BESPLATAN PRIMERAK
ČASOPIS POSVEĆEN FARMACIJI
ZAŠTITA KONKURENCIJE
Komisija za zaštitu konkurencije
i izrečene mere zaštite
PRVA ŠANSA – PRAVA ŠANSA
Pozitivno iskustvo
Farmalogista sa prvom šansom
Mart 2012. Br.10
RFZO
11 koraka
u 2011.
ISHRANA
Komplikacije
dijabetesa
Poklonite osmeh i ovom proleću
Ružama je potrebno sunce,
a ženama ljubav.
LI TAI PO
BESPLATAN PRIMERAK
Broj 10 | mart 2012. godine
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
mag. farm. Marija Milić
IZVRŠNI UREDNIK:
dipl. inž. Milena Deletis
[email protected]
Miris ruže budi u nama slike bakinih škrinja i roze
sapuna... Dirljiva sećanja, ali demode! - rekle bi mnoge žene. Ali mi govorimo o ruži simbolično jer taj lepi
cvet sasvim odgovara i životu savremene žene. Vre-
REDAKCIJA:
mag. farm. Stanislava Lazić
Branka Lazić, novinar
mag. farm. Ljubica Tišma
Aleksandra Bibić Kalanj
mag. farm. Nevena Plećević
dipl. ecc. Miloš Tasić
di svaki trn, svaka latica, svaka isplakana suza, jer
MARKETING:
posle procvetaju u osmeh. Život je lep i posle teško-
dipl. inž. Nada Dimitrijević
[email protected]
dipl. ecc. Maja Dimitrijević
[email protected]
ća sunce uvek ponovo zasija. Samouverene, ekonomski nezavisne, obrazovane, informisane, elokventne,
nežne, žene su ukras sveta. I nije im lako. U savremenom dobu, moraju da »balansiraju« između profesije i privatnog života.
LEKTOR:
Mirjana Stefanović
E-MAIL REDAKCIJE:
[email protected]
I zato ovaj broj poklanjamo s ljubavlju upravo
vama, našim dragim damama.
TELEFON REDAKCIJE:
(+381 11) 3315 157
PRIPREMA:
Živite lepše, zdravije i duže.
Nikola Vukelić, BB-Soft
[email protected]
TIRAŽ:
8000 primeraka
ŠTAMPA:
Politika AD
IZDAVAČ:
Farmalogist d.o.o.
Bulevar vojvode Mišića 25-27 • Beograd
Tel. /fax.: (+381 11) 3315 157
www.farmalogist.rs
Časopis »Doživeti 100« namenjen je isključivo
stručnoj farmaceutskoj i medicinskoj javnosti.
Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog
i zakupljenog prostora u časopisu.
Časopis izlazi kvartalno.
ISSN 1821 - 3324
COBISS.SR-ID 171237644
SADRŽAJ
8
SLOBODA MIĆALOVIĆ ĆETKOVIĆ ZA DOŽIVETI 100
50
Porodica me čini jačom
10
16
ZAŠTITA KONKURENCIJE
Komisija za zaštitu konkurencije
i izrečene mere zaštite
54
RFZO
58
20
22
24
64
FARMACEUTSKA KOMORA SRBIJE
70
28
34
38
40
80
PREDSTAVLJAMO ZDRAVSTVENI CENTAR
Primena informacionih tehnologija u ZC Valjevo
LEPOTA
U korak sa godinama
88
PSIHOLOG
Položaj žene u našem društvu
Vodič kroz propise o zdravstvenoj zaštiti,
lekovima i medicinskim sredstvima
92
POBOLJŠANJE ZDRAVSTVENOG STATUSA PACIJENATA
94
ANTIDOPING
DONACIJE
Prvi moderni respirator sa visoko frekventnom
oscilatornom ventilacijom u Srbiji
84
Da li je pobeda važnija od zdravlja?
