Elektronski časopis o agrobiznisu
Godina I, 15. oktobar 2010, broj 12
AGROBIZNIS
www.agropress.org.rs
Slika: Žena na selu, 1888
Autor: Beaux, Cecilia
Tema broja:
Povodom
Međunarodnog dana seoskih žena
ŽENE U AGROBIZNISU
Usvojen Zakon o
zaštiti potrošača
Zaštita geografskog
porekla i robne marke
Happy Meal se opire
Bugarska kažnjena
prirodnom procesu
sa 6,5 miliona evra
razlaganja i do šest
zbog aljkavosti
VESTI IZ SRBIJE
NAJNOVIJE VESTI
VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD
http://www.agropress.org.rs/tekstovi/
Rakija novi srpski brend na putu za tržište EU
Suficit poljoprivrede veći za 8, 6 odsto
Vlada Srbije: Najmanje 40 odsto proizvodnje da bude hleb
"Sava"
Uredbe zbunjuju proizvođače
Rod žitarica u Rusiji manji za 33 odsto
VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR
U Srbiji 49 vinarija u sistemu geografskog porekla
Argentina: Ogroman pad izvoza goveđeg mesa
USVOJEN ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA
8.200 POLJOPRIVREDNIKA PREUZELO 53,8
MILIONA EVRA KREDITA
Skupština Srbije usvojila je Zakon o zaštiti potrošača koji
obezbedjuje efikasnije ostvarivanje i zaštitu prava i
interesa potrošača.
Novim zakonom o zaštiti potrošača uvode se ključne
evropske direktive iz ove oblasti i uspostavlja pravni okvir
koji omogućava zaštitu potrošača u Srbiji po evropskim
standardima, a u njega je implementirano 15 ključnih
evrospkih direktiva iz oblasti zaštite potrošača.
Nastavak teksta
STRATEGIJA POLJOPRIVREDE SRBIJE OD
2010. DO 2020. GODINE
Do sada je oko 8.200 poljoprivrednih proizvodjača
preuzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje
subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede u ukupnom iznosu od 53,8 miliona evra.
Nastavak teksta
SRPSKI SPECIJALITETI KOJI SU OSVOJILI
SVET
Vlada Srbije bi trebalo da do kraja oktobra usvoji
strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od
2010. do 2020. godine, najavio je danas pomoćnik
ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. On je objasnio da
će "tim dokumentom biti definisana institucionalna rešenja
koja će država primeniti kako bi otklonila slabe tačke u
funkcionisanju sistema i pripremiti ga za punu integraciju
na svetsko tržište i članstvo u Evropskoj uniji".
Nastavak teksta
U srednjovekovnoj Srbiji jela su dva obroka, a doručak je
stigao kasnije pod uticajem Zapada. Do sredine 20. veka
jeli smo uglavnom variva, pa ne čudi činjenica da je kašika
dugo bila jedini pribor za jelo. U srednjem veku hleb mesio
od mešavine ječma, ovsa i raži, onda zavijao u lišće i
pekao. Beli hleb u 19. veku smatrao kolačem.
Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE
INFLACIJA ZA DEVET MESECI 7,3 ODSTO
Beograd -- Inflacija u Srbiji je u septembru bila 1,3 odsto,
a za prvih devet meseci je dostigla 7,3 odsto, objavio je
Republički
zavod
za
statistiku
Srbije
(RZS).
Godišnja inflacija u septembru je, mereno metodologijom
Evropske unije, tako bila 7,7 odsto, saopštio je taj zavod.
EVROPSKA UNIJA GLADNA NAŠIH ŠARANA
Na Zemlji će 2012. godine biti oko sedam milijardi
stanovnika. Sve veći broj gladnih moći će da se hrani iz
vodenih njiva. U Srbiji se traži donošenje zakona o
ribarstvu
Danas na Zemlji živi oko 6,8 milijardi stanovnika, a za
dve godine biće ih oko sedam milijardi.
Nastavak teksta
POČETAK KAMPANJE “PRIRODNO IZ SRBIJE”
Nastavak teksta
SALATA ZA EVROPSKO TRŽIŠTE
1. oktobra 2010. godine je u Irigu Pokrajinski sekretar za
nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslav Petrović
otvorio 79. pogon novih tehnologija DOO „Planten”,
pogon za hidroponsku proizvodnju salata u Irigu.
Nastavak teksta
ORGANSKA PROIZVODNJA ŽITARICA
Na porodičnom imanju u selu Ljutovu nadomak
Subotice, Josip Mamužić, vlasnik Biofarme Mamužić,
počeo je 2003. godine da se bavi organskom
proizvodnjom žitarica i povrća. Posle prelaska iz
konvencionalne u organsku proizvodnju, koji traje od jedne
do tri godine, 2006. svih devetnaest hektara na kojima se
prostiru Mamužićeve parcele dobilo je sertifikat i zvaničan
status organike.
Nastavak teksta
Vođe pojedinih sektora Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede Srbije sastali su se sa domaćim
agrarnim novinarima kako bi razgovarali o merama koje
ovo ministarstvo preduzima sa ciljem unaoredjenja
proizvodnje i plasmana poljoprivrednih proizvoda.
Nastavak teksta i prezentacije predstavnika
Ministarstva
NOVA KLASIFIKACIJA SRPSKIH VINA
Vina u Srbiji ubuduće će, umesto kao stona, kvalitetna,
vrhunska i čuvena, biti klasifikovana kao vina bez
geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom, pri
čemu će ona sa geografskim poreklom biti podeljena na tri
kategorije.
Nastavak teksta
AGROPRESS ORGANIZUJE
VESTI IZ SRBIJE
NARKO-RATARI NA ZABAČENIM NJIVAMA
GAJE INDIJSKE KONOPLJE
Na napuštenim imanjima u brdima van grada kriminalci
masovno uzgajaju indijsku konoplju. U poslednje dve
godine policija je na ovim mafijaškim „poljoprivrednim"
dobrima „obrala" više od pola tone marihuane
Kragujevačka policija u poslednje dve godine „obrala" je
sa napuštenih njiva više od pola tone indijske konoplje,
koju su „narko-zemljoradnici" uzgajali za prodaju!
