kada?
Lte.rova.e(la)
DR
....... . ....
ANDRIJA ŠTAMPAR
NARODNA Č ITANKA.
O ALKOHOLU
II. PROŠIRENO I DOPUNJENO IZDANJE PRIREDIO
DR
VUK R, VRHOVAC
KNJI±NICA
..«)<
„N P'.
D A K"
U SAFIAJDVU.
■•■
Glir4'411:
ZAGREB 1931
IZDANJE JUGOSLOVENSKOG SAVEZA TREZVENOSTI
I ŠKOLE NARODNOG ZDRAVLJA
'ffliNiniffllINSPI"Ms1=
"1"111,~~riz.,9-
Spomenič ka grada
COBISS
PRVI PUT PIJAN
J
POSLOVICE I IZREKE POTI Č U VE Ć IM DIJELOM
IZ ZBIRKE PROF. DR. MILANA JOVANOVICA-BATUTA
ILUSTRACIJE IZRA Đ ENE PO ORIGINALNIM
DRVOREZIMA I CRTEŽIMA AKADEMSKOG SLIKARA
FRANJE S. STIPLOVSEKA
E LI DA IH JE LEPO VIDETI? ... Svi mladi i zdravi. Ne znaš
koji je od njih ugledniji i razboritiji. Pa kako se lepo slažu! Drugovi i prijatelji od detinjstva. Sad su se slu čajno sastali — davno
pa seli da uz » čašu vina« i lep raznisu bili tako na okupu
govor blag-dan provedu.
I provode ga. Kap rumenike kanula im u vrelu, mladena čku krv,
te im razdragala i srce i dušu, a odrešila jezik, da mu ne mogu odoleti ...
Jedan slatko pri ča — misliš med mu sa usana te če; drugi se nestašno
šali i smeh izaziva, da sve suze vrk ću; tre ći je već nestrpen, te po čeo
glas da kuša. Pevuši, ne bi li mu ko pesmu prihvatio, da je iz svega grla
zapeva. A kad ih pogledaš redom, svakome na licu zadovoljstvo, radost
i sreća. Gledajući ih tako, čisto i tebi milo: — i ti se ve ć razdragao ...
Pa gle, kako to raspoloženje naglo buja i raste! Čini ti se, kao da ga
neki kvasac diže ... Kao da tu vatru neko jednako potsti če i raspiruje ...
tako s časa na čas sve življe, sve neobuzdanije bukne Eto je ve ć ustao
jedan iz družine, pa po čeo da kiti i napija. Srce mu puno — prepuno, pa
traži oduška ... a jezik se oteo, te sipa re či kao varnice. Družina ih pažljivo
hvata i lepo prima
poneki put i jasnim usklikom odobravanja. A kad
najposle umuknu grom sa usana n. azdravljačevih, zagrmi svečano »Mnogaja
ljeta« iz tolikih grla i zacikta zveket od tolikih čaša. I za tren oka ... a
one sve prazne ... Ta to je bar red: — takb se »p ije u zdr avlj e« ...
I veselje sve življe i življe! »Vino ne veli: hajde, nego sedi«...
Jedna zdravica izaziva drugu; jedna čašica ište drugu; »j edna litra
pla č a dese t« ... a niko od njih ne ose ća da mu je dosta. Ustaje da
»nazdravlja« i ovaj i onaj, pa tako jedan za drugim, dok se ne izre đaše
svi listom. Uza svaku zdravicu »ko ne cvrko, crko«, a iznajpre baš i »na
belo«, pa je li čudo ako su se najposle i najmirniji raskravili. Svima
»udarilo vince u lice«; svi se ve ć zapurili, razgrejali, razveselili, raš ćeretali, a neki baš i na ćeflejisali, »dornull« ..., »podnapili« ...
Uzvici! Galama! ... Ali neka ih, neka galame! Sad ih je tek lepo
posmatrati. Sad su tek pravi junaci. Sad im tek »ica trica« a samo »oka
na momka«. Pored junačenja u piću nadmeću se i snagom, veštinom,
hitrinom ili jogunstvom, pa kad još odnekud iskrsnuše i svira či, zatalasa
se družina kao roj p čela, a nasta veselje kao bujna reka.
—
—
n
TIPOGRAFIJA" D.D., ZAGREB
3
_
Nego, istina: »p e t a ( č aša) b en et a, a deveta p ome t a«... Malo
pomalo i pić e nadjač alo junake, pa poremetilo sav red Onaj što je
spoč etka »nakitio« onako divnu zdravicu, ustao, eto, i opet, da sro či još
lepšu, ali mu se sad već nekako ne da. Nešto mu jezik otežao, pa zaple će.
Nešto mu se u mozgu zamra č ilo i zamrsilo, pa nikako da se razvedri i
odmrsi. Od svega što je teškom mukom izgovorio, ne možeš uhvatiti ni
poč etka, ni ikraja Onaj drugi, što je malo pre kolo vodio i onako vešto
nogama zapletao, eto je sada jedva sa stolice ustao, te se, posr ćući, do
druge dovukao Onaj tre ć i — malo pre rumenih jagodica, zažarena lica
i svetla oka — podnimio se na desnu ruku, kao da mu je glava teška
pa bled, ugašena oka i ukoč ena pogleda — »bronji«. Hvata, valjda, varljive
č eka svoju sudbinu na
slike, što mu se u taj mah po mozgu vrte
Dvojica se zagrlila,
koju ga već potseć a — muka, štucanje i podrigivanje
pa klateći se čas desno č as levo, urlaju neku skarednu pesmu prekidaju ći
se često kojom užasnom psovkom, da se č oveku »koža ježi«... Druga
dvojica-trojica pokavžili se oko nekog pitanja tako ozbiljno, da ih najpre
stade vika i lupa, dok se najzad ne po č eše tezmati i gušati Onom tamo
dalo se »nešto na žao«, te »ototanjio« plakati kao da mu mater sahranjuju,
a onaj onde ide opet od jednog do drugog, te in grli i bali, da ga se ne
mogu otresti. — Njih nekolicina, tobože, »još podnose«, »još mogu«, pa
se razmeću i otimaju ko ć e više novca baciti; ko č e više boca i stolica
polupati; ko više i gr đih budalaština nač initi. — Nekojima je još i to
malo, pa se ukrali iz družine, te se onako pijani »prate« t. j. sa svira čima
po ulicama »bebu če« i galame, posrć u, guraju, toskaju, padaju da se
svet kao na č udo sleže. — Ima ih koje bes još ja č e raspinje, pa u
razuzdanom kalašu upregli u kola, obesili jadnoj marvi o vrat klepetuše
ili praporce; zadeli sebi za šešire i pojase peruške, metle ili preslice
pa tako jure ulicama, da marvu satru, da kola polome, da vrat skrhaju ili
da koga pogaze. — Trezveniji ve č vide šta je i kako je; ose ćaju da če tu
»biti svač ega«, pa pokušavaju ne bi li se izvukli, ne bi li i druge nagovorili
da se raziđu, da bruka ne puca. Ali ko ć e pijane ljude usavetovati?
A smeju li ih same ostaviti? Tek pred samu zoru, kad je ve ć sve
iznemoglo i smalaksalo, prate se naki ćena brać a 'kući.
»K a d v i n o g 1 a v u uzm e,
Samo kako će i kuda ć e tako pijanil?
n i s u n i n o g e v i š e t v o j e«, kažu naši, a to je istina. Tek ih onako
napite uhvatio svež, jutarnji vazduh, a oni još gori. Eno odmah onaj prvi
ne može više ni s mesta: naslonio se na dovratak; klati se uzanj čas desno
Onaj
čas levo — baš kao ono šetalica na sahatu — ali napred ni stope.
e
malo
napred,
ali
ne
za njim još se juna č i, te onako u raskorak po đ
potraja dugo, a on se najpre zaljulja, zatetura i o nešto spota če, a onda
\‘ ‘‘1‘N ■■■,
\\
—
4
Neki od njih ne može da pogodi ku ći, nego Iumara suu dragu zoru od nemila do nedraga
. . .
strmoglav usred gliba, što se kraj kuće jendekom načinio. Zaman ga družina budi i diže — ne mogu ga ni desetorica poneti, ve ć ako bi ga na
kola natovarili. Pa i to nema ko, jer su i oni drugi izgubili i pamet i snagu,
pa svaki nagao kuda ga slepi slu čaj vodi. Eto ovaj ve ć razbio glavu, pa
ogrezao u krvi kao da su ga klali. Onom tamo prohtelo se da se sveti: da
pizmu tera i štetu čini, pa dotle nije mirovao, dok ga nisu osetili, uhvatili,
na mrtvo ime izbili, te onako pretu čena nasred druma ostavili. — Jedan
je umakao od sviju, pa traži navalice belaja: cunja po celom selu; vrze
se lolski po »svih zlih nepelih«; provla či se kroz plotove i dere ... ne
bi li gdegod naišao na kakvo veselo društvo, na »nastavljen kazan«, ili
na kakvu no ćnu ptičicu-nevaljalicu, da još gore nakalja. — Najmla đega
traži otac ne bi li ga ku ći domamio, pa tek se s njim našao, i tek ga
počeo koriti i oč inski savetovati, a zlosretni sinak udario odmah u krupne,
te sramoti sedu glavu roditelja svoga da je strahota slušati. — Neka
omanja gomilica pijanih no ćnika susrela se opet tamo sa stražarima, pa
kako »r a k i j a n e z n a š t a j e k a d i j a«, po če im se rugati, poče ih
grditi
sve dotle dok se ljudima ne dodija savetovanje i nagovaranje,
te ih najpre kundacima po častiše, pa onda u buturnicu otpratiše. — Neki
od njih ne može da pogodi kući, nego tumara svu dragu zoru od nemila
do nedraga, dok se nije istreznio, pa tek onako raspas i raskop čan pružio
na klupu ispod tuđih prozora, te tu grok će i rče da se okna tresu. Onako
trešten-pijan prilegao da se odmori, zaspao tu kao zaklan, pa i ne zna,
jadan, da ga nestašna ženskadija, što je na vodu uranila, s potsmehom
drma i budi stidljivo obilazi i zapljuva.
Ovo su, naravno, oni slabiji
ali i oni jači nisu bolje prošli. Dospeli
su, istina, nekako do ku če, ali tek kad se ve ć razdanilo, i to tako kaoni,
izdrpani i prerušeni, da ih je doista mu čno poznati. Neki se pratili sa
svircem celo jutro, pa i kod ku će nastavili terevenku. Doma ći im se prenerazili od čuda i pokora, pa ho će u zemlju da propadnu šta ih je snašlo.
Mira radi sklanjaju svoju sramotu koliko igda mogu; povla đuju, stišavaju
i vrebaju zgodan trenutak da pijanu deliju u postelju smeste, ne bi li se
kako smirio i zaspao. Gde nije tako, gde je ku ćni starešina prek i osoran
č ovek te ne može da se uzdrži, onde je uzeo toljagu, pa udara po nakič enom braji, dok se ne istrezni, ili dok ga susedi ne odbrane. — Negde je
još veća pokora: — puna glava obi čno ne trpi ni od koga prigovora i ukora,
pa čim bi ko pomolio bela zuba, eto inata i boja. Ne pita pijani bratac
da to nije otac, mati, žena ili drugo ko od svojte, koji mu je ina če, kad
je trezan, najsvetiji ili najmiliji, nego nemilice sramoti i vre đa, bije i
zlostavlja Kako gde, tek od no ćas »čuda i pokora« u svakoj tre ćoj kući.
Pa šta to bi tako napre čac od tih ljudi? Kakva je to nagla promena
kod njih? Ko za jednu no ć uč ini od zdravih, razboritih, čistih, uljudnih,
mirnih i č estitih ljudi onakvu bruku i sramotu? Šta ih tako brzo zavede,
te od krasnih i svesnih božjih stvorova postadoše divlji zverovi, gadna
skotija, besomučni vampiri i besvesna marva.
Na sva ta pitanja ima samo jedan odgovor: — p i ć e. T i s e 1 j u d i
prvi put zaboravili — prvi put opili.
Razboritiji i č estitiji seljani ne mogu
Pa zar je to tako strašno?
a zluradi
da se čudom iš čude, i tek samo zabrinuto glavom mašu
seoski ološ podmuklo se smeška i zadovoljno ruke tare. Meni se čini, da
tim osmehom ho ć e da kaže: »N e k a, neka ! Samo i dalje tak o,
pa č ete i vi dospeti na naše grane...«
Hoć e li pogoditi?
Prof. dr. Milan Jovanović-Batut.
—
6
HecpemHurc
Y mna,no ;2 .o6a xaTmaA my ce
,aa rynne AeTe xpaxnjune« mairo;
A HITO H3 nuha Bpe6a ileMOH 3a0,
Joim on,na ra. je 3axanapmcao.
Y mally He xTe, Apyrom CTa3OM Kpelly;
Ber'o je npxBy m noyuy ffieny;
OH cnywa pez1H 3.110CpeTHHKa
»Ilmj, uejzo moje, pauuja Te xperm ► «
To c.nywa pa,no, — pammja ra rpeje,
A H3 ihe ,nemon 3.nopa,no ce cmeje.
Y milajfoj đucum Beh ce 3page race,
A nmr,ne nmuo nema ,na ra cnace.
Pa3Bparna ApyiuTBa, Te nauriene cenxe,
CBaromi, czaBe, Aahe, TepeBenxe, —
K'o .ny,na myBa ouo cBehe neTm,
KarKaA ce Tprne, xTeo 6u c' oTerm.
—
7
,aa
he ra cnacm oma n3y6a mna,Aa?
4a
he paA' Aene .11aTHTH ce paAa?
Ox, OH 6H xreo,
H mo;KAa 6H mora',
•
Hema rora nHha naKneHora.
An' AaHac mano, cyrpa mano Bmue, —
A CBeT ra 6011)11 H3 cBor Kona 6pmue,
Xa, caA he miry cBery npKocehH!
A ,I(eMOH manhe: Hehezu mm yrehm!
—
CaA rsemi cmy Koja cpue napa:
C ffieroBa nHua Hecra 6o.;Kja Aapa,
HOHMKell tioaex . HH)Ke cBaKa CKOTa,
H3ry6.1beH noHoc, 3raxelia cpamora,
Ha veny Hema re Beđr(pme nene,
3rpzieHH npcm Apxhy my H crpene,
Je3HK my Be3,3H, rnac my camo jena —
A KOZeHO my 0,1( Hemohm Knena,
Be3,1(yuma rnynocr ca nmia my mna,Aa,
A myrHa crpaBa ymecro norneAa;
NeHa ra 3oBe: »'0AH, 6ora paAH!
CBH heMO TB0jH CKaflaTH oA rna,AH,
— Mo.u're ra,Aeno, Hexa Aoma rpeAe!«
A Aega He cme' HH Aa ra norne,Ae.
CBe je 3anyAy, Hmura He nomaxe;
OH je311K CHJIH, Hell1TO Aa HcKaxe, —
CaA he H3pehm — cnymajre, cnymajre!
— A uira je peKo? — »PaKHje mH Aajre!«
3rpo3're ce Jby,4H, HaA OBOM cpamorom!
A AemoH rpoKhe H cmeje c' rpoxorom.
IheroBa j' ;KprBa. — Ox, Aa j' jeAHa, cama, —
An', jao, OH HX Hma xwbaAama!
3Maj JOBaH JOBaHOBH1').
8
U ŽESTOKIM PI Ć IMA IMA OTROVA ALKOHOLA
p
IVO, VINO, RAKIJA, konjak, rum i sli č na pića zovu se ž e s t o k a
ili o p o j n a, jer opijaju i omamljuju kad ih pijemo. A opijaju
zato što u njima ima jedna tvar koja se zove alkohol. Upotreba
opojnih pića vrlo se raširila, jer ih ljudi ve ć odavna smatraju
korisnim i neophodno nužnim, i vjeruju da ona okrepljuju i pospješuju probavu, da ja čaju i zagrijevaju, da oštre um i dobro čine u svakom pogledu.
Ispitać emo je li tome zbilja tako, i vidi ćemo što o tim pi ćima kažu
današnja naučna ispitivanja.
Prije svega moramo znati kako nastaje alkohol.
Pivo se dobiva iz je čma, iz zrna koje je dobro i hranljivo. Od je čmena
zrna dobivamo i brašno iz kojega se pe č e kruh i kuha kaša.
Da li kruh i kaša udaraju u glavu? Ne. Pa ipak, i pivo i kaša pripravljaju se iz iste tvari. Razlika je u tome što u pivu ima alkohola, a
u kruhu ga nema.
Otkud dolazi alkohol u pivo?
Ječmeno zrno proklije i pri tom nastaje u njemu nešto še ćera. Sad
se polije vrućom vodom i promiješa. Še ć er se rastopi i voda postane slatkom. U ovakvoj rastopini še ćera nema još alkohola. Doda se hmelja, da
od njega pivo dobije gorak okus. Još nema alkohola. Sada se doda
kvasac. Kvasac se sastoji od samih vrlo malenih gljivica koje se mogu
tek pod pove ćalom vidjeti. Kvasne se gljivice hrane še ćerom i rastvaraju
ga. Šećera konač no nestane, on prevri, a u rastopini preostaju dvije nove
tvari: alkohol i uglji č na kiselina.
Prema tome nastaje alkohol vrenjem še ć ernih rastopina.
Vrenjem nastaje alkohol i u vinu. Čisti sok grož đa nema nimalo alkohola, ali ima še ćera, pa do đu li u taj slatki sok, bilo iz vazduha, bilo
drugim kojim na činom, kvasne gljivice, tada opet pri rastvaranju še ćera
nastaje alkohol i uglji čna kiselina, Slič no nastaje i rakija iz šljiva u kojima
ima dosta še ćera.
I pri pe čenju tijesta nastaje nešto alkohola. No on ishlapi sasvim pri
grijanju. Ima pića u kojima nema alkohola. Pri spremanju takvih pi ća
uništavaju se kuhanjem kvasne gljivice. Iz slatkog mošta dobijemo tako
zdravo i svježe pi će.
Običnim pokusom možemo dokazati da u pivu i vinu ima alkohola.
Svi ste vidjeli lonac kad u njemu voda vri. Tada ste, možda, pokušali
da, zapalivši palidrvce, pogledate u lonac. Ali se palidrvce odmah ugasilo,
9
jer je dospjelo u vodene pare koje su se dizale iz lonca. Vodene pare
ugasiše, dakle, plamen.
Kao što voda, tako i alkohol vri pri izvjesnom stepenu topline. Voda
vri pri 100 stepeni topline, a alkohol ve ć pri 78.
BHHO
K
Sva ova svojstva alkohola treba dobro da zapamtimo, da bismo mogli
razumjeti kasnija razlaganja o utjecaju alkohola na naše tijelo i pojedine
njegove dijelove.
Žestoka pi ća sadrže, dakle, jedan otrov koji se zove alkohol.
A>KY, ,na je npaoTau Hoje
npHil nogeo JI03y casHTH H 0Z1
rpo4a HHHo nesHTH. TeK OH
ypesHo HHHorpas, a »HenaCTI4B1-1« ce npmKpase HoKoTy, na he my
waHyTH:
— »„T_Ipara 611.1bK0 moja, Te6e cam
osa6pao sa mu 6yseur HepaH spyr H nomohilHx. Ja hy Te6e .neno naamTH H
6pH.HcHo HeroHaTH, a TH heui meHH Ha
pyLkH 6HTH sa ce HoseKy ocHeTHm. 3emJby hy nos To6om by6pHTH — camo sa
MI1 LIITO 6wbe Hanpesyjew.«
1,1 soHcra, TaK0 6H ... HecTase 3ama.no »HenacTHHora«, asH ce osmax
HpaTH. B0,11,H ca co6om TpH >KHBOTHI-be
— oBuy, saHa H cHHFby. FlpHsese mx noKoTy, na HX Ty pesom noKaa — TaKo sa
je FbHX0Ba KpB 3eMJby OKO 140KOTa HaTonHaa. 3em.xba nonu Kpa; =10KOT je CBOjHM ›KH,nama npHxHaTH, na H3 Fbe cHary
y cHoje coKoHe nocHca.
Kas sobe Hpeme 6ep6H, a 110KOT so6po noHeo. LlocTa H so6pa HHHa. H
nHje ra Hapos, y c,nacT.
AJIH Kao sa cy y Fbemy CBC oHe cHare H3 KpBm o)KHHe.ne. Flor.ne camo LuTa
pasH! C npHom tiamom ysH, eTo, y KpEš
noseKa HeKy Heo6H4Hy so6pohysHocT H
6.narocT, HeKy Jby6a3HOCT H HecesocT —
6aIn Kao sa HX je KpEwby os jameTa y
ce6e npHmu,no. Llpyrom Hamom npeTHopH OfieT Tor HcTor tioneKa y sasa: — xpa6ap je, jyHamaH je, Hacphe 11
LIFIHH Hamba HeOROJbHBOM cHarom — 6ain Kao sa ce ,naHoHcKe KPBH HaIIHO. A Kas nonm H Tpehy, nojaHH ce Ha Fbemy OHO LUTO je 4OKOT 113 CBFIFbcKe KpBH y ce6e npHmuo. He3Ha mepe, H3ry6Ho je cTHs H csy nameT ...
nase y KaJbyry H none y Fb0j 3a,a0B0JbH0 rpoKTaTH Kao npasa CBIllba.