MEDICINSKI REČNIK
Značaj DNK testova u farmaciji
APOTEKA BEOGRAD
Sportski lekar – lekar čija uniforma nije beli mantil
47
76
82
ZDRAVLJE I SPORT
FARMACEUTI U SVETU
Austrija – apoteka Germania
LEKOVI
Šta su kompetencije farmaceuta i kako se mogu
meriti i razvijati
44
72
Nema sigurnih lekova, već samo sigurnog načina
njihove upotrebe
IZDAVAŠTVO
RAZMENA STUDENATA
Međunarodna razmena studenata farmacije u Češkoj
ALIMS
Centar za informacije o lekovima
Apoteke »Beograd«
PRVA ŠANSA
Pozitivno iskustvo Farmalogista sa prvom šansom
NAGRADE
Izazovi i ambicije Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije u 2012. godini
PROLEĆNE ALERGIJE
Preventiva i zaštita od alergena
Kriza u farmaceutskom sektoru
u zemljama Evropske Unije
Marisol – »Najbolje iz Srbije« 2011.
26
60
GIRP NOVOSTI
Sastanak FKS sa tržišnom
i zdravstvenom inspekcijom
HOLISTIČKA MEDICINA
Homeopatska terapija u lečenju menstrualnih tegoba
i klimakterijuma
GIRP NOVOSTI
Izazovi za industriju lekova i regulatore u EU
ISHRANA
Komplikacije dijabetesa
Jedanaest koraka u 2011.
18
DRUŽENJA SA POVODOM
Iskustvo je blago, a ako je preneto
drugima – bogatstvo
KONTINUIRANE EDUKACIJE
Znanje stari
L-CARNITINE
Podržite mišiće!
96
HUMANITARNE AKCIJE
Farmalogist i Esensa među prvima
»priskočili« u pomoć
100 HOROSKOP
Prolećni horoskop
SLOBODA MIĆALOVIĆ ĆETKOVIĆ ZA DOŽIVETI 100
Nije lako uskladiti svoje potrebe i
potrebe porodice, ali ono što dobijete
za uzvrat je nemerljivo
2012/MART
8
Foto: Gloria
Porodica
me čini
jačom
| PIŠE: MAJA DIMITRIJEVIĆ |
D100: Važite za jednu od najlepših glumica sa ovih prostora. Šta mislite, koliko je lepota teret a koliko privilegija?
Lepo je to uvek čuti. Nije mi to puno smetalo sem što neki ljudi imaju predrasude pa kažu: lepa jednako ograničeno talentovana, pa sam morala duže da se dokazujem. To naravno važi
za pozorište. Na filmu i televiziji to mi je samo pomoglo, ali
sve to je sekundarna stvar u ovom poslu.
a svojih 30 godina, napravila je zavidnu karijeru, odigrala glavne uloge u našim najgledanijim predstavama, filmovima i serijama. Ostvarena je i kao supruga i kao majka. Sloboda je jedna od retkih žena koja
za sebe može da kaže da je potpuno zadovoljna.
D100: Posle velikog uspeha serije »Nepobedivo srce«
recite nam kako ste Vi zadovoljni svojim učešćem i kakav je osećaj opet biti deo Šotrine ekipe?
Uvek je zadovoljstvo raditi sa Zdravkom Šotrom. Njegova tehnička a i glumačka ekipa godinama se ne menja uz male korekcije uvođenjem novih divnih glumaca. Lepo je kada pored
čuvenih glumaca koji su radili sa Šotrom upišete i svoje ime.
Što se tiče serije »Nepobedivo srce« prijalo mi je i ujedno mi
je bio izazov da sebe predstavim u drugačijem svetlu, kao prkosnu, razmaženu, svojeglavu, ali ipak plemenitu osobu. Uživanje ja bilo raditi sa svim tim glumcima.
D100: Šta su Vam donele tridesete godine?
Tridesete su mi donele neka nova razmišljanja i novo poglavlje gde se više ništa ne prašta u smislu »mlada je ima kad«. Sad
ostaju prave vrednosti pa pokaži koliko znaš! Radujem se, sem
što se svaki put iznenadim kad čujem da imam trideset.
D100: Šta je recept za uspešan brak i kako ste uspeli
da sačuvate svoju privatnost od očiju javnosti?
