1
Nelektorisana publikacija dostupna je na internetu na: www.trimo.rs.
1
Ovo je prvi Godišnji izveštaj koji predstavlja poslovanje u 2010.
2
Kontakt osobe za dodatna pitanja u pogledu sadržaja ovog izveštaja:
Dušica Radović, rukovodilac računovodstva
E-pošta: [email protected]; telefon: +381 (0)11 21 29 724
Valentina Miladinović, Stručni saradnik za PR/marketing
E-pošta: [email protected]; telefon: +381 (0)11 2129 724
1
2
GRI: 3.1, 3.2, 3.3
GRI: 3.4
2
Sadržaj
PRINCIPI POSLOVNE IZVRSNOSTI ......................................................................................... 6
PROFIL TRIMO INŽENJERINGA D.O.O. ................................................................................... 7
Upravljanje i menadžment u Trimo inženjeringu ......................................................................... 8
Vizija, misija, vrednosti ............................................................................................................... 8
Organizaciona struktura ............................................................................................................. 9
Važni trenuci u istoriji Trimo inženjeringa ................................................................................. 10
Put ka izvrsnosti ....................................................................................................................... 10
Najvažniji momenti u 2010. ...................................................................................................... 10
IZJAVA GENERALNOG DIREKTORA ..................................................................................... 12
RUKOVODSTVO TRIMO INŽENJERINGA .............................................................................. 15
IZVEŠTAJ O POSLOVANJU .................................................................................................... 16
Efektivnost poslovanja Trimo inženjeringa d.o.o. ...................................................................... 19
Prihod....................................................................................................................................... 19
Rashodi .................................................................................................................................... 20
Sredstva ................................................................................................................................... 20
Kapital i obaveze ...................................................................................................................... 21
Neto dobit ................................................................................................................................ 21
Dodata vrednost po zaposlenom .............................................................................................. 22
Prihod po zaposlenom .............................................................................................................. 22
Prinos na aktivu – ROA ............................................................................................................ 23
Prinos na kapital – ROE ........................................................................................................... 23
Investicije ................................................................................................................................. 24
Prodajna postignuća................................................................................................................. 25
Kanali prodaje u Trimo inženjeringu d.o.o. ............................................................................... 26
IZVEŠTAJ O ODRŽIVOSTI ...................................................................................................... 27
VODE NAS VIZIJA, NADAHNUĆE I INTEGRITET ................................................................... 29
DODATA VREDNOST ZA KUPCE ........................................................................................... 31
Marketing ................................................................................................................................. 31
Prodajna mreža ........................................................................................................................ 32
Prodaja novih proizvoda ........................................................................................................... 32
3
Naši partneri ............................................................................................................................. 33
Komunikacija sa kupcima ......................................................................................................... 34
Zadovoljstvo kupaca................................................................................................................. 34
Razvojne aktivnosti .................................................................................................................. 35
NEGUJEMO KREATIVNOST I INOVACIJE ............................................................................. 38
Trimo nagrade za istraživanje................................................................................................... 38
Trimo nagrade za arhitekturu ................................................................................................... 38
Trimo Urban Crash .................................................................................................................. 39
USPEVAMO ZAHVALJUJUĆI LJUDIMA .................................................................................. 41
Raspored i kategorizacija zaposlenih ....................................................................................... 41
Privlačenje i odabir odgovarajućih zaposlenih .......................................................................... 43
Razvoj kompetencija zaposlenih .............................................................................................. 43
Dobre prakse u upravljanju ljudskim resursima unutar Trimo grupe ......................................... 45
Zarade zaposlenih i druge beneficije ........................................................................................ 46
Briga o zdravlju, bezbednosti i dobrobiti naših zaposlenih ........................................................ 46
UPRAVLJANJE PREMA PROCESIMA .................................................................................... 50
Upravljanje rizicima .................................................................................................................. 51
IZGRADNJA PARTNERSTAVA ............................................................................................... 54
Centri znanja ............................................................................................................................ 55
Mediji........................................................................................................................................ 55
Lokalna zajednica..................................................................................................................... 55
PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST ............................................ 57
Zaštita životne sredine ............................................................................................................. 58
Pripreme za hitne slučajeve ..................................................................................................... 58
Upravljanje otpadom ................................................................................................................ 58
Potrošnja vode ......................................................................................................................... 59
Emisije štetnih supstanci u prirodno okruženje ......................................................................... 60
Potrošnja električne energije .................................................................................................... 60
Potrošnja gasa-nafte (butan-propan TNG) ............................................................................... 61
Planovi za 2011. ....................................................................................................................... 63
FINANSIJSKI IZVEŠTAJ TRIMO INŽENJERINGA ................................................................... 65
4
SUŠTINSKE RAČUNOVODSTVENE PRETPOSTAVKE I PRIMENJENE
RAČUNOVODSTVENE POLITIKE ........................................................................................... 65
BILANS USPEHA ..................................................................................................................... 76
BILANS STANJA ...................................................................................................................... 77
IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ..................................................................................... 78
IZVEŠTAJ REVIZORA ............................................................................................................. 97
PROCENA GRI ...................................................................................................................... 100
5
PRINCIPI POSLOVNE IZVRSNOSTI
U skladu s praksom matične kompanije Trimo iz Slovenije, Trimo inženjering u 2010. započeo je
da sa preuzimanjem dobre poslovne prakse i politike razvoja poslovne izvrsnosti radi njenog
postizanja u punom smislu reči. To znači rad u pravcu postizanja i održavanja izvrsnih rezultata
u svim oblastima poslovanja – odnosno ispunjenja i prevazilaženja očekivanja osnivača Trimo
inženjeringa. Principi poslovne izvrsnosti predstavljaju preduslov održivog razvoja i poslovnog
uspeha.
Trimo inženjering po prvi put pravi godišnji izveštaj,3 i to u skladu sa principima poslovne
izvrsnosti, prikazanim u dijagramu koji sledi.
Ilustracija 1: Principi poslovne izvrsnosti
Godišnji izveštaj za 2010. pripremljen je u skladu sa globalnim inicijativama za izveštavanje
(GRI – Global Reporting Initiatives).4
Jedan od najvažnijih principa Trimo grupe i Trimo inženjeringa usmeren je na razvoj
inovativnosti i kreativnosti. Otvoreni smo prema inovativnim i kreativnim idejama i pozivamo sve
posetioce naših sajtova da se pridruže i uzmu učešća u razvoju inovativnih ideja i pristupa.5
Takođe, molimo i čitaoce našeg Godišnjeg izveštaja da daju svoj doprinos idejama i
sugestijama za razvoj našeg inovativnog biznis modela.
3
Po prvi put, Trimo inženjering objavljuje Godišnji izveštaj namenjen spoljnim javnostima. GRI: 3.3
Vidi deo: Procena GRI. Za više informacija vidi: http://www.globalreporting.org/ReportingFramework/
5
Kontakt: [email protected] .
4
6
PROFIL TRIMO INŽENJERINGA D.O.O.
Trimo inženjering, kćerka-kompanija Trima
NAZIV PREDUZEĆA
Preduzeće za inženjering, proizvodnju, trgovinu,
zastupanje i poslovne usluge Trimo inženjering društvo
sa ograničenom odgovornošću6
ADRESA
Bulevar Arsenija Čarnojevića 99b,
11070 Novi Beograd, Srbija7
DELATNOST KOMPANIJE
7022 – Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i
ostalim upravljanjem
PORESKI
IDENTIFIKACIONI BROJ
100214189
MATIČNI BROJ
17404881
BROJ U SUDSKOM
REGISTRU
X-F14809/02 Trgovinski sud u Beogradu
OSNOVNI KAPITAL
5.000.000 €
TEKUĆI RAČUNI
UniCredit Bank A.D., Beograd 170-300235547-65
Raiffeisen Bank A.D., Beograd 265-1100310003950-33
Banca Intesa A.D., Beograd 160-338855-71
BROJ TELEFONA
+381 (0)11 21 29 724
BROJ FAKSA
+381 (0)11 21 29 726
VEB-SAJT
www.trimo.rs
E-POŠTA
[email protected]
DIREKTOR
Nenad Đorđević
Trimo inženjering je kćerka kompanija Trima, i deo je Trimo grupe.
6
7
GRI: 2.1, 2.6
GRI: 2.4
7
Struktura vlasništva
Trimo inženjering je kompanija u 100 % vlasništvu Trima.8
Upravljanje i menadžment u Trimo inženjeringu
Struktura upravljanja u Trimo inženjeringu, zadaci i kompetencije rukovodstva, definisani su
Osnivačkim aktom i Statutom društva. Društvo zastupa Direktor u okviru svojih prava i dužnosti
utvrđenih Zakonom Republike Srbije i statutom društva.
Ostala opšta akta koja definišu rad i organizaciju Društva su Pravilnik o radu i Pravilnik o
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Spoljna revizija
Revizorska kuća, Auditor, iz Beograda, odabrana je da pregleda finansijske izveštaje Trimo
inženjeringa, a odabrana je od strane Skupštine Trimo inženjeringa na osnovu dostavljenih
ponuda za reviziju.
Izveštaj o izvršenoj reviziji dostavlja se Direktoru Trimo inženjeringa i revizorskoj kući matične
kompanije Trimo – Remars, Slovenija.
Vizija, misija, vrednosti9
Naša vizija je da postanemo vodeća kompanija u Jugoistočnoj Evropi koja nudi kompletna
rešenja čeličnih zgrada.
Naša glavna misija je da obezbedimo originalna i kompletna rešenja u oblasti čeličnih zgrada:
• Da pomognemo našim kupcima da uspeju obezbeđivanjem rešenja koja su im potrebna;
• Da razvijemo potencijale svakog pojedinca u kompaniji;
• Da izgradimo finansijski jaku kompaniju koja obezbeđuje dobar povraćaj kapitala
ulagačima, kao i da obezbedimo rast kompanije;
• Da budemo društveno odgovorni i senzitivni prema svom okruženju; uvek svesni potrebe
da štitimo životnu sredinu za buduće generacije, kao i da podržavamo odgovarajuće
ekološke inicijative.
Naše glavne vrednosti su odgovornost, partnerstvo, inovacija, strast, pouzdanost i poverenje.
8
9
GRI: 2.6
GRI: 4.8
8
Organizaciona struktura
Ilustracija 2: Organizaciona struktura Trimo inženjeringa
10
Generalni
direktor
Služba
informatike
Služba
kvaliteta
Opštekadrovska
služba
Tehnički
sektor
Komercijalni
sektor
Sektor
projektovanja
Sektor za
upravljanje
projektima i
montažu
Finansijski
sektor
Proizvodnja
krovnih i
fasadnih
panela
Prodaja
Projektni biro
Montaža i
servis
Finansije
Održavanje
Nabavka i
kooperacija
Tehnička
podrška
Upravljanje
projektima
Kontroling
Logistika
Marketing i PR
Projektna
kancelarija
Računovodstvo
10
GRI: 2.3
9
Važni trenuci u istoriji Trimo inženjeringa
2002.
2003.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Osnivanje prodajne kompanije Trimo inženjering za tržište Srbije i Crne Gore
Izvođenje prvih kompletnih rešenja u Srbiji
Investicija u zemljište i inženjering proizvodnog pogona u selu Šimanovci, opština
Pećinci
Prelazak u nove poslovne prostorije u Bulevaru Arsenija Čarnojevića na Novom
Beogradu, gde je naše sedište i danas
Transfer tehnologije iz matične kompanije Trimo u Trimo inženjering, otvaranje
fabrike i pokretanje eksperimentalne proizvodnje sendvič panela, čime smo
postali prvi domaći proizvođač krovnih i fasadnih sistema s ispunom od kamene
vune
Početak redovne proizvodnje sendvič panela i prvi izvozni poslovi u regionu,
uključujući i neke zemlje EU
Realizacija prvih inženjering projekata
Pokretanje procesa za sertifikaciju fabričke kontrole kvaliteta proizvodnje i
dobijanje sertifikata o usklađenosti sa standardom EN 14509:2006
Dobijanje Sertifikata o usklađenosti sa standardom EN 14509:2006, čime smo
postali prvi i za sada jedini proizvođač u Srbiji koji ga ima (standard je i na
području EU postao obavezujući tek jeseni 2010)
Dobijanje CE oznake za Trimoterm porodicu krovnih i fasadnih panela
Dodatna investicija u zemljište u Šimanovcima
Dobijanje zvanične potvrde o bezbednosti upotrebe naših proizvoda u higijenski
zahtevnim sredinama
Put ka izvrsnosti
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
Trimo – negovalac talenata.
Trimo – inovativna kompanija.
Trimo povećava konkurentnost inovativnim procesima.
Kompetentni i zadovoljni zaposleni stvaraju oduševljene kupce.
Odanost zaposlenih je solidan temelj Trimovog postojanja i razvoja.
Inovacija za uravnotežen rast i razvoj.
Izvrsna realizacija ubrzava naš razvoj.
Uradi. Najbolje što možeš.
Jednostavno je najbolje.
U 2011, vodi nas moto “Energija + Odgovornost = Bogatstvo”.
Najvažniji momenti u 2010.
•
•
•
•
Prodor u auto-industriju: učešće u najvećem investicionom projektu u auto-industriji i
celoj Srbiji – FAS u Kragujevcu, izvođenje objekta za korejskog investitora Jura u Nišu
Uvršćenje na listu dobavljača Fijata
Izgradnja više od trideset referentnih objekata: još dva tržna centra Roda (Merkator) u
Bačkoj Topoli i Leskovcu, učešće u izgradnji drugih velikih industrijskih i objekata u Srbiji
– Leoni u Prokuplju, Krušik i Cimos u Mionici, Fudlend u Brusu, Logistički centar Sekulić
u Ugrinovcima, Koning u Zemunu, i drugi
Pronalaženje novog načina finansiranja projekata u praksi, što je rezultiralo sklapanjem i
realizacijom više poslova koji drugačije ne bi mogli da se ostvare
10
•
•
Pribavljanje Izveštaja o ispitivanju o zdravstvenoj ispravnosti obloge panela i Izveštaja o
ispitivanju otpornosti na rast i razvoj mirkoorganizama ispune i obloge panela –
dokumentovana potvrda o bezbednosti upotrebe naših panela u higijenski zahtevnim
okruženjima (HACCP)
Sproveli smo poboljšanja u okviru proizvodnje koja su nam omogućila uštede i
smanjenje otpada u proizvodnji
11
IZJAVA GENERALNOG DIREKTORA11
Nenad Đorđević, MBA, direktor Trimo inženjeringa
„2010. bila je vrlo zahtevna i dinamična poslovna godina za Trimo inženjering. U uslovima
veoma turbulentnog i nepredvidivog poslovnog okruženja stalni cilj je bio je da obezbedimo
profitabilno poslovanje i generišemo dodatu vrednost, uz istovremeno obezbeđenje kontinuiteta
poslovnih operacija.
Na poslovni rezultat značajan uticaj imalo je nekoliko faktora. Tržište sendvič panela beleži blagi
pad u poređenju sa 2009. Tražnja opada, a karakteristična pojava je i odlaganje realizacije
ugovorenih poslova. Broj novih domaćih i stranih investicionih projekata je ograničen. Raste
finansijska nedisciplina u vidu neredovnog plaćanja od strane kupaca.
Cene strateških sirovina u proizvodnji sendvič panela generalno beleže rast. Prosečna cena
tankog čeličnog lima tokom godine porasla je za 21,61 odsto, dok cena gotovog proizvoda trpi
snažan pritisak naniže, usled konkurencije i slabe kupovne moći investitora.
Godinu smo završili sa ukupnim prihodom iz poslovanja u iznosu od 24,4 miliona evra, što
predstavlja indeks uvećanja od 2,21 u poređenju sa rezultatom ostvarenim prethodne godine.
Obim proizvodnje sendvič panela uvećan je 1,72 puta u odnosu na obim ostvaren u 2009.
Operativni profit (EBIT) iznosi 1,6 miliona evra, a godinu završavamo sa ostvarenim neto
profitom posle oporezivanja (NAT) u iznosu od 0,41 milion evra.
11
GRI: 1.1, 1.2
12
Takav rezultat je, pre svega, posledica zalaganja i istrajnosti zaposlenih u svim sektorima
preduzeća. U Trimo inženjeringu dokazali smo da naš tim čine fleksibilni i kompetentni ljudi, koji
deluju pragmatično, sa fokusom na ostvarenje zajedničkih ciljeva.
Posebna pažnja bila je posvećena pojednostavljenju poslovnih procesa i skraćenju perioda
angažovanosti likvidnih sredstava. Usmerili smo se na maksimalno ubrzanje realizacije
projekata, kako bi se izvedeni radovi fakturisali i naplatili u najkraćem roku. Intenzivno smo radili
sa dobavljačima i kooperantima s ciljem postizanja što nižih ulaznih cena materijala i usluga.
Okrenuli smo se uvođenju alternativnih dobavljača strateških materijala.
Na polju prodaje, orijentacija je bila na odbrani minimalno uspostavljene bruto margine za gotov
proizvod, nekad čak i po cenu odustajanja od pojedinih poslova. Kontrola boniteta kupaca, kao i
obezbeđenje instrumenata naplate, uvedeni su kao pravilo. Asortiman proizvoda oblikovan je
tako da se forsira prodaja proizvoda veće profitabilnosti.
U uslovima ograničenog broja investicionih projekata, velika pažnja je posvećena uspostavljanju
i negovanju kvalitetnog poslovnog odnosa sa strateškim partnerima značajnim za realizaciju
velikih projekata sa potencijalom da obezbede uposlenje kapaciteta i kontinuitet proizvodnje. U
uslovima niske likvidnosti tržišta, usvojene su alternativne metode finansiranja projekata, koje
su se pokazale kao uspešne.
Smanjen je otpad u proizvodnji na nivo najniži u poređenju sa svim proizvodnim preduzećima
koje posluju u sastavu Trimo grupe.
Poslovni moto za 2010. glasio je 'Jednostavno je najbolje'. Tokom 2010, pokazalo se da se
tržišne prilike i potrebe kupaca menjaju takvom brzinom, da sve inovativne procese i razvojne
projekte unutar Trima moramo da poboljšamo i ubrzamo u narednim godinama. Organizaciona
struktura preduzeća takođe mora da isprati te promene i odgovori zahtevima tržišta, kako bi se
uklonile veštačke barijere i omogućio efikasan i kontrolisan tok poslovnih procesa.
I pored krizne godine i poslovičnog nedostatka novčanih sredstava, naši timovi stručnjaka
intenzivno su radili na realizaciji strateških projekata, čiji je cilj stalno poboljšanje kvalitativnih
karakteristika proizvoda i zadovoljenje rastućih potreba naših kupaca. Do kraja drugog kvartala
2011, planiramo lansiranje nove generacije sendvič panela, kako sa ispunom od kamene vune,
tako i sa organskom izolacionom ispunom, koji će svojim performansama da pomere granice i
načine prodor na tržištu.
Ulazak u nove tržišne segmente, praćenje trendova i tehnološkog razvoja – predstavlja
preduslov za održivi razvoj kao naš najvažniji kriterijum uspešnosti. Održivi razvoj shvatamo kao
kontinualni proces kojim se zadovoljavaju sadašnje potrebe i pri tome se ne kompromituje niti
umanjuje šansa dolazećih generacija da ostvare svoje sopstvene ciljeve u budućnosti.
2011. započeli smo sa novim poslovnim ugovorima. Iskustvo stečeno tokom prošle godine je
kapital koji ćemo da iskoristimo na najbolji način u tekućoj godini. Situacija na tržištu nije ništa
manje zahtevna ni kompleksna. Jedan od glavnih zadataka biće obezbeđenje dovoljnog broja
projekata koji će da supstituišu velike projekte koji treba da se zaključe u 2011, čime čemo da
obezbedimo punu uposlenost kapaciteta. Brzina realizacije i efikasna naplata potraživanja
ostaju presudni faktori za pravovremeno generisanje gotovine. Poseban akcenat stavićemo na
povećanje izvoznih poslova.
13
Naše poslovne aktivnosti u predstojećoj godini sprovodićemo u skladu sa godišnjim motom
'Energija + Odgovornost = Bogatstvo'. Ubeđeni smo da će 2011. da donese još veće promene
nego 2010 – i uz naše sposobnosti, pozicioniraćemo se tako da ih iskoristimo na najbolji način s
ciljem daljeg razvoja Trimo inženjeringa.“
Nenad Đorđević, MBA
Direktor
14
RUKOVODSTVO TRIMO INŽENJERINGA
Članovi kolegijuma Trimo inženjeringa
Generalni direktor: Bojana Đorđević, MBA/ Nenad Đorđević, MBA12
Tehnički direktor: Nenad Đorđević, MBA
Direktor sektora za montažu i vođenje projekata: Nebojša Savićević
Direktor prodaje kompletnih rešenja: Aleksandar Lekić
Direktor inženjeringa: Slobodan Tanasković
Finansijski direktor: Ivan Ristić
Direktor opštih i kadrovskih poslova: Ivana Vukotić
Članovi rukovodećeg tima dolaze iz lokalne zajednice.13
12
13
Za vreme privremenog odustva Bojane Đorđević, MBA, na funkciji generalnog direktora nalazi se Nenad Đorđević, MBA.
GRI: EC7
15
IZVEŠTAJ O POSLOVANJU
U 2010, Srbija oseća posledice svetske ekonomske krize. Model privrednog razvoja na osnovu
priliva kapitala iz inostranstva i potrošačkog buma do kraja 2008, sasvim je zakazao u krizi.
Nedostatak kapitala doveo je do pada vrednosti dinara, što je za privredu koja se oslonila na
kredite indeksirane u stranim valutama značilo teškoće u otplati zajmova, gubitake i lančanu
nelikvidnost.
Ipak, privreda Srbije u 2010. pokazuje znake laganog oporavka. U odnosu na 2009, kada je
zabeležena negativna stopa rasta BDP od -4%, u 2010. očekivani rast iznosio je 1,9%.
Privredna aktivnost u trećem kvartalu 2010. još uvek je bila za približno 2% niža nego pre krize,
pa je, ako se nastavi takav rast, potrebno još pola godine da dođe na pretkrizni nivo. Oporavak
proizvodnje izraženiji je u izvozno orijentisanim sektorima, dok su delatnosti okrenute ka
domaćem tržištu i u 2010. ostale u opadanju (npr. građevinarstvo).
Prema očekivanjima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u 2011. očekuje se dalji
privredni rast i povećanje BDP za 3%.