Hapo4Ha npmnoserKa.
10
11
1. p o k u s. U jednu retortu, to jest u jednu staklenu posudu, nalijemo nešto piva.
Na plamenu ugrijemo oprezno posudu s pivom, jer pri grijanju staklena posuda lako
pukne. Kad se pivo ugrije na 78 stepeni topline, prelazi alkohol u plinovito
slično pari. Pare alkohola izlaze na otvor posude. Možemo ih upaliti i vidi ć emo kako
gore jakim, plavkastim plamenom. Vodene pare ne gore, uglji čna kiselina isto tako
ne gori, a o drugoj kojoj tvari ne može ovdje biti govora. Pare što gore, mora da
su pare alkohola.
Vidjeli smo da u svim opojnim pi ćima ima alkohola.
Ali alkohol je o t r o v. Otkud mi to znamo?
Dokazuje nam to iskustvo i lije čnička znanost. U svakoj lije č ničkoj
knjizi gdje se govori o otrovima, spominje se me đu njima i alkohol.
U Rusiji je od pi ća umrlo po službenim podacima od 1888 do 1893
godine 26.481 duša!
Po tome vidimo da alkohol može da donese i smrt ako ga pijemo.
I onda kad ne usmrti, škodi tijelu. Kod drugih otrova (na pr. si č ana)
vidimo tako đer da ne donose uvijek smrt ako ih uzimamo u malim količ inama. Nesumnjivo, danas sa mnogo razloga možemo nazvati alkohol
otrovom, jer on ima sva svojstva otrova.
Nekim pokusima proučićemo najvažnija svojstva alkohola, pa ćemo
vidjeti koliko se razlikuju od svojstva vode.
2. p o k u s. Od svježeg kokošjeg jajeta uspemo nešto bjelanca u četiri pokusne
posudice. U jednu od njih nalijemo duši č ne (azotne) kiseline: bjelance se stvrdne.
Drugoj dodamo karbolne kiseline: dogodi se isto. U tre ć u nalijemo alkohola, i opet
isto. Ulijemo u č etvrtu vade, bjelance se ne ć e stvrdnuti, ve ć se samo razrjeduje.
Svako zna da se še ćer u ustima topi. Metnemo lj nešto še ćera u
alkohol, može u njemu ostati po godinu dana a da se ne otopi.
Alkohol upija vodu iz svih onih tvari s kojima do đe u doticaj, te
ih tako stvrdne.
3. p o k u s. U dvije pokusne posudice ulijemo nešto ulja. Jednoj dodajemo alkobola: ulje se u njemu topi. U drugu ulijemo vode: ulje se u njoj ne topi, nego ee od
vode odijeli.
Vidimo da se u alkoholu tope masne tvari koje se u vodi ne tope.
cijeloga moga života.« Zamisli se vražji sluga i re č e: »Ako ga ne možeš
da pojedeš, možeš da ga popiješ. Onda ć eš ga barem potrošiti, ujedno se
i naveseliti, a ja zajedno s tobom.« Ovo zadnje re če sasvim tiho i zaškrgu će
zubima. Tako on nauči seljaka kako se pe č e rakija. Seljak ispe če mnogo
rakije iz svojega žita, a vražji sluga ga je potpomagao s pravim vražjim
veseljem. Seljak okuša pić e. Neprestano je kušao, pio i plo Tada
potrč i podmukli vrag majstoru sotoni i izvijesti ga: »Seljak je tvoj; o n
p i j e.«
PRVO PE Č ENJE RAKIJE
N
EKI SIROMAŠNI SELJA ČIĆ pođ e jednoga dana u polje na
posao. Za jelo je imao samo komadi ć suhoga kruha. On sakrije
kruh pomno u jedan grm, uze plug u ruke i veselo potjera
svoga konja.
Iza dva sata umorili se od napornog rada seljak i konj. Konj je pasao
po livadi, a seljak po đe do grma. Tražio je svoj kruh, ali ga nije našao.
Dok je seljak orao, pro đe tuda jedan vraži ć . On je uzeo kruh i sakrio
se za grm, misle ći da će se još naveseliti kad se seljak bude ljutio. Ali
seljak reče samo: »Sigurno ga je neko uzeo ko je bio gladan.« Lagana
srca i praznog želuca nastavi svoj posao.
Vražić se u svojoj žrtvi prevario. On otide svome majstoru sotoni i
ispripovjedi mu kako seljaku nije mogao ništa da u čini. »Nevrijedni če!«,
zagrmi sotona na siromašnog vraži ća, »ako mi za tri godine ne pridobiješ
seljaka, udaviću te u vodi«.
Mali vraži ć se uplaši. On je mislio i mislio, kako bi zadovoljnog seljaka
doveo sotoni. Napokon se sjeti. Obu če se u seljač ko odijelo i ode seljaku
za slugu. Kako je izgledalo da će biti suha godina, svjetova sluga seljaka
da posije žito na vlažnoj zemlji. Svuda je propao usjev, samo su seljak i
njegov mudri sluga imali izvrsnu žetvu, tako da silno žito nije u hambar
moglo ni stati. »Šteta tolikoga kruha«, re če seljak, »to ne mogu izjesti
Majstor sotona htio je to sam da vidi. Vraži ć ga povede u seljakovu
kuću. On je sjedio s nač elnikom pri boci rakije i obojica su pila čašu
za čašom. Seljakova žena je to čila. Kad je ona nesigurnom rukom prolila
rakiju, razljuti se seljak i zavi če: »Ludo stvorenje, pazi, jer ću te ja morati
da učim!« Sotona se slatko nasmije,
Onda pokuca jedan prosjak na vrata i zamoli komadi ć kruha.
»Ja ne mogu sve gladnice da hranim!«, povi če seljak i zalupi vratima
tik pred prosjakovim nosom. Sotona zadovoljno protare ruke.
Seljaci su dalje pili. Jedan drugoga je hvalio, a svaki se svojom
pameću razmetao. Vraži ć reče svome majstoru: »Pazi, sada su lisice,
doskora če postati vuci.« I zbilja! Od hvale pre đe na zabadanje. Na čelnik
se jako razljuti i po licu udari šakom svoga prijatelja. Sotona se ve ć nije
mogao uzdržati od veselja. Ali mu vražić reče: »Pričekaj, vuci će uskoro
postati svinje.
12
13
Da se osveti radi udarca šakom, seljak baci bocu za gostom. Ovaj
utekne. Seljak zatetura za njim. Bjegunac padn e. Prog onit elj
s e p r e k o n j e g a p r e t u r i. Obojica se valjaju po uli č nom blatu
ostanu leže ći. Sotona potapša vraži ć a po ramenu: »Nesre ć o jedna, sigurno
si to pić e pekao iz lisi čje, vučje i svinjske krvi.« »O ne,« zadovoljno
primijeti vraži ć , »pi će je pekao č ovjek iz svoga svagdašnjeg kruha. Lisičja, vučja i svinjska krv nijesu u pi ću nego u čovjeku. Č ovjek se svladava jer je jak. Ali kad on pije moju rakiju, onda nema svladavanja,
nego se životinje u njemu oslobode! P u s t i d a 1 j u d i p i j u i t v o j a
je žetva obilna.«
Sotona oduševljeno zagrli vraži ć a. Onda pozove cijelo svoje društvo.
Pred sakupljenima preda sotona svome mudrom sluzi najviše odlikovanje
i povič e: »Od vas vragova najbolji sluga mi je vrag rakija koji s č ašom pobje đ uje, a za njim dolazi cijeli
pakao.«
Lav Tolgtoj.
Huhe y Hapochtoj nocnoeuttu
Eexat oA nmjanor Kao o,q nyyzor.
Bype yHOCH y Kyhy camo Hecpehy.
BHHO ne;KH, a paKmja suge.
rphe je c nnjaHnm FOB0pHTH, HeTO ce y3 BeTap
11 ny,7 op nnjaHa
JeHam Tpqn, a paKnja aHHe.
Ko paKHjy BOJIH, Bory ce He MORH.
B0311T11.
He nHj BHHa 6onehe Te rnaaa,
Hn paKuje noKpmhe Te TpaBa.
HH y THKBH cy,qa, HH y nujamly ,ripyra.
0,4 paKmje Kyha mmpHa Hmje.
17HjaHuna ;KHea nponannua.
I7jaHa rnaBa nyHa je BeceJba, an' ce 6p30 Kaje x
PaKnjom ce 017H0, na KO,q hasona cnyra 6no.
TeniKo ny -Lnum y nmjaHoj pycw.
yallly Ha ycTa, a nameT H3 rnaae.
1.11To KO THIjaH LIHHH, TO Tpe3aH Kaje.
14
17111HMaHH.
KOVA Č JOZA
p
REKO PUTA je Jozina kućica.
Vani je mra č no, zima je vani, — no ć je.
Sobica je hladna, pe ć nije ve ć nekoliko dana ložena, — mra čno
je u sobici.
U malom dje čjem krevetu pod gunjem spava četvoro Jozine dje č ice.
Jedva ih mati uspavala. Malena su dje čica i hladno je u sobi. Sada ve ć
spavaju. Joze još nema.
Materi je bilo teže ve č eras. Na krevetu joj leži sin čić Nikola bolestan; rashladio se, išao bos po ovoj zimi, mati je žalosna. I druge je
dane mati žalosna, ali ve č eras žalosnija.
Kako ne bi bila žalosna!
Mrač no je u sobici i hladno. Ono č etvoro dje č ice na krevetu dišu u
toj tami. Dah taj njihov djetinji miješa se sa mrakom i zimom. Mati sjedi
kraj Nikole na krevetu i gleda u bolesnika. Gleda u taj mrak na krevetu,
što se muti, što onako teško diše, što narušava u sobici tišinu. Primi ga
za ruku — gori; dodirne mu glavu gori, — gori; dotakne se tijela — gori;
sav gori, sav plamti! A kad kašalj po č e da razapinje te nevine grudi,
mati se okameni.
Pokriva ga; hladno je u sobici.
— Gdje te boli? — šapuć e. — Boli li te jako?
Teški kašalj prekida pitanja materina.
— 0 Bože, smiluj nam se!!
Joze još nema. Nikola je buncao, pripovijedao je koješta bez ikakve
veze, i o ocu je govorio, — a ve če je odmicalo. I ostala se djeca budila,
mala je Jula stala plakati. — I Joze nema ... Ve č e je ve ć poodmaklo,
svijet pozaspao.
U Mikinoj birtiji preko puta škilji svjetiljka. Škilji kao da umire.
Jedva se s puta razaznaje, i iz avlije se malo vidi ta slaba svjetlost. Škilji
svjetiljka kao da umire, a vani gusti mrak.
I u sobi je dosta mra č no. I bolje je da je mra čno, — nema šta da se
vidi. Zar prljavi, neokre č eni zidovi, ili crni, č ađavi tavan? Pod je blatan
i kaljav, stolovi i klupe ispolijevane, neoprane ... I birtaš Mika je kaljav
i prljav, — sva je birtija kaljava i prljava. A svjetiljka u njoj škilji kao
da umire ...
U birtiji na prljavoj klupi sjedi kova č Joza. Ne baš da
sjedi, malo se je izvalio. Jednom rukom podbo č io glavu na stolu, a drugom
drži č ašu punu rakije. Pije Joza i blesasto bulji preda se.
15
Uvijek Joza pije. Čim zasluži paru, nosi je birtašu. Više puta banku,
dve kad zasluži, ni ne pusti u džep, ve ć ih ili u ruci ili u zubima drži
žuri se preko puta u birtiju. »Daj rakije«, vi č e. Birtaš se samo smješka
služi kovača. A Joza pije.
Pijanac je Joza. Zena mu kod ku će kuka sa petoro nejake dje čice.
I ništa mu kazati ne smije. Malo je ne ubi čeki ćem, kad mu je danas
prigovorila.
— Ja radim, ja pijem,
planuo je.
— A što ću ja? — pitala ga žena.
— Što me briga
— A što će djeca?
— Što mi je za djecu
— Gola su ti i bosa
— Ćuti!
I da ju je zahvatio č ekićem, svršila bi.
Majstor jeste; kad trijezan što na čini, načinjeno je kao smišljeno. Koja
Pijanac je Joza.
nema kade
vajda? Malo radi
Več er je poodmakla. Vani je mra čno, zima je vani. Svjetiljka škilji.
— Daj još jednu! — vi č e pijan Joza pružaju ći birtašu praznu flašicu
i malo se ispravi na prljavoj klupi.
— Biće dosta za danas, — odgovara dosadno kod pe ći birtaš i zijeva.
promuklo moli Joza,
— Daj, molim te, žedan sam, baš sam žedan!
razbarušena kosa pada mu po čelu.
— Evo na još ovu, a onda se seli, — ve ć je kasno.
A što ću kod kuće. Dosadno
— Da, kasno je. Mora se ku ć i. Kući
je kod ku ć e, — rasteže se Joza. — Soba je hladna; još prije neki dan
žena mi je rekla da nemaju ni drvceta. »I djeca su gola i bosa, re če, trebalo bi im štogod kupiti. Morala bi im obuće kupiti ...« Pa dobro, moralo
bi se, — mrmljao je dalje pijan Joza. »Nikola se, veli, prehladio, — išao
A šta
bos u školu po ovoj zimi.« A kako je meni? Je li meni bolje?
to mene sve briga?! Da, žena je tako čudna, osobito kad ono po čne
uzdisati u zape ćku. Dać u ja njoj, čekaj sel Glupost je žena!
—
.
—
—
!
I pljune Joza, pa nagne flašicom.
»Oj djevojko ...« — Htjede da zapjeva, nešto
— Aha, ali pali!
ga stislo u grlu, ne može da pjeva. A baš mu se eto pjeva!
Nikola bolestan!
— A što da ne pjevam? Što? Žena uzdiše!
Vidiš, zaboravio sam, sutra ću kupiti.
Hladna soba!
— Miko, ja nemam drva, — tužno muca Joza.
— Sad je za njih teško.
16
— Zima je sada, moj Miko, djeca su mi malena. — »Oj djevojko,
draga dušo moja.«
— Ehe, nema drva! Opanke bi trebao Nikola. Znam ja to. Zima je
sada, nije ljeto. Kupi ću, baš ču kupiti. Sutra ču kupiti. E, mora se
— Kako ono reč e žena: »Ti svaki dan pijan, a Nikola bosl« Svaki
dan pijan! Jesam li ja svaki dan pijan? Pa i jesam. Neka. A što da i ne
Čuješ, Miko, ja pijan,
Ha, ha, ha
Ja pijan, a sin bos
budem?
a moj Nikola bos. Kupi č u, moram kupitil Žena veli, da je bolestan, da
Miko, č uješ, Miko, ja sam ti svinja, ti si,
Ja pijan, a sin bos!
kašlje
Miko, svinja!
Ja pijan svaki dan, a sin bos
I suze obliše pijanog Jozu.
Daj
Baš ču mu kupiti
— Kupiću sutra, sutra ću mu kupiti
još jednul
Stevo Janjetovi ć.
Huhe y tiapo đ noj rrocnoeuqu
Bwbe na re HpHjareib Tepa 6arimom Hero varnom.
BHHO je ryba namer.
Ko MHOTO nHje no rnaBH ce 6Hje.
HeMa re namem KOjy Hehe BHHO 3anynerm.
0,11 palmje Kyha nonnatcyje.
OraH) orffly njmnaje KO neum Bkma Aaje.
I1pHje hem ocnenHrH nHjyhm Hero xmro HHjyhm.
113BLU.110 my BHHL(e y mme.
BHHO He mytm Hero 6yvH.
)KeHa mijamma rorona 6nyAHHga.
IIHKor HHhe He onamerm.
IlmjaH v0,13eK Kpmxy 6paT.
Pylca iroja vecro va ► y HpHxaaha, Hpno vecro H npocH.
Ko rpno IcHacH 3y6e cyum.
Hecra BHHB, Hecra »HpHjarerba«.
HH wnpe6ery 306H, HH nerery palmje.
JenHa imrpa nnaha necer.
Illro Ko BHIlle ne je, BHUle xenHH.
Ko je y mijaHcrEty, raj je y cymafficr8y.
Y nmjamme Hema y3„zamme.
13Hme je IbHX 3aluiana vama Hero ca6Jba.
Ko BHHO Hevepa Hony pyva.
18
XPAHJbHBOCT OIIOJHHX IIHTiA
H
EKAI:k CE MHCJIHJI0 H seposano ,a,a cy >xecToxa nFtha Bpno
xpaH.ibmsa 36or Tora IUTO canpnce anxoxon. H naHac ce gecTo
mo*e LlyTH KaK0 Ce jOIII yBeK TBpAH ,aa y BHHy H imsy Hma
npastix xpalubHsux TsapH xoje cy xopticHe 3a Hame Teno jep
ra xpene H cHa*e. J:(a BHAHMO je ati TO HcTmia.
HaLUe Tell0 ce CaCTOjH H3 pa31114X TsapH: O K O C H H U. e, KOCTHj y,
meca H x o*e. OCHM Tora Hma y Fbemy xpsHH *H s a g a. Teno Tpe6a
xpaHe. 3anaha xpaHe je y npsom peny na lisrpanH Teno. i_leua pacTy
H3 naHa y naH, a TO He 6H morno 611TH 6e3 xpaHe. Teno ce CBaKOW-leBHO
Tpomm y pany HCTO oltaxo xao UITO ce Tp0IIIII H Hawe oneno. Flpema TOMe
je npyra 3anaha xpaHe na Teno noTnomance Ft ,aa ra cagysa y no6pom
cTaFby. Kao UITO MH 3axprwmo Hame o,zteno xan ce no,aepe H HCTp0U114,
Taxo ce6H nomance H Hame Teno c xpaHOM. OCHM Tora xpaHa my Aaje H
TOIMOTy.
MI1 Tpe6aMO pa3He xpalubmse TsapH. CnomeHyhemo camo xne6,
macno, mnexo, xpomnup, meco, sohe, nosphe. Morao 6H xo HOMHCJIHTH ,aa
cy TO cacsHm pa3nu4ia xpawbusa cpeAcTsa. Ant4 y FbIlMa 3anpaso Hana3HMO camo ILleCT OCHOBHHX TsapH: 6en a Hges Ft Ft e, MaCT H, y r JI3 HKoxuApaTe (cxpo6 H wehep), so,zxe, pa3Hmx C 0 JI H H T. 3B.
nonyHcxe xpalubmse TsapH B H T a M H H e.
Bony Tpe6aMo 3a *HBOT Ha csalm HauFm, jep ce rOTOBO nse TpehHHe
Hamera Tena cacToje H3 sone.. BoRa calwFbasa TpH geTspTHHe Hamtx
mmuHha, jenHy TpehHHy KOCTHjy, H rOTOBO LieTHpH neTHHe Hamera mosra.
MH CBaKOffileBHO H3nyttyjemo so,1:ty: H3nyuyjemo je Kp03 xoncy 3H0jeFbem, xao soneay napy xon ,zwcaFba, xao moxpahy npu moxpelby. Csa
ce Ta so,aa mopa HaKHaAHTH. MH nHjemo sony, a no6Hsamo je H y Hamem jeny. Mpwaso csence meco canpnw Ha np. OKO 76% so,ae, xoxoluje
jaje 74%, xpomnrip 76%, maexo 87,5%. Bo,ika je, naxne, jenaH 0,13, rnasmix
cacTasHux nenosa Hame xpaue.
,,UaJbe je sancaH cacTasHH neo HapotwTo 6enaHilesHH a. 0Ha ce
Hanam y xne6y, maexy, cHpy, mecy H y „apyrFtm XpaHJI)14BHM TsapHma.
0„a C o JI H xoje cy on Ba)KHOCTH 3a Hame Teno Tpe6a Aa cnomeHemo
conn *e .71 e3 a (rsoncba) Hxpe ti Fb a x a. Hame KOCTH, Ha np., cacToje
ce sehrtm Aenom H3 xpetunix COJIH. Cse Te conH, xao H 6enaHgesmie,
czynce yrnasHom H3rpantbx Hamer Tena.
Hcnia, H on 6enaH9es H H e HacTaje y Hamem Teny Heurro cHare
H TonnoTe, anH He y ,aoson,Hoj mepH. 3a o6as.rbaFbe atora pana H sa npo-
19
IZ
OZ
'90d10
arlEIOH
mmall3HPi Eqmu EKOLIO
a3 oxem omumis u101 E1 đ 9D £1,1
MOI3 đW OHO VEM `HEdX EIr
udem oxmai Mđ 9Oh
OH119
HdLNU 011 Tf OV-0€ đ 41EINIfeH fIDIEd E£ E
omlum
E£ 11 OF OMO 09Hll EE `Ti 05. €—€ ammgum yemett oviuquiru ONDIfINI E€
`EHI7adllE đ 9 tCTIđ If10U 11109HEWHEdX
-EIlll 0I1}13 H mof emmu `EHIUM đ hEHII
ET4HLI XHHFOLIO
ift'airiou
9OXFIcH
đ
E90 OMEM mians omiaq ulimo `amau
dllEH
OBIHILEIJEH
ONV
Vđ
41q£1.1 acuaqadOLLf
H uxarPz
đ LIŽSM3 E£ VEN
•HdEELL XII9HcliFIEdX XHIDI-IdOM đ 'ILE9134ITIEII
efmtixku'odu
EJO1 .109€
-OdUtt OHd đ NICLI đ ll HhEH£ ET4HU XHNOID đ}K XIDIEf
Ell đ r101EdIt •V1H £/(1MiC31 `dILLIWOdM `ERIAcIfIll
.
umi3Vad3 eamqrmedx
:muudu emo đ )
ammsodmj - itoxoxiru modio xoi3aw
ONED
'EHH9 H1JOHV đ d9 1. 09WICHEdX FOM đ H o gd0/30.1 IIH HIH9 WROWI
OH O.L `ENEHILhHICOM WHHIEHE đll ENH E1 đ (11 N OMEM •damam OWEJ
af
9149fIlEdX •11111311dON WOL•OXONVE WN,L
`(%1 đ MH91sEH)
ow3m9 EII 'ximrau oNHIf01
%66
E47K0d1 HVEd đ dLI Hdll aJ EV 0ElliChEd£H
hHMHW
mof NE1H9/0 af HHH9
xowatt
EH %gi Ito Nuim9if1
ć
mi.3omriadu
Coumcirmudx
fomw
- đ hHEIl đ9 eH E)
ev4haF wiudadu mdu `u-d a 9 d 1 AmiShud uwadu `xasif
gEIDEH 09Hll
rnof `uvoxomiru mla41usado1e3 gui3um ErOM EHHIČ II01 EHO H ELI 4 (EHEdX
EHhOID OEM awifir3 HIIEL110 HH3DLICH) E911ll lif'HIIEMHd9E(1) Hdll ILLN/V0dIl
.( 1%6, 9
HHV đ dOLID HX đ li H dH£90
EledVHX0MH4f1if •d1
, H q ag
PIE4f aJ VEN V 'aimaahHeing
OPIEJ EWH e9Hll lid1HIf
• đ MHEIFEH H
đ IfIOV ` đ F1H9 đ hHEIf đ9
OMO EITI/1 Chlh đ f • di 00£
X" H • V
eti af 01EHhEd£1.1
•E9HLI ifd1HIf j H11190V ON đWOW ENh đ f •4•11 00€ VO
•EHHEI II
•d1
OMO H
uludnxoxmciri/C •di 00
ERHll Jf4IE4fflEdI13
mdu afui.3um
EWIldE91 WHEIH9fHedX WHIlEdLI EH MEIH
9
đ4
HXHIŽOM đ hEIAla OHJEf WEH HFOM Ell/fhEd E9V HIH đ ZIOLID OWIED OPi
I4Hd0901
E409
N
EYE:Odi
HIJOHnd9
FO9Hcle
đ
EH OWI
DV90 •£L3 đ INI
-HEdX
•EIIIDV đ d3 ELIWIfHtIdX EH đ rIOLEdIt iff'EcIfILEIDI đ dll ET4ILLI El .4E9H9OV
ammuodm3 utt mi4u1314 ugadi amedi3 a..Lfdtt
oPimwedi
amudx
auudtre
Tlo
Afox
ipomu'ada ifLI/IclfHEdX iC110 OH1KHIf911d11 HH
•
dOLI 10,11EdM .I090 CH 4ag
ffEITI đ H ET4HLI exlouo OMEM OWHVII9 EcI ► đ q đ
%0y--0€ VO HHHhHICOM
‘%gg /meci-lox
•(i%LL ićyuW
H iffEcIffiedUlidll aJ XILI'ON
HECIfEH
'1:0XONIfe đ f 01 E `01M đlš mof f0c11
FOTH
LI1{EH Obl đ T4DH `HdE9I XHLIWItHedX X14.1/ ćdIt'
rC
đ 11311dOM
đ IfMEV ` đ I(09 %0L-09 EPIH fOcH
đ ) ME1114 •EIMIIH mE9
015111WEd1 OMV •HdE91
. 1110I'HMEd J
đ F OMEN
oiral armasoh
01M đ H ( aVos
%06-08 EWH
Č OHH9 V
ž1M11 đ 91,
'091J .li đ dJ
OH3lidOM OEM dH£90
meutrov aH
OMEMHH ay I đ gfElEdIr£ gh đ EfOh
E£ oH.La.Lm af OHO `EPIEHIlhHIČ OM 111~I gHll 0HhH90 aJ OIM H IfOXONVE
HMCdVE3 OIM EJOI .109€ •INON đ IfW e£ đ FEIDOE£ ON đ IfEV EV H EHEdX E9EL•3
e'V HIEEEN OPi đ WOW
ŽLIE,L3ED
amloa. uwadu
•uiroxox
allou3 ou ocum af
oirdu
`Mi đ Ir3OLIE1-1 •EINIEHHhHVON WHH•EHE đ H
EVIH
HIJEW • đ MHII Eltf U J. a
u
` đ IMUOLC
đ IfMEV `%5n-6`0 Lf914ll
CIA114 XH4-1 H đ liMEV
-ahHEIf đ 9 đ
4iEW
`%z`o
EN114 Ed đ I4 đ 111 ' đ m N
axmirmdulo
E 1 /f II ,LaU ENH
fl
e 1 /C U
H d 1 /fM đ IfYi
OWHEELTH HVOD VC) ' đ H H 9
`emalm VO 09/I9fIlEdX
/111 đ €1-1
đ 41EITI 09HII đ f elT OPMVH9 `./N đ IfINT tt 1,101-MhHIIOM
ifFIHhHll'ON ić 90 NII 011HV đ d0II31,4 • đ FiliEl đ hHEIfđ9
•%3S8
If E
EHIINEIH9 E
ENH
000•0L OISHHEdX đ dll EV HVION HFHTIEVJO14
Ve X
NE11191 Fe • '11130H
-MAVOdll PlO41MHIT01 EJ
119k1 OHHET OHIfOXONWE
đ ILLOWLIOI % /I '1112. 0 `DJEFID đ 9H4l•HedX
`01IhH90
udaqam
qau `deui
m9 aH đ (PKOdi đ 3
ugwodi miormu
OVEETKIEd đ dll
đ 1-1
'EVOXONIfe %03-0I H EPIEHHhHI•ON WHHIEHE đ H tC EHHNE1H9
A9MENHIL ME9 1-1Wd11ED đ H `HIIMEIDH 1j đ H 01113 OMEM `ErliNed
•OF1119 OHII0X0MIlE `0Hh1190
a3 awow
/fITI đ cLI rS EWH `HdEELL đ d9OV
NOI-I0 E3 đHH9 đ hHEIf đ 9
% • `0—€`0 ILECIfEH đJ
`aliog 14104:11111 J af OMEM
đ 9fE5
V
umiadu
‘0)11fW
•EHEdX ell3d9£H đ P(01
`mdesI xmumgrmudx xmdgotr ai3du
DED HWdVED `a•ev
eif 4 %g`g-5`€ edaqam `%€`{r—L'z ifmairvi tt upw HIJEW
•HIJON đ MEI4 ue oplugadl XWI-1 !%0`I-9‘0 oxo upim FuroD •%g`€ omma3
-odu /Cmiacm tC ENH `EH9 đ d1011 OME1 OIJH ar WEH CrOM ` đHHEI đ hHEIC đ 9
`aVog %g‘L8 HMCCIVE3 ON đ IfW
'OPIE90d1 ONEME93 đ fOM lidE91 đ HO
010HW H MO(' 01
,
•IJOHVđ dll EIIIITHEdX
E9OXWII
If
đ !' 1CIDIEN ONHVII9 EV `BWHI4HII WHM013 đ* INLIM đ H E3 `0 N đ
HIHV đ dOLIDH OINI đ g Vej
owmuad `umudx xmfmmhmgofum
•amedx emoirali XIIH9E13ED XIIWEIDO đ cHESET4IIIHdONJH ,,CMCEP101.1 HHO
daf `Eltđ1 i đ ITIEH đ c1-1El'HII£Ed OHIfH9Edll E£ ougadlou 01I'VOXILO2H HHCCIX
`iNdgou
Mr3uvi `uvimfur `ić MDLVI 110H3 đ dll
0913311dU af ouoxmq4
if 1409 PI đ W đ 93
DEEIteH `gmHed 0/1131 Ć HDITIOLID gON `H H H 151
H
•IDEN EdE913 E90dM3
V101 TIO evišo đ D eTf ELI `INT090dX) airmu/r 41^10,LHW đ 901 đ 41119J 03 EV •dll EH
IIHVg đ IfX đ HOV ić .10111
01E11£00 • đ H đ Pie£
af
u 1 e d VHXONH
XHHO £11
muo -(daam N godx3)
H HIJEN :axedx el1011 đ V XHHEIEIJED
4H đ 4011£H
đ JE11) dOLICH NHHEIf1 audn 0If đ i đ lOWL101 đ H9 đ d1OLI đ
KAD SE OD PI Ć A RASTREZNIŠ
G
LE, KAKO JE SADA svugde mirno ! ... A gde su oni ju č erašnji junaci, da se i danas natpijaju, kalaše i bebu č u? No ćas
digli sve selo nad glavom ... bi č ovek rekao, nikada kraja
zru i junaštvu, a jutros ne možeš ni jednoga sre ćom da nadeš.
Pozavla č ili se u najskrovitije zakutke ... i sretni su ako pro đu na miru,
da ih niko ne dira. Još kad bi mogli prile ći, pa ceo dan prespavati, bili
bi najsretniji.
Nego, je li brale da to nekako ne ide, iako te je no ć ašnja terevenka
jako utrudila? ... Vidim ja da ti se baš nikako ne da zaspati, iako si
»mrtav-sanjiv.« Pa baš i kad te za jedan trenut san i savlada, odmah te
opet neka nelagoda i muka probudi ... ili te gone čudni neki snovi. Pa
šta da č iniš? ... Dosadno ti tako jednako »drmiti«, pa bi najposle i da
se digneš. Teško ti je, ali će, valjda, biti bolje ...
Jesi li se najposle nekako digao, trljaš podbuhle, mutne i zakrvavljene o č i duže nego obi čno, ma sve uzalud: nikako da ti se u glavi razvedri i razgali. O čni kapci teški kao da su od olova. Pa i kad ih jedva
jednom tromo digneš, nije bolje. Kudgod pogledaš, sve nešto sumorno,
namrgo đ eno, kiselo i jetko — baš kao da navalice ho će da te draži i
vreda ... Čini ti se da ti se neka zlobna avetinja popela vrh temena,
pa kap po kap najžeš ćih gorč ina celoga sveta cedi u krv i druge sokove,
— pa ti truje živce, srce i dušu. Zato se, valjda, ti svaki č as i nehotice
mašaš za č elo, ne bi li tu neman otuda kako odagnao. Ali se zaman muč iš: — ugnezdila se ona tamo kao da tu misli vekovati.
I za čudo: — u glavi ti je najneobi č nije. Čini ti se kao da
je dvojinom ve ć a nego što je ju č e bila. Pa nekako šuplja ... pusta ... I
tom prostranom šupljinom zuji i bruji kao u no ćašnjoj galami ... kljuca
i vrti kao u vetrenja či. Nit' možeš da misliš, nit . se jasno opominješ šta
je no ćas bilo ... Sve ti nerazgovetno, zamršeno, isprekidano. Tek posle,
kad se jedva jednom malo razbereš, pa dobro upneš, se ćaš se kao kroza
san ovog ili onog ... Ose ćaš, da ti »nešto nije najbolje« ... ali ne bi
umeo re ći šta ti je. Ne znaš jesi li loman i umoran; jesi li još dobre volje,
ili bi se svađao, tukao, veselio, plakao; jesi li se ve ć ispavao, ili bi valjalo da još prilegneš; jesi li još onako žedan, ili bi morao odmah povratiti č im bi samo jednu kap vina u usta uzeo; je li to jeza što te prolazi,
ili goriš u nekoj vatruštini? ... Jednom re či: ne znaš ništa drugo do to
da »ne valjaš sav« — od pete do glave i da bi se toga radi danas meajao i sa crnim ciganinom.
22
Ali opet nešto znaš. Eto vidiš da si negde glavu razbio i da ti je
oko modro kao č ivit, a ruka nameckana kao u avanu. Pa kao da si se
i inač e izgruvao si, valjda, negde onako razgrejan i razgoli ć en prozebao, kad te, eto, tekne č as na levoj, č as na desnoj strani; ili kad te,
eto, žacne č as u ruci, č as u nozi. A kao da ti je i želudac pokvaren! Eto
ti usta bljutava i kao bakar gorka; jezik odebljao i s prsta beo Eto
ti se svaki č as podrigne. Eto ti gori na ožici kao da si živu žeravicu gutao Eto te svega probijaju hladne graške znoja Eto ne znaš od
Ukratko: tako si stradao, da promuke i nevolje mesta da nadeš
as
kad
si
prvi
put
žestoka
pi ća okusio.
klinješ i onaj č
samo
I još bi se sve te muke i nevolje mogle nekako i podnositi
da nije drugog ne č eg, što je mnogo zamašnije!!
Reci mi, molim te, ima li koga me đ u vama, koji ne bi mirno podnosio još mnogo ve ć u telesnu nevolju, samo da mu je bar savest č ista
i mirna. Zar ti, pored sve te današnje muke, ne bi iz glasa pevao
samo da te bar kajanje ne tišti, da te ne mori s t i d i 1 i d a t e n e
mu č i strah od onoga što si no ć as u pijanstvu po č inio?
Kako ti je kad se setiš da si sino ć gajdašu i tamburašu banke na
č elo lepio; da si me đ u one bezobrazne cigane srebro i zlato raskošno
a danas nemaš da kupiš
bacao; da si deseticama cigarete palio
ne
možeš
da isplatiš neku posvome jedin č etu ni zimnje haljinice
dužicu rad koje ć e ti sutra vlast vola iz pluga ispre ći pa na doboš proAla bi ti baš mario što si nos nameckao, pa te sad boli i ruži,
dati?
— samo da te pred mla đ ima ne izdaje kakav si morao no ć as biti!
Ne bi se ti toliko vajkao, iako .si svoje najlepše haljine izbrljao, ubljuvao,
pocepao i tako upropastio da ih više ne možeš obu ć i — samo da te nisu
rane vodonoše videle kako se trešten-pijan u svom sopstvenom gadu
Ni po jada, iako su ti le đ a modra i vredovna — ali te boli
kaljužaš
i pe č e što te se ćaju da si se u pi ć u zakavžio i pobio baš sa svojim najda si se u onom besu zaboravio, na rodena oca
boljim prijateljem
Ne bojiš se
ruku digao, pa te susedi — brane ći starca — isprebijali
eš,
goriš,
kašlješ,
teško
dišeš
i sukrvicu
ć
ti što si, eto, prozebao, te drh
izbacuješ — samo da nisi to sebi navukao baš onda, kad si onako razdrljen i raspasan zaspao ispod prozora one devojke koju si mislio skorim zaprositi Ne žališ ti, iako si potrošio sav onaj novac što si uza
se nosio, — samo da nisi još osim toga č aše i ogledala u mehani lupao,
pa još i duga napravio ... I to bi još nakako pregoreo što si u ju č erašnjoj
terevenci kola polomio i konje satro, ali šta ć e biti od onoga deteta što
si ga tom prilikom pogazio? Nije baš velika šteta, iako si i ju č e i danas izdangubio, ali ko ć e ti od danas raditi kad si se ti ju č e izvrnuo i
23
ruku slomio?
Lasno je za to što si u besnilu sve po ku ći polupao
pokvario — iako je i to velika šteta — ali kako č eš pred sudom odgovarati što si iz obesti ili pizme, iz mržnje ili osvete susedu useve satro,
ograde porušio, mlado vo ć e polomio, krstine rasturio, gat (ustavu) otvorio ili baš i letinu zapalio? Pomiri ć eš se ti s tvojim kumom, iako si ga
napit napao i tako izružio da ga je do srca zabolelo — ali šta ćeš jadan,
kad »r a k i j a n e z n a š t a j e k a d i j a«, pa si isto tako i vlast grdio
vladara vre đ ao, na Boga hulio, pa se tako ozbiljno o zakon ogrešio?
Ne bi ti jama č no nikom ni spominjao da te je sino ć neko iz društva
stolicom po glavi udario, a kamo Ii bi sad radi »take malenkosti« lekara
tražio i mitio, — ali se bojiš da ć e onaj tebe sudu predati, jer si ti njega
nožem opasno ranio Zaboravi ć e ti žena što si je jutros, onako zlovoljan, pasji izrezilio i nemilostivo izbio, ali šta ćeš ti reći ako joj u brač nu
postelju uneseš onu polnu bolest koju si — može biti — sino ć zahvatio,
kad si napit kod one bludnice bio?
Mogao bih ti još dugo i dugo re đ ati takve slu č ajeve što se obi čno
dešavaju pijanu č oveku, ali zašto da duljim? Ve ć iz ono nekoliko primera možeš videti da je nesre ća u č asu gotova. Što nisi nikad ni u snu
snevao, to si pijan namislio pa i izvr'šio. Od č ega si se uvek stidio i grozio; na što si kao na pogano pljuvao: o to si se u nerazmišljenu trenutku
i sam okaljao. Č ega si se klonio kao kužne bolesti, na to si navalice sam
nasrnuo. Jedan jedini č asak nerasudna uživanja; jedan trenut sladosti;
jedan mah slabosti: — pa te je srušio s visine i ugasio u tebi onu božansku iskru što te deli od životinje — uzeo ti svest i razbor Malo
si tek pokliznuo,
si duboko pao; — ponizio si se ispod skota; postao
si od razumna, poštena i ugledna č oveka poganac, bestidnik, grešnik,
bludnik, paliku ća i ubica
A vredi li ta slast tako ogromnih žrtava?
Pa bar da to brzo mine i da se odmah zaboravi! Bar da se sve to
svrši jednim mahom, i to samo na onome koji je — ma i nesvesno —
zlo poč inio. Ali ne! Tome grehu nije kratko su đ enje; t o m z 1 u s e
č esto ne znaju granice, pa u tome i jeste sva strahota
n j e g o v a. Često, veoma č esto, kaje i ispašta ceo jedan vek čove
čji,
č itavo jedno koleno, što se za časak u č ini, i što jedan č ovek pogreši
Često, veoma č esto upropasti jedna jedina č aša vina, jedan frakli ć rakije, č itavu ku ć u odli č ne č eljadi. Zato
jeste cela istina da je »b o c a s t r a š n i s u d«. I, ko je imao prilike da
se izbliže upozna s ljudskim patnjama i nevoljama — kao mi lekari —
taj je na nju nailazio mnogo češ ć e nego što je ikada pomišljao. Zapitaj
samo za uzrok i po č etak mnogom zlu, tolikoj nesre ći i bedi, pa ćeš vrlo
često č uti kratak ali zna čajan odgovor; čuć eš da je poreklo »u pi ču«.
24
Te dve kobne re č i odjekuju i po našim krajevima veoma često, veoma
žalosno. Te dve kobne re či ispratiše sre ću iz mnogih naših domova, da
se ve ć nikad više u njih ne povrati.
Kao da ti još ne veruješ?! Ako je tako, obazri se oko sebe, pa ćeš
se odmah uveritil
Vidiš onog bledog, zamišljenog i tužnog čoveka? Svi oko njega veseli; svima je do pesme, a samo on uzdiše Bogat je; ima krasnu decu,
al' šta mu sve to vredi kad ga tišti greh i kajanje?
Jedared se samo u svom veku napio, ali je onako napit — m a t e r
u b i o. — Pogle onamo gde je ona odrpana, opala ku ća, puna gole
gladne dece! Sad je tamo nevolja i jad, a vidi se da je nekada bilo
druk čije. Doma ć ina ubio napit drug koji je sada na robiji, a jadna udovica ne može da se hrani i odazla brani. Ovaj bogalj ovde beše nekada
lep, zdrav i veseo momak, a gle ga sad! Kad se nekad prvi put opio,
pošao je onako pijan mrakom ku ći, srušio se s visoka mosta u kamenu
jarugu, pa se sav izlomio. Jadna ta deca, kako im je vrat iskrpljen,
kako im se na sve strane rane poizotvarale, te gnoje da im se od smrada
ne smeš približiti! Nevini stvorovi ispaštaju ono što im je otac zgrešio.
Pijan naišao nekada na neku nevaljalicu, oboleo od nje, pa preneo bolest i na svoju decu...
Veruješ li sad?!... Zar to nije grozno?!...
Prof. dr. Milan Jovanovi ć-Batut.
25
MRTVO SELO — UBILO GA VINO
Kyha na pacycpzuhy
A 6eAmma ona weHa msa,sa,
He 3na jaAna Kaxo Aa ce casaAa.
Kpo3 npo3ope my)xy OKOM xaste:
»XajAe xylw!« — AJH He nomaxe.
IloxywaBa, na H đqere maJbe,
ra 3oBe, as' OH nHje Aarbe.
Hanocsermy mra je Apyro 3Hasa?
Beh je ropxo — ropxo 3ansaxasa.
1,1 c Aetmuom xoja xse6a mury,
YnyTH ce lipa3HOM CBOM OrhSHIIITy.
Ha pacxpwhy Hajsmaibera nyra
Bernma je xyha noAHrHyra.
Ty, npeA fflome, 3acrapcyjy JbyAH,
BOJaH y3Aax xmAa ce H3 rpyAH,
Jep Beh norseA xaA ce 6aum HpBH
17par ce exAH ymprban OA KpB11.
Oxo Bpara syra >xeRa mnaAa,
BH,[111 joj ce KaKo JbyTO crpaAa.
Ha pylm joj Heanaaume maso,
3a cymy ce Apyro npHApmano.
Keues.om ce AoxBarHsa oxa,
17pHrHcsa je HeB0Jba ,ay60Ka.
Aox oHa cHportma nsatie,
ILIro mx 6eAa H HeBosza rsaue,
,[lomakum, — oua 6Hpraw 6aua,
Jep je Haj3aA OCT'0 6e3 HoBaua.
AJH HHje TO j011.1 611110 Aocra,
KaA 6Hpratuy OH ynopan ocra,
1311KHy 6HpTalll H maHAapmy 36opH:
»,,eđrt nHjaHor, oBora 3areopm!«
Y sarBopy c mmcsHma ce 6otm:
»Ox, xaxo hy caA Aecut npe,s o[m?«
11Hrahe ra: »r,Ife CH rara 6Ho?«
r,se je 6Ho? 1-bmx je cpamorHo.
A yHyrpH, y TOj xylw mra je?
Hexa rpaja, wro Betwo rpaje.
,4asexo je ry oA cBaKor mnpa...
Ty ce neBa... Ty my3Hxa cimpa.
Amma He BHAe ce rzaBe,
A
Koje Itecro 63,Ay H xpBaBe.
OryA H npar xpBaBor je rpara
To je xyha cBaxojera Bpara.
Jow ce AHtm He[mm xyha oBa,
HaA H3om rope BesHxa cy CJOBa,
Tama joj je Hme seno Aao,
TOM my Ha nyr HHKO HHje crao.
A IIITO ,sa my HeKO 6am H craje?
TaxBa xyha Bas,,sa norpe6Ha je?
H xa,sa ce thoj npliza3H 6.msce,
Crpauma cara H3Hyrpa ce Ansre.
CBaKH ziac ce y thy Hexo mme,
Hs' H3abe H3 Hiee na nocpHe.
Ha pacxpwhy Hajsamibera nyra
Besmca je xyha noAHrHyra.
Bpara ibeHa Bo,se Ha rpH crpaHe
cmprm paHe,
.1jo syAHHue H
1/1 Ao xyhe oxoBa H MpaKa,
TaMHHLje — »upHora 6yuaxa«.
JOBaH Y,aHaKH.
26
M
OJA DJECO! Najvolio bih da vam mogu pripovijedati o samim
lijepim, dobrim i milim stvarima. Vi ste malem, srce vam je
mekano, a duša čista i najbliža an đelima nebeskim. Grjehota
je mutiti taj vaš sveti i vedri mir. Zato bih ja volio govoriti
vam samo o raju i blagoslovu što ga je božja ruka prosula na ovaj svijet:
o ljubavi oca i majke, o bratskoj dobroti, o prijateljskoj odanosti, o cvije ću,
ptičicama i zvijezdama, o svemu što je lijepo, dobro i milo. Ali kraj dobra
ima na svijetu i dosta zla. Kraj mirisne ljubice na ći je katkad i smrada
koji svojim gadnim zadahom okuži sve uokolo. Da može, ljubica bi utekla
daleko u šumu i sakrila se u mjestu gdje je zrak čist i bistar. Ali ona se
ne može na ći, već mora prignuti glavicu i sred onoga gada tužno
čekati smrt.
Ima i dječice, krasne dje čice, pravih,
bijelih i čistih ljiljana, koji su često primorani da svoj život provode u blizini svakojakog blata i pogani. Ima, na žalost, djece čiji
su roditelji grdni pijanice. Muka je govoriti
o tome, ali tako je, moja dje čice. Zahvalite
Bogu što su vaši roditelji čestiti i plemeniti,
ali ne zaboravljajte da imate drugova i družica koji nemaju te sre će. Ti vaši nesretni
drugovi moraju dan na dan da gledaju kako
im roditelji piju, kako se psuju, grde, kako
kunu Boga i svece, kako se grizu, tuku i ubijaju. Ta bi djeca mogla doduše da pobjegnu,
jer nisu kao one nevoljne ljubice privezane
za jedno mjesto, — ali kuda da uteknu? Kamo? Iz jednog bi zla zapali u
gore. Zato nema druge, ve ć ostati pod ro đenim krovom i gušiti se u onom
zagušljivom zadahu vina, rakije i sli čnih otrovnih pića.
I jadni mali ljiljani ostanu i unapred u onom smradnom vonju koji
malo pomalo pada na njihove mekane listi će, i sve ih suši, dok ih sasvim
ne osuši, te oni uvenu, otpadnu ili satrunu• Nema više ljepote, nema mirisa, nema dobrote, ostalo je samo zlo. Još malo i ta će se djeca i sama
mašati za čašu, piće, opijati se, grdi če i psovaće onako kako su se naučila
od drugih, starijih.
Jadna djeca! Ubogi, uvenuli ljiljani.
27
Prije dvadeset i pet godina boravio sam u selu M. Svijet siromašan,
premda ima uokolo lijepih oranica, sva sila sočne zemlje kao stvorene za
voćnjake i vinograde, pa prostranih šuma, livada i pašnjaka. Svega Bog
dao, ali ljudi kao da ne mare. Sve zapušteno, neizorano, neobrezano.
Prava pusta ledina! Ali su zato kr čme pune. I u svetak i u petak, po danu
i po noći. A žene kao sablasti bi se podve če došuljale u du ćan, izvadile
ispod pregače staklenicu i zatražile četvrt litre rakije. I na dušak bi je
ispile — a kad ne bi mogle same, dale bi djetetu, a dijete bi posrkalo i pitalo: Još! Jošl — a tako je to bilo u ku ćama i u krčmama — uz starije pili
bi mlađi i najmlađi Svi su pili, derali se, psovali, grdili se i tukli
*
Onomadne svratih u to selo. Pohodio sam ga prvi put poslije dvadeset i pet godina Dan je bio sjajan — prvo prolje će pokazalo svoje prvo
cvijeć e, prve ptice pjevale svoje prve pjesmice. Svako stablo, svaka gruda,
svaki list, svaka travka, sve se kupalo u zlatu toplog i blagog sunca.
Stigoh u selo. Mrtva tišina. Kraj prve kuće sio na kamenu vremešan
čovjek. Jedva ga prepoznah.
— Zdravo, Petre!
On ni rije či. Ni pogledao me nije, ve ć sve nekako tupo i suludo bulji
ispred sebe. Onda se dosjetih da je taj Petar bio veliki pijanac, pa je
sada šenuo umom.
Pođoh dalje, i opet se namjerim na dvojicu trojicu onakvih. Sastao
sam i desetak djece sve sama glupa i mrtva lica. Samo bi u nekim katkad
zaigrale o či, a tada bi se iz njih prosuo nekakav divlji, gotovo zlo činski
plamen.
Prepoznah neku ženu, pa ću joj:
— A gdje su, Jele, vaši ljudi?
— A šta ja znam? Neko u kr čmi, neko u postelji. Pritisla bolest, pa
U taj mah razda se iz bližnje ulice vriska i graja.
Ona pogleda, saže ramenima nehajno i re če:
— Ono vode žandari Mata Gaji ća u zatvor. Napio se pa probo
čovjeka...
Žena ode. I ja odoh. Na povratku doznah da se neki tu đinci spremaju
da kupe sva ona vidna zemljišta oko sela. Seljaci će prodati, propiti novac,
pa u prosjake. A s njim i njihova djeca.
Jadna djeca, jadno selo!
Prokleto vino!
Viktor Car-Emin.
28
B
TO PROKLETO PI Ć E
ILO JE TO PRED aneksiju Bosne. Novine su od dana u dan
donosile da se nešto krupno sprema. Nagovještavale su, ali nijesu
izričito govorile.
I mi smo u kaznenom zavodu predosje ćali da će se nešto
važno van naših zidina dogoditi.
Kažnjenici ne č itaju novine, pa ipak štošta znaju što se u svijetu
događa.
Znaju i više, jer njihova mašta svaku vijest koja spolja dolazi uvelić ava do nevjerojatnosti.
Kažnjenici su spo č etka šaputali, a poslije na glas govorili, da če biti
rata. U našim zavodima sve se uskomešalo kao u košnici.
Posred toga komešanja do đe zapovijest da njih 120 kažnjenika izađu
pred upravnika.
Dođoše. Među njima svi radi najtežih i najopasnijih zlo čina osuđeni,
i oni koji su bili rođ eni iz granice susjedne države.
Upravnik im proglasi zapovijest visoke vlade, da su premješteni u
drugi kazneni zavod, u Lepoglavu, i da se smjesta imaju spremiti na put.
Problijediše.
Postavili su ih u redove sve dva i dva. Duga č ki zavodski hodnik
ispunio se surim kažnjenič kim odijelom.
Izađ oše oružnici, njih mnogo, vrlo mnogo. Povezaše ih lancima dva i
dva, a kroz sredinu provukoše dug. ač ak lanac koji je vezivao preko 60 pari.
Dužinom hodnika razmjestiše se oružnici. Uz zid se pritisli zavodski
činovnici, bijeli kao zid i nijemi pred ovako nevi đenim prizorom.
Svaki kažnjenik drži u slobodnoj ruci zavežljaj. Svaki tre ći, četvrti
na prstu vezane ruke uramljenu ikonicu. O či im pune suza.
Pristupao sam jednom po jednom. Jadali mi se što odlaze u nepoznat
svijet. Ovdje iako smo zatvoreni, ali na ro đenoj smo grudi. Osje ćaj da
smo nedaleko od svojih, olakšao nam je sudbinu. A sad?
Tješio sam ih, a rije č mi u grlu zapadala. Bolio me rastanak sa tim
ljudima, ne kažnjenicima, sa tom djecom mojom duhovnom, sa mojim jadnim parohijanima.
— Oč e, metnuć u ovo na zid, — govorio je jedan, pokazuju ći mi
ikonicu, — pa ć u misliti da sam kod svoje ku če.
— Oh, oh Bože moj, da nije bilo onog prokletog pi ć a
ne bih ja ovamo došao, a još manje bih išao u tu đi svijet, — jadao se drugi.
29
— Da, da p r o k 1 e t o p i č e, potvrdiše njih nekoliko obližnjih, svijesni da je i njih prokleto pić e ovamo dovelo i da ih sada u neznani kraj
prati.
— Pozor! — za ču se komanda.
— Ljudi, — progovori najstariji oružni č ki stražmeštar, — koji samo
pokuša da bježi, dobić e kuglu.
Da potvrdi svoje rije či, komandova:
— Puniti, punil
Škljoc, škljoc, škljoc...
Prestadosmo disati! Pogled naš se uko či, strah je kao struja prošao
cijelo tijelo naše.
Vrata se otvoriše, povorka se krenu i zamalo
—
slika iščezne.
Vladimir
YMPO MA,TIH CTOJAH
C
B1,1 CMO rA Y CEJIY jaKo Bwheini. Bilo je ma.nen, a nameTari.
CBaKome je paAo mnao, rirtKora ce mije 6ojao, KaKo ce TO Ko,n,
Ajene gecTo Briha. Po1mTe.7bH ce rbrime tiecTo HOHOCHJIH, Hapo1114TO fberosa majKa, Koja je yarijex c Bearumm norlocom cnomBrba.71a cBora ma.nor CTojaHa.
JeAliora Aana y.neTB memi cTprma CTojaHoBa, na he:
— Focnom4Be, 3a6ora ,a,o1514Te, yMpe Ham ma.7m CTOjaH.
Ja OCTaBHM cas HOCa0 H rOTOBO TptlehH 3a THJIH IlaC CTHrHeM y Kyhy.
CTojaBoBa maTH npemija.na ce o,Lx n.naga Hajx rbemirim TBje.nom cBora
AjeTeTa H Haprme. MaJm .nem4 aa KpeBeTy 6e3 csHjecTri, ne oAaBajyhri
6aLLI HHKaKBHX 3HaKOBa )KHBOTa.
Flor.neixam ArtjeTe H ripil TOM OCjeTHX 3aAax. pamije. Brio cam Ha
tmery. Y cycje.,rxcTBy nex,na ce paicHja, na nrijariN .7by,411
./Aa.nri AjeTeTy Bpyhe paxmje.
MaJIH CTOiaH HHie Aomao K cBujecTB.
Urije.no je ce.no TyroBa,no, xprimm npormemi, a 14 Aariac y ce.ny nrdy
palmjy Kao ri npHje. Pamija y6xja.
,Ilp. Am,lipHja Illramnap.
30
Y cycjeacmey nefula ce pamuja, na nujaHe ibyau acum ajememy epyhe parcuje
Z£
01411SeW017 `tćclf đ fliđH
oxv •%8 .1.3af O.L
HH đ 41Hh011 /f3 11[031 EHHhOWE vg 01.111f0d9Hd11 BWHEIO
`ENWHHEIONI đE13 WH.hfd1i WHHEed 11 eNeEle1r3 WHIl đ EOldh
a3 HUIBHE
`ahupata3 HiluVad3
`eVi1111 đ EID WHNHWđ E1 O eqe.10)1" EHHhOWE f0d9
đ qrafttau PIHDO
•ićYtaflid3
1.3đ f O.L
Ege.1011 EHHhOWE
fodg đ 3 1141ePifeH '14091111 H WOHHE1 `NOFHMed 11h đ f111t Iđ110 011FIEdeH đ3 HfON
`mucraft,aHou HEeirov Nocu•af'u'aiš us !EHHhOWE XHEI3 UH11,1
-dELLđ h đ H OWEN `UHHhOWe DMHEIfeH E4E.1011
plograf/tan
•%6 xu,Lau `%0I musulelph `%6
mucrafttanou
`%vz kleafIran tt E`EHNhOIfE
*eHl-lhOWe an4Equx HH11h011 1111H1,41rđ3 tt
đHETI
EwadU
`%gi medo,Lf `%m
đ3 01410,1
%0I 11H1lh011 đ3 .1.09/C3
EH đNf0d9 OHBV0W đ r9 Yien iffEBNOLI HHhOWE EH
a3 afON
a3 Xl4fON
egliu EIHWI1 HB3e)11/£
•Hdđ fINI rOcHEN OJOHN
ahHJ,/ /ged)1
`afiimud
)101r `e111411 H EHHEI
`i(8,1,311EfH11
0.1.11GeW.1011 )10dE
k41B911)11/C
woHdafwomadu
f0113 /I'e14,1H 11.1.30Hli đdo17tfm UH1.0d11 HH11h
achigueed umfodg a3 X1190 EH
.9409 igudm :111.3HCF1-11.1
%65 e
`HI3OHEgHd,L
%117 ma.3oHliadonćq 811•0d11 aHl3hOVE đ We1,30 H aq.rflidED130
'a4IC1101f143 !Ell3HBF1111 %Lg `HIDOHEgHd.I. tt %)€£ đVđ9ČE0 đ 113đ Wđ 4 a)1111 đ1
!ifELL3Hef1111
%€L, B `H.L3oHeafxd1
%L3 0111.31-19 :/€1,1.3Hef111.1
%gg
e `ifcHUID woHEafild,t tt %g£ HHHBOHe9
OWHHHh011 0111,3dOW
-011E H IIHHhOWE Htreedll E11 . :e1111H đ 4HHh
"ić81,31-lefH11 tt %017 e `11130HEgHdl
',C81311ef1111
%gg
EHHhOWE XHEIBBEIN
Sgg HH141/0.1 f0d0.1feH ti Hm4godatidax H H11309 a3
alM1101, uluadu •%gv amil:toJ •606I `%Lv axH11o1 . 806 I `%3g aHHY/'0...1
"L06I `%gg aH1,11/0.1 • 9061 `%g aHmio..1 •2061 `%817 °H 11110,1 "V061
` %6V
aluntod .£06 I :
đHHhOWE đ E10 *BH11hOWE XHEIeildX VON
HH11110He9
13H14h011
*BcHBEIOVH3 H EEML3d0Plif `e9fH3BH JOHBef `Bk/
- đ4ee0 XHH3 đ Itđ f,L XHNm đ L`EflE.LJHgif BVHO `egeEhl amHB f EH 11H1190.1 đ1IdđX H
11H309 :131,JOH1lđ dOnfq E111,10d11 ellI3h0Ire H Bee,L3dOK `EEIe.L31191f eU `eqed)1
xmmrnal đIIIHElfeH ecHHhOLI a3 HH11901189
•%17£ aqudx Hnd ‘%gi avagrEo amairop, amnial utzsd `%g ue,L3fogif pru'ud
`%17 eui3doN Htted `%€ e41e8OW113 141ted `%0 17 EcIfIlDBH UJOHElef 1111ed 011 đq
-if30 arnefug X11110 12'0 'eNHFI đ cHWe>1 gvig XHH đ (A30 6061 đ 1114110.1 01r gggi
am4Voi rl0 PMHHaE 111111HOHHEUM tt af oltmg mmuoiatidax H mH3og
•%tz agedx
`%93
allacceo aH3altafa, ammal FIVed `%gi es.L3fogiS wited `%9 us,L3dolviC Hved `%g
e4IBBOWH3 1411'ed `%6 E9W133UH BJOHElef Nl1Ed OH đqić30 arnufpig XPIcH VC)
11WHEled113 141111H4 đ d3 đ11 HEIO
đ f011 XHHO 11.0 e4COIHHedX H urirIo
Eag 0e130 HVehOdH3 f0d9 idHau omanti af MOf •14c1f0El đll H 111t đ fH9 r0113 đ Ir
H
đs1H,Ide£11 `'011e1.0 Eag aliaftt 06€3. amiCx 17.0)1 /f3 11WHE1
-E130 1411HIlđ 9-DREN H110 ' đ111111Ne.1. đH1412.0.1 vgg£ ell pmagif3o OH11)1/f 4Xe!'
-H9 11fON ENHH đ 41)11B)1 €gg ousehodu đIIHVO.1 HELL Yto ićmol af HO
14,1111Be `elfacireo XHHJaIfaf L
*/(E1I3Hef'HI1 A FOE13 )10de
-amuo af
CHHhOWE fodg 13)1H1f0• ETI Beef011
111fH I'ehiCW3 HENHHE11 011123 01, HW đ f Hd đ faif 03 BV ` đ 9He11111 OBO
eflehOd1.1 e'12' OEN/t11011 H `oricedaxaclu
ogedu ,LenriCEad af E.I
Hdi sJaf Os `ellHd01,3auniaLl amol1
-g .L3 ,/ •HWEVed1.3 BELL3HBfHLI H1ŽEd HHO /fILIH11 đ3 erf ` đ EIOEOU
XH graleHaud •aHmlioi 1;, 11'0113H eylvelm • đ3đlieffli HWONM tt a f ormg
-Hd11 aHHidssah
»•E mi01
`14 O H H
eao el111 3BH H a f ONEJ. H ` đ Ved 0.1.111 felle aH
fufNuoa3
/q.[•« : dosoitro HN.LBEIN H HEd9 af ougorj
0111B3 HHhOWE UH U111111 feT1H.Lž ć a f HeEeN3H HHHE10.1DTId đX H HH309
%-17
Aaw
.
-110.114d11 E
XIIHE,f1411
`9.60
ehHHef1311 XHHEI đ dl/ đ f OWH9 BW1111HefH11
%gg
%vv
XHH
e.1011110dBH EH
-
ecIMI đ f12..1 đ31CBM OH3ef `eHlih011e 414113
ić1111801f011 /ć feBecHHhED BELL3HHhOlte egefIchl EIf `e1111H đ cHHh e80
BELL3H9 d đ f `BEIBIt.1 xHS.LdW đ MHE1 đ 1.1/HO
•%st 14H1411011E9 tC e `%83 a3OHEli
rx/C•3 4f1ifc1V af mry •%gv aINTHUH
%Vg ee ONe3 e11,1311HhOIte 0110 đ 3OHEH HHHE10.1 đ/Idđ X H HH309
0EledLI tffett eS1311HhOWE UEleed)1 BEIO EIl
-d01,11 `allacreo
ITOW11 HHE đ 41 H BEOW KIOHHEI WeH HIf
HHhOWe đ f 01fHHHh01.1 HHHECOHB9
•iNuu
/ć11}1hO1le xOd£It HHEIBW1
aH
c•aleused af
'EEENOV 01:13
amatrafi.. ifinfičafti ifInžaf
'eHilhOWE 41383 ifIlHEIOW011
01411112•1111 BVHO `e1113119 H eELL3
HHHEIOHB9 tt OPI đdđ9B3
Ytem
feEl()
*X H H 3
0e11311EE `ommdsott
•aeoir
arundu aftt.I
acHeuevadu afos3
vom
OBOHH11 11,1,3HdOM H 11.1,30HWUE1 O EILL3dE11011301
ecIrđ.L11h af OexaZEE `,/q/filđ dlIBH HTIHH đ cl1WeN
HVeW141 0)10)1 HVHE1 el1 MtOMM
:vioVosou
•đlđ,1111 đ EIMEN H 1130H
e>11111 đ 4HWB)1 .101701e141 JOHT/ đ f
OHlđ f3011
WHEIO HWOMM fONIIIIHOHHEe>1
PzoVoJE mioxt'af a f vem
0e311141
OEITIOV `3BH VON
CHHhOWE )10dEsf 0e)1 OELL3HefHLI HIEBEhif0d1.1 OLL3 14BEIll đ f HFOM
SHIDONFIe it H W *(1):/ 111111110d,LHW
đ HOHHEe>1 cIr đ.LEHEIed
aceirou etf
1,1n1/11-13cHWV)1 1,11-13WD1,1113
'WO)1111 f)lhHHOHHEe>1
/(3 mmitžćTt BWEHOHHEe>1 wHm"
VHHhOlf£ )10dEA.
HfHH31(VEIFVH H Hadll
OELL3HWHII
so 3alobytuca sa ce 52% cBrix 3soluma II0 11HHH yriejxj e.iby, 6 .71 a rRaHe H spyre CBeTKOBHHe.
Pa3sor je Tome LiI TO ce Halu Hapos y MHOrHM KpajesHma He 3Ha Ha spyrm HatIHH II03a6aBHTH, He 3Ha
upyKuHje CBeTKOBaTH ;:kaH TOCIIOAFbH, Hero sa ce OIIHja H y nHjaricTBy y6Hja H ocaKahyje, sa yHHurTaBa
)KHBOT, 3,apass,e, TjesecHH H IIOJIHH HHTerpHTeT CBOra 6.nHscrbera.
3a oxpyr KparyjeBatuol y Cp6HjH KOFICTaTOBa0 je ,qp. ,1106p. Fep. 170noBmh, sa je Bruue o,a nonoBHHe nospeua HaHeceHo HeAje.ibom H npa3FIHKOM, Kas ce HajaHure nrije; 3aTHM noHeAjes,Kom, Ka,a cy MHOPH IIOTpa)KHJIH nxjaHxy HJIH cy os nHha mamypHH H HeypatiyHa)HBH. OHHX uaHa
Kas ce pasH, Kas ce Hajmaffle nHje aincoxonHo nHhe, 6poj nospes,a je
3HaTHo marbH. Mosce ce, uaKse, mHpHe uyine Ka3aTH:
Hesjes,a je saH rocnosfi, 11, asH Taj ce rocno,aHH
Koa BehnHe Jby,E(1,1 30Be nHhe.
F7ory6aH yTrinaj nHha Ha 3JIO4HH BHAIL ce H H3 trHrbenHue rsje ce
Aorabajy KpBaBa 3.10,1HHCTBa.
Y KplIMH HJIH 6JIH3y Kptime 25%, Ha yJIHILLI HJIH I4eCTH 28%, Ko,a Kyhe
H npes Kyhom 29%, y pasy Ha noiby 8%, y pasHominama 2%.
Yi y Cp6HjH je HajBehri 6poj nospesa y KpumH, KaBaHH H Ha yarnul.
HajBHure MpTBNX H KpBaBra raaBa 6rwa y Kptimx, 6JIH3y KpLIMe
H Ha yarnui Kas ce nHjaHHne Bpahajy KyhH, a Hajmarbe KO,IL nocsa, 6Ho
Taj nocao no.ibcKH HJIFI pasHoHritum.
b đl arocnoseH pas, a npoKseTo nHhe!
OBe Ham 6pojice soKa3yjy Heo6opHso, sa 6H Hame Ka3HHOHe 6Hze
Brnue Hero Hanosa npa3He Kas He ,6H 6Hao npoKseTor nHha, sa y rbrima
npeTexam HcnaulTa rpHjexe He H3pos .ThyscKora posa, Hero nouiTeHH Haur
CBIljeT Kora je Hecpenio ruihe cyHoBpaTHso y nponacT. OBaKaB ce Hecpenum, Kas ce OTpHje3HIL, 3rpawa Haa OHHM LUTO je y nrijaHcTBy ylrHHHo,
— asH je npexacHo.
Ka,a cam npHje HeKosruco ro,aHHa 6Ho y JlenorsaBH, nporoBopHo cam
y sBoprnuTy Ka3HHOHHIXe caKyrubeHHm Kam-beHruu4ma HeKOJIHKO pHjeti.
Flpesotmo caM FIM scHBHm pHjetulma aa je BehmHy FbHX soBeno y oBaj
MpTBH ,L(OM npoKseTo nHhe H yHFILLITHJI0 cpehy FbFIXOBy H FbHXOBHX MHJIHX
H AparFix KojH KyKajy 3a rbrima y onycTjesHm somoBrima. OHI4 nponsaKaule
,qp. JOCHTI WHJI0Blih.
34
Pred pijanicom
»Pusti ga — velite —; njega kazna će sti ći stroga,
Kazna zbog pi ć a teška: mamurluk i b' jeda ve ća«.
Pusti ga — i ja velim —; možda je za nj sre ća
To što mi zovemo kaznom samo s neznanja svoga.
Kukavno ovo stanje, ma da je kazna mu velja,
On joj se pijan ipak grohotom na oči smije —
Stid je izgubio davno, jer nikad trijezan nije,
Mejhansko prljavo ć oše hram je njegovih želja.
Gledajte o č i mu mutne bez izražaja i boje!
Kakav mu izgleda svijet? Praznina puna tmuše.
Na um mu zamagljen nikad ne pada žena i dijete.
Najve ć a kazna su njemu tih tužnih bi ća dvoje;
Otrovni vjetri b' jede od njega bježe i lete,
Nedužnu obitelj da mu razore i u prah sruše.
Teufik Fikret.
35
KAKO TA JE PAKFIJA YrPHJAJIA
B
HJAWE CYX KAO BAKAJIAP. Maao H.1111 mimano je pasHo no.rbcxe nocaose, aam je spao mHoro IIHO.
»T1 paxHja my je H3 OtiHjy Kanaaa.«
rosopHo cam my sa ce OKaHH Te Hecpenume (paKHje), Koja
ra H3 sana y saH TaK0 HemmocpsHo xapa.
HacmHjao ce TOMe H Ha CTO Hatuma »onpassasao« csoje pasHjaweibe, a H3mehy ocTaaor noy3,rxamo je TspsHo sa paKHja tiosjexa »rpHje«.
HeKe 3HMe oTHniao je HeKaKO npes HHKOJb-AaH y £kanmanHjy no
paKHjy 3a csoje KpCHO Hme.
Y TO BpHjeMe, a H mHoro npHje, HacTajy y raamotwoj OKOJIHQH
y*acHe mehase xoje tlysa tnie.
Hain »Bpano« 3aAmuio c xoffiHma y naaHHHH, mehasa 3anana ne
,a,a OKO OTBOpHTH, a 3HMa cTeraa sa TH 3y6H usoxohy.
WTa je morao Ham »6pano« LIHHHTH y TOM He3r0j(HOM noaommjy,
xas os 3Hme nyna H Apso H xameR?
»3arpHjesaTH ce« mytieHHnom.
H 3arpHjao ce je.
KOIBH H36acaLue npes 3opy npes xyhy, aam 6e3 rasse.
I-bera Hahowe cmp3HyTor y HaMeTy.
licamje MHrpoamh.
Mucnu u u3pelce 3Hamenumux Jby đ u
o anicoxonnum rruhuma
Ko je npam 1111130 Bapno 6mo je Hyra Hemagme. MOJIHO caM Bora Aa
yHHILITH caamy cfia ćpmmamHjy nmaa. LleCTO cam 11p0KJIHIba0 npaor nmeapa.
17paarHelbem HHBa ympomacrm ce TOJIHKO jemma, na 6m on rora caa Hemamma morna ›mmaerm.
flyrep.
11HBO npaBH iHyne rnylimm, JICHH61 1,1 Hecnoco ćmmm.
Bmamapm.
limacma mama je Henpmjarez reHmjy.
Xe6en.
0,m pammje moBem 0601111, 011 nmaa ornymaam.
.1IaHr.
36
Kaxo za ie paxuja ytpujaxa
•
DA LI ALKOHOL JA Č A I GRIJE?
K
OSTI NAŠEG TIJELA obavite su mesom. Meso se sastoji iz
pojedinih dijelova koji se zovu m i š i č i. Ovi su pri čvršćeni
na kosti, mogu da se stegnu i rastegnu i na taj na čin kosti
da približe i udalje jednu od druge.
Napinjanjem miši ć a dižemo teret, pružamo i sagibamo ruku, dižemo
nogu, hodamo. Snagu za rad dobivaju miši ć i od hrane što je donosi krv.
Hrana sagorijeva u našem tijelu spajaju ći se sa kiseonikom, a toplina
koja pri tome nastaje pretvara se u silu kretanja, isto onako kako to
biva kod stroja koji se stavlja u kretanje silom dobivenom sagorijevanjem ugljena.
Mišić ne može neprestano da se steže i rasteže, ve ć se poslije
izvjesnog vremena rada umori. Dva su glavna razloga zbog kojih nastupa umor:
1. Kad mišić radi suviše dugo i naporno, hrana u njemu brzo sagorijeva, te se pri tome nakupi dosta nepotrebnih i upotrijebljenih tvari,
kao i kod drveta što se nakupi pepela. Krv ne može te ostatke da
otplavi dok još miši ć radi, te tako dolazi uticajem tih ostataka do toga
da se miši ć umori.
2. Ako mišić radi mnogo, nema dovoljno hrane, te se umori zbog
nedovoljne ishrane.
Dugo se vremena mislilo da žestoka pi ća jačaju mišiće. Vrlo mnogi
ljudi još i danas piju pivo, vino i rakiju u čvrstom uvjerenju da time
jačaju svoju snagu. Me đutim, pokusi izvedeni u zadnje vrijeme dokazuju
jasno da se alkohol nikako ne može smatrati sredstvom koje je kadro
da pove ć a snagu tijela koje radi, kraj svega toga što on kao i svaka
druga hrana sagorijeva u našem tijelu proizvode ći pri tome izvjesnu
toplinu.
Za nepristrano posmatranje veli č ine rada koju može da izvrši jedan
č ovjek, pokazala se prikladnom jedna vrlo jednostavna sprava koja se
zove e r g o g r a f, a to zna či mjerilo rada. Gra đena je ovako: Preko
jedne učvrš ć ene koloture ide žica na kojoj visi uteg težak 4 kg. Spomoću
jedne ušice, koja je pri čvršć ena za drugi kraj žice, srednji prst ruke diže
uteg preko koloture. Osoba, sa kojom pravimo pokus, diže uteg svake
dvije sekunde, a jedna posebna sprava zabilježi visinu do koje je uteg
bio dignut. Obi č no osoba obavi dvaput pokus prije nego što dobije
alkohol. Iza odmora da joj se tri centilitra piva i sada se može vidjeti
da je obavljeni posao za polovinu manji nego prije dok nije dobila
alkohol.
38
Pri posmatranju miši ćnog rada na ergografu opazilo se da poslije
uzimanja malih koli čina alkohola miši ći nešto ja č e rade, ali da uskoro
nastupa slabljenje njihove snage. Broj dizaja bio je spo četka već i, a zatim
je naglo opadao. Kod većih količ ina alkohola nastupilo je odmah slabljenje snage. Uop ć e uzevši, radna snaga pod uticajem alkohola bila je
za 16-17% manja nego kad doti č ni nije uzimao alkohol.
Za prosuđ ivanje pitanja, da li tijelo koje radi može dobiti snage
uživanjem alkohola, od najve ć e su važnosti pokusi koje je izveo poznati
bečki naučenjak p r o f. D u r i g. On je kroz više nedjelja poduzimao
istu planinsku turu na jedno brdo u Švajcarskoj i to: jednom uzimaju ći
3-4 deci vina, a drugi put žive ć i strogo bez alkohola. Rezultat toga pokusa bio je taj, da je D u r i g b e z a 1 k o h o 1 a prešao odre đeni put
za 2 sata i 40 minuta, dok je poslije uživanja spomenute koli čine vina
trebao 3 sata i 5 minuta za svladavanje istog puta.
Poduzet je još čitav niz slič nih pokusa iz kojih nesumnjivo izlazi
da alkohol nije kadar da nas stvarno oja č a, ve ć naprotiv da smanji radnu sposobnost. Mislilo se jedno vrijeme da je alkohol u stanju da izmoreni miši ć potakne na življi rad i
da izvuč e još nešto snage iz njega. Ali se vidjelo da taj življi rad traje
vrlo kratko i da snaga iza toga popušta mnogo brže nego ina če. To je
i sasvim razumljivo, jer alkohol u tom slu čaju djeluje kao bi č, a ne kao
izvor snage. Osje ć aj umora prirodna je opomena za naše tijelo da treba
otpočinuti. Svako umjetno zabašurivanje toga osje ćaja škodi zdravlju.
Alkohol tjera miši će poput bi č a i onda kad su umorni, ali samo za
kratko vrijeme. Taj višak rada ide na ra č un zdravlja. Kakve posljedice
ostavlja alkohol ve ć u tome pogledu kod radnika koji vrše teške poslove, a koji, neobaviješteni, posižu za alkoholom u uvjerenju da će im
on dati snagu, nije teško zamisliti.
Kako dolazi do toga da naše tijelo tako r đavo iskoriš ćuje snagu
stvorenu sagorijevanjem alkohola? To nastaje otud što alkohol ošte ćuje
pravilan rad živ čanog sistema, zbog čega veza izme đu živaca i miši ća nije
onako tač na i brza kao što je ina če. Najve ća opasnost alkohola u ovom
pogledu je u tome što on, kraj svega toga što u stvari ne daje snagu,
izaziva ipak lažan osje ćaj pove ć ane snage kod onoga koji ga uživa. Ne
samo što smanjuje radnu sposobnost, ve ć upravo vara onoga koji ga uzima
u uvjerenju da će mu dati snage, prikazuju ći mu se kao prijatelj koji mu
dobro hoće i rad olakšava. Posljedica toga je, naravno, da jadna i prevarena žrtva sve češče zove svoga prijatelja u pomo ć i na taj način postepeno sebi sve više škodi.
39
Zanimljivo je da se i prakti č na iskustva s p o r t i s t a i p 1 a n i n a r a
slažu sa izloženim rezultatima nau čnog istraživanja. Od 241 motociklista,
koji su jednom upitani šta misle o alkoholu, izjasnilo se 202 protiv
alkohola. J. P. M u 11 e r, pisac poznate knjige »M o j s i s t e m« koji je
na najsavršeniji na č in razvijao svoje tijelo, smatra alkohol opasnim neprijateljem zdravlja.
Povoljan uticaj uzdržavanja od alkohola opažen je kod mnogih
sportskih priredaba. Tako su na pr. kod poznatih utrkivanja u maršu
za prvenstvo Njema č ke u Kielu 1907 trezvenjaci imali mnogo bolje rezultate
nego umjerenjact. Do cilja je stiglo od trezvenjaka 92%, a od netrezvenjaka
samo 46%. Izme đu 25 ,koji su prvi stigli na cilj, bilo je 16 trezvenjaka, a
samo 9 netrezvenjaka.
Slavni piloti već inom se potpuno uzdržavaju od alkohola. Poznati avijatičar I mmelmann bio je potpuni trezvenjak, a Lin db ergh je svoj
znameniti let iz Amerike u Evropu izvršio bez kapi alkohola.
Slična iskustva u pogledu uticaja alkohola stekli su i razli čiti
istraživa č i polarnih i tropskih krajeva. Prije nego što
č ujemo njihova mišljenja o alkoholu razmotri ćemo još jednu tvrdnju
koja se često čuje u ot>ič nom životu. Ra se o tom e da li alk ohol
grije?
Rekli smo već naprijed da alkohol u našem tijelu sagorijeva i pri
tome kao i sva druga hranljiva sredstva stvara toplinu. Kraj svega toga
on se ne može smatrati kao korisno sredstvo za ishranu, jer ne samo što
ne sadrži sve potrebne sastavne dijelove jedne zdrave hrane, ve ć svojim
otrovnim djelovanjem razvija čitav niz sporednih r đavth uticaja, što kod
druge obične hrane nije slu č aj. Uslijed svog otrovnog djelovanja u raznim
pravcima ne uživa on više glas jednog dobrog i zdravog sredstva za zagrijevanje. Doduše, on sagorijevanjem stvara toplinu, ali istovremeno širi
krvne žile na površini našeg tijela, u koži, i to zbog toga što opija živce
koji stežu krvne žile i koji se brinu da tijelo ne izgubi suviše topline.
Zdravo tijelo ima, maime, sposobnost da prema potrebama pojedinih
svojih dijelova udešava raspored topline koju je dobilo sagorijevanjem
pojedinih hranljtvt.h tvari. Č im se u unutrašnjosti tijela nakupi suviše
topline ili čim tijelo dođ e u jedan topal prostor, prošire se žile na površint kože 1 na taj na č in tijelo otpusti suvišnu toplinu. Ako tijelo nema
na raspoloženju dosta topline ili ako se nalazi u hladnom prostoru, onda
se krvne žile na površini tijela skupe i suze, čuvajući da se tijelo ne
ohladi. Otuda je č ovjek na hladno6i blijed, a u vru ćem prostoru crven i
zajapuren.
Uslijed toga što oduzima krvnim žilama na površini tijela sposobnost
stezanja, alkohol ih protiv njihove volje širi, kroz njih te če više krvi i
čovjek osjeća da mu je toplo. Taj osje ć aj topline na površini razlog je
zašto ljudi misle da alkohol grije i zašto su poklonici č aše uvjereni
da ih alkohol najbrže okrijepi i osnaži na hladno ć i. Zato u veselom društvu koje se zabavlja uz č ašicu vidimo sve sama crvena lica, a kod ljudi
koji stalno uživaju alkoholna pi ća to crvenilo ostaje trajno, naro čito na
nosu, jer krvne žile lica tokom vremena tako omlitave da ostanu stalno
u proširenom stanju. One mogu i da puknu uslijed raznih promjena koje
na njima izaziva alkohol, a izlivena krv stajanjem mijenja boju, te na pr.
nos postaje modar, žut, zelenkast, odebljan, zate č en i ružan.
Sve to ne bi bilo tako strašno, kad onaj osje ćaj pove čane topline koji
nastaje poslije uživanja alkohola, ne bi bio samo prividan i lažan i kad
zbog toga ne bi dolazilo do drugih raznih posljedica. Poslije ve ćih količina alkohola krvne žile na površini tijela toliko su opijene, da propuštaju više topline nego što treba. Na taj na čin tijelo izgubi znatno više
topline nego što je dobilo sagorijevanjem alkohola. Kad to znamo onda
nas ne će ništa iznenaditi kad čujemo ili u novinama pro čitamo, da se
kakav pijan čovjek negdje smrznuo. Pijan čovjek je kao jedna soba koja se
neprestano loži i zagrijeva, a prozori otvoreni, te sva toplina kroz njih
izvjetri. On ima osje ćaj kao da mu je toplo, a ne zna, jadan, da će mu iza
tc>ga postati hladno i da će cvokotati usprkos silnog alkohola što ga je
uzeo da bi se zagrijao.
Zar je onda čudo što ribari u sjevernim krajevima, istraživa či polarnth predjela i svi oni koji na hladno ći imaju da izvrše zna čajne tjelesne
napore, majuč i za to varljivo svojstvo alkohola, potpuno izbjegavaju
svako trošenje žestokih pi ća?!
Polame ekspedicije bile su, možda, najbolje prilike da se isproba kako
alkohol grije i jača. Većina uglednih istraživača sasvim je isključilo iz
upotrebe alkohol. N a n s e n, znameniti istraživa č polamth krajeva rekao
je poučen iskustvom: »Alkohol oduzima tijelu toplinu,
usporuje probavu i djeluje štetno na tjelesnu
s n a gu i p o d u z e t n i d u h.« Putujuči kroz tri godine, uz najve će
napore, kroz Griinland, Nansen je živio kroz čitavo vrijeme skoro sasvim
bez alkohola. P a y e r, isto tako znameniti putnik, nosio je alkohol u vrlo
malim količinama, a S h a k 1 e t o n, na svome putu na južni pol, sasvim
ga je isključio iz upotrebe.
Isti značaj ima uzdržavanje od alkohola i za putovanja u t r o p s k i m
krajevim a. ettav niz uglednih tropskih istraživa ča, kao E m i n-
40
41
paša, Stanley, Graf Goetzen, Roosvelt, odlu čno su se izjasnili protiv upotrebe alkohola u tropskim krajevima. I umjereno uzimanje
žestokih pi ća č ini, kako tvrde ugledni poznavaoci tih krajeva, da
Evropljani mnogo teže podnose tropsku klimu, nego kad žive potpuno
bez alkohola. I S v e n H e d i n, koji je u Tibetu izdržao nevjerojatne
napore, odlu č an je protivnik upotrebe alkohola baš zbog njegovih naprijed
izloženih svojstava.
Iskustva koja su stekli sportiste i putnici, a nauka svojim nepristranim istraživanjima objasnila, upoznata su i u v o j s k a m a cijelog svijeta.
U engleskoj vojsci opaženo je ve ć odavno da vojnici koji se potpuno
uzdržavaju od žestokih pi ć a podnose sve napore mnogo lakše nego oni
što piju, makar i u manjim koli č inama. Pazilo se kako marširaju trupe
kad im se ne da nikakvo opojno pi ć e i kako onda kad im se da kakvo
opojno pi ć e. I uvijek se u svim prilikama ustanovilo da su se vojnici
onda bolje držali kad nisu dobili pi ć a. Raznovrsna iskustva za vrijeme
mira i rata uvjerili su vojne starješine da alkohol slabi u znatnoj mjeri
vojnikovu izdržljivost i smanjuje op ć u sposobnost trupa.
Sva ta saznanja u č inila su da su skoro sve države u svojoj vojsci ili
znatno ogranič ile ili sasvim zabranile uživanje alkohola. Dok se prije
nekoliko decenija smatrala rakija kao nuždan sastavni dio vojni čke
hrane, danas je u ve ć ini kulturnih država zabranjena prodaja alkoholnih
pić a u vojnim kantinama. Loše posljedice, da ne kažemo tragi čne, videne
su za vrijeme svjetskog rata naro čito u njemač koj vojsci. Dok je njemačko Pravilo za ratnu sanitetsku službu još 1907 sadržavalo ove
adredbe: »Iskustvo u č i da trezveni vojnici najbolje
izdrže ratne napore... Alkoholna pi ć a mogu se
samo s najve ć im oprezom upotrijebiti, a na maršu
ih treba sasvim izbjegavati. Na hladno ć i uzimati
al kohol u svrhu zagrijevanja opasno je, jer je
njegovo djelovanje vrlo varljivo«..., dotle su te pametne odredbe za vrijeme svjetskog rata sasvim zaboravljene, te je alkohol davan u ogromnim koli č inama vojsci. Posljedice toga bile su više
nego užasne. Pripiti vojnici činili su najve ć e ispade u disciplinskom pogledu, odnos izme đ u vojnika i oficira osjetno se bio poremetio, a moral
trupa sve niže padao. Dešavalo se da su vojnici u pijanom stanju pucali
na svoje rođ ene trupe. Po izjavi maršala Foch- a, prilikom velikog
uzmaka njemač ke vojske poslije bitke na Marni 1914, na đene su stotine
njemač kih vojnika kako leže pijani po kr č mama i podrumima. Nijemci
sami istič u da su mnoge svoje ratne uspjehe morali da žrtvuju samo zato
što su u odlučnim trenucima trupe bile pijane.
42
Bivši njema čki car Wilhelm II. rekao je 1910 jednom prilikom:
»Prvi idu ć i rat dobi ć e onaj narod koji bude najmanje p i o a 1 k o h o 1.« Nije ni slutio na kakav če se način te njegove rije či
obistiniti. Jer, u velikom svjetskom ratu odnijeli su kona čnu pobjedu —
Amerikanci.
Kad uzmemo u obzir i naprijed izložena posmatranja i sva ova iskustva iz života, onda jasno vidimo kako je malo istine u onom još i danas
toliko raširenom uobraženju da je alkohol kadar da nas oja ča i ugrije.
Misli t izreke znamenitih ljudi o alkoholnim pi
ć ima
Tvrdim nakon sedmogodišnjeg iskustva: trezvenjak dobiva na intelektualnoj radnoj snazi, na fino ći i brzini shva ćanja, na bistrini i uravnoteženosti ose ćaja i raspoloženja, na sposobnosti uživanja i na sre ći života,
— i to čak i onda ako je pre toga bio umeren u uživanju alkoholnih pi ća.
Forel.
Svaki gutljaj rakije ukrade ti po jedan deo snage, pameti,
časti i zdravlja.
Batut.
Baš radnik koji svoju koru hleba snagom svojih miši ća zara đuje, satire
pićem najpouzdanije izvore te snage.
Kraepelin.
Ve ć dvadeset godina živim potpuno bez kapi žestokog pi ća. Mišljenja
sam da se najteži radovi i najve ći napori mogu izdržati bez alkohola.
Livingstone.
Kao športaš sam trezvenjak, kao socijalista mrzim vino,
tog najgoreg
neprijatelja radni čkog vaspitanja.
Leonida Bissolatti.
Alkohol je opaka varalica siromaha
to mu je prijatelj.
čovjeka, i ko ga od njega odvra ća,
A. Bauer.
43
KO JE KPI4B ?
I.
A3POBAHOM 11 BJIATHOM LIECTETHHOM cTyna Fajnua MHTposHh, ceJbaK o21 je,nHo tieTpeAecer roAHHa, H Tjepa npeix co6om mpulaBo H HaKocTpyuieHo npace. Fine TaKo Fajmna 6ocoHor
y 6.nanim H KpaTKHm rahaMa, a Ha pameHHma my cTapa sojiitiKa Ra6amma. PaultlynaHy Kocy je,nsa npHKpHo cTap meump. IlpesanHo
je seh neTHaecT KffinomeTapa, a Hma joui neT 110 TprosHun- a rAje he cyTpa
na npoAa TO csoje npace. LiHjenum ce [1YTM HHje HH C KHM
cacTao, a HHje
HH 110MHCJIHO HI1 Ha 1UTO Apyro, Hero camo na he npo.naTH npace,
OTKylIFITH
CO Fi non.nahaTH HeKaKse Ayrose IIITO FIX Tjepa o,n Fbera onhHHa. To FICTO
npace 3anaHjeFma my je onhHHa 3a 11yr, HO OH ce HaAa na he ra cam
6wbe npo,AaTH, na je eTo 113 csor cena yTeKao c npaceTom nonpHqauHma.
TjepajyhH npace 6Ho je HenpecTaHo y cTpaxy He he ..ini ce rnje cpecTH
C KaKBHM 011hHHCKIIM cay>K6eHHKom.
— BH oHe xane, MHCJIH
Fajmua MHTpOBHh, H3je,ne, na Aa je npace
KOJIHK B6, a Kamo JIH He 6H osy mp.ny! ETO npor.nacHo
3aKylIHHK cajamHHHe Ra he cyrpa HarpHyTH cTpaHH Tprosum, na he cyTpa 6HTH KOtleT
cKyruba Hero 1nTO je ApyKqe npacehe meco. — TaKO CMILUIJba0 rajHUIa,
na je o,anytmo .ua he npace 3auFfjeHHTH ,neceT (f)OpHHTH Fl nycTFITH ra
Haj3an Ha ce,nam. — HHjecam 6aLu Ha no6HTRy, mHc.nHo Fajmua, jep Kana
npopagyHam LUTO je noje.no, .nobe meHe cKyrube; a KOJIHKO 6H KOpHCTH
3aBprao y Kyhm ,na tiosjeK He mopa npo,EtaTH! AJIH, IIITO heui ,ne! Hymma
3aKoH mHjeFba, — H Fajmua rubyuHe Ha moKpy H 6naTHy 3em.iby, no KOjOj
je 60cHm Horama ra3Ho Beh 6J1H3y ixsaAeceT KHAomeTapa; a OH)Ia, HH
cam He 3HajyhH 3auTo, noraena y myTHo jecefficKo xe6o, H yanaxHy.
FIpace cnjewano H Hehe Aa H,ne. 3aTo y3eo rajHula HhIF npejx 1-1,11M,
Te
6H my Ao6aulfflao KomaAHh KyKypy3Ha Kpyxa LUTO ra je nOHHO AaHac H
cyTpa ce6H 3a o6poK. 11(ao my 6H.no Kpyxa, anH IIITO he! FIpace He 3Ha
,.uTo je Hy*.na, a oH he 6H.no KaKo HcTpajaTH, ,aoK ra He npo,na H He Aotiena ce HoBana.
HohHo FajHuia y3 npace y nojaTH HeKaKBa cubaKa y TOM MjecTy
r.nje je Hmao Aa npojia npace. FIyerHo ra ceJbaK H3 mHnocpba Ha HohHurre,
H jOUI my ,nao yseve KyxaHa KpomnHpa ,na ce Haje,ne. FIpeKo Hohm oi1Hrao FajFnua jeAHy AacKy o,n orpa,ne, 3a Kojom je 6Ho cnpewbeH ceJbaKOB KyKypy3, na H3ByKa0 o,nmax c Betlepa AeceT KyKypy3Flx KJIHII0Ba,
H pyaHo rOTOBO nHjeny Hoh KyKypy3, a npace He npecTajano xpcKaTH.
YjyTpo, 30pom HaTpnao joui KyKypy3a y 6.naTHy naaTHeHy Top6y IIITO
my smcje.na npeKo pameHa, na Qae H3 ,I1B0p11111Ta jOU1 npHje Hero je HKO
p
44
yeTao H OCTaBH KyKypy3He oKnacKe oH,rde rAje je py.nHo KyKypy3. Ha
cajmmuTy ce c.nerno cHna *HBHHe H rajHUIH ce qHHH.710 Aa je Fberoaa H
,RocTa Ae6ena H AocTa Benima. rnejkao oKo ce6e IIITO ApyrH caHjeT FnuTe
3a csojy *HBHIly, na my ce 14HHHZ0 ,r(a, he OH ,naTH cBojy HC110,LI uHjeHe,
aKo jy Aa„r.ce KaKo je flYTM oAnytwo. TybHM Tprolnulma HHje 6Hno c jyTpa
HN Tpara, na 6xna cza6a uiljeHa, a KaKO je 6Hno mHoro HaTjepaHo, mano
KO H nponao. FIpouma HeKaKBa *eHa Kpaj Fajmue, ycTaBH.na ce H ynH-
Tana LUTO Hurre, a Kau, tlyna ,aa Tpa*H nyH AeceTaK, OTHLUJIa Aa Fulje
peK.na HH pHjeti. — X0I1H 6a6o, aKo hem K spary! — npompcH FajHula
H cse geKa Ha Tybe Tprosue KOjH he KynosaTH cse c pe,na. AJ1H THX HHje
6Fmo. Beh 6H.no H nomie, a KoA Fajmne ce HHKO HH yCTaBHO HHje, Hero
CBaK0 cw,max OTHAH, IIHM 6H 3amy0 LudeHy. Y TO npobe Kpaj Fbera HeKH
Fberos cyceJbaHHH Tos,opHHa.
- IllTo 6Fix — se.nit rajHula — HcKao 3a oso npace?
— HUITH — BeJIH my Taj ToAopHHa — mecT cl:lopHHTH, na Aaj 3a
nemy, aKo TH KO 6y,/{e XTHO AaTH.
45
— KaKBy nemy, Ha oqHma TH H3ropje.na!
— E Aa , xoheui Ba.ib,aa .asHje! — pette To,aopima. — ,1:(a IIITO BaJba,
He 6H TO BIDKJbe HH npo,aaBao.
— FIpaBo Benum! — peqe oHa 6a6a IIITO je npBa yrurra.na 3a imjeHy,
a ca,a ce Beh H no TpehH nyT npHmaK.na Aa yr4Ta 3a HHjeity, cHe y Ha,aH
Aa he ce FajHuta onameTHTH H yAapHTH ma.no HH>Ke. N o,ae 6a6a c
THM
Fberowim cyceJbaHom To,aopHHom y pa3roBopy, H cse ce oxpehe Ha FajHuty H Ha Fberoso npace, na mx cTpH>Ke oqHma, Kao Aa xohe ypehH
Fbera
H Fberorso npace. 0,a Tor ce qaca HHKO H
He ycTaBFI Ko,a FajHwe. Fajtiwa
ce HHje JbyTHO, Hero je camo MHCJIHO ,aa je oBaj To,aopHHa KpuB
LUTO
OH, eTO, He npo,aa,ae npaceTa. lipouhno Beh oAasHa H no,rwe, Hapokt ce
pa3H.na3Ho, a rajmna CTOjH y3 npace H pyax noma,no KyKypy3 ILITO ra
je npeKO Hohu yKpaO. 02t.nytmo Haj3a,a ,aa he AaTH npace noutTo noTo,
camo .aa ra TOJIHKH rtyT He Tjepa HaTpar, a 6ojao ce ,aa he ra KO o,[t
onhHHe ona3HTH C npaceToM, na he 6HTH o,arosopaH. na IIITO
je oznytmo,
TO H rumH: npo,aao npace 3a TpH cpopFurre
H n15. TypHo ra, a ,rta my HH
qaca HHje 6H.no >Kao.
TaKo je, mHc,nH ou, Bpa>Kje, na HeKa HAe. TypH HOBaa y Kouty.7by,
cTexce npa3aH Tp6yx HeKaKBom y3Finom jatte OKO naca .rta He 6H H3ry6Ho
Howte, H maKHy jeAsa Hore Koje cy My 6H.ne QapseHH.ne o,a cTajalba H
o,a B.na*He jeceucKe cTy,rteHH. Ta,a nobe rto TproBna KojH je Tprosao
,aa OTKy1111 COJIH.
14 OH ra 113Bylle Ha cTpany r,aje je cTajao onhHHcKH ospxoso,turreib,
CTaHe ra oBaf py*HTH H rpo3HTH my ce WTO je npo,aao npace, Koje ,aa
je 3an.nHjeFbeHo 3a jaBHH ,ayr. FajHuta je Hajnpuje TajHo, a KaAa my nan,rtyp HanomeHy To,rtoplly, KOjH je c IbHMe Ha TpAHLUTy pa3roBapao, TO
OH npH3Ha,ae.
— FIa ,aaj Hosne — peqe cTporo oBpxoBoffirre,ib. — EBo rae/taj,
0HaK0 Hehem COJIH ,ao6HTH ,aaHac, a sa.ib,aa HHKa,a oBe romme. YHCTHHy,
3aTB0pH TproBau BpaTa H peqe erby,rmma Aa Taj nyT Hehe Braue H3,11,aBaTH
COJIH, H Hapo,a ce KyHyhH H 11CyjyhH 110tle pa311J1a3HTH.
rajsula H3Ba,E1,H HoBue, a OBPX0B0,1IHTeJb CBOjy KFbHry, H Ka,aa je
BHAHo Ađ FajHula Hma TpH cl>opHHTe H n8, 3alturre Aa my AaRe TpH CDOpHHTe.
FIpe,a Tprosuem COJIH c.ner.no ce cH.na Hapo,aa H csHjeT ce OTHMJbe
11
rypa, Ko he npHje Aohm Ao COJIH, jep cy npHcnjeam 3a,L111,14 ,aaHH ,zta ce
mo>Ke OTKy1IFITH CO 3a Ty TOAFIHy. Tprosag cBe OTBOpH
TprOBHHy, na oneT
3aTBopm, To6o)Ke Aa QaBaryje H mjepH, a oHamo cBe oTexce caMO ,aa JbyAmma Ao,auja qeKaFbe H Aa HX
Hoh Qapette Kyhti. TproBKa cTa.na Ha BpaTa
nponywTa oHora Ko joj ,aa cpe6pHy ,aeceTHuy. Jby,a14 ce rypajy, 6aLtajy
cpe6pHe ,aeceTFte, geKajy, KyHy H ncyjy, jep BH,ae Aa Tprosan oTe>Ke
camo He 6H JIH ocTa,no FbeMy uITO sHme HeKyrubeHe COJIH,
na Aa je npo,aaje
no wijeFty KaKo 6y,ae XTHO. 14 rajHLIIa ce ymmjewao meby crmjeT. Ka,a
ce je seh AocTa HaqeKao N Harypao, yxsaTH ra HeKo 3a paMe. OH ce
oKpeHe H ona3H H3a ce6e onhHHcKora naH,aypa H3
CBOje onhmie.
— ETO Te — BeJIH naH,ayp — 3ose rocno,aHH.
— KojH rocno,aFtH? — nHTa Fbera rajHuta.
— XoAH oBamo, na hetu BH,ajeTH.
— IIa HHjecam ja HH Ay>KaH TOJIHKO! — peqe FajHuta.
— MaJI0 maFbe. AJIH 0Bp111HH TpOLUKOBH! Ha eTo mopam AaTH HeLLITO
H naH,aypy „T.ka Te He HanacTyje IIITO CH npoa,ao 3anaHjeFbeHo npace! —
BHAH Fajmua A đ Hehe 113MaKHyTH, na ,a,a,ae ospxosoAHTeJby Tpx ckopFmTe,
npe6aHH npexo pameHa npa3Hy Bpehy urTO jy je noHHo 3a co, H nobe no
OHOj HCTOj 113,3,PT0j H 6JIaTHOj HecTH npema CBOM ce,ny.
14WJI0 je C H:›HM j0111 .rby,rw, H CBH CJIWKHO 11C0BaJIH »Ha Ty npasmny«,
r,aje He mory ,a06HTH COJIH. FajHuta myqao. FIperna,aHHo H npo3e6ao, na
Huje morao HH ,aa ncyje, HH ,aa ce JbyTH. Ha nyTy ra cTH>Ke 11 oHaj FberoB
CyCeJbaHHH To,aopmia.
— Opozta nH TH npace? — ynHTa ra Taj Tos,opHHa.
— Fajmna wyTHo Kao 3aJIkIBeH, a y Fbemy ce HeLLITO maKHy, H OH
norne,aa nortpHjeKo To,aopimy.
— fla WTO Te je, — sum my To,aopFma, — Tpa*Ho naH,Ltyp H oBpxo80,/1,14Te21)? — H cBe ce HepH H y*Fma KaKo ce je,ae Fajmna, a He mo)Ke
HHILITa HH f1a oarosopH.
FajHuta my H oneT HHUITa He oArosopH, Hero ce noqe )10MH111JbaTIA
r,aje ce je oH TO 3amjepHo To,aopHHH ,aa je osaj eTo RaHac Ha Fb HacpHyo.
H cjeTH ce Aa je npe,a Kojy ro,awly Ko,a cy,aa cBje,aotmo npoTHB To,aopFme, H ,aa je To,aopHHa 6Ho ocybeH Ha no,apyr ro,alme TamHmte. — Ky,a
ra — mtic.imo je rajHuta ,aaJbe — jyTpoc HaroBopHx! Cse je XTHO Aa
my ILITO peqe, azH Hilje 3Hao IIITO 6H. HHje staue morao no,aHHjeTH ,aa
H,Lte Kpaj Tora moBjeKa, na ce cBpaTH y HeKaKBy Kpqmpnty aITO je cTaja.na
Kpaj nyTa. Ha spaTtima je 6H.no HanHcaHo Kpe,aom ,na ce Ty y KpqmH ,ao6HBa JulTpa paKHje 3a TpH,,neceT HosqHha, a .nHTpa >KecTe no me3,aeceT.
KaA je FajHuta mytte cspHyo y Kpqmy, noBHKHy To,aopmia 3a FbHM Hehe
JIH H Fbemy 11.11aTHTH qauty paKHje Ka,a je na3apHo.
Xohy, He 6H JI14 me ce oKamio! — peqe FajFtwa N o6a yHHboute.
46
47
—
6P
af A/4 as3 `curafisl afos3 đ £13
BE SHE H stiaf3o HO 13U `Ilđ fli,L Viorafmh ou ouassresd acuBli đ [DO OHIC09
01301 đ4H 01'4133 lif0130U 41 BE!HfO,LJOU aH đITIHR 41 BE oj, •aga3 oxo Bd01,30dU
1310Ielđ fH83 11H OeN `afuHee€13d aH anuis HO UVOU `auMni `19VHE `131t0,1,3 OH
•41 EE UHE HO H OH3gH83 Olfa f HZ đR3 4f1si EU ‘,1.30HdOPI/C eqaf3o Jćitarkm, IRđ flJ
UHE `0133Uf 1111133E3 `el4g3o aJOH
daf `XlicH
:doK ounitou
14 *Q13 o adsuutto 1414q1 a3 daf `eliaf3o lexer x E`oduIftlou ifflUIrJ a f worox
Iniaf3o `11HE o aduuetto a3 uwufox el3dx eqaf3o :uttaf3 oxex
ougaf3o OH3Br af 01149030 •10903 Itadu BdO,L3OdU 13101tIgH133 HH ` đM4f141
af ouliaf30 •Bc1fdll BHIBY9
- đ f133 đ f1413 OUdH913EBd H1•13 sOltIgHEI3
13JAW U1tH9 UNHhO /fYi 0111B3 `đ9đ 3 0310 as3 HO 0148RdO9BE 133Uh 031111f0M đH
•08139:080VUE HeUd£11 đ P114,1, - jUXV :ahad HO H `131MH,L E1 oint JOHO
131đ113 110 B411901•30 `131113f H afk4ruu3ed e1 0,LM oxe f HJtt 01M đH HEUlf0d11
UVU>1
`aIDaw žćrl3h OHL13H
ett đ3
ićgodlif codx
-đle BH HR011'afHt. HHO H UU `811111h0
tradu
el
OBM
‘agal
ev mri4mei•adu udenew aw eu 'oeueouadu rCirS.u• umedx
110 OHLI/ćN a f I'MeD 0,LM ICKIC /110 đil đ1A1
`1,11oviC3 tradu
adeJmu estraf uwexd
/3 HdU1113U}K -
dBIlcHed}l OH90d0 e f 141B3 BYŽ ultxad OHO
0Mh0Vđ f£13 `1,1 /CMNII `11.1. 133 0.1,MUE - •141tHIMUUE
IYHINCH011•M /C3 12•UM
'am euxdotto• , - mafićh oexcdtt ustraf ifdedsu
UF1HdO1i0j, e ‘/Stisooltou
• 311*K1149/11U1010 21 Ufl'IMUd •U111H,L3tć
af ufox HmHfe1 aVel7 H adeduu afusti
H HIMBH entufe
‘U3WIC đlt đ (1117011£Bd
đ d1H11' UICOU 01. 11 HItHLIOU
•IIHMIOH HcliVCC H 111141110d,LOU KOROLIOlf 1 0411,L 3 `Olđ ` đg
ONEN Hl•3HNOU R EmHfE •j X131RVO MDIHS - jacLuur erou mof fe)].
-
•HmH f E1 ewadu HO a3
tćll đd)10 -
đd,LH11 UlfOU mof Hir 01,11 đq0X `01M - •U1111d012•0j, OHd0R01 OMUJ,
j1314 H 01413H9 0,LM OUM `X14 ammuou •eleds H.LBEIHM,L011 am 01đ13 `UNUI1
139đ3 U,LUdg UM3rUd HIeduslo UNHcH J aqaH j1ITIROH /CLIOU đT4 om-n -
•edug
-OU LIVed he4t139 HNDIAIHE HIfFingHlt'LlUE i ć 111đ 4i H
aL `mucraD setraf đ3 uwawou - j1.1111:10H HNHIL'O,L
•iimufej tradu al3 đW
tćHU
ž(111Eli
1311Hd0110,1, OHd01301 - `11,L3Uh clt đ,LUflidu đ3 OMBRO i đde11111 Hhifd
-B11 X111311MHP3i ZaU UE 13 `BX114h£10H
131f011 đilSOE HO j.j -
Ć aIDOJ
-BM/N `0139 H3 1311HUBMiCH
sta3andt.
111U3 HVBSEH aZ ` đwaw
adt.w•
li9tđ,L13fHdU đ 3 HIC OMBRO •11.1:01.30 H U111113
111.1dM
OURE Uttil0 đ lq 133 oZm EH Bll
.1•013 BH E1
awds
H
mumodi
-
Hcline
utteseu urrnifej - iAmraf mof HHOE - •UJacil Vadu ifuog
ifueedu udi<J, H UHHdOtfOI a3 adatrem - iaw tt ouhadVeu a3 H3 OIM
oduno out'aira /111-1EJf
• , vadu xed13
heli•ROU
HO
H
NfNNEd
/111HfU
HI•UNH,L0
l'i0HHdOn
01f13110U 1111đ
LIO
H
HIMUOU
HI1119
/3 OZ j,£
H OU31111 esarndsottau eso •fuxed Iđ
'111/13d HO OZm 01311H8 afus ssudottoi, •xif9dt, EH )KOH đ 401/ OlfUNOU ić141
BdUt'đ cli EN
BU `ićlred1.3 ifuiraf EH 013E đ,LOU tIllett HO aZ `11 •111 o đleđ f3HEI /(3 f0f031
BH /11114id9 đItUV114 /C3 đY1HdOM •itafxdugH oud/Ciou oveplou e1 EII1H fEJ /1
JAHMRLUE OH9 `tfcltiC111
UNH,L3dM EH 1ed,L30 OH9 WOH *WOH 1413 • đIlHdOM
•0•03H14 if130 lile3H101013. aH H ogudu urt E
-OM OUJUHdll af WofoN i( •11HE
'U3B11 ONO đ3 UUH11011 H `HO HIrDHIP1011 ` đil đ 111 NZ 01 đH afxdu tu•v jOltE UH
ed đ fY13 `1114111113 •I đU0 H Uff1HfUsl Hlt3HY3011 - lexafaoh Hlt U1-13U1.1UH jeM đ fflOh U10133 UH HIJIh0Vg133 OUMH NJ. j.j •03.3 •e111311dM 1111011 aH10111011
ON 13,LHHdO(I)
la3air
tć KOHO HIBtr đq
etr oexad `lauo 'hucuedm
`111Ude£1
aHD
13£ H dH9 HM3ROUOU 13£
ett eU •oxmal
U10)1311011
OMUN H,LHW£L đhOU đ3
iCuou aq
0,LM BIJ -
.1111,1U44M UY/' 1411. 03 HH OCJON 111U3 đ fliH •Eadou
11,1,U11 OUd0111 MIU3 OMUN `OXIIICOAHH CE -
jOUVOdU af oxultox ES aNCUN
01/•49 /%1 Eu `B.Itć d eliHd01101, a3 etr outrus af ernufe
mor
'NmHfE j ewadu
0.141,LiCelf 11 OH9dN3 đW0901 HO aD 41.1adxo
E1 H3 ONHIL'ON UE elj jEBTI H H,L311dOM 011"JdOBE - đg đ d3 đ f/
131111 U1301f3011M9 a f trex - H9 uHrfx
5re.ta3av woqedg if4aw outtafilds
~
-
Č OUVOdU
af oitug : đ11111 đ 3UdLI OUHJOU HO H - 011119f1MVOU ifF1,113111UH 01,NIUHO
`if11114f
umairew axcogoi 'esudovoi puras - eusexXx UJOHO alfettawi •U1LEIOH
Utt Eu ` đ11148HW
auadvm o8t.311if9r eti
đIT1H8 0,LM HUNOU HO
01s1U3 `1111501d1 11140V đ'14
OHdUađ dU
HfON OHHFILIEN£ UNIIHUićXUE t313 ghu U1,1111c11 3 Ulli(M3 EU `HiraftraFD 1111MH
-MerklMed
/3 0,LM UNHITO9rđ 3 1111414dt" 3 dOROJEed 0.4f11,L đ )11UE UHHdOn• , V
• 1-1HdOnj,
C13812.đ 11,10U H UITIHFU H1f3HIA1 jeM đ fElOh HIr BHJULIUH 141U3 af XMN •uxAdm UgHh130H
•INTOHHd017. 0j, J OHIL•đ filt• iql1Med e `Ođ r
BE H afuxed adstuir UltOU HhtćdUH OITIFIF
Betć BIL'UFC,L3 af OLM 1.111'71 EH amotraf3 UH1,1d01/.0j, N UM11(.8,1
•UNUFIBUO XNIfN411eH 170 1131C đt•d1113 11 efairod.tau `eluduum Išić11 0119 xed€
•110,LHdHUITI UH đ fOIJUH U11119 `BNB3B1i XHRB1M,L30 đH l70 UHULliflt3 `UHIWO.L3
UM3A BMIte1/11 `HeiLf<IfUOU `dUM01/4 OH9 VOIJ •amculuarEiD xehawei•u Huasdh
oiAw ouns a3 ustraf 01rMe,L3 OILLUIt9 EOCIN •HLIHW fOl-legUhUE H f011'U4dUE
13H 11 14đ3H0 etmuweir ex3fairodlau usequh etrafdoi qas af Nwhdx
111421:p
Y
nAor:
e.
n
,1 y kva
1
1."
».0-›..!;a4k.rt
1: 3
'Hi4adU3 aMBh `tf1109 iff093 tC 131HdHUM NEI13130 arHWE3 al `01t13130 OIM Fur
oHleir9 eodx unitiou
aeX dewhdm
ueoxel HYtHs lauo EU
OWEIDif3 H OWJOIKaH£H Vi013atl WOHIEW9 HHOJ
ONEN `HHHhHHE9EN FONhHHf011
EJOI TIO HEIEIDEd a3 eZl `aHXBIAIBE Ett. `HHEd90 a3
aHMEN a3 ET1 anfIX
`E309 `EWOJ exarsoh `HVHEI OH3Ef a£13011
`HTČ H8 3Eh BH 0JaH `EIMHH EH£ aH a9a3 E£ !agaD NE3 aHDOU 1,19,J£H `,/fMEh
kitforitč H OHUOU emHfel af rtem .1,4 0 )1
aHNEN E tč 0 e .1 0 141 amHs
afHH HettafHH daf `HHHdO110j, H HMHrEj amuh
itd tt
MOf 'EXafflOh OH9if `EMilfej `HO Hit H9 Et č `OXif
Hd090J — eišHdO1i0j,
0 H d d E hdX a f 0j, '01t8fHWEEd el3/f EHH afHH a3 OIM EIHd
f ifIžIa[HEID EzKadu OWNEI3
H 140903 E£ ahićaotš
H 013 VOU a3 HMtfd3 'OENEISI af a3 NOIČ OH `HMk.ltf et° aWOX EJ OIM Elfe
— OUS OI
ONEN aftfh BU `a9a3 P1E3 HEI3g1193 at Č1313011 38h EH EMHft3
TMOd0p01 ODUO(OU XIICD9£ ou D ‘10iDdN Ott0a
omnfoj on3wKdu
WOVOUI3
poff
-HUM JfMEh ifJžfdt1 H a3 tt afHWE3 H ENHID/f X /fMeh EmNfE j a3auHdu ‘141ČD
-HIP1 aHa9fRE30 H allitIODEh aI đIfHHHTIaftC hafpm H a3 Eti EU !Eclea* El EU
‘»exiCd« uu `»erneh« oimaH HYDW
H umd a3 14)1C/fdtČHdU 'llacHaq09
-0W30 E£ Helea* FOHWHD `H4-1SKaI E `/f141E,L
alieu 01dTt as3 H HHOWNif 01 a3
~
EIT `EcWaNC CHWH3 `EcHHCal ifHadNOU a3 Eu -ićqad3 sfH0 tt EMafHP1 a3 XEd,L3 H
OWE ONaH EH 0E3HW PH3aFH133 lauo đ f aZ `Mg£10h OI 13af H exafaoh
EH 0E3H11 afel3adu `H9if1£14 a83 aD laU0 3Eh E£ Hiry •aHHdoVoi, Hlaf3
a3 uu `ox3Itk9f OWarH,L da4ONEI `EcHelf3HdU a3 OIM 0,L OH3Ef 3Eh
CH đ f et*Ho `E1 EValLIOU H OltarH1 OHVEf OHO EH HWJHNOU EVE),1 . axcas3
ett. ONEXHH awovi aH a3 HVE `ENaf)10h EH 0E31411 N MOr ox'rtoiaH H OH
-MEdI3 01 a3 aqmrui£ . emidotioi hafHd EII ‘OHVO-ThH H OHMEd13 01MaH
Elle4HMdX3if 'af OXEI `Ert iRrtafH9 ifHandde Lf140 £zf `01rafFil OFIVEF OHO
Cif EcHEW3HdU OIMaH 01 a3 HICH !EcHEWDER OZmaH wowaH /fHlioduir H 4ad3
ifinKHd9Ea9 tfl EH afmr3ou DEh a3 HWV
. afifqrsuu3Lf EJ EfON WOJHd9£a9
viom.adu3 `14X-10141DH woHnJult af EllacHif113H 13gHED BEI0Ja4H EE(3 `HO Ele)
'HIH9 OIM EcirMHWOU aH `ar OIM HH `af aftll HH BH£ aH EMHFE HH)109
-01f3 EJa113 Y10 `H$101 1 'acitOgH aROJacH E£ EHE H HdION 1,40903 VadU Ola EJ
OIM EltarHI EJOHa9WW0V3 aJHd9 ilo WONaFHEI H EJOIrOJ `0JOHSOtief J0113 VO
WHH1/0901t3 H WHJ/fdli OMIar30 af a3 da f ‘014)1cuif evioDs oirH9
-
. MEIHh0110
HHVOJEW H 01■NlaH
uqaf3o 'Huli090ir3 EJa£13 101 tr0
W09 H oirafm, H Hd1014 OIM fEaO E `ifirafHl WOHaMdX3
ViOHO EH E113 Ecr011aH eZ af 0JaH `0E3adIO a9W0flaH as. HO af a3 ut. aH :a4ro9
eTt EH£ ca1Hd9
HIfH !acirosali aED 0E3ad10 af a3 oun ‘oH)Yo.i evioas `oH/rodif ifK OW149
'amN f Ej ujoiawodu /f4ro9 H EJOH9dX3 `EJOPOJ `EJOHROVEr EJOHO EU
`NEIHhOU0 HHVOJEW H 14014aH /fHt'oiif eqapo OIM `aft(JHH H đ f1i.nH đ f OIM
amNfE j EJ0110 AaPICH ueas uxes3 a3 HHxadu H .amufe — ElrafNZ JOI
~
Hirog ue HH aJHd9 E£ HH Hqaduvg aH HU3E£ elt am oZa H edevilio a3 OHVOJ
-Elt g12'11,111 H arnaH 'EnEID HEEICH af HO `JfJOH XHJAHHEVOU H oHandie
oex H9a3 O OYfE3 a f 01 đH cahli,LOV aH E1ahHH a3 OIM `ElrarHI 1f09 H ifiHd9
EE' `ONE1 Ed9E3 aa aaJ H a3 HIH1i0901/30 EciraNC `EWE JOI tr0 XEd13
-olioj, `01lE Jfil3dX3i£ '0Ed9E3 PIOHVar ONED a3 MOf 'a9a3 E£ EH£ aH OWEti
OI E `ićzreltairJo
oux rquaexcudtio HIDEW9E3 a3 aj, *H13E1/9E3 arHEIV
aZ HVHs HfON HO OI đ f ert OH3Ef ONHWOI HH AL4 afHH `EHE aH a9a3 ue
`HliSs OZ ON HWV 'HMafHPI3 Helad3 a3 ONEN H HWhdN
H11ar3 arn uxafsoh
`Hd101f đ E3 0,L 40X HO
oxaH oH9 af oZ •oraful olawodu
ifcco9 H OHdOVitf ONEXan 01 `Vi0903 VadU eVaiti HO ei OIM H `olivog a14d9
OXHItOI af H[ON EMHN fel OH9 afHH HO Etč HHHh a£13 a3 /fIsi EU `kgolaDedu
WHIINENaH 3 01if11 `01/f1/ a4:1 HHHX OirafHl OH1109 0I3H OZ a3 g12' la141EU
H£EItOtt `13maireYt £1,4 c afnaH ONEI V 'afHH OH17H£1 HH E'EXHH HO XH OIM EYVH4
ZS
-
UHD* EfOELL
3emox ar EIt ‘xecinmni aa3 Ef e `CMHfe
`0.1. 141 HW 133Df —
'h9fX UsIđ cki ‘12.0)1
oefei.3 a f
JEWOU
•IldM HdHPID D3 BV `/ELLIfirOPI BE aHEXCH
Df
aHW4I
j
U10P1
H
0110 'OBHdX H1119 UNIMI DI4DH `amH f E
EHO urcas — 083 —
eirafkinvo O.L af13 N
14 IIITIOXOX DfH12111' BWHIEXR •111,1cH EE
EH MfgHHOII. `Hq0I7 HO aq
‘aTIHH11.0EI
af)2'..lax exildovoi
ledg •oicHitoJoil a! D3 01M BEEM e/tHo
H D3 dđ f `ODD'a£1 OH9 HHMIIN
. I UHDXC HWDEI — fE/r —
—j01111hEIIVODdLI `IRDHić)1 D1 piodog — EHHmNfe
ax,Leir9
H `oildafwee
H
'Dh90Ddll
D3 Ett
•
oim
fEd/4
OBIA114 Df Eu `OHHDWO ealtg af D3 HfON
Uhdi0 N EHD* /%1 kneas — imlevo
.11Ed9 M
a.L allaH —
Aixdovoi —
Č,okuiod aH aD Huldef ‘0H9if
`H3 JOX V —
ea9 axgm.LaN3 oxDfar
migeltard
‘EITIKEJ
Hlfas `DIIM/0 —
•od,Lau MfIgHEID WOHDEfDH HdLl
mras ‘IfqexDH
'edaugto 'exa*
•HIMPIH
/fIlDW
bafBH •Lqt./(ntox H agua al31 ,1h DIMHEE EII `Ecem fof aRD H
H
oeangresadu
DMHB
ć3Bh
-odu imix ouniolt af rtem . /ć cHOX EH H9 01DH i
MOr
vex
mox
eir149
af
OEMOV EmHfe1 a f
'EIMIdX af OXEM ECILISHWHII
—
OXDflidlI011Jf a f OEMH
MOf OXEM DPć h
ou
131 D1
IDNELI BH a4012' ić Yit M1110 H `hdX
0Hq0I&DH EHIldOVOI, OXEM HO Dfi ćh
ou HEEle sdx .01114HHdOVOI Ol đ ić 111 01 `wawoH
rnot"
EU `0E3Hig
D3
011 oxarNduom( iimawair airnximdu
BH€
ogodu HO ogeduJC Df
DH
xafusif mof e1 011TI E1114d0VOI 4I EEif 01 Df Ett EHE
`D9D3 PIED HELJ đ fNSJ Emu f E1DinC9 VQ01
`INedpii
•
'OICDfIll
sdx E.L oxex xii(m 'etdx
Mrafm, OU N 1311/fd fOlOU DhOU e'rtHo
ewadu ./ćwa,Lou MCOH H ex[W ELI
HHEd13
fOHO
H •x9dsi, mx312'Jt4r J f afTl1
`HDližfilEH WOH Df OXEX H `MICOH MUICIOX 01/ . HEUVOLI ema)2' exM oxex 5I09
OH3Ef Nl7Ha `Rdx 01 Df
EmHfE - j H OVUOI OIMDH HIDelfHINI
eH
aqadM0
OH1,11
aD
OMEM `D4WINIH.L0 H E1idIIOx DD OXEX 1471HEf •OWDfIll
OXMIDH DfE130 01fDfH1 OI HICV
iSX0d1"1 H eTt OEX HO `HMlifE •
•
PIHHO TIOLI HIeliduox
`PIOIDdđl
H9
aH
•0111(090W30 oxex D3 e1 HIC
D3
Mt
EMIIN
DVDfIX
11'E3 H WIEJ,
a3 ahOU H `HHOWX D3 ei7 `aHNENI
'BH mwair elin 01M
`vioiada,L wmurF13 Vou
•exalloh
OXBX
D3
EcHEIt3EH `0E9II1OLI
H /1-111-1fe
H1311 f.E1 `EITIHfE < H0 HIC H9 `E.I
OXDH OI `EHHd01101, EH VELI H elHdHLIM UMEh EcHnE
H •OICg14.1,
HHNDdII af XH OIM HIt3HINI HIlif0d D3 DMIIBUIDEH i ć3Eh PIO1
Yi OWE
Enć
oxiBrag
at: ETl af OEHE H D9D3 EE OEHE rE3 af
H 011'HHDEI
HWE `EVED H Dqa oex oirafw. O.L af ić1M1I orNg -OHIt09£9 wxaJEJ
EH OUSHEECIVO
-dito Nife `orafm , af083 ernNfE , j HEELIEE Na.L elrHo •ifx/f9d.L
SCOH
OI
af
EYt
003HI4
HREH
DflIdUTEHOU
OMO.L3D* MIHdOX xur90 af D3 daf
WED
HEI3Df14113
`a9a3
DIMENI D3 D1 eH •awilcH ag3011 euelter90 It09 01DH
0/10101 WOH a3 D1 `WICOH
OH9 EmHfE ,I DfHH JUh
EHIld
DIIHdOM 0E3131IIHdIl OWIIPIDH H EX4d1 oxadu omhafmduonif a3
01301D41 01
af e'rt cHO
if111-11314/C O.L
-01101, •Exmwai EHIM3 EIIMENDH 1-1I3DfHEID X EJ EI3E011/ '13g141:13
if3 EVJOW
DhOLI DD IIMHfE H `ElE3 Hd.L-USIY IIIIHI3Dffl3D9
*
oweviou
•adx
okuriCio `ouveu
EILTI3 EEed90
JOBDflIW EH
`,&31{0}1
•ahHNI DH D3 IIMI'DfH1-1 'EHI4d
W013 o af
Ounwou /Cplacu ou e `axedx airoJ emN f e j o~du PIOW013 VOLI
Df
,
'AI
xaj, •qon
j D3 EqafD ‘0,L eH e `ExafIlOh 0119/f HO HW H9
H OHW3141.40I1 Df OMEN
elt `0H3g/193
`Hu/ć rm EH HWHII'Df3 MOf ./C3 mo17 `0H113 EHHd0V0j, a f
HO
Df M2. HHHh
-1311E3 PIHEI3E3 VE3 IIVE `DD H1Dfj •OHIf3HINI .LIIHM/Df
oirediviodu oxall
dDflIWEI HMI
11119d01 H1dUBH EITIHN •HHapaf
01DH DfHdll Deh `EHD3IC Df tt f 01III EHMEd9 i ć
ITEM •H1M10
eitmodu afIlH MOf `0E3011 fE.L HICHITIdE1011'
DH3EM qou
mdafa f01111* `ndll VOU DEID DMEUOMBE H PCOVOS PIOIDE3
EHfEi DI4D11 D3
oseedx anumodxmou ‘ifud Nosedu VOU HO H
PIORMMIDH WOH H Dqt.9/W
‘ah9oadu D3 EMIlfea
examc aITIE110,13H EITHO 'IldM UWOH H ./}iifd 3 DdDI10
'cIIMIIOX II DME1
HvgaduD
,
— OXIII EHO HItag
xott 1.3 ‘seOcir BE EICDfIlHOV PIED 01MDH —
eickritegeN ‘ermafilu
-OXIBII a(Hxdxm
DI10 EHD/IC EflOnclI 1/1 *XEdPI DqEEII D1
MCOH
mmlnuaf3 H
ELI
D'f/MC
OH9 Df UHI4MDfd&LD 1,4 •DIIHHHILTI
`M1411110dDdOLI HUHHI4VPI
agou
eu `a3 HE1E13 ‘2ć14/N /C111-1HHMDfdE13 tladu OemOTt Df VE)I •OWD3 E0d31
HO OUXDh
`HIMIPIcHeIl3 OlfDhOLI af MOV
14 4d0.1. 111dI1 EITHO
DEI3 H ‘HO HW3HPI `EHMIdINI EHO DIgHXdr1
'ODPIE6 JUdi H9 OXEX
oceaueed ‘edidfluf
— •01IIIIEd9 EIld1 EILT oex `OHNIDdLID 0}1E1 DI13 NJCgdoi
•Hqix avx xemio EXDH
`DI1141111WPI 011' OEMOV qaa erumfe
HHD/K Dhad H H3dPIOdU 01MDH `DHX/X `OHNhEHE MI'DW1011 Df LIOLI
--
atimdox tt
eu `neds I3H E3898H `MISE oxo EVII0 `EIP013 OMO DflICILINH mšgeumu
`amidoltoj, trouu aD DhifEIM1 ‘a3 DWHVOLI `Jf1EH3 ić 113 Ed9E3 HO
jII/(13 EH HIHPIDdLII0 ` đ d0V0j, ‘aHONL Hl ug OVEd :mmad OH1X
•hk,rx ou eimeeroli
— HHje, ja cam nona3Ho, peqe Fajmua, a oHna ce npHmalmy K npo3opy, Kp03 KOjH je BHpHO cTapjewHHa, H rajHWa RO4e C FbHM THXO
TOB0pHTH.
— He 6oj cel — peqe cTapjeunma. HHjecy MH spaHe m03aK Hcrmae,
na qojeKa onajem, na ,rxa ce rocnona Becene JbyncKoj mywi. EpHra FbHX
3a Te H 3a TonopHay. Focnonm ce xohe rocnoncTsa, na KaKo hem, Hero
ynpH no cHpoTH. He 6oj ce!
V.
noA Beqep nohowe ›KaHnapH npen Kyhy rajHunmy. FlpeTpa*Ham
Kyhy, HcruiTanH *eHy, 6paTa H
rIHTaJIH H cTapjeunnly H 6HAH y
A eso 3aIIIT0.
Kan je Fajmna ymaKao y Hoh, notme Tonopmly paHa jaqe BtehH H oH
ce H3BpHy Ha neba, Te H He 3HajyhH npHTHcHy KomyJby Ha paHy. PaHa
Ha Tp6yxy 6H.na je oTeuca, anu HHje TaKna upHjesa. Flogena paHa H jaqe
*ehH, Te ce Haj3an pa3a6pa TonopHHa. Ocjeha OH HeIIITO HeO6H4H0 y
Tp6yxy, anH HC 3Ha rnje je H IIITO je C FbHM. rIpHTHCHy pyKOM Ha paHy H
6H.no my jacHo Aa je pabeH, na pa3a6pa rnje je H WTO ce c11,11M noronHno.
— Bora TH, rajHWa, — pyKHy OH H noqe onHnasaTH OKO ce6e, na
Kan je Hawao CB0j HO*, y3e ra tuipcTo y necHy pyKy, a JIHjeBOM CTaHe
nHnaTH no nony, He 6H AH rnje noxBaTHo rajmuy. XTjene na ce nonHrae,
HO csanH ce HaTpar, jep ra 3aneKna paHa, a H necHo 6enpo Ha Koje ce
OCAOHHO. O q 6onH noqe ty6HTH CBHjeCT, na 110MHCAH na ymHpe. — YmpHjehy — II0MHCAH — a Hehe HHKO 3HaTH KO me y6H, na he J10110B yTehH
Hcno,r4 Bjewana. H Ta mHcao, na mcen,a na ce ocsHjecTH, He nanowe na
H3ry6H csHjecT.
,Lta Komy peqem KO me y6H, na maKap o,nmax upKaol —
npomphyba rnacHo H noqe jayKaTH. Ha FberoB jayK noTpqm cyrmjaHH
Kpqmap H IberoBa norypeHa H mpwasa ›KeHa, a y TO ce npo6y,ronne oHa
nsa TpH nHjaHua WTO cy xpKanu Ha CTOJIy H Ha Kaynama. CBH ce y3BHKaine H yaneTjeme, a HHKO ce mije nfmmHuao K TOA0pHHH. TonopHHa naK
H3nHcao H cTelbao, Kao na je nowao 3aJIEbF1 mac. OHH wijamm LUTO cy y
co6H 6Hau, noqeme ce npasHTH, ,zxa He 6H Ha lbHX nana cyffia. H Kpqmapkwa ce npenane, na ce y cTpaxy cjeTH na 6H ce mopana Kps ycTasHTH,
H no6pa no KyTosHma npaunnly 14 nayqHHy, Te noqHe 3acHnasaTH paHe
H yCTaBJbaTH Kps. TonopHHa qspcTo CTHCKa0 paHy Ha Tp6yxy. 1/1 Kpqmap
my npmcpwlao„na He nyurra AOK He nohe »senqapa, na he my 3aIIIHTH.
— hporpH3ao Te nymmaHHH! — senH Kpqmap TonopHHH, na my nane
paKHje na ra oxpHjenH. A Ko re je?
—
54
TonopnHa maxHe pyKom, Kao Aa Nx cBe K ce6H 3ose, na KaRa ce csH
cKynmue, ouna HM Ka3a na ra je paHHo FajHula MHTp0BHh 113 Tora H Tora
cena H HeKa OHH TO jaBe H TaKO npu cyny csjenoqe, aKo OH )1(11B He noyeKa cyua N KommcHjy.
— JecH JIH TH lbera BHAHO? — ym4Ta Kpmmap sanmo. 3Haw, Kon
cy,b4a miTajy csamTa.
narao TonopHHa. HajnpHje me paHHo y 6enpo,
— Kao cana Te6e!
oHna y Tp6yx H noTerao na he 3aKJIaTH, a ja 3aBHKHy0. OHAa OH no6jme
H onHece MH HOBRe IIITO cam jyqe cna3apHo.
— Pa36ojcTso! — peqe Kpqmap. Taj he ompcHTH ynce.
— He Ntaimm normHyTH, camo na thera no cTyna noTjepam. A on sac
ce HHKO H He mage Ha MOjy BHKy na nonosa yxsaTHTe.
can! — peqe KpqmapHua.
— HFIKO qyo HHje HHIUTa AO OBO
— Hero IIITO cana, na Te y rpan BO3HMO y 6onHHuy, HaH na Hnemo
K CyAy 11 no ›KaHnape?
— K cyny H no ncaHnape! — peqe TonopFma. ,II,ocnjehy n,o 6oamme,
axo npHje He yMpeM. Tpe6a na cyn BHAH, rnje me je H KaKo me je nonoB
—
HarpnHo.
r(oK ce BOAHO Taj pa3roBop, H3maKowe OHe nHjaHHue N Kpqmap HHje
y npsH qac 3Hao Kora 6H noc.nao no ›KaHnape, no caM noneTH, He 6H aH
qHm npHje maKao Tonoplmy 133
11 OTHIUJIH II0
AOIIIJiN *aHrkapH, cTpnaini Tonopmšy y 6ommuy
rajmuy.
— I1H3ma, rocnono! — rosopHo Fajmna }KaHnapHma H 6paHHo ce na
no3sao cTapjeumHy
je OH nomao Kyhm j01.11 CHHOh, noKa3ao Top6y MAHBa,
3a csjenoKa, na 6paTa N cHainy; anH ra HnaK OAByKJ114 y 3aTsop. Ho HacKopo ce BHAjeJI0 Aa my ce Hehe HHUITa noKa3aTH, H na TonopHHa na)Ke
Kan BeJIH na je BHAHO Fajmuy, a HHje ra morao sHnjeTH, na Kan, je jow
na cy ynpaso TaK0 3anaHe
JIHjetIHHK H3jaBHO Aa paHe HHjecy Teunce, H
XOTHMHIIe XTHO caMO na HaKaK0 na je oaaj KOjH je Hoxcem ynpasJbao
napa KOACy H na nobe AO KpBH, oHna nycnnne Fajmny KyhH no cyncKe
rnasHe pacnpase. Cse ce noTne Tonopima npeHemarao na he ympHjeTH,
je rajHula Ha
,r4a je ocaKaTHo H na He mo*e Ha Hory; anH Kan je qyo Ra
npocToj HO3H, B,H)Ke ce H xTjene yTehH 113 60AHHIIe. Kan cy ra yxsaTHAH
H nosyKaH HaTpar, noqe ncosaTH cyn, H npasHuy, na Aa Hehe san)na nnahaTH jOIII H 60JIH114Ke TpouncoBe.
JIHjeqHHK ra mHpHo H roBopHo my na moxce nocTpanaTH, jep ce,
senH, mory naTH paHe Ha3J10.
55
— IlycruTe ra, rocnomme! Hehe my 6HTH HH Bpara! — rosopkto
je,zzax 6oamiqap Jim jetuniKy. 1/1 TaKo nycrunie aa Toaopima no6jerne.
Kwx cy,zta peqe Toaopmia, Aa xe 3xa Ko ra je paxxo. — 3at ► To TH,
ynura ra Kpqmap rizje je Twlopmfa 6Ho pafflex — yTjepa cse xac y za*
npeA cytiom?
— Hehy — a 6Flao TO HCTH Aax Kaix cy Hiunx o,z1 cy,aa — Aa ce
seax: To/topmfa Ty›Kxo rajmny, a rajxula npas. MwKe ce mT0 AoroAHTH JI0II0BCKOM only, na 6x ce oAmax rpaKilyao Ha me .rca cam ja ytIHHHO.
— Aj, Aj! A TH 6H 6Ko npas, Kao o,u majKe pobei4 1. — xacmxja ce
Kpqmap.
— Kao x rajmna oA mora Tp6yxa. H rocnoa,a ce, eTo, JbyTxyLue
jyTpoc ILITO ja aa*em, To6wKe H3 npkijaTubcTsa npema rajHUIH. A tuTo
6H ► bera rffleza rocnoAa? — II1To je ox Fbilma yqxxxo. ,E1a cy ra xTjeax
o6jecirrx, TO je Apyra! Xohe ce rocno.txx rocno.a,cTsa, 14 aHac HaJI FbIlM, a
cyTpa Haixa MHOM.
VI.
Y
npwberxe tiohm naany rajHUIHHa nojara H
cHjexa IIITO je npe3HMH đtO. Jby;xx ce y3suKaLue, cTpqa ce cezo, H
Ka;; je 6aui Haj6whe ropjeao nojasx ce To,qoppla c Top6imom maxsa
xa pamexy.
— Ja ynpaso H3 MJIHHa
rOBOPH OH — KaA BHAHM Aa HeLLITO
cHjesxy y ceay. He pa3a6xpem rAje, aax caM ce 6ojao Aa je rajmuimo.
— Cayma! 1,1 eTO ce xe a,o6ojax!
— A TH H3 maima, — peqe rajmna, na ce xcuepx.
— Tamax Kao oxo TH jecexac Kaa je mexx Tp6yx Hanapaao. Jea'rxe,
KOMaJI THXe H T đ MHE
HeIUTO
CTaPjeLIIIIHO?
— Baaa TaKO! 1/1 OH 6H0 wma y MJIHHy H TH .aaxac, H o6a cTe y mexe
K.7byqe y3xmaax.
- Hero mopahy AO nona H Ao upKse, na 1ia rponnihaK nwlam 3a
aytuy oxora Kojx rajmny Aaxac OBaK0
— peqe Toaopmia npoaa3elm Kpaj nona noaaraxo oA saTpe y TMHHy. KaA je czyra 6wKjil qyo
Toixopmiy, y3,qaxily, na H OH ce nosyqe y MpaK. HeKpcT je OBO, KOjH He
II03Ha HH nona HH rocnoa,mia!
mpm.Thao OH MHCJIet114 Ha Toaoplmy H
xsaTao ra npeA FbHM cTpax.
A H xa cubanxma ce snAjeao, a ce cse je,Rax ,z(pyrora 6oje,
HHKO He 3Ha, K O j e K p H B.
Jype Typmh.
—
56
DVE NAJSKUPLJE RE Č I
Z DUŠE NARODNE NISTE NIKLE. Ve č po obliku rokao bih da ste
č arill
tuđinke. Izgleda da su vas varošani ili »u čeni ljudi« prokrijum
čitave
i odomać ili. Ali ste ipak zato silno napredovale. Osvojile ste
oblasti našega naroda, pa vam je i crkva otvorila svoje dveri, iako
to ne zaslužujete. Ko vas č uje, zanese se: — opije se č arom vašim.
Ali ste meni ipak mrske. Iz dna duše vas mrzim. Retko vas čujem
jer ve ć davno bežim od vas — ali kadgod vas moram slušati, izazovete
u meni č itav niz sumornih misli i tužnih ose ć aja. Za mene vi niste pesma,
iako vas na sto na č ina pevaju; za mene vi niste lepa, iskrena želja, iako
neku želju izražavate: — za mene ste vi varljiv plamen — svetlost-lutalica,
koja se diže nad ustajanim, smradnim vodama i mo čvarama, da čoveka
čara,
u glibove zavedete, ako za njom po đ e ... I sad se se ćam vašega ao ...
ali se se ć am i one cene, koju sam svaki put za to uživanje pla ć
Istina je; prava je istina: — »Mnogaja ljeta« su dve najskuplje
r e č i n a š e g a j e z i k a. Da nam one tako ne omiliše, mnogo bi štošta
po nekim našim krajevima bolje bilo.
Vi, može biti, u to sumnjate? Ali evo dokaza! — Prora č unajte samo
— ako se to uopšte može izbrojiti — koliko je radnih dana i nadnica
izgubio naš narod samo zbog zdravica i »Mnogaja ljeta«?! — Koliko je
njih, koji su najosudnije doba svoga rada, najvažnije č asove svoga života
propustili samo zato što se nisu mogli rastati od slatke pesme: »Mnogaja
ljeta«! — Koliko je novca i imanja lakomisleno upropaš ć eno u društvima gde se svaki čas iz promu.klih grla razlegalo: »Mnogaja ljeta«! —
Koliko je dobrih gazda i čestitih doma č ina i poslednji ostatak svog pradedovskog imanja, i poslednji pedalj zemlje, zadužilo ili prodalo, pa
onda negde u svet tumarnulo ... da tamo gorko iskaje one slatke trenutke
što ih je uz svirca i »Mnogaja ljeta« provodio! ...
Ali ništa nije imanje i blago prema 1 e p o m i m e n u u d r u š t v u
i sre č noj porodici ... pa i njima su te dve re či veliki neprijatelj ...
Koliko je vrednih i čestitih doma č ica i njihove krasne dece, koje gorke
suze prolivaju dok doma ć ina i roditelja iz kr čme išč ekuju, i dok se odatle
kroz nemu pono ć č uju razbijeni glasi pesme: »Mnogaja ljeta«?! — Mir,
domać e zadovoljstvo, ljubav i me đ usobno poštovanje — sve se to izgubi
u kuć i gde se suviše č esto veseli, pije, nazdravlja i »Mnogaja ljeta« peva!
Koliko se puta desi da se još nisu ni poslednji zvuci te zanosne pesme
izgubili, a ve ć prasne puška ili sevne nož ... i ve ć se odmah zatim kroz
noć nu tišinu prolama vapaj: »U pomo ć I Ubi me!« Koliko je njih uz zveket
č aša i »Mnogaja ljeta« od zadovoljna, mirna, čestita i viđ ena doma čina
I
57
postalo sramota i ruglo celoga sela i celoga kraja: — klupoder, skitnica,
varalica i razvratnik, koga se moraju i njegovi najbliži stideti i kloniti?!
Isto taku veliku cenu pla č amo mi za te dve kobne re č i
lepotom, snagom i zdravljem svoga tela... Vidite li onog
mršavog, iznemoglog mladi ć a bledih obraza, zažarenih jagodica, sjajnih,
upalih oč iju, što svaki čas pokašljuje i č itave »lopte« gnjiladine izbacuje?!
To je jedinac sin najboljeg gazde, kome se sve iz detinstva č inilo, a kome
i sad može biti što ho ć e. Pa č e ga, eto, tako mlada ipak »prvi mraz pokusati« — samo zato što je ve ć od svoje rane mladosti svaku bogovetnu
noć provodio u veselom društvu uz svirca, zdravice i »Mnogaja ljeta«. —
Pogledajte onog blesavog starca, što se samo na sve strane dobro ćudno
smeši, a jedva zna svoje ime re ć i, pa mu pitajte okolinu: šta ga je dotle
doteralo? To je nekad bio zdrav, bistar č ovek, prvi peva č i nazdravljač u mestu. Iz njegovih usta beše milina č uti ma koju pesmu, a ve ć kad
zapeva »Mnogaja ljeta«, zidovi se tresu. Pa zato su ga tražili i pozivali,
gdegod beše veselje ... Ali zato je i stradao, te je sad za podsmeh i sažaljenje. — Zapitajte onoga što se pre nekog vremena u ranama, gnoju
i smradu raspadao i po kadovima hodio, a što i danas još ne pristaje u
č isto i č estito društvo: kako je tako strahovito »nalepio«. Sam ć e vam
s bolom i stidom priznati, da je — zagrejan pi ć em i razdragan lepom zdraosetio strastan prohtev
vicom i završnom pesmom »Mnogaja ljeta«
i otišao u krilo slasti, pa je zanavek sahranio svoje lepo zdravlje i svoju
sre ću. — Drugi se opet svu no ć veseli: svu no ć su samo njemu nazdravljali i »Mnogaja ljeta« pevali, dogod je on, onako razdragan, nemilice
trošio i novac bacao a sutradan su ga našli mrtva sa ranom u desnom
slepom oku i revolverom u gr č evito stisnutoj ruci. Sam se ubio! — A
koliko je onih, što su ban čeći i nazdravljaju ć i pićem svoje telo otrovali
u tuč i i pijanom razmetanju rana
ili nazebli pa koju bolest zahvatili
— što je u neku ruku
i povreda dopali, pa zdravlje i život izgubili
još žalosnije — ve č iti bogalji ostali?!...
I još nisam sve rekao. Još nisam pobrojao ni sva glavna dobra u
ljudskom životu, koja nama te dve re č i satiru i upropaš ćuju. Još imam
da ih optužim za najdragocenije blago naše: — za našu
decu, za naš podmladak, za naše potomstvo... Eto odmah
onih nekoliko mangup čić a što po mestu na sto strana štetu č ine, i onih
bestidnih devoj č ura što nikome mira ne dadu. To su deca onog veselog
brata što ve ć od mladosti »na sre ć u leti« i bez »Mnogaja ljeta« ne zaspi.
Od toga posla nije imao vremena da ku ć u i decu gleda, pa eto šta je od
njih doč ekao. — A ono jadno dete sa onom užasnom glavurdom, nesrazmerno malim licem i nekim čudnim, grč evitim pokretima tela I? To je
—
58
i vazda se gostilo i
unuka najveselijeg starca u mestu. U njegovoj ku ć
ć dugo otegnuto
blagovalo; iz njegove ku ć e razlegalo se nekada svaku no
»Mnogaja ljeta«, Zato su ga tako i proslavili. Niko ga i ne spominje po
pravom imenu, nego ć e samo re ć i: »Mnogaja ljeta«. — Pa najposle i za
e krasnog, ali uzetog momka;
onog gluhonemog de č ka; i za onog, ina č
i za onu devojku što pada od velike bolesti; i za onog nesretnika što
zbog prevare i kra đ e u kazamatu leži; i za onog drevnog pijanca što se
sad ve ć nikako i ne trezni... za sve njih vele lekari da im
j e t o o d s t a r i j i h o s t a 1 o. Da su sve te mane i nedostatke tela i
u i veselju život
duše nasledili od roditelja ili daljih predaka, koji su u pi ć
provodili.
Ali da ne idemo dalje! Da samo sve ovo saberemo, pa da se zapitamo: ima li svestan č ovek — sem jedine otadžbine, za koju bi rado sve
žrtvovao — još ve ć ih blaga, nego što sam ih ovde pobrojao? M o ž e
imanja, ognjišta,
biti ve ć eg gubitka nego što je gubitak
e,
lepog
imena i gradanć
ne
sre
č
doma ć eg mira i porodi
č eske č asti, zdravlja i života, naprednog podmlatka i ćamo
stitog p o t o m s t v a? Pa kad takim blagom moramo da pla
č i najskuplje re č i našeg
noć i uz »Mnogaja ljeta«, zar nisu onda te dve re
a j s e b i najve č u
jezika? Po mom ra č unu jesu, i ja mislim, da bi oi nistrebio
iz krazadužbinu podigao, koji bi te dve re č
jeva gde su se tako kobno ugnezdile. Ukorenjenu naviku je,
istina, teško savladati, ali dobra volja i u tome može mnogo. U nekim
starim državama bilo je zakonom zabranjeno pi č e nuditi i drugome napijati ili nazdravljati... pa kako bi bilo da se i u nas nešto sli č no zavede?
Ako se to ne slaže sa današnjim pojmovima o li č noj slobodi, ne mora se
napijanje i nazdravljanje zabraniti državnim zakonom. Neka čestiti
ugledni doma čini tih krajeva — ili bar naraštaji koji za njim stižu —
e ne sme nuditi i da se ne sme nauvedu u obi č aj, da se u društvu pi ć
ašama
kucati
i
nazdravljati; i da se ne sme »Mnopijati; da se ne sme č
bi
to
bila
velika
dobit za naš materijalni i moralni
gaja ljeta« pevati. Ve č
ka
pobeda
bi bila: uzdržavanje od svakog
napredak, a kona čna, juna č
pića.
ć -Batut.
Prof. dr. Milan Jovanovi
59
Download

NARODNA Č ITANKA. O ALKOHOLU