DRAGIN: UDEO POLJOPRIVREDE ĆE BITI
VEĆI ZA DVA ODSTO
Udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP)
će
zbog
poskupljenja
poljoprivrednih
proizvoda
najverovatnije biti veći za oko dva odsto, rečeno je danas
na sastanku Odbora za poljoprivredu Privredne komore
Srbije (PKS).
Nastavak teksta
Nastavak teksta
KUVANA HRANA BEZ KONTROLE
Nacionalna organizacija potrošača upozorava da kuvanu
hranu u superkmarketima širom zemlje niko ne kontroliše.
Kuvanu hranu, pečena, pohovana mesa, dodatke jelima
koji se prodaju u supermarketima, u mnogim gradovima u
Srbiji, niko ne kontroliše, kaže potpredsednik Nacionalne
organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
Nastavak teksta
JURIJ BAJEC: POTREBNA DVA ZAOKRETA ZA
NOV MODEL RAZVOJA SRBIJE
SUFICIT SA CEFTA: NAJVIŠE IZVOZILI
ŽITARICE, UVOZILI STRUJU
Srbija je u prvih osam meseci ove godine ostvarila suficit
u razmeni sa zemljama regionalnog ugovora o slobodnoj
trgovini CEFTA od 866,6 miliona dolara, uglavnom
zahvaljujući izvozu poljoprivrednih proizvoda, podaci su
Republičkog zavoda za statistiku.
Nastavak teksta
SELO REŠAVA PROBLEM NEZAPOSLENOSTI
Novi model ekonomskog rasta Srbije zahteva dva
međusobno povezana zaokreta: jedan je od nerealnih
ambicija u potrošnji ka investicijama usmerenim na
modernizaciju industrije, poljoprivrede i produktivnih
usluga koje podstiču izvoz i obezbeđuju devizni priliv, a
drugi u sferi stvaranja što povoljnijeg poslovnog i
investicionog ambijenta gde su Vlada i državne institucije
glavna adresa, izjavio je danas Tanjugu ekonomski
savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.
Nastavak teksta
Beograd -- Srpska sela propadaju, a mogla bi da zaposle
veliki broj mladih, s obzirom na mogućnost plasmana
poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivreda je prošle godine izvezla robu vrednu dve
milijarde dolara. Dok Hrvatska, recimo, uvozi osamdeset
odsto hrane, Srbija od izvoza poljoprivrednih proizvoda
najviše zarađuje.
Nastavak teksta
VESTI IZ SRBIJE
ORGANSKA PROIZVODNJA ZA ODRŽIVI
ZAŠTITA GEOGRAFSKOG POREKLA I ROBNE
RAZVOJ
MARKE
Organska proizvodnja je značajna za multifunkcionalni
ruralni razvoj, jer obezbeđuje kvalitetnu i zdravstveno
bezbednu hranu i namirnice, uz očuvanje biodiverziteta i
brigu o zaštiti životne sredine za dug vremenski period,
izjavila je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu Branka Lazić.
Konkurencija predstavlja temelj tržišne ekonomije.
Dominantan položaj i monopol nisu zabranjeni, ali nije
dozvoljena zloupotreba te pozicije
Zaštita geografskog porekla i robne marke u oblasti
poljoprivrede, bila je tema seminara u Privrednoj komori
Srbije (PKS), koji je organizovao Biro za saradnju sa EU
PKS zajedno sa Projektom ‘’Tehnička pomoć Komisiji za
zaštitu konkurencije’’ (ACPC).
Nastavak teksta
SRBIJA NA IZVOZU VOĆA GODIŠNJE MOŽE
DA ZARADI MILIJARDU DOLARA
Za prvih sedam meseci ove godine Srbija je izvezla
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 1,1 milijardu
dolara, a uvezla za 558 miliona dolara, pokazuju podaci
Privredne komore Srbije.
Nastavak teksta
SETVA PŠENICE SKUPLJA ZA 20 ODSTO
Nastavak teksta
SELJAKU POTREBAN PREVODILAC
Srpska poljoprivreda mora da prevede i primeni 7.000
dokumenata i normativa iz EU, kaže dr Rajko Garić iz
Čačka
Čačak – Gradska uprava u Čačku objavila je juče
početak rada na projektu „Zaštita poljoprivrede od
štetočina, bolesti i nepogoda“ koji bi, prognozama i
praktičnim uputstvima, pomogao proizvođačima da
sačuvaju svoja polja i unaprede rod.
Nastavak teksta
VINSKI VITEZOVI UPOZORAVAJU: ČAŠU
VINA PRELIVAJU BROJNI PROBLEMI
Ovogodišnja setva pšenice biće za petinu skuplja od
lanjske, računica je Zadružnog saveza Vojvodine. Već je
izvesno da će najveći deo parcela biti zasejan mimo
optimalnog agrotehničkog roka, od 5-tog do 15-tog
oktobra, jer kasni berba kukuruza. Na početku setve
hlebnog žita, jedina dobra vest za proizvođače je da
pšenica ima dobru cenu, a taj trend biće, verovatno,
nastavljen.
Nastavak teksta
Procvat vinske kulture u Srbiji, iniciran i podržan od strane nadležnih državnih organa, a rado prihvaćen među
proizvođačima vina, koji tržištu nude sve kvalitetnija vina,
doprinoseći
time
porastu
takozvane
“vinske
kulture“, mogao bi biti ozbiljno ugrožen.
Nastavak teksta
Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a
Oglašavanje na veb sajtu
AGROPRESS-A
Veliki baner
Dimenzije: 436px × 72px
Cena:
-12 meseci 150.000 din.
-6 meseci 90.000 din.
-3 meseca 50.000 din.
-1 mesec
20.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama i
podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i
najave događaja mesečno
Veliki baner desno:
Dimenzije: 190px × 120px
Cena:
-12 meseci 100.000 din.
-6 meseci
60.000 din.
-3 meseca 33.000 din.
-1 mesec
13.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama
Baner na vestima:
Dimenzije: 220px × 92px
Cena:
-12 meseci 120.000 din.
-6 meseci
70.000 din.
-3 meseca 36.000 din.
-1 mesec
15.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim vestima i
podrazumeva postavljanje jednog saopštenja i
najave događaja mesečno
Mali baner desno:
Dimenzije: 185px × 76px
Cena:
-12 meseci 50.000 din.
-6 meseci: 30.000 din.
-3 meseca: 17.000 din.
-1 mesec: 7.000 din.
Napomena: Baner se prikazuje na svim stranicama
sajta. Pozicioniran je ispred modula “Kupi fotografiju”.
Kontakt:
www.agrobusinessconsulting.com
[email protected]
+381 64 178 1234
Agrobusiness consulting d.o.o. | Veselina Čajkanovića 29k 11010 Beograd, Voždovac, Srbija
Matični broj 20539666 | PIB 106104749
TR 285-0044115090001-93 Volksbank a.d. Beograd
Nova usluga AGROBIZNIS CONSULTING-a
PROMOTIVNI PAKETI
za direktno oglašavanje
Sa zadovoljstvom Vam saopštavamo da Vam
Agrobusiness Consulting, izvršni partner Udruženja
novinara za poljoprivredu AGROPRESS-a, može ponuditi
više paketa za reklamiranje, oglašavanje i objavljivanje
saopštenja.
Više o AGROBUSINESS CONSULTING-u
AGROBUSINESS CONSULTING ima saradnju sa
vodećim domaćim i stranim medijima, kompanijama iz
agrarnog
sektora,
privrednim
organizacijama,
obrazovnim
institucijama
i
Međunarodnim
organizacijama.
 Svakodnevno ažuriramo sajt AGROPRESS-a koji
dnevno ima 1200-1700 posetilaca.
 Sajt AGROPRESS-a je imao više od 220.000
unikatnih poseta!
 Poslednjih šest meseci, poseta sajt-a AGROPRESSa rasla je 20% mesečno.
 Na sajtu AGROPRESS-a su dostupne osnovne
informacije na najzastupljenijim svetskim jezicima.
Najčešći posetioci sajta AGROPRESS-a:
 Domaći i strani novinari koji prate poljoprivredu i
privredu Srbije uopšte, koji dobijene informacije
objavljuju preko svojih matičnih kuća i prosleđuju
ih svojim kolegama partnerskim organizacijama iz
sektora
 Poljoprivredni proizvođači koji koriste napredne
tehnologije
 Predstavnici domaćih i inostranih kompanija iz
agrarnog sektora
 Potrošači i organizacije za zaštitu potrošača
 Predstavnici ministarstаva poljoprivrede i drugih
državnih institucija, kao i nevladinih organizacija
 Predstavnici međunarodnih organizacija za razvoj,
finansijskih institucija.
Prema statistikama “Google Analytics”:
 Sajt AGROPRESS-a je u periodu od 7. marta do 6.
aprila 2010. godine imao 28.069 posetilaca, od čega
je bilo 65,89 % novih poseta iz 72 zemelje sa svih
kontinenata!
 Sajt AGROPRESS-a ima više od 800 stalnih čitalaca
koji sajt posećuju na dnevnom nivou
 Proteklih mesec dana, otvoreno je više od 52.000
stranica
 Najviše posetilaca pored Srbije je iz Hrvatske,
Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i
Makedonije
 Od ostalih zemalja, sajt AGROPRESS-a najviše
posećuju čitaoci iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD.
Zahvaljujući saradnji koju Agrobusiness Consulting ima
kako sa AGROPRESS-om, tako i sa drugim domaćim i
inostranim medijima, kompanijama i institucijama, u
mogućnosti smo da Vam ponudimo sledeće pakete:
Objavljivanje promotivnog teksta na web sajtu
www.agropress.org.rs
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu
AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca)
Cena: 100 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Slanje promotivnog teksta domaćim medijima
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a
(70 novinara koji prate poljoprivredu, 200 medija u
Srbiji, i predstavnika kompanija iz poljoprivrednog
sektora) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u Srbiji
(5.000 adresa)
Cena: 300 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Slanje promotivnog teksta stranim medijima
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Prevođenje teksta na engleski, nemački i španski jezik
 Slanje
promotivnog
teksta
članovima
IFAJ-a
(Međunarodno udruženja agrarnih novinara čiji su
članovi nacionalna udruženja iz 30 zemalja - 600
članova) kao i predstavnicima agrobiznis sektora u
Srbiji, regionu i šire (6.000 adresa)
Cena: 500 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Kombo
paket:
Slanje
promotivnog
teksta
domaćim i stranim medijima
 Obim teksta: 3000 karaktera, dve fotografije
 Slanje promotivnog teksta članovima AGROPRESS-a
(70 novinara koji prate poljoprivredu i predstavnika
kompanija iz poljoprivrednog sektora) i prijateljima
AGROPRESS-a
 Prevođenje teksta na engleski, španski i francuski jezik
 Slanje promotivnog teksta članovima članovima
AGROPRESS-a i IFAJA-a kao i predstavnicima
agrobiznis sektora u Srbiji i regionu (ukupno preko
6.000 adresa)
 Promotivni tekst će 24 sata biti „Glavna vest“ na sajtu
AGROPRESS-a (koji ima dnevno 1200-1700 čitalaca)
Cena: 700 EUR + PDV u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu NBS
Za tekst većeg obima od 3000 karaktera i sa više
fotografija: cena po dogovoru.
Ukoliko prepoznajete interes da iskoristite jedan od
ponuđenih promotivnih paketa, kontaktirajte nas radi daljih
aktivnosti telefonom na +381 (0)60 0712350 ili putem emaila na [email protected]
Tema broja:
ŽENE U AGROBIZNISU
15. OKTOBAR – MEĐUNARODNI DAN SEOSKIH
ŽENA
15. oktobra, dan pre Svetskog dana hrane, širom sveta se
obeležava Međunarodni dan seoskih žena. Cilji
obeležavanja su unapređenje položaja žena na selu i
naglašavanje bitne uloga žena u obezbeđivanju svetske
proizvodnje hrane. Žene na selu čine četvrtinu svetske
populacije i bitan je njihov doprinos u obezbeđivanju
održivog razvoja na selu. To se može postići samo uz
potpuno integrisanje žena u sve strategije ruralnog
razvoja.
Za AGROBIZNIS e-magazin su povodom Međunarodnog
dana seoskih žena izjave dale renomirane žena iz sektora
novinarstva, politike i privrede, koje su ukazale na realne
problemime žena u ruralnim područjima i o naporima i
predlozima da se poboljša njihov položaj.
koje se muče na selu, koje žive
bukvalno na margini, a imaju realne
šanse da postanu gazdarice u svom
domaćinstvu, da organizuju svoju
proizvodnju, da zarađuju i da na taj
način njihova domaćinstva imaju
budućnost. Emisija „Znanje imanje“
već sedam godina bavi se statusom
žene na selu, a od pre tri godine u
sarad nji sa Udruženjem novinara za
poljoprivredu AGROPRESS
intenzivno radimo na projektu
preduzetnica u agrobiznisu. Ovaj
projekat šest meseci podržavao je
USAID Agrobiznis projekat, a
očekujemo da će u narednih godinu
dana podržavati i Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede. Kroz naše obuke prošlo
je više stotina žena iz cele Srbije, a
potvrda uspešnosti sprovedenih
edukacija ogleda se u broju
registrovanih domaćinstava koja vode
dame na selu - gazdarice! Koristim priliku da svim vrednim
ženama u selima Srbije čestitam njihov praznik, da im
poželim uspeh u radu, kako na njivi tako i u kući. Ljiljana Kovačević, vlasnica „Pčelinjaka Kovečević“ u
Valjevu
Jasmina Nikitović-Stojičić, urednik emisije Znanje
imanje o položaju žena na selu
Ljiljana Kovačević, vlasnica „Pčelinjaka Kovečević“ u Valjevu u
intervjuu datom za Press objasnila je da put do uspeha nije bio ni
malo lak. Bavila se pčelarstvom pored posla za svoje potrebe i
potrebe porodice. Nakon otkaza na poslu, pčele su ostale jedino
što je imala, pa je od hobija napravila biznis. Pored meda, Ljiljana
Kovačević pravi i druge proizvode koji se baziraju na medu i voću.
Stalno se u medijima provlače podaci da nam sela umiru,
žene neće da se udaju za seljake… Opet, imamo i žene
Nastavak teksta
Tema broja:
ŽENE U AGROBIZNISU
„SVETSKO UDRUŽENE ŽENA SA SELA“:
9 MILONA ČLANOVA U 70 ZEMALJA
„Svetsko udruženje žena sa sela“ (Associated Country
Women of the World – ACWW) je najveća međunarodna
organizacija za ruralne žene. Ima jedinstven direktan
pristup problem, nudeći svojim članovima adekvatnu
podršku, prijateljstvo i praktičnu pomoć.
ACWW ima 9 miliona članova u 365 nacionalnih
organizacija u 70 zemalja.
Ciljevi ACWW
POVEĆANJE ŽIVOTNOG STANDARDA ruralnih žena i
porodica putem obrazovanja, obuke i programa za razvoj
zajednice.
PRAKTIČKA PODRŠKA svojim članovima i pomoć u
pokretanju programa za ostvarivanje prihoda.
DAVANJE GLASA ruralnim ženama na međunarodnom
nivou uz usku saradnju sa agencijama Ujedinjenih nacija.
Nastavak teksta
EKSKLUZIVNO ZA AGROBIZNIS E-MAGAZIN
POVODOM MEĐUNARODNOG DANA SEOSKIH
ŽENA:
Prof. dr Mirjana Milošević, državna sektretarka u
Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
PROJEKTI “SVETSKOG UDRUŽENJA ŽENA
SA SELA” U 2010. GODINI
Na koji način Ministarstvo podstiče žensko
preduzetništvo?
Razvijajući multifunkcionlnu organsku proizvodnju
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
podstiče aktivnosti vezane za žensko preduzetništvo.
Razvoj povrtarske proizvodnje na malom posedu, koju
mogu da obavljaju žene i mladi čini jedan od važnih
segmenata ruralnog razvoja. Na taj način se obezbeđuje
deo dohotka koji može biti značajan za ukupno finansijsko
ostvarenje na poljoprivrednom posedu. Pored toga
negovanje tradicije kroz ravoj narodne radinosti,starih
zanata, podsećanje na skoro zaboravljene recepte naših
baka, razvoj ručno rađene kozmetike, čini organsku
proizvodnju izuzetno atraktivnom u ovom momentu zbog
svega napred navedenog a što jesu aktivnosti žena na
selu.
Nastavak teksta
„Svetsko udruženje žena sa sela“ (Associated Country
Women of the World – ACWW) je najveća međunarodna
organizacija za ruralne žene sa 9 miliona članova u 365
nacionalnih organizacija u 70 zemalja.
U oktobru 2009. godine, ACWW održalo je sednicu gde
je ustanovljen plan rada za 2010. godinu, koji predviđa
finansiranje i sprovođenje velikog broja projekata širom
sveta. Najveći deo će se sprovoditi u Africi i Aziji, a
akcenat se stavlja na bolji pristup čistoj vodi za piće i
sanitaciji, jačanje kompjuterske pisemenosti i pomoći
ženama da samostalno stanu na noge. U Kamerunu će ACWW raditi na projektima tehnologija
internet komunikacije/ kompjuterska pismenost ruralnih
masa, ekonomsko jačanje žena kroz izgradnju kapaciteta
za samoodržavanje malog biznisa i mobilno
vodosnadbevanje osnovnih škola.
Nastavak teksta
Tema broja:
ŽENE U AGROBIZNISU
NEVIDLJIVI PREKOVREMENI RAD ŽENA NA
SELU
LOŠ POLOŽAJ ŽENA NA SELU
Kada bi se organizovao neki bizarni izbor za
najmarginalizovaniju društvenu grupu, za najnevidljivije
članove društva ili za one koji su pred nama, a o kojima ne
znamo ništa, žene koje žive na selu bi , ako ne i odnele
ubedljivu pobedu , sasvim sigurno stigle do finala.
Krajem 2009. godine Grupa za razvojnu inicijativu
Sekons objavila je rezultate svog istraživanja, koje je
pokazalo da su žene vlasnice tek jedne desetine seoskih
domaćinstava, a da 84% njih ne poseduje zemlju.
Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje njih 93 %, a
17 % nema ni zdravstveno osiguranje, jer nemaju svoj
novac - 74 % seoskih žena ima status pomažućeg člana
domaćinstva, što znači da su angažovane u porodičnom
poslu, ali nisu plaćene za taj rad. One za svoj rad ne
dobijaju nikakvu naknadu, pa praktično rade za puko
preživljavanje, za prenoćište i hranu, koju same uzgajaju i
same spremaju. U sezoni poljoprivrednih radova 65 %
žena radi duže od propisanog punog radnog vremena, bez
dana odmora.
Nastavak teksta
PROGRAM PODRŠKE RAZVOJU
PREDUZETNIŠTVA ŽENA U AGROBIZNISU
Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID
Agrobiznis projekat i Ekonomski insititut iz Beograda
otpočeli su sprovođenje Programa podrške razvoju
preduzetništva žena u agrobiznisu na području
Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
Program obuhvata obuku i dodelu bespovratnih
finansijskih sredstava za pokretanje posla u stočarstvu,
mlekarstvu, voćarstvu (jagodasto i drvenasto voće),
povrtarstvu, uzgoju i preradi pečuraka, prikupljanju i
preradi lekovitog bilja i šumskih plodova.
"Kroz obuku polaznice će se osposobiti da naprave
biznis plan za svoju poslovnu ideju uz pomoć predavača i
konsultanata Ekonomskog instituta.
Nastavak teksta
Žene su vlasnice tek jedne desetine seoskih
domaćinstava, 84 odsto njih ne poseduje zemlju, 93 odsto
ne uplaćuje invalidsko i penziono osiguranje, a 17 odsto
nema zdravstvenu knjižicu.
Kada bi se organizovao nekakav bizarni izbor za
najmarginalizovaniju društvenu grupu, za najnevidljivije
članove društva ili za one koji su nam pred nosom, a o
njima ne znamo ništa, žene koje žive na selu bi sasvim
sigurno stigle do finala, ako ne i odnele ubedljivu pobedu.
One rade od jutra do sutra, a pošto za svoj rad ne
dobijaju nikakvu naknadu, ispada da rade za puko
preživljavanje: prenoćište i hranu, koju same uzgajaju i
same spremaju. Osim što se svakodnevno suočavaju sa
lošim stanjem u kom se nalazi srpsko selo, one vode još
jednu bitku: sa patrijarhalnim mentalitetom, koji je još živ i
snažan.
O tome koliko žena u Srbiji živi na selu, kako i od čega
žive, gotovo da ne postoje nikakvi zvanični podaci.
Krajem prošle godine Grupa za razvojnu inicijativu
Sekons objavila je rezultate svog istraživanja koje je
pokazalo da su žene vlasnice tek jedne desetine seoskih
domaćinstava, a da 84 odsto njih ne poseduje zemlju.
Penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuje njih 93
odsto, a 17 procenata nema ni zdravstveno osiguranje.
Razlog je najčešće taj što nemaju svoj novac. Spisak
zapanjujućih rezultata do kojih je Sekons došao nastavlja
se podatkom da 74 odsto seoskih žena ima status
pomažućeg člana domaćinstva, što znači da su
angažovane u porodičnom poslu, ali nisu plaćene za taj
rad. U sezoni poljoprivrednih radova 65 odsto žena radi
duže od propisanog punog radnog vremena, bez dana
odmora.
"Budim se svakog jutra oko 5.30. Kakva jutarnja kafa,
dan počinjem u štali, sa kravama", kroz smeh priča
Mirjana Mišić (44), iz malog sela u gružanskom kraju,
tridesetak kilometara udaljenom od Kragujevca.
Nastavak teksta
VESTI IZ SVETA
KINESKI "EKO-GRAD" KAO MODEL ZA
PLAŽE KOJE NESTAJU
ALTERNATIVU U BUDUĆNOSTI
Na gradilištu u severnoj Kini, bilbord hvalisavo
predstavlja "grad kvalitetan za život", gde stanovnici mogu
da piju vodu sa česme, putuju javnim prevozom na čistu
energiju i uživaju u hektarima prekrivenim parkovima.
Za sada, ambiciozni poduhvat pod imenom: "Eko-grad",
pokriva 30 kvadratnih kilometara (11,6 kvadratnih milja)
neobradivih slanih ploča i nekadašnjih ribarskih sela i ima
više dizalica od turbina na vetar i neće biti završen za još
najmanje jednu deceniju.
Nastavak teksta
HRONIČNO GLADNO 166 MILIONA LJUDI U 22
ZEMLJE SVETA
Oko 166 miliona ljudi u 22 zemlje pati od hronične gladi
ili ima poteškoće da obezbedi dovoljnu količinu hrane,
navode u najnovijem izveštaju Agencije UN za hranu i
poljoprivredu (FAO) i Svetski program za hranu (WFP).
Ratovi, prirodne katastrofe i loše vladine institucije
doprinele su permanentnom stanju neuhranjenosti u oko
22 svetske zemlje, među kojima su i Avganistan, Haiti,
Irak, Somalija i Sudan, navode FAO i WFP.
Zamislite da vam omiljenu plažu do idućeg leta unište
erozija, beton ili ekološka katastrofa. Iako se to
najverovatnije neće desiti, sve je više plaža koje će uskoro
nestati s lica zemlje.
Odroni, zagađenje, podizanje nivoa mora, prekomerna
izgradnja i iskorišćavanje peska samo su neki od razloga
uništenja najlepših svetskih plaža. Izabrali smo nekoliko
mesta koja bi mogla da ostanu samo u sećanju.
Nastavak teksta
HOLANDJANI DOBILI ZAŠTITU
GEOGRAFSKOG POREKLA ZA SIREVE "GAUDA
HOLANDIJA" I "EDAMER HOLANDIJA"
Stalni komitet za zaštiitu geografskog porekla pri EU
danas je dao pozitivno mišljenje o zaštiti holandskih
proizvoda pod nazivom "Gauda Holandija" i "Edamer
Holandija"
Nastavak teksta
NOVE ENERGETSKE OZNAKE U EU
Nastavak teksta
PRVI DINOSAURUSI BILI KAO MACE
Prvi dinosaurusi su bili mali kao
mace, a onda su „vrlo brzo“, za
samo nekoliko desetina miliona
godina, narasli i postali vladari
planete, krvoločni predatori ili
džinovski
biljojedi,
tvrde
paleontolozi.
Paleontolozi su u Poljskoj pronašli
otiske veličine dva do četiri
santimetra – dakle baš kao kod
mačke.
Evropska komisija je predložila da oznake o potrošnji
energije prvi put dobiju i televizori, koji prosečno potroše
10% električne energije u domaćinstvu, kao i promene u
označavanju ostalih kućnih aparata.
Evropska komisija svom predlogu, koji zajednički moraju
odobriti Veće Evropske unije i Evropski parlament,
predlaže da se i na televizore počnu stavljati tzv.
energetske oznake.
Nastavak teksta
Nastavak teksta VESTI IZ SVETA
BUGARSKA KAŽNJENA SA 6,5 MILIONA EVRA
VEĆE ISKORIŠĆAVANJE OBNOVLJIVIH
ZBOG ALJKAVOSTI
IZVORA ENERGIJE U NEMAČKOJ
Evropska komisija (EK) kaznila je Bugarsku sa 6,5
miliona evra zbog nepravilnosti u korišćenju sredstava iz
programa SAPARD - saopštila je izvršni direktor
bugarskog Državnog fonda "Poljoprivreda" Kalina Ilieva.
"Kazna je izrečena Bugarskoj zbog nepoštovanja
procedure o višegodišnjem finansijskom sporazumu po
SAPARD-u i zbog aljkavosti prethodne vlade", naglasila je
ona.
Nastavak teksta
Sadnja obnovljivih sirovina u Nemačkoj zabeležila je novi
porast u prethodne dve godine.
Tokom setve u 2010. godini, biljne sirovine su zasađene
na oko 2,15 miliona hektara ili 18 odsto ukupnih nemačkih
poljoprivrednih površina.
HAPPY MEAL SE OPIRE PRIRODNOM
PROCESU RAZLAGANJA I DO ŠEST MESECI
Nastavak teksta
KULINARSTVO U SVETU - LEPOTA I
ZDRAVLJE
Šta imaju zajedničko Vladimir Lenin, King Tut i Mc
Donald-ov Happy Meal? Očigledno šokantnu otpornost na
prirodan ciklus razlaganja i biodegradabilnosti.
Ovaj uznemirujući podatak otkrio najnoviji projekat u
Njujorku, umetnik i fotograf Sali Dejvis, koji je kupio Mc
Donald-ov Happy Meal u aprilu i ostavio ga u svojoj kuhinji
da vidi kako će se održati tokom vremena.
Nastavak teksta
SADNJA VIŠE VRSTA („INTERCROPPING“)
POVEĆAVA PRINOS NA SITNIM POSEDIMA
Hrana sa svih strana sveta - Isprobajte jela iz Brazila,
Francuske, Tunisa, sa Kube, Islanda... Otkrijte čitav svet
novih ukusa i mirisa... I to kombinujući sastojke koje
možete kupiti u obližnjoj prodavnici. A sve to zahvaljujući
svetskom putniku i kuvaru Nenadu Gladiću i njegovoj
emisiji "Gastronomad".
Nastavak teksta
U OKEANIMA IMA NAJMANJE 750.000
NEOTKRIVENIH VRSTA
Prema studiji koju su sproveli univerziteti iz Pekinga i
nemačkog Hofenhajma, sadnjom dveju ili više vrsta
ratarskih kultura (tzv. „intercropping“), ratari povećava
prinos.
Prednost je u tome što ratari postižu optimalnu
iskorišćenost malih površina za kratko vreme.
Nastavak teksta
Okeani sveta puni su daleko raznovrsnijih oblika života
nego što se to prethodno mislilo, navodi se u Popisu
podmorskog života, kojeg je deset godina pravilo više od
2.700 naučnika uz preko 540 ekspedicija, prenosi
"Telegraf".
Nastavak teksta
AGROPRESS ORGANIZUJE
Štand Holandije na Zelenoj nedelji u
Berlinu
Fabrika duvana
Kotizacija za učesnike iz jadranskog regiona:
Samo 100 EUR
PRIRODNO IZ SRBIJE
SUŠENJE ŠLJIVA
Šljive su višegodišnje, drvenaste, listopadne biljke
cvetnice. Šljiva više nema toliki privredni značaj koji je
nekada imala, ali je i dalje naša najrasprostranjenija i
najvažnija voćka.Najveći deo proizvodnje šljive ostvaruje se
na brdsko-planinskim područjima. Relativno se lako brzo
razmnožava izdancima i kalemljenjem. Šljiva sazreva od
sredine juna do kraja septembra.
Kina je najveći proizvođač šljive, za njom dolaze SAD,
Rumunija, Nemačka, Francuska. Nekadašnja Jugoslavija se
nalazila na trećem mestu .Najvažniji centri proizvodnje šljive
su rejoni Valjeva i Zapadne Morave, a manji šljivarski rejoni
su: šumadijski, podunavski i ponišavski.
Postupak sušenja šljive podrazumeva više faza i sastoji se
od : izbora ploda, berbe plodova, priprema plodova za
sušenje i samo sušenje- dehidratacija.
DUVAN ČVARCI - SPECJALITET
VALJEVSKOG KRAJA
Srpsko nacionalno jelo od čiste svinjske masti. Postoje
dve vrste cvaraka:
duvan čvarci - hrskavi i presovani, i obični čvarci koji su
malo siroviji, odosno sa većom količinom masti.
Duvan čvarci su dobili ima po svom izgledu koji podseća
na iseckani duvan. Ovi čvarci najčešće se pripremaju u
Valjevskom kraju gde majstori ljubomorno čuvaju svoje
recepture. Neki kažu da je ključ uspeha u maloj količini
mleka koja se dodaje prilikom upržavanja- predpostavljate
da je mala tajna velikih majstora, o kojoj količini se radi. Evo mog predloga recepture, jednog od poznatijih
valjevskih majstora za duvan cvarke, pa ako je on mene
slagao lažem i ja vas. Iako sam i sama Valjevka, a i autor
ovog teksta, nisam ljubomorna i otkriću vam tajnu
pravljenja duvan čvaraka.
Nastavak teksta
Izbor plodova:
Kako u brojnim ogledima tako i u praksi dokazano je da se
od krupnijih plodova sa izraženim mezokarpom dobija suva
šljiva vrhunskog kvaliteta. Jedan od uslova je da dok su
sveči plodovi imaju masu najmanje 25gr. i preko 18% suve
materije, a najpogodnija šljiva za sušenje je sa 20% suve
materije.
Berba plodova
Plodovi šljive za sušenje beru se u svojoj punoj
tehnološkoj zrelosti.Plodovi moraju biti zreli, zdravi i
ujednačenog kvaliteta. Berba se obavlja pri suvom i ne
pretarano toplom vremenu. Način berbePod načinom berbe
plodova podrazumeva se obezbeđenje zdavih plodova bez
mehaničkih oštećenja. Na žalost te uslovi plodovi šljiva
često ne ispunjavaju jer je kod nas ustaljena praksa da se
šljive još uvek beru trešenjem i sakupljanjem sa zemlje,
prilikom čega dolazi do naprslina, gnječenja, primese zemlje
na plodovima i druge nečistće o čemu treba strogo voditi
računa. Ovakvi plodovi nisu adekvatni za sušenje.
Berbu šljive za sušenje treba obaviti pomoću uređaja za
branje šljiva. Ovaj uređaj sastoji se od prihvatnih krila.
Najčeše se koriste uređaji sa dva prihvtna krila niz koje
plodovi
bezbedno
padaju
u
ambalažu
za
transportoPriprema
plodova
za
sušenjePriprema
podrazumeva pranje plodova, klasiranje, kalibriranje po
veličini itd.
Nastavak teksta
KORISNI SAVETI
KAKO PROIZVODITI ORGANSKO GROŽĐE
Organska proizvodnja u vinogradarstvu datira iz
sedamdesetih godina prošlog veka. Njene osnovne principe
i standarde postavili su proizvođači vina iz Nemačke,
Francuske i Švajcarske. Danas je prisutna u skoro svim
evropskim, pre svega mediteranskim zemljama.
Najveće površine pod organskim vinogradima su u Italiji,
oko 54.000 hektara (45 % na Siciliji), potom u Španiji 21.000
i Francuskoj 10.200 hektara.U celoj Evropi ima oko 92.500
hektara, što znači da je udeo vinogradarstva u okvirima
organske poljoprivrede mali, svega oko jedan posto. U
mnogim
zemljama
projekte
ovakve
proizvodnje
subvencioniše država, a u Italiji i Nemačkoj su deo
programa EU i svaki proizvođač godišnje dobija pomoć od
500 do 750 eura po hektaru.
Ovakva proizvodnja organizovana je, istina skromno i u
Vojvodini. U vinogradu „Navip-Fruškogorca“ u Petrovaradinu
od 1994. godine uzgaja se grožđe po organskim principima.
Moderna plantaža oslanja se na rub Nacionalnog parka
„Fruška gora“ i može se reći da je „pred vratima” Novog
Sada.
Sorta „rizling talijanski“ na ovoj plantaži uzgajan je na tri
hektara do 1998.godine, a potom je površina povećana na
šest hektara. Grožđe za novi tip vina, tzv. "eko-vino",
proizvodi se po međunarodnim standardima za organsku
proizvodnju (IFOAM), uz stalnu inspekcijsku kontrolu.
Promocija „rizlinga talijanskog“, prvog ekološkog vina sa
sertifikatom, održana je
na 63. međunarodnom
poljoprivrednom sajmu u
Novom Sadu pre deset
godina.To je kvalitetno,
belo
suvo
vino
sa
geografskim
poreklom,
rezultat rada stručnog
tima agronoma i enologa.
Ovaj projekt je uspešno
povezao tradicionalnu i savremenu organsku proizvodnju
grožđa i vina.
Celi proces proizvodnje uspešno vodi mr. Vesna Robotić,
koja je i autor ovog projekta.
Zdravo grožđe - kvalitetno vino
Vinogradarstvo po principima organske
poljoprivrede podrazumeva proizvodnju
zdravog grožđa i kvalitetnog vina.
Uvažavaju
se
biološki
zakoni,
podržavaju i unapređuju prirodna
plodnost i biološki procesi u zemljištu,
koristi njegova mikrobiološka aktivnost
koja doprinosi pravilnoj ishrani loze.
Obrada zemljišta svodi se na najmanju
meru, a upotreba mineralnog đubriva i
sintetičkih pesticida u zaštiti je
zabranjena.
Stalnom kontrolom proizvodnje, koja se
uklapa u zaštitu životne sredine,
organsko vinogradarstvo osigurava
kvalitet, očuvanje okoline i ljudskog
zdravlja. Magični trougao koji čini
njegovu suštinu je balans između
ekologije, ekonomije, kvaliteta grožđa i
vina.
Osnovno je pridržavati se principa na kojima se
proizvodnja zasniva. Pre svega, vinograd mora biti dovoljno
udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada sa
klasičnom proizvodnjom. U
blizini treba posaditi pojas
drveća i grmlja, jer to
povoljno utiče na prisustvo
korisnih
organizama
i
stabilnost agro-ekološkog
sustava. Sadržaj štetnih
materija u zemljištu mora
biti
ispod
propisanih
vrednosti. Ako su se
prethodne
godine
primenjivali
sintetički
hemijski preparati, za organsku proizvodnju mora se čekati
godinu-dve.
Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju
donosi ovlaštena osoba iz licencirane institucije posle
kontrole zemljišta, vode i vazduha.
Nastavak teksta
AGROPRESS
PROGRAM STUDENTSKE PRAKSE
AGROPRESS je uvideo potrebu za pružanjem šanse studentima da kroz praktičan rad u našoj organizaciji
primene znanja stečena tokom obrazovanja i unaprede svoje veštine u praktičnom radu, za šta im se retko
pruža prilika.
Nedavno smo pokrenuli program studentske prakse za studente Poljoprivrednog fakulteta, Fakulteta
političkih nauka, kao i FON-a, Ekonomskog i Filološkog fakulteta. Tokom četiri meseca prakse, studenti će
imati priliku da rade u našem dinamičnom okruženju, sarađuju sa iskusnim novinarima, sreću zvaničnike i
menadžere velikih kompanija, što će svakako značajno doprineti njihovom boljem razumevanju
poljoprivrednog sektora kako u zemlji tako i u regionu.
Nakon obavljenih intervjua i selekcije, delegirani studenti će u periodu od četiri mesaca aktivno učestvovati
u radu AGROPRESS-a, a po završetku tog perioda dobiće sertifikat o završenoj praksi.
Da u našoj zemlji postoji potreba da studenti uz fakultet unapređuju svoje veštine praktičkim radom u
organizacijama pokazuju brojni primeri mladih ljudi koji po diplomiranju imaju poteškoće da se zaposle.
Prakse i stručne obuke bitne su za buduću poslovne karijere i profesionalni razvoj mladih ljudi. Svedoci smo
da pojedini studenti završnih godina ne poseduju elementarna znanja svojstvena za srednjoškolce.
U nastavku predočavamo primer jedne prijave za obavljanje programa prakse koji potvrđuje gore navedenu
činjenicu.
Posvotani,
posle upoznavanja sa Vasim oglasom na sajtu
Centra za ravzoj karijere javilo se veliko
interesovanje za prijavu. Poitcem iz porodice
koja ima visegeneracijsku zemljoradnicku
tradiciju i svakodnevno pomsatram koliko je
nepradve svaljeno na ljude koji su nasa ''hrana''.
Smatram za veliki poziv bavljenje tim
problemom! Apsolvent sam na Fakutletu
politickih nauka, na smeru novinarstvo i
komunikologija.
Ako prepoznajete interes da budete deo AGROPRESS-ovog programa studentskih praksi i želite da
apsolvirate praksu u našoj organizaciji, možete poslati motivaciono pismo, biografiju i sliku na e-mail
adresu:
[email protected]
ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-A:
BESPLATNI PRAVNI SAVETI
[email protected] ili direktno
[email protected] i
[email protected]
AGROPRESS je omogućio svojim članovima i
prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš
advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i
ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).
Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila
Čitalac iz Beograda je pitao:
KAKO IZVRŠITI PREVOĐENJE UDRUŽENJA
GRAĐANA U APR
Odgovor advokatskog tima:
Donošenjem Zakona o udruženjima („Službeni glasnik
RS“ br. 51/2009 od 14. 07. 2009. godine) nastala je
obaveza da postojeća udruženja izvrše takozvano
„prevođenje“ odnosno upis usklađivanja u Registar
udruženja koji se vodi pred APR-om, kao nadležnim
organom za registraciju ovih pravnih subjekata. Pomenuti
zakon predviđa rok od 18 meseci, počev od
Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne
probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i
davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje
pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja
novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave
kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno
izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za
konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.
U svakom broju Agrobiznis e-magazina u okviru
rubrike PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM, naši advokati
će davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine
zakonske propise.
22.10.2009.godine za obavljanje ovog usklađivanja. Upis
usklađivanja u Registar udruženja vrši se bez naknade i
traje do 22.04.2011. godine podnošenjem prijave za upis
i propisane dokumentacije. Podneta dokumentacija, koja
pre svega podrazumeva podnošenje osnivačkog akata
mora biti usklađena sa Zakonom o udruženjima. Najveća
novina koju je predvideo Zakon a koja je ujedno i izazvala
najviše polemika je obaveza da naziv udruženja mora biti
registrovan na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Pored
toga udruženje ima obavezu da u pravnom prometu svoj
naziv koristi onako kako je registrovan, odnosno ćiriličkim
pismom.
Nastavak teksta
NAJAVE DOGAĐAJA
NACIONALNA KONFERENCIJA—
AGROBIZNIS SRBIJE 2011. GODINE
26.10.2010. godine, Narovna banka Srbije, Nemanjina 17, Beograd
Organizator: AGROPRESS
V FESTIVAL MEDA
16.10.2010. godine, Odžaci
Organizator: Pčelarsko društvo „Suncokret“
BALKAN TOUR 2011—SRBIJA
18-23. maja 2011. godine, Beograd, Novi Sad, Valjevo
Organizator: AGROPRESS
Detaljnije
AGROBIZNIS RECEPT
Salata od zelenog paradajza
Salata od zelenog paradajza
Sastojci: 6 kg zelenog paradajza, 1/2 l ulja, 7 dl jabukovog
sirćeta, 4 supene kašike soli (do vrha pune), 4 supene
kašike šećera (do vrha pune), 200 g usitnjenog bijelog luka
(2 glavice).
Priprema:
Paradajz oprati, posušiti, poredati na pleh, i peći na
najjačoj temperaturi 15 do 20 minuta, ne više, u zavisnosti
od veličine, dok se ne smežura. Kad se malo ohladi, isjeći
na pole, ili četvrtine, opet zavisno od veličine.
Umeđuvremenu pomiješati ostale sastojke da se sjedine.
Puniti tegle, ne baš do vrha, i onda preliti dobijenom
tečnošću, poklopiti.
Poželjno je, za vrijeme toplijih dana rane jeseni, ovu salatu
držati u frižideru, ali u hladnijim krajevima i ne mora tako
biti. Dobro je napomenuti da je poželjno bijeli luk što bolje
usitniti.
AGROBIZNIS HUMOR
Šta pita svinja utičnicu?
Ko je tebe bre zabetonirao!?
Vraćaju se 2 mrava iz lova na slonove, pa pita prvi:
Jesi li nešto ulovio?
Jok!
Lažeš! Šta ti je to među zubima?!
Izlazi orao pijan iz kafane, staje na liticu i raširi krila.
Posle nekoliko sekundi spusti krila i kaže:
Ma, ipak ja idem peške kući.
Koja životinja ima dve sive i dve smeđe noge?
- Slon koji ima proliv.
O AGROPRESS-U
Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni
cilj oživljavanje i
unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne
federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog
odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.
Do sada, Udruženje je organizovalo više od 80 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.
Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih
članova – kompanija.
———————————————–——-—
Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković
Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić
Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milica Proročić
PRIJATELJI BROJA:
INSTITUT ZA HIGIJENU I
TEHNOLOGIJU MESA
10 % popusta za članove i
prijatelje AGROPRESS-a
Download

AGROBIZNIS - Agropress