SBVT-AUTOIMUNE
BOLESTI
Dr. Lidija Obradović
Bursać
Autoimune bolesti
•
Jedno od osnovnih svojstava imunskog
sistema je sposobnost razlikovanja
sopstvenih od stranih antigena
•
Ako ovi mehanizmi otkažu imunski sistem
napada ćelije i tkiva sopstvenog
organizma. Ovaj fenomen naziva se
autoimunost, a bolesti koje na ovaj način
nastaju, autoimune bolesti.
•
Osnovni faktori u razvoju autoimunosti su
nasledjeni geni podloznosti koji doprinose
otkazivanju autotolerancije i faktori
spoljašnje sredine, kao što je infekcija, koji
mogu da aktiviraju autoreaktivne
limfocite.
•
Brojni geni doprinose razvoju
autoimunosti a najača je povezanost
izmedju HLA gena i raznih autoimunskih
bolesti posredovanih T limfocitima.
Autoimune bolesti
•
Infekcija pomaže nastanak autoimunosti dovodeći do inflamacije koja
indukuje poremećenu ekspresiju kostimulatora, ili zbog ukrštene reakcije
izmedju antigena mikroorganizma I sopstvenih antigena.
•
Autoimune bolesti, nastaju usled imunskog oštećenja sopstvenih tkiva i
organa ili gubitka tolerancije na sopstvena tkiva. Aktivirana ćelijska i
humoralna reakcija vezana uz autoimuni proces u organizmu dovodi do
oštećenja sopstvenih tkiva.
•
Patogenezu i kliničku sliku bolesti određuje sopstveni antigen, koji je
napadnut odnosno organ na čijim se ćelijama taj antigen nalazi pa
razlikujemo dve vrste autoimunih bolesti:
Autoimune bolesti
1. Organ specifi
specifiččne
autoimune bolesti , kao što
su npr. Hashimoto
tireoiditis ili autoimuni
hepatitis.
1. Tkivno specifi
specifiččne
autoimune bolesti , za koje
kažemo da su sistemske
bolesti kao što je na primer
sclerosis multiplex
(mijelinski omotac).
Autoimune bolesti
B olest
Pogođeno tkivo, organ
Ulcerozni kolitis
D erm atom iozitis
D iabetes m ellitus Typ 1
G lom erulonefritis
M ultipla skleroza
Reum atoidni artritis
Sistemski eritematozni lupus
Sistemska skleroza
Sarkoidoza (M orbus Boeck)
Reum atska groznica
Debelo crevo i rektum
M išići i Koža
P ankreas
Bubreg
Demijelinzacija aksona nervnih
ćelija CNS
Vezivno tkivo i zglobovi, tetive
K oža, zglobovi, bubreg, centralni
nervni sistem , krvni sudovi
Vezivno tkivo ispod kože
Limfni čvorovi, pluća, vezivno
tkivo
Vezivno tkivo i zglobovi, srčani
m išić, bazalne ganglije
u m ozgu, koža
REUMATSKE BOLESTI
I Zapaljenske
II Degenerativne
III Vanzglobni reumatizam
IV Ostale reumatske bolesti i
reumatski sindromi u oboljenjima
drugih organa
ZAPALJENSKE REUMATSKE
BOLESTI
1) Idiopatski artritisi
. Reumatska groznica
. Reumatoidni artritis
. Juvenilni idiopatski artritis
. Sistemske bolesti vezivnog tkiva
. Spondiloartropatije
2) Infekcijski artritisi
3) Metaboli
Metaboliččke artropatije (giht, hondrokalcinoza, ohronozna
spondiloartropatija, artropatija u hemosiderozi i Wilsonovoj
bolesti)
Sistemske bolesti vezivnog tkiva
� Sistemski eritemski lupus
(SEL)
� Sjogrenov sindrom (SS)
� Sistemska skleroza (SSc)
� Idiopatske inflamacijske
miopatije
� Mešovita bolest vezivnog tkiva
i OVERLAP sy
� Sindromi vaskulitisa
(velikih, srednjih i malih krvnih
sudova)
� Ankilozirajući spondilitis (AS)
� Reiterov sindrom (RS)
� Psorijazni artritis (PA)
� Enteropatijski artritis (EA)
REUMATOIDNI ARTRITIS (Arthritis rheumatoides)
definicija, prevalencija, incidencija
Hroni
roniččna inflamacijska
sistemska bolest
•
•
Prisustvo poliartikularnog, perzistentnog,
simetričnog i progresivnog sinovitisa
Prevalenca obično iznosi 0,3% do 1%,
•
Incidencija RA raste s godinama,max.izmedju četvrte
i šeste decenije
•
Žene u generativnom dobu obolevaju prosečno 2-3
puta češće nego muškarci
Inflamirani zglob
www.reumatoidniartritis.rs
ETIOLOGIJA I PATOGENEZA
. Autoimuna bolest koju karakteri
karakterišše gubitak
autotolerancije na sopstvene antigene
•
•
•
•
•
•
Genetska obeležja predisponiraju nastanak RA (HLA DR4, HLA DR B1)
Infekcija- indukcija autoimuniteta mehanizmima antigenske mimikrije
Aktivacija specifičnih T ćelijskih klonova koja podrazumeva njihovu
proliferaciju i sekreciju citokina T ćelijskog porekla (interferon IFNy i
interleukin IL-2)
Aktivacija monocitno-makrofagnih ćelija, njihova proliferacija i lučenje
proinflamacijskih citokina (TNF-α, IL-1)
Aktivacija hondrocita, sinovijskih fibroblasta, endotelnih ćelija,
osteoklasta, zbog čega nastaje formiranje novih krvnih sudova, erozija
hrskavice i kostiju.
B limfocit kao antigenprezentujuća ćelija, može značajno doprineti T
ćelijskom odgovoru
B Limfocit
www.reumatoidniartritis.rs
Normalni
zglob
Synovijska
membrana
Zglob u reumatoidnom artritisu
Inflamirana
synoviaska
membrana
Panus
Hrskavica
Glavne ćelije:
T limfociti
makrohagi
Manje značajne ćel:
fibroblast, plasma ćel.
endotelium
dendritične ćel.
Kapsula
Synovijska
tećnost
Glavne ćel.
neutrofili
Keystone E, et al. Rheum Dis Clin North Am . 1998;24:629-639; Fox DA. Arch Intern Med. 2000;160:437-444.
KLINICKA SLIKA RA
Početak najčešće 50 -55 g, postepen,
podmukao (reko nagao)
� Poliartikularan (ređe mono, oligo)
�
Simetrična zahvačenost malih zglobova
(šake, stopala): bol, otok, ukočenost
�
� Promenljiv klinički tok
� Nepredvidljiva prognoza (invalidnost posle
2 godine, 50% invalidi posle 5 godina, oko
30% nije sposobno za rad posle 10 godina,
80% invalidi posle 20 god.
� Smanjen kvalitet života
� Skračen životni vek za 5-9 god
LE
ČENJE REUMATOIDNOG
LEČ
ARTRITISA
LE
ČENJE REUMATOIDNOG
LEČ
ARTRITISA
• Fizikalna terapija je sastavni deo lečenja
bolesnika u smislu
�smanjenja funkcijskih oštećenja
� prevencije deformacija
�edukaciju omogućava mobilizaciju sopstvenih
mogućnosti bolesnika
Hiruršško le
leččenje ima za cilj da osposobi
• Hirur
bolesnike sa teško oštećenom funkcijom
zglobova. Najčešće su to artoplastika kuka i
kolena
BALNEOFIZIKALNI TRETMAN
ZADOVOLJSTVO JE O
ČIGLEDNO
OČ
UVOD
• PRIMARNI CILJ LECENJA- poboljšanje
funkcionalnosti i kvaliteta života bolesnika
• MEDIKAMENTNA TERAPIJA
• BALNEOFIZIKALNA TERAPIJA
CILJ RADA
• Da se ispita uticaj BALNEOFIZIKALNE terapije
na:
1.KLINIČKU AKTIVNOST BOLESTI
2.FUNKCIONALNO STANJE
METODE RADA
• 40 BOLESNIKA SA UMERENO AKTIVNIM RA
• LEČENI MED. TERAPIJOM( BML,GK,NSAIL)
• BALNEOFIZIKALNA TERAPIJA
hidroterapija,kineziterapija,elektroterapija
mart- avgust 2010.godine
METODE RADA
• PROCENA KLINIČKE AKTIVNOSTI BOLESTI
1.Jutarnja ukočenost
2.Broj bolnih zglobova
3.Broj otečenih zglobova
• PROCENA FUNKCIONALNOG STANJA – HAQ
• VAS
REZULTATI
Ukupan broj bolesnika
40
Žene
38
Muškarci
2
Prosečna starost
55,9 godina
Prosečna dužina
trajanja bolesti
10,5 godina
• Rehabilitacija je trajala u proseku 11,3 dana
•
•
•
•
•
REZULTATI
• Jutarnja ukočenost 29,25min→17min
• Broj bolnih zglobova 2,05→1,35
• Broj otečenih zglobova 1,8→1,15
REZULTATI
•HAQ
�Prosecna vr. pre tretmana 0,73
�Prosečna vr. posle tretmana 0,53
REZULTATI
• Statistički značajno smanjenje
1.Jutarnje ukočenosti
2.Broja bolnih i otečenih zglobova
• Statistički značajno smanjenje HAQ scora
Polna struktura
38 žena 2 muskarca
Starosna struktura
Jutarnja ukočenost u min
Prosečno poboljšanje od 41,88%
Broj bolnih zglobova
Prosečno poboljšanje od 34,15 %
Broj otečenih zglobova
Prosečno poboljšanje od 36,11%
VAS bola - bolesnik
Prosečno poboljšanje od 6,83%
VAS stanje bolesti - bolesnik
Prosečno poboljšanje od 7,26%
VAS stanje bolesti - lekar
Prosečno poboljšanje od 8,09 %
HAQ
Porsečno poboljšanje od 27,67 %
ZAKLJUČAK
• Balneofizikalno lečenje je efikasna pomoćna
terapijska metoda u lečenju obolelih od
reumatoidnog artritisa
• U kombinaciji sa medikamentoznom
terapijom povoljno utiče na aktivnost bolesti i
funkcionalno stanje obolelih
Hvala na pažnji!
Download

Autoimune bolesti