Teško je sačuvati privatan život i mislim da je to izgubljena bitka u startu. Gomila je neistina koje sam pročitala o sebi i poD100: Koja Vam je uloga draža, Anđelka u »Ranjenom
kušavala sam da zamolim da to ne rade, ali to je posebna vrorlu« ili Milena u »Nepobedivom srcu« i sa kojom ulosta ljudi,da ne upotrebim neku težu reč, tako da se branim ćugom Boba ima više sličnosti?
tanjem i ignorišem svaki komentar na moj račun. Ono sto me
Za nijansu mi je draža i bliža Anđelka, ali i Milena je opet deo
raduje jeste da ljudi sve manje veruju u to ili bar uzimaju sa remene. Trudim se da dam svoj mazervom. Nažalost neke moje kolege ne
ksimum u svakom trenutku i da
misle tako, pa se ponašaju drugačije
budem poštena prema sebi, poslu
i onda ja ispadnem nadobudna što ne
OSTVARENA I SREĆNA!
i kolegama. »Ranjeni orao« je doželim da mi slikaju svadbu, decu,
Mogu da kažem da sam
živeo uspeh i gledanost koja je
kuću itd.
zadovoljna
svim
što
sam
do
nezapamćena u poslednjih 20 gosada uradila, ali naravno da
dina. Sve se nekako sklopilo i Bogu
D100: Šta se promenilo od kada
hvala da sam i ja bila deo te priče
ste
postali majka?
tu nije kraj mojih želja. Mislim
i sad već istorije koja će ostati geMajčinstvo mi je razbistrilo pogled na
da glumac prolazeći kroz
neracijama koje dolaze i podsetiživot i ljude. Kao da sam imala neku
životne faze sazreva i priča
ti ih kako se nekada živelo mirno
veliku dioptriju i videla sam sve zai spokojno.
magljeno, a sada je sve u bojama i bineku novu priču, biva
stro, veselo i divno.
interesantniji i potpuniji.
D100: Da li »slepo« slušate
Mogu reći da sam srećna!
D100: Šta biste voleli da ćerke
reditelja ili pokušavate da zanaslede od Vojina i Vas, a šta
jedno sa njim gradite svoje
nikako?
uloge?
Volela bih da od Vojina naslede strpljivost što bi značilo da od
Uglavnom slušam reditelja zato što on ima svoju koncepcimene ne naslede nestrpljivost. Vredni smo oboje, ali ono što
ju i sigurno zna zašto je baš mene tražio za tu ulogu. Sa nebih ja najviše volela jeste da budu dobri i plemeniti ljudi, a sve
strpljenjem želim da čujem njegove ideje i pokušam da ih sproostalo neka same biraju.
vedem u delo. Naravno, dešava se da se ja ne složim sa nekim
predlozima i onda pronađemo »zlatnu« sredinu.
D100: Da li se bavite sportom i kako vodite računa o
D100: Mislite li da je porodična sreća preduslov za
izgledu?
uspešnu karijeru i kako uspevate da uskladite karijeru
Nažalost ne vežbam koliko bih ja to volela pošto mi obaveze
i porodicu?
ne dozvoljavaju, ali trudim se da se hranim zdravo i redovno,
Mislim da je glumicama veoma važno da imaju neku sigursa ponekim ispadima, slatkišima na primer.
nost, a porodica je prava stvar. Naravno da nije lako uskladiti svoje potrebe i potrebe porodice ali ono što dobijete za uzD100: Vaš savet za dugovečnost?
vrat je nemerljivo. Mislim da me porodica čini jačom i ne plaSmeh, ljubav, putovanja i što više druženja sa pozitivnim ljušim se neuspeha kao ranije, sada sam nekako zaštićena.
dima!
