Sociologija nauke
I kolokvijum
1.
Pa nja!!!
Ovi odgovori su odradjeni od strane studenata, i profesori ne znaju za njih. Molimo vas
da ove odgovore ne nosite na ispite i predispitne konsultacije, misle!i na vašu ali i na našu
budu!nost na ispitima.
Za ta%nost ovih odgovora ne snosimo odgovornost, ali prema literaturama koje se koriste
na fakultetima, odgovori su ta%ni.
Sva prava zadr ana
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
0
Sociologija nauke
I kolokvijum
1
1. Pojam tehni kog saznanja
Za ozna%avanje tehni%kog saznanja koriste se termini tehnika i tehnologija. Izraz tehnologija
koristi se u engleskom govornom podru%ju, a koriš!enje izraza tehnika rašireno u Isto%noj i Srednjoj
Evropi.
U nau%noj upotrebi oba ova termina imatu istovetno zna%enje i pod n jima se podrazumeva
sistematsko, uglavnom teorijsko znanje o tehni%kim delatnostima, odnošno o njihovim idejnim,
rnaterijalnim i organizacionim oblicima, proizvodima i rezultatima. Re% tehnika poti%e od
starogr%ke re%i tehne, koja je ozna%avala mehani%ku veštinu, umetnot i spretnost, zanat, nauku i
umetnost. Spajanje starogr%kih re%i tehne i logos, pri %emu logos zan%i um; razum, mišljenje, je
tehnologija.
Tehni%ko znanje obuhvata ideje, stavove i principe koji objašnlavaju na%in stvaranja i
funkcionisanja materijalnih sredstava, kao i sama materijalna sredstva koja su osnovana na tim
idejama i principima. Iz ovoq 'opšteg 'odredenja tehni%kog saznanja proizilazi da tehni%ko saznanje
ima dve dimenzije, i to, teorijsko-saznajnu i materijalno-prakti%nu.
Teorijsko-saznajna dimerizija tehni%kog saznanja-ogleda se u nastojanju tehni%kog saznanja da
racionalno iskustvenim putem otkrije objektivne osobine odre/enih pojava i principe.me/usobne
povezaosti tih pojava, a sa ciljem stvaranja materijalnih sredstava. Da bi se ovaj saznajni cilj ostvario,
tehni%ko saznanje mora biti objektivno, opšte i precizno. Objektivnost, opštost i preciznost
predstavljaju najbitnije osobine teorijske dimenzije tehni%kog saznanja.
2. Izvori tehni kog saznanja
1ovek je jedino ivo bi!e koje svesno pravi oru/a, koja koristi kao instrumente u delovanju na
prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Nijedno drugo ivo bi!e svesno i sistematski ovo ne %ini.
Neki autori smatraju da se krajnji koreni %ovekove te nje za pravljenjem oru/a, a time dakle i tehnike,
nalaze u njegovoj biološkoj i fi i%koj slabosti odnosno nesposobnosti da pre ivi kao ostala iva bi!a, u
prirodnim uslovima. Tehnika, po Gelenu, predstavlja kompenzaciju %ovekovih biofizi%kih nedostataka u
pre ivljavanju i ona je svojim razvojem vešta%ki pove!avala %ovekovu mo! i sposobnost u
prilagodavanju prirode. Strela i koplje kompenziraju nedostatak %ovekove brzine u lovu, mlin kompenzira
nedostatak %ovekove fizi%ke snage u obavljanju teških radova. Ipak, teško je uzroke razvoja tehnike
vezivati samo za %ovekovu slabost. Ako je u po%etnoj fazi razvoja tehnike, %ovekova slabost bila va an
podsticajan faktor njenog razvoja, u kasnijim fazama razvoja tehnike bio je uslovljen i drugim
faktorima...
Najzna%ajnije podsticaje za razvoj tehni%kog saznanja predstavljali su slede!i faktori: Proizvodnoprakti%ne potrebe ljudi, nau%no saznanje, kontinuirani razvoj tehnike, komplementarnost tehnike i
prakti%no eksperimentalna radoznalost tehni%kih stvaralaca. Nema sumnje da su proizvodno-prakti%ne
potrebe ljudi najzna%ajnlli izvor razvoja tehnickog saznanja. Najve!i broj tehni%kih pronalazaka ostvaren je
zahvaljuju!i nastojanju darovitih ljudi da reše oadre/ene prakti%ne ivotne probleme, kako bi olakšali
obavljanje odre/enih delatnosti radi zadovoljenja proizvodnih i ivotnih potreba. Vaga je nastala da bi
ljudi mogli lakše da obavljaju razmenu proizvoda; vodenice i vetrenja%e su nastale da bi ljudi lakše i br e
mleli ito; parna mašina je nastala kao pokušaj da se reši problem izbacivanja vode iz ru/nika da bi se
omogu!ila eksploatacija rude; pisa!a mašina i mašine za štampanje knjiga nastale su da bi se ubrzalo
umno avanje knjiga i time zadovoljile narasle potrebe ljudi za razmenom ideja, znanja i poruka.
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
2
Postojanje neke prakti%ne ili proizvodne potrebe za odredenim tehni%kim sredstvom i uo%avanje te
potrebe od strane darovitih tehni%kih stvaralaca su pouzdana osnova da !e do stvaranja tog tehni%kog
sredstva pre ili kasnije do!i.
Ljudske potrebe su dinami%ke. One se stalno razvijaju, proširuju i menjaju i svojim dinami%kim
karakterom pedstavljaju stalni podsticaj razvoju tehni%kog saznanja.
Nau%no saznanje u prošlosti nije predstavljalo podsticajni izvor za nastajanje i razvoj tehni%kog
saznanja i to iz dva razloga:
Prvo, predmet nau%nog saznanja u prošlosti nije bilo racionalno prou%avanje konkretne stvarnosti.
Nauka je u prošlosti uglavnom imala prezir prema empirijskom prou%avanju stvarnosti i istinama do kojih bi
se na taj na%in došlo.
Drugo, %ak i kada je nauka racionalno prou%avala stvarnost, to saznanje nije bilo dostupno tehni%kim
stvaraocima i nije moglo biti izvor tehni%kog saznanja. Nau%nici i tehni%ki stvaraoci su %inili dva potpuno
razdvojena sveta, i me/u kojih nije bilo nikakve komunikacije, a time ni mogu!nosti da se tehni%ki
stvaraoci upoznaju sa nau%nim saznanjima koja bi eventualno mogla biti podsticaj za neki tehni%ki
pronalazak.
Danas su nau%na saznanja iz oblasti fundamentalnih nauka veoma zna%ajan faktor za razvoj
tehni%kog saznanja. Pokazalo se da i najslo enija fundamentalna otkri!a; pre ili kasnije, mogu imati
prakti%nu svrhu i mogu biti osnova za konstruisanje sredstava koja !e slu iti ljudima u zadovoljavanju
odre/enih prakti%nih potreba.
Tehnika u svom razvoju poseduje odre/eni kontinuitet. Svaki prvobitno stvoren tehni%ki
pronalazak, ma koliko bio orginalan i slo en, predstavlja samo polaznu saznajnu osnovu za dalja
usavršavanja tog pronalaska. Konstrukcija prvog aviona, koji je uspeo da poleti i da se uspešno spusti na
zemlju, nije rešila probleme vazdušnog saobra!aja, ve! je otvorila mogu!nost za njihovo rešavanje.
Komplementarnost tehni%kog saznanja predstavlja slede!i podsticajni faktor za razvoj tehni%kog
saznanja. Tehni%ko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti, odnosno mogu!nost da se tehni%ki pronalasci, koji su
stvoreni za rešavanje prakti%nih problema u jednoj oblasti, primene u celini sa delimi%nim modifikacijama za rešavanje
problema i u nekoj drugoj oblasti.
Parna mašina prvobitno je bila namenjena za rešavanje problema u rudarstvu, ali je veoma brzo
po%ela da se koristi i u tekstilnoj industriji, zatim mašinskoj, elezni%kom i podmorskom saobra!aju.
Kao pogonsko gorivo koristila je ugalj.
Pored navedenih objektivnih faktora, za razvoj tehni%kog saznanja veoma je vazno i posedovanje
odre/enih individualno psihološke osobina od strane tehni%kih stvaralaca. Ovde spadaju kreativnost,
maštovitost povezana sa eksperimentalnom radoznaloš!u, upornost i strpljivost, posve!enost tehnici, kao
i vera u sebe.
