sp e ci j alno i z d anj e
2012/13
Republika Srbija
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite
životne sredine republike Srbije
2
Zelena Srbija
2012/13
Danas je važnije nego ikad očuvati životnu sredinu.
To nije teško. Sve što treba je da svakodnevno učinimo
po jednu malu promenu na Slično,
bolje.
ali ipak drugačije...!
Zelena Srbija
2012/13
3
sadržaj
5
specij alno iz d anj e
6
Menjati zakone,
ali i navike građana
Ratko femić
Nema razvoja bez ulaganja
u životnu sredinu
Zorana Mihajlović,
Ministarka energetike, razvoja i
zaštite životne sredine
10 Budućnost građana EU
zavisi od zaštite životne
sredine
Rajner Frojnd, program
menadžer za zaštitu životne
sredine u Delegaciji EU u Srbiji
2012/13
UREDNIK
Ratko Femić
[email protected]
pomoćnik UREDNIKa
Vera Pullen
[email protected]
ART DIREkTOR
Ilija Petrović
[email protected]
grafički dizajner
Meri Ivanovska
[email protected]
12 Planiranje i upravljanje
životnom sredinom
MENADŽERI PROJEKTa:
Biljana Dević
[email protected]
Nataša Nešić
[email protected]
Svetlana Okanović
[email protected]
Jelena Bulić
[email protected]
14 Primena EU propisa
- €10 milijardi
toni petrović, savetnik
ministra energetike, razvoja i
zaštite životne sredine
posebna zahvalnost:
Dejan Mileković, savetnik
Ministarstvo energetike, razvoja
i zaštite životne sredine
IZVRŠNI DIREKTOR aim
Ruža Ristanović
[email protected]
16 Jaz između propisa EU i
realnog stanja na terenu
Zoran Sretić, Kancelarija za
pridruživanje EU
GENERALni MenadžER
Ivan Novčić
[email protected]
FINANsijski direktor
Ana Besedić
[email protected]
17 Četiri decenije
ozelenjavanja
nataša savić, direktor RIO
MenadžER izdanja
Tanja Banković
[email protected]
FOTOGRAF:
Zoran Petrović
17 Liftovi koji štede
Schindler
štampa
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72, Subotica
Zelena Srbija 2012/13 izdaje
alliance international media
uz podršku Ministarstva energetike,
razvoja i zaštite životne sredine.
18 Upravljanje otpadom
Makenzijeva 67,
11000 Beograd, Srbija
T +(381 11) 2450-508
F +(381 11) 2450 122
E-mail: [email protected]
www.allianceinternationalmedia.com
ISSN no: 1451-7833
Sva prava zadržana
alliance international media 2012
20 Reciklažna industrija u
Srbiji se ubrzano razvija
Hranislav Stojković,
Pomoćnik ministra energetike
razvoja i zaštite životne sredine
Ovo izdanje je oditovano
22 Lideri u reciklaži EE otpada
Vujadin šćekić, direktor
kompanije Jugo-Impex, Niš
ABC Serbia
4
24 G
rejanje na komunalni
otpad: pro et contra
Alternativni izvori energije
Zelena Srbija
2012/13
36 Z aštita vazduha
38 E vropski nivo upravljanja
kvalitetom vazduha
Prof. Dr. Vladan Zdravković,
državni sekretar u Ministarstvu
energetike, razvoja i zaštite
životne sredine
40 S rbija je mnogo bučna
Buka i eu
25 N
ova usluga
u Sekopaku
Upravljanje kontaminiranim
ambalažnim otpadom
41 Z ačeci održivog
transporta u Beogradu
Transport bez automobila
26 Upravljanje vodama
42 O
bnovljivi izvori energije
28 G
radovi u Srbiji
ne prečišćavaju
otpadne vode
Mirko Grubišić,
Pomoćnik ministra energetike,
razvoja i zaštite životne
sredine
44 K
oristićemo više energije
iz obnovljivih izvora
Dejan Trifunović, pomoćnik
ministra za energetiku, razvoj i
zaštitu životne sredine
30 GLOBALNA EKOLOGIJA
27
O
stvarenje plavo
zelenog sna
Profesor Dr. Čedo
Maksimović
33 K
valitetni prečistači
otpadnih voda
Slobodan Škundrić,
direktor kompanije BWC
Beograd
34 E kološko čišćenje
– bez vode i hemije
Cleaning System
Serbia D.o.o.
35 C
oca Cola čuva
Dunav
Zaštita voda
46 J apanski standardi
u srcu TENT-a
Petar Knežević, direktor
privrednog društva
Termoelektrane „Nikola Tesla“
Obrenovac
47 I skoristimo
energiju vetra
Maja Turković, direktor
kompanije Wind Park Plandiste
48 O
bnova vlažnih staništa
na području Mure, Drave
i Dunava
Zaštićena područja
49 O
dgovorno poslovanje
pomaže razvoj ekoturizma
Zaštićena područja – Vlasina
50 NA
PS brine
o prirodnom blagu
Zaštićena područja
Uvodnik
Ratko femić
Menjati zakone,
ali i navike građana
Ekološki problemi među ključnim
su obeležjima današnje civilizacije.
Evropska zajednica je još početkom
sedamdesetih godina 20. veka
počela intenzivnije da se angažuje
u ovoj oblasti, a zaštita životne
sredine tek odnedavno aktivnije
ulazi u javni diskurs u tranzicionim
zemljama centralne i istočne Evrope
S
pokazala izvestan napredak, ali da i dalje postoje
oblasti u kojima je potrebno uložiti dodatne napore
u smislu implementacije evropskih propisa. Prema
tom dokumentu treba popraviti upravljanje vodama,
kontrolu industrijskog zagađenja, zaštitu prirode i
kvalitet vazduha, podići svest o klimatskim promenama, ojačati administrativne kapacitete i saradnju
među institucijama.
Primena poglavlja o životnoj sredini zahteva
značajne finansijske i administrativne resurse. Rajner Frojnd, iz Delegacije EU u Srbiji, kaže da je zbog
tog poglavlja EU primila najveći broj zahteva za produženjem rokova.
Za ispunjenje svih evropskih direktiva u oblasti
zaštite životne sredine Srbiji će biti potrebno oko
10.6 milijardi evra do 2030. godine.
Iako se često o primeni evropskih standarda razmišlja kao o nametnutoj obavezi, činjenica je da ova
ulaganja nisu samo trošak. Kada govorimo o ulaganju u zaštitu živitne sredine i obnovljive izvore energije istovremeno govorimo i novom zapošljavanju,
poboljšanju energetskog bilansa zemlje, kvaliteta
života i zdravlja građana.
U poslednjih 10 godina EU je odobrila Srbiji oko
500 miliona evra za projekte zaštite životne sredine.
Srbija koristi pomoć od fonda IPA, a to su sredstva za
jačanje kapaciteta za sprovođenje EU propisa i konvencija u oblasti zaštite životne sredine. Osim finansiranja iz IPA i drugih EU fondova, ekološke projekte
su pomagali i bilateralni donatori, pojedine članice EU
koje su spremne da podrže lokalne konkretne ekološke projekte. Ipak, dodatni operativni troškovi moraju
rbiju kao kandidata za pristupanje EU očekuje
mnogo posla i ulaganja u harmonizaciju zakonodavstva sa evropskim direktivama, a zatim i
primena novih propisa. Zorana Mihajlović, ministarka energetike razvoja i zaštite životne sredine kaže
u intervjuu za Zelenu Srbiju da je pre razgovora o
zakonima neophodno raditi na promeni navika i svesti građana, privrede, ali i promeni državne politike
prema oblasti zaštite životne sredine.
Rezultat tih aktivnosti trebalo bi da bude usaglašavanje sa evropskim standardima u cilju zaštite i unapređivanja kvaliteta životne sredine, zaštite
ljudskog zdravlja i obezbeđivanja racionalnog korišćenja prirodnih resursa.
Značaj zaštite životne sredine, kao dobro od opšteg interesa, ugrađen je u temeljne
odrednice politike Evropske unije, a
Za ispunjenje svih evropskih direktiva u oblasti
čak jedna trećina evropskog zakonozaštite životne sredine Srbiji će biti potrebno
davstva odnosi se na tu oblast. Kada je
oko 10.6 milijardi evra do 2030. godine
u Srbiji pridruživanje klubu modernih
da se plaćaju iz budžeta zemlje kandidata. Prema proevropskih država postalo spoljnopolitički prioritet
cenama Ministarstva energetike, razvoja i zaštite žisačekala nas je barijera. Stanje na terenu je, najblavotne sredine potrebe za dodatno plaćanje iz budžeta
že rečeno – zapušteno.
do 2018. godine biće oko 360 miliona evra.
Srbija nema razvijenu “zelenu” infrastrukturu,
Na stranicama koje slede sabrani su najrelevanskupe sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, na
tniji sagovornici iz oblasti zaštite životne sredine.
našim saobraćajnicama se i dalje voze automobili
Njihovi odgovori nude rešanja koja vode računa da
sa starim dizel motorima, ulje, nafta i so sa puteva
prirodni resursi mogu da zadovolje potrebe sadašzavršavaju u zemlji, a i dalje smo, prema evropskim
njih generacija, bez ugrožavanja mogućnosti budustandardima, mnogo bučni. Treba istaći da je Izvećih generacija da zadovolje te iste potrebe. «
štaj o napretku Srbije iz 2012. potvrdio da je Srbija
Zelena Srbija
2012/13
5
Intervju
Zorana Mihajlović, Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Nema razvoja bez ulaganja
u životnu sredinu
Danas se o životnoj sredini
razmišlja samo kada je potrebno
doneti neki zakonski akt, a radi
ulaska u EU, ili o životnoj sredini
kao ogrmnom trošku i samim tim
teškom bremenu za Srbiju. Međutim
pitanje zdravije životne sredine je
pitanje zdravlja i opstanka građana
Srbije ali je i pitanje budućeg
razvoja Srbije
Zdravlje
građana
Direktna korist
po zdravlje
građana Srbije je
na prvom mestu.
Ako smo, kako to
kažu ekonomisti,
deindustrijalizovali
zemlju prethodnih
godina, to ne znači
da treba da je
uništimo prljavim
tehnologijama
zarad profita, niti
da preskačemo
propise u ime bilo
čije zarade.
nu ne može da se pohvali dobrim stanjem životne sredine. Što je zemlja u lošijem ekonomskom
stanju to se manje vodi računa o životnoj sredini.
Mi smo zemlja u kojoj su ukupni emitovani gasovi i suspendovane čestice u vazduhu i do 14
puta veće nego što je dozvoljeno, od azot oksida,
ugljen monoksida, ozona, sumpordioksida.
Rekla bih da su sve oblasti zaštite životne
sredine kritične u Srbiji, i sva su od vitalnog značaja za zdravlje ljudi, od nepostojanja deponija,
reciklažnih centara, do teških takozvanih „crnih
rupa“ u stanju životne sredine. Ne treba zaboraviti
ni problem buke. To je sve ono sa čime moramo
da se suočimu u procesu pristupanja EU. Među-
M
inistarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović imaće u
mandatu ove Vlade mnogo posla da obavi
u svom resoru. Samo kada je reč o stanju u oblasti zaštite životne sredine Srbija
bi trebalo mnogo da se potru- Pre razgovora o zakonima mislim da je
di da uhvati korak sa razvijenim neophodno više raditi na promeni navika i svesti
evropskim državama koje imaju ne samo kod građana već i kod privrede, odnosno
razvijenu „zelenu infrastruktudržavne politike u zaštiti životne sredine
ru“ i stalno ulažu u nju. Reč je i o
velikim izdacima, a ministarka Mihajlović kaže za tim ja to ne doživljavam kao nametnutu obavezu,
Zelenu Srbiju da ih ne bi trebalo posmatrati samo već kao potrebu da se učini sve da naši građani
kao trošak, jer se radi i o novom zapošljavanju i žive u kvalitetnijem okruženju. Zdravlje trenutne
i budućih generacija treba da nam bude motiv da
poboljšanju energetskog bilansa zemlje.
„Direktna korist po zdravlje građana Srbije je, primenimo evropske standarde i kod nas.
ponavljam na prvom mestu“, kaže ministarka
» Kakvi su planovi ministarstva za rešavanje ove
Mihajlović.
situacije?
» Kako ocenjujete stanje životne sredine u Sr- - Srbija ima usvojene programe i strategije i mnoge akcione planove u oblasti zaštite životne sredibiji? Koje su po Vama oblasti najkritičnije?
- Mislim da danas ni jedna zemlja u našem regio- ne. Ono što je bio problem u prošlosti verujem da
6
Zelena Srbija
2012/13
Koristi
Koristi koje će Srbija imati od
sprovođenja zakona i njihove
implementacije ali i od donošenja
novih zakona prevazilaze
procenjene troškove u ovoj oblasti.
Finansiranje
Najzahtevniji sektori su otpad,
vode i sektori industrijskog
zagađenja i naravno da je najviše
zastupljeno finansiranje iz IPA i
drugih fondova.
više neće biti u budućnosti, a to je njihova realizacija, i što je najvažnije kontrola realizacije.
Samo Strategijom upravljanja otpadom (2010
– 2019) predviđeno je formiranje 29 reciklažnih
centara za upravljanje komunalnim otpadom, sa
pripadajućim deponijama, kao i izgradnja 12 reciklažnih centara za upravljanje otpadom do kraja
2014. godine.
Na žalost danas se ne možemo pohvaliti dobrom dinamikom, jer ima 7 reciklažnih centara
(Kikinda, Lapovo, Leskovac, Jagodina, Užice, Pirot i
Pančevo) i dve sanitarne deponije (Gornji Milanovac, Inđija i Vršac).
Plan prioriteta investiranja u zaštitu životne
sredine Ministarstva energetike, razvoja i zaštite
životne sredine i Vlade jesu regionalne deponije,
reciklažni centri i sređivanje crnih rupa u životnoj
sredini (od Bora, Pančeva, do Zajače).
Naš cilj je da se podigne efikasnost prerade
otpada, i sređivanje ne samo otpada kao sekundarne sirovine, već tretiranje opasnog otpada koji
nema upotrebnu vrednost, odnosno njegovo trajno zbrinjavanje.
Imajući u vidu ozbiljne probleme u sprovođenju zakona, uredbi i pravilnika a na štetu građana,
ali i privrede možda najvažnije što kao ministar
zahtevam jeste kontrola odnosno efikasan i stručan rad Inspekcijskih službi.
Inspekcijske službe će biti centralizovane, kadrovski i resursno ojačane, a ljudi koji budu radili
ove poslove će rotirati svoja radna mesta. Razloga
je puno, jer ono što su u prethodnom periodu inspektori potpisivali sramota je bilo i za struku, a
kamoli Ministarstvo.
» U kojoj je fazi usaglašavanje zakona iz Vašeg
resora sa propisima EU, po pitanjima zaštite
životne sredine?
- Pre razgovora o zakonima mislim da je neophodno više raditi na promeni navika i svesti ne samo
kod građana već i kod privrede, odnosno državne politike u zaštiti životne sredine. Danas se o
životnoj sredini razmišlja samo kada je potrebno
doneti neki zakonski akt, a radi ulaska u EU, ili o
životnoj sredini kao ogrmnom trošku i samim tim
teškom bremenu za Srbiju. Međutim pitanje zdravije životne sredine je pitanje zdravlja i opstanka
Prioriteti
Plan prioriteta investiranja u zaštitu
životne sredine Ministarstva i
Vlade su regionalne deponije,
reciklažni centri i sređivanje crnih
rupa u životnoj sredini.
građana Srbije ali je i pitanje budućeg razvoja Srbije. Stopa nezaposlenosti je prešla 28%, a stopa
radne aktivnosti i stopa zaposlenosti su pale na
najniži nivo u poslednjoj deceniji.
Nema privrednog razvoja niti investicija bez
novih tehnologija, i ulaganja u životnu sredinu.
U oblasti zaštite životne sredine u proteklom
Ova Vlada je za sada efikasna i brza,
i to je ono što mi odgovara
periodu je bilo zloupotreba, zbog čega su i neke
dobre ideje morale da budu zaustavljene. Činjenica je da zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine ukoliko je Fond sufinansijer nekog projekta
nije bilo obaveze javnog poziva. Samo kroz ovaj
Fond je godišnje prolazilo preko pet milijardi dinara, a rezultat je zaista porazan. Odlukom Vlade,
Fond je ukinut, a te poslove obavljaće Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i
Ministarstvo finansija.
Kriterijumi su jasni, pregledni i pre svega javni.
U samoj oblasti životne sredine mi ćemo poboljšati sprovođenje Direktive o uticaju na životnu
sredinu, posebno proces konsultacija javnosti i kvaliteta dijaloga sa nevladinim sektorom, ali ćemo podići na viši nivo efikasnost Agencije za zaštitu životne sredine. Unutar ove Agencije biće uspostavljen
Centar za upravljanje životnom sredinom (u okviru
projekta koji finansira Vlada Kraljevine Norveške)
i koji omogućava praćenje generisanja i upravljanja
otpadom u preduzećima na dnevnom nivou.
Zelena Srbija
2012/13
7
Gašenjem Agencije za hemikalije, delatnosti su
prenete pod okrilje Ministarstva i moram naglasiti
da je ovo veoma važna oblast i da je interes Vlade
da se posebna pažnja posveti oblasti upravljanja
hemikalijama i biocidnim proizvodima.
Srbija ni danas nema sveobuhvatnu strategiju u oblasti klimatskih promena, koju planiramo
da izradimo u 2013.godini. Veliki je posao pred
nama jer pitanje klimatskih promena mora da
ko se omogući kogenerativnost budućih postrojenja za uništavanje otpada možemo govoriti i
o poboljšanju energetskog bilansa zemlje. Reciklažom se optimizuju troškovi sirovina i kreće
ka održivom razvoju. Direktna korist po zdravlje
građna Srbije je, ponavljam na prvom mestu.
Ako smo, kako to kažu ekonomisti deindustrijalizovali zemlju prethodnih godina, to ne znači
da treba da je uništimo prljavim tehnologijama
zarad profita, niti da preskačemo propise u ime
bilo čije zarade.
» Iz kojih izvora će se finansirati projekti zaštite
životne sredine i da li se može računati na predpristupne fondove EU?
- Politika EU na polju zaštite životne sredine
posebno je opisana u Poglavlju 27, a kroz Nacionalnu strategiju za aproksimaciju oblasti životne sredine ukupni troškovi za ispunjenje svih
pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine su
preocenjuju na oko 10,6 mlrd evra u period 2011
– 2030. i to u zemljama EU i kandidatima. Sama
strategija podrazumeva dva nivoa instrumenata kroz strategiju za pojedinačne sektore, i planove
za implementaciju direktiva.
Najzahtevniji sektori su otpad, vode i sektori
industrijskog zagađenja i naravno da je najviše
zastupljeno finansiranje iz IPA i drugih fondova.
Dodatno operativni troškovi ne mogu da se plaćaju iz međunarodnih izvora veći iz
Najzahtevniji sektori su otpad, vode i sektori
budžeta zemlje kandidata. Mi procenjujemo da su potrebe za dodatindustrijskog zagađenja i naravno da je najviše
nim funkcionisanjem iz budzeta do
zastupljeno finansiranje iz IPA i drugih fondova
2018.godine oko 360 miliona evra.
bude integrisano u sektorske politike i strategije,
kao što se mora ojačati nacionalni kapacitet za » Da li ste zadovoljni učinkom Ministarstva, po
završetku prvog tromesečja?
nadzor i izveštavanje.
- Vlada je fomirana u trenutku teške ekonomske,
» Kolika je procena troškova sprovođenja pro- socijalne i političke situacije.
I oblast energetike ali i životne sredine ne
pisa u oblasti životne sredine?