2012/MART
9
ZAŠTITA KONKURENCIJE
PRIVREDNA KOMORA SRBIJE (PKS) ORGANIZUJE SEMINAR RADI EDUKACIJE
U VEZI SA OBEZBEĐENJEM ZAŠTITE KONKURENCIJE U SRBIJI
KOMISIJA ZA ZAŠTITU
KONKURENCIJE I IZREČENE
MERE ZAŠTITE
Postoje li pravni nedostaci u procesu postupka KZK, da li je slučaj zastareo,
koje su posledice za učesnike …
| AUTOR: ZVONKO ŠUBAŠA |
omisija za zaštitu konkurencije KZK je tokom 2008. godine sprovela postupak za utvrđivanje postojanja zabranjenih sporazuma koji imaju za posledicu bitno sprečavanje, ograničavanje i narušavanje konkurencije na relevantnom tržištu, a u kojima su učesnici bili domaći proizvođači
lekova i veledrogerije, i to iz Grupacije domaćih proizvođača lekova Hemofarm, Galenika, Zdravlje (Actavis), Jugoremedija, Slaviamed, Pharma Swiss, Habit pharm i Srbolek, a iz Grupacije veledrogerija Farmalogist, Phoenix Pharm, Jugohemi-
ja farmacija, Velefarm, Vetfarm, Unihemkom i Vetprom hemikalije.
Sprovodeći postupak po Zakonu o zaštiti konkurencije
(ZZK) iz 2005. godine Komisija na čijem čelu se nalazila predsednica Saveta prof. dr Dijana Marković Bajalović, donela je
12.12.2008. godine rešenje kojim se utvrđuje povreda zaštite konkurencije po članu 7. Zakona o zaštiti konkurencije u
smislu postojanja zabranjenih vertikalnih i horizontalnih sporazuma između navedenih učesnika.
K
2012/MART
10
ARGUMENTI UČESNIKA ZABRANJENOG SPORAZUMA
Pri donošenju navedenog rešenja KZK nije cenila kao opravdane i oslobađajuće argumente, od kojih navodimo samo neke:
• kada je poslovna politika proizvođača oslonjena na posrednika u prometu, nesporno je pravo proizvođača da izabere posrednika, te utvrdi vrstu i broj posrednika u prometu. Po istom osnovu, nesporno je i pravo veledrogerije da odluči da li će proizvod prodavati direktno kupcima, zdravstvenim
ustanovama, ili će zdravstvene ustanove snabdevati i preko
posrednika, odnosno drugih veledrogerija i shodno tome determiniše svoju poslovnu politiku
• Zakon o lekovima, usaglašavanje sa zakonom, te uvođenje Dobre proizvođačke prakse i Smernica dobre prakse
u distribuciji lekova, direktno su uticali na promene u sektoru proizvodnje i veleprodaje, a što je uslovilo politiku proizvođača da prilikom sklapanja ugovora obavežu veledrogerije da ih obaveste, odnosno pribave saglasnost u vezi sa prodajom lekova drugim posrednicima, jer su u tom slučaju
proizvođači u boljoj situaciji da sprovedu procedure sledivosti lekova u prometu, hitnog povlačenja pojedine serije leka
iz prometa zbog neispravnosti i osiguraju uslove za očuvanje kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti lekova u prometu do
isteka roka. Veći broj posrednika u prometu lekova i neujednačeni standardi distribucije po pravilu otežavaju primenu
i sprovođenje standarda i onemogućavaju doslednu primenu
• ako se veledrogerija, u skladu sa ekonomski opravdanom
politikom nabavke, obaveže da lek kupuje direktno od proizvođača ili od subjekta kojeg odredi proizvođač, nije primereno da se u tržišno orijentisanom sistemu takva odredba smatra povredom konkurencije
• da su cene lekova utvrđene Uredbom o kriterijumima za
formiranje cene lekova za upotrebu u humanoj medicini. Odlukom o cenama lekova Vlade RS odnosno Pravilnikom o listi
lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, te da su navedenom Uredbom propisane i veleprodajne marže u iznosu od 6%, a maloprodajne u iznosu od 12%.
PRAVOSNAŽNA OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA 2010.
U skladu sa važećim ZZK, ustanovljene povrede podrazumevale su prekršajnu odgovornost, odnosno Prekršajni sud je bio
nadležan za utvrđivanje eventualne odgovornosti i izricanje
novčanih kazni.
