Elektronski časopis o agrobiznisu
Godina I, 15. jun 2010, broj 7
AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs
Tema broja:
OBNOVLJIVI IZVORI
ENERGIJE
Holanđani ulažu u
Srbiju
“Ćelave“ mace novi
trend u Britaniji
Industrijski park
„Small Steps“ u Malom
Iđošu kod Feketića
Trešnja Ukusna i profitabilna
Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a
PROMOTIVNI PAKETI
za direktno oglašavanje
Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam
Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja
novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi
više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje
saopštenja.
Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u
AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa
vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz
agrarnog
sektora,
privrednim
organizacijama,
obrazovnim
institucijama
i
Međunarodnim
organizacijama.
 Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji
dnevno ima 1200-1700 posetilaca.
 Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000
unikatnih poseta!
 Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.
 Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne
informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.
Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:
 Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i
privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije
objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju
ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz
sektora
 Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne
tehnologije
 Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz
agrarnog sektora
 Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača
 Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih
državnih institucija, kao i nevladinih organizacija
 Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj,
finansijskih institucija.
Prema statistikama “Google Analytics”:
 Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6.
aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega
je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih
kontinenata!
 Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca
koji sajt posećuju na dnevnom nivou
 Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000
stranica
 Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i
Makedonije
 Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše
posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD.
Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima
kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i
inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u
mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:
Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu
www.agropress.org.rs
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu
AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca)
Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Slanje promotivnog teksta domaćim medijima
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a
(70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u
Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog
sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji
(5.000 adresa)
Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Slanje promotivnog teksta stranim medijima
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik
 Slanje
promotivnog
teksta
članovima
IFAJ-a
(Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su
članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600
članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u
Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa)
Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Kombo
paket:
Slanje
promotivnog
teksta
domaćim i stranim medijima
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a
(70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika
kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima
AGROPRESS-a
 Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik
 Slanje promotivnog teksta članovima članovima
AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima
agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko
6.000 adresa)
 Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu
AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca)
Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od
ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih
aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na [email protected]
AGROPRESS ORGANIZUJE
Čast nam je da Vas u ime Ministarstva poljoprivrede, šumastva i vodoprivrede, Ministarstva rudarstva i
energetike, USAID Agrobiznis projekta i Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, pozovemo
na konferenciju:
„Agrobiznis i obnovljivi izvori energije
potencijali i prepreke”
29. jun 2010. | Narodna banka Srbije | 9.00-12.30
Broj učesnika: 200
Obezbeđen simultani prevod na engleski jezik
Molimo Vas da potvrdite dolazak
na e-mail adresu [email protected]
ili na telefon
+381 60 0712350
Najkasnije 27. juna do 15 časova – naknadne prijave neće biti prihvaćene
Svako dobro,
Goran Đaković
________________________
Predsednik Upravnog odbora
Udruženje novinara za poljoprivredu
AGROPRESS
Vojvode Stepe 596, 11000 Beograd
GSM: +381 (0) 60 07 123 50
Web: www.agropress.org.rs
E-mail: [email protected]
VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI
VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/
Soja na zeleno 28 dinara
Komisija povlači nacrt predloga za organska vina
Šabac postaje moćan region
U Srbiji se sve manje pije pivo
Brazil će predvoditi rast svetske poljoprivrede
VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR
Predstavljamo: Bite Ištvan, uspešan privrednik
Hotel od smeća
Štand Srbije u Šangaju posetilo pola miliona ljudi
ZAVRŠENO RASAĐIVANJE DUVANA
Zahvaljujući prestanku padavina, zavrseno je, u
planiranom obimu, rasadjivanje duvana u ljubovijskom i
lozničkom kraju, delovima Podrinja u kojima se proizvodi
ta industrijska biljka.
Stručnjak za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u
Loznici Dušan Despotović rekao je danas za Tanjug da se
na prostoru delovanja Zavoda, na području Loznice,
Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, duvan tradicionalno
najviše uzgaja u Azbukovici, u ljubovijskom kraju.
On je precizirao da je ovog proleća na području
Ljubovije, za proizvodnju duvana planirano 250 hektara,
ali su česte i obilne kiše onemogućavale popljoprivredne
prozvodjače da obave rasadjivanje te industrijske biljke. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13060.html
OSNOVAN FOND ZA RAZVOJ
POLJOPRIVREDE U BORU
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša
Dragin posetio je sa saradnicima Bor i tom prilikom
potpisao ugovor o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede
u tom gradu, saopšteno je danas iz Ministarstva
poljoprivrede.
KUKURUZ, ŠEĆER I LEKOVI ADUTI
VOJVODINE
Izvor:Blic
Prošle godine izvezeno kukuruza za 24, a šećera za21
milion dolara. Najved izvoznik šećera kompanija"Sunoko".
Vršački "Herhofarm" jedan je odvodećih izvoznika Srbije
Već nekoliko godina prvina listi 100 izvoznih proizvoda
Srbije je kukuruz.Ukupan izvoz kukuruza doneo je 24
miliona dolara. Na drugom mestu je rafinisani šecer sa 21
milionom dolara,a slede delovi za mašine imaline (17
miliona dolara),va|jani proizvodi presvučeni kalajem (13
miliona dolara),dok su lekovi "Hemofarma" iz Vršca na
šestom mestu izvozničkog spiska.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13049.html
HOLANĐANI ULAŽU U SRBIJU
Izvor: Politika
Predstavnici ministarstva su juče obišli farmu muznih
krava Igora Jankovića u selu Luka, najvećeg proizvodjača
mleka u borskoj opštini, a ministar Dragin je sa
poljoprivrednicima
razgovarao
o
mogućnostima
subvencionisanja kroz set uredbi koje se odnose na
stočarstvo. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13059.html
Fabrika stočne hrane „Komponenta“ iz Ćuprije ima najširu
lepezu proizvoda u Srbiji. Među više od 50 vrsta hrane za
sve životinje, proizvode čak i hranu za kuniće i činčile.
Pored toga, ona je zdravija, jer ima povećan procenat
omega-3 masnih kiselina, pa životinje koje je konzumiraju
daju mleko, meso i jaja sa takozvanim zdravim
holesterolom. Fabrika je originalna i po najsavremenijoj
laboratorijskoj opremi i tehnologiji, ali i po tome što će u
vreme kada svi štede samo do kraja godine u još
savremeniju tehnologiju uložiti preko 5.000.000 evra, a u
infrastrukturu još 2.000.000 evra.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13025.html
VESTI IZ SRBIJE
GREJ: SMANJITI BIROKRATIJU DA BI
INVESTICIJE RASLE
Izvor: BETA
BEOGRAD, 4. juna 2010.
(Beta) - Šef kancelarije Svetske
banke u Srbiji Sajmon Grej
(Simon Grey) izjavio je danas da
su za rast stranih investicija u
Srbiji
neophodni
smanjenje
birokratije, rast konkurencije,
nastavak strukturnih refomi i
poboljšanje infrastrukture.
On
je
na
konferenciji
"Međunarodni biznis sektor u
Srbiji 2010" kazao da na nizak
nivo
konkurentnosti
Srbije
ukazuje to što su izvoz robe i usluga činili 30 odsto bruto
domaćeg proizvoda (BDP) Srbije dok u Hrvatskoj čcine 40
a u Slovačkoj 80 odsto . PAORI STRAHUJU OD NISKIH CENA PŠENICE
Izvor: Blic
Sombor - Do početka žetve pšenice ostalo je još 10-15
dana, a ratare opet muči ista briga - cena. Prema
sadašnjim najavama, cena pšenice po kilogramu biće
između 9,5 i 11 dinara, što proizvođače vodi u čist gubitak.
Paori kažu da bi pozitivne računice bilo samo ako cena
dostigne barem 15 dinara. Najgore će proći oni kojima
novac treba odmah i koji će pšenicu, bez obzira na cenu,
prodati odmah posle žetve.
- Prinos će biti dobar, ali ma koliko da rodi, zbog niske
cene bićemo u gubitku. Kažu, kilogram pšenice biće do 11
dinara, a za nas proizvođače realno je 16-17 dinara.
Velika su ulaganja, sve je skupo i seme i nafta i obrada.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13098.html
FRUŠKA GORA SE SREĐUJE PO RECEPTU IZ
HOLANDIJE
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12991.html
"SIROGOJNO KOMPANIJA" OTVARA NOV
POGON
Jedno od najvećih preduzeća za proizvodnju, otkup i
preradu voća u užičkom regionu, zlatiborska "Sirogojno
kompanija", u subotu će u požeškom selu Rupeljevu
pustiti u rad novosagrađeni pogon za sušenje
jagodičastog voća, najbolje opremljen na Balkanu. Kako je
kazao direktor i vlasnik "Sirogojno kompanije" Rade
Ljubojević, u izgradnju ove sušare, površine 1.000
kvadratnih metara, uloženo je oko milion evra. - Na
poslovima pripreme i proizvodnje biće angažovano
tridesetak radnika - naveo je on i dodao da će sušeno
jagodičasto voće iz ovog pogona naći tržište u SAD,
Japanu i Evropi, gde će se u maloprodaji pojaviti u malim
pakovanjima, a biće plasirano i u prehrambenu i
konditorsku industriju širom sveta.
Ceo tekst možete pročitati na
Autor: A. Vukovac
Prema rečima direktora NP „Fruška gora” Dobrivoja
Antonića, projekat se uklapa u težnje da se u bliskoj
budućnosti napravi Master plan do 2022. godine...
Dok Vojvodina, kao jedna od najvećih žitnica u Evropi,
ima zaostalu i lošu poljoprivredu, Holandija, koja „otima
zemlju od mora”, jedna je od najjačih agrarnih zemalja na
Starom kontinentu. Ove činjenice razlog su da upravi
najlepšeg
nacionalnog
parka u okruženju, Fruške
gore, u naredne dve i po
godine pomažu upravo
Holanđani.
Reč
je
o
projektu „Održivi razvoj NP
Fruška
gora”,
koji
je
startovao 2. juna 2010.
godine.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12985.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12992.html
POLJOPRIVREDA OSTAVRILA SUFICIT OD
INDIJA POTENCIJALNI INVESTITOR U SRBIJI
260, 4 MILIONA DOLARA
Izvor: Tanjug
Poljprivredno
prehrambeni
proizvodi
su
u
spoljnotrgovinskoj razmeni za prva četiri meseca ostvarili
suficit od 260,4 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti
uvoza izvozom od 181,4 odsto, navedeno je u najnovijem
biletenu "Konjunkturni trendovi" Privredne komore Srbije.
Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj
razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona
ima u preferencijalnom statusu na tržištu EU, zatim
ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog
Balkana (CEFTA) i dobroj konjunkturi, koja se i dalje
održava na svetskom tržištu.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13010.html
Autor/izvor: SEEbiz/RTS
Srbija treba da promeni način gledanja na Indiju i uvaži
je kao potencijalnog investitora, kaže ambasadorka Indije
u Srbiji, Nengča Lovum. Indijska ekonomija ima promet od
hiljadu milijardi dolara, jedanaesta je po veličini na svetu, a
međunarodne institucije ove godine prognoziraju rast od
10 odsto. Indijska zvaničnica kaže da postoje oblasti gde
Indija može da uči od Srbije, a kao primer navela je
poljoprivredu.
"Najbolji način za srpske firme da uđu na naše tržište
jeste da nađu lokalne partnere u Indiji. Srbija treba da
promeni način gledanja na Indiju i uvaži je kao
potencijalnog investitora. Prva prepreka koja se mora rešiti
su vize. To je jedan od glavnih razloga što nema više
indijskih kompanija u Srbiji", kazala je Lovum.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12974.html
VESTI IZ SRBIJE
ZATVORENE FARME NOJEVA I PUŽEVA PROPALE STOTINE HILJADA EVRA
Izvor: Blic, eKapija
Peter Guljaš-Oldal iz Subotice, vlasnik preduzeća za
preradu mesa "Gumel" i osnivač prve farme nojeva u
našoj zemlji, izgubio je više od 100.000 EUR na ovoj
investiciji, dok je Savo Zatezalo iz Sombora "bacio"
najmanje 10.000 evra na uzgajanje puževa.
Ovo nisu retki primeri, pošto je pre nekoliko godina u
našoj zemlji bio pravi "bum" kada je reč o osnivanju
ovakvih farmi, koje su se brojale u stotinama. Danas se
njihov broj može izbrojati na prste jedne ruke.
– Pre nekoliko godina naša firma je takođe doživela
veliki bum – i to na nos. Uzeli smo kredit i uložili
nenormalno velike pare u izgradnju farme nojeva i
proizvodnju prerađevina od njihovog mesa.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13079.html
DEČJA HRANA IZ SRBIJE NE ZAOSTAJE ZA
SVETSKOM
AUSTRIJANCI POKREĆU SRPSKE ZADRUGE
Izvor: Blic, autor: Predrag Vujanac
Valjevo - Nakon što je pre više od jedne decenije u
Kolubarskom okrugu propalo i ugašeno na stotine
zemljoradničkih zadruga, u valjevskim i osečanskim
selima ponovo se osnivaju nove. Udruživanje proizvodnje
srpskog seljaka, organizuju dve austrijske firme, „Rauh“ i
„Podgorina fruht“, najveći prerađivači voća u ovom delu
Srbije, koji su spremni da od proizvođača preko novih
zadruga preuzmu čitav rod voća. U planu je i da nove
zadruge podignu oko 300 hektara novih zasada voća.
Do sada su osnovane su zemljoradničke zadruge u
Valjevskoj Kamenici, Miličinici, Donjoj Bukovici i Stavama,
a nekoliko zadruga je niklo i na teritoriji opštine Osečina.
Plan je da već od naredne jeseni nove zadruge podignu
oko 300 hektara novih zasada voća, pre svega maline,
jabuke, dunje i jagode. Za te poslove računa se na pomoć
Ministarstva za poljoprivredu, povoljne bankarske kredite i
na pomoć lokalnih vlasti u vidu regresa za sadni materijal.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12959.html
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA U PERIODU
Izvor: Tanjug
Proizvodjači dečje hrane iz Srbije
ne zaostaju za evropskim i svetskim
kada je u pitanju kvalitet i asortiman,
ocenili su danas učesnici stručnog
skupa "Dečja hrana iz Srbije - kvalitet
za ceo svet", koji je održan u
Privrednoj komori Srbije (PKS).
Sekretar Udruženja za poljoprivredu,
prehrambenu i duvansku industriju i
vodoprivredu PKS Milan Prostran
rekao je da domaći proizvodjači ne
zaostaju za svetskim ni kada je u pitanju proizvodnja
mlečnih formula, kašica, sokova i instant proizvoda.
On je kazao da su proizvodjači dečje hrane iz Srbije,
održavanjem tog skupa, želeli da skrenu pažnju na kvalitet
domaće dečje hrane radi njene bolje isporuke na naše ali i
na inostrano tržište.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12971.html
OVOG LETA BEZ DOMAĆIH LUBENICA
Izvor: FoNet, B92
Novi Sad -- Kiše koje neprestano padaju već par dana
imaće pogubne efekte po poljoprivredu. Ne samo da se
očekuje pad prinosa, već je rod nekih kultura potpuno
uništen.
Zemlja je toliko natopljena vodom da koreni biljaka
bukvalno plivaju, tvrde stručnjaci.
Prosečne padavine u toku maja u ovom području su oko
50 litara po metru kvadratnom, međutim ove godine palo
je tri puta više – 150 litara. Samo poslednjeg dana maja
palo je 60 litara kiše.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12969.html
JANUAR–APRIL PORASLA ZA 4,8 ODSTO
Republički zavod za statistiku saopštio je da je
industrijska proizvodnja u aprilu ove godine veća za 11,3
odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u
poređenju sa prošlogodišnjim prosekom manja za 1,7
odsto.
U saopštenju se navodi da je u periodu januar–april
2010. godine kada se uporedi sa istim periodom 2009.
ostvaren rast industrijske proizvodnje od 4,8 odsto.
EVROPSKI KOMESAR ZA POLJOPRIVREDU
SUSREO SE SA PROIZVOĐAČIMA
Evropski
komesar
za
poljoprivredu Dačijen Čološ, na
dvodnevnom skupu uzgajivača
stoke u Meridi u Španiji, izjavio je
da EU strategija za sledećih
deset godina planira da postigne
održiv, pametan i inkluzivni razvoj
podvlačeći
da
Zajednička
poljoprivredna
politika
(ZPP)
može odigrati ključnu ulogu u
postizanju ovog cilja. Komesar je
dalje naveo da drveće i travnate površine, kao i inovativne
tehnike proizvodnje koje se primenjuju na velikim
posedima imaju veliki uticaj na očuvanje životne sredine i
biodiverziteta. Ono što je važno jeste da ZPP stimuliše
višefunkcionalnu ulogu poljoprivrede, čime će je dovesti
do visokog nivoa ekonomske i društvene kompetitivnosti.
Za sve to je važno ohrabriti praktičnu primenu novih
metoda u poljoprivrednoj proizvodnji. Komesar Čološ je
naglasio da se ekonomska kompetitivnost mora uskladiti
sa održanjem zdrave životne sredine.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12986.html
VESTI IZ SRBIJE
KAMPANJA ZA ORGANSKU PROIZVODNJU
HRANE U SRBIJI
Izvor: Beta-Ecotopia
Nevladina organizacija Zelena mreža Vojvodine
pokrenula je danas kampanju za proizvodnju zdrave hrane
"Organska poljoprivreda - Dobra za tebe, dobra za
prirodu".
U okviru kampanje, svake sedmice od 10. juna pa do
kraja septembra, u Novom Sadu će biti organizovana
pijaca "Moj salaš", na kojoj će voće i povrće koje je
organski proizvedeno izlagati i prodavati proizvodjači iz
Vojvodine, kazala je na konferenciji za novinare Olivera
Radovanović.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12964.html
DULIĆ: INVESTICIJE AUSTRIJE U OBLASTI
ŽIVOTNE SREDINE
Izvor: Beta
BEČ - Srpski ministar životne sredine i prostornog
planiranja Oliver Dulić razgovarao je u Beču sa austrijskim
ministrom poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne
sredine Nikolausom Berlakovićem o produbljivanju
saradnje dve zemlje u oblasti životne sredine.
Dulić je za agenciju Beta rekao da je tokom trodnevne
posete Austriji koja je počela juče imao "veoma
konstruktivan sastanak sa Berlakovićem" i plodne
razgovore koji će "svakako dovesti do povećanja
austrijskih investicija u Srbiji".
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13036.html
DONАCIJA U OKVIRU АKCIJE „HRАNА ZА
SVE“
DRAGIN: POMOĆ ZA KUHINJE U KRALJEVU
Izvor: B92
Kraljevo -- Ministar poljoprivrede Saša Dragin uručio je
pomoć od 25 tona šećera za narodne kuhinje koje se
snabdevaju iz magacina Crvenog krsta u Kraljevu.
Ministar Dragin kaže da je u akciji "Hrana za sve"
prikupljeno 600.000 evra pomoći, a da će narednih nedelja
biti obezbeđeno 700 tona brašna i 100 tona testenina.
"Moramo obezbediti hranu ljudima koji nemaju novca da
sebi priušte obrok svakog dana. Projekat smo najozbiljnije
shvatili, jer je naša dužnost da vodimo socijalno
odgovornu politiku“, rekao je Dragin.
Kraljevačka narodna kuhinja dnevno snabdeva 600
svojih korisnika, mada su potrebe znatno veće, jer je na
listi čekanja preko 200 najugroženijuh građana. Mesečni
izdatak je oko milion ipo dinara za koje lokalna
samouprava nema dovoljno para.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12962.html
BODOVANJE ZA TRAKTORE
Ministarstvo poljoprivrede zaključilo je prijem zahteva za
subvencionisanje nabavke traktora u iznosu od 30 ili 40
odsto vrednosti odabranih mašina. Evidentirano je 1.280
zahteva i sada je u toku obrada, prema uredbi koja je
nedavno raspisana, i prema utvrđenoj listi isplaćivaće se
subvencije koje ratari spajaju sa svojim sredstvima ili
kreditima banaka. Za ovaj aranžman će se utrošiti, kako
sada izgleda, u Ministarstvu poljoprivrede 400 miliona
dinara, što će omogućiti da 200 prijavljenih domaćina kupi
novu savremenu mehanizaciju.
U Udruženju mehanizatora – uvoznika subvencije države
smatraju izuzetno korisnim potezom, što potvrđuje, kako
navode, broj pristiglih zahteva, ali i dalje misle da su
izdvojena sredstva nedovoljna.
- Svima je jasno da je ovo mala stavka i da je potrebno
da se ona poveća i da više gazdinstava nabavi korisnu i
neophodnu mehanizaciju – kaže Đorđe Mišković,
predsednik ove asocijacije i predlaže Ministarstvu da do
kraja godine raspiše novi krug za ove subvencije i poveća
iznos.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12968.html
Izvor: Economy.rs
Ministаr poljoprivrede, šumаrstvа i vodoprivrede dr Sаšа
Drаgin je dаnаs, 01. junа 2010. godine uručio donаciju, 25
tonа šećerа Crvenom krstu, mаgаcinu Konаrevo u
Krаljevu, u okviru аkcije „Hrаnа zа sve“.
Tom priikom ministаr Drаgin je izjаvio: „Zаdovoljstvo mi
je što u ime Ministаrstvа poljoprivrede, šumаrstvа i
vodoprivrede prisustvujem dаnаs u Krаljevu isporuci
donаcije Šećerаne “Sunoko” iz Novog Sаd, 25 tonа
šećerа, u okviru projektа „Hrаnа zа sve“ koji imа cilj dа se
pruži pomoć ugroženom sloju stаnovništvа, putem
nаbаvke određene količine hrаne neophodne zа rаd
nаrodnih kuhinjа koje su u sklopu lokаlnih orgаnizаcijа
Crvenog krstа Srbije“.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12973.html
POLJOPRIVREDNIM PROIZVOĐAČIMA
URUČENA BESPOVRATNA POMOĆ
Izvor: Beta
Predstavnici Grada Čačka uručili su 51 poljoprivrednom
proizvođaču bespovratna novčana sredstva za razvoj
poljoprivrede od ukupno deset miliona dinara.
Na konkurs Grada prijavila su se 82 poljoprivredna
proizvođača, a subvencije je dobio 51 poljoprivrednik.
Nima su pojedinačno dodeljena sredstva u iznosu od 45
do 500 hiljada dinara u zavisnosti od toga kako će utrošiti
ta sredstva.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13027.html
Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a
Oglašavanje na veb sajtu
AGROPRESS-A
Veliki baner
Dimenzije: 436px × 72px
Cena:
-12 meseci 150.000 din.
-6 meseci 90.000 din.
-3 meseca 50.000 din.
-1 mesec
20.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i
podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i
najave događaja mesečno
Veliki baner desno:
Dimenzije: 190px × 120px
Cena:
-12 meseci 100.000 din.
-6 meseci
60.000 din.
-3 meseca 33.000 din.
-1 mesec
13.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama
Baner na vestima:
Dimenzije: 220px × 92px
Cena:
-12 meseci 120.000 din.
-6 meseci
70.000 din.
-3 meseca 36.000 din.
-1 mesec
15.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i
podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i
najave događaja mesečno
Mali baner desno:
Dimenzije: 185px × 76px
Cena:
-12 meseci 50.000 din.
-6 meseci: 30.000 din.
-3 meseca: 17.000 din.
-1 mesec: 7.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama
sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.
Kontakt:
www.agrobusinessconsulting.com
[email protected]
+381 64 178 1234
Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija
Matični broj 20539666 | PIB 106104749
TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd
Tema broja:
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
POTENCIJALI KORIŠĆENJA BIOMASE U
SRBIJI I CRNOJ GORI
Izvor: Sci Tech
AKCIONI PLAN BIOMASE SRBIJE
Izvor: www.sajam.net
Akcioni plan biomase Srbije je završen i očekujemo da
ga Vlada Srbije usvoji u naredne dve nedelje, izjavio je
danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije
Dejan Stojadinović.
Stojadinović je na 77. međunarodnom poljoprivrednom
sajmu u Novom Sadu rekao da glavnu sadržinu Akcionog
plana čini lociranje svih problema sa kojima se susreću
investitori pokušavjući da koriste biomasu kao obnovljivi
izvor energije.
"Trudili smo se da svaku od prepreka identifikujemo i
odredimo rok do kojeg one moraju da se prevaziđu", rekao
je Stojadinović i precizirao da je jedan od najvećih
problema politika korišćenja šumskog otpada koji se
trenutno ne koristi, a predstavlja ogroman potencijal Srbije
u obnovljivim izvorima energije.
Dodao je da je jedan od velikih problema i otpad na
poljoprivrednom zemljištu, jer se ostaci mogu koristiti na
najrazličitije načine za proizvodnju biogasa i električne
energije.
"Pokušaćemo da pronađemo načine kako da uputimo
poljoprivrednike da koriste bioamsu na taj način, umesto
da je spaljuju na njivama, jer se mogu ostvariti ekonomski,
ekološki i energetski efekti", rekao je Stojadinović.
Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog
porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u
upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla predstavlja,
procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju
kojom se svetlost transformisala u hemijsku energiju. U
toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazduha i
vode u cilju stvaranja ugljenih hidrata, koji predstavljaju
osnovne gradivne elemente biomase. Na ovaj način se
svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u
hemijskim vezama strukturnih komponenti biomase. Ova
energije može se eksploatisati na razne načine. Sa druge
strane, osnovni izvor biomase životinjskog porekla je
prirodni tečni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i
otpadnih materija dobijenih iz biomase kao izvora energije
zahteva njihovo sagorevanje i oslobađanje toplote koja
pokreće generatore električne energije. Energija
akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj
eksploataciji nema prekida rada, kao što je to slučaj sa
solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta, biomasa
ima više karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih
izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva
ustvari fosilni oblik biomase. Istorijski gledano, biomasa je
bila osnovni izvor energije za čovečanstvo, uglavnom u
obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje
hrane, dok su industrijskom revolucijom primat preuzela
fosilna goriva. I pored toga, biomasa danas učestvuje sa
15% u ukupnoj potrošnji energije, a značajno je da je ovaj
udeo znatno veći u zemljama u razvoju nego u
industrijalizovanim zemljama.
Ceo tekst možete pročitati na
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12862.html
DRVNA BIOMASA - OPCIJA ZA BUDUĆNOST
Izvor: Revija šuma
Posmatrajući naslov ovog teksta u svetlu prošlogodišnjih
dešavanja vezanih za gasnu krizu, nije potrebno dodatno
naglašavati značaj koji će adekvatno korišćenje drvne
biomase u Srbiji imati. Prema podacima iz sektora
energetike, uvozna zavisnost Srbije od fosilnih goriva
iznosi čak 44%, što je na zabrinjavajućem nivou.
Mogućnost adekvatnog korišćenja drvne biomase u
ublažavanju uvozne zavisnosti od fosilnih goriva je
ogromna, i sektor šumarstva i drvne industrije Srbije
moraju dati svoj puni doprinos. Prema statističkim
pokazateljima, u Srbiji se iskoristi oko 2.000.000
m2 ogrevnog drveta godišnje, uz pretpostavku da su
mogućnosti, ali i samo korišćenje mnogo veće.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12797.html
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12671.html
UPOTREBA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Izvor: Sci Tech
Obnovljivi i alternativni izvori energije, od kojih su
pojedini sasvim novi, a neki se koriste već duže vremena,
obuhvataju fotonaponske sisteme, toplotne kolektore,
vetro-potencijal, vodeni potencijal, geotermalni potencijal,
biomasu, gorivne ćelije, itd. Neki od ovih izvora
omogućavaju profitabilnu proizvodnju električne ili termo
energije, dok su pojedini još uvek u razvojnoj fazi, pa se
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12520.html
Tema broja:
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
ENERGIJA VETRA
Izvor: Sci Tech
POTENCIJALI FOTONAPONSKE
TEHNOLOGIJE U SICG
Izvor: Sci Tech
U toku 21. veka Srbija i Crna Gora će morati da primeni
mudru energetsku strategiju koja će obuhvatati nekoliko
inovativnih mera efikasnog korišćenja energije, brz porast
korišćenja obnovljivih energetskih kapaciteta i korišćenje
fosilnih goriva uz pridržavanje visokih ekoloških normi u
cilju očuvanja prirodne sredine i klimatskih uslova. Uprkos
velikom dugoročnom potencijalu, fotonaponska tehnologija
će u početku igrati sporednu ulogu, ali će njen doprinos
konstantno rasti kako u urbanim tako i najudaljenijim mestima u Srbiji. Procena ukazuje da instalacioni potencijali za
fotonaponske sisteme do 2010. godine iznose oko 20 MW.
Brz porast fotonaponske industrije u svetu uz porast proizvodnih kapaciteta i pozitivnu političku klimu u zemljama
kao što su Japan, Nemačka i Španija, obećavaju dobru
perspektivu fotonaponskim tehnologijama i u Srbiji. Međutim, fotonaponska industrija zahteva pogodne i stabilne
političke uslove u Srbiji za konstantan i održiv razvoj. Brze
ili nagle promene u uslovima i iznosima subvencija te političkim stavovima mogu da dovedu u pitanje pozitivan razvojni trend.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12534.html
Energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i
enormno zagađivanje planete uticali su da se industrija za
proizvodnju vetrogeneratora (VTG) poslednjih 30 godina
razvijala u svetu skoro istom dinamikom kao i industrija
računarske opreme, a danas se smatra vrlo stabilnom i
perspektivnom. Po predviđanjima mnogobrojnih eksperata, očekuje se dalji intenzivan rast instalisanih kapaciteta,
a trendovi daljeg povećanja ekonomičnosti, kao i sve ozbiljnije pogoršanje stanja životne sredine, potvrđuju takve
pretpostavke. Do kraja 2001. godine u svetu je instalisano
56.000 vetrogeneratora sa kapacitetom od 25 GW. Prošle
godine povećanje kapaciteta iznosilo je 52%. Nemačko
tržište ima i dalje najveći udeo, tržište SAD drži drugo, a
Španija je došla na treće mesto.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12547.html
ENERGETSKI POTENCIJAL MALIH
VODOTOKOVA U SRBIJI
Izvor: Sci Tech
Projekti koji podrazumevaju korišćenje hidroenergetskog
potencijala malih vodotokova uključuju one instalacije koje
imaju mali pad (obično ispod 40 metara) i mali kapacitet
(nominalno manje od 16 000 kW). Hidroelektrična energija
se dobija kroz dve faze. U prvoj fazi potencijalna energija
vodene mase pokreće hidrauličnu turbinu i pretvara se u
mehaničku energiju, a u drugoj fazi ova mehanička energija pokreće generator koji je pretvara u električnu energiju. Snaga generisane električne energije zavisi od protoka vodene mase i razlike u nivou između izvora
vodotoka i ispusta akumulacije (pad).
OBNOVLJIVE ENERGIJE: SUNČEVA
ENERGIJA
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12576.html
ENERGETSKI POTENCIJAL GEOTERMALNIH
Izvor: Sci Tech
Energija sunčeve radijacije više je nego dovoljna da
zadovolji sve veće energetske zahteve u svetu. U toku
jedne godine, sunčeva energija koja dospeva na zemlju
10.000 puta je veća od energije neophodne da zadovolji
potrebe celokupne populacije naše planete. Oko 37%
svetske energetske potražnje zadovoljava se proizvodnjom električne energije (približno oko 16.000 TWh u
2001. godini). Ako bi se ova energija generisala
fotonaponskim sistemima skromne godišnje izlazne snage
od 100 kWh po kvadratnom metru, neophodna bi bila
površina od 150 x 150 km2 za akumulaciju sunčeve energije. Veliki deo ove apsorpcione površine mogao bi se
smestiti na krovovima i zidovima zgrada, pa ne bi zahtevao dodatne površine na zemlji.
RESURSA SRBIJE
Izvor: Sci Tech
Geotermalna energija je svuda ispod nas. Negde je lako
dostupna ili sama izlazi na površinu zemlje u obliku tople
vode ili pare, a negde je na velikoj dubini i praktično
nedostupna. Istraživanja su pokazala da Srbija ima
značajne mogućnosti za korišćenje geotermalne energije i
da u budućnosti treba planirati njeno veće učešće u
energetskom bilansu. Postojeći rezultati pokazuju da bi se
sa intenzivnim programom razvoja geotermalnih resursa
mogao do 2015. godine da postigne nivo zamene od
najmanje 500.000 tona uvoznih tečnih goriva godišnje. Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12649.html
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12534.html
Tema broja:
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
NAJVEĆI SOLARNI TORANJ NA SVETU
Od 2007. godine, građevina od 115 metara visine izdiže
se na andalužanskim poljima i pravi odličnu senografiju za
naučno-fantastični film. Betonski toranj, izgleda poput gigantskog obeliska, izdiže se okružen poljima sa 600 solarnih ploča u okolini Sevilje (Španija). Ovaj toranj privlači
svetlost Sunca i reflektuje je na ploče, što stvara vizuelni
utisak da je čitavo područje obavijeno „nebeskom aurom“.
Ovo je prvi energetski pogon na solarnu energiju u Evropi, a sa svojih 40 spratova ujedno i solarna elektrana sa
najvećim termalnim solarnim tornjem na svetu. Kapacitet
elektrane je 11 MW i može da stvori električnu energiju za
150.000 domaćinstava, a da pritom uopšte ne emituje gasove efekta staklene bašte.
Svetlost koja se emituje iz solarnih ploča i ogledala
veličine 120m2 toliko je intenzivna da osvetljava vodenu
paru i prašinu u vazduhu. Upravo ona greje vodu koja
prolazeći kroz duge cevi do tornja pokreće turbine elektrane i stvara čistu energiju.
Cilj ovog grandioznog postrojenja je da obezbedi električnu energiju za čitav grad Sevilju i njenu bližu okolinu.
Da bi se to postiglo, neophodno je instalirati još solarnih
ploča i ogledala. Mašine rade na poravnjanju terena kako
bi se to i realizovalo.
Pitanje koje se neizbežno postavlja jeste: „Šta se dešava
kada nema sunca?”
Deo pare može se uskladištiti kako bi se nastavilo
generisanje energiju tokom jednog sata. Međutim, postrojenje je zapravo namenjeno za proizvodnju električne energije u najvrelijim periodima kada korišćenje rashladnih
uređaja, poput klime, zahtevaju maksimalan učinak u proizvodnji električne energije.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13075.html
SAD KORISTI ENERGIJU VETRA
Energija vetra jedan je od energetskih sektora koji se
najbrže razvija u Sjedinjenim Američkim Državama i
mnoge kompanije ulažu velike napore da osiguraju
ulaganja i finansijsku stabilnost sektora obnovljivih izvora
energije. Krajem 2009 instalirani kapacitet enegije vetra u
SAD-u bio je nešto iznad 35.000 megavata, što znači da
su SAD postale svietski lider ispred Nemačke. Ovih
35.000 megavata osigurava oko 1,2% električne energije u
zemlji. Teksas je sa 9.410 MW instaliranih kapaciteta najnaprednija savezna država u iskorišćavanju energije
vetra. Farma vetrenjača „Roscoe Wind Farm“ iz Teksasa
najveća je farma vetrenjača na svetu.Posle Teksasa,
Ajova je američka država koja koristi energiju vetra sa kapacitetom od 3.053 MW.
U SAD se i dalje vodi debata između dve strane. Jedni
smatraju da je energija vetra svetska budućnost, dok drugi
strahuju da bi došlo do urušavanja sektora ukoliko vlada
ukine trenutno važeće subvencije za energiju vjetra.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13069.html
VESTI IZ SVETA
SEKTOR MLEKARSTVA ODGOVORAN ZA 4
ODSTO SVETSKOG ISPUŠTANJA CO2
Svetska organizacija za poljoprivredu i hranu (FAO) je
saopštila u izveštaju objavljenom krajem aprila 2010.
godine da je sektor mlekarstva odgovoran za četiri odsto
emisije gasova staklene bašte, što je 1.969 miliona tona
ekvivalenta CO2 po godini.
U ovu brojku su obuhvaćene sve emisije proizvodnje,
prerade i transporta mleka. Na proizvodnju mleka spada
ravno 1.328 miliona tona ekvivalenta CO2, što je na 2,7
odsto na globalnom nivou. Metan sa 52 odsto najviše
doprinosi emisijama gasova staklene bašte, a prate ga
gas za smejanje (N2O), čija je emisija 27 odsto u
zemljama u razvoju i 38 odsto u industrijskim zemljama.
Ceo tekst možete pročitati na
“ĆELAVE“ MACE NOVI TREND U BRITANIJI
Izvor: RTS
Na Ostrvu vlada prava pomama za bezdlakim mačkama
rase sfinks koje izgledaju kao da su sa druge planete.
Cena „prava sitnica“ - 3.600 evra.
Iako izgledaju poput mešavine gremlina i I-Tija, ili kako
pišu pojedini elektronski mediji, kao da je nešto sa
specijalnim efektima u Es-Ef filmu pošlo naopako,
bezdlake sfinks mačke trenutno u Velikoj Britaniji
predstavljaju najnoviji skupi trend za koji treba izdvojiti
3.600 evra. Po životinji, naravno.
Ćelave i ružne, naborane mace "sa druge planete" su
veoma retka vrsta koja je tek u poslednjih par godina
"našla put ka Engleskoj",navodi Dejli mejl.
Savršeni su ljubimci za osobe koje pate od astme i one
kojima je muka od usisavanja dlaka sa nameštaja.
Pem Vilijams iz britanskog Kluba sfinks mačaka kaže:
"Njih ili volite ili mrzite, treće nema".
Vilijamsova je dodala i da su umiljate, veoma odane i da
se više ponašaju poput pasa nego mačaka.
Medjutim, njihovi vlasnici moraju biti spremni da ih preko
leta mažu kremama za sunčanje jer lako zarade opekotine
s obzirom na to da nemaju dlake.
Zimi će se priljubiti uz vas i grejati, a što se miševa tiče nema potrebe da ih love, dovoljno je da ih pogledaju i
štetočine će "pomreti od straha".
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12994.html
ZELENA REZIDBA VINOVE LOZE - MAKAZAMA
DO KVALITETNIJEG GROŽDJA
Autor: Svetlana Kovačević
Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i
kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta
groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje,
prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i
uklanjanje listova oko grozdova.
Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara
sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku
vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere
u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju
dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti
i njihov porast.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13095.html
PAŽNJA PREMA KRAVI, VIŠE MLEKA
Izvor: B92
Zrenjanin - Petar Čorba, proizvođač mleka iz Mužlje kod
Zrenjanina, kaže da na kvantitet utiče i odnos prema
životinjama - on ih svakodnevno timari, češlja i doteruje.
Petar Čorba, vlasnik "krave šampionke", tvrdi da je za
pehar na Sajmu u Novom Sadu zaslužna dobra genetika
ali i specijani tretman koji njegove krave dobijaju.
Prvi put posle 40 godina šampionski pehar Novosadskog
Sajma za najbolju kravu simentalske rase je otišao u
Vojvodinu. Da krave porodice Čorba iz Mužlje kod
Zrenjanina nisu krave - mogle bi da budu glumice.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13015.html
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13008.html
VESTI I ZANIMLJIVOSTI IZ INOSTRANSTVA
ROD U SLAVONIJI BI MOGAO BITI MANJI
ČAK 70 ODSTO
Autor Sergej Trajković – Agroklub
Prve grube procene govore o šteti nastale usled kiša u
iznosu od 140 miliona €.Poplava nije najgori problem koji
je zadesio Slavoniju. Uskoro će se naći u još goroj situaciji
jer će temperatura, tvrde meteorolozi, do utorka, skočiti na
gotovo 30 stepeni.Visoke temperature će ubrzati razvoj
larva komaraca u poplavljenim područjima i prouzrokovati
nezapamćenu najezdu tih insekata. Biljke usled takvih
uslova ubrzano obolevaju od gljivica i trule.
Departman za biologiju osečkog univerziteta pre dve
nedelje je objavio istraživanje koje otkriva da se u
prosečnoj godini samo na Osijek sjuri oko 20 milijardi
komaraca. Taj broj bi zbog poplava, tvrde stručnjaci,
mogao bi sada biti i do tri puta veći. Ako se uzme u obzir
cela Hrvatska, reč je, tvrde, o barem 300 milijardi
komaraca čije larve se već razvijaju.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13005.html
DEŠIFROVAN GENETSKI KOD IZAVIVAČA
BOLESTI PLAMENJAČE
Švajcarski
naučnici
dešifrovali su kompletnu
genetsku
strukturu
bakteriozne plamenjače. Uz
pomoć ovih gena, pokušaće
da pronađu slabe tačke ove
voćne bolesti, kako bi u
budućnosti bolje zaštitili drva
jabuka i krušaka.
Dešifrovanje
genetskog
koda bakteriozne plamenjače uspelo je timu oko Briona
Dafija sa Istraživačke ustanove Agroscope (ACW) iz
Hangins-Vedensvila, piše u saopštenju ACW.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13040.html
KUBA DOZVOLILA SELJACIMA DA PRODAJU
NA PIJACAMA U HAVANI
Rukovodstvo Kube je, pod pritiskom javnosti, smenilo
ministra poljoprivrede Ulisesa Rosalesa del Tora i najavilo
da će dozvoliti farmerima da prodaju više hrane direktno
na pijacama u Havani.
Poljoprivrednici se, kako je preneo Rojters, odavno bune
da država ne uspeva da njihove proizvode na pravi način
iznese na tržište, dok se, s druge strane, potrošaci žale na
količinu i kvalitet dostupne hrane.
Državna televizija je juče javila da se 56 od 400 pijaca u
Havani već snabdeva direktno od proizvodjača, a da je i
planu da se u ovakav način snabdevanja uključi još 88 njih
do jula.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13058.html
„JOHN DEERE“ PROIZVODI I U RUSIJI
Američki
proizvođač
poljoprivrednih i građevinskih
mašina „Deere“ krajem aprila
je otvorio u Domodehovu
blizu Moskvi postrojenje za
proizvodnju mašina i centar
za rezervne delove.
To je prema saopštenju „Deere & Company“ do sad
najveća investicija ovog koncerna u Rusiji.
Samjuel Alan, predsednik Upravnog odbora Deere &
Company, prilikom svečanog otvaranja objasnio je da
Rusija ima ogromni interes za naprednu tehniku i nove
načine proizvodnje u zemljoradnji i šumarstvu.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12993.html
NAUČNICI PROIZVELI "NISKORIZIČNI"
KIKIRIKI
Izvor: www.poljopartner.rs
Londonski "Dejli telegraf" izveštava danas o naučnom
otkriću koje bi moglo da olakša život milionima ljudi kikirikiju koji ne izaziva alergiju. Koštunjavo voće jedan je
od najčešćih uzroka alergije na hranu, od koje samo u
Britaniji pati četvrt miliona ljudi, a kontakt sa samo malim
količinama kikirikija u stanju je da izazove reakciju sa
fatalnim ishodom.
Alergije prouzrokuju proteini u koštunjavom voću, a
naučnici su utvrdili tri glavna proteina koji izazivaju
probleme.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13037.html
ZEMLJE U RAZVOJU VODE OPORAVAK,
RAZVIJENE ZEMLJE U VELIKIM DUGOVIMA
Globalna ekonomija nastavlja da se oporavlja, ali je
evropska dužnička kriza stvorila nove prepreke na putu za
uspostavljanje
održivog
srednjeročnog
rasta,
konstatovano je u izveštaju Svetske banke „Globalne
ekonomske perspektive“ objavljenom 10. juna 2010.
godine.
Nakon pada od 2,1 odsto u 2009. godini, Svetska banka
očekuje rast globalnog bruto nacionalnog dohotka za
2010. i 2011. godinu od 2,9 odn. 3,3 odsto, a za 2012.
godinu između 3,2 i 3,5 odsto.
Ceo tekst možete pročitati na
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/13047.html
AGROBIZNIS FOTO SERVIS
Fotografije visoke rezolucije i kvaliteta za samo 150 dinara
Agrobusiness consulting u saradnji sa AGROPRESS-om vam sa ponosom predstavlja novi foto servis. U pitanju je
servis online prodaje fotografija visoke rezolucije iz oblasti poljoprivrednog sektora Srbije i sveta. Na ovaj nacin
omogucavamo svima koji su zainteresovani i kojima su ovakve fotografije korisne da slanjem SMS poruke za samo 150
dinara i samo nekoliko trenutaka, preuzmu fotografiju koja im je potrebna. Sve sto je potrebno je samo da kliknete na
link: http://shop.agropress.org.rs/fotografije/ i izaberete fotografiju.
Pored toga što kupovinom fotografija možete da završite deo vašeg posla, ovim i omogućavate da sadržaj
Agrobiznis e-novina bude bogatiji. Servis mozete podrzati i slanjem vasih fotografija, pod uslovom da su
minimalno 300dpi.
Štand Holandije na Zelenoj nedelji u
Berlinu
Fabrika duvana
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
"150 AGR 122" na 4828
"150 AGR 129" na 4828
Jabučnjak
Muzej govedarstva u Japanu
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
Naručite fotografiju slanjem sms poruke
"150 AGR 228" na 4828
"150 AGR 192" na 4828
OSTALE FOTOGRAFIJE POGLEDAJTE I NARUČITE NA STRANICI:
http://shop.agropress.org.rs/fotografije/
AGROPRESS MEĐUNARODNA SARADNJA
PRENOS ISKUSTAVA BELGIJSKIH KOMPANIJA
Na inicijativu flamanske vlade u Privrednoj komori Srbije 2. juna 2010. održan seminar:
"Prenos iskustava belgijskih kompanija u internacionalizaciji poslovanja i mogućnostima
javno-privatnog partnerstva".
Seminar je otvorila Radmila Milojević, savetnica predsednika Privredne komore Srbije,
nakon koje je pozdravnu reč imala Nj.E. Deniz de Hauer, ambasadorka Kraljevine Belgije u
Srbiji.
Gospođa De Hauer se učesnicima seminara obratila na tečnom srpskom jeziku i izjavila da
je sama izrazila želju da prisustvuje seminaru i da je sigurna da će svi učesnici biti
zadovoljni, izvući korist i steći nova iskustva koja će im puno značiti u budućem poslovanju.
Uvodnu reč na seminaru imao je Luk Van Lovren, savetnik za EU u Privrednoj komori
Antverpen Vasland.
Na skupu su govorili:
- Jan Opshor, direktor Poslovnog centra Antverpen
- Joris De Majter, Flamanski centar znanja za javno privatna partnerstva
- Tomas Šlavik, menadžer izvoza u komaniji Frisomat
Nakon seminara govornici su diskutovali o perspektivama srpskih preduzeća na
međunarodnom tržištu.
U ime Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, na ovom seminaru su
učestvovali predsednik Upravnog odbora Goran Đaković i saradnik kancelarije Stevan
Božinović. Tom prilikom je je razgovarano o uspostavljanju saradnje između AGROPRESSa i belgijskih kompanija i institucija, koja će oblike poprimati u raznim aktivnostima u
narednom periodu.
Prezentacije seminara možete preuzeti ovde:
presentation_frisomat11.pdf
presentation_abc_fit_belgrado.pdf
ppp.pdf
AGROPRESS DOGAĐAJI
INDUSTRIJSKI PARK „SMALL STEPS“ U
MALOM IĐOŠU KOD FEKETIĆA
Tokom VI Dana sela Feketić i VII Dana feketićkih
višanja, pod vođstvom predsednika Opštine Mali Iđoš,
organizovan je obilazak industrijskog parka „Small Steps“,
čijom izgradnjom se bavi konzorcijum oko austrijskog
holdinga „Value Capital“. Obilasku je prisustvovao novinar
AGROPRESS-a Nemanja Gagić.
Nakon završetka, industrijski park će okupiti više od 10
domaćih i inostranih investitora, što je prema rečima
predsednika Opštine Roberta Čorea i generalnog
direktora „Small Stepsa“ Aleksandera Samoniga veliki
korak u razvoju opštine Mali Iđoš, koja spada među
najnerazvijenije opštine u Vojvodini i u kojoj se meštani
pretežno bave poljoprivredom.
Čore i Samonig su istakli enormni potencijal
industrijskog parka, jer se on nalazi na trouglu između
autoputa E 75, magistralnog puta M 22 i samog naselja.
Oni se zalažu da u opštinu dođu investitori i preduzeća
koja se bave preradom poljoprivrednih proizvoda, ističući
paradoks da se ista u velikoj meri otvaraju u gradskim
sredinama kao na primer u Novom Sadu, gde prema
njihovim rečima treba da posluju elektronska i industrijska
preduzeća.
Više o industrijskom parku „Small Steps“ možete
pročitati na linku: www.small-steps.biz
Prisutnima je pokazana vodna, putna i električna
infrastruktura industrijskog parka, kao i fabrika prvog
investitora, švajcarsko-nemačkog preduzeća „Mlin“, koji
će biti najveći proizvođač brašna i prerađevina od brašna
u Srbiji.
VI DANI SELA FEKETIĆ I VII DANI
FEKETIĆKIH VIŠANJA
U subotu, 12. juna 2010. godine, otvoreni su VI Dani
sela Feketić i VII Dani feketićke višnje. Novinar
AGROPRESS-a Nemanja Gagić bio je gost ovog
događaja koji je tokom 2 dana okupio više hiljada ljudi iz
centralnog Banata.
Ovu manifestaciju otvorio je predsednik organizacionog
komiteta Bela Bojtoš, a prisutne goste su pozdravili
predsednik Opštine Mali Iđoš Robert Čore i predsednik
Mesne zajednice Mali Iđoš. U Domu kulture u Feketiću
razni proizvođači su prodavali torte, kolače, vina, likere i
rakije od višanja, a održan je i vašar kod feketićkog
bazena, gde su organizovani nastup muzičkog benda,
raznih folklor ensambala, kao i takmičenje u pravljenju
pasulja u kotliću. Pored toga, na raznim lokacijama su
održane pozorišne predstave, takmičenje u malom
fudbalu, stonom tenisu, kao i šaljiva takmičenja u
pljuvanju košpica u dalj.
Organizovana je poseta industrijskom parku u opštini
Mali Iđoš, gde je prisutnima pokazana putna, vodna i
energetska infrastruktura industrijskog parka, koji se
nalazi u fazi izgradnje. U nastavku je organizovana
poseta vinskom podrumu porodice Lodi, kao i kućne
radionice za proizvodnju alkohola porodice Horkai, gde su
prisutni imali prilike da degustiraju vina, likere i rakije od
višanja.
Organizatori su ovom prilikom najavili da će se u opštini
Feketić u julu mesecu 2010. godine organizovati fešta
„Domboš“ i simulacija bitke između Srba i Austro-Ugara iz
1848. godine. INOVACIJE
Trešnja - Ukusna i profitabilna
Trešnja je voće koje poreklom potiče iz Male Azije, a u Ova trešnja sazreva između 20. i 25. maja, čime je jedna
Evropu je stigla u vreme Starih Grka. Ona je jedno od prvih od prvih trešnja u ponudi, što je čini veoma popularnom.
voćaka čiji se plodovi ubiraju na proleće. Zbog rane berbe i
izuzetne popularnosti u narodu, trešnja na tržištu postiže „Burlat“ je visoko kvalitetna samooplodna trešnja srcastog
visoku cenu, zbog čega važi za jednu od najprofitabilnijih oblika, ima sjajnu kožicu tamno crvene boje, slatko-kiselast
vrsta voća za privatnu i plantažnu sadnju.
ukus i daje crven sok. Njen prosečni prečnik iznosi oko 22
mm, a težina ploda je oko oko 7,4 grama.
Kod podizanja zasada trešnje bitnu ulogu igra zemljište,
klimatski uslovi regiona i sam izbor sorte. Za izbor sorte od „Burlat“ počinje da plodonosi 4-5 godina nakon sadnje.
značaja su karakteristike poput rodnosti, organoleptičkih Ova trešja je osetljiva na hladnoću, pogotovo na kasni jesvojstva, veličina ploda, osetljivost na pucanja plodova, senji mraz, a i plod može da pukne koda u prileće ima
kasne prolećn mrazeve u vreme cvatanja i dozrevanja, kao učestalih kiša u fazi sazrevanja. „Burlat“ zahteva dobru
otpornost na izazivače bolesti.
drenažu vazduha, dosta svetlosti i đubrenja.
Preporučuje se sadnja trešnje na jesen , a glavni razlog Zbog navedenih karakteristika, „Burlat“ se može saditi na
za[to treb izbegavati prolećnu sadnju je spor rast između i okućnjacima, ali je pogodan i za industrijsku proizvodnju.
gubitak vremena u razvoju. Posle sadnje na jesen, stablo
se na proleće oreže na 80 cm, nakon čega počinje da se Gisela 5
formira krošnja. Ako se sade sorte trešnje koje nisu samooplodne preporučuje se ujednačeno raspoređivanje stabala Sorta trešnje „Gisela 5“ nastala je u Nemačkoj. To je rana
sorte oprašivača u voćnjaku, kojih mora biti najmanje 15 sorta trešnje niskog rasta, što je čini praktičnom i omiljeodsto.
nom zbog olakšanog branja zrelih i najkvalitetnijih plodova,
koji se obično nalaze na vrhu i krajevima grana. Ova
Trešnja važi za sortu koja je otporna na bolesti i na teške trešnja se može zaštititi od ptica stavljanjem mrežice iznad
klimatske uslove. Praktična je za uzgoj u raznim klimatskim krošnje. Preporučuje se sadnja u sunčanim područjima, a
uslovima, jer njena stabla mogu dobro podneti niske zims- zbog osetljivosti se preporučuje i zaštita od mraza.
ke temperature i do -25 °C.
Stablu trešnje najveća opasnost preti tokom kasne jeseni,
kad temperature mogu dostići i do -15 °C, zatim druga polovina zime i nagli pad temperature tokom proleća. U
slučaju lošeg održavanja stabala, ako se rezidbom ne postigne pravilan odnos vegetativnog i regenerativnog dela
krošnje, stable će tako izgubiti otpornost i lakše će stradati
tokom zime i letnjih vrućina. Naučna istraživanja su pokazala da svetle trešnje bolje podnose niske zimske temperature od tamnih, jer voćke sa tamnijom korom jače upijaju
sunčevu toplotu i više se zagreju, da bi tokom noćnog
zahlađenja brže pukle.
Danas je priznato oko 1500 sorti ovog voća koje se sade
širom sveta, a neprestano se razvijaju nove sorte. U ovom Plod sorte„Gisela 5“ je težak oko 7 grama, ima crvenu
tekstu predstavićemo jednu staru i jednu nedavno razvijenu boju i sočan, sladak sok. Stablo ove sorte trešnje raste do
visine od 2,5 – 3 metra i može se saditi na udaljenosti od
sortu trešnje: „Burlat“ i „Gisela 5“.
2,5 – 3 metra, što omogućava gust raspored stabala. Kod
ove sorte je moguće kalemljenje tako da se dobiju tzv. paBurlat
tuljaste sadnice trešanja. Ovakve trešnje rađaju već drugu
Sorta trešnje „Burlat“ (pun naziv Bigarreau Burlat ili Rani godinu nakon sadnje, a pun rod se može ubirati posle 5-6
Burlat) nastala je u Francuskoj i jedna je od najpopularnijih godina.
sorti u Evropi. „Burlat“ je karakterističan je po svom bujnom
Kao i sorta trošnje „Burlat“, „Gisela 5“ je pogodna za
rastu i debeloj kruni sa piramidalnim oblikom.
sadnju na okućnicima i na industrijskim plantažama.
Prema rečima profesora poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu Dr Zorana Keserovića trešnja je zanimljiva
vrsta voćaka za investicije. On je ovo rekao na nedavno
održanoj konferenciji o investicijama u agrobiznis sektror
Srbije u organizaciji Udruženja AGROPRESS održanoj
tokom 77. Međunarodnog poljoprivrednog sajama u Novom
Sadu.
Prof. Keserović iz izneo je niz zaniumljivih informacija za
sve ljubitelje voćarstva i buduće investitore. Prezentaciju
prof. možete preuzeti na ovoj internet adresi:
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12864.html
ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A:
BESPLATNI PRAVNI SAVETI
[email protected] ili direktno
[email protected] i
[email protected]
AGROPRESS je omogućio svojim članovima i
prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš
advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i
ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).
Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila
Milan T. iz Kraljeva je pitao:
Imam potraživanje od 2.500.000,00 dinara prema
preduzeću kome su računi već duže vremena u blokirani.
Od skoro je to preduzeće otišlo i u stečaj.
NA KOJI NAČIN MOGU DA NAPLATIM SVOJE
POTRAŽIVANJE PREMA PREDUZEĆU U
STEČAJU I DA LI JE TO SADA UOPŠTE I
MOGUĆE?
ODGOVOR ADVOKATSKOG TIMA:
NAPLATA
STEČAJU
POTRAŽIVANJA OD PREDUZEĆA U
Potraživanja prema preduzećima koja su u stečaju se
ostvaruju na specifičan način i to isključivo kroz stečajni
postupak. Prema zakonu postupak stečaja nad ovakvim
Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne
probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i
davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje
pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja
novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave
kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno
izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za
konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.
U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru
rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati
će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine
zakonske propise.
privrednim subjektima sprovodi privredni sud na čijem
području stečajni dužnik ima sedište.
Ukoliko je vaš dužnik preduzeće iz Kraljeva, svoja prava
ćete morati ostvarivati isključivo pred Privrednim sudom u
Kraljevu. Ukoliko vaš dužnik ima sedište na području
nekog drugog privrednog suda, onda je adresa za
ostvarivanje vaših prava upravo taj sud.
Da bi odgovorili precizno na vaše pitanje, potrebno je da
dobijemo informaciju od kada se vaš dužnik nalazi u
postupku stečaja, jer od toga zavisi koji se stečajni zakon
primenjuje, a svaki od tih zakona ima različite regule u
pogledu samog postupka stečaja.
U svakom slučaju, svoje pravo
inicijalnog akta - prijave potraživanja.
ostvarujete
preko
Za dodatna objašnjenja kontaktirajte nas putem e-maila ili
telefonskim putem.
NAJAVE DOGAĐAJA
KONFERENCIJA: AGROBIZNIS I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
potencijali i prepreke
29. jun 2010. godine, Narodna banka Srbije, Beograd
Organizator: AGROPRESS, USAID, Ministarstvo poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva, Ministarstvo rudarstva i energetike
FORUM "PLANIRAJMO 2011"
23. - 25. jun 2010. godine, Mokra Gora
Organizatori: Mokrogorska škola menadžmenta, Privredna komra Srbije
DOMBOŠ FEST
30. jun - 18. jul, Feketić
Organizator: Opština Feketić i Mali Iđoš
AGROBIZNIS RECEPT
Kubanski kotleti
Sastojci:
4. Po kotletima utrljajte smesu sa biberom. Pecite 2 minuta
sa svake strane. Sklonite na ivicu roštilja pa pecite još 3
minuta sa svake strane. (Meso treba peći prekriveno,
recimo izvrnutom činijom).
5. Stavite na tacnu i ostavite da odstoji 5 minuta.
6. Servirajte sa pireom od manga.
4 kotleta,
1 mango, oljušten i iseckan,
1/4 šoljice svežeg soka od limuna,
1 veći čen belog luka,
1 kašičica soli.
2 kašike rendanog korijandera,
1 kašika semena anisa,
1 kašičica crnog bibera,
1 kašičica soli,
1 kašičica šećera,
3 lašike maslinovog ulja.
Priprema:
1. Pripremite roštilj.
2. U mikseru izmešajte mango, sok od limuna, beli luk, so,
a na kraju pospite sa korijanderom.
3. U mlinu sameljite biber, seme anisa, so i šećer. Stavite u
malu činiju i umešajte maslinovo ulje.
AGROBIZNIS HUMOR
Uzela kokoška da čita novine.
Sriče ona tekst crne hronike drugoj kokoški:
Opet masakr: jedan omlet - četvoro mrtvih.
Došli Bred Pit i Anđelina Džoli u Srbiju.
Ulaze u jednu pekaru, a Anđelina će:
Daćete meni jedan burek, a Bredu pitu!
Da li ste znali?
da...je fosilizovani ptičji izmet glavni izvozni proizvod
ostrvske države Nauru, iz zapadnog Tihog okeana?
da... jedna cigara život skraćuje za 2 minuta, jedna čašica
rakije za 5 minuta, a jedan radni dan za 9 sati.
O AGROPRESS-U
Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni
cilj oživljavanje i
unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne
federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog
odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.
Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.
Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih
članova – kompanija.
———————————————–——-—
Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković
Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić
Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Stevan Božinović, Stepan Bogićević, Milica
Proročić
PRIJATELJI BROJA:
10 % popusta za članove i
prijatelje AGROPRESS-a
Download

AGROBIZNIS - Agropress