.
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА
Н а уч н о с тр уч ни ч а с о пи с
ОСНИВАЧ
ТЕХДИС, Друштво за техничку
дијагностику Србије
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР
Проф. др Живослав Адамовић (Србија),
председник
Проф. др Драган Цветковић (Србија),
заменик председника
Александар Генадионович Пастухов (Русија),
Ацц Миодраг Месаровић (Србија),
Проф. др Вијара Позхидаева (Бугарска),
Проф. др Јасмина Чалошка (Македонија),
Проф. др Иво Чале (Хрватска),
Проф. др Мирко Соковић (Словенија),
Проф. др Мирослав Демић (Србија),
Проф. др Милета Јањић (Црна Гора),
Проф. др Радивој Поповић (Србија),
Проф. др Вера Шијачки Жеравчић (Србија),
Проф. др Хотимир Личен (Србија),
Проф. др Сафет Брдаревић (БиХ),
Др Александар Ашоња (Србија)
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Проф. др Душан Шотра
ЗАМЕНИК ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ
УРЕДНИКА
Мр Славко М. Цветковић
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ
Проф. др Драган Милановић (Србија),
председник
Проф. др Слободан Стефановић (Србија),
заменик председника
Ацц Миомир Васиљевић Кулба (Русија),
Проф. др Драгољуб Вујић (Србија),
Проф. др Драган Живковић (Србија),
Проф. др Новица Грујић (Србија),
Проф. др Зоран Јањић (Србија),
Проф. др Слободан Навалушић (Србија),
Др Вељко Вуковић (БиХ, Р. Српска),
Др Жељко Ђурић (БиХ, Р. Српска),
Др Новица Јевтић (Србија),
Мр Божо Илић (БиХ, Р. Српска)
Др Ђорђе Диховични (Србија)
Секретар редакције:
Маријана Бајин
Т ЕХ НИ ЧК А Д И Ј АГ НО СТ ИК А
ИЗДАЈЕ И ШТАМПА
Висока техничка школа струковних студија
11070 Нови Београд,
Булевар Зорана Ђинђића 152а
Тел: 011 / 2600 131
e-mail: [email protected]
Техничко уређење и припрема:
Слободан Милошевић
e-mail: [email protected]
Тел: 011 / 267 15 00 Моб: 060 / 547 89 28
Регистрациони број: 651-01-353/2001-11 у
Министарству правде Републике Србије
Међународни број ISSN 1451-1975
Мишљењем Министарства за NTR Србије
бр. 413-00-400/2002-01 часопис је публикација
од посебног интереса за науку (ослобађа се
пореза на промет)
Часопис излази тромесечно
Тираж: 250 примерака
ЦЕНОВНИК
1.ЧАСОПИС
Годишња претплата на часопис
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА (четири броја) за
подручје Србије износи 2.500,00 динара
Народна банка Србије
Управа за трезор: 840-2054666-92
Претплата на часопис за подручја ван Србије
износи 50 евра
Народна банка Србије
Девизни рачун: IBAN RS35908500100011538052
2. РЕКЛАМЕ
Колор страна А4 = 9.000,00 дин.
Колор страна А5 = 6.000,00 дин.
Колор страна А6 = 3.000,00 дин.
Корице спољна А4 = 10.000,00 дин.
Црно-бела страна А4 = 3.000,00 дин.
Црно-бела страна А5 = 2.000,00 дин.
Црно-бела страна А6 = 1.000,00 дин.
3. ОГЛАСИ - ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Црно бело А4 = 2.000,00 дин.
Црно бело А5 = 1.000,00 дин.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
62(497.11)
TEHNIČKA dijagnostika : naučnostručni
časopis / glavni i odgovorni urednik Dušan
Šotra. - God. 1, br. 1 (2002)- . - Novi
Beograd (Bulevar Zorana Đinđića 152a) :
Visoka tehnička škola strukovnih studija,
2002- (Novi Beograd : Visoka tehnička škola
strukovnih studija). - 29 cm
Tromesečno
ISSN 1451-1975 = Tehnička dijagnostika
COBISS.SR-ID 107426572
ГО ДИ Н А X II
Б РО Ј 2
20 1 3. ГО ДИ Н А
.
SADRŽAJ:
CONTENTS:
1. Prof. dr Novica Grujić, Mirela Simonović,
Dušan Grujić
1. Prof. dr Novica Grujic, Mirela Simonovic,
Dusan Grujic
UPRAVLJANJE RIZIKOM KORIŠĆENJEM
METODA TEHNIČKE DIJAGNOSTIKE I
POUZDANOSTI..............................................................7
RISK MANAGEMENT USING
METHOD TECHNICAL DIAGNOSIS AND
RELIABILITY................................................................7
2. Prof. dr Branko Pejović, dr Bogdan Ćirković,
dr Aleksandar Todić, Nemanja Vasić
2. Prof. dr Branko Pejovic, dr Bogdan Cirkovic,
dr Aleksandar Todic, Nemanja Vasic
O JEDNOJ ANALOGIJI IZMEĐU TORZIONIH
OSCILACIJA KOD RADNIH VRETENA MAŠINA
ALATKI I ELEKTRIČNIH SISTEMA......................14
ABOUT AN ANALOGY BETWEEN TORSIONAL
OSCILLATION IN WORKING OF SPINDLE
MACHINE TOOLS AND CIRCUIT..........................14
3. Doc. dr Vlado Krunić, msc. Momčilo Krunić,
msc. Nenad Četić
3. Doc. dr Vlado Krunic, msc. Momcilo Krunic,
msc. Nenad Cetic
INFORMACIONI SISTEMI U INDUSTRIJSKOJ
PROIZVODNJI SA PODRŠKOM ZA
PREVENTIVNO ODRŽAVANJE I TEHNIČKU
DIJAGNOSTIKU.............................................................19
INFORMATION SYSTEMS IN INDUSTRIAL
PRODUCTION WITH SUPPORT FOR
PREVENTIVE MAINTENANCE AND TECHNICAL
DIAGNOSTIC...............................................................19
4. Mr Božo Ilić, prof. dr Živoslav Adamović,
dr Branko Savić
4. Mr Bozo Ilic, prof. dr Zivoslav Adamovic,
dr Branko Savic
UTICAJ AUTOMATIZOVANE DIJAGNOSTIKE
NA ENERGETSKU EFIKASNOST I POUZDANOST
TEHNIČKIH SISTEMA ZGRADA............................26
EFECT OF AUTOMATED DIAGNOSTIC IN
ENERGY EFFICIENCY AND RELIABILITY OF
TECHNICAL SISTEMS BUILDING.........................26
5. Dr Slobodan Stefanović
5. Dr Slobodan Stefanovic
DIJAGNOSTIKE STANJA SISTEMA PRI
ODREĐIVANJU VREDNOSTI FREKVENCIJA
KOD SKLOPA ZA NAMOTAVANJE PREDIVA
OE PREDILICE............................................................34
DIAGNOSIS OF STATE IN DETERMINING
THE VALUE OF FREQUENCY
UNIT WINDING YARNS
OE SPINNING MACHINES........................................34
6. Mr Dragan Milošević, mr Tomislav Petrov
6. Mr Dragan Milosevic, mr Tomislav Petrov
TELEDIJAGNOSTIKA U SLUŽBI POUZDANOSTI
PARNIH TURBOGENERATORA.............................45
TELEDIAGNOSTIC IN SERVICE RELIABILITY
STEAM TURBOGENERATOR..................................45
7. Mr Nenad Stanković, prof. dr Živoslav Adamović
7. Mr Nenad Stankovic, prof. dr Zivoslav Adamovic
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA PARNIH
TURBINA NA BAZI RIZIKA.....................................52
RISK-BASED TECHNICAL DIAGNOSTIC
OF STEAM TURBINES...............................................52
4
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Reč urednika
Poštovani čitaoci,
Časopis Tehnička dijagnostika u svom
daljem radu uvodi novinu koja treba čitaoce, a
naročito autore, da uvede u viši nivo strtučnog i
naučnog rada i saznanja koje bi se prezentovale
putem našeg i vašeg časopisa. Redakcija
časopisa Tehnička dijagnostika je odlučila da
od narednog broja (3/2013) izlazi na engleskom
jeziku.
Časopis Tehnička dijagnostika ima ne mali
broj stranih autora, koji svoje radove pišu na
engleskom jeziku, i, čekaju na objavljivanje u
našem časopisu. U međunarodnoj razmeni
publikacija, časopis Tehnička dijagnostika vidi
svoju šansu i šansu budućih autora, iz naše
zemlje, za afirmacijom.
Smatramo, za ovih dvanaest godina
izlaženja, da je došlo vreme, da kao časopis
dostignemo nivo i renome koji zaslužujemo,
kao jedina publikacija u Srbiji koja se bavi
dijagnosticiranjem stanja mašina i uređaja,
tehničkih i tehnoloških sistema u industriji.
Ovom tematikom se u svetu bavi mali broj
časopisa u okviru svojih podnaslova. Značaj
tehničke dijagnostike se ne treba objašnjavati,
kada se zna da ta nauka živi više od sto godina
u održavanju mašina i uređaja.
Pozivamo autore da svoje radove pišu
prema priloženom Uputstvu i na engleskom
jeziku.
S poštovanjem,
Prof. dr Dušan Šotra,
Glavni i odgovorni urednik
Časopisa Tehnička dijagnostika
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
5
.
UPUTSTVO AUTORIMA
GUIDE TO AUTHORS
Časopis
TEHNIČKA
DIJAGNOSTIKA
objavljuje originalne naučne, pregledne radove i
kratka saopštenja iz oblasti tehničke dijagnostike.
The Journal of TECHNICAL DIAGNOSTICS
publishes original scientific papers, review papers
and short communication papers, concerning
technical diagnostics.
Submitted paper should be written in English.
The lenght of a manuscript is limited to ten twocolumn pages (A4 size paper) including figures,
tables, references, etc. The paper should be written
using the Times New Roman font.
Rad dostavljen za objavljivanje treba pisati na
engleskom jeziku. Obim rukopisa je ograničen na
maksimalno petnaeset dvokolonskih stranica
formata A4, uključujući slike, tabele, reference i dr.
Za kucanje rada koristiti font Times New Roman.
Na stranicama rukopisa margine treba da budu:
gornja i donja po 2,5 cm, leva 2,5 i desna 2 cm.
Rukopis se obrađuje u dve kolone razmaknute 5
mm. Rad kucati sa proredom 1 i veličinom fonta 11.
Na sredini prve stranice rukopisa napisati naslov
rada na engleskom jeziku velikim masnim (bold)
slovima veličine 14. Ispod naslova ispisati imena
autora koja se numerišu brojevima, koristiti masna
(bold) slova veličine fonta 12. Ispod imena autora
navode se adrese autora, odn. nazivi njihovih
institucija, kurzivom (italic), veličina fonta 11.
Posle sledi rezime rada do 250 reči na
engleskom jeziku pisan kurzivom (italic). Rezime
rada dati na rastojanju 15 mm od imena autora. Iza
rezimea daju se ključne reči, maksimalno do osam
reči, odvojene zarezima, pisane kurzivom (italic).
Podnaslovi se kucaju velikim masnim (bold)
slovima veličine 11. Matematički izrazi se pišu
korišćenjem Equation Editor-a sa numeracijom uz
desnu ivicu. U slučaju potrebe, duži matematički
izrazi, mogu se pisati preko obe kolone. Slike,
fotografije, grafike i crteže uklopiti u tekst. Iznad
tabele treba da stoji njen broj i naziv pisan kurzivom
(italic), kao i ispod slike ili fotografije. Poslednju
stranicu rada ne treba završavati na početku stranice.
Ako poslednja stranica rukopisa nije popunjena,
kolone na toj stranici treba svesti na istu dužinu.
Literatura se daje na kraju rada u uglastim
zagradama po redosledu citiranja npr. [ 1 ]: [ 3: 4].
Radovi se dostavljaju Uredništvu na mejl:
[email protected]
[email protected]
Uz rad dostaviti i fotografije autora.
Molimo autore da se pridržavaju datih uputstava i
da sređene radove šalju redakciji časopisa na adresu:
Visoka tehnička škola (za Tehničku dijagnostiku)
Bul. Zorana Đinđića 152a 11070 Novi Beograd. Tel:
011/267 15 00; Mob: 060/ 547 89 28.
6
The margins should be: top, bottom, left 2.5 cm
and right 2 cm. The distance between the columns
should be 5 mm. The manuscript should be typed
with font size 11 and single spacing.
The title of the paper should be centered at the
first page of the manuscript and printed in bold
letters, size 12 points. The names of the autor(s)
should be written below the title, in 12 point letters,
bold. Addresses of authors, i.e. their institutions,
should be written in line below their names, in 11
point letters, italic.
The summary of the manuscript should be up to
250 words written in italic and it shoud be at 15 mm
distance from the name(s) of author(s). Summary
should be followed by the key words (8 maximum),
split by commas, italic.
The subtitles of the paper should be typed in the
11 point bold small letters. Mathematical equations,
prepared by Equation Editor, should be numbered by
the right margin. Longer mathematical expressions
can be spread on two columns. Illustrations (tables,
figures, photographs, etc.) must be inserted into the
text. Tables should be marked with respective
number and title in italics which must be placed
above them, and below the figures and photographs.
If the last page of paper is not completed, the two
columns on that page should be reduced to the same
lenght.
References should be at the end of the paper, with
items referred to by numerals in square brackets.
The papers should be addressed to the Editorial
staff at [email protected]
[email protected]
We kindly advise authors to keep within given
instructions and send finished papers to: Visoka
tehnička škola (za Tehničku dijagnostiku), Bul.
Zorana Đinđića 152a, 11070 Novi Beograd. Tel:
011/267 15 00; Mob: 060/ 547 89 28.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
STRUČNI RAD
.
UPRAVLJANJE RIZIKOM KORIŠĆENJEM METODA
TEHNIČKE DIJAGNOSTIKE I POUZDANOSTI
RISK MANAGEMENT USING METHOD
TECHNICAL DIAGNOSIS AND RELIABILITY
dr Novica Grujić, prof.
Simonović Mirela, dipl.ing. elektronike,
Grujić Dušan, dipl.ing. elektronike,
Technical Colege, Požarevac, Nemanjina 2
REZIME
SUMMARY
Upravljanje rizikom u tehnici podrazumeva
pravovremeno preduzimanje potrebnih mera i
aktivnosti na planu obezbeđenja sigurnosti
funkcionisanja tehničkih sistema (TS) prema
projektovanoj nameni. Sigurnost pri eksploataciji
TS pretpostavlja normalan rad bez havarijskih i
drugih rizika i sugurnost za okolinu posebno za
ljudski faktor. Primena metoda tehničke
dijagnostike je nezaobilazni činilac i kod
upravljanja rizikom TS. Nivo pouzdanosti je
značajan u svim fazama životnog ciklusa TS.
Rezultati tehničke dijagnostike i pouzdanosti kao
pokazatelji kvaliteta TS mogu se koristiti kod
revitalizacija, rekonstrukcija itd.
Risk management technique involves taking the
necessary measures in a timely manner and
activities to ensure security of the technical system
(TS) according to the designed purpose. Safety in
exploitationTS as sumes normal operation without
malfunction and other risks and security measures
for the environment especially for the human
factor. The use of methods of technical diagnostics
is an essential element of risk management and TS.
The level of confidence is important in all phases
of the TS. Results of technical diagnostics and
reliability as indicators of the quality of TS can be
used for rehabilitation, reconstruction and so on.
Ključne reči: Rizik, tehnička
pouzdanost, tehnički sistemi,
dijagnostika,
Keywords: Risk, technical diagnostic, reliability,
technical systems,
Pod rizikom u eksploataciji TS podrazumevaju
se nepredviđeni događaji koji mogu nastati i koji
mogu imati neželjene posledice. Kada kažemo TS
ovde se misli na mašine, alate, postrojenja, objekte,
i dr. namenjene i konstruktivno oblikovane za
ostvarivanje određene funkcije cilja u primeni.
Nema danas proizvodnih delatnosti gde se za
ostvarivanje proizvodnih zadataka ne koriste TS. I
kod pružanja usluga u mnogim segmentima koriste
se TS. Zbog široke primene TS od izuzetnog
značaja je da pri njihovom korišćenju rizik po
korisnike TS i okolinu ne postoji ili da bude
sveden na najmanju moguću meru.
Pod rizikom možemo podrazumevati štetne uticaje
na bezbednost i zdravlje ljudi i na životnu sredinu.
1. UVOD
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Za to je potrebno predvideti i propisati niz mera
koje treba preduzeti od same zamisli za nastajanje
nekog TS sve do njegovog izbacivanja iz upotrebe.
Posle prestanka korišćenja TS treba u postupku
njegovog stvaranja od idejnog projekta predvideti i
postupak njegovog uništavanja. Ovaj aspekt je sa
sve većim značenjem pri sagledavanju rizika
uticaja TS na životnu sredinu [1] u celokupnom
njegovom životnom veku pa i po prestanku
njegove eksploatacije.
7
.
Izraziti primer rizika koji TS sistem nosi po živi
svet tokom svog postojanja do njegovog uništenja
su nuklearna postrojenja, nuklearne elektrane. Još
uvek nisu poznati načini kojima bi se životna
sredina bezbedno i trajno zaštitila od nusproizvoda
(ostaci
nuklearnog
goriva,
eventualne
kontaminacije okoline u slučajevima akcidentnih
situacija itd.) tehnološkog procesa proizvodnje
električne energije u njima.
- metode funkcionalne dijagnostike (slika 2).
Funkcionalna dijagnostika kod TS ima ugrađena
sredstva za permanentno-stalno dijagnosticiranjepraćenje stanja preko izabranog parametra.
R a d n i u tic a ji
S re d s tv a
O b je k a t
d ija g n o z e
d ija g n z e
O d z iv i
2. OTKRIVANJE MOGUĆIH RIZIKA
METODAMA TEHNIČKE DIJAGNOSTIKE
R e z u lta ti
d ija g n o z e
Slika 2. Sistem funkcionalne dijagnoze
Tehnička dijagnostika je tehnička disciplina
kojom je moguće ostvarivati kontrolu, ispitivanje i
utvrđivanje trenutnog stanja TS. Tehnička
dijagnostika koristi parametre stanja.
Tem peratura
Gornja dozvoljena granica
Dozvoljeno područje
Donja dozvoljena granica
Vreme
tk
Slika 1. Prikaz dozvoljenih granica kretanja
izabranog parametra
Parametri stanja su najčešće merljive fizičke
veličine. Na bazi poznate funkcionalne namene TS
moguće je predvideti karakteristične otkaze koji se
mogu pojaviti u toku eksploatacije TS. Na osnovu
toga utvrđuju se parametri stanja čijim će se
praćenjem kontrolisati stanje TS.
Izabrani parametri treba da omoguće stalnu ili
povremenu kontrolu stanja TS, po potrebi i izboru
konstruktora. Sa praćenjem stanja dobijaju se
podaci o stanju TS i mogućnost odlučivanja o
potrebnim aktivnostima koje treba da preduprede
neželjena stanja, otkaze, koji mogu dovesti do
havarijskih ili akcidentnih situacija [2]. Ovakve
situacije mogu izazvati veće havarije i materijalne
štete na TS, povrede ljudi u neposrednoj blizini,
poremećaj ekološke ravnoteže i druge rizične
pojave.
Metode tehničke dijagnostike [3] možemo
podeliti na dve grupe:
8
Temperatura pare kotla, pritisak pare u kotlu, ili
drugi, mogu biti izabrani parametri koji se stalno
prate. Za izabrane parametre određuje se gornja i
donja granica tj. opseg u kome između ove dve
vrednosti stanje se smatra normalnim za
funkcionisanje TS slika 1. Vreme tk je trenutak
kada temperaturni parametar izlazi iz dozvoljenih
granica. Prelazi gornju dozvoljenu granicu. Tada
sistem funkcionalne dijagnostike stupa u dejstvo,
isključuje TS ili njegov deo. Od tog trenutka je TS
sistem zaštićen od rizika i omogućeno je da se
poremećaj u TS koji je doveo do izlaska praćenog
parametra iz dozvoljenih granica vrati u normalno
funkcionisanje.
U hidrauličnom sistemu pritisak fluida, protok
fluida ili temperatura fluida mogu biti izabrani
parametri stanja za praćenje rada TS. Za svaki TS
definišu se parametri stanja, njihove granice,
sredstva za dijagnosticiranje stanja i postupci
reagovanja kada dođe do izlaska parametara iz
dozvoljenih granica. Ako ne dođe do adekvatne
reakcije lica zaduženog za praćenje parametara
stanja (kada nema automatizovanog sistema)
nastupa rizik pojave sa neželjenim posledicama.
Poželjno je predvideti bar periodično zapisivanje
u određenim vremenskim intervalima stanje
praćenog parametra kod funkcionalne dijagnostike.
Ovo omogućava stvaranje uslova za matematičko
modeliranje promene parametra u cilju predviđanja
njegovog kretanja u budućem vremenu.
Funkcionalna tehnička dijagnostika u procesu
upravljanja TS ostvaruje tri osnovne funkcije:
 pribavljanje informacija,
 obrada i analiza informacija,
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
 priprema
i
donošenje
inforamacije-odlučivanje.
komandne
merenje ili da se pripreme mesta za postavljanje
davača koji se prenose zajedno sa mernim
instrumentima.
Obezbeđenje informacija o stanju TS ostvaruje
se merenjem izabranih dijagnostičkih parametara.
Obrada i analiza informacija predstavalja
upoređenje izmerenih vrednosti sa dozvoljenim
vrednostima parametara a time je moguće posle
modeliranja prognozirati ostatke resursa radne
ispravnosti.
Primer korišćenja test dijagnostike u cilju
predupređenja rizika procurivanja ili eksplozije
kotlovskog cevovoda zbog stanjivanja ili naprslina
njegovog zida, je veoma značajan.
- metode test ili povremene dijagnoze (slika 3).
Metode test dijagnostike mogu se razvrstati u dve
grupe metoda:

subjektivne i

objektivne.
Ovo merenje-kontrola može se ostvarivati i
ultrazvičnom metodom. Promene debljine delova
konstrukcija zbog korozije u agresivnim sredinama
mogu se kontrolisati ultrazvučnom metodom. Za
kontrolu zavarenih spojeva kod sudova ili
cevovoda pod pritiskom koristi se metoda
prozračivanja itd.
3. UPRAVLJANJE RIZIKOM METODOM
FUNKCIONALNE DIJAGNOSTIKE
Kod subjektivnih metoda koriste se uglavnom
ljudska čula i nisu neophodna tehnička
dijagnostička sredstva.
Objektivne metode se zasnivaju na povremenim
merenjima izabranih parametara, sredstvima
dijagnoze, koji mogu da daju realnu sliku
trenutnog stanja TS ili dela sistema. I kod primene
test dijagnostike koristi se predviđanje nastajanja
mogućih karakterističnih otkaza na osnovu nekih
prethodnih iskustava ili na osnovu tehničkih znanja
o TS po strukturi i načinu funkcionisanja.
Te st u tic a ji
S re d stv a
d ija g n o z e
O b je k a t
d ija g n z e
O d z iv i
R e z u lta ti
d ija g n o z e
Slika 3. Sistem test dijagnoze
Formiraju se termin planovi za merenje
izabranih parametara, pojedinačno.
Pripreme se određeni formulari ili elektronska
priprema za vođenje evidencije, zapisa o izvršenim
merenjima, stvara se datoteka, istorija promene
praćenog parametra.
Za merenje usvojenih parametara može biti
izvršena priprema na TS tako što mogu biti
ugrađeni odgovarajući davači na mestima za
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Funkcionalna dijagnostika se koristi za
upravljanje
TS.
Ugrađena
sredstva
za
dijagnosticiranje stanja TS preko izabranih
parametara stalno šalju signale sa njihovim
vrednostima. Kada su vrednosti signala u
predviđenim dozvoljenim granicama TS sistem
radi po zadatim parametrima, normalno. Ako dođe
do izlaska nekog od kontrolisanih parametara iz
dozvoljenih granica aktiviraju se postavljeni
uređaji za prekid rada TS. Sa prekidom rada TS se
štiti od neželjenih oštećenja. Funkcionalna
dijagnostika u ovakvim slučajevima preuzima
ulogu upravljanja bezbednošću-rizikom TS tako
što prekidom njegovog rada štiti ga od većih
oštećenja.
Pitanje korišćenja rezultata funkcionalne
dijagnoze složenih tehničkih sistema odnosi se na
organizaciju takozvanih dijagnostičkih sistema
upravljanja.
Na osnovu rezultata dijagnoze vrši se uticaj na
objekte dijagnoze i na uslove njihove proizvodnje i
održavanja. Sa rezultatima dijagnoze primaju se i
ostvaruju rešenja za dalje korišćenje tehničkog
sistema. To upravo odgovara procesu upravljanja,
koji obuhvata proces dijagnoze stanja kao svoj
sastavni deo.
Na slici 3 šematski je prikazan dijagnostički
sistem upravljanja. Simboli na slici: E - uticaji na
objekat dijagnoze od strane uređaja za upravljanje
na osnovu rezultata dijagnoze, okoline i tehničke
9
.
službe (održavanja tehničke ispravnosti i
projektovane funkcije cilja). Xo – postavljenji cilj
upravljanja, X – rezultat dijagnoze stanja objekta,
Y1 – stanje spoljašnje sredine, Y2 - zahtevi i
stanje iz tehničke službe.
Sistemi koji realizuju proces upravljanja TS i
koji imaju u svom sastavu sistem dijagnoze
tehničkog stanja možemo nazvati dijagnostičkim
sistemom upravljanja. Pitanja istraživanja ovih
sistema predstavljaju poseban interes.
Uređaj za upravljanje u dijagnostičkom sistemu
upravljanja na osnovu svih uticaja i rezultata
dijagnostičkih sredstava predstavlja ključni
element upravljanja rizikom kod TS. Njegova
uloga je da zaštiti TS (isključi iz rada) u
slučajevima kada dolazi do izlaska kontrolisanih
parametara iz zadatih – dozvoljenih granica.
Slika 4. Šema dijagnostičkog sistema upravljanja
4. UPRAVLJANJE RIZIKOM
KORIŠĆENJEM METODA TEST
DIJAGNOSTIKE
TS koji svojim korišćenjem predstavljaju
značajan rizik po bezbednost i zdravlje ljudi u toku
rada i za okolinu podležu posebnim zahtevima.
Zakonske regulative propisuju načine i vreme kada
i kako treba vršiti provere. TS koji su pod
pritiskom u periodu eksploatacije kontrolišu se
stalno ili periodično.
Rezervoari i cevovodi pod pritiskom podložni
periodičnim vremenskim kontrolama koje su
propisane. Sredstva za vertikalni transport i njihovi
elementi (užad, kuke idr.) periodično se kontrolišu
i posle ustanovljene ispravnosti izdaju se
odgpvarajuća dokumenta-atesti koja to potvrđuju.
Ova dokumentacija važi samo za vreme propisano
za konkretan slučaj.
10
Posle isteka dozvoljenog vremena postupak
provere, utvrđivanja stanja se ponavlja.
Periodične provere ove vrste značajno smanjuju
rizike havarijskih oštećenja imovine, rizike pri
kojima može nastupiti gibitak bezbednisti i
oštećenje zdravlja ljudi koji rade sa TS i u bližoj i
daljoj okolini.
Metode test dijagnostike u primeni kod
utvrđivanja stanja TS pri periodičnim proveramaatestiranjima su različite zavisno od konkretno
izražene potrebe. Periodične provere za utvrđivanje
stanja i davanje atesta o ipunjenosti zahtevanihpredviđenih mera mogu raditi lica i organizacije sa
ovlašćenjima za te poslove.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
5. UPRAVLJANJE RIZIKOM METODAMA
POUZDANOSTI TS
Pouzdanost je verovatnoća da će posmatrani TS
u određenom intervalu vremena raditi bez otkaza.
Postoje
različite
metode
za
utvrđivanje
pouzdanosti TS ili njegovih sastavnih elemenata.
pretpostavku dužeg eksploatacionog veka TS, što
sa ekonomskog stanovišta nije zanemarljivo. Sa
stanovišta rizika po ljude, imovinu i okolinu TS sa
visokom pouzdanošću su prihvatljiviji [4].
Razvijene su metode koje omogućavaju da se u
procesu konstrukcije TS oni razvijaju na osnovu
zadatih kriterujuma i zahteva po osnovu
pouzdanosti.
Obradom i analizom prikupljenih podataka u
prošlom vremenu o vrednostima kontrolisanih
dijagnostičkih parametara (istorija) koji su dobijeni
metodama tehničke dijagnostike može se dobiti
uvid i izvesti zaljučak o stabilnosti ili o
promenama parametara koji su bili predmet
praćenja-merenja.
Prethodna saznanja dobijena praćenjem TS u
eksploataciji mogu biti važna polazna osnova za
rekonstrukcije
i
konstruktivno
tehnička
poboljšanja. Prikupljeni dijagnostički podaci
ukazuju na koje elemente TS treba staviti akcenat
za povišenje njihove pouzdanosti rekonstrukcijama
[5].
Modeliranjem
prikupljenih
podataka
o
vrednostima dijagnostičkih parametara mogu se
dobiti matematičke zakonitosti njihovih promena
tokom vremena. Dobijene zakonitosti promene
parametara koriste se za prognozu ponašanja TS.
Rezultati pouzdanosti su značajan pokazatelj koje
elemente (slaba mesta) TS treba detaljnije
analizirati i tražiti načina da se njihov uticaj na
pouzdanost TS smanji. To znači podići na viši nivo
njihovu pouzdanost, ujedno smanjiti uticaj na
pouzdanost celokupnog TS.
Jedna od klasičnih metoda teorije pouzdanosti
vrlo primenljiva je analiza načina, efekata i
kritičnosti otkaza (FMECA-Flailure mode, effects
and criticality analysis). Nena primena je pokazana
primerom na reduktoru radnog točka rototnog
bagera SRS 470.20.3 [1].
Viši nivo pouzdanosti kao značajan pokazatelj
kvaliteta TS nosi sa sobom poruku da su oni u
eksploataciji manje podložni riziku havarijskih i
drugih akcidentnih situacija. Ovaj kvalitet nosi
Za isti reduktor je urađen primer primene drugog
pristupa analizi pouzdanosti korišćenjem analize
stabla neispravnosti (ASN-Fault tree analysis).
Za korišćenje metoda pouzdanosti za
istraživanje pouzdanosti TS neophodno je
planiranje ispitivanja. Ispitivanja pouzdanosti
pored normalnog toka mogu biti ubrzana i
skraćena ispitivanja [5].
Slika 5. Izgled ekrana Programa VOB „D“
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
11
.
6. PROGRAM VOB „D“ ZA
EVIDENTIRANJE I ANALIZU
VREMENSKIH PODATAKA I
IZRAČUNAVANJE POUZDANOSTI
Ovaj program nastao je 1997. kao potreba za
evidentiranjem vremena otkaza za rototni bager
SRS 470.20.3 [6]. Evidentirane podatke po izboru
može štampati i obrađivati-modelirati, dati podatke
o pouzdanosti u izabranom vremenskom intervalu i
nacrtati dijagram pouzdanosti za izabrane podatke.
Značajno je napomenuti što program može da
stvara datoteku sa opisom uzroka otkaza i da se
može odštampati izabrani deo slika 5.
Unos podataka u računar je predviđen ručnim
postupkom jer rotorni bager je jedan od TS na PO,
koji kao i ostali, je pokreten i veza sa njim je
ostvarivana radio vezom. Unese se početak
nastanka otkaza, računar preko ovog programa
meri i evidentira vreme do davanja signala da je
predmetni otkaz otklonjen [7]
Značajno je napomenuti da se doradom ovog
programa mogu pratiti svi TS sistemi na PO i iz
jednog operativnog centra, ostvarivati uvid u rad
svih TS u svakom trenutku. Mogu se pratiti otkazi,
uzroci njihovog nastajanja i pouzdanost svakog TS
odnosno njegovog podsistema ili sklopa.
Prednost ovakvog programa je što se može
prilagođavati potrebama, priširivati, usavršavati i
što daje mogućnost trenutnog uvida u stanje
ispravnosti TS na PO, a samim tim i za procene
rizika koji mogu nastati na TS.
Može se inovirati i u smislu poboljšanja
ostvarivanja kontakta i registracije promena na TS
direktno ili u kombinaciji sa ručnim,
7. OBEZBEĐENJE OD RIZIKA OŠTEĆENJA
Obezbeđenje od rizika oštećenja može imati
višeznačnu
dimenziju.
Napred
iznesene
mogućnosti zaštite od rizka imovine, lica i okoline
usmerene su na TS u periodu eksploatacije i
uništavanja. Drugi pravac je zahtev za adekvatnim
rukovanjem i održavanjem [8] . To podrazumeva i
tehničku ispravnost TS, kao period kada je rizik
sveden na minimum.
12
Pod obezbeđenjem od rizika oštećenja ovde se
svarstavaju obavezne i dobrovoljne aktivnosti [8]
za dodatnim obezbeđenjem.
Za neke TS postoji obavezno osiguranje
(automobila pri registraciji). Obavezno osiguranje
je podrška vlasniku sredstva da u slučaju nastanka
rizika može uz pomoć osiguravača ispuniti
obaveze proistekle iz nastalog rizika za sanaciju
tog rizika. Postoje i druge vrste osiguranja koje
korisnik osiguranja može prihvatiti ili ne.
Za osiguranje TS od strane onih koji se time
bave je od značaja da imaju ostvaren uvid u
obezbeđivanju sredstava rada od rizika metodama
tehničke dijagnostike. Njihov interes je kao i
interes vlasnika TS da se rizik smanji na najmanju
moguću meru [10]. To je jedan od razloga da se i
prilikom ugovaranja premija osiguranja daju
olakšice vlasnicima kod kojih je korišćenje
savremenih metoda održavanja TS u većem obimu.
8. ZAKLJUČAK
Upravljanje rizikom može se ostvarivati na više
načina. Interes je vlasnika TS da se izborom
odgovarajućih metoda rukovanja, održavanja i
tehničke dijagnostike i pouzdanosti rizik svede na
najmanju meru. Pravilno izabrane metode i
sredstva za tehničku dijagnostiku sa obučenim
kadrovima i savesnim sprovođenjem planiranih
aktivnosti stvaraju se uslovi da nastajanje rizika
svih vrsta izostane ili da se minimizira.
Poštovanjem obaveznih periodičnih pregleda
obezbedjuje se bezbednost i zdravlje ljudi i
okruženja [10] . Prikupljeni podaci u postupku
sprovođenja dijagnostičkih aktivnosti mogu
doprineti povišenju nivoa pouzdanosti TS,
utvrđivanju slabih mesta i to koristiti u postupcima
revitalizacije i osavremenjavanja postojećih TS i
pri projektovanju novih. Ovo upućuje na saradnju
korisnika TS u eksploataciji i proizvođača TS.
Tehničke mogućnosti koje pruža računarska
tehnika, elektronika, precizna mehanika i dr.
dozvoljavaju različite pristupe rešavanju zadataka
dijagnostike od evidentiranja, obrade do korišćenje
podataka zavisno od potreba.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
9. LITERATURA
[1] Grujić R.N: Technical systems diagnostics
and environment protection, Tehnička
dijagnostika, Beograd, 2004. br.3 pp. 26-30
[2] Grujić R.N, Jolić M: Mogućnosti za
smanjenje vremena trajanja i broja otkaza
kod mašina i opreme, Savetovanje sa
međunarodnim učešćem, Preventivno
inženjerstvo, Beograd 2000. 215-221.
[3] Grujić
R.
N:
“Razvoj
metoda
dijagnosticiranja stanja radne ispravnosti
tehnčkih sistema”,
Monografija, VTŠ
Požarevac, 1998.
[4] Jolić M., Grujić R.N, Maravić M,
Jovanović R: Sistem kvaliteta u osiguranju
imovine-aspekt
primene
savremenih
metoda dijagnostike u sistemu održavanja,
5. Međunarodna konferencija upravljanje
kvalitetom i pouzdanošću DQM 2002.
Beograd, 166-171.
[5] Ilić B.,Adamović Ž.,Jevtić N: Primena
metoda veštačke inteligencije prilikom
donošenja dijagnostičkih zaključaka o
stanjima mašina u procesnoj industriji,
Tehnička dijagnostika, Beograd, 2012. br.3
pp. 33-40
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
[6] Grujić R. N: Razvoj metoda za
dijagnosticiranje stanja radne ispravnosti
BTO sistema”, Doktorska disertacija,
Mašinski Fakultet, Niš 1998. god.
[7] Grujić R. N, Grujić N. D: “Organizacija
prIkupljanja i obrade podataka o otkazima
tehničkih sistema”, YUMO ’98, 43-46.
Kragujevac 1998. XXIII Jugoslovenski
majski skup.
[8] Jolić M., Grujić R. N., Maravić M.:
Mogućnost nastanka štetnog dogadjaja u
zavisnosti od stepena održavanja opreme,
rizik i primena ISO 9000 kod procene štete,
KOD-2002, Herceg Novi.
[9] Grujić R. N, Jolić M.,Katić T:
“Dijagnostika
tehničkih
sistema
i
osiguranje”, Zbornik radova YUMO 2000,
Herceg Novi. 575-580.
[10] Jolić M., Grujić N., Gligorijević M:
Primena metode tehničke dijagnostike kao
preduslov odobravanja popusta u premiji
osiguranja mašina od loma i nekih drugih
opasnosti, DQM Konferencija, Vrnjačka
Banja, 2001, 204-208,
13
PREGLEDNI RAD
.
O JEDNOJ ANALOGIJI IZMEĐU TORZIONIH OSCILACIJA
KOD RADNIH VRETENA MAŠINA ALATKI I
ELEKTRIČNIH SISTEMA
ABOUT AN ANALOGY BETWEEN TORSIONAL OSCILLATION
IN WORKING OF SPINDLE OF MACHINE TOOLS AND
CIRCUIT
prof. dr Branko Pejović1,
doc. dr Bogdan Ćirković1,
dr Aleksandar Todić1,
Nemanja Vasić1
Fakultet tehničkih nauka, Kosovska Mitrovica
REZIME
ABSTRACT
U radu je, polazeći od kinematske šeme jednog
opšteg prenosnika za glavno kretanje mašine alatke
za obradu rezanjem, predstavljen dinamički model
za određivanje torzionih oscilacija za proizvoljno
radno vreteno. Pri ovome pored glavnih parametara
dinamičkog sistema, uzete su u obzir i elastične
karakteristike odnosno karakteristike prigušenja.
In this paper, base on the kinematics scheme of a
general gear for the main movement of machine
tools for machining, is presented a dynamic model
for determination the torsional oscillations of
arbitrary spindle. In addition to this main
parameters of the dynamic system takes into account
the
elastic
characteristics
and
damping
characteristics.
Postavljene dinamičke jednačine obrtnog kretanja
sistema, određenim matematičkim operacijama
svedene su na jednu diferencijalnu jednačinu koja
ima pogodan oblik za uspostavljanje analogije.
Nakon toga za zatvoreno električno kolo koje je
priključeno na izvor elektromotorne sile, u kome su
prisutne tri karakteristične otpornosti, primenom
drugog
Kirhofovog
pravila,
izvedena
je
diferencijalna jednačina koja povezuje električne
veličine sa naelektrisanjem kao promenljivom.
Na bazi postavljenih modela i izvedenih jednačina
uspostavljena je analogija između veličina
posmatranog mehaničkog i električnog sistema. Na
kraju rada, izvršena je analiza dobijenih rezultata i
mogućnosti njihove primene.
Ključne reči: mašine alatke, glavno vreteno,
torzione oscilacije, lančani oscilatorni sistemi,
dinamički model, analogni sistemi, Kirhofov zakon,
električne veličine, električno kolo
14
The set of dynamic equations in rotating systems, by
certain mathematical operations are reduced to a
single differential equation, which has a suitable
form for the establishment of analogies.
Then, a closed circuit which is connected to an
electromotive force, to which there are three
characteristic resistance, using the second Kirchoff's
rule, differential equation is derived which connects
the electrical size of the electric charge as the
variable.
On the base of the set of models and derived
equations, analogy is established between the size of
the observed mechanical and electrical systems. At
the end of the paper, an analysis of the results and
their applicability.
Key words: Machine tools, main spindle, torsionals
oscillations, conduit oscillatory systems, dynamic
model, analog systems, Kirhoff's law, electrical
values, circuit.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
1. UVODNA RAZMATRANJA
2. MODEL
TORZIONIH
OSCILACIJA
RADNIH VRETENA MAŠINA ALATKI
Neki procesi se javljaju u različitim fizičkim
sistemima i opisuju se jednakim matematičkim
jednačinama.
Ovo
nam
daje
mogućnost
uspostavljanja analogije među sistemima koji su
različite fizičke prirode.
Da bi objekat B služio kao model objekta A,
dovoljno je da jedna od izlaznih veličina sistema B u
nekom odnosu bude saglasna sa nekom od izlaznih
veličina sistema A, pri određnoj saglasnosti ulaznih
veličina ovog sistema [1, 2].
y
Ј1
Мte
М2
b
c

x
0
М1
X 1A t   k1  X 1B k ot 
1
2
Ј2
2
1
d
Ovi zahtevi modela se pišu u obliku BA pri
čemu je:
Kod radnih vretena prenosnika mašina alatki za
obradu rezanjem, pored poprečnih i uzdužnih
javljaju se i torzione oscilacije. Za analizu torzionih
oscilacija može se poći od jednog prenosnika za
glavno kretanje mašine za obradu struganjem,
posmatrajući naprimer njegovo glavno vreteno [3-7].
М1
М2
l
X 2 A t   k 2  X 2 B k ot 
----------
(1)
X nA t   k n  X nB k ot 
Među izlaznim koordinatama jedan par YiA i YiB je
takav da se u nekom momentu t=t0, ustanovi
saglasnost stanja tih sistema, za koji važi:
YiA t   k  Y jB k ot 
(2)
Ovde su k, ko, k1, k2, koeficijenti razmere sistema
koji zadovoljavaju gornji uslov. Ovakvi sistemi
nazivaju se analognim sistemima i prikazuju se
šematski prema sl.1.
Slika 2. Torzioni oscilatorni model vretena mašine
alatke
Torzioni model, prikazan na sl.2 u opštem slučaju
može se odnositi na bilo koje radno vreteno
prenosnika. Posmatrano vreteno je elastično i
opterećeno je na krajevima momentima M1 i M2 koji
su suprotnih smerova.
Prema torzionom modelu (sl.2), može se postaviti
odgovarajući analogni lančani oscilatorni sistem sa
dve mase na koje deluju spoljašnje sile F1 i F2,
suprotnih smerova, sl.3. Mase su vezane elastičnim
oprugama, odnosno prigušivačem b.
b
XiA
A
YiA
XjB
B
YjB
F1
c
m1
F2
m2
Slika 1. Šematski prikaz analognih sistema
Uzimajući u obzir gore navedeno, cilj rada bi bio
da se na bazi odgovarajućih izvedenih jednačina,
uspostavi analogija između veličina koje karakterišu
mehanički
sistem
torzionih
oscilacija
karakterističnog vretena mašine alatke i električnog
sistema čiji je predstavnik odgovarajuće strujno
kolo.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
1
x1
2
x2
Slika 3. Lančani oscilatorni sistem
15
.
Za ovaj dinamički sistem, diferencijalna
jednačina kojom se opisuje kretanje biće, [8, 9].
J1 J 2
1  2   c1   2   b1   2   M 1 J 2  M 2 J 1
J1  J 2
J1  J 2
m1 x1  cx1  x2   bx1  x 2   F1
m2 x2  cx1  x2   bx1  x 2   F2
(3)
Posmatrajući torzioni oscilatorni model (sl.2), u
prvom približenju, može se uzeti da su mase 1 i 2
mnogo veće od mase vretena, koje se najčešće
izvodi kao šuplje. Mase na krajevima vretena imaju
moment inercije J1 i J2 dok je vreteno elastično sa
krutošću c i prigušenjem b. Pri ovome disk 1 može
predstavljati zupčanik preko koga se kretanje
prenosi na glavno vreteno dok disk 2 predstavlja
steznu glavu sa radnim predmetom koji se obrađuje.
Isto tako, pretpostaviće se realan slučaj kada su
momenti M1 i M2 približno konstantni.
Dinamička jednačina obrtnog kretanja za prvu i
drugu masu biće, [8, 9].
J 11  c1   2   b1   2   M 1
J 22  c1   2   b1   2   M 2
(4)
Očigledno postoji potpuna analogija jed. 3 i 4.
Deljenjem jed. sistema 4 sa J1 odnosno J2 biće:
c
1   2   b 1   2   M 1
J1
J1
J1
2 
c
1   2   b 1   2    M 2
J2
J2
J2
(8)
Ugao obrtanja vretena (sl.2), može se izraziti kao:
1   2  
(9)
Diferenciranjem jed. 9 sledi da je:
1   2  
1  2  
(10)
Zamenom jed. 9 i 10 u jed. 8, dobija se konačno
diferencijalna jednačina koja opisuje torzione
oscilacije:
J1 J 2
M J  M 2 J1
  b  c  1 2
J1  J 2
J1  J 2
3. JEDNAČINE TORZIONIH OSCILACIJA
1 
Deljenjem jed. 7 sa (J1+J2) biće konačno:
(11)
Napomenimo ovde, da je relacija jed. 11, u radu
izvedena na drugi način, primenom Lagranžeovih
jednačina druge vrste, [7].
Uvođenje skraćenica za redukovani moment
inercije Jr i redukovani spoljašnji moment Mr:
J1 J 2
 Jr
J1  J 2
M 1 J 2  M 2 J1
 Mr
J1  J 2
(12)
Jed. 11 može se prikazati u jednostavnijem obliku:
(5)
J r  b  c  M r
(13)
Oduzimanjem druge od prve jed.sistema 5 dobija se:
4. JEDNAČINA ELEKTRIČNOG SISTEMA
 c
c 
 b
b 
1   2    
1   2   1  2
1  2   
J1
J2
 J1 J 2 
 J1 J 2 
M
M
(6)
Razmotrimo električno kolo (konturu), prikazano
na sl.4.
Množenjem jed. 6 sa J1 J2 , biće:
J1 J 2 1  2   cJ1  J 2 1   2   bJ1  J 2 1   2   M 1 J 2  M 2 J1
16
(7)
U ovom kolu je: L – induktivnost, R – omski
otpor, C – kapacitet kondenzatora i E(t) izvor
elektromotorne sile, [10, 11].
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
R
5. ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA
L
C
Postavljenom torzionom modelu prema sl.2
odgovara lančani oscilatorni sistem prema sl.3.
Sistemi jednačina 3 i 4 su analogni što omogućava
rešavanje postavljenog problema na jednostavniji
način kao i kontrolu dobijenih rezultata.
E(t)
Slika 4. Strujno kolo sa termogenom, induktivnom i
kapacitativnom otpornošću
Dinamičkom torzionom modelu, prema sl.2,
odgovara ekvivalentno električno kolo, prikazano na
sl.4. Ovo proizilazi poređenjem jed. 13 i 18.
Saglasno drugom Kirhofovom zakonu, suma
pada napona na pojedinim delovima konture jednaka
je ukupnom naponu izvora, [12, 13, 14].
Prema izvedenoj jed. torzionih oscilacija 13 i jed.
električnog kola 18, u tab.1. dat je prikaz uporednih
elemenata analogije mehaničkog i električnog
sistema.
di
, gde je: i –
dt
jačina struje, pad napona na omskom otporu je R  i ,
1
a na kondenzatoru je q , gde je q – naelektrisanje
C
Pad naponom od induktivnosti je L
Odavde sledi da između prikazana dva sistema
postoji analogija koja se sastoji u sledećem:
kondenzatora. Prema tome biće:
di
1
L  R  i  q  Et 
dt
C
dq
dt
uglu obrtanja 
mehaničkog sistema
odgovara naelektrisanje q električnog kola,

redukovanom momentu inercije masa Jr
odgovara induktivnost L,

disipativnom koeficijentu b odgovara omski
otpor R,

elastičnom
koeficijentu
c
odgovara
recipročna vrednost kapaciteta 1/C,

redukovanom spoljašnjem momentu Mr
odgovara konstantna elektromotorna sila E0.
(14)
Jačina struje, po definiciji, je:
i

(15)
Tabela 1. Uporedne veličine analogije mehaničkog i
električnog sistema
Diferenciranjem jed.15 dobija se da je:
r.b.
di d 2 q

dt dt 2
(16)
Zamenom jed. 15 i 16 u jed.14 biće konačno da je:
L
d 2q
dq 1
R
 q  Et 
dt
dt C
(17)
odnosno, za E(t)=E0=const.
Lq  Rq 
1
q  E0
C
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
(18)
1
2
3
MEHAN.
SISTEM
Ugao
obrtanja

Redukovani
moment
inercije
Jr
Disipativni
koeficijent
b
4
Elastični
koeficijent
c
5
Redukovan
moment
Mr
ELEK.
SISTEM
naelektrisanje
kondenzatora
q
Induktivnost
L
Omski otpor
R
Recipročna
vrednost
kapaciteta
1/C
Elektromotorn
a sila
E0
ANALOGNE
JEDNAČINE
J r  b  c  M r
Lq  Rq 
1
q  E0
C
17
.
6. ZAKLJUČAK
Kao što je pokazano, postoji dosta dobra
analogija
između
prikazanog
mehaničkog
oscilatornog sistema glavnog vretena mašine alatke i
datog električnog sistema.
Prikazani torzioni oscilatorni model može se
efikasno predstaviti i razmatrati preko njemu
ekvivalentnog električnog sistema odnosno strujnog
kola, koje je jednostavnije konstruisati od
mehaničkog i na kojima se lakše izvode neki
eksperimenti.
Poređenjem izvedenih relacija jed. 13 i 18 vidi se
da se mehaničke oscilatorne i električne veličine
opisuju istim odnosno sličnim diferencijalnim
jednačinama. Izvedene analogije mogu biti efikasno
iskorišćene kod kvalitativnie analize posmatranog
problema, kao i za njegovo simuliranje. Isto tako,
postoji mogućnost vizuelnog praćenja uticaja
promene pojedinih parametara.
Za slučaj da su spoljašnji momenti M1 i M2 dati u
funkciji od vremena t, analogiju je moguće i tada
uspostaviti, sobzirom da je elektromotorna sila E, u
opštem slučaju, takođe funkcija vremena.
Napomenimo da je kod posmatranog problema
moguće uspostaviti analogiju i sa drugačijim
strujnim kolom od prikazanog, gde bi kao
promenljive električne veličine figurisale električna
struja odnosno napon struje.
7. LITERATURA
[1.] Lerner, A. J., 1980. Principi kibernetike,
Tehnička knjiga, Beograd.
[2.] Sekulić, M., 1974. Elektrika sa matematikom,
Zavod za udžbenike, Beograd.
[3.] Tobias, S. A., 1985. Machine tool, Bleckie,
Glasgow.
18
[4.] Vragov, J. D., 1982. Analiz komponovk
metalorežuščih
stankov,
Mašinostroenie,
Moskva.
[5.] Bhaltacharyyg, A., 1989. Design of Cueting
Tools, Dearborn, Michigen.
[6.] Ačerkan, N. S., 1985. Metalorežuščie stanki,
Mašinostroenie, Moskva.
[7.] Pejović, B., Ćirković, B. i Todić, A., 2010.
Prilog teorijskom istraživanju elastičnih
obrtnih momenata usled torzionih oscilacija
kod radnih vretena mašina alatki. IMK-14 Istraživanje i razvoj, 16(3), pp.79-84.
[8.] Jablonsku S. S., 1989. Kurs teorii kolebanij,
Mašinostroenie, Moskva.
[9.] Sebo W. W., 1978. Theory and problems of
mechanical vibrations, SKN, New York.
[10.] Pejović, B., Todić, A. i Sekulić, A., 2010.
Jedan način uspostavljanja analogije
između samoizazvanih oscilacija kod
mašina alatki i električnih sistema. IMK-14
- Istraživanje i razvoj, 16(1), pp.77-81.
[11.] Jevtić, N., 2012. Dijagnostika hidrauličnog
sistema pomoću akvizicije podataka, Tehnička
dijagnostika, 11(3), pp.9-14
[12.] Ivanovič,
D.,
Vučić,
V.,
1991.
Elektromagnetika i optika, Naučna knjiga,
Beograd.
[13.] Kaiser D., 1984. Elektromehanički priručnik,
Tehnička knjiga, Zagreb.
[14.] Ašonja, A., Adamović, Ž., Gligorić, R., Mikić,
D., 2012. Razvoj modela laboratorijskog stola
za ispitivanje pouzdanosti poljoprivrednih
kardanskih vratila, Tehnička dijagnostika,
11(3), pp. 27-32.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
PRETHODNO SAOPŠTENJE
INFORMACIONI SISTEMI U INDUSTRIJSKOJ
PROIZVODNJI SA PODRŠKOM ZA
PREVENTIVNO ODRŽAVANJE I TEHNIČKU
DIJAGNOSTIKU
INFORMATION SYSTEMS IN INDUSTRIAL
PRODUCTION WITH SUPPORT FOR
PREVENTIVE MAINTENANCE AND TECHNICAL
DIAGNOSTIC
doc. dr Vlado Krunić1,
msc. Momčilo Krunić2,
msc. Nenad Četić2
Prirodno-matematički fakultet, Banja Luka1,
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad2
REZIME
ABSTRACT
U radu je predstavljen model informacionog sistema
(Model IS) u industrijskoj proizvodnji sa podrškom
za preventivno održavanje i automatsku tehničku
dijagnostiku. Podrška se realizuje jednim delom kroz
SCADA aplikaciju i drugim delom kroz bazu
podataka i aplikacije kojima se ažuriraju stanja
infrastrukture. Tehnička dijagnostika je utemeljena
na rezultatima FMEA metode primenjene na
industrijske linije i relevantnu infrastrukturnu
opremu. Model IS je nastao kao rezultat
višegodišnjeg istraživanja autora u oblasti razvoja IS
u procesnoj industriji, odnosno modelovanju
proizvodnih procesa. Ekspertiza koja je proistekla iz
mnogo godina rada na projektovanju sistema
automatskog upravljanja u kojima je značajno mesto
zauzimala podrška za preventivno održavanje i
automatsku tehničku dijagnostiku je pomogla pri
projektovanju opisanog sistema.
This paper presents a model of the information
system (IS model) in industrial production with the
support for proactive maintenance and automated
technical diagnostics. Support is implemented as
integral part of SCADA application, database and
the applications that can update the status of the
infrastructure. Technical diagnostic is based on the
results of the FMEA method applied to the industrial
lines and related infrastructure equipment. The IS
Model represent the result of years of research in the
field of IS in the process industry and the modeling of
manufacturing processes. The expertise that has
emerged from years of work on the designing the
control systems in which the important role makes
the support for the preventive maintenance and the
automated technical diagnosis, helped in the
designing the system.
Ključne reči: Informacioni sistemi, Nadzor i
upravljanje, Održavanje, FMEA metoda, Tehnička
dijagnostika
Key words: Information Systems, Monitoring and
Management, Maintenance, The FMEA methods,
Technical Diagnostics
1. UVOD
Model IS koji je predstavljen u radu se odnosi na
organizacije sa proizvodnjom zasnovanom na
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
recepturama široko zastupljenim u različitim
industrijama (naftna, hemijska, prehrambena,
19
.
farmaceutska, građevinska, i dr.). Domen IS
obuhvata procese koji pokrivaju izradu proizvoda od
planiranja infrastrukture do analize podataka i
obračuna proizvodnje. Domen IS pokriva i procese
podrške delimično ili u potpunosti (nabavka, kvalitet,
skladište i dr.).
Informacioni
modul
održavanja
(IM
Infrastruktura) je integrisan sa IS Proizvodnjom na
svim nivoima (baza podataka, SCADA aplikacija i
PLC aplikacija). U cilju jasne prezentacije integracije
IS proizvodnja i IM infrastruktura, u nastavku se
opisuju funkcionalnost industrijskih sistema i
industrijski sistemi sa primenom receptura, a potom
se daje osvrt na koncepte funkcije održavanja,
tehničku dijagnostiku i FMEA metodu.
UPRAVLJANJE
SISTEMOM
FINANSIJSKI
POSLOVI
PROIZVODNJA
MARKETING
T
O
K
O
V
I
I
N
F
O
R
M
A
C
I
J
A
Zahtevi
tržišta
TEHNOLOŠKA
PRIPREMA
UPRAVLJANJE
KVALITETOM
Postupci
Izveštaji o
kvalitetu
Recepture
RAZVOJ
Program
proizvodnje
KOMERCIJALNI
POSLOVI
Plan
prodaje
INTEGRALNA
SISTEMSKA
PODRŠKA
UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM
MENADŽER
- planiranje proizv.
- planiranje resursa
Plan proizv.
Izveštaj
Trebovanje
Trebovanje
NADZORNIK
- lansiranje
- nadzor
Nalog
za rad
Nalog za
proizvodnju
Zahtev za
nabavku
PROIZVODNE JEDINICE
TEHNOLOG
- terminiranje
- kontrola proizv.
OPERATERI
- priprema
- podešavanje
Izveštaj
Plan
održavanja
OPŠTI
POSLOVI
2. INDUSTRIJSKI SISTEMI
Funkcionalna struktura - Industrijski sistem čini
skup funkcija uslovljenih potrebama vršenja misije,
ostvarivanja ciljeva i efektivnog sprovođenja
politika. Misija, potreba ostvarenja ciljeva i
sprovođenje politika preduzeća, uslovljavaju
racionalno oblikovanje funkcionalne strukture, kao
podloge za optimalno utvrđivanje organizacione
strukture preduzeća. Preduzeće se, u opštem slučaju,
može posmatrati kao sistem koji proizvodi vrednosti
u datom vremenu i datim uslovima okoline. Procesi
rada u preduzeću predstavljaju skup aktivnosti
potrebnih i dovoljnih za pretvaranje ulaznih, putem
procesnih u izlazne veličine, odnosno novu vrednost
[1]. Istraživanja su pokazala da postoji određeni broj
funkcija preduzeća koje integrativno obezbeđuju
iskazani odnos u sistemu, kao i na relaciji sistem –
okolina, sl.1.
3. INDUSTRIJSKI SISTEMI SA PRIMENOM
RECEPTURA
Klasa industrijskih sistema gde se proces
proizvodnje zasniva na mešanju komponenti
(primenom receptura), široko je zastupljena u
velikom broju privrednih grana - naftnoj, hemijskoj,
prehrambenoj, farmaceutskoj i građevinskoj.
Funkcija
Proizvodnja može biti struktuirana
zaokružene celine koje navodimo [2]:
 planiranje infrastrukture,
20
kroz
Stanje
zaliha
RUKOVANJE
MATERIJALOM
SKLADIŠTE
IZDAVANJE ALATA
I OPREME
Stanje alata
i opreme
Slika 1. Funkcionalna struktura industrijske
proizvodnje
 planiranje i raspoređivanje proizvodnje,
 tehnološka priprema,
 operativna priprema,
 lansiranje i praćenje proizvodnje,
 upravljanje neusaglašenim proizvodima,
 analiza podataka i obračun proizvodnje.
Planiranje
infrastrukture
podrazumeva
definisanje i obezbeđenje radnog prostora, skladišnih
kapaciteta, postrojenja, opreme, energenata (para,
voda, vazduh pod pritiskom, električna energija)
neophodnih za proces realizacije proizvodnje, prema
programu proizvodnje i planovima korišćenja, i
održavanje u stanju operativne spremnosti svih
infrastrukturnih elemenata.
Infrastruktura industrijskih sistema (radni prostor,
skladišni kapaciteti, postrojenja, opremu, hardver,
softver), neophodna za realizaciju proizvodnje
zasnovane na mešanju komponenti sa doziranjem
prema datim recepturama i projektovanim
tehnološkim postupcima, predstavljena u nastavku,
obuhvata skoro sve infrastrukturne elemente koji se
mogu sresti u praksi:
 rezervoari za sirovine, materijale u procesu i
finalne proizvode,
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
 skladište za komadne i pakovane materijale,
 sistemi za transport tečnih materijala (pumpe,
cevovodi, ventili),
 sistemi za grejanje (na paru, gas, el. energijom),
 sistemi za mešanje (mikser, cirkulaciona pumpe,
vazduh pod pritiskom),
 mobilna transportna sredstva (cisterne,
viljuškari, ručna sredstva),
 sistemi za prespajanje transportnih linija,
 sistemi za punjenje, označavanje i pakovanje
(punilice, etiketirke, pakerice),
 transportne trake (prenos zrnastih, praškastih i
komadnih materijala),
 merno regulaciona opremu (senzori, regulatori,
aktuatori i transmiteri),
 rezervni delovi, pomoćna oprema, alat,
 hardver za nadzor i upravljanje,
 softver za nadzor i upravljanje i
 zgrade i radni prostor.
Planiranje i raspoređivanje proizvodnje pruža
informacije o tome, koje sirovine u kojim
pogonima, primenom kojih pogonskih procesa, kojim
kapacitetima, u koje proizvode (nedovršene
proizvode) treba preraditi, uzimajući u obzir data
ograničenja i držeći se proizvodnog cilja. Planiranje
se odnosi na dati vremenski period. Standardni tipovi
planova su: godišnji, tromesečni, mesečni, sedmični i
dnevni. Raspoređivanje se odnosi na period od
sedam dana, odnosno jedan dan. Dnevni planovi
proizvodnje se prave prema usvojenom nedeljnom
planu proizvodnje ili prema konkretnim Zahtevima
za isporuku, koje su kupac i prodavac dogovorili,
odnosno ugovorili.
Izrada
operativnog
(terminskog)
plana
podrazumeva kojim redosledom treba ostvariti
proizvodni plan za dati vremenski period, tako da ne
dođe do prekoračenja kapaciteta pogona, opreme,
skladišnog prostora, energenata i da se ostvari plan
proizvodnje i isporuke uz minimalan broj promena
pogonskih procesa. Operativni plan definiše niz
Naloga za rad, njihov redosled i vremena aktiviranja,
kao i Trebovanja, Prijemnice i Zahteve za nabavku
koje zahtevaju Nalozi za proizvodnju, Stanje zaliha
potrebnih materijala, i informacije o raspoloživosti
radne snage.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Tehnološka priprema podrazumeva izdvajanje
nosilaca tehnoloških informacija, koji su neophodni
za realizaciju zahtevanih proizvoda (prema
Operativnom planu). Osnovni nosioci tehnoloških
informacija su dokumenti: Recepture, Planovi
kontrole procesa, Ispitne liste, Radni listovi,
Postupci, Uputstava. Tehnološka priprema se brine o
osiguranju kvaliteta.
Operativna priprema obuhvata pripremne radnje
neophodne za pokretanju procesa izrade proizvoda.
Operativna priprema se inicira otvorenim Nalogom
za rad, definiše se odgovarajućim uputstvima i
odvija se pre startovanja procesa izrade proizvoda.
Dokumenti koji prate konkretne aktivnosti operativne
pripreme su Nalog za rad, Uputstva za rad, Radne
liste, Trebovanja.
Lansiranje proizvodnje obuhvata aktivnosti
izrade proizvoda od startovanja spremnog Naloga
za rad pa do njegovog zatvaranja i arhiviranja uz
stalni nadzor procesnih parametara («životni
ciklus» Naloga za rad). Spremnost Naloga za rad
podrazumeva potvrđenu realizaciju
operativne
pripreme. Proizvodni procesi mogu nekada da teku
istovremeno i nezavisno (mogu se izvoditi
simultano), ali su često međuzavisni i izvode se
sekvencijalno. Lansiranje proizvodnje i kontrola toka
se znatno usložnjava ako se simultano aktivira više
proizvodnih linija sa različitim proizvodnim ciljem i
ako se opslužuju sa istim skupom transportnih linija.
Analiza podataka i obračun proizvodnje
pružaju informacije o utrošcima u procesu rada na
osnovu analize planskih i ostvarenih stanja u
procesima rada. Ostvarena stanja u procesima rada
obuhvataju informacije o utrošenim materijalima i
energentima, kao i angažovanju radne snage, opreme
i proizvodnih kapaciteta.
Podaci o realizaciji proizvodnje su ulaz za
statističke analize, koje se primenjuju u oceni
procesa, odnosno poboljšavanju procesa proizvodnje.
Za primenu statističkih analiza, treba definisati
metodologije prikupljanja, analiziranja i učestalost
analiziranja podataka [2].
4. ODRŽAVANJE – GLOBALNI POGLED
Definicija - Održavanje tehničkih sistema (mašina
i postrojenja) predstavlja skup postupaka i aktivnosti
čija je svrha sprečavanje pojave stanje u otkazu (u
zastoju), kao i vraćanje sistema iz stanja u otkazu (u
zastoju) u stanje u radu (u radno sposobno stanje), u
21
.
što kraćem vremenu sa što manjim troškovima u
datim uslovima okoline i organizacije rada. Svrha
održavanja se u potpunosti sagledava kroz
efektivnost procesa proizvodnje, tako da svi troškovi
po jedinici proizvoda (projektovanje, izrada,
eksploatacija i odrdžavanje tehničkog sistema) budu
minimalni. Održavanje tehničkih sistema treba
posmatrati kao funkciju osnovne proizvodnje, jer
doprinosi da se proizvodnja odvija na racionalan
način uz optimalni nivo pouzdanosti svih tehničkih
sistema u preduzeću [3].
Koncepcija i tehnologija – Osnovne koncepcije
održavanja obuhvataju: preventivno, korektivno
(reaktivno) i kombinovano održavanje. Preventivno
održavanje, koje ima za cilj da spreči ili odloži
pojavu otkaza, može da se realizuje na više načina.
Standardno se izdvajaju dve osnovne vrste
preventivnog održavanja:
 Prvi slučaj se odnosi na preventivno periodično
održavanje koje se zasniva na informacijama o
pouzdanosti sistema (podela vremena rada do
pojave otkaza za posmatrani sistem ili deo
sistema).
 Drugi slučaj, poznat kao održavanje po stanju ili
prediktivno održavanja, je zasnovan na
praćenju određenih parametara koji reprezentuju
stanje posmatranog sistema, odnosno njegovog
dela i koji je po karakteru slučajna promenljiva.
Poslednja inovacija u oblasti prediktivnog
održavanja je takozvano proaktivno održavanje,
koje primenjuje razne tehnologije u cilju produženja
veka mašina i radi prakticne eliminacije reaktivnog
održavanja. Osnovni deo proaktivnog programa je
analiza uzroka kvara na mašini ili njenom delu.
Fundamentalni uzroci pojave otkaza na mašinama se
na ovaj nacin mogu otkloniti, a mehanizmi otkaza se
postepeno mogu inženjerskim pristupom eliminisati
sa svake mašinske instalacije. Korektivno (reaktivno)
održavanje je koncept održavanja koji podrazumeva
da se postupci održavanja sprovode tek pošto dođe
do pojave otkaza i ima zadatak da sistem iz stanja “u
otkazu”, vrati u stanje “u radu”.
Kombinovano održavanje se realizuje na više
načina, ali se uglavnom realizuje tako što se deo
postrojenja održava preventivno, dok se za preostali
deo sistema postupci održavanja sprovode pošto dođe
do otkaza. Izbor područja preventivnog i korektivnog
održavanja u svim tehničkim sistemima je u funkciji
optimalnog rešenja održavanja sa ciljem smanjenja
troškova izrade proizvoda [4].
22
Tehnologija održavanja se neposredno nadovezuje
na razvojne i proizvodne tehnologija i sadrži
postupke održavanja i načine njihovog sprovođenja,
obuhvatajući (bez ograničenja) [5]:
 osnovno održavanje od strane operatera,
 preventivne periodične preglede i zamene
delova,
 kontrolne preglede regulisane propisima i
zakonima,
 podmazivanje delova tehničkog sistema,
 tehničku dijagnostiku (utvrđivanje stvarnog
stanja sistema),
 popravku i obnavljanje istrošenih delova,
 identifikovanje i otklanjanje slabih tačaka
sistema (inovacije) i
 generalne periodične opravke i modernizacije.
Za
sprovođenje
tehnologije
održavanja
neophodno je imati jasnu koncepciju u kojoj su dati
odgovori na niz pitanja, pri čemu se izdvajaju: zašto
se sprovodi održavanje, kada nastaje potreba da se
sprovede određeni postupak održavanja, kakav
postupak treba primeniti, koji način i kojim
redosledom se izvode postupci održavanja, gde se
izvode radovi održavanja, ko su izvršioci [6].
Godine 1991. urađena je međunarodna analiza
većine tipova industrijskih postrojenja i otkriveno je
da su sve navedene tehnike održavanja u primeni i
to u obimu:
 više od polovine časova održavanja je
potrošeno na reaktivan način, vršeći hitne
popravke u neplanskom periodu,
 manje od 10% sati na održavanju je potrošeno
na preventivno održavanje,
 manje od 40% aktivnosti na održavanju je
planskog karaktera i
 izuzetno malo vremena je potrošeno na
aktivne tehnike, između ostalog i tehnike
dijagnostičkih metoda.
5. ANALIZA OBLIKA I EFEKATA OTKAZA –
FMEA
Analiza oblika otkaza i njihovih posledica
(Failure Modes and Effects Analysis - FMEA) je
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
postupak za analizu potencijalnih otkaza unutar
sistema koji se klasifikuju po težini ili se u odnosu na
njih odreduje učinak istih na sistem. Ona se široko
koristi u proizvodnim sistemim, a u različitim fazama
životnog ciklusa proizvoda. FMEA metoda je
fokusirana na prevenciju, odnosno smanjivanje
mogućnosti da se otkaz dogodi i koristi se za
otkrivanje i sprečavanje problema u procesu pre nego
što nastanu. Osnovni princip FMEA sastoji se u tome
da disciplinovano i studiozno analizira ceo proces te
razmotri svaki deo postrojenja (sistem, podsistem,
sklop ili komponenta), svi načini kvarenja i procene
mogući uticaji na proces u rasponu od zanemarljiv do
kritičan po proces. Da bi se dobila konačna ocena o
riziku od mogućih kvarova potrebno je imati i
procjenu verovatnoće da se oni dogode. FMEA je
induktivnа metodа kojа zаhtevа vreme i tim koji
dobro poznаje sistemа koji se аnаlizirа. Cilj metode
je identifikovаnje otkаzа koji nepovoljno utiču nа
pouzdаnost sistema [7].
FMEA metoda datira od 1949. godine, kada je
razvijena zа vojsku SAD kаo zvаničnа tehnikа
аnаlize. Upotrebа FMEA metode je podsticаnа
šezdesetih godinа 20. vekа, u rаzvoju NASA
svemirskog progrаmа. FMEA je tehnikа kojа dаje
odgovor nа pitаnjа: Štа može dа otkаže; Kаko
otkаzuje; Koliko često će dа otkаzuje; Koji su efekti
otkаzа; Koje su posledice otkаzа po pouzdаnost /
sigurnost. Krаtkoročno: FMEA metoda dаje listu
potencijаlnih otkаzа i identifikuje ozbiljnost njihovih
efekаtа i određuje prioritet аkcijа korekcije.
Dugoročno: FMEA metoda rаzvijа kriterijum zа
testirаnjа sistemа, obezbeđuje dokumentаciju zа
buduće аnаlize pouzdаnosti u slučаju izmene dizаjnа
sistemа, obezbeđuje osnovu zа plаnirаnje održаvаnjа,
obezbeđuje osnovu zа kvаlitаtivnu i kvаntitаtivnu
аnаlizu pouzdаnosti sistemа. FMEA je u prаksi
nаjviše korišćenа аnаlizа [7].
Osnovni pojmovi koji se koriste u FMEA su:
 Otkаz - nemogućnost sistemа, podsistemа,
sklopa ili komponente dа obаvljaju funkciju,
 Oblik otkаzа - oblik ili stаnje elementа u kome
se element nаlаzi posle otkаzа,
 Uzrok otkаzа - proces ili mehаnizаm odgovorаn
zа pokretаnje otkаzа i
 Efekаt otkаzа - posledicа
funkcionisаnje ili stаtus sistemа.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
otkаzа
nа
Osnovni koncept FMEA metode podrаzumevа
dekompoziciju sistemа nа sаstаvne elemente, do
nivoа koji je procenjen kаo znаčаjаn zа аnаlizu. Po
nаčinu sprovođenjа, FMEA metoda može biti
funkcionаlnа i strukturnа. U funkcionаlnoj FMEA
metodi sistem se аnаlizirа sа аspektа njegove
funkcionаlnosti i dekomponuje nа podfunkcije. U
strukturnoj FMEA metodi sistem se аnаlizirа sа
аspektа njegove strukture. FMEA metoda se
sprovodi nа rаdnim listovima koji mogu imаti
rаzličite forme i elemente u zаvisnosti od sistemа
koji se аnаlizirа i svrhe sаme аnаlize.
U širem smislu, FMEA procedurа obuhvаtа
sledeće korаke [8]:
 formirаti tim,
 utvrditi prаvilа i uloge,
 prikupiti i proučiti relevаntne informаcije,
 identifikovаti komponente ili procese koji će se
аnаlizirаti, (opredeliti se zа funkcionаlni ili
strukturni pristup),
 identifikovаti nаčine, efekte, uzroke i аkcije zа
svаku komponentu ili proces, (nаprаviti blok
dijаgrаm proizvodа ili procesа i popuniti FMEA
rаdni list),
 oceniti rizik komponente (аnаlizom) i prioritet
korektivnih akcija, (odrediti elemente RPN:
ozbiljnost, pojаvljivаnje, detektovаnje),
 izvesti korektivne аkcije i ponovo oceniti rizik i
 proslediti, nаprаviti izveštаj i povremeno
ponаvljаti postupаk, аko je potrebno.
Da bi se odredio broj prioritetа rizikа – RPN (Risk
Priority Number) potrebno je prethodno:
 oceniti ozbiljnost (Severity
potencijalnog uticaja otkaza,
- S)
svakog
 oceniti verovаtnoću pojаvljivаnjа (Occurrence –
O) efekta otkaza,
 oceniti verovаtnoću detektovаnjа (Detection D) efekta svаkog otkаzа.
Ove tri ocene mogu imаti vrednosti od 1 do 10 nа
osnovu skаlа. Skаle mogu biti univerzаlne ili se
mogu formulisаti zа konkretаn sistem koji se
аnаlizirа. RPN se dobija kao proizvod S x O x D.
23
.
6. TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA
Tehnička dijagnostika je prevashodno vezana za
pojam održavanja svih tehničkih sistema u
industrijskim oblastima. Održavanje u industriji
podrazumeva održavanje kritične opreme za
proizvodnju u operativnom stanju ili vraćanje iste u
operativno stanje. Tehničku dijagnostiku treba
posmatrati u okviru određene strategija upravljanja
opremom. Izdvojićemo strategiju poznatu kao
Efektivno
korišćenje
informacija
(tačnih,
blagovremenih i kompletnih) u kojoj se kvarovi i
posledice kvarova izbegavaju primenom inteligentnih
alata i savremenih aplikacija koje omogućuju
monitoring stanja i uslova.
Utvrđivanje stanja mašine je jedan od ključnih
problema u procesu njenog održavanja [9]. Potrebno
je pratiti promene stanja pojedinih parametara
sklopova i elemenata koji vremenom dovode do
slabljenja, a ako se ništa ne preduzima i do kvara,
odnosno prekida rada. Takođe je urgentno da se u
slučaju iznenadnog kvara otkrije šta je uzrok, u čemu
je kvar i kako ga otkloniti. Tehničkom dijagnostikom
se vrši: provera ispravnosti tehničkog stanja sistema,
provera radne sposobnosti tehničkog sistema, provera
funkcionalnosti i istraživanje otkaza (mesto, oblik i
uzrok otkaza). Za primenu mera tehničke
dijagnostike raspoloživa su načelno dva oblika [10]:
1. Stalna dijagnoza (on-line):
 Dijagnostički uređaji su ugrađeni direktno u
mašinu,
predviđenom programu i sagledavanje stanja
bez
dublje
analize
i
preduzimanja
jednostavnijih aktivnosti kako bi se
verovatnoća otkaza smanjila,
 Kontrolni pregledi – periodična ispitivanja
određenih tehničkih stanja sistema, mikroklime
u radnim prostorijama, buke i vibracije i dr.
7. MODEL INFORMACIONOG SISTEMA
7.1. Razvojni proces
Model IS koji se odnosi na industrijske sisteme sa
proizvodnjom zasnovanoj na recepturama, je nastao
kao rezultat istraživanja i nalaženja rešenje
postavljenog problema integrisanja i automatske
kontrole procesa proizvodnje i njihove integracije sa
poslovnim okruženjem. Model IS je utemeljen na
razvijenom softveru BlendIS sa bazom podataka koja
između ostalog sadrži i tabele o infrastrukturnim
elementima neophodnim za organizaciju proaktivnog
održavanja i automatsku tehničku dijagnostiku.
BlendIS softver je povezan sa SCADA aplikacijom
za nadzor i upravljanje proizvodnjom, koja sadrži
grafičke prikaze i animacije svih relevantnih
infrastrukturnih elemenata. SCADA aplikacija, koja
je povezana sa nizom senzora i aktuatora, sadrži
relevantne granične vrednosti procesnih parametara i
omogućuje automatsku tehničku dijagnostiku, sl.2.
 Kontrola stanja ključnih sklopova u toku rada na
osnovu dobijenih parametara,
 Analiza je trenutna, pa se ne zahteva se prekid
rada zbog dijagnostikovanja.
2. Periodična dijagnoza (off-line):
 Mere dijagnostike se primenjuju posle
određenog vremena rada sistema ili posle
propisanih izvršenih radova,
 Mašina se može isključiti iz procesa rada.
Sve dijagnostičke kontrole mogu se podeliti na
kontrole radi:
 Utvrđivanje radnog stanja – ocena stanja
primenom odgovarajućih instrumenata i
opažanjem uz prethodno definisane kriterijume
dozvoljenog i nedozvoljenog stanja,
 Održavanje radnog stanja – podrazumeva
obilazak tehničkog sistema prema unapred
24
Slika 2. SCADA Prozor za praćenje stanja
opreme i procesa doziranja
Aplikativni softverski sistem BlendIS ima klijentserver arhitekturu sa fleksibilnom opcijom za
definisanje korisničkih prava pristupa pojedinim
programskim funkcijama i podacima.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Klijentske aplikacije su projektovane objektno
orijentisanim pristupom, sa interfejsima koji se
podešavaju na nivou administratora sistema, bez
dodatnog programiranja.
Modularnost omogućuje unapređenje IS kroz izmene
postojećih ili razvoj novih informacionih modula i
njihovu integraciju sa okruženjem bez značajnih
izmena već razvijenih modula. Ovo je praktično
potvrđeno na primeru unapređenja informacionog
modula održavanja IM Infrastruktura i njegove
integracije sa IS proizvodnja, sa osnovnom idejom da
funkcija održavanja dobije atribute proizvodne
delatnosti. To je ostvareno usvajanjem koncepta
proaktivnog održavanja utemeljenog na automatskoj
tehničkoj dijagnostici. Tehnička dijagnostika je
realizovana na postojećim i novim elementima baze
podataka infrastrukture i SCADA aplikacije, kao i
rezultatima primene FMEA metode na relevantne
infrastrukturne elemente.
Grafički interfejsi za interakcije učesnika sa
BlendIS sistemom su realizovani da dozvole pristup
samo programskim funkcijama za koje su dati
učesnici nadležni. Softverski sistem BlendIS
komunicira sa SCADA aplikativnim rešenjem za
nadzor i upravljanje procesima izrade proizvoda
(sl.2), od doziranja komponenti po recepturama do
kontrole tehnoloških parametara i uskladištenja.
Softver za nadzor i kontrolu procesa ima formu
standardnog
rešenja
razvijenog
primenom
specijalizovanih SCADA razvojnih softverskih
paketa. Softversku platformu čini Microsoft
Windows, Microsoft SQL Server, Microsoft Visual 9. LITERATURA
Studio. Za razvoj SCADA aplikacije korišćen je
Wonderware InTouch 8.0 paket. Model IS je razvijen [1] Zelenović, D. 1995. Tehnologija organizacije
industrijskih sistema – preduzeća, IP „Naučna
za potrebe Rafinerije nafte Novi Sad.
knjiga“, Beograd.
[2] Krunić, V. 2013. Informacioni sistemi i
7.2. Infomacioni modul održavanja
menadžment kvalitetom – model integracije, Srpski
akademski centar, Novi Sad.
Održavanje je u standardnim funkcionalnim [3] Adamović, Ž., Ašonja, A., Milošević, D., Paunjorić,
P. 2011. Teledijagnostika mašina, Duga knjiga,
šemama pozicionirano u funkciji integralna sistemska
Sremski Karlovci.
podrška (sl.1), koja ima atribute uslužne delatnosti. U
[4]
Ašonja, A., Adamović, Ž., Gligorić, R., Mikić, D.
novijim konceptima funkcionalne i organizacione
2012. Razvoj modela laboratorijskog stola za
strukture industrijskih sistema, funkcija održavanja
ispitivanje pouzdanosti poljoprivrednih kardanskih
poprima atribute proizvodne delatnosti i neposredno
vratila, Tehnička dijagnostika, 11(3), pp.27-32.
je uključena u proizvodne procese.
[5] McDermont, R, E., Mikulak, R, J., Beauregard, M,
Model IS sa softverskom podrškom BledIS, koji
R. 2008. The Basics of FMEA, CRC Press.
je prethodno predstavljen, funkciju održavanja [6] Asonja, A., Adamovic, Z., Jevtic N. 2013. Analysis
podržava na nivou SCADA aplikacije i baze
of Reliability of Carda Shafts Based on Condition
Diagnostics of Bearing Assembly in Cardan Joints,
podataka infrastrukture. Naime, SCADA aplikacija
Journal Metalurgia International, 18(4), pp.216-221.
sadrži ključne parametre neophodne za automatsku
[7]
Krunic, V., Asonja, A., Berak, J., Babović, J. 2012.
tehničku dijagnostiku, dok baza podataka sadrži sve
Economy, Universality and Flexibility of Automatic
značajne podatke o infrastrukturnim elementima, kao
Filler "NIVELA 12JC", ARPN Journal of Science
i rezultate FMEA metode primenjene na proizvodne
and Technology, 2(7), pp.567-572.
linije i procesnu opremu. U budućnosti treba da se
[8]
Asonja, A., Mikic, D., Stojanovic, B., Gligoric, R.,
proizvodnja potpuno automatizuje i da se održavanje
Savin, L., Tomic, M., 2013. Examination of Motorizvodi proaktivno kao proizvodna delatnost. U tom
Oils in Exploitation at Agricultural Tractors in
slučaju će se funkcije planiranje infrastrukture,
Process of Basic Treatment of Plot, Journal of the
operativna priprema, lansiranje proizvodnje i
Balkan Tribological Association, 19(2), pp.230-238.
proaktivno održavanje realizovati od strane
[9] Ilić, B., Adamović Ž., Jevtić, N., 2012.
jedinstvenog tima.
Automatizovana
dijagnostička
ispitivanja
u
procesnoj industriji, Tehnička dijagnostika, Beograd,
11(3), pp.11-18.
[10] Ilić, B., Adamović Ž., Jevtić, N. 2012. Primena
metoda veštačke inteligencije prilikom donošenja
Model IS u industrijskoj proizvodnji zasnovanoj
dijagnostičkih zaključaka o stanjima mašina u
na recepturama predstavljen u radu, zbog svoje
procesnoj industriji, Tehnička dijagnostika, 11(3),
univerzalnosti i modularnosti, ima široku primenu.
pp.33-40.
8. ZAKLJUČAK
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
25
.
PREGLEDNI RAD
UTICAJ AUTOMATIZOVANE
DIJAGNOSTIKE NA ENERGETSKU
EFIKASNOST I POUZDANOST
TEHNIČKIH SISTEMA ZGRADA
EFFECT OF AUTOMATED DIAGNOSTIC
IN ENERGY EFFICIENCY AND
RELIABILITY OF TECHNICAL SISTEMS
BUILDING
Mr Božo Ilić1,
Prof. dr Živoslav Adamović2,
Dr Branko Savić3
Tehnički školski centar, Zvornik 1
Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet
„Mihajlo Pupin“, Zrenjanin 2
Visoka tehnička škola strukovnih studija, Novi Sad 3
REZIME
ABSTRACT
Zbog činjenica da su zgrade najveći potrošači
energije (procentualni udeo sektora zgrada u
ukupnoj potrošnji primarne energije u zemljama EU
je 41%), da su energetski neefikasne i da imaju veliki
energetski i ekološki uticaj, energetska efikasnost,
održiva gradnja i mogućnost korišćenja obnovljivih
izvora energije danas postali su prioriteti savremene
gradnje i energetike. Cilj ovog rada je da razmotri
mogućnosti primene automatizovanih dijagnostičkih
sistema radi povećanja energetske efikasnosti i
pouzdanosti tehničkih sistema u zgradama.
Due to the fact that buildings are the largest
consumers of energy (proportional share of building
sector in total primary energy consumption in the EU
is 41%), they are energy inefficient and have great
energy and environmental impact, energy efficiency,
sustainable construction, and the use of renewable
energy today become the priorities of modern
construction and energy. Purpose of this paper is to
consider the possibilities of automated diagnostic
systems to increase energy efficiency and reliability
of the technical systems in buildings.
Ključne reči: energetska efikasnost, pouzdanost,
tehnički
sistemi,
zgrade,
automatizovana
dijagnostika, metode veštačke inteligencije
Key words: energy efficiency, reliability, technical
systems, buildings, automated diagnostics, methods
of artificial intelligence.
UVOD
Zbog toga su države EU, i mnoge druge države,
opredelile da u svoje strategije energetskog razvoja i
zaštite životne sredine ugrade planove za poboljšanje
efikasnosti korišćenja energije u zgradama i da
implementiraju zakonodavni okvir u kojem će ti
planovi biti ostvareni. Za EU, prema tome, zgrade
postaju posebno važan sektor koji može doprineti
ispunjavanju obaveza smanjenja gasova sa efektom
staklene bašte prema Kjoto protokolu. U zemljama
EU se smanjenju potrošnje energije u zgradama
posvećuje posebna pažnju i zbog toga se postavljaju
veliki zahtevi u pogledu energetske efikasnosti
zgrada [1-4].
Zbog činjenica da su zgrade najveći potrošači
energije (procentualni udeo sektora zgrada u ukupnoj
potrošnji primarne energije u zemljama EU je 41%
saobraćaja je 28%, a industrije 31% (slično je i u
svetu), da su energetski neefikasne i da imaju veliki
energetski i ekološki uticaj, energetska efikasnost,
održiva gradnja i mogućnost korišćenja obnovljivih
izvora energije danas postali su prioriteti savremene
gradnje i energetike, pa treba očekivati velike
promene u ovom energetskom sektoru.
26
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
U nacionalnim akcionim planovima zemalja
širom sveta energetska efikasnost zgrada (odnosno
potreba za smanjenjem potrošnje energije u
zgrаdаma) se nаlazi u žiži pаžnje i predmet je
brojnih istrаživаčko-rаzvojnih, demonstrаcionih,
strаteških, regulаtorno-finаnsijsko-podsticаjnih i
drugih progrаmа, merа, izrаde prаvilnikа i
merodavnih stаndаrdа. Danas, svaka od razvijenih
zemalja u svojim strateškim planovima za
ostvarivanje cilja održivog razvoja uključuje:

energetsku efikasnost zgrada i sistema,

upotrebu obnovljivih izvora energije i

zaštitu životne sredine.
Na slikama 1. i 2., su prikazani udeli potrošnje
energije za grejanje, pripremu sanitarne tople vode
itd. u ukupnoj potrošnji energije u stambenim
odnosno javnim zgradama u EU (2001. god.) [5-7].
Kao što se vidi procentualno najveći udeo u
ukupnoj potrošnji energije u zgradama zemlja EU
ima grejanje prostora sa od 50-60%, sa dodatnih 1025% za pripremu sanitarne tople vode, što znači da
su u ovom delu potencijali za uštede energije
najveći.
Slika 1. Procentualni udeli potrošnje energije za
grejanje, pripremu sanitarne tople vode itd. u
ukupnoj potrošnji energije u stambenim zgradama u
EU (2001. god.)
Potrošnju energije u zgradama potrebno je
minimizirati na način tako da ne dođe do
narušavanja uslova komfora, što znači da je
neophodno, tokom cele godine, održavati termičke
parametre unutrašnje sredine, kvalitet vazduha,
potreban nivo osvetljenosti, dovoljnu količinu tople
sanitarne vode. Tehnički sistemi u zgradi, koji
obezbeđuju uslove komfora su potrošači energije.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Slika 2. Procentualni udeli potrošnje energije za
grejanje, pripremu sanitarne tople vode, osvetljenje
i itd., u ukupnoj potrošnji energije u javnim
zgradama u EU (2001. god.)
Pod pojmom unapređenje energetske efikasnosti
zgrada podrazumeva se kontinuirani i širok opseg
aktivnosti čiji je cilj smanjenje potrošnje svih vrsta
energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao
posledica smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora
energije (fosilnih goriva) i korišćenja obnovljivih
izvora energije, nastaje smanjenje emisije štetnih
gasova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne
okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom
razvoju zemlje, uz finansijske uštede i produženje
životnog veka zgrada. Bez obzira da li je reč o
tehničkim ili ne tehničkim merama, ili o promenama
u ponašanju, sve mere podrazumevaju isti ili čak i
viši stepen uslova komfora (ugodniji i kvalitetniji
boravak u zgradi). Unapređenje energetske
efikasnosti zgrada je smanjenje potrošnje svih vrsta
energije, ušteda energije i obezbeđenje održive
gradnje primenom tehničkih mera, standarda i
uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i
upotrebe objekata.
Povećanje energetske efikasnosti zgrada je
smanjenje potrošnje primarne energije (neobnovljive
i dela obnovljive) iz koje se, pri njenoj
transformaciji, procesom sagorevanja dobija
sekundarna energija (toplotna i električna), pri čemu
se pod delom obnovljive primarne energije
podrazumevaju oni obnovljivi izvori koji imaju
svojstvo da mogu sagorevati.
Mere koje se preduzimaju radi unapređenja
(poboljšanja) energetske efikasnosti postojećih
zgrada se mogu podeliti u tri grupe:
1. Mere kojima se poboljšava domaćinsko
ponašanje korisnika zgrade;
2. Mere kojima se poboljšavaju energetska
svojstva omotača zgrade, ostvaruju se
ugradnjom novih prozora i spoljnih vrata
27
.
boljih
termičkih
karakteristika,
postavljanjem
toplotne
izolacije,
poboljšanjem
zaptivenoosti
zgrade,
poboljšavanjem pasivnih mera zaštite od
Sunčevog zračenja leti, čime se smanjuje
potreba za grejanjem u zimskom i
hlađenjem u letnjem periodu i
3. Mere kojima se poboljšavaju energetska
svojstava tehničkih sistema, ostvaruju se
korišćenjem opreme i uređaja sa visokim
stepenom korisnosti, korišćenjem otpadne
toplote i obnovljivih izvora energije;
optimizacijom
eksploatacija
tehničkih
sistema kroz uvođenje automatskog
upravljanja rada sistema grejanja, hlađenja,
ventilacije i veštačkog osvetljenja (termički
parametri sredine se održavaju na željenom
nivou samo u periodu korišćenja prostorija u
zgradi).
Mere koje se preduzimaju radi unapređenja
energetske efikasnosti postojećih zgrada, a kojima
se poboljšavaju energetska svojstva tehničkih
sistema se ostvaruju korišćenjem energetski
efikasnih uređaja i opreme (sa visokim stepenom
iskorišćenja), korišćenjem obnovljivih izvora
energije i otpadne toplote, zamenom izvora
energije/energenta kao i racionalnim korišćenjem
energije i smanjenjem gubitaka energije. Ove mere,
obuhvataju [3]:
28

poboljšanje energetskih svojstava sistema
grejanja, hlađenja i ventilacije;

uvođenje regulacije i upravljanja sistemom
grejanja, hlađenja i ventilacije;

poboljšanje energetskih svojstava sistema
osvetljenja,
maksimalnim
korišćenjem
dnevne svetlosti, korišćenjem energetski
efikasnih sijalica odnosno zamenom običnih
sijalica tzv. štednim sijalicama, merenjem
potrošnje električne energije za osvetljenje;

upravljanje
sistemom
osvetljenja,
korišćenjem senzora dnevne svetlosti i
senzora prisustva;

korišćenje energetski efikasnih električnih
uređaja i električnih instalacija;

korišćenje obnovljivih izvora energije,
pasivnih i aktivnih solarnih sistema, energije
okoline (energije zemlje, vazduha, vode);

korišćenje otpadne toplote i prirodnog
provetravanja;

zamenu izvora energije (energenta),
prelazak na ekološki prihvatljivije gorivo,
korišćenje kogeneracije, korišćenje sistema
daljinskog grejanja/hlađenja ako postoje i
sl.);

unapređenje održavanja tehničkih sistema u
zgradi (održavanje prema stanju, uvođenje
automatizovane dijagnostike);

uvođenje centralnog sistema nadzora i
upravljanja CSNU, kod zgrada sa složenim
tehničkim sistemima grejanja, hlađenja,
ventilacije, pripreme sanitarne tople vode,
osvetljenja itd.
POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
ZGRADA UNAPREĐENJEM ODRŽAVANJA
TEHNIČKIH SISTEMA
Kako bi zgrada, tokom svog životnog veka, imala
zadovoljavajuće energetske performanse, potrebno
je redovno i pravilno održavanje zgrade i tehničkih
sistema u njoj. Ukoliko izostane redovno
održavanje, a ne naruši se u potpunosti
funkcionalnost sistema, gotovo redovno dolazi do
neracionalne potrošnje energije. Najkarakterističniji
primeri za to su: oštećena ili potpuno uklonjena
termička izolacija sa uređaja, cevovoda i kanala za
vazduh, što uzrokuje povećane gubitke toplote
sistema, kondenzaciju vlage iz vazduha i oštećenja
uređaja i enterijera; zaprljana distributivna mreža i
elementi opreme, što uzrokuje povećana opterećenja
pumpi i ventilatora, a time i veću potrošnju
električne energije za njihov pogon; uklonjeni
zaprljani filteri za vazduh umesto da su zamenjeni,
što uzrokuje loš kvalitet vazduha; prestanak funkcije
regulacione armature ili opreme, osim što pogoršava
termičke parametre sredine (pregrevanja zimi ili
rashlađivanja leti) utiče i na povećanu potrošnju
energije, dok u ekstremnim slučajevima može
uzrokovati havarijska oštećenja sistema i velike
štete, a ponekad može ugroziti i ljudske živote.
Koliko je važno dobro projektovati i ugraditi
tehničke sisteme u zgradi, isto toliko važno je
njihovo pravilno održavanje i upravljanje, kako bi
oni mogli da pruže svoj maksimum.
Kvalitetnim održavanjem tehnički sistema mogu
se eliminisati curenja pare, vode, komprimovanog
vazduha, vakuuma i sl. Takođe poboljšanjem
toplotne izolacije toplovoda i dela cevne i kanalske
mreže, mogu se smanjiti gubici toplote pri njenoj
distribuciji, čime se smanjuje potrebna primarna
energija.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Svaka intervencija u zgradi zahteva neke
troškove, ali i pripremu za njenu realizaciju. Nekad
je to projektna dokumentacija, nekad dobijanje
dozvole za intervenciju i sl. Obim pripremnih radnji
je obično direktno proporcionalan investiciji.
Mere unapređenja energetske efikasnosti zgrada
poboljšanjem održavanja tehničkih sistema i same
zgrade se mogu podeliti na [3]:
Mere tekućeg (redovnog) održavanja zgrade
podrazumevaju
redovne
aktivnosti
službe
održavanja zgrade. Obim održavanja treba u
potpunosti prilagoditi zahtevima proizvođača
opreme ili uređaja. To je najsigurniji način da
oprema ili uređaji ostvare maksimalnu efikasnost u
toku celog radnog veka. Tekuće održavanje objekta
jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi
sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom
objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se
od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i
zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se
obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem
nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem
održavanju stana su krečenje, farbanje, zamena
obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični
radovi. Ove mere finansiraju se iz dela budžeta
namenjenog za finansiranje tekućih rashoda i one ne
povećavaju vrednost objekta, nego ga održavaju na
tehnički zadovoljavajućem nivou. Nažalost, ovim
merama se malo posvećuje pažnja, a njihov značaj je
ogroman. Domaćinsko upravljanje tehničkim
sistemima treba da se zasniva na motivaciji i svesti
svih korisnika zgrade.
Mere
investicionog
održavanja
zgrade
podrazumevaju investiciono ulaganje u revitalizaciju
pojedinih sistema, kako bi se održavao projektovani
kvalitet pojedinih tehničkih sistema, ali i zgrade u
celini. Na taj način se obezbeđuje visoki kvalitet
servisa, koje tehnički sistemi pružaju i potrošnja
energije se odražava na željenom nivou. U okviru
ovog tipa održavanja često se pribegava i
delimičnom tehnološkom usavršavanju delova
tehničkih sistema. Obično proizvođači opreme nude
tehnička usavršavanja u vezi s automatskim
upravljanjem i slično, čime se postiže veća
efikasnost. Investiciono održavanje je izvođenje
građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova
zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova
korišćenja zgrade u toku eksploatacije. Merama
investicionog održavanja povećava se vrednost
zgrade, odnosno nadoknađuje amortizovana
vrednost opreme, odnosno zgrade.
Mere koje zahtevaju nove investicije u tehničke
sisteme zgrade, odnosno samu zgradu. Ovaj tip mera
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
podrazumeva zamenu postojećih tehničkih sistema
tehnološki savremenijim, ugradnju novih sistema i
povećanje kvaliteta usluge, koju tehnički sistemi
pružaju korisnicima. U ovu grupu mera spada i
posebno značajna mera izolovanja omotača zgrade i
zamena stolarije. Ove mere po pravilu zahtevaju
visoka ulaganja, obimne i vremenski zahtevne
radove. Ovim merama se povećava vrednost zgrade i
njena energetska efikasnost [3].
POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI
ZGRADA AUTOMATIZOVANIM
TERMOGRAFKIM ISPITIVANJIMA
Termografska ispitivanja tehničkih sistema
zgrada omogućavaju da se veoma lako detektuju i
lokalizuju gubici toplotne energije u sistemima
grejanja, hlađenja i ventilacije (ispituju se toplotni
izvor npr. količina toplote na izlazu iz kotlarnice,
svojstva
sistema
za
distribuciju
toplote,
svojstva/efikasnost elemenata za predaju toplote
okolini itd.), i tako smanje gubici pri proizvodnji i
distribuciji toplotne energije odnosno poveća
energetska efikasnost.
Termografskim ispitivanjima se mogu utvrditi
pratiti i stanja toplotne izolacije toplovoda, cevne i
kanalske mreže,
izmenjivača toplote, kotlova,
ventila, slika 3., i uporediti sa izvedbenom
tehničkom dokumentacijom [4].
Slika 3. Fotografska i termografska slika
izolacije kotla sa uočljivom refleksijom (levo) i
izgled konstrukcije (desno)
29
.
Na slici 4. je prikazana termografska slika
radijatora sa padom temperature od 30 [°C], koja
pokazuje da je radijator začepljen (nije ozračen),
čime je smanjena njegova energetska efikasnost.
Zbog toga je potrebno izvršiti ozračavanje radijatora
[3].
Slika 4. Termografska slika radijatora koja pokazuje
da je radijator začepljen (nije ozračen)
Termografska ispitivanja omogućavaju detekciju
protočnosti sistema grejanja, slika 5 [3].
Slika 5. Termografska slika cevi za grejanje koja
pokazuje da je cev za dovod tople vode u jednom
delu začepljena (nema protoka tople vode kroz nju)
Termografskim ispitivanjima se mogu locirati
mesta na kojima nastaju gubici toplotne energije,
odnosno mogu se raspodele toplote učiniti vidljivim
npr. na podnom sistemu grejanja, slika 6 [3].
Slika 6. Termografija može pomoći i u lociranju
mesta propuštanja toplote, odnosno učiniti vidljivom
stvarnu distribuciju toplote npr. na podnom sistemu
grejanja
30
Termografska ispitivanja omogućavaju detekciju
neispravnosti sistema klimatizacije, slika 7.
Slika 7. Termografska slika koja prikazuje
ispravnost sistema klimatizacije
Na slici 8. prikazan je termogram koji pokazuje
da postoje gubici toplote iz bojlera, koji su
uzrokovani oštećenjem njegove toplotne izolacije
[4].
Slika 8. Termogram koji pokazuje da postoje gubici
toplote iz bojlera, koji su uzrokovani oštećenjem
njegove toplotne izolacije
Na slici 9. prikazan je termogram koji pokazuje
da postoje gubici toplote preko toplovodne cevi
prema podu obloženom keramičkim pločicama [5].
Slika 9. Termogram koji pokazuje da postoje gubici
toplote preko toplovodne cevi prema podu
obloženom keramičkim pločicama
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Termografskim ispitivanjima omogućavaju da se
veoma lako detektuju havarije ili manja procurivanja
(ispuštanja) instalacija ugrađenih u zidove i/ili
energetske kanale (toplovoda, gasovoda, vodovoda i
sl.), ali takođe i eventualne nedostatke i oštećenja
izolacije
ugrađenih
instalacija,
propuštanja
podzemnih toplovodnih cevovoda, propuštanja
podnog grejanja, oštećenja izolacije, koja se ne
mogu ustanoviti običnim vizuelnim pregledom
sistema.
Na slici 10.
je prikazana fotografska i
termografska slika koja pokazuje da postoje gubici
toplote preko toplovodne cevi prema spoljašnjem
prostoru.
Slika 12. Termografska slika parkinga iznad
toplovoda, na kome je ranije bilo parkirano vozilo
Dobijeni termogrami se analiziraju poređenjem
ispitivane komponente sa referentnom. Uglavnom se
kao referentna komponenta uzima sličan ili identičan
deo opreme, koji kao takav treba da pokazuje sličnu
raspodelu temperatura.
Slika 10. Fotografska i termografska slika koja
pokazuje da postoje gubici toplote preko toplovodne
cevi prema spoljašnjem prostoru
Na slici 11., je prikazana termogram kanalnog
toplovoda prekrivenog asfaltom na kome se može
uočiti svetlija deonica (ispod strelice), što ukazuje da
postoji curenje tople vode iz toplovoda. Desno je
prikazan fotografska slika, snimljena posle
otkrivanja, koja prikazuje da postoji curenje vode iz
toplovoda.
Referentna i ispitivana komponenta treba da su
izložene istim radnim uslovima i uslovima okoline
(npr. susedne faze u električnoj instalaciji).
Referentna komponenta može da bude i
„početni“ termogram ispitivane opreme. To je
termogram arhiviran u bazi podataka u trenutku
kada je oprema radila ispravno, pod normalnim
opterećenjem (po puštanju u rad, posle izvršenog
remonta).
Pri snimanju „početnog“ termograma zapisuju se
i arhiviraju radni i ambijentalni uslovi u trenutku
snimanja (opterećenje, temperatura okoline,
vlažnost). Kasnija ispitivanja je poželjno izvoditi u
sličnim uslovima [3].
Slika 11. Fotografska i termografska slika sa koje se
može detektovati curenja vode iz toplovoda
Prilikom termografskih ispitivanja treba
obratiti pažnju na različite uticaje, koji mogu dovesti
do pogrešnih zaključaka, kao što su ranije parkirano
vozilo na trasi kojom prolazi toplovod, slika 12., ili
uticaj sunčevih zraka na termografsku sliku trase
toplovoda slika 13., jer oni mogu izmeniti izgled
termografske slike [6].
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Slika 13. Fotografska i termografska slika trase
toplovoda, na koju delimično padaju sunčevi zraci
Pored termografskih ispitivanja mogu se vršiti i
numeričke simulacija radi utvrđivanja gubitaka
toplote na toplovodu, slika 14 [3].
31
.

ekspertski sistemi,

neuronske mreže i

fazi logika.
Primena ekspertnih sistema prilikom donošenja
dijagnostičkih zaključaka
Slika 14. Raspodela temperatura u zemlji oko
toplovoda - rezultati numeričke simulacije
PRIMENA METODA VEŠTAČKE
INTELIGENCIJE PRILIKOM DONOŠENJA
DIJAGNOSTIČKIH ZAKLJUČAKA
Primenom metoda veštačke inteligencije prilikom
donošenju dijagnostičkih zaključaka o stanjima
mašina izbegava se potreba za angažovanjem visoko
obučenih i iskusnih dijagnostičara, koji nisu uvek na
raspolaganju kada treba rešiti neki problem, a i kada
jesu njihove usluge mogu biti skupe. Pored toga
primenom ovih metoda se obezbeđuje da se
dijagnostička ispitivanja obave zadovoljavajućom
brzinom i tačnošću, i pored velikog broja podataka
koje treba obraditi (posebno kada je potrebno često
ili
neprekidno
pratiti
više
dijagnostičkih
parametara), što dijagnostičari najčešće nisu u
stanju, tako da se mogu pravovremeno preduzeti
odgovarajuće aktivnosti održavanja kojima se mogu
sprečiti otkazi i havarije.
Istraživači u oblasti veštačke inteligencije teže da
stvore računarske programe koji će biti osposobljeni
za učenje, rešavanje problema i pamćenje (odnosno
za izvršavanje kognitivnih zadataka) na način na
koji to radi ljudski mozak. Kognicija (spoznaja) je
poimanje stvarnosti koje se zasniva na čovekovom
iskustvu i mišljenju. Problem nije samo vezan za
mogućnosti računara da obrađuju podatke već za
mogućnosti izrade računarskih programa sa
sposobnostima inteligentnog ponašanja odnosno sa
sposobnostima realizacije složenih procesa ljudskog
razmišljanja, što je prilično daleko od postavljenog
cilja, jer funkcionisanje ljudskog razmišljanja, još
uvek nije dobro poznato [103].
Metode veštačke inteligencije se široko
primenjuju u svim oblastima rešavanja inženjerskih
problema, pa i u tehničkoj dijagnostici. Najpoznatije
metode veštačke inteligencije, koje se koriste
prilikom donošenja dijagnostičkih zaključaka o
stanjima mašina u procesnoj industriji su [8-9]:
32
Ekspertni sistemi su jedna od najznačajnijih
metoda veštačke inteligencije, to su u stvari
inteligentni računarski programi koji mogu da
koriste ugrađeno znanje u cilju uspešnog rešavanja
problema iz neke oblasti, na način koji bi se smatrao
inteligentnim kada bi iste te probleme rešavao
ekspert (čovek) [1,8].
U svaki ekspertski sistem je na pogodan način
ugrađena velika količina visokokvalitetnog znanja o
problemima iz neke oblati ljudske delatnosti. Za
ekspertske sisteme je karakteristično da je ugrađeno
znanje smešteno u tzv. bazu znanja, trajnu memoriju
koja je razdvojena od programa koji to znanje koristi
pri
rešavanju
problema,
tzv.
mehanizma
zaključivanja, slika 15. U kojoj će meri jedan
ekspertski sistem u svom radu ispoljavati sposobnost
inteligentnog rešavanja problema koji mu se zadaju,
pre svega zavisi od znanja koje je u njega ugrađeno.
Smatra se da najveće i najkvalitetnije znanje iz neke
oblasti imaju ljudi koji su eksperti u toj oblasti, i
zato se nastoji da znanje koje se ugrađuje u
ekspertski sistem tokom njegovog razvoja bude po
svom kvalitetu i količini u što je moguće većoj meri
sličnije znanju eksperata u toj oblasti [10-15].
Primenom metoda veštačke inteligencije kao što
su ekspertni sistemi moguće je dijagnostikovati
toplotnu izolaciju, korišćenjem fuzije termograma i
digitalnih slika.
Slika 15. Osnovni elementi ekspertskog sistema
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
ZAKLJUČAK
Na osnovu razmatranja posmatrane problematike
može se zaključiti da primena automatizovanih
termografskih ispitivanja doprinosi smanjenju
gubitaka različitih oblika energije tehničkih sistema
u zgradi odnosno doprinosi povećanju energetske
efikasnosti tehničkih sistema u zgradi, a samim tim i
energetske efikasnosti zgrade u celini. Takođe
primena automatizovane dijagnostike doprinosi
povećanju srednjeg vremena između otkaza odnosno
doprinosi povećanju pouzdanosti tehničkih sistema u
zgradi. Primenom automatizovane dijagnostike
obezbeđuje da se dijagnostička ispitivanja obave
zadovoljavajućom brzinom i tačnošću, i pored
velikog broja podataka koje treba obraditi (posebno
kada je potrebno često ili neprekidno pratiti više
dijagnostičkih parametara), što dijagnostičari
najčešće nisu u stanju, tako da se mogu
pravovremeno preduzeti odgovarajuće aktivnosti
održavanja kojima se mogu sprečiti otkazi i havarije.
LITERATURA
[1]
ADAMOVIĆ, Ž., ILIĆ, B., Nauka o
održavanju
tehničkih
sistema,
Srpski
akademski centar, Novi Sad, 2013.
[2]
ILIĆ, B., Automatizovani dijagnostički modeli
i njihov uticaj na pouzdanost tehničkih
sistema, doktorska disertacija u pripremi,
Univerzitet u Novom Sadu.
[3]
ILIĆ, B., ADAMOVIĆ, Ž., KENJIĆ, Z.,
BLAŽENOVIĆ, R., Obnovljivi izvori energije
i energetska efikasnost: automatizovana
dijagnostika postrojenja obnovljivih izvora
energije, povećanje energetske efikasnosti i
pouzdanosti
tehničkih
sistema
automatizovanom
dijagnostikom,
Srpski
akademski centar, Novi Sad, 2013.
[4]
[5]
[6]
ILIĆ, B., ADAMOVIĆ, Ž., SAVIĆ, B.,
PAUNJORIĆ,
P.,
Automatizovani
dijagnostički sistemi električnih mašina,
Srpski akademski centar, Novi Sad, 2012.
ILIĆ, B., ADAMOVIĆ Ž., SAVIĆ, B., 2013.,
Primena softverskog paketa Testpoint u
dijagnostici
stanja
asinhronih
motora
metodom spektralne analize osovinskog
napona, InfoM, Beograd, 45/2013,
ILIĆ, B., ADAMOVIĆ Ž., JEVTIĆ, N., 2012.,
Automatizovana dijagnostička ispitivanja u
procesnoj industriji, Tehnička dijagnostika,
Beograd, vol. 11, br. 3, pp. 11-18.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
[7]
ILIĆ, B., ADAMOVIĆ Ž., JEVTIĆ, N.,
2012., Primena metoda veštačke inteligencije
prilikom donošenja dijagnostičkih zaključaka
o stanjima mašina u procesnoj industriji,
Tehnička dijagnostika, vol. 11, br. 3,
Beograd, pp. 33-40
[8]
ZUBER, N., LIČEN, H., 2011, Mogućnosti
primene metoda veštačke inteligencije u
automatizaciji vibrodijagnostičkih metoda,
Tehnička dijagnostika, vol. 10, br. 2, str. 916.
[9]
ZUBER, N., ŠOSTAKOV, R., 2012,
Daljinski monitoring stanja rotirajućih
mašina, Tehnička dijagnostika, vol. 11, br. 1,
pp. 9-14.
[10] ILIC, B., ADAMOVIC, Z., SAVIC, B.,
2012., Propose mesuraes for the protection of
gas pipeline corrosion caused stray currents,
Serbia Journal of gas industry, november,
XVII, No 4, Belgrad (Serbia), pp.4-12
[11] ASONJA, A., ADAMOVIC, Z., JEVTIC N.,
2013, Analysis of Reliability of Carda Shafts
Based on Condition Diagnostics of Bearing
Assembly in Cardan Joints, Journal
Metalurgia International, Vol. 18, No 4, pp.
216-221
[12] BRIZ, F.; DEGNER, M. W.; DIEZ, A. B.;
GUERRERO, J. M.; 2004., Online
diagnostics
in
inverter-fed
induction
machines using high-frequency signal
injection, IEEE Transactions on Industry
Applications, Vol. 40, No 4, pp. 1153-1161
[13] ASONJA, A., MIKIC, D., STOJANOVIC,
B., GLIGORIC, R., SAVIN, L., TOMIC, M.,
2013., Examination of Motor-Oils in
Exploitation at Agricultural Tractors in
Process of Basic Treatment of Plot, Journal
of the Balkan Tribological Association, No 2,
Vol. 19, pp. 230-238
[14] AŠONJA, A., ADAMOVIĆ, Ž., GLIGORIĆ.
R., MIKIĆ, D., 2012, Razvoj modela
laboratorijskog
stola
za
ispitivanje
pouzdanosti poljoprivrednih kardanskih
vratila, Tehnička dijagnostika, vol. 11, br. 3,
pp. 27-32.
[15] AWADALLAH, M. A.; MORCOS, M. M.;
2006., Automatic diagnosis and location of
open-switch fault in brushless DC motor
drives using wavelets and neuro-fuzzy
systems, IEEE Transactions on
Energy
Conversion, Vol. 21, No 1, pp. 104-111.
33
PRETHODNO SAOPŠTENJE
.
DIJAGNOSTIKE STANJA SISTEMA PRI ODREĐIVANJU
VREDNOSTI FREKVENCIJA KOD SKLOPA ZA
NAMOTAVANJE PREDIVA OE PREDILICE
DIAGNOSIS OF STATE IN DETERMINING
THE VALUE OF FREQUENCY UNIT WINDING
YARNS OE SPINNING MACHINES
Dr Slobodan Stefanović, prof.
Visoka škola primenjenih strukovnih studija, Vranje
REZIME
ABSTRACT
Na osnovu dobijenih eksperimentalnih vrednosti
mehaničkih oscilacija na izabranim mernim mestima
analiziranog sklopa, određen je koeficijent
korelacije zavisnosti amplitude od kružnih frekvenci
koji je nazvan kružnom brzinom u ravni zavisnosti
amplitude oscilovanja od frekvenci. Njegove
numeričke vrednosti su prikazane u ovom radu. Ovo
je bilo neophodno jer bez vrednosti koeficijenata
korelacije nije moguće odrediti krive frekventne
sigurnosti rada analiziranog sklopa.
Based on the experimental values of mechanical
oscillations at selected measuring points
analyzed circuit is determined by the correlation
coefficient depending on the amplitude of circular
frequency is called the circular velocity in the plane
depending on the amplitude of the oscillation
frequency. Its numerical values are shown in this
paper. This was necessary because no coefficient is
not possible to determine the frequency curve of the
clutch system security.
Ključne reči: sistem za namotavanje kalemova
pređom, kručna ferkvenca, oscilovanje, korelacija.
Key words: a system for coil winding yarn, circular
ferkvenca, oscillation of the correlation.
UVOD (ROTORSKI – BEZVRETENSKI
NAČIN PREDENJA)
Faze ovog načina predenja (klasičan bezvretenski
način predenja sastoje se iz sledećih operacija [1]:

Osnovi princip rada rotorskog - bezvretenskog
postupka predenja se sastoji u formiranju pređe od
pojedinačnih vlakana koja su prethodno izdvojena iz
izlazne trake (kardirane trake). Prikaz OE predilice
oznake R1 čiji su sklopovi analizirani u ovoj
disertaciji je izvršen na slici 1.
Slika 1. Prikaz OE - predilice oznake R1 (Rieter)
34
razvlačenje (I i II), operacija diskretizacije
vlakana (odvajanja pojedinačnih vlakana) iz
izlazne kardirane trake,
 transport pojedinačnih vlakana uz pomoć
struje vazduha,
 slaganje pojedinačnih vlakana (grupisanje)
na ulazu u raport,
 upredanje vlakana u raportu i
 namotavanje gotove pređe na izlazu iz
rotora.
Jedna od glavnih prednosti bezvretenskog
postupka predenja za preradu pamuka i hemijskih
vlakana pamučnog tipa je u broju radnih faza. Kod
klasičnog postupka predenja na prstenastim
predilicama, postupak predenja se pojavljuje u
sedam radnih faza, dok kod savremenog postupka
bezvretenskog predenja pojavljuje se u dve faze
predenja koje su prikazane u tabeli 1. [2]
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Tabela 1. Uporedni prikaz faza predenja
KLASIČAN POSTUPAK
1.
ČIŠĆENJE
2.
KARDIRANJE
3.
RAZVLAČENJE I
4.
RAZVLAČENJE II
5.
PREDPREDENJE
6.
PRSTENASTO PREDENJE
7.
PREMOTAVANJE
oblik balona pređe. Ispredena pređa iz rotora se
preko odvodnih valjaka (10) namotava na kalem (9).
Brzina odvoda pređe se kreće u granicama od 25220 (m/min), kapacitet kalema je do 5 (kg) sa
namotanom pređom na njemu (obično je kapacitet
kalema do 2 (kg) sa namotanom pređom). Šema
bezvretenskog načina predenja kod OE predilice tipa
R1, proizvođača švajcarske firme Rieterr je
prikazana na slici 2. [1]
KLASIČAN BEZVRETENSKI POSTUPAK
1.
ČIŠĆENJE
2.
KARDIRANJE
3.
RAZVLAČENJE I
4.
RAZVLAČENJE II
5.
BEZVRETENSKO PREDENJE
SAVREMENI BEZVRETENSKI POSTUPAK
1. AUTOMATSKA LINIJA MEĐUSOBNO
POVEZANA:
- OTVARANJE
- MEŠANJE
- ČIŠĆENJE
- KARDIRANJE
1. Traka vlakana, 2. Uvodni valjak, 3. Valjak za
razvlakivanje vlakana, 4. Orjentisana vlakna, 5.
Rotor, 5. Aeroležaj, 6. Dizna odsisavanja prašine iz
boksa, 7. Pređa, 8. Vodič niti, 9. Kalem, 10. Valjčići
za zatezanje pređe pre namotavanja na kalem
Slika 2. Uprošćeni prikaz načina dobijanja prediva
bezvretenskim načinom predenja
- REGULACIONO RAZVLAČENJE
2.BEZVRETENSKO PREDENJE
Prema bezvretenskom postupku predenja,
materijal se u vidu trake (1) sa druge pasaže
razvlačenja, preko uvodnog valjka (2) uvodi u zonu
dejstva uređaja za razvlakivanje (3). Valjak za
razvlakivanje čija je brzina obrtaja od 7000-8000
(o/min) obložen je specijalnom testerastom
garniturom tako da se iz trake izvlače pojedinačna
vlakna (4), koja se zatim uz pomoć struje vazduha
transportuju u rotor za predenje (5). Izdvojena
pojedinačna vlakna uz pomoć vazdušne struje ulaze
tangentno na zid rotora. Usled velike brzine rotora
(sa prečnikom rotora 32 i brzine rotora 115 000
(o/min)) vlakna se pakuju u žleb rotora u vidu
klinastog paralelizovanog snopa. Obrtanjem rotora
usled dejstva centrifugalne sile i dejstva
Koriolisovog ubrzanja tj. sile, formira se izvestan
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
OSNOVI OPIS SKLOPA ZA
NAMOTAVANJE KALEMOVA
GOTOVOM PREĐOM
Sistem prenosa snage kod sklopa za namotavanje
kalemova gotovom pređom je prikazan na slici 3. i
sastoji se iz sledećih sastavnih komponenti koje su
svrstane na osnovu ispredene pređe koja je dobijena
upredanjem iz rotora (turbine) i nastavlja svoj put ka
kalemu na kome se namotava. [4]
VODIČ NITI (F1) - služi za ravnomerno i
sigurno namotavanje prediva na konusni kalem.
Njegovo kretanje je pravolinijsko sa povratnim
hodom, broj ciklusa je 120 ciklusa / u minuti.
Izrađen je od specijalne vrste keramike sa
metalnom oblogom otpornoj na pojavu trenja.
Montaža i demontaža su veoma jednostavne.
35
.
DRŽAČI KALEMA (F2)
služe za
centriranje i ravnomerno kružno obrtanje kalema
pri namotavanju. Držači su izrađeni od specijalne
vrste polimera, posebnog su oblika navučeni su
na kotrljane ležajeve. Pri stradanju ležaja, usled
ulaska nečistoća u njemu, dolazi do njegovog
zaribavanja, ali i do loma umetka držača kalema.
PREĐA KOJA IZLAZI IZ MEHANIZMA
ZA PARAFINISANJE
VODIČ NITI (F1)
DRŽAČI KALEMOVA (F2)
ZATEZAČ / PODIZAČ
KALEMA (F3)
KOČNICA KALEMA (F4)
Slika 3. Sistem prenosa sklopa za namotavanje
kalemova gotovom pređom
ZATEZAČ I PODIZAČ KALEMOVA (F3) je opružno polužni sistem koji služi za odlaganje
punih kalemova na transportnu traku. Opružni
sistem je nenapregnut pri namotavanju kalemova
pređom, dok kod punih kalemova isti se aktivira i
odvaja puni kalem od obloga na kojima kalem
naleže pri namotavanju.
KOČNICA KALEMOVA (ZAUSTAVLJ.
KALEMOVA PRI PREKIDU PREDE) (F4) je sistem koji se sastoji od obloga valjkastog oblika
na kojima naleže kalem pri namotavanju, kao i od
poluge koja se aktivira pri navezivanju prekinute
pređe.
DIJAGRAM TOKA KONTROLE NIVOA
MEHANIČKIH OSCILACIJA ZA
ANALIZIRANI SKLOP
Da bi se blagovremeno i tačno vršila stalna
kontrola merenja mehaničkih oscilacija (vibracija)
na sklopovima za namotvanje kalema kod OE
predilice, neophodno je sprovesti određene
procedure.
36
Autori su formirali procedure u okviru
informacionog sistema održavanja a prema načelima
standarda ISO 9000., i ove procedure su bile
poštovane pri merenju mehaničkih oscilacija na
izabranim karakterističnim mernim mestima (merno
mesto 6 i 7) i to:
1. Predmet i područja primene definišu postupke
rada, odgovornosti
pri
radu, potrebnu
dokumentaciju i sadržaj aktivnosti za kontrolu
nivoa mehaničkih oscilacija na kontrolnim
mestima prema standardu ISO 9000.
2. Definicije i skraćenice definišu aktivnosti koje se
sprovode sa ciljem ocene trenutnog stanja OE predilice radi preduzimanja planiranih aktivnosti
održavanja ili radi davanja određenih prognoza
njenog stanja u budućnosti.
3. Odobrenja procedure, odobrava predstavnik
rukovodstva za standardizaciju i kvalitet u
saradnji sa sektorom održavanja. Definisane
procedure se ne smeju menjati ili dopunjavati bez
dobijene saglasnosti.
4. Odgovornosti se odnose na hijerarhijsku
strukturnu šemu u načinu rukovođenja pri
merenju
kontrole
mehaničkih
oscilacija.
Najodgovorniji u lancu pripreme i merenja je
inženjer dijagnostičar koji je odgovoran za
sledeće: izdavanju uputstava za korišćenje
uređaja za merenje mehaničkih oscilacija, izradi
tehničke dokumentacije, obezbeđenju stručnih
konsultanata, izradi izveštaja o izvršenim
merenjima
sa
pripadajućim
grafičkim
dijagramima, oceni stanja OE - predilice na
osnovu izvršenih merenja nivoa mehaničkih
oscilacija
Ovim proceduroma autori su se koristili
tokom svih merenja mehaničkih oscilacija na
karakterističnim izabranim mestima analiziranih
sklopova.
UOPŠTENO O POJAVAMA MEHANIČKIH
OSCILACIJA NA ANALIZIRANIM
SKLOPOVIMA OE - PREDILICE
Mehaničke oscilacije na sastavnim delovima
analiziranog sklopa OE - predilice, nastaju prinudno
i posledica su delovanja dinamičkih sila koje se
unutar sistema menjaju po svom pravcu i intenzitetu
(veličini).
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Identifikacija njihovog nastanka polazi od
determinističkog koncepta nastanka dinamičkih sila.
6. Pohabanost sastavnih delova i komponenti zbog
pojava trenja (turbo - mehanički procesi);
Kod analizirane OE - predilice svaki pojedinačni
izvor generiše mehaničke oscilacije. Najčešći uzroci
koje izazivaju mehaničke oscilacije (vibracije) kod
sastavnih elemenata i komponenti analizirane OE predilice su:
7. Turbulentno strujanje i nagomilavanje nečistoća
pri preradi prediva (pojava habanja usled trenja
u usisniku boksa);
1. Neuravnoteženost
masa
(rotacionih delova);
obrtnih
2. Nedovoljna dinamička krutost
njegovih oslonaca (lakog temelja);
delova
kućišta
i
3. Poremećaji spojnica i ležajeva na rotacionim
delovima;
4. Loši pogonski i tangencijalni kaiševi kod
prenosa snage sistema (pohabanost kaiševa);
5. Neispravnost kotrljajućih ležajeva;
8. Pohabanost zubaca (garnitura za razvlakivanje)
obrtnih elemenata i komponenti;
9. Delovanje elektromagnetnih sila koje utiču na
ispravan rad električnih i elektronskih delova;
10. Otkaz elastičnih (opružnih) sastavnih delova
usled pojava njihovog izduženja;
11. Olabavljenost spojeva.
Na osnovu nabrojanih uzroka koje izazivaju
mehaničke oscilacije (vibracije) kod elemenata i
komponenti analizirane OE – predilice izvršene su
podele njihovog uticaja na sklopu za namotavanje
kalemova gotovom pređom (slika 4.).
UTICAJ MEHANIČKIH OSCILACIJA KOD SIGURNOSTI FUNKCIONISANJA ANALIZIRANIH
ELEMENATA I KOMPONENATA SKLOPA ZA NAMOTAVANJE KALEMOVA GOTOVOM
PREĐOM KOD OE - PREDILICE
1. Neuravnoteženost masa obrtnih (rotacionih) delova sklopova OE - predilice
- na držačima kalemova;
2. Nedovoljna dinamička krutost kućišta tehničkog sistema i njegovih oslonaca (lakog temelja);
- Ovaj uticaj izaziva pojavu mehaničkih oscilacija (vibracija) na sve elemente i komponente OE
- predilice
3. Neispravnost kotrljajućih ležajeva;
- na ležajevima držača kalemova;
4. Pohabanost sastavnih delova i komponenata sistema zbog pojava trenja (turbo - mehanički
procesi);
- pohabanost vodiča niti.
5. Turbulentno strujanje i nagomilavanje nečistoća pri preradi prediva (pojava habanja usled
trenja u usisniku boksa);
- na vodiču niti;
6. Otkaz elastičnih (opružnih) sastavnih delova usled njihovog izduženja;
- na zatezačima / podizačima kalemova;
7. Olabavljenost spojeva;
- na držačima kalemova;
Slika 4. Tok delovanja mehaničkih oscilacija na anliziranom sklopu - OE predilice
KARAKTER MEHANIČKIH OSCILACIJA
(VIBRACIJA) NA ANALIZIRANOJ OE –
PREDILICI)
Analizom mehaničkih oscilacija, pridaje se
značaj karakteru nastajanja ovih pojava tj. vrstama
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
pojava koje izazivaju otkaze sastavnih delova i
komponenata analizirane OE - predilice.
37
.
Karakter (vrste) mehaničkih oscilacija na
kontrolnim mestima na sklopovima prenosa snage
sklopa za namotavanje kalemova gotovom pređom
pojavljuju se u dva oblika, i to kao (slika 5.) [5]:
1. Stohastički (slučajni) oscilatorni procesi;
2. Procesi oscilovanja kod
harmonijskog kretanja.
oscilatorno
-
KARAKTER MAHANIČKIH OSCILACIJA (VIBRACIJA) NA ANALIZIRANIM
KOMPONENTAMA SKLOPOVA PRENOSA SNAGE OE - PREDILICE
1.
STOHASTIČKI (SLUČAJNI) OSCILATORNI PROCESI
na držačima kalemova.
2. OSCILATORNO HARMONIJSKI PROCESI
na uređajima za podizanje / spuštanje punih kalemova gotovom pređom; na
mehanizmima za parafinisanje pređe; na kočnicama kalemova (opružni sistem).
Slika 5. Dijagram klasifikacije karaktera mehaničkih oscilacija na analiziranim komponentama
sklopova za namotavanje prediva gotovom pređom OE - predilice
UOPŠTENO O EKSPERIMENTALNOJ
ANALIZI DOBIJANJA POJASA
OSCILOVANJA ZA SVAKU SASTAVNU
KOMPONENTU ANALIZIRANOG SKLOPA
Izbor položaja mernih mesta je biran iz sledećih
razloga:
-
merno mesto V, izbrano je na sredini poklopca
tj. na kućištu mehanizma za parafinisanje
prediva. Ovim položajem mernog mesta, vrše
se merenja mehaničkih koje izazivaju prolazak
prediva preko parafinskog punjenja odnosno
koje izaziva opružni sistem potiskivanja
parafina.
-
merno mesto VI, izabrano je tako da se sa ove
lokacije kontrolišu vrednosti mehaničkih
oscilacija (vibracija) koje nastaju pravolinijski oscilatornim kretanjem vodiča niti, i kružnim
kretanjem valjka za okretanje kalemova pri
namotavanju kalemova gotovom pređom. Ovaj
valjak i konusni valjak na kome se namotava
gotova pređa su u paru.
-
merno mesto VII, izabrano je tako da se sa ove
lokacije mogu meriti vrednosti mehaničkih
oscilacija koje nastaju pri radu držača kalemova
(plastičnog umetka kao držača koji je navučen
na kotrljajni ležaj, a sve se to oslanja na gornji
deo poluge opružnog mehanizma za podizanje
kalemova).
Eksperimentalna analiza je prikazana kroz tri
osnove etape proučavanja mehaničkih oscilacija na
izabranim mernim mestima i obuhvatila je:
1. Globalno poznavanje procesa oscilovanja;
2. Eksperiment merenja nivoa mehaničkih
oscilacija;
3. Identifikaciju
(analiza).
dobijenih
rezulatata
1. Globalno poznavanje procesa oscilovanja
(izbor mernih mesta na kojima je vršeno
merenje nivoa mehaničkih oscilacija)
Merenja mehaničkih oscilacija su obuhvatila tri
izabrana merna mesta a nalaze se na sledećim
mestima i to (početni rimski brojevi su uzeti od broja
V iz razloga što su merna mesta I,II,III, IV
opredeljena za merenje mehaničkih oscilacija na
sistemu boks predenja):
V merno mesto: nalazi se na sredini poklopca
(kućišta) mehanizma za parafinisanje pređe;
VI merno mesto: nalazi se u donjem delu poluge
opružnog mehanizma podizača kalemova;
VII merno mesto: nalazi se na suprotnoj strani
držača kalemova i to na vrhu poluge opružnog
mehanizma podizača kalemova.
38
2. Eksperiment merenja nivoa mehaničkih
oscilacija
Merenje vrednosti mehaničkih oscilacija
(vibracija) na izabranim mernim mestima (kako je u
prethodnom delu objašnjeno) izvršeno je sledećom
mernom opremom koja sačinjava merni lanac:
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
1. Uređaj za merenje vrednosti mehaničkih
oscilacija (vibracija), dejta kolektor oznake 2526
MK2;
2. Akcelometar oznake 4391;
3. Softverski paket za obradu podataka, softverski
program SENTINEL.
Navedena oprema je najnovije generacije merne
opreme i koristi se za dobijanje vrednosti
mehaničkih oscilacija (vibracija).
Eksperiment je obuhvatio sledeće kombinacije
merenja
nivoa
mehaničkih
oscilacija
na
konstruktivnim komponentama ugrađenih u sklop
boks predenja i sklop za namotavanje kalemova
gotovom pređom. Ovim kombinacijama se težilo da
se dobiju što precizniji rezultati merenja mehaničkih
oscilacija (vibracija). Kandidat se opredelio za
sledeći redosled merenja u kojima su uključene
sledeće kombinacije sastavnih komponenata u
sklopovima i to:
Merenje I. Obuhvata merenje nivoa mehaničkih
oscilacija kada su u sklopovima ugrađene sve nove
komponente;
Merenje II. Obuhvata merenje nivoa mehaničkih
oscilacija kada su u sklopovima ugrađene ispravne
komponente i nalaze se u eksploataciji.
Merenje III. Obuhvata merenje nivoa
mehaničkih oscilacija kada su u sklopovima
ugrađene pohabane komponente (osim ležaja i
umetka držača kalemova koji su uzeti kao novi jer u
protivnom ne bi moglo da se izvrši merenje, jer je to
krajnje mesto gde se završava proces, pa ne bi
moglo da se izvrši namotavanje prediva na kalem
kao završna faza predenja).
Merenje IV. Obuhvata kontrolno (ponovno)
merenje, merenja III (ponovljeno je zbog dobijanja
preciznijih nivoa oscilovanja tj. pojaseva amplituda i
frekvencija)[15].
3. Identifikacija dobijenih rezulatata (analiza)
Merenjem kontrole mehaničkih oscilacija tj.
merenjem
parametara
slučajnih
veličina
(stohastičkih slučajnih funkcija) na izabranim
kontrolnim mestima, izvršeni su prikazi u
prostornom OXYZ sistemu, pri čemu su na OX - osi
prikazane vrednosti funkcije amplitude od
frekvencije (A(f)), na OY - osi vreme oscilovanja (t)
dok su na OZ - osi prikazane vrednosti amplituda
oscilovanja.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Ove vrednosti u prostornom sistemu su prikazane
za svaki signal na mernom mestu i to za redosled
merenja . Ovakav način prikaza za redosled merenja
je najkorisniji jer on daje pravu sliku spektra nivoa
oscilovanja te se na osnovu njihovih vrednosti
određuju vrednosti pojasa oscilovanja zavisnosti
amplituda od frekvence oscilovanja.
Kako je zavisnost amplitude u funkciji vremena
oscilovanja (t) neperiodična veličina tj. ona je
slučajna (stohastična) veličina, što se zaključuje iz
prikazanih spektara oscilovanja, tada je neophodno
za njihovu analizu izvršiti razlaganje ovakvog
spektra (slučajnih funkcija A(t)) na sumu
harmoničnih komponenata, na osnovu čega se
određuju frekventni spektri oscilovanja (prikazi na
slikama 6 do 11.), koji su prikazali primer izvršenih
merenja amplitudno – frekventne karakteristike na
mernim mestima analiziranih sklopova.
FREKVENTNI SPEKTRI MERNIH VELIČINA
OSCILOVANJA SASTAVNIH
KOMPONENATA ANALIZIRANIH
SKLOPOVA ZA IZVRŠENA REDOSLEDNA
MERENJA NA KONKRETNOM PRIMERU
Frekventni spektri oscilovanja su izabrani tako
što svaki predstavlja pojas umirujućeg rada
komponente sklopa tj. odziva, i prikazani su na
dijagramima oscilovanja A=f(f), za izvršena merenja
i to za svako merno mesto (i to na primeru izvršenih
merenja amplitudno – frekventne karakteristike na
mernim mestima analiziranih sklopova).
Iz dobijenih dijagrama koji su nastali obradom
podataka iz merenja, određene su veličine
ekstremnih vrednosti (max. i min.) amplituda i
frekvencija. Prikazi su izvršeni dijagramima i to
redosledno uz svaki dijagram oscilovanja.
Eksperimentalno dobijene vrednosti, koristiće se u
analizi korelacija odnosno, povezivanju zavisnosti
parametara pouzdanosti rada komponenata sklopa i
uticaja mehaničkih oscilacija na njihov rad. Takođe,
ove vrednosti će poslužiti i u određivanju stabilnosti
(analize dozvoljenog rada sa rizikom) svakog
mernog mesta tj. svake konstruktivne komponente
analiziranih sklopova.
U nastavku, biće prikazan jedan od primera
izvršenih merenja amplitudno – frekventnih
karakteristika na mernim mestima analiziranih
sklopova. Na osnovu njega određuju se ekstremne
vrednosti zavisnosti  Ai , f i , i  koje će biti
korišćene u određivanju kružnih brzina zavisnosti
amplitude oscilovanja od frekvenci.
39
.
Na osnovu navedenih procedura merenja, mogu
se eksperimentalnim putem odrediti zavisnosti
koeficijenata nivoa amplituda i frekvenci, čije će se
vrednosti kasnije uneti u univerzalni optimalni
model oko određivanja frekventne sigurnosti rada
analiziranih sklopova, kao bitni parametri u analizi
sigurnosti funkcionisanja.
Area: Predionica Unit: Predilica
Machine: Sekcija 1 Point: Merno mesto 6
Measurement: 2 - as Date: 04/15/2013 Time:
12:38:52
Na osnovu dobijenih eksperimentalnih podataka,
odrediće se koeficijenti korelacija amplitude i
frekevencija za svaku sastavnu komponentu
analiziranih sklopova.
Procedura
prikupljanja
eksperimentalnih
podataka je prikazana na dijagramima i to u
prostornom i ravanskom sistemu za primer izvršenih
merenja u određenim vremenskim intervalima
(prikaz na slikama 6. do 11.).
Slika 8. Prostorni prikaz oscilovanja za merno
mesto 6
Area: Predionica Unit: Predilica
Machine: Sekcija 1 Point: Merno mesto 5
Measurement: 2 - as Date: 04/15/2013 Time:
12:37:43
Area: Predionica Unit: Predilica
Machine: Sekcija 1 Point: Merno mesto 6
Measurement: 2 - as Date: 04/15/2013 Time:
12:38:52
Slika 6. Prostorni prikaz oscilovanja za merno
mesto 5
Area: Predionica Unit: Predilica
Machine: Sekcija 1 Point: Merno mesto 5
Measurement: 2 - as Date: 04/15/2013 Time:
12:37:43
Slika 9. Ravanski prikaz oscilovanja za merno
mesto 6
Area: Predionica Unit: Predilica
Machine: Sekcija 1 Point: Merno mesto 7
Measurement: 2 - as Date: 04/15/2013 Time:
12:40:06
Slika 7. Ravanski prikaz oscilovanja za merno
mesto 5
40
Slika 10. Prostorni prikaz oscilovanja za merno
mesto 7
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Area: Predionica Unit: Predilica
Machine: Sekcija 1 Point: Merno mesto 7
Measurement: 2 - as Date: 04/15/2013 Time:
12:40:06
Tabela 3. Ekstremne vrednosti oscilacija na
mernom mestu 6 - MERNO MESTO 6. Oblast
analize je obuhvatila vrednost frekvencije u opsegu
spektra oscilovanja f6 (A6(t)) = 0.0375÷2.1625.
R.B.
Slika 11. Ravanski prikaz oscilovanja za merno
mesto 7
Na osnovu grafičkog prikaza (dijagrama)
oscilovanja slučajnih (stohastičkih) funkcija, mogu
se odrediti vrednosti nivoa oscilacija (amplituda i
frekvencija) za svaku sastavnu komponentu
analiziranih sklopova.
Ove vrednosti su prikazane merenjem dobijenih
rezulatata u pojasnom delu oscilovanja (pojasni deo
obuhvata max. i min. vrednosti amplituda i
frekvenca) za redosledna merenja, dok se njihove
srednje vrednosti određuju spektralnom analizom
slučajnih funkcija i to na osnovu stohastičkih
parametara koje opisuju slučajne funkcije (tebele 2,
3, 4 - NUMERIČKE VREDNOSTI EKSTREMA
(VREDNOSTI PIKOVA AMPLITUDA AMPLITUDA
OSCILOVANJA) STOHASTIČKIH VELIČINA IZ
PRIKAZANIH DIJAGRAMA AMPLITUDNO FREKVENTNIH KARAKTERISTIKA).
Tabela 2. Ekstremne vrednosti oscilacija na
mernom mestu 5 - MERNO MESTO 5. Oblast
analize je obuhva vrednost frekvenci u opsegu
spektra oscilovanja f5 (A5(t)) = 0.5 ÷ 2.0 [kHz] .
R.B.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
Frekvenca
oscilovanja
F5[kHz]
0.05
0.075
0.1
0.15
0.225
0.2375
0.2625
0.425
0.525
1.25
1.825
1.85
1.8875
2.0
Amplituda
oscilovanja
A5[m/S2]
0.21745
0.12224 max.
0.205427
0.0645187
0.18431
0.12668
0.182753
0.0257937
0.0782967
0.00142663
0.0588274
0.045736
0.0581256 min.
0.0137857
Eksperimentalna
vrednost
min.
max.
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Frekvenca
oscilovanja
f2[kHz]
0.0375
0.15
0.4
0.475
0.5375
0.6125
0.65
0.7125
0.775
0.8625
0.975
1.0625
Amplituda
oscilovanja
A6[m/s2]
0.222906
0.0431347
0.337708
0.0746274
0.292299
0.105754
0.237462
0.15046
0.310457
0.0981248
0.350707 max.
0.0821038
13.
14.
15.
16.
1.125
1.225
1.85
2.1625
0.139169
0.0441112
0.139749
0.0138086 max.
Ekstremne
vrednosti
max.
min.
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
Tabela 4. Ekstremne vrednosti oscilacija na
mernom mestu 7 - MERNO MESTO 7. Oblast
analize je obuhvatila vrednost frekvenci u opsegu
spektra oscilovanja f7 (A7(t)) = 0.0375 ÷ 2.175
[kHz].
R.B
.
Frekvenca
oscilovanja
F2[kHz]
Amplituda
oscilovanja
A7[m/S2]
1.
0.0375
0.147347
2.
0.1125
0.0255573 min
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
0.2625
0.2875
0.3625
0.475
0.6625
0.725
0.8375
0.9125
0.975
1.0125
1.125
1.2125
1.2875
1.4
1.4625
1.5875
1.6
1.7
1.9625
2.175
0.147347
0.0660828
0.211645
0.0298601
0.216497
0.0801508
0.470911
0.0977587
0.345489
0.124613
0.473413 max
0.152163
0.3855313
0.172066
0.290316
0.122935
0.194068
0.0713927
0.160225
0.0424938
Eksperimentalna
vrednost
max.
min.
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
√
41
.
numeričkih vrednosti zavisnosti amlitudno frekventnih karakteristika (njihove vrednosti su
prikazane tabelarno u prilogu). U analizi modela će
se uzimati dve karakteristične vrednosti tj.
ekstremne
vrednosti
kružnih
frekvenci
i max, , i min. koje su u zavisnosti od ekstremnih
ODREĐIVANJE VREDNOSTI
FREKVENCIJA OSCILOVANJA NA
PRIKAZANOM (REFERENTNOM)
PRIMERU IZVRŠENIH MERENJA
AMPLITUDNO – FREKVENTNIH
KARAKTERISTIKA NA IZABRANIM
MERNIM MESTIMA ANALIZIRANIH
SKLOPOVA

Određivanje zavisnosti (korelacija) frekvenci
oscilovanja u funkciji amplituda oscilovanja
f i  Ai ( f i ), određuje se na osnovu zabeleženih
spektara stohastičkih (slučajnih) oscilatornih signala.
Vrednosti ovih signala se prikazuju numeričkim
(iterativnim) vrednostima, a dobijaju se prema
ekstremnim vrednostima (pikovima signala)
stohastičkih oscilatornih procesa. Posmatrani spektri
obuhvataju opseg do umirujućeg dela stohastičnog
signala i određuju se kao aritmetička sredina
ekstremnih vrednosti stohastičkih signala.
Analiza u određivanju korelacija zavisnosti
frekvenci oscilovanja u funkciji amplituda
oscilovanja f i  Ai ( f i ), počela je od njihovih
dobijenih vrednosti putem softverskog paketa za
obradu podataka SENTINEL. Ovim programskim
paketom dobijene su sve numeričke vrednosti svih
tačaka izmerenih veličina prikazanih stohastičkih
signala na odabranom referentnom primeru[15].
Prikazani primer izmerenih signala je referentan
iz razloga jer je isti nastao merenjem posle izvršenog
generalnog remonta OE – predilice (pojas II – pojas
sigurnog rada analiziranih sklopova). Takođe, on je
značajan jer je merenje sprovedeno na sistemu ya
namotavanje prediva br. 1 koji se nalazi odmah
nakon pogonske grupe OE - predilice, tako da je
najopterećeniji u pogledu uticaja mehaničkih
oscilacija na njegov rad.
Kružna frekvenca u zavisnosti od frekvence
oscilovanja na analiziranim mernim mestima
sklopova i  f  f i , može se izraziti preko
standardnog obrasca [6]:

vrednosti amlituda oscilovanja  Ai max. , Ai min.  .
Prikaz ovih karakterističnih vrednosti nalaze se u
tabeli
Tabela 5. Ekstremne vrednosti  Ai , f i , i  na
analiziranom karakterističnom primeru
Ozn
aka
mer
nog
mest
a
Ekstremne vrednosti
amplitude oscilovanja
Sračunate
ekstremne vrednosti
kružnih frekvenci
oscilovanja
Ekstremne
vrednosti
frekvenci
oscilovanja
m
Ai  2 
s 
 rad 
i 
 s 
f i kHz
Max.
Min.
Max.
Min.
Max.
Min.
5.
0,21745
0,0014266
0,05
1,25
314,16
7854
6.
0,350707
0,0138086
0,975
2,1625
6126,11
13587,4
7.
0,473413
0,0255573
1,125
0,1125
7068,58
706,86
Na osnovu prikazanih ekstremnih numeričkih
vrednosti zavisnosti amplituda i kružnih frekvenci
oscilovanja mogu se odrediti koeficijenti korelacija
u obliku:
i max,min 
Ai max., min  m 
,
 i (max., min)  rad  s 
(2)
nazvaćemo ih
kružnim brzinama u ravni
zavisnosti amplitude oscilovanja od frekvenci, pri
čemu je: i – broj mernog mesta zabeleženih rezultata
oscilovanja i = 5,6,7.
Vrednosti dobijenih koeficijenata
prikazani su tabelarno (tabela 6).
korelacija
Tabela 6. Vrednosti koeficijenata korelacije
Koeficijenti korelacije
i  2    f i ,
(1)
pri čemu je: koeficijent ugla u ravni 2    const . ,
pa je njihova zavisnost linearna, tj. vrednost kružne
frekvence je uvećana za proizvod konstantnog
koeficijenta 2   .
Za određivanje kružnih frekvenci na izabranim
mernim mestima
42
(ω , ω , ω )
5
6
7
Oznaka
mernog
mesta
max.
min.
5.
6,921 104
1,816 107
6.
5,725 104
1,016 106
7.
6,697104
3,616 105
poći će se od
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Na slici 13. prikazane su krive zavisnosti
frekventnih sigurnosti od eksploatacionog vremena
rada sastavnih komponenti sklopa za namotavanje
kalemova gotovom pređom za optimalni model
sigurnosti. Optimalni model sigurnosti obuhvata
vrednosti rada komponenata sa dozvoljenim
rizikom. Na prikazanoj slici jasno se uočava pojas
apsolutno sigurnog rada analiziranog sklopa i on se
nalazi između vrednosti prikazanih kriva zavisnosti
M  (t ) NK  f (t ). [7]
h M  (t ) NK 109  max . M  (t ) NK  10 5   min .
13000
9.439
2.595
13089
9.685
2.298
13770
11.88
3.229
13995
10.334
3.375
13970
12.568
3.46
14000
12.695
3.49
14030
12.804
3.52
14053
12.832
1.9
14065
12.868
1.687
14080
12.925
1.7
14095
13.043
3.586
8
M  (t ) NK  10 10   max M (t)NK  10  min .
10
14095
14080
14065
14053
14030
14000
13970
13770
13995
13089
13000
F1
F4
Slika 12. Dijagram frekventne sigurnosti u zavisnosti od
eksploatacionog vremena rada sastavnih komponenti
sklopa za namotavanje kalemova gotovom pređom na
kojima nisu sprovedeni postupci tehnologije preventivnog
održavanja - optimalni model
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
8
M  (t ) NK  10 10   max
6
M (t)NK  108  min .
14156
15000
14104
14040
14080
13970
14095
F1
F4
Slika 13. Dijagram frekventne sigurnosti u zavisnosti
od eksploatacionog vremena rada sastavnih
komponenti sklopa za namotavanje kalemova
gotovom pređom na kojima su sprovedeni postupci
tehnologije preventivnog održavanja - optimalni
model
LITERATURA
[1]
Šunjka, S., Tehnologija predenja, Tehnički
fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1997.
[2]
S.
Stefanovic,
DETERMINATION
OPERATION TIME RISK OF BOX
SPINNING
COMPONENTS
OE
SPINNING MACHINE American Journal
of Engineering Research (AJER) e-ISSN :
2320-0847 p-ISSN : 2320-0936, 2013.
[3]
S. Stefanović, RESERCH INTO THE
CAUSES OF INACCURACIES OF
COMPONENTS OF COMPLEX FOR
COIL WINDING WITH FINISHED YERN
AT OE. Lucrarea trimisă redacţiei
Metalurgia International a fost acceptată
spre publicare în numărul 2013., ISSN 1582
–
2214,
“METALURGIA
INTERNATIONAL” is introduced in
4
F2
10
F2
6
0
12
0
M  (t ) NK  10 5   min .
2
14
2
M  (t ) NK 109  max .
8
1
1.114
1.336
1.349
1.387
1.43
1.437
1.153
1.56
1.778
4
14
12
7.24
7.8509
10.15
10.23
10.435
10.65
11.274
10.28
10.696
12.834
14000
Iz dobijenog dijagrama se jasno zaključuje da je
rizičan pojas sigurnosti funkcionisanja rada sklopa
za namotavnje kalemova gotovom pređom u oblasti
njegovog rada od 13 089 (h) do 13 995(h). Zbog
toga potrebno je naročito obratiti pažnju u ovom
eksploatacionom periodu tj. oko ovog perioda vršiti
stalnu proveru vrednosti amplituda mehaničkih
oscilacija na izabranim mernim mestima. Takođe, na
prikazanom dijagramu su naznačeni i vremenski
periodi zamene svih potrebnih sastavnih komponenti
sklopa kako bi se dobila najveća vrednosti sigurnosti
funkcionisanja[15].
h
13000
13104
13970
14000
14040
14080
14095
14104
14156
15000
13000
Na slici 12. prikazane su krive zavisnosti
frekventnih sigurnosti od eksploatacionog vremena
rada sastavnih komponenti sklopa za namotavanje
kalemova gotovom pređom za optimalni model
sigurnosti. Optimalni model sigurnosti obuhvata
vrednosti rada komponenata sa dozvoljenim
rizikom. Na prikazanoj slici 12. jasno se uočava
pojas apsolutno sigurnog rada analiziranog sklopa i
on se nalazi između vrednosti prikazanih kriva
zavisnosti M  (t ) NK  f (t ). [7]
Iz dobijenog dijagrama se jasno zaključuje da je
rizičan pojas sigurnosti funkcionisanja rada sklopa
za namotavnje kalemova gotovom pređom u oblasti
njegovog rada od 13 089 (h) do 13 104 (h). Zbog
toga potrebno je obratiti pažnju u ovom
eksploatacionom periodu tj. oko ovog perioda vršiti
stalnu proveru vrednosti amplituda mehaničkih
oscilacija na izabranim mernim mestima. Takođe, na
prikazanom dijagramu su naznačeni i vremenski
periodi zamene svih potrebnih sastavnih komponenti
sklopa kako bi se dobila najveća vrednosti sigurnosti
funkcionisanja.
13104
ZAKLJUČAK
43
.
[4]
[9]
S. Stefanovic, DETERMINATION OF THE
VALUE OF SELECTED OSCILLATION
FREQUENCY MEASUREMENT POINT
ANALYZED PARTS OE SPINNING - On
the box spinning, PRIYANKA RESEARCH
JOURNAL PUBLICATION, International
Journal
of
Mechanical
Engineering
Research and Development (IJMERD)
ISSN 2248-9347, India, 2012. Journal
Impact Factor (2011) - 0.9278 Calculated by
GISI.
[10] Prasad,
B.,
"CONCURRENT
ENGINEERING-INTEGRATED
PRODUCT
AND
PROCESS
ORGANIZATION", Vol. 1, Prentice-Hill,
New Jersey, 1996.
[5]
Jardin, A.K., Maintenance, replacement and
reliability, Pittman Publ., London, 1973.
[6]
S. Stefanovic, THE ANALYSIS OF
FUNCTIONING
OF
BASIC
COMPONENTS OF OE - TECHNICAL
SYSTEM, INTERNATIONAL JOURNAL
OF ENGINEERING, Tome XI (Year 2013).
Fascicule 1. str. 237-244, ISSN 1584 –
2665, ANNALS of Faculty Engineering
Hunedoara, Romania.
[7]
[8]
44
THOMSON
SCIENTIFIC
MASTER
JOURNAL LIST, letter M, position 440.
Adamović Ž., Stefanovic, S., Procedures for
the implementation of control of mechanical
vibrations and method of collection of the
data on technical systems, XVIII Yugoslav
conference with international participation
"Noise and Vibration", Faculty of
Occupational Safety, Niš, 2002.
Barlow, G., Proshan, F., Statistical Theory
of Reliability and Life Testing Probability
Models, Holt, richard nad Winston Inc.,
New York, 1975.
Deanzer, W., Systems Engineering, Verlag
industril Org., Zurich, 1979.
[11] ROTOR Spiner, GMB, RIETERR, 1995.
[12] S.
Stefanovic,
DETERMINATION
OPERATION TIME RISK OF BOX
SPINNING
COMPONENTS
OE
SPINNING MACHINE, American Journal
of Engineering Research (AJER) e-ISSN :
2320-0847 p-ISSN : 2320-0936, 2013.
[13] Stefanovic, S., Ugrenović, M., Productivity
modern spinning machines, depending on
the parameters of diagnostic failure in power
transmission systems, Journal “Tehnička
dijagnostika” no. 1/2002., Belgrade.
[14] S.
Stefanović,
UTICAJ
POJAVA
MEHANIČKIH
OSCILACIJA
NA
SIGURNOST
FUNKCIONISANJA
SKLOPOVA U SISTEMU PRENOSA
SNAGE
TEKSTILNIH
MAŠINA,
Doktorska disertacije, Univerzitet u Novom
Sadu, 2006.
[15] S.
Stefanović,
Istraživanje
uzroka
neispravnosti
komponenata
sklopova
prenosa snage OE – predilice na osnovu
povećanih uticaja mehaničkih oscilacija,
Časopis “Tehnička dijagnostika” br. 3- 4,
2006 god., str. 43 – 49, TEHDIS, Beograd,
ISSN 1451 – 1975.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
PREGLEDNI RAD
TELEDIJAGNOSTIKA U SLUŽBI
POUZDANOSTI PARNIH
TURBOGENERATORA
TELEDIAGNOSTIC IN SERVICE
RELIABILITY STEAM
TURBOGENERATOR
Mr Dragan Milošević 1
Mr Tomislav Petrov 2
Medicinska škola, Požarevac 1
TE-KO „Kostolac“, Kostolac 2
REZIME
ABSTRACT
U ovom radu je prezentovana teledijagnostika kao
oblast daljinskog održavanja i mogućnosti njene
primene na parne turbogeneratore. Teledijagnostika
je stavljena i u kontekst pouzdanosti parnih
turbogeneratora, a predstavljene su i savremene
mogućnosti i koncepti teledijagnostike u skladu sa
tehničkim dostignućima današnjice.
In this paper tele-diagnostic is presented as an field
of remote maintenance and possibility of its
application on the steam turbo – generators. Tele –
diagnostics
was
placed in
the context
of
the reliability of steam turbo – generators and
contemporary features capabilities and concepts tele
– diagnostic in accordance with the technical
developments of today are presented too.
Ključne reči: teledijagnostika, pouzdanost, parni
turbogenerator.
Key words: tele-diagnostic, reliability, steam trubogenerator.
1. UVOD
Uopšteno
govoreći,
teledijagnostika
je
sposobnost da se dijagnostikuje dati simptom ili
problem sa distance. Umesto da objekat
dijagnostikovanja bude blizu čoveka ili sistema koji
vrši dijagnostiku, sa teledijagnostikom, objekat
može biti odvojen fizičkom distancom.
Kada govorimo o parnim turbogeneratorima
tehničkih
sistema,
prihvatljiva
definicija
teledijagnostike bi mogla da glasi: “Teledijagnostika
je unapređivanje pouzdanosti vitalnih ili najvažnijih
instalacija i redukovanje troškova održavanja
izbegavanjem neplaniranih akcija održavanja ili
putem monitoringa stanja sistema daljinskim
putem”. Ovako definisana, teledijagnostika je usko
povezana sa pojmom pouzdanosti te su ove
kategorije neodvojive u tom smislu. Za razliku od
klasičnog definisanja pouzdanosti kao kvantitativne
vrednosti date u zavisnosti od operativnog rada
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
mašine, sa aspekta primene tehničke dijagnostike, a
time teledijagnostike, pouzdanost možemo definisati
kao kvantitativnu vrednost ne samo u zavisnosti od
operativnog vremena rada, već takođe i na bazi
tehničkog stanja dela sistema, koji se dijagnostički
određuje[10].
2. TELEDIJAGNOSTIKA I POUZDANOST
Turbogenerator je složeni tehnički sistem koji se
sastoji iz podsistema koji imaju različite uticaje na
vrednovanje
funkcionalnosti
i
pouzdanosti
celokupnog sistema.
Prilikom odabira parametara koji će se daljinski
pratiti na udaljenim lokacijama podrazumevaju se
sledeći prioriteti:
45
.

parametri sistema čiji otkaz može uticati na
bezbednost ljudi i postrojenja,

parametri sistema
čiji otkaz može da
dovede do totalnog ispada proizvodnog
pogona,

parametri sistema čiji otkaz smanjuje stepen
funkcionalnosti i pouzdanosti sistema,

parametri sistema čiji otkaz utiče na
projektovanu funkciju a time i na nivo
pouzdanosti (npr. na proizvodni proces).
Monitoring stanja u realnom vremenu ili
kontinuirani monitoring se može definisati kao
proces stalnih inspekcija ili nadgledanja rada opreme
u cilju osiguravanja ispravnog funkcionisanja i
otkrivanja nenormalnosti koje najavljuju nastupajući
otkaz. Pogodan je za opremu kod koje nije moguće
predvideti trend trošenja, odn. propadanja
periodičnim pregledima, gde oflajn pregledi nisu
poželjni i gde kritičnost otkaza zahteva stalnu pažnju
nad procesom ili opremom. Upravo to ga svrstava u
veoma skupu mogućnost u okviru koncepcije
održavanja prema stanju.
Neki od motiva da se pređe na monitoring parnih
turbogeneratora u realnom vremenu su:
Predikcija preostalog korisnog životnog
veka postrojenja sa velikim stepenom
sigurnosti,

Predviđanje otkaza itd.
Dijagnostika kompleksnih tehničkih sitema je
postala finansijski i vremenski veoma zahtevan
posao, a oslanjanje na teledijagnostiku standard
budućnosti.
Izdvajanje
procesa
kreiranja
dijagnostike od procesa dizajna i analize
pouzdanosti (što je slučaj u mnogim kompanijama)
znači da analiza pouzdanosti funkcioniše često
ignorisano ili bespotrebno ponovljeno od strane
inženjera koji kreiraju dijagnostiku.
Potrebno je dakle razmotriti kako da se
automatska produkcija analize pouzdanosti (pa i
trendovanje) inkorporira u proces kreiranja
dijagnostike sistema. S obzirom na to da je analiza
pouzdanosti kompleksnih tehničkih sistema stvar
ekperata ili timova eksperata, a da su ovakvi sistemi
dislocirani, teledijagnostika se čini kao jedino
rešenje koje može odgovoriti na sve izazove koji se
mogu nametnuti.
I pored nikada jednostavnih zahteva u ljudstvu,
tehničkih i finansijskih koje teledijagnostika iziskuje
razlozi uvođenja teledijagnostike turbogeneratora su
uvek vredni pažnje:

postrojenje je ekstremno složeno i kritično,

pristup opremi je nekada veoma težak ili
opasan,

svođenje na minimum lokalnog ljudstva,

centralna ekspertiza,

rešavanje pitanja nedostatka ljudstva za
prediktivne inspekcije,

efikasnost i brže reagovanje eksperata,

veliki broj opreme na kojoj treba sprovoditi
dijagnostiku,

unapređenje
postupaka
preventivnog
održavanja zahvaljujući stalnom praćenju
performansi mašina.

karakteristike otkaza ne mogu
identifikovati rutinskom inspekcijom,
se

trošenje više vremena na analizu podataka a
manje na njihovo prikupljanje,

vreme nastupanja otkaza može biti kraće od
periodike inspekcija,

povećanje nivoa sigurnosti,

karakteristike otkaza nekada nisu uopšte
predvidive.

automatsko prikupljanje podataka,

jednostavno prikupljanje dodatnih podataka,

konzistentno prikupljanje podataka,

povećanje frekvencije prikupljanja podataka
za problematične mašine i postrojenja,

jasna slika i o stanju mašina i postrojenja u
čitavoj fabrici ili preduzeću,

mogućnost automatskog alarmiranja,

mogućnost da se paneli za superviziju
instaliraju na ma koje mesto.
Kada govorimo o monitoringu u kontekstu
pouzdanosti tehničkog sistema, neki od bitnih
zadataka monitoringa u realnom vremenu su:
46


Detekcija starta evolucije otkaza,

Klasifikacija evolucije otkaza,

Modelovanje i praćenje degradacije putem
modelovanja pouzdanosti,
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Teledijagnostičke primene mogu biti različite od
jednostavnih do potpuno kompleksnih. Pred
inženjerima održavanja je izbor adekvatnog nivoa
kompleksnosti što najpre zavisi od toga ko će
koristiti procesne podatke i u koju svrhu.
Kompleksniji teledijagnostički sistemi svakako
znače i obučenost osoblja koje treba da interpretira
procesne podatke.
promenljive T homogene populacije individua od
kojih svaka ima “vreme otkaza”. To je definisano
kao verovatnoća da sistem ili komponenta
funkcionišu u period vremena t:
Pouzdanost je dakle sposobnost da se očuvaju
parametri koji karakterišu sposobnost ispunjavanja
zadate funkcije, odnosno očuva kvalitet u
predviđenim uslovima eksploatacije za predviđeno
vreme. U tom svetlu je neophodno izvršiti procenu
procesnih parametara koji će se pratiti kao i njihovih
graničnih vrednosti. U svrhu praćenja procesnih
parametara služi razna hardverska oprema danas
dostupna na tržištu od koje izdvajamo onu koja
može biti od koristi u slučaju praćenja procesnih
parametara turbogeneratora:
t

pozicione senzore

senzore nivoa tečnosti

senzore protoka tečnosti

senzore pritiska

senzore temperature

senzore vibracija

mehaničke senzore

električne senzore

IC senzore

senzori voltaže

senzori brzine rotacije

pojačivače signala itd.
Ono što čini najdirektniju vezu između procene
pouzdananosti tehničkih sistema i teledijegnostike
jesu modeli na bazi monitoring stanja. Sa porastom
tehnika za monitoring stanja, održavanje je dobilo
ambiciju da unapredi tačnost predikcije pouzdanosti
korišćenjem monitoringa. Model Proporscionalnog
rizika (PHM) koji je razvio Cox trenutno je
najpopulariniji model ove vrste. Sličan je i model
proporcionalnog intenziteta (PIM) premda je prvi
model fleksibilniji i kao takav izbegava određene
probleme koji se pojavljuju kod drugog. Pre
koncepta modela proposcionalnog hazarda funkcija
pouzdanosti i funkcija hazarda su matematički bile
definisane na sledeći način. Funkcija pouzdanosti
R(t) je korišćena da predstavi distribuciju slučajne
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
R(t )  P(T  t ) ,

R(t )   f (t )dt ,
gde je:
f (t ) - funkcija gustine otkaza,
P( x) - verovatnoća događaja X.
Sa druge strane funkcija hazarda je definisana
kao:
h  t   lim
t 0
p  t  T  t  t  t  T 
.
t
Razmatrajući jednačine
može se izvesti:
h t  
prethodne jednačine
f t 
R t 
Metod proporcionalnog hazarda se koristi za
procenu hazarda sistema na bazi istorijskih podataka
o otkazima i podacima i monitoring stanja. Ovaj
metod je razvijen od modela ubrzanog životnog veka
(Accelerated Life Model). U prncipu, model
proporcionalnog rizika je takođe model baziran na
metodi statističke analize.
Prednosti ovog modela su u tome što uzima u
obzir i podatke o starosti sistema i o njegovom
stanju te kalkuliše hazard sistem u određenom
vremenskom trenutku.
Iako je ovaj model baziran na proceni hazarda on
ipak nije podesan za predikciju i optimizaciju
aktivnosti održavanja. Prema Roberts-u i Mann-u,
klasični model proporcionalnog hazarda sa
kontinualnom distribucijom ne može se primeniti za
potrebe predikcije pouzdanosti popravljivog sistema
sastavljenog od više komponenata a za dugoročni
period.
Kada govorimo o monitoringu stanja i dijagnozi
kvarova često je nekoliko parametara (koje u teoriji
pouzdanosti nazivamo kovarijantama) koji su mera
stanja sredstava se prate i analiziraju. Uzimajući to u
obzir, izborom različitih kovarijanti mogu se
47
.
formulisati i različiti modeli proporcionalnog
hazarda. Ovo nedvosmisleno ukazuje na to koliko je
jak uticaj podataka o monitoringu stanja na ovaj
model.
Novi modeli za predikciju pouzdanosti koji
koriste podatke o monitoringu stanja su takođe
razvijani pa je na primer Al-Najjar razvio mehanički
model za predikciju nivoa vibracija kotrljajućih
ležajeva. Barbera je prestavio klasični model na bazi
blok dijagrama pouzdanosti za sistem sa dve
komponente sa serijskom vezom. U ovom modelu
kontinualna promenljiva  X n  je usvojena da opiše
stanje svake komponente i (i  1, 2) u vremenu t.
Podaci o monitoringu stanja se mogu koristiti i za
predikciju pouzdanosti sistema ako verovatnoća
otkaza podleže eksponencijalnoj distribuciji a hazard
( ( X )) je proporcionalan stanju sistema.
Primer efikasnog on-line monitoringa parnog
turbogeneratora koju je dao U.S. Electric Power
Research Institute (EPRI) prikazana je na slici 1.
Pored prikupljanja i skladištenja parametara parnog
turbogeneratora, vizija uključuje i izgradnju
dijagnostike i modele pouzdanosti turbogeneratora i
podsistema čiji se podaci o otkazu koriste, kako bi se
predvideli potencijalni otkazi. Ovo konkretno može
da podrazumeva detekciju promena performansi
turbogeneratora, promene vibracija (nivo, ubrzanje,
frekvencija), itd., ali sve promene je potrebno
detektovati u odnosu na očekivani nivo vrednosti,
što jedino vodi brzom reagovanju i pravovremenim
akcijama održavanja. Izveštavanje je moguće putem
različitih mediuma.
Slika 1. Vizija on-line monitoringa parnog turbogeneratora
3. TELEDIJAGNOSTIKA
TURBOGENERATORA
Teledijagnostički centar može biti namenjen
ranom upozoravanju u slučaju abnormalnog
operativnog stanja mašina i postrojenja u fabrici i
time doprinese raspoloživosti i pouzdanosti
celokupne fabrike. Tehnološka rešenja omogućuju
istovremeno prikupljanje procesnih podataka sa više
mesta. Napredni softverski paketi omogućuju
inženjerima održavanja da detektuju probleme
praktično i pre nastanka alarmantnog nivoa. Osoblje
48
za dijagnostiku je podržano od strane specijalista iz
svih delova kompanije koji su uključeni u celokupni
proces teledijagnostike. Rano detektovanje otkaza
omogućuje servisnim timovima da se pripreme
tehnički i ljudstvom, i prema planiranim uslovima u
najboljem redosledu planiranih akcija održavanja da
otklone uzroke nastanka problema.
Siemens nudi tzv. Power Diagnostics Services
kao tele – dijagnostički centar za parne turbo
generatore.
Oni čine oko 5% svih turbogeneratora i turbina
koje prate na ovaj način.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
Kada se jednom izvrši transmisija procesnih
podataka
u
dijagnostički
centar,
nastupa
procesuiranje putem serija naprednih analitičkih
alata i rezultati se prosleđuju do inženjera
održavanja radi dalje analize. Nakon brze detekcije
anomalije, inženjeri pripremaju izveštaje sumirajući
detalje problema, moguće razloge i predlažu akcije
održavanja. Ovaj izveštaj se dalje šalje tehničkim i
regionalnim menadžerima koji dalje sa svojim
ljudstvom razmatraju ozbiljnost problema i
dostupnost delova mašina, postrojenja i ljudstva a
zatim preduzima akcije održavanja[13].
Proces teledijagnostike parnih turbogeneratora
počinje prikupljanjem podataka koji su od interesa
za dijagnostiku. Teledijagnostički centar koristi alate
za simultano prikupljanje i dobijanje operativnih
podataka. Slika 2 prikazuje tok podataka od
udaljenog
postrojenja
do
udaljenog
tele
dijagnostičkog centra.
Ova konfiguracija je dizajnirana da bi se ispunile
potrebe za sigurnošću podataka. Podaci pre ulaska u
udaljeni dijagnostički centar prolaze kroz zonu
provere podataka a baza podataka je zaštićena
firewall-om.
Slika 2. Tok podataka od udaljenih turbogeneratora do teledijagnostičkog centra
Evaluacija
podataka
se
u
udaljenom
dijagnostičkom centru može obavljati u realnom
vremenu zahvaljujući dijagnostičkim modulima
pravljenim u tu svrhu radi praćenja ključnih
procesnih parametara. Cilj ovih modula je da se
operativne anomalije otkriju pre aktivacije alarma od
strane automatske kontrole. Rano upozoravanje
omogućuje prevenciju neželjenih efekata i posledica.
Alarmni nivo je ovom modulu kreiran za svaku
jedinicu postrojenja posebno omogućujući praćenje
specifičnih karakteristika u evaluacionom periodu.
Tokom ovog perioda osnovni operativni uslovi i
opsezi parametara se određuju za svaku jedinicu
postrojenja. Nakon finog podešavanja modula,
monitoring udaljenog postrojenja počinje i svako
odstupanje od definisane osnovice uključuje alarm.
Ako pak modul označi postojanje ozbiljnog
problema tzv. Watchdog File se odmah transferiše
do dijagnostičkog centra. Ovaj fajl je nosilac
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
podataka o aktivaciji alarma, i omogućije
inženjerima da iz udaljenog dijagnostičkog centra
reaguju odmah u realnom vremenu na nastalu
situaciju. Ako je problem izuzetno ozbiljan,
inženjeri kontaktiraju mesto nastanka problema i
direktno radi dobijanja ekspertize i konkretne
pomoći.
Dijagnostički centar radi analitike može da sadrži
razne module i softverske alate:

Dijagnosički automatski procesni sistem
(APS)

Monitor

Baza dijagnostičkih pravila

Baza operativnih podataka

Sistem izveštavanja preko Web stanica.
49
.
Automatski procesni sitem (APS) je opšti
kontrolni sistem za analizu procesa. APS
administrira dolazeće podatke i transferiše ih do
Monitora, baze dijagnostičkih pravila, analitičkih
alata te skladišti neobrađene i procesuirane podatke
u odgovarajućim bazama podataka.
Specijalizovani softveri omogućuju kalkulacije
očekivanih vrednosti za svaki parametar koji se prati
zasnovane na iskustvima iz trening perioda.
Zatim se kalkulacije upoređuju sa izmerenim
vrednostima a nedozvoljena odstupanja aktiviraju
alarm (slika 3).
Monitor ima za cilj da lako omogući uvid u
kretanja procesnih parametara i korelaciju između
istih tokom tzv. trening perioda.
Slika 3. Monitor prikazuje odstupanje izmerenih vrednosti parametara u odnosu na očekivane
Dakle monitor je zapravo efikasan alarm ili alat
za rano upozoravanje koji preuzima monotone
poslove rutinskog monitoringa mašina i postrojenja i
omogućuje im da se koncentrišu na ozbiljniju
problematiku. Ipak monitor omogućuje prikaz da li
se neka pojava razvija u neželjenom pravcu ili ne ali
ne omogućuje tehničku dijagnostiku. Za tu svrhu je
razvijen poseban inteligentni ekspertni sistem koji se
zove baza dijagnostičkih pravila.
Baza dijagnostičkih pravila je posledica
zajedničkog rada inženjera održavanja i inženjera
zaduženih za razvoj softvera i najkraće rečeno
predstavlja pravila koja se odnose na pitanja
dijagnostike i kontrole posmatranih sistema i koja
omogućuju trendovanje kritičnih parametara kroz
vreme. Baza dijagnostičkih pravila je dizajnirana
takođe i sa namerom da se analiziraju startne, tokom
rada, kao i trenutne promene opterećenja a daje
mogućnosti i za kalkulacije operativnog vremena.
Pre primene teledijagnostike analiza podataka je
bila obavljana softverima široke namene poput
recimo Microsoft Excel-a pa je i izveštavanje bilo
prilagođeno takvoj formi analize. Ipak kako broj
mašina i postrojenja koji se teledijagnostički tretira
neprestano raste ovaj način izveštavanja postaje
nepraktičan pa je izveštavanje putem Web stranica
neuporedivo jednostavnije jer omogućuje lakši
pristup potrebnim podacima.
Pitanje privatnosti podataka se rešava
upotrebom personalnih ovlašćenja da se pristupi
Web stranici.
50
Ovakav način izveštavanja iziskuje najmanja
ulaganja a daje neophodnu brzinu pristupa i prenosa
podataka[14].
4. ZAKLJUČAK
Razvoj teledijagnostike u industriji rapidno raste i
njen rast i razvoj su u budućim godinama izvesni
zbog velikih prednosti koje pružaju i potreba
industrije da tako funkcioniše. Ovime će ovakvi
specijalizovani
teledijagnostički
centri
biti
dominantan način primene teledijagnostike za
tubrogeneratore. Ovi centri omogućuju prikupljanje
podataka, njihovu analizu, skladištenje i brzo
izveštavanje koje omogućuju ranu detekciju
anomalija operativnog stanja. Ovakav način
dijagnostike zahteva i nametanje novih poslovnih
ciljeva pred industriju poput održavanja izuzetno
visokog nivoa ispravnosti tehničkih sredstava,
uspostavljanje kontrole nad pouzdanošću tehničkih
sredstava i optimizacijom funkcionisanja putem
kontinuiranog
monitoringa.
Ovakva
vizija
poslovanja i inženjeringa skopčana sa održavanjem
složenog tehničkog sistema kakvi su parni
turbogeneratori podrazumeva i disciplinovanu i
doslednu primenu svih formiranih standarda u
primeni teledijagnostike, te i sami korisnici usluga
ovakvih teledijagnostičkih centara mogu doprineti
visokom kvalitetu i brzini donešenih odluka te time
poboljšati raspoloživost sopstvenih mašina i
postrojenja.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
LITERATURA
[1] Peter W. Tse, Ling S. He, “Web And Virtual
Instrument Based Machine Remote Sensing,
Monitoring And Fault Diagnostic System”,
Technical Conference and Computers and
Information in Engineering Conference
Pittsburgh, PA, 2001.
[2] Tamás Bécsi, Szilárd Aradi, “Reliability Of
Data Transfer And Handling In Railway
Telemonitoring Systems”
[3] Brummel, H., “On-line Monitoring Of Power
Plants”, Berlin, Germany, 2006.
[4] Baxter, N., De Jesus, H., Remote Machine
Monitoring: A Developing Industry, June 2006.
[5] D.
Milošević,
“Modeli
obezbeđenja
pouzdanosti složenih mašina i postrojenja u
termoelektranama“, doktorska disertacija (u
pripremi)
[6] N. Savić, „Modeli organizacije održavanja
složenih postrojenja u termoelektranama a na
principima
reinženjeringa“,
doktorska
disertacija (u pripremi)
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
[7] Lj. Josimović, „Optimizacija postupaka
vibrodijagnostike turbogeneratora“, doktorska
disertacija (u pripremi)
[8] D. Milosević, Ž. Adamović, A., Ašonja,
„System Reliability In Energetics“, Serbian
Academic Center, 2012.
[9] Ž., Stojanović, M., Topličević, S., Ristić,
„Primena termografije u dijagnostici toplotnih
stanja
mašinskih
sistema“,
Tehnička
dijagnostika, vol. 10, br. 4, Beograd, 2011.
[10] Đ., Dihovični, „Primena baza podataka u
ispitivanju pouzdanosti konstrukcija velikih
dimenzija“, Tehnička dijagnostika, vol. 10, br.
3, Beograd, 2011.
[11] http://mycite.omikk.bme.hu
[12] http://www.imia.com/downloads/imia_papers/
wgp42_2005.pdf
[13] N., Zuber, L., Ličen, mlađi, „Mogućnosti
primene metoda veštačke inteligencije u
automatizaciji vibrodijagnostičkih metoda“,
Tehnička dijagnostika, vol. 10, br. 2, Beograd,
2011.
[14] N., Zuber, Š., Rastislav, „Daljinski monitoring
stanja
rotirajućih
mašina“,
Tehnička
dijagnostika, vol. 11, br. 1, Beograd, 2012.
51
STRUČNI RAD
.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA PARNIH
TURBINA NA BAZI RIZIKA
RISK-BASED TECHNICAL DIAGNOSTIC
OF STEAM TURBINES
mr Nenad Stanković 1
prof. dr Živoslav Adamović 2
Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu 1
Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“,
Zrenjanin 2
REZIME
ABSTARACT
U radu je data tehnička dijagnostika za pouzdan rad
parnih turbina, koja se zasniva na bazi rizika (Risk
Based Inspection – RBI), koja ima za cilj sprečavanje
katastrofalnih otkaza i praćenje stanja na parnoj
turbini.
In this paper we presented technical diagnostics for a
reliable operation of steam turbines based on risk
Risk Based Inspection – RBI). Its aim is to prevent
disastrous malfunctions, as well as to monitor the
condition of the steam turbine.
Ključne reči: Parne turbine, tehnička dijagnostika na
bazi rizika
Key words: Steam turbines, risk-based technical
diagnostic
1. UVOD
Tehnička dijagnostika parnih turbina sa
pratećom opremom predstavlja sve aktivnosti koje
se vrše radi ocene trenutnog stanja ili davanja
prognoze ponašanja sistema parne turbine u
određenom vremenskom periodu. Pri tome koristi
sve raspoložive algoritme, pravila i modele koji su
neophodni za određivanje stanja sistema, sa ciljem
pravovremenog predviđanja pojave neispravnosti.
Na taj način se povećava pouzdanost, raspoloživost
i efektivnost postrojenja parne turbine sa pratećom
opremom.
Pošto još uvek ne postoji opšti koncept
formiranja
dijagnostičkog
sistema
na
termoelektranama, neophodno je istaći sledeće [2]:


52
tehnička dijagnostika predstavlja značajno
sredstvo
za
povišenje
pouzdanosti,
ekonomičnosti i sigurnosti u eksploataciji
sistema parne turbine sa svojom pratećom i
osnovnom opremom;
najveći efekat primene sredstava tehničke
dijagnostike dobija se njenim usklađivanjem
sa metodama za kratkoročnu i dugoročnu
prognozu pouzdanosti i njenu optimizaciju,
najčešće po ekonomskom kriterijumu;

osnovni zadaci tehničke dijagnostike na
parnoj
turbini
u
sklopu
sistema
termoelektrane najčešće se formulišu kao:
a) prognoza i mere za sprečavanje havarija,
b) smanjenje broja i dužine trajanja ispada,
kroz blagovremeno predviđanje,
c) otkrivanje i praćenje razvoja uzroka otkaza,
d) skraćivanje obima planskih i neplanskih
remonta na račun usavršavanja i primene
metoda tehničke dijagnostike,
e) sprečavanje ili otklanjanje u procesu
eksploatacije uslova rada, koji predstavljaju
generator oštećenja i pojave otkaza , kao i
f) računarom podržano praćenje radnih resursa
i efektivnosti proizvodnje sistema parne
turbine u okviru termoelektrane.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Primena metoda tehničke dijagnostike i
pogodnost za kontrolu stanja parne turbine
značajno utiče na pogodnost održavanja kao i na
njegovu unutrašnju karakteristiku (njegove celine
ili elemente), odnosno na stanje funkcionalnosti
pri definisanim uslovima u tačno određenom
periodu vremena funkcionisanja, pri čemu
pretpostavlja da se održavanje obavlja u skladu sa
postupcima planiranim i propisanim postupcima.
Ovaj uticaj se ogleda preko određenih faktora, od
kojih posebno treba napomenuti dinamiku,
karakteristike nastanka otkaza, sposobnost
sastavnih elemenata sistema parne turbine i
sistema termoelektrane u celini da održe radnu
sposobnost prema nameni i sigurnosti, uz
mogućnost procene stanja elemenata i utvrđivanja
uzroka nastanka otkaza.
Mogućnost ispitivanja i pregleda sistema ili
njegove sastavne celine (elemenata) u procesu
kontrole stanja sistema parne turbine planira se već
u etapi razrade i projektovanja kroz preciziranje
elemenata za obavljanje glavnih i pomoćnih
funkcija na nivou projektovanih veličina (sa
dozvoljenim odstupanjima), kao i elemenata
sigurnosti, zaštite na radu, zaštite od požara i zaštite
životne sredine[5]. Svaki od postupaka procene
tehničkog sistema parne turbine, koji obuhvataju
analizu objekta ispitivanja, postavljanje teorije i
metoda ispitivanja, izradu odgovarajućih algoritama
programa ispitivanja, određivanje načina i sredstava
za proučavanje određenih svojstava i karakteristika
tehničkog sistema u celini, svojim specifičnostima
utiče na razne načine na pogodnost održavanja. Od
posebnog značaja je razmatranje samog režim
ispitivanja u okviru procesa eksploatacije ovog
sistema ili u vreme prekida rada, načina njegove
realizacije i stepena automatizacije baze podataka
(mogućnost primene informacionih tehnologija).
Razvoj tehničke dijagnostike na parnim
turbinama išao je u pravcu ostvarivanja funkcija
koje turbina treba da obezbedi. Provera
ispravnosti, radne sposobnosti i funkcionalnosti
turbinskog postrojenja, uz lociranje mesta otkaza
na najnižem hijerarhijskom nivou, elementi su na
bazi koje se vrši procena preostalog veka
korišćenja ili trenda pojave neispravnosti.
Značajni ekonomski efekti i sniženje
eksploatacionih troškova kroz pravovremeno
otkrivanje mogućih uzoraka otkaza komponenti
turbinskog postrojenja, moguće je ostvariti kroz
primenu metoda i sredstava tehničke dijagnostike.
Pri tome, prognoze i definisanje uzroka otkaza
mogu se ostvariti u toku same eksploatacije
turbinskog postrojenja ili u okviru zastoja i
vremena za remont postrojenja i opreme, pa se
razlikuju eksploataciona (radni režim) i remontna
(stacionarni režim) tehnička dijagnostika, kao
sastavni elementi održavanja prema stanju
turbinskog postrojenja u okviru elektrane, kao
višeg hijerarhijskog sistema. Značajna primena
tehničke dijagnostike je i kod davanja kratkoročne
i dugoročne pouzdanosti sistema parne turbine sa
pratećom opremom i njene optimizacije, najčešće
po ekonomskom kriterijumu [6].
Važnost primenjenih metoda dijagnostike u
ugroženom prostoru, u smislu povećanja
sigurnosti takvih pogona, je u pravovremenom
otkrivanju otkaza na opremi u prostoru ugroženom
eksplozijom, sa ciljem sprečavanja nastanka većih
havarija, koje dalje mogu biti uzročnik paljenja
eksplozivne atmosfere. Pri tome, svako
prekomerno zagrevanje opreme ili dela opreme je
znak greške ili otkaza. Najzastupljenije
dijagnostičke metode, koje se mogu koristiti kako
na elektro, tako i na mašinskoj opremi su,
svakako, vibraciona dijagnostika i dijagnostika
infracrvenom termografijom. Obe ove metode
pripadaju tehnici ispitivanja metodom bez
razaranja materijala (Non Destructive Testing –
NDT) [2].
Slika 1. Koncept upravljanja ukupnim rizikom parnih turbina
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
53
.
2.
RIZIK
Rizik je kvantitativni i kvalitativni opis
opasnosti, tj. mera opasnosti ili nivoa opasnosti.
Pošto je otkaz neke komponente parne turbine u
suštini statistički proces (verovatnoća pojave),
rizik je adekvatna veličina koja može da posluži
kao orijentir za donošenje odluka o aktivnostima
održavanja.
Upravljanje ukupnim rizikom je zato našlo
svoje mesto (i ima bitnu ulogu) u održavanju
parnih turbina (slika 1).
Evidentno je da je za određivanje potreba
održavanja pored posledica i verovatnoća pojave
otkaza: za određenu komponentu parne turbine
mogu posledice biti izuzetno velike. Ali, ukoliko
je verovatnoća pojave ovog događaja veoma mala,
onda je rizik otkaza ove komponente manji od
otkaza neke druge komponente sa manjim
posledicama ali većom verovatnoćom pojave.
Može se primetiti da je potreba za održavanje
jedne komponente kvantifikovana rizikom: što je
veći rizik to je veća potreba za održavanjem.
3. TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA PARNIH
TURBINA NA BAZI RIZIKA
Bezbednost parnih turbina treba da se nadgleda
i kontroliše radi minimizacije rizika. Kontrola
bezbednosti nije statistički problem, već je
kontinualni proces. U tom cilju potrebno je
kreiranje organizovane kontrole, kako bi se proces
u parnim turbinama bezbedno izvodio.
Tehnička dijagnostika na bazi rizika (Risk
Based Inspection – RBI) ima za cilj sprečavanje
katastrofalnih otkaza. Da bi se ovaj cilj ostvario,
moraju se identifikovati sastavni delovi jednog
postrojenja čiji otkaz može dovesti do povrede
ljudstva i velikih finansijskih gubitaka.
Zadatak ove metode je da se definišu
odgovarajući programi tehničke dijagnostike za
posmatranu parnu turbinu, tako da se:

54
identifikuju ocene i rangiraju svi rizici sa
stanovišta
prekida
radnog
procesa,
bezbednosti i sigurnosti radnika

odrede mere koje treba da se preduzmu da bi
se značajni rizici smanjili.
Pored kritičnih delova sistema već u početnim
fazama treba analizirati i sve one delove koji
imaju značajan uticaj na troškove održavanja, bilo
sa stanovišta učestanosti opravke i/ili sa stanovišta
veličine troškova opravke.
Ova metoda nudi dva osnovna alata za
postizanje optimizacije odnosno između rizika i
ulaganja u tehničku dijagnostiku:

kvalitativni i

kvantitativni.
Kvalitativni alat tehničke dijagnostika na bazi
rizika je važan za početne analize.
Cilj ove analize je da se ocenjena područja
procesa stave u jednu matricu, na primer „pet puta
pet“ (pet rangova verovatnoće i pet rangova
posledica), koja rangira pojedine delove sistema sa
stanovišta rizika.
Kvantitativni alat tehničke dijagnostika na bazi
rizika služi da bi se odredili rizici za svaki važan
ili kritičan deo sistema. Tek se sa informacijama
ovog nivoa može definisati efikasan program
tehničke dijagnostike. Ovim postupkom se
ocenjuje i rizik celog sistema, kao i uticaj svakog
pojedinačnog dela.
Troškovi sakupljanja i obrade podataka uopšte
nisu zanemarljivi. Samo u retkim slučajevima
podaci su dostupni u elektronskoj formi, npr. u vidu
baze podataka. Najčešće je reč o podacima u
papirnoj formi, tako da njihovo „uobličavanje“
predstavlja mukotrpan posao. To iziskuje i utrošak
vremena, samim tim i novac, ali se ova investicija
sprovodi jedanput i u svakom slučaju gledano sa
više aspekata.
U okviru prave analize potrebno je za svaku
komponentu odrediti moguće tipove otkaza. Sve
različite vrste štete (povrede ljudstva, prekidi
proizvodnje) moraju biti izračunate primarnim
modelima.
Pri analizi je potrebno voditi računa da jedan
određeni deo (komponenta) može da otkaže na
različite načine, tj. troškovi održavanja koji su
povezani sa njihovim otkazom moraju biti ocenjeni
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
sa uslovnom verovatnoćom određene vrste otkaza,
odnosno treba da se uzme u obzir prilikom
određivanja rizika.
Nakon određivanja veličina posledica i
verovatnoća
otkaza
svake
komponente
izračunavaju se različiti rizici. Proces (tok)
tehničke dijagnostika na bazi rizika vodi konačno
do grafika rizika za celokupno postrojenje, u kome
su predstavljene posledice nasuprot verovatnoća
pojave otkaza (slika 2).
U tu svrhu vrši se predstavljanje rizika u formi
jedne matrice rizika. Izračunavanjem rizika može
se utvrditi da li su u pojedinim slučajevima rizici
prihvatljivi u okvirima postavljenih kriterijuma.
Za redukovanje rizika moraju biti ustanovljene
određene mere po mogućnosti sa što manjim
troškovima, tj. treba optimizovati efekat mera održavanja u smislu smanjenja rizika sa troškovima
njihovog sprovođenja.
Slika 2. Definicija rizika
Učinak se može sagledati
troškovno-korisni faktor:
TKF
posmatrajući
RBM
RNSM  TIM
gde su:
TKF - troškovno-korisni faktor
RBM - rizik bez mera
RNSM - rizik nakon sprovođenja mera
TIM - troškovi izvođenja mera.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
(1)
Ukoliko se ne sprovode mere, ovaj faktor
dobija vrednost 1. Međutim, ako se izvedu
efikasne mere održavanja, dolazi do redukcije
rizika pri datim merama, odnosno TKF raste,
dostiže svoj maksimum i potom opet pada.
U osnovi metoda smanjenja rizika je dobijanje
više informacija o stanju oštećenosti određenog
elementa tj. dijagnostifikovani element. Svaka
dijagnostička inspekcija daje informacije o
stepenu oštećenosti. Inspekcija je utoliko
efikasnija ukoliko je dobijena informacija preciznija.
Bez sprovođenja dijagnostičke kontrole je
pojava
otkaza
(kvantifikovana
pomoću
verovatnoće otkaza) zasnovana na proceni
eksperata. Ona može biti relativno netačna.
Inspektovanje je nosilac znanja koje treba da
ratifikuje nepouzdanost.
Statističke metode omogućavaju da se preostala neodređenost nakon inspekcije sa
određenim efektivitetom i samim tim i
preciznijom verovatnoćom pojave otkaza izračunaju. Kao što se može i očekivati, ne može se
verovatnoća
pojave
otkaza
višestrukim
dijagnostikovanjem i dalje po želji smanjivati.
Ako ni sa dijagnostičkim kontrolama dostignuti
nivo preostalog rizika nije prihvatljiv, prelazi se na
alternativne metode. Ovo je naročito izraženo kod
prekida procesa, gde je u takvim slučajevima
poželjno imati redundantni sistem. Npr. ukoliko
jedna komponenta otkaže, automatski se uključuje
rezervna, koja preuzima njenu funkciju.
Time je obezbeđeno odvijanje procesa. ali
nasuprot tome imamo troškove postavljanja i
održavanja redundantne komponente. Pomoću
opisane troškovno-korisne analize moguće je
proveriti da li je postojanje redundantnog
elementa (elementa u paralelnoj vezi) isplativo.
Jedna od mogućih metoda smanjenja rizika je
metoda zamene komponenti. Ova mogućnost je
prikladna za komponente koje imaju veliku
verovatnoću otkaza, odnosno kod kojih starenjem ona raste. Ako se zamena vrši sa
komponentom novog tipa sa boljim karakteristikama, to takođe vodi do smanjenja
verovatnoće otkaza i može se isto tako proračunati smanjenje rizika primenom ove metode
nasuprot dodatnim troškovima.
55
.
Investiranjem u smanjenje rizika na parnim
turbinama očekuju se ekonomski merljive koristi. Iz
ovoga proizilazi da je važnije rizik identifikovati i
sa njime na pravi način upravljati, nego insistirati
na eliminaciji rizika "po svaku cenu".
To je nova filozofija upravljanja složenim
termoenergetskim sistemima, tzv. Upravljanje na
bazi rizika.
4. METODE UPRAVLJANJA
ODRŽAVANJA PARNIH TURBINA
NA BAZI RIZIKA
Održavanje na bazi rizika je pristup unapređenja sistema upravljanja održavanjem. Prednost
RBM u odnosu na ostale pristupe je u tome što
zasniva program aktivnosti održavanja na riziku,
kao osnovi za davanje prioriteta i poboljšanju
dijagnostičkog programa.
Ovaj pristup se koristi radi nearanžiranja
resursa održavanja usmeravanjem pažnje
(učestalijim inspekcijama ili održavanjem)
visoko-rizičnih komponenti i smanjivanjem
rizika celokupnog energetskog sistema. Stoga
RBM omogućava efikasnije iskorišćenje resursa
održavanja održavanjem visokog nivoa bezbednosti.
Kao dalji razvoj metoda RCM, održavanje na
bazi rizika uključuje korišćenje tehnika koje
estimiraju "stanje" opreme. Pomoću informacije
o stanju, verovatnoće otkaza i posledica otkaza
determiniše se rizik koji karakteriše otkaz
posmatranog dela energetskog sistema.
Metode održavanja na bazi rizika ne predstavljaju
zamene za postojeće metode, već suštinski
njihovu važnu i korisnu dopunu. Naime,
upravljanje održavanjem na bazi rizika usmereno
je prvenstveno na preventivno održavanje i to na
preventivno održavanje prema stanju, koje se
zasniva na osmišljenim tehničkim pregledima posmatranog sistema. Na osnovu rezultata pregleda
donose se odluke o potrebnim postupcima održavanja, kao i o tome šta, gde kako i kada treba
pregledati u narednom periodu. Pošto rizik jednog
događaja ima dve komponente, tehnički pregled
treba da je tako definisan da se njime smanjuje
jedna ili obe komponente rizika (slika 3).
56
Slika 3. Osnovne osobine savremenih metodologija
održavanja
Metoda
RBLM
("Risk-Based
Life
Management"), odnosno "Upravljanje vekom na
bazi rizika" razvijena na MPA Institutu pri
Univerzitetu u Štutgartu predstavlja jednu
praktičniju verziju metoda RBI. Ona je fokusirana na upravljanje vekom trajanja kritičnih
komponenata složenih tehničkih sistema. Njen
cilj je definisanje optimalnih programa tehničkih
pregleda, s težištem na kritične elemente najvišeg
rizika.
Kao i kod metode RBI, analiziraju se rizici za
sve komponente sistema, pa se rangiranjem, tj.
"screening"-om definišu kritične komponente na
koje treba da se obrati posebna pažnja.
Suština ovog prilaza se nalazi u odgovorima
na sledeća pitanja:
- kako da se odredi rizik,
- kako da se oceni rizik,
- kako da se donese odgovarajuća odluka na
bazi rizika,
- kako da se omogući efikasno upravljanje
sistemom održavanja na bazi rizika.
To podrazumeva određivanje prioriteta i
kritičnih mesta, zatim definisanje načina rešavanja ovih problema, odnosno načina
optimizacije (tabela 1) posmatranog energetskog
sistema, uključujući odluke o sprovođenju
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
odgovarajućih postupaka održavanja, kao i odluka
o vremenskom periodu kada treba da se obavi
sledeća dijagnostika. Ovo zahteva i određenu
organizaciju rada, odnosno adekvatne nadležnosti,
ali i odgovornosti.
U praksi, metoda se svodi na određivanje rizika
za svaku važnu, odnosno kritičnu komponentu
pomoću -modela, odnosno RCLM postupka
("Risk Informed Component Life Management").
Aplikacija ALIAS ("Advanced modular intelligent
Life Assessment Software System") daje podatke
koji imaju upotrebnu vrednost [6].
RBLM optimizuje sledeće odluke:
- Šta treba da se inspektuje? (prioritet),
- Kako treba da se inspektuje? (koje metode.
obim),
- Kada treba da se dijagnostifikuje?
- Takođe, definiše ko i zašto donosi odluke?
Tabela 1. Određivanje prioriteta, kritičnih mesta,
definisanje načina rešavanja ovih problema,
odnosno načina optimizacije
Rešenje
Predmet
Šta - prioriteti
Gde – kritične lokacije
Koliko
pregleda
–
optimizacija
Zašto – odluka o stanju
komponenti
Kada
–
terminisanja
pregleda
Ko – jasna
odgovornosti
Optimizacija
sledećeg
idetifikacija
RBI/RBLM
Dijagnostika
na
bazi
informacije o
riziku;
Održavanje i
strategija
upravljanja
sistemom
tehničke dijagnostike i održavanja na bazi rizika",
predstavlja sledeći korak u razvoju metoda
upravljanja održavanjem na bazi rizika - projekat
koji se realizuje počev od 2001. godine pod
pokroviteljstvom Evropske zajednice.
5. EKSPERIMENTALNO PRAĆENJE
STANJA NA PARNOJ TURBINI PT
110/120-130-4
Na parnoj turbini PT-110/120-130-4 u
“Termoelektrani-toplani Novi Sad”, Novi Sad
izvršeno je praćenje stanja i kontrola pojedinih
parametara koji mogu da utiču na rizik rada parne
turbine u vremenskom intervalu od 30 dana.
1. Pritisak kondenzatora
Na dijagramu na slici 4. može se uočiti da
pritisak konstantno varira u granicama od 0,5 do
1,0 bara.
2. Relativno toplotno širenje kućišta parne
turbine
Na slici 5. uočava se jednako linearno širenje
u svim vremenskim intarvalima.
3. Toplotno širenje kućišta parne turbine
Na slici 6. uočava se da je toplotno širenje isto
do samog kraja kontrolisanog vremenskog
intervala i na kraju, usled zaustavljanja rada
parne turbine, počinje konstantno da opada.
Organizacija
Metoda RBI ("Risk-Based Inspection"),
odnosno "Tehnička dijagnostika na bazi rizika” je
razvijena na Američkom institutu za naftu i
definisana je standardom API 581.
Metoda RIMAP ("Risk-Based Inspection and
Maintenance Piocedures"), odnosno "Postupci
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Slika 4. Pritisak kondenzatora parne turbine
57
.
4. Aktivna snaga pare
Na slici 7. aktivna snaga pare varira od
maksimale do minimalne vrednosti u zavisnosti
od potrebe potrošača za parom.
5. Temperatura pare ispred stop-ventila
Na slici 8. temperatura pare je jednaka u celom
vremenskom intervalu, a tek pri zaustavljanju
parne turbine dolazi do njenog opadanja.
6. Pritisak pregrejane pare ispred stopventila
Slika 5. Relativno toplotno širenje kućišta parne
turbine
Na slici 9. pritisak se kreće u granicama od
100 do 150 bara, a tek pri zaustavljanju parne
turbine dolazi do njegovog opadanja.
Slika 8. Temperatura pare ispred stop-ventila
Slika 6. Тоplotno širenje kućišta parne turbine
Slika 7. Aktivna snaga parE
58
Slika 9. Pritisak pregrejane pare ispred stopventila
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
6. ZAKLJUČAK
Tehnička dijagnostika parnih turbina na bazi
rizika ima za cilj sprečavanje katastrofalnih
otkaza.
Komponente parnih turbina mogu biti u
operativnom stanju, degradiranom stanju, u stanju
otkaza i stanju spremnom za održavanje.
Tehnička
dijagnostika
ima
za
cilj
identifikovanje komponenti u degradiranom
stanju, gde se pruža mogućnost da se spreči
odnosno popravi degradacija i time spreči prelaz iz
degradiranog stanja u stanje otkaza.
Posledica nesprečavanja takve degradacije
može biti katastrofalni otkaz cele parne turbine i
povreda ljudstva, kao i velikih finansijskih
gubitaka.
7. LITERATURA
[1] Adamović, Ž., 2007. Voskresenski V.,
Tul, R.: Održavanje na bazi rizika,
Društvo za tehničku dijagnostiku Srbije,
Beograd,.
[2] Miličić, D., Milovanović, Z. 2010. Parne
turbine, Univerzitet u Banja Luci,
Mašinski fakultet, Banja Luka.
[3] Adamović, Ž., Adamović D., 2009.
Tehnička dijagnostika, Društvo za
tehničku dijagnostiku Srbije, Beograd.
[4] Stanković, N., Adamović, Ž., Ilić, B.,
Savić, B., 2013. Značaj tehničke
dijagnostike za pouzdan rad parnih
turbina, Tehnička dijagnostika, (1), pp.
20-30.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
[5] Ilić, B., Adamović, Ž., Jevtić, N., 2012.
Automatizovana dijagnostička ispitivanja
u
procesnoj
industriji,
Tehnička
dijagnostika, Beograd, 11(3), pp. 11-18.
[6] Ašonja, A., Adamović, Ž., Gligorić, R.,
Mikić, D., 2012. Razvoj modela
laboratorijskog stola za ispitivanje
pouzdanosti poljoprivrednih kardanskih
vratila , Tehnička dijagnostika, 11(3),
pp. 27-32.
[7] ***: „Termoelektrana-toplana Novi Sad“,
Novi Sad, Dokumentacija za eksploataciju
parne turbine PT-110/ 120-130-4.
[8] ***: TOSHIBA – Support Services Riskbased Maintenance Service (RBM), pp.
1-4.
59
.
Nova knjiga
MODULI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
Prof dr Živoslav Adamović, mr Božo Ilić, M.Sc Stevan Vulović,
M.Sc Marko Vulović i M.Sc Saša Meza : ENERGETSKA EFIKASNOST - Energetska efikasnost - Energija i
ekologija- Održivii razvoj, Srpski akademski centar, Novi Sad, 2013. god
O Održivom razvoju planete Zemlje je pokrenuta ogromna
sinonim energetske efikasnosti zgrade.
snaga savremenog sveta; od običnog čoveka do političkih
Autori navode faktore koji utiču na potrošnju energije, a to
partija i organizacija, pa i organizacija Ujedinjenih nacija, da
su: lokacija, položaj, orjentacija, oblik, prostorno oblikovanje u
sačuvaju ono što se može sačuvati na Zemlji, za budućnost.
njenoj okolini, omotač zgrade i još par elemenata.
Knjiga koju treba svakako pročitati i prostudirati je
Autori se bave i Unapređenjem energetske efikasnosti
ENERGETSKA EFIKASNOST autora Prof. dr Živoslava
postojećih zgrada i navode primere sanacije istih. Nadalje,
Adamovića, mr Bože Ilića, M.Sc Stevana Vulovića, M.Sc
autori
Marka Vulovića i M.Sc Saše Meze, u izdanju Srpskog
sertifikovanja zgrade i izdavanja pasoša svakoj ponaosob uz
akademskog centra iz Novog Sada, koja u tri segmenta:
elaborat o energetskoj efikasnosti. Kategorisanje zgrada kao
Energetska efikasnost, Energija i ekologija i Održivi razvoj
osnova za energetsku efikasnost nekog područja ili zemlje je
upravo objašnjava na kojim postulatima treba graditi odnos
potreba koju Ujedinjene nacije traže od svih svojih članica da
inženjerskog poziva i odnosa prema prirodi iz koje smo i u
bi imale uvid gde i koliko se troši ili ima potrebe za energijom.
navode
propise
savremenog
sveta
o
potrebi
koju ćemo. Planeta Zemlja je, industrijskim razvojem, naročito
Uticaj pojedinih izvora energije na životnu okolinu, kao što
u prošlom veku, ozbiljno ugožena do te mere da je treba
se: kisele kiše, izlivanje nafte i fekalije u vodotokove i okeane,
spašavati. Autori su predstavili nekoliko Modula u kojima se
nuklearni otpadi i incidenti nuklearki, upućuje na to da energija
za svaku oblast privrede može naći način da se štetni uticaj na
i ekologija imaju dodirnih i razdvojnih tačaka. Pravilna
prirodnu okolinu svedu na najmanju meru.
upotreba energije u domenu Održivog razvoja je idealan spoj.
U prvom delu, pored osnovnih pojmova o energetskoj
Rasipanje energije predstavlja gubitak i štetu koja se
efikasnosti, autori navode načine proizvodnje energije i,
karakteriše kao katastrofa za Održiv razvoj i očuvanje planete
posebno, primere potrošnje energije. Modul Energetska
Zemlje. Zato autori navode niz primera Globalnog zagrevanja i
efikasnost u saobraćaju daje niz elemenata uštede energije na
njenu štetnost po budućnost planete Zemlje i života na njoj.
načine koji su poznati, u novim tehnologijama, u svetu kao što
su ekološka vozila ili električni automobili.
Od davnina su, kroz vekove, umni ljudi ukazivali na
potrebu očuvanja prirode, juče, danas i sutra. Organizovali su
Energetska efikasnost u industriji upućuje na primenu i
se u društva, partije i organizacije. Organizovali kružoke,
upotrebu svih sredstava koje bi dale što manju potrošnju novih
seminare, skupove i, na kraju, međunarodne organizacije i
energenata, upotreba otpadne toplote na primer.
konferencije. Poznate su konferencije u Rio de Ženeriru,
Često se misli da je zgrada mesto stanovanja u idealnim
Stokholmu ili Kjotou, gde su donešene deklaracije o Zaštiti
uslovima. Ušteda energije može se dostići i do 50% od
planete Zemlje, sa potpisima stotine državnika i predstavnika
potrošnje zgrade, ako se vodi računa od projektovanja do
država svih kontinenata. Državnici najrazvijenih zemalja su se
korišćenja stambenog prostora. Naročito to važi za zgrade koje
deklarisali za zaštitu, ali nisu potpisivali te dokumente.
su građene u prošlom veku, industrijska gradnja višespratnica i
U poslednjem odeljku ove knjige, koju preporučujemo,
oblakodera, koje troše više energije nego što im je potrebno.
govori se o Pravnoj regulativi u oblasti energetske efikasnosti,
Zato bi savremena zgrada trebala da se gradi po zakonima
gde se navodi napred već rećeno. Pravna regulativa u oblasti
energetske efikasnosti ili zakonima ekologije, koji su usvojeni i
energetske efikasnosti u Republici Srbiji i Zakon o efikasnom
međunarodno priznati.
korišćenju energije donet 15. marta 2013. godine je poslednje
Energetska efikasnost zgrade je najobimniji modul ove
što su nam autori priredili u ovoj interesantnoj knjizi za one
knjige i zastupa sve elemente koji tretiraju zgradu kao objekat
koji se bave tehnikom, one koji studiraju ili im je delatnost
ekološke stabilnosti u savremenoj izgradnji do sertifikacije
vezana za zaštitu životne sredine.
zgrade na energetsku efiksnost i, na kraju, "Zelene zgrade" kao
60
mr Slavko M Cvetković
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
.
REZIME
1. Prof. dr Novica Grujić, Mirela Simonović, Dušan Grujić
UPRAVLJANJE RIZIKOM KORIŠĆENJEM METODA
TEHNIČKE DIJAGNOSTIKE I POUZDANOSTI
ABSTRACT
1. Prof. dr Novica Grujic, Mirela Simonovic, Dusan Grujic
RISK MANAGEMENT USING METHOD
TECHNICAL DIAGNOSIS AND RELIABILITY
Upravljanje rizikom u tehnici podrazumeva pravovremeno preduzimanje
potrebnih mera i aktivnosti na planu obezbeđenja sigurnosti
funkcionisanja tehničkih sistema (TS) prema projektovanoj nameni.
Sigurnost pri eksploataciji TS pretpostavlja normalan rad bez
havarijskih i drugih rizika i sugurnost za okolinu posebno za ljudski
faktor. Primena metoda tehničke dijagnostike je nezaobilazni činilac i
kod upravljanja rizikom TS. Nivo pouzdanosti je značajan u svim fazama
životnog ciklusa TS. Rezultati tehničke dijagnostike i pouzdanosti kao
pokazatelji kvaliteta TS mogu se koristiti kod revitalizacija,
rekonstrukcija itd.
Risk management technique involves taking the necessary measures in a
timely manner and activities to ensure security of the technical system
(TS) according to the designed purpose. Safety in exploitationTS as
sumes normal operation without malfunction and other risks and
security measures for the environment especially for the human factor.
The use of methods of technical diagnostics is an essential element of
risk management and TS. The level of confidence is important in all
phases of the TS. Results of technical diagnostics and reliability as
indicators of the quality of TS can be used for rehabilitation,
reconstruction and so on.
2. Prof. dr Branko Pejović, dr Bogdan Ćirković, dr Aleksandar Todić,
Nemanja Vasić
2. Prof. dr Branko Pejovic, dr Bogdan Cirkovic, dr Aleksandar Todic,
Nemanja Vasic
O JEDNOJ ANALOGIJI IZMEĐU TORZIONIH
OSCILACIJA KOD RADNIH VRETENA MAŠINA
ALATKI I ELEKTRIČNIH SISTEMA
ABOUT AN ANALOGY BETWEEN TORSIONAL
OSCILLATION IN WORKING OF SPINDLE MACHINE
TOOLS AND CIRCUIT
U radu je, polazeći od kinematske šeme jednog opšteg prenosnika za
glavno kretanje mašine alatke za obradu rezanjem, predstavljen
dinamički model za određivanje torzionih oscilacija za proizvoljno
radno vreteno. Pri ovome pored glavnih parametara dinamičkog
sistema, uzete su u obzir i elastične karakteristike odnosno karakteristike
prigušenja. Postavljene dinamičke jednačine obrtnog kretanja sistema,
određenim matematičkim operacijama svedene su na jednu
diferencijalnu jednačinu koja ima pogodan oblik za uspostavljanje
analogije. Nakon toga za zatvoreno električno kolo koje je priključeno
na izvor elektromotorne sile, u kome su prisutne tri karakteristične
otpornosti, primenom drugog Kirhofovog pravila, izvedena je
diferencijalna jednačina koja povezuje električne veličine sa
naelektrisanjem kao promenljivom. Na bazi postavljenih modela i
izvedenih jednačina uspostavljena je analogija između veličina
posmatranog mehaničkog i električnog sistema. Na kraju rada, izvršena
je analiza dobijenih rezultata i mogućnosti njihove primene.
In this paper, base on the kinematics scheme of a general gear for the
main movement of machine tools for machining, is presented a dynamic
model for determination the torsional oscillations of arbitrary spindle.
In addition to this main parameters of the dynamic system takes into
account the elastic characteristics and damping characteristics. The set
of dynamic equations in rotating systems, by certain mathematical
operations are reduced to a single differential equation, which has a
suitable form for the establishment of analogies. Then, a closed circuit
which is connected to an electromotive force, to which there are three
characteristic resistance, using the second Kirchoff's rule, differential
equation is derived which connects the electrical size of the electric
charge as the variable. On the base of the set of models and derived
equations, analogy is established between the size of the observed
mechanical and electrical systems. At the end of the paper, an analysis
of the results and their applicability.
3. Doc. dr Vlado Krunić, msc. Momčilo Krunić, msc. Nenad Četić
3. Doc. dr Vlado Krunic, msc. Momcilo Krunic, msc. Nenad Cetic
INFORMACIONI SISTEMI U INDUSTRIJSKOJ
PROIZVODNJI SA PODRŠKOM ZA PREVENTIVNO
ODRŽAVANJE I TEHNIČKU DIJAGNOSTIKU
U radu je predstavljen model informacionog sistema (Model IS) u
industrijskoj proizvodnji sa podrškom za preventivno održavanje i
automatsku tehničku dijagnostiku. Podrška se realizuje jednim delom
kroz SCADA aplikaciju i drugim delom kroz bazu podataka i aplikacije
kojima se ažuriraju stanja infrastrukture. Tehnička dijagnostika je
utemeljena na rezultatima FMEA metode primenjene na industrijske
linije i relevantnu infrastrukturnu opremu. Model IS je nastao kao
rezultat višegodišnjeg istraživanja autora u oblasti razvoja IS u
procesnoj industriji, odnosno modelovanju proizvodnih procesa.
Ekspertiza koja je proistekla iz mnogo godina rada na projektovanju
sistema automatskog upravljanja u kojima je značajno mesto zauzimala
podrška za preventivno održavanje i automatsku tehničku dijagnostiku je
pomogla pri projektovanju opisanog sistema.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
INFORMATION SYSTEMS IN INDUSTRIAL
PRODUCTION WITH SUPPORT FOR PREVENTIVE
MAINTENANCE AND TECHNICAL DIAGNOSTIC
This paper presents a model of the information system (IS model) in
industrial production with the support for proactive maintenance and
automated technical diagnostics. Support is implemented as integral
part of SCADA application, database and the applications that can
update the status of the infrastructure. Technical diagnostic is based on
the results of the FMEA method applied to the industrial lines and
related infrastructure equipment. The IS Model represent the result of
years of research in the field of IS in the process industry and the
modeling of manufacturing processes. The expertise that has emerged
from years of work on the designing the control systems in which the
important role makes the support for the preventive maintenance and the
automated technical diagnosis, helped in the designing the system.
61
.
4. Mr Božo Ilić, prof. dr Živoslav Adamović, dr Branko Savić
UTICAJ AUTOMATIZOVANE DIJAGNOSTIKE NA
ENERGETSKU EFIKASNOST I POUZDANOST
TEHNIČKIH SISTEMA ZGRADA
4. Mr Bozo Ilic, prof. dr Zivoslav Adamovic, dr Branko Savic
EFECT OF AUTOMATED DIAGNOSTIC IN
ENERGY EFFICIENCY AND RELIABILITY OF
TECHNICAL SISTEMS BUILDING
Zbog činjenica da su zgrade najveći potrošači energije (procentualni
udeo sektora zgrada u ukupnoj potrošnji primarne energije u zemljama
EU je 41%), da su energetski neefikasne i da imaju veliki energetski i
ekološki uticaj, energetska efikasnost, održiva gradnja i mogućnost
korišćenja obnovljivih izvora energije danas postali su prioriteti
savremene gradnje i energetike. Cilj ovog rada je da razmotri
mogućnosti primene automatizovanih dijagnostičkih sistema radi
povećanja energetske efikasnosti i pouzdanosti tehničkih sistema u
zgradama.
Due to the fact that buildings are the largest consumers of energy
(proportional share of building sector in total primary energy
consumption in the EU is 41%), they are energy inefficient and have
great energy and environmental impact, energy efficiency, sustainable
construction, and the use of renewable energy today become the
priorities of modern construction and energy. Purpose of this paper is to
consider the possibilities of automated diagnostic systems to increase
energy efficiency and reliability of the technical systems in buildings.
5. Dr Slobodan Stefanović
5. Dr Slobodan Stefanovic
DIJAGNOSTIKE STANJA SISTEMA PRI ODREĐIVANJU
VREDNOSTI FREKVENCIJA KOD SKLOPA ZA
NAMOTAVANJE PREDIVA OE PREDILICE
DIAGNOSIS OF STATE IN DETERMINING THE VALUE
OF FREQUENCY UNIT WINDING YARNS
OE PINNING MACHINES
Na osnovu dobijenih eksperimentalnih vrednosti mehaničkih oscilacija
na izabranim mernim mestima analiziranog sklopa, određen je
koeficijent korelacije zavisnosti amplitude od kružnih frekvenci koji je
nazvan kružnom brzinom u ravni zavisnosti amplitude oscilovanja od
frekvenci. Njegove numeričke vrednosti su prikazane u ovom radu. Ovo
je bilo neophodno jer bez vrednosti koeficijenata korelacije nije moguće
odrediti krive frekventne sigurnosti rada analiziranog sklopa.
Based on the experimental values of mechanical oscillations at selected
measuring points analyzed circuit is determined by the correlation
coefficient depending on the amplitude of circular frequency is called
the circular velocity in the plane depending on the amplitude of the
oscillation frequency. Its numerical values are shown in this paper. This
was necessary because no coefficient is not possible to determine the
frequency curve of the clutch system security.
6. Mr Dragan Milošević, mr Tomislav Petrov
6. Mr Dragan Milosevic, mr Tomislav Petrov
TELEDIJAGNOSTIKA U SLUŽBI POUZDANOSTI
PARNIH TURBOGENERATORA
TELEDIAGNOSTIC IN SERVICE RELIABILITY
STEAM TURBOGENERATOR
U ovom radu je prezentovana teledijagnostika kao oblast daljinskog
održavanja i mogućnosti njene primene na parne turbogeneratore.
Teledijagnostika je stavljena i u kontekst pouzdanosti parnih
turbogeneratora, a predstavljene su i savremene mogućnosti i koncepti
tele – dijagnostike u skladu sa tehničkim dostignućima današnjice.
In this paper telediagnostic is presented as an field of remote
maintenance and possibility of its application on the steam
turbogenerators. Telediagnostics was placed in the context of
the reliability of steam turbogenerators contemporary features capabili
and concepts telediagnostic in accordance with the technical
developments of today are presented too.
7. Mr Nenad Stanković, prof. dr Živoslav Adamović
7. Mr Nenad Stankovic, prof. dr Zivoslav Adamovic
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA PARNIH
TURBINA NA BAZI RIZIKA
U radu je data tehnička dijagnostika za pouzdan rad parnih turbina, koja
se zasniva na bazi rizika (Risk Based Inspection – RBI), koja ima za cilj
sprečavanje katastrofalnih otkaza i praćenje stanja na parnoj turbini.
62
RISK-BASED TECHNICAL DIAGNOSTIC
OF STEAM TURBINES
In this paper we presented technical diagnostics for a reliable operation of
steam turbines based on risk Risk Based Inspection – RBI). Its aim is to
prevent disastrous malfunctions, as well as to monitor the condition of the
steam turbine.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (2 · 2013)
Download

ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА - Tehnička Dijagnostika