NOVČANI IZNOSI IZREČENIH MERA ZAŠTITE KONKURENCIJE
OSNOVICA
(UKUPAN PRIHOD 2007.GODINE
DRUŠTVO
DOMAĆI PROIZVOĐAČI
1 Hemofarm a.d. Vršac
2 Galenika a.d. Zemun
3 Zdravlje a.d. Leskovac-sada Actavis
4 Jugoremedija a.d. Zrenjanin
5 Slaviamed d.o.o. Beograd
6 Pharma Swiss d.o.o. Beograd
7 Habit pharm a.d. Ivanjica
8 Srbolek a.d. Beograd
VELEDROGERIJE
9 Velefarm a.d. Holding Beograd
10 Vetfarm a.d. Beograd
11 Farmalogist d.o.o. Beograd
12 Phoenix Pharma d.o.o. Beograd
13 Jugohemija farmacija d.o.o. Beograd
14 Unihemkom d.o.o. Novi Sad
15 Vetprom hemikalije a.d. Beograd
IZNOS MERE
ZAŠTITE
19,811,465,000.00
7,943,270,000.00
STATUS
U 2012. GODINI
396,229,300.00
LIKVIDAN
158,865,400.00 POVREMENO U BLOKADI U 2012.
66,265,160.00
LIKVIDAN
2,114,866,000.00
42,297,320.00
261,258,000.00
5,225,160.00
3,900,818,000.00
78,016,360.00
obustavljen postupak,
prijava potraživanja kroz stečajni postupak
obustavljen postupak,
prijava potraživanja kroz stečajni postupak
U BLOKADI
LIKVIDAN
LIKVIDAN
3,313,258,000.00
U STEČAJU
U STEČAJU
7,323,003,000.00 131,814,054.00
U BLOKADI
6,552,223,000.00 117,940,014.00
U BLOKADI
5,140,564,000.00
92,530,152.00
LIKVIDAN
4,390,349,000.00
79,026,282.00
LIKVIDAN
6,725,834,000.00 121,065,012.00 POVREMENO U BLOKADI U 2012.
5,649,080,000.00 101,683,440.00
U BLOKADI
obustavljen postupak,
U STEČAJU
prijava potraživanja kroz stečajni postupak
UKUPAN IZNOS IZREČENIH MERA:
1,390,957,654.00
IZVOR: Pretraživanje dužnika u prinudnoj naplati na dan 20.02.2012. godine
2012/MART
11
ZAŠTITA KONKURENCIJE
Nakon sprovedenog postupka, Prekršajni sud u Beogradu
doneo je 2010. godine pravosnažnu oslobađajuću presudu u
odnosu na sve učesnike, a na koju KZK nije uložila žalbu.
U međuvremenu na snagu je u septembru 2009. godine
stupio novi ZZK, koji je utvrdio nadležnost KZK za izricanje
mera zaštite konkurencije, i to kroz novčane kazne izrečene
u procentima u odnosu na godišnji poslovni prihod u godini koja je prethodila utvrđenim povredama zaštite konkurencije.
kojim se utvrđuje povreda zaštite konkurencije (26.01.2012.godine), a u kojem jasno stoji da danom njegovog donošenja
(12.12.2008. godine) odredbe sporazuma koje predstavljaju povrede zaštite konkurencije postaju ništavne.
Prema mišljenju bivše predsednice Komisije za zaštitu konkurencije Dijane Marković-Bajalović postupak je zastareo, Komisija nema pravo da ga ponovi i da po novom zakonu ne mogu
da se izriču kazne za povrede nastale za vreme starih propisa. (“Blic” 18.02.2012.godine)
Proizvođačima su izrečene mere u iznosu od 2%, a veledrogerijama od 1,8% od ukupnih godišnjih prihoda ostvarenih u 2007. godini, sa rokom plaćanja od 4 meseca od dana
prijema Rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
KZK DONOSI REŠENJE PREMA NOVOM
ZAKONU DVE GODINE KASNIJE
Ceneći da je novi zakon povoljniji po učesnike, KZK u novom
sastavu sa Vesnom Janković kao predsednikom Saveta na čelu,
u avgustu 2011. godine nastavlja po novom ZZK, novi postupak određivanja mera zaštite konkurencije, u postupku sprovedenom i okončanom pravosnažnom presudom u skladu sa
tada važećim zakonskim propisima. Novi Zakon o zaštiti konkurencije nema utvrđenu mogućnost retroaktivne primene.