3. Stvaraoci tehni kog saznanja
Najzna%ajniji stvaraoci tehni%kog znanja u prošlosti bile su zanatlije, daroviti pojedinci, i tehni%ki
pronalaza%i koje mo emo nazvati prvim in enjerima. Istorija tehnike pokazuje da su najve!i deo
tehni%kih pronalazaka u proslošti ostvarile zanatlije, koje ne samo da su otkrile nova tehni%ka sredstva,
ve! su i stalno i sistematski radili na usavršavanju otkrivenih tehni%kih šredstava i njihovoj tehni%koj
transformaciji za obavljanje razli%itih funkcija. Pored zanatlija, veliki doprinos razvoju tehni%kog
saznanja dali su samouko obrazovani tehni%ki pronlaza%i, koji su se %esto pored tehni%kog pronalazaštva
bavili i filozofijom. Nisu posedovali formalno tehini%ko obrazovanje jer takvo obrazovanje nije ni
postojalo na univerzitetima i školama, all su posedovali veliko znanje iz oblasti kojima su se bavili a koje
su stekli prou%avanjern pisanih izvora, kao i samostalnim eksperimentalno istra iva%kim radom. Visok
stepen samoobrazovanja tehni%kih pronalaza%a u drevnim civilizacijama omogu!ila je razvijena praksa u
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
3
mnogim civilazacijama da se sva dostupna teorijska i prakti%na znanja zabele e i sa%uvaju. U ovoj
kategoriji nau%nika vode!e mesto svakako zauzimaju Heron, koji -je iveo u Aleksandriji, Straton, tako/e,
iz Aleksandrije koji je spojio filozofiju i eksperimantisanje, Arhimed veliki gr%ki matemati%ar i
pronalaza%.
Nau%nici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju nau%nog
saznanja, jer su zadr ali anti%ki prezriv odnos prema mehani%kim veštinama, prema
eksperimentalnom na%inu ištra ivanja šveta. Umetnici-zanatlije su dali n a t v e c i doprinos razvoju
znanja.
Škole za sticanje tehni%kog odnosno zanatlijskog znanja nisu postojale.
4. Nau no-tehni ki potencijal
Pod nau%no-tehni%kim potencijalom podrazumeva se broj nau%no-istraztva%kog kadra, stepen
osposobljenosti nau%no-istraziva%kog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkri!a i
izuma, kao i obim i brzina prakti%nog koriš!enja odnosno primene znanja. Nau%no-tehni%ki kadar je
kontinualno po%eo da raste u razvijenim zemljama po%etkom XX veka. U SAD je 1816. godine bilo oko
trideset in enjera, a vec 1880. godine bilo ih je oko 7.000, a 1920. godine broj in enjera je dostigao broj
od 136.000.
Nau%no-tehni%ki potencijal, posmatran preko broja nau%nih otkri!a i izuma, pokazuje da je
najve!i broj otkri!a i izuma ostvaren u ekonomski najrazvijenijim zemljama. Najve!i broj Nobelovih
nagrada za nauku dobili, s u nau%nici iz zapadnih zema1ja. I najve!i broj patenata se registruje u
razvijenim zemljama. Od ukupnog broja prijavljenih patenata u svetu, u 15 ekonomski najrazvijenijih
zemalja prijavi se 95% patenata, a u svim ostalim zemljama sveta 5%. Ovi statisti%ki podaci ne
ukazuju u potpunosti na realnu neravnomernost u patentnoj aktivnosti, jer kompanije u razvijenim
zemljama po pravilu ne patentiraju svoje pronalaske, ve! ih dr e kao poslovnu tajnu zbog straha od
konkurencije. Njihovo patentiranje omogu!ilo bi konkurentima upoznavanje i te nju za pronala enjem
sli%nog ili savršenijeg pronalaska. Velike kompanije naj%eš!e ne patentiraju svoje zna%ajnije pronalaske
sve dok im omogucuju sticanje profita. Tek kada nisu više u mogu!nošti da na osnovu odre/enih
pronalazaka ostvaruju profit, one patentiraju pronalazak radi prodaje, tako da su patenti %esto samo
svedo%anstvo onoga što je ostvareno u prošlosti. Ponekad se neki pronalazak patentira samo da bi
se onemogu!ilo konkurentima njegovo koriš!enje.
Indeks citiranosti nau%nih radova koji su obuhva!eni Spiskom nau%nih navoda, publikacijom
koja prati citiranost nau%nih radova u svetu,tako/e poka uje da su, nau%ni radovi iz razvijenih zemalja
neuporedivo više citirani u svetu od nau%nih radova iz nerazvijenih zemalja.
U pogledu sposobnosti prakti%ne primene nau%nog saznanja, kao pokazatelja razviljenosti
nau%no-tehni%kog potencijala; prednosti su na strani ekonomski razvijenih zemalja Zapada. Razvijene
zemlje Zapada poseduju i najve!e mogu!nosti za prakti%nom primenom nau%nih rezultata. One raspola u
sa velikom koli%inom finansijskih sredstava, koja šu potrebna za finansiranje slo enih nau%no-istra iva%kih
projekata.
Razvijene zemlje imaju najpovoljnije mogu!nosti da tehni%ki realizuju i najslo enije pronalaske koji
se eventualno ostvare drugim zemljama. Zato stvaraoci iz manje ekonomski razviljenih zemalja ili
be e u razvijene zemlje ("beg mozgova") ili nastoje da svoje pronalaške registruju u ekonomski
najrazvijenim zemljama.
5. Širenje ideja i znanja
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
4
Stvaranje znanja je slo en proces %ija uspešnost zavisi od velikog broja razli%itih uslova.
Saznajna uspešnost nau%no-istra iva%kog rada u jednoj društvenoj zajednici zavisi od stepena razvijenosti
materijalne proizvodnje i prakti%nih mogu!nosti primene nau%nog saznanja, postojanja vlastite organizacije,
nau%no-istra iva%kog rada, stepena razvijenosti obrazovnog sistema, stepena razvijenosti kulture i nau%ne
tradicije. U prošlosti, a i danas, u razli%itim društvenim zajednicama nisu postojali jednaki uslovi za uspešan
razvoj saznanja. Osobito nisu bili jednaki uslovi za razvoj svih oblika saznanja. U staroj Gr%koj je bila
veoma razvijena filozofija i umetnost, ali ne i tehnika. Nejednaki materijalni, društveni i saznajni
preduslovi za razvoj pojedinih oblika saznanja, uslovili su razli%it obim i stepen razvijenosti saznanja
u pojedinim zemljama, a to je proces širenja saznanja u%inilo društveno i saznajno zna%ajnim.
Prema na%inu, odnosno tehni%kim uslovima širenja znanja, razlikuju se dva oblika, i to:
neposredno i posredno širenje. Neposredno širenje se odvija usmenim putem. Svi poznati narodi i otkrivena
plemena imaju svoj jezik. Zajedni%ki ivot u grupama i zajedni%ko delovanje stvorili su potrebu kod
%oveka za komunikacijom, za prenošenjem mišli, zahteva i iskustva. Ovaj oblik širenja znanja bio
je jedini do pojave pisma. Mogu!nosti širenja saznanja neposrednim putem su veoma ograni%ene i
to kako u obimu tako i u tempu. Usmenim putem teško je bilo prenositi slo enija saznanja u preciznom
obliku, osobito ukoliko je u procesu širenja saznanja u%estvovalo v i š e posrednika. Teorijska saznanja je
ovim putem bilo skoro nemogu!e prenositi, dok su sea najlakšije prenosila prakti%na tehni%ka samanja.
No, i pored o grani%enosti, ovaj oblik širenja znanja je imao veliki zna%aj u prošlosti. Zahvaljuju!i putuju!im
trgovcima, zanatlijama, seobama stanovništva, ratnim osvajanjima, misionarima i putopiscima mnoga
prakti%no tehni%ka znanja su preneta iz jednih društvenih zajednica, u druge. Arapi su saznali na%in
proizvodnje papira preko kineskih ratnih zarobljenika, jer se u Kini proizvodnja papira %uvala kao
tajna. I Arapi su na%in proizvodnje papira %uvali kao tajnu i Evropijani !e tek u XII veku saznati za
na%in proizvodnje papira i to zahvaljuju!i Ian Montgolfieru, koji je neko vreme bio zarobljenik u
Damasku, gde su postojale radionice za proizvodnju papira.
Neposredni oblik širenja ideja i znanja u savremenim uslovima dobija na zna%aju zbog
postojanja nau%nih i poslovnih tajni. Mnoga preduze!a i nau%no-istra iva%ki centri dr e svoju nau%nu
organizaciju, istra iva%ke projekte i rezultate kao tajnu i jedini na%in upoznavanja sa tim tajnama je
neposredni kontakt sa zaposlenim u tim ustanovama ili zaposlenje u tim ustanovama. Pretpostavlja se da
se oko jedna tre!ina ostvarenih nau%ni rezultata dr i kao tajna.
Posredni oblik širenja ideja i znanja nastaje zahvajuju!i pronalasku pisma, koje je omogu!ilo odvajanje
znanja od ivota stvaraoca. Pismo omogu!uje materijalizaciju, opredme!enje znanja. Do pojave pisma, znanja
su naj!eš!e sa smr!u njihovog stvaraoca i u sama nestajala. Zahvaljuju!i pismu stvaraju se preduslovi za
trajno postojanje i širenje znanja kao i za akumuliranje i kontinuitet u razvoju saznanja. Zahvaljuju!i
pismu, iskustva i saznanja prethodnih generacija postaju dostupna novim pokolenjima. Nove generacije u
saznajnom pogledu ne polaze od po%etka, ve! od saznanja prethodnih generacija, %ime se ubrzava proces
saznanja. Jednom stvorena saznanja, postaju trajno duhovno vlasništvo i ne treba ih ponovo stvarati.
Sve do pronalaska štampe, prepisivanje rukopisa bilo je jedini na%in širenja znanja. U pojedinim kulturanim
središtima prepisivanje, kao na!in širenja znanja, bilo je veoma razvijeno.