Tabela 1: Stopa rasta BDP Srbije
Stopa rasta BDP
14
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
5,6%
7,1%
5,6%
-4,0%
1,9%
procena 3,0%
Građevinarstvo je jedna od delatnosti s najvećim padom u 2009. On se uočava i u poređenju
kvartala u 2009. i 2010. Poređenjem ostvarenih rezultata u drugom kvartalu, u 2010. beleži se
pad od 12% a u trećem – pad od 7,9%. Daljom analizom rezultata u te dve godine, vidi se da je
u zgradarstvu, u trećem kvartalu zabeležen pad od 11,9%, što je manje nego u drugom kvartalu
- 14%. To smanjenje propadanja, kao i neki dodatni parametri, ulivaju nadu da se
građevinarstvo lagano oporavlja. Tako vidimo da je u trećem kvartalu 2010. vrednost
ugovorenih građevinskih radova veća za 60% nego u istom periodu prethodne godine. Ipak,
treba da se ima u vidu da je ugovaranje građevinskih radova gotovo stalo u 2009, pa tako i da
primećeni međugodišnji rast treba time da se relativizuje. Uzimajući sve u obzir, moguće je
postepeno povećavanje građevinske aktivnosti u narednom periodu.
Mogućem oporavku građevinarstva u oblasti industrijskih objekata u 2011. može da doprinese
dalje angažovanje države u privlačenju stranih investitora uz značajnu finansijsku podršku za
svako novo radno mesto. U 2010, nekoliko velikih pogona izgrađeno je ili rekonstruisano upravo
zahvaljujući takvim sredstvima.
Trimo inženjering je u 2010. delio sudbinu srpskog građevinarstva, gde su najčešći problemi
platna nedisciplina, nelikvidnost, nedovoljna investiciona ulaganja, nepovoljni uslovi za dobijanje
kredita, neblagovremeno izdavanje građevinskih dozvola, nemogućnost obezbeđenja garancija
za izvođenje radova, izuzetno visoka cena energenata, sporo prilagođavanje evropskim
standardima, nepoštovanje zakonske regulative, rad na crno i siva ekonomija. Međutim, Trimo
inženjering je – pre svega zahvaljujući strateškim odlukama donetim 2009 (uvođenje panela sa
ispunom od poliuretana u proizvodnju, sniženje cena proizvoda), kao i učešću u nekoliko
14
Izvor: MMF , Svetska ekonomska perspektiva za 2010 (IMF, World Economic Outlook 2010)
16
krupnih projekata, gde se posebno ističe sanacija pogona kompanije Fijat automobili Srbija u
Kragujevcu – uspeo značajno da poveća prodajnu realizaciju i proizvodnju. Istovremeno, da bi
se ostvarili ti rezultati, bilo je neophodno značajno sniženje cena proizvoda i usluga, tako da
ostvareni prihod ne beleži srazmeran rast.
15
Grafikon 1: Indeksi vrednosti izvedenih radova izvođača iz Srbije
2008 – 2010.
80%
68%
60%
54%
40%
47%
25%
14%
10%
0%
Ø2009=100%
20%
28%
20%
23%
7%
-18%
-23%
27%
-9%
-5% -3%
-20%
-21%
-33%
-40%
-43%
-57%
-60%
-80%
I
II
III
IV
I
II
2008
Zgrade
-31%
-44%
III
IV
I
2009
II
III
IV
2010
-23%
14%
28%
47%
-18%
10%
-3%
7%
-57%
-21%
-31%
Ostale građevine -33%
25%
54%
68%
-43%
-5%
20%
27%
-44%
-9%
23%
Još jedna od važnih aktivnosti koje su doprinele rezultatima u 2010, bilo je i širenje baze
dobavljača: od dobavljača usluga (uglavnom podizvođača), do dobavljača strateških sirovina,
kao što su, na primer, limovi. U tom pogledu, možemo da kažemo da je ukupna svetska
proizvodnja čelika dostigla 1.414 miliona metričkih tona (mmt) u 2010 (povećanje od 15% u
poređenju sa 2009), i predstavlja novi rekord u ukupnoj svetskoj proizvodnji čelika.16 Cene
limova u prvom kvartalu 2010. neznatno su se povećale u odnosu na četvrti kvartal 2009, dok
su tokom drugog i trećeg kvartala 2010. cene nastavile s uzlaznim trendom – i smanjile se za
približno 10% u poslednjem kvartalu. Generalna tendencija u 2010. bila je povećanje cena
limova u odnosu na prethodnu godinu.
Predviđanja ekonomske aktivnosti uopšte, i potražnje za čelikom konkretno – ostaju neizvesna,
čak i kratkoročno. Globalni ekonomski oporavak se nastavlja, uz kvartalni rast koji treba
postepeno da se uvećava tokom 2011. i 2012, posle ponovnog slabljenja u drugoj polovini
2010. Očekuje se porast globalne potražnje čelika za 5,3% u 2011, a može da se dogodi da,
zbog porasta tražnje i stalnih visokih cena sirovina, cene za kupce budu u trendu rasta.17 U
2011, očekuje se rast cena čelika u prva dva kvartala, sa neznatnim smanjenjem pri kraju
godine.
S obzirom na svetske tokove, krizu koja još uvek traje i klimatske uslove koji diktiraju aktivnosti
u pogledu prelaska na zelene tehnologije, zelenu izgradnju objekata i slično, Trimo inženjering
svoj dalji put i vitalni interes vidi u daljem razvoju i poboljšanjima kompletnih rešenja održivih
zgrada, energetskoj efikasnosti rešenja, poboljšanjima izolativnih materijala, razvojem novih
tehnologija, održivih izvora energije i inteligentnih zgrada.
15
16
17
Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije (Statistical Office of the Republic of Serbia).
Izvor: Svetska asocijacija čeličara (World Steel Association).
Izvor: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD (Organization for Economic Cooperation and Development).
17
Poslovne
aktivnosti
Trimo
inženjeringa
u 2010.
18
POSLOVNE AKTIVNOSTI TRIMO INŽENJERINGA U 2010.
Efektivnost poslovanja Trimo inženjeringa d.o.o.
U 2010, Trimo inženjering imao je u proseku 106 zaposlenih i postigao je ukupan
prihod od 3.125.328.264,00 RSD i neto dobit od 43.283.980,00 RSD.
Važni podaci o poslovanju18
Trimo inženjering d.o.o.
Indeks 2010/2009.
UKUPAN PRIHOD
NETO DOBIT19
UKUPAN KAPITAL (31. decembar 2010)
BROJ ZAPOSLENIH (31. decembar 2010)
3.125.328.264,00
43.283.980,00
389.021.622,00
113
262
113
94
Prihod
Trimo inženjering je u 2010. imao ukupan prihod od 3.125.328.264 RSD, što je za 2,6 puta više
nego prethodne godine. Ukupan prihod je korigovan za promenu vrednosti zaliha učinaka. U
2010. ostvareno je povećanje vrednosti zaliha za 181.964.566 RSD, za razliku od 2009. kada je
iskazano smanjenje vrednosti zaliha učinaka za 26.024.402 RSD. Planirani prihod bio je
3.188.422.409 RSD i ostvaren je sa 98,0 %. Struktura ukupnih prihoda za 2010. je sledeća:
ostvarili smo 2.760.540.931 RSD prihoda iz poslovanja (88,3 %), 248.944.454 RSD finansijskih
prihoda (8,0 %) i 115.842.879 RSD ostalih prihoda (3,7 %).
Grafikon 2: Struktura ukupnih prihoda Trimo inženjeringa u 2010.
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Domaće tržište
18
19
Inostrano tržište
Povećanje vrednosti
zaliha učinaka
GRI: 2.8, 3.1, EC1
Odnosi se na kategoriju „Kompletan bilans uspeha“ u Bilansu uspeha.
19
U 2010, prihodi od prodaje20 Trimo inženjeringa d.o.o. povećali su se za 2,3 puta više u odnosu
na 2009. Većina prihoda od prodaje ostvarena je na domaćem tržištu, konkretno 2.491.329.168
RSD (79,7 % ukupnog prihoda). Na stranim tržištima, Trimo inženjering d.o.o. ostvario je
prihode od prodaje u iznosu 87.247.196 RSD (2,8 % ukupnog prihoda). Prihodi od povećanja
vrednosti zaliha učinaka ostvareni su u iznosu od 181.964.566 RSD (5,8 %). Ostali prihodi – iz
ostatka poslovanja, finansijski prihodi iznosili su 248.944.454 RSD (8 %) i drugi prihodi iznosili
su 115.842.879 RSD (3,7 %).
Prihodi od prodaje na stranim tržištima smanjili su se za 68,6 % u odnosu na 2009.
Rashodi
Ukupni rashodi Trimo inženjeringa d.o.o. u 2010. bili su 3.080.492.211 RSD.21 Struktura
rashoda u 2010. je sledeća: napravili smo 2.581.444.716 RSD poslovnih rashoda (83,8%
ukupnih rashoda), 406.781.775 RSD finansijskih rashoda (13,2% ukupnih rashoda) i 92.265.720
RSD ostalih troškova (3,0% ukupnih rashoda). U 2010, materijalni troškovi iznosili su
1.536.576.753 RSD i povećani su 2,3 puta, ali troškovi usluga iznosili su 856.838.752 RSD i bili
su viši za 3,3 puta nego u 2009. Ti gore navedeni troškovi predstavljaju 92.7% u strukturi
poslovnih rashoda.
Poslovni rashodi u 2010. povećali su se 2,4 puta u odnosu na prethodnu godinu. Finansijski
rashodi povećali su se 2,9 puta, a ostali rashodi za 43,3% u odnosu na 2009.
Grafikon 3: Struktura poslovnih rashoda u Trimo inženjeringu u 2010.
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Troškovi
Troškovi
Troškovi
Troškovi
materijala proizvodnih amortizacije rezervisanja
usluga
za jubilarne
nagrade
Troškovi
zarada i
naknada
zarada
Troškovi
ostalih
usluga
Sredstva
Ukupna sredstva Trimo inženjeringa d.o.o. na kraju 2010. iznosila su 1.131.777.861 RSD, što je
za 4,6 odsto više nego u 2009. Na kraju 2010, stalna imovina predstavljala je 38,7 odsto
ukupnih sredstava. Najveće stavke stalne imovine jesu zemljište i zgrade (59,2 odsto
dugoročnih sredstava), koje prate proizvodna oprema i mašine (24,3 odsto dugoročnih
20
21
GRI: EC1
GRI: EC1
20
sredstava), investicione nekretnine (14,5 odsto) i dugoročne finansijske investicije (0,1 odsto od
dugoročnih sredstava).
U strukturi sredstava, udeo kratkoročnih sredstava u 2010. povećao se sa 42,1 odsto na kraju
2009, na 61,3 odsto na kraju 2010.
Kapital i obaveze
Na kraju 2010, kapital Trimo inženjeringa d.o.o. bio je 389.021.622.RSD, što je povećanje od
12,5% u odnosu na 2009. i predstavlja udeo od 13,1% u strukturi izvora (prethodne godine udeo
je bio 18,5%).
U 2010, ukupne dugoročne rezervacije bile su 9.374.486 RSD, i to je za 26 odsto manje nego
prethodne godine.
Dugoročne obaveze kompanije povećale su se za 3,6 odsto, zbog viših dugoročnih finansijskih
obaveza prema bankama. Njihov udeo u strukturi izvora sredstava pao je sa 41,2% u 2009, na
26,9% u 2010.
U 2010, udeo kratkoročnih obaveza u strukturi izvora sredstava povećao se i predstavlja 59,1%
(prethodne godine bio je 38,7%). Promenila se i struktura kratkoročnih obaveza, gde
kratkoročne finansijske obaveze predstavljaju 17,6% za 2010 (prethodne godine bile su 28,2%),
a kratkoročne obaveze iz poslovanja su 82,3 odsto (prethodne godine bile su 71,8%).
Neto dobit
Neto dobit Trimo inženjeringa d.o.o. u 2010. bila je 43.283.980 RSD, u odnosu na prethodnu
godinu, kada je zabeležen gubitak od od -105.052.681 RSD. Dobit iz redovnog poslovanja
iznosi 179.096.215 RSD. Gubitak iz finansiranja iznosi -157.837.321 RSD, a ostali prihodi
učestvuju sa 23.577.159 RSD.
Grafikon 4: Neto dobitak u Trimo inženjeringu 2007 – 2009 (u 000 RSD).
60.000
40.000
20.000
0
-20.000
2007.
2008.
2009.
-40.000
-60.000
-80.000
-100.000
-120.000
21
2010.
Dodata vrednost po zaposlenom
U 2010, dodata vrednost po zaposlenom bila je 2.158.940,05 RSD, što je povećanje od 3,4 puta
u odnosu na 2009.
Grafikon 5: Dodata vrednost po zaposlenom u Trimo inženjeringu 2007 – 2010 (u 000 RSD).
2.500,00
2.000,00
1.500,00
1.000,00
500,00
0,00
2007
2008
2009
2010
Prihod po zaposlenom
U 2010, prihod po zaposlenom povećao se u Trimo inženjeringu d.o.o. i iznosio je 29.484.229
RSD, što je povećanje od 2,4 puta u odnosu na 2009.
Grafikon 6: Prihod po zaposlenom u Trimo inženjeringu 2007 – 2010 (u 000 RSD).
35.000
30.000
25.000
20.000
15.000
10.000
5.000
0
2007
2008
2009
22
2010
Prinos na aktivu – ROA
U 2010, prinos na angažovana sredstva na sredstva u Trimo inženjeringu d.o.o. iznosio je 1,8%
Grafikon 7: Prinos na angažovana sredstva – ROA u Trimo inženjeringu 2007 – 2010.
3,0%
2,0%
1,0%
0,0%
2007
2008
2009
2010
-1,0%
-2,0%
-3,0%
-4,0%
-5,0%
-6,0%
Prinos na kapital – ROE
U 2010, prinos na kapital Trimo inženjeringa d.o.o. iznosio je 0,11%.
Grafikon 8: Prinos na kapital – ROE u Trimo inženjeringu 2007 – 2010.
0,15%
0,10%
0,05%
0,00%
-0,05%
2007
2008
2009
-0,10%
-0,15%
-0,20%
-0,25%
-0,30%
-0,35%
23
2010
Investicije
U 2010, Trimo inženjering d.o.o. je sproveo planirane investicije. Ukupne investicije iznosile su
4.909.514 RSD.
Grafikon 9: Struktura investicija u Trimo inženjeringu 2010.
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
u proizvodnu
tehnologiju
u kompjutersku
opremu
u softver
u ostalu opremu
U 2010, Trimo inženjering d.o.o. investirao je 2.667.234 RSD u proizvodnu opremu (proizvodne
linije), 872.164 RSD u kompjutersku opremu 1.306.126 RSD u kompjuterske programe, patente
i brendove. Ostale investicije u opremu iznosile su 63.990 RSD.
24
Prodajna postignuća22
Vrednost prodajnih ugovora u Trimo inženjeringu u 2010. iznosi 3,6 milijardi dinara, što je
uvećanje prodaje od 3,5 puta u odnosu na 2009.
Takođe, aktivnostima tokom 2010, Trimo inženjering je stao u red značajnih srpskih
građevinskih firmi kada je u pitanju izgradnja industrijskih objekata, učešćem u važnim
projektima u automobilskoj, logističko-transportnoj, farmaceutskoj, prehrambenoj i drugim
granama industrije. U teškim tržišnim uslovima, mogućnost da ponudi klijentima kompletnu
uslugu dovela je Trimo inženjering do bolje pozicije za kontrolisanje aktuelnih projekata i
plasmana naših proizvoda.
Povećali smo broj strateških partnera – građevinskih i montažerskih firmi, korisnika naših usluga
– za 50% u 2010, i dobrom saradnjom postigli smo obostranu korist: uvećanje obima prodaje i
uvećanje tržišnog udela od 22,7%.
Takođe, bili smo okrenuti i prema krajnjim kupcima – investitorima, sa kojima smo ostvarili
77,6% ukupnog prometa. Strateška odrednica su nam zadovoljan kupac i zadovoljan prodavac,
pa smo unapredili i odnos prema krajnjim kupcima – povišenjem kvaliteta usluga, rokova
isporuke i postprodajnih aktivnosti.23
Zahvaljujući dobrim odnosima i saradnji sa klijentima i bankama, u 2010. smo uz nove ideje
došli do načina da uspešnije, lakše i sigurnije obezbedimo finansiranje projekata u praksi, na
zadovoljstvo svih učesnika u tim poslovima. Takav nov pristup obezbedio nam je i izvestan broj
novih poslova, koji bi u aktuelnoj situaciji na srpskom građevinskom tržištu bili veoma teško
realizovani.
Neka od prodajnih postignuća inženjeringa u 2010, na koja smo posebno ponosni, su:
• Potpisivanje ugovora sa Fijat automobilima Srbija, čime smo se našli na listi licenciranih
dobavljača Fijata i učešće u rekonstrukciji proizvodnih hala Fijat automobila Srbija u
Kragujevcu;
• Saradnja na nekoliko projekata sa međunarodno priznatom konsalting kućom u oblasti
građevinarstva – Mejs, ovlašćenim predstavnikom Vlade Srbije na različitim investicionorazvojnim projektima;
• Izgradnja važne reference u prehrambenoj industriji – klaničnog objekta Koteks sa
pratećim kapacitetima, kao i važne reference u industriji proizvodnje vode i napitaka Akvakom
• Preliminarni dogovor o saradnji sa predstavnicima Vlade Alžira, odnosno Ministarstva
poljoprivrede Alžira
• Izgradnja više od 30 referentnih objekata: još dva tržna centra Roda (Merkator) u Bačkoj
Topoli i Leskovcu, učešće u izgradnji drugih velikih industrijskih i objekata u Srbiji – Jura
u Nišu, Leoni u Prokuplju, Krušik i Cimos u Mionici, Fudlend u Brusu, logistički centar
Sekulić u Ugrinovcima, Koning u Zemunu, i drugi
• Naši paneli našli su se na više od 200 drugih objekata širom Srbije
• Izgradnja čvrstih i kvalitetnih odnosa sa podizvođačima.
22
23
GRI: 2.2, 2.7
Više u delu: Zadovoljstvo kupaca.
25
Svi ti projekti i aktivnosti stvorili su realnu mogućnost ostvarenja dugoročne saradnje i
uspostavljanja trajnih partnerskih odnosa sa našim investitorima i podizvođačima. To je ojačalo
našu poziciju na tržištu i otvorilo konkretne mogućnosti za nove poslove.
Kanali prodaje u Trimo inženjeringu d.o.o.
Franko prodaja panela
Franko prodaja panela podrazumeva direktnu isporuku materijala iz prodajnog asortimana
Trimo inženjeringa. Taj vid prodaje organizovan je na principu dilera i strateških partnera, koji su
doneli 16,6% od ukupnog godišnjeg prometa panela.
U naše strateške partnere ubrajamo montažerske i građevinske firme koje koriste naše
proizvode i usluge. U 2010. povećali smo njihov broj za 50%. Korist od tog vida saradnje je
obostrana: uvećanje obima prodaje, podizanje nivoa kvaliteta izgradnje objekata po Trimo
sistemu, podizanje nivoa kvaliteta servisa i postprodajnih usluga.
Kompletna rešenja
Prodaja kompletnih rešenja predstavlja prodaju celokupnog sistema fasadnih i krovnih
elemenata, sa projektovanjem, montažom i servisom u garantnom roku. Prednost kompletnih
rešenja u odnosu na konkurenciju je „know-how“ – rezultat pola veka iskustva u izgradnji
čeličnih objekata po suvomontažnom principu gradnje.
Posebno obučen tim projektanata stoji našim klijentima na raspolaganju. Njihov zadatak je da
ponude najoptimalnije rešenje za izgradnju, prilagođeno kupčevim potrebama. Prednost je u
sagledavanju detalja pre same izgradnje i predviđanju bržih i optimalnijih rešenja.
Inženjering
Inženjering, predstavlja jedan od kanala prodaje proizvodnog programa Trimo. Sa približno 2,4
milijarde dinara vrednosti prodajnih ugovora u 2010, inženjering je odigrao veliku ulogu i bio
važan oslonac u veoma teškim tržišnim uslovima.
Inženjering obuhvata kompletnu uslugu izvođenja projekta – od pripremnih aktivnosti, preko
projekatovanja, izvođenja kompletnih radova na izgradnji, do predaje završenog objekta sa
kompletnom dokumentacijom. U teškim tržišnim uslovima, mogućnost da ponudi klijentima
kompletnu uslugu, dovela je Trimo inženjering do bolje pozicije za kontrolisanje aktuelnih
projekata i za plasman naših proizvoda.
Od 2008. i prvih inženjering projekata koje smo izveli, naš tim inženjera – od prodaje, preko
projektovanja i izvođenja – stekao je bogato iskustvo koje nam je omogućilo da učestvujemo u
brojnim inženjering projektima koje smo ostvarili u 2010.
Tržište
Strateški smo se rasporedili i podelili tržište na regione. Zato imamo aktivne i angažovane
inženjere na terenu širom Srbije, s posebno pozicioniranim regionalnim predstavnicima u Južnoj
i Srednjoj Srbiji i Vojvodini.
26
IZVEŠTAJ O ODRŽIVOSTI24
Težnja ka održivom razvoju čvrsto je opredeljenje, uspostavljeno na nivou Trimo grupe. Ona je
posledica svesne odluke osnivača i rukovodstva kompanije da se posluje prema principima
održivosti. U tom smislu, ona predstavlja ključni deo misije i organizacione klime koje se
zasnivaju na vrednostima: odgovornost, partnerstvo, inovacija, strast, pouzdanost i poverenje.
Naša odluka je snažna, a održivost je veoma bitan princip naše politike i vizije koji ostvarujemo
razvojem proizvoda, tehnologija, sistema neškodljivih po okolinu, smanjenjem emitovanja
škodljivih supstanci u okolinu, upravljanjem otpadom, efektivnijom upotrebom prirodnih resursa
(voda, struja, gorivo...), ali i razvijanjem alternativnih rešenja.
Međutim, to je samo jedan deo priče o održivosti. Drugi deo je taj da održivi razvoj čine i odnosi
među ljudima i organizacijama – celovito razmišljanje i delovanje koje sprečava pogoršanje
stanja u životnom okruženju: briga o stručnom i ličnom razvoju zaposlenih, izgrađivanje odnosa
sa našim poslovnim partnerima, povezivanje sa stručnom i širom javnošću, obezbeđenje
stabilnog okruženja za poslovanje i zapošljavanje. Različitim alatima podstičemo i podržavamo
kreativnost i inovacije. Pojavljujemo se kao sponzor i učestvujemo u humanitarnim akcijama.
Ukratko, održivi razvoj znači pozitivne efekte po prirodnu sredinu i po ljude – zaposlene,
poslovne partnere, lokalnu i širu zajednicu; za ekonomske operacije naše kompanije,
dobavljače i kupce. Trimo inženjering teži ostvarenju ravnoteže prirodnih, društvenih i poslovnih
interesa brinući se o društvenoj odgovornosti, upravljanju okolinom, kao i komercijalnoj
konkurentnosti.
24
Više informacija na: http://www.trimo.eu/company/sustainable-development/for-sustainable-operation/
27
Vode
nas vizija,
nadahnuće
i integritet
28
VODE NAS VIZIJA, NADAHNUĆE I INTEGRITET
Vođenje kompanije shvatamo kao važan korak na putu prema održivom razvoju
Trimo inženjeringa i Trimo grupe.
Dinamika promena u poslovnom okruženju se povećava, što takođe vodi umnožavanju mogućih
načina da se ostvare ciljevi. Brze odluke u različitim poslovnim procesima neophodne su,
što takođe zahteva mnoštvo pojedinaca – rukovodilaca – koji su u mogućnosti da
donose brze odluke u skladu s vizijom i strateškim ciljevima kompanije. Uspeh kompanije
ne može da se obezbedi uz zaposlene koji prosto imaju neophodne poslovne kompetencije. Oni
moraju i istinski da budu uključeni u kompaniju i sposobni da preuzimaju inicijative. Zaposleni
takođe to potvrđuju, budući da sve veći broj pojedinaca želi da igra aktivniju ulogu u poslovnim
procesima. Oni žele zajednički da stvaraju etičan način poslovanja koji je u skladu s njihovim
vrednostima. Rukovođenje je, stoga, takođe važno za lični i profesionalni razvoj zaposlenih.
Razvoj rukovodstva
Želimo da razvijamo rukovodioce koji stvaraju nove puteve i posluju na drugačiji način.
Rukovodioci u Trimo inženjeringu razvijaju se da bi postali evolutivne vođe koje vode
jasna vizija i jake vrednosti. Trimo inženjering želi rukovodioce sa kompletnim
ličnostima, razvijene, razumske, emotivne i duhovne inteligencije. Trimo je svestan da se
uloga rukovodioca stalno razvija i nikada nije dovršena. Zbog toga, inspiraciju nalazimo u
svesnosti o ispunjenju svoje misije i razvoju novih načina za saradnju koji će da doprinesu
celokupnom društvu.
Organizacione formacije za integrisanje znanja Trimovog tima
Integrišući viziju i vrednost, ohrabrujemo transformaciju radne snage u organizacione formacije
koje će da budu u stanju da povežu znanje celokupnog tima Trima i Trimo inženjeringa. Trimo
podiže svesnost o činjenici da smo svi deo sistema i da ostvarujemo efekat na njega putem
svojih misli i postupaka, i da sistem može da utiče na nas. Ako svako razmišlja pozitivno i traži
prilike u timu, onda će svi da rastu. Na taj način povećavamo šanse da neko napravi iskorak,
proboj. Zadatak osobe koja uspe jeste da prenese svoje znanje i iskustvo drugima.
Zajedno za održivi razvoj Trimo inženjeringa
Integrišući viziju i vrednost, ohrabrujemo transformaciju radne snage u organizacione formacije
koje će da budu u stanju da povežu znanje celokupnog tima Trimo inženjeringa. Trimo podiže
svesnost o činjenici da smo svi deo sistema i da ostvarujemo efekat na njega putem svojih misli
i postupaka, i da sistem može da utiče na nas. Ako svako razmišlja pozitivno i traži prilike u
timu, onda će svi da rastu. Tako povećavamo šanse da neko napravi iskorak, proboj. Zadatak
osobe koja uspe jeste da prenese svoje znanje i iskustvo drugima.
Gore navedene aktivnosti biće nastavljene i u budućnosti, kako povećavamo svesnost o
međusobnoj zavisnosti, a svoju misiju moći ćemo da ostvarimo onda kada se usmerimo na isti
cilj, kao tim.
29
Dodata
vrednost
za
kupce
30
DODATA VREDNOST ZA KUPCE
U Trimu, kompletno rešenje sastoji se od izgradnje dugoročne saradnje,
partnerstva i međusobnog poverenja. Mi smo lojalni i otvoreni za saradnju sa
svojim poslovnim partnerima.
Trimo slogan „kompletna rešenja“ uključen je u sve nivoe našeg poslovanja. On podrazumeva
više od pukog proširenja proizvodnog i uslužnog asortimana namenjenog našim kupcima, on
predstavlja i poseban biznis model, koji – za razliku od brojnih drugih proizvođača građevinskog
materijala – nama u Trimu omogućava da ponudimo takva rešenja našim kupcima, koja će da
obezbede potpunu uslugu, od ohrabrenja do potrage za idejama, do realnih ideja i njihovog
razvoja, projektnog rešenja, tehničke podrške, proizvodnje, montaže i servisiranja.
Upravljanje kompletnim lancem nabavke omogućava nam transfer ideja i najboljih rešenja i
iskustava tokom celog procesa, i nazad – u razvoj i projektovanje optimalnih početnih rešenja.
To je ono što omogućava kompletno rešenje za našeg kupca.
Krajem 2008, objavljen je standard EN 14509:2006: Samonoseći izolacioni sendvič-paneli sa
dvostranom metalnom oblogom. Prelazni period završio se 1. oktobra 2010. Radi uvođenja tog
standarda, pripremili smo tehničku specifikaciju i modifikaciju primene centralnog informativnog
sistema SAP za obeležavanje i grupisanje proizvoda; a bili smo brži od konkurencije u uvođenju
automatskog CE sistema označavanja za sendvič panele, u skladu sa EN 14509:2006 za
kontrolne sisteme 1 i 3.25
U 2010, Trimo inženjering d.o.o. nije primio nikakve žalbe na primenu pravila ili kodeksa koji se
odnose na informacije ili oznake proizvoda i usluga.26
Marketing
Cilj marketinga u Trimo inženjeringu je doprinos u ostvarivanju postavljenog plana realizacije,
podrška komercijalnom sektoru i realizacija aktivnosti koje treba da doprinesu opštoj
prepoznatljivosti Trimo inženjeringa kao vodeće kompanije u oblasti gradnje montažnih objekata
i najvećeg regionalnog ponuđača fasadnih i krovnih sistema.
Marketing zasnivamo na otkrivanju i zadovoljenju potreba korisnika naših proizvoda i usluga na
srpskom i regionalnom tržištu. Osnovni cilj je dostizanje visokog nivoa zadovoljstva naših
postojećih kupaca i privlačenje novih, pružanjem dodatih vrednosti u odnosu na konkurenciju.
Tako, jačajući dugoročne poslovne veze i vodeći računa o zadovoljenju interesa obeju strana,
dajemo doprinos povećanju tržišnog učešća kompanije i dostizanju postavljenih ciljeva prodaje.
Poštujemo važeće zakone Republike Srbije, pre svega Zakon o oglašavanju RS, domaće i
međunarodne dobrovoljne kodekse koji regulišu različite vidove marketinške komunikacije, bez
slučajeva kršenja propisa.27
25
26
27
GRI: PR3
GRI: PR4
GRI: PR6, PR7
31
Takođe, ne postoje zabeleženi slučajevi pritužbi i kršenja privatnosti i poverljivosti informacija i
podataka dobijenih od naših kupaca.28
Trimo inženjering nije bio tužen i kažnjavan za kršenje normi i zakonskih propisa koji regulišu
oblast naših proizvoda i usluga.29
Prodajna mreža
Internu prodajnu mrežu Trimo inženjeringa čini sektor komercijale u kome se nalaze prodajni
inženjeri, inženjeri koji izrađuju ponude i regionalni predstavnici prodaje sa sedištem u nekoliko
većih gradova u Srbiji. Eksternu mrežu čine naši partneri i dileri. Deo proizvoda plasira se na
tržištima drugih država preko predstavništava i prodajnih kompanija Trimo grupe.30
Kreativni pristup, zdrav takmičarski duh, jasno definisani lični ciljevi svakog pojedinca uz
izraženi osećaj pripadnosti uspešnom kolektivu i internacionalnoj kompaniji, jesu elementi koji
nam pomažu u prevazilaženju izazova savremenog poslovnog okruženja. Tome doprinosi
proces stalnog usavršavanja i razmene ideja u okviru eksterne i interne obuke, godišnjih susreta
Trimo prodajne mreže, razmene informacija preko interne mreže Trimonet, i slično.
Prodaja novih proizvoda
Prateći specifične zahteve tržišta i potrebe investitora, Trimo inženjering je, pored porodice
termoizolacionih krovnih i fasadnih sendvič panela sa ispunom od kamene vune Trimoterm,
sredinom 2009. u proizvodnju uveo krovne i fasadne termoizolacione sendvič panele sa
ispunom od tvrde poliuretanske pene, P line by trimo, namenjene oblaganju objekata sa “minus”
temperaturnim režimom.31 Pogon u Srbiji je jedini pogon Trimo grupe u kome se proizvode
paneli sa tom vrstom ispune. Zahvaljujući takvoj odluci, Trimo inženjering je u 2009. i 2010.
preuzeo značajan segment dela srpskog tržišta u kom ranije nije imao učešća.
Zahvaljujući kontinualnom razvoju u toj oblasti i predanom radu naših stručnjaka, polovinom
2011. planiramo lansiranje nove generacije sendvič panela, koja će svojim performansama da
ostvari prodor na tržištu, a našim kupcima da donese novi kvalitet.
Time je ostvaren cilj održivosti poslovanja u veoma ozbiljnim uslovima ekonomske krize na
tržištu Srbije i ulaska u nove tržišne segmente, što je jedan od uslova za dalji razvoj i jedan od
aspekata brzog prilagođavanja novim uslovima i pronalaženja načina da se zadovolje zahtevi
tržišta.
U toku 2010, započeli smo rad na predstavljanju i uvođenju novih kompletnih rešenja na tržište
Srbije – rešenja koja već postoje u matičnoj kompaniji: modularni sportski objekti i modularni
vrtići. O tim rešenjima i njihovim prednostima direktnom e-poštom obavestili smo čelne ljude
lokalnih samouprava i gradova u Srbiji, a širu javnost putem medija.
Pored razvoja novih proizvoda, inovacioni proces zastupljen je i u oblasti projektovanja i razrade
individualnih rešenja za pojedinačne korisnike, kao i u svim ostalim segmentima poslovanja.
28
GRI: PR8
GRI: PR9
30
GRI: 2.5
31
GRI: 2.2
29
32
Naši partneri
Svesni smo značaja kvalitetnog partnerskog odnosa sa našim klijentima – iz tog razloga
uspostavljen je sistem upravljanja odnosima sa kupcima. To nam omogućava da se prilagodimo
njihovim specifičnim zahtevima, a rezultat je rast obima proizvodnje i prodajne realizacije u
2010. Za sve segmente korisničkih grupa i ostale kategorije javnosti značajne za naše
poslovanje razvijamo specifičan pristup, zasnovan na prepoznavanju njihovih konkretnih
potreba.32
Težimo razvoju dugoročnog partnerstva sa svojim interesnim grupama. Nizom organizovanih
aktivnosti pozivamo arhitekte, mlade istraživače i zaposlene u kompaniji da svežim idejama
doprinesu našem daljem napretku. Taj proces odvija se simultano preko više paralelnih kanala
komunikacije.33
Mera našeg uspeha je i stepen zadovoljstva kupaca proizvodima i uslugama Trimo inženjeringa.
Taj parametar sistematski se prati, a ostvareni rezultati predstavljaju smernice u daljem
poslovanju.
Saradnja sa strateškim kupcima, investitorima i izvođačima produbljuje se sastancima,
prezentacijama i druženjem. Tradicionalna godišnja proslava predstavlja takođe mesto za
susret i učvršćivanje ostvarenih veza.
Štand Trimo inženjeringa bio je zapažen i posećen
32
33
GRI: 2.7
Više u delu: Negujemo kreativnost i inovacije.
33
Komunikacija sa kupcima
Svesni smo da je komunikacija od suštinskog značaja za ostvarivanje ciljeva kompanije. Ona
nam omogućava da izgradimo reputaciju pouzdanog partnera i da ostvarimo brži prodor na
tržište preko novih proizvoda i usluga, a predstavlja podršku komercijalnom sektoru i ostalim
sektorima kompanije.
Nekoliko zapaženih aktivnosti u 2010:
•
•
•
•
•
•
Učešće na sajmovima građevine u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i Budvi
Sveži sadržaji u odeljku Vesti na našoj internet prezentaciji www.trimo.rs
Podrška održavanju Beogradske internacionalne nedelje arhitekture
Podrška održavanju Beogradske nedelje dizajna – sponzorisali smo predavanje Nike
Zupanc, industrijskog dizajnera i saradnice Trima u više projekata
Sponzor izložbe arhitekture priznatih slovenačkih arhitekata Sadra i Vuge
Elektronska komunikacija sa odabranim ciljnim grupama javnosti
Na Beogradskoj nedelji dizajna, sponzorisali smo predavanje Nike Zupanc, međunarodno priznatog industrijskog
dizajnera i saradnice naše matične kompanije Trimo
Zadovoljstvo kupaca34
Svesni smo da samo zadovoljni korisnici naših usluga i proizvoda mogu da budu osnova za dalji
razvoj kompanije. Njihovo zadovoljstvo je siguran način da se osigura stabilna prodaja, priliv
novca i zdrav i ujednačen dugoročni razvoj kompanije.
34
GRI: 4.16, PR5
34
Sistematski pristup temi zadovoljstva kupaca ogleda se i u stalnom praćenju i analizi stepena
zadovoljstva klijenata, pri čemu postignuti rezultati i sugestije predstavljaju osnovu za kreiranje
strategije u narednom periodu.
Nivo zadovoljstva naših kupaca u 2010. je visok: 86% kupaca koji su učestvovali u
istraživanju sprovedenom krajem godine zadovoljno je našim uslugama, od čega je
polovina tog broja ocenila saradnju kao odličnu.
Grafikon 10: Ocena poslovne saradnje sa Trimo inženjeringom u periodu 2006 – 2010.
100%
90%
80%
70%
Veoma loša
60%
Loša
50%
Dobra
40%
Veoma dobra
30%
Odlična
20%
10%
0%
2006
2008
2009
2010
Birajući između više ponuđenih odgovora, naši korisnici su kao glavne razloge za ocene koje su
nam dali naveli kvalitet proizvoda i usluga, pozitivan stav zaposlenih i poštovanje dogovorenih
rokova.
Razvojne aktivnosti
Uprkos ekonomskoj krizi koja traje od kraja 2008, a zatim i cele 2009. i 2010, razvojne aktivnosti
Trimo inženjeringa i dalje su imale važnu ulogu u poslovnoj strategiji Trimo inženjeringa, radi
obezbeđenja prednosti u odnosu na konkurenciju i stvaranja dodate vrednosti za naše kupce.
Ostale razvojne aktivnosti odnosile su se na razvoj pojedinaca i primenu njihovih znanja i
veština u izmenjenim tržišnim uslovima, sve sa ciljem što boljeg i potpunijeg ostvarenja misije –
da obezbedimo originalna i kompletna rešenja čeličnih montažnih objekata.
Razvoj novih proizvoda
U 2009, počeli smo s proizvodnjom panela P line by trimo sa organskom ispunom. Tako je
Trimo inženjering postao jedina kompanija u okviru Trimo grupe koja proizvodi panele sa tom
vrstom ispune.35 Odgovor tržišta bio je dobar, tako da je već u 2010. ostvaren značajan uspeh u
proizvodnji i prodaji tih panela.
35
GRI: 2.2
35
Prateći zahteve tržišta, trenutnu i buduću zakonsku regulativu, sa našim partnerima i nastavili
smo da radimo na poboljšanju linija naših krovnih i fasadnih panela,36 s ciljem da im poboljšamo
performanse i ponudimo dodatna preimućstva i vrednost našim kupcima. Pritom, u razvoju
novih proizvoda veoma vodimo računa o tome da oni budu što energetski efikasniji i imaju što
bolje mehaničke karakteristike, pri čemu vodimo računa o očuvanju čiste i zdrave okoline.
Planovi za 2011.
Planovi za razvoj novih proizvoda, sistema i usluga u skladu su sa dugoročnom strategijom
kompanije. Usmerićemo svoj asortiman proizvoda i usluga na praktična, brza i kvalitetna
rešenja za vreme i okolnosti u kojima poslujemo.
36
GRI: 2.2
36
Negujemo
kreativnost
i
inovacije
37
NEGUJEMO KREATIVNOST I INOVACIJE
Kreativnost i inovacije ohrabruju se kod svih značajnih aktera u procesima Trimo
inženjeringa, Trimo grupe i matične kompanije Trimo. Najbolji se nagrađuju, a
njihovo učešće u našim poslovnim procesima izgrađuje partnerstva za
dugoročan i održiv razvoj.
Kao kćerka-kompanija Trima, i Trimo inženjering učestvuje u povezivanju sa važnim krugovima i
činiocima za dalji rast i razvoj naše kompanije, čime u pravom smislu reči živimo i ostvarujemo
svoje vrednosti. To su različiti delovi društva, pre svega stručna javnost sa svim svojim
podgrupama, koju vidimo kao važnog aktera u našem budućem uspehu i daljem radu.
I u 2010, učestvovali smo u ohrabrenju inovativnog duha, razvijanju kreativnosti i podržavali
sveže, nove ideje kroz paralelne kanale na nivou cele Trimo grupe. Na taj način gradimo
dugoročna partnerstva, stvaramo nove veze i ostvarujemo različite vidove saradnje – kako se
vidi u daljem tekstu – i dalje unapređujemo saradnju s arhitektama, dizajnerima, mladim
istraživačima, zaposlenima i drugima.
Trimo nagrade za istraživanje
Trimo nagrade za istraživanje dodeljuje matična kompanija Trimo najboljim diplomskim
radovima, master disertacijama i doktorskim tezama iz različitih zemalja.
U 2010, organizovano je deveto uzastopno godišnje takmičenje, a poziv je upućen u 12
evropskih zemalja. Konkurs smo i mi u Trimo inženjeringu promovisali širom Srbije. Stručnoj
javnosti (mladim stručnjacima, njihovim mentorima i institucijama na kojima su stekli svoja nova
zvanja) – obraćali smo se direktno, a celoj javnosti i putem medija preko aktivnosti Službe za
odnose s javnostima, kao i prethodnih godina.
Za Devete Trimo nagrade za istraživanje konkurisalo je 105 radova iz 12 zemalja. Nagrađeno je
rekordnih šezdeset radova sa 26 univerziteta u devet različitih država, a autori (61) tih radova
dolaze iz šest zemalja. Od toga, nagrađeno je 27 diplomskih, 15 magistarskih teza i 18
doktoskih disertacija.
Od tog broja, deset autora iz Srbije dobilo je nagrade za devet istraživačkih radova, što Srbiju
drži na vicešampionskoj poziciji u ukupnom plasmanu od početka takmičenja, 2001 – sa
tridesetr nagrada do sada, iz oblasti arhitekture, građevine i mašinstva na sva tri akademska
stupnja.
Od prvog konkursa Trimo nagrade za istraživanje, nagrađeno je ukupno 348 kandidata sa 47
univerziteta iz 11 država. Približno jedna četvrtina svih nagrađenih nastavlja da sarađuje sa
kompanijom na izvestan način i posle dodele nagrada.
Trimo nagrade za arhitekturu
Trimo nagrade za arhitekturu su još jedno međunarodno takmičenje, koje za jedinstveno i
originalno izvedeno arhitektonsko rešenje uz upotrebu Trimo proizvoda organizuje matična
38
kompanija Trimo d.d.. To je važan izvor informacija o modernim trendovima u arhitekturi, ali i o
željama kupaca širom sveta.
Takmičenje je bijenalno, a poslednji put nagrade su dodeljene 2009,37 kada je na konkurs stiglo
114 projekata iz 14 zemalja, a Trimo nagradom za arhitekturu nagrađeno je devet projekata iz
osam zemalja.38
Trimo Urban Crash
Trimo Urban Crash je internacionalno takmičenje kojim se nagrađuju najinovativnije i
najkreativnije ideje studenata arhitekture i dizajna.39
U poslednjem kvartalu 2010, objavljen je poziv za treći po redu bijenalni konkuris za projekat
jedinstvene, originalne urbane instalacije pod nazivom „Tribina života“, namenjene predgrađu
Nove Fužine u slovenačkoj prestonici, Ljubljani. Instalacija treba da bude sveže rešenje za
konkretne probleme tipičnih evropskih predgrađa, da ga oživi, a stanovnicima da pruži mesto na
kome će da se sastaju i zajedno uživaju u sportskim aktivnostima i druženju.
Konkurs je bio otvoren za studente celog sveta. Do isteka zvaničnog roka za prijavljivanje, 1.
februara 2011, na zvaničnom sajtu takmičenja registrovalo se 2.463 potencijalnih učesnika iz
devedeset različitih zemalja. Najveći broj registracija, ali i prijavljenih projekata, stigao je iz
Srbije – čak 79 projektnih rešenja, dok je ukupan broj projekata koji je stigao na takmičenje 363
– što je takođe prevazišlo očekivanja.
Glavna nagrada za autore pobedničkog projekta je jednonedeljna stipendija na Školi arhitekture
Asocijacije arhitekata u Londonu – jedne od najpoznatijih asocijacija na svetu. Osim toga,
pobednički rad biće izveden na lokaciji u Novim Fužinama i svečano otvoren u junu 2011. kao
trajna urbana instalacija.
37
Više informacija na: http://www.trimo.rs/vesti-10/vesti/?year=2009
Povodom ceremonije dodele Trimo nagrada za arhitekturu, izdata je knjiga u kojoj su predstavljeni radovi svih autora koji su
konkurisali, organizovana je privremena izložba, kao i stručni susret sa okruglim stolom i predavanjima na temu moderne
arhitekture. Srpske arhitekte Aleksandru Vuja i Milan Đurić po drugi put su ponele to priznanje za objekat „Terra Production“, koji
je izgrađen u Inđiji. Prvi put su nagrađeni 2007, za kompletno rešenje Milšped logističkog centra u Krnješevcima, nadomak
Beograda.
39
Više informacija na: www.trimo-urbancrash.com
Za ostale finaliste (autore radova u užem izboru) biće organizovano prisustvo na kreativnoj arhitektonskoj radionici u Sloveniji, kao i
prisustvo zvaničnoj ceremoniji otvaranja pobedničke instalacije u Ljubljani, u predgrađu Nove Fužine u junu 2011.
Na prvom Trimo Urban Crash takmičenju 2007, pobedio je rad „Zid za odmaranje“ Beograđanke Jelene Grujić, a na drugom
takmičenju, 2009 – rad grupe poljskih studenata pod nazivom „Beli plesač“.
38
39
Uspevamo
zahvaljujući
ljudima
40
USPEVAMO ZAHVALJUJUĆI LJUDIMA40
U Trimo inženjeringu verujemo da jedino usklađene aktivnosti mogu da nam
pomognu da dostignemo zajedničke ciljeve, a uspeh kompanije gradi se
zahvaljujući odgovornim, motivisanim i uspešnim pojedincima. Naše delovanje
vođeno je dugoročnom društvenom odgovornošću prema pojedincima i
okruženju.
Naše aktivnosti vođene su našim vrednostima41 zanovanim na visokim etičkim standardima,
poštovanju ljudskih prava42 i slobode mišljenja svakog pojedinca. U tom smislu, svakom
pojedincu pruža se prilika da izrazi svoj pun potencijal u skladu sa ličnim kapacitetom i
interesovanjima.
Naš put u oblasti razvoja ima za cilj razvoj visokotehnoloških proizvoda i tehnologija. Geografski
gledano, naše proizvodne aktivnosti usmerene su na ispunjenje potreba tržišta Srbije i Crne
Gore, bivših republika Jugoslavije, kao i zemalja regiona Jugoistočne Evrope. To zahteva
neophodne kompetencije zaposlenih, radi ispunjenja naših postojećih i budućih razvojnih
potreba u upravljanju ljudskim resursima. Takođe, moramo da budemo prilagođeni i evropskim
standardima poslovanja i razvoja ljudskih potencijala u skladu sa korporativnim standardima
Trimo grupe.
Razvili smo više alata i modela da bismo prepoznali i razvili potencijale u ljudima, neophodne za
rast Trimo inženjeringa i za razvoj i uspešnost kompetentnih i motivisanih zaposlenih. Uz razvoj
poslovnih prilika u međunarodnom okruženju u koji ulažemo mnogo energije, takođe razvijamo i
zaposlene da budu sposobni za uspešno delovanje u takvom okruženju i za dostizanje željenih
rezultata. Ulaskom na različita tržišta i preuzimanjem dobre prakse iz matične kompanije, svesni
smo da – osim razmevanja mogućnosti poslovanja i poslovnih prilika – moramo pre svega da
razumemo i poštujemo osnovne vrednosti različitih sredina i principe ljudskih prava.43
U svojim aktivnostima, pridržavamo se ljudskih prava i standarda zapošljavanja sadržanih u
UNGC44 i globalnim inicijativama za izveštavanje.45 Razvijamo procese upravljanja ljudskim
resursima u skladu sa preporukama i prihvatanjem najboljih praksi opisanih u EFQM46 modelu.
Raspored i kategorizacija zaposlenih
Kadrovska struktura zaposlenih prilagođena je strateškim potrebama kompanije, očekivanjima
tržišta i visoko postavljenim razvojnim kriterijumima i zadacima. Zapošljavamo kolege u
upravljanju inženjering projektima, kao i profesionalnce u prodaji. Mi zahtevamo da naši
rukovodioci budu obučeni prema internacionalnim standardima i usmereni na razvoj
kompanije preko različitih projekata, te obraćamo posebnu pažnju na regrutovanje i razvoj te
grupe zaposlenih.
40
GRI: 4.16
Više u delu: Profil Trimo inženjeringa d.o.o.. Vizija, misija, vrednosti.
42
Više u delu: Preuzimanje odgovornosti za održivu budućnost. Principi UNGC.
43
Isto.
44
Isto.
45
Vidi deo: Procena GRI.
46
Više informacija na www.efqm.com.
41
41
Broj zaposlenih u Trimo inženjeringu je u prošloj godini porastao u odnosu na 2009. U 2010.
prosečan broj zaposlenih bio je 106.
Prosečna starost zaposlenih je 34 godine. U 2010. procenat fluktuacije iznosio je 15,05 odsto.47
Zaposleni na određeno vreme imaju ista prava kao i zaposleni na neodređeno vreme.48 Ta
prava definisana su Ugovorima o radu i Zakonom o radu Republike Srbije, koji je u skladu sa
principima protiv diskriminacije,49 slobodom udruživanja, kolektivnim ugovorom,50 zabranom
dečjeg rada51 i ostalim oblicima zabrane ili prinudnog i prisilnog rada.52
Zaposleni u Trimo inženjeringu imaju ista prava kao i svi zaposleni u Trimo grupi, a u skladu sa
lokalnim zakonodavstvom i propisima o radu. Pri zapošljavanju ljudi iz različitih kulturnih ili
religioznih zajednica, posebnu pažnju obraćamo na njihove navike i običaje, da bismo izbegli
kršenje osnovnih ljudskih prava usled neznanja.53
Kvalifikaciona struktura
Odnos zaposlenih sa VI, VII i višim stepenom obrazovanja, i dalje je u proporciji 51 odsto u
odnosu na 49 odsto zaposlenih sa V, IV i III i nižim stepenom obrazovanja i kvalifikacije.
Grafikon 11: Kvalifikaciona struktura zaposlenih u Trimo inženjeringu 2006 – 2010.
100%
90%
80%
70%
60%
50%
I-V
40%
VI- IX
30%
20%
10%
0%
2006
2007
2008
2009
2010
Gledajući proporciju kvalifikacione strukture, cilj Trimo inženjeringa ubuduće biće dalji
profesionalni razvoj već prisutnih visokoobrazovanih profila, dok sa druge strane, kreiramo
mogućnosti za zapošljavanje nižih kvalifikacionih profila iz lokalnog stanovništva za rad u okviru
proizvodno-logističkih procesa.54
47
GRI: LA2
GRI: LA3
49
GRI: HR4
50
GRI: HR5
51
GRI: HR6
52
GRI: HR9
53
GRI: HR9
54
GRI: LA1, EC7
48
42
Privlačenje i odabir odgovarajućih zaposlenih
Procedure kojima je cilj identifikacija i privlačenje odgovarajućih zaposlenih, talenata i profila sa
izraženim potencijalom, zasnovane su na izgradnji i prezentovanju Trimo inženjeringa kao
zahtevnog, ali i veoma stimulativnog poslodavca koji prihvata i nagrađuje ideje i inovacije svojih
pojedinaca i timova. Najbolji promoteri Trimo inženjeringa su upravo njegovi zaposleni. Takav
način promocije pokazao je izuzetne efekte.
U Trimo inženjeringu uspostavljamo različite vidove saradnje s poslovnim udruženjima,
asocijacijama, stručnim komorama i obrazovnim institucijama. Trudimo se da istaknemo svoj
poslovni ambijent, zasnovan na profesionalnim i etičkim standardima. Na srpskom tržištu
kadrova, Trimo inženjering je pozicioniran kao referentan poslodavac, sa globalnim i inovativnim
profesionalnim usmerenjima.
Stručna praksa i saradnja s fakultetima
U 2010, imali smo troje diplomiranih građevinskih inženjera i jednog diplomiranog inženjera
arhitekture na stručnoj praksi. Držali smo predavanja na više tehničkih fakulteta različitih
univerziteta u Srbiji, gde smo predstavljali Trimo i naše proizvode, konkurse, upoznajući i
podstičući buduće inženjere na upotrebu Trimo građevinskih rešenja.
Trostepena procedura odabira kadrova
U proceduri selekcije i odabira kadrova postoje najmanje tri stepena. To znači da svaki
potencijalni kandidat biva intervjuisan najmanje tri puta u različitim kombinacijama ispitivača pre
stupanja na posao. Prvi intervju uglavnom je informativan i obično ga obavlja specijalista za
ljudske resurse. U sledećim intervjuima, uz osobu iz ljudskih resursa na intervjuu je i rukovodilac
odeljenja u čijem sektoru kandidat treba da bude angažovan, kao i različiti stručnjaci, ponekad i
buduće kolege i saradnici. Ukoliko otvorena pozicija predstavlja neku od ključnih pozicija u
Trimo inženjeringu, generalni direktor je prisutan na poslednjem intervjuu u prosecu selekcije.
Veoma često, kolegama i stručnjacima iz Trimo inženjeringa, pomoć u selekciji i proceni
kandidata pružaju i stručna lica iz matične kompanije, obezbeđujući tako kvalitetno integrisanje
u korporativne standarde i vrednosti.
U selekciji novozaposlenih obraćamo pažnju na više od stručnih znanja i kompetencija – važne
su nam i zajedničke vrednosti55 koje će u budućnosti da nas povezuju u saradnji.
Razvoj kompetencija zaposlenih
Kompetencije zaposlenih sistematski se unapređuju i sinhronizuju sa strateškim direktivama
Trimo inženjeringa i Trimo grupe, kao i utvrđenim potrebama zaposlenih u upravljanju
procesima, a u skladu sa zahtevnim globalnim okuženjem. Početna tačka za razvoj
kompetencija zaposlenih nije samo ekspertsko znanje u pojedinačnim oblastima, već
podrazumeva razvoj modela kompetencija i Trimovih vrednosti. U 2010. vodio nas je moto
„Jednostavno je najbolje“. Cilj je bio skraćenje procesa i ubrzano savladavanje profesionalnih i
tržišnih prepreka kvalitetnim i novim rešenjima.
55
Više u delu: Profil Trimo inženjeringa d.o.o.. Vizija, misija, vrednosti.
43
Model kompetencija i naše vrednosti
Trimo inženjering, kao deo Trimo grupe, jednako primenjuje Trimo model razvojnih
kompetencija, koji se unapređuje za posebne stručne oblasti. Kroz produbljivanje racionalne,
emocionalne i duhovne inteligencije, razvijamo nove načine za poboljšanje ličnih i profesionalnih
kompetencija svih Trimovih zaposlenih.
Tabela 2: Trimo model kompetencija
Usredsređenost na
kupca
Agilnost
organizacije
Kompetentnost
zaposlenih
Inovativnost
Stalni rast i
dugoročni razvoj
usmerenost ka
kupcu
savladavanje
promena
razvoj ljudskih
potencijala
ideje
vizija
netvorking
vođenje projekata
sopstveni razvoj
kreativnost
globalna perspektiva
gradnja dugoročnih
odnosa
podsticanje timskog
rada
ciljno vođenje
upravljanje
inovacijama
otvorenost za nove
poglede
empatija
organizacione
sposobnosti
individualizacija
radoznalost
strateško vođenje
pregovaračke
sposobnosti
prilagodljivost
težnja ka znanju
konceptualno
mišljenje
samoinicijativnost
komunikacija
aktivnost
motivacijska
podrška
rešavanje problema
dostizanje rezultata
poslovno ponašanje
donošenje odluka
odgovornost
strast ka
tehnološkim
dostignućima
planiranje
mentorstvo
koučing
Trimo dijalog
Trimo dijalog je sastanak između rukovodioca sektora i zaposlenog koji se obavlja najmanje
jednom godišnje. Tokom razgovora dogovaramo se o ličnim ciljevima zaposlenog i evaluiraju se
kompetencije, karijerna usmerenja i mogućnosti svakog pojedinca, uz češću procenu
realizovanih zadataka i postavljanje kratkoročnih ciljeva, radi posebnog razvoja određenih
kompetencija zaposlenog ili posebne zahtevnosti dogovorenih pojedinačnih ciljeva.56
Treninzi
U 2010, potrudili smo se da primenimo veštine i iskustva stečena na najrazličitijim obukama i
treninzima koje smo vrlo često organizovali u prethodnih nekoliko godina.
Internim treninzima pružamo mogućnost iskusnijim zaposlenima da svoja pozitivna iskustva i
dobru praksu prenose svojim novim i manje iskusnim kolegama. Zaposlenima smo ostavljali
mogućnost da u skladu sa potrebama i aktuelnim poslovnim trendovima sami predlažu oblasti iz
kojih bi želeli da se dodatno edukuju.
U 2010. smo internim prenošenjem znanja, razmenom ideja, grupnim konsultacijama i
neformalnim sastancima za obuku i treninge uspeli da smanjimo troškove u toj oblasti na svega
56
GRI: LA12
44
2.310 RSD po zaposlenom.57 Trening planovi napravljeni su na osnovu praćenja rezultata
zaposlenih i uz podsticaje da sami identifikuju svoj prostor za poboljšanja i znanja, koja bi
trebalo da unaprede da bi sa lakoćom, zadovoljstvom i punim učinkom mogli da realizuju svoje
lične ciljeve.
Zaposleni su u 2010. prisustvovali sajmovima, konferencijama, ekonomskim i drugim stručnim
skupovima u regionu: na nekima su i aktivno učestvovali i izlagali.
Rukovodioci Trimo inženjeringa kvartalno su prisustvovali sastancima sa predstavnicima Trimo
grupe, sa razvojnim sadržajem. Razmatrali su se i unapređivali strateški ciljevi pojedinačnih
organizacionih jedinica, u skladu sa dugogodišnjom dobrom praksom i iskustvima matične
kompanije.
Grafikon 12: Obrazovanja i obuke
58
prema oblastima
Menadžment veštine
16 %
15 %
Različiti treninzi
11 %
Softverska obuka
58 %
Ostalo( kvalitet, bezbednost i zdravlje
na radu, finansije, ...)
Konstantnim treninzima Trimovi zaposleni razvijaju neophodne kompetencije, veštine, znanja i
ličnu motivaciju za kompetentno izvođenje i realizaciju zadataka u sve zahtevnijem i izazovnijem
poslovnom okruženju – što im omogućava zaposlenje i lični rast sve do kraja karijere, čak i
posle toga.59
Dobre prakse u upravljanju ljudskim resursima unutar Trimo grupe
Razvoj karijere i unapređenja
Zaposleni mogu da budu unapređeni i u mogućnosti su da razvijaju sopstvenu karijeru na
osnovu pojedinačnih postignutih rezultata. Otkrivamo i identifikujemo potencijal na osnovu
njihovih dostignuća, izraženih ambicija, i uložene energije za izgradnju njihovih karijernih
interesovanja u svim profesionalnim oblastima u kojima Trimo deluje. Omogućujemo našim
zaposlenima da iskoriste sve prednosti treninga, mentorstava, koučinga, ali i veoma izazovnih
57
58
59
GRI: LA10
GRI: LA11
GRI: LA11
45
poslovnih prilika, kako bi sticali dragoceno iskustvo i prihvatali se odgovornijih i zahtevnijih
radnih pozicija.
Osnova za nagrađivanje i unapređivanje zaposlenih je povećanje bruto dodate vrednosti po
zaposlenom i lični doprinos dostizanju zajedničkih ciljeva. Muškarci i žene imaju jednake
mogućnosti za promociju i unapređenje u svim sektorima i na svim radnim pozicijama.60
Zarade zaposlenih i druge beneficije
Zarade zaposlenih u Trimo inženjeringu definisane su tarifnim i platnim razredima, koji su
određeni za svaku radnu poziciju u okviru kompanije. Postoji uobičajen sistem nagrađivanja,
zasnovan na varijabilnom delu za sve zaposlene. Sistem nagrađivanja prati dostignute rezultate
i doprinos svakog pojedinca u realizaciji postavljenih ciljeva. Realizacija postavljenih ličnih
ciljeva pojedinaca reflektuje se kroz sistem nagrađivanja, kako varijabilnim delom zarade na
mesečnom nivou, tako i kroz sistem napredovanja kroz rast platnih razreda za zahtevnost
određenih pozicija. Ne prave se razlike u platama prema polu zaposlenih – one se određuju
prema istim merilima za sve.61
Briga o zdravlju, bezbednosti i dobrobiti naših zaposlenih
U skladu sa dobrom praksom matične kompanije Trimo, koja ima usvojenu politiku62 o životnoj
sredini i bezbednosti, i mi u Trimo inženjeringu doneli smo čvrstu odluku obezbedimo zdravo i
bezbedno radno okruženje. Preuzeli smo i druge dobre prakse koje se tiču bezbednosti i
zdravlja na radu naših zaposlenih.
Svaka kompanija u Trimo grupi obezbeđuje neophodne resurse (personal, finansije, i dr.)
za bezbedan i zdrav sistem poslovanja i za sprovođenje zdravstveno-bezbednosnih mera
koje predstavljaju prevenciju rizika od povređivanja i zdravstvenih problema.
Obezbeđujemo neophodno informisanje zaposlenima, organizujemo rad prema propisima, i
obezbeđujemo bezbedne i zdrave uslove za rad.
Bezbednost zaposlenih u Trimo inženjeringu
Svi zaposleni u Trimo inženjeringu, u skladu sa korporativnim standardima, stalno se edukuju o
mogućnostima za unapređenje zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.63 Od fabričkog i
proizvodnog okruženja, do organizacije i upravljanja radovima na gradilištu – zaposleni su
obučeni za neizostavnu primenu mera bezbednosti, upotrebe ličnih zaštitnih sredstava, kao i
svih propisa o bezbednosti definisanih zakonskom regulativom.64
U skladu s tim, u Trimo inženjeringu ne postoje radna mesta koja su procenom rizika od strane
za to licenciranih institucija definisana kao mesta sa povećanim rizikom. I pored toga, zaposleni
u fabričkom okruženju upućuju se na redovne i periodične lekarske preglede. Ni u jednom od
dosadašnjih ispitivanja nema indicija da bilo koji fizički faktor iz radnog okruženja utiče na
zdravlje zaposlenih.
60
GRI: LA13
GRI: LA14
62
Politika o životnoj sredini i bezbednosti dostupna je na intranetu u odeljku Održivi razvoj.
63
GRI: LA8
64
GRI: LA9
61
46
Svi parametri koji se odnose na ambijent radnih mesta (mikroklimu) u poslovnoj zgradi i u
proizvodnom pogonu Trimo inženjeringa, u skladu su sa domaćom zakonskom regulativom i EU
standardima. Merenja se rade na svake tri godine, i to po dva merenja u letnjem i dva merenja u
zimskom periodu. Sledeće merenje mikroklime u Trimo inženjeringu planirano je za 2012.
U 2010, kod zaposlenih u Trimo inženjeringu bila je samo jedna lakša povreda na radu, koja je
kao ishod imala odsustvovanje tog zaposlenog sa rada u trajanju od četrdeset sati. Pored
redovne upotrebe propisanih ličnih zaštitnih sredstava, zaposleni se podstiču da intervenišu na
svaku uočenu nepravilnost ili potencijalno narušavanje bezbednosti u obavljanju radnih
procesa.
Bolovanja
U 2010, naročito smo ponosni što su naši zaposleni pokazali da vodeći računa o zdravlju, o
svojoj fizičkoj i mentalnoj kondiciji, obezbeđuju kvalitet svog rada. Od ukuponog broja radnih sati
svega 0,91% sati pripada odsustvovanju zbog bolovanja. Takođe smo ponosni da smo u 2010.
imali tri mlade mame, čije odsustvo obuhvata 1,76 odsto od ukupnog broja radnih sati.
Odsustva zbog povrede na radu obuhvata 0,01 odsto bolovanja.65
Grafikon 13: Ukupna bolovanja u Trimo inženjeringu prema uzrocima 2009 – 2010.
4,50
4,00
3,50
3,50
3,50
Procenat
3,00
2,50
2,00
3,07
1,76
1,50
1,00
0,50
0,85
0,91
0,00
0,02
2009
0,01
2010
Porodiljska odsustva
Bolesti
Povrede na radu
Plan
Indikatori bezbednosti na radu
Srbija je u samom evropskom vrhu po broju povreda na radu, sa godišnjim prosekom iznad 40
poginulih i približno 1.000 teško povređenih radnika. Najveći broj povreda zabeležen je u
građevinarstvu. Prema podacima Inspektorata za rad, u 2010. u Srbiji je zabeleženo 49 smrtnih
povreda na radu, 1.000 povreda na radu, kao i 19 kolektivnih povreda.
Trimo inženjering se izdvaja iz negativne statistike našeg regiona sa svega jednom lakšom
povredom našeg zaposlenog na radu u 2010.66
65
66
GRI: LA7
GRI: LA7
47
Prateći i strogo nadzirući poštovanje svih procedura i standarda bezbednosti na radu, izradom
elaborata o uređenju svakog gradilišta, posebnim obukama za bezbedan i zdrav rad, obukama
za adekvatno korišćenje zaštine opreme i pratećim obukama za pružanje prve pomoći i
protivpožarnu zaštitu, izgrađujemo bezbedno radno okruženje i eliminišemo različite faktore
rizika. Naši zaposleni se obučavaju za profesionalno i bezbedno rukovanje mašinama i vozilima
interne logistike, a od njih se zahteva visok stepen savesnosti u primeni svih bezbednosnih
mera u različitim radnim procesima.67
Komuniciranje sa zaposlenima
U 2010. nastavili smo komuniciranje sa zaposlenima prema praksama uspostavljenim 2008, i
unapređenim 2009 – na nivou Trimo inženjeringa, ali i na nivou Trimo grupe. Zaposlene smo o
aktivnostima obaveštavali redovno, putem nedeljnog biltena Trimoinformator, mesečnih biltena
Trimoworld i Trimoinformer, kao i interne revije Trimotim.
Zaposlene smo redovno obaveštavali o situaciji u Trimo inženjeringu, Trimo grupi, i uopšte o
situaciji u poslovnom okruženju, pozivali ih na učešće u traganju za zajedničkim rešenjima za
prevazilaženje izazova sa kojima se suočavamo, ali i na saradnju na drugim pitanjima koja su
se javljala u toku godine.
Organizaciona klima
Svake godine, na kraju godine, radimo anketu s ciljem merenja organizacione klime i
zadovoljstva zaposlenih. Rezultati nam daju mogućnost da sami uvidimo prostore za
poboljšanje i prednosti koje naši zaposleni prepoznaju radeći u Trimo inženjeringu.
Rezultatima ankete, koja je anonimna i u kojoj učestvuju svi zaposleni u kompaniji, pristupa se
kao prema pokazatelju naših snaga i prednosti, ali i sa planiranim aktivnostima za unapređenje
zadovoljstva naših zaposlenih.
Rezultatima smo zadovoljni u onoj meri koliko nam oni pokažu jasne smernice za dalje
delovanje. Zadovoljstvo zaposlenih nam je od izuzetne važnosti, jednako kao i zadovoljstvo
naših kupaca.
Savremeno poslovanje pokazalo je da bez zadovoljnih zaposlenih nema zadovoljnih klijenata,
zato se, uprkos poteškoćama koje je globalna recesija nametnula poslednjih godina, trudimo da
iz godine u godinu unapređujemo zadovoljstvo naših zaposlenih.
Ono što je istraživanje zadovoljstva zaposlenih u Trimo inženjeringu krajem 2010. pokazalo,
jeste da je svaka od 15 merenih kategorija u porastu u odnosu na 2009 – u proseku za 0,3
(ocene od 1 do 5).
67
GRI: LA8, LA9
48
Upravljanje
prema
procesima
49
UPRAVLJANJE PREMA PROCESIMA
Okvir za proces stalnih poboljšanja je model poslovne izvrsnosti koji integriše
različite pristupe za poboljšanja u svim procesima.
U Trimo inženjeringu upravljamo uz pomoć procesnog pristupa i u skladu sa dobrim praksama.
Ilustracija 3: Procesni model u Trimo inženjeringu
Poboljšali smo sistem monitoringa ključnih indikatora, radi obezbeđenja efikasnog upravljanja
procesima. Procesni administratori odgovorni su za stalna poboljšanja procesa.
50
Ilustracija 4: Unapređenje poslovne izvrsnosti
Upravljanje rizicima68
Upravljanje rizicima je važan proces u dinamičnoj poslovnoj sredini, na koji Trimo grupa i Trimo
inženjering obraćaju sve više pažnje. Niz faktora (makroekonomska situacija, internacionalno
prisustvo Trimo grupe, kompleksni poslovni procesi) uslovljava različite tipove rizika. Rizik kojim
smo se već bavili i koji smo prevazišli, ne predstavlja za Trimo veliku opasnost.
Proces upravljanja rizicima ima 5 koraka (ocena, procena, upravljanje, praćenje, budući
rizik).
Ocena – identifikacija rizika
U 2010, u Trimo grupi popravljen je proces upravljanja rizicima. Revidirani su svi identifikovani
rizici, dodati su novi i revidirano upravljanje pojedinačnim rizicima. Sada ih u Trimo grupi ima 44
različitim rizicima, a podeljeni su u 3 glavne grupe: poslovni rizici, finansijski rizici i rizici u
poslovanju.
• Poslovni rizici uključuju 19 rizika podeljenih u 6 grupa: razvoj prodaje, spoljni
faktori, nabavka, tehnologije i investicije, rizici povezani sa zaposlenima i zaštita
imovine.
• Rizici u poslovanju uključuju 18 rizika podeljenih u 4 grupe: proizvodnja, rizici u
projektovanju, rizici u radu informatičkog sistema, rizik od požara, kao i rizik od
prirodnih katastrofa (viša sila).
• Finansijski rizici uključuju 7 tipova rizika: valuta, kamatne stope, rizik finansijske
solventnosti, rizik finansijske strukture, opasnost od oštećenja imovine, opasnost od
finansijskih gubitaka usled kašnjenja u proizvodnji.
68
GRI: 1.2
51
Finansijski rizici
U 2010, oblast upravljanja finansijskim rizicima dobila je posebnu pažnju, i njene glavne
aktivnosti bile su usmerene na tipove rizika:
1. Rizik deviznog poslovanja Kompanija je izložena riziku deviznog poslovanja čim njeno
poslovanje postaje direktno ili indirektno povezano sa stranim instrumentima plaćanja.
Usled neuravnotežene devizne pozicije, Trimo inženjering je izložen rizicima koji se povezuju sa
promenljivim inostranim kursevima. Ključni par u stranoj valuti u 2010. bili su EUR i CHF.
2. Rizik kamatnih stopa definiše se kao neizvesnost povezana s budućom vrednošću
kamatnih stopa, koje direktno definišu iznos obaveza koji proističe iz dugoročnog duga.
3. Kreditni rizik predstavlja rizik da klijent – stranka u ugovoru o finansijskom instrumentu
ne ispuni svoje obaveze, što rezultira finansijskim gubitkom za kompaniju. Trimo
inženjering ima utvrđena pravila kako da obezbedi da se prodaja proizvoda na veliko
obavlja kupcima koji imaju odgovarajući kreditni rejting.
4. Rizik nesolventnosti je rizik da se kompanija sretne sa teškoćama u prikupljanju
finansijske imovine potrebne za ispunjavanje finansijskih obaveza.
Rizikom nesolventnosti aktivno se upravlja uz upotrebu osnovnih alata za balansiranje rizika
nesolventnosti: planiranja priliva gotovine, rezervi solventnosti, regulacije sredstava i regulacije
imovine i dospelih obaveza, raspodele izvora finansiranja, redovne naplate potraživanja,
procenjenim kreditima kod banaka koji omogućavaju raspodelu fondova u skladu s potrebama.
Trimo inženjering procenjuje da njegova imovina i dugovanja nisu izložena gore spomenutim
rizicima.
Koeficijent obrta kupaca povećan je sa 2,44 u 2009, na 4,28 u 2010. Istovremeno, koeficijent
obrta dobavljača povećan je sa 1,53 u 2009. na 2,54 u 2010.
5. Rizik strukture finansiranja je rizik (ne)uravnoteženih ili (ne)optimalnih fondova
finansiranja, prema njihovom trajanju (dugoročni/kratkoročni fondovi) i finansiranja izvora
(kapital/dug).
Trimo inženjering upravlja tim rizikom obezbeđivanjem kompatibilnosti između trajanja fondova
finansiranja, kontrole stepena i cene pozajmice (analizom stopa duga i upravljanjem kreditnog
portfolija), kao i odgovarajućom politikom dividendi i upravljanjem strukture vlasništva.
Izloženost tom riziku ocenjena je kao umerena.
6. Rizik finansijskog gubitka usled zastoja u poslovanju je rizik od prekida proizvodnog
procesa ili poslovanja usled oštećenja imovine.
Trimo inženjering upravlja tim rizikom osiguranjem od ekonomske štete koja je rezultat
neometanog poslovanja i preduzimanjem organizacionih i tehničkih (preventivnih mera radi
ublažavanja posledica zastoja u poslovanju. Izloženost tom riziku ocenjena je kao niska.
Praćenje rizika
Različite organizacione jedinice u Trimo inženjeringu odgovorne su za takvo praćenje. Rizici se
stalno prate i kontrolišu. Praćenje poslovnih rizika i rizika poslovanja podeljeno je između
organizacionih jedinica, odnosno unutar odgovornosti i ovlašćenja u Trimo inženjeringu –
kontrolišu ih pojedinci zaduženi za rizike u organizacionim jedinicama.
Sektor za ekonomiku i finansije matične kompanije prati finansijske rizike. Te rizike
centralizovano prati matična kompanija na nivou grupe. Čak i komercijalno osiguranje u većim
iznosima centralizovano se koordiniše na nivou grupe.
52
Izgradnja
partnerstava
53
IZGRADNJA PARTNERSTAVA
U Trimo inženjeringu razvijamo i negujemo saradnju sa partnerima i širom zajednicom. U
saradnji sa proizvođačima strateških sirovina razvijamo nove i usavršavamo postojeće
proizvode. Sa kooperantima tražimo najbolja rešenja za naše investitore. Slušamo
zahteve investitora. Gradimo čvrste veze sa tehničkim fakultetima u Srbiji, podržavamo
njihov naučni rad i prenosimo iskustva iz naše prakse. Podržavamo i nagrađujemo
kreativnost. Težimo ka društveno odgovornom poslovanju i tražimo načine za trajni
doprinos široj društvenoj zajednici.
Ilustracija 5: Trimo inženjering - interesne grupe
69
Lista interesnih grupa prema organizaciji. Primeri interesnih grupa su:
• Zajednice;
• Građansko društvo;
• Kupci;
• Dobavljači; i
• Zaposleni, ostali saradnici i njihove stručne organizacije.
69
GRI 4.14
54
Centri znanja
Zahvaljujući stalnoj dvosmernoj komunikaciji sa univerzitetima, institutima i razvojnim
odeljenjima u drugim kompanijama ostvaren je njihov konstantni uticaj na razvojni proces
kompanije.
U toku 2010, sarađivali smo sa 11 tehničkih fakulteta i viših škola u Srbiji, na 7 različitih
univerziteta. Jedan od oblika saradnje i razmene ideja bio je i zapaženo učešće domaćih
fakulteta na dva međunarodna konkursa koje je organizovao Trimo u 2010.70 Jedan od posebno
razvijenih oblika saradnje sa fakultetima u Srbiji je učešće domaćih akademaca na
međunarodnim konkursima koje organizuje matična kompanija.71
Pored toga, Trimo inženjering je bio sponzor nekoliko predavanja, koja su na fakultetima držali
eminentni specijalisti iz oblasti arhitekture, a naši stručnjaci su održali više prezentacija na
kojima je studentima predstavljen sistem gradnje sendvič panelima.
Dobavljači
U 2010, posebnu pažnju posvetili smo efikasnosti u poslovanju u internim procesima nabavke i
potrazi za sinergijom u izvedenim aktivnostima. Pojačali smo saradnju u lancu nabavke u celoj
Trimo grupi.
Mediji
U 2010. nastavili smo saradnju i učvršćivanje odnosa s medijima, započete 2008, proširene i
unapređene u 2009.
Naše teme za komunikaciju uglavnom su bile korporativne ili su se ticale proizvoda i rešenja iz
Trimo portfolija.
Lokalna zajednica
U Srbiji, Trimo inženjering je – prema situaciji – učestvovao u različitim humanitarnim, sportskim
i drugim akcijama. Do sada smo se pojavljivali i kao donator i kao sponzor.
U 2010, po drugi put zaredom, sponzorisali smo teniski turnir Gemaks. Pojavili smo se i kao
sponzori Beogradske nedelje dizajna, u organizaciji predavanja o industrijskom dizajnu, koje je
održala međunarodno priznata i sve poznatija slovenačka dizajnerka Nika Zupanc. Bili smo i
sponzori izložbe priznatih slovenačkih arhitekata Sadra i Vuge u Beogradu.
Osim tog vida uključenosti, učestvujemo i u stručno-poslovnoj javnosti, kroz sledeće institucije u
kojima smo članovi: Privredna komora Srbije (Beograd), Regionalna privredna komora
Vojvodine (Novi Sad), Regionalna privredna komora (Kragujevac), Regionalna privredna
komora (Niš), Inženjerska komora Crne Gore (Podgorica), Slovenački poslovni klub (Beograd).
70
71
Više u delu: Negujemo kreativnost i inovacije.
Isto.
55
Preuzimanje
odgovornosti
za
održivu
budućnost
56
PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST
Trimova predanost održivom razvoju oduvek je osnova Trimovog poslovanja i
predstavlja jedan od temelja Trimove organizacione kulture i misije. Kao
društveno odgovorna kompanija, Trimo se odlučio za proizvode neškodljive po
okolinu i ljude, ekološke proizvodne programe i tehnološke procese.
Održivi razvoj definišemo kao postizanje ekonomske, društvene i ekološke održivosti, kao i
njenim razvojem u skladu s našim vrednostima i uz pomoć Trimovih ključnih kompetencija i
jasne vizije.
Poštujemo deset principa predstavljenih u daljem tekstu (o ljudskim pravima, radnim
standardima, životnoj sredini, transparentnosti i anti-korupciji).72
Ljudska prava
Princip 1: Biznis treba da podržava i poštuje zaštitu internacionalno priznatih ljudskih prava; i
Princip 2: Uverite se da oni nisu saučesnici u kršenju ljudskih prava.
Radni standardi
Princip 3: Biznis treba da podržava slobodu udruživanja i efektivno priznanje prava na
kolektivno dogovaranje;
Princip 4: Eliminacija svih oblika nasilnog ili prisilnog rada;
Princip 5: Efektivna abolicija dečjeg rada; i
Princip 6: Eliminacija diskriminacije u zapošljavanju i pozivu.
Životna sredina
Princip 7: Biznisi bi trebalo da podržavaju predostrožan pristup izazovima u životnoj sredini;
Princip 8: Preuzimaju inicijative s ciljem promocije veće odgovornosti prema životnoj sredini;
kao i
Princip 9: Ohrabruju razvoj i širenje ekološki neškodljivih tehnologija.
Anti-korupcija
Princip 10: Biznisi bi trebalo da rade protiv korupcije u svim njenim oblicima, uključujući
iznuđivanje i mito.
72
Matična kompanija Trimo iz Slovenije član je nacionalne inicijative društveno odgovornih organizacija UNGC – principi navedeni u
tekstu su principi UNGC – United Nations Global Compact. Navedeni principi preneseni su u kćerke-kompanije Trimo grupe – a time
i u Trimo inženjering
57
Zaštita životne sredine
Kao društveno odgovorna kompanija, Trimo inženjering se odlučio za proizvode, proizvodne
programe i tehnološke procese neškodljive po životnu sredinu i ljude. Planiranje i razvoj
proizvoda odvija se prema cilju kompletnih rešenja, s brigom o visokom nivou bezbednosti i
smanjenju rizika za kupce i deoničare. Kompletan životni vek proizvoda ima se u vidu,
uključujući i njegovu razgradnju. Sprovodimo praćenje emisija, sakupljamo, sortiramo i
klasifikujemo otpad. Trimo širi kulturu neprekidnih poboljšanja i razvoja svesnosti o važnosti
odgovornog ekološkog delovanja. Naše aktivnosti potvrda su da pratimo ranije navedene
principe.73
U skladu s Trimovom politikom i strategijom, mi smo predani postizanju ciljeva ekološke zaštite i
održivog razvoja. Asortiman Trimo proizvoda uključuje proizvode koji su u najvećoj meri
podložni reciklaži.74 Trimova ponuda kompletnih rešenja takođe uključuje i opciju i
implementaciju ekološki neškodljivih rešenja75 koja doprinose dodatoj vrednosti za kupca i
održivom razvoju planete.76
U 2010, potrošili smo 595.360 RSD na upravljanje životnom sredinom, što je više od planiranih
486.874 RSD.77
Pripreme za hitne slučajeve
Trimo sprovodi mere za upravljanje rizikom na polju zaštite životne sredine (požar, izlivanje,
eksplozije, i dr.). U 2010, imali smo jedan manji hitan slučaj, ali on nije imao uticaja na životnu
sredinu, pošto je otkriven u ranoj fazi i preduzete su mere lokalno.78 Zadaci koji nas očekuju u
narednom periodu odnose se na usklađivanje s novom zakonskom regulativom na polju
protivpožarne zaštite i implementacija nove regulative u naš postojeći sistem.
Upravljanje otpadom79
Krajem 2010, u Trimo inženjeringu unapredili smo evidenciju (vagarski izveštaj) i klasifikaciju
otpada, tako da je omogućeno dokumentovano sistemsko praćenje prema kategorijama otpada
u narednom periodu.
Komunalni otpad
Smanjenje komunalnog otpada predstavlja komponentu Trimovog programa upravljanja
otpadom. U 2010, udeo komunalnog otpada bio je procentualno niži nego prethodnih godina.
Pozitivan efekat u smanjenju došao je usled mera preduzetih u separaciji otpada, i dodatnoj
kontroli te separacije.
73
Ovaj deo usmeren je na UNGC principe „u vezi sa životnom sredinom“; 7. princip: Biznisi bi trebalo da podržavaju predostrožan
pristup izazovima u životnoj sredini; 8. princip: Preuzimaju inicijative s ciljem promocije veće odgovornosti prema životnoj sredini; 9.
princip: Ohrabruju razvoj i širenje ekološki neškodljivih tehnologija.
74
GRI: EN2
75
GRI: EN26
76
GRI: EN6
77
GRI: EN30
78
GRI: EN23
79
GRI: EN22
58
Komunalni otpad predstavljaju: kamena vuna i lim koji se ne tretira kao sekundarni otpad, a koji
potiču iz proizvodnje ili laboratorije, stiropor, otpadni lepak i PUR pena u čvrstom stanju.
Količina komunalnog otpada u 2010. je iznosila približno 1.508 m3 ili 104 t.
Sekundarni otpad
Sekundarni otpad predstavljaju: čelični lim, kamena vuna u lamelama i česticama, folija, drvo
koje otkupljuju servisi za reciklažu.
Radimo separaciju III klase panela (oštećenih panela, koji se ne prodaju kao građevinski
materijal) na lim i kamenu vunu, koji se nakon toga prodaju kao korisni građevinski materijali ili
kao sekundarni otpad. Količina sekundarnog otpada u 2010. je 228 t.
Grafikon 14: Ukupan otpad u Trimo inženjeringu u 2010.
opasni otpad 3
t
1%
komunalni
otpad 104 t
31%
sekundarni
otpad 228 t
68%
Napomena: količina prikazanog opasnog otpada u grafikonu je opasan otpad od početka rada proizvodnog pogona u Šimanovcima
2008. do kraja 2010.
Opasan otpad80
Opasan otpad prikuplja se u kontrolisanoj sredini i predaje se ovlašćenim licima koje imaju
koncesije za taj vid usluga. Količina opasnog otpada za 2009. i 2010. je ukupno 3 t.
Potrošnja vode81
Trimov program zaštite životne sredine uključuje brigu o racionalnoj upotrebi prirodnih resursa –
od kojih je voda iz česme najvažnija.
Voda se koristi isključivo za sanitarne potrebe – ne koristi se u tehnološkim procesima, i zato
nema otpadnih voda iz tehnoloških procesa.82
80
81
82
GRI: EN24
GRI: EN8
GRI: EN9
59
U 2010, potrošnja vode bila je manja nego u 2009, i iznosila je ukupno 2.150 m3 (u 2009,
iznosila je 2.392 m3).
3
Grafikon 15: Potrošnja vode u Trimo inženjeringu u 2009. i 2010 (u m ).
2450
2400
2350
2300
2250
2200
2150
2100
2050
2000
potrošnja vode u 2009.
potrošnja vode u 2010.
Emisije štetnih supstanci u prirodno okruženje
U skladu sa propisima, u Trimo grupi – pa tako i u Trimo inženjeringu – sprovode se i redovna
merenja emisija štetnih supstanci u prirodnu sredinu (praćenje), odnosno prate se emisije
čestica, isparenja i buke u životnu sredinu.
U 2010, izveli smo prva merenja83 emisija u fabrici, shodno novoj zakonskoj regulativi na polju
zaštite životne sredine. Svi rezultati su u ispod zakonom dozvoljenih ograničenja.84
Potrošnja električne energije85
Potrošnja struje takođe je važna stavka u zaštiti životne sredine u Trimu i Trimo inženjeringu.
Ona uključuje potrošnju struje za proizvodne procese, ventilaciju, klimatizaciju, grejanje i
osvetljenje.
Ukupna potrošena električna energija Trimo inženjeringu u 2010. iznosila je 1.411.065 kW/h,
dok je u 2009. bila 832.565 kW/h.
Tabela 3: Potrošnja električne energije za proizvodnju panela ne uključujući potrošnju zgrade u Beogradu
u 2009. i 2010.
Godina
2009.
2010.
83
84
85
2
Potrošnja el. energije u kW/h po m panela
2,16
2,24
Merenje je izvršilo akreditovano državno telo, Institut za zaštitu na radu Novi Sad.
GRI: EN20
GRI: EN3
60
Grafikon 16: Potrošnja električne energije u Trimo inženjeringu u 2009. i 2010 (u kW/h).
1600000
1400000
1200000
1000000
800000
600000
400000
200000
0
2009.
2010.
Potrošnja gasa-nafte (butan-propan TNG)86
Upotreba prirodnih resursa u Trimu uključuje i upotrebu gasa i nafte za grejanje prostorija,
tehnologije i za unutrašnji transport. Veći deo potrošnje odnosi se na grejni sistem tokom zime.
Grafikon 17: Potrošnja energenata u kg u 2009. i 2010 (u kg).
80.000
70.000
60.000
50.000
40.000
30.000
20.000
10.000
0
ukupna potrošnja energenata 2009. ukupna potrošnja energenata 2010.
86
GRI: EN3, EN4
61
Pratimo apsolutnu potrošnju, koja je u 2010. uvećana usled povećanog obima proizvodnje.
Ukupna potrošnja energenata (TNG) u 2010. iznosila je 69.383 kg, dok je u 2009. bila 58.679
kg. Ukupna potrošnja evrodizela u 2009. bila je 10.045 l, a u 2010. ukupno 14.334 l.87
Grafikon 18: Potrošnja evrodizela u 2009. i 2010 (u l).
16.000
14.000
12.000
10.000
2009.
8.000
2010.
6.000
4.000
2.000
0
Ukupna potrošnja evrodizela
87
GRI: EN29
62
Planovi za 2011.
Tabela 4: Plan – poslovni indikatori za 2011.
PLAN TRIMO INŽENJERING –
POSLOVNI INDIKATORI ZA 2011.
U 000 RSD
UKUPAN PRIHOD u RSD
3.251.047
104
Indeks 2011/2010.
DODATA VREDNOST PO ZAPOSLENOM u RSD
3.487
148
Indeks 2011/2010.
UKUPAN KAPITAL u RSD
744.708
Indeks 2011/2010.
191
PROSEČAN BROJ ZAPOSLENIH
118
Indeks 2011/2010.
111
Mi u Trimo inženjeringu, vođeni primerom matične firme Trimo, ušli smo u 2011. s motom
„Energija + odgovornost = bogatstvo“. Usvojili smo ga jer verujemo da ćemo predanošću i
energijom uz odgovoran rad da doprinesemo bogatstvu i stabilnoj budućnosti svih naših
interesnih grupa.
63
Finansijski
izveštaj
Trimo
inženjeringa
64
FINANSIJSKI IZVEŠTAJ TRIMO INŽENJERINGA
SUŠTINSKE RAČUNOVODSTVENE PRETPOSTAVKE I PRIMENJENE
RAČUNOVODSTVENE POLITIKE88
Osnove za pripremu finansijskih izveštaja
Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog
izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji sastavljeni su prema konceptu istorijskih troškova
modifikovanom za revalorizaciju nekretnina, čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u
bilansu uspeha.
Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji,
koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI, kao i propisima
izdatim od strane Ministarstva finansija Republike Srbije. Imajući u vidu razlike između te dve
regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:
•
„Vanbilansna sredstva i obaveze“ prikazani su na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po
definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.
•
Društvo je ove finansijske izveštaje sastavilo u formatu propisanom od strane
Ministarstva finansija, koji nije u skladu sa zahtevima MRS 1 – “Prikazivanje finansijskih
izveštaja.“
Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih
računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u
primeni računovodstvenih politika Društva. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili
veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za
finansijske izveštaje, obelodanjeni su u napomeni 4.
Funkcionalna i valuta prikazivanja
Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se i prikazuju u valuti primarnog
ekonomskog okruženja u kojem Društvo posluje (funkcionalna valuta). Funkcionalna valuta,
odnosno izveštajna valuta Društva je Dinar (RSD), a izveštaji su prikazani u hiljadama (000
RSD), ukoliko nije drugačije naglašeno.
Pozitivne i negativne kursne razlike
Sva potraživanja i obaveze u stranim sredstvima plaćanja preračunata su na njihovu dinarsku
protivvrednost po srednjem kursu na dan bilansa stanja. Pozitivne i negativne kursne razlike
nastale preračunom potraživanja i obaveza u stranim sredstvima plaćanja koje nisu izmirene do
kraja godine, iskazuju se u bilansu uspeha kao finansijski prihodi, odnosno rashodi.
Pozitivne i negativne kursne razlike, nastale pri izmirivanju obaveza ili naplati potraživanja u
toku godine po kursu važećem na dan poslovne promene, iskazuju se u bilansu uspeha kao
finansijski prihodi odnosno rashodi.
Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja
navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine,
osim ako nije drugačije naznačeno.
88
GRI: 3.5, 3.6, 3.8, 3.9
65
Nematerijalna ulaganja
Početno vrednovanje nematerijalnih ulaganja vrši se po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni
koštanja.
Nematerijalna ulaganja nakon početnog priznavanja iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili ceni
koštanja umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. Na kraju
poslovne godine, preispituje se korisni vek trajanja svakog nematerijalnog ulaganja.
Amortizacija se vrši proporcionalnom metodom u toku korisnog veka upotrebe. U pogledu
utvrđivanja i računovodstvenog evidentiranja obezvređenja nematerijalnog ulaganja, primenjuje
se MRS 36 – Obezvređenje sredstava.
Naziv
Licence i aplikacioni programi
Ulaganja u razvoj
Stopa amortizacije (prilagoditi)
10%
10%
Nekretnine, postrojenja i oprema
Početno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni
koštanja.
Naknadno vrednovanje nekretnina vrši se po dopuštenom alternativnom postupku, koji je
predviđen u MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema, odnosno po revalorizovanom iznosu,
koji izražava njihovu poštenu vrednost na dan revalorizacije, umanjenu za ukupan iznos
ispravke vrednosti po osnovu obezvređivanja.
Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se proporcionalnom metodom tokom
procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Osnovicu za amortizaciju nekretnina,
postrojenja i opreme čini poštena, odnosno nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednost,
ukoliko postoji.
Korisni vek trajanja svake pojedinačne nekretnine, postrojenja i opreme preispituje se
periodično.
Na kraju poslovne godine procenjuje se da li su nekretnine, postrojenja i oprema obezvređeni u
skladu sa MRS 36 – Obezvređenje sredstava.
Osnovne stope amortizacije za pojedine grupe nekretnina, postrojenja i opreme su sledeće:
Naziv
Građevinski objekti
Oprema
Vozila
Nameštaj
Ostala oprema
Stopa amortizacije (prilagoditi)
2%
20%
25%
20%
5% - 20%
Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava
Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe, kao npr. goodwill, ne podležu
amortizaciji, a provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou.
Za sredstva koja podležu amortizaciji, provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši
se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti
66
nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznaje se u visini iznosa za koji je
knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva
vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva, umanjene za troškove prodaje i vrednosti u
upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na
kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu
gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti
revidiraju se na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.
Investicione nekretnine
Početno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri
početnom vrednovanju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu
koštanja.
Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po modelu
poštene vrednosti, u skladu sa MRS 40 Investiciona nekretnina. Dobitak ili gubitak nastao zbog
promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili gubitak
perioda u kojem je nastao.
Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi
povezane sa tim izdacima da pripadnu Društvu i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali
troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu
nekretninu koristi njen vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena
knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja će nadalje
da se amortizuje.
Alat i sitan inventar koji se kalkulativno otpisuje
Kao stalno sredstvo priznaju se i podležu amortizaciji sredstva alata i sitnog inventara koji se
kalkulativno otpisuje, čiji je korisni vek trajanja duži od godinu dana i pojedinačna nabavna cena
u vreme nabavke sredstva je veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema
poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Sredstva alata i inventara koja ne zadovoljavaju uslove iz stava 1. ovog člana iskazuju se kao
obrtna sredstva (zalihe).
Za istovrstan alat i inventar koji se zajedno koristi pojedinačna vrednost se utvrđuje kao zbir
pojedinačnih vrednosti svih istovrsnih alata i inventara.
Rezervni delovi
Kao stalno sredstvo priznaju se ugrađeni rezervni delovi, čiji je korisni vek trajanja duži od
godinu dana i pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po
zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa
nadležnog za poslove statistike.
Takvi rezervni delovi, po ugradnji, uvećavaju knjigovodstvenu vrednost sredstva u koje su
ugrađeni.
Rezervni delovi koji ne zadovoljavaju uslove iz stava 1. ovog člana, prilikom ugradnje, iskazuju
se kao trošak poslovanja.
67
Dugoročni finansijski plasmani
U okviru dugoročnih finansijskih plasmana iskazuju se učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica,
učešća u kapitalu povezanih pravnih lica, učešća u kapitalu drugih pravnih lica, hartije od
vrednosti koje se drže do dospeća, dati dugoročni krediti zavisnim i ostalim povezanim pravnim
licima i ostali dugoročni finansijski plasmani.
Početno priznavanje, kao i naknadno vrednovanje dugoročnih finansijskih plasmana vrši se po
metodu nabavne vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je data za njih. U
bilansu uspeha iskazuje se prihod od ulaganja samo u onoj meri u kojoj Društvo primi svoj deo
iz raspodele neraspoređenog dobitka korisnika ulaganja, do koje dođe nakon dana sticanja.
Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je veći od takvog dobitka smatra se povraćajem
investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije.
Početno priznavanje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća vrši se po nabavnoj vrednosti
koja predstavlja vrednost nadoknade koja je data za njih. Naknadno merenje hartija od
vrednosti koje se drže do dospeća vrši se po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti. Vlasničke
hartije od vrednosti raspoložive za prodaju naknadno se vrednuju po poštenim tržišnim
vrednostima u korist ili na teret sopstvenog kapitala.
Gubici po osnovu ulaganja u zavisna, povezana i druga pravna lica procenjuju se na datum
sastavljanja finansijskih izveštaja, u skladu sa MRS 36 i priznaju se kao rashod u bilansu
uspeha.
Početno priznavanje i naknadno vrednovanje datih dugoročnih kredita vrši se po nabavnoj
vrednosti, koja predstavlja vrednost nadoknade koja je data za njih. Troškovi transakcije se
uključuju u početno priznavanje.
Zalihe se računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 2 Zalihe.
Zalihe materijala
Zalihe materijala koje se nabavljaju od dobavljača mere se po nabavnoj vrednosti ili po neto
prodajnoj vrednosti, ako je niža.
Nabavnu vrednost ili cenu koštanja zaliha čine svi troškovi nabavke, troškovi proizvodnje
(konverzije) i drugi troškovi nastali dovođenjem zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje.
Troškovi nabavke materijala obuhvataju nabavnu cenu, uvozne dažbine i druge poreze (osim
onih koje preduzeće može naknadno da povrati od poreskih vlasti kao što je PDV koji se može
odbiti kao prethodni porez), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se
mogu direktno pripisati nabavci materijala. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri
utvrđivanju troškova nabavke.
Procenu neto prodajne vrednosti zaliha materijala u slučaju zastarelosti, smanjenja vrednosti i
sl. na datum svakog bilansa stanja vrši posebna komisija koju obrazuje direktor društva.
Obračun izlaza (utroška) zaliha materijala, vrši se po metodi prosečne ulazne cene.
Zalihe gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje
Zalihe gotovih proizvoda vrednuju se po ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti, ako je
niža.
68
Cena koštanja obuhvata troškove koji su direktno povezani sa jedinicama proizvoda, kao što je
direktna radna snaga. Oni, takođe, obuhvataju sistematsko dodeljivanje fiksnih i promenljivih
režijskih troškova koji nastaju prilikom utroška materijala za proizvodnju gotovih proizvoda.
Fiksni režijski troškovi su oni indirektni troškovi proizvodnje koji su relativno konstantni, bez
obzira na obim proizvodnje, kao što su amortizacija i održavanje zgrada i opreme, kao i troškovi
rukovođenja i upravljanja. Promenljivi režijski troškovi su oni indirektni troškovi proizvodnje koji
se menjaju, direktno ili skoro direktno, srazmerno promeni obima proizvodnje, kao što su
indirektni materijal i indirektna radna snaga.
Dodeljivanje fiksnih režijskih troškova troškovima proizvodnje zasniva se na uobičajenom
kapacitetu proizvodnih objekata. Uobičajeni kapacitet je proizvodnja za koju se očekuje da će u
proseku biti ostvarena tokom više perioda ili sezona u normalnim okolnostima, uzimajući pri tom
u obzir gubitak kapaciteta usled planiranog održavanja. Stvarni nivo proizvodnje može da se
koristi, ako je približan uobičajenom kapacitetu. Iznos fiksnih režijskih troškova koji se dodeljuju
svakoj grupi proizvoda ne može posledično da se poveća zbog niske proizvodnje ili
neiskorišćenosti postrojenja. Nedodeljeni režijski troškovi priznaju se kao rashod u periodu u
kojem su nastali. U periodima neuobičajeno velike proizvodnje, iznos fiksnih režijskih troškova
koji je dodeljen svakoj grupi proizvoda smanjuje se tako da se zalihe ne mere iznad cene
koštanja. Promenjivi režijski troškovi dodeljuju se svakoj grupi proizvoda na osnovu stvarne
upotrebe proizvodnih kapaciteta.
Rezultat proizvodnog procesa može da bude više proizvoda koji se proizvode istovremeno. To
je slučaj, na primer, kada se proizvode zajednički proizvodi ili kada postoje proizvod i
nusproizvod. Kad troškovi proizvodnje svakog proizvoda ne mogu posebno da se odrede, tada
se dodeljuju proizvodima na razumnoj i doslednoj osnovi.
Drugi troškovi uključuju se u cenu koštanja zaliha samo u meri u kojoj su nastali prilikom
dovođenja zaliha na njihovo sadašnje mesto i u sadašnje stanje. Na primer, u cenu koštanja
zaliha mogu da se uključe i neproizvodni režijski troškovi.
"Ključevi" koji se koriste za raspoređivanje troškova pri sastavljanju kalkulacija cena koštanja
utvrđuju se najkasnije 30 dana pre datuma bilansa i za naredni bilans stanja i menjaju se samo
ako se bitno promene okolnosti koje na njih utiču.
Troškovi koji se ne uključuju u cenu koštanja zaliha gotovih proizvoda i koji se priznaju na teret
rashoda su:
•
•
•
•
•
•
•
•
neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje;
troškovi skladištenja (osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre
naredne faze proizvodnje);
režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u
sadašnje stanje, i
troškovi prodaje.
Troškovi pozajmljivanja se ne uključuju u cenu koštanja zaliha.
Izlaz zaliha gotovih proizvoda utvrđuje se po metodi ponderisane prosečne cene.
Neto prodajna vrednost zaliha gotovih proizvoda predstavlja procenjenu prodajnu
vrednost umanjenu za procenjene troškove prodaje.
Procenjeni troškovi prodaje zaliha gotovih proizvoda, za potrebe svođenja ovih zaliha na
neto prodajnu vrednost, utvrđuju se na bazi iskustvenog višegodišnjeg učešća ovih
troškova u prihodima od prodaje.
69
•
•
Otpisivanje zaliha gotovih proizvoda vrši se za svaku grupu proizvoda posebno.
Procenu neto prodajne vrednosti zaliha gotovih proizvoda vrši služba kontrolinga
društva.
Zalihe robe
Zalihe robe vode se po prodajnim cenama. Obračun razlike u ceni vrši se tako da vrednost
izlaza robe i vrednost robe na zalihama bude iskazana po metodi prosečne ponderisane cene.
Zalihe robe se u slučaju zastarelosti, smanjenja vrednosti i sl. na datum svakog bilansa stanja
svode na neto prodajnu vrednost.
Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost umanjenu za procenjene
troškove prodaje.
Procenjeni troškovi prodaje zaliha robe, za potrebe svođenja ovih zaliha na neto prodajnu
vrednost, utvrđuju se na bazi iskustvenog višegodišnjeg učešća ovih troškova u prihodima od
prodaje robe.
Utvrđivanje neto prodajne vrednosti vrši se za svaku stavku zaliha robe posebno.
Procenu neto prodajne vrednosti zaliha robe vrši posebna komisija koju obrazuje direktor
Društva.
Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja
Društvo priznaje i iskazuje stalno sredstvo (ili raspoloživu grupu) kao sredstvo namenjeno
prodaji u skladu sa MSFI 5 Stalna sredstva namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju ako
njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju, a
ne kroz nastavak korišćenja.
Da bi sredstvo bilo klasifikovano (priznato) kao stalno sredstvo namenjeno prodaji, pored uslova
iz stava 1. ovog člana koji proističe iz definicije tog sredstva, potrebno je da budu ispunjeni još i
sledeći uslovi:
•
sredstvo mora da bude dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju.
Kratkoročna potraživanja i plasmani
Kratkoročna potraživanja od kupaca i kratkoročni finansijski plasmani priznaju se na osnovu
računovodstvenog dokumenta na osnovu koga nastaje dužničko – poverilački odnos. Ako se
vrednost u dokumentu iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po
srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije
do datuma naplate potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili rashoda.
Otpis kratkoročnih potraživanja i finansijskih plasmana kod kojih postoji verovatnoća
nenaplativosti vrši se indirektnim otpisivanjem, dok se u slučajevima kada je nemogućnost
naplate izvesna i dokumentovana, otpis u celini ili delimično vrši direktnim otpisivanjem.
Indirektan otpis se utvrđuje za sva potraživanja od čijeg je roka za naplatu proteklo najmanje
najmanje godinu dana / za svaki konkretan slučaj/, pri čemu se ima u vidu starost potraživanja,
ekonomski položaj i solventnost dužnika kao i nemogućnost naplate redovnim putem.
70
Indirektan otpis vrši se na osnovu odluke generalnog direktora Društva, dok predloge za otpis u
toku godine daju direktori organizacionih jedinica, a na kraju godine centralna popisna komisija.
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viđenju kod banaka,
druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće
i prekoračenja po tekućem računu.
Prekoračenja po tekućem računu klasifikovana su kao obaveze po kreditima u okviru tekućih
obaveza, u bilansu stanja.
Vanbilansna sredstva/obaveze uključuju: imovinu uzetu u zakup, osim sredstava uzetih u
finansijski zakup i ostala sredstva koja nisu u vlasništvu Društva, kao i potraživanja/obaveze po
instrumentima obezbeđenja plaćanja kao što su garancije i drugi oblici jemstva.
Inicijalno, osnovni kapital se iskazuje u visini procenjenog uloga u Društvo, odnosno čine ga
uplaćeni kapital.
Promene na osnovnom kapitalu vrše se isključivo prema pravilima propisanim Zakonom o
privrednim društvima a sve promene na osnovnom kapitalu registruju se kod odgovarajućeg
Registra.
Osnovni kapital iskazan u dinarima se ne menja prema promenama kursa evra, iako je u
Registru upisana vrednost u evrima.
Rezervisanja za obnavljanje i očuvanje životne sredine, restrukturiranje i odštetne zahteve se
priznaju: kada Društvo ima postojeću zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih
događaja; kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati
odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja namenjena
restrukturiranju obuhvataju penale zbog otkazivanja zakupa i isplate zbog raskida radnog
odnosa sa radnicima. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.
Kada postoji određeni broj sličnih obaveza, verovatnoća da će podmirenje obaveza da iziskuje
odliv sredstava utvrđuje se na nivou tih kategorija kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i
onda kada je ta verovatnoća, u odnosu na bilo koju od obaveza u istoj kategoriji, mala.
Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti izdatka potrebnog za izmirenje obaveze,
primenom diskontne stope pre poreza, koja odražava tekuću tržišnu procenu vrednosti za novac
i rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog isteka vremena iskazuje se kao
trošak kamate.
Dugoročna rezervisanja obuhvataju rezervisanja za naknade zaposlenima. Odmeravanje
rezervisanja vrši se u iznosu koji predstavlja najbolju procenu izdatka na dan sastavljanja
bilansa stanja koji je potreban za izmirenje budućih obaveza.
Rezervisanje u narednim obračunskim periodima neće se odmeravati primenom diskontne
stope pre poreza koja odražava tekuću tržišnu procenu vrednosti za novac i rizik povezan sa
obavezom, već će se uzimati podaci koji su poznati na dan 31. decembar 2010. godine.
Obaveze po kreditima inicijalno se priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih
troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.
71
Sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata,
priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne
stope.
Obaveze po kreditima klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Agencija nema
bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa
stanja.
Obaveze prema dobavljačima inicijalno se iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju
prema amortizovanoj vrednosti.
Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na
dobit važećim u Republici Srbiji. Stopa poreza na dobit za 2010. iznosi 10% i plaća se na
poresku osnovicu utvrđenu poreskim bilansom. Poreska osnovica prikazana u poreskom
bilansu uključuje dobit prikazanu u zvaničnom bilansu uspeha i korekcije definisane poreskim
propisima Republike Srbije.
Poreski propisi Republike Srbije ne predviđaju mogućnost da poreski gubici iz tekućeg perioda
mogu da se koriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Međutim,
gubici iz tekućeg perioda mogu da se prenesu na račun dobitaka iz budućih obračunskih
perioda, ali ne duže od pet odnosno deset godina.
Odloženi porez na dobit se obračunava korišćenjem metode utvrđivanja obaveza prema bilansu
stanja, za privremene razlike proizašle iz razlike između poreske osnove potraživanja i obaveza
u bilansu stanja i njihove knjigovodstvene vrednosti.
Važeće poreske stope na datum bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog datuma
stupile na snagu, koriste se za utvrđivanje razgraničenog iznosa poreza na dobit.
Odložena poreska sredstva su iznosi poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u narednim
periodima po osnovu odbitnih privremenih razlika, rezervisanja za otpremnihne po osnovu MRS
19, rashoda po osnovu obezvređenja imovine, rashoda na ime javnih prihoda, neiskorišćenih
poreskih kredita koji se prenose u naredni period i priznatih poreskih gubitaka.
Odložene poreske obaveze su iznosi poreza iz dobiti koji se plaćaju u narednim periodima po
osnovu oporezivih privremenih razlika.
Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska
sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike i efekte prenetog gubitka i poreskih
kredita na poreski bilans Društva, koji mogu da se prenose, do stepena do kojeg će verovatno
da postoji oporeziva dobit od koje se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.
Odloženi porez se knjiži na teret ili u korist bilansa uspeha, osim kada se odnosi na pozicije koje
se knjiže direktno u korist ili na teret kapitala. Društvo nema sopstvene penzione fondove i po
tom osnovu nema identifikovane obaveze na dan 31. decembar 2010.
U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća
doprinose državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove
obaveze uključuju doprinose za zaposlene na teret poslodavca u iznosima obračunatim po
stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je, takođe, obavezno da od
bruto plata zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima.
72
Doprinosi na teret poslodavca i doprinosi na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda perioda
na koji se odnose. Nakon izvršenih uplata doprinosa, Društvo nema daljih zakonskih obaveza u
pogledu budućeg plaćanja doprinosa ukoliko fond nema dovoljno sredstava da isplati sve
beneficije zaposlenima koji su se penzionisali. Više plaćeni doprinosi se priznaju kao sredstvo u
iznosu koji se može refundirati ili u iznosu za koji se može umanjiti buduća obaveza za plaćanje
doprinosa.
U skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom o radu, Društvo je u obavezi da isplati
otpremnine prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog
gubitka radne sposobnosti – u visini tri prosečne zarade koje je zaposleni ostvario u mesecu koji
prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od dve
prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Društvu za mesec koji prethodi mesecu u kome se
vrši isplata otpremnine, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi u
Republici Srbiji prema poslednje objavljenom podatku nadležnog republičkog organa, ako je to
za zaposlenog povoljnije.
Pored toga, Društvo je u obavezi da isplati i jubilarne nagrade u iznosu od jedne do četiri
prosečne mesečne zarade. Broj mesečnih neto zarada za jubilarne nagrade određuje se na
osnovu broja godina koje je zaposleni proveo u Društvu, što je prikazano u sledećoj tabeli:
Broj godina
10
20
30
35 (za žene)
40
Broj zarada
1
2
3
4
4
Obračun i iskazivanje dugoročnih rezervisanja po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada
izvršeno je u skladu sa zahtevima MRS 19 – Naknade zaposlenima. Aktuarski dobici i gubici
priznaju se u celini u periodu u kome su nastali.
Prihod uključuje fer vrednost primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga
u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV, povraćaja robe, rabata i
popusta u trenutku prelaska vlasništva i značajnih rizika vezanih za dati proizvod sa prodavca
na kupca.
Društvo priznaje prihod kada iznos prihoda može pouzdano da se izmeri, kada je verovatno da
će u budućnosti Društvo da ima ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za
svaku od aktivnosti Društva kao što je u daljem tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra
pouzdano merljivim sve dok se ne reše sve potencijalne obaveze koje mogu da nastanu u vezi
sa prodajom. Svoje procene Društvo zasniva na rezultatima iz prethodnog poslovanja, uzimajući
u obzir tip kupca, vrstu transakcije i specifičnosti svakog posla.
Društvo ostvaruje prihode po osnovu prodaje proizvoda i prodaje robe i po osnovu pružanja
usluga.
Poslovni rashodi obuhvataju sve troškove nastale u vezi sa ostvarenim poslovnim prihodima i
odnose se na troškove materijala, energije i goriva, troškove zarada i naknada zarada,
amortizaciju, proizvodne usluge i nematerijalne troškove. Priznavanje rashoda vrši se
istovremeno sa priznavanjem prihoda radi kojih su ti rashodi nastali (princip sučeljavanja
prihoda i rashoda).
73
Kamate nastale po osnovu plasmana i potraživanja iz poslovnih odnosa iskazuju se u okviru
finansijskih prihoda u obračunskom periodu u kome su nastale.
Kamata i ostali troškovi pozajmljivanja obuhvataju se na sledeći način: troškovi pozajmljivanja
koji se neposredno mogu pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstava klasifikovanog za
pripisivanje troškova pozajmljivanja (sredstvo za koje je potrebno značajno vreme da bi se
osposobilo za upotrebu, odnosno prodaju) kapitalizuju se kao deo nabavavne vrednosti tog
sredstva, a svi ostali idu na teret rashoda perioda u kome su nastali.
Nekretnine, postrojenja i oprema
Zakupi gde zakupodavac zadržava značajniji deo rizika i koristi od vlasništva klasifikuju se kao
operativni zakupi. Plaćanja izvršena po osnovu operativnog zakupa (umanjena za stimulacije
dobijene od zakupodavca) iskazuju se na teret bilansa uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom
perioda trajanja zakupa.
Pravo na korišćenje zemljišta
Pravo na korišćenje zemljišta stečeno u postupku statusne promene i/ili kao odvojena
transakcija kroz isplatu trećoj strani, tretira se kao nematerijalno ulaganje. Nematerijalno
ulaganje ima neograničen korisni vek upotrebe i podleže revidiranju u pogledu umanjenja
vrednosti na godišnjem nivou.
Pravo na korišćenje zemljišta stečeno kroz odvojenu transakciju isplatom lokalnim organima
unapred za ceo period korišćenja, tretira se kao nematerijalno ulganje i otpisuje u toku perioda
na koji je dobijeno na korišćenje.
Ispravka naknadno ustanovljenih materijalno značajnih grešaka vrši se preko rezultata ranijih
godina, u skladu sa MRS 8 – Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i
greške.
Materijalno značajnom greškom smatra se greška, koja je u pojedinačnom iznosu ili u
kumulativnom iznosu sa ostalim greškama veća od 5% ukupnih prihoda.
Naknadno ustanovljene greške koje nisu materijalno značajne, ispravljaju se na teret rashoda,
odnosno u korist prihoda perioda u kojem su identifikovane.
Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik (koji obuhvata rizik od
promena kurseva stranih valuta, rizik od promene fer vrednosti kamatne stope, kamatni rizik
gotovinskog toka, rizik od promene cena, i rizik od promene kurseva stranih valuta), kreditni
rizik, rizik likvidnosti i rizik tokova gotovine. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na
nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na
finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum.
Upravljanje rizicima obavlja Finansijska služba Društva u skladu sa politikama odobrenim od
strane osnivača Društva. Finansijska služba Društva identifikuje i procenjuje finansijske rizike i
definiše načine zaštite od rizika, tesno sarađujući sa poslovnim jedinicama Društva.
74
Tržišni rizik
• Rizik od promene kurseva stranih valuta
Društvo posluje u međunarodnim okvirima i izloženo je riziku promena kursa stranih valuta koji
proističe iz poslovanja sa različitim valutama.
•
Rizik od promene cena
Društvo je izloženo riziku promena cena robe na tržištu.
•
Gotovinski tok i rizik od promene fer vrednosti kamatne stope
Budući da Društvo nema značajnu kamatonosnu imovinu, prihod i novčani tokovi u velikoj meri
nezavisni su od promena tržišnih kamatnih stopa.
Kreditni rizik
Društvo nema značajne koncentracije kreditnog rizika. Društvo ima utvrđena pravila kako bi
obezbedilo da se prodaja proizvoda na veliko obavlja kupcima koji imaju odgovarajuću kreditnu
istoriju. Učesnici u transakciji i gotovinske transakcije su ograničeni na finansijske institucije
visokog kreditnog rejtinga.
Obezbeđenje od kreditnog rizika uspostavljeno je na nivou Društva. Kreditni rizik nastaje: kod
gotovine i gotovinskih ekvivalenata, derivatnih finansijskih instrumenata i depozita u bankama i
finansijskim institucijama; iz izloženosti riziku u trgovini na veliko i malo, uključujući nenaplaćena
potraživanja i preuzete obaveze.
Rizik likvidnosti
Oprezno upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva održavanje dovoljnog iznosa gotovine i
hartija od vrednosti kojima se trguje, kao i obezbeđenje adekvatnih izvora finansiranja preko
odgovarajućeg iznosa kreditnih obaveza i mogućnost da se izravna pozicija na tržištu. Zbog
dinamične prirode poslovanja Društva, Finansijska služba teži da održi fleksibilnost finansiranja
držanjem na raspolaganju utvrđenih kreditnih linija.
Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u
neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi akcionarima obezbedilo povraćaj
(profit), a ostalim interesnim stranama povoljnosti, i da bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala
sa ciljem da smanji troškove kapitala.
Društvo, kao i ostala Društva koja posluju unutar iste delatnosti, prati kapital na osnovu
koeficijenta zaduženosti (gearing ratio).
75
BILANS USPEHA
BILANS USPEHA
u periodu od 1.1. do 31.12.2010. godine
POZICIJA
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG
POSLOVANJA
I. POSLOVNI PRIHODI (202+203+204205+206)
1. Prihodi od prodaje
2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe
3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka
4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka
5. Ostali poslovni prihodi
II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212)
1. Nabavna vrednost prodate robe
2. Troškovi materijala
3. Troškovi zarada, naknada zarada i
ostali lični rashodi
4. Troškovi amortizacije i rezervisanja
5. Ostali poslovni rashodi
III. POSLOVNI DOBITAK (201-207)
januar-decembar
2009 (RSD)
AOP
Struktura
januar-decembar
2010 (RSD)
%
Struktura
%
Index
2010/2009
201
1.094.307.918
91,7%
2.760.540.931
88,3%
252,3
202
203
204
205
206
1.120.332.320
93,9%
2.578.576.365
82,5%
260,2
2,2%
181.964.566
0
5,8%
26.024.402
0,00
0,00
207
1.089.584.200
91,3%
2.581.444.716
82,6%
236,9
208
209
666.225.175
55,8%
1.536.576.753
49,2%
230,6
210
122.048.218
10,2%
145.074.073
4,6%
118,9
211
212
213
43.667.844
257.642.963
4.723.718
3,7%
21,6%
42.955.137
856.838.752
179.096.216
1,4%
27,4%
5,7%
332,6
0,00
98,4
IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201)
214
V. FINANSIJSKI PRIHODI
215
69.284.670
5,8%
248.944.454
8,0%
359,6
VI. FINANSIJSKI RASHODI
216
140.080.054
11,7%
406.781.775
13,0%
290,4
VII. OSTALI PRIHODI
217
30.125.217
2,5%
115.842.879
3,7%
384,5
VIII. OSTALI RASHODI
218
67.202.581
5,6%
92.265.720
3,0%
137,3
44.836.054
1,4%
0,00
IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
PRE OPOREZIVANJA
(213-214+215-216+217-218)
219
X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
PRE OPOREZIVANJA
(214-213-215+216-217+218)
220
XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE
SE OBUSTAVLJA
221
XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE
SE OBUSTAVLJA
222
4.017.619
0,1%
223
40.818.435
1,3%
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219220+221-222)
V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220219+222-221)
103.149.031
224
103.149.031
8,6%
0
8,6%
G. POREZ NA DOBITAK
1. Poreski rashod perioda
225
2. Odloženi poreski rashodi perioda
226
3. Odloženi poreski prihodi perioda
227
D. Isplaćena lična primanja poslodavcu
228
DJ. NETO DOBITAK (223-224-225-226+227228)
E. NETO GUBITAK (224-223+225+226227+228)
Ž. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
MANJINSKIM ULAGAČIMA
Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
VLASNICIMA MATIČNOG PRAVNOG LICA
1.488.959
1.903.650
0,2%
229
105.052.681
230
231
232
I. ZARADA PO AKCIJI
1. Osnovna zarada po akciji
233
2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji
234
76
8,8%
3.954.504
0,1%
43.283.981
1,4%
0
BILANS STANJA
BILANS STANJA
na dan 31.12.2010. godine
POZICIJA
AOP
Stanje
Stanje
31.12.2009 (RSD)
31.12.2010 (RSD)
Struktura
Struktura
Index
2010/2009
AKTIVA
A.
STALNA
IMOVINA
(002+003+004+005+009)
I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL
II. GOODWILL
III. NEMATERIJALNA ULAGANJA
IV. NEKRETNINE,POSTROJENJA, OPREMA
I BIOLOŠKA SREDSTVA (006+007+008)
1. Nekretnine, postrojenja i oprema
001
1.081.551.199
57,90
1.131.777.861
38,66
104,4
002
003
004
134.844.424
7,22
130.992.981
4,85
97,1
005
945.496.077
50,62
999.454.552
33,76
105,7
006
945.496.077
50,62
999.454.552
33,76
105,7
1.210.698
0,06
1.330.328
0,05
109,9
007
2. Investicione nekretnine
3. Biološka sredstva
V. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI
(010+011)
1. Učešća u kapitalu
008
009
010
011
1.210.698
0,04
1.330.328
0,05
109,9
B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015)
I. ZALIHE
II.
STALNA
SREDSTVA
NAMENJENA
PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE
SE OBUSTAVLJA
III. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA,
PLASMANI I GOTOVINA
(016+017+018+019+020)
1. Potraživanja
2. Potraživanja za više plaćen porez na
dobitak
3. Kratkoročni finansijski plasmani
4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina
5. Porez na dodatu vrednost i aktivna
vremenska razgraničenja
IV. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA
V. POSLOVNA IMOVINA (001+012+021)
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
D. UKUPNA AKTIVA (022+023)
DJ. VANBILANSNA AKTIVA
PASIVA
A. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-108)
I. OSNOVNI I KAPITAL
II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL
III. REZERVE
IV. REVALORIZACIONE REZERVE
012
013
786.265.041
182.640.905
42,10
9,78
1.827.488.133
493.541.793
61,34
16,18
232,4
270,2
015
603.624.136
32,32
1.333.946.340
45,16
153,0
016
357.257.919
19,13
847.407.335
36,11
237,2
017
737.559
0,04
0
0,12
0,0
1,29
6,69
1137,0
V. NERASPOREDJENI DOBITAK
VI. GUBITAK
VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE
B.
DUGOROČNA
REZERVISANJA
OBAVEZE (112+113+116)
2. Ostali dugoročni finansijski plasmani
I
I. DUGOROČNA REZERVISANJA
II. DUGOROČNE OBAVEZE (114 + 115)
1. Dugoročni krediti
2. Ostale dugoročne obaveze
III.
KRATKOROČNE
OBAVEZE
(117+118+119+120+121+122)
1. Kratkoročne finansijske obaveze
2.
Obaveze
po
osnovu
sredstava
namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje
se obustavlja
3. Obaveze iz poslovanja
4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna
vremenska razganičenja
5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu
vrednost i ostalih javnih prihoda
6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak
IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE
V. UKUPNA PASIVA (101+111+123)
G. VANBILANSNA PASIVA
014
018
019
4.683.288
0,25
5.012.617
53.249.937
020
240.945.369
12,90
428.276.451
55,77
177,8
1.867.816.240
100,00
2.959.265.994
100,00
158,4
1.867.816.240
58.509.856
100,00
2.959.265.994
572.436.309
100,00
158,4
978,4
101
102
103
104
105
345.737.644
415.218.319
389.021.622
415.218.319
197.737
96.611.114
18,51
22,23
0,00
0,01
5,17
197.737
96.572.988
6,76
15,35
0,00
0,01
3,57
106
107
108
19.183.524
185.473.050
1,03
9,93
62.505.629
185.473.050
0,71
12,88
325,8
111
1.504.365.782
80,54
2.556.486.062
92,59
169,9
112
12.679.508
769.256.222
769.256.222
0,68
41,18
41,18
9.374.486
797.306.843
797.306.843
0,47
36,04
36,04
103,7
103,7
116
722.430.050
38,68
1.749.804.733
56,08
242,2
117
203.557.687
10,90
308.905.779
6,34
151,8
119
491.924.554
26,34
1.337.146.660
44,54
271,8
120
11.010.259
0,59
13.775.057
0,48
125,1
121
15.937.550
0,85
89.225.837
4,72
564,6
122
123
124
125
0
17.712.815
1.867.816.240
58.509.856
0,95
100,00
751.400
13.758.310
2.959.265.994
572.436.309
0,66
100,00
0,0
100,0
158,4
978,4
021
022
023
024
025
113
114
115
89,1
100,0
0,0
100,0
100
187,9
73,9
118
77
IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE
78
79
IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU
80
81
82
83
Nematerijalna ulaganja
Nabavna vrednost
U hiljadama dinara:
Stanje 31.12.2009. godine
Povećanja
143.214
1.306
Smanjenja
1.219
Stanje 31.1 .2010. godine
143.301
Ispravka vrednosti
Stanje 31.12.2009. godine
Povećanja
8.370
4.193
Smanjenja
255
Stanje 31.12.2010. godine
12.308
Sadašnja vrednost
31. decembar 2009. godine
134.844
31. decembar 2010. godine
130.993
Nematerijalna ulaganja na dan 31. decembar 2010. godine iznose 130.993.000 RSD i odnose
se na ulaganja u računarske programe i pravo korišćenja građevinskog zemljišta upisano u listi
nepokretnosti br. 149. K.O. Šimanovci, uzetog u dugoročni zakup na 99 godina (na dan 31.
decembar 2009, iznosila su 134.844.000 RSD).
U 2010, nabavljeni su novi prograni i licence u iznosu od 1.306.000 RSD, i Odlukom po popisu
isknjižene su licence za koje je rok upotrebe istekao.
Nekretnine, postrojenja i oprema
U hiljadama dinara:
Građ.
objekti
Oprema
Invest.
nekretnine
NPO u
Avansi
Ukupno
Nabavna vrednost
Stanje na dan 31.12.2009. g
666.332
Povećanja
355.463
0
3.603
89.449
15
0
1.021.810
93.052
Aktiviranja
0
Sredstva primljena bez naknade
0
Otuđenja
-2.123
-2.123
Prenos (sa)/na
-76.624
Stanje na dan 31.12. 2010. g
589.708
356.943
76.624
-15
166.073
0
-15
0
1.112.724
0
Akumulirana ispravka vrednosti
0
84
Stanje na dan 31.12. 2009. g
21.737
54.577
0
0
0
76.314
0
Aktiviranja
Amortizacija
7.603
Otuđenja
27.663
35.266
-520
-520
Prenos (sa)/na
Stanje na dan 31.12.2010. g
2.210
2.210
29.340
81.720
2.210
0
0
113.270
0
Neotpisana vrednost na dan:
0
31. decembra 2009. godine
644.595
300.886
0
15
0
945.496
31. decembra 2010. godine
560.368
275.223
163.863
0
0
999.454
Investicione nekretnine Društva procenjivane su sa stanjem na 31. decembar 2010, od strane
nezavisnih procenitelja.
Povećanje na poziciji investicione nekretnine iznosi 89.450.000 RSD i odnosi se na njihovu
procenu 31. decembra 2010.
Smanjenje na poziciji opreme odnosi se na prodaju jednog vozila i rashod neispravne i dotrajale
računarske opreme, u skladu sa Odlukom o popisu br.16.857/10. Amortizacija za 2010. iznosi
35.266.000 RSD (za 2009: 39.158.000 RSD) i uključena je u troškove poslovanja.
Investicione nekretnine
Promene na računu su bile kao što sledi:
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
Stanje na početku godine
74.413
-
Povećanje
89.450
-
163.863
-
2010.
2009.
1.331
1.331
1.211
1.211
Smanjenje
Stanje na kraju godine
Dugoročni finansijski plasmani
U hiljadama dinara:
Ostali dugoročni finansijski plasmani /specificirati/
Zalihe
U hiljadama dinara:
Zalihe materijala
Nedovršena proizvodnja
Gotovi proizvodi
2010.
2009.
153.842
108.617
294
4
227.844
48.236
Roba
35.298
9.426
Dati avansi za zalihe i usluge
76.264
16.360
493.542
182.641
Minus: ispravka vrednosti
Ukupno zalihe – neto
85
Zalihe nedovršene proizvodnje iznose 294.000 RSD i odnose se na proizvodnju koja je na dan
bilansa bila u toku.
Zalihe gotovih proizvoda iznose 227.844.000 RSD i odnose se na zalihe proizvoda u fabrici (u
iznosu 44.445.000 RSD) i zalihe proizvoda na gradilištima (u iznosu 183.965.000 RSD).
Zalihe robe iznose 35.298.000 RSD i odnose se na zalihe robe od kooperanata.
Dati avansi za zalihe i usluge iznose 76.264.000 RSD.
Popis zaliha sa stanjem 31. decembra 2010, izvršen je od strane imenovane komisije po Odluci
direktora br. 16857/10 od 7. decembra 2010. Elaborat o popisu usvojen je 29. januara 2011. i
sve korekcije stanja za neslaganja utvrđena po popisu, izvršene su tako da iskazano
knjigovodstveno stanje zaliha odgovara stvarnom stanju.
Potraživanja
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
985.708
427.105
Ostala potraživanja
2.375
2.482
Kratkoročni finansijski plasmani
5.012
Potraživanja od kupaca
Potraživanja iz specifičnih poslova
PDV i AVR
Ukupno potraživanja – neto
428.276
240.945
1.421.371
668.532
2010.
2009.
Potraživanja od kupaca
U hiljadama dinara:
Kupci zavisna pravna lica
Kupci ostala povezana pravna lica
13.650
2.649
Kupci u zemlji
940.465
395.961
Kupci u inostranstvu
31.593
985.708
28.495
427.105
Minus: Ispravka vrednosti kupaca - zavisna pravna lica
Minus: Ispravka vrednosti kupaca - povezana pravna lica
Minus: Ispravka vrednosti kupaca u zemlji
140.676
71.591
Minus: Ispravka vrednosti kupaca u inostranstvu
86
140.676
71.591
845.032
355.514
Potraživanja od zaposlenih
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
241
27
41
41
2093
1.676
2.375
1.744
357.258
Potraživanja od zaposlenih
Potraživanja po osnovu preplaćenih
ostalih poreza i doprinosa
Ostala potraživanja
Ukupno potraživanja
847.407
Društvo ima usaglašeno stanje sa svim značajnim kupcima na 31. oktobar 2010, kada je svim
kupcima dostavilo IOS obrazac.
Društvo je formiralo ispravku vrednosti na teret rashoda u iznosu od 81.827.000 RSD za sva
potraživanja od čijeg je roka za naplatu proteklo više od 365 dana, u skladu sa Pravilnikom o
računovodstvu i računovodstvenim politikama.
Za potraživanje od lica kojima se istovremeno i duguje, nije formirana ispravka vrednost, iako je
od roka za naplatu proteklo više od 365 dana, u skladu sa procenom rukovodstva Društva.
Kratkoročni finansijski plasmani
Kratkoročni finasijski plasmani 31. decembra. 2010. iznosili su 5.012.000 RSD.
PDV i AVR
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
23.949
16.373
Potraživanja za više plaćeni porez na dodatu vrednost
2.019
2.901
Unapred plaćeni troškovi
7.734
1.553
Razgraničeni porez na dodatu vrednost
17.425
678
Ostala aktivna vremenska razgraničenja
377.149
219.440
428.276
240.945
2010.
2009.
Razgraničena kursna razlika
219.440
187.025
Smanjenja razgraničenja kursnih razlika
-30.960
-28.054
Povećanja razgraničenja kursnih razlika
188.669
60.469
377.149
219.440
2010.
2009.
51.644
4.510
1.606
173
PDV plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi
Ostala aktivna vremenska razgraničenja
U hiljadama dinara:
Gotovinski ekvivalenti i gotovina
U hiljadama dinara:
Hartije od vrednosti – gotovinski ekvivalenti
Tekući (poslovni) računi
Izdvojena novčana sredstva i akreditivi
Blagajna
Devizni račun
Devizni akreditivi
87
Devizna blagajna
Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena
Ostala novčana sredstva
53.250
4.683
U hiljadama dinara :
2010.
2009.
Tuđa osnovna sredstva
6.220
6.220
Vanbilansna aktiva i pasiva
Primljene garancije
10.350
Izdate garancije
555.866
52.290
572.436
58.510
Kapital i rezerve
Ukupan kapital Društva 31.decembra 2010. ima sledeću strukturu:
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
415.218
Osnovni kapital
415.218
Neuplaćeni upisani kapital
Rezerve
Revalorizacione rezerve
Nerealizovani Dobici po osnovu hartija od vrednosti
198
198
96.573
96.611
Nerealizovani Gubici po osnovu hartija od vrednosti
Neraspoređeni dobitak
Gubitak
62.506
19.184
185.473
185.473
389.022
345.738
Otkupljene sopstvene akcije
Osnovni kapital Društva čine udeli osnivača Trima iz Slovenije. Promene na kapitalu za 2010.
nastale su po osnovu Izveštaja o promenama na kapitalu.
Dugoročna rezervisanja
Dugoročna rezervisanja odnose se na sledeće kategorije:
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
Rezervisanja za troškove u garantnom roku
Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava
Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite
Rezervisanja za troškove restrukturiranja
Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih
Ostala dugoročna rezervisanja
7.847
11.637
1.528
1.042
9.374
11.637
Društvo ima iskazanu rezervaciju troškova u garantnom roku u iznosu od 7.847.000 RSD.
Obračun (procenu) za rezervisanja u garantnom roku izvršila je služba kontrolinga Društva.
Ukidanje iznosa rezervacije od 3.790.000 RSD priznato je u korist prihoda od ukidanja
rezervisanja u Bilansu uspeha u 2010. Na osnovu aktuarskog obračuna, a u skladu sa MRS 19
– Naknada zaposlenima, Društvo je izvršilo rezervisanja naknade zaposlenima za otpremnine i
88
jubilarne nagrade u iznosu od 1.528.000 RSD. Od toga za otpremnine 954.000 RSD i za
jubilarne nagrade 574.000 RSD.
Dugoročni krediti
U hiljadama dinara:
2010.
2009.
Finasijski kredit od:
- banaka u zemlji
- banaka u inostranstvu
1.009.921
983.293
Ukupno dugoročni krediti
1.009.921
983.293
Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine (navesti po vrstama kredita)
(212.614)
(169.0389)
797.307
769.256
2010.
2009.
Dugoročni deo dugoročnih kredita
Kratkoročne finansijske obaveze
U hiljadama dinara:
Kratkoročni krediti u zemlji
Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine
Ostale kratkoročne finansijske obaveze
96.292
34.520
212.614
169.038
1.440.899
518.872
1.749.805
722.430
2010.
2009.
211.722
48.009
597.648
203.176
326.857
222.923
200.846
18.436
74
(618)
1.337.147
491.295
Obaveze iz poslovanja
U hiljadama dinara:
Primljeni avansi, depoziti i kaucije
Dobavljači u zemlji
Dobavljači u inostranstvu
Dobavljači – matična i zavisna pravna lica
Dobavljači – ostala povezana pravna lica
Ostale obaveze iz poslovanja
Obaveze iz specifičnih poslova
Društvo ima usaglašena 154 izvoda otvorenih stavki sa dobavljačima i 26 dobavljača sa kojima
nije usaglašeno stanje. Iznos neusaglašene razlike iznosi 14.389.000 RSD i 59.000 €, što se
odnosi na domaće dobavljače i dva dobavljača iz inostranstva. Razlog tome je nedostatak
faktura ili različiti načini zatvaranja avansa – u različitim periodima. Treba da napomenemo da je
kod većine dobavljača korigovano to neslaganje u periodu posle bilansa od 31. decembra 2010.
Ostale kratkoročne obaveze
U hiljadama dinara:
Obaveze po osnovu neisplaćenih zarada i naknada, bruto
Ostale obaveze /navesti i obelodaniti materijalno značajne stavke/
2010.
2009.
13.775
89.977
103.752
11.010
15.938
26.948
Obaveze po osnovu neisplaćenih zarada
2010.
2009.
Obaveze za neto zarade i naknade
7.182
5.592
Obaveze za porez na zarade i naknade na teret zaposlenog
1.180
935
Obaveze za doprin. na zarade i naknade na teret zaposlenog
1.820
1.445
Obaveze za poreze i doprinose na teret poslodavca
1.827
1.445
89
Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju
336
Obaveze za por. i doprin. na teret zaposlenog koje se refund.
113
56
Obaveze za por. i doprin. na teret poslodavca koje se refund.
61
34
0
516
506
499
Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja
Obaveze prema zaposlenima
135
Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima
447
24
Ostale obaveze
303
329
13.775
11.010
Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska
razgraničenja
U hiljadama dinara:
Obaveze za porez na dodatu vrednost
- Obaveze za poreze i carine
- Obaveze za doprinose
- Ostale obaveze za poreze i doprinose /navesti i obelodaniti materijalno značajne stavke/
Pasivna vremenska razgraničenja (navesti materijalno značajne stavke)
Obaveze za porez iz dobitka
2010.
2009.
671
5
89.226
15.933
751
89.977
15.938
2010.
2009.
Pasivna vremenska razgraničenja
U hiljadama dinara:
Unapred obračunati troškovi
22.602
Rezervacija po neoverenim fakturama i situacijama
Razgraničeni PDV iz neoverenih situacija
Razgraničeni PDV po računima
103
1.873
64.965
14.045
885
15
88.555
15.933
Odložena poreska sredstva i obaveze
U hiljadama dinara:
Odložena poreska
sredstva
664
Odložene poreske
obaveze
Neto
15.810
16.474
Stanje 31. decembra 2009.
Promena u toku godine
1.239
17.713
Stanje 31. decembra 2010.
(3.954)
13.748
Stanje 31. decembra 2008.
Promena u toku godine
Društvo obračunava odložene poreske obaveze u skladu sa domaćom računovodstvenom
praksom, kao efekat razlike neto sadašnje vrednosti osnovnih sredstava i njihove neto sadašnje
osnovice za obračun poreske amortizacije, na koji je primenjena stopa od 10% koja predstavlja
stopu poreza na dobit, propisanu Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit
preduzeća («Sl. Glasnik RS». br. 18/2010). Odložene poreske obaveze iznose 13.748.000
RSD.
90
Poslovni prihodi
U hiljadama dinara:
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga
Prihod od aktiviranja učinaka i robe
Povećanje vrednosti zaliha učinaka (napomena ..)
Smanjenje vrednosti zaliha učinaka (napomena ..)
Ostali poslovni prihodi
2010.
2009.
2.578.365
1.120.332
181.965
26.024
2.760.541
1.094.308
2010.
2009.
438.684
58.962
Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu
693
9.475
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga povezanim pravn. licima
147
21.945
2.052.645
783.129
86.407
246.821
2.578.576
1.120.332
2010.
2009.
1.536.577
666.225
145.074
122.048
42.955
43.668
Prihodi od prodaje prozvoda i usluga
U hiljadama dinara:
Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu
Poslovni rashodi
U hiljadama dinara:
Troškovi materijala
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
Troškovi amortizacije i rezervisanja
Ostali poslovni rashodi
855.985
257.643
2.581.445
1.089.584
2010.
2009.
1.478.152
48.112
10.313
656.393
1.586
8.246
1.536.577
666.225
2010.
2009.
114.010
96.608
19.967
17.100
3.246
1.029
629
1.312
7.222
145.074
6.000
149.734
Troškovi materijala
U hiljadama dinara:
Troškovi materijala za izradu
Troškovi ostalog materijala (režijskog)
Troškovi goriva i energije
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
U hiljadama dinara:
Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)
Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade na teret poslodavca
Troškovi naknada po ugovoru o delu
Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora
Ostali lični rashodi i naknade
91
Troškovi amortizacije i rezervisanja
U hiljadama dinara:
Troškovi amortizacije
Troškovi rezervisanja za garantni rok
Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih
2010.
2009.
42.382
573
43.162
506
42.955
43.668
Troškovi amortizacije i rezervisanja uključuju iznos od RSD 42.955 (2009 – 43.668 RSD). Od
toga, troškovi amortizacije iznose 42.382 RSD (2009 – 43.161 RSD, a troškovi rezervacija 573
RSD (2009 – 507 RSD).
Ostali poslovni rashodi
U hiljadama dinara:
Usluge na izradi učinaka
Transportne usluge
Usluge održavanja
Zakupnine
Troškovi sajmova
Reklama i propaganda
Troškovi istraživanja
Ostale usluge
Neproizvodne usluge
Reprezentacija
Premije osiguranja
Troškovi platnog prometa
Troškovi članarina
Troškovi poreza
Troškovi doprinosa
Ostali nematerijalni troškovi
2010.
2009.
746.487
33.440
5.360
4.693
798
1.544
2.818
3.008
17.404
2.074
12.970
12.611
559
7.803
149.734
33.692
2.761
4.129
1.056
8.051
2.941
1.993
13.900
1.941
3.993
3.612
483
8.537
4.412
856.839
21.002
257.825
2010.
2009.
Finansijski prihodi
U hiljadama dinara:
Finansijski prihodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim
pravnim licima
Finansijski prihodi iz odnosa sa ostalim povezanim
pravnim licima
Prihodi kamata
Pozitivne kursne razlike
Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule
81
2.734
207.905
40.130
40.959
26.421
248.945
69.285
2010.
2009.
35.102
12.473
350.072
108.273
21.129
19.214
Ostali finansijski prihodi
Finansijski rashodi
U hiljadama dinara:
Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim
pravnim licima
Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim
pravnim licima
Rashodi kamata
Negativne kursne razlike
Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule
92
Ostali finansijski rashodi
Neto efekat ostalih prihoda i rashoda
478
120
406.782
(157.959)
140.080
(70.795)
2010.
2009.
Ostali prihodi
U hiljadama dinara:
Ostali prihodi:
Dobici od prodaje:
- nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme
- bioloških sredstava
- učešća i dugoročnih hartija od vrednosti
- materijala
Viškovi
Naplaćena otpisana potraživanja
Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika
Prihodi od smanjenja obaveza
Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja
Ostali nepomenutu prihodi
Prihodi od usklađivanja vrednosti:
- bioloških sredstava
- nematerijalnih ulaganja
- nekretnina, postrojenja i opreme
- dugoročnih fin. plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju
- zaliha
- potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana
- ostale imovine
Ostalo
405
4.195
11.490
69
19.371
2.801
3.878
3.624
583
3.698
6.403
89.450
115.843
30.125
2010.
2009.
2.129
54
4.791
81.127
3.699
95
64.648
803
210
1602
Ostali rashodi
U hiljadama dinara:
Gubici od prodaje:
- nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme
- bioloških sredstava
- učešća i dugoročnih hartija od vrednosti
- materijala
Manjkovi
Ispravka vrednosti potraživanja
Ispravka vrednosti zaliha
Rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika
Ostalo
Umanjenje vrednosti:
- bioloških sredstava
- nematerijalnih ulaganja
- nekretnina, postrojenja i opreme
- dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti
raspoloživih za prodaju
- zaliha
- potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana
- ostale imovine
Ostalo
310
92.266
25.577
Neto efekat ostalih prihoda i rashoda
93
67.203
(37.078)
Neto gubitak iz poslovanja koji se obustavlja
Društvo je na ovoj poziciji iskazalo troškove iz ranijih godina u iznosu od 4.018.000 RSD.
Potencijalne obaveze, sudski sporovi i sl.
Društvo je imalo potencijalne finansijske obaveze u vezi sa bankarskim i drugim garancijama i
po drugim osnovama, koje su nastale u redovnom toku poslovanja. Ne očekuje se da će usled
potencijalnih obaveza da dođe do materijalno značajnih finansijskih obaveza. U toku redovnog
poslovanja, Društvo je izdalo garancije trećim licima u iznosu od 555.866 RSD.
Društvo u ovom trenutku učestvuje u jedanaest sudskih sporova, pokrenutih zbog nenaplaćenih
potraživanja. Za potraživanja po sudskim sporovima, Društvo je i ove – kao i ranijih godina –
izvršilo dodatne ispravke potraživanja zbog neizvesnosti naplate.
Transakcije sa povezanim pravnim licima
Jedini vlasnik Društva je Trimo iz Slovenije, u čijem se vlasništvu nalazi 100% kapitala Društva.
Stanja na kraju godine proizašla iz prodaje/nabavki roba/usluga
U hiljadama dinara:
Potraživanja od povezanih pravnih lica (napomena ...:
-Matično Društvo
-Ostala povezana Društva
2010.
2009.
26.278
12.280
200.846
18.423
26.278
12.280
200.846
18.423
Obaveze prema povezanim licima (napomena ...)
- Matično Društvo
- ostala povezana Društva
Potraživanja od povezanih pravnih lica potiču uglavnom iz transakcija prodaje i dospevaju 30
dana nakon datuma prodaje. Potraživanja po svojoj prirodi nisu obezbeđena i nemaju kamatu.
Obaveze prema povezanim pravnim licima potiču uglavnom od kupovnih transakcija i dospevaju
u roku od 15 dana nakon datuma kupovine. Obaveze ne sadrže kamatu.
94
Finansijski indikatori
FINANSIJSKI INDIKATORI
INVESTICIONE STOPE
Stopa operativnih stalnih sredstava (stalna
sredstva / sredstva)
Stopa dugoročnih sredstava (zbir fiksnih
sredstava, dugoročnih finansijskih investicija i
dugoročnih potraživanja iz poslovanja/sredstava)
FINANSIJSKE STOPE
Finansijska stopa kapitala (kapital/dugovanja)
Dugoročna stopa finansiranja (suma kapitala i
dugoročnih dugovanja uključujući dugoročne
rezervacije / dugovanja)
STOPE HORIZONTALNE FINANSIJSKE
STRUKTURE
Stalna sredstva pokrivena kapitalom
(kapital/stalna sredstva)
Neposredna stopa solventnosti (likvidna
sredstva/kratkoročna dugovanja)
Brza stopa (zbir likvidnih sredstava i kratkoročnih
potraživanja/kratkoročnih dugovanja)
Tekuća stopa (kratkoročna sredstva/kratkoročna
dugovanja)
STOPA EFIKASNOSTI POSLOVANJA
Stopa efikasnosti poslovanja
POVRAĆAJ NA STOPE KAPITALA
Neto povraćaj na stope kapitala (neto profit za
finansijsku godinu/prosečan kapital u finansijskoj
godini)
Troškovi rada po zaposlenom u RSD
Dodata vrednost po zaposlenom u RSD
Prihod od prodaje po zaposlenom u RSD
Ukupan prihod po zaposenom u RSD
95
2010.
2009.
0,34
0,51
Indeks
2010/2009.
67
0,38
0,58
66
0,15
0,23
65
0,47
0,74
63
0,39
0,37
105
0,03
0,01
300
0.76
0,82
93
1,04
1,06
98
0,11
-0.3
-19
1.368.623,33
2.182.199,91
24.326.192,12
29.484.228,91
1.232.810,28
612.761,42
11.316.488,08
12.057.755,61
111
356
215
245
Izveštaj
revizora
96
IZVEŠTAJ REVIZORA
97
98
Procena
GRI
99
PROCENA GRI89
GRI INDIKATOR
Strategija i analiza
1.1
OBJAVLJIVANJE STRANA
Izjava najvišeg po rangu donosioca odluka u
organizaciji, o važnosti održivosti za organizaciju i
njenu strategiju.
1.2
Opis ključnih uticaja, rizika i prilika.
Profil organizacije
2.1
Ime organizacije.
2.2
Primarni brendovi, proizvodi i/ili usluge.
Delimično
12
Delimično
12, 51
Potpuno
Delimično
7, 36
25, 32, 35
2.3
Struktura poslovanja organizacije, uključujući glavne
sektore, kompanije koje posluju, kćerke-kompanije i
mešovita društva.
Potpuno
9
2.4
Lokacija sedišta organizacije.
Potpuno
7
2.5
Broj zemalja u kojima organizacija posluje, kao i
imena zemalja sa ili velikim poslovima ili koje su
posebno važne u pogledu pitanja održivosti kojima
se bavi ovaj izveštaj.
Delimično
32
Potpuno
7, 8
Delimično
25, 33
Potpuno
19
Potpuno
2, 19
Potpuno
2
Potpuno
2, 6
Potpuno
2
2.6
Priroda vlasništva i pravni oblik.
Tržišta koja se opslužuju (uključujući geografsku
2.7
podelu, opsluživane sektore i tip klijenata/korisnika).
2.8
Veličina organizacije koja izveštava.
Parametri izveštaja
Profil izveštaja
Period za koji se izveštava (npr.fiskalna/kalendarska
3.1
godina) na koji se odnose navedene informacije.
Datum najskorijeg prethodnog izveštaja (ukoliko
3.2
postoji).
3.3
Ciklus izveštavanja (godišnje, dvogodišnje, itd.).
Kontakt za pitanja u pogledu izveštaja i njegovog
3.4
sadržaja.
Obim i granice izveštaja
3.5
Proces za definisanje sadržaja izveštaja.
3.6
Granice izveštaja (npr. zemlje, sektori, kompanijekćerke, iznajmljeni kapaciteti, mešovita društva,
dobavljači). Vidi GRI protogol granica za dalja
uputstva.
89
GRI: 3.12
Neki opisi indikatora su skraćeni.
Verzija 2000 – 2006, 3.0
Procene se odnose na Trimo inženjering d.o.o.
100
65
Delimično
65
3.8
Osnova za izveštavanje o mešovitim društvima,
kompanijama-kćerkama, iznajmljenim kapacitetima,
autsorsingu i drugim entitetima koji mogu znatno da
utiču na uporedivost od perioda do perioda i/ili
između organizacija.
Delimično
65
3.9
Tehnike za merenje podataka i osnove
izračunavanja, uključujući pretpostavke i tehnike iza
procena primenjenih na prikupljanje Indikatora i
drugih informacija u izveštaju.
Delimično
65
Potpuno
100
Potpuno
8
Delimično
54
Delimično
34, 41
Potpuno
19, 20
Delimično
15, 42
Delimično
58
Delimično
60, 61
Potpuno
61
Indeks GRI sadržaja
Tabela kojom se identifikuje lokacija Standardnih
3.12
objava u izveštaju.
Performanse: Upravljanje, obaveze i angažovanja
Upravljanje
Interno razvijeni stavovi o misiji ili vrednostima,
kodeksima ponašanja i principima važnim za
ekonomske, ekološke i društvene performanse.
Učestvovanje interesnih grupa
Spisak interesnih grupa.
4.14
4.8
Pristupi učestvovanju interesnih grupa, uključujući i
učestalost angažovanje prema tipu i grupi.
Performanse: Ekonomske
Aspekt: Ekonomske performanse
4.16
EC 1
Direktna ekonomska vrednost generisana i
distribuirana, uključujući prihode, troškove
poslovanja, nadoknade zaposlenima, donacije i
ostala ulaganja u zajednicu, neraspoređenu dobit,
kao i plaćanja kapitalnim dobavljačima i vladama.
Aspekt: Prisustvo na tržištu
Procedure za lokalno zapošljavanje i proporcija
višeg menadžmenta zaposlenog iz lokalne zajednice
EC 7
na lokacijama važnim za poslovanje.
Aspekt: Indirektni ekonomski uticaji
Performanse: Ekološke
Aspekt: Materijali
Procenat recikliranih ulaznih materijala koji se
EN 2
koriste.
Aspekt: Energija
Direktna potrošnja energije prema primarnom izvoru
EN 3
energije.
Indirektna potrošnja energije prema primarnom
EN 4
izvoru.
101
EN 6
Inicijative za obezbeđenje energetski efikasnih
proizvoda i usluga, ili onih koji se zasnivaju na
obnovljivoj energiji; smanjenje potreba za energijom
kao posledica tih inicijativa.
Aspekt: Voda
EN 8
Ukupna potrošnja (povlačenje) vode prema izvoru.
Izvori vode na koje potrošnja (povlačenje) vode
EN 9
značajno utiče.
Aspekt: Emisije, otpadne vode i otpad
Azot-oksid, sumpor-oksid i druge važne emisije u
EN 20
vazduh po tipu i težini.
EN 22
Ukupna težina otpada po tipu i metodu odlaganja.
EN 23
Ukupan broj i zapremina značajnih izlivanja.
EN 24
Težina transportovanog, uvezenog, izvezenog ili
tretiranog otpada koji je procenjen kao rizičan prema
uslovima iz Aneksabr. I, II, III i VIII, Bazelske
konvencije, kao i procenat transportovanog otpada
u međunarodnom transportu.
Aspekt: Proizvodi i usluge
Inicijative za ublaženje uticaja proizvoda i usluga na
EN 26
okolinu, kao i obim ublažavanja uticaja.
Aspekt: Transport
Važni uticaji na životnu sredinu usled transporta
proizvoda i drugih dobara i materijala koji se koriste
EN 29
u poslovanju organizacije, kao i transporta radne
snage.
Ukupni troškovi zaštite životne sredine i investicije
EN 30
prema tipu.
Performanse: Radne prakse i pošten posao
Aspekt: Zapošljavanje
Delimično
58
Potpuno
59
Delimično
59
Delimično
60
Delimično
Delimično
58
58
Potpuno
59
Delimično
58
Delimično
62
Delimično
58
LA 1
Ukupna radna snaga prema tipu zaposlenja,
ugovora o radu i regionu.
Delimično
42
LA 2
Ukupan broj i stopa fluktuacije zaposlenih prema
starosnoj grupi, polu i regionu.
Delimično
42
Potpuno
42
Potpuno
47
Pogodnosti obezbeđene zaposlenima s punim
radnim vremenom, koje nisu obezbeđene
LA 3
privremeno zaposlenima ili zaposlenima sa nepunim
radnim vremenom, prema najvećim poslovima.
Aspekt: Bezbednost i zdravlje na radu
LA 7
Stope povreda, bolesti povezanih s profesijom,
izgubljenih dana i odsustvovanja, kao i broj smrtnih
slučajeva povezanih sa radom prema regionu.
102
LA 8
Programi obrazovanja, obuke, savetovanja,
prevencije i kontrole rizika koji postoje radi pomoći
radnicima, njihovim porodicama ili članovima
zajednice, u vezi s ozbiljnim bolestima.
Zdravstvene i bezbednosne teme koje su pokrivene
u formalnim ugovorima sa stručnim sindikatima.
Aspekt: Obuka i obrazovanje
LA 9
Delimično
46, 48
Delimično
46, 48
LA 10
Prosečan broj sati obuke godišnje po zaposlenom,
prema kategoriji zaposlenih.
Delimično
45
LA 11
Programi za upravljanje veštinama i učenje tokom
celog života, koji podržavaju stalnu mogućnost
zapošljavanja zaposlenih i pomažu im da upravljaju
završetkom svoje karijere.
Delimično
45
Delimično
44
Delimično
46
Potpuno
46
Potpuno
42
Delimično
42
Delimično
42
Potpuno
42
Delimično
31
Procenat zaposlenih koji prima redovna mišljenja o
performansama i razvoju karijere.
Aspekt: Različitost i jednake prilike
LA 12
LA 13
Sastav upravnih tela i podela zaposlenih po
kategorijama u skladu sa polom, starosnom grupom,
pripadnošću manjinskoj grupi i drugim indikatorima
različitosti.
Stopa osnovne plate muškaraca u odnosu na žene
prema kategoriji zaposlenih.
Performanse: Ljudska prava
Aspekt: Nediskriminacija
Ukupan broj slučajeva korupcije i preduzete
HR 4
aktivnosti.
Aspekt: Sloboda udruživanja i kolektivno ugovaranje
Identifikovane aktivnosti u kojima pravo na
udruživanje i kolektivno dogovaranje može da bude
HR 5
pod značajnim rizikom, i aktivnosti sprovedene da
se ta prava podrže.
Aspekt: Dečji rad
Identifikovane aktivnosti , koje nose značajan rizik
pojave dečjeg rada, i mere preduzete da se
HR 6
doprinese eliminaciji dečjeg rada.
LA 14
Aspekt: Prava autohtonog stanovništva
Ukupan broj slučajeva kršenja koji se tiču prava
HR 9
autohtonog stanovništva i preduzete aktivnosti.
Performanse: Odgovornost za proizvod
Aspekt: Označavanje proizvoda i usluga
PR 3
Tip informacija o proizvodu i usluzi koje zahtevaju
procedure, i procenat značajnih proizvoda i usluga
podložnih takvim zahtevima za informacijama.
103
PR 4
Ukupan broj slučajeva nepoštovanja propisa i
dobrovoljnih kodeksa koji se tiču označavanja
proizvoda i usluga i informacija o njima, prema tipu
ishoda.
Potpuno
31
Prakse koje se odnose na zadovoljstvo kupaca,
uključujući rezultate merenja zadovoljstva kupaca.
Aspekt: Marketinške komunikacije
PR 6
Programi za primenu i poštovanje zakona,
standarda, dobrovoljnih kodeksa koji se odnose na
marketinške komunikacije, uključujući advertajzing,
promociju i sponzorstva.
Delimično
34
Delimično
31
PR 7
Potpuno
31
Aspekt: Zaštita podataka o kupcu
PR 8
Ukupan broj utemeljenih žalbi koje se tiču kršenja
zaštite podataka kupaca i gubitaka podataka o
kupcima.
Potpuno
32
Aspekt: Usklađenost
PR 9
Monetarna vrednost značajnih kazni za
neusklađenost sa zakonima i propisima u vezi s
obezbeđivanjem i upotrebom proizvoda i usluga.
Potpuno
32
PR 5
Ukupan broj slučajeva nepoštovanja propisa i
dobrovoljnih kodeksa koji se tiču marketinških
komunikacija, uključujući advertajzing, promociju i
sponzorstva, prema tipu ishoda.
104
Sadržaj - Grafikoni
Grafikon 1: Indeksi vrednosti izvedenih radova izvođača iz Srbije 2008 – 2010. ............... 17
Grafikon 2: Struktura ukupnih prihoda Trimo inženjeringa u 2010..................................... 19
Grafikon 3: Struktura poslovnih rashoda u Trimo inženjeringu u 2010.............................. 20
Grafikon 4: Neto dobitak u Trimo inženjeringu 2007 – 2009 (u 000 RSD). .......................... 21
Grafikon 5: Dodata vrednost po zaposlenom u Trimo inženjeringu 2007 – 2010 (u 000
RSD). ....................................................................................................................................... 22
Grafikon 6: Prihod po zaposlenom u Trimo inženjeringu 2007 – 2010 (u 000 RSD). ......... 22
Grafikon 7: Prinos na angažovana sredstva – ROA u Trimo inženjeringu 2007 – 2010. ... 23
Grafikon 8: Prinos na kapital – ROE u Trimo inženjeringu 2007 – 2010. ............................ 23
Grafikon 9: Struktura investicija u Trimo inženjeringu 2010. .............................................. 24
Grafikon 10: Ocena poslovne saradnje sa Trimo inženjeringom u periodu 2006 – 2010. . 35
Grafikon 11: Kvalifikaciona struktura zaposlenih u Trimo inženjeringu 2006 – 2010. ....... 42
Grafikon 12: Obrazovanja i obuke prema oblastima ............................................................ 45
Grafikon 13: Ukupna bolovanja u Trimo inženjeringu prema uzrocima 2009 – 2010......... 47
Grafikon 14: Ukupan otpad u Trimo inženjeringu u 2010. ................................................... 59
Grafikon 15: Potrošnja vode u Trimo inženjeringu u 2009. i 2010 (u m3)............................ 60
Grafikon 16: Potrošnja električne energije u Trimo inženjeringu u 2009. i 2010 (u kW/h). 61
Grafikon 17: Potrošnja energenata u kg u 2009. i 2010 (u kg)............................................. 61
Grafikon 18: Potrošnja evrodizela u 2009. i 2010 (u l).......................................................... 62
Sadržaj – Tabele
Tabela 1: Stopa rasta BDP Srbije .......................................................................................... 16
Tabela 2: Trimo model kompetencija .................................................................................... 44
Tabela 3: Potrošnja električne energije za proizvodnju panela ne uključujući potrošnju
zgrade u Beogradu u 2009. i 2010. ........................................................................................ 60
Tabela 4: Plan – poslovni indikatori za 2011. ....................................................................... 63
Sadržaj - Ilustracije
Ilustracija 1: Principi poslovne izvrsnosti .............................................................................. 6
Ilustracija 2: Organizaciona struktura Trimo inženjeringa .................................................... 9
Ilustracija 3: Procesni model u Trimo inženjeringu ............................................................. 50
Ilustracija 4: Unapređenje poslovne izvrsnosti .................................................................... 51
Ilustracija 5: Trimo inženjering - interesne grupe ................................................................ 54
105
Redakcija:
Glavni urednik:
Valentina Miladinović, stručni saradnik za PR/marketing
Urednici:
Ivana Vukotić, direktor za kadrovske i opšte poslove
Draginja Radić, kontrolor u finansijama
Kontakt:
Trimo inženjering d.o.o.
Bulevar Arsenija Čarnojevića 99b
11070 Beograd
Srbija
T: +381-(0)-11/2129-724
F: +381-(0)-11/2129-726
e-pošta: [email protected]
www.trimo.rs
106
Download

Untitled