- Koristi koje će Srbija imati od sprovođenja za- mogu za par meseci da daju rezultate, ali sam zakona, podzakonskih akata, pravilnika i njihove dovoljna što smo pored detaljne analize stanja,
implementacije ali i od donošenja novih dodat- pokrenuli donošenje sistemskih mera u ovoj oblanih zakona prevazilaze sve procenjene troškove sti. Naše je opredeljenje da sve što se u ovoj oblau ovoj oblasti. Za nas je značajno da prihvatimo i sti radi bude javno i pregledno, kao i da kriterijumi
poštujemo direktive EU jer će se na taj način ure- budu poznati javnosti. Smatram da je neophodditi odnosi u životnoj sredini u Srbiji. Mnoge su no da se ima jača veza sa civilnim sektorom, ali
procene i mere se stotinama miliona evra, u zavi- ne kao u prethodnom periodu gde su samo neki
predstavnici civilnog sektora imali prolaz do Minisnosnosti od perioda posmatranja.
Primera radi procenjeni troškovi kapitalnih starstva i Ministra, već naprotiv svi koji mogu da
ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje ponude ideje što za unapređenje postojećih zaotpadom do 2019. godine iznose blizu 500 mi- konskih okvira, što za nove. što da nam ukažu i pomognu da probleme krenemo brže da rešavamo.
liona evra.
To se ne sme posmatrati samo kao trošak. Pre
svega tu je reč i o novom zapošljavanju, a ukoli- » U nekim oblastima zaštite životne sredine,
8
Zelena Srbija
2012/13
Nije moguće raditi kao ostrvo ni jedan posao, te
nadležnosti su podeljene između više ministarstava. Da li ste zadovoljni saradnjom sa drugim upućenost na druga ministarstva se podrazumeva.
Ova Vlada je za sada efikasna i brza, i to je ono
ministarstvima?
- Ne može se raditi zaštita životne sredine u na- što mi odgovara.
cionalim parkovima a da se nema dobra saradnja
sa onima koji njima urpavljaju, a to je Ministarstvo » Da li u Vladi imate punu podršku za realizacprostornog planiranja, rudarstva i prirodnih re- iju programa Ministarstva, imajući u vidu da je
sursa. Ne može se raditi iskorišćenje obnovljivh budžet Vašeg ministarstva smanjen u odnosu na
izvora energije, a da saradnja sa Ministarstvom prethodnu godinu?
- Teška ekonomska situacija,
poljoprivrede, šumarstva i
razoren budžet koji smo zatevodoprivrede nije stalna. I još
U oblasti zaštite životne
mnogo toga.
sredine u proteklom periodu kli kada smo formirali vladu,
nalažu racionalizaciju u svim
Mi u izvršnoj vlasti nismo
je bilo zloupotreba, zbog
resorima pa i u resoru energeshvatili međuresornu podelu
čega su i neke dobre ideje tike i zaštite životne sredine.
kao privatne zabrane u koje
niko ne može i ne sme da se morale da budu zaustavljene Ipak moram reći da će za dobre projekte biti prostora.
meša. Podela nadležnosti nije
Moja je vizija je da na kraju mandata mogu da
feudalna podela plena, već jasno razgraničenje
odgovornosti za sektore. Tamo gde je saradnja ne- govorim o proizvodnji struje iz otpada, kao i podiophodna da bi se poboljšala primena postojećih gnutoj energetskoj efikasnosti od najmanje 10%,
propisa ili da bi se rešili uočeni problemi, ona se čime će i stepen emisije štetnih gasova u atmosodvija na dnevnom nivou. Primetili ste da često feru biti smanjen za više od 10%.
Svrha svega što u ovoj oblasti radim jeste čuu Skupštini pojedini ministri budu izvestioci i za
pitanja koja nisu direktno u njihovom resoru. To vanje zdravlja Srbije, zelena Srbija za buduće geje zato što smo upoznati sa onim što radi i vlada u neracije koje dolaze i koje imaju pravo da žive u
zdravoj životnoj sredini. «
celini i druga ministarstva u svom resoru.
Zelena Srbija
2012/13
9
intervju
Rajner Frojnd, program menadžer za zaštitu životne sredine u Delegaciji EU u Srbiji
Budućnost građana EU zavisi od zaštite
životne sredine
Nijedan veliki industrijski ili
infrastrukturni projekat ne može biti
odobren i nijedan zakon EU ukoliko
nisu zadovoljeni ekološki standardi EU
Z
emlje članice Evropske unije toliko vode računa o životnoj sredini da je Poglavlje 27, koje
se odnosi na ovu oblast, najveće od ukupno
35 poglavlja od kojih se sastoji Acquis Communautaire i koji su sastavni deo pregovora o pristupanju.
Program menadžer za zaštitu životne sredine u Delegaciji EU u Srbiji Rajner Frojnd kaže da Poglavlje 27
obuhvata više od 300 glavnih zakonskih tekstova.
Pravo
građana
Pravo građana
na zdravu
životnu sredinu
i sprovođenje
politike kojom
će se obezbediti
zaštita životne
sredine su
sadržani u
Ugovoru o
osnivanju
Evropske
zajednice.
» Kako ocenjujete usklađivanje srpskih sa propisima EU iz ove oblasti? Da li postoji raskorak po
pitanju usvajanja i primene propisa?
- Izveštaj o napretku Srbije iz 2012. godine je potvrdio da je Srbija donekle napredovala po pitanju zaštite životne sredine. Što se tiče transponovanja i implementacije evropskog zakonodavstva, Srbija je postigla dobar napredak u nekim oblastima kao što su
upravljanje hemikalijama i otpadom. S druge strane,
postoje oblasti u kojima je potrebno uložiti dodatne
napore, naročito u smislu implementacije. Izveštaj
o napretku navodi da su ove oblasti upravljanje vodama, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje
rizicima, zaštita prirode i kvalitet vazduha u tom kontekstu, kao i sudelovanje javnosti u donošenju odluka koje se tiču upravljanja zaštitom životne sredine.
Srbija mora da uloži dodatne napore u smislu
podizanja svesti o prilikama i izazovima koje donose aktivnosti po pitanju klimatskih promena i da ima
pristup koji je mnogo više strateški u smislu harmonizacije i implementacije sa evropskim zakonima o
klimi, kao i da jača administrative kapacitete i saradnju među institucijama.
» Zbog čega se trećina propisa iz korpusa evropskog zakonodavstva odnosi na životnu sredinu?
- Razlog zašto ima toliko zakona jeste broj i kompleksnost pojedinih tematskih oblasti koje su navedene u poglavljima. Iako Evropska unija i zemlje
članice dele nadležnosti, do 90% zakonodavstva
zemalja članica je u skladu sa zakonima EU. Štaviše,
evropski zakoni koji se odnose na životPoglavlje o životnoj sredini je jedno od
nu sredinu se bave raznolikim pitanjima
poglavlja zbog kojeg je EU primila najveći broj
od nivoa štetnih hemijskih supstanci u
dečijim igračkama do kvaliteta vode za
zahteva za produženjem rokova koji su,
kupanje i piće, od utvrđivanja gornje
u većini, slučajeva i odobreni
granice za izduvne gasove koje proizvo» Koja oblast životne sredine je uopšteno bila
de industrija i automobili do postavljanja standarda
najteža za implementaciju državama koje su neza zaštitu od buke i klimatskih promena. Nijedan vedavno pristupile EU?
liki industrijski ili infrastrukturni projekat ne može
- Primena poglavlja o životnoj sredini zahteva znabiti odobren i nijedan zakon EU ukoliko nisu zadočajne finansijske i administrativne resurse. Dosadašvoljeni ekološki standardi EU. Građansko društvo
nji procesi pristupanja Uniji su pokazali da većina
je snažan pokretač ovakve politike i igra značajnu
zemalja nije moglo da se nosi sa velikm troškovima
ulogu u njenoj stalnoj evoluciji. Pravo građana na
koji proističu iz sprovođenja direktiva koja se bave
zdravu životnu sredinu i sprovođenje politike kojom
infrastrukturom za tretman gradskih otpadnih voda,
će se obezbediti zaštita životne sredine su sadržani
vode za piće, upravljanje otpadom i harmonizacija sa
u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice. Više od
zakonima o sprečavanju zagađenja i kontroli istog na
70% građana Evropske unije može da potvrdi da su
dan pristupanja Evropskoj uniji. Poglavlje o životnoj
pitanja zaštite životne sredine i održivog razvoja od
sredini je jedno od poglavlja zbog kojeg je EU primila
ključnog značaja za njihovu budućnost.
10
Zelena Srbija
2012/13
Donacije
Napredak Srbije
Izveštaj o napretku Srbije iz 2012.
godine je potvrdio da je Srbija
donekle napredovala po pitanju
zaštite životne sredine.
najveći broj zahteva za produženjem rokova
koji su, u većini, slučajeva i odobreni. Važno je napomenuti da horizontalno zakonodavstvo o životnoj sredini (ocena uticaja
na životnu sredinu, pristup informacijama i
slično), a pogotovo zakonodavstvo o zaštiti prirode, ne podleže odlaganju rokova za
primenu tako da određeni standardi moraju
biti ispunjeni na dan pristupanja EU.
Više od 25% od dve milijarde evra,
koliko je EU odobrila Srbiji u poslednjiih
deset godina saradnje, otišlo je na
upravljanje životnom sredinom.
jednu od najlepših turističkih destinacija
u Srbiji – Palićko jezero. Zbog zagađenosti vode u njemu je zabranjeno kupanje i
ugrožen je biodiverzitet. Opštinske vlasti,
vodovodno preduzeće i nekoliko donatora, uključujući EU, su proširili postrojenje
za prečišćavanje otpadnih voda. Sa puštanjem u rad pogona u martu ove godine
urađen je prvi važan korak.
Srbija - pomoć Evropske unije u upravljanju
životnom sredinom
5%
21%
21%
19%
34%
Zakonodavna reforma i
izgradnja kapaciteta
Smanjenje zagađenja u
energetskom sektoru
Snabdevanje pijaćom
vodom
Tretman otpadnih voda
Upravljanje otpadom
» Koliko je do sada EU donirala sredstava
za projekte u oblasti zaštite životne sredine i projekte energetske efikasnosti?
- Više od 25% od dve milijarde evra, koliko je EU odobrila Srbiji u poslednjiih deset
godina trajanja programa saradnje, otišlo je
na upravljanje životnom sredinom. Trenutno, 250 miliona evra je dodeljeno tekućim
i planiranim projektima. Postoje mnogi uspešni primeri ove saradnje.
Glavne termoelektrane (TE) u Srbiji koriste lignit, a ispuštanje prašine iz njih je
dokazani zdravsteni rizik. EU pomaže Elektroprivredi Srbije da u delo sprovede svoju
„Zelenu knjigu“, a to je cilj da Srbija ispuni
evropske standarde u energetskom sektoru
do 2017. godine.
Sukcesivna instalacija elektrofiltera u
TE Obrenovac pomaže termoelektranama
da dostignu evropske standarde za ovaj tip
postrojenja u pogledu ispuštanja prašine,
a kvalitet života na svim područjima koja
su pogođena prašinom iz TE Obrenovac se
znatno poboljšava.
Drugi primer je proširenje postrojenja
za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. Najveći rezultat ovog projekta je pročišćavanje otpadnih voda koje zagađuju
EU pomaže
Elektroprivredi Srbije da
u delo sprovede svoju
„Zelenu knjigu“, a to je cilj
da Srbija ispuni evropske
standarde u energetskom
sektoru do 2017. godine
» Vaša kancelarija je pomagala i mnogim
lokalnim samoupravama u Srbiji. U čemu
se sastojala ta pomoć?
- Usklađenost sa skupim direktivama o otpadu i otpadnoj i pijaćoj vodi su osnov našeg opštinskog investicionog programa.
Trenutno, projekti koji se finansiraju iz
predpristupne pomoći su izgradnja tri regionalne deponije u Užicu, Pirotu i Sremskoj
Mitrovici u skladu sa standardima EU i primena plana za finansiranje ili sufinansiranje
izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu, Kuli, Kruševcu, Vranju
i Užicu (MEGLIP IPA 2011), kao i u Leskovcu
(finansirano od strane EU i Holandije). Materijalna pomoć se obezbeđuje i za unapređenje kvaliteta pijaće vode širom zemlje.
Više od 100 milliona evra iz evropskih
fondova, kao i preko 260 miliona evra koje
je obezbedila vlada i donatori, je investirano do sada u opštinama što čini ukupno
više od 360 miliona evra investicija koje
su realizovane uz pomoć EU. Kao rezultat
ovoga, preko 550.000 ljudi koji žive u komunalno nerazvijenim područjima u Srbiji
imaju priključak na pijaću vodu u skladu sa
standardima EU, otpadne vode se prečišćavaju, a čvrsti otpad se prikuplja i odnosi. «
Grupa autora iz Srbije
je zahvaljujući velikom,
međunarodno priznatom
iskustvu u oblasti upravljanja
energetskim razvojem,
postala deo šire grupe autora
čiju knjigu je izdao Elsevier,
Academic Press, USA - jedan
od najeminentnijih svetskih
izdavača univerzitetske
literature. Monografiju
“Održivo
Upravljanje
Sustainable
Energijom”Energy
Management
pripremili su autori:
- Prof. dr Mirjana Golušin
(Univerzitet EDU NS,
Sremska Kamenica),
- Prof. dr Siniša Dodić i Prof.
dr Stevan Popov, Tehnološki
fakultet, Univerzitet Novi Sad
Koncipirana je tako da
čitaocima pruži teorijska
znanja i praktične savete
tako da mogu da analiziraju
sopstveni način upravljanja
energijom, uz naglasak na
finansijske i ekološke efekte.
Univerzitet Educons,
Fakultet zaštite životne sredine,
Vojvode Putnika 87,
Sremska Kamenica
www.educons.edu.rs
Zelena Srbija
2012/13
11
Planiranje i upravljanje
životnom sredinom
Nacionalna Strategija aproksimacije za životnu
sredinu(NEAS), predviđa 2014.godinu kao rok
za transpoziciju najvećeg dela EU propisa, a
implementacija direktiva koje zahtevaju velika
ulaganja zahtevaće prelazne periode.
Intervju
toni petrović, savetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Primena EU propisa
- €10 milijardi
Primena zakona iz oblasti životne
sredine zahteva značajna finansijska
sredstva, posebno u oblasti
industrijskog zagađenja, upravljanja
otpadom i otpadnim vodama
milijardi evra), upravljanje otpadom (oko 2,8 milijardi evra) i industrijsko zagađenje (1,3 milijardi evra).
S
avetnik ministra energetike, razvoja i zaštite
životne sredine Toni Petrović objašnjava da je
za korišćenje svih pet IPA komponenti, osim
statusa kandidata EU, potrebna i akreditacija operativnih struktura za decentralizovano upravljanje EU
fondovima - DIS.
Jačanje
privrede
Oblast životne
sredine kao
najzahtevnija za
implementaciju,
zahteva jačanje
privrede i
administrativnih
kapaciteta na svim
nivoima vlasti.
» Da li ste zadovoljni primenom zakona?
- Primena zakona iz oblasti životne sredine zahteva
značajna finansijska sredstva, posebno u oblasti industrijskog zagađenja, upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Administrativni kapaciteti, posebno na
lokalnom nivou su nedovoljni za implementaciju
usvojenih propisa, posebno u oblasti izdavanja integrisanih dozvola i upravljanja otpadom.
» Koliko ulaže Srbija, a koliko drugi donatori u ži» Od Srbije se kao kandidata za članstvo očekuje
votnu sredinu i kakvi su planovi?
prenos acquis-a u domaće zakonodavstvo do kraja
- Međunarodna donatorska zajednica je za Srbiju
2014, koji u oblasti životne sredine čini 1/3 obaizdvojila 148,24 miliona evra u periodu od 2007vezujuće regulative. Gde se Srbija nalazi u procesu
2011. godine. U cilju jačanja institucionalnih kapaciusklađivanja regulative?
teta u oblasti upravljanja opasnim otpadom, hemika- Nacionalni program integracije RS u EU (NPI) koji salijama, kvaliteta vazduha, monitoringa EU obezbedidrži planove transpozicije i implementacije EU propisa
la 104,11 miliona evra, a predstoji finansiranje konza period do kraja 2012 izrađen je 2008. godine. Najtrole industrijskog zagađenja, zaštite i sprečavanja
veći broj relevantnih EU propisa je delimično ili potpuhemijskih udesa i sistem EMAS.
no transponovan u domaće zakonodavstvo, a proces
Koristimo pomoć od
implementacije tih propisa
Rok za implementaciju EU propisa fonda IPA 2012, to su srednije završen. Nacionalna
Strategija
aproksimacije
je 2030. godina, a ukupni troškovi stva za jačanje kapaciteta
za životnu sredinu(NEAS),
procenjeni su na 10,6 milijardi evra za sprovođenje EU propisa
i konvencija u oblasti životpredviđa 2014.godinu kao
ne sredine i klimatskih promena.
rok za transpoziciju najvećeg dela EU propisa, a imBilateralni donatori su Kraljevina Švedska koja
plementacija direktiva koje zahtevaju velika ulaganja
je pomogla projektima upravljanja rizicima od hezahtevaće prelazne periode.
mikalija, implementaciji Nacionalne strategije održi» Na osnovu stanja infrastrukture u životnoj srevog razvoja i pružanje podrške infrastrukturi, zatim
Španija u pripremi Studije izvodljivosti za izgradnju
dine i analize u državama koje su nedavno poregionalne deponije Kolubara i za smanjenje emistale članica, koja oblast će biti finansijski najsija gasova sa efektom staklene bašte. Nemačka je
zahtevnija?
pomogla sektor vodoprivrede, sa 92 miliona evra,
- Vlada RS je u oktobru 2011. godine usvojila NEAS.
subvencionisanog kredita i donacija za projekte voStrategija je na osnovu iskustava novih članica EU i
dosnabdevanja u 17 opština. Donator je i UNDP i to
analize stanja njihovih infrastuktura definisala 2030.
u oblastima biodiverziteta, zaštićenih područja, regodinu kao rok za implementaciju EU propisa i vredmedijaciji i jačanje kapaciteta u Boru i revitalizaciju
nost ukupnih troškova za istu - 10,6 milijardi evra.
Velikog bačkog kanala. Povoljne kredite obezbedili
Najzahtevniji sektor je upravljanje vodama (oko 5,6
14
Zelena Srbija
2012/13
struktura za decentralizovano upravljanje EU fondovima - DIS.
Republika Srbija je dobila status kandidata u
martu 2012. godine. Drugi uslov koji je bio potreban za korišćenje sredstva iz IPA 3. komponente
(deo fonda EU namenjen za izgradnju infrastrukture
za oblast zaštite životne sredine) je DIS akreditacija
operetivnih struktura i izrada višegodišnjeg progra» Koliko industrija ulaže u životnu sredinu?
ma za korišćenje sredstava IPA 3. komponente.
Operativne strukture u resornim ministarstvima
- Prilikom projektovanja novih industrijskih postrosu građene od 2009. godine, kada je Republika Srbija
jenja u RS, koriste se najbolje dostupne tehnike za
počela pripreme za dobijanje akreditacije za decenvisok nivo zaštite životne sredine i garantuje postitralizovano upravljanje projektima koji se finansiraju
zanje standarda EU. Da bi se rad postojećih postrojeiz EU fondova. Aplikacioni paketi i DIS priručnici za
nja uskladio sa propisima EU potrebna su velika ulasprovođenje upravljanja
ganja od strane industrije
Da bi se rad postojećih postrojenja projektima podneti su EK
i vreme za sprovođenje. U
zahtevu za izdavanje inuskladio sa propisima EU potrebna u junu 2012.godine i očekuje se dobijanje akreditegrisane dozvole, operasu velika ulaganja od strane
tacije za DIS u toku 2013.
teri (postojeći zagađivači)
industrije i vreme za sprovođenje
godine. Nakon dobijanja
obavezni su da definišu
DIS akreditacije, Republika Srbija će imati obavezu
period za sprovođenje svake mere, kao i dinamiku
i odgovornost da vodi proces pripreme tenderske
ulaganja u cilju smanjenja zagađenja. Posedovanje
dokumentacije do ugovaranja, da potpisuje ugovore
integrisane dozvole će biti jedan od uslova za plasii vrši plaćanje kao i da prati sprovođenje projekata
ranje proizvoda na tržište EU.
koji će se finansirati iz fondova EU.
» Šta se dešava na polju jačanja kapaciteta Vlade,
Takođe, za korišćenje sredstava iz IPA novog
ciklusa biće potrebno da se pripreme višegodišnji
lokalnih samouprava i privrede, za primenu legiprogramski dokumenti kojim se planira apsorpcislative iz oblasti životne sredine?
ja sredstava iz IPA fondova za period nakon 2014
- Oblast životne sredine kao najzahtevnija za implegodine. Operativne strukture imaju kapacitete da
mentaciju, zahteva jačanje privrede i administrativpotrebne programske dokumente pripreme, a za
nih kapaciteta na svim nivoima vlasti. Ministarstvo će
sprovođenje Decentralizovanog upravljanja biće
u saradnji sa Švedskom agencijom za zaštitu životne
potrebno i dalje jačati kapacitete u resornim minisredine raditi na projektu ENVAP 2013, Priprema
starstvima da bismo maksimalno apsorbovali sredpregovora za članstvo u EU, kao nastavak prethodnih
stva EU koja će biti alocirana za Republiku Srbiju za
aktivnosti (ENVAP 2011-2012.) u cilju jačanja adminaredni perid 2014-2020. godine. «
nistrativnih kapaciteta oblasti životne sredine. Na
ovaj način Srbija će efikasnije da realizuje pregovore
o članstvu u EU.
su Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, KfW i
Svetska banka.
U budžetu RS za 2013. godinu, planirano je približno 774.300.000 dinara za projekte iz oblasti životne sredine i obezbeđenje nacionalnog kofinansiranja - obavezno u visini od 15 – 25% od ukupnih
sredstava za finansiranje, prema pravilima EU.
» Šta Srbiji predstoji po pitanju zahteva EU u oblasti životne sredine?
- U cilju prilagođavanje novim zahtevima EU, RS
predstoji utvrđivanje dinamike dalje harmonizacije,
revizija postojećih propisa i izrada detaljnih planova
za implementaciju EU propisa. U Godišnjim izveštajima Evropske komisije ističe se jačanje administrativnih kapaciteta kao bitan element u procesu aproksimacije.
» Ukoliko Srbija dobije kandidaturu, u kojoj meri će
biti spremna za mobilizaciju sredstava?
- Od 2007. godine, Republika Srbija koristi bespovratna sredstva EU iz prve dve komponente IPA fonda. Za korišćenje svih pet IPA komponenti potreban
je status kandidata EU i akreditacija operativnih
Zelena Srbija
2012/13
15
komentar
Zoran Sretić, Kancelarija za pridruživanje EU
Jaz između propisa EU i realnog stanja na terenu
Privreda Evropske Unije se temelji na jedinstvenom tržištu
kao prostoru bez unutrašnjih administrativnih i fizičkih
prepreka za kretanje faktora proizvodnje
U
stigla samodovoljnost u ovom domenu. Srbija je tek ove
nutrašnje
tržište
godine dostigla pokrivenost od 16% stanovništva sa
EU je regulisano
deponijama koje ispunjavaju tehničko-tehnološke stanpropisima koji dedarde direktive o deponijama. Istovremeno, stepen refinišu poslovni ambijent
ciklaže komunalnog otpada u Srbiji je zanemarljiv i nije
u kojem se roba stavlja
uspostavljena pouzdana statistika o tokovima otpada.
na tržište, pružaju usluge i
Procenjene ukupne investicije za potpuno preuziodvija proces njihove promanje i sprovođenje EU zakonodavstva u oblasti životizvodnje. Ti propisi se odne sredine i klimatskih promena iznose 10,584 milijarnose i na minimalne standarde zaštite životne sredine,
di evra do kraja 2030. godine, odnosno oko 1400 evra
zdravlja, energetske efikasnosti i racionalnog upravljapo glavi stanovnika. Od toga, na troškove kapitalnih
nja prirodnim resursima. Bez njih sloboda kretanja robe,
investicija odlazi 5,49 milijardi evra, troškove održausluge i kapitala bila bi zloupotrebljena kroz akte smavanja i upravljanja 4,56 milijardi evra i administrativnjivanja troškova proizvodnje iskorišćavanjem razlika u
ne troškove 536 miliona. Najveći troškovi očekuju se u
standardima zaštite životne sredine u različitim državasektoru voda (5,6 milijardi evra), sektoru otpada (2,8) i
ma članicama. Izostanak ili nedovoljan nivo implemenindustrijskog zagađenja i buke (1,54). Poseban izazov
tacije mera zaštite u jednoj državi članici Unije ugrožava
za planiranje predstavlja čikvalitet i investicije u unaŠteta zbog nepostojanja politike njenica da se evropsko zakopređenje kvaliteta životne
sredine druge članice.
dvostruko prevazilazi vrednost nodavstvo neprestano menja
te vremenom određene proPredviđen dug period
potrebnih ulaganja
cene mogu biti korigovane.
za potpuno sprovođenje
S druge strane, nepostojanje ili nastavak višedecepropisa EU (ne pre 2030. Godine prema Nacionalnoj
nijske prakse zanemarivanja investiranja u komunalnu,
strategiji aproksimacije u oblasti životne sredine) odraz
energetsku i industrijsku infrastrukturu kreiraće dalji rast
je jaza između pojedinih zahteva koje oni postavljaju i
smrtnosti, rizika i štete po zdravlje ljudi. Vrednost imovine,
stanja na terenu. Primera radi, direktiva EU o tretmanu
poljoprivrednog zemljišta i kvalitet hrane nastaviće da se
komunalnih otpadnih voda zahteva od države članice
smanjuje uz trajno naruživanje izgleda naselja i prirodnih
povezanost anglomeracija od 2000 i više stanovnika sa
celina u kojima živimo. Strategija procenjuje da bi monesistemima za tretman otpadnih voda. Takođe, propisi EU
tizovane koristi od izbegavanja štete zbog unapređenja
zahtevaju određen stepen tretmana industrijskih otpadinfrastrukture i kvaliteta životne sredine bile oko 25,333
nih voda. U Srbiji se prema raspoloživim podacima preko
milijardi evra. Na ove podatke možemo da primenimo i
90% industrijskih i komunalnih otpadnih voda ispušta
obrnutu logiku. Šteta zbog nepostojanja politike dvoneposredno u vodotokove bez bilo kakve prethodne
struko prevazilazi vrednost potrebnih ulaganja. Pri tome,
obrade. Dva najveća grada u Srbiji, Novi Sad i Beograd,
ovde ne računamo na dodatne ekonomske koristi zbog
nemaju postrojenja za tretman komunalnih otpadnih
generisanja novih radnih mesta, razvoja novih privrednih
voda. Slično je i u domenu upravljanja otpadom, gde
grana (usluge upravljanja otpadom i reciklažna industrija,
okvirna direktiva zahteva da država članica pokriva cekonsalting usluge itd.) i energetske efikasnosti. «
lokupnu teritoriju kapacitetima za odlaganje kako bi do-
16
Zelena Srbija
2012/13
Intervju
nataša savić, direktor RIO
Četiri decenije
ozelenjavanja
Ključne oblasti delatnosti kompanije RIO su
obnova i zaštita životne sredine. Stručnost
u ovim poslovima kompanija RIO stekla
je radom na oporavku površinskih
kopova i ekološkim aktivnostima vezanim
za TE-KO “Kostolac”
K
nataša savić,
Direktor RIO
oreni kompanije “Rekultivacija i
ozelenjavanje“ (RIO) sežu u 1970.
godinu kada su započeti prvi radovi na oporavku prirodne sredine
na odlagalištima površinskih kopova
kostolačkog basena. Direktorka kompanije Nataša Savić naglašava da je do
sada RIO izrastao u jednog od lidera u
svojoj delatnosti u Srbiji.
» Šta je osnovna delatnost kompanije?
- Ključne oblasti delatnosti kompanije RIO su obnova i zaštita
životne sredine, a stručnost na tom polju stekla je stalnim radom na oporavku površinskih kopova i ekološkim aktivnostima
vezanim za TE-KO “Kostolac”, u oblastima Klenovnika, Ćirikovca, Drmna, Kostolca i Požarevca. RIO se tokom decenija specijalizovao za brigu o zelenim površinama i jedna je od retkih
domaćih kompanija koja se može pohvaliti višedecenijskim
iskustvom u zaštiti lokalnog ekosistema i ponovnom osvajanju
prirodne sredine izložene delovanju industrijskih pogona.
RIO se može pohvaliti višedecenijskim
iskustvom u zaštiti lokalnog ekosistema i
ponovnom osvajanju prirodne sredine izložene
delovanju industrijskih pogona
» Navedite neke projekte u kojima ste učestvovali, a koji su
doprineli dobijanju priznanja kapetan Miša Anastasijević za
najbolje malo preduzeće u Srbiji?
- RIO sarađuje sa obrazovnim i istraživačkim institucijam, a na
projektima zaštite životne sredine i revitalizacije zemljišta, a ta
saradnja je rezultirala velikim brojem nagrađivanih projekata.
» Kakva je saradnja sa naučnim institucijama po pitanju upotrebe modernih metoda rekultivacije zemljišta?
- Sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda smo sarađivali na
pokretanju primarne poljoprivredne proizvodnje, pčelarstva i
voćarstva na parcelama koje su u postupku rekultivacije. Institut za šumarstvo nam je bio partner na projektu dugoročnog
planiranja šumskih zasada i vetrozaštitnih pojaseva, sa Institutom za zemljište smo radili sanaciju pepelišta, a sa Poljoprivrednom školom iz Požarevca praksu i edukaciju na terenu. «
Schindler
Liftovi koji štede
Kod liftova u stambenim
zgradama potrošnja
energije tokom odmora
iznosi skoro 80% ukupne
potrošnje energije
K
ompanija Schindler u samom je svetskom vrhu po proizvodnji liftova sa visokom energetskom uštedom. Ljudi
koji nisu upoznati sa problematikom izboru liftova pristupaju olako oslanjajući se na etikete proizvoda za energetsku efikasnost.
» Kako odabrati energetski efikasan lift?
Liftovi troše energiju i u režimu rada i u režimu odmora. Kod liftova
u stambenim zgradama gde je upotreba liftova relativno mala, potrošnja energije tokom odmora iznosi skoro 80% ukupne potrošnje energije. S druge strane, gde je upotreba lifta veća, kao u hotelima i javnim zgradama, lift troši najviše energije u režimu rada.
Standardna energetska oznaka za liftove VDI 4707 omogućava
sveobuhvatno poređenje energetske potrošnje. Potrošnja u stanju mirovanja i u režimu rada su sjedinjeni u korišćenju lifta. Svaki
lift predstavlja kombinovanu potrošnju energije i time omogućava
klasifikaciju svakog lifta u klasi A do G, gde klasa A označava najviši stepen štednje energije.
Standardna VDI 4707 podela na klase koristi dve vrednosti potrošnja u mirovanju i potrošnja električne energije tokom kretanja prazne kabine između stanica. Ove vrednosti su izmerene i
obračunate za svaki lift.
Ako u samom liftu ne pronađete etiketu sa
oznakom koja ukazuje na energetsku efikasnost,
onda je reč o predstavniku starije generacije liftova
» Da li je vaš lift “zeleni
proizvod”?
Ako u samom liftu ne
pronađete etiketu sa
oznakom koja ukazuje na energetsku efikasnost, onda je reč o
predstavniku starije generacije liftova i verovatno ne ispunjava standard VDI 4707. Schindler liftovi su u samom svetskom
vrhu kada govorimo o energetskoj uštedi jer koriste najnoviju
tehnologiju što ih stavlja u najekonomičnije klase.
» Koji su glavni razlozi zbog kojih su Schindler liftovi energetski efikasni?
Imaju LED rasvetu, poseban režim mirovanja, regenerativni
pogon (vraćanje električne energije u mrežu), štede energiju
pogona vrata, izrađeni su od lakših materijala, upotrebljavaju
vučne kaiševe i druge napredne tehnologije. «
Zelena Srbija
2012/13
17
Upravljanje otpadom
U Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada
(takozvana reciklažna industrija) uz formiranje jake
sakupljačke mreže, koja predstavlja veoma važan
element u uspostavljanju i unapređenju sistema
upravljanja otpadom
Intervju
Hranislav Stojković, Pomoćnik ministra energetike razvoja i zaštite životne sredine
Reciklažna industrija u Srbiji
se ubrzano razvija
Ministarstvo je kao organ za izdavanje dozvola
operaterima za upravljanje otpadom u prethodnom
periodu, od dana stupanja na snagu zakona, izdalo
preko 1000 dozvola iz svoje nadležnosti
U
Sakupljačka
mreža
Broj izdatih
dozvola
potvrđuje
činjenicu da se
u Srbiji ubrzano
uspostavlja
sistem reciklaže
otpada uz
formiranje jake
sakupljačke
mreže, koja
predstavlja
veoma važan
element u
uspostavljanju
i unapređenju
sistema
upravljanja
otpadom.
Srbiji je u
maju mesecu 2009.
godine stupila na
snagu nova zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, pre
svega Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Tokom 2009. i 2010.
godine usvojeni su brojni podzakonski akti koji proizilaze iz navedena dva krovna zakona a takođe je
usvojena i Strategija upravljanja otpadom za period
2010-2019. godine.
Pomoćnik ministra energetike razvoja i zaštite životne sredine Hranislav Stojković kaže da su na taj
način obezbeđeni osnovni zakonodavni i strateški
preduslovi za uspostavljanje i unapređenje sistema
upravljanja otpadom.
„Usaglašavanje zakonske regulativa sa propisima
EU je proces koji stalno traje. U narednom periodu
nam predstoji usaglaševenje Zakona o upravljanju
otpadom sa novom direktivom EU o otpadu (Direktiva 2008/98 EZ) i ostalih propisa koji proističu iz
navedene direktive“, kaže....
diti da bi se to poboljšalo?
- Jedinice lokalne samouprave moraju obezbediti
uslove za organizovano sakupljanje i razdvajanje
reciklabilnih komponenata iz komunalnog otpada,
a Republika Srbija mora delovati u cilju iznalaženja
mogućnosti za dodelu podsticajnih sredstava za razvijanje sakupljačke mreže ali i za unapređenje reciklažnih kapaciteta.
» Da li, na osnovu izdatih dozvola za upravljanje
otpadom, raspolažete procenom koliko ljudi je zaposleno u ovom sektoru?
- Ministarstvo je kao organ za izdavanje dozvola
operaterima za upravljanje otpadom u prethodnom
periodu, od dana stupanja na snagu zakona, izdalo
preko 1000 dozvola iz svoje nadležnosti. Ukupan
broj dozvola koji je izdat operaterima od strane svih
organa uprave uključujući pokrajinske i organe lokalne samouprave premašuje broj od 2000 izdatih
dozvola. Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da
se u Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada (takozvana reciklažna industrija) uz formiranje
jake sakupljačke mreže, koja predstavlja veoma važan element u uspostavljanju i unapređenju sistema
upravljanja otpadom. Ako uzmemo u obzir da svaki
» Koliko se u Srbiji reciklira otpad, u odnosu na
članice EU? Koja vrsta otpada se kod
U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u
nas najviše, a koja najmanje reciklira?
- U Srbiji se najviše tretiraju (recikliraSrbiji se povećavaju. Procenjuje se da se u Srbiji
ju) sledeće vrste neopasnog otpada:
reciklira ukupno preko 15% različitog otpada
papir, karton, plastika, crni metali, obooperater koji je pribavio dozvolu u proseku zapojeni metali, otpadne gume, drvo, tekstil i dr. Najmašljava od 4-5 osoba, može se reći da su obezbeđeni
nje se reciklira otpadno staklo. Od opasnog otpada
uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi a
najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, otpad od
verovatno i više uzevši u obzir da oni koji se bave saelektrične i elektronske opreme i otpadni akumulamom reciklažom zapošljavaju daleko veći broj ljudi.
tori. U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u
Srbiji se povećavaju. Procenjuje se da se u Srbiji re» Kakvo je stanje i koji su ciljevi Srbije u pogledu
ciklira ukupno preko 15% različitog otpada.
upravljanja opasnim otpadom?
» Procene su da se u Srbiji iskorištava mali procenat
- U postojećim uslovima u Republici Srbiji, proizvođači - generatori opasnog otpada vrše privremeno
reciklažne industrije i da velika količina sekundaskladištenje opasnog otpada na sopstvenim lokacirnih sirovina završi na deponijama. Šta treba ura-
20
Zelena Srbija
2012/13
Opasni otpad
Od opasnog otpada najviše se
u Srbiji recikliraju otpadna ulja,
otpad od električne i elektronske
opreme i otpadni akumulatori.
Kapaciteti
U sadašnjim uslovima kapaciteti
za reciklažu u Srbiji se povećavaju.
Procenjuje se da se u Srbiji reciklira
ukupno preko 15% različitog otpada.
Deponije
Na prostoru Republike Srbije locirane
su 164 deponije koje koriste lokalna –
opštinska ili gradska javno komunalna
preduzeća za odlaganje otpada.
ka sredstava za poboljšanje kvaliteta sistema prijama u privremenim skladištima, iako u nekima od
kupljanja otpada, ali i loše organizacije upravljanja
njih otpad stoji i više od 20 – 30 godina. Promet ototpadom na lokalnom nivou.
pada podleže sistemu dozvola, u skladu sa Zakonom
Strategijom upravljanja otpadom je predviđena
o ratifikaciji Bazelske konvencije o prekograničnom
izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpakretanju otpada i njegovom odlaganju, Zakonom o
dom (regionalne sanitarne deponije, postrojenja za
zaštiti životne sredine kao i Zakonom o upravljanju
separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za biootpadom. Pojedine vrste opasnog otpada se izvoze
loški tretman otpada i transfer stanice u svakom rena dalji tretman, uništavanje ili odlaganje, pošto u
gionu). U toku realizacije prethodno navedenog cilja
Srbiji još uvek ne postoje postrojenja za ovakve viStrategijom, kao i zakonom o upravljanju otpadom, je
dove tretmana. Najčešće se izvoze PCB, farmaceutski
predviđena sukcesivna sanacija svih postojećih smeotpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije,
tlišta i deponija koje ne ispunjavaju sanitarne uslove.
otpad iz hemijske industrije, šljaka, kao i specifične
Do sada je izgrađeno 7
vrste opasnog otpada,
Na prostoru Srbije utvrđene su lokacije regionalnih centara za
karakteristične za pojeoko 3000 divljih smetlišta trenutno upravljanje otpadom sa
dine tehnološke procese.
Nacionalni ciljevi vezani
(2009. godine ih je bilo više od 4500) pripadajućim sanitarnim
deponijama, koje su već
za opasan otpad koje je
u funkciji, i to su u Kikindi, Lapovu, Leskovcu, Vranju,
Vlada Republike Srbije usvojila u okviru Strategije
Užicu, Pirotu i Jagodini. Takođe su izgrađene i sanitarupravljanja otpadom su: doneti Nacionalne Planone deponije u Pančevu i Gornjem Milanovcu koje za
ve za pojedinačne tokove opasnog otpada; razviti
sada nisu regionalnog karaktera. U toku je izgradnja
sistem primarne selekcije opasnog otpada; uspostau Sremskoj Mitrovici i Novoj Varoši. U završnoj fazi
viti sistem upravljanja opasnim otpadom; uspostaje priprema dokumentacije za izgradnju ragionalnih
viti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim
centara sa pripadajućim sanitarnim deponijama u
otpadom; obezbediti kapacitete – postrojenja za
Inđiji, Zaječaru, Subotici, Kolubarskom okrugu – Ubu,
fizičko hemijski tretman; obezbediti kapacitete za
Petrovcu i Smederevu. Grad Beograd je usvojio sveospaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i
buhvatan Plan upravljanja otpadom kao osnovni premedicinskog otpada...
duslov za nastavak aktivnosti - izradu dokumentacije
» Kakva je situacija sa deponijama? Koliko nekoni početak infrastrukturne izradnje. «
trolisanih deponija ima u Srbiji?
- Na prostoru Republike Srbije locirane su 164 deponije koje koriste lokalna – opštinska ili gradska javno
komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Postoje
detaljni podaci o položaju, veličini i drugim karakteristikama predmetnih deponija - 12 deponija se
nalaze na udaljenosti manjoj od 100 m od naselja, a
još 50 na udaljenosti od 100 – 500 m ; 25 deponija
se nalazi na udaljenostima manjim od 50 m od obale
reke, potoka, jezera ili akumulacije - od tog broja 14
deponija se praktično nalazi na samoj obali vodotoka ili u njegovom trupu; 11 deponija se nalazi na
manje od 500 m od vodozahvata. Ove deponije ne
zadovoljavaju tehničke i sanitarne uslove predviđene EU standardima.
Na prostoru Srbije utvrđene su lokacije oko 3000
divljih smetlišta trenutno (2009. godine ih je bilo
više od 4500). U većini slučajeva divlje deponije se
nalaze u seoskim sredinama i posledica su nedostatZelena Srbija
2012/13
21
Intervju
Vujadin šćekić, direktor kompanije Jugo-Impex, Niš
Lideri u reciklaži EE otpada
Ono što nas je motivisalo na
otvaranje pogona za reciklažu je, pre
svega, društvena odgovornost, a zatim
i činjenica da ovakvog postrojenja
nema nigde na
teritoriji cele
bivše Jugoslavije
tifikat. Iako kod nas još ne važe evropski zakoni
koji regulišu ovu oblast, mi poštujemo sve direktive Evropske unije. Ono što prvi radimo u Srbiji
je kompletna reciklaža frižidera, ne samo izvlačenje freona iz instalacija nego i iz same pur pene
koja služi za izolaciju. Na taj način se sprečava da
freon koji je jako opasan za ozonski omotač završi
na deponiji. Srbija je na ovaj način dobila mnogo.
Slovenci, na primer, svoje frižidere recikliraju u Austriji i za to plaćaju.
N
iška kompanija “Jugo-Impex” d.o.o. postoji već 22 godine, dugo je u poslu reciklaže
obojenih metala, a krajem septembra njihova ćerka firma “Jugo-Impex E.E.R.”, otvorila je
i novi pogon - “E reciklažu” u kojoj se reciklira » Koliki je kapacitet vašeg novootvorenog centra
elektronski i električni otpad. Po opremljenosti to za preradu elektronskog i električnog otpada?
je jedan od najsavremenijih pogona u Evropi koji - Kupili smo savremenu i visokoproduktivnu liniju
zauzima gotovo 17.000 m2, od čega je 6.000 m2 za reciklažu rashladnih uređaja. Vrednost novog
skladišnog prostora, a ostatak je isključivo name- postrojenja iznosi 8 miliona evra, fabrika će zanjen tretmanu otpada. Osim što osvaja moderne posliti 240 radnika dok će sakupljačka mreža kotehnologije u upravljanju otpadom
“Jugo-Impex” sve više proizvodi goto- Jedini u Srbiji radimo kompletnu reciklažu
ve proizvode od sekundarnih sirovina i
frižidera, ne samo izvlačenje freona iz instalacija
tako utiču na smanjenje utrošaka sironego i iz same pur pene koja služi za izolaciju
vina iz prirodnih resursa.
» Kompanija “Jugo-Impex” sastoji se od dve celine
– reciklaže obojenih metala i e-reciklaže. Šta vas je
motivisalo za ulaganje u pogon za reciklažu?
- Jugo-Impex d.o.o. se bavi reciklažom već 20 godina. Ono što nas je motivisalo na otvaranje pogona
za reciklažu je, pre svega, društvena odgovornost,
a zatim i činjenica da ovakvog postrojenja nema
nigde na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Da budemo precizniji, najbliže postrojenje ovakve vrste,
nalazi se u Austriji.
» Vaš centar za reciklažu frižidera i rashladnih
uređaja je prvi i, za sada, jedini u Srbiji. Kakav
značaj ima jedno takvo postrojenje za životnu
sredinu, građane i državu koja usvaja evropske
standarde u tretmanu takve vrste otpada?
- E-reciklaža radi po standardima ISO 9001 i ISO
14001, a naše novo postrojenje poseduje CE ser-
22
Zelena Srbija
2012/13
operanata brojati preko 4000 ljudi. Nova mašina,
koja predstavlja najnoviju nemačku tehnologiju,
(Best Available Technology za ovu vrstu industrije) moći će dnevno da preradi i do 50 tona otpada, zahvaljujući skoro potpuno automatizovanom
procesu reciklaže.
» Da li imate dovoljno materijala za reciklažu, s
obzirom na to da ljudi u Srbiji ne menjaju belu
tehniku i ostale električne uređaje često kao potrošači na Zapadu?
- U prvom mesecu poslovanja dnevno smo već
prerađivali od 700 do 900 frižidera.
E reciklaža ima nekoliko načina za sakupljanje
elektronskog otpada. Jedan kanal je sopstvena sakupljačka mreža koju čine male porodične firme
koje imaju dozvolu za sakupljanje. Drugi način je
akcija staro za novo. Na taj način, ljudi svoje dotra-
jale elektronske aparate mogu da zamene za va- koji rotiraju i pri različitom broju obrtaja razbijaju
učere, na osnovu kojih ostvaruju popust prilikom materijal na sastavne delove. Metalne komponenkupovine novih uređaja. Sa mnogim trgovinskim te u ulaznom materijalu seku mekše kao što su
lancima koji prodaju belu tehniku postoji sarad- plastika, drvo... dok se komponente koje spadaju u
kategoriju opasnog otpanja i propisana je cena
da izdvajaju neoštećene.
polovnog uređaja u klasi.
Veličina izlaznog materiPreko sakupljačke mreže
jala zavisi od podešenog
smo uspostavili dobru
broja obrtaja.
saradnju sa opštinama,
gde postavljamo “abrol”
» Proizvodnjom gotovih
kontejnere u kojima se
proizvoda od sekunsakupljeni EE otpad padarnih sirovina utiče se
kuje. Sada imamo oko 50
na smanjenje utrošaka
takvih kontejnera u Srbiji.
sirovina iz prirodnih
Razmišljamo i o saradnji
resursa. Šta sve vaše
sa zemljama u okruženju,
o tome da napraPlastiku koju dobijemo dalje prerađujemo u ćerke firme proivimo dogovor o
našoj, ćerki firmi –"SNG company" iz koje, kao zvode od prerađenih sekundarnih
prekograničnom
prometu na nivou gotov proizvod, izlazi čitava paleta horizontalne sirovina?
- Reciklažom elekvlada i nadležnih
saobraćajne signalizacije
tronskog otpada
ministarstava. Nana ovaj način dobijaju se
damo se da će dotle i gragranule gvožđa, alumijiđani Srbije razviti veću
uma, bakra i mesinga sa
svest o prednostima i ne99% hemijske čistoće.
ophodnostima reciklaže.
“Jugo-Impex” odavno se
» Opišite kako izgleda
bavi reciklažom obojenih
metala, u osnovi čega je
ceo proces reciklaže
reciklaža bakra. Reciklielektronskog i električra se bakarni kabl, izvlači
nog otpada i šta se dešabakar, dobija se granulat,
va sa opasnim otpadom
od koga je naravno, odkoji se izdvaja u tom povojena plastika. U okviru
stupku?
- Ceo proces raciklaže počinje kada se pomoću kompanije imamo i livnicu, gde dobijamo poluproviljuškara elektronski i električni otpad ubacuje izvode. Plastiku koju dobijemo dalje prerađujemo
u bunker transporter. Transport otpada ide do QZ u našoj, ćerki firmi –”SNG company” iz koje, kao gomašine, a nakon njega se aspiracijom izvlači suviš- tov proizvod, izlazi čitava paleta horizontalne sana prašina iz otpada. Uzlaznim transporterom ot- obraćajne signalizacije - ležeći policajci, postolja...
pad ide na separaciju gvožđa pomoću magnetnog
separatora. Ostatak otpada se razdvaja pomoću » Koliki je procenat iskoristivosti jednog reciklispecijalnog separatora nazvanog ‘’Edi karent’’ koji ranog frižidera, na primer?
daje dve frakcije: plastiku i nemetale. Princip je za- - Izlazni materijali (reciklati) koji se dobijaju recisnovan na horizontalnom i vertikalnom kružnom klažom frižidera su gvožđe, aluminijum, bakar i
toku kinetične energije koja omogućuje razlaganje plastika. Čak 99% sadržine frižidera koji se preda
u toku od 30 sekundi. Veliku kinetičku energiju na tretman je nakon reciklaže upotrebiv za ponovomogućuju dva lanca koja su zakačena na osovinu, nu upotrebu u vidu navedenih reciklata. ■
Hrabri čistači
“Jugo-Impex” je jedna od 12 članica Udruženja operatera industrijskog i opasnog otpada “Hrabri
čistač”. Ciljevi ovog udruženja su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u
oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom, pružanje najkvalitetnije usluge generatorima otpada, saradnja sa resornim ministarstvima, lokalnom samoupravom i nevladinim organizacijama, kao i
saradnja sa medijima, edukacija mladih i podizanje društvene svesti u zaštiti životne sredine.
Zelena Srbija
2012/13
23
Alternativni izvori energije
Grejanje na komunalni otpad:
pro et contra
Mnoge evropske prestonice komunalni
otpad odavno su prepoznale kao
značajan energetski resurs, a samo u
Beču ima nekoliko spalionica otpada
koje proizvode energiju
B
opasna po životnu sredinu, jer će svi gasovi biti koneogradsko Javno preduzeće „Gradska čistoća“
trolisani i prolaziti bi kroz proces filtriranja. Opasni
planira da na deponiji „Vinča“ gradi postrojenje
pepeo bi se deponovao u specijalne kontejnere.
za spaljivanje otpada koje će proizvoditi toplotArgument za izgradnju ovakvog postrojenej monu i električnu energiju. Prema planovima spalionica
gao bi se naći u neophodnosti pronalaska alternabi trebalo da bude izgrađena u narednih nekoliko
tivnih izvora energije. Mnoge evropske prestonice
godina, a trenutno se radi na studiji izvodljivosti.
komunalni otpad odavno su prepoznale kao značaU tom postrojenju, prema planovima, spaljivala
jan energetski resurs, a samo u Beču ima nekoliko
bi se polovina otpada koji se prikupi. Električna i tospalionica otpada koje proizvode energiju.
plotna energija koja bi se tako proizvodila, delom bi
Argument protiv potežu ekološke organizacije
se koristila za potrebe preduzeća, a deo bi odlazio
koje se protive izgradnji
u distributivnu mrežu
Argument za izgradnju ovakvog
ovakvih postrojenja.
iz koje bi moglo da se
Ekološki fond “Ecotosnabde najviše 35.000
postrojenej mogao bi se naći
pia” navodi da su mnoge
domaćinstava električu neophodnosti pronalaska
države, poput Velike Brinom, a oko 100.000 toalternativnih izvora energije
tanije i Francuske, počele
plotnom energijom.
da gase spalionice otpada, jer je utvrđeno da negaKako je već objavljeno u medijima spaljivao
tivno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Oni
bi se deo komunalnog otpada koji je organskog
koji se zalažu za izgradnju spalionice tvrde su spaliporekla, a ne ono što može da se reciklira, kao ni
onice na koje upozoravaju ekolozi koristile zastarelu
opasan otpad. Izgradnja spalionice bi produžila
tehnologiju, što neće biti slučaj sa postrojenjem koje
radni vek deponije Vinča koja zauzima 70 hektara
će se graditi u Vinči.
i sada ima kapacitet za odlaganje smeća za naredU Beogradu se sakupi i deponuje otpada:
nih 20 godina.
dnevno: 1.700 tona
Iz “Gradske čistoće” poručuju da će spalionica
mesečno: 51.000 tona
imati savremenu tehnologiju, da će ispuniti najviše
godišnje: oko 600.000 tona «
ekološke standarde Evropske unije, te da neće biti
24
Zelena Srbija
2012/13
UPRAVLJANJE KONTAMINIRANIM AMBALAŽNIM OTPADOM
Nova usluga u Sekopaku
Od 1.januara 2013. godine Sekopak
d.o.o. svojim klijentima stavlja na
raspolaganje održiv, višematerijalni
sistem upravljanja kontaminiranim
ambalažnim otpadom
otpada, zahvaljujući rastućem broju preduzeća ovlašćenih za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman
tkzv. kontaminiranog ambalažnog otpada, okupljenih
oko našeg strateškog partnera u ovom poslu – kompanije Porr Werner & Weber.
Prepoznavajući potrebe naših klijenata, kao i rastuće interesovanje sve većeg broja preduzeća ovlari godine nakon početka sprovođenja Zakona
šćenih za upravljanje i ovakvom vrstom ambalažnog
o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakona o
otpada, Sekopak je uspeo da organizuje i testira u
upravljanju otpadom Srbija je sa velikim uspepraksi tokom 2012. godine sopstveni sistem upravljahom ustanovila dugoročno održiv, višematerijalni sinja ovom vrstom ambalažnog otpada, to jest da svoj
stem upravljanja ambalažnim otpadom.
postojeći sistem nadogradi dodatnim kapacitetom.
Ovo se prevashodno odnosi na takozvani „neOvaj dodatni kapacitet od 1. januara 2013. godiopasni ambalažni otpad“, ili na više od 97 odsto od
ne omogućava klijentima Sekopaka, a time i industriji
ukupnog ambalažnog otpada koji se godišnje plasiSrbije, da pored već bezbednog ostvarivanja nacionalra sa upakovanom robom na tržište Srbije. Međutim,
nog cilja, članstvom u Sekopaku od sada mogu u celosti da odgovore i na „zahtev krajnjeg korisnika - svog
procene govore da između dva i tri odsto od ukupnog
kupca da redovno preuzimaju ambalažni otpad koji
ambalažnog otpada (težinski) predstavlja ambalažni
nije komunalni otpad, a potiče od primarne ambalaže“.
otpad koji je kontaminiran ostacima opasnih supstanci. To su na primer: primarna ambalaža od sredstava
Na gore opisani način, Sekopak svojim klijentima stavlja na raspolaganje kapacitete za upravljanje
za zaštitu bilja (pesticidi), ambalaža od motornih ulja
ambalažnim otpadom kontaminiranim opasnim suspi drugih naftnih derivata, primarna ambalaža od pojedinih hemikalija kao što su koncentrovana sredstva
stancama tako da klijent uživa:
za održavanje higijene, građevinske ili druge vrste he- maksimalnu podršku u zadovoljavanju zahteva
mikalija i slično, a koji predstavljaju značajan problem
svojih kupaca za preuzimanjem ove vrste ambalaže,
u konceptu pravilnog
- minimalno odstuProcene govore da između dva i tri odsto panje od već ustaljeupravljanja ambalažod ukupnog ambalažnog otpada (težinski) nog načina saradnje sa
nim otpadom.
Usled ograničeSekopakom i sistema
predstavlja ambalažni otpad koji je
nog broja i kapaciteta
ambalažkontaminiran ostacima opasnih supstanci prijavljivanja
nog otpada,
preduzeća ovlašćenih za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman
- maksimizovanje ekološkog učinka na najefikasniji mogući način, to jest za što manji iznos naknade,
ovakvog ambalažnog otpada, kao i zbog visokih
- zaštitu od duplog obračuna naknada za jednom
troškova upravljanja ovakvim ambalažnim otpadom,
plasirani ambalažni otpad,
razvoj uređenog, ekonomski i ekološki održivog sistema za ovaj tip ambalažnog otpada kasnio je u odnosu
- bezbednost u smislu kvaliteta usluge i dokumentovanja sledljivosti, i dr.
na neopasan ambalažni otpad. To je u značajnoj meri
Za više informacija molimo posetite www.sekoopterećivalo poslovanje kako onih kompanija koje
pak.com
takvu robu plasiraju na tržište Srbije, tako i korisnika
Članstvo
ovih proizvoda.
Članstvom u Sekopaku klijenti od sada mogu u ceDruštvo za postupanje sa ambalažnim otpadom –
losti da odgovore i na zahtev krajnjeg korisnika - svog
Sekopak d.o.o. od 1.januara 2013. godine svim svojim
kupca da redovno preuzimaju ambalažni otpad koji nije
klijentima stavlja na raspolaganje održiv, višematerijalni sistem upravljanja i ovom vrstom ambalažnog
komunalni otpad, a potiče od primarne ambalaže. «
T
Zelena Srbija
2012/13
25
Upravljanje vodama
Jedan od najznačajnijih uzroka zagađenja
životne sredine je neadekvatno sakupljanje
i prečišćavanje otpadnih voda. Procenat
prečišćavanja otpadnih voda iz javnih
kanalizacionih sistema je trenutno oko 15%.
Intervju
Mirko Grubišić, Pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Gradovi u Srbiji ne prečišćavaju
otpadne vode
Ministarstvo nadležno za poslove
zaštite životne sredine je pripremilo
četiri uredbe, čijim usvajanjem
su utvrđeni standardi kvaliteta
površinskih i podzemnih voda i
sedimenta, kao i granične vrednosti
emisije zagađujućih materija u vode
kvaliteta same otpadne vode, čime se sprečava zagađenje voda na samom njegovom izvoru. Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo
zdravlja na osnovu Zakona o vodama, treba da donesu
još oko 30 podzakonskih akta, a Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će učestvovati u
pripremi nekih od njih kako bi se ovaj proces ubrzao.
V
Najskuplja
oblast
eliki problemi u upravljanju vodama počeli su
da se rešavaju, ali biće potrebno dosta vremena da bi se došlo do značajnijeg rezultata.
Dovoljno je reći da najveći gradovi u Srbiji nemaju
postrojenja za tretman otpadnih voda. Pomoćnik
ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Mirko Grubišić kaže da je ovo najzahtevnija oblast, u
finansijskom smislu, jer je prema procenjenim troškovima primene propisa za sektor voda potrebno
oko 5,6 milijardi evra, od čega tri milijarde samo na
regulisanje komunalnih otpadnih voda.
Upravljanje
vodama je
najzahtevnija
oblast, u
finansijskom
smislu, jer je prema
procenjenim
troškovima
primene propisa
za sektor voda
potrebno oko
5,6 milijardi
evra, od čega tri
milijarde samo
na regulisanje
komunalnih
otpadnih voda.
» Gde se nalazi Srbija po pitanju usklađivanja legislative sa pravnim okvirima EU u oblasti zaštite
voda? Koji Zakoni i podzakonska akta su
Prema Izveštaju o stanju životne sredine
doneti, a koji su u planu?
- Jedan od prioriteta naše zemlje u oblasti voda
u Srbiji, čak 85% uzoraka u kategoriji
je transponovanje i primena Okvirne direktive o
''veoma loš'' je sa teritorije Vojvodine
vodama EU i pratećih Direktiva. Zakon o zaštiti
najznačajnijih uzroka zagađenja životne sredine je neživotne sredine uređuje jednim delom zaštitu voda,
adekvatno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda.
a nakon usvajanja Zakona o vodama, koji uređuje
Procenat prečišćavanja otpadnih voda iz javnih kanaliintegralno upravljanje vodama, stekli su se uslovi za
zacionih sistema je trenutno oko 15%. Najveći gradovi
donošenje seta podzakonskih akata, kojima je naša
u RS nemaju postrojenja za tretman otpadnih voda, te
regulativa značajno usklađena sa pravnim okvirima
planovi za buduće rešavanje ovih problema treba da
EU. Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne
obuhvate izgradnju adekvatnih sistema za prečišćavasredine je pripremilo četiri uredbe, čijim usvajanjem
nje komunalnih i industrijskih otpadnih voda, upotrebu
su utvrđeni standardi kvaliteta površinskih i podnajboljih dostupnih tehnologija, kao i striktnu primena
zemnih voda i sedimenta, kao i granične vrednosti
regulative u ovoj oblasti i jačanje kapaciteta lokalne saemisije zagađujućih materija u vode. Na taj način prvi
mouprave koja ima veliki deo nadležnosti.
put u našoj zemlji zaštita voda se reguliše kontrolom
28
Zelena Srbija
2012/13
» Koje su najkritičnije lokacije po pitanju kvaliteta
površinske i pozemne vode, sedimenta? Kakvi su
planovi za njihovo rešavanje?
- Prema Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji, čak
85% uzoraka u kategoriji ‘’veoma loš’’ je sa teritorije
Vojvodine. Najkritičnija lokacija po pitanju kvaliteta sedimenta je Veliki bački kanal, a rešavanje ovog problema
je u toku. Jezero Palić takođe ima problem zagađenog
sedimenta, ali i njegovo rešavanje je u toku, kroz projekat „Čišćenje i remedijacija mulja iz jezera Palić i Ludaš”.
Zabrinjava prisustvo visokih koncentracija nekih zagađujućih materija na pojedinim mernim mestima, kao
što su Borska reka – Rgotina i Dunav – Bezdan. Jedan od
Uzrok zagađenja
Jedan od najznačajnijih uzroka
zagađenja životne sredine je
neadekvatno sakupljanje i
prečišćavanje otpadnih voda.
Izveštaj EK
Najkritičnija lokacija
U Izveštaju EK o napretku Srbije za 2012. se
navodi da je zabeležen napredak u oblasti
kvaliteta voda, koji je ostvaren izgradnjom
postrojenja za tretman otpadnih voda.
Najkritičnija lokacija po
pitanju kvaliteta sedimenta je
Veliki bački kanal, a rešavanje
ovog problema je u toku.
» Šta je urađeno i šta se radi na rešenju problema
jenja za tretman otpadnih voda u Subotici, a u toku
je izgradnja postrojenja u Vrbasu, Kuli, Leskovcu i
Velikog bačkog kanala?
Šapcu. Sredstva za rešavanje problema vezanih za
- U avgustu, 2007. potpisan je protokol o saradnji za
prikupljanje i preradu otpadnih voda se mogu delirešavanje problema VBK u okviru projekta „Konačmično obezbediti iz budžeta (ekonomski instrumenno rešavanje problema zagađenja i čišćenja Velikog
ti-naknade i dr), ali većim delom se moraju obezbebačkog kanala“. Projekat se odvija u okviru tri celiditi putem donacija, kredita, sredstava međunarodne: regionalni kolektor otpadnih voda Kule i Vrbasa,
ne pomoći, stranih ulaganja namenjenih za zaštitu
CPPOV, i čišćenje i remedijacija mulja iz VBK.
voda, programa i fondova EU, UN i međunarodnih orSredstvima za izgradnju CPPOV, koja su dobijena
ganizacija. Važno je naglasiti da inicijativa za lokalne
od EU, raspolaže opština Vrbas, a realizuju se preko
infrastrukturne projekte treba da bude pokrenuta od
Delegacije EU u Srbiji i Programa podrške opštinskoj
strane lokalnih samouprava.
infrastrukturi. Pripremni radovi su završeni i očekuje
se početak izgradnje CPPOV. Planirani regionalni kolektor je završen, ali je neophodan i završetak određenih deonica kanalizacione mreže u obe opštine.
Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku UNDP Srbija, je pokrenulo sprovođenje multidisciplinarnih ispitivanja vode i
sedimenta VBK, kako bi se dobili neophodni podaci
za donošenje odluke o načinu remedijacije i praćenju
efekata same remedijacije. Otpadne vode nekih industrija će biti tretirane na CPPOV a nekih ne, što je uzeto
u obzir prilikom projektovanja postrojenja. Jedan od
najvećih zagađivača na VBK, fabrika
„Karneks“ je izgradila sopstveno po- Jedan od najvećih zagađivača na VBK, fabrika
strojenje za tretman otpadnih voda, „Karneks“ je izgradila sopstveno postrojenje za
koje je u probnoj fazi rada. Takođe,
tretman otpadnih voda, koje je u probnoj fazi rada
uzeće se u razmatranje sve moguće
» Kada se planira uspostavljanje monitoringa u
opcije remedijacije kanala, između ostalih i zatrpavaskladu sa zahtevima Okvirne direktive o vodama?
nje najzagađenije deonice, a koje će rešenje biti odaDa li Agencija za zaštitu životne sredine raspolaže
brano zavisi od njegove isplativosti i održivosti.
odgovarajućim resursima?
» Na osnovu stanja infrastrukture u Srbiji i ana- Uredba o utvrđivanju Godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2012. godinu doneta je
lize u državama koje su skoro postale članice EU,
na predlog Ministrastva poljoprivrede, šumarstva
procenjuje se da je sektor upravljanja vodama
i vodoprivrede i Ministarsta enegetike, razvoja i
najzahtevniji u smislu troškova primene propisa.
zaštite životne sredine. Ova Uredba je u skladu sa
Kakvi su planovi u vezi sa mobilizacijom sredstava
Okvirnom direkivom o vodama i pratećim Direktiu ovoj oblasti?
vama, a ispitivanja kvaliteta voda prema donetom
- Prema Nacionalnoj strategiji aproksimacije u oblaProgramu vrši Agencija za zaštitu životne sredine.
sti životne sredine, za sektor voda je potrebno oko
Uredba o utvrđivanju Godišnjeg programa se dono5,6 milijardi evra, od čega je preko 3 milijarde evra
si svake godine. Agencija za zaštitu životne sredine,
neophodno uložiti samo za regulisanje komunalnih
zbog restrikcija u budžetu ove godine ne raspolaže
otpadnih voda. Ulaganja u primenu BAT i “zelenih”
dovoljnim finasijskim sredstvima za sprovođenje
tehnologija, pored beneficija za privredne subjekte,
ovogodišnjeg Programa, a nivo kako ljudskih tako i
značajno će doprineti i zaštiti i smanjenju potrošnje
tehničkih i finansijskuh resursa treba stalno unaprevode. U Izveštaju EK o napretku Srbije za 2012. gođivati kako bi se držao korak sa sličnim institucijama
dinu se navodi da je zabeležen napredak u oblasti
iz ove oblasti u EU. «
kvaliteta voda, koji je ostvaren izgradnjom postroZelena Srbija
2012/13
29
intervju
Profesor Dr. Čedo Maksimović
Ostvarenje plavo zelenog sna
Razvoj savremene civilizacije karakteriše povećanje
procenta stanovništva koje živi u urbanim sredinama,
sa tendencijom daljeg rasta uz istovremenu potrošnju
prirodnih resursa za koju bi, ako se nastavi ovakvim
tempom, bilo potrebno nekoliko planeta kao što je Zemlja
P
Urbana
infrastruktura
U isto vreme
urbana
infrastruktura
u zemljama u
razvoju je ili
nerazvijena
ili ne postoji,
u razvijenim
zemljama je
već zastarela,
a u zemljama
u kojima se
intenzivno razvija
uglavnom ide
na račun velikog
zagađenja životne
sredine.
istovremenu potrošnju prirodnih resursa. Za takvu
rofesor Čedo
potrošnju bi, ako se nastavi ovakvim tempom, bilo
Maksimović
potrebno nekoliko planeta kao što je Zemlja, a kao
je diplomišto znamo mi imamo samo ovu jednu i rezervna još
rao, magistrirao i
nije otkrivena.
doktorirao na GraIstovremeno, urbana infrastruktura (voda, tranđevinskom fakusport, energija) u zemljama u razvoju najčeše je netetu u Beogradu,
razvijena ili uopšte ne postoji (veliki procenat stanovgde je i radio 23
ništva živi u „neformalnim“ naseljima – favele i sličgodine od diplomiranja do 1996 godine. Trenutno
no). U razvijenim zemljama (na primer SAD) je već zaradi na Univerzitetu Imperial College London (ICL),
starela i neodgovarajuća za savremene potrebe, dok
Department of Civil and Environmental Engineering.
u zemljama u koje se ntenzivno razvijaju (na primer
U oblasti inženjerstva ICL spada u 10 vodećih uniKina), urbana infrastruktura uglavnom ide na račun
verziteta u svetu i uz Oksford i Kembridž je jedan od
velikog zagađenja životne sredine (voda, vazduh, tlo).
tri najuglednija univerziteta u UK. Maksimović je na
Dosadašnji trend klimatskih promena nagoveICL-u formirao i rukovodio radom istraživačke grupe
štava da iako su promene srednjih godišnjih vredza urbane vode (UWRG), glavni je urednik je međunosti male i spore, promene ekstermnih vrednosti su
narodnog časopisa Urban Water Journal i serije knjidrastične i sa katastrofalnim posledicama. Najnoviji
ga Urban Water Book Series.
primeri posledica su prirodnie katastrofe, od poplaSmatra se osnivačem naučne discipline Urban
va do toplotnih talasa . Ako se ograničimo samo na
Water i jednim od vodećih istraživača u svetu za tu
„nekonvencionalne“ primere - poplave u urbanim
oblast. Od dolaska na ICL, bio je mentor 98 magistarsredinama (Fukušima, Seul, Peking, Njujork, Francuskih i 23 doktorske disertacije. Profesor Maksimović
ska rivijera) do desetine hiljada smrtnih slučajeva od
je specijalni savetnik UNESCO-a za tematsku oblast
poslednjeg toplotnog talasa u Francuskoj. Sve su to
Integrated Urban Water Management.
ozbiljni signali da sa potojećim načinom planiranja,
Bio je predsednik Evropske sekcije Međunarodizgradnje i upravljanja radom urbanih infrasrtukturne Asocijacije za Hidraulička Istraživanja - IAHR.
nih sistema ovi postaju veoma „ranjivi“.
Objavio je 350 naučnih i stručnih radova, a kao autor,
koautor i urednik 42 knjige. OsmiDosadašnji trend klimatskih promena nagoveštava
slio je je, obezbedio finansiranje
da iako su promene srednjih godišnjih vrednosti
i najčešće bio glavni istraživač ili
koordinator preko 30 značajnih
male i spore, promene ekstermnih vrednosti su
istraživačkih i razvojih projekata
drastične sa katastrofalnim posledicama
od kojih su nedavno započeti proA posledice čiji smo svedoci - jesu signal da su
jekti RainGain i Blue Green Dream.
potrebne značajne promene u načinu planiranja, mo» Dosta se u svetu govori o Vašem novom projektu
deliranja, izgradnje, upravljanja radom i kvantifikaciji performansi urbane infrastrukture i urbanih eko
Blue Green Dream (BGD). O čemu je reč,zašto je
sistema. Projekat BGD (Blue Green Dream) zamišljen
važan za životnu sredinu i na šta se tačno odnosi?
je tako da se u tu oblast uvedu značajne inovacije.
- Razvoj savremene ljudske civilizacije karakteriše
Prvenstveno u oblasti interakcije sistema gradskih
značajna demografska promena, povećanje procenvoda i gradske „zelene“ infrastrukture. Malo detaljnita stanovništva koje živi u urbanim sredinama. U
jom analizom koncepta i „zone uticaja“ projekta, vidi
zavisnosti od stepena razvijenosti zemalja procenat
se da se primenom koncepta „Blue Green Solutions“
je između 50 i 70 sa tendencijom daljeg rasta uz
30
Zelena Srbija
2012/13
Ozelenjavanje
Veliki broj krovova može da se
„ozeleni“. Ako se to radi klasično
samo radi ozelenjavanja promašaji
su česti i efekti na ekosistem mali.
Prirodne katastrofe
Projekat BGD
Posledice prirodnih katastrofa u
urbanim sredinama signal su za
promene u načinu izgradnje i urbane
infrastrukture i urbanih eko sistema.
Projekat BGD razviće inovacione
metode projektovanja i izdavanja BGD
sertifikata za zgrade ali i za ulice, trgove,
parkove, benzinske pumpe, parkinge...
» U kojim državama je iniciran BGD projekat i kakve
postižu značajni višestruki pozitivni efekti na:
su planirane aktivnosti BGD projekta u pojedinim
• smanjivanje rizika od poplava,
gradovima?
• smanjenje zagađivanja površinskih i podzemnih voda,
- Projekat je iniciran na Imperial College-u u Lodonu,
• ekonomičnije korišćenje vodnih resursa,
a u njegovu realizaciju uključena su još tri značajna
• smanjenje efekata urbanog „toplotnog ostrva“
EU univerziteta (ENPC Paris Tech, TU Berlin i TU Delft).
Sem toga, pozitivni efekti odražavaju se i na
Reč je o tri velike
poboljšanje enerSvi ti uticaji se unapred modeliranjem u fazi
projektantske firgetske efikasnosti
projektovanja „doteruju“ dok se ne postigne
me, dva istraživčka
zgrada (smanjenje
instituta, jedan veutroška
energije
maksimizacija povoljnih efekata koji se
krajnji korisnik,
za hlađenje i grekombinuju sa drugim plavo-zelenim elementima liki
4 manja projekantjanje), poboljšanje
ska biroa kao i gradovi Berlin, London, Pariz i Roterbiodiverziteta i estetskih vrednosti gradskog prodam u kojima će se testirati pojedinačna rešenja i
stora. Ali i smanjenje obolenja na radnom mestu,
demonstrirati prednosti njihove primene. Na primer,
povećanje kvaliteta stambenog i radnog prostora.
u Londonu se planira formiranje „BGD zone“ u kojoj
Primenom rezultata istraživanja i verifikacije u punoj
bi se sistematski primenila integralna BG rešenja. Ta
razmeri, koja započinju ovih dana, dobiće se kvalitetzona treba da osim kampusa ICL-a uključi i tri muzeja,
niji podaci i modeli koji treba da omoguće kvalitetniRozal Albert Hall, Hyde park i još nekoliko stambenih,
ju verifikaciju i kvantifikaciju tih pozitivnih efekata i
kulturnih i komercijalnih objekata. U narednoj godini
kvantifikaciju finansijskih ušteda.
• Reciklaža industrijskog otpada
• Inženjering i konsalting u
oblasti zaštite životne sredine
• Zbrinjavanje opasnog otpada
MITECO-KNEŽEVAC
Oslobođenja 39
Beograd
Tel: +381 11 3564 200
Fax: +381 11 3564 199
www.miteco.rs
Odgovorni prirodi !
Zelena Srbija
2012/13
31
planirano je proširenje aktivnosti na ostale regione u
Evropi, a u 2014. i na ostale kontinente.
sistematski na ceo grad, dobijaju se rešenja koja su
mnogo više otporna na negativne uticaje klimatskih
promena i obezbeđuje se zdraviji život stanovništva.
Ovaj projekat zahteva timski rad više vrsta profesionalaca koji su do sada radili svako za sebe, bez analiza pomenutih interakcija. Predviđeno je da se u okviru
BGD projekta angažuje do 20 novih doktoranata koji
će raditi na popunama praznina u znanju, podacima,
modelima i metodama kvanitifikacije efekata. Imam
već tri anagažovana studenta doktoranta, a uskoro treba da primim još tri do pet koji će raditi u timu sa doktorantima na univerzitetima u Francuskoj, Nemačkoj i
Holandiji, a kasnije i u
drugim zemljama.
» Da li je planirano da se i Beograd uključi u projekat?
- U Beogradu su već obavljene inicijalne pripreme.
U maju ove godine je održana promotivna radionica
sa pripremama da Beograd postane Regionalni BGD
centar za Centralnu i Jugoistočnu Evropu. Arhitekta
Maja Lalić, koordinator centra, je na promotvinom
skupu BGD projekta u Londonu održanom 17. oktobra predstavila koncept i plan rada Centra.
» Na šta mislite kada
u BGD projektu govorite o interakciji
» Šta se postiže
plave i zelene in„ozelenjavanjem”
frastrukture? Kako
krovova zgrada?
se to može postići?
- Ne može na svakoj
- Reč je o drugačipostojećoj
zgradi
jem projektovanju i
da se „ozelenjava“
korišćenju i plave i
krov. Zgrada mora
zelene komponente,
da ima odgovarajutako da se umesto
ću nosivost i da joj
pojedinačnih koristi
se obezbedi odgood „jednociljne“ privarajuća hidro izomene, postigne višelacija. Ali veliki broj
namenska korist.
krovova može da se
Ako se, na pri„ozeleni“. Ako se to
mer, sadi drveće oko
Ne može na svakoj postojećoj zgradi radi klasično i samo radi
stambene zgrade ili
da se „ozelenjava“ krov. Zgrada mora da ozelenjavanja, promašaulični drvored i ako se
deo oticaja sa krova ili
ima odgovarajuću nosivost i da joj se ji su česti i efekti na ekosistem mali. Međutim,
ulicom nakon pljuska
obezbedi odgovarajuća hidro izolacija ako se primeni koncept
uvede u korenov sikoji promoviše BGD prijekt, onda se odgovarajućim
stem drveta (gde se već unapred prilikom sadnje ureizborom rešenja, vrste biljaka, izborom materijala za
di „rezervoar“ za to), onda se postižu dopunski efekpodlogu, načina dreniranja, akumuliranja i reciklaže
ti. Tako se smanjuje investiciona vrednost objekata
kišne vode - mogu postići višestruke koristi. Samo
i količina energije za prečišćavanje otpadnih voda
neke od mogućnosti su:
kod kombinovanih kanalizacionih sistema, smanjuje
• smanjenje potrošnje vode iz vodovoda i energije za
se rizik od plavljenja grada, jer se deo vode „akumugrejanje i hlađenje zgrade,
lira“. Drvo ima više vlage za isparavanje, pa u vreme
• smanjenje rizika od gradskih poplava,
visokih temperatura ima veći efekat „evaporativnog
• povećanje estetske, komercijalne vrednosti,
hlađenja“. Ovim rešenjem se snižava temperatura
• smanjenje rizika od obolevanja i povećanje komokoline, utiče se na mikro klimu i smanjuje se efekat
fora stanara,
„urbanog toplotnog ostrva“. A izborom vrste, visine,
• edukaciona vrednost za decu,
položaja i pravca drvoreda, može se postići povoljan
• povećanje biodiverziteta
uticaj na interakciju fasade i solarne energije (smaMogućnosti su veće kad se projektuje nova zgranjenje potrebe za grejanjem i hlađenjem prostorija).
da i naselje.
Pravilnim izborom vrste drveta, načina sadnje i
Projekat BGD razviće inovacione metode projekodržavanja, smanjuje se buka i aerozagađenje, pa se
tovanja, modeliranja, kvantifikacije efekata i izdavapostiže niz drugih povoljnih uticaja na urbane eko sinja BGD sertifikata ne samo za zgrade nego i za čitav
steme. Svi ti uticaji se unapred, modeliranjem u fazi
niz drugih urbanih celina koje do sada nisu bile podprojektovanja, „doteruju“ dok se ne postigne maksiložne ovoj vrsti „sertifikacije“. Naprimer ulice, trgovi,
mizacija povoljnih efekata koji se kombinuju sa druparkovi, servisni centri, benzinske pumpe, parkinzi... «
gim plavo-zelenim elementima. Kada se to primeni
32
Zelena Srbija
2012/13
intervju
Slobodan Škundrić, direktor kompanije BWC Beograd www.bwc-bg.com
Kvalitetni prečistači
otpadnih voda
U realizaciji proizvodnje naših uređaja učestvuju domaći radnici
sa komponentama koje su u najvećoj meri iz domaće proizvodnje.
Smatramo da bi prioritet čitavog tržišnog okruženja trebalo da
bude orijentacija ka domaćoj proizvodnji i domaćim proizvodima
P
odzakonskim aktima u Srbiji nisu u dovoljnoj meri
preporučene najpodesnije tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda, pa se na tržištu pojavljuju
značajno različiti uređaji po svom kvalitetu i sa velikom
razlikom u cenama, koji kreiraju uslove poslovanja u nelojalnoj konkurenciji. Uprkos svemu u kompaniji BWC
Beograd zadovoljni su komercijalnim uspehom, neprestanim rastom proizvodnje i plasmana proizvoda.
slednim sprovođenjem državne regulative, potreba za
nabavkom uređaja i opreme za prečišćavanje bi se višestruko uvećala. Proizvodnja uređaja je domaća, u čijoj
realizaciji učestvuju domaći radnici, sa komponentama
u najvećoj meri iz domaće proizvodnje. Stoga smatramo da bi vrhunski prioritet čitavog tržišnog okruženja,
projektanata i izvođača, trebalo da bude orijentacija ka
domaćoj proizvodnji i domaćim proizvodima.
» Preduzeće BWC Beograd postoji od 1992.go» Imate li u svom asortimanu i mašine za mehanički
dine, a od pre četiri godine ste započeli proizvodpredtretman i hemijski tretman industrijskih otpadnju prečistača otpadnih voda i separatora. O kakvim
nih voda?
prečistačima i separatorima je reč?
- U ponudi imamo i mašine i opremu čeških proizvođa- Proizvodni kapaciteti se nalaze u našem poslovnoča, koje se upotrebljavaju u predtretmanu industrijskih
proizvodnom kompleksu u Ugrinovcima kraj Beograda.
i komunalnih otpadnih voda (automatske rešetke, rotaBavimo se proizvodnjom prečistača sanitarnih otpadciona sita, oprema za hemijski predtretman otpadnih
nih voda, po licenci češke firme “TOPOLWATER” s.r.o,
voda, mašine za dehidrataciju ulja i dr.). U pogledu insa komercijalnim nazivom “TOPAS”. Ovi uređaji, SBRdustrijskih otpadnih voda, uže se baziramo na tretmanu
tehnologije, služe za prečišćavanje otpadnih voda iz
otpadnih voda iz prehrambene industrije (klanice, mledomaćinstva, ugostiteljskih objekata, turističkih smekare, pivare i slično).
štajnih kapaciteta, stambenih objekata u
Doslednim sprovođenjem državne regulative,
celini. Proizvodimo i separatore naftnih
potreba za nabavkom uređaja i opreme za
derivata , koji se koriste za prečišćavanje
zauljenih otpadnih voda sa autoputske
prečišćavanje bi se višestruko uvećala
mreže, parking površina, manipulativnih
» Šta se dešava sa nusproizvodima prečišćavanja, kao
prostora unutar fabričkih krugova i sl. Separatori masti i
ulja, koje takođe proizvodimo po češkoj licenci, nalaze
što su, na primer, mulj iz prečišćene vode, naftni derisvoju primenu u tretmanu kuhinjskih otpadnih voda iz
vati iz zauljenih otpadnih voda, ili masti i ulja iz kuhinjavnih kuhinja i restorana, a obavezni su u kuhinjama sa
jskih otpadnih voda?
pripremom velikog broja dnevnih obroka poput hotela,
- Takozvana SBR- tehnologija naših prečistača sanitarkasarni, bolnica. Svi spomenuti uređaji su kontejnernih otpadnih voda, omogućava formiranje aerobnoskog tipa, predviđeni za podzemnu ugradnju, izrađeni
stabilisanog mulja koji se povremenim vađenjem iz
od ploča presovanog polipropilena, koje se proizvode u
uređaja i isušivanjem može preraditi do očvrsle mase
našoj fabrici u Brusu.
koja se može koristiti u proizvodnji komposta. U zapadnoevropskim zemljama je njegov komercijalni efekat
» Da li ste zadovoljni dosad postignutim rezultatima u
potpuno iskorišćen i postoji čitav niz industrijskih grana
proizvodnji i prodaji ovih proizvoda?
koje se zasnivaju, u većoj ili manjoj meri, na ovakvom
- Zadovoljni smo neprekidnim rastom proizvodnje i plakvalitetu mulja, poput poljoprivrednog sektora, sektora
smana uređaja od 2008. godine do danas. Ipak, smaproizvodnje biogasa, sektora cvećarstva i drugih. Ulja i
tramo da srpsko tržište prečistača otpadnih voda nije
masti iz kuhinjskih separatora, nakon obrade se upodovoljno uređeno u pogledu dosledne primene Zakona
trebljavaju u industriji proizvodnje bio-dizela, dok se
o vodama iz 2010. godine i njegovih podzakonskih akaizdvojena zauljenja iz separatora primenjuju u rafinerita iz 2011. godine, u pogledu kontrole zagađivača. Dojama nafte radi ponovnog iskorišćenja. «
Zelena Srbija
2012/13
33
CLEANING SYSTEM SERBIA D.O.O.
Ekološko čišćenje – bez vode i hemije
xxx
P
rateći razvoj novih tehnologija u oblasti speci
jalnih čišćenja Cleaning System Serbia (CSS) je
2005. godine prihvatio novu tehnologiju čišćenja
suvim ledom (CO2 u čvrstom stanju). Pomoću ove tehnologije čisti se bez abrazije predmeta, bez upotrebe
vode, bez hemije, pa je stoga ekološki vrlo prihvatljiva i praktična. Prednosti tehnologije čišćenja suvim
ledom su i u tome što se depozit skinutih nečistoća
ne povećava, ostaje u čvrstom stanju i ne odliva se u
prirodu, skinute nečistoće lako se sakupljaju i pravilno
skladište, suvi led koji se koristi dobijen je iz atmosfere (što je u skladu sa Kjoto protokolom), a vreme čišćenja se drastično smanjuje i oprema se odmah posle
čišćenja može koristiti.
Razvojni tim CSS-a, na čelu sa direktorom Mikicom Vasić, konstruisao je postrojenje za tretman ambalaže kontaminirane opasnim otpadom, korišćenih
filtera od ulja i goriva, kao i krpe i HTZ opreme, tehnologijom tečnog azota i suvog leda, za koje je pribavljena integralna dozvola nadležnog ministarstva.
Sam tehnološki postupak se odvija kroz nekoliko faza.
Počinje se prijemom ambalaže, sortiranjem i se-
čenjem (ambalaža koja je bila kontaminirana opasnim
otpadom se seče, tako da izbegavamo svaki mogući
vid zloupotrebe i ponovnog vraćanja u upotrebu neočišćene ili delimično očišćene ambalaže).
Zatim se vrši kriogeno pothlađivanje isečenih
delova ambalaže tečnim azotom na -1800C, a zatim
tretman suvim ledom (CO2 komprimovan na -780C)
koji velikom brzinom udara u tretiranu površinu,
ekspandira (svoju zapreminu povećava 800 puta)
i razdvaja nečistoće od ambalažnog materijala bez
abrazivnog dejstva.
Očišćeni lim i plastika se prosleđuju u proces reciklaže ,
dok se odstranjeni depozit zbrinjava u skladu sa zakonom.
Značaj ovakve tehnologije jasniji je kada se uzmu u
obzir podaci Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede da se 10.000.000 malih pakovanja ambalaže
od pesticida iskoristi na teritoriji Srbije u toku jedne
godine. Takve boce se najčešće bacaju na otpad ili još
gore spaljuju, kada kao produkti sagorevanja nastaju
dioksini (zabranjeni bojni otrovi) koji kontaminiraju
zemljište, isprani atmosferskim padavinama odlaze u
podzemne ili nadzemne tokove.
Sva ambalaža od boja i lakova završava na komunalnim deponijama. Ambalaža i filteri od ulja takođe
završavaju kao običan komunalni otpad, a kako jedan
litar motornog ulja koji dospe u podzemne tokove zagadi više od 200.000 litara vode, preti nam opasnost
da uskoro ostanemo bez izvora zdrave pijaće vode.
To sebi ne smemo da dozvolimo.
Sada kada u Srbiji postoji rešenje, na nama je da
zajednički uložimo jedan mali napor kako bi sačuvali
naša prirodna bogatstva za pokoljenja koja dolaze. «
CLEANING SYSTEM SERBIA D.O.O. Obrenovački put bb, Šabac, Industrijska zona Mišar, +381 15/384-995
34
Zelena Srbija
2012/13
www.css.rs
Zaštita voda
Coca-Cola
čuva Dunav
Ovogodišnja, deveta po redu, centralna
proslava Međunarodnog Dana Dunava
održana je 30. juna, i to na Adi Huji u
Supernatural parku čime je označen
početak revitalizacije ove gradske oaze
koja se nalazi na samo par kilometara od
centra Beograda
P
godine prerasla u pravi festival uz zabavno edukativni
sadržaj koji su za cilj imali upoznavanje sa najvećom
evropskom rekom i njenim ekosistemom.
Drugu godinu zaredom realizovani su foto i novinarski konkurs na temu „Zato što volim Dunav“ u saradnji
sa magazinom National Geographic, Udruženjem novinara Srbije i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a
pobednicima su dodeljene vredne nagrade.
Dan Dunava najznačajniji je projekat Coca-Cola
sistema kada je u pitanju zaštita životne sredine. Cilj
projekta je da se kroz ovakve aktivnosti podigne svest
javnosti o značaju očuvanja voda i vodenih ekosistema.
očetkom juna 2005. godine, ICPDR, kompanija Coca-Cola i njen najveći evropski proizvođač CocaCola Hellenic ozvaničile su partnerstvo gde je kroz
partnerstvo privatnog i civilnog sektora omogućeno da
se svi dosadašnji napori koje obe strane ulažu na zaštiti
Dunava prošire i poboljšaju.
Ugovorom je predviđen širok spektar akDan Dunava najznačajniji je projekat
tivnosti koje će biti preduzete kako bi se podigla svest javnosti i podržali projekti na zaštiti
Coca-Cola sistema kada je u pitanju zaštita
reke u šest Evropskih zemalja u kojima Cocaživotne sredine
Cola Sistem posluje.
Ovogodišnja, deveta po redu, centralna proslava
Tokom četiri meseca trajanja kampanje Dan DunaMeđunarodnog Dana Dunava održana je 30. juna, i to na
va, uz podršku 350 partnera, organizovano je rekordnih
Adi Huji u Supernatural parku čime je označen početak
130 aktivnosti u 28 gradova, a poruke o važnosti zaštite
revitalizacije ove gradske oaze koja se nalazi na samo
i očuvanja Dunava i ostalih reka u dunavskom slivu stipar kilometara od centra Beograda. Proslava je ove
gle su do tri miliona ljudi širom Srbije. «
Zelena Srbija
2012/13
35
Zaštita vazduha
Osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji su
emisije iz termoenergetskog sektora i saobraćaja.
Prevaziđena tehnologija, gorivo nedovoljnog
kvaliteta i zastareli vozni park doprinose povećanim
emisijama zagađujućih materija u vazduh.
Prof. Dr. Vladan Zdravković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine
intervju
Evropski nivo upravljanja
kvalitetom vazduha
Osnovni uzroci zagađenja vazduha u
Srbiji su emisije iz termoenergetskog
sektora i saobraćaja. Prevaziđena
tehnologija, gorivo nedovoljnog
kvaliteta i zastareli vozni park
doprinose povećanim emisijama
zagađujućih materija u vazduh
M
oderno doba sa povećanjem industrijske proizvodnje, broja automobila na ulicama i drugih
faktora neizbežno nosi sa sobom negativan uticaj na vazduh koji udišemo. Ipak, postoje načini da se
negativan uticaj umanji i da se poboljša kvalitet vazduha. Srbija je na tom polju već preduzela određene korake, a Vladan Zdravković , državni sekretar Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine kaže da je
naš sistem upravljanja vazduhom na evropskom nivou.
Uzroci
zagađenja
Osnovni uzroci
zagađenja
vazduha u Srbiji
su emisije iz
termoenergetskog
sektora i
saobraćaja.
Prevaziđena
tehnologija, gorivo
nedovoljnog
kvaliteta i
zastareli vozni
park doprinose
povećanim
emisijama
zagađujućih
materija u vazduh
zni park doprinose povećanim emisijama zagađujućih
materija u vazduh.
Zakon o zaštiti vazduha predviđa mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje
kvaliteta vazduha: utvrđivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija; usklađivanje sa maksimalnim
nacionalnim emisijama nakon njihovog utvrđivanja za
pojedine zagađujuće materije; propisivanje dozvoljenih
količina pojedinih zagađujućih materija u određenim
proizvodima.
Emisije iz pokretnih izvora zagađivanja se kontrolišu prilikom tehničkog pregleda, u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisom i zakonom kojim se uređuje
bezbednost saobraćaja. Goriva koja se koriste u stacionarnim i pokretnim izvorima zagađivanja moraju da zadovolje zahteve propisane tehničkim propisom koji se
odnosi na kvalitet goriva.
Operateri su u obavezi da obezbede monitoring
emisija zagađujućih materija u vazduh, vode evidenciju i izrađuju izveštaje o podacima o izvršenim merenjima, kao i da o svom trošku sprovode mere za smanjenje emisija zagađujućih materija, npr. ugradnja uređaja
za smanjenje emisije. Samo doslednim sprovođenjem
» Čist vazduh je osnov za zdravlje ljudi i čitavog
ekosistema. Na kom je nivou zaštita i upravljanje
kvalitetom vazduha u Srbiji?
- U Republici Srbiji je uspostavljen sistem upravljanja
kvalitetom vazduha, na način kako je to urađeno u zemljama Evropske Unije. Usvajanjem Zakona o zaštiti
vazduha i podzakonskih akata koji iz njega proističu,
uspostavljen je operativan sistem za praćenje kvaliteta
vazduha, ocenjivanje kvaliteta vazduha, zoniranje i kategorizaciju zona i aglomeracija prema stepenu zagađenja vazduha, kao i lociranje područja u kojima je kvalitet
vazduha lošiji. U cilju kontrole i unapređenja kvaliteta
vazduha na teritoriji Republike Srbije određene su zone
i aglomeracije i propisana obaveza donošenja Planova kvaliteta vazduha u slučaju
Inspekcija pre svega deluje preventivno vršeći
da je kvalitet vazduh treće kategorije. Piuticaj na operatere da finansijska sredstva
lot planovi kvaliteta vazduha urađeni su
ulože u sisteme sa smanjenje zagađenja
u okviru EU IPA Tvining projekta: „Jačanje
administrativnih kapaciteta u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha“ i u njima je prikazano stanje
zakonske regulative iz ove oblasti, može se uticati na
kvaliteta vazduha u određenoj zoni ili aglomeraciji, idensmanjenje emisija zagađujućih materija i time doprineti
tifikovani osnovni izvori zagađenja i pobrojane mere za
boljem kvalitetu vazduha u Srbiji.
popravljanje stanja.
» Paket “zelenih zakona” predviđa rigorozne kazne
» Koji su osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji?
za zagađivače. Kako ste zadovoljni primenom u tom
Na koji način je moguće doprineti boljem kvalitetu
smislu? Koliko se strogo i koliko često se kažnjavaju
vazduha i smanjenju emisije štetnih gasova?
zagađivači?
- Osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji su emisije
- U kaznenim odredbama Zakona predviđene su sankciiz termoenergetskog sektora i saobraćaja. Prevaziđena
je za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica i pretehnologija, gorivo nedovoljnog kvaliteta i zastareli voduzetnike (od 250.000 do 3.000.000 dinara). Na osno-
38
Zelena Srbija
2012/13
Goriva
Goriva koja se koriste u stacionarnim
i pokretnim izvorima zagađivanja
moraju da zadovolje zahteve
propisane tehničkim propisom koji
se odnosi na kvalitet goriva.
Kazne
Harmonizacija
U kaznenim odredbama
Zakona predviđene su sankcije
za privredne prestupe i prekršaje
za pravna lica i preduzetnike od
250.000 do 3.000.000 dinara.
Harmonizacija nacionalnog sektorskog
i zakonodavstva u oblasti klimatskih
promena sa EU zakonodavstvom
značajno ce doprineti aktivnostima
Srbije u ovom smislu.
vu Zakona, pored izrečene novčane kazne za privredni
staklene bašte, a samim tim i borbi protiv klimatskih
prestup pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zapromena. Svakako harmonizacija nacionalnog sektorbrane obavljanja određene privredne delatnosti u trajaskog i zakonodavstva u oblasti klimatskih promena sa
nju od 5 do 10 godina, kao i zabrana odgovornom licu
EU zakonodavstvom značajno ce doprineti aktivnostima
da vrši određene dužnosti u trajanju od 3 do 10 godina.
Srbije u ovom smislu.
Inspekcija pre svega deluje preventivno vršeći uticaj
» Najavljeno je da će Srbija do 2016. godine početi da
na operatere da finansijska sredstva ulože u sisteme sa
smanjenje zagađeprimenjuje DirekEmisije iz pokretnih izvora zagađivanja se
nja. Ukoliko ovakav
tivu EU o trgovini
način delovanja ne kontrolišu prilikom tehničkog pregleda, u skladu gasova sa efektom
pokaže
rezultate, sa odgovarajućim tehničkim propisom i zakonom staklene
bašte.
inspekcija podnosi
Objasnite o čemu
kojim se uređuje bezbednost saobraćaja
prijave u skladu sa
se radi i kako je
zakonom, a sud odlučuje o visini kazne. Inspekcija ima
moguće zaraditi trgovinom štetnim gasovima? Propravo da ulozi žalbu na presudu.
cenjuje se da bi ostvarivanjem prihoda od prodaje
viška emisije, poboljšanje energetske efikasnosti bi
» Kakva je međunarodna saradnja po pitanju
faktički finansiralo samo sebe.
poboljšanja kvaliteta s obzirom na to da otrovne
- Prve analize rađenje na nacionalnom nivou pokazale
materije do nas mogu doći vazduhom sa udaljenih
su da je najranija moguća godina početka sprovođelokacija?
nja EU Direktive o sistemu trgovine emisijama 2016.
- Republika Srbija je članica Konvencije o prekograničgodina, uz značajnu finansijsku i tehničku pomoć EU.
nom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima,
Rezultati pomenute analize predstavljaju inicijalne
kao i Protokola o dugoročnom finansiranju programa
rezultate i njihovo potvrđivanje tek predstoji. Drugim
saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenorečima, tek će projekat koje će Ministarstvo početi da
sa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u
sprovodi, najverovatnije, u septembru 2013. godine i
Evropi (EMEP), Protokola o teškim metalima i Protokola
čije je trajanje dve godine, a realizuje se uz finansijsku
o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama.
pomoc EU dati kompletnu analizu potreba i mogućnoPrihvatajući obaveze propisane ovim međunarodnim
sti, kao i potencijalni period početka realizacije predugovorima, Srbija se obavezala da preduzme mere kojimetne Direktive u Srbiji. «
ma se kontrolišu i smanjuju emisije zagađujućih materija
koje su predmet protokola, čime se smanjuje verovatnoća njihovog prekograničnog kretanja , kao i da razmenom
informacija, istraživanjem i praćenjem stanja aktivno doprinosi globalnim naporima u postepenom smanjivanju i
sprečavanju emisija zagađujućih materija koje se mogu
preneti na velike udaljenosti.
» Kako Srbija doprinosi borbi protiv klimatskih promena?
- Opredeljenost Srbije da doprinosi borbi protiv klimatskih promena, država je iskazala kroz podršku Sporazumu iz Kopenhagena i Prvi izveštaj Srbije prema Okvirnoj
konvenciji UN o promeni klime kroz koje je prikazala
moguća ograničenja svojih emisija gasova sa efektom
staklene bašte, i to u periodu do 2020. godine. Istovremeno, sve one mere i aktivnosti koje Srbija preduzima
u cilju povećanja energetske efikasnosti i korišćenja
obnovljivih izvora energije, ali i poboljšanja praksi u
oblasti upravljanja otpadom, saobracćja, poljoprivrede
i slično doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom
We shape a better world
Please contact us
[email protected] l +381 (0)11 2099 850 l www.arup.com
Zelena Srbija
2012/13
39
buka i eu
Srbija je
mnogo bučna
Biće potrebno još vremena i
ulaganja da bi Srbija zadovoljila
evropske standarde u oblasti borbe
protiv glasnosti. Pokazalo se da
nije dovoljno samo imati evropsku
regulativu, jer Srbija ima specifične
probleme koje mora da prevaziđe
da bi ostvarila napredak u borbi
protiv buke
Z
lja u glavnom gradu Srbije od 10 merenih tačaka u
akon o zaštiti od buke u životnoj sredini koji
stambenoj zoni, buka je u osam veća za 10, pa čak i
je usklađen sa evropskim direktivama Srbija
14 decibela. Na nekim prestoničkim kritičnim tačkaje usvojila 2009. godine, a od 2010. i podma nivo buke danju ide do 72, a noću do 62 decibela.
zakonska akta. Ovi propisi predviđaju izradu straVećinu neprijatnih zvukova, oko 90 odsto, izaziva
teških karata buke za naselja sa više od 100.000
saobraćaj, ali to nije jedini izvor buke. Industrijske
stanovnika, glavne puteve sa prosečnim godišnjim
zone su redovni proizvođači neprijatnih zvukova.
protokom saobraćaja većim od tri miliona vozila,
Građani se u 85 odsto slučajeva žale inspekcijama
železničke pruge sa prosečnim godišnjim protona galamu iz kafića i klubova, zvuke ventilatora u
kom saobraćaja većim od 30.000 vozova i aeropekarama i marketima, na pančevačkoj periferiji im
drome. Te karte će se koristiti kao osnova za izradu
smetaju zvuci iz strugara ili ciglana, a u Aranđelovcu
akcionih planova zaštite.
buka od mlevenja kamena.
Ipak, Evropska komisija je u izveštaju o napretku
Smanjenje buke koju izaziva saobraćaj može da
Srbije bila kratka i jasna: ”Nije ostvaren nikakav nase postigne izgradnjom antizvučnih zidova uz aupredak u oblasti buke...”
toputeve na delovima gde prolaze blizu naseljenih
Smanjenje visine decibela biće neophodno na
zona, ali u izgradnji drugačijih vrsta puteva i korievropskom putu Srbije, jer na najproblematičnijim
kvalitetnijih guma.
tačkama zakonska granica
Smanjenje visine decibela biće šćenja
Ipak, to su samo delimična
se prelazi i za 14 decibela.
neophodno na evropskom putu rešenja.
S obzirom na to da se istraEvropski kriterijumi su u
živanja o nivou buke u Srbiji
Srbije, jer na najproblematičnijim
ovom slučaju za Srbiju, zerade sporadično, samo za
tačkama zakonska granica se
mlju sa prilično niskim životodređena mesta, nema inprelazi i za 14 decibela
nim standardom, previsoki,
stitucije u zemlji koja bi mojer je u tim uslovima nemoguće motivisati građane
gla precizno da kaže koji su gradovi najugroženiji. Ne
da ugrade kvalitetniju i skuplju stolariju koja manje
postoje ni procene ugroženosti za nacionalne parkove
propušta zvuke ili da kupe bolje automobile.
i rezervate prirode. Ipak, i takva istraživanja pokazuju
Smanjenje nivoa buke važno je, pre svega, zbog
da buka u gradovima prevazilazi zakonske granice.
zdravlja ljudi. Glasnost do 50 decibela odgovara norInstitut za ispitivanje materijala radio je merenja
malanom razgovoru, do 60 decibela organizam ne
na 70 tačaka u Beogradu, Novom Sadu, Boru, Smereaguje, ali već od 60 – 80 decibela odvlači pažnju
derevu i Pančevu. Istraživanje je pokazalo da je zai stvara nervozu. Organizam reaguje na neprijatan
konski nivo buke prilično premašen na velikom broju
zvuk od 80-90 decibela, a jaka buka od 90 – 120
tačaka, a u slučaju Beograda problematična je većina
decibela izaziva bol i oštećuje organe. Buka ostavmesta na kojima je meren nivo glasnosti.
lja posledice na nerve i mentalni sklop, poremećaj
Gornja dozvoljena granica za većinu gradova Srsna, razdražljivost, hroničnu iscrpljenost, glavobolju,
bije u toku dana i večeri je 55, a noću 45 decibela.
uznemirenost, poremećaj krvotoka i pritiska. «
Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdrav-
40
Zelena Srbija
2012/13
Transport bez automobila
Začeci održivog
transporta u Beogradu
Polovina saobraćaja privatnim automobilima
odvija se na relaciji kraćoj od pet kilometara.
Evropske metropole već uvode nove sisteme
prevoza koji podrazumevaju korišćenje bicikla
i bicikla na električni pogon
P
funkcionalnosti sistema za iznajmljivanje bicikala u
rodaja i upotreba automobila konstantno je račetrdeset gradova Evrope, nakon čega je zaključeno
sla tokom poslednjih 30 godina, a takav trend
da interesovanje za stanice za iznajmljivanje u tim
ostavio je i neke posledice na životnu sredinu.
gradovima ne opada.
Došlo je do zagađenja vazduha i povećanja buke, a
Istraživanje je pokazalo da glavni grad Francuske
velike površine u gradskim jezgrima zauzete su pardrži rekord po broju bicikala - 23.900 i stanica za
kiralištima.
iznajmljivanje, a da mu se laganim koracima pribliSaobraćaj je postao gušći, izgrađivane su nove
žava drugoplasirani London sa 558 stanica i 9.200
saobraćajnice, ali su nastajala i nova zakrčenja. Nabicikala.
vike ljudi su se menjale, te se sada polovina saobraPrvi koraci ka uspostavljanju “rent a bike” sićaja privatnim automobilima odvija na relaciji kraćoj
stema nedavno su napravljeni tokom obeležavanja
od pet kilometara.
“Evropske nedelje mobilnosti”. Tada je zahvaljujući
Svi ovi problemi, karakteristični za svetske medonaciji UNDP-a sličan sistem uspostavljen za zatropole, pogađaju i Beograd. U srpskoj prestonici
poslene u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite
sve više je iskoraka ka prenošenju iskustava evropživotne sredine koji su ispred zgrade na Novom Beskih gradova koji su pre nas razmišljali o strategiji
ogradu dobili 20 bicikala i pet “češljeva” za parkirarazvoja održivog transporta. Mnogi evropski gradovi
nje ovih dvotočkaša. Zaposleni sada mogu da koriste
već duže vreme promovišu pešačenje, vožnju biciove bicikle besplatno, bilo
kla, korišćenje javnog presamo za potrebe dnevnih
voza ili kombinaciju ovih
Pariz drži rekord po broju
zadataka, ili za putovanja
vidova saobraćaja.
bicikala - 23.900 i stanica za
između kuće i posla.
Jedno od rešenja proiznajmljivanje, a približava mu
Rezultati
istraživanja
blema je “Park and ride
se drugoplasirani London sa 558 pokazali su da je u Beograsystem” koji podrazumedu vožnja bicikla popularna
va izgradnju parkirališta
stanica i 9.200 bicikala
rekreativna aktivnost, ali da
za vozače iz prigradskih
samo mali procenat građana koristi bicikl kao prenaselja koji odatle javnim prevozom nastavljaju put
vozno sredstvo. Objektivna prepreka je nedostatak
do centra grada. Za uvođenje ovakvog sistema trebiciklističkih staza.
balo bi promeniti dosta toga, od navika građana do
Usponi nisu nesavladiva prepreka pogotovo uz
nekih propisa.
upotrebu bicikla na električni akumulator.
Sve to podrazumeva novčana ulaganja i adeEvropske metropole odavno koriste ove pogodkvatan marketinški pristup, ali i brojne prednosti –
nosti, a procene su da će do 2018. svaki šesti bicikl u
smanjenje buke, čistiji vazduh, zdraviji život u gradu,
Nemačkoj biti sa električnim motorom.
manju gužvu…
Od ovog leta i JKP „Parking servis” je počeo da
Dobar primer je i “rent a bike” sistem, odnosno
promoviše bicikl koji koristi akumulor za savladamogućnost da vozač na mestu gde ostavi automobil
vanje uspona i težeg terena koji zasad može da se
iznajmi bicikl kojim nastavlja put ka centru grada. Na
iznajmi na tri lokacije u Beogradu.
parking mesto umesto automobila može da stane
Smanjenje zagušenja centralnih gradskih zona
čak deset bicikala, te gradske vlasti mnogih metropoutiče na smanjenje zagađenja i potrošnje energije sa
la pokušavaju da nametnu bicikle kao primarna prejedne strane, a sa druge pospešuje upotrebu bicikla
vozna sredstva. Nemački automobilski klub “ADAC”
u saobraćaju. «
ove godine je sproveo istraživanje o popularnosti i
Zelena Srbija
2012/13
41
Obnovljivi izvori energije
Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine
učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije
iznosi 27% . Potencijala ima, ali se trenutno
koristi tek njegova petina, a da bi se taj udeo
povećao potrebne su investicije u ovu oblast.
Intervju
Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine
Koristićemo više energije iz
obnovljivih izvora
U narednih nekoliko nedelja biće
donesen Nacionalni akcioni plan
za obnovljive izvore energije i
biće revidiran i u adekvatnoj meri
nastavljen mehanizam podsticaja
za proizvodnju električne energije iz
obnovljivih izvora energije (OIE)
za podsticanje ulaganja u obnovljive izvore energije,
a na srednji rok procedura će biti olakšana.
M
Energetska
saglasnost
Do sada je u
Srbiji izdato 128
energetskih
saglasnosti za
objekte do jednog
megavata snage
i 81 energetska
dozvola za
elektrane iznad
jednog megavata,
ali su od toga
izgrađena i
na mrežu
priključena svega
34 objekta.
inistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine najavljuje uvođenje nove kategorije za male hidroelektrane (MHE), zatim
kategorije biomase životinjskog porekla i donošenje
drugih ključnih dokumenata za podsticanje ulaganja
u obnovljive izvore energije. Planira se objava javnog poziva za slobodne lokacije MHE i generalno u
2013. godini će se raditi na pojednostavljenju ukupne procedure kada je u pitanju ulaganje u OIE.
Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine
učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije iznosi
27% . Potencijala ima, ali se trenutno koristi tek njegova petina, a da bi se taj udeo povećao potrebne su
investicije u ovu oblast. O mogućnostima u iskorišćavanju obnovljivih izvora energije, planovima i subvencijama za otkup struje proizvedene iz ovih izvora
govori pomoćnik ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Trifunović.
» Koliko su dosad iznosile ove podsticajne tarife?
- Uredba kojom se uvode garantovane otkupne cene
za struju proizvedenu iz OIE sa garantovanim periodom otkupa od 12 godina doneta je krajem 2009. i
ističe krajem ove godine. Prema toj uredbi, najveća
garantovana cena je za struju dobijenu u solarnim
elektranama i iznosi 23 evrocenta po kilovat-satu. Za
struju proizvedenu u malim hidroelektranama garantovana cena po kilovat-satu je od 7,8 do 9,7 evrocenti, od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za
struju iz biogasa garantovana cena je od 12 do 16
evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je 9,5
evrocenti. Za struju dobijenu korišćenjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je 6,7 evrocenti po kilovatsatu, struja iz geotermalne energije otkupljuje
se po 7,5 evrocenti, iz elektrane sa kombinovanom
proizvodnjom električne i toplotne energije od 7,6
do 10,4 evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad
od 8,5 do 9,2 evrocenta.
Srbija je preuzela obavezu da do 2020.
» Kada će biti poznate nove fid-in tarife
godine poveća udeo energije iz obnovljivih
za povlašćeni otkup struje iz obnovljivih
izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27 odsto
izvora energije?
» Od čega zavisi iznos podsticajnih tarifa za proiz- Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životvodnju energije iz obnovljivih izvora?
ne sredine Srbije će početkom decembra objaviti
- Još se analizira kako će biti promenjene fid-in taripredlog nove uredbe o fid-in tarifama. Biće promefe za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora enerna podsticajnih tarifa za otkup struje iz obnovljivih
gije, ali u obzir će biti uzeti i trendovi u svetu gde
izvora energije, ali ne radikalnih. Moramo biti raciose smanjuju cene za struju iz energije sunca i vetra,
nalni, da se na krajnjeg potrošača ne bi prevalio velia podstiče razvoj korišćenja geotermalnih izvora.
ki teret. Mogu da kažem da će biti promenjen period
Uzeće se u obzir svi aspekti. Na bazičnom dokuna koji će se odnositi podsticajne tarife, a on sada
mentu Ministarstva rade i međunarodni konsultaniznosi 12 godina. U narednih nekoliko meseci biće
ti, tako da verujem da ćemo imati celovito i balansiuvedeni podsticaji za proizvodnju struje iz biomase
rano rešenje. Agencija za energetiku od 1. oktobra
životinjskog porekla i doneti drugi ključni dokumenti
44
Zelena Srbija
2012/13
Biomasa
Najveće mogućnosti za proizvodnju
električne energije iz obnovljivih izvora
u Srbiji ima biomasa koja u ukupnim
potencijalima učestvuje sa 49 odsto.
Akcioni plan
Subvencije
Srbija je u obavezi da sprovodi akcioni
plan, kojim je planirana ušteda energije
u finalnom bilansu potrošnje u
narednih šest godina.
2012. je nadležna za određivanje cene električne
energije u Srbiji.
» Postoji li procena koliko će nas koštati otkup struje iz obnovljivih izvora 2013. godine?
- Srbija će, prema preliminarnim proračunima, u
2013. godini za subvencionisanje otkupa struje iz
obnovljivih izvor energije izdvojiti između 20 i 30
miliona evra u bruto iznosu, pošto se ne očekuje priključivanje na mrežu proizvodnih kapaciteta većih
snaga. Ta sredstva će biti pre svega za podsticanje
proizvodnje struje iz malih hidrolektrana, biomase,
ali i vetro i solarne energije. Tek od 2014. očekuje
se porast proizvodnje električne energije iz tih izvora. Ukoliko bi se na mrežu priključile vetroelektrane
snage 450 megavata, koliko je trenutna kvota, za fidin za otkup struje iz tih elektrana bi se izdvajalo 106
miliona evra godišnje.
Za subvencionisanje otkupa
struje iz obnovljivih izvor energije
u 2013. godini biće izdvojeno
između 25 i 30 miliona evra.
gije po četiri odsto i malih hidroelektrana tri odsto u
ukupnim potencijalima obnovljivih izvora energije.
Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj
potrošnji sa 21,2 na 27 odsto. Dakle, sada koristimo
tek jednu petinu raspoloživih potencijala.
» Najavljeno je donošenje Zakona o racionalnoj
potrošnji energije. Kada će taj zakon da bude donet?
- Zakon o racionalnom korišćenju energije će da bude
predstavljen polovinom decembra meseca i njime će
se precizirati smernice za ostvarivanje veće energet-
» Koliko je do sada energetskih saglasnosti izdato
u Srbiji?
- Do sada je u Srbiji izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad
jednog megavata, ali su od toga iz- Zakon o racionalnom korišćenju energije će da
građena i na mrežu priključena sve- bude predstavljen polovinom decembra meseca
ga 34 objekta. Investicije su u ovoj i njime će se precizirati smernice za ostvarivanje
oblasti usporene, često se traže
produžeci rokova zbog čega se radi veće energetske efikasnosti
ske efikasnosti. Srbija je u obavezi da sprovodi akciorevizija energetskih dozvola. Srbiji su potrebni ozni plan, kojim je planirana ušteda energije u finalnom
biljni investitori u obnovljive izvore energije, koji će
bilansu potrošnje u narednih šest godina. Prema obabrzo izgraditi objekte. Jedan od razloga za sporu revezama iz plana do kraja 2018. godine mora se uštealizaciju investicija u ovaj sektor je ekonomska kriza
deti devet odsto energije u potrošnji. To nije jedini
koja je pogodila Evropu i umanjila priliv kapitala, ali i
propis čije je usvajanje planirano jer će u narednih
dosadašnja nedovoljna briga za podsticanje ulaganja
šest do devet meseci biti doneti ključni dokumenti
u obnovljive izvore energije. Sada ćemo u Ministarkoji regulišu oblast energetike, počevši od Strategije
stvu olakšati dobijanje dozvola za investitore kroz
razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama
instituciju “jednog šaltera” u Ministarstvu, koje će u
do 2030. godine. Osim Zakona o racionalnoj upotrebi
perspektivi obezbeđivati sva potrebna dokumenta.
energije, biće doneti i nacionalni planovi za obnovlji» Kakav je procenjeni potencijal obnovljivih izvora
ve izvore energije i energetsku efikasnost, kao i niz
podzakonsih akata među kojima su garancije o poenergije u Srbiji? Koliki je udeo ovakvih izvora u
reklu, akt o biogorivu, dobijanje statusa povlašćenih
energetskom bilansu Srbije?
proizvođača struje. Neki od tih dokumenata će biti
- Najveće mogućnosti za proizvodnju električne
uvojeni do kraja ove godine, a neki početkom 2013.
energije iz obnovljivih izvora u Srbiji ima biomasa
godine. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite žikoja u ukupnim potencijalima učestvuje sa oko 50
votne sredine će uskoro predstaviti plan ulaganja u
odsto. Udeo hidroelektrana je 27 odsto, zatim solar50 prioritetnih energetskih projekta. «
ne energije 13 procenata, vetra i geotermalne enerZelena Srbija
2012/13
45
Intervju
Petar Knežević, direktor privrednog društva Termoelektrane „Nikola Tesla“ Obrenovac
Japanski standardi u srcu TENT-a
Očekuje se da radovi na izgradnji postrojenja
za odsumporavanje na TENT A, otpočnu
početkom 2014. godine
P
rivredno društvo Termoelektrane
„Nikola
Tesla“ (TENT) godišnje proizvodi preko
20 milijardi kilovat-časova za šta je
potrebno da sagori 30 miliona tona lignita. Kako bi
emisija čvrstih čestica u atmosferu bila smanjena na
zakonom predviđene količine, unapređeni su elektrofilteri, a zbog smanjenja emisije sumpor dioksida
započeli su najskuplji ekološki projekat na Balkanu.
zvodnje i energetske efikasnosti i za ekološke projekte u narednih pet godina iznose 1,1 milijardu
evra, od čega su 600 miliona evra samo ekološki
projekti. Od tih 600 miliona evra, 250 miliona evra
je kredit od Japana.
» Da li je planiran sličan projekat za TENT B?
- Sa japanskom stranom razgovaramo i o mogućnosti
proširenja saradnje, prvenstveno u pogledu finansiranja projekta odsumporavanja i na TENT B. Time bi
smo zaokružili jedan izuzetno značajan ciklus zaštite
životne sredine, koji po mnogo čemu prevazilazi veličinu finansijskih ulaganja.
» Dokle se stiglo sa planovima za izgradnju postro» Kako će konkretno projekat odsumporavanja utijenja za odsumporavanje gasova?
cati na poboljšanje uslova života u Srbiji i uopšte
- Za izradu projekta i studije opravdanosti zadužene
regionu jugoistočne Evrope?
su ugledne domaće kuće – Energoprojekt-ENTEL, Ru- Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje Srbija
darski institute i Mašinski fakultet.
dobija najvredniji, ali i prvi takav ekološki projeKonsultant je japanska firma TEPSCO, koji će
kat na prostoru Balkana. Do sada su modernizovani
pored pomoći u pripremi tehničkih specifikacija i
elektrofilteri i oni rade
tenderskih procedura
Pogon za proizvodnju građevinskih
po evropskim normaučestovati u nadzoru
gradnje.
Pripremljeelemenata od gipsa mogao bi da zaposli ma sa emisijom čvrstih
čestica manjom od 50
na je dokumentacija
nekoliko stotina ljudi. Izgradnjom
miligrama po metru
za predkvalifikacioni
ovog postrojenja umesto izbacivanja kubnom. Izgradnjom
postupak koji će biti
objavljen po dobija100.000 tona sumpora u atmosferu, postrojenja za odsumporavanje emisija
nju saglasnosti Japanproizvodićemo 400.000 tona gipsa
sumpordioksida
biće
ske državne agencije
svedena na evropske norme, odnosno na manje od
(JICA). Očekuje se da će konačna procedura i izbor
200 miligrama po metru kubnom dimnog gasa, a
ponuđača biti završeni do kraja 2013. godine, a raefekti tog osetiće se, ne samo u Srbiji već u čitavom
dovi na izgradnji započeti početkom 2014. godine.
regionu Balkana.
Japan je najefikasnije rešio problem emisije
sumpordioksida, a japanski propisi o zaštiti životne
» Šta znači najava da će se odsumporavanje u TENTsredine su rigorozniji od evropskih.
u vršiti primenom vlažno – krečnjačke tehnologije?
- To znači da će se u postrojenjima za odsumpora» Koliko ukupno sredstava je potrebno za povećavanje dimnih gasova kao nus produkt dobijati gips
nje energetske efikasnosti i ekološke projekte u
(ODG-gips). Njegova primena u građevinarstvu
narednih pet godina?
je veoma zastupljena (rigips ploče,dekorativni
- Vrednost izgradnje sistema za odsumporavanje je
elementi,krovne obloge,i drugo). Pogon za proi250 miliona evra.
zvodnju građevinskih elemenata od gipsa mogao
Kredit koji je EPS odobrila Vlada Japana iznosi
bi da zaposli nekoliko stotina ljudi. Izgradnjom
od 28,25 milijardi jena (oko 250 miliona evra). Rok
ovog postrojenja umesto izbacivanja 100.000 tona
otplate je 15 godina, kamata svega 0,6 odsto, a grejs
sumpora u atmosferu, proizvodićemo 400.000
period 5 godina.
tona gipsa. «
Sredstva koja su potrebna za povećanje proi-
46
Zelena Srbija
2012/13
Intervju
Maja Turković, direktor kompanije Wind Park Plandiste
Iskoristimo energiju vetra
Vetroelektrane proizvode 70% energije tokom zimskih
meseci, što će imati pozitivan uticaj u smislu smanjenja
zavisnosti od uvoza skupe električne energije zimi
G
» Koji je interes države da feed-in tarifama
stimuliše proizvođače
električne energije iz
obnovljivih izvora?
- Izgradnja proizvodnih kapaciteta korišćenjem
OIE je naša međunarodna obaveza prema Energetskoj zajednici. Srbija je nedavno, u skladu
» Zbog čega još nema nijednog vetroparka u Srbiji?
sa Direktivom 2009/28/EZ, dobila obavezujuće
- Vlada Srbije je krajem 2009. godine donela uredprocente i rokove za povećanje udela OIE u ukube kojima reguliše oblast obnovljivih izvora energipnoj bruto potrošnji, što podrazumeva učešće od
je (OIE), u prvom redu Uredbu o merama podsticaja
27% u 2020. godini, u odnosu na 21,2% u 2009.
za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE.
godini. Povećanje od blizu 6% je vrlo zahtevan
To je bio prvi korak u pravom smeru i poziv investicilj i njegovo ispunjenje podrazumeva privlačetorima da dođu i ulažu u razvoj ove oblasti u Srbiji.
nje velikih investicija u OIE, gde značajno mesto
Drugi pozitivan korak je donošenje novog Zakona o
zauzimaju vetroelektrane. Osim što po svom kaenergetici u julu 2011. godine. Međutim, taj zakon
pacitetu iskaču u odnosu na ostale OIE, vreme izje još neprimenljiv, obzirom da ni posle godinu ipo
gradnje ovih objekata je najkraće, pa ne možemo
dana nisu doneta podzakonska akta koja bi omoguočekivati da ćemo bez vetroparkova uspeti da
ćila njegovu primenu. To uključuje i donošenje nove
ostvarimo zadati cilj.
Uredbe o merama podsticaja jer postojeća ističe
Efekti razvoja vetroenergetrike su značajni i
krajem ove godine. Ukoliko dobijemo nedostajuća
sa energetskog, ekonomskog i ekološkog aspekpodzakonska akta do kraja godine, mogli bi da očeta. Vetroelektrane proizvode 70% energije tokujemo prve radove na izgradnji vetroparkova već
kom zimskih meseci, što će imati pozitivan uticaj
sredinom 2013. godine.
u smislu smanjenja zavisnosti od uvoza skupe
električne energije zimi. Izgradnja 450 MW iz
» Države iz okruženja su promenile cene otkuenergije vetra podrazumeva preko 700 miliona
pa električne energije, a najavljeno je donošenje
evra direktnih invenove uredbe kojom će
sticija u naredne tri
biti definisane “fid-in”
Izgradnja 450 MW iz energije vetra
tarife. Šta očekujete
podrazumeva preko 700 miliona evra godine, što je veliki
investicioni potenod te uredbe?
direktnih investicija u naredne tri godine, cijal. Ove investi- Ako zanemarimo Bušto je veliki investicioni potencijal
cije će dovesti do
garsku, koja je smazapošljavanja nekonjenjem fid-in tarifa
liko hiljada ljudi tokom izgradnje i angažovanje
zaustavila dalji razvoj vetrparkova, Srbija i dalje ima
velikog broja lokalnih građevinskih i transpornajniže fid-in tarife u regionu. Ne treba zaboraviti da
tnih kompanija; povećane budžetske prihode
su zemlje, koje smanjenjem fid-in tarife destimulišu
od taksi i PDV-a; kao i poboljšanja lokalne inveću penetraciju energije vetra u njihove sisteme,
frastrukture koja finansiraju investitori. Takođe,
već izgradile značajne kapacitete iz ovog izvora.
vetroparkovi su izvori sa najmanjim negativnim
Ne očekujemo od najavljene revizije podsticajnih
uticajem na životnu sredinu, i najmanjim troškomera za OIE značajne promene kad je u pitanju enervima po društvo, uvažavajući sve eksterne trošgija vetra, odnosno da će se smanjivati otkupna cena
kove proizvodnje električne energije iz različii/ili period garantovanog otkupa zelene energije. U
tih izvora. Izgradnjom 450 MW iz energije vetra
suprotnom imali bismo veliki rizik u pogledu mogućimaćemo smanjenje CO2 emisija za 1.3 miliona
nosti finansiranja projekata i dobijanja kredita, što bi
tona godišnje. «
dovelo u pitanje realizaciju započetih projekata.
odinama unazad se najavljuje izgradnja vetroparkova u Srbiji, ali do sada je sve ostalo na
tim namerama. Potencijalni investitori u ovu
oblast nezadovoljni su administracijom i procedurama, a zameraju i neusklađenost podzakonskih akata
iz različitih resora.
Zelena Srbija
2012/13
47
Zaštićena područja
Obnova vlažnih staništa na području
Mure, Drave i Dunava
Projekat revitalizacije vlažnih staništa u
Specijalnom rezervatu prirode „Gornje
Podunavlje“ WWF sprovodi u saradnji sa JP
„Vojvodinašume i uz finansijsku podršku The
Coca-Cola Company
W
Retke
vrste
Rezervat „Gornje
Podunavlje“, u
autentičnom
ritskom
ambijentu,
naseljavaju
brojne retke
vrste kao što su
divlja mačka
(Felis silvestris),
vidra (Lutra
lutra) i jazavac
(Meles meles),
kao i najveća
populacija
evropskog jelena
(Cervus elaphus)
u Srbiji.
bara i vlažnih livada u Štrbcu.
WF, kao jedna od najuticajnijih svetskih neProjekat se sprovodi uz financijsku podršku The
vladinih organizacija za zaštitu prirode, u jaCoca-Cola Company sa kojom je WWF uspostavio parnuaru 2011. godine započeo je dvogodišnji
tnerstvo sa ciljem obnove poplavnih područja duž Duprojekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom
nava radi obezbeđenja staništa za bogatu floru i faunu
rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“.
Dunavskog sliva. Ovo partnerstvo pokazuje savremeni
Projekat „Obnova močvarnih staništa na području
model javnog i privatnog partnerstva radi dobrobiti za
Mure, Drave i Dunava“, uz revitalizaciju vlažnih livada
prirodu i ljude. Cilj kompanije Coca-Cola je da nadoi bara na području Štrbca, obuhvata i obnovu ribnjaka
knadi lokalnim
Podunavlje u Parku prirode Kopački rit u Hrvatskoj.
zajednicama i prirodi svu količinu vode koja se
Regulacijom rečnih vodotokova za potrebe rečne
upotrebi za proizvodnju pića, prvenstveno kroz podršplovidbe i poljoprivrede u poslednjih 100 godina uniku programima zaštite voda.
šteno je 80% prirodnih plavnih područja uz Dunav,
Gornje Podunavlje – veliko plavno područje na
kao biološki najproduktivnijih staništa. Nestankom
severozapadu Vojvodine, predstavlja jednu od najoplavnih područja znatno su smanjene i brojne usluge
ekosistema kao što su odCilj kompanije Coca-Cola je da čuvanijih ritsko-močvarnih
celina na toku Dunava kroz
brana od poplava, obezbenadoknadi
lokalnim
zajednicama
Srbiju. Od 2001. godine zađivanje prirodnih resursa ili
i prirodi svu količinu vode koja štićeno je kao Specijalni reprečišćavanje vode.
zervat prirode (SRP).
Zaštita preostalih plavse upotrebi za proizvodnju
Karakteriše ga izuzetno
nih područja Dunava depića, prvenstveno kroz podršku
bogatstvo ornitofaune u kolimično je postignuta poprogramima zaštite voda
joj se ističu retke vrste kao
slednjih godina, no uvidelo
što su orao belorepan (Haliaeetus albicilla) i crna roda
se da određena prirodna područja treba obnoviti kako
(Ciconia nigra).
bi im se vratila prvobitna funkcija. Stoga je WWF, u
Rezervat „Gornje Podunavlje“, u autentičnom
partnerstvu s brojnim institucijama i organizacijama,
ritskom ambijentu, naseljavaju brojne retke vrste
pokrenuo inicijativu s ciljem obnove plavnih područja
kao što su divlja mačka (Felis silvestris), vidra (Luduž Dunava.
tra lutra) i jazavac (Meles meles), kao i najveća poStudija „Procena potencijala za restauraciju duž
pulacija evropskog jelena (Cervus elaphus) u Srbiji.
Dunava i njegovih glavnih pritoka”, koju je WWF priMeđunarodni značaj SRP „Gornje Podunavlje“ prepremio s konsultantskom kućom Fluvius, prvi je korak
poznat je upisivanjem na listu međunarodno znaka postizanju ambicioznog cilja WWF-a da do 2020.
čajnih vlažnih područja (tzv. Ramsarskih područja).
godine 1,5 miliona ha poplavnih površina bude zaštiZbog izuzetnog bogatstva ornitofaune proglašeno je
ćeno ili povezano s rečnim sistemima.
značajnim područjem za ptice (IBA – Important Bird
WWF će u saradnji sa JP „Vojvodinašume“, upravArea) i odabranim područjem za dnevne leptire (PBA
ljačem zaštićenog područja SRP „Gornje Podunavlje“, i
– Prime Butterfly Area), a takođe čini deo ekološke
uz podršku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, remreže Emerald. «
vitalizacijom staništa upostaviti sve ekološke funkcije
48
Zelena Srbija
2012/13
Zaštićena područja – Vlasina
Odgovorno poslovanje
pomaže razvoj ekoturizma
Projekat za razvoj ekoturizma i zaštitu životne sredine
Vlasinskog jezera pokrenut je kao deo programa
korporativne društvene odgovornosti Coca-Cola Sistema
u Srbiji, koji u blizini Vlasinskog jezera puni izvorsku
vodu Rosa, vodeću negaziranu vodu na našem tržištu
U
štačko planinsko jezero u Srbijii, jezero koje je na
avgustu 2011. godine, Coca-Cola Sistem (Conajvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima
ca-Cola kompanija i Coca-Cola Hellenic Srbi(1213 m).
ja) je u saradnji sa UNDP pokrenuo projekat
Posebnu pažnju turista privlače ostrva Stratorija i
za razvoj ekoturizma i zaštitu životne sredine VlaDugi Del, a najzanimljiviji turistički motiv su ploveća
sinskog jezera.
ostrva sa potpunom vegetacijom, koja su jedinstveProjekat je pokrenut kao deo programa korporana u svetu, jer ih pokreću vetrovi prilikom podizanja
tivne društvene odgovornosti Coca-Cola Sistema u
vodostaja jezera.
Srbiji, koji u blizini Vlasinskog jezera, na 1550 metaPo bogatstvu prednjači fauna ptica koju čini 125
ra nadmorske visine puni izvorsku vodu Rosa, vodenacionalno i međunarodno značajnih vrsta, kao što
ću negaziranu vodu na našem tržištu.
su siva čaplja, ćubasta plovka i druge. Fauna sisara
Vlasina je visoravan na jugoistoku Srbije proje predstavljena sa 27 vrsta, među kojima su šumsečne nadmorske visine 1000-1300 metara blizu
ska rovčica, vodena
granice sa Bugarskom
Vlasinsko jezero predstavlja najveće
rovčica,
močvarna
smeštena između plarovčica,
vodena
voninskih venaca Čeveštačko planinsko jezero u Srbijii, jezero
luharica,
slepokuče,
mernika, na zapadu, i
koje je na najvišoj nadmorskoj visini na
tekunica, kuna belica,
Gramade i Koluničkog
našim prostorima (1213 m)
kuna zlatica, vidra,
Rida, na istoku.
vuk, srna i druge.
Uredbom Vlade Republike Srbije (“SlužbeniglaProjekat razvoja eko turizma i zaštite životne
snik RS”, br. 30/06) područje Vlasine je zaštićeno
sredine podržava napore opštine Surdulica za rakao predeo izuzetnih odlika i kategorisano kao prizvoj eko turizma, uz kreiranje novih radnih mesta i
rodno dobro od izuzetnog značaja za državu.
očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa zaštićenog
Nalazi se najvećim delom na teritoriji opštine
područja Vlasinskog jezera. Sprovodi se u saradnji sa
Surdulica, a manjim delom na teritoriji opštine Crna
Ministarstvom energetike, razvoja i životne sredine,
Trava.
Opštinom Surdulica, Direkcijom za građevinsko zeVlasinsko jezero je akumulaciono jezero na jugomljište i puteve opštine Surdulica, Centrom za razvoj
istoku Srbije sa površinom od 15 km² i dubine do 35
Jablaničkog i Pčinjskog okruga i Turističkom organim. U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode
zacijom opštine Surdulica. «
prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica sa svojim pritocima (oko 110 ukupno)
čine sliv jezera.
Nalazi se na teritoriji opštine Surdulica.
Okružuju ga stare gromade planine - Plana
(Gramada) sa vrhom Vrtopom na istoku 1721
m, Čemernik na zapadu 1638 m i Vardenik
na jugu sa najvišim vrhom Strešerom 1876
m, koji predstavlja i najviši planinski masiv u
ovoj opštini.
Vlasinsko jezero predstavlja najveće veZelena Srbija
2012/13
49
Ostrva
Posebnu pažnju
turista privlače
ostrva Stratorija
i Dugi Del, ali
najzanimljiviji
turistički
motiv jezera su
ploveća ostrva
sa potpunom
vegetacijom, koja
su jedinstvena
u svetu, jer
ih pokreću
vetrovi prilikom
podizanja
vodostaja jezera.
Zaštićena područja
NAPS brine o
prirodnom blagu
Piše: Marija Radonjić
A
Jačanje
kapaciteta
NAPS-a
Pod
pokroviteljstvom
UNDP-a se
trenutno realizuje
projekat vredan
2,6 miliona
dinara a njegov
osnovni cilj je
jačanje kapaciteta
NAPS-a. Ovo je
treći projekat u
dve godine koliko
postoji Asocijacija.
Ideja vodilja pri osnivanju Asocijacije i
udruživanju nacionalnih parkova i zaštićenih
područja, pre svega je bila da se ojača
uticaj na donošenje vitalnih odluka, ali i na
celokupna dešavanja koja su u delokrugu
njihovog rada
socijacija nacionalnih parkova i zaštićenih
Stara Tisa kod Bečeja, JP Palić, RG Ečka, Eko društvo
područja (NAPS) jedinstvena je na ovim proGradac, Dolina Pčinje i mnogi drugi.
Od svog osnivanja NAPS je preko Fonda
storima pre svega što na prostoru Balkana ne
za zaštitu životne sredine realizovao projekat
postoji ni jedna slična institucija. Za sada osim Srbi“Upravljanje ribarskim područjima” koja su pod
je jedino Rumunija i Ukrajina imaju slične asocijaciingerencijom Asocijacije kroz koji je izvršena
je, dok druge, pravno i finansijski mnogo razvijenije
edukacija ribočuvara iz oblasti zakonodavstva i
zemlje nisu imale snage i/ili volje da se upuste u
kroz primere dobre prakse reagovanja u različiovako veliki projekat kao što je stavljanje nacionalnih parkova i zaštićenih područja pod jedan krov.
tim situacijama na terenu, kao i stvorena mreža
Iako postoji tek dve godine, uticaj NAPS-a raste pa
ribočuvara članica Asocijacije i nabavljena oprese suočavamo sa problemom da nas neki vide kao
ma za rad ribočuvarskih službi. Za projekat je od
konkurenciju, a ne kao saveznika u borbi za dobroFonda dobijeno 4,5 miliona dinara. Trenutno je
u realizaciji projekat ‘’Aerofoto snimanje područbit našeg najvećeg blaga-prirode.
Ideja vodilja pri osnivanju Asocijacije i udružija nacionalnih parkova Srbije’’ kroz koji treba da
se pripremi GIS (geografsko informacioni sistem)
vanju nacionalnih parkova i zaštićenih područja,
baza podataka o nacionalnim parkovima, a deo
pre svega je bila da se ojača uticaj na donošenje
zaposlenih obuči za korišćenje softvera i ono što
vitalnih odluka, ali i na celokupna dešavanja koja
je najvažnije da se napravi zajednička baza za nasu u delokrugu njihovog rada. Jedna od osnovnih
ideja NAPS-a je da pomogne manjim zaštićenim
cionalne parkove Đerdap, Tara, Kopaonik i Fruška
područjima da se osamostale, da nauče kako da
gora. Ovaj projekat je još uvek u toku, a njegova
zarađuju novac, da ne žive samo od seče šuma već
vrednost je 36.6 miliona dinara.
i od nekih turističkih ponuda. Cilj nam je da svojim
Pod pokroviteljstvom UNDP-a se trenutno reačlanovima pomognemo u očuvanju prirodnih dolizuje projekat vredan 2,6 miliona dinara a njegov
osnovni cilj je jačanje kapacibara, da ponude koje pružaju
ojačamo, osavremenimo i učiteta
NAPS-a. Ovo je treći projeU Srbiji trenutno postoji:
nimo primamljivim ne samo
kat u dve godine koliko postoji
5 nacionalnih parkova
domaćim već i inostranih turiAsocijacija. Takođe u saradnji
16 parkova prirode
sa WWF-om i projektom Parstima. To činimo tako što svojim članovima pružamo preko
16 predela izuzetnih odlika kovi dinarskog luka radimo na
potrebnu edukaciju u najrazlijačanju međunarodne saradnje
i umrežavanju naših članica sa srodnim parkovima
čitijim oblastima.
iz okruženja.
U početku rad Asocijacije su podržali svi naciU planu za narednu godinu je formiranje proonalni parkovi Srbije kojih je ukupno pet, a sad se
već pored nacionalnih parkova, možemo pohvaliti i
ject management kancelarije kroz koju ćemo razvisa članstvom 14 zaštićenih područja i predela izujati projektne predloge naših članica i pomoći im
u dobijanju sredstava za realizaciju. Planiramo da
zetnih odlika kao i rezervata prirode. Među njima su
napravimo jedinstvenu ponudu sa kojom će ljubii Turistička organizacija Čačka koja upravlja Ovčarsko-kablarskom klisurom, Specijalni rezervat Zasatelji prirode imati određene pogodnosti i popuste u
parkovima koji su naši članovi. «
vica, Đavolja varoš, Vojvodinašume, rezervat Uvac,
50
Zelena Srbija
2012/13
Zelena Srbija
2012/13
51
auction
see
auction south east europe
Srbija i Crna Gora
brza i fer prodaja
AUCTION SOUTH EAST EUROPE
Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 2450 508; Fax: +381 11 2450 122
[email protected]; www.auction-see.com
52
Zelena Srbija
2012/13
Download

specijalno izdanje