Postojanje tehni%kih uslova sama po sebi ne omogu!uje širenje ideja i znanja. Potrebna je opšta
pismenost, biblioteke, razvijen školski sistem, razvijena organizacija nau%no istra iva%kog rada,
razvijena kultura, otvoren i demokratski politi%ki sistem. Knjiga kao na%in širenja znanja ostaje
puka mogu!nost u društvu u kojem je najve!i deo stanovništva nepismen, koje nema biblioteke,
nema razvijenog sistema školovanja i u kojem dominira tradicionalna kultura.
Preuzimanje znanja iz jedne kulture je stvarala%ki i saznajni %in, i najpovoljniji društveni
uslovi za brzo i uspešno preuzimanje znanja postoje izmedu onih drustvenih zajednica %iji je stepen
društveno ekonomskog, kulturnog i nau%nog razvoja blizak.
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
5
6. Odnos nauke i tehnike
Nauka i tehnika su u savremerim uslovima me/usobno razvojno povezane, a njihova povezanost
ogleda se u tome što nauka ne moze da se razvija bez tehnike niti se tehnika mo e razvijati bez nauke.
Nauka i tehnika danas %ine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. Nauka predstavlja
prevashodno teorijsku dimenziju saznanja, a tehnika prevashodno materijalnu dimenziju. I nauka i
tehnika te e za stalnim razvojem saznanja samo što nauka više stavlja naglasak na otkrivanje saznanja
koja objašnjavaju svet, a tehnika više stavlja naglasak na otkrivanje saznanja koja se mogu prakti%no
primeniti.
Nauka i tehnika nisu oduvek bile me/usobno razvojno povezane. U prvom periodu tehnika se
razvijala na osnovu prakti%no iskustvenog saznanja ljudi, nezavisno od nau%nih rezultata. U toku ovog perioda
uspešno je konstruisan i prakti%no koriš!en veliki broj tehniških pronalazak, iako nisu bili poznati
teorijski principi na kojima su se ovi pronalasci zasnivali. Ljudi su konstruisali i uspešno koristili vagu,
pušku, polugu, itd, bez poznavanja teorijskih principa njihovog funkcionisanja. Nauka se u ovom periodu
bavila prou%avanjem: Aristotelevog u%enja i ponavljanjem njegovih stavova o svetu kao apsolutnih
istina.
U drugom periodu nauka i tehnika se razvijaju paralelno, ali ipak, tehnika je imala ve!i uticaj na razvoj nauke
nego nauka na tehniku. Ovu konstataciju isti%e veliki broj autora koji su se bavili istorijom nauke.
Galileju su pomo!nici u njegovoj istra iva%koj laboratoriji bile zanatlije. Boris Hesen, fizi%ar, pokazao je
da su osnovni problemi kojima se bavila fizika u XVII veku bili proizvodno-tehni%ki problemi, odnosno
nedostaci tehni%kih sredstava koje je fizika nastojala da teorijski reši. Ovi proizvodno-tehni%ki problemi
uslovili su prou%avanja u fizici iz oblasti kose ravni i statike, slobodnog padanja tela i putanje tela,
hidrostatike, aerostatike i atmosferskog pritiska i nebeske mehanike. "Uporedili smo glavne probleme iz
oblasti tehnike... sa shemom istra ivanja koja su tada bila vo/ena u fizici, i utvrdili da je
ta shema bila uglavnom odre/ena privrednim i tehni%kim zadacima koje je sve sna nije bur oazija
stavljala u prvi plan.
Napred navedene tvrdnje potvrduje i %uveno Njutnovo pismo Francisu Astonu. U tom pismu
Njutn savetuje Astona na koje probleme da obrati pa nju na putovanju po Evropi. Pre svega da prou%i
mehanize upravljanja brodom i na%ine plovidbe, na%ine gradnje utvr/enja, na%ine dobijanja metala iz
ruda; da ustanovi kako Holan/ani, na putu prema Indiji, %uvaju svoje brodove od crvoto%ine i da li se
sat sa klatnom mo e da koristi za odre/ivanje geografske du ine.
U ovorn periodu bilo je i obostrane me/usobne podsticajnosti. Ubrzani razvoj kapitališti%kog
na%ina proizvodnje i njegovo stalno širenje na nova podru%ja stvanosti otvarali su veliki broj
proizvodno-tehni%kih problema, koje postoje!a tehnika, odnosno in enerski kadar nije bio u
mogu!nosti da reši bez pomo!i nau%nog saznanja. I sama nauka, odnosno nau%nici shvataju saznajni
zna%aj prou%avanja prakti%no-proizvodnih problema i nastoje d a i h nau%no objasne. Me/usobna
povezanost nauke i tehnike omogu!ila je obostranu razvojnu korist.
U tre!oj fazi dolazi do spajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven proces sa sve izra enijom
tendencijom da nauka preuzima primat u tom procesu i postane osnova i tehnike i proizvodnje.
Nau%no-tehni%ka revolucija najpotpunije izra ava nov odnos izme/u nauke i tehnike u ovoj fazi.
Nau%no-tehni%ka revolucija ozna%ava istovremene radikalne promene u nauci i tehnici. Indikator sve
%vrš!e me/usobne povezanosti nauke i tehnike je stalno skra!ivanje vremena, koje je potrebno da se jedan
nau%ni pronalazak realizuje u procesu proizvodnje. Nauka danas istra uje stvarnost rukovode!i se
prevashodno saznajnim ciljevima.
7. Tehnika i etika
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
6
Nau%no-tehni%ka saznanja mogu imati dvostruku društvenu funkciju i to humanisti%ku i
antihumanisticku. Ona mogu biti sredstvo za otkrivanje istine o svetu, za ostvarenje materijalnog
blagostanja i sre!e ljudi, a mogu biti i sredstvo za stvaranje obmana u svetu i za uništavajnje
materiiainih dobara i ljudi. Kojoj !e društvenoj funkciji da slu i znanje, ne zavisi samo od prirode
saznanja, ve! i od potreba i ciljeva društvene zajednice u koju !e svrhu da iskonste otkrivena znanja.
Najve!i deo nau%no-tehni%kog saznanja mo e da se istovremeno koristi i za jednu i za drugu društvenu
funkciju. Mogu!nost koriš!enja nau%nog saznanja, a osobito primenjenog u vidu ratne tehnike, u
antihumanisti%ke ciljeve ukazuje da tehnika ima eti%ku dimenziju i da s ona ispoljava na opšte
društvenom nivou i na individualnom nivou. Eti%ka dimenzija na opšte društvenom nivou
ispoljava se u vidu pitanja ašto društvene zajednice stvaraju sve savršenija oru/a radi ubijanja drugih
ljudi, a eti%ka dimenzija na individualnom planu ispoljava se u vidu pitanja zašto nau%nici i in enjeri
u%estvuju u stvaranju ratne tehnike?
Ljudi su veoma rano po%eli da prave razli%ita tehni%ka oru/a, kao što su luk i strela, koplja i razna
se%iva koja su imala prevašhodno funk%iju da omogu!e lludima lakše pre ivijavanje i efikašniji
na%in zadovoljenja materijalnih potreba. No, veoma je brzo shva!eno da se proizvodna oru/a mogu
koristiti i za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi. Te nje pojedinih zajednica za dominacijom i u%estali
ratni sukobi prevazilazili su mo! proizvodnih sredstava kao ratne tehnike, zato je veoma rano u istoriji
zapo%et proces stvaranja ratne tehnike %ija !e jedina funkciju biti uništavanje drugih ljudi njihovih
materijalnih dobara.
Rat je u toku cele istorije predstavljao veoma va an faktor, koji je podšticajno delovao na razvoj i
primenu nau%nog saznanja u ratne svrhe. Do radikalne promene društva prema ratnoj tehnici dolazi
pronalaskom vatrenog uru lja. Svata se da oru lja mogu pove!ati mo! ive sile, i stalno se radi na
usavršavanjem ratne tehnike. Tehni%ki progres u ratnoj tehnici meri se stepenom njene efikasnosti u
uništavanju broja ljudi matenjalnih dobara.
Na individualnom planu, u%eš!e u stvaranju i stvaranje ratne tehnike kod malobrojnih stvaralaca
izazivalo je moralne dileme. Nobel je 1866. godine otkrio dinamit koji je svoju razornu mo! našao u
industriji, ali i u ratnoj tehnici. Široka primena dinamita u ratnoj industriji utica!e na Nobela, keji se
zahvaljuju!i ovom pronalasku obogatio, da zaveštavanjem u svom testamentu odredi da se deo prihoda
dobijen od prodaje dinamita dodeljuje svake godine kao nagrada za najzna%ajnije rezultate ostvarene u
nauci, knji evnosti i miru. Na ovaj na%in Nobel se moralno iskupio za otkri!e koje je koriš!eno za
ubijanje ljudi.
Moralne dileme i pokajanje R. Openhajmera tvorca prve atomske bombe, pokazuju protivre%nost
izmedju li%nih moralnih principa i društvenih ciljeva, kao i nemo! nau%nika i in enjera u koritroli
društvene upotrebe tehni%kih ostvarenja.
8. Priroda društvenih sistema i razvoj tehnike
Društvene zajednice su se u toku istorije, a i danas, razlikovale u pogledu stepena racionalne
organizovanosti svoje materijalne proizvodnje, kao i uopšte u stepenu racionalne organizovanosti
društvenog ivota. Od stepena razvijenosti zavisio je odnos tih društava prema razvoju tehni%kog
saznanja. Zajednice koje su na racionalan na%in zadovoljavale svoje potrebe, imale su pozitivan odnos
prema tehnici dok zajednice organizovane na neracionalnim principima nisu podsticale razvoj tehnike. Sa
stanovišta stepena razvijenosti društvenih potreba, dosadašnju istoriju %ove%anstva mo emo podeliti na
kvalitativno dva razli%ita perioda, period pre nastanka kapitalizma i kapitalisti%ki period.
U predkapitalisti%kim društvima nisu postojale ni privredne, ni sistemske (dr avne) potrebe za razvojem
tehni%kog saznanja. Dr avni sistemi bili su zasnovani na. vanekonomskoj prinudi, odnosno na fizi%koj i
politi%ko-pravnoj prisiljenosti potla%enih slojeva da rade za vladaju!u klasu. Vanekonomska prinuda, nije
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
7
podsticajno delovala na razvoj tehni%kog saznanja. Vladaju!e klase su svoj privilegovani polo aj
zasnivale, na eksploataciji jeftine radne snage robova, kmetova i seljaka. Veli%ina, njihovih privilegija
zavisila je od broja porobljene radne snage. Osnovne te nje i interesi vladaju!ih slojeva u ovim sistemima
bile su usmerene na uve!anje broja robova i kmetova, kao "proizvodnih oru/a" za sticanje bogatstva.
Vladaju!i polo aj nije se sticao ve! nasle/ivao. Svaki pripadnik vladaju!e klase bio zainteresovan za
odr anjem takvog sistema, koji mu je garantovao vladaju!i polo aj nezavisno od niegovih li%nih
sposobnosti i u spešnosti.
U predkapitalisti%kim društvima postojale su samo povremeno opšte (dr avne) potrebe za razvojem
pojedinih oblika saznanja. Tako je u staroj Gr%koj postojala opšta potreba za filozofskim saznanjem, u
srednjovekovnoj Kini za opštim saznanjima, a u Rimu za saznanjem iz oblasti prava. Sa istorijskom
propaš!u društvenih sistema, u kojima su postojale opšte potrebe za pojedinim oblicima nau%nih
saznanja, prestajao je dalji razvoj tih saznanja i njihova obnova %ekala je nastajanje društvenih
sistema sa istovetnim sistemskim potrebama. D osef Nidam, u knjizi Kineska znanost i Zapad tvrdi,
da su nauka i tehnika u Kini bile razvijenije od nauke i tehnike u Evropi sve do XVI veka. Osnovni
razlog za ovakav razvoj je nepostojanje masovnog ropstva i jevtine radne snage, a to je uslovilo
pozitivan odnos dr avnog aparata prema zanatlijskom radu i radu pronalaza%a. U najzna%ajnije
pronalaske u Kini spadaju: kompas, magnet, barut, štampa, konjska orma, liveno gvoz/e, .vatreno oru je
itd.
Kapitalizam je prvi društveni sistem koji je stvorio ekonomske potrebe za razvojem tehni%kog
saznanja. Sa nastankom kapitalizma, tehni%ko saznanje po%mje da se razvija kontinuirano, sistematski,
veoma ubrzano i to u svim oblastima.
Kapitalizam ukida politi%ku nejednakost me/u ljudima politi%kim i pravnim
izjedna%avanjem svih ljudi. Izjedna%avanjem ljudi kapitalizam je onemogu!io stvaranje uslova da
pojedini slojevi i grupe koriste politiku kao sredstvo za pokoravanje ljudi i njihovu ekonomsku
eksploataciju. Na ovaj na%in kapitalizam je primorao ljude da izvore svoje mo!i i bogatstva, ne
tra e više u politici ve! u ekonomiji.
Kapitalizam se zasniva na slede!im principima: politi%ko-pravnoj jednakosti ljudi, na privatnoj
svojini nad sredstvima za proizvodnju, na slobodi privatne inicijative i preduzetništva, kao i na
slobodnoj tr išnoj konkurenciji izme/u privrednih subjekata.
Te nja da se stekne što ve!a koli%ina materijalnog bogatstva i slobodna tr išna
konkurencija primoravaju sve vlasnike kompanija da neprekidno racionalizuju vlastiti proces
proizvodnje. Ovo je zakon kapitalizma. Ona se u po%etnoj fazi ostvaruje boljom organizacijom rada, a
u kasnijoj fazi usavršavanjem sredstava za proizvodnju.
Racionalizacija se mo e posti!i ekonomisanjem radom i kapltalom, sredstvima za
proizvodnju i vremenom. Drugi, mnogo zna%ajniji na%in racionalizacije procesa proizvodnje,
ostvaruje se putem tehnološke primene nau%nih rezultata u procesa proizvodnje i on je postao dominantan u
dvadesetom veku.
9. Društveni uslovi razvoja tehnike u predkapitalizmu
Tehni%ka znanja su se veoma usporeno i sporadi%no razvijala u predkapitalisti%kim
sistemima. Usporen razvoj ovih znanja bio je uslovljen nezainteresovanoš!u vladaju!e klase
za usavršavanjem materijalne proizvodnje, religioznim tuma%enjem sveta i vrednosnim
sistemom, objektivnim nemogu!nostima potla!ene klase da sti%e i stvara znanja, stagnantnim
karakterom poljoprivrednog na%ina proizvodnje.
Vladaju!e klase nisu neposredno u%estvovale u obavljanju proizvodne delatnosti sto je uticalo
na njihovu li%nu nezainteresovanost za razvojem procesa proizvodnje. Materijalnom proizvodnjom
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
8
bavili su se robovi i kmetovi kao svojim osnovnim ivotnim zanimanjem, a ove radne. snage bilo je
u izobilju. Vladaju!e klase su se bavile neproizvodnim delatnostima i to vojnom, religioznom i politi%kom,
kao i ubiranjem rente od zemlje.
Nezainteresovanost vladaju!ih klasa za razvojem materijalne proizvodnje uslovila je nisko
vrednovanje fizi%kog i prakti%no-tehni!kog rada koji su vezani za materijalnu proizvodnju, a to je uslovilo
vrednosno ograni%avanje razvoja proizvodnje.
Mašine i nauka ne mogu se razvijati u društvu zasnovanom na robovskom radu. Robovski rad je
bio toliko jeftin da je uvo/enje mašina bilo suvišno.
Prezir prema proizvodnji i tehni%kom znanju nastavljen je i u srednjem veku. Sveštenstvo, kao
najmo!niji društveni sloj u srednjem veku, imalo je još izra eniji negativan odnos prema proizvodnji od
gr%ke aristokratije. Ograni%enja u razvoju proizvodnje i tehni%kog znanja proizilazila su i iz religije i
religioznog tuma%enja sveta.
Objektivna nemogu!nost potla%ene klase da razvije tehni%ka znanja predstavjala je tre!i zna%ajan
društveni faktor koji je uticao na usporeni razvoj ovih znanja. Potpla!ena klasa mogla je biti subjektivno
zainteresovana za tehni%ko usavršavanje procesa proizvodnje, jer bi time sebi olakšala obavljanje posla,
ali, s druge strane, tehni%ka ralizacija njihovih iskustvenih zapa anja donosila bi materijalne koristi
prevashodno vladaju!oj klasi, a to nije bio njihov interes.
1etvrti faktor, koji je u zna%ajnoj meri uticao na usporeni razvoj tehni%kog znanja je karakter
poljoprivredne proizvodnje, kao dominantni oblik proizvodnje u srednjevekovnim drustvima.
Poljoprivredna proizvodnja je stagnantnog, stati%kog karaktera. Zemlja ne menja svoja proizvodna
svojstva. Ona omogu!uje da se svake godine na istovetan na%in, ponavljanjem istog proizvodnog
postupka dobiju proizvodni rezultati.
10. Društveni uslovi razvoja tehnike u kapitalizmu
U kapitalizmu se stvaraju veoma povoljni uslovi za razvojem tehni%kog saznanja zahvaljuju!i
bur oaziji kao novoj vladaju!oj klasi. Prvi put u istoriji klasa koja se bavi privrednom delatnoš!u,
osvaja politi%ku vlast i postaje vladaju!a klasa. Potrebe materijalne proizvodnje postaju i politi%ke
potrebe odnosno dr avne, a zatim vrednosne i moralne potrebe celog društva. Sve sfere društvenog
ivota podre/ene su ekonomskim zahtevima i logici materijalne proizvodnje. Politika ivršava zahteve
ekonomije, a vladaju!e moralne vrednosti u društvu postaju one vrednosti koje ceni bur oazija, a to su
materijalno bogatsvo i uspeh u ivotu. Razvoj nauke i tehnike postaju opšte dr avne potrebe.
Kapitalisti%ki na%in proizvodnje nastaje širenjem i usavršavanjem zanatlijskog na%ina proizvodnje i u
svom razvoju prošao je kroz dve faze: manufakturni i industrijski na%in proizvodnje. Manufaktura
nastaje zapošljavanjem ve!eg broja zanatlija, pri %emu u radu zanatlija nastaje podela rada. Svaki
zanatlija preuzima iz proizvodnje nekog proizvoda samo nekoliko operacija i specijalizuje se za
njihovo obavljanje. Manufakturni na%in proizvodnje postoji i razvija se u periodu od XVI veka do pred
kraj XVIII veka, kada nastaje industrijski na%in proizvodnje.
Širenjem manufakturnog na%ina proizvodnje poja%ava se konkurencija izmedu pojedina%nih
proizvoda%a. Poja%ana konkurencija primorava proizvoda%e da tragaju za novim na%inima u pove!anju
proizvodnosti rada. Usavršavanje alata i pronalazak mašina na mehani%ki pogon, koje jedan oblik
kretanja pretvaraju u drugi, predstavljaju nove metode u pove%anju proizvodnosti rada. S Vatovom
drugom parnom mašinom s dvostrukim delovanjem, bio je prona/en prvi motor koji gutaju!i vodu i ugalj,
sam proizvodi svoju pogonsku snagu, !ija je snaga potpuno pod %ovekovom kontrolom, koji
omogu!uje koncentrisanje proizvodnje po gradovima, dok vodeno kolo rastura po selima
Pronalazak parne mašine ozna%io je kraj manufakturnog perioda i po%etak industrijskog na%ina
proizvodnje. Sa po%etkom uvo/enja mašina u proces proizvodnje, zapo%inje i proces uvo/enja nau%nog
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
9
saznanja u proces proizvodnje. Za mašinama je veoma brzo rasla potra nja, a sa rastom potra nje sve se
ve!i broj manufakturnih radionica pretvarao u fabrike za proizvodnju mašina kao robe.
Sa nastankom industrijskog na%ina proizvodnje završava se jedna dugotrajna faza u razvoju nauke i
tehnike. Više se nauka i tehnika ne razvijaju pod dominantnim uticajem proizvodnje, ve! se proizvodnja
razvija pod dominantnim uticajem nauke i tehnike. Krajem XIX veka, dolazi do niza zna%ajnih nau%nih
otkri!a koja predstavljaju nau%no-tehni%ku revoluciju, jer dovode do radikalnih promena u procesu
proi vodnje. Po%etak revolucije vezuje se za otkri!a_u_oblasti elektri%ne energije, motora sa unutrašnjim
sagorevanjem, %elika, ugljena i nafte.
Vlasnici velikih kompanija i sami !e uvideti da je upravljanje i orgaizovanje rada veoma slo en
posao, da prevazilazi njihova znanja i da je potrebno upravljanje preduze!em prepustiti
menad erima.
11. Ekonomija znanja
Primenjena istra ivanja i pojava prvih istra iva%kih laboratorija u preduze!ima ozna%avaju kraj
jedne faze u razvoju proizvodnje u kojoj je nauka koriš!ena kao opšte društveno dobro, koje je nastalo
izvan proizvodnje i u %ije stvaranje proizvodnja nije ulagala sredstva. To je po%etak nove faze u razvoju
proizvodnje koja od potroša%a znanja postaje i proizvoda% znanja i koja neposredno ula e sredstva,
organizuje, razvija i primenjuje nau%na saznanja u procesu proizvodnje. Prvu istra iva%ku organizaciju
u SAD, %iji je cilj bio sistematsko otkrivanje novih pronalazaka osnovao je Edisor 1876. godine u Nju
D ersiju. Do kraja XIX veka u nema%kim preduze!ima in enjerski kadar se vrlo brzo proširio i zauzeo
va ne proizvodne funkcije i postao veoma zna%ajan faktor proizvodnosti rada. Veliku va nost efikasnosti
kao ekonomskog %inioca prvi su uo%ili Nemci... Oni su shvatili vrednost nau%no obrazovanog in enjera
kao ekonomskog %inioca.
Mogu!nost sticanja_viška vrednosti putem primene nau%nih rezultata dovodi do ubrzanog
osnivanja istra iva%ko-razvojnih organizacija u svim ve!im korporacijama. Prema jednom istra ivanju,
sprovedenom u Bruklinskom institutu, utvr/eno je da primenjeno nau%no saznanje u%estvuje sa 44% u
pove!anju proizvodnosti rada. Ulaganje u ekonomiju znanja u vidu javnog obrazovanja, ulaganj u
razvijanje kompjuterskih paketa i u istra ivanje i razvoj, %ini danas va an deo bud eta mnogih zemalja.
Razvoj i primena nau%nih rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima, postaje osnovni
izvor sticanja viška vrednosti. Upravo zato nau%no-istra iva%ke organizacije u mnogim korporacijama
prerastaju u samostalne proizvodne organizacije, %iji cilj nije više bio proizvodnja roba, ve! proizvodnja
nau%nog znanja kao robe u vidu visokih tehnologija i %istog znanja (patent, licenca). Izvoz znanja u
vidu patenata i licenci predstavlja zna%ajan oblik ostvarivanja viška vrednosti u razvijenim zemljama.
Najve!i deo patenata i licenci prodat je najrazvijenijim zemijama Zapada i Japanu odnosno podru nicima
mati%nih kompanija %ije je sedište u SAD. No, i razvijene zemlje Zapada i Japan se prema manje
razvijenim zemijama odnose analogno odnosu SAD prema njima. Smanjuju uvoz patenata i licenci iz
SAD nove!avaju vlastiti izvoz znanja u manje razvijene zemlje.
12. Tehnika i karakter društva
Tehnika predstavja najzna%ajniji faktor razvoja društva i najintenzivnije promene u društvu
odvijale su se pod uticajem razvoja tehnike. "Ljudska bi!a postoje na Zemlji oko pola miliona godina.
Obrada zemlje, kao osnova nastanka naselja, stara je samo nekih 12.000 godina, dok civilizacije nisu
starije od 6.000 godina.
Nema sumnje da su najzna%ajniji doprinos razvoju društva dali tehni%ki stvaraoci. Ali, s obzirom da
tehni%ki stvaraoci nikada nisu imali najvecu društvenu mo% to su u aktuelnoj istoriji najzna%ajniju
ulogu u razvoju društva nekriti%ki pripisali sebi oni koji su imali najve!u društvenu mo! (dr avnici,
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
10
ideolozi i politi%ari), iako se njihov stvaran doprinos, rezvoju društva uglavnom ogledao u tome da 1i su
i u kojoj meri podsticali odnosno spre%avali razvoj nau%no-tehni%kog saznanja. Ni u istorijskim analizama
razvoja društva, tehnici i tehni%kim stvaraocima, ne pridaje se skoro nikakav zna%aj u razvoju drušva, pa
se neosnovano sti%e utisak da su jedino politi%ke li%nosti imale uticaj na razvoj društva.
Tehnika je postepeno osvajala razli%ite oblasti društvenog ivota i u svim tim oblastima izazivala je
radikalne promene. Danas u razvijenim zemljama nema oblasti delatnosti koje nisu zasnovane na
tehnici, zato se sa pravom mo e govoriti da je savremeno d ruštvo tehni%ko društvo i da su
njegove bitne karakteristike i suština odre/ene stepenom razvoja tehnike. Analiziralu!i zna%aj
tehnike u razvoju društva, Marks je prvi istakeo njen presudan zna%aj i uticaj na celinu društva. Ru%ni
mlin, po njemu, odre/uje prirodu feudalizma a parna mašina prirodu kapitalizma.
13. Industrijska društva
Industrijska društva se veoma %esto nazivaju i modernim ili razvijenim dru[tvima i danas se u
ova društva ubrajaju ekonomski najrazvitenije zemlje. Proces stvaranja industrijskih-društava zapo%et
je sa industrijskom revolucilom koja je prvo zahvatila Britaniju i odvijala se u periodu izme/u 1760 i
1850. godine. Industrijska revolucija ozna%ava radikalne promene u na%inu proizvodnje koje su nastale
uvo/enjem mašina u proces proizvodnje. Proces uvo/enja mašina u proizvodnju prvobitno je zapo%et
u tekstilnoj industriji ali je veoma brzo zahvatio i ostale privredne grane i u svim granama doveo do
pove!anja proizvodnosti rada. U kasnijoj fazi industrijskog razvoja, tehnika !e po%eti da se širi i u
neprivredne delatnosti, što !e vremenom dovesti do toga da !e u svim delatnostima u razvijenom
industrijskom društvu tehnika postati najzna%ajnija proizvodna osnova.
Tehnika je izazvala brojne i zna%ajne promene u društvu. Razvoj tehnike omogu!io je širenje
industrijskog na%ina proizvodnje, dok je poljoprivreda po%ela naglo i drasti%no da gubi ekonomski i
društveni zna%aj.
Druga promena ogleda se u stvaranju preduza!a kao novog organizacionog oblika rada
zaposlenih i najamnih radnika, kao nove kategorije zaposlenih. U industrijskim preduze!ima zapošljava
se veliki broj najamnih radnika koji nemaju vlastita sredstva za proizvodnju i koji su primorani da za
odre/enu najamninu rade na tudim sredstvima. To !e usloviti njihovu nemotivisanost za radom koju
!e vlasnici preduze!a nastojati da, u prvoj fazi indastrijalizacije reše uspostavljanjem centralisti%kog
na%ina upravljanja; - odnosno zapošljavanjem velikog broja kontrolora koji su imali zadatak da
striktnom kontrolom i fizi%kim kaznama disciplinuju radnike i odviknu ih od spontanog ritma
zanatlijskog rada.
Tre!a promena ogleda se u porastu gradskog stanovništva. Za razliku od poljoprivrednog
na%ina-proizvodnje koji je zahtevao prostorno razbijena naselja, industrijski na%in proizvodnje zahtevao
je prostornu koncentraciju stanovništva. Logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje
zahtevaju koncentraciju na jednom mestu razli%itih ekonomsko povezanih fabrika, trgovine, radne snage
i potroša%a.
1etvrta promena ogleda se u stvaranju obrazovnog sistema i uvo/enja obaveznog školovanja. U
tradicionalnim društvima, znanja i veštine u oblasti poljoprivredne proizvodnje i spremanju hrane,
mladi su sticali na osnovu posmatranja prakti%nog rada starijih i prakti%nog u%enja, dok su se zanatlijska
znanja sticala šegrtovanjem u zanatlijskim radionicima. Potreba industrijskog naèina proizvodnje
uslovila je u XIX veku, u razvijenim zemljama, uvo/enje obaveznog osnovnog školovanja.
Industrijski na%in proizvodnje i trgovina zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih dr ava, što
predstavlja petu globalnu promenu, koja je u krajnjoj liniji nastala pod uticajem tehni%kog razvoja.
Nesmetani razvoj i širenje industrijskog na%ina proizvodnje i trgovine zahtevali su ekonomsku
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
11
povezanost ljudi na odre/enom prostoru i jedinstvene propise za njihovo slobodno odvijanje. To !e
vremenom dovesti do foimiranja jakih nacionalnih dr ava sa brojnim i razgranatim birokratskim
aparatom, koji !e kontrolisati ekonoski i uopšteni društveni ivot ljudi u mnogo ve!oj meri nego što šu
to %inile tradicionalne dr ave.
14. Informati ko društvo
Zahvaljuju!i primeni informacionih tehnologija u procesu proizvodnje, došlo je do kvalitativno novih
promiena i da je za njihovo-ozna%avanje potrebno uvesti informati%ko ili postindustrijsko društvo kao
nov naziv. Za industrijsku revoluciju bio je karakteristi%no uvo/enje sna nih mašina, koje su imale
mogu!nost da pretvaraju jedan oblik energije u drugi, odnosno jedan oblik kretanja u drugi i da time
zamene ljudski fizi%ki rad u procesu proizvodnje. Informati%ka revolucija je uvo/enje pametnih mašina
u proces proizvodnje; mašina koje su sposobne da jedan oblik informacija pretvaraju u drugi oblik i da
programirane zahteve i slo ene operacije uspešno obavljaju bez prisustva i kontrole %oveka i da veliki
broj informacija trenutno prenesu na velike udaljenosti. Informati%koj revoluciji doprinela su stalan
napredak performansi kompjutera uz smanjenje troškova, digitalizacija podataka - koja omogu%uje
integraciju kompjutera telekomunikacionih tehnologija, razvoj satelitskih komunikacija. Informati%ka
revolucija je dovela do promena u na%inu proizvodnje i uspostavljanla fleksibilne automatizacije,
zatim do uspostavljanja globalne ekonomije, kao i do uspostavtjanja globalne kulture i globalnog
društva.
Krajom dvadesetog veka u najrazvijenijim zemljama napušta se stari model (Fordov)
automatizacije. U proces proizvodnje se uvode i roboti za obavljanje specifi%nih poslova.
Proizvodno povezani u jednu celinu, mašine sa numeri%kim upravljanjem, ra%unari, roboti i
sistem ra%unarskog projektovanja %ine fleksibilan automatizovan proces proizvodnje.
15. Uticaj tehnike na oveka
U radu je pod uticajem tehnike došlo do najve!ih promena i to, kako u karakteru rada tako i u
sadr aju. Ve!ina ljudi je u toku cele istorije društva bila primorana da iscrpljulju!i radi, kako bi
obezbedila sebi i svojoj porodici elementarne uslove pre ivljavanja. Od nastanka %oveka pa sve do XIX
veka smisao ivota za najve!i broj ljudi, izuzev za malobrojnu bogatu elitu, svodio se na svakodnevnu –
borbu za obezbe/ivanje hrane, i elementarnih uslova za pre ivljavanje.
Te ak fizi%ki rad uništavao je snagu, zdravlje i lepotu ljudi pa su oni veoma rano postajali
oronuli, istrošeni i ostareli.
Tehnika je svojim usavršavanjem u toku istorije postepeno olakšavala ljudiima fiizi%ki rad, s jedne
strane, a s druge strane, omogu!avala je sve ve!u efikasnost rada u stvaranju materijalnih dobara i
proizvoda. Zahvaljuju!i tehni%kim oru/ima, pojedinac je bio u mogu!nošti da svojim radom stvori
višak proizvoda, odnosno mnogo više proizvoda nego što je bilo potrebno za pre ivljavanje njega i
njegove porodice. Time je tehnika stvarala i uslove da se i odre/eni broj ljudi oslobodi fizi%kog rada
kao ivotnog poziva i da se posveti nemanuelnim zanimanjima. U nerazvijenim društvima, u kojima su
tehni%ka oru/a privre/ivanja bila na veoma niskom stepenu razvoja, opstanak. i elementarno
pre ivljavanje tih zajednica zahtevali su anga ovanje skoro svih %lanova zajednice u privre/ivanju. U tim
zajadnicama veoma mali broj ljudi mogao je da bude oslobo/en fizi%kog rada i da se posveti
nemanuelnim poslovima Tek zahvaljujuci upotrebi tehni%kih sredstava stvoreni su uslovi da se u tim
zajednicama pojave recimo vra%i ili starešine koji su bili potpuno oslobo/eni fizi%kog rada, odnosno
privre/ivanja.
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
12
Pored fizi%kog rada, tehnika je u savremenom društvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u
procesu rada kao i mnoge intelektualne rutinske poslove, sa tendencijom da preuzima sve slo enije
štru%ne i intelektualne poslove. Radnici više ne kontrolišu rad mašina, ve! obrnuto mašine kontrolišu
rad radnika.
29. Jezik i saznanje
Jezik je nastao i razvijao se kao izraz potrebe ljudi da uspostave %vrš!e me/usobne veze
radi zajedni%kog delovanja. Jezik mo e da se razvije samo u okviru društvene zajednice. Svako
novoro/en%e poseduje uro/enc potencialne sposobnosti za razvijanjem jezi%kih sposobnosti, ali te
potencijalne sposobnosti mogu se aktivirati i razviti samo u ranom periodu detinjstva, i samo u
neposrednom kontaktu sa drugim ljudima. Bez neposrednog kontakta sa ljudima %ovek ne mo e da nau%i
govor. Kao primer za ovu tvrdnju u literaturi se %esto navodi da su prona/ene dve devoj%ice koje su
ivele u vu%joj jami i koje su zavijale kao vukovi. Biološka sposobnost izra avanja razli%itih glasola,
kao i logi%ka sposobnost-da se apstraktno misli su slede!e dve pretpostavke nastajanja jezika.
Jezik predstavlja sisteni simbola koji su povezani odre/enim pravilima. Jezik nije jedino sredstvo
komunikacije. Komunikacija mo e se odvijati i pomo!u pokreta, dodira, mimike, slike, muzike,
matemati%kih formula,...
Jezik svoju saznajnu funkciju ispunjava na dva na%ina i to tako što, s jedne strane omogu!uje
ispojavanje, objektivizaciju mišljenja u vidu s i mbol a s druge strane, tako što se mišljenje
objektivizirano u jezi%ke simbole javlja se i kao osnova za misaonu interpretaciu stvarnosti. Mišljenje je u
osnovi nevidljivi unutrašnji proces koji koristi jezik kao oru/e svog ispojavanja.
Struktura i stepen razvijenosti jezika odre/ene zajednice zavisili su od strukture i stepena
razvijenosti iskustva te zajednice o svetu. One društvene zajednice koje su imale bogato iskustvo o
odre/enim delovima stvarnosti imale su i bogat jezik za izra avanje razli%itosti u tom delu
stvarnosti. Mnoge pojmove iz savremene nauke i tehnologije nije moguce prevesti na jezike
razvijenih društva, te se naj%eš!e njihovi termini pruzimaju iz jezika razvijenih društava. Nauka
stalno otkriva nove pojave koje nisu bili poznati prethodnim generacijama i koje se ozna%avaju
novim terminima. Nauka uvodi nove termine za ozna%avanje novootkrivenih pojava tek onda
kada ustanovi da se te pojave razlikuju od svih poznatih pojava i da ih je nemogu!e ozna%iti
poznatim terminima.
Jezik mo e da otkriva i da prikriva stvarnost. Jezik prikriva stvarnost onda kada odre/ene re%i
izazivaju kod slušaoca slike i predstave koje su potpuno druga%ije od predstava koje on sti%e
rasu/ivanjem o konkretnom sadr aju tih re%i.
Pre pojave jezika, saznanja o nekim pojavama mogla su se širiti samo ako su pojedinci
odnosno kolektiv neposredno posmatrali na%in izvodenja te delatnosti.
Usvajanjem jezika odre/ene zajednice usvaja se pojmovna misao te zajednice o svetu koja
%ini osnovu za sticanje novog saznanja o svetu.
Jezik mo e imati i negativan odnos prema saznanju. U toku istorije jezik je veoma %esto bio, ne
samo ograni%avaju!i faktor u širenju saznanja, ve! i sredstvo stvarani a obmana i la i. Jezik je predstavljao
prepreku u širenju saznanja izme/u zajednica koje su govorile razli%itim jezicima.
Drugi vid ograni%avaju!eg uticaja jezika na širenje saznanja predstavlja razli%itost jezika izime/u
elite i naroda. Klasna podeljenost društvenih zajednica izazivala je kulturnu i jezi%ku podeljenost. Narod
je govorio jedinim jezikom, a elita drugim jezikom.
Porobljavanje u toku istorije imala su za posledicu kulturni i jezi%ki imperijalizam. S obzirom da
su osvaja%i osnivali i škole i da mnogi pokoreni narodi nisu imali pismo, to je njihov jezik bio i zvani%ni
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
13
jezik u ubrazovnom procesu. Na ovaj na%in su vremenom jezici mnogih pokorenih naroda ili potpuno
iskorenjeni ili svedeni na lokalni govor, a to je vodilo potiskivanju autenti%ne kulture tih zajednica.
Tre!i vid jezi%kog ograni%enja širenja saznanja ogleda se u tome što savremene nau%ne discipline stvaraju
poseban kategorijalni aparat i jezik koji postaje nerazumljiv ne samo ljdima izvan nauke, ve! i ljudima
izvan tih nau%nih disciplina. U prirodno tehni%kim naukama matemati%ke formule i tehni%ki crte i su
postali dominantan na%in izra avanja saznanja.
1etvrti vid ograni%enja ogleda se u tome što jezik mo e imati i funkciju širenja obmana i
la i. Nema po sebi istinitih i la nih re%i. Istinitost i la nost re%i zavisi od adekvatnosti iskustvenog
sadr aja koje te re%i izra avaju.
30. Zdravorazumsko saznanje
Zdravorazumsko saznanje objašnjava stvarnost na osnovu neposrednog %ulnog iskustva.
Nepusredno %ulno iskustvo predstavlja osnovu i izvor zdravorazumskog saznanja. 1ulno
iskustvo %ine opa anja koja sti%emo putem %ula. Iako %ula omogu!avaju neposredog odnosa izme/u
%oveka i predmeta opa anja, ipak, svako opa anje sadr i odre/en stepen uopštavanja i
zaklju%ivanja, odnosno prethodnog saznanja, što govori da su procesi opa anja i saznanja
me/usobno povezani i uslovljeni. Svaki pojedinac raspola e uro/enom sposobnoš!u za saznajnim
konstrukcijama, koje se razvijaju u periodu od 2 do 12 godine, prolaze!i kroz tri kontinuirane
kvalitativno razli%ite faze. Razlikujemo tri kvalitativno razli%ita oblika saznajne konstrukcije. Empirijsku
apstrakciju, logi%ko-matemati%ku apstrakciju i misaonu apstrakciju. Genijalan nau%nik je %ovek koji je
sa%uvao konstruktivne sposobnosti iz detinjstva ne dozvolivši da ih školovanje uništi. Nijedan %ovek se
ne se!a svojih najranijih opa anj a o koline , što upu!uje na zaklju%ak da je dete moralo da u izvesnoj
meri i u osnovi upozna, sazna stvamost, kako bi moglo potpunije, odnosno svesno da je opa a i da zadr i
u pum!enju svoja opa anj.
Bogato i raznovrsno iskustvo o svetu i ivotu, samo po sebi kod odre/enog broja ljudi, dovodi
do umnosti i do umnog odnosa prema svetu. Postoje brojni primeri u drušvenim naukama i umetnosti na
kojima se mo e pokazati da je neposredno iskusno bilo osnova za adekvatan opis, odnosno
obajašnjenje odre/enih pojava. Posedovanje potpuno suprotnog iskustva u odnosu na pojavu koja se
opisuje %esto omugu!ava da se ta pojava dublje i celovitije sagleda. S druge strane posedovanje
potpunog iskustva o nekoj pojavi %esto ne podsti%e potrebu da se piše o toj pojavi.
Zdravorazumsko saznanjeje va an oslonac i kriterij za procenjivanje racionalnosti pojedinih
naua%nih ideja i za odbacivanje iracionalnih ideja iz naušnog saznanja. U okviru nauke i pod njenim
pokri!em mogu %esto nastati ideje koje u potpunosti protivre%e racionalnom iskustvu. Zdravorazumsko
saznanje je poslednja prepreka u prihva!unju i širenju iracionalnih ideja u nauci.
Zdravorazumsko saznanje je u saznajnom pogledu, ipak, ograni%eno i ne mo e zameniti nau%no
saznanje. Njegova ograni%enost proizilazi iz ogrtni%enost i uslovljenosti %ulnog opa anja. 1ulna
opa anja su objektivno i subjektivno ograni%cna i uslovljena. Najo%igledniji primer za ovo je odnos
Zemlje i Sunca. Slede!i logiku %ulnog opa anja ljudi su vekovima verovali da se Sunce okre!e oko
Zemlje.
Struktura i intezitet opa anja zavise od subjektivnih stanja (ose!anja tuge, radosti), profesionalnog
obrazovanja, interesa i ciljeva, kao i od psihi%kih predispozicija li%nosti.
31. Objektivnost nau nog saznanja
Objektivnost je najzna%ajnija karakteristika nau%nog saznanja. Saznanje ne mo e biti nau%no ako
nije objektivno. Teološka i ideološka saznanja, po pravilu, su opšta i sistemati%na, ali ih to ne %ini
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
14
nau%nim. Tako/e postoji veliki broj studija koje prividno polaze!i od pogrešnih pretpostavki, izla u
svoje rezultate na precizan na%in, u vidu formula i grafikona ali ni ova saznanja nisu nau%na. Svako
objektivno saznanje mora posedovati opštost, sistemati%nost i preciznost, ali svako saznanje koje
poseduje opštost, sistemati%nost i precizost ne mora biti objektivno odnosno nau%no.
Na putu prema objektivnom saznanju stoje brojna i raznovrsna ograni%enja koja spre%avaju i
ote avaju zauzimanje objektivnog stava prema stvarnosti. Kulturne i ideološke predrasude, li%ni i
grupni interesi mogu da predstavljaju zna%ajne prepreke. Ideološke predrasude socijalisti%kih
dr ava prema kapitalisti%kom sistemu uticale su da se u ve!ini socijalisti%kih dr ava otvoreno i
potpuno osporavala i negirala nau%na saznanja ostvarena u kapitalisti%kim dr avama. Uopšte %ovek, pa i
nau%nik, koji se formirao pod uticajem samo jedne kulture odnosno ideologije i koji je duhovno
srastao sa tom kulturom i ideologijom, teško mo e objektivno da interpretira procese osobine suprotnih
kultura i ideologija.
Li%ni grupni i profesionalni interesi mogu tako/e da ote aju objektivnu interpretacije pojedinih procesa
u stvarnosti.
Objektivno saznanje o odre/enoj pojavi predstavlja ono saznanje koje adekvatno opisuje i
izra ava bitne unutrašnje osobine te pojave i predvi/a njen adekvatan budu!i razvoj. Postizanje
objektivnog saznanja o predmetu prou%avanja predstavlja stvarala%ki proces koji se sastoji iz
nekoloiko neophodnih elemenata i preduslova.
Jedan od neophodnih elemenata je otvoren odnos istra iva%a prema istra iva%kom problemu
odnosno stvarnosti. Otvoren odnos istraziva%a se ogleda u sposobnosti i spremnosti da se u ispitivanju
odre/ene pojave prihvati i razvija onaj teorijski pristup, koji omogu!uje najpotpunije objašnjenje
ispitivane pojave. Otvorenost dalje ozna%ava spremnost nau%nika da napusti po%etno izgra/en teorijski
pristup i da u toku samog istra ivanja menja i razvija po%etne teorijske pretpostavke prema zahtevima
prikupijene empirijske gra/e.
Drugi neophedan element objektivnog saznanja ogleda se u prikupljanju obimne i raznovrsne
empirijske gra/e, koja je relevantna za objašnjenje ispitivanog problema. Relevantna gra/a se
prikuplja koriš!enjem razli%itih metoda i izvora podataka.
Ispjtivanje razli%itih osobina jedne pojave zahteva korš!enje razli%itih komplementarnih
metoda, koje se me/usobno nadoponjuju u svojim prednostima i nedostacima.
Tre!i element objektivnosti ogleda se u koriš!eniu intersubjektivnih obaveštenja, odnosno
%injenica koje i drugi ljudi mogu proveriti, zatim u strogoj kontroli pouzdanosti i verodostojnosti svakog
prikupljenog podatka. Za svaki podatak koji koristi nauka mora postojati mogu!nost provere.
1etvrti element objektivnosti ogleda se u javnosti istra iva%kog rada u svim fazama istra ivanja
i otvorenom obrazlo enju metoda, koje su koriš!ene u istra ivanju i analizi dobijenih rezultata.
Ovim se otvara mogu!nost provere dobijenih rezultata od strane drugih zainteresovanih nau%nika.
Nau%nici koji se nalaze na domahu nekog zna%ajnije, otkri!a %esto ne saopštvaju faze i sadr aj
svojih istra ivanja, iz straha da ne bi bili preduhitreni u otkri!u.
Objektivnost saznanja se dokazuje proverom dobijenih rezultata. U prirodno-tehni%kim naukama
eksperiment i izrada eksperimentalnih modela predstavljaju najzna%ajnije sredstvo u dokazivanju
objektivnosti saznanja. Neophodno je pri izvo/enju eksperimenata da se formiraju dve grupe pojava
i to kontrolna u kojoj svi faktori deluju zajedni%ki i eksperimentalna u koju se uvodi i poseban faktor
%ije delovanje ispitujemo. Uspešnost eksperimenta zavisi od mogu!nosti da stvorimo istovetnu
kontrolnu i eksperimentalnu pojavu i mogu!nosti izdvajanja i stroge kontrole faktora %ije delovanje
na pojavu ispitujemo.
Umesto laboratorijskih eksperimenata u društvenim naukama se konste prirodni eksperimenti,
eksperimentalne situacije koje se stvaraju prirodno, a koje imaju pribli no iste osobine kao i vešta%ki
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
15
stvorene eksperimentalne situacije. Ovakvih situacija ima puno u društvu. U društvu se prirodno
srvaraju grupe sa razli%itim osobinama, obrazovani i neobrazovani, religiozni i ateisti, ...
32. Preciznost nau nog saznanja
Precizno nau%no saznanje predstavlja ono saznanje koje izra ava, opisuje i objašnjava ne
samo celinu odre/ene pojave odnesno stvarnosti, ve! i najbitnije karakteristike u ih, uklju%uju!i + i
najsitnije delove, te pojave odnosno stvarnosti. Precizno saznanje ta%no definiše najbitnije osobine
odre/ene pojave, me/usobne deterministi%ke veze te pojave sa drugim pojavama, kao i neophodne i
dovoljne uslove pojave.
Precizno nau%no saznanje ima tri dimenzije i to teorijsku, instrumentalnu i matemati%ku. Teorjska
dimenzija se ogleda u jasnom i ta%nom odre/enju i objašnjenju suštine pojave.
Instrumentalna dimenzija preciznosti se ogleda u raspolaganju osetljivim mernim
instrumentima koji imaju sposobnosti da i najsitnije osobine pojedinih pojava registruju i broj%ano
izraze. Bez adekvatnih instrumenata i ekspertimentalne opreme danas jednostavno nije mogu! dalji
razvoj nau%nog saznanja.
Matemati%ka dimenzija preciznosti se ogleda u sposobinosti nauke da svoja saznanja o pojavama,
procesima i delovima stvarosti matemati%ki izrazi u vidu egzaktnih zakona. Formaliyacija nau%nog
saynanja u vidu matemati%kih modela i formula predstavlja najviši stepen preciznosti znanja.
Matemati%ka formulizacija, pored preciznog izra avanja najbitnijih osobina pojava, sadr i i
mogu!nost predvidanja budu!eg razvoja pojave.
Sa stanovišta preciznosti u istorijskom razvoju nau%nog saznanja mo emo razlikovati tri faze:
opisnu, klasifikacionu numeri%ku.
U po%etnoi fazi razvoja svake nauke dominira posmatranje kao metod prikupljanja gra/e i opis kao
na%in objašnjenja pojava.
Nau%ni opis polazi od najbitnijih spojašnjih osobina pojave i nastoji da na osnovu tih osobina iscrpno opiše
celinu i delove te pojave, a sa ciljem njenog potpunijeg objašnjenja.
U drugoj fazi, nauka nastoji da klasifikuje prilkupljena opisna obaveštenja prema odre/enim
kriterijima. Cilj nau%ne klasifikacije je utvr/ivanje dubljih nevidljivih deterministi%kih veza i odnosa
me/u opisanim pojavama. Opisane pojave klasifikuju se, odnosno razvrstavaju u odre/ene grupe prema
posedovanju ili neposedovanju odre/enih bitnih unutrašnjih osobina.
Klasifikacija pove!ava stepen preciznosti i teorijski zna%aj nau%nog saznanja. Nauka pomo!u
klasifikacija uspostavlja logi%ki i teorijski red me/u pojavama koje istra uje. Razvrstavanjem
pojava u razli%ite grupe prema odre/enim osobinama nauka ih preciznije odre/uje i objašnjava.
Uspešna klasifikacija podrazumeva precizno teorijsko odre/enje, odnosno definiciju principa
klasifikacije. Definicija mora da izrazi suštinu onoga što se definiše. Saznajno zna%ajna klasifikacija
mora imati slede!e osobine: fundamentalni princip klasifikacije, klasifikacija mora biti dosledna,
klasifikacija mora biti potpuna, klasifikacija mora biti isklju%iva. Po%etni princip klasifikovanja mora
da ostane jednozna%an u toku cele klasifikacije. Ne postoji mogu!nost da se jedna pojava mo e
istovremeno svrstavati u dve razli%ite grupe. Sve klasifikacione jedinice se me/usobno razlikuju
i ne mo e do!i do njihovog mešanja.
Numen%ka faza omogu!uje najviši stenen preciznosti nau%nog saznanja. U numer%koj fazi
nauka raspola e mogu!nostima merenja pojava koje su predmet njenog istra ivanja. Merenje
predstavja izra avnje osobina, pojava pomo!u matemati%kih simbola, a na osnovu precizno
utvr/enih pravila. Svako merenje sadr i tri dimenzijei to: teorijsku, tehni%ku i matemati%ku.
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Sociologija nauke
I kolokvijum
16
33. Nau na teorija
Nau%na teorija predstavlja skup saznajnih stavova koji su me/usobno logi%ki povezani u celovit
sistem sa ciljem da objasne suštinu jednog dela stvarnosti ili celokupne stvarnosti. Sve razvijene
nau%ne discipline poseduju jednu ili više teorija pomo!u kojih objašnjavaju pojedine delove
stvarnosti.
Sa stanovišta teorijske razvijenosti postoji nekoliko faza kroz koje su nau%ne discipline
prolazile u svom razvoju. U po%etnoj fazi razvoja nau%nih disciplina teorija nije bila razvijena.
Nauka se u ovoj fazi sastojala od iskustvenih obaveštenja, opisa pojava i pravilnosti koje su na
osnovu spoljašnjih karakteristika povezivale i objašnjavale pojedine pojave. Slede!a faza u
teorijskom razvoju je otkrivanje zakona u pojedinim oblastima istra ivanja, pri %emu zakoni ostaju
me/usobno nepovezani. Tre!a faza je povezivanje svih otkrivenih zakona u okviru jedne nau%ne
discipline u jedinstven teorijski sistem. 1etvrta faza u teorijskom razvoju nauke predstavlja idealno
stanje, koje se ogleda u mogu!nosti da se sva znanja o prirodi, društvu i %oveku integrišu u
jedinstven teorijski sistem. Ova mogu!nost je zasnovana na %injenici da je svet jedinstvena celina i
da razli%ite nauke prou%avaju razli%ite strane te celine. Krajni cilj nauke jeste da se do/e do jedne
jedinstvene teorije koja bi opisivala celu Vasionu.
Koriš!enje razli%itih metoda istra ivanja predstavlja drugi razlog teorijske razvijenosti prirodnih nauka.
Eksperiment je osnovni metod istra ivanja u prirodnim naukama, dok je njegova primena u
društvenim naukama ote ana. U prirodnim naukama sva prethodna saznanja koja nau%no nisu
pobijena javljaju se kao sastavni deo savremenog saznanja, tako da nije potrebno pru%avati ranija
saznanja o pojedinim problemima da bi se objasnili ti problemi. U društvenim naukama proces
prevladavanja prethodnih saznanja je mnogo sporiji.
Osnovni zadatak nau%ne teorije je da povezuje i objašnjava nau%ne zakone, da omogu!uje
predvi/anje novih pojava i da je stvarala%ki podsticajna za ra/anje novog saznanja. Nau%ne teorije
izra avaju dublje i opštije deterministi%ke principe pojedinih pojava i delova stvarnosti od nau%nih
zakona.
Eksperimentalni zakoni izra avaju opa ljive osobine pojava, dok teorije izra avaju
osobine koje se ne mogu neposredno opa ati. Ova razlika izra ava se u tri vida. a) Svaki
eksperimentalni zakon za razliku od teorije, sadr i odredene principe koji se mogu empirijski proveriti.
b) Eksperitnentalni zakoni nastaju induktivnim uopštavanjem iskustvenih sadr aja, dok teorije
%esto nastaju kao "slobodne kreacije duha". c) Eksperimantalni zakoni se zasnivaju na jednom principu
dok se teorije zasnivaju na više me/usobno povezanih principa, što teorijama daje ve!u mo! u
objašnavanju.
Stranica posve ena elektronici www.ns-elektronika.com©
Download

- SRBOOK.net