Komisija je nastavila postupak određivanja mera zaštite
konkurencije po već pravosnažno presuđenoj stvari i dana
26.01.2012. godine donosi Rešenje o izricanju mera zaštite konkurencije.
STEČAJ I BLOKADE – BILANS »PROFITA«
UČESNIKA ZABRANJENIH SPORAZUMA
U kojoj meri, sporazumi proglašeni zabranjenim, nisu imali
za posledicu nikakav benefit po učesnike, govore činjenice da
u 2012. godini:
• tri učesnika su u stečaju (2 proizvođača i 1 veledrogerija)
• šest učesnika u blokadi ili povremenoj blokadi (2 proizvođača i 4 veledrogerije)
• svega šest od petnaest učesnika (4 proizvođača i 2 veledrogerije) uspeva da održi kontinuitet u održanju likvidnosti,
naročito imajući u vidu otežane uslove poslovanja s obzirom
da RFZO, odnosno državne zdravstvene ustanove duguju iz
ranijih perioda proizvođačima i veledrogerijama oko 28 milijardi dinara, od čega oko 21 milijardu dinara samo za lekove na recept.
BIVŠA PREDSEDNICA KZK: SLUČAJ ZASTAREO
Pored već navedene retroaktivne primene propisa i vođenja
novog postupka po istoj pravosnažno okončanom stvari, Komisija zanemaruje i institut zastarelosti, s obzirom da je prošlo više od 3 godine od dana donošenja navedenog Rešenje
NEOPHODNA EDUKACIJA IZ OBLASTI ZAŠTITE KONKURENCIJE
Nesporno je da su mehanizmi zaštite
konkurencije i njihova primena jedna
nova oblast u Srbiji, naročito u odnosu
na države EU ili SAD, te da je potrebno
vreme za njihovu implementaciju. Naročito se to odnosi na ostvarivanje
osnovnih ciljeva zaštite, kao što je
sprečavanje negativnih efekata restriktivnih sporazuma na društveno
blagostanje. Mere zaštite konkurencije
moraju biti pre svega sprovođene u
svemu u skladu sa zakonskim propisima, po svom biću pravedne i ne nužno
kaznene, već prevashodno edukativne
i preventivne.
Upravo iz navedenih razloga, Privredna komora Srbije (PKS), pod čijim
krovom su svi učesnici delovali u uverenju i nameri da obezbede najoptimalnije uslove za funkcionisanje lanca snabdevanja lekovima i medicinskim sredstvima, uz punu podršku potpredsednika Miroslava Miletića, priprema za prvu
polovinu aprila 2012. godine seminar
sa ciljem edukacije u vezi sa obezbeđenjem zaštite konkurencije u RS.
Kako je istakla potpredsednica
PKS Vidosava Džagić, želja je da se
učesnicima seminara obrate kompetentni stručnjaci kao što su Andrej
Plahutnik, koji je u ime Evropske agencije za rekonstrukciju 2008. godine
vodio projekat namenjen KZK Srbije za
postizanje većeg stepena konkurent-
2012/MART
12
nosti, predstavnici KZK, predstavnici
nadležnih pravosudnih organa i drugi
eminentni poznavaoci oblasti zaštite
konkurencije.
Verujemo da će ovaj slučaj proizvođača lekova i veledrogerista, kada je
reč o zaštiti konkurencije, otvoriti
mnoga sporna pitanja u vezi sa zakonskim rešenjima, pratećim normativnim aktima, njihovim tumačenjima,
sudskim postupcima i odlukama, načinom rada i postupanja KZK, ali se
iskreno nadamo da će otvoriti i put ka
pronalaženju odgovora i unapređenja
ove oblasti u interesu svih učesnika na
tržištu, budžeta RS, budžeta RFZO, a
pre svega građana Republike Srbije.
