdvajanja delatnosti nije dao željeni efekat, iako je u februaru postavljen rok od dva
meseca za ispravljanje propusta. Reforma Srbijagasa, oko koje u prošloj Vladi nije postojao konsenzus, s obzirom da različite
vizije dubine neophodnih promena, biće vruća tema za sadašnju Vladu. Samo je pitanje kada će se Srbija još jednom naći na
meti kritike od strane evropskih zvaničnika i da li će i koje posledice snositi zbog odlaganja reformi.
12
Tržište električne energije u Srbiji, zahtevi od strane EU
Još od 2006. godine, kada je na snagu stupio Ugovor o osnivanju energetske zajednice, Srbija je korak bliže Evropskoj uniji:
preko tela Energetske zajednice stalno se prati i izveštava o stepenu usklađenosti propisa iz oblasti energetike sa pravnim
tekovinama EU. Ugovor o osnivanju EZ potvrđen je kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je istaknuta nužnost
regionalne saradnje u ovoj oblasti.
Osnovna ideja Energetske zajednice je stvaranje zajedničkog tržišta energije država Jugoistočne Evrope, koje bi se integrisalo
sa tržištem energije Evropske unije. Tržište energije Energetske zajednice obuhvata tržište električne energije i prirodnog gasa.
Ipak, u Ugovoru o osnivanju EZ ostavljena je mogućnost da se tržište energije proširi i na druge oblike energije, kao što su
utečnjeni prirodni gas, nafta i naftni derivati, vodonik i drugi oblici energije koja se prenosi mrežama.
Evropski parlament i Savet EU 2009. godine su usvojili set propisa o tržištu električne energije, koji je nazvan Treći paket.
Sadašnji Zakon o energetici koji je donet 2011. obuhvata ceo Drugi energetski paket EU i delove Trećeg paketa koji ne
podrazumevaju velike organizacione promene ili velika ulaganja, ali od 2015. će novi evropski propisi morati da se primenjuju u
celini, a to bi trebalo da omogući dugo najavljivani Zakon o energetici koji će po svemu sudeći biti usvojen do kraja godine.
Treći energetski paket Evropske unije ima za cilj da obezbedi efektivnije razdvajanje prenosne mreže u smislu vlasničkog
razdvajanja nezavisnih sistemskih (ISO) i prenosnih (ITO)operatora, formiranje evropske regulatorne agencije (ACER) čija
funkcija treba da bude koordinacija nacionalnih regulatora i ujedno da posluži kao savetodavno telo Komisiji za energiju,
kooperaciju operatora prenosne mreže (ENTSO). Ovaj paket takođe ima za cilj da obezbedi razvoj harmonizovanih pravila
pristupu i korišćenju prenosne mreže, zatim, davanje većih ovlašćenja nacionalnim regulatorima, pogotovo u segmentima
nadgledanja i kontrole funkcionisanja tržišta, kao i u stvaranju pretpostavki da regulatori mogu da kažnjavaju, odnosno
primoravaju učesnike na tržištu da se ponašaju u skladu sa direktivama, zatim stvaranje uslova za veću transparentnost
celokupnog procesa, ali i zaštitu potrošača od zloupotreba monopolskog položaja.
Reforma energetskog sektora u Srbiji započeta je 2004. godine, usvajanjem Strategije razvoja energetike i Zakona o energetici.
U julu 2005. godine osnovana je Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), kao nezavisno regulatorno telo, sa zadatkom
stvaranja stabilnog regulatornog okvira za razvoj energetskog sektora. Istovremeno sa formiranjem AERS-a, u julu 2005.
godine vrši se i prvo razdvajanje delatnosti, što kao rezultat ima formiranje dva nezavisna pravna subjekta, Javno preduzeće
„Elektroprivreda Srbije“ (JP EPS), u okviru koga se obavlja delatnost proizvodnje, trgovine i distribucije električne energije i
Javno preduzeće „Elektromreže Srbije“ (JP EMS), koje se bavi delatnošću prenosa električne energije. Kao nacionalni operator
prenosnog sistema, JP EMS je zadužen za prenos i upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije i
odgovorno je za dodelu prava na korišćenje raspoloživih prenosnih kapaciteta na interkonektivnim vezama Republike Srbije sa
susednim državama.
Godinu dana kasnije, u julu 2006. godine, Srbija ratifikuje Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, čime formalno postaje
deo povezanog evropskog energetskog tržišta i pravno se obavezuje na sprovođenje zakonskih, institucionalnih i strukturnih
promena koje su zasnovane na direktivama Evropske unije.
Sledećim Zakonom o energetici, koji je usvojen u avgustu 2011. godine, čine se dalji koraci ka liberalizaciji i uspostavljanju
tržišta električne energije u Republici Srbiji i vrši harmonizacija i približavanje ka regulatornom i institucionalnom okviru
Evropske unije. Vlada Republike Srbije u toku 2012. godine usvaja i polazne osnove za reorganizaciju JP EPS, čime se uz
Zakon o energetici stvaraju pretpostavke za njenu dalju reorganizaciju, koja treba da omogući i odgovarajuće uslove za dalju
liberalizaciju tržišta električne energije.
U toku 2012. i 2013. godine, nastavlja se sa razdvajanjem delatnosti i JP EPS započinje proces razdvajanja delatnosti
snabdevanja električnom energijom od delatnosti distribucije električne energije. Ovo dovodi do osnivanja privrednog društva
„EPS Snabdevanje“, koje posluje u okviru JP EPS. „EPS Snabdevanju“ je, pored komercijalnog snabdevanja, Vlada poverila i
delatnost javnog snabdevanja. „EPS Snabdevanje“ je jedinstveno privredno društvo na nivou Srbije, čime je omogućeno da svi
kupci koji imaju pravo na javno snabdevanje (domaćinstva i mali kupci) imaju jedinstvenu cenu električne energije po tarifnim
elementima, bez obzira na kom delu teritorije Srbije se nalaze.
13
Liberalizacija tržišta struje u Srbiji odvija se u tri faze. Od 1. januara 2013. godine svaka kompanija koja je na visokom naponu
imala je pravo da nabavi električnu energiju od bilo koga na tržištu. Druga faza podrazumeva da sve firme koje su na srednjem
naponu, oko 3.000 dodatnih subjekata, manjih potrošača i kompanija, od 1. januara ove godine mogu slobodno da sklope
ugovor sa bilo kojim snabdevačem električne energije. Ono što nas očekuje od 1. januara iduće godine jeste treća faza u kojoj
će svako domaćinstvo moći da izabere svog snabdevača električnom energijom. Od tog trenutka EPS neće imati nijednog
garantovanog kupca.Ono što je veoma važno i što je povod mnogih diskusija jeste transformacija EPS-a iz javnog preduzeća
u akcionarsko društvo, što će biti suštinska promena i ta promena nas očekuje u narednom periodu. Restrukturiranje
elektroprivrede jedan je od preduslova za otvaranje tržišta.
Sama činjenica da će domaćinstva i mali kupci dobiti mogućnost izbora snabdevača je veoma važna sa stanovišta
formiranja tržišta električnom energijom na malo, čime je praktično konkurencija uvedena u svim segmentima. Za razliku od
drugih zemalja gde je ovaj korak u liberalizaciji doneo niže cene za domaćinstva, u Srbiji to neće biti slučaj za najširi krug
domaćinstava, iz prostog razloga što je cena električne energije ispod tržišne cene. Ovo je posledica činjenice da se cena
električne energije za javno snabdevanje reguliše zakonskim i podzakonskim aktima, te nije izložena zakonima tržišta, već
predstavlja instrument u rukama socijalne politike. Stoga je u prethodnom periodu cena energije za javno snabdevanje bila niža
u odnosu na cenu koja se ostvaruje na otvorenim tržištima zemalja u okruženju. Ovakav trend treba očekivati i u narednom
periodu, ali je sigurno da će u skladu sa rastom standarda stanovništva u Srbiji i cena energije za javno snabdevanje takođe
rasti, tako da u budućnosti možemo očekivati njeno izjednačenje sa cenom energije na tržištu.
Dobit koja se očekuje od potpunog otvaranja tržišta je realna cena energije i mogućnost investiranja u nove proizvodne
kapacitete, što će obezbediti dugoročnu sigurnost snabdevanja. Domaćinstva će moći da biraju snabdevača koji nudi
najpovoljnije uslove prodaje električne energije.
U Srbiji bi u narednom periodutrebalo da zaživi i berza električne energije. Organizovano SPOT tržište u Srbiji predmet je
nedavno potpisanog sporazuma o saradnji između JP Elektromreže Srbije i kompanije EPEX SPOT. Sporazum konkretizuje
dugoročnu saradnju dve kompanije i ima za cilj osnivanje kompanije SEEPEX, u kojoj će vlasnički udeo EMS-a i EPEX SPOT-a
biti 75:25. Partnerstvo treba da doprinese uspostavljanju organizovanog tržišta električne energije u Srbiji i njegovoj kasnijoj
integraciji u jedinstveno evropsko tržište. SEEPEX je takođe snažan signal za uspostavljanje regionalnog tržišta kao prve etape
te integracije.
Stručnjaci smatraju da je u Srbiji dosta toga urađeno u oblasti energetike, a u cilju približavanja EU. Međutim našu zemlju
očekuje još ozbiljnih promena u smislu približavanja pravne regulative evropskoj energetskoj regulativi.Ono što će biti suštinska
promena jeste transformacija EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, kao i potpuno otvaranje tržišta električne
energije.
14
Strane kompanije – najznačajniji isporučioci opreme u srpskoj energetici
i rudarstvu
Strane kompanije – najznačajniji isporučioci opreme u srpskoj energetici i rudarstvu
Energetika je jedna od ključnih oblasti u razvoju srpske privrede. Kao takva, sektor energetike zahteva stalna ulaganja u
modernizaciju i revitalizaciju postojećih energetskih objekata i opreme koja je neophodna za rad tih postrojenja. Srpsku
energetsku stabilnost obezbeđuje ugalj, koji u proizvodnji električne energije učestvuje sa 65 odsto, dok ostatak čine obnovljivi
izvori energije. Zbog ove činjenice je veoma bitno ulagati u kvalitetnu rudarsku opremu koja će doprineti kontinuiranoj
proizvodnji uglja, kao i radu termoelektrana, sa osvrtom na značaj zaštititeživotne sredine.
Jedan od najznačajnijih projekata iz ove oblasti jeste projekat „Zaštita i unapređenje životne sredine u kolubarskom ugljenom
basenu“. Projekat je vredan 182 miliona evra, a finansira ga EBRD (80 miliona), KfW banka (65 miliona), 9 miliona evra je
bespovratna pomoć Vlade Nemačke, dok će EPSsopstvenim sredstvima obezbediti 28 miliona evra.
Projektom je obuhvaćeno uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenizaciju u zapadnom delu RB „Kolubara“,
modernizacija opreme nabavkom novog bager-transporter-odlagač (BTO) sistema i sistema za snabdevanje energijom za
Površinski kop „Polje C“ i nabavkom odlagača za međuslojnu jalovinu za PK „Tamnava-Zapadno polje“. Sprovođenje ovog
projekta doneće godišnje zbirne uštede od 26 miliona evra, kao i uštede prirodnog resursa, uglja, oko milion tona godišnje.
Emisije SO2, SO2, NO2 u elektranama koje koriste ugalj iz RB „Kolubare“ smanjiće se za oko tri odsto godišnje u odnosu na
sadašnje, a količine pepela i šljake za 885.000 tona po godini. To je i jedan od projekata kandidata iz Republike Srbije u okviru
međunarodne inicijative RIO+20.
Projekаt BTO sistem, sаstoji se od četiri pаketа. Prvi pаket (A1) je rotorni bаger а isporučilаc je kompаnijа „Tisen Krup”,
vredan 31 milion evra. Drugi pаket (A2) čine četiri trаnsporterа sа trаkom dužine pet kilometаrа, uključujući nаpаjаnje odnosno
dispečerski centаr, i trаnsportnа plаtformа zа nošenje pogonskih stаnicа. Izvođаč rаdovа je poljskа firmа „Kopeks”, a vrednost
projekta je 29 miliona evra. Pаket A3 je odlаgаč za površinski kop Polje „C“, а izvođаč švedska kompаnijа „Sаndvik”.Ugovor
je vredan 14,38 miliona evra.Pаket A4 je sistem zа nаpаjаnje а zа ovаj deo projektа izvođаč je domаćа firmа „Montprojekt”.
Predviđeni rok zа izrаdu celokupne opreme u RB „Kolubara“ je krаj 2015. godine.
Osim u „Kolubari“, uveliko se radi i u „Kostolcu“ i to na revitalizacija Bloka 1. Revitalizacija drugog bloka je završena. Sa
poljskim „Alstomom“ ugovorena je revitalizacija turbina i turbogeneratora, ugovor je vredan 21,9 miliona dolara.Plan je da se
do kraja leta sve montira. Turbine i generator radi „Alstom“, s tim što će turbine biti nove, kao i pomoćne stanice za generator.
Kotao i cevni sistem rade Kinezi, a sistem odšljakivanja EPS. Istovremeno, gradiće se sistem za prečišćavanje dimnih gasova,
to jest odsumporavanje, i to za oba bloka na ovoj elektrani. Takođe, uradiće se rekonstrukcija gorionika ugljenog praha radi
smanjenja emisije azotnih oksida, na šta obavezuju evropske norme o tzv. velikim ložištima, koje stupaju na snagu iduće
godine.
Više od milijardu dolara kredita „Eksim“ banke biće ukupno uloženo u revitalizaciju i modernizaciju oba bloka termoelektrane
„Kostolac B“ i izgradnju novog, trećeg, bloka na ovoj elektrani. Ovaj projekat deo je državnog aražmana vlada Narodne
Republike Kine i Republike Srbije. Ulaganje je podeljeno u dve faze, i to tako što je revitalizacija i modernizacija postojećih
blokova, sa izgradnjom železničke pruge i pristaništa na Dunavu, prva faza, a izgradnja trećeg bloka i proširenje kapaciteta
kopa „Drmno“ druga faza.
Za realizaciju projekta prve faze namenjeno je 340 miliona dolara, a za drugu fazu biće uloženo ukupno 715,6 miliona dolara,
od kojih će se 613 miliona uložiti u izgradnju termobloka B3. Iz prve faze ostalo je da se obavi revitalizacija bloka B1, koji je
upravo demontiran, i da se izgrade železnička pruga i pristanište.Završetak prve faze realizacije kineskog kredita planira se za
sredinu 2015. godine, a novi blok (B3) na mreži od kraja ove decenije.
Nemačka kompanija „Siemens“ je danas jedna od vodećih snabdevača opreme za proizvodnju energije. „Siemens“ je jedina
kompanija koja pokriva kompletan lanac konverzije energije, od proizvodnje, preko prenosa do distribucije.
15
„Simens“je učestvovao velikim poslovima sa termoelektranama „Kolubara“ i „Nikola Tesla“, a posebno je bio značajan posao
sa „Minelom“ iz Ripnja na proizvodnji i montaži visokonaponskih i srednjenaponskih prekidača i rasklopnih uređaja.U 2007.
godini, Simens je u rekordnom roku pustio dve velike transfomatorske stanice, Sombor 3 i Jagodina 4, najveće takve objekte
od 80-ih godina 20. veka, čime je dugoročno rešen problem snabdevanja tih krajeva električnom energijom. Simens je
učestvovao i u izgradnji velikog broja manjih transformatorskih stanica širom Srbije, kao i u revitalizaciji HE „Đerdap“, „Bajina
bašta“ i „Perućac”. Veliku tehničku novinu predstavljala je „transformatorska stanica na točkovima“, mobilna transformatorska
stanica, prva takve vrste u zemlji. Krajem prve decenije 21. veka, Simens je u Srbijistupio na novo polje u oblasti energetike:
industriju nafte, tako što je modernizovao energetsku opremu rafinerija u Pančevu.Simens je nastavio i svoju saradnju sa
Elektroprivredom Srbije iz koje je proisteklo nekoliko projekata značajnih za energetski sistem Srbije. Jedan od najznačajnijih je
svakako modernizacija sistema za upravljanje u bloku 1 Termoelektrane „Nikola Tesla”, najveće jedinice na ugalj u jugoistočnoj
Evropi.
Za ovu, prvu, fazu projekta modernizacije donaciju od 10,5 miliona švajcarskih franaka je obezbedila švajcarska vlada preko
Državnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske (SECO), dok je 18 miliona franaka obezbedio EPS. U drugoj fazi
modernizovaće se i upravljačko-nadzorni sistem Bloka 2 TENT – B, a ovaj projekat bi trebalo da se uradi do 2015. godine.
Značajno je spomenuti da „Siemens“ u Subotici ima svoju fabriku vetrogeneratora koja već 11 godina uspešno posluje.
Proteklih godina u fabriku je uloženo 22,5 miliona evra, a godišnja vrednost proizvodnje iznosi 160 miliona evra. Svaka četvrta
vetrenjača ima vetrogenerator napravljen upravo u Subotici, a uskoro će u proizvodnji pojedinih komponenti učestvovati i
srpske firme.
Region
Bugarska:Privatizacija distributivnih kompanija u Bugarskoj
Prodaja udela u distributivnim kompanijama za 693 miliona evra predstavlja najveći iznos u istoriji bugarske privatizacije
Sedam distributivnih kompanija u Bugarskoj privatizovane su 2004. godine i u njima većinsko vlasništvu(67 procenata), imaju
komopanije CEZ, EVN I E.ON. Ova privatizacija se smatra veliki uspehom za sve uključene strane. Svrha privatizacije bila
je da privuče strane investicije kako bi se smanjili komercijalni i tehnički gubici i doveo preofesionalni menadžment na čelo
kompanija.
Restrukturiranje bugarskog tržišta energije je počelo 2002.godine, usvajanjem nove Strategije energetike i Strategije
privatizacije.
Naredne godine usvojen je Zakon o energetici, koji predviđa novi tržišni model i uvođenje tržišnih pravila. Planirano je
restrukturiranje Nacionalne elektroprivredne kompanije NEK EADi kompanije „Bulgargas”, kao i privatizacija proizvodnih i
prenosnih kapaciteta. Treća faza, od 2005. godine, podrazumeva potpunu liberalizaciju tržišta energije.
Restrukturiranje Nacionalne elektroprivredne kompanije NEK podrazumevalo je odvajanje tri proizvođača električne energije
i sedam kopmanija za distribuciju električne energije. NEKje vlasnik prenosne mreže od 110 KV i funkcioniše kao Nacionalni
transmisioni operater.
NEK je 2001.godine funkcionisao po principu „Modela jedinog kupca” kao jedini kupac električne energije od nezavisnih
proizvođača i jedini snabdevač distributivnih kopmanija i klijenata.
16
Restrukturiranje imalo je značajan uticaj na rast investicija u sektoru. Jedna od glavnih prednosti „Modela jedinog kupca” je
mogućnost privlačenja kapitala iz privatnog sektora, kroz instaliranje dodatnih kapaciteta ili privatizaciju.
Novi Zakon o energetici iz 2003.godine u potpunosti podržava direktive Evropske Unije iz oblasti električne energije i gasa.
Zakon uvodi novi tržišni model koji zamenjuje model jedinog kupca.
Tržište električne energije se sastoji iz dva segmenta: tržište zasnovano na regulisanim cenama i slobodno tržište. Regulisano
tržište zasniva se na ugovorima sa Javnim snabdevačem, a tržišni model se zasniva na slobodno formiranoj ceni među
učesnicima.
Kao rezultat niza ozbiljnih mera, kompanije za distribuciju električne energije su značajno povećale svoj kapacitet za privlačenje
investitora.Tokom 2002. godine one beleže gubitke a cena električne eneregije je izuzetno niska, ali već 2004. situacija je
značajno drugačija. Distributivne kompanije su zatvorile 2003. godinu sa pozitivnim finasijskim rezultatima.
Krajem oktobra 2003.godine Agencija za privatizaciju je objavila početak privatizacije ovih kompanija. Metod prodaje je bio javni
tender, sa podnošenjem preliminarnih i konačnih ponuda.
Prodaja je realizovana kroz tri istovremena, odvojena tendera, tako što je sedam kompanija grupisano u tri paketa – Zapadna
Bugarska, Jugoistočna Bugarska i Severoistočna Bugarska.
Strateški investitori morali su da zadovolje sledeće kriterijume tendera:
1. Količina prodate električne energije, na osnovu operativnih podataka 2002. godinu, od minimum 7.000 giga-časova,
2. Kapital strateških investitora jednak ili veći od 700 miliona evra, zaključno sa 31.decembrom 2002.godine,
3. Dugoročni kreditni rejting kompanije jednak ili viši od BBB minus (Standard & Poorʼs), Baa3 (Moddyʼs Investors Service) i
BBB minus (Thomson Bank Watch).
4. Dokazano iskustvo na liberalizovanom tržištu električne energije – tržište električne energije se smatra liberalizovanim kada
je otvoreno najmanje 26,5% tržišta. Investitor mora imati udeo od najmanje 5% na liberalizovanom tržištu .
Prema uslovima tendera, zainteresovane kompanije su mogle da konkurišu za sve pakete, ali su mogle da kupe samo jedan.
U budućoj prodaji manjinskog državnog udela, cena deonica će biti jednaka ili veća od cene po kojoj je prodat udeo od 67%,
prethodno odobren od strane Vlade.
Shodno tome, cena manjinskog udela države ne može biti niža od 439 miliona evra.
Vlada je oglasila prodaju 67% kapitala distributivnih kompanija. Češka državna elektroprivreda CEZ je izabrana kao kupac
kompanije West Bulgaria Poolsa ponudom od 281 milion evra. Ponudu od 271 milion evra za kompanije u Jugoistočnoj
Bugarskoj (Plovdivi Stara Zagora) dala je austrijska kompanija EVN AG. Treći paket, Severnoistočna Bugarska (VarnaiGorna
Oryahovitsa), pripao je nemačkoj komaniji E.ON Energie AG, koja je ponudila 140 miliona evra.
Prodaja udela u ovim kopmanijama za 693 miliona evra predstavlja najveći iznos u istoriji bugarske privatizacije. Distributivne
kompanije, grupisane u tri paketa, imaju 4,5 miliona klijenata, a njihov prihod je u godini privatizacije bio veći od 1,6 milijardi
evra.
Privatiazcija bugarskih distributivnih kompanija je bila veliki uspeh. Tome su podrpinela dva ključna faktora – adekvatna
finansijska procena imovine i gubitaka pre privatitzacije i uloga Regulatorne komisije (SERC), koja je omogućila investitorima da
znaju koji regulatorni uslovi će važiti na tržištu u dužem vrmenskom periodu.
17
Restrukturiranje EPS-a i iskustva elektroprivreda Hrvatske i Crne Gore
Nacionalne elektroenergetske kompanije Hrvatske i Crne Gore, HEP i EPCG, prošle su kroz organizacione promene koje
u narednom periodu očekuju i domaći EPS. Dugo najavljivana korporativizacija EPS-a počela je izmenom osnivačkih akata
zavisnih privrednih društava. Naredni korak je usvajanja Plana korporativizacije, dok je promena pravne forme u akcionarsko
društvo preduslov da bi EPS mogao naći manjinskog partnera.
Hrvatska elektroprivreda (HEP grupa) je nacionalna kompanija za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije,
snabdevanje kupaca toplotnom energijom i distiribuciju prirodnog gasa. HEP grupa je organizovana kao grupacija povezanih
društava, a to su, između ostalih, HEP Proizvodnja, Distributer operacijskog sustava, Opskrba, Trgovina i Obnovljivi izvori
energije. Većina zavisnih društava osnovana je u okviru reorganizacije prema energetskim zakonima koji su stupili na snagu
2002. godine.
Krovno preduzeće HEP obavlja funkciju korporativnog upravljanja grupom. Unutar koncerna odvojena su društva koja obavljaju
delatnosti prenosa i distribucije elektirčne energije od delatnosti proizvodnje i snabdevanja. Početkom 2013. godine sprovedene
su statusne promene HEP Operatora prenosnog sistema, sada HOPS, radi razdvajanja delatnosti u skladu sa Zakonom o
tržištu električne energije i odlukom Skupštine HEP-a. Prema Statutu HEP-a, usvojenom 2013. godine, organi Društva su
Uprava društva, Nadzorni odbor i Glavna skupština.
Otvaranje tržište električne energije u Hrvatskoj započeto je pre deset godina, a od 2008. godine svi kupci imaju pravo da
biraju snabdevača. Veća konkurencija na tržištu se pojavila 2013. godine sa padom velepordajnih cena. Najveći konkurenti
HEP-u su slovenački GEN-I i nemačka RWE Energija. Zahvaljujući povoljnim hidrološkim prilikama i situaciji na tržitšu, GEN-I
i RWE su našli način da obezbede jeftiniju električnu energiju. Tako je GEN-I 2013. godine domaćinstvima i preduzetnicima
ponudio struju po ceni do 30 procenata nižoj u odnosu na cenu koji nudi HEP Opskrba, uz garanciju da neće biti poskupljenja
do kraja 2015. Uz to, GEN-I je prvim kupcima ponudio besplatnu električu energiju tokom prvog meseca. Ambicija kompanije
GEN-I je da u naredne dve godine osvoji tržišni udeo od 17 procenata, dok RWE očekuje da u njihovom slučaju taj procenat
bude deset.
HEP-a je na ovaj potez konkurenta odgovorio promenom tarife, što je za posledicu imalo niže račune za električnu energiju za
šest do sedam procenata. Međutim, kada je Vlada usvojila odluku o povećanju naknade za obnovljive izvore energije, dobrim
delom je poništen efekat prethodnog snižavanja cene.
Ovo je bio uvod u tržišni rat između HEP-a i privatnih snabdevača električnom energijom. GEN-I je na ovaj korak HEP-a
uzvratio najavom dodatnog sniženja cene struje od 8,2 odsto, čime će po svim tarifama biti jeftinija od HEP-a za deset posto.
RWE Energija je takođe najavila prilagođavanje svojih cena, kako bi ponuda kompanije bila niža u odnosu na HEP kao
dominanantnog snabdevača.
Kada je HEP u prvom kvartalu 2014. godine postao snabdevač gasom na veleprodajnom tržištu, to je značilo da će gas
nabavljati po regulisanoj ceni u narede tri godine. Ovim potezom odložena je potpuna liberalizacija tržišta gasa, a građani su
zaštićeni od eventualnog rasta cena gasa. Prema objašnjenju iz nadležnog ministarstva, HEP neće ostvarivati profit od prodaje
gasa, ali bi mogao ostvariti minimalni prihod, koji će m pomoći da lakše podnese gubitak tržišnog udela u električnoj energiji.
Međutim, gubitak udela na tržištu i dalje nije veliki, i iznosi svega 4,75 procenata. U samom HEP-u očekuju, na srednjeročnom
planu, da cene elekrične energije na berzama i dalje rastu, uz smanjenje prostora za trgovinu, a da će stabilno poslovati samo
kompanije koje imaju vlastitu proizvodnju energije.
Nacionalna elektroenergetska kompanija Crne Gore EPCG osnovana je odlukom o transformaciji JEP „Elektroprivreda Crne
Gore” iz 1998. godine radi obavljanja delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom. Vlada Crne Gore
je 2009. godine potpisala je ugovor o prodaji dela akcija i dokapitalizaciji EPCG sa italijanskom kompanijom A2A, koja je, uz
kupovinu akcija malih akcionara, postala vlasnik 43,7 procenata deonica EPCG. Dogovorom Vlade i kompanije predviđeno je
da izvršni menadžment pripade kompaniji A2A, a nova organizacija podrazumevala je centralzaciju i modernizaciju EPCG-a.
18
Organi EPCG-a su Skupština akcionara, Odbor direktora, Menadžment, i Sekretar Društva. Na čelu kompanije je izršni direktor,
ispod koga su direktori Glavne finansijske Direkcije, Glavne Direkcije za operativno upravljanje i Glavne Direkcije za ljudske
resurse i opšte poslove. U okviru Direkcije za operativno upravljanje, izdvojene su organizaciona celina Upravljanje energijom,
kao i funkcionalne celine Distribucija, Snabdijevanje i Proizvodnja, u okviru koje funkcionišu hidroelektrana „Perućica”,
termoelektrana „Pljevlja” i hidroelektrana „Piva”.
Skupština akcionara EPCG-a usvojila je odluku o pretvaranju poreskog duga od 45 milion evra u akcijski kapital. A2A je za
plaćanje duga pedložila emisiju akcija za postojeće akcionare po ceni od jedan evrocent, pri čemu neće koristiti pravo na upis
svog dela akcija. Po nominalnoj ceni, vredost tih akcija je 45 miliona evra. Na taj način povećan je državni udeo u EPCG sa 55
na 57 procenata .
Drugi problem je potraživanje EPCG-a prema kompaniji KAP u iznosu od 45 miliona evra i zatev novog vlasnika KAP-a da
mu bude omogućena kupovina struje po ceni od 38 evra za megavat sat. Kamen spoticanja, prema navodima crnogorskih
medija, moglo bi biti i nepostojanje jedinstvenog stave oko izgradnje drugog bloka TE Pljevlja, na kome Vlada insistira. Sudbina
EPCG-a, prema najavama zvaničnika, biće poznata do kraja oktobra, kada će se održati Skupština akcionara i biti usvojena
odluka da li će ugovor o menadžemntu sa kompanijom A2A biti raskinut ili produžen.
Za proces koji su već prošle nacionalne elektroprivrede Hrvatske i Crne neGore, priprema se i EPS. Prema najavama v. d.
direktora Aleksandra Obradovića, korporativizacija EPS-a u skladu sa usvojenim Statutom, znači uvođenje jedinstvenog
upravljanja i ujednačavanje poslovnih procesa i procedura na nivou sistema EPS-a. Po dosadašnjem načinu organizovanja.
EPS nije imao ovlašćenja da organizuje rad unutar svojih zavisnih društava. Privredna društva su bila organizovana prema
svojim osnivačkim aktima koji ne poznaje EPS kao celinu i definisali su ih kao nezavisne privredne subjekte.
Iz EPS-a je odlukom Vlade još 2005. godine izdvojeno upravljanje prenosnim sistem i osnovano JP za prenos električne
energije Elektromreža Srbije (EMS). U skladu sa Zakonom o energetici EPS je 1. jula 2013. osnovao privredno društvo EPS
Snabdevanje, čime su razdvojeni poslovi snabdevanja i distribucije električne energije, neophodnog za sprovođenje druge faze
liberalizacije tržišta. Svi snabdevači koriste distributivnu mrežu, odnosno usluge Operatora distributivnog sistema.
Vlada Srbije usvojila je 31. jula izmene osnivačkih akata zavisnih privrednih društava, a sledeći korak je usvajanje Plana
korporativizacije, što je bilo najavljeno (i još jednom odloženo) za kraj avgusta. Odluku o tome kada će EPS iz javnog
preduzeća preći u akcionarsko društvo, pitanje je za vlasnika, odnosno Vladu Srbije. Promena pravne forme u akcionarsko
društvo je uslov za ostvarivanje plana Vlade o manjinskom strateškom partneru.
Organi upravljanja EPS-a u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima su Nadzorni odbor i Izvršni odbor direktora, sa
direktorom EPS-a na čelu. Sa promenom pravne forme EPS-a, nastaće Skupština akcionara. Država će ostati većinski vlasnike
EPS-a, dok će 15 odsto kapitala pripasti punoletnim građanima Srbije. Sedam do osam odsto akcija dobiće zaposleni i bivši
zaposleni u EPS-u. Kada bude osnovana Skupština akcionara u nju će se iz Vlade preseliti celokupno upravljanje kompanijom.
To je najveća promena koja će se korporotivizacijom dogoditi. Pri tome, treba imati u vidu da će Vlada kao većinski vlasnik
EPS-a, u ime države, imati većinu i u Skupštini akcionara. Međutim, ključno pitanje je ko će, pored države i malih akcionara,
postati vlasnik onog dela akcija koje će biti ponuđene na berzi.
Najveći problemi EPS-a u ovom trenutku, pored neophodnosti otklanjanja posledica poplava, jesu nizak nivo naplate
isporučene električne energije i značajni gubici na mreži. Da bi EPS postao uspešan, iz kompanije mora da se povuče Vlada
kao faktički upravljač, a menadžment je neophodno birati po kriterijum stručnosti, a ne partijske pripadnosti. U paketu sa tim ide
preuzimanje odgovornosti menadžmenta i ukidanje socijalne uloge EPS-a kao vida pomoći siromašnim građanima i neupešnim
kompanijama.
19
Restrukturiranje makedonske elektroprivrede
Tokom 2005. godine desile su se značajne promene u elektroenergetskom sektoru u Makedoniji. Od 1. Januara 2005. godine
postoje dve nove, međusobno nezavisne elektroenergetske nastale razdvajanjem bivše vertikalno integrisane kompanije ESM
(Eletroprivreda Makedonije). Jedna od njih obavlja delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja električnom energijom
i zadržala je stari naziv ESM. Druga kompanija registrovana je pod nazivom MEPSO (Makedonski elektroprenosni sistem
operator) i obavlja delatnost prenosa električne energije, što obuhvata prenosnu mrežu, operatora sistema i operatora tržišta.
Priprema za razdvajanje navedenih delatnosti trajala je nešto više od godinu dana. Planom iz decembra 2003. godine definisan
je princip razdvajanja sredstava, opreme, kapitala i zaposlenih po pojedinim delatnostima. Prema zakonu o restrukturiranju,
novoformirani ESM ( proizvodnja i distribucija) su mogli da se privatizuju, što se i dogodilo sa distribucijom, dok MEPSO
(prenosna delatnost) nije bio predviđen za privatizaciju.
Makedonija poseduje proizvodne kapacitete ukupne snage 1.570 MW, od čega oko 70% čine termoelektrane. Hidroelektrane
čine 30% ukupno instalisanih kapaciteta, ali ostvaruju tek oko 15%ukupne proizvodnje električne energije. Razlog tome je
loše stanje vodenih tokova. Pored termolektrane „Bitolj“, koja čini skoro polovinu ukupnih kapaciteta (oko 750 MW), aktivne su
još dve manje termoelektrane „Oslomej“ i „Negotino“. Odhidroelektrana najveća je „Vrutok“, a aktivno je još nekoliko manjih.
Makedonija je nasledila kompletnu infrastrukturu energetskog sistema iz SFRJ-a, koja je razvijana 1980-tih godina. Postojeće
stanje karakteriše starost i tehnološka zastarelost, tako da su neophodne investicije umodernizaciju i revitalizaciju postojećih
kapaciteta, ali i izgradnju novih. Iz tog razloga, od prioritetnog značaja je privlačenje investicija u energetski sektor. U vlasništvu
elektrodistribucije se nalazi i deset malihhidroelektrana.
Jedna od najznačajnijih privatizacija u Makedoniji bila je privatizacija nacionalne elektro-distributivne kompanije ESM austrijskoj
kompaniji EVN po ceni od 224 miliona evra i investicionoj obavezi od 96 miliona evra. U 2003. godini usvojena je Strategija
restrukturiranja koja je podrazumevala odvajanje prenosnog sistema iz okvira ESM-a. Vlada Makedonije je 2005. godine
odlučila da odvoji proizvodnju i distribuciju električne energije i da formira dve kompanije u državnom vlasništvu. Odlučeno je da
se prvo privatizuje distribucija i taj proces je otpočeo u drugoj polovini 2005. godine. Tender je objavljen u decembru, a u maju
2006. godine, austrijska kompanija EVN je kupila makedonsku distributivnu kompaniju za 224,5 miliona evra.
20
Restrukturiranje „Elektroprivrede“ Republike Srpske
Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) osnovana je kao Javno preduzeće u junu 1992. godine odlukom Narodne skupštine
Republike Srpske.
Zbog visokog učešća državnog kapitala u Elektroprivredi bilo je potrebno da se organizaciono modernizuje i uredi na način
kako su u ovom sektoru uređena preduzeća razvijenih zemalja tržišne privrede, tj. da se obezbedi da preduzeće poveća svoju
efikasnost i konkurentnost u poslovanju, a time i poziciju na tržištu kapitala.Vlada Republike Srpske je 2005. godine, u skladu
sa Zakonom o preduzećima i Zakonom o javnim preduzećima, organizovala Elektroprivredu Republike Srpske kao Mešoviti
Holding „Elektroprivreda“ Republike Srpske akcionarsko društvo Trebinje.
MH „Elektroprivredu“ RS čine 11 zavisnih preduzeća i matično preduzeće koje kontroliše, odnosno prati i ocenuje uspešnost
poslovanja svih zavisnih preduzeća. MH ERS u svom sastavu ima pet preduzeća koja se bave proizvodnjom električne
energije - Hidroelektrane na Trebišnjici, HE na Drini i HE na Vrbasu, Rudnik i termoelektrana „Ugljevik“ i RiTE „Gacko“i pet
preduzeća za distribuciju električne energije –„Elektrokrajina“, „Elektro Doboj“, „Elektro Bijeljina“, „Elektrodistribucija Pale“ i
„Elektrohercegovina“. Takođe, u sastavu MH ERS-a je i ZP Istraživačko razvojni centar elektroenergetike IRCE a.d. koji se bavi
istraživanjem, ispitivanjem i razvojem elektroenergetske opreme.
Prošle godine je najavljena reorganizacija „Elektroprivrede“ RS (ERS) i ona bi trebalo da ide u pravcu objedinjavanja postojećih
zavisnih preduzeća u jednu do dve kompanije sa neuporedivo većim potencijalom za investicije u izgradnju novih energetskih
objekata, tako smatraju akcionari i stručnjaci. Stručnjaci takodje ističu da bi restrukturiranje elektroprivrednog sistema doprinelo
efikasnijem poslovanju i time omogućilo ostvarivanje većeg profita, što je u interesu svih akcionara.
Centralizacija nosi svoje prednosti i mane. Sigurno je da bi objedinjavanje određenih jedinica i funkcija dovelo do ušteda i
pojednostavilo odlučivanje u ERS-u, s tim da se sistem mora razdvojiti i prema direktivama EU, barem u finansijskom smislu, na
proizvodni i distributivni deo,smatraju eksperti iz ovog sektora.Restrukturiranje energetskog sektora zahteva i temeljnu analizu
koja bi podrazumevala i izmene zakona.
Još u martu 2012. godine u RS je usvojena Strategija razvoja energetike i podrazumeva investicije u energetski sektor uz
istovremenu težnju da Elektroprivreda RS ostane u većinskom vlasništvu države, što podrazumeva njeno restrukturiranje.
Strategijom su na sistematičan način objedinjeni ciljevi, mere i planovi za razvoj energetike zasnovani na principima najbolje
svetske prakse, zakonodavstvu Evropske unije i preporuka institucija Republike Srpske. Planirane investicije u energetski
sektor do 2030. godine su 11,5 milijardi KM.Potpuno otvaranje tržište električne energije, kao i u ostalim državama u regionu,
predviđeno je od 1. januara 2015. godine.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je izjavio da postojeći sistem Elektroprivrede Republike Srpske mora da
ostane u državnom vlasništvu. Dodik je istakao da vlast Republike Srpske neće dozvoliti da ERS menja vlasničku strukturu, jer,
kako kaže, on mora da ostane jedinstven u funkcionalnom i finansijskom smislu.
„Elektroprivreda“ BiH
Od 2009. godine JP Elektroprivreda BiH sa sedištem u Sarajevu ima status vladajućeg društva u Koncernu EPBiH, u kojem
je povezano po kapitalu sa više privrednih društava iz oblasti rudarstva i proizvodnje opreme. Pravni osnov za zaključivanje
ugovora su ugovori o prenosu udela između Vlade Federacije BiH i JP Elektroprivrede BiH, zaključeni u julu 2009. Godine.
Javno preduzeće Elektroprivreda BiH sa sedištem u Sarajevu je najveća elektroprivredna kompanija u BiH. JP Elektroprivreda
Bosne i Hercegovine je deoničarsko društvo u kome je 90% kapitala u vlasništvu Federacije BiH, a 10% je u vlasništvu malih
deoničara.
21
Elektroprivredne delatnosti koje obavlja JP Elektroprivreda BiH su proizvodnja, distribucija i snabdevanje električnom energijom,
kao i trgovanje, zastupanje i posredovanje na domaćem tržištu električne energije. Instalisani proizvodni kapaciteti čine preko
1.600 MW.
U maju 2004. godine izvršena je preregistracija Javnog preduzeća Elektroprivreda Bosne i Hercegovine u deoničarsko društvo,
od kada posluje pod imenom Javno preduzeće Elektroprivreda Bosne i Hercegovine. Potpisivanjem ugovora o prenosu udela
JP Elektroprivreda BiH je stekla vlasnička prava i nad udelima u rudnicima uglja. A to su rudnici, „Kreka“ Tuzla, RMU „Kakanj“,
RMU „Zenica“, RMU „Breza“, RMU „Đurđevik“, RMU „Abid Lolić“ Travnik – Bila, RU „Gračanica“ Gornji Vakuf – Uskoplje.
Rudnici su u Koncernu EPBiH zadržali dotadašnji oblik (d.o.o.) i ostali samostalni pravni subjekti, a JP Elektroprivreda BiH,
na osnovu vlasništva, vrši vlasnička i druga upravljačka prava u rudnicima. JP Elektroprivreda BiH je stekla status vladajućeg
društva Koncerna EPBiH.
Od osnivanja Koncerna, JP EPBiH sprovodi kontinuirani proces dokapitalizacije rudnika.
Crna Gora:Privatizacija Elektroprivrede Crne Gore, studija slučaja
Uskoro ističe ugovor sa italijanskom kompanijom o strateškom partnerstvu
Od potpisivanja Ugovora o prodaji dela akcija i dokapitalizaciji između Vlade Crne Gore i italijanske kompanije A2A, prošlo
je tačno pet godina. Krajem 2014. godine ističe petogodišnji ugovor, kojim, po svemu sudeći, Elektroprivreda Crne Gore nije
zadovoljna.
Vlada CG je na nedavno održanom sastanku izrazila spremnost da u razgovorima sa kompanijom A2A traži rešenje za
prevazilaženje problema identifikovanih pri realizaciji osnovnog ugovora. Kako se ističeu saopštenju za javnost na zvaničnoj
internet stranici Ministarstva ekonomije Crne Gore, polazna osnova Vlade je strateški interes Crne Gore da zadrži većinsko
vlasništvo u Eletroprivredi i da ubrza investicije u energetski sektor.
Jedna od tema razgovora bila je i status aktivnosti na realizaciji projekta Bloka 2 Termoelektrane u Pljevljima. Sagovornici su
razmatrali i mogućnost produžetka prava upravljanja od strane A2A uz prethodno definisanje novih indikatora i metodologije
praćenja kao mehanizama za vrednovanje uspešnosti upravljanja. Još uvek nema nagoveštaja o rešenju problema koje su na
sastanku izneli predstavnici Vlade CG.
Kako su prenele crnogorske „Vijesti“, prema Zakonu o budžetu, Vlada je do 31. marta bila obavezna da reši dug za poreze
EPCG od 45 miliona evra tako što bi ga pretvorila u akcije države. Ali, rešenje o naplati duga je odloženo upravo zbog toga
što italijanski partner A2A nema čvrste garancije da će zadržati upravljanje Elektroprivredom Crne Gore nakon što im istekne
petogodišnji ugovor ove godine. Redovna Skupština akcionara EPCG zakazana je za 27. jun.
Politička javnost u Crnoj Gori je u poslednjih nekoliko godina često spekulisala o pozitivnim i negativnim stranama privatizacije
državne Elektroprivrede. Još tokom 2012. godine, grupa od nekoliko poslanika u Skupštini Crne Gore podnela je zahtev
Komisiji za praćenje i kontrolu postupka privatizacije da se donese zaključak o uspešnosti/neuspešnosti delimične privatizacije i
dokapitalizacije EPCG-a.
Tom prilikom, jedan od poslanika istakao je da je privatizacija ovog preduzeća problematična od samog početka i da
Eletroprivredu treba vratiti državi, jer, kako je rekao, strateški partner nije ispunio očekivanja. Od 20 ugovorom potpisanih
indikatora, skoro nijedan nije ispunjen.
22
Ni građani Crne Gore nisu zadovoljni. Oni se žale na cenu struje i tvrde da računi za struju nisu realni, odnosno da
Elektroprivreda ima monopol. I to nije daleko od istine. Odlukom Regulatorne agencije za energetiku krajem 2009. godine
otvoreno je tržište električne energije.
U prethodnom periodu javio se problem za nesmetan ulazak i drugih snabdevača na tržište, a razlog je neusklađenost Zakona
o energetici sa podzakonskim aktima koje je usvojila Regulatorna agencija za energetiku. Tek od 1. januara 2015. godine, kako
je predviđeno Zakonom, kupci će moći da promene snabdevača, jer tada prestaje obaveza EPCG-a kao javnog snabdevača.
Sa dolaskom konkurencije na tržište, trebalo bi da dođe i do regulisanja cena struje.
Da podsetimo, 3. septembra 2009. godine potpisan je ugovor o prodaji dela akcija i dokapitalizaciji između Vlade Crne Gore
i kompanije A2A iz Italije. U februaru iste godine objavljen je javni poziv za učešće na tenderu za prodaju akcija u vlasništvu
države, što ukupno iznosi 18,3% ukupnog kapitala.
Otkupom akcija od manjinskih akcionara, kompanija A2A stekla je učešće u vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić
u iznosu od 43,7 odsto. Dogovorom između Vlade i A2A predviđeno je da izvršni menadžment pripadne strateškom partneru,
italijanskoj kompaniji, i oni su te pozicije zvanično i preuzeli u martu 2010. godine.
Učešće države Crne Gore u vlasničkoj strukturi je 55 odsto, a italijansku kompaniju je udeo u EPCG-u ukupno koštao oko 420
miliona evra. Kroz proces dokapitalizacije je planirano da se obezbede sredstva za revitalizaciju i modernizaciju postojećih, ali i
izgradnju novih energetskih objekata. Kroz novu organizaciju bila je predviđena centralizacija i modernizacija sistema (razlog za
to je veliki broj zaposlenih, razuđenost kompanije što prouzrokuje izuzetno složen proces kontrole).
Sve ove promene trebalo je da povećaju efektivnost i efikasnost poslovanja, smanje troškove i znatno ubrzaju protok
informacija, kako unutar same kompanije, tako i u komunikaciji sa partnerima. Takođe, planirane su značajne investicije u
modernizaciju postrojenja: HE „Perućica“, HE „Piva“, TE „Pljevlja“, kao i izgradnja novih objekata, HE „Morača“, HE „Otilovići“, i
TE „Pljevlja 2“.
Pre uvođenja manjinskog partnera u kompaniju, EPCG je investirala preko 100 miliona evra u poboljšanje efikasnosti
proizvodnih objekata, kao i u razvoj i obnovu mreže. Pomenuta ulaganja su omogućila povećanje ukupne proizvodnje,
poboljšanje kvaliteta snabdevanja krajnjih potrošača i smanjenje nivoa gubitaka na mreži.
Talas privatizacije, u kome je prisutan sistematičan transfer aktivnosti od strane javnog ka privatnog sektoru zahvata sve države
u razvoju. Kako pokazuju iskustva država koje je već zahvatio ovaj talas, osnovni ciljevi do kojih se želi stići privatizacijom su
povećanje konkurentnosti i efikasnosti, boljeg funkcionisanja privrednih društava, podsticanje stranih ulaganja, stimulisanje
privrednog rasta, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda stanovništva. Ali, posebnu pažnju bi trebalo
obratiti pri odabiru ponuđača, jer svakako to mora biti siguran i pozdan partner, kao i na način na koji se vrši privatizacija, pošto
postoji više modela.
Prema ugovoru,ukoliko je investitor uspešno realizovao petogodišnji investicioni program,stiče pravo da nakon pet godina
postane većinski vlasnik. Druga mogućnost je da Vlada Crne Gore otkupi Elektroprivredu i vratije u državno vlasništvo. U
narednih nekoliko meseci bi trebalo da se odluči o sudbini crnogorske Elektroprivrede.
23
Makedonija:Privatizacija distributivne kompanije u Makedoniji
Očekivane promene nakon privatizacije bile su ubrizgavanje svežeg novca, postavljanje novog menadžmenta i uspostavljanje
metoda za smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka, zajedno sa investicijama za obezbeđivanje daljeg rasta
Jedan od najznačajnijih događaja u procesu privatizacije u Makedoniji bila je prodaja nacionalne elektro-distrubitivne kompanije
ESM austrijskoj kompaniji EVN, koja je ponudila cenu od 224 miliona evra i obavezala se da investira 96 miliona evra. Cena je
jedna od najviših postignutih za distributivnu kompaniju, uzimajući u obzir broj potrošača.
Post privatizacioni period obeležile su značajne investicije EVN-a i smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka. Ipak, u ovom
periodu primetne su i smetnje povezane sa različitim interpretacijama pravnih i drugih propisa, kao što je Knjiga tarifnih pravila,
nepostojanje distributivnog koda (koji je uveden 2008. godine) i kontinuirani nedostatak tržišnih pravila.
Pre uspostavljanja regulatornog okvira, Vlada je izabrala finansijskog savetnika. Meinl Capital Advisorsi Crimson Capital
Group angažovani su kao konzorcijum koji će voditi proces privatizacije izabranog dela kompanije ESM. Analiza poslovanja je
završena u maju 2002.ali je privatizacija bila u zastoju zbog izbora. Proces nije počeo pre maja 2003. čekajući formiranje vlade.
Iste godine, usvojena je Strategija restrukturiranja, koja je podrazumevala odvajanje prenosnog sistema iz okvira ESM-a.
Nova kompanija, MEPSO, postala je nezavisni subjekat u državnom vlasništvu. Vlada Makedonije je 2005. odlučila da odvoji
proizvodnju i distribuciju električne energije i formira dve kompanije u državnom vlasništvu.
Odlučeno je da se prvo privatizuje distribucija i da proces otpočne u drugoj polovini 2005. godine. Tender je objavljen u
decembru, a u maju 2006.godine je proglašena pobednička ponuda – 224,5 miliona evra austrijske kompanijeEVN.
Kao i u drugim zemljama, jedan od glavnih razloga za privatizaciju je smanjenje gubitaka na mreži. Drugi razlog je stvaranje
nezavisne distributivne kompanije koja bi podigla nivo naplate potraživanja od privrede i stanovništva.
U periodu privatizacije, gubici su iznosili oko 30%. Kada je završena analiza poslovanja, finansijski savetnici su izjavili da sa
ovako velikim gubicima, kompanija ne bi mogla da opstane duže od dve godine. Aktuelan je bioi problem zbog nedostatka
investicionog održavanja, stopa naplate je bila niska i nije mogla obezbediti finansiranje budućih investicija.
Tehnički gubici su bili jednaki makedonskom autputu iz hidrocentrala, koje obezbeđuju oko 25% proizvedene električne
energije. Na ovoj tački EBRD je obezbedila pre-privatizaciona sredstva u iznosu od 45 miliona evra. Novac je bio namenjen
postizanju prekretnice u procesu privatizacije, što je podrazumevalo: angažovanje konsultanta, usvajanje zakonske regulative,
procedure vezane za sam proces privatizacije, kao što su kriterijumi za nominacije i transparentnost procesa.
Privatizacija distributivne kompanije sledi logiku istovetnih procesa u Bugarskoj i Rumuniji – ako imate snažnog distributera koji
ostvaruje dovoljnu naplatu potraživanja i ima efikasnu distributivnu mrežu, cena imovine postrojenja za proizvodnju električne
energije, kada budu privatizovana, može biti uvećana.
Na javnom tenderu izabrane su četiri kompanije čije ponude su zadovoljavale propisane kriterijume: CEZ, Enel, EVN i RWE.
Konačna odluka doneta je na osnovu ponuđene cene i predviđenog nivoa investicija.
Očekivane promene nakon privatizacije bile su ubrizgavanje svežeg novca, postavljanje novog menadžmenta i uspostavljanje
metoda za smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka, zajedno sa investicijama za obezbeđivanje daljeg rasta. Deo
privatizacionog tendera podrazumevao je određeni nivo investicija, u ovom slučaju oko 96 miliona evra, dok je drugorangirana
ponuda kompanije CEZ iznosila 60 miliona. Nakon dve godine, EVN je uložio 75 miliona evra i značajno podigao stopu naplate.
Kada se svedu svi računi, privatizacija distributivne kompanije ESM je primer uspešne i transparentne tenderske prodaje, ali
sa nekoliko pravnih i tržišnih pitanja koja nisu razjašnjenja ili implementirana u toku procesa, sa značajnim post-privatizacionim
imlikacijama. Uprkos obimnoj analizi poslovanja, očigledno je, iz brojnih studija slučaja, da može doći do neslaganja oko
određenih pitanja čije uspešno razrešenje nije moguće do završetka procesa privatizacije.
24
Balkan:Projekti izgradnje novih termoelektrana u regionu
Energija iz uglja trenutno predstavlja najdominantniji primarni izvor električne energije u regionu. U Srbiji dve trećine ukupne
električne energije potiče iz uglja. Ugalj je značajan oslonac i energetskih sistema zemalja u regionu.Države zapadnog Balkana,
potpisnice ugovora o osnivanju Energetske zajednice, moraće da se pripremaju i za primenu Direktive o velikim ložištima.
Direktiva je od suštinskog značaja za članice Energetske zajednice i određuje granične emisije zagađivača u vazduhu iz velikih
ložišta.U skladu sa odlukama Ministarskog saveta Energetske zajednice, zatvaranje termokapaciteta koji ne zadovoljavaju
visoke ekološke standarde odloženo je do 2027. godine.Primena evropskih ekoloških standarda podrazumeva suštinsku
promenu u odnosu na dosadašnji preovlađujući način privređivanja, kao i velika ulaganja.
Ali, i kada bi se značajnije ulagalo u OIE, što zahteva značajne investicije, proizvedena količina električne energije iz
obnovljivih izvora ne bi mogla da se poredi sa količinom energije koja se može proizvesti u termoelektranama na ugalj.Ugalj i
termoelektrane su realna budućnost i Srbije i zemalja u regionu.
Neophodna su ulaganja u modernizaciju rudnika uglja, u revitalizaciju i modernizaciju postojećih elektroenergetskih objekata,
kao i u izgradnju novih energetskih postrojenja. Na području zemalja zapadnog Balkana u toku je realizacija projekata izgradnje
novih termoelektrana. U daljem tekstu dat je pregled najznačajnijih projekatau državama regiona.
Izgradnja TE „Stanari“, kapaciteta 300 MW u BiH zvanično je počela polovinom prošle godine. Zajedno sa modernizacijom
rudnika uglja „Stanari“, priključka na prenosnu mrežu, izgradnju pratećih objekata i infrastrukture, u ovaj projekat će biti uloženo
oko 600 miliona evra. Osamdeset odsto novca potrebnog za izgradnju termoelektrane obezbeđeno je iz kredita Kineske
razvojne banke, a preostalih 20 odsto pribavili su energetska kompanija „EFT grupa“i konzorcijum poslovnih banaka.
Realizacija ovog projekta započeta je još 2005. godine. Ova termoelektrana će biti prvi energetski objekat u BiH koji će
funkcionisati u skladu sa direktivama EU (2001/80/EC) o zaštiti životne sredine. Godišnje će proizvoditi 2000 gigavat-časova
električne energije, kojom će raspolagati „EFT grupa“.
Još jedna značajna investicija za Bosnu i Hercegovinu biće izgradnja bloka 8 u termoelektrani „Kakanj“, instalisane snage 300
megavat-časova. Početak izgradnje ovog bloka planiran je za 2015. godinu. Ukupna vrednost investicije iznosi oko 600 miliona
evra, a kao mogući strateški partneri za ovaj projekat javili su se Kinezi.
Takođe, u TE „Tuzla“ planirana je izgradnja novog zamenskog bloka 7, instalisane snage 450 MW.
Termoelektrana „Ugljevik 3“, snage 2×300 MW je nastavak ranije započete izgradnje energetskih kapaciteta u okviru
ugljevičkog basena. Izgradnja trećeg bloka TE u Ugljeviku je najveći projekat ove vrste u BiH. U medijima se pojavila
informacija da je realizacija ovog projekta ugrožena zbog nerealno visoke cene za eksproprijaciju zemljišta budućih kopova, ali
i dubine na kojoj se nalaze rezerve uglja. Međutim, trenutno se razmatra mogućnost jamske eksploatacije uglja, koja je znatno
jeftinija i efikasnija.
Najveća ruska investicija u BiH je upravo izgradnja ove TE i iznosi 750 miliona evra.Ugovor je potpisan još 2011. godine,
a Vlada BiH će imati 10 odsto vlasničkog udela, dok će ostatak pripasti ruskoj kompaniji na čijem je čelu biznismen Rašid
Serdarov.
Nedavno je, nakon više od dva meseca, koliko je bio otvoren javni poziv, gotov ali sta kandidata za potencijalne strateške
partnere za finansiranje i izgradnju TE „Banovići“.Kako je najavljeno, potpisivanje ugovora sa izabranim partnerom očekuje
se sredinom sledeće godine.Predviđena instalisana snaga TE iznosi oko 300 MW, a ukupna godišnja proizvodnja oko 2000
gigavat-časova električne energije.
Elektrana će se snabdevati ugljem iz rudnika „Banovići“.Prema odluci Vlade BiH izgradnja TE „Banovići“ ušla je u plan izgradnje
energetskihobjekata za period od 2010 – 2018. godine. Od izabranog strateškog partnera se očekuje da osigura finansiranje
i izgradnju termoelektrane koja će biti 100% u vlasništvu RMU „Banovići“. Kredit će se vraćati pod uslovima koji budu
određeni ugovorom sa strateškim partnerom.Vlada BiH je ovaj projekat proglasila projektom od javnog interesa i prioritetnim
elektroenergetskim objektom u BiH.
25
U Crnoj Gori je aktuelan projekat TE „Pljevlja 2“, za čiju su realizaciju zainteresovani Česi, Kinezi i Slovaci. Kako je rečeno
medijima, gradnja drugog bloka bi trebalo da doprinese smanjenju vazdušnog zagađenja u Pljevljima, a to bi se postiglo
postavljanjem jakog efekta rashlađujućeg tornja, što će doprineti i energetskoj stabilnosti države.Planirano je da TE ima
instalisanu snagu od 220 do 300 megavata i da se gradi na lokaciji postojeće termoelektrane.
Termoelektrane na lignit „Bitola” i „Oslomej” proizovode oko 77 procenata ukupne količine električne energije u Makedoniji.
Makedonska vlada planira i izgradnju nove termoelektrane u Mariovu, instalisane snage 300 megavata, ali, još uvek se čekaju
potencijalni investitori.
Jedan od prioriteta hrvatske vlade je izgradnja trećeg bloka termoelektrane „Plomin“, snage 500 MW, koji će zameniti blok „A“.
Za najveći projekat u Hrvatskoj u poslednjih trideset godina, vredan 800 miliona evra, prijavila su se tri konzorcijuma.
Iako se imena ponuđača zvanično drže u tajnosti, hrvatski mediji su preneli informaciju da su, na nedavno okončanom natečaju,
ponude dostavili „Daewo” sa partnerima, konzrocijum „Samsung” i „Edison” i kao treći ponuđač „Marubeni” sa „Alstomom”.
Do septembra hrvatska vlada bi trebala da odabere najpovoljnijeg ponuđača, a prema očekivanjima realizacija projekta biće
pokrenuta 2015. godine.
U Srbiji, kada je u pitanju izgradnja termoelektrane, jedna od gorućih tema jeTE „Kolubara B“. Izgradnja ove elektrane započeta
je još pre 25 godina i toliko dugo se u Srbiji nije izgradila nijedna termoelektrana.Kapacitet postrojenja je 750 MW, a vrednost
ovog projekta iznosi 1,8 milijardi evra. EPS je još 2011. godine potpisao sporazum o strateškoj saradnji sa italijanskom
kompanijom EDISON, ali već tri godine se ništa konkretno nije uradilo na ovom projektu.
Početkom 2014. godine kada je otvoreno kinesko predstavništvo u mestu Ub, Kinezi su istakli zainteresovanost za ulaganje
u TE „Kolubara B“, kao i u otvaranje površinskog kopa „Radljevo“, sa kog bi se TE snabdevala ugljem. Ne postoje zvanične
informacije kada će se započeti, tj. nastaviti sa izgradnjom „Kolubare B“, kao ni da li će Kinezi dobiti priliku da investiraju u
navedene projekte.
Najveći potrošač uglja u svetu je Kina, a sprovedene istraživanja pokazuju da je upravo kineska ekonomija najuticajnija u
svetu. Možda bi države u regionu trebalo da stvore povoljnije uslove kako bi privukli kineski investitore, jer su oni i više nego
zainteresovani za ulaganje u rudarski sektor na Balkanu.
Realizacija projekata izgradnje novih termoenergetskih postrojenja od ogromnog je značaja za države u regionu. S obzirom
na udeo uglja u proizvodnji električne energije i na njegov nemerljiv značaj za energetski sistem zemalja u regionu, ugalj ima
izvesnu budućnost. Pod uslovom da ispunjava sve ošte mere zaštite životne sredine, uz modernizaciju i uvođenje savremenih
tehnologija, ugalj će ostati vodeći energent, bez obzira na sve evropske priče o obnovljivim izvorima energije.
26
Region-Ekskluzivno:Aktivni trgovci struje u regionu i stepen liberalizacije tržišta
električne energije
U Srbiji se trguje strujom od 2000. godine, dok je u Evropi ovaj proces započeo još osamdesetih godina. Danas se kod nas
ovom delatnošću bave kompanije kao što su EFT, švajcarski Aliq, slovenački GEN-i, češki ČEZ, Rudnap i naravno EPS.
Temeljno načelo otvaranja tržišta jeste da kupac može slobodno birati snabdevača od kojeg će kupovati električnu energiju.
Kada se govori o procesu liberalizacije tržišta struje u Srbiji, on uveliko traje. Očekuje nas treća faza u kojoj će svako
domaćinstvo moći da izabere svog snabdevača električnom energijom. Proces slobodnog tržišta struje je deo paketa reformi
koje Srbija mora da implementira u okviru ugovornih obaveza prema Energetskoj zajednici.
Sam proces sektorske harmonizacije u energetici je prvi EU proces koji je Brisel započeo na Balkanu. Srbija je pristupanjem
Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope prihvatila da liberalizuje tržište energetike i poveže se sa zemljama regiona u domenu
struje i gasa. Deo obaveza proističe i iz zvaničnog dela obaveza Srbije na putu ka EU – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
i uslova za napredak.
Zemlje iz regiona koje najviše prodaju struju su Bugarska, Rumunija i Bosna i Hercegovina.
Tržište distribucije električne energije u Bugarskoj podeljeno je na tri regiona koja kontrolišu češki ČEZ, Energo-Pro i austrijska
kompanija EVN.
Sedam distributivnih kompanija u Bugarskoj privatizovane su 2004. godine i u njima su većinsko vlasništvo imale kompanije
ČEZ, EVN i E.ON. Nemačka kompanija E.ON. je 2011. godine prodala elektrodistributivnu mrežu privatnoj češkoj kompaniji
Energo-Pro.
U martu prošle godine bugarska antimonopolska komisija optužila je Energo-Pro za zloupotrebu dominantnog položaja. Danas
Snabdevanje Bugarske dele dva ponuđača, češki ČEZ i austrijski EVN i oba neprestano povećavaju svoje cene.
Jedna od najznačajnijih privatizacija u Makedoniji bila je prodaja nacionalne elektrodistributivne kompanije ESM austrijskoj
kompaniji EVN po ceni od 224 miliona evra i investicionoj obavezi od 96 miliona evra, što se desilo 2006. godine.
Od 2007. godine, osam najvećih industrijskih potrošača počelo je da kupuje struju na slobodnom tržištu.Švajcarska kompanija
ATEL je prva kompanija koja je dobila dozvolu za trgovanje električnom energijom u Makedoniji, i to 2006.godine.Sledeće
godine dozvolu je dobilaislovenačkakompanija KORLEA , a zatimienergetske kompanije ELEM, MEPSO i EVN.
Bugarska firma za trgovinu električnom energijom, SEE Power Trading je u maju ove godine otvorila je ogranak i u Makedoniji.
Ta firma registrovana je kao regionalni trgovac strujom gotovo u svim zemljama regiona koje imaju liberalizovano tržište
električne energije.
Preduzeće je u Bugarskoj osnovano 2011. godine i poseduje licencu bugarske regulatorne komisije za trgovinu strujom.
Makedonija je od početka aprila ove godine liberalizovala tržište električne energije za oko 200 srednje-velikih kompanija, koje
se već snabdevaju strujom na otvorenom tržištu. Treća faza liberalizacije tržišta električne energija za male kompanije i za
domaćinstva predviđena je za 2015. godinu.
Od 1. jula 2013. godine cena struje u Makedoniji bila je smanjena za 4,48%. Poslednje poskupljenje cene električne
energije u Makedoniji dogodilo se u avgustu 2012. godine i dostiglo je 9,83%. Sada se u makedonskim medijima spekuliše o
mogućoj novoj ceni struje. Za građane od januara 2015. godine treba da startuje liberalizacija na tržištu električne energije, a
domaćinstva će samostalno birati od kog distributera će kupovati struju.
Donošenjem Zakona o energiji, Zakona o tržištu električne energije i Zakona o regulaciji energetskih djelatnosti, u Republici
Hrvatskoj stvorene su pretpostavke za potpuno otvaranje tržišta električne energije.
Snabdevanje električnom energijom, skladno propisanim zakonima, mogu ponuditi kompanije koje obavljaju energetsku
27
delatnost snabdevanja električnom energijom (Snabdevači). Ulazak novih snabdevača električne energije u Hrvatsku –
zasad su to kompanije RWE Energija i GEN-i – stvorila je konkurenciju HEP-u, a potrošačima otvorila mogućnost da biraju
snabdevača prema uslovima koje oni nude.
Tržište električne energije u Hrvatskoj u potpunosti je otvoreno je 1.jula 2008. godine, što znači da od tada svi kupci imaju
zakonsko pravo da mogu da biraju svog snabdevača električne energije.
U Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini ima preko 20 registrovanih trgovaca električne energije. Tržište električne energije
otvoreno je 2007. godine, a plan je, kao i u ostalim državama regiona, članicama Energetske zajednice, da od 2015. godine i
domaćinstva mogu da biraju od koga će kupiti struju. U BiH aktivni trgovci struje su kompanije ČEZ, GEN-i, Aliq, Rudnap…
Grаđаni Crne Gore nisu zаdovoljni cenom struje i tvrde dа rаčuni zа struju nisu reаlni, odnosno dа Elektroprivredа imа
monopol. I to nije dаleko od istine. Odlukom Regulаtorne аgencije zа energetiku krаjem 2009. godine otvoreno je tržište
električne energije.
U prethodnom periodu jаvio se problem zа nesmetаn ulаzаk i drugih snаbdevаčа nа tržište, а rаzlog je neusklаđenost Zаkonа
o energetici sа podzаkonskim аktimа koje je usvojilа Regulаtornа аgencijа zа energetiku. Tek od 1. jаnuаrа 2015. godine, kаko
je predviđeno Zаkonom, kupci će moći dа promene snаbdevаčа, jer tаdа prestаje obаvezа EPCG-а kаo jаvnog snаbdevаčа.
Sа dolаskom konkurencije nа tržište, trebаlo bi dа dođe i do regulisаnjа cenа struje. Liberalizacija tržišta struje u Crnoj Gori
iduće godine građanima donosi moguće snabdevače koji su već aktivni trtgovci struje u regionu GEN-i, RVE, EFT, ČEZ,
Rudnap.
Postavlja se pitanje da li će postupak liberalizacije tržišta zaista dovesti do pada cene struje u državama regiona. Među
zemljama u kojima je liberalizacija dovela do pojeftinjenja struje pozitivan primer predstavlja Hrvatska. Međutim, praksa
otvaranja tržišta u Mađarskoj, baltičkim zemljama i Rumuniji dovela je do suprotnog trenda, odnosno do skoka cena.
Hrvatska: Eksluzivno – Restrukturiranje „Hrvatske elektroprivrede“ (HEP)
Razdvajanje delatnosti po uputstvima EU
„Hrvatska elektroprivreda“ (HEP grupa) je nacionalna elektroenergetska kompanija, koja bavi proizvodnjom, prenosom i
distribucijom električne energije, a u posljednjih nekoliko decenija i snabdevanjem kupaca gasom.
Nakon restrukturiranja i razdvajanja delatnosti, „Hrvatska elektroprivreda“ organizovana je u obliku koncerna kao grupacija
povezanih društava (ćerke firme).
Vladajuće društvo (matica) HEP grupe je HEP d.d., koje obavlja funkciju korporativnog upravljanja HEP grupom i obezbeđuje
uslove za sigurno i pouzdanosnabdevanje kupaca električnom energijom.
Unutar HEP grupe jasno su odvojena (upravljačka, ekonomska i pravna) društva koja obavljaju regulisane delatnosti (prenos i
distribucija) od neregulisanih delatnosti (proizvodnja i snabdevanje).
Početkom jula 2013. sprovedene su statusne promene HEP Operatora prenosnog sistema, sada je to Hrvatski operator
prenosnog sistema d.o.o., skraćeno HOPS d.o.o., radi razdvajanja prema ITO modelu (Independent Transmission Operator)u
skladu sa Zakonom o tržištu električne energije i odlukom Skupštine HEP-a o izboru modela „nezavisnog operatora prenosa“.
Zakon je HEP-u prepusto da odluči o jednom od tri predviđena modela – vlasničko razdvajanje (TSO model), model nezavisnog
operatora sistema (ISO model) ili model nezvisnog operatora prenosa (ITO).
28
Sertifikat za izabrani model je potvrda da je operator prenosnog sistema organizovan kako je propisano odabranim modelom i u
skladu s odredbama evropskih direktiva koji su preneseni u hrvatske zakone. To znači da zbog što boljeg funkcionisanja tržišta i
podsticanja konkurencije, operator prenosnog sistema mora biti fizički, materijalno, tehnički i finansijski nezavisan od HEP-a, jer
je to preduslov za ravnopravno tržišno nadmetanje i pružanje usluga svima pod jednakim uslovima.
Razdvajanje operatora prenosnog sistema (OPS) obaveza je Hrvatske prema trećem paketu energetskih propisa EU, a
regulisano je novim Zakonom o tržištu električnom energijom, usvojenim u februaru prošle godine.
Što se tiče proizvodnje, HEP grupa raspolaže sa 4.000 MW instalisane snage za proizvodnju električne energije i 974 MW
snage za proizvodnju toplote. U sastavu „HEP Proizvodnje“ je 25 hidroelektrana i osam termoelektrana, koje kao pogonsko
gorivo koriste lož ulje, prirodni gas i ugalj. Neke od njih u spojenom procesu proizvode električnu i toplotnu energiju i čine
okosnicu centraliziovanog toplotnog sistema Zagreba i Osijeka.
Na području BiH nalazi se Crpna stanica Buško blato d.o.o., ćerka firma HEP Proizvodnje.
Osim „HEP Proizvodnje“, električnu energiju u HEP grupi proizvodi i TE „Plomin“, društvo u suvlasništvu HEP i RWE Power,
koje upravlja termoelektranom snage 210 MW. HEP je suvlasnik i Nuklearne elektrane „Krško“ u Republici Sloveniji.
„HEP Obnovljivi izvori energije“bave se pripremom, izgradnjom i korišćenjem obnovljivih izvora energije (vetar, biomasa,
Sunčeva energija, hidroenergija, geotermalne vode i dr.).
U Hrvatskoj ima više od 2,3 miliona kupaca, odnosno mernih mesta za isporučenu električnu energiju. Za snabdevanje tarifnih
kupaca zadužen je HEP Operator distribucijskog sistema, dok je u snabdevanju povlašćenih kupaca, „HEP Opskrba“ izloženo
konkurenciji ostalih elektroprivrednih subjekata na tržištu.
„HEP Trgovina“ obavlja delatnosti kupovine i prodaje električne energije, optimizacije rada elektrana, kao i trgovinsko
posredovanja na domaćem i inostranom tržištu.
„HEP Toplinarstvo“ bavi se proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom, a deluje na području gradova
Zagreba, Osijeka i Siska i dijela Zagrebačke županije.
„HEP-Plin“ snabdeva kupce prirodnim gasom i tona području Osječko-baranjske, Požeško-slavonske i Virovitičko-podravske
županije.
„HEP-ESCO“ je firma za pružanje usluga u energetici koja razvija, izvodi i finansira tržišno utemeljene projekte
energetskeefikasnosti.
29
Republika Srpska: Projekat TE „Stanari“, Problemi oko vlasništva nad zemljištem ali ništa ne
remeti izgradnju termoelektrane
Izgradnja termoelektrana „Stanari“ u Republici Srpskoj zvanično je počela u maju 2013. godine. Termoelektranu kapaciteta
300 megavata, koja će godišnje proizvoditi 2.000 gigavat časova električne energije, gradi „EFT“ grupa, na čijem se čelu
nalazi jedan od najozbiljnijih trgovaca strujom na Balkanu,Vuk Hamović. Gradnja termoelektrane je finansirana od strane
Kineske razvojne banke koja je obezbedila kredit od 350 miliona evra. Zauzvrat, banka je u zalog dobila firmu „EFT – Rudnik
i Termoelektrana Stanari“ i svu pripadajuću imovinu i prava u vezi sa firmom. Kako navodi Centar za istraživačko novinarstvo
(Cin.ba), Vlada Republike Srpske je zbog ovog kredita morala i da menja određene podzakonske akte. Na ovaj način je
Kineskoj razvojnoj banci omogućeno da raspolaže koncesionim ugovorom u slučaju da „EFT“ ne može da vrati kredit.
„EFT“ je u maju 2010. godine sa kineskom kompanijom Dongfang Electric Corporation potpisao ugovor o izgradnji
termoelektrane i isporuci opreme.Termoelektrana „Stanari“ je prva elektrana koja se na prostorima bivše Jugoslavije gradi posle
trideset godina i jedna je od najznačajnijh investicija u sektoru energetike. Međutim, mnoge kontraverze prate ovaj projekat i to
još od samog početka, pa sve do gradnje termoelektrane i sumnjvog poseda zemljišta ispod kog se nalazi lignit vredan oko šest
milijardi konvertibilnih maraka (KM).
Rudnik lignita u Stanarima osnovan je 1955. godine. Posle rata, kao i većina državnih preduzeća zapao je finansijske probleme.
U 2003. godini preduzeće je transformisano u akcionarsko društvo i pored Vlade RS kao vlasnika većinskog dela akcija, akcije
su upisali i radnici, kao i Fond penzijsko-invalidskog osiguranja i Fond za restituciju. Tokom 2004. godine Rudnik je zapao
u ogromna dugovanja i odlučeno je da se traži strateški partner koji će pomoći Rudniku da reši finansijske probleme. Tako
je 2005. godine osnovano novo, zajedničko preduzeće „EFT group – Rudnik lignita Stanari“, i to između AD Rudnik lignita
„Stanari“ i „EFT“ grupe.U međuvremenu, AD Rudnik lignita „Stanari“ promenio je ime u AD Rudnik nematala „Stanari“. Ubrzo
zatim, odlučeno je da AD Rudnik nemetala„Stanari“ izađe iz suvlasništva zajedničke firme. Razlog su bili ogromni gubici. Na
ovaj način „EFT“ grupa postaje jedini vlasnik firme.
Trenutno se vodi pravna bitka za zemljište u Stanarima. Pravni zastupnici Akcionarskog društva Rudnik nemetala „Stanari“
pokrenuli su tužbu protiv firme „EFT – Rudnik i Termoelektrana Stanari“ zbog 267 hektara zemljišta koje su im uzeli bez
naknade. „EFT“ je i vlasnik zemljišta u Stanarima. Ispod tog zemljišta se nalaze značajne zalihe rudnog bogatstva.Firma je deo
zamljišta kupila od meštana, a 267 hektara, što je oko polovine ukupnog zemljišta, dobili su sasvim besplatno od prethodnog
vlasnika – Akcionarskog društva Rudnik nemetala „Stanari“. Procenjuje se da ovo zemljište vredi oko 24 miliona KM i ova suma
bi omogućila plaćanje zaostalih dugova nekadašnjeg AD Rudnik nemetala „Stanari“.
Prema navodima Centra za istraživačko novinarstvo, finansijska dokumentacija Akcionarskog društva pokazuje da su sudski
veštaci umanjili vrednost imovine najmanje za tri puta. Nakon procene, oprema i građevisnki objekti su postali imovina
novoformiranog preduzeća „EFT Group – Rudnik lignita Stanari“, međutim zemljište nije uknjiženo na ime novog vlasnika.
Veštaci su u izveštaju navelida je ta zemlja takozvana otkrivka (zemlja iznad uglja), odnosno da je zahvaćena tehnološkim
postupkom otkopavanja i da tu zemlje i nema, pa samim tim ona nema nikakvu vrednost.
Centar za istraživačko novinarstvo otkriva da je sudski veštak kao otkrivku popisala i zemljište koje nije zahvaćeno otkrivkom,
budući da se nalazi ispod restorana društvene ishrane. Ali, advokat koji zastupa AD Rudnik nematala „Stanari“ smatra da su
veštaci prilagodili nalaze u korist EFT-a. U EFT-u su izjavili da jeste napravljena greška i da je to zemljište ostavljeno bivšem
partneru.Predstavnici EFT-a smatraju da je ovaj posao dobar za obe strane.
- Odmah po ulasku u Rudnik, uloženo je oko četiri miliona KM u revitalizaciju preduzeća. Nabavili smo nove transportne trake,
kupili dodatnu opremu i izveli građevinske i druge radove.„Rudnik je bio bez osnovnih sredstava za rad. Nisu imali otkrivene
rezerve uglja, oprema se raspadala, prerada uglja nije postojala, tržište se ugasilo, u razgovoru za CIN nedavno je izjavio
Stevan Lončar, predstavnik EFT-a.
U EFT-u tvrde da godišnje proizvode oko milion tona lignita, ali da planiraju proizvodnju od 2,5 miliona tona u jednoj godini. Od
toga će 2,3 miliona tona uglja trošiti termoelektrana koju grade u blizini rudnika, a ostalo će prodavati na slobodnom tržištu.
TE „Stanari“ krši limite EU za zagađenje?
30
Nove elektrane na ugalj u zemljama na putu ka EU, odobrene od strane Energetske zajednice, rizikuju kršenje ograničenja EU
za štetnu emisiju ako se budu gradile prema navedenim planovima, upozorila je kompanija za pravni konsalting iz EU. Članice
Energetske zajednice od 2018. će morati da poštuju odredbe evropskog zakona o industrijskoj emisiji zagađenja, međutim,
kako se sada čini, verovatno će ih kršiti termoelektrane “Kolubara B” u Srbiji, “Pljevlja II” u Crnoj Gori i “Tuzla 7″, “Stanari” i
“Banovići” u Bosni i Hercegovini (BiH). Stručnjaci kažu da će tehnologija u tim elektranama morati da se prilagođava u poslednji
čas.(Euractiv.rs)
Međutim, i pored svih kontraverzi i nejasnoća koje prate celokupan projekat u Stanarima, „EFT“ će nakon višegodišnjeg
trgovanja uskoro početii sa proizvodnjom vlastite struje u BiH. U tome ima podršku institucija u Republici Srpskoj.Na gradilištu
Termoelektrane, čija izgradnja uveliko traje, angažovano je više od 900 ljudi, od čega je više od pola domaćih građevinskih
radnika. U danima najvećih aktivnosti na gradilištu radi 1500-1600 radnika.Završetak nove termoelektrane planiran je za 2016.
godinu.
SEEC | Udruženje „SEEC” Srpski Ekološki Energetski Centar
+381 (0) 69 1019 488 | [email protected] | www.seec.rs
Vojvode Stepe 48 | 11500 Obrenovac / Beograd | Republika Srbija
31
Download

Projekat