ENERGETSKA EFIKASNOST U
SKLADU SA EN ISO 50001
Uspostavljanje sistema energetske efikasnosti u skladu sa zahtjevima evropskog
standarda EN ISO 50001
Doc. dr Biljana Marković, Mašinski fakultet I. Sarajevo
Miljan Savić
Rezime:
Cilj ovog rada je predstavljanje sistema energetske efikasnosti u skladu sa zahtjevima evropskog
standarda EN ISO 50001, objavljenim 2011. godine. Sistem upravljanja energijom uključuje niz
procesa koji omogućavaju organizaciji da koristi podatke i informacije za održavanje i poboljšanje
energetske efikasnosti. Povećanjem operativne efikasnosti i smanjenjem energetskog intenziteta s
ekonomskog aspekta omogućava značajne finansijske uštede, dok s ekološkog aspekta smanjuje
emisiju štetnih gasova u okolinu. Standard EN ISO 50001:2011 osigurava sistem kroz koji organizacija
može postaviti i provoditi svoje ciljeve za poboljšanje energetske efikasnosti. Zemlje Evropske unije
imaju obavezu izrade Nacionalnog plana za energetsku efikasnost (NEEAP), koji predstavlja temeljni
put za implementaciju projekta energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije. Nacionalni
planovi bazirani su na EU Direktivi o energetskoj efikasnosti (2006/32/EC), koja ima za cilj uštedu
energije od 9% u periodu do 2016. godine, tj. za devet godina njene primjene.
Ključne riječi: energetska efikasnost, standard, sistem energetskog upravljanja, EN ISO 50001.
1. UVOD
Danas se svijet suočava s dva velika energetska problema. Prvi je nedostatak energije i
nesigurnost u snabdijevanje, a drugi zagađenje okoline, te klimatske promjene uzrokovane
prevelikom neracionalnom potrošnjom energije. Danas se energija većim dijelom dobija iz
neobnovljivih izvora energije i svakim danom zalihe su sve manje, što recipročno povećava cijenu
energenata i stepen zagađenja okoline. Proizvodnja, distribucija i potrošnja energije direktno ili
indirektno utiču na socijalni i ekonomski napredak svake pojedine zemlje. Međutim, danas postoje
velike energetske potrebe koje treba da se zadovolje a direktno utiču na socijalne, ekološke,
ekonomske i sigurnosne aspekte korištenja energije. Ovaj problem prepoznale su prvenstveno
razvijene zemlje koje su ustanovile da dosadašnji nekontrolisani pristup potrošnje energije nije
održiv. Prioritet treba dati održivoj potrošnji energije kroz racionalno planiranje same potrošnje, te
kroz implementaciju mjera energetske efikasnosti u sve segmente energetskog sistema određene
zemlje. Cijene energije i energenata će zbog globalnih i lokalnih razloga u narednom periodu i dalje
rasti, što će direktno uticati na porast troškova života i poslovanja [2]. Međunarodna organizacija za
standardizaciju (International Organization for Standardization, ISO) razvila je standard ISO
50001:2010, Sistemi energetskog upravljanja – Zahtjevi s uputstvom za korištenje (Energy
management systems - Requirements with guidance for use), koji će pomoći organizacijama da
upravljaju energetskom efikasnošću sa ciljem smanjenja troškova energenata, smanjenja emisije
štetnih gasova, veće društvene odgovornosti, boljeg imidža u zajednici kod kupaca i dobavljača.
Takođe, navedeni standard je u identičnom obliku prihvatio i Evropski komitet za standarde
(European Committee for Standardization CEN) kao EN ISO 50001:2011.
GLASNIK BAS
15
4/12
2. ENERGETSKA EFIKASNOST
Energetska efikasnost je niz isplaniranih procesa i provedenih mjera čiji je cilj korištenje
minimalno moguće količine energije, tako da nivo udobnosti i stopa proizvodnje ostanu očuvani.
Jednostavno rečeno, energetska efikasnost jeste upotreba manje količine energije za obavljanje istog
posla, odnosno funkcije (grijanje ili hlađenje prostora, rasvjeta, proizvodnja različitih proizvoda,
pogona vozila, itd.) [2].
Bitno je napomenuti da se energetska efikasnost nikako ne smije posmatrati kao štednja
energije, jer štednja uvijek podrazumijeva određena odricanja, dok efikasna upotreba energije
nikada ne narušava uslove rada i uslove života [2]. Ovdje je važno naglasiti da poboljšana
efikasnost upotrebe energije rezultira njenom smanjenom potrošnjom za istu količinu proizvoda ili
usluge, što konačno donosi novčane uštede.
Energetska efikasnost je osnovni element u borbi protiv klimatskih promjena. Dobijena
energija iz neobnovljivih izvora nekontrolisanim sagorijevanjem fosilnih goriva ugrožava
atmosferu, što ima za posljedicu izazivanje klimatskih promjena. Zbog toga su zemlje članice
Evropske unije (EU) razvile politiku zaštite životne sredine i održivog razvoja. Ključni elementi te
politike su preventivne akcije i podjela odgovornosti [6].
Smanjenje korištenja energije i eliminisanje zagađenja životne sredine, koje je posljedica
energetskih transformacija, spadaju u glavne ciljeve energetske politike. EU pomaže
implementaciju energetske efikasnosti na način da se obezbijedi konkurentnost, sigurnost
snabdijevanja i preuzima obaveze predviđene Kjoto protokolom [2]. Određeni potencijal za
smanjenje potrošnje je nesumnjivo prisutan, posebno u energetski intenzivnim sektorima kao što su
zgrade, proizvodnja, konverzija energije i transport.
Energetska efikasnost u EU
Zemlje EU su energetsku efikasnost prepoznale kao jedan od ključnih načina za postizanje
ciljeva održivog energetskog razvoja kao i smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i
drugih zagađujućih materija, što je Evropska komisija (European Commission, EC) i iskazala u
svojim strateškim dokumentima, od kojih su najvažniji [4]:
•
Akcijski plan energetske efikasnosti;
•
Energija 2020;
•
Plan energetske efikasnosti.
U cilju integrisanja energetske efikasnosti u nacionalne zakonske okvire i primjene politike
energetske efikasnosti u državama članicama, Evropska komisija je pripremila i objavila ključne
EU direktive iz ove oblasti:
• Direktiva o efikasnostima korištenja krajnje energije i energetskih usluga (2006/32/EC)
[4]
Navedena direktiva daje niz obaveznih zahtjeva, kao što su:
− usvajanje i implementacija nacionalnih planova o energetskoj efikasnosti NEEAP;
− mjere za javni sektor;
− obaveze za distributere energije, itd.
4/12
16
GLASNIK BAS
Ovo je osnova za zakon o energetskoj efikasnosti. Zakon o energetskoj efikasnosti nije
eksplicitan zahtjev Direktive, ali je najjednostavniji način da se ona prenese u nacionalno
zakonodavstvo. Kako bi se ova direktiva implementirala, mora biti prilagođen veliki broj regulativa,
tehničkih standarda i akcija podrške.
• Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada (2010/31/EC) [4]
Najvažniji zahtjevi Direktive 2010/31/EC su sljedeći:
− Države članice dužne su uspostaviti metodologiju za izračunavanje integralnih
energetskih karakteristika zgrada, koja će biti u skladu s opštim okvirom datim u
Dodatku 1 Direktive, za nacionalni i regionalni nivo;
− Države članice su dužne uspostaviti svoje minimalne standarde energetske
efikasnosti za zgrade i dijelove zgrade, koji imaju značajan uticaj na potrošnju
energije. Pri tome, mogu se uspostaviti različiti zahtjevi za nove i postojeće zgrade
kada se obnavljaju, a takođe se diferencijacija može izvršiti i prema tipovima zgrada.
• Direktiva o označavanju proizvoda koji troše energiju i standardne informacije o
proizvodu (2010/30/EC) [5]
Ovom direktivom provodi se energetsko označavanje na sve proizvode koji su vezani za
energiju, a koji imaju značajan direktan ili indirektan uticaj na potrošnju energije. Uveden je novi
sistem označavanja koji omogućava da se potrošači detaljno informišu.
Energetska efikasnost u BiH
Početkom 2008. godine izrađena je „Studija energetskog sektora BiH“ kojom se izvještava
o rezultatima provedenih analiza, daju preporuke za reformu i jačanje energetskog sektora. Na
osnovu provedene studije izrađene su i usvojene entitetske strategije razvoja energetskog sektora u
BiH. Da bi se uspostavila energetska efikasnost u BiH, jedan od ključnih procesa je transpozicija i
implementacija EU direktiva, što se ogleda u sljedećem [6]:
• Izrada Zakona o energetskoj efikasnosti u BiH, (osnova za izradu ovog zakona je EU
Direktiva 2006/32/EC);
• Izrada Nacionalnog plana o energetskoj efikasnosti u BiH;
• Transpozicija i implementacija
(2010/31/EC);
Direktive o energetskim
karakteristikama
zgrada
• Transpozicija i implementacija Direktive o označavanju proizvoda koji troše energiju i
standardne informacije o proizvodu (2010/30/EC);
• Izrada podzakonskih akata kojima bi se definisale nadležnosti, dužnosti i kaznene
odredbe.
Na osnovu navedenog, može se zaključiti da je zakonska regulativa iz oblasti energetske
efikasnosti u Bosni i Hercegovini nepotpuna i da u proteklom periodu nije urađeno mnogo. Bosna i
Hercegovina teži integrisanju u Evropsku uniju i kao zemlja članica Energetske zajednice ima
obaveze usklađivanja svoje zakonske regulative sa zahtjevima EU direktiva.
3. ENERGETSKO UPRAVLJANJE
Cilj energetskog upravljanja
je uspostavljanje energetske efikasnosti i uvođenje
obnovljivih izvora energije. Energetsko upravljanje u opštem smislu predstavlja upravljanje
parametrima energetskih tokova unutar neke organizacije, od procesa proizvodnje i nabavke
GLASNIK BAS
17
4/12
energenata ili energije, preko procesa transformacije, sve do finalnog korištenja energije. Pri tome
se pod pojmom parametara energetskih tokova podrazumijevaju različiti kvantitativni i kvalitativni
parametri kojima se može opisati neki od navedenih procesa s tehničkog, ekonomskog i socijalnog
aspekta, kao i s aspekta zaštite životne sredine [7]. Ako se ovako definisano upravljanje
energetskim tokovima vrši organizovano, strukturirano, sistematično i trajno, onda u organizaciji
postoji uspostavljen sistem energetskog upravljanja.
Sistemi energetskog upravljanja mogu biti veoma različiti po strukturi, obimu i složenosti,
zavisno od toga na kojem se nivou uspostavljaju: nacionalnom, regionalnom, lokalnom ili na nivou
same organizacije [7]. U svakom slučaju, sistem energetskog upravljanja predstavlja dio ukupnog
sistema upravljanja državom, opštinom, firmom, kao takav uspostavljen unutar organizacione
strukture definiše odgovornosti, aktivnosti, procedure i potrebne resurse za ostvarivanje unaprijed
postavljenih ciljeva politike u oblasti energetike, a to su: [7]
• obezbjeđenje optimalnog i sigurnog snabdijevanja energentima i energijom;
• smanjenje potrošnje energije i troškova nabavke energije uz zadržavanje optimalnog
nivoa usluga;
• stvaranje uslova da što većem broju korisnika budu dostupni i pristupačni različiti
energenti (toplotna energija, gas, električna energija, obnovljivi izvori energije);
• smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu koje je nastalo korištenjem energije iz
neobnovljivih izvora;
• upotreba obnovljivih izvora energije uz maksimalno korištenje resursa;
• promovisanje nove energetski efikasne tehnologije;
• integracija u postojeći sistem upravljanja u skladu sa standardima ISO 9001:2008,
Sistemi upravljanja kvalitetom – Zahtjevi, ISO 14001, Sistemi okolinskog upravljanja Zahtjevi sa smjernicama za upotrebu i OHSAS 18001, Sistemi upravljanja zdravljem i
sigurnošću na radu – Zahtjevi.
4. ZAHTJEVI STANDARDA EN ISO 50001
ISO 50001 je dobrovoljni međunarodni standard koji je razvila Međunarodna organizacija
za standardizaciju (ISO), koji pruža organizacijama međunarodno priznate okvire za upravljanje i
poboljšanje energetske efikasnosti. Standard je primjenljiv na sve vrste organizacija, bez obzira na
veličinu i vrstu djelatnosti. Uspostavljanje energetskog upravljanja ne smije se smatrati troškom
nego investicijom. Prednosti uvođenja sistema energetskog upravljanja su sljedeće [1]:
• upravljanje potrošnjom i troškovima energenata;
• uštede realizacijom programa;
• smanjenje negativnog uticaja na okolinu;
• postojanje dokumentacije za praćenje potrošnje energenata kojom se može svim
zainteresovanim stranama dokazati ušteda;
• bolji imidž preduzeća prema klijentima, poslovnim partnerima i zajednici;
• povećanje svjesnosti o aspektu energije među zaposlenicima;
• kompetetivna prednost na tenderima.
4/12
18
GLASNIK BAS
Opšti zahtjevi standarda:
• uspostavljanje, dokumentovanje, održavanje i poboljšavanje sistema energetskog
upravljanja;
• definisanje i dokumentovanje područja primjene i granice sistema energetskog
upravljanja;
• ispunjavanje zahtjeva ovog međunarodnog standarda u cilju postizanja stalnog
poboljšanja energetskih performansi.
Sl.1
Model sistema upravljanja energijom [1]
Odgovornost rukovodstva
Rukovodstvo organizacije mora da pokaže svoju posvećenost kroz pružanje podrške
uspostavljanju sistema energetskog upravljanja, kroz definisanje, uspostavljanje i primjenu
energetske politike, imenovanje predstavnika rukovodstva i tima za energetsko upravljanje,
obezbjeđivanje neophodnih resursa, ustanovljavanje ciljeva i zadataka, razmatranje energetske
efikasnosti s dugoročnim planiranjem [1].
Energetska politika
Rukovodstvo organizacije mora definisati energetsku politiku koja mora da sadrži sljedeće
[1]:
• definisan obim korištenja i potrošnje energije;
• stalno poboljšanje energetske efikasnosti;
• dostupnost informacijama i neophodnim sredstvima za postizanje ciljeva i zadataka;
• zahtjeve važećih zakona i drugih zahtjeva koje je propisala organizacija koji se odnose
na korištenje energije, potrošnje i efikasnosti;
GLASNIK BAS
19
4/12
• okvir za postavljanja i preispitivanja energetskih ciljeva i zadataka;
• kupovinu energetski efikasnih proizvoda i usluga;
• dokumentaciju dostupnu na svim nivoima u organizaciji;
• redovno pregledanje i ažuriranje po potrebi.
Energetsko planiranje
Organizacija mora dokumentovati i provoditi procese energetskog planiranja. Energetsko
planiranje treba da bude u skladu s energetskom politikom i treba da dovede do aktivnosti koje
kontinuirano poboljšavaju energetske performanse unutar organizacije. U sklopu energetskog
planiranja organizacija mora da [1]:
• izvrši analizu i implementira zakonske i podzakonske zahtjeve koji su vezani za
energiju, potrošnju energije i energetsku efikasnost;
• provodi, razvije, evidentira i održava energetski pregled. U sklopu energetskog pregleda
vrši se analiza potrošnje energije, identifikuju se potrošači (objekti, oprema, sistemi,
procesi), određuje trenutna energetska efikasnost i dr.;
• uspostavi energetsku polaznu osnovu, koja predstavlja podatke iz prvog energetskog
pregleda, i sve promjene u energetskoj efikasnosti se mjere u odnosu na energetsku
polaznu osnovu;
• utvrdi energetske pokazatelje za praćenje i mjerenje energetske efikasnosti;
• utvrdi, implementira i dokumentuje energetske ciljeve u skladu s akcionim planom.
Implementacija i aktivnosti
Implementacija i aktivnosti se provode u skladu s akcionim planom. Organizacija mora
definisati nadležnosti, provoditi obuke i savjetovanje zaposlenih kako bi svi zaposleni bili upoznati
s važnostima primjene energetske politike, njihovom ulogom u procesu energetskog upravljanja,
poboljšanjem energetske efikasnosti i dr. Proces energetskog upravljanja mora biti dokumentovan i
sadržavati sljedeće [1]:
• energetsku politiku;
• energetske ciljeve i akcioni plan;
• sve neophodne dokumente u zavisnosti od veličine organizacije, složenosti procesa i
vrste aktivnosti.
U procesu uspostavljanja energetskog upravljanja svi procesi moraju biti kontrolisani
putem kontrolnih dokumenata [1]. Organizacija mora razmatrati mogućnosti energetskog
poboljšanja performansi i provoditi operativnu kontrolu kod projektovanja novih i renoviranja
postojećih objekata, uvođenja nove opreme, sistema i procesa koji mogu imati značajan uticaj na
energetske performanse.
Provjeravanje
Organizacija mora da definiše kontrolne tačke kako bi mogla da prati, mjeri i analizira
energetske performanse svog sistema.
4/12
20
GLASNIK BAS
U cilju održavanja uspostavljenog sistema upravljanja energijom, provođenja energetskih
ciljeva i analize stanja, organizacija mora provoditi interne audite. Nakon provedenog internog
audita, organizacija treba da razmotri potencijalne neusaglašenosti, izvrši analizu i preduzme
korektivne i preventivne mjere. Proces provjeravanja mora biti dokumentovan.
Preispitivanja od rukovodstva
Proces preispitivanja od rukovodstva provodi se u skladu s dokumentovanom procedurom
u svrhu obezbjeđenja kontinuiteta provođenja energetske politike i ostvarivanja postavljenih ciljeva.
Sve aktivnosti prati proces „Planiraj-Uradi-Provjeri-Djeluj“ za stalno poboljšanje sistema
energetskog upravljanja [1].
5. ZAKLJUČAK
Energetska efikasnost je vrlo važna, a u budućnosti će biti još i važnija. Da bi se postigla
energetska efikasnost, Bosna i Hercegovina se mora prilagoditi novim EU zakonskim okvirima,
novim izvorima energije i novim načinima uštede energije. Bosna i Hercegovina značajno zaostaje
za zemljama regiona u uspostavljanju politike energetske efikasnosti i stvaranju zakonske regulative
za podsticanje energetske efikasnosti. Povećanjem energetske efikasnosti u organizacijama u Bosni
i Hercegovini kroz implementaciju sistema energetskog upravljanja mogu se ostvariti značajne
finansijske uštede, koje mogu biti uložene u daljni razvoj organizacije, a samim tim i u nova
zapošljavanja stanovništva. Budući da je ovaj standard tek objavljen, očekuje se da će uskoro
pobuditi veliki interes i u našoj zemlji.
LITERATURA
[1] Standard BAS EN ISO 50001:2012, Sistemi energetskog upravljanja – Zahtjevi sa uputstvom za
korištenje, p. 1-15
[2] Osnove energetske efikasnosti, dipl. žurn. Alem Sinanović, 2009, p.5-10
[3] Vodič kroz politike EU – Energetika, Slovačke agencije za međunarodnu razvojnu pomoć
SlovakAid, p 83-90
[4] Evropska komisija, http://ec.europa.eu/index_en.htm
[5] Izvori energije, http://www.izvorienergije.com
[6] Plan razvoja energetike Republike Srpske, Ekonomski institut Banja Luka, 2010, p. 47-57
[7] Procesna i energetska efikasnost, doc. dr Dragan Marković, 2010, p.365-375
[8] http://www.dnvba.com
GLASNIK BAS
21
4/12
Download

ENERGETSKA EFIKASNOST U SKLADU SA EN ISO 50001