Izrečene mere su svakako rigorozne, imajući u vidu da se
dobit veledrogerija kreće na godišnjem nivou od 1,3 do 1,8%
godišnjeg poslovnog prihoda, a posmatrajući rezultate poslovanja u 2012. godini, potpuno je jasno da bi naplatom izrečenih novčanih kazni većina učesnika izgubila bitku za opstanak i nestala sa tržišta. Naplata se odnosi i na one koji su u
blokadi, ali i na one u stečaju putem prijavljivanja potraživanja u stečajnu masu, što bi sve skupa dovelo u pitanje opstanak čitavog domaćeg farmaceutskog sektora, koji bi i u potpunosti postao uvozno zavisan, što bi ugrozilo sistem kontinuiranog snabdevanja bolnica, apoteka i zdravstvenih ustanova lekovima i medicinskim sredstvima, sve sa nesagledivim posledicama po krajnje korisnike – pacijente.
Ovde treba imati na umu da se uvozni lekovi fakturišu u
stranoj valuti, da kursne razlike predstavljaju rizik uvoznika,
rokovi plaćanja su veoma kratki, a obezbeđenja plaćanja – bankarske garancije se zahtevaju u visini ukupnog duga za isporučenu robu.
Slobodno možemo reći da domaći proizvođači i veledrogerije finansiraju farmaceutski sektor, ali i zdravstveni sistem
RS kroz plaćanje robe, poreza na dodatu vrednost i carine za
uvozne lekove.
Ali, kako je za B92 izjavila prof. dr Dijana Marković Bajalović, koja je bila predsednica KZK 2008, treba imati u vidu
da je Komisija sada samo izrekla kaznu, ali to rešenje podleže preispitivanju pred višim sudskim instancama i pred međunarodnim sudovima. Prema njenom mišljenju, glavni argument optuženih farmaceutskih kompanija biće da nema kazne bez zakona, tako da bi država mogla da dođe u situaciju
da po odluci nekog višeg ili međunarodnog suda vraća novac
od naplaćenih kazni.
Mere zaštite konkurencije, odnosno izračunavanje osnovice i konačne novčane kazne regulisano je Smernicama za
primenu Uredbe o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima njihovog plaćanja i uslovima
za određivanje tih mera.
U navedenim Smernicama dati su nominalno izraženi faktori (težina povrede, trajanje povrede) koji se utvrđenim kriterijumima koriguju (otežavajući ili olakšavajući faktori), te
se konačan faktor utvrđuje primenom date formule i on postaje procenat koji se obračunava na ukupan godišnji prihod
ostvaren u godini koja je prethodila godini u kojoj je učinjena povreda.
Međutim, svi faktori su dati u rasponima, a učesnici u Rešenjima nisu dobili metodologiju primene faktora, niti obračune po formuli, već jednostavno procente i iznos koji treba
da plate. Potpuno je nejasno kako je primenjena propisana formula, te se svakako može izraziti opravdana sumnja u način
njene primene, odnosno u ispravnu primenu materijalnih propisa. REŠENJE KZK PRED VIŠIM
I MEĐUNARODNIM SUDOVIMA?
Ovde sa svakako sa pravom postavlja pitanje kako je novi ZZK
povoljniji za učesnike (izrečene su višemilionske kazne) u odnosu na stari Zakon prema kojem su učesnici oslobođeni odgovornosti.
Što se tiče eventualnih posledica po
korisnike, dovoljno je da citiramo državnog sekretara u Ministarstvu
zdravlja Perišu Simonovića, koji je gostujući u Dnevniku RTS –a 19.02.2012.
godine, a govoreći o navedenim sporazumima, istakao da u celoj toj priči
građani nisu oštećeni.
Važno je reći da ni budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
(tada zavod) takođe nije oštećen, pošto se iz njega državnim zdravstvenim
ustanovama svaki propisani i izdani
lek refundira po cenama utvrđenim
Pravilnikom o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U uslovima poslovanja 2008. godine, kada je država u potpunosti
kontrolisala cene lekova i utvrdila
marže Uredbom o kriterijumima za
formiranje cena lekova, Odlukom Vlade RS o cenama lekova za humanu
upotrebu i Pravilnikