ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА
Научностручни часопис
ОСНИВАЧ
ТЕХДИС, Друштво за техничку
дијагностику Србије
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР
Проф. др Живослав Адамовић, преседник
Проф. др Драгољуб Вујић
Проф. др Сафет Брдаревић
Проф. др Вијара Позхидаева
Проф. др Јасмина Чолашка
Проф. др Мирко Соковић
Проф. др Милета Јањић
Проф. др Радивој Поповић
Ацц Миодраг Месаровић
Проф. др Вера Шијачки Жерави
Академик проф др Мирослав Демић
Проф. др Хотимир Личен
Др Новица Јевтић
Др Љубиша Јосимовић
Мр Стојадин Станковић
ИЗДАВАЧ
Висока техничка школа струкових студија
11055 Нови Београд,
Булевар Зорана Ђинђића 152а
Тел: 011/2600-131
e-mail: [email protected]
Техничко уређење и припрема:
Слободан Милошевић
e-mail: [email protected]
Тел: 011 / 267 15 00 Моб: 060 / 547 89 28
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Проф. др Душан Шотра
Регистрациони број: 651-01-353/2001-11 у
Министарству правде Републике Србије
Међународни број ISSN 1451-1975
Мишљењем Министарства за NTR Србије
бр. 413-00-400/2002-01 часопис је публикација
одпосебног интереса за науку (ослобађа се
пореза на промет)
Часопис излази два пута годишње
Тираж: 250 примерака
Народна банка Србије
Управа за трезор: 840-2054666-92
Девизни рачун: IBAN RS35908500100011538052
ЗАМЕНИК ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ
УРЕДНИКА
Мр Славко М. Цветковић
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ
Проф. др Драган Д. Милановић, председник
Проф. др Слободан Стефановић
Ацц Миомир Васиљевић Кулба
Проф. др Драган Живковић
Проф. др Иво Чала
Проф. др Новица Грујић
Проф. др Слободан Навалушић
Проф. др Зоран Јањић
Проф. др Горан Јованов
Проф. др Радоје Цвејић
Др Жељко Ђурић
Др Александар Ашоња
Др Вељко Вуковић
Др Горан Несторовић
Мр Сузана Обрадовић
Мр Божо Илић
ЦЕНОВНИК
1.ЧАСОПИС
Годишња претплата на часопис
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА (два броја) за
подручје Србије износи 2.500,00 динара
Претплата на часопис за подручја ван Србије
износи 50 евра
2. РЕКЛАМЕ
Колор страна А4 = 9.000,00 дин.
Колор страна А5 = 6.000,00 дин.
Колор страна А6 = 3.000,00 дин.
Корице спољна А4 = 10.000,00 дин.
Црно-бела страна А4 = 3.000,00 дин.
Црно-бела страна А5 = 2.000,00 дин.
Црно-бела страна А6 = 1.000,00 дин.
3. ОГЛАСИ-ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ
Црно бело А4 = 2.000,00 дин.
Црно бело А5 = 1.000,00 дин.
Секретар редакције:
Маријана Бајин
ТЕ Х НИЧ К А Д И Ј АГ НО С ТИ К А
ГОД ИН А XI I
БРОЈ 1
201 3. ГОД ИН А
САДРЖАЈ
.
CONTENTS
1. Проф. др Мирослав Милићевић,
Мсц. Татјана Јовановић, Мр Валентина Нејковић
1. Prof. dr Miroslav Milicevic, Msc. Tatjana Jovanovic
Mr Valentina Nejkovic
РЕАЛИЗАЦИЈА НОВИХ А/Д КОНВЕРТОРА
СА ЈЕДНОНАГИБНИМ И ДВОНАГИБНИМ
ГЕНЕРАТОРОМ РАМПЕ...........................................7
THE NEW APPLICATION OF SINGLE AND
DOUBLE RAMP INTEGRATOR FOR A/D
CONVERSION................................................................7
2. др Радивој Поповић, Ружица Поповић,
др Драган Живковић
2. dr Radivoj Popovic, Ruzica Popovic,
dr Dragan Zivkovic
КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА УМРЕЖЕНИХ
КАУЧУК/ПЛАСТИКА БЛЕНДИ.............................15
QUALITY CONTROL OF CURED
RUBBER/PLASTIC BLENDS.....................................15
3. Мр Ненад Станковић, Проф. др Живослав
Адамовић,Мр Божо Илић, Др Бранко Савић
3. Mr Nenad Stankovic, Prof. dr Zivoslav Adamovic,
Mr Bozo Ilic, Dr Branko Savic
ЗНАЧАЈ ТЕХНИЧКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ ЗА
ПОУЗДАН РАД ПАРНИХ ТУРБИНА....................20
IMPORTANCE OF TECHNICAL DIAGNOSIS FOR
4. Живковић др Драган, Летић др Душко,
Давидовић др Бранко
4. Zivkovic dr Dragan, Letic dr Dusko,
Davidovic dr Branko
БРОЈ ОТКАЗА КОД ХИДРАУЛИЧНОГ
ПОДСИСТЕМА ПРЕДЊЕГ ТРАКТОРСКОГ
УТОВАРИВАЧА..........................................................31
THE NUMBER OF FAILURES ON FRONT
TRACTOR LOADER AS A MEASURE OF
PREVENTIVE MAINTENANCE QUALITY...........31
5. Мр Стојадин Станковић
5. Mr Stojadin Stankovic
МЕНАЏЕРСКО ОДЛУЧИВАЊЕ У
ПОДСИСТЕМУ ОДРЖАВАЊА..............................36
MENAGEMENT DECISION-MAKING TO
SUBSYSTEMS MAINTENANCE.............................36
6. Слободан Милошевић, Мр Весна Шотра
6. Slobodan Milosevic, Mr Vesna Sotra
УЛОГА ОДРЖАВАЊА И ОБЕЗБЕЂЕЊЕ
КВАЛИТЕТА У ПРОИЗВОДЊИ АУТОБУСА.....46
ROLE OF MAINTENANCE AND QUALITY
ASSURANCE IN THE PRODUCTION BUSES........46
7. Проф. др Зајим Смајић
7. Prof. dr Zajim Smajic
КРАТКИ ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ........................................................54
A BRIEF CONTRIBUTION TO ORGANIZATION
STUDY...........................................................................54
4
RELIABLE OPERATION OF STEAM TURBINES..........20
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
Уводна реч
Поштовани читаоци,
Када смо оснивали Друштво за техничку
дијагностику Србје - ТЕХДИС, знали смо да то
неће бити само скуп пријатеља, инжењера и
техничара који се баве дијагностицирањем
стања техничких и технолошких система у
својим фабрикама, предузећима, факултетима
или институтима. У Доњем Милановцу, 26.
априла 2001. године на оснивачкој Скупштини
договорено је оснивање часописа ТЕХНИЧКА
ДИЈАГНОСТИКА, што је 2002. и уређено.
Научно стручни часопис ТЕХНИЧКА
ДИЈАГНОСТИКА је тада био први који је
информисао читаоце о достигнућима наших и
страних научника и стручњака у области
техничке
дијагностике
и
одржавања
технолошких
и
техничких
система.
Интересовање јавности је било очекивано и
часопис је одмах био препознатљив и прихваће
са одушевљењем што је оснивачима био знак
добре одлуке о оснивању. Те године је
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА имала два
броја. Већ следећих година часопис је излазио у
три или четри броја годишње, у зависности од
прилива радова који би задовољили ниво на ком
је рангиран часопис. Наравно, стручна комисија
Министарства науке и технологије је дала
највишу оцену нашем часопису зато што смо
објављивали прилоге академика, доктора наука,
универзитетских
професора,
магистара,
инжењера и техничара из привредних
организација, факултета и института из
земље и иностранства, Европе, Америке и Азије.
Ако би набрајали сва имена, био би то списак од
шест стотине имена, а издвојити једно име
није умесно. За десет година излажења,
објавили смо преко три стотине радова: већину
оргиналних, остало је стручних и прегледних
саопштења.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
За главног и одговорног уредника часописа, на
предлог УО Друштва за техничку дијагностику
Србије, изабран је мр Спасоје Шћепановић.
Именован је Издавачки савет и Уређивачки
одбор са председницима проф др Новица Грујић
и проф др Живослав Адамовић. Часопис је
регистрован по Закону и важећим прописима.
Тираж часописа се кретао од 150 до 250
примерака по броју, у зависности од
спонзорства и економске и финасијске
ситуације Издавача.
На предлог Скупштине Друштва, Управни
одбор је донео одлуку да за Издавача часописа
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА изабере Високу
техничку школу струковних студија из Новог
Београда. Именовао је нови Издавачки савет и
Уређивачки одбор и за Главног и одговорног
уредника изабрао проф др Душана Шотру.
У новим околностима, Оснивач часописа,
Друштво за техничку дијагностику Србије, се
нада да ће следећих десет година излажења
обележити са међународним рангом, редовним
излажењем и читаоцима у земљи и широм
планете Земље. Издавач ће примерке часописа
ТЕХНИЧКА ДИЈАГНОСТИКА достављати
Народној библиотеци Србије, универзитетским
и свим заинтересованим библиотекама чији се
корисници интересују или истражују на пољу
дијагностике стања техничкх система.
Оснивач, издавач и редакција часописа се овим
путем захваљују свим поштованим читаоцима
и сарадницима ТЕХНИЧКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ
и позивају на будућу сарадњу.
С поштовањем,
Председник Управног одбора Друштва за
техничку дијагностику Србије
мр Славко М Цветковић
5
UPUTSTVO AUTORIMA
Časopis
TEHNIČKA
DIJAGNOSTIKA
objavljuje originalne naučne, stručne i pregledne
radove iz oblasti tehničke dijagnostike.
Rad dostavljen za objavljivanje može biti napisan
na srpskom ili engleskom jeziku.
Obim rukopisa je ograničen na maksimalno deset
dvokolonskih stranica formata A4, uključujući slike,
tabele, reference i dr. Za kucanje rada koristiti font
Times New Roman.
Na stranicama rukopisa margine treba da budu:
gornja, 3 cm, donja, leva i desna po 2 cm. Rukopis
se obrađuje u dve kolone razmaknute 5 milimetara.
Na vrhu prve stranice rukopisa napisati naslov
rada na srpskom i engleskom jeziku velikim masnim
(bold) slovima veličine 12. Ispod naslova ispisati
imena autora sa titulama i nazive njihovih institucija
slovima veličine 11. Rad kucati proredom 1 i
veličinom slova 11.
Posle naslova rada i imena autora sledi rezime
rada od 50 do 150 reči na srpskom i engleskom
jeziku pisan kurzivom (italic).
Rezime rada dati na rastojanju 15 mm od imena
autora. Iza rezimea daju se ključne reči, od tri do
osam.
Podnaslovi se kucaju velikim masnim (bold)
slovima veličine 11. Matematički izrazi se pišu
korišćenjem Equation Editor-a sa numeracijom uz
desnu ivicu. U slučaju potrebe, duži matematički
izrazi, mogu se pisati preko obe kolone. Slike,
fotografije, grafike i crteže uklopiti u tekst. Iznad
tabele treba da stoji njen broj i naziv pisan kurzivom
(italic). Poslednju stranicu rada ne treba završavati
na početku stranice. Ako poslednja stranica rukopisa
nije popunjena, kolone na toj stranici treba svesti na
istu dužinu.
Literatura se daje na kraju rada u uglastim
zagradama po redosledu citiranja.
Radovi se dostavljaju uredništvu na mejl
[email protected]
[email protected]
Uz rad dostaviti i fotografije autora.
Molimo autore da se pridržavaju datih uputstava i
da sređene radove šalju redakciji časopisa na adresu:
Visoka tehnička škola (za Tehničku dijagnostiku)
Bul. Zorana Đinđića 152a 11055 Novi Beograd.
Za sva dodatna pitanja obratiti se telefonom na
brojeve: 011/319 36 41, 260 01 31 i 064/126 81 11
6
.
GUIDE TO AUTHORS
The Journal TECHNICAL DIAGNOSTICS
publishes original, scientific, professional and
review papers, concerning technical diagnostics.
Paper submitted for publication may be written in
Serbian and English. The lenght of a manuscript is
limited to ten two-column pages including figures,
tables, references, etc.
The paper should preferably be written by MS
Word for Windows using the Times New Roman
fonts. The margins of two-column pages should be:
top 3 cm, bottom, left and right 2 cm. The distance
between the columns should be 5 mm.
The title of the paper should be centered at the
first page of the manuscript and printed in bold
letters, size 12 points.
The names of the autor(s) and affiliation(s) (in
italic), in 11 point letters, should be printed one
blank line below the title. The remainder of the
manuscript should be printed with single spacing
and 11 points letters.
The title and names of authors should be
followed by the abstract of the paper (in italić), 150
words maximum.
The subtitles of the paper should be typed in the
11 point bold small letters. Mathematical equations,
prepared by Equation Editor, should be numbered by
the right margin. Illustrations (tables, figures,
photographs, etc.) must be inserted into the text.
Above a table it is necessary to mark its number and
title in italics. At the bottom of an illustration there
should be its number and an explanation. To keep
printing costs under control a manuscript should fit a
minimum number of full pages. If the last page is
not complited, the two columns should be reduced to
the same lenght.
References should appear at the end of the
manuscript, with items referred to by numerals in
square brackets.
The papers should be addressed to the Editor at
[email protected]
[email protected]
We kindly advise authors to keep within given
instructions and to send fmished papers to: Visoka
tehnička škola (za Tehničku dijagnostiku), Bul.
Zorana Đinđića 152a, 11055 Novi Beograd.
For any further questions please contact us on:
011/319 36 41, 260 01 31 and 064/ 126 81 11.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
PRETHODNO SAOPŠTENJE
REALIZACIJA NOVIH A/D KONVERTORA SA JEDNONAGIBNIM
I DVONAGIBNIM GENERATOROM RAMPE
THE NEW APPLICATION OF SINGLE AND DOUBLE RAMP
INTEGRATOR FOR A/D CONVERSION
Prof.dr Miroslav S. Milićević, Visoka tehnička škola, Novi Beograd
Msc. Tatjana Jovanović, b.sc.mech.eng., B. Nemanjića 33/39,Niš
Mr Valentina M.Nejković, dipl.ing., Elektronski fakultet
REZIME
Kod ove konverzije se iz rešenja A/D konvertora gde
se upotrebljava i D/A konvertor, D/A konvertor
zamenjuje jednim integratorom linearne vremenske
baze. Ovo rešenje je ekonomičnije a koristi se
jednonagibni integrator koji integrali jedan
konstantni napon počev od trenutka iniciranja
konverzije. Generisanje baze ide sve do dostizanja
vrednosti ulaznog napona koji se konvertuje, kada se
pomoću komparatora prekida brojanje u izlaznom
brojaču. Rešenje A/D konvertora iz ovog rada daje
mogućnost brzog apliciranja.
Ključne reči: A/D konvertor, D/A konvertor, brojač,
integrator, konverzija, komparator, flip flop
ABSTRACT
With this conversion from the solution A/D converter
where D/A converter is also used, D/A converter
replaces linear time base with one integrator. This
solution is more economical and single inclined
integrator which is used integrates one constant
voltage starting from the moment of conversion
initiation. Generating the base goes all the way to
reaching the value of inward voltage which is
converted when counting is stopped within outward
counter with the help of a comparator. The solution
of A/D converter of this paper gives a possibility of
fast application.
Key words: A/D converter, D/A converter, counter,
integrator, conversion, comparator, flip flop
1. UVOD
Rešenja A/D konvertora sa generatorom rampe
koji menja D/A konvertor kod serijskih A/D
konvertora su ekonomičnija jer se izostavlja D/A
konvertor kao skuplje rešenje. Same statičke
karakteristike
A/D
konvertora
zavise
od
karakteristika D/A konvertora te zamena
integratorom rampe rešava taj problem.
Osnovna ideja je sa se integrali ulazni analogni
napon, koga želimo konvertovati u digitalnu
veličinu, u stepenu integratora koji se realizuje
najčešće pomoću operacionog pojačavača i RC
komponenti potrebnih za integraciju. Stanje izlaza
integratora prati integrisani komparator gde se vrši
upoređivanje sa ulaznim naponom, i kada je
dostignut, komparator menja stanje i brojač prestaje
da broji.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Postoje dva izvođenja ove vrste A/D konvertora i
to sa jednonagibnom rampom i dvonagibnom
rampom [1-6]. Kod konvertora gde se primenjuje
integrator sa jednim nagibom tačnost konverzije
zavisi od vrednosti i stabilnosti komponenata
otpornika R i kondenzatora C kojim se realizuje
integrator a i jednostavnije se izvodi komandna
elektronika koja vodi proces A/D konverzije. Stoga
ovaj tip A/D konvertora opisujemo kao prvo rešenje.
Ovde će se u radu predstaviti jedno novo rešenje
A/D konvertora sa dvonagibnom rampom koje u
sebi poseduje kompletnu novu upravljačku
elektroniku a u radu će se dati i prikaz električnih
šema sa relevantnim graficima talasnih oblika
konvertora, za razliku od rešenja iz [1,2], što
omogućava bolje praćenje funkcionisanja rada.
7
Potpunije definisanje funkcionisanja ovog tipa
A/D konvertora će dati mogućnost da se kod čitaoca
rada razviju kreativne ideje za još većim i boljim
usavršavanjem ovog tipa i ostalih A/D konvertora.
Svakako sa pedagoškog aspekta pruža se jedan novi
pristup kod rešenja iz ovog rada za spoznaju i
kompleksnije sagledavanje funkcionisanja svih
delova konvertora.
Ovakvo predstavljanje celovitog novog rešenja
konvertora sa aspekta elektronike, kako impulsne
tako i digitalne, zajedno sa karakterističnim
naponskim veličinama u vidu grafika i potrebnim
analitičkim izrazima, daju potpunu sliku i opis
konverzije, što daje mogućnost da se ova primenjena
istraživanja iskoriste za praktičnu realizaciju A/D
konvertora željene rezolucije i brzine.
2. PRIKAZ REŠENJA A/D KONVERTORA
SA GENERATOROM RAMPE
Konvertori sa integratorom rampe se mogu
realizovati tako što se kod rešenja A/D konvertora sa
brojačem, D/A konvertorom i komparatorom izvrši
.
zamena D/A konvertora integratorom linearne
vremenske baze čije je opšteprihvaćeno ime
generator rampe.
Prvo će se pokazati inovirano rešenje A/D
konvertora sa jednonagibnim integratorom rampe,
gde se za upravljanje koristi flip flop upravljan start
impulsom, komparator i clock impuls.
Izvršiće se projektovanje modifikovanog A/D
konvertora sa integratorom koji ima dvojni nagib. Za
upravljanje i rad ovog konvertora uvodi se digitalni
brojač, potrebna logika i ograničavači napona
realizovani pomoću integrisanih komparatora i
dioda.
Oba tipa konvertora imaju brojač, gde se
rezolucija bira prema potrebama, a zadnje stanje
izlaza brojača, predstavlja digitalni broj koji je
ekvivalent ulaznom analognom jednosmernom
naponu.
2.1A/D konvertor sa jednonagibnim integratorom
rampe
Konvertor koji obavlja A/D konverziju
primenom jednonagibnog integratora rampe je
prikazan na sl.1.
Sl.1. Šema A/D konvertora sa jednonagibnom rampom
Funkcionisanje ADK-a počinje dovođenjem
stratnog impulsa na ulaz flip flopa FF1, čime se
njegov pravi izlaz Q postavlja na viši naponski nivo
i resetuje izlaz brojača BR1 postavljanjem svih flip
flopova na "0".
Izlaz Q flip flopa FF1 otvara preko logičkog kola
"I" prolaza clock impulsima na ulaz CL – BR1 i
brojač počinje da broji unapred počev od nule. Pošto
je flip flop FF1 setovan, to njegov izlaz Q ide na
8
niži naponski nivo "0" i tranzistor T1 prestaje da
provodi, budući da se radi o NPN tranzistoru, te
započinje punjenje kondenzatora C.
Referentni napon – Vref je nastao od negativnog
napona (-15V) koji ide preko otpornika R1 na Zener
diodu Dz1, za stabilizaciju napona, gde su za
napajanje operacionih pojačavača prisutni stabilisani
jednosmerni naponi ±15V iz posebnog stabilizatora
napona. Napon - Vref izaziva struju punjenja
kondenzatora C kroz otpornik R i napon raste
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
linearno formirajući napon testerastog oblika često
zvanog rampom.
Napon iz integratora rampe U1 se upoređuje sa
ulaznim analognim jednosmernim naponom Vul u
komparatoru A2 čiji izlaz ide u momentu
koincidencije, i malo većeg od naopona U1, na viši
logički nivo što resetuje flip flop FF1. Otpornik R5 i
dioda D2 služe da prilagode izlaz A2 na potrebni
nivo za FF1.
Resetovanje flip flopa dovodi izlaz Q na nivo "0"
što zatvara prolaz clock impulsima za brojanje u
brojaču BR1 i brojač prestaje da broji a zatečeno
stanje je digitalni broj konvertovanog ulaznog
.
analognog napona. Izlaz FF1– Q ide na viši nivo i
tranzistor T1 počinje da provodi i prazni kondenzator
C. Punjenje kondenzatora C je konstantno određeno
stabilnim vrednostima referentnog napona Vr ,
otpornika R i kondenzatora C, a trajanje punjenja
kondenzatora C, odnosno generisanja rampe je
određeno vrednstima ulaznog napona Vul koji treba
da se konvertuje. Onog momenta kada Q – FF1 ide
na viši nivo, podaci sa brojača su stabilni i slobodni
za očitavanje sa ovog A/D konvertora.
Na sl.2 su prikazani grafici karakterističnih
naponskih veličina A/D konvertora sa sl.1.
Sl.2. Grafici karakterističnih napona A/D konvertora sa sl.1
Kada je završen ciklus brojanja po isteku
vremena t=T1, može se očitati stanje brojača BR1, a
ponovni ciklus se treba inicirati ponovnim impulsom
start.
Neka je trenutak delovanja impulsa start, t=0,
napon u1 iza integratora je
u1 (t) 
Znajući da je vreme trajanja t=T1 ciklusa brojača
T1 = 2n tc ,
brojač je izbrojao 2n taktnih impulsa čija je perioda
tc, to se posle smene dobija
t
1
Vref dt ,
RC 0
(1)
odnosno za t=T1 je
V
u 1 (T1 )  ref  T1 .
RC
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
(2)
(3)
u 1 (T1 )  2 n
Vref
 tc .
RC
(4)
Pošto napon u1(t=T1) mora biti jednak naponu
koji se konvertuje Vul jer se tada prekida brojanje u
brojaču BR1, to važi:
9
Vul = 2n k tc ,
(5)
odakle sledi da prema ulaznom naponu, i prema
naponu pune skale, treba odrediti frekvenciju clocka, odnosno trajanje periode tc, tako da digitalni broj
dostignut u brojaču BR1 stvarno odgovara ulaznom
naponu koji se konvertuje u A/D konvertoru.
Nagib integratora, odnosno napon rampe, treba u
momentu kada dostigne vrednost Vul, u trenutku
t=T1, da je odbrojano i u brojaču BR1 toliko impulsa
iz clock-a da je digitalna vrednost izlaza brojača
upravo jednaka, odnosno srazmerna, naponu koji se
dovodi A/D konvertoru za konvertovanje. Broj
bitova brojača n se bira u odnosu na frekvenciju
clock-a i željenu brzinu konverzije A/D konvertora.
2.2 Modifikovani A/D konvertor sa dvojnim
nagibom rampe
Princip analogno digitalne konverzije primenom
integratora se zove i A/D konvertovanje sa
širinskom modulacijom. To će reći da vrednost
.
analognog signala određuje vreme trajanja i širinu
impulsa u kojoj se odigrava brojanje.
Tako su bitni start i stop impulsi, te njihova
tačnost i preciznost utiče mnogo na tačnost postupka
konverzije.
Zna se da tačnost konverzije kod jednonagibnog
integratora zavisi od integratora i komparatora. Kod
integratora bitni su kondenzator, otpornik i
referentni napon ili struja. Kod
kvantizacije
vremenskog intervala bitno je da se ostvari
sinhronizacija pojedinih aktivnosti. Glavna je
rezolucija za određivanje tačnosti.
Tačnost konverzije se može povećati korišćenjem
konverzije pomoću integratora sa dvojnim nagibom.
Uz analizu nedostataka mnogih ovih rešenja sa
jednim i dva nagiba, te problema sa zahtevom da se
kroiste mnogi prekidači za vezu analognih i
digitalnih veličina i problema da se ostvari kontrolna
logika za sinhronizovani rad, autor ovog rada je
projektovao jedno novo rešenje modifikovanog A/D
konvertora dvojnog nagiba čija je šema data na sl.3.
Sl.3. Šema modifikovanog A/D konvertora dvojnog nagiba
Pored glavnog brojača B1 konvertora uvodi se
pomoćni brojač B2 čija stanja definišu i upravljaju
pojedinim ciklusima A/D konverzije. Na početku, tj.
10
pre iniciranja konverzije brojač B2 je u stanju "0" te
mu je taj izlaz u stanju višeg naponskog nivoa.
Početak konverzije započinje stratnim impulsom,
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
kada se resetuje brojač B1 na nulu, tj. svi izlazi su na
nivou logičke nule. Taj isti impuls prolazi "ILI" kolo
i okida brojač B2 i on menja stanje na izlazu "1".
Ovo stanje preko jednog "ILI" kola i "I" kola
omogućava prolaz clock impulsa na brojač B1 kada
on počinje da broji od nule unapred.
Izlaz "1" brojača B2 u komparatoru K1 donosi na
izlaz K1 negativan napon koji se preko pojačavača
A3 ograničava na napon –Vul, gde je Vul ulazni
napon koji se konvertuje, i vodi na integrator koga
čine operacioni pojačavač A1, otpornik R3 i
kondenzator C. Pošto se u ovom ciklusu tranzistor
T3 zakočio, počinje punjenje kondenzatora C od nule
generišući se linearni napon VI.
Brojač B1 broji u ritmu clock impulsa, te kada
dostigne maksimalnu vrednost. npr. za 8-mo bitni
A/D konvertor to je na digitalnim izlazima 8 x "1",
to stanje se indicira u logičkom "NILI" kolu kada se
ponovo poveća stanje brojača B2 za jedan i prebaci u
režim "2".
Viši nivo na "2" izlazu brojača B2 koji je povezan
sa neinvertovanim ulazom komparatora K1, menja
stanje na izlazu K1 tako da ono postaje pozitivno ali
.
je u A2 i pomoću (+Vref) ograničeno na Vref, tako da
se sada ulaz integratora sa –Vul, menja skokovito na
+Vref napon.
Sada napon integratora A1, izlaz VI, počinje da
opada linearno i zavisno od napona (+Vref). Brojač
B1 i dalje broji, napon VI opada sve dok ne prođe
kroz nultu vrednost što se indicira u komparatoru K2.
Napon Uk2 ponovo uvećava stanje brojača B2 za
jedan, generiše se logička "0" na ulazu "I" kola za
clock impulse i glavni brojač B1 prestaje da broji, a
zatečeno stanje predstavlja digitalni broj koji je
konvertovana analogna vrednost ulaznog analognog
napona.
Brojač B2 na kratko se prebaci u stanje "3" koje
resetuje brojač na "0", gde viši nivo izlaza "0" učini
provodnim tranzistor T1 za pražnjenje kondenzatora
C, odnosno za držanje na nuli, pripremajući ga za
novi konverzioni ciklus. Signal višeg nivoa na izlazu
"0" brojača B2 predstavlja i signal dozvole za
očitavanje digitalnih izlaza brojača B1.
Grafici karakterističnih naponskih talasnih oblika
A/D konvertora sa sl.3 su prikazani na sl.4.
Sl.4. Talasni oblici napona A/D konvertora sa dvonagibnim integratorom ramp
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
11
Šema modifikovanog A/D konvertora, opis rada
pojedinih blokova i sinteza u finalnu funkciju
konverzije analogne veličine u digitalnu i grafici
važnih napona rada pojedinih blokova konvertora
opisuju rad jednog novog rešenja konvertora bez
prekidača, mnogih delimičnih logičkih rešenja i
blokova komandi koji bi trebalo da daju neke željene
komande. Rešenje sa sl.3 u potpunosti je definisano
kako sa aspekta komandi, upravljanja i generisanja
potrebnih napona kao digitalne, tako i impulsne
prirode. Prikazani brojač je dat blokom, ali za njega
ima toliko rešenja da je to ovde suvišno da se time
bavimo. Zavisno od željene brzine i rezolucije A/D
konvertora sintetizuje se brojač.
Sada ćemo izvesti važne analitičke zavisnosti
ovog tipa A/D konvertora. Vreme za koje brojač B1
stiže da izbroji clock impulse počev od nultog stanja
do maksimalne vrednosti iznosi T1 gde se obavlja i
proces integracije napona (-Vul) kroz integrator koga
čini operacioni pojačavač A1, otpornik R3 i
kondenzator C.
Tako se napon na izlazu integratora može izraziti
kao
T1
1
T
VI ' 
Vuldt  1 Vul .
CR 0
RC

(6)
Nakon perioda integracije napona Vul, definisano
stanjem "1" brojača B2, dolazi novo stanje brojača
B2 "2" koje inicira skokovit prelaz sa (-Vul) na
(+Vref), gde se sada integrali napon (+Vref) i to je
opisano sledećom jednačinom
1
VI ' ' ( t )  VI '
C
T2

0
Vref
1
dt 
(T1Vul  Vref  T2 ) (7)
R
RC
Iz uslova kada je VI'' (t=T2)=0, prestaje brojanje
brojača B2, dobija se
T2 
T1
Vul .
Vref
(8)
Sada se može izvršiti kvantovanje periodom
taktnog (clock) generatora tc,
T2 = n tc ,
te je:
12
(9)
.
Vul 
tc
Vref  n  k1  n ,
T1
(10)
gde n predstavlja broj odbrojanih impulsa u brojaču
B1, odnosno to je digitalni izlazni broj A/D
konvertora kao ekvivalent ulaznog analognog
napona Vul, ali izražen brojem impulsa.
Posmatranjem relacija (10), (4) i (5)
zaklkjučujemo da je u slučaju primene dvojnog
nagiba kod modifikovanog A/D konvertora sa sl.3
nema zavisnosti RC konstante integratora na proces i
tačnost konverzije i konvertora, čime se eliminišu
moguće greške od ovih komponenti.
Konverzija ne zavisi ni od stabilnosti clock-a jer
se ona meri i u periodu od nule do vremena T1, a
T1=2ntc, te se eliminiše uticaj ako se izvrši zamena u
(10) i dobija se
n
2n
 Vul  k  Vul
Vref
(11)
Izvodimo zaključak da je A/D konvertor sa
rampom od 2 nagiba (rastući/opadajući) sa velikom
tačnošću, ali je brzina konverzije mala i ona opada
kada se konvertuje sa većom rezolucijom. Primena
rešenja u novom modifikovanom konvertoru nema
prekidače sa različitim prelaznim otpornostima,
često puta i nedefinisanim, a precizno definisano
upravljanje povećava tačnost i pouzdanost A/D
konvertora.
3. ZAKLJUČAK
Proučavanjem i studiranjem konverzija i
konvertora, autor ovog rada, je došao na ideju da
projektuje nova rešenja A/D konvertora gde se
primenjuju integratori rampe i to sa jednim i dva
nagiba. Rešenja iz [1,2] nisu data pregledno niti u
prikazu električnih šema ni u grafičkim
ilustracijama, što otežava razvijanje primenjenih
istraživanja do stepena da se i praktično realizuju
A/D konvertori.
Rešenja konvertora iz [7,8,9] su opisana
delimično, uz izostavljanje ključnih delova kola, ili
pak izlaganjem složenih šema koje je teško pratiti a
još teže praktično realizovati, jer se radi o složenim
integrisanim verzijama A/D konvertora.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Poštujući navedena ograničenja i nedostatke
autor rada projektuje i prikazuje rešenja A/D
konvertora sa integratorima rampe. Prvo se opisuje
konvertor sa jednonagibnom rampom, gde se daje
novo originalno rešenje elektronike i njen opis sa
svim talasnim oblicima i formulama koje su od
interesa za studiranje i praktičnu realizaciju rešenja.
Na
bazi
iskustava
sa
jednonagibnim
konvertorom, sintetizuje se nov modifikovani A/D
konvertor sa dvojnim nagibom rampe, uvođenjem
limitera napona i komandnog brojača, za šta se
prilaže pregledna električna šema sa detaljnim
opisom rada pojedinih blokova A/D konvertora, daju
grafici karakterističnih naponskih veličina i potrebne
.
analitičke zavisnosti. Sve to omogućuje da s
prostudira i spozna rešenje i od teorije da se pretoči
u primenjeno rešenje konvertora kroz adekvatnu
praktičnu realizaciju.
Autor ovog rada duže vremena se bavi
istraživanjima iz ove oblasti, a pored navedene
citirane literature, a iskustva autora iz [10-13] su mu
omogućila da svoje teoretske doprinose, preko
adekvatnih
primenjenih
istraživanja,
u
laboratorijama mnogih instituta i u svojoj
laboratoriji, praktično realizuje od prototipa, nulte
serije pa sve do do uređaja koji su se eksploatisali u
raznim industrijskim pogonima.
LITERATURA
[1] Živković D., Popović M., Impulsna i digitalna
elektronika, Nauka, Beograd, 1997
[2] Tešić S., Integrisana digitalna elektronika,
Naučna knjiga, Beograd, 1984
[3] Coughlin R., Driscol F., Operational Amplifiers
and Linear Integrated Circuits, Prentice Hall,
Inc. Englewood Cliffs, New Jersey, 1977
[4] GraemeJ.,
Designing
with
Operational
Amplifiers, Applications Alternatives, BurrBrown electronics series, New York,..., Toronto,
1977
[8] PMI – Precision Monolithics Inc., Linear and
Conversion Products, Data Book 1986/1987,
Santa Clara
[9] Intersil, Component
Cupertino, CA 85014
Data
Catalog
1986,
[10]
Milićević M., 12-o bitni 3-cifarski A/D
konvertor za merenje temperature pri cinkovanju
čeličnih cevi, Đakovica, 1985
[11]
Milićević M., 3-cifarski A/D konvertor u
meraču i dvopoložajnom regulatoru temperature
(0-1000)0C, Impuls electronic, Niš, 1996
[5] Kolabekov B., Mamzelov I., Cifrovie ustrijstva i
mikroprocesornie sistemi, "Radio i svajzi",
Moskva, 1987
[12]
Milićević M., Tropoložajni digitalni
regulator temperature (0-2000)0C, Impuls
electronic, Niš, 2002
[6] Popović M., Hribšek M., Zbornik rešenih
problema iz impulsne i digitalne elektronike – II
deo, Naučna knjiga, Beograd, 1988
[13]
Milićević M., Digitalni regulator i merač
temperature (0-1600)0C,Niš, 2011
[7] PMI – Precision Monolithics Inc., Linear and
Conversion Applications Handbook, USA,
1986, Santa Clara
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
13
.
U časopisu TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA objavljuju se originalni naučni radovi, prethodna
saopštenja, pregledni radovi i stručni radovi, čiji autori mogu biti naučnici, profesori univerziteta i
inženjeri. U časopisu se objavljuju i prikazi knjiga, informacije o naučnim i stručnim skupovima, i
druge informacije iz oblasti mašinstva i saobraćaja.
KATEGORIZACIJA NAUČNIH I STRUČNIH RADOVA U ČASOPISU TEHNIČKA
DIJAGNOSTIKA
Svi radovi koji se objavljuju u časopisu TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA obavezno podležu recenziji
i pri tome se svaki rad svrstava u jednu od sledećih kategorija:
 originalan naučni rad,
 prethodno saopštenje,
 pregledni rad,
 stručni rad i
 rad izložen na naučnom skupu.
Da bi se lakše ocenilo kojoj kategoriji pripada određeni rad, dajemo izvesna objašnjenja u vezi sa
navedenim kategorijama radova koji su dati prema preporukama UNESCO-a.
ORIGINALAN NAUČNI RAD
Ovaj rad sadrži neobjavljene rezultate izvornih istraživanja. Naučne informacije u radu moraju biti
obrađene i izložene tako da se može:
 proveriti tačnost analiza i zaključaka na kojima se rezultati zasnivaju, ili
 eksperimenat reprodukovati i dobiti rezultate s jednakom tačnošću (ili u granicama
eksperimentalne greške) kako se to u radu navodi.
PRETHODNO SAOPŠTENJE
Prethodno saopštenje sadrži nove naučne rezultate, čiji karakter zahteva hitno objavljivanje. Ono ne
mora omogućavati proveru i ponavljanje iznesenih rezultata.
PREGLEDNI RAD
Pregledni rad predstavlja celovit pregled nekog područja ili problema na osnovu već publikovanog
materjala, koji je u pregledu sakupljen, analiziran i raspravljan.
STRUČNIRAD
Ovaj rad predstavlja koristan prilog iz područja struke čija problematika nije vezana za izvorna
istraživanja, što znači da materija ne mora predstavljati novost u svetskim okvirima, već da se
odnosi na proveru ili reprodukciju u svetu priznatih istraživanja, koja predstavljaju koristan
materijal u smislu širenja znanja i prilagođavanja izvornih istraživanja potrebama nauke i prakse.
RAD IZLOŽEN NA NAUČNOM SKUPU
Rad izložen na naučnom skupu može biti objavljen u časopisu samo pod uslovom ako je prethodno
suštinski uspešno prerađen, ili dopunjen, a nije objavljen u odgovarajućem zborniku radova. Takav
rad u suštini treba da predstavlja originalan naučni rad.
REDAKCIJSKI ODBOR
14
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
PRETHODNO SAOPŠTENJE
QUALITY CONTROL OF CURED
RUBBER / PLASTIC BLENDS
KONTROLA KVALITETA UMREŽENIH
KAUČUK / PLASTIKA BLENDI
Radivoj Popovic, Technical Coledge, Belgrade, Serbia
Ruzica Popovic, Militaary Technical Institute, Belgrade, Serbia
Dragan Zivkovic, Technical Coledge, Belgrade, Serbia
ABSTRACT
NR/PE blends have been carried out a mill,
and than vulcanized by sulfur curing system in
this work. The cure characteristics, viscosity, and
physical - mechanical properties before and after
aged were investigated. M c and crosslink density
ν, stress - strain measurements are used. The
increasing of low molecular weight PE wax in
NR/PE blends until 24 phr. has shown
improvement of some mechanical properties,
compared to NR vulcanizate. However, because
of PE migration on vulcanizate surface, only 8
phr of PE wax , can be recommended as optimum
quantity in this materials. Also, there is
economically reason to used such blend material,
considered the low price of PE wax.
Keywords:
Polymer
blend,
Cure
characteristics, Mechanical properties, Crosslink
densiity. Polyethylene, natural rubber.
1. INTRODUCTION
Blends based on combination of rubbers
and plastics are in general immiscible. The
polymers, rubbers and plastics are blending
because the fact that their blends offer
property, processing and in some cases
economical advantages over conventional
rubbers and plastics in certain types of
application [1].
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
REZIME
U ovom radu je opisan postupak pripreme
NR/PE blendi na dvovaljku, kao i način vulkanizacije
koristeći sumporni umreživački sistem. Ispitivane su
karakteristike umrežavanja, viskoziteta, kao i fizičkomehaničkih svojstava pre i nakon veštačkog starenja.
Molekulska masa M c I g u st i n a u m re žen ja ν, kao i
merenja
napon-deformacija
su
određivani.
Povećanje udela PE niske molekulske mase u NR/PE
blendama sve do 24 phr. pokazuje poboljšanje nekih
fizičko-mehaničkih svojstava u poređenju sa NR
vulkanizatom. Međutim,
zbog migracije PE na
površinu vulkanizata materijala, samo 8 phr PE se
može preporučiti kao optimalna količina u ovim
materijalima. Zbog male cene primenjenog PE voska
niske molekulske mase u NR/PE blendama, korišćenje
ovakvih blendi može biti ekonomski opravdano.
Ključne reči: Polimerna blenda, Karakteristike
umreženja, Mehanička svojstva, Gustina umreženja,
Polietilen, peirodni kaučuk.
In practice are used materials based on
rubbers and plastic blends: NBR/PVC,
EPDM/PE. EPDM/PP, NR/PE and others.
Such blends can
be used for some
applications in direct competition with either
vulcanized rubbers and flexible plastics are
required. The best examples of the latter are
automotive components like bumpers,
spoilers and filer panels [1,2].
15
Blends of NR with PE in various proportions
can be prepared in any internal mixer [1,3]. Starting
with a warm machine (80-120°C), the heat build-up
of mixing soon raises the temperature to melting
point of the raises (135°C for HDPE, and 125°C for
LDPE) [2.4].
In some cases, in preparing NR/plastic blends,
roll mills are also used. Rubber / plastic blends can be
cured using organic peroxides or sulfur crosslinking
agents. The mechanical properties of this blends are
between cured rubbers and plastics [ 1 ]. Examples of
these blends are NBR/PVC cured with
dicumylperoxide (DCP) [ 5 ], NR/XNBR cured with
bis (diisopropyl) thiophosphory (DIPDIS) / TMTD [
6 ], PVC/ENR cured with MBTS/TMTD/S [ 7 ] and
NR/PVC cured with DCP and CBS/TMTD/S [ 3 ].
This article considers the preparing of NR/PE
polymer blends on laboratory roll mill, and the
influence of PE wax content on the properties and
crosslink density of NR and PE sulfur cured polymer
blends.
2. EXPERIMENTAL PART
Materials
In this work, the blend compounds are based on
polymers: NR and PE wax. Natural rubber (SMR 10)
has Mooney viscosity ML1+4 (100°C) = 85.
Polyethylene in wax form (Mv -2000) is by - product
in production of LDPE (Table 1). by producer
HIP-Petrohemija Pancevo (Serbia).
Table 1 PE wax properties
Properties
Molecular weight, M,,
Melting point °C
Softening point °C
Density, g/ cm"
Color
Value
-2000
92-122
45-65
0.840-0.860
Milky white
to pale yellow
Reinforcing filler was active precipitated silica.
The
cure
system
included
tetramethylthiuramdisulfide (TMTD), N-cyclohehyl
- 2 - benzothiazol sulfenamide (CHS) and sulfur.
Other ingredients are substances of standard trade
qualities. The formulations of the samples used in this
study are shown in Table 2.
16
.
Table 2 Formulation of the mixes
Mix
NR-SMR 10
PE - wax
Vulcasil S
Zinc oxide activ
Stearic acid
Substit.
p.-phenylene
diamine
Vulkacit Thiuram
Vulkacit CZ
Sulfur
A
100
30
5
2
B
92
8
30
5
2
C
84
16
30
5
2
D
76
24
30
5
2
1
1
1
1
0.5
1
1,5
0,5
1
1,5
0,5
1
1,5
0.5
1
1.5
The compounds were prepared on a laboratory
mixing roll mill, dimensions 400x150 mm. with work
volume about 1.5 1 when the gap (nip) between the
rolls is 8 mm [8 ]. At a speed ratio of the rollers n1 / n2
= 28 / 22, and roller temperatures adding the
ingredients into rubber in the following order: NR
should be masticated for a few minutes, to decrease
the viscosity to ML1+4 (100°C) 30-40. Vulcasil S
and PE wax are to be added alternately in for
portions. In that case PE wax act as a plasticizer.
Then the activators, ZnO and stearic acid are added,
together with an ageing - preventer. At the end
mixing, sulfur and accelerators are added to the NR
compound. Time of preparing blends was ca 25 min.
After mixing, the blend compounds were
moulded into 2 mm thick slabs for determine original
and aged mechanical properties . The slabs were
moulded in a hydraulic "Berstorff" press (400x400
mm) using moulding conditions previously
determined from the torque data obtained by a
Monsanto Rheometer (R 100) at 150°C, toc90 [9-11].
Technical properties
The tensile properties of the vulcanizates were
determined according to ASTM D 418. using
dumbbell specimens at 25°C at a crosshead speed of
500 mm/min, with Monsanto Tensometer 10.
Hardness was determined according to ASTM 2240.
Ageing resistance was determined to SRPS
G.S2.126.
Crosslink density
From the experimental stress-strain curves, the values
of the elastic modulus G are obtained from initial
slope of the curve σ vs x - x - 2 [12, 13] .
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Value of crosslink density ν is given by the
following equation:
ν =1/2M
c
3. RESULTS
Mooney viscosity's ML1+4 (100°C) are lower
for blends than for NR mix, because of the influence
of the low viscosity PE wax. One can noticed, that the
increasing PE wax in NR/PE blends, the processing
characteristics are better in blends compared to NR
mix.
The modulus G is(3)
equal to [1,2; 14] :
G = gν RT
Cure and viscosity characteristics
Cure characteristics and viscosity of NR and
NR/PE blends were studied by using a Monsanto
Rheometer (R 100) at 150°C and a Mooney
Viscometer Monsanto 1500 S respectively and they
are represented in Table 3 and Figure 1.
(1)
Where ν is concentration of crosslink density
and g is numerical factor close to one. With ν = ρ.
M c , ( M c - number average molecular mass
between crosslinks), one can determine M c ,
M c = ρ RT/G
(2)
A
B
C
D
53
51
50
38
3.8
3.6
2.4
2.7
13
14
14
11
It is evident from the table 3 and the figure 1,
that with increased PE in the blends, the values of R
min, R max and R90 are increased in mixes (B and C).
On the other side, scorch time t2 has been shortened in
blends, compared to the NR compound A.
Optimum cure time (tC9o) has been shortened in
sulfur cured blends, too. With the increasing portion
of PE wax in blends, CRI value are increased in
blends.
43
48
53
40
Mechanical properties
6.0
5.6
4.0
4.3
Table 3 Cure characteristics Using Monsanto
Rheometer and Mooney Viscometer
Mix
Mooney
ML1+4
(100°C)
Rt2
Rheometer
at
150°C, min
Minimum rheometrric
torque, 150°C, dNm
Maximum rheometrric
torque, 150°C, dNm
Optimum cure time
(tC9o), 150°C, min
CRI-Cure Rate Index
(100/ (tc9o-t2), min-1
.
45.4 50
62.5 62.5
On the basis of values from Table 4, it can be
concluded that some of mechanical properties
(tensile strength, tensile modulus, hardness and tear
strength) are increased with increasing PE in blends,
and that properties are better in blends compared to
NR vulcanized rubber A. Elongation at break,
resilience and hysteresis are inferior in blends that in
NR vulcanizate A.
Table 4 Mechanical properties of NR/PE
blends1
Fig. 1. Rheograms of the mixes A, B, C and D cured
with sulfur sistem at 150°C
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Mix
Tensile strength
MPa
100% Modulus,
MPa
200% Modulus,
MPa
300% Modulus,
MPa
Elongation
at
Break, %
Tear
strength,
KN/m
A
B
C
D
9.7
11.2
14.5
11.9
0.8
0.9
1.1
1.7
1.0
1.5
1.9
1.9
1.4
2.4
3.2
2.9
830
628
618
611
24
26
37
31
17
Hardness, Shore A
Resiliences, %
Stress-strain
Hysteresis. %
Density, g/ cmJ
42
46
48
42
46
36
42
30
38
49
52
59
1.070 1.080 1.085 1.090
Blend C (16 phr PE) showed synergistic effect
in tensile strength and modulus and in tear strength.
Mix D (24 phr PE) has shown mentioned properties
better compared to NR vulcanizate, but less inferior
compared to blends C and B. However, in mix D
complete and mix C partly are visible the formation
of blooming light zones resulting from migration of
PE wax on the rubber surface. Consider this most
optimal solution is compound B (8 phr PE), which are
not showed blooming PE wax on the surface, and that
mix showed most mechanical properties better
compared to cured NR rubber A.
Ageing
Mechanical properties of compounds (A - D)
observed after Geer - oven testing (24h at 100°C) are
given in Table 5. After ageing vulcanizate
mechanical properties are kept on the same level as it
was before ageing testing. Some properties are
increased compared to vulcanizate properties before
ageing (hardness). NR/PE blends are remarkably
resistant to heat ageing. This behavior can be
explained with further curing NR in blend
compounds with a rest curatives. Another reason is
high resistant of PE because it has not double bounds
in structure, and on high temperatures there is not
oxidation and degradation reactions of this polymer.
Table 5 Change of mechanical properties (in%) after
24h heat ageing in air at 100°
Mix
Tensile strength MPa
100% Modulus, MPa
200% Modulus, MPa
300% Modulus, MPa
Elongation at Break,
%
Tear strength, KN/m
Hardness, Shore A
Resiliences, %
Stress-strain
Hysteresis. %
Density, g/ cmJ
18
A
9.7
0.8
1.0
1.4
B
11.2
0.9
1.5
2.4
C
14.5
1.1
1.9
3.2
D
11.9
1.7
1.9
2.9
830
628
618
611
24
42
46
26
48
42
37
46
36
31
42
30
38
49
52
59
1.070 1.080 1.085 1.090
.
Crosslink density
Values of the elastion modulus G, Mc and
crosslink density ν are given in Table 6. It can be
noticed that NR/PE blends have larger values for G
and crosslink density ν than NR.
Table 6 Values G Moduls M c and Crosslink Density v
for Blends
Mix
A
Modulus
G, 0.45
MPa
M c , g/moll
5851
Crosslink
3.54
Density, v x
lO""1
B
0.62
C
9.90
D
0.94
4326
11.55
2966
16.85
2827
17.68
It has been reported [1] that increasing the
crosslink density ν to the level of a full cure
,progressively increases the strength and elastic
properties of blends, and thermoplastic behavior is
retained because the cross-linked rubber is dispersed
as very small particles.
The reason why the M c decreases in blends
compared to NR can be explained in that the same
quantity of curatives share less volume of elastomer
in the blend which is capable to cure [3]. Comparing
G modulus and 300% modulus, one can notice a
similar behavior.
4. CONCLUSIONS
This work has shown that is possible to making
blend materials based on two immiscible polymers:
elastomer NR and low molecular weight PE,
successfully can be cured in this blends using sulfur
vulcanization system. Cure and
viscosity
characteristics and especially mechanical properties
indicate to interesting behavior of this materials.
Although in sulfur cured NR/PE blends only NR
plase can be vulcanized, it surprises sinergism effect
in most mechanical properties, which is important
from the aspect of applications of this materials.
Because of the formation blooming light color
zones of PE wax on the rubber surface, the optimal
portion of polyethylene wax in NR/PE blends are
small (8phr). Researching of blending PE with other
rubbers and plastics in future is possible and
attractive.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
References
[1] Whelen and K.S.Lee, Developments in
Rubber Technology 3. Appliied Science
Publishers, London, 1982, p. 203.
[2] K.E. George, R. Joseph, and D. Joseph
Francis, J. Appl.Polym.Sci. 32 (1986) 2867
[3] R.S.Popovic
and
R.G.Popovic,
Kautsch.Gummi Kunstst.,52 (1999).123.
[4] N.R.Manjoj,
P.P.De.,
S.K.De
and
D.G.Pfieffer, J.Appl.Polym.Sci.. 53 (1994)
361.
[5] A.
Methew,
B.C.Chakraborty
and
S.K.Deb,J.Appl.Polym.Sci.53 (1994) 1107.
[6] N.Naskar, T. Biswas and D.KR.Basu,
J.Appl.Polym.Sci. 52 (1994) 1007.
[7] Z.A.Nasir, V.S.Ishiauk andZ.A.Mohd Ishak,
J.Appl.Polym.Sci. 47 (1993) 951.
[8] R.S.Popovic,
and
M.Plavsic,
Kautsch.Gummi Kunstst. 44 (1991) 336.
[9] R.S.Popovic, Kautsch.Gummi Kunstst. 43
(1990) 970.
[10] H.E.
Trexler
and
M.C.H.Lee,
Kautsch.Gummi Kunstst. 40 (10/1987) 945.
[11] A.K. Bhowmick and S.K.De., Rubber
Chem. Technol. 53 (1980) 107.
[12] R.S.Popovic, M.Plavsic, R.G. Popovic and
M. Milosavljevic, Kautsch.Gummi. Kunstst.
50 (1997) 861.
[13] J.D.Ferry, Viscoelastit properties
Polymers, New York, 1970.p.265.
of
[14] F.A.Collins, J.Bares and F.W.Billmeyer,
Experiments in Polymer Science, John
Wilier and Sons, New York, 1973,p.303.
IZAŠLA JE IZ ŠTAMPE KNJIGA:
MATERIJALI
autora dr Radivoja Popovića
Izdavač:
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BULEVAR ZORANA ĐINĐIĆA 152a, NOVI BEOGRAD
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
19
PREGLEDNI RAD
ZNAČAJ TEHNIČKE DIJAGNOSTIKE ZA
POUZDAN RAD PARNIH TRBINA
IMPORTANCE OF TECHNICAL DIAGNOSIS FOR
RELIABLE OPERATION OF STEAM TURBINES
Mr Nenad Stanković, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu,
Prof. dr Živoslav Adamović, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin
Mr Božo Ilić, Zehnički školski centar Zvornik, Republika Srpska
Dr Branko Savić, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu
REZIME
ABSTRACT
U radu je prikazana teorijska primena tehničke
dijagnostike za pouzdan rad parnih turbina.
Ukazan je njen značaj za određivanje trenutnog
stanja resursa postrojenja. Izvršena su merenja
određenih parametara i to: kontinualno praćenje i
analiza nivoa vibracija na kliznim ležištima,
merenja kvaliteta turbinskog ulja, merenje
temperature belog metala radijalnih kliznih
ležišta,
merenje
temperature
segmenata
aksijalnog kliznog ležišta i temperature ulja na
izlazu iz ležišta.
Ključne
reči:
Parne
turbine,
tehnička
dijagnostika, eksperimentalna merenja određenih
parametara
This paper presents a theoretical application of
technical diagnostics for reliable operation of the
steam turbine. It was pointed out its importance
for determining the current state of plant
resources. Made me ¬ Bye certain parameters:
continuous monitoring and analysis of vibration
of sliding bearings, turbine oil quality
measurements, measuring the temperature of the
white metal radial sliding bearings, temperature
measurement segments axial sliding bearing and
the oil temperature at the exit from the reservoir.
1. UVOD
nuklearne energije goriva, koja se zatim predaje
radnom medijumu (pari ili gasu), dok se u
toplotnom ponoru odvodi i predaje okolini preko
hladnjaka
sa
pripadajućim
cevovodima,
izmenjivačima toplote i pumpama potrebnim za
rad. Ovo se, zajedno sa turbogeneratorom, naziva
postrojenje
toplotne
turbine
ili
kraće
turbopostrojenje.ko je turbina u turbopostrojenju
parna, odnosno gasna, tada se radi o parnom
odnosno gasnom postrojenju. Turbopostrojenje
zajedno sa izvorom toplote naziva se parni ili
gasni blok. Ako se radi o bloku parne turbine,
izvor toplote je parni kotao ili nuklearni reaktor. U
slučaju gasne turbine, izvor toplote je komora za
sagorevanje, površinski zagrejač ili nuklearni
reaktor hlađen gasom [2].
Klasifikacija parnih turbina prikazana je
dijagramom na slici 1 [2].
Toplotne turbine predstavljaju mašine koje
prvo pretvaraju toplotnu u kinetičku energiju
preko uređenog stanja radnog fluida, a zatim ovu
u mehanički rad u obliku obrtanja rotora, koji se
preko vratila turbine prenosi do radne mašine.
Najčešće se kao radna mašina sreće generator, u
kojem se mehanički rad pretvara u električnu
energiju. Toplotnu turbinu zajedno sa radnom
mašinom nazivamo turbogenerator.
Osim kao generator, radna mašina može biti i
turbokompresor ili pak toplotna turbina može
pokretati razna saobraćajna sredstva (avioni,
lokomotive, automobili i dr.). Za dobijanje
mehaničkog rada iz toplote, pored parne turbine
mora postojati i izvor toplote i toplotni ponor. U
izvoru toplote dobija se toplota iz hemijske ili
20
Keywords: Steam turbines, technical diagnostics,
experimental measurements of certain parameters
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
Slika 1. Klasifikacija parnih turbina
2. TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA PARNIH
TURBINA
Tehnička dijagnostika parnih turbina sa
pratećom opremom predstavlja sve aktivnosti koje
se vrše radi ocene trenutnog stanja ili davanja
prognoze ponašanja sistema parne turbine u
određenom vremenskom periodu. Pri tome koristi
sve raspoložive algoritme, pravila i modele koji su
neop hodni za određivanje stanja sistema, sa ciljem
pravovremenog predviđanja pojave neispravnosti.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Na taj način se povećava pouzdanost,
raspoloživost i efektivnost postrojenja parne turbine
sa pratećom opremom. Pošto još uvek ne postoji
opšti koncept formiranja dijagnostičkog sistema na
termoelektranama, neophodno je istaći sledeće [2]:
 tehnička dijagnostika predstavlja značajno sredstvo za povišenje pouzdanosti, ekonomičnosti i
sigurnosti u eksploataciji sistema parne turbine
sa svojom pratećom i osnovnom opremom;
 najveći efekat primene sredstava tehničke
dijagnostike dobija se njenim usklađivanjem sa
metodama za kratkoročnu i dugoročnu
prognozu pouzdanosti i njenu optimizaciju,
najčešće po ekonomskom kriterijumu;
 osnovni zadaci tehničke dijagnostike na parnoj
turbini u sklopu sistema termoelektrane
najčešće se formulišu kao:
a. prognoza i mere za sprečavanje
havarija,
b. smanjenje broja i dužine trajanja ispada,
kroz blagovremeno predviđanje,
c. otkrivanje i praćenje razvoja uzroka
otkaza,
d. skraćivanje
obima
planskih
i
neplanskih
remonta
na
račun
usavršavanja i primene metoda tehničke dijagnostike,
e. prečavanje ili otklanjanje u procesu
eksploatacije
uslova
rada,
koji
predstavljaju generator oštećenja i
pojave otkaza , kao i
f. računarom podržano praćenje radnih
resursa i efektivnosti proizvodnje
sistema parne turbine u okviru
termoelektrane.
Primena metoda tehničke dijagnostike i
pogodnost za kontrolu stanja parne turbine značajno
utiče na pogodnost održavanja kao i na njegovu
unutrašnju karakteristiku (njegove celine ili
elemente), odnosno na stanje funkcionalnosti pri
definisanim uslovima u tačno određenom periodu
vremena funkcionisanja, pri čemu pretpostavlja da
21
se održavanje obavlja u skladu sa postupcima
planiranim i propisanim postupcima. Ovaj uticaj se
ogleda preko određenih faktora, od kojih posebno
treba napomenuti dinamiku, karakteristike nastanka
otkaza, sposobnost sastavnih elemenata sistema
parne turbine i sistema termoelektrane u celini da
održe radnu sposobnost prema nameni i sigurnosti,
uz mogućnost procene stanja elemenata i utvrđivanja
uzroka nastanka otkaza.
Mogućnost ispitivanja i pregleda sistema ili
njegove sastavne celine (elemenata) u procesu kontrole
stanja sistema parne turbine planira se već u etapi
razrade i projektovanja kroz preciziranje elemenata za
obavljanje glavnih i pomoćnih funkcija na nivou
projektovanih veličina (sa dozvoljenim odstupanjima),
kao i elemenata sigurnosti, zaštite na radu, zaštite od
požara i zaštite životne sredine. Svaki od postupaka
procene tehničkog sistema parne turbine, koji
obuhvataju analizu objekta ispitivanja, postavljanje
teorije i metoda ispitivanja, izradu odgovarajućih
algoritama programa ispitivanja, određivanje načina i
sredstava za proučavanje određenih svojstava i
karakteristika tehničkog sistema u celini, svojim
specifičnostima utiče na razne načine na pogodnost
održavanja. Od posebnog značaja je razmatranje
samog režim ispitivanja u okviru procesa eksploatacije
ovog sistema ili u vreme prekida rada, načina njegove
realizacije i stepena automatizacije baze podataka (mogućnost primene informacionih tehnologija).
Razvoj tehničke dijagnostike na parnim
turbinama išao je u pravcu ostvarivanja funkcija koje
turbina treba da obezbedi. Provera ispravnosti, radne
sposobnosti i funkcionalnosti turbinskog postrojenja,
uz lociranje mesta otkaza na najnižem
hijerarhijskom nivou, elementi su na bazi koje se
vrši procena preostalog veka korišćenja ili trenda
pojave neispravnosti.
Značajni ekonomski efekti i sniženje
eksploatacionih troškova kroz pravovremeno
otkrivanje mogućih uzoraka otkaza komponenti
turbinskog postrojenja, moguće je ostvariti kroz
primenu metoda i sredstava tehničke dijagnostike.
Pri tome, prognoze i definisanje uzroka otkaza mogu
22
.
se ostvariti u toku same eksploatacije turbinskog
postrojenja ili u okviru zastoja i vremena za remont
postrojenja i opreme, pa se razlikuju eksploataciona
(radni režim) i remontna (stacionarni režim)
tehnička dijagnostika, kao sastavni elementi
održavanja prema stanju turbinskog postrojenja u
okviru elektrane, kao višeg hijerarhijskog sistema.
Značajna primena tehničke dijagnostike je i kod
davanja kratkoročne i dugoročne pouzdanosti sistema parne turbine sa pratećom opremom i njene
optimizacije, najčešće po ekonomskom kriterijumu.
Važnost primenjenih metoda dijagnostike u
ugroženom prostoru, u smislu povećanja sigurnosti
takvih pogona, je u pravovremenom otkrivanju
otkaza na opremi u prostoru ugroženom eksplozijom,
sa ciljem sprečavanja nastanka većih havarija, koje
dalje mogu biti uzročnik paljenja eksplozivne
atmosfere. Pri tome, svako prekomerno zagrevanje
opreme ili dela opreme je znak greške ili otkaza.
Najzastupljenije dijagnostičke metode, koje se mogu
koristiti kako na elektro, tako i na mašinskoj opremi
su, svakako, vibraciona dijagnostika i dijagnostika
infracrvenom termografijom. Obe ove metode
pripadaju tehnici ispitivanja metodom bez razaranja
materijala (Non Destructive Testing – NDT) [2].
2.1 Metode tehničke dijagnostike za analizu
stanja parnih turbina
Metode tehničke dijagnostike parnoturbinskog
postrojenja u radnom režimu nabrojane su na
dijagramu na slici 2 [2].
2.2 Tehnička dijagnostika na bazi rizika
Bezbednost parnih turbina treba da se nadgleda i
kontroliše radi minimizacije rizika. Kontrola
bezbednosti nije statistički problem, već je
kontinualni proces. U tom cilju potrebno je kreiranje
organizovane kontrole, kako bi se proces u parnim
turbinama bezbedno izvodio.
Tehnička dijagnostika na bazi rizika (Risk
Based Inspection – RBI) ima za cilj sprečavanje
katastrofalnih otkaza.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
Slika 2. Metode tehničke dijagnostike za analizu
stanja parnih turbina
Da bi se ovaj cilj ostvario, moraju se
identifikovati sastavni delovi jednog postrojenja čiji
otkaz može dovesti do povrede ljudstva i velikih
finansijskih gubitaka.
Zadatak ove metode je da se definišu
odgovarajući programi tehničke dijagnostike za
posmatrani tehnički sistem, tako da se
 identifikuju ocene i rangiraju svi rizici sa
stanovišta
prekida
radnog
procesa,
bezbednosti i sigurnosti radnika
 odrede mere koje treba da se preduzmu da bi
se značajni rizici smanjili.
Pored kritičnih delova sistema već u početnim
fazama treba analizirati i sve one delove koji imaju
značajan uticaj na troškove održavanja, bilo sa
stanovišta učestanosti opravke i/ili sa stanovišta
veličine troškova opravke.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Ova metoda nudi dva osnovna alata za postizanje
optimizacije odnosno između rizika i ulaganja u
tehničku dijagnostiku:
 kvalitativni i
 kvantitativni.
Kvalitativni alat tehničke dijagnostika na bazi
rizika je važan za početne analize. Cilj ove analize je
da se ocenjena područja procesa stave u jednu matricu, na primer „pet puta pet“ (pet rangova verovatnoće i pet rangova posledica), koja rangira pojedine
delove sistema sa stanovišta rizika.
Kvantitativni alat tehničke dijagnostika na
bazi rizika služi da bi se odredili rizici za svaki
važan
ili kritičan deo sistema. Tek se sa
informacijama ovog nivoa
može definisati
efikasan program tehničke dijagnostike. Ovim
postupkom se ocenjuje i rizik celog sistema, kao i
uticaj svakog pojedinačnog dela.
Troškovi sakupljanja i obrade podataka uopšte
nisu zanemarljivi. Samo u retkim slučajevima podaci
su dostupni u elektronskoj formi, npr. u vidu baze
podataka. Najčešće je reč o podacima u papirnoj formi,
tako da njihovo „uobličavanje“ predstavlja mukotrpan
posao. To iziskuje i utrošak vremena, samim tim i
novac, ali se ova investicija sprovodi jedanput i u
svakom slučaju gledano sa više aspekata.
U okviru prave analize potrebno je za svaku
komponentu odrediti moguće tipove otkaza. Sve
različite vrste štete (povrede ljudstva, prekidi
proizvodnje) moraju biti izračunate primarnim
modelima.
Pri analizi je potrebno voditi računa da jedan
određeni deo (komponenta) može da otkaže na različite
načine, tj. troškovi održavanja koji su povezani sa
njihovim otkazom moraju biti ocenjeni sa uslovnom
verovatnoćom određene vrste otkaza, odnosno treba da
se uzme u obzir prilikom određivanja rizika.
Nakon određivanja veličina posledica i
verovatnoća otkaza svake komponente izračunavaju
se različiti rizici. Proces (tok) tehničke dijagnostika
na bazi rizika vodi konačno do grafika rizika za
celokupno postrojenje, u kome su predstavljene
posledice nasuprot verovatnoća pojave otkaza.
23
U tu svrhu vrši se predstavljanje rizika u formi
jedne matrice rizika. Izračunavanjem rizika može se
utvrditi da li su u pojedinim slučajevima rizici
prihvatljivi u okvirima postavljenih kriterijuma. Za
redukovanje rizika moraju biti ustanovljene
određene mere po mogućnosti sa što manjim
troškovima, tj. treba optimizovati efekat mera
održavanja u smislu smanjenja rizika sa troškovima
njihovog sprovođenja. Učinak se može sagledati
posmatrajući troškovno-korisni faktor:
TKF
RBM
RNSM  TIM
gde su:
TKF - troškovno-korisni faktor
RBM - rizik bez mera
RNSM - rizik nakon sprovođenja mera
TIM - troškovi izvođenja mera.
Ukoliko se ne sprovode mere, ovaj faktor
dobija vrednost 1. Međutim, ako se izvedu efikasne
mere održavanja, dolazi do redukcije rizika pri datim
merama, odnosno TKF raste, dostiže svoj
maksimum i potom opet pada.
U osnovi metoda smanjenja rizika je dobijanje
više informacija o stanju oštećenosti određenog
elementa tj. dijagnostifikovani elemennt. Svaka
dijagnostička inspekcija nam daje informacije o
stepenu oštećenosti. Inspekcija je utoliko efikasnija
ukoliko je dobijena informacija preciznija.
Bez sprovođenja dijagnostičke kontrole je
pojava otkaza (kvantifikovana pomoću verovatnoće
otkaza) zasnovana na proceni eksperata. Ona može
biti relativno netačna.
Inspektovanje je nosilac znanja koje treba da
ratifikuje nepouzdanost.
3. OPIS PARNE TURBINE
Eksperimentalna merenja određenih parametara
vršena su na parnoj turbini K-300-240 u Termoelektrani „Gacko“ u Gackom.
24
.
Parna turbina K-300-240 je kondencionalna sa
međupregrevanjem, snage 300 [MW], namenjena je
za neposredno (direktno) pokretanje generatora
naizmenične struje pri brzini od 3000 [o /min].
Turbina je agregat sa jednim vratilom i sastoji se od
tri cilindra. Sveža para iz kotla dolazi u dve
odvojene postavljene parne komore u kojima su
smešteni automatski zasuni visokog pritiska, odakle
kroz sedam regulacionih ventila cilindra visokog
pritiska propusnim cevima dolazi u cilindar visokog
pritiska. Iz cilindra visokog pritiska para se vraća u
međupregrejavanje u kotao a zatim preko
automatskih zasuna srednjeg pritiska i dva regulaciona ventila srednjeg pritiska ulazi u opštu
mlazničku komoru cilindra srednjeg pritiska. Za
obesparivanje međupregrejanja prilikom zatvaranja
regulacionih ventila cilindra srednjeg pritiska postoje dva slivna ventila koji odvode paru međupregrejanja u kondezator.
Osnovni parametri pare su:
 pritisak primarne pare 240 [bar]-a
 temperatura primarne pare 545 [oC]
 pritisak pare na izlazu iz cilindra visokog
pritiska 43,9 [bar]-a
 temperatura pare na izlazu iz cilindra
visokog pritiska 305 [bar]
 pritisak pare posle međupregrejavanja na
ulazu u cilindar srednjeg pritiska 39 [bar]-a
 temperatura pare na ulazu u cilindar
srednjeg pritiska 545 [oC]
 emperatura pare na izduvu turbine 40 [oC]
 nominalni protok pare kroz turbinu iznosi
930 [t/h]
 pritisak u kondezatoru turbine je 0,072
[bar]-a
 protok rashladne vode kroz kondezator je
3600 [m2/h].
Turbina ima osam neregulisanih oduzimanja pare
namenjenih za zagrevanje napojne vode u zagrejačima niskog pritiska, spremniku napojne vode i
zagrejačima visokog pritiska do proračunske temperature od 274 [oC ], kao i za pokretanje pogonske
turbine turbonapojne pumpe snage 12 [MW].
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Turbina ima tridesetdevet stepeni pritiska od kojih
su dvanaest stepeni dela visokog pritiska, dvanaest
stepeni dela srednjeg pritiska i petnaest stepeni dela
niskog pritiska.
4. EKSPERIMENTALNA PRAĆENJA
NA PARNOJ TURBINI K-300-240
4.1 Kontinualno praćenje i analiza nivoa
vibracija turboagregata (parna turbina
i generator)
Na svim ležištima turboagregata su postavljeni
senzori za merenje nivoa apsolutnih i relativnih
vibracija parne turbine koji neprestano daju
informacije o nivou vibracija u toku rada
turboagregata.
Veličina vibracija se prati u digitalnom obliku
i u obliku dijagrama. Sistem obrade podataka,
pomoću programa „OVATION Westinghouse“, na
računaru omogućava praćenje i analizu nivoa
vibracija u istorijskom trendu u poslednjih najmanje
šest meseci.
Na turboagregatu se vrši merenje i
kontinualno praćenje nivoa apsolutnih, vertikalnih i
horizontalnih
vibracija
na
sedam
ležišta
turboagregata i to pet ležišta turbine i dva ležišta
generatora.
Na svim ležištima turboagregata postavljeno
je po par senzora za merenje relativnih vibracija
rotora u odnosu na ležište. Senzori su postavljeni
pod uglom od 45o i omogućava praćenje amplitude
relatativnih vibracija svakog ležišta kao i praćenje
oblika orbita kojima se kreću ose turboagregata u
ležištu.
.
Oblik orbita predstavlja značajan dijagnostički
podatak pomoću koga se može utvrditi dinamičko
stanje turboagregata.
U cilju praćenja nivoa vibracija i kvalitetetne
analize uzroka nastanka vibracija u procesu
održavanja prema stanju turbine potrebno je
posmatrati kompletan turboagregat, jer su vibracije
turbine i generatora u direktnoj vezi, pošto su rotori
vezani krutom spojnicom. Promene u rasporedu
masa
odnosno
neuravnoteženosti
rotora,
necentriranost osa rotora prema osama ležišta,
različita termička naprezanja u pojedinim zonama i
slično prenose se sa jednog postrojenja na drugo pa
je i praćenje i analiza nivoa vibracija potrebno vršiti
za ceo turboagregat.
Upozorenje za povećanje vertikalnih ili
horizontalnih apsolutnih vibracija je postavljeno na
vrednost od 7.5 [mm/s] i to je granica nivoa
vibracija
za
neograničen
dugoročan
rad
turboagregata.
Nivo brzina vibracija od 7,5 [mm/s] do 11,8
[mm/s] se smatra nezadovoljavajući za duži
neprekidan rad ali se može držati u radu ograničeno
vreme dok se ne pojavi pogodna prilika za izvođenje
korektivne akcije.
Za nivo brzina vibracija iznad 11,8 [mm/s] se
smatra da su dovoljne jačine da mogu prouzrokovati
oštećenja turboagregata pa je prilikom pojave
vibracija na bilo kom ležištu turboagregata iznad te
veličine potrebno isključiti turbinu i otkloniti pojavu
zbog koje je došlo do povećanja vibracija.
Na slici broj 3. data je šema praćenja trenutnog
nivoa apsolutnih vibracija u digitalnom obliku. Na
slici broj 4. dat je dijagram nivoa apsolutnih
vibracija u mm/s u zavisnosti od vremena t.
Slika 3 - Praćenje trenutnog nivoa apsolutnih vibracija u digitalnom obliku
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
25
.
В ерт.и хор.ап солутн е вибрацијe
5
4.5
4
LEŽ.1-V
LEŽ.1-H
Н иво вибрација mm/s
3.5
LEŽ.2-V
LEŽ.2-H
3
LEŽ.3-V
LEŽ.3-H
LEŽ.4-V
2.5
LEŽ.4-H
LEŽ.5-V
LEŽ.5-H
2
LEŽ.6-V
LEŽ.6-H
1.5
LEŽ.7-V
LEŽ.7-H
1
0.5
0
3:
30
:4
2
3:
33
:0
7
3:
35
:3
2
3:
37
:5
7
3:
40
:2
2
3:
42
:4
8
3:
45
:1
3
3:
47
:3
8
3:
50
:0
3
3:
52
:2
8
3:
54
:5
4
3:
57
:1
9
3:
59
:4
4
4:
02
:0
9
4:
04
:3
4
4:
07
:0
0
4:
09
:2
5
4:
11
:5
0
4:
14
:1
5
4:
16
:4
0
4:
19
:0
6
4:
21
:3
1
4:
23
:5
6
4:
26
:2
1
4:
28
:4
6
В рије ме
Slika 4 - Dijagram nivoa apsolutnih vibracija u mm/s u zavisnosti od vremena t
Legenda uz sliku 4:
LEŽAJ: 1-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 1 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 1-H-nivo apsolutnih horizontaln.vibracija
ležišta 1 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 2-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 2 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 2-H-nivo apsolutnih horizontalnih vibracija
ležišta 2 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 3-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 3 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 3-H-nivo apsolutnih horizontalnih vibracija
ležišta 3 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 4-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 4 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 4-H-nivo apsolutnih horizontalnih vibracija
ležišta 4 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 5-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 5 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 5-H-nivo apsolutnih horizontalnih vibracij
a ležišta 5 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 6-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 6 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 6-H-nivo apsolutnih horizontalnih vibracija
ležišta 6 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 7-V-nivo apsolutnih vertikalnih vibracija
ležišta 7 od: 3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s]
LEŽAJ: 7-H-nivo apsolutnih horizontalnih vibracija
ležišta 7od:3[h]30[min]42[s]÷4 [h]28[min]46[s].
26
4.2 Merenje parametara kvaliteta turbinskog ulja
Uljni sistem turboagregata se sastoji od dva
odvojena sistema i to:
 uljni sistem za podmazivanje turbine,
 uljni sistem regulacije turbine.
Uljni sistem za podmazivanje turbine koristi
ulje tipa AGIP OTE 32 a sastoji se od sledećih
najbitnijih podsistema:
 Glavni uljni rezervoar (GUR).
 Pumpe za podmazivanje turbine (dve pumpe
naizmenične struje tipa od kojih je jedna
radna i jedna rezervna i dve pumpe
istosmerne struje koje su takođe rezervne).
 Ventilatori odsisa uljnih para za odsisavanje
uljnih para i to jedan odsisava iz uljnog
rezervoara i jedan iz slivnih cevovoda
turbinskog ulja.




Uljni hladnjaci za regulaciju temperature
ulja (tri komada).
Pripadajuća armatura i elektrokontaktni
manometri za regulisanje u propisanim
granicama osnovnih parametara ulja za
podmazivanje kao što su pritisak i
temperatura.
Centrifuge za prečišćavanje ulja.
Osnovni parametri koji se prate na sistemu
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)





za podmazivanje turbine se sastoje u
sledećem:
Praćenje i analiza osnovnih parametara ulja
kao što su: pritisak, temperatura, nivo,
kvalitet.
Praćenje nivoa ulja u GUR-u i po potrebi
dosipanje ulja. Dosipanje ulja se uvek vrši u
„prljavi“ deo GUR-a jer i u novom ulju
može biti nečistoća.
Glavni uljni rezervoar je podeljen na dva
dela „prljavi“ i „čisti“ pomoću sita koja su
postavljena u dva reda. Na sitima se hvataju
mehaničke nečistoće koje se nalaze u ulju.
Sita se čiste po potrebi kada se pojavi
razlika u nivou između „prljavog“ i „čistog“ dela GUR-a. Sita su u ramovima i
prilikom čišćenja se vade iz GUR-a i prenose
na određeno mesto gde se čiste komprimiranim vazduhom, a zatim vraćaju na svoje
mesto. Čišćenje sita se vrši jedno po jedno
tako da uvek postoji jedan red sita koji
sprečava prolazak prljavog ulja u čisto.
Praćenje eventualnih pojava curenja ulja u
uljnom sistemu i sanacija istih.
Čišćenje ulja koje se nakuplja u sabirnim
kanalima oko ležišta.
.
Praćenje rada ventilatora odsisa uljnih para iz
GUR-a i slivnih cevovoda.
 Dreniranje vode iz ulja koja se taloži na dnu
GUR-a.
 Prečišćavanje ulja pomoću centrifuga preko
kojih se odvaja voda i nečistoće iz
turbinskog ulja
 Praćenje kvaliteta ulja metodama zasnovanim
na merenju promena određenih karakteristika
ulja se vrši jednom dnevno uzimanjem
uzoraka ulja i obradom u centralnoj
laboratoriji.
 Fizičko-hemijske promene koje se prate
svakodnevno su:
- viskozitet ulja na različitim
temperaturama,
- temperatura paljenja,
- neutralizacioni broj (kiselinski
broj),
- sadržaj vode,
- mehaničke nečistoće,
- sklonost penjenju,
- gustina.
U tabeli 1. dati su rezultati analize turbinskog
ulja AGIP OTE 32 koja je rađena dana 31.01.2012.
godine.

Tabela 1 - Rezultati analize kvaliteta turbinskog ulja
Komentar: Turbinsko ulje ima dobre
fizičko-hemijske karakteristike, prisustvo vlage je
evidentno ali ne utiče na deemulzivnost i penjenje.
U tabeli 2. dati su parametri koji se neprekidno
prate na monitoru nadzornog sistema.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Na slici 5. prikazana je šema podmazivanja
parne turbine sa svim bitnim parametrima koji se
prate prilikom rada turbine kao i podsistemi sa
kojima se vrši upravljanje i nadzor preko upravljačko-nadzornog sistema OVATION Westinghouse,
na računaru pomoću prikazane šeme
27
.
Tabela 2 - Trenutni parametri procesa prema slici 5
Slika 5 - Šema podmazivanja turbine K 300-240
Na slici 6, dat je dijagram temperature ležišta i
sliva ulja sa ležišta u zavisnosti od vremena t.
U tabeli 3. dati su rezultati analize kvaliteta
regulacionog ulja FYRQUEL-L rađeni dana
31.01.2012. godine.
Uljni sistem za regulaciju turbine koristi ulje tipa
FYRQUEL-L, a sistem se sastoji od sledećih najbitnijih podsistema:
 rezervoar regulacionog ulja (RRU).
 pumpe regulacije turbine (dve pumpe tipa
koje pogone motori naizmenične struje, od
kojih je jedna radna i jedna rezervna.
28




ventilatori odsisa uljnih para za odsisavanje
uljnih para iz uljnog rezervoara od kojih je
jedan radni i jedan rezervni.
uljni hladnjaci za regulaciju temperature ulja
(dva komada).
pripadajuća armatura i elektrokontaktni
manometri za regulisanje i održavanje u
propisanim granicama osnovnih parametara
ulja za regulaciju kao što su pritisak i
temperatura.
elektro-hidraulički servomotori koji koriste
regulaciono ulje i rade kao izvršni organi
stop i regulacionih ventila turbine.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
Т е м п е р а т у р е л е ж а је в а и с л и в а у љ а с а л е ж а је в а
70
60
T B K /L 1
T B K /L 2
Т ем п ер атур а
50
T B K /L 3
T B K /L 4
T B K /L 5
T B K /L 6
40
T B K /L 7
T S U /L 1
T S U /L 2
30
T S U /L 3
T S U /L 4
T S U /L 5
T S U /L 6
20
T S U /L 7
T S U /L 8
T S U /L 8
9 :2 1 :2 3
9 :0 9 :1 7
8 :5 7 :1 1
8 :4 5 :0 5
8 :3 2 :5 9
8 :2 0 :5 3
8 :0 8 :4 7
7 :5 6 :4 1
7 :4 4 :3 5
7 :3 2 :2 9
7 :2 0 :2 3
7 :0 8 :1 7
6 :5 6 :1 1
6 :4 4 :0 5
6 :3 1 :5 9
6 :1 9 :5 3
6 :0 7 :4 7
5 :5 5 :4 1
5 :4 3 :3 5
5 :3 1 :2 9
5 :1 9 :2 3
5 :0 7 :1 7
4 :5 5 :1 1
4 :4 3 :0 5
4 :3 0 :5 9
4 :1 8 :5 3
4 :0 6 :4 7
3 :5 4 :4 1
3 :4 2 :3 5
0
3 :3 0 :2 9
10
В р и је м е
Slika 6 - Dijagram temperature ležišta i sliva ulja sa ležišta u zavisnosti od vremena t
Legenda sa slike 6:
TBM/L1-Temperatura belog metala ležišta br.1
TBM/L2-Temperatura belog metala ležišta br.2
TBM/L3-Temperatura belog metala ležišta br.3
TBM/L4-Temperatura belog metala ležišta br.4
TBM/L5-Temperatura belog metala ležišta br.5
TBM/L6-Temperatura belog metala ležišta br.6
TBM/L7-Temperatura belog metala ležišta br.7
TSU/L1-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.1
TSU/L2-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.2
TSU/L3-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.3
TSU/L4-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.4
TSU/L5-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.5
TSU/L6-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.6
TSU/L7-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.7
TSU/L8-Temperatura ulja na slivu sa ležišta br.8
Na slici 7. data je šema regulacije turbine sa
svim elementima uljnog sistema regulacije turbine.
Osnovni parametri koji se traže na sistemu za
regulaciju turbine su sledeći:
 Praćenje i analiza osnovnih parametara ulja
kao što su: pritisak 46 [bar], temperatura
45÷50 [ºC].
 Nivo, kvalitet.
 Praćenje nivoa ulja u RRU-u i po potrebi
dosipanje ulja.
 Dosipanje ulja se uvek vrši u „prljavi“ deo
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)






RRU-a jer i u novom ulju može biti
nečistoća
Rezervoar regulacionog ulja je podeljen na
dva dela „prljavi“ i „čisti“ pomoću sita koja
su postavljena u dva reda.
Na sitima se hvataju mehaničke nečistoće
koje se nalaze u ulju.
Sita se čiste po potrebi kada se pojavi
razlika u nivou između „prljavog“ i „čistog“ dela RRU-a.
Praćenje eventualnih pojava curenja ulja u
sistemu regulacionog ulja i sanacija istih.
Praćenje rada ventilatora odsisa uljnih para iz
RRU-a.
Praćenje
kvaliteta
ulja
metodama
zasnovanim na merenju promena određenih
karakteristika ulja se vrši jednom dnevno
uzimanjem uzoraka ulja i obradom u
centralnoj laboratoriji.
Fizičko-hemijske promene koje se prate
svakodnevno su:
- vizuelni izgled,
- specifična težina na 20 [ºC],
- viskozitet ulja na 40 [ºC] i 100 [ºC],
- temperatura paljenja,
- neutralizacioni broj [mg KOH/kg],
- sadržaj vode,
- sadržaj mehaničkih nečistoć
29
.
Tabela 3. - Rezultati analize kvaliteta regulacionog ulja
Slika 7 - Šema regulacije turbine sa svim elementima uljnog sistema
5. ZAKLJUČAK
Pomoću navedenih metoda tehničke dijagnostike
parnih turbina povećava se pouzdanost i bezbednost
rada postrojenja u eksploataciji, kao i smanjenje
troškova u proizvodnji toplotne ili električne
energije usled zastoja.
LITERATURA
LITERATURA
[1] Adamović, Ž., Voskresenski V., Tul, R.:
Održavanje na bazi rizika, Društvo za
tehničku
dijagnostiku
Srbije,
Beograd,2007.
30
Pri utvrđivanju pouzdanosti rada parnih turbina
pomoću tehničke dijagnostike utvrđuje se da li je
zadovoljena potrebna radna sposobnost i sigurnost od
havarije na postrojenju.
Na osnovu sve veće automatizacije parnih
turbina biće u budućnosti sve veći značaj tehničke
dijagnostike za radnu pouzdanost.
[2] Miličić, D., Milovanović, Z.: Parne
turbine, Univerzitet u Banja Luci,
Mašinski fakultet, Banja Luka, 2010.
[3] Termoelektrana „Gacko“, uputstvo za
eksploataciju parne turbine K-300-240-1
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
PRETHODNO SAOPŠTENJE
BROJ OTKAZA KOD HIDRAULIČNOG PODSISTEMA
PREDNJEG TRAKTORSKOG UTOVARIVAČA
THE NUMBER OF FAILURES ON FRONT TRACTOR
LOADER AS A MEASURE OF PREVENTIVE
MAINTENANCE QUALITY
Živković dr Dragan, prof. Technical College, Novi Beograd
Letić dr Duško, prof Tehnical faculty „Mihailo Pupin“ Zrenjanin
Davidović dr Banko, prof Technical College, Kragujevac
REZIME
ABSTRACT
Intezitet, odnosno broj otkaza prednjeg traktorskog
utovarivača je jedan od brojnih, ne i jedini i ne
najoptimalniji kriterijum za ocenu kvaliteta
održavanja. Ocenom kvaliteta održavanja pruža se
mogućnost ocene dosadašnjeg rada, službe
održavanja, i sagledaju propusti i naravno
preduzmu odgovarajuće akcije za njihovo
otklanjanje. U radu se analizira korektivno
održavanje prednjeg traktorskog utovarivača,
odnosno broj otkaza koji se javlja na njima kao
merilo kvaliteta uspešnosti preventivnog održavanja.
Na kraju se predlažu mere koje treba da doprinesu
boljem
preventivnom
održavanju,
odnosno
smanjenju aktivnosti korektivnog održavanja.
The intensity, the number of failures on front tractor
loader, is one of many, not the only one and not the
most optimal criterion for evaluating maintenance
quality. By evaluating the maintenance quality, the
operation of the machine can be assessed and also
the work of the maintenance department, and the
mistakes can be considered and relevant actions for
their removal can be taken. In this paper analyzed is
corrective maintenance front tractor loader, i.e. the
number of failures occurring on them, as a measure
of the quality of preventive maintenance. In the last
part proposed are measure which should contribute
to better preventive maintenance, i.e. to reducing
corrective maintenance activities.
Ključne reči: održavanje, prednji
utovarivač, broj otkaza, kvalitet.
Keywords: maintenance, front tractor loader,
traktorski
number of failures, quality
1. UVOD
2. PREDNJI TRAKTORSKI UTOVARIVAČ
Prednji
traktorski
utovarivač
(slika1),
(slika2),radi u toku godine vrlo kratak period
vremena (oko dvadesetak dana ), uglvnom u proleće
i jesen, dok ostalo vreme provodi konzerviran i
uskladišten. Traktor se koristi u toku godine i za
druge poslove. Kako je rad prednjeg traktorskog
utovarivača vremenski terminiran, a zavisi i od
vremenskih prilika, to svaki otkaz u toku sezone,
može da dovede do smanjenja prinosa odnosno do
materijalnih gubitaka. Iz tog razloga mora se
njihovom preventivnom održavanju posvetiti
odgovarajuća pažnja. Da bi služba preventivnog
održvnja mogla da blagovremeno deluje mora imati
odgovarjuće informacije o radu opreme koju
održava. Jedna od informcija bi mogla biti i
efektivnost opreme koj se već nalazi u eksploatacii.
Prednji traktorski utovarivač je poljoprivredna
mašina koja se priključuje na traktor i koristi se za
utovar i podizanje različitih materijala do 450 kg
mase i visine od 3m. Utovarivač se zglobno
pričvršćuje za bokove traktora. Lakom i brzom
zamenom priključaka prednji traktorski utovarivač
ima veliku primenu u svim oblastima poljoprivredne
delatnosti (utovar sena, slame, šećerne repe, zemlje,
rasutih materijala i slično).
Po njihovoj konsrukciji postoje dva osnovna
sistema
 sa odvojenom konzolom- nosačem na traktoru
(slika3),
 sa konzolom na utovarivaču (slika4).
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
31
Po veličini pednjih traktorskih utovarivača
proizvode se prema snazi motora traktora (tabela1)
Tabela 1 Zavisnost sile dizanja od snage traktora
kW
18-25 25-45 40-60
sila
dizanja
700
900 1.100
daN(kg)
55-70
70
1.400
2000
Po broju priključaka ima ih mnogo u zavisnosti
od vrste materijala sa kojim se radi (slika5).
Slika 1: Prednji traktorski utovarivač firme
„Massey Ferguson“
.
i izdiže klipove, a ovi nosače vila i vile. Spuštanjem
ručice otvara se ventil hidraulika i utovarivač se
usled sopstvene mase, spušta potiskujući ulje iz
cilindra u kučište. Istovar tereta se vrši ručicom
pomoću koje se čeličnim užetom izvuče klin koji
drži vile vodoravno, te se vile usled mase tereta
prevale i istovare ga. Po istovaru tereta, usled veće
težine zadnje stranice vile se uz pomoć opruga vraća
u prethodni položaj uz istovremeno vraćanje klina
(takođe pod uticajem opruge) u prvobitno stanje.
Slika 3: Prednji traktorski utovarivač sa
odvojenom konzolom- nosačem na traktoru
Slika 2: Prednji traktorski utovarivač firme
„Johan Deere“
3. HIDRAULIČNI PODSISTEM
PREDNJEG TRAKTORSKOG
UTOVARIVAČA
Otvaranjem hidrauličnog razvodnog ventila i
podizanjem ručice hidraulika (slika:6), pumpa
hidraulika traktora potiskuje ulje u cilindre podizača
32
Slika 4: Prednji traktorski utovarivač sa
konzolom na utovarivaču
Slika 5: Neki od priključaka za prednji
traktorski utovarivač
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
5. KRITERIJUMI ZA OCENU KVALITETA
ODRŽAVANJA
Jedno od najzanimljivih pitanja koja se nameće je
ocena efekata kvaliteta održavanja tehničkih sistema u
vremenu, odnosno merenje kvaliteta održavanja.
Merenje predstavlja poređenje poznate veličine
sa nepoznatom veličinom koja se ispituje odnosno
meri. Merenje kvaliteta održavanja nije uvek lak
posao. Ipak da bi se bilo u mogućnosti da se izmeri
kvalitet održavanja moraju se unapred definisati
određeni kriterijumi na bazi kojih će se moći da
oceni kvalitet održavanja. Najvažniji kriterijumi, za
ocenu kvaliteta su sledeći:




Slika 6: Hidraulična šema prednjeg traktorskog
utovarivača
( 1 - hidraulični cilindar, 2 - trokraki razvodnik,
3 - redna redukciona spojnica, 4 - gumeno
savitljivo crevo, 5 - samozaptivna spojnica)
4. ODRŽAVANJE PREDNJEG
TRAKTORSKOG UTOVARIVAČA
Održavanje se može definisati kao potreba
preduzimanja tehniččkih i drugih aktivnosti čiji je
osnovni cilj da se obezbedi ispravnost opreme u
procesu proizvodnje, uz minimalne troškove
održavanja
prouzrokovane
zastojima
zbog
otklanjanja otkaza ili pak zbog troškova vezanih za
održavanje, a kojima zastoji nisu direktni uzročnik.
Održavanje ima zadatak da otklanja otkaze i
sprečava njihovu pojavu, odnosno da obezbedi
pouzdano funkcionisanje proizvodnog sistema u
toku njegovog rada i eliminiše sve zastoje do kojih
može da dođe u procesu eksploatacije.
Osnovni
održavanja su:
ciljevi
organizovanog
procesa
 minimiziranje troškova zbog zastoja u radu usled
neplaniranih kvarova,
 obezbeđivanje potrebnog nivoa pouzdanosti
proizvodne opreme,
 postizanje boljeg kvaliteta proizvoda,
 povećanje produktivnosti rada.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
pouzdanost tehničkog sistema,
intezitet pojave otkaza,
raspoloživost opreme,
dokumentovanost i sl.
6. INTEZITET (BROJ) OTKAZA
Otkaz je pojava u sistemu koja smanjenjem ili
gubljenjem radne sposobnosti, sistema, onemogućava
ga da obavlja svoju zadatu funkciju cilja. Osnovne
komponente koje identifukuju otkaz su: uzrok otkaza,
manifestacija otkaza, mesto (lokacija) otkaza, intezitet
pojave otkaza i način otklanjanja otkaza.
Intezitet otkaza je jedan od važnijih parametara
pouzdanosti sistema i on predstavlja odnos funkcije
gustine pojava stanja "u otkazu" i kumulativne gustine
pojava stanja "u radu". Za slučaj neprekidnih promena
stanja, intezitet otkaza se dobija kao odnos:
d P F (t)
f F (t)
1 d P F (t)
= dt =
 F (t) =
P P (t)
P P (t)
P P (t) dt
odnosno:
 F (t) =
gde je:
1 dP F (t)
P P (t) dt
F(t)-intezitet otkaza
promena stanja,
za
slučaj
neprekidnih
fF(t)-funkcija gustine pojava stanja "u otkazu",
PP(t)-verovatnoća pojave intervala "u otkazu",
PF(t)-verovatnoća pojave intervala "u radu",
dPF(t)/dt-funkcija gustine pojava stanja "u otkazu".
33
Za slučaj prekidnih promena stanja, intezitet
otkaza se dobija kao odnos:
N
f (t)
t
 F (t) = F = (nn-N)
P P (t)
n
odnosno:
 F (t) =
gde je:
N
(n - N)t
 (pojava/vremenski period)-intezitet otkaza,
N-ukupan broj elemenata "u otkazu",
n-ukupan broj elemenata,
(n-N)- ukupan broj elemenata "u radu",
t-interval vremena posmatranja.
.
7. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Poljoprivredno dobro ˝Agrobanat˝ u Plandištu, na
kome je vršeno istraživanje, raspolaže sa 2200 ha
obradive površine. Rezultati praćenja broja i vrste
otkaza kod pednjeg tratorskog utovarivača prikazani
su u tabeli: 2.
Analizom podataka prikazanih u tabeli 2. vidi se
da su prosečni zastoji prednjeg traktorskog
utovarivača zbog otkaza odnosno trajanje interventnog
održavanja prosečno 2,56 ≈ 3 časova godišnje. Kako
je vreme rada oko 20 dana (radni dan je u proseku 10
h/danu) to je kapacitet prednjeg traktorskog
utovarivača umanjen za 1,5 %, i koji se boljim i
organizovanijim održavanjem može znatno smanjiti a
samim tim smanjiti i troškovi proizvodnog procesa.
Tabela 2: Rezultati istraživanja broja i vrste otkaza kod prednjeg traktorskog utovarivača
Broj
otkaza
godišnje λ
0,2
0,4
1,8
0,3
2,1
3,6
Naziv dela
Hidraulični cilindar
Trokraki razvodnik
Redna redukciona spojnica
Gumeno savitljivo crevo
Samozaptivna spojnica
Zaptivka
Broj otkaza u toku godine
Ako se podaci iz tabele 2. prikažu u obliku
dijagrama dobijaju se slike: 7, 8 i 9.
4
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
1
2
3
4
5
6
Elementi prednjeg traktorskog
utovarivaca
Slika 7: Grafički prikaz broja otkaza elemenata u
toku jedne godine kod prednjeg traktorskog
utovarivača
34
Vreme
otklanjanja
otkaza (min)
140
120
10
10
10
10
Način otklanjanja
otkaza
remont
remont
zamena
zamena
zamena
zamena
140
Pojedinacno vreme
otklanjanja otkaza (min/god)
Red.
broj
1
2
3
4
5
6
120
100
80
60
40
20
0
1
2
3
4
5
6
Elementi prednjeg traktorskog
utovarivaca
Slika 8: Grafički prikaz pojedinačnog vremena
otklanjanja otkaza po jednom elemenatu kod
prednjeg traktorskog utovarivača
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Ukupno vreme otklanjanja
otkaza (min/god)
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
.
1
2
3
4
5
6
Elementi prednjeg traktorskog
utovarivaca
Slika 9: Grafički prikaz ukupnog vremena
otklanjanja otkaza elemenata kod prednjeg
traktorskog utovarivača
Ako se tome doda činjenica da realno vreme
otklanjanja otkaza traje po nekoliko sati (a obično
je van eksploatacije jedan dan: dok se obavesti
nadležna služba, dođe serviser, izvrši se
dijagnosticiranje i otkloni otkaz daleko veće od
vremena same popravke, tada intezitet (broj)
otkaza
prikazanih u tabeli jeste veoma
indikativan za slučaju održavanja. Pored kvaliteta
održavanja, rezultati istraživanja inteziteta otkaza
prikazanih u tabeli su i veoma dobra smernica za
preduzimanje
odgovarajućih
aktivnosti
preventivnog održavanja, a u cilju smanjivanja
inteziteta otkaza. Iz rezultata istraživanja vidi se
da su otkazi najčešćii kod zaptivki hidrauličnih
elemenata (=3,6), samozaptivnih spojnica
(=2,1), i redukcionih spojnica (=1,8),
8. ZAKLJUČAK
Intezitet, odnosno broj otkaza kod prednjeg
traktorskog utovarivača je jedan od brojnih, ne i
jedini i ne najoptimalniji kriterijum za ocenu
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
kvaliteta održavanja. Ocenom
kvaliteta
održavanja
pruža
se
mogućnost
ocene
dosadašnjeg rada, službe održavanja, i sagledaju
propusti i naravno preduzmu odgovarajuće akcije
za njihovo otklanjanje. Rezultati istraživanja
pokazuju da su najčešći otkazi kod Takođe
intezitet otkaza elemenata je i indikator u kom
pravcu treba da se angažuje preventivno
održavanje.
9. LITERATURA
[1] Živković, D. Pozhidaeva, V. Molnar, R.
Documentation Accompanying the Lubrication
of Agricultural Machines and Requirements
Relating to Quality Sistem Standards, Journal
of theBalkan Tribological Association, Book 2,
2009. pp.270-280 (ISNN 1310-4772).
[2] Živković, D. Pozhidaeva, V. Sajfert, Z.
Lubrication of Hay Press as Part of preventive
maintenance, Journal of the Balkan
Tribological Association, Book 3, 2010. pp.
453-460 (ISNN 1310-4772).
[3] Veljic, M. Zivkovic, D. Availability of a
Tractors Hydraulic System as a Criterion of
Sccessfulness
of
Maintenance,
XVIII
International
Conference
on
Material
Handling, Constructions and Logistics,
University of Belgrade, Faculty of Mechanical
Engineering, Belgrade, 2006.
[4]
Veljić, M. Poyidaeva,V. Živković,D.
Availability of Hay Presses the System of
Maintenance, 8th International Conference on
АМО -Advanced Manufacturing Operations,
Tehnical
University
Sofia,
Karnevo,
2008,pp.381-385.
35
MENADŽERSKO ODLUČIVANJE U
PODSISTEMU ODRŽAVANJA
.
STRUČNI RAD
MENAGEMENT DECISION-MAKING AND
SYSTEMS MAINTENANCE
Mr Stojadin Stanković
Građevinar stil, d.o.o - Smederevo
REZIME
SUMMARY
1. UVOD
2. KLJUČNA OBELEŽJA
Menadžment funkcijom održavanja tehničkih
sistema preduzeća u savremenim uslovima,
karakteriše povećanje složenosti menadžment
poslova i zadataka. Nastalih kao posledica stalnog
rasta uticaja i zahteva tržišta proizvoda, usluga,
novca i sl. Izraženih kroz potrebe za ovladavanjem
novim tehnologijama, proizvodima, uslugama i
atributima racionalnog produktivnog rada i
poslovanja preduzeća.
Dinamičnost tržišnih uticaja na ubrzanje
proizvodnih i ostalih aktivnosti u preduzeću, traže
njegovo stalno poslovno usmeravanje i
prilagođavanje tržištu, zasnovano na podršci
adekvatnog menadžment informacionog sistema
kao baze podataka i informacija za permanentno
unapređenje i razvij menadžmenta svih funkcija
preduzeća, a među njima i funkcije održavanja
tehničkih sistema.
Menadžment
aktivnostima
doprinosi
ostvarivanju ciljeva održavanja tehničkih sistema,
kroz
procese
njihovog
neprekidnog
prilagođavanja promenama u preduzeću i
njegovom okruženju. Menadžeri, kao planeri,
organizatori, rukovodioci i kontrolori u osnovi
imaju slične poslove. Koje uspešno ili manje
uspešno ostvaruju sa i pomoću drugih ljudi unutar
funkcije održavanja, u preduzeću i van njega.
Menadžerski poslovi zavise od mnogo činilaca
(ljudi, njihove stručnosti, vrste i veličine
organizacije funkcije održavanja i njenim
stepenom samostalnosti u odnosu na preduzeće,
mesta u kome se ono nalazi i sl.). Ti poslovi su u
izvesnoj meri specifični i prema tome prirodno
U ovom radu je, u izvesnoj meri obuhvaćen
menadžment informacioni sistem u oblasti
održavanja tehničkih sistema,kojim je moguće
obezbediti
adekvatnu
podršku
procesima
proizvodnje ili usluga u preduzeću. Za postizanje
takvog cilja, neophodno je neprekidno stvaranje
potrebnih uslova za pribavljanje, selekciju, izbor,
skladištenje i korišćenje vrednih informacija u
ostvarivanju procesa menadžerskog odlučivanja i
regulacije funkcije podsistema održavanja, kojim
se doprinosi daljoj egzistenciji i razvoju
preduzeća.
36
In this study, in a certain level is covered the
management of informatics system in a field of
technical systems maintenance, by wnich is
possible to supply adequate support to production
processes or services to companies. For reaching
such target, it is necessary continuous crea-ting of
required conditions for obtaining, selection,
choice, storage and use of the value information in
acchieving a process of management decisionmaking and regultion of functioning of
maintenance subsyistem, by which is contributed
to the further existence and development of the
company.
MENADŽERSKOG ODLUČIVANJA
U PODSISTEMU ODRŽAVANJA
TEHNIČKIH SISTEMA
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
pripadaju u nadležnosti menadžera, te njihova
radna mesta, obuhvataju deo takvih, posebnih
poslova i zadataka, koji čine osnovu odvijanja
tokova procesa menadžmenta, a to su:
 definisanje globalnih i ostalih ciljeva,
 definisanje i delegiranje poslova i
zadataka,
 motivisanje, usmeravanje i objašnjavanje,
 organizovanje, koordinacija i odlučivanje,
 kontrola izvršenja poslova, zadataka i
odluka,
 merenje i ocena rezultata rada u
održavanju,i
 obavljanje i dr.aktivnosti u radu sa
ljudima.
Procesom odlučivanja, kao izrazom suštine
funkcionisanja
menadžmenta
podsistema
održavanja u preduzeću, obezbeđuju se stalne
promene u funkciji celine održavanja tehničkih
sistema. Realno osmišljenim procesima prelaska
iz jednog u drugo, novo stanje, pravcem i brzinom,
kojom se mogu postići njegovi planski ciljevi rada.
Korišćenjem razvijenih veza i odnosa između
poslovnih funkcija, gde se nalazi i podsistem
održavanja unutar preduzeća, i preko istog
eksterno
sa
okruženjem.
Ostvarivanje
menadžment procesa odlučivanjem, u osnovi
predstavlja informacioni proces prijema, prerade
i korišćenja informacija za eliminaciju ili
smanjenje neizvesnosti u funkcionisanju
podsistema
održavanja.
I
obezbeđuje
funkcionisanje preduzeća u skladu sa definisanim
ciljevima njegove egzistencije i razvoja.
Potrebe za održavanjem tehničkih sistema u
ispravnom, raspoloživom i pouzdanom radnom
stanju, u svakom preduzeću moraju biti stalne.
Njihovo uspešno zadovoljenje u odnosu na sve
složenije prilike u funkcionisanju preduzeća,
postaju veoma osetljiv i ozbiljan problem. Zato je,
neophodno da se neprekidno vrši usmeravanje
ukupnih aktivnosti održavanja u pravcu, koji bi
mogao obezbeđivati uslove za ostvarivanje
funkcionisanja celine delatnosti preduzeća.
Postizanje ovakvog cilja, podra-zumeva stalnu
inovativnost, kreativnost i aktivno preduzetništvo
u odvijanju procesa odlučivanja, donošenja,
primene i kontrole sprovođenja i delotvornosti
odluka. Ostvarivanje procesa odlučivanja ili
rešavanja poteškoća, poremećaja ili problema u
funkcionisanju održavanja tehničkih sistema, mora
se zasnivati na uređenom modelu delovanja. U tom
pogledu, svaki menadžer - donosilac odluke u
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
podsistemu održavanja, da bi s uspehom vršio
svoju ulogu mora biti neprekidno informisan o
stanju funkcionisanja preduzeća, a time i u podsistemu održavanja tehničkih sredstava, opreme,
instalacija i dr. Održavanje tehničkih sistema i
proizvodne ili uslužne delatnosti preduzeća su,
međusobno uslovljene i neodvojive komponente. I
svi tokovi aktivnosti održavanja su u funkciji
podrške opstanka i daljeg razvoja preduzeća.
U postupku rešavanja problema, neophodno je
imati u vidu mogućnosti brze i kvalitetne reakcije
na pojavu problema. Kada donosilac odluke treba
ispoljiti takvu aktivnost i smisao da realno vidi,
oseti i razume konkretan problem u odnosu na
takvo stanje prilika i zahteva za uspostavljanjem
narušenog funkcionisanja delatnosti preduzeća
(podsistema održavanja) ili i njegovog poboljšanja,
nužan je kvalitet donosilaca odluka. Razlikujemo
donosioca odluke ili menadžera koji nezna da
nezna, zna da nezna, nezna da zna i zna da zna o
situaciji, problemu koji treba da rešava, i sl. U
savremenim uslovima ograničenih resursa za odvijanje tokova procesa odlučivanja, malo je verovatno da će sa pomenutim postojećim znanjem prva
tri tipa donosilaca odluke otkloniti nastale teškoće.
Isti počinju proces odlučivanja bez jasne slike o
svom prethodnom znanju o datom problemu, a što
može negativno uticati na kvalitet njegovog reašavanja. Do rešenja problema se ne moše doći ako se
isti ne razume, a u težnji ka neželjenim ciljevi-ma,
može uslediti i razočaranje.
Mogućnosti zapažanja problema su veće, ako
su slabiji uticaji objektivnih a naročito
subjektivnih teškoća. Prihvatanje ono što
prihvataju drugi, bez obzira na njegovu tačnost ili
netačnost, smanjuje moć spoznaje istine. Čovek se
u svojoj životnoj praksi susreće sa problemima
različite složenosti, sastavljenih od različitih elemenata, koji pripadaju različitim iskustvenim ili
naučnim oblastima. Takođe i poseban dar oštrog i
strogog zapažajućeg i misaonog razlikovanja nijansi u osobinama i značaju elemenata problema,
doprinosi boljem zapažanju. Pri tom je važno razlikovati pojmove nastanka i zapažanja problema,
koji se nikada ne dešavaju istovremeno. Vreme od
nastanka do zapažanja je kašnjenje, koje treba da
je što manje. Jer će i posledice zbog kašnjenja biti
manje, a brzina i kvalitet reakcije na nastali problem, najpre zavise od:
 položaja, pozicije, funkcije ili mesta rada
onoga ko otkriva i zapaža problem,
 širine gledanja (iskustvo, školska sprema –
znanje, sklonost i namere u zapažanjima).
37
U odnosu na prethodne konstatacije, može se
reći da isti problem ljudi sa svojih pozicija i
uglova gledanja vide različito. I u odnosu na to
zauzimaju različite stavove, vrše pripreme i
procese odlučiva-nja i donošenja konačnih odluka
o daljim akcijama. Na primer, rukovodilac
funkcije održavanja zapaža problem slabijeg
plasmana usluga održavanja, i isti ga definiše kao
nekvalitetno pružanje tih usluga u odnosu na
konkurenciju. Njegov poslovođa isti problem vidi
u neefikasnoj organizaciji pružanja usluga,
nejasnom istraživanju tržišta plasmana, pa je i
prodaja loša. Dok, tehničko osoblje zapaža
problem u ažurnosti isporuke uz prateću
dokumentaciju, informisanosti kupaca, itd. Iz
ovoga sledi, da loše ili nedovoljno dobro definisanje problema pružanaja usluga, bitno utiče na tok
pripreme i donošenja prave odluke za bolji plasman usluga održavanja. Dakle, različitost
pozicija, uloga, znanja, iskustva, informisanosti,
komunikativnosti,
spremnosti
na
rizik,
motivisanosti i sl., su bitni činioci, koji pojedincu
daju prednost ili ga sputavaju da uspešnije rezonuje i donosi vredne, bolje odluke - Sl.1. Zato, od pomenutih i mnogo drugih činilaca menadžera ili
donosilaca odluka, prednost se mora dati znanju.
Problem
održavanja
Rukovodilac
održavanja
Poslovođe
Tehničari
Sl. 1. Pozicije sa kojih se zapaža problem u
funkcionisanju održavanja
Odvijanja tokova procesa dijagnostike i
održavanja tehničkih sistema, podrazumevaju
stalne potr-ebe menadžera za informacijama, koje
se razvrstavaju na kategorije prema situacijama,
reagovanja na tekuće događaje i ostvarivanje
rutinskog, problemskog i sistemskog procesa
odlučivanja. Kada se uspostavljanjm narušenog
sistema rešavanjem nastalih problema ili
poboljšanjem, vrši njegova promena. Koja u
mnogome zavisi od okolnosti u kojima
funkcioniše sistem i strategije menadžme-nta o
njegovom razvoju.
38
.
Reagovanje na tekuće pojave i događaje, počiva
na opštoj informisanosti menadžera i njihovoj
mogućnosti da racionalno iskažu svoje stavove u
razgraničenju stepena opasnosti ili šansi, po funkcionisanju procesa održavanja. I da se njihovim
(otklanjanjem ili korišćenjem) rešavanjem ili ne
rešavanjem gubi ili dobija. Moment zapažanja
pojava, događaja, probema ili poremećaja je,
reakcija na razlike između tekućeg i planskog ili
željenog stanja funkcionisanja prosesa održavanja tehničkih sistema.
Rutinsko rešavanje problema se zasniva na
opš-tim informacijama i onih koje poseduju
menadžeri po osnovu vršenja svojih zadataka i
uloga u menadžment procesima. A koji se
ostvaruju onda, kada su problemi potpuno
struktuirani sa poznatim promenljivim veličinama
ili jednostavnim elementima strukture.
Problemski
pristup
u
odlučivanju,
podrazumeva rešavanje složenih problema
nestruktuirane prirode, primenom kvantitativnih i
kvalitativnih metoda. Složene problemske
situacije, podrazumevaju elemente kvalitativnosti,
podložne
zakonima
verovatnoće.Problemski
pristup lokalnog posmatranja i rešavanja problema
ima u sebi neusklađenosti, izraženih slobodom
odlučivanja i unošenja više subjektivnosti,
pristrasnosti, nerealnosti i sličnog obeležja.
Sistemski menadžment pristup u odlučivanju,
pored ostalog, obuhvata dugoročnost u prevenciji
problema, izgradnji sistema, menadžment promenama i poboljšanja ili inovacija u funkcionisanju
podsistema
održavanja.
Putem
uređenog
sistemskog delovanja i teženji brisanju haotičnosti
i subjektivnosti na putu stalnog poboljšanja stanja
i postizanja poslovne efektivnosti i izvrsnosti - Sl.
2. Postizanje ovih ciljeva, podrazumeva potrebu
me-nadžera za raspolaganjem informacijama
nastalih po osnovu opšte informisanosti,
izvrsnosti i korisnosti u radu i poslovanju.
Savremeni uslovi privrđivanja, nameću sve
slože-nije i sve zahtevnije situacije u pogledu
izbora novih rešenja ili donošenja odluka u
nadležnosti
menadžera zatvara
se
krug
identifikacije potreba za njihovim informacijama u
skladu sa očekivanjima i u odnosu na njhove
igrajuće uloge i obavljanja zadataka i potvrđuje
povezanost potreba sa opštom i specifičnom,
problemski određenom informisanošću u ukupnim
potrebama za informacijama menadžera.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
PROBLEMSKI I SISTEMSKI ORIJENTISANO MENADŽERSKO ODLUČIVANJE
REZULTATI
STANJE POSLOVNE
IZVRSNOSTI,
EFETIVNOSTI
TEŽNJE
STANJE
KONFUZIJE
INOVATIVNOST
OPTIMIZACIJA
KORISNOST
STANDARDI
STRUKTURA
INTENZIVIRANJE
POGORŠANJA
STANJA
REZULTATI
UČEŠĆE
SVIH
I KORISNOSTI
TEŽNJE
- PODRUČJE AKTIVNOSI SISTEMSKI ORIJANTISANOG MENADŽMENTA I ODLUČIVANJA
-PODRUČJE AKTIVNOSI PROBLEMSKI ORIJANTISANOG MENADŽMENTA I ODLUČIVANJA
Sl. 2. Rezultati problemski i sistemski ijentisamog menadžmenta i odlučivanja
Prema tome, menadžer kao čovek nosi svoju
ličnost kroz vršenja svojih uloga i zadataka, i iz
čijih ostvarenja sa aspekta potreba za informacijama opredeljuje razlike, koje se izkazuju kao:
 objektivne potrebe, uslovljene igrajućim
ulogama i izvršavanjem datih poslova i
zadataka, i
 subjektivne potrebe, kao posledica
individualnih svojstava i osobina ličnosti
menadžera.
Uspešna funkcija održavanja tehničkih sistema
i opreme u preduzeću, podrazumeva totalnu menadžersku angažovanost u regulaciji njenih tokova
podrške proizvodnje ili usluga, kao i sve ostale
funkcije u preduzeću.
3. MENADŽERSKO ODLUČIVANJE
KAO REGULATOR PROMENA I
KORIŠĆENJA NOVIH
MOGUĆNOSTI U DIJAGNOSTICI I
ODRŽAVANJU TEHNIČKIH
SISTEMA
Sistem održavanja tehničkih sistema, obuhvata
stanja i ponašanja u komunikacijama procesima
odlučivanja i donošenja kvalitetnih odluka ili izbor
najefektivnijh alternativa, mora se odlikovati realnošću pristupa. Tako da menadžersko odlučivanje, kao regulativni, korektivni, inicijalni,
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
pokretački i inovativni proces, i u podsistemu
održavanja u samoj svojoj suštini mora nositi
promene. Usmerene, ka iznalaženju novih
mogućnosti za bolje korišćenje svih postojećih i
potencijalnih resursa u budućnostii.
Početak procesa menadžerskog odlučivanja,
na-staje momentom ispoljene reakcije ljudi na
zapažene
pojave,
poteškoće,
poremećaje,
probleme, unapređenja, inovacije i sl., koje se
manifestuju
u
procesima
funkcionisanja
podsistema održavanja unu-tar i van preduzeća. Na
smanjenje neizvesnosti okruženja, podsistem
održavanje reaguje adaptacijom svojih akcija
stanju u okruženju ili utiče na promene nesklada
između potencijala održavanja i zahteva okruženja.
Reakcije podsistema odžavanja zavise od vrste i
značaja promena u okruženju, te u tom smislu isti
ne reaguje na promene. Neke promene se mogu
zaustaviti ili regulisati primenom adekvatnih mera
a one zakonodavne prirode se ne mogu izbeći.
Uspešnost reakcije na uticaje iz okruženja,
ostvaruje se brzinom, kvalitetom i fleksibilnošću
pristupa njima, uz korišćenje pravovremenih i
kvalitetnih informacija o opasnostima i šansama,
koje mogu biti iznenadne i brze. Pravovremeno
otkrivanje promena u okruženju i adekvatno reagovanje na njihove uticaje procesom odlučivanja,
stvaraju se bolji uslovi za nastavak funkcije održavanja tehničkih sistema i podreške preduzeća.
Funkcionisanje delatnosti održavanja u
preduzeću, prate pojave različitih problema, koji
izazivaju ra-zličite poremećaje.
39
Nastali poremećaji, otežavaju tokove procesa
rada i poslovanja ali istovremeno, otvaraju nove
mogućnosti, koje za sobom povlače nastajanje
novih promena. A ove promene po-vlače
aktivnosti menadžera i ostalih kreativnih ljudi na
razmišljanje o koncepciji njihovog rešavanja Sl.3. U procesima održavanja tehničkih sistema,
kao i u svim drugim sistemima stalno su aktuelne
potrebe menadžera za informacijama, imaju
naročiti značaj za donošenje menadžerskih odluka
za regulisanje svih procesa rada i poslovanja, pa
oni moraju biti informisani o:
- ciljevima preduzeća i njegovim podsistemima, kao što je podsistem održavanje,
- stanju realizacije tekućih zadataka u ostvarivanju procesa održavanja,
- toku sprovođenja donetih odluka u funkcionisanju procesa održavanja,
- stanju prisutnosti izvršilaca i korišćenja mašina, uređaja, zaliha materijala i drugo,
- stanju međuljudskih odnosa u funkciji održavanja i ostalim u preduzeću,
- stanju u uticajnim organizacionim jedinicama na održavanje u prduzeću,
- stanju važnih poslovnih, proizvodnih i uslužnih tokova procesa u preduzeću,
- stanju u uticajnim segmentima na održavanje iz eksternog okruženja, itd.
Procesom menadžerskog odlučivanja u dijagnostici i održavanju tehničkih sistema u preduzeću,

utvrđivanje rezultata odlučivanja
-
vrednovanje rezultata kvaliteta pojedinih
alternativnih rešenja problema,
izbor najekonomičnijeg alternativnog rešenja problema ili donošenje odluke,
izostavljanje izbora alternativnog rešenja
ili nedonošenje konkretne odluke.

sprovođenje odluka
-
preduzimanje akcije primene izabranog
alternativnog rešenja - odluke,
kontrola primene sprovođenja izabranog
alternativnog rešenja - odluke,
analiza i ocena rezultata ili posledica od
primene odluke u praksi, i
potvrđivanje ili odbacivanje odluke o njenoj daljoj primeni u praksi.
-
Dijagnostika stanja tehničkih sistema, kao
proces provere, zapažanja, otkrivanja, istraživanja
40
.
vrše se stalne promene postojećeg stanja i stvaraju
novi, bolji uslovi rada u budućnosti. Dijagnostikom se neprekidno obezbeđuju potrebne,
pouzdane
i
pravovremene
informacije
menadžerima za sagledavanje uzroka nastanka
problema (zastoja, otkaza ili prekida rada
pojedinih tehničkih siste-ma ili njihovih delova) i
donošenja odluka o njihovom otklanjanju.
Menadžerskim odlukama se, dakle, preduzimaju
dalje akcije u dijagnostici i održavanju tehničkih
sistema, a izražavaju kroz sledeće faze i podfaze:
 otkrivanje problema i priprema za donošenje odluka
- ispitivanje situacije u kojoj su zapažene promene, problemi (teškoće,zastoji,otkazi i sl.),
- identifikacija, evidencija, analiza, rangiranje
prema važnosti i definisanje problema, i
- prikupljanje i selekcija podataka i formiranje informacija o problemu odlučivanja.

proces neposrednog donošenja odluka
-
predviđanje budućnosti i formiranje modela za rešavanje problema,
rešavanje problema – modela procesom
neposrednog odlučivanja, i
definisanje alternativnih rešenja za identifikovanje
ključnih
problema.
-
i proučavanja rezultata istraživanja, otvara put za
bolje zaključivanje o nađenom stanju sistema, i
donošenje kvalitetnih odluka za preduzimanje
određenih akcija. Utvrđivanjem pravog stanja
funkciona-lnosti, delimične funkcionalnosti ili
nefunkcionalnosti tehničkih sistema, omogućava
uspešnije definisanje pravaca delovanja u
otklanjanju nedostataka ili uzroka izazivača
pasivnog, neadekvatnog ili otkaznog stanja.
Dovođenje tehničkih sistema u željeno stanje
funkcionalnosti (opravkom, proizvodnjom, i sl.).
Njihove uspešne eksploatacije i na-stavljanje
održavanja, podrazumeva njihovo permanentno
praćenje, prikupljanje informacija, nji-hove
analize i selekcije. Koje bi mogle služiti efikasnom i efektivnom odlučivanju i donošenju odluka za preduzimanje regulativno - korektivnih ili
inovativnih akcija za promenu stanja.Dijagnostika
kao istraživačka i kontrolna aktivnost u održavanju tehničkih sistema prema stanju, obuhvata:
- definisanje stanja u kojem se tehnički sistemi nalaze prilikom posmatranja,
- definisanje i izbor dijagnostičkih parame-
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
Sl. 3. Odlučivanje o problemu i donošenje odluke radi promene stanja i postizanje cilja
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
41
tara stanja datih tehničkih sistema,
- izbor i razrada postupaka i metoda dijagnostike stanja tehničkih sistema,
- izbor instrumenata i sredstava za dijagnostiku stanja tehničkih sistema,
- ocenu dijagnostičkih parametara stanja
posmatranih tehničkih sistema,
- ocenu kvaliteta dobijene dijagnoze za sve
mogućnosti i potreba korišćenja,
- prognozu stanja i mogućnosti daljeg funkcionisanja tehničkih sistema,
- izvođenje potrebnih aktivnosti daljeg održavanja tehničkih sistema,
- menadžment aktivnosti u odvijanju procesa
dijagnostike i održavanja, i
- donošenje odluka o regulaciji tokova procesa dijagnostike i održavanja.
Menadžerskim odlučivanjem u oblasti
dijagnostike stanja tehničkih sistema se, reguliše
odnos prema njihovom stanju funkcionisanja i
izbor daljih akcija za delovanje u budućnosti.
Izbora postupaka, metoda i instrumenata
dijagnostike stanja tehničkih sistema, ocene dijagnostičkih parametra na bazi istraživanja i analize
postojećeg stanja. Sve to, radi nastavljanja
procesa uspešnog održavanja tehničkih sistema u
funkciji podrške delatnosti preduzeća. Procesima
menadžerskog odlučivanja se, dakle, obuhvata
stalno praćenje, dijagnosticiranje, ocena i analiza
kvaliteta dijagnostičkih rezultata postojećeg stanja
funkcionisanja tehničkih sistema.
4. PROFITABILNOST KAO MERA
IZBORA NAJBOLJE ODLUKE –
AKCIJE
Profitabilnost predstavlja finansijski ili
vrednosni, novčani oblik izražavanja međusobnog
odnosa profita ili dobiti u bruto ili neto varijanti
sa uku-pno ostvarenim prihodom ili sa prosečno
korišćenim sredstvima u procesima proizvodnje
ili pru-žanja usluga preduzeća. Ili profitabilnost
označava modus finansiranja sredstava u
najpovoljnijem pravcu, merenih na osnovu
postignutog ukupnog prihoda i prosećno
angažovanih ukupnih ili poslovnih sredstava.
Tako, profitabilnost-Pfb ili rentabilnost-Rtb
korišćenja tehničkih sredstava u preduzeću se
izražava sledećim relacijama:
Pfb = BD / Pr ili Pfb = ND / Pr ili Pfb = Pf / Pr
Pfb = BD ili ND/ Us ili Pfb = BD ili ND / Ps
Ili Pfb = Pf / Us ili Ps ili Ak, gde je:
42
.
- Pf ili BD ili ND - profit ili bruto ili neto
dobit,
- Pr - prihod (ukupan prihod, prihod od
prodaje),
- Tr - troškovi (ukupni troškovi, fiksni i
varijabilni),
- Us – prosečno angažovana ukupna
sredstva,
- Ps – prosečno angažovana poslovna
sredstva,
- Ak – angovani kapital (Us ili Ps - naturalna
ili finansijska sredstva).
- Pfm – profitna margina
- Kfok – koeficijent obrta kapitala
Menadžersko odlučivanje i donošenje odluka u
oblasti dijagnostike i održavanja tehničkih sistema, u podršci funkcionisanja proizvodnje ili pružanja usluga preduzeća, podrazumeva postojanje
mogućnosti izkazivanja realnog nivoa korisnosti
ili nekorisnosti od eksploatacije tehničkih sistema.
Profitabilnošću, kojom se iskazuju mere nivoa
moguće uspešnosti funkcionisanja preduzeća,
eksploatacijom datih tehničkih sistema. U tom
smislu je, moć zapažanja baza za struktuiranje
mišljenja i akcija u dijagnozi stanja tehničkih
sistema, rešavanja problema u njihovoj
nefunkcionalnosti i primeni rešenja u praksi
njihovog daljeg održavanja i reodlučivanja za
nastavak ili prekid daljih primena odluka i akcija
u dijagnostici, održavanju i podršci funkciji
preduzeća.
Dijagnostikom stanja tehničkim sistemima se,
obuhvataju procesi neposrednog zapažanja, raspoznavanja i identifikcije nedostataka, defekata
ili problema na njima. Primenom savremenih
dijagnostičkih metoda i tehnika, otkrivaju se
uzroci nastajanja problema i prema tome usmeravaju aktivnosti na njihovom uklanjanju ili smanjenju. Smanjenje ili eliminacija uzroka pojave
problema se postiže novim zahvatima, usmerenim
na poboljšanje stanja funkcionisanja postojećih
sistema, kroz racionalizaciju ili kupovinom novih
tehničkih sistema ili pojedinih njihovih delova.
To znači, da doneta odluka mora zadovoljiti sve
kriterijume u pogledu uspešnosti korišćenja
tehničkih sistema na najekonomičniji način. Sa
aspekta
odvijanja
procesa
menadžerskog
odlučivanja, izabraće se uvek ona alternativa ili
doneti najekonomičnija ili najkorisnija odluka
koja će se zatim realizovati neposredno u praksi –
tabela 1. Zato, radi jasnije predstave procesa
otkrivanja problema, zastoja, otkaza rada nekog
tehničkog sistema ili njegovih delova, npr:
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Mostne dizalice), i sl., i ispitivanje, ocenu i
utvrđivanje
uzroka
njihovog
nastajanja,
poslužićemo se proračunom vrednosti pojedinih
akcija.
Primenom modela uzrok - posledica,
dijagnostikuje se stanje tehničkog sistema dizalice i na bazi uzroka poremećaja, utvrđuje
dijagnoza – problem zakošenja dizalice pri radu.
Za koje se proces odlučivanja i propisivanja
terapije – rešenja problema vrši, mogućim
akcijama a1, a2, a3 i a4. Proces menadžerskog
odlučivanja
o
pro-blemu
se
finalizuje
vrednovanjem i izborom najprofitabilnijeg
rešenja ili alternativne akcije. Zapažanje,
dijagnoza, rešenje, primena rešenja, posledica od
primene je sadržaj modela, kojim se omogućava
il uskraćuje funkcionisanje tehničkog sistema,
podsistema održavanja i preduzeća - prikaz
donošenja profitabilne odluke u:
Primeru br. 1: Dijagnozom su stvoreni uslovi
da preduzeće rešava problem konstantnog
zakošavanja dizalice pri transportu tereta. Pod
dejstvom tereta, jedna strana mosta je stalno pod
većim opterećenjem. U takvim okolnostima stalno
su mogući poremećaji i otkazi. Poremećaj u
ravnoteži rada dizalice je posledica loših konstrukcionih rešenja na mostu dizalice. Ovim se
usporava rad, umanjuju finansijski efekti rada a to
sve skupa uvećava troškove rada.
Ozbiljnijim konstrukcionim, montažnim i
tehnološkim rešenjima, uz poštovanje adekvatnog
režima rada dizalice može se trajno rešiti problem
nastajanja zastoja, gubljenje ogromnog vremena u
radu i povećavanje troškova. Tehnički sistem
dizalice biće racionalniji, korisniji i profitabilniji.
Neadekvatna konstruktivna, montažna i tehnološka rešenja na mostu i stazama, ogledaju se u:
- neadekvatnom tehničkom rešenju u izradi
mostnih šina i njihovoj montaži,
- neadekvatnoj nivelaciji kranskih staza,
zbog čega se zakošava most dizalice,
- poremećaju nivoa kranskih staza zbog
popustanja terena i oslonih stubova staza,
- neadekvatnoj funkciji privremenog rešenja
podmetačima na krajevima mosta, i
- neuravnoteženog transporta tereta, zbog
nestabilnog kretanja i zaustavljanja dizalice.
Rešenje se, dakle, može naći donošenjem
odluke, koja se odnosi na izbor jedne od sledećih
četiri akcija (a1, a2, a3, i a4):
a1= da zadrži postojeće stanje korišćenja dizalice
za transport tereta u procesima proizvodnje, uz
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
prateće troškove u iznosu od 60% angažovanih
sredstava za ostvarivanje ove vrste poslova u
odnosu na troškove i 4700000 dinara prihoda, koji
se u tom procesu ostvaruje,
a1 = Pf = Pr - Tr = 4700000 - 1200000 3500000 din.
Pfm= Pf : Pr =3500000 : 4700000 = 0,74 . 100=
= 74 %,
Kfok = Pr : Ak = 4700000 : 1200000 . 60 % =
= 4700000 : 720000 = 6,52777  6,52,
Pfb = Pfm . Kfok = 74 % . 6,52 = 482,48 %.
a2= da pristupi izradi tehničke, montažne i radioničke dokumentacije, sklopove, delove i rezervne
delove za most i dizalicu. Montira ih i uz izvođenje izvesnih građevinskih radova rekonstruiše
kranke staze i trajno obezbedi nivelaciju mosnog i
dizaličnog sistema i ostvari bezbedan rad. Sve to,
uz dodatna ulaganja od 7700000 dinara, a zatim
ostvarivati dohodak od 6700000 dinara, u prvoj
godini povraćaja uloženih sredstava od 25%, a u
naredne dve uvećanje dohotka od oko 14,5%. Za
obezbeđenje povraćaja preostalog uloga od 37,5%,
uz umanjenje redovnih troškova iz inoviranog
procesa rada za 15% i ulaganja za 10%.
a2 = Pf = Pr -  Tr (-15 %) + 7700000 . 25 % =
6700000 - 1200000 . (-15%) + 7700000 .
25% = 6700000 - 1200000 - 180000 +
1925000 = 6700000 - 1020000 + 1925000
= 6700000 – 2945000 = 3755000 din.
Pfm = Pf : Pr = 3755000 : 6700000= 0,56844776
 0,56 . 100 = 56%,
Kfok = Pr : Ak . 60%.(-10%)=6700000: 3755000 .
60%(-10%)=6700000: 2253000(-10%)=
= 6700000 : 2253000 – 225300 =
= 6700000 : 2027700 = 3,304236  3,30
Pfb = Pfm . Kfok = 56 % . 3,30 = 184,80 %.
a3= da izvrši kupovinu novog mostnog i dizaličnog sistema sa odgovarajućim karakteristikama u
vrednosti od 11700000 dinara, a zatim ostvaruje
dohodak od 6700000 dinara u prvoj godini povraćaja uloženih sredstava od 16,17%, u drugoj od
25% sa uvećanjem prihoda najmanje za 14,5%, a u
naredne dve godine od po 29,17% sa uvećanjem
prihoda od najmanje za 21,5%, uz redovne troškove i ulaganja kao u slučaju a2.
a3= Pf =Pr - Tr(-15%)+11700000 . 16,17% =
6700000 - 1200000 . (-15%)+11700000 .
16,17% = 6700000 - 1200000 - 180000 +
1891890 = 6700000 -  1020000 + 1891890 
43
.
= 6700000 – 2911890=3788110 din.
Pfm = Pf : Pr = 3788110 : 6700000 = 0,565389
0,56 .100=56%.
Kfok = Pr : Ak .60%(-10%)= 6700000 : 2911890 .
60%.(-10%) =6700000 : 1747134(-10%)=
=6700000 : 1747134 -174713,40= 6700000:
: 1572420,60 = 4,260946  4,26
Pfb = Pfm . Kfok = 56 % . 4,26 = 238,56 %.
a4= da obustavi rad sa postojećim dizaličnim
sistemom neadekvatne konstrukcije, montaže i
tehnologije realizacije procesa transporta tereta i
rešenje traži u korišćenju drigih transportnih sistema i time smanji prihod za 14%, troškove za 13%
i angažovanost sredstava za 10%.
a4= Pf = Pr (-14%) - Tr(-13%) = 4700000 –
658000 - 1200000 - 156000 = 4042000 –
–1044000 = 2998000 din.
Pfm = Pf : Pr= 2998000 : 4042000=0,741712  0,74
. 100=74%,
Kfok= Pr : Ak(-10%)=4042000 : 720000(-10%)=
=4042000 : 720000 - 72000=4042000 :
: 648000= 6,237654  6,23,
Pfb = Pfm . Kfok = 74 % . 6,23 = 461,02 %.
TABELA 1. - PROFITABILNOSTI, EKONOMIČNOSTI, KORISNOSTI
ELEMENTI-Pfb
-sti
Pr
Tr
Pf
Pfm
Kfok
Pfb
a1
a2
4700000
1200000
3500000
74%
6,52
482,48%
6700000
2945000
3755000
56%
3,30
184,80%
a3
6700000
2911890
3788110
56%
4,26
238,56%
a4
4042000
1044000
2998000
74%
6,23
461,02%
AKCIJE
Najzad, izbor najbolje alternative se vrši na
osnovu dobijene vrednosti za svaku akciju,
očekivanog profita i procenjene profitabilnosti, i
bira jedna iz skupa akcija koja daje najbolje
vrednosti. Razlike dobijenih vrednosti za svaku
akciju se, jasnije mogu sagledati iz tabele
profitabilnosti i izvesti zaključak o davanju
prednosti jednoj od njih, od koje se očekuje
najveća korist, odnosno vrednost.
Iz pregleda podataka u tabeli i prethodnih
informacija iz postavke i rešenja problema u
celini, očigledno je da se donosilac odluke treba
oprede-liti za akciju a3. Ovo, iz razloga što ona
omogućava razrešenje aktuelnog problema
sopstvenim snagama. Od akcije a3 se očekuje
nastajanje manjih troškova, većeg profita i stabilno
profitabilno poslovanje, iskazano u tabeli za prvu
godinu rada u promenjenim uslovima.redstvima u
većoj meri
Slična situacija se očekuje i nadalje, u
narednim
godinama
povraćaja
ulaga-nja.
Opredeljenje donosioca odluke za davanje
prednosti akciji a3 i usvajanje iste za usmeravanje
napora za njeno ostvarenje, temelji se na koristi za
44
preduzeće. Jer u svim situacijama na promenlji
vost profita i profitabilnosti rada i poslovanja
preduzeća, dominantno utiču vrednosti troškova,
angažovani kapital i dr.
5. ZAKLJUČAK
Savremene okolnosti u kojima funkcioniše
preduzeće, a u njemu i funkvija održavanja
tehničkih sistema, zahtevaju sve više sistemskog
pristupa, ponašanja i stila menadžment aktivnosti u
oblasti kvaliteta rada i regulacije tokova poslovnih
procesa. Tako za postizanje željenog uspeha i
njegovog održavanja u menadžment kvalitetom
funkcije
održavanja
tehničkih
sistema,
podrazumeva orije-ntisanost na stalne promene
poslovnih procesa, procesnu organizaciju,
inovativnost
i
aktivno
preduzetništvo.
Menadžment informacioni sistem u održavanju
tehničkih sistema, obezbeđuje adekvatne izvore
potrebnih informacija i njihove uredne tokove
kanalima distribucije do svih korisnika u
preduzeću. Dakle, informacije korisne za uspešno
funkcionisanje menadžmenta i menadžerskog
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
odlučivanja u regulaciji svih tokova procesa aktivnosti na transformaciji, takođe svih ulaznih u
izlazne vrednosti u podsistemu održavanja, ali i
svim drugim podsistema preduzeća, prihvatljivih
za veoma probirljivo tržište.
LITERATURA
1] Asturio Baldi i dr.: Priručnik za održavanje
industrijskih postrojenja, Beograd, 1979.
2] Ansoff H. I.: Strategic Menagement, The
MacMilan Press, London, 1984.
.
3] Milutin Č. i Tummala V.M.R.: Savremeno
odlučivanje-metode i primena,Naučna knjiga,
Beograd, 1991.
4] Stojadin Stanković: Mesto i uloga prosesa
odlučivanja u savremen.menadžmentu, FON,
Beograd, 2001.
5] Živoslav Adamović:Tehnička dijagnostika, Društvo za tehničku dijagnostiku Srbije,Beograd, 2009.
6] Živoslav Adamović : Reinženjering, Društvo za
tehničku dijagnostiku Srbije,Beograd, 2011.
7] Živan Ristić. Žita Bošnjak i Neđo Balaban:
Ekspertni sistemi, Sav.administr.IŠP-Beograd,1993.
8] Zoltan Baračkai: Menadžersko odlučivanje,
SP”Svetlost” IP-ZUNS, Sarajevo, 1991.
IZAŠLA JE IZ ŠTAMPE NOVA KNJIGA:
MERENJE I KONTROLA
Autor: Mr Vesna Šotra
Izdavač :
Visoka tehnička škola strukovnih studija
Bulevar Zorana Đinđića 152a, Novi Beograd
web: www.visokatehnicka.edu.rs
e-mail: [email protected]
Tel: 011/260 01 31 ; Tel/fax: 011/ 267 15 00
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
45
STRUČNI RAD
ULOGA ODRŽAVANJA I OBEZBEĐENJE
KVALITETA U PROIZVODNJI AUTOBUSA
ROLE OF MAINTENANCE AND QUALITY
ASSURANCE IN THE PRODUCTION OF BUSES
B. Sc. Spec. Slobodan Milošević,
mr Vesna Šotra,
Visoka tehnička škola, Novi Beograd
REZIME
ABSTRACT
Sa stanovišta važnosti održavanja u okviru
proizvodnog procesa u metaloprerađivačkoj
industriji, rad se bazira na ulozi i cilju održavanja u
proizvodnji autobusa, na osnovu koga se povećava
kvalitet proizvodnog procesa i kvalitet gotovog
proizvoda. Održavanje ima za cilj da obezbedi
nesmetan rad mašina i uređaja, odnosno da spreči
pojavu otkaza kako ne bi došlo do zastoja u
proizvodnji. Misli se na preventivno održavanje. Ako
do otkaza i dođe mora se težiti što ranijem i što
efikasnijem otklanjanju istog raznim vidovima
osposobljavanja ili zamenom novim, rezervnim
delom. Pravilno održavanje povećava ekonomičnost
proizvodnje, što i jeste primarni cilj održavanja.
Međutim, najekonomičniji vid održavanja je
pravovremeno uočavanje i kontrola ugroženih
delova i njihovo pravovremeno obnavljanje, pre
nego što dođe do ozbiljnijih otkaza.
From the standpoint of the importance of
maintenance in the manufacturing process in the
metal industry, the work is based on the role and to
maintain the production of buses, on the basis of
which increases the quality of the production
process and final product quality. Maintenance is
intended to ensure the smooth operation of
machinery and equipment or to prevent the
occurrence of failures in order to avoid delays in
production. Thoughts on preventive maintenance. If
a failure occurs and must be pursued as early as
possible and as efficient removal of the same variety
of forms of training new or replacement,
replacement part. Proper maintenance increases the
cost of production, which is the primary goal of
maintenance. However, most economical form of
maintenance is to detect and control vulnerable
sections and their timely renewal, before it comes to
more serious failures.
Keywords: maintenance, training, quality, quality
system
Ključne reči: održavanje, osposoblavanje, kvalitet,
sistem kvaliteta
1. UVOD
Sve širi i raznovrsniji zahtevi tržišta za novim
proizvodima povišenog kvaliteta uslovljavaju razvoj
sredstava za rad, odnosno, javljaju se potrebe za sve
složenijim tehničkim sistemima, a posebno
obradnim i upravljačkim sistemima. Ovakvi zahtevi,
kao i neminovno posložnjavanje sredstava za rad,
nameću i potrebu razvoja održavanja tih sistema.
Uticajni faktori, koji generišu ove zahteve, su
mnogobrojni, ali ih je moguće svesti u tri osnovne
46
kategorije, a to su razvoj čoveka i društva, zaštita
okoline i raspoloživi izvori energije i sirovina. Od
momenta kada je počeo razvoj i izgradnja
materijalnih dobara: kuća, brodova, poljoprivrednih
oruđa i dr., može se govoriti o prisutnosti potreba za
održavanjem. Materijalna dobra, u periodu pre
industrijske revolucije, su bila jednostavne
konstrukcije, često pre dimenzionisana, sa
dugotrajnim periodom habanja (trošenja) što je
omogućavalo predviđanje pojave otkaza.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Uopšteno govoreći, materijalna dobra su bila
posedovana, eksploatisana i održavana kao
pojedinačna dobra. Održavanje je, tada, bilo
neophodno, ali nije postojala potreba za
menadžmentom održavanja.
2. ODRŽAVANJE TEHNIČKIH SISTEMA
Održavanje tehničkih sistema (mašina i uređaja),
odnosno sredstava za rad, kao funkcija i deo procesa
proizvodnje zauzima danas važno mesto u
proizvodnom sistemu svake kompanije. Na razvoj
održavanja uticao je brz industrijski napredak, kao i
stalni porast automatizacije i povezanosti sredstava
za rad, zatim nagli porast fiksnih troškova u odnosu
na promenljive. Održavanje se definiše kao stalna
kontrola nad svim sredstvima za rad, kao i vršenje
određenih popravki i preventivnih radnji, čiji je cilj,
stalno, funkcionalno osposobljavanje i čuvanje
proizvodne opreme, postrojenja i drugih mašina i
uređaja.
Pojam održavanja dolazi uz svaki pojam
proizvodnje određenih dobara. Tokom vremena i
upotrebe dolazi do starenja materijala i stredstava za
rad, smanjuje se tehnološka efikasnost, a dolazi i do
evidentnog tehnološkog zastarevanja. Sredstva se
tokom vremena troše i smanjuje im se radna
sposobnost. Sredstva za rad su podložna otkazima,
lomovima i oštećenjima, pa se pojavljuju prekidi u
radu. To uzrokuje pojavu troškova zbog zamene i
popravke delova, ali i troškove zbog zastoja u
procesu proizvodnje.
Osnovni ciljevi koji treba da se postignu
procesom održavanja su:
 minimiziranje troškova zbog zastoja u radu
usled neplaniranih otkaza na sredstvima za
rad.
 sprečavanje,
odnosno
usporavanje
zastarevanja sredstava za rad, koje nastaje
kao posledica lošeg kvaliteta proizvoda i
škarta.
 smanjivanje troškova rada i materijala u
proizvodnji, koji nastaju usled povećanih
otkaza i zastoja u procesu rada.
 pružanje organizovane pomoći svuda gde je
potrebno
održavanje
i
upravljanje
sredstvima za rad.
Interesantna je definicija održavanja iz 1963.
godine doneta na kongresu OESD koja kaže:
„Održavanje je funkcija kojoj su povereni stalna
kontrola nad postrojenjima i obavljanje određenih
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
popravki i revizija, time se omogućava stalna
funkcionalna sposobnost i očuvanje proizvodnih
postrojenja, pomoćnih postrojenja i ostale opreme.“
2.1 Proces održavanja
Proces održavanja je skup postupaka i aktivnosti
koji se tokom vremena sprovode na tehničkim
sistemima u cilju sprečavanja pojave otkaza ili radi
njihovog otklanjanja. Proces održavanja ima
karakteristike izrazito slučajnog procesa, slučajnu
veličinu predstavlja vreme rada tehničkog sistema
do trenutka u kome treba da se sprovede postupak
održavanja i vreme potrebno da se postupak
održavanja sprovede, da bi se sistem iz stanja u
otkazu, vratio u stanje u radu.
2.2 Pogodnost održavanja
Pogodnost održavanja predstavlja verovatnoću,
da će se potrebni postupci održavanja obaviti do
određenog vremena, pod određenim uslovima.
Funkcija pogodnosti održavanja ima isti smisao
kao funkcija nepouzdanosti u teoriji pouzdanosti.
Funkcija pogodnosti održavanja, kao i svaka
funkcija verovatnoće, predstavlja monotono rastuću
funkciju. Funkcija pogodnosti održavanja može da
se definiše za ceo sistem ili za pojedine sisteme, čak
i za pojedine postupke održavanja. Za interpretaciju
empirijske raspodele funkcije pogodnosti održavanja
se koristi Log – normalna i Vejbulova raspodela.
Log – normalna raspodela je pogodna za one
slučajeve kada su postupci održavanja praćeni dužim
čekanjima, bez obzira na vrstu čekanja i na mesto
odakle potiču. Vejbulova raspodela je pogodna kada
nema dužih čekanja, odnosno kada je ukupno vreme
trajanja postupka održavanja jednako aktivnom
vremenu održavanja.
Pogodnost održavanja kao skup konstrukcijskih
karakteristika koje utiču na vreme otklanjanja otkaza
ili na vreme obavljanja drugih postupaka održavanja,
predstavlja unutrašnje svojstvo posmatranog
tehničkog sistema, usled toga se zove konstrukcijska
pogodnost
održavanja
ili
popravljivost.
Konstrukcijska pogodnost održavanja jednog
tehničkog sistema neposredno utiče na sve elemente
njegovog održavanja, naročito na primenjenu
tehnologiju.
Na konstrukcijsku pogodnost održavanja utiču
unifikacija,
standardizacija,
dijagnostika,
tehnologičnost, alati i oprema i manipulativnost.
Visoki stepen standardizacije i unifikacije daju
veću gotovost. Dijagnostika, kao tehnologija
identifikacije i lociranja nastalog otkaza, odnosno
segment koji služi za prepoznavanja stanja koje traže
47
postupci održavanja. Tehnologičnost ili tehnološka
prilagođenost tehničkog sistema održavanju
predstavlja pristupačnost mestima na kojima je
potrebno nešto podešavati ili raditi, stepen složenosti
operacija rasklapanja ili sklapanja. Alati i oprema
imaju veliki uticaj na kvalitet procesa održavanja.
Manipulativnost se odnosi na konstrukcijske
karakteristike tehničkog sistema koje omogućavaju
njegov transport i prenošenje sa mesta rada do mesta
održavanja.
3. ULOGA I CILJ ODRŽAVANJA U
PROIZVODNJI AUTOBUSA
3.1 Organizacija održavanja sredstava za rad i
instalacija
Održavanje sredstava za rad je sastavni deo
procesa eksploatacije. Ono obuhvata postupke koje
treba preduzeti da se očuva radna sposobnost
tehničkih sistema i sredstava i da proizvodnju učini
ekonomičnom. U postupke održavanja ubrajamo sve
one aktivnosti koje je potrebno sprovesti da bi se
sistem iz stanja „u otkazu“ vratio u stanje „u radu“
uključujući i sve aktivnosti koje treba preduzeti da
se spreči stanje sistema „u otkazu“. Stanje „u radu“
podrazumeva funkcionalnu sposobnost tehničkog
sistema za obavljanje svih projektovanih funkcija u
proizvodnom procesu.
Između dva stanja „u radu“ pojavljuje se stanje
„u otkazu“. Stanje „u otkazu“ predstavlja
nesposobnost tehničkih sistema za obavljanje
projektovanih funcija sve dok se merama i
metodama održavanja tehnički sistem ponovo ne
dovede u radno stanje, funkcionalnu i radnu
sposobnost. Visok stepen mehanizacije kao i sve
češća automatizacija u fabrikama podrazumevaju
postojanje brojnih i raznovrsnih mašina i uređaja,
uopšte opreme. Proizvodna oprema, neposredno ili
posredno, stvara uslove za normalno korišćenje,
odnosno izvršavanje proizvodnih zadataka. Zbog
toga je podjednako važno da proizvodne mašine i
ostala oprema budu ispravni za korišćenje. Da bi se
to postiglo mašine i opremu treba sistematski
održavati.
U savremenim uslovima proizvodnja je sve više
zavisna od održavanja mašina i opreme. Sa porastom
automatizacije porasla je i pretežna aktivnost ljudi u
proizvodnji, u oblasti održavanja. Mašine se tokom
rada troše i habaju. Habanju su naročito izloženi
klizni delovi, koji su u nekom dodiru pri kretanju,
pravolinijskom ili obrtnom. Usled toga se menjaju
dimenzije pojedinih delova, pa opada tačnost izrade.
48
.
Otpornost delova slabi i oni se lome i kidaju. Kao
posledica svih ovih promena na mašinama, dolazi do
opadanja radne sposobnosti mašine i prekida u radu.
Organizacija održavanja mašina treba da
obezbedi mere koje će onemogućiti pojavu štetnih
posledica, ili će ih, ako do njih dođe, brzo i efikasno
otkloniti.
3.2 Planiranje i priprema poslova održavanja u
proizvodnji autobusa
Održavanje je neizostavni deo proizvodnje
autobusa, zbog toga što su sredstva koja se
održavaju sastavni deo proizvodnje. Priprema
poslova održavanja je u stvari priprema rada za
proces održavanja tehničkih sistema, kako bi sistem
u celini mogao da funkcioniše.
Priprema rada održavanja predstavlja veoma
kompleksan i značajan zadatak pri planiranju
materijala i rezervnih delova, s obzirom na troškove
koje izazivaju stvorene zalihe, kao i neophodnost da
se obezbedi što duži neprekidan rad tehničkih
sistema. Veliki broj nepredvidivih poslova koji se ne
mogu izbeći u održavanju, potvrđuje da je zadatak
pripreme održavanja veoma složen i da ona mora
biti centar planiranja i upravljanja održavanjem.
Poslovi pripreme radova na održavanju mogu se
razvrstati u nekoliko grupa poslova:
 planiranje i upravljanje,
 konstrukciona priprema,
 razvoj i unapređejne održavanja,
 arhiviranje dokumentacije i drugo
Prethodno definisanje svih događaja i postupaka
koji utiču na efikasnost procesa održavanja,
primenom određenih metoda rada i pomoćnih
sredstava za rad nazivamo planiranjem.
Sistem planiranja održavanja obuhvata: izradu
programa održavanja, izradu plana održavanja,
tehnološke postupke, vremenske normative,
normative materijala i rezervnih delova, planiranje
sredstava za rad, obradu radne dokumentacije,
izradu plana pronalaženja i otklanjanja otkaza,
izradu plana revitalizacije i rekonstrukcije.
3.3 Održavanje mašina i uređaja
Plansko – preventivni sistem održavanja mašina i
uređaja ostvaruje se sledećim merama:
 čišćenjem mašina,
 zaštitom od korozije,
 podmazivanjem,
 preventivnim pregledima mašina,
 zamenom delova,
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)



malim opravkama,
srednjim opravkama i
generalnom opravkom mašine.
Prikazane mere održavanja mašina i uređaja
obuhvataju u celini plansko – preventivni sistem
održavanja. U nastavku je dat opis svake od ovih
mera pojedinačno.
Čišćenje mašina je potrebno kako bi se otklonila
prašina, prljavština i druge vrste otpada koji mogu
ugroziti normalan rad mašina. Na primer, prašina
pomešana sa uljem ubrzava habanje delova.
Zaštita od korozije se primenjuje za mašine i
uređaje koji su izloženi dejstvu kiselina, soli i drugih
materija koje nagrizaju radne delove u mašinama.
Ako se ne namažu ili ne poprskaju antikorozionom
tečnošću, delovi mašine korodiraju i propadaju. U
pogonu za površinsku zaštitu delova, isparenja
kiseline jako nagrizaju metalne površine uređaja.
Podmazivanje svih delova koji su u međusobnom
dinamičkom dodiru (kližu, obrću se, udaraju i sl.)
omogućava ublažavanje promena prvenstveno u
pogledu kvaliteta površina u dodiru, a zatim i u
dimenzijama. Promena u dimenzijama je naročito
nepovoljna.
Da bi se obezbedilo efikasno podmazivanje,
neophodno je da se na osnovu uputstava proizvođača
svake mašine, izradi program koji definiše:
 mesta za podmazivanje,
 vrstu i količinu maziva i
 vremenske rokove za podmazivanje.
Realizaciju programa podmazivanja preuzima
kao obavezu posebno lice ili organizaciona jedinica
za podmazivanje, što zavisi od obima poslova.
Ponekad se podmazivanje prepušta rukovaocima
mašine.
Preventivni pregledi mašina jedna su od
najznačajnijih preventivnih mera usmerenih na
sprečavanje neželjenih promena koje mogu dovesti
do prekida rada mašine. Na osnovu preporuka
proizvođača mašina i sopstvenih iskustava razrađuje
se program preventivnih pregleda koji obuhvata:
 popis mesta koje treba pregledati,
 opis i uputstva šta i kako treba pregledati i
 kada treba vršiti preglede.
Sprovođenje preventivnih pregleda mašina je
aktivnost u okviru tekućeg održavanja mašina.
Posebno obučeni operateri vrše preglede i podnose
izveštaj o izvršenim pregledima sa svojim
zapažanjima i predlozima za intervenciju. U birou za
tekuće održavanje analiziraju se izveštaji i izrađuje
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
se program intervencija, kako bi se sprečile iili
umanjile negativne posledice uočenih promena.
Zamena delova je uklanjanje dotrajalog dela čije
bi zadržavanje uslovilo teže poremećaje.
Delovi se zamenjuju po programu zamene koji
sadrži:
 popis delova za zamenu i
 vremenske periode zamenjivanja.
Ostvarivanje programa zamene delova zavisi od
toga da li postoje zalihe rezervnih delova. Držanje
ovih zaliha predstavlja izdatak, ali pravovremena
zamena dotrajalih delova, bez problema oko
nabavke i čekanja na njeno izvršenje, omogućava
sprečavanje otkaza mašina i uređaja. Najveći gubitak
nastaje, što se često previđa, usled neiskorišćenja
mašine za proizvodnju, pa se za toliko smanjuje
prihod, odnosno dobit fabrike.
Mala opravka znači zamenu manjeg broja
dotrajalih delova, manjih sklopova, i ako je
potrebno, podešavanje rada nekih mehanizama. Na
osnovu ovakve vrste opravke mašina treba da
poseduje što više karakteristika koje ima mašina
kada je nova.
Srednja opravka podrazumeva zamenu određenog
ograničenog broja dotrajalih delova i sklopova, kao i
doterivanje nekih delova i sklopova uz delimičnu
demontažu mašine. U većini slučajeva, za obavljanje
srednje opravke nužno je isključenje mašine iz
eksploatacije na određeno vreme.
Kao i u slučaju male opravke, program srednje
opravke treba napraviti na osnovu analize izveštaja
sa preventivnih pregleda, ali upotpunjen razrađenim
programom mera po preporukama proizvođača
mašina i propisanim periodičnim merama zamene i
doterivanja delova i sklopova. Tokom vremena,
potrebno je program usavršavati na osnovu
nepoželjne pojave u datim uslovima korišćenja
mašine.
Generalna opravka se obavlja tako što se izvrši
demontaža mašine, i na bazi defektacije, izmena svih
dotrajalih delova i sklopova, odnosno doterivajna ili
regeneracije prema stanju i mogućnostima, kako bi
se uspostavile prvobitne karakteristike mašine,
odnosno opreme. Za generalnu opravku mašine
sprovodi se posebna priprema. Rasklopljena mašina,
odnosno svi njeni delovi i sklopovi, podvrgavaju se
defektaciji. Defektacija je detaljan pregled delova da
bi se utvrdile njihove sposobnosti za rad. Na osnovu
utvrđenih defekata pravi se program generalne
opravke. Međutim, ukoliko postoje sređeni podaci o
ranijim merama održavanja, između dve generalne
opravke, malo su verovatna veća iznenađenja. Takva
iznenađenja bi uslovila dodatne radove i nabavku
49
koji nisu očekivani, pa bi usledilo produžavanje
trajanja generalne opravke i povećanje troškova.
S obzirom na propisane i opisane mere
održavanja pojedinačno, neophodno je objasniti
kako se one mogu posmatrati kao celina.
Novoj mašini u početku korišćenja ne treba
gotovo ništa osim čišćenja i podmazivanja. Ipak,
neophodno je sprovoditi redovne preventivne
preglede mašine. U daljem periodu korišćenja
mašine počinju da otkazuju delovi i sklopovi koji su
najviše izloženi trošenju. Zamenom delova i malim
opravkama to se dovodi u red. Što se mašina duže
koristi sve se više umnožavaju potrebe za
intervencijama.
Srednjom
opravkom,
kao
ozbiljnijom intervencijom po obimu, zaustavlja se
talas slabosti u radu. Posle toga sve počinje iznova.
Sledeća ozbiljnija intervencija na nekim mašinama
nije srednja, već generalna opravka, jer su se stekle
brojnije slabosti pa je neophodno mašinu temeljno
dovesti u red.
Opisana zbivanja se prikazuju u okviru ciklusa
održavanja mašine. Ciklus održavanja mašine je
skup mera za održavanje u vremenskom periodu
između dve generalne opravke, s tim što se uključuje
poslednja generalna opravka.
U preporukama proizvođača mašina mogu se
pronaći sledeći podaci:
 vreme između dve generalne opravke,
 broj srednjih opravki između dve generalne
opravke i
 orijentacioni broj malih opravki između dve
srednje opravke, odnosno srednje i
generalne opravke.
3.4 Cilj preventivnog održavanja
Postoje dva prilaza planiranju održavanja i
opravkama sredstava za rad u fabrici autobusa od
kojih je jedan klasičan a drugi savremen.
Pri savremenom prilazu planira se preventivno
održavanje sredstava za rad, odnosno mašina i
uređaja kod kojih do otkaza nije došlo, te je cilj
težnja da do istog ne dođe. Planiranje preventivnog
održavanja nasuprot planiranju prouzrokovanih
opravki treba da doprinese da se u proizvodnji
spreče poremećaji kao što su zastoji i čekanje usled
neispravne opreme.
Iz ovog razloga opredeljujemo se za preventivno
održavanje sredstava za rad, ne povlačeći strogu
granicu nasuprot prouzrokovanim otkazima.
Planiranje preventivnog održavanja sredstava za rad
treba da omogući proizvodnu gotovost opreme i da
poveća njenu funkcionalnost.
50
.
Preventivno održavanje sredstava za rad odnosi
se na održavanje i opravke koje se unapred obavljaju
s tim da je sredstvo za rad u ispravnom stanju.
Međutim, u praksi nije moguće odmah ostvariti
ovakav sistem preventivnog održavanja, već je
potrebno od početka sprovođenja ovog sistema
predvideti dva vida preventivnog održavanja i jedan
vid prouzrokovanih opravki, s tim da ova dva oblika
preventivnog održavanja postepeno smanjuju
navedene tekuće opravke. Od ova dva vida
preventivnog održavanja jedan je kratkoročan, a
drugi dugoročan, odnosno prvi se odnosi na
operativno preventivno, a drugi na investiciono
preventivno održavanje. I jedan i drugi vid
preventivnog održavanja vrši se, po pravilu, na
ispravnim sredstvima za rad. Ukoliko dolazi do
neispravnosti sredstava, onda to prelazi u tekuće
opravke koje su utoliko manje u koliko su dva
preventivna
održavanja
bolje
planirana
i
organizovana.
Operativno preventivno održavanje sredstava za
rad ima svoja četiri vida koja treba istovremeno
sprovoditi u procesima proizvodnje:
 podmazivanje svih mesta na mašinama,
uređajima i instalacijama koja su predviđena
za podmazivanje,
 kontrola i podešavanje kritičnih mesta koja
su izložena habanju i otkazima,
 zamena kritičnih delova koja su izložena
habanju ili udarima u toku rada i
 čišćenje i zaštita površina od korozije,
hemijskih delovanja i slično.
Za svaku grupu mašina ili uređaja odvojeno se
sastavljaju
operativni
planovi
preventivnog
održavanja po organizacionim jedinicama u
proizvodnji, s tim da se ovi planovi prikažu po
danima, sedmicama i mesecima.
Ovi planovi operativnog preventivnog održavanja
sadrže:




vremenski redosled održavanja,
operacije održavanja,
norme rada,
vrste i količinu reprodukcionog materijala,
rezervnih delova, maziva, premaza i slično.
Specijalizovani radnici operativnog preventivnog
održavanja – podmazivači, mašinbravari, bravari,
električari, mehaničari i drugi, vrše održavanje
svako na osnovu svog operativnog plana.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
3.5 Održavanje alata i pribora
Tokom upotrebe alati i pribori se troše, habaju –
neki više, a neki manje. Razne vrste alata (strugarski
noževi, glodala, burgije i sl.). Alati za brušenje
(tocila) i njima slični se više troše. Neki, kao rezni
alati, obnavljaju se u toku svog veka trajanja
oštrenjem, što treba obavljati stručno i
blagovremeno. Ukoliko se to ne čini, oslabiće
kvalitet izrađenih komada i učinak u proizvodnji.
Specijalni alati i naprave, zbog svoje složenosti i
višestruke primene gube neka svojstva, naročito u
pogledu preciznosti, i treba ih doterivati i održavati.
Alat se oštri u specijalizovanoj organizacionoj
jedinici – oštračnici. Visoka preciznost i specifični
zahtevi oštrenja alata zahtevaju visokostručne
obučene operatere – oštrače. Kao što je već rečeno,
posledice nedovoljno kvalitetno naoštrenih alata su
višestruko negativne, ali najviše su ugroženi kvalitet
i učinak u proizvodnji. Alat i pribor se održavaju u
alatnici. Kod većeg obima posla ove zadatke
preuzima posebna ekipa zaposlenih u organizacionoj
jedinici održavanja. Ekipa vodi računa o
terminskom, odnosno operativnom planu po kome
su utvrđeni rokovi početka operacija za koje su
potrebni specijalni alati, kako bi ih blagovremeno
pripremila za upotrebu.
4. OBEZBEĐENJE KVALITETA U
PROIZVODNJI AUTOBUSA
U automobilskoj industriji, naročito u poslednjoj
deceniji 20. veka, prisutna je tendencija proizvodnje
automobila modernog dizajna i upotrebnog kvaliteta.
U današnje vreme automobilska industrija, a u
okviru toga i proizvodnja autobusa, nalazi se u epohi
kvaliteta u kojoj su ponuđeni novi termini (politika,
upravljanje, obezbeđenje kvaliteta) kao i novi
postupci (atestiranje, priznavanje po međunarodnim
standardima), pri čemu je kvalitet proizvoda dobio
daleko značajniju ulogu u poslovanju preduzeća.
Danas je širom sveta prisutna tendencija sve strožijih
zahteva korisnika/kupaca autobusa i usluga u
pogledu kvaliteta, tako da se najviše reklamacija
odnosi na kvalitet vozila, dok su tehnološki zahtevi
znatno manji.
Kvalitet počinje i završava se na tržištu, ali se
izgrađuje u proizvodnji. Proizvodnja je osnovna
funkcija svake organizacije. Ona obuhvata sve
aktivnosti (razvoj, projektovanje, tehnologiju,
kontrolu proizvodnog sistema itd.) u okviru
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
proizvodne organizacije, koje su neophodne za
stvaranje određenih proizvoda.
Proizvodnja predstavlja određeni proces za
transformaciju skupa ulaza jedne organizacije
(ljudski i materijalni resursi, metode i tehnologije i
slično) u njene izlaze – određene proizvode.
Proizvodnja, bez obzira na vrstu proizvoda, mora
da bude efikasna, efektivna i ekonomski opravdana.
Povećanje
produktivnosti
predstavlja
ključ
ekonomskog uspeha države, industrije, organizacije,
radnika. Ona omogućava i povećanje konkurentske
sposobnosti na međunarodnom tržištu i ukupne
privrede jedne države. Proizvodnja mora biti
kvalitetna. Kvalitetnu proizvodnju omogućuje samo
tržišno orijentisana privreda sa marketinškim
pristupom proizvodnji. Osnovu ovog pristupa čini
sistem kvaliteta, pri čemu se teži zadovoljenju
potreba i zahteva kupaca.
Osnovne karakteristike sistema kvaliteta:
 orijentacija na kupca;
 upravljanje kvalitetom vrše najveći
stručnjaci;
 u pogledu kvaliteta svako u organizaciji ima
odgovornost;
 orijentacija na preventivno održavanje
(sprečavanje
otkaza)
i
smanjenje
korektivnog održavanja;
 korišćenje savremenih statističkih metoda za
analizu otkaza sistema, metode FMEA /
FMECA, FTA itd.;
 kvalitet mora biti uobičajen način života u
organizaciji.
Kvalitet danas ima primarnu ulogu na tržištu. Na
njemu kupac bazira svoju odluku da kupi robu
određenog proizvođača.
Na kvalitet deluju kako zahtevi kupca, tako i nivo
kvaliteta koji na tržištu nudi konkurencija. Na taj
način samo tržište formira nivo kvaliteta koji treba
ostvariti da bi proizvođač bio konkurentan na tržištu.
I upravo tu, na tržištu, teži se ostvarenju što višeg
kvaliteta, jer se na taj način motivišu proizvođači da
proizvode što kvalitetnije.
Sa aspekta proizvodnje autobusa, kvalitet je
najbolja investicija za jačanje konkurentnosti na
domaćem i međunarodnom tržištu. On je pravi put
za rast proizvodnje i profita.
Proizvođači autobusa sa uvedenim sistemom
kvaliteta su u mogućnosti da obezbede takav kvalitet
proizvodnog procesa koji omogućava proizvodnju
autobusa upotrebnog kvaliteta. Punu podršku ovako
shvaćenom kvalitetu daju svi zaposleni u
51
organizaciji. Na ovakav način moguće je ostvariti
proizvodnju sa malim procentom grešaka, i to ne
povećanjem broja kontrolora u procesu proizvodnje
koji će stalno vraćati elemente na doradu, već
blagovremenom ugradnjom upotrebnog kvaliteta u
proizvode tokom razvoja uz istovremenu
minimizaciju troškova proizvodnje. Na ovaj način se
eliminišu skrivene „fabrike dorada" u kojima se
preko 40% proizvodnih kapaciteta gubi zbog dorada
uzrokovanih lošim kvalitetom.
4.1 Sistem kvaliteta i zahtevi standarda JUS ISO
9000 u proizvodnji autobusa
Poslovi obezbeđenja kvaliteta u većini preduzeća,
naročito sa kompleksnom proizvodnjom poput
proizvodnje autobusa, rešavaju se i dokumentuju
vrlo različito. Najčešće su to usmeni i pisani,
uglavnom, nesistematizovani dogovori. Susrešćemo
se sa raznim organizacijskim propisima, uputstvima
i izveštajima u vezi sa kvalitetom kao što su postupci
škarta i dorade, uputstva o rešavanju reklamacija,
uputstva za kontrolno-mernu opremu, postupci za
praćenje kvaliteta proizvodnog procesa, postupci o
nadzoru
tehničke
dokumentacije,
postupci
sprovođenja izmena u tehničkoj dokumenatciji,
postupci o ugovaranju i nabavci ulaznih materijala,
propisi o održavanju i preventivnim pregledima
vozila, izveštaji o preuzimanju ulaznih sirovina,
elemenata, podsklopova, sklopova i agregata, atesti
o kvalitetu, izveštaji o troškovima materijala,
pravilnici o kvalitetu kao skupovi propisa kojima se
definišu poslovi u vezi sa kvalitetom.
Pri planiranju izrade dokumentacije sistema
kvaliteta saglasne zahtevima JUS ISO 9000,
obavezno analizariti postojeću dokumentaciju i
koristiti je svuda gde nije u suprotnosti sa zahtevima
pomenutog standarda, a istovremeno se uspešno
primenjuje. Prema tome, postojeća dokumentacija
može biti korisna podloga i zajedno sa zahtevima
kupaca čini osnovu pri odlučivanju o strukturi
dokumenata sistema kvaliteta.
4.2 Uvođenje sistema kvaliteta u proizvodnji
autobusa
Za uspešno uspostavljanje sistema kvaliteta u
proizvodnji autobusa neophodno je obezbediti
odgovarajuće preduslove, koji se odnose na:
 tehničko – tehnološku dokumentaciju,
 proizvodnu opremu,
 alate i pribore,
 materijal,
 kadrove,
52
.


uslove okoline,
planiranje, lansiranje i praćenje realizacije
plana proizvodnje po tipu vozila.
Proizvodni sistem se sastoji od niza tehnoloških
faza. Svaka tehnološka faza podleže kontroli
kvaliteta u toku trajanja samog procesa i u praksi se
to naziva kontrola kvaliteta procesa ili međufazna
kontrola kvaliteta. Završna kontrola kvaliteta u
mnogim procesima predstavlja ulaznu kontrolu za
narednu tehnološku fazu. Često se za utvrđivanje
kvaliteta u procesu proizvodnje koriste i
laboratorijska ispitivanja (npr. ispitivanje zatezne
čvrstoće i žilavosti cevi za „rešetku" šasije
autobusa).
4.3 Primena standarda za upravljanje kvalitetom
Primena standarda za upravljanje kvalitetom je
proces globalnih razmera. Na osnovu svetskih
iskustava, koja se i kod nas dokazuju, sve veći broj
preduzeća postaje svestan činjenice da je ulaganje u
oblast obezbeđenja kvaliteta danas jedna od
najisplativijih investicija. Podaci iz prakse o
poslovanju preduzeća u svetu i kod nas pokazuju
rast proizvodnje i profita kod onih preduzeća koja su
uvela sistem kvaliteta. Preduzeća koja nemaju
uveden sistem kvaliteta po međunarodnim
standardima izvoziće otežano, pod mnogo
nepovoljnijim uslovima.
Ključ privrednog uspeha proizvođača autobusa
na globalnom tržištu je kvalitet vozila, cena, rokovi
isporuke vozila i postprodajni servis – drugim
rečima
ukupna
kompetitivna
sposobnost
proizvođača.
Naglasak ka poboljšanju kvaliteta je vidljiv iz
rastuće primene međunarodnih standarda za
izgradnju sistema kvaliteta ISO 9000 i njegovih
modela u oblasti proizvodnje vozila i serije ISO
14000 u području zaštite životne sredine koji postaju
sve aktuelniji kada su ekološki motori u pitanju.
Predmetne serije standarda osetno poboljšavaju
stepen organizovanosti preduzeća, uslovljavaju
organizovan rad na stalnom unapređenju kvaliteta u
svim funkcijama, svim delovima organizacione
strukture i na svim radnim mestima i ostvaruju
integraciju funkcija, organizacionih delova i
učesnika u procesima rada, što utiče stvaranje
produktivističke klime, motivaciju zaposlenih,
osećanje pripadnosti kolektivu, stabilizaciju položaja
na tržištu i rast sposobnosti za ulaz na svetsko
tržište.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
5. ZAKLJUČAK
Opšti razvoj nauke i tehnike osigurava svim
narodima sveta sve viši standard, ali ujedno
osiromašuje prirodna bogatstva zemlje. To su
neminovnosti koje se međusobno prate i paralelno
dešavaju. Ravnotežu treba održavati po svaku cenu.
Uspeh zavisi od toga koliko je umanjenje prirodnih
sirovina
nadoknađeno
novim
industrijskim
sirovinama i koliko se već jednom korišćeni
materijali osposobljavaju za ponovno korišćenje.
U tom nastojanju primena funkcije održavanja
tehničkih sistema može mnogo doprineti. Konkretno
se to odnosi na štednju potrošnje metala koji su još
uvek u najvećem delu zastupljeni u izradi opreme,
kao i kod njenog održavanja. Stručnjaci održavanja i
statističari nas opominju. Istovremeno, upozoravaju
podaci koji govore koliko se količinski i vrednosno
u svetu godišnje odbacuje mašinskih – metalnih
delova iz aktivne upotrebe. Iako se jedan mali deo
koristi kao sirovina u proizvodnji metala, sve ostalo
završava kao neiskorišćeni otpad.
Da li se stanje može popraviti? Svakako, ako se
uspešno primene mere što manjeg odbacivanja
delova, uz njihovo maksimalno iskorišćenje u
proizvodnji metala.
.
U praksi postoji veliki broj metoda i postupaka
popravljanja i obnavljanja delova koji se negde više
i negde manje primenjuju. Neke metode i postupci
su potpuno osvojeni i u praksi se najčešće pribegava
samo njihovom korišćenju. Zato treba koristiti
metode i postupke novijeg saznanja kojima se
proširuju granice mogućnosti osposobljavanja
delova za dalju i dugoročniju aktivnu upotrebu.
Zadatak održavanja, pored ostalog, mora biti
pronalaženje metoda i postupaka osposobljavanja za
ponovnu aktivnu upotrebu oštećenih ili relativno
istrošenih delova. Time se u samom procesu
održavanja dobija višestruka korist. Ako se
upoređuju troškovi osposobljavanja sa troškovima
nabavke novih rezervnih delova dobija se podatak da
je osposobljavanje i do deset puta jeftinije.
Međutim, ukoliko se primeni preventivno
održavanje,
odnosno
permanentna
kontrola
ugroženih delova i njihovo pravovremeno
obnavljanje, u tom slučaju održavanje omogućava i
daje najveće ekonomske efekte.
LITERATURA
[1] Adamović, Ž., Jevtić, M.: „Metode i
postupci obnavljanja istrošenih delova
tehničkih sistema“, Beograd, 1995.
[2] Bulat, V.: „Organizacija rada“, Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,
2003.
[3] Glumac, S., Žeželj, S., Gladović, P.,
Nijemčević, S.: „Projektovanje, proizvodnja
i eksploatacija autobusa“, IKARBUS A.D.,
Beograd, 2002.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
[4] Živković, D.: „Organizacija proizvodnje“,
Visoka tehnička škola strukovnih studija,
Novi Beograd, 2007.
[5] Šćepanović, M., S.: „Tehnička dijagnostika
– monografija“, Visoka tehnička škola
strukovnih studija, Novi Beograd, 2009.
53
.
STRUČNI RAD
KRATKI PRILOG PROUČAVANJU ORGANIZACIJE
A BRIEF CONTRIBUTION TO ORGANIZATION STUDY
dr Zajim Smajić prof.
Visoka tehnička škola strukovnih studija
Novi Beograd
REZIME
Glavni izazov sa kojime se suočavaju istraživači iz
polja organizacije jeste iznalaženje teorije ili
skupa teorija koje bi objasnile zašto organizacije
imaju oblik kakav imaju i zašto se ponašaju na
način kako se ponašaju. Brojnost definicija
organizacije je proistekla iz različitih gledanja na
taj fenomen, a ujedno ta raznolikost perspektiva je
i uzrok postojanju različitih teorija organizacije.
Svi stvaraoci teorije imali su nameru da izvuku
informacije i „destiluju” saznanja o tome kako
organizacije funkcionišu i kako njima treba
upravljati, odnosno, njihova teoretska zapažanja
trebala su da dovedu do generalizacija
primenljivih na sve organizacije. U praksi
nepotvrđene
teorije
pokazuju
tendenciju
„razvodnjavanja” i nestanka, dok, s druge strane,
brojne firme rade striktno po teorijskim
postavkama i to uspešno. Taj uspeh teorije može
se pripisati njenim stvaraocima, koji su neretko i
sami bili uspešni praktičari.
Ključne
reči:
teorija,
organizacija,
multiperspektiva, proizvodnja
1. UVOD
Reč „organizacija” ima grčko poreklo i
izvedena je od starogrčke reči „organon” koja je
značila oruđe, alat, sprave, muzički instrument, ali
i
pravljenje,
stvaranje
organizacije.
U
Aristotelovoj logici, međutim, reč „organon”
označavala je unutrašnju povezanost. Danas
„organizacija” ima višestruko značenje, na primer,
pod tim imenom se podrazumeva skup osoba
počev od manjih udruženja pa sve do UN;
organizacijom se
označava
i
aktivnost
(organizovanje) ili stanje koje je postignuto
organizovanjem (poredak, sistem); u pojedinim
54
ABSTRACT
The prime challenge researchers in the field of
organization are faced with is to discover a theory
or set of theories that will explain why
organizations look as they look and why they
function on the way they function. Numerous
descriptions of the term organization route from
different perspectives of looking on such a
phenomenon, and that variety of perspectives is
the chief cause of existence of different theories.
All theory creators intended to pull information
and to distill knowledge about how organizations
behave and how they are to be managed, in other
words, their theoretical observations should lead
to generalizations applicable to all organizations.
Theories not confirmed in practice show tendency
of “dilution” and disappearing, but there is
evidence of successful companies operating “by
the book”. This accomplishment of theory can be
assigned to the creator: many of them were
triumphant practitioners.
Keywords: theory, organization, multiperspective,
manufacturing
naučnim granama organizacijom se označava
sistemska i planska interakcija ljudi i predmeta
radi ostvarenja cilja; itd.
Sadržaj pojma organizacije se može
definisati u širem smislu na način da se
organizacija proteže na čitav iskustveni svet i
obuhvata područje prirodnih pojava koje nije
stvorio čovek, kao i kulturni svet koji je rezultat
ljudske delatnosti; zatim, u užem smislu
organizacije se odnosi samo na onaj deo realnog
sveta koji se odnosi na čoveka i njegovu kulturu,
sa dvema osnovnim karakteristikama: redom i
svesnim usmeravanjem ka cilju; na kraju, još uže
područje organizacije vezano je za ekonomski
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
život, sa svojim atributima kao što su red,
usmeravanje ka cilju i težnja za optimumom.
Tumačenje pojma organizacije moguće je
svesti na četiri osnovne pojmovne kategorije, i to
na univerzalni pojam organizacije, institucionalni
pojam
organizacije,
strukturalni
pojam
organizacije, i konačno, na funkcionalni pojam
organizacije. Po prvom poimanju, organizacije je
jedinstvo sređenih međusobno povezanih delova.
Drugo shvatanje govori da je organizacija
jedinstveno obuhvaćena veza volje ljudi za
ostvarivanjem jedinstvene vodeće svrhe, odnosno,
to je sistem svesno kordiniranih aktivnosti dve ili
više osoba. Na osnovu ovakvog tumačenja
proističe da je preduzeće organizacija. Ukoliko se
pojam organizacije poistoveti sa strukturom
socijalnog sistema, a budući da svaka takva
struktura ima deklarisana pravila ponašanja, može
se reći da je organizacija sistem formalnih pravila
za upravljanje delatnostima preduzeća, to jest,
preduzeće ima organizaciju. Iz instrumentalnog
načina posmatranja organizacije proizilazi i njen
funkcionalni pojam. Međutim, bez obzira na to da
li pojedini sociotehnički sistemi (preduzeće, na
primer) pokazuju organizaciona svojstva, nije
mogućno jednostavno odrediti jesu li oni zato
organizacije ili imaju organizaciju. Po svemu
sudeći, upotreba pojma organizacije zavisi od
prihvaćenih konvencija i od tačke gledišta autora.
2. ORGANIZACIJA
Organizacija se može posmatrati sa dve
tačke gledišta koje se analitički razlikuju, ali koje
su ujedinjenje u kontekstu recipročnih
konsekvenci. S jedne strane, svaki konkretni
organizacioni sistem jeste ekonomija, a u isto
vreme to je i adaptivna socijalna struktura [1].
Drugačije rečeno, definisanju pojma organizacije
može se prići sa dva aspekta:
- sa aspekta procesa, i
- sa aspekta ljudske kreacije.
Posmatrano
sa
prvog
stanovišta,
organizacija se može smatrati kao proces
usaglašavanja i usklađivanja delova i aktivnosti u
svrhu postizanja željenog cilja uz poštovanje
principa ekonomije energije i vremena [2].
Organizacija, dakle, ima svojstvo kreativnog i
promišljenog rada. Brojne su i druge definicije
koje jasno opisuju organizaciju kao proces:
- Organizacija je racionalna koordinacija
aktivnosti određenog broja ljudi radi
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
-
-
-
postizanja neke zajedničke eksplicitne
svrhe ili cilja putem podele rada i funkcija
i
putem hijerarhije autoriteta i
odgovornosti. [3]
Organizacija je skup metoda i postupaka
za izvršavanje zadataka. [4]
Organizacija je skup odnosa između ljudi
u obavljanju zajedničkih poslova da bi se
postigao cilj. [5]
Organizacija je grupa ljudi sa zajedničkim
ciljem. [5]
Organizacije je važan ljudski alat za
ostvarenje zadatka. [6]
Organizacija je grupa elemenata (delovi
kompanija, delovi mašina ili ljudi u
društvenoj grupi) koji su na neki način
povezani međusobnim komunikacijama.
[7]
Organizacija se može smatrati sistemom
predviđenog ponašanja njenih članova, pri
čemu conditio sine qua non optimalnog
funkcionisanja organizacije jeste jasno
definisanje
željenog
ponašanja
i
minimizacija razlike između njega i
realnog (izvršavanog) ponašanja. [2]
Organizacija se može sagledavati kao
složeni sistem prikupljanja i obrade
informacija. [2]
Sa stanovišta ljudskih tvorevina, može se
govoriti o socijalnim i formalnim organizacijama.
Socijalne organizacije predstavljaju
velike
društvene grupe, kao što su klase, slojevi, nacije,
društva u celini ili države. Njihova karakteristika
je da nisu stvorene prema nekom unapred datom
planu, kao i da su im ciljevi brojniji i opštiji.
Prema [3], pod formalnom organizacijom
podrazumevaju se prema unapred postavljenom
planu integrisani sistemi više manjih grupa koji
koordiniranim i formalno fiksiranim aktivnostima
ostvaruju neki zajednički cilj. Formalne
organizacije karakteriše složenost, podela rada i
funkcija (ili organizovanost) i fiksirane norme
ponašanja (ili formalizovanost). Potrebno je
dodati da ovakve organizacije moraju da imaju
definisanu funkciju i cilj i pozitivne ekonomske
pokazatelje uspešnosti. Naime, uvreženo je
shvatanje da je najbolja organizacija ona koja
donosi najveći profit, što je podložno kritici sa
više strana. U njima treba da se uspešno ostvaruje
međusobna saradnja povezanih sistema, grupa i
pojedinaca, vidljiva kroz visok radni moral i dobre
međuljudske odnose, pri čemu koordinacijom
treba da se postigne da grupe zasnovane prema
55
cilju funkcionišu „rame uz rame”, a grupe
bazirane na principu procesa sarađuju „ruku pod
ruku”.
Brojnost
definicija organizacije je
proistekla iz različitih gledanja na taj fenomen, a
ujedno ta raznolikost perspektiva je i uzrok
postojanju različitih teorija organizacije. Teorija
organizacije je skup razmišljanja i napisa o tome
kako organizovati [8]. Detaljnije, teorija
organizacije se može odrediti kao proučavanje
strukture,
funkcionisanja
i
performansi
organizacije, i ponašanja grupa i pojedinaca u
okviru nje. Ova materija ima dugu istoriju, još od
vremena Starog Zaveta, u kome je opisana
decentralizacija sa ciljem smanjenja opterećenja
odgovornog lica. U anglosaksonskoj literaturi prvi
tekstovi su se pojavili još u 13.veku [9]. Međutim,
tek je proteklo stoleće donelo da su upravljački
aspekti organizacije, a ne politički, izbili u prvi
plan. Uprkos rastućem uticaju socijalnih nauka,
teorija organizacije je još uvek heterogena nauka
sastavljena od sistematskih analiza od strane
sociologa, psihologa i ekonomista, pomešanih sa
praktičnim iskustvima menadžera, administratora
i konsultanata. Svi stvaraoci teorije imali su
nameru da izvuku informacije i „destiluju”
saznanja o tome kako organizacije funkcionišu i
kako njima treba upravljati, odnosno, njihova
teoretska zapažanja trebala su da dovedu do
generalizacija primenljivih na sve organizacije.
Svaki čin bilo kog menadžera oslanja se na
pretpostavku šta se desilo i projekcije šta će se
desiti, u stvari, zasniva se na teoriji. Teorija i
praksa su nerazdvojivi, to je dobro poznata
činjenica, skoro aksiom. Cinici su davno rekli da
kada neko tvrdi da je čovek prakse, on zapravo
primenjuje stare teorije. Posledica je da autori iz
ove oblasti, od kojih su mnogi izvršni rukovodioci
velikih firmi, veruju u potrebu kontinualnog
preispitivanja, kritikovanja i osavremenjivanja
teorije o tome kako organizacija funkcioniše,
ukoliko se želi njen razvoj, a ne propadanje.
Organizaciju je moguće definisati i sa aspekta
zadatka menadžera koji se može opisati kao
organizacija ponašanja pojedinaca u odnosu
prema fizičkim sredstvima i resursima u svrhu
dostizanja željenog cilja. Osnovni problem
posmatranja organizacije na ovaj način jeste
iznalaženje odgovora na pitanje koliko
organizovanja i kontrole je potrebno za efikasno
funkcionisanje. Ako se bolje pogleda, iz samog
pitanja implicitno se mogu nazreti dva odgovora
koji mogu biti uzrok kontinualne debate među
onima koji izučavaju organizaciju. S jedne strane
56
.
se nalaze oni koji se mogu nazvati
„organizatorima”, odnosno to su osobe koje
smatraju da je povećana i bolja kontrola
neophodna radi postizanja efikasnosti. Oni
naglašavaju prednosti specijalizacije i detaljno
definisanih opisa poslova, standardnih postupaka i
jasnih linija autoriteta. S druge strane postoje
osobe čije je stanovište da je kontinualno
nastojanje povećanja kontrole nad ponašanjem
stvar koja samu sebe uništava, jer se javlja
neizbežna krutost u funkcionisanju, apatija po
pitanju
performansi,
jačanje
neformalne
organizacije, što samo govori o tome da povećanje
efikasnosti nije obavezan rezultat povećane
kontrole. Čak i ako se to desi, to je na kratak rok i
po cenu povećanja broja internih konflikata i
smanjenja sposobnosti organizacije da se nosi sa
promenama u okruženju na duži rok. Koja od dve
pomenute strane je u pravu? Obe! Nije mogućno
ekskluzivno primenjivati samo jedan način, te je
stoga i jedan od osnovnih zadataka menadžmenta
da utvrdi optimalni stepen kontrole neophodan za
efikasno funkcionisanje. Ni ovde ne postoji neka
formula pošto od uticaja mogu biti mnogi faktori,
počevši od veličine organizacije, preko obučenosti
i iskustva njenih članova, pa do tehnika
primenjenih u proizvodnji dobara ili usluga. Samo
kroz iscrpno izučavanje odnosa ograničenja i
ciljeva mogućno je ustanoviti najefikasniji sistem
kontrole u organizaciji.
Glavni izazov sa kojime se suočavaju
istraživači iz polja organizacije jeste iznalaženje
teorije ili skupa teorija koje bi objasnile zašto
organizacije imaju oblik kakav imaju i zašto se
ponašaju na način kako se ponašaju. Posao im
otežavaju činjenice da ljudi ne rade baš uvek ono
što im je rečeno ili sa čime su se složili, koje
postaju manje značajne u visokomehanizovanim
procesima, kao i to što nauka sama po sebi ima
uticaj na svet: kako se poboljšava naučno
razumevanje sveta, poboljšava se i ljudska
sposobnost povezivanja određenih akcija sa
željenim ishodima. Kao rezultat finih interakcija
kontinualnih težnji naučno radoznalih pojedinaca i
svojstava prirodne selekcije okruženja, mogu se
pojaviti ekstremno komplikovane i sofisticirane
institucije, ali i prakse. Međutim, većina
fenomena koji sačinjavaju ljudsku kulturu (tržište,
običaji, na primer) nikada nisu svesno izumljeni
od strane čoveka (naravno, još uvek veliki deo
ljudske kulture nije dovoljno dobro razumljen).
Za mnoge aktivnosti unutar organizacije i
dan-danas ne postoje odgovarajuća teorijska
pokrića. Na primer, uprkos trudu teoretičara, još
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
uvek ne postoji zadovoljavajuća teorija koja bi
potkrepila odluku ili predvidela kada aktivnosti u
organizaciji trebaju biti organizovane kao „profit
centri” ili kao „centri troškova”, iako ova odluka
često predstavlja osnovu podele organizacije.
Organizacije su kompleksni sistemi, te ako se želi
napredak u razumevanju organizacije, mora se
„uvesti red u tu kompleksnost”, to jest neophodno
je iznaći i artikulisati set organizacionih
karakteristika koje objašnjavaju zašto različite
organizacije funkcionišu na način kako
funkcionišu. Trodelna taksonomija karakteriše
organizaciju: sistem merenja i evaluacije
.
performansi, sistem nagrađivanja (i kažnjavanja),
i sistem delegiranja odlučivanja na učesnike u
organizaciji.
Teško je ne složiti se sa stavom da
organizaciona teorija obuhvata višestruke
perspektive iz razloga što je organizacija sama po
sebi kompleksna da bi mogla biti opisana jednom
teorijom. Ta raznolika teorijska osnova
organizacione teorije nudi široko objašnjenje
organizacionog života, koje obuhvata naučna
objašnjenja, razumevanje ljudi i stvara veći
spektar mogućnosti za efektivno projektovanje i
upravljanje organizacijama [10].
Slika 1. Izvori inspiracije za organizacione teorije
Gornji deo slike 1 prikazuje akademske
discipline koje su doprinele razvoju organizacione
teorije, dok u donjem delu su navedeni
najznačajniji mislioci iz ovih disciplina čije ideje
su obikovale ovo polje nauke (u zagradama pored
prezimena navedene godine predstavljaju godine
izdanja referentnih dela). U delu slike koji se
odnosi na „preistoriju” navedeni su autori koji su
snabdeli teoriju o organizaciji formativnim
konceptima i njihova dela služe kao stožerna
tačka razvoja kasnijih organizacionih teorija. I dan
danas, eho njihovog rada može se čuti u
konceptima i teorijama koje se odnose na
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
organizaciju. To samo znači da bi bila velika
greška smatrati da su nove
perspektive zamenile stare; one se akumuliraju u
organizacionoj teoriji i tokom vremena utiču jedna
na drugu.
Različiti načini gledanja na svet proizvode
različito znanje i time različite perspektive bivaju
povezane sa sopstvenim konceptima i teorijama
(višestruke
perspektive:
modernistička,
simboličko - interpretativna, postmodernistička).
Koncepti i teorije partikularnih perspektiva nude
jedinstvene „alate” za razmišljanje pomoću kojih
57
se mogu stvarati ideje o organizaciji i
organizovanju. U zavisnosti od namera
istraživača, neke perspektive mogu izgledati
privlačnije no druge, međutim, što se više znanja
stekne o višestrukim perspektivama, konceptima i
teorijama, lakše će biti donošenje odluke o izboru
pristupa za suočavanje sa situacijama kroz koje
prolazi organizacija. Potenciranje višestuke
perspektive ima svoje razloge: prvo, malo ljudi se
neće složiti sa činjenicom da danas organizacije
funkcionišu u kompleksnim, neodređenim i često
kontradiktornim situacijama; drugo, od menadžera
i radnika se traži da učine više sa manjim i da
maksimiziraju koristi na kratak rok i investicije na
dugi rok; treće, od ljudi se zahteva da budu što
više efikasni, ali i humani i etični. Konfrontiranje
varijeteta kontradiktornih sila nameće potrebu za
.
širokim setom koncepata i teorija, odnosno,
obuhvatanje kompleksnosti, neodređenosti i
kontradiktornih zahteva organizacije mogućno je
samo ukoliko se ona sagledava iz višestruke
perspektive.
U nameri da se uporede modernizam,
simbolička interpretacija i postmodernizam,
najpre je neophodno je ispitati pretpostavke na
kojima počivaju ove perspektive. Za početak,
korisno je razmisliti o ontologiji i epistemologiji,
jer njihovi filozofski izbori objašnjavaju osnovne
razlike među perspektivama organizacione teorije;
ontologija se odnosi na to kako ljudi biraju da
definišu šta je realno, a epistemologija se bavi
načinima formiranja znanja i utvrđivanja
kriterijuma za njegovu evaluaciju.
Slika 2. Tri perspektive organizacione teorije
U literaturi se može naći veliki broj
konceptualnih modela organizacije i svi oni
vizuelno reprezentuju odgovarajuće teorije (kao
setove koncepata i njihove odnose). Te modele
teoretičari koriste kako bi apstrakcije učinili
„opipljivijim”. Model prikazan na slici 3 je
vizuelni način prikazivanja definicije organizacije
kao tehnologije, socijalne strukture, kulture i
fizičke strukture koja postoji u okviru i u
interakciji je sa okruženjem. Siva boja preko celog
modela ukazuje da su svi ovi elementi
58
organizovanja povezani odnosima moći (broj
elemenata organizacije = 4 + 1).
Odnos pojedinca u organizaciji i
organizacije
je
detaljno
analiziran
u
psihološkim doprinosima teoriji organizacije.
Preveliki nivo formalizovanosti organizacije
dovodi do krutosti organizacije, do smanjene
sposobnosti adaptacije promenama i do pojave
osećanja nedostatka slobode kod zaposlenih.
Samim činom stupanja u organizaciju, čovek se
odriče dela svoje prirodne slobode i „prenosi” je
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
.
Slika 3. Model koncepta organizacije
na organizaciju, koja mu, zauzvrat, nudi osećanje
sigurnosti i mogućnost zadovoljenja potreba.
Problem stava da je organizacija prepreka slobodi
ili uzročnik osećanja umanjenja slobode, proističe
iz „preorganizovanosti” i načina rukovođenja.
Organizacija, sama po sebi, ima tendenciju da
bude rigidna i da ograničava slobodu. Kao
dodatak sigurnosti i energiji u delovanju, rizik i
promene su sastojci slobode kakvu čovek želi.
Raznovrsnost je više nego začin životu, to je u
dobrom delu njegova osnova, koja stvara razliku
između osećaja slobode i neslobode. Pod
slobodom ljudi podrazumevaju mogućnost izbora
i odlučivanja u uslovima neizvesnosti ili
neodređenosti. Propisivanje svega i svačega
umanjuje ili ukida inicijativu i deluje
demotivišuće na ljude, a povezano sa autoritarnim
sistemom rukovođenja stvara kod ljudi osećaj da
„idu na robiju”, a ne na posao. Logično, pitanje je
postoje li i koliki su efekti rada pod tim uslovima?
3. ASPEKT ORGANIZACIJE
PROIZVODNJE
Ukoliko se firme grupišu prema sličnosti
ciljeva i tehnika proizvodnje, a potom klasifikuju
prema
tehničkoj
kompleksnosti
svojih
proizvodnih sistema, dolazi se do saznanja da je
svaki
proizvodni
sistem
povezan
sa
karakterističnim oblikom organizacije [11].
Prostiče da su tehničke metode najuticajniji
činilac pri definisanju organizacione strukture i
davanju tona međuljudskim odnosima unutar
firme. Široko prihvaćena pretpostavka da postoje
principi menadžmenta validni za sve tipove
proizvodnih sistema ovime se dovodi u ozbiljnu
sumnju.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Jako je teško proceniti uzroke uspeha neke
firme ili razloge njene efikasnosti. Tu je problem
izbeći „argument” da neki aranžman uspešno radi
samo zato što postoji. Uopštena podela na
prosečne, ispodprosečne i iznadprosečne firme ni
izbliza ne odslikava razloge nečijeg uspeha,
nepomeranja iz iste situacije godinama ili
neuspeha. Mnogo jasniji kriterijumi su
profitabilnost, tržišni udeo, stepen razvoja i
planovi za budućnost. Subjektivniji kriterijumi
mogu biti reputacija firme, kako u okviru
industrije tako i među lokalnim firmama, kvalitet i
stavovi upravljačkog sloja firme, stepen
fluktuacije zaposlenih, ali i mogućnosti za
kompletno i zadovoljavajuće napredovanje u
karijeri svakog člana organizacije. Interesantno je
da se prema podacima iz literature [12] u svega
oko polovine uspešnih firmi primenjeni principi i
koncepti teorije menadžmenta imaju značajan
uticaj na organizacioni razvoj. Razlike u
organizacionim strukturama firmi nemaju uzroke
u veličini firme ili vrsti industrije. Takođe,
striktna primena teorijskih postavki ne mora
obavezno voditi komercijalnom uspehu, i obrnuto,
neprimenjivanje teorije ne znači neuspeh ili
propast firme. Prema [12], svega oko 9% firmi
ima jasno definisane organizacione obrasce, i to
na ortodoksan način. Da li postoji neka zajednička
stvar među razlikama između firmi po pitanju
organizacije? Jedno moguće objašnjenje je da su
razlike refleksija različitih ličnosti glavnih
rukovodilaca, drugo da su one iznikle iz
istorijskog razvoja samih firmi. Iako ove činjenice
nesumnjivo imaj uticaj, one ne objašnjavaju
situaciju na adekvatan način, pošto se ne mogu
uvek povezati sa razlikama u organizacionim
oblicima ili sa kvalitetom međuljudskih odnosa.
Verovatno je najbolje prihvatiti činjenicu da se
firme ne razlikuju samo po veličini, vrsti
industrije ili organizacionoj strukturi, nego i
prema svojim ciljevima. Ukoliko je reč o firmama
koje proizvode materijalna dobra radi prodaje,
njihovi detaljni ciljevi zavise od prirode njihovog
proizvoda i tipa kupaca. Neke firme se nalaze u
konkurentnijoj industriji nego druge, neke
proizvode dobra koja se ne mogu lagerovati, neke
proizvode za lager, a druge direktno prema
porudžbini, itd. Ove razlike u ciljevima kontrolišu
i ograničavaju proizvodne tehnike koje se mogu
primeniti. Firma koja ima za cilj proizvodnju
prototipova elektronske opreme, na primer, ne
može primeniti tehničke metode inženjerstva
59
masovne proizvodnje. Dakle, kriterijum za
podobnost organizacione strukture mora biti iznos
do koga ona unapređuje ciljeve firme, a ne, kao
što ponekad sugeriše literatura bez oslonca u
praksi organizacija, stepen usaglašenosti sa nekim
propisanim oblicima; ne postoji neki jedini
najbolji način za obavljanje poslovanja. Kako su
mnogi teoretičari nastojali da razviju „nauku” o
organizaciji relevantnu za sve tipove proizvodnje,
došlo je do toga da se nove tehnike, na primer
delovi japanske proizvodne filozofije, tretiraju kao
pomoć menadžmentu u dostizanju industrijske
efikasnosti, a ne kao razvojne stvari koje mogu
promeniti samu prirodu upravljanja procesima i
organizacijom.
Tehnološke promene su često svezane sa
komešanjem u sistemu upravljanja firmom. Nove
tehnike i novi alati menjaju radne zadatke, a novi
zadaci započinju promene organizacije i zahtevaju
nove kompetencije za obavljanje rada (poslovođa
u montaži ima sasvim druge kompetencije u
poređenju sa poslovođom proizvodnje sa transfer
linijama). Dobar rukovodilac u jednoj situaciji ne
mora biti dobar rukovodilac u drugoj. Sada se
nameću dva pitanja: da li su organizacija
upravljanja i kvaliteti rukovodstva u firmama koje
prolaze kroz proces radikalnih tehničkih promena
ili reinženjeringa drugačiji od onih u stabilnim
firmama, i drugo, da li se oblik organizacije menja
sa tehničkom kompleksnošću proizvodnih
metoda? Tehnička kompleksnost (komplikovanost
nije isto što i kompleksnost) predstavlja iznos do
kojega je proizvodni proces podoban kontroli i do
kojega su rezultati predvidljivi. Na primer, neke
firme primenjuju tehnike operacionih istraživanja
u cilju kontrole ograničenja proizvodnje,
međutim, te tehnike mogu biti efektivne samo u
okviru ograničenja nametnutih tehničkim
metodama koje su oduvek bile glavni faktor pri
odlučivanju o visini kontrole nad proizvodnjom.
Procenjivanje firmi samo na osnovu njihove
tehničke kompleksnosti ne znači ni implicitno ni
eksplicitno procenjivanje njihove progresivnosti
ili zastarelosti, niti, pak, daje indikacije o
stavovima menadžmenta prema tehničkim
inovacijama. Svaki proizvodni sistem ima svoju
specifičnu primenu i ograničenja. Sve dok postoje
tržišni zahtevi za pozlaćenim limuzinama ili
odelima šivenim po meri, sve dok se moraju
proizvoditi delovi opreme velikih dimenzija, ili
sve dok progres u industrijama kao što je
elektronika napreduje toliko brzo da nije moguće
blagovremeno primeniti standardizaciju, sve dotle
postojaće prostor za pojedinačnu proizvodnju
60
.
uprkos tome što je ona skoro uvek manje tehnički
napredna nego drugi sistemi proizvodnje. Kako
god bilo, tehnički razvoj može s vremena na
vreme omogućiti firmi da dostigne svoje ciljeve
mnogo efikasnije preko promena u proizvodnom
sistemu i, po svemu sudeći, veliki deo
proizvodnih firmi u budućnosti će biti
organizovano oko svojih procesa (slično firmama
u procesnoj industriji). Jedan od razloga je i taj što
firme koje se bave serijskom ili masovnom
proizvodnjom predstavljaju jedva jednu trećinu
svih proizvodnih firmi [12]. Automatizacija,
robotika i druge napredne tehnike nisu ograničene
samo na jednu vrstu proizvodnog sistema: one
mogu biti uvedene ne menjajući pritom
proizvodni sistem, dok s druge strane, promene
proizvodnog sistema mogu biti obavljene bez
uvođenja tih tehnika [13].
4. ZAKLJUČAK
Firme koje primenjuju slične tehničke
metode u proizvodnji imaju slične organizacione
strukture. Različite tehnologije nameću različite
zahteve pojedincima i organizacijama, i ovim
zahtevima treba udovoljiti kroz odgovarajući
oblik organizacije. Takođe, proizvodni sistem ima
veći uticaj na kvalitet međuljudskih odnosa, nego
što ima broj zaposlenih u organizaciji: sistemi koji
omogućuju veću fleksibilnost organizacije imaju
kao posledicu primene manje rigidne opise
poslova i daju veću slobodu radnicima, smanjuju
obim pisane komunikacije, itd.
Ne treba se čuditi što postoje firme,
naročito u serijskoj i masovnoj proizvodnji, koje
radeći strikno „po knjizi” u pitanjima
organizacije, postižu poslovni uspeh. To je sasvim
razumljivo, jer treba se podsetiti samo ko su
autori tih knjiga i teorije iznete u njima: praktičari
sa velikim iskustvom, mnogi u serijskoj ili
masovnoj proizvodnji. Izvan tih sistema, po
svemu sudeći, nova „pravila” su potrebna i treba
prihvatiti da alternativni oblici organizacione
strukture mogu više odgovarati nego tradicionalni.
5. LITERATURA
[1] Selznick, P., (1948), Foundations of the
Theory of Organization, American Sociological
Review, Vol.13, Issue 1 (Feb. 1948), pp. 25-35,
www.jstor.org
[2] Smajić, Z., (2003), Principi organizacije rada,
Zadužbina Andrejević, Beograd, pp. 17-20
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
[3] Rot, N., (1995), Psihologija grupa, Zavet,
Beograd
[4] Bulat, V., (1965), Uticanje na rezultate
proizvodnje, Organomatik, Beograd
[5] Bulat, V., (1977), Teorija organizacije,
Informator, Zagreb
[6] Drucker, F., P., (1970), Technology,
Management & Society, Harper&Row, NY
[7] Churchman, W., C., Ackoff, R., L., Arnoff, L.,
E., (1966), Introduction to Operations Research,
John Wiley & Sons, Inc., NY
[8] Pugh, D., S., ed., (1976), Organization Theory,
Penguin Books Ltd., Harmondsworth, England
[9] Grossteste, R., The Rules of Saint Robert, u
Keil, I., (1965), Advice to the Magnates:
.
Management Education in the 13th Century,
Bulletin of the Association of Teachers of
Management, no.17, March, pp. 2-8
[10] Jensen, M., C., (1998), Foundations of
Organizational Strategy, Harvard University
Press, MA
[11] Woodward, J., (1958), Management and
Technology, Oxford University Press, London,
pp. 4-21
[12]
Woodward,
J.,
(1965),
Industrial
Organization: Theory and Practice, Oxford
University Press, London
[13] Rasmussen, S., (2011), Production
Economics: The Basic Theory of production
Optimization, Springer Verlag, Berlin
IZAŠLA JE IZ ŠTAMPE NOVA KNJIGA:
PROIZVODNI INŽENJERING
Autor: Dr Zajim Smajić
Izdavač :
Visoka tehnička škola strukovnih studija
Bulevar Zorana Đinđića 152a, Novi Beograd
web: www.visokatehnicka.edu.rs
e-mail: [email protected]
Tel: 011/260 01 31 ; Tel/fax: 011/ 267 15 00
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
61
.
Нова књига
ИНДИКАТОРИ ПЕРФОРМАНСИ ОДРЖАВАЊА
ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА
Проф. Др Живослав Адамовић, мр Ненад Савић, мр Томислав Петров, др Љубиша Јосимовић и
М Сц Стеван Вуловић: ИНДИКАТОРИ ПЕРФОРМАНСИ ОДРЖАВАЊА МАШИНА У
КОМПАНИЈАМА, Друштво за техничку дијагностику Србије, Београд, 2013
Нова књига Проф. Др Живослава
Адамовића са сарадницима још једном
потврђује
опредељеност
аутора
за
истраживањима у области одржавања техничких
и технолошких система у привреди, овог пута у
компанијама.
Књига је подељена у осам поглавља, и
свако од њих доноси новину у погледу
савремености, третирању и целости тематског
приказа. Методологија одржавања машина,
Концепције организације одржавања машиа у
предузећу и Одржавање машина у великим
предузећима, су увођење корисника ове књиге,
пре свега, па и читаоце у главне области којим
се аутор са сарадницма посвећује.
Жеља
да
компаније,
ради
своје
профитабилности, следе савремене токове, аутор
у
наредна
три
поглавља
описује
Аутоматизацију одржавања машина, Трошкове
одржавања и Кадрове за одржавање машина, у
којима говори о имплемемтирању система
битних за одржавање техничких система.
Индикатори за праћење перфоманси
одржавања техничких система представљају
компарацију
стварног
стања
функције
одржавања у предузећу са референтним
вредностима. На тај начин се оцењује укупна
ефикасност функције (службе, погона, радне
јединице, предузећа и слично) одржавања у
једној компанији, нарочито ако функција
одржавања техничких система има један
централизовани или други децентрализовани
облик.
62
Индикатори перформанси одржавања могу
послужити за квантитативно исказивање односа
економских и техничких показатеља.
У седмом поглављу су дати Функционални
индикатори преформанси одржавања машина.
Читаоц - корисник књиге има прилику да се
упозна са податком "који проценат капитала
компанија инвестира у оправку или замену
техничких система", да би одржала способност
система да функционише. Дат је: преглед
досадашњих истраживања, разни облици
одржавања са планирањем резервних делова и
реализацијом активности одржавања.
Потребе за Реинжењарингом процеса
одржавања је последње поглавље ове
интересантне, поучне и образовне књиге, која
недостаје нашем простору и зато је
препоручујемо не само студентима него и свим
привредницима који управљају малим или
великим предузећима. У овом поглављу
прочитаћете о виртуалном предузећу, принципу
филозофије "СС" и наћи суштину менаџмента у
процесу oдржавања техничких система.
Мр Славко М Цветковић
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
REZIME
1. Prof. dr Miroslav Milićević, Msc. Tatjana Jovanović
Mr Valentina Nejković
REALIZACIJA NOVIH A/D KONVERTORA
SA JEDNONAGIBNIM I DVONAGIBNIM
GENERATOROM RAMPE
Kod ove konverzije se iz rešenja A/D konvertora gde se upotrebljava i
D/A konvertor, D/A konvertor zamenjuje jednim integratorom linearne
vremenske baze. Ovo rešenje je ekonomičnije a koristi se jednonagibni
integrator koji integrali jedan konstantni napon počev od trenutka
iniciranja konverzije. Generisanje baze ide sve do dostizanja vrednosti
ulaznog napona koji se konvertuje, kada se pomoću komparatora
prekida brojanje u izlaznom brojaču. Rešenje A/D konvertora iz ovog
rada daje mogućnost brzog apliciranja.
2. dr Radivoj Popović, Ružica Popović,
dr Dragan Živković
KONTROLA KVALITETA UMREŽENIH
KAUČUK/PLASTIKA BLENDI
.
ABSTRACT
1. Prof. dr Miroslav Milicevic, Msc. Tatjana Jovanovic
Mr Valentina Nejkovic
THE NEW APPLICATION OF SINGLE AND
DOUBLE RAMP INTEGRATOR FOR A/D
CONVERSION
With this conversion from the solution A/D converter where D/A
converter is also used, D/A converter replaces linear time base with one
integrator. This solution is more economical and single inclined
integrator which is used integrates one constant voltage starting from
the moment of conversion initiation. Generating the base goes all the
way to reaching the value of inward voltage which is converted when
counting is stopped within outward counter with the help of a
comparator. The solution of A/D converter of this paper gives a
possibility of fast apl.
2. dr Radivoj Popovic, Ruzica Popovic,
dr Dragan Zivkovic
QUALITY CONTROL OF CURED
RUBBER/PLASTIC BLENDS
U ovom radu je opisan postupak pripreme NR/PE blendi na dvovaljku,
kao i način vulkanizacije koristeći sumporni umreživački sistem.
Ispitivane su karakteristike umrežavanja, viskoziteta, kao i fizičkomehaničkih svojstava pre i nakon veštačkog starenja. Molekulska masa
M c I g u s t i n a u m r e ž e n j a ν, kao i merenja napon-deformacija su
određivani.
Povećanje udela PE niske molekulske mase u NR/PE
blendama sve do 24 phr. pokazuje poboljšanje nekih fizičko-mehaničkih
svojstava u poređenju sa NR vulkanizatom. Međutim, zbog migracije
PE na površinu vulkanizata materijala, samo 8 phr PE se može
preporučiti kao optimalna količina u ovim materijalima. Zbog male
cene primenjenog PE voska niske molekulske mase u NR/PE blendama,
korišćenje ovakvih blendi može biti ekonomski opravdano.
NR/PE blends have been carried out a mill, and than vulcanized by
sulfur curing system in this work. The cure characteristics, viscosity,
and physical - mechanical properties before and after aged were
investigated. M c and crosslink density ν, stress - strain measurements
are used. The increasing of low molecular weight PE wax in NR/PE
blends until 24 phr. has shown improvement of some mechanical
properties, compared to NR vulcanizate. However, because of PE
migration on vulcanizate surface, only 8 phr of PE wax , can be
recommended as optimum quantity in this materials. Also, there is
economically reason to used such blend material, considered the low
price of PE wax.
3. Mr Nenad Stanković, Prof. dr Živoslav Adamović,
Mr Božo Ilić, Dr Branko Savić
3. Mr Nenad Stankovic, Prof. dr Zivoslav Adamovic,
Mr Bozo Ilic, Dr Branko Savic
ZNAČAJ TEHNIČKE DIJAGNOSTIKE ZA
POUZDAN RAD PARNIH TRBINA
IMPORTANCE OF TECHNICAL DIAGNOSIS FOR
RELIABLE OPERATION OF STEAM TURBINES
U radu je prikazana teorijska primena tehničke dijagnostike za pouzdan
rad parnih turbina. Ukazan je njen značaj za određivanje trenutnog
stanja resursa postrojenja. Izvršena su merenja određenih parametara i
to: kontinualno praćenje i analiza nivoa vibracija na kliznim ležištima,
merenja kvaliteta turbinskog ulja, merenje temperature belog metala
radijalnih kliznih ležišta, merenje temperature segmenata aksijalnog
kliznog ležišta i temperature ulja na izlazu iz ležišta.
This paper presents a theoretical application of technical diagnostics for
reliable operation of the steam turbine. It was pointed out its importance
for determining the current state of plant resources. Made me Bye
certain parameters: continuous monitoring and analysis of vibration of
sliding bearings, turbine oil quality measurements, measuring the
temperature of the white metal radial sliding bearings, temperature
measurement segments axial sliding bearing and the oil temperature.
4. Živković dr Dragan, Letić dr Duško,
Davidović dr Branko
4. Zivkovic dr Dragan, Letic dr Dusko,
Davidovic dr Branko
BROJ OTKAZA KOD HIDRAULIČNOG
PODSISTEMA PREDNJEG TRAKTORSKOG
UTOVARIVAČA
Intezitet, odnosno broj otkaza prednjeg traktorskog utovarivača je
jedan od brojnih, ne i jedini i ne najoptimalniji kriterijum za ocenu
kvaliteta održavanja. Ocenom kvaliteta održavanja pruža se mogućnost
ocene dosadašnjeg rada, službe održavanja, i sagledaju propusti i
naravno preduzmu odgovarajuće akcije za njihovo otklanjanje. U radu
se analizira korektivno održavanje prednjeg traktorskog utovarivača,
odnosno broj otkaza koji se javlja na njima kao merilo kvaliteta
uspešnosti preventivnog održavanja. Na kraju se predlažu mere koje
treba da doprinesu boljem preventivnom održavanju, odnosno
smanjenju aktivnosti korektivnog održavanja.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
THE NUMBER OF FAILURES ON FRONT
TRACTOR LOADER AS A MEASURE OF
PREVENTIVE MAINTENANCE QUALITY
The intensity, the number of failures on front tractor loader, is one of
many, not the only one and not the most optimal criterion for evaluating
maintenance quality. By evaluating the maintenance quality, the
operation of the machine can be assessed and also the work of the
maintenance department, and the mistakes can be considered and
relevant actions for their removal can be taken. In this paper analyzed is
corrective maintenance front tractor loader, i.e. the number of failures
occurring on them, as a measure of the quality of preventive
maintenance. In the last part proposed are measure which should
contribute to better preventive maintenance, i.e. to reducing corrective
maintenance activities.
63
5. Mr Stojadin Stanković
MENADŽERSKO ODLUČIVANJE U
PODSISTEMU ODRŽAVANJA
.
5. Mr Stojadin Stankovic
MENAGEMENT DECISION-MAKING TO SUBSYSTEMS
MAINTENANCE
U ovom radu je, u izvesnoj meri obuhvaćen menadžment informacioni
sistem u oblasti održavanja tehničkih sistema,kojim je moguće
obezbediti adekvatnu podršku procesima proizvodnje ili usluga u
preduzeću. Za postizanje takvog cilja, neophodno je neprekidno
stvaranje potrebnih uslova za pribavljanje, selekciju, izbor, skladištenje
i korišćenje vrednih informacija u ostvarivanju procesa menadžerskog
odlučivanja i regulacije funkcije podsistema održavanja, kojim se
doprinosi daljoj egzistenciji i razvoju preduzeća.
In this study, in a certain level is covered the management of informatics
system in a field of technical systems maintenance, by wnich is possible
to supply adequate support to production processes or services to
companies. For reaching such target, it is necessary continuous crea-ting
of required conditions for obtaining, selection, choice, storage and use of
the value information in acchieving a process of management decisionmaking and regultion of functioning of maintenance subsyistem, by which
is contributed to the further existence and development of the company.
6. B. Sc. Spec. Slobodan Milošević, Mr Vesna Šotra
6. B. Sc. Spec. Slobodan Milosevic, Mr Vesna Sotra
ULOGA ODRŽAVANJA I OBEZBEĐENJE KVALITETA U
PROIZVODNJI AUTOBUSA
ROLE OF MAINTENANCE AND QUALITY ASSURANCE IN
THE PRODUCTION OF BUSES
Sa stanovišta važnosti održavanja u okviru proizvodnog procesa u
metaloprerađivačkoj industriji, rad se bazira na ulozi i cilju održavanja
u proizvodnji autobusa, na osnovu koga se povećava kvalitet
proizvodnog procesa i kvalitet gotovog proizvoda. Održavanje ima za
cilj da obezbedi nesmetan rad mašina i uređaja, odnosno da spreči
pojavu otkaza kako ne bi došlo do zastoja u proizvodnji. Misli se na
preventivno održavanje. Ako do otkaza i dođe mora se težiti što ranijem
i što efikasnijem otklanjanju istog raznim vidovima osposobljavanja ili
zamenom novim, rezervnim delom. Pravilno održavanje povećava
ekonomičnost proizvodnje, što i jeste primarni cilj održavanja. Međutim,
najekonomičniji vid održavanja je pravovremeno uočavanje i kontrola
ugroženih delova i njihovo pravovremeno obnavljanje, pre nego što
dođe do ozbiljnijih otkaza.
From the standpoint of the importance of maintenance in the
manufacturing process in the metal industry, the work is based on the
role and to maintain the production of buses, on the basis of which
increases the quality of the production process and final product quality.
Maintenance is intended to ensure the smooth operation of machinery
and equipment or to prevent the occurrence of failures in order to avoid
delays in production. Thoughts on preventive maintenance. If a failure
occurs and must be pursued as early as possible and as efficient removal
of the same variety of forms of training new or replacement,
replacement part. Proper maintenance increases the cost of production,
which is the primary goal of maintenance. However, most economical
form of maintenance is to detect and control vulnerable sections and
their timely renewal, before it comes to more serious failures.
7. Prof. dr Zajim Smajić
7. Prof. dr Zajim Smajic
KRATKI PRILOG PROUČAVANJU
ORGANIZACIJE
Glavni izazov sa kojime se suočavaju istraživači iz polja organizacije
jeste iznalaženje teorije ili skupa teorija koje bi objasnile zašto
organizacije imaju oblik kakav imaju i zašto se ponašaju na način kako
se ponašaju. Brojnost definicija organizacije je proistekla iz različitih
gledanja na taj fenomen, a ujedno ta raznolikost perspektiva je i uzrok
postojanju različitih teorija organizacije. Svi stvaraoci teorije imali su
nameru da izvuku informacije i „destiluju” saznanja o tome kako
organizacije funkcionišu i kako njima treba upravljati, odnosno, njihova
teoretska zapažanja trebala su da dovedu do generalizacija primenljivih
na sve organizacije. U praksi nepotvrđene teorije pokazuju tendenciju
„razvodnjavanja” i nestanka, dok, s druge strane, brojne firme rade
striktno po teorijskim postavkama i to uspešno. Taj uspeh teorije može
se pripisati njenim stvaraocima, koji su neretko i sami bili uspešni
praktičari.
64
A BRIEF CONTRIBUTION TO
ORGANIZATION STUDY
The prime challenge researchers in the field of organization are faced
with is to discover a theory or set of theories that will explain why
organizations look as they look and why they function on the way they
function. Numerous descriptions of the term organization route from
different perspectives of looking on such a phenomenon, and that variety
of perspectives is the chief cause of existence of different theories. All
theory creators intended to pull information and to distill knowledge
about how organizations behave and how they are to be managed, in
other words, their theoretical observations should lead to
generalizations applicable to all organizations. Theories not confirmed
in practice show tendency of “dilution” and disappearing, but there is
evidence of successful companies operating “by the book”. This
accomplishment of theory can be assigned to the creator: many of them
were triumphant practitioners.
TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA (BROJ 1 · 2013)
Download

Broj 1 - Tehnička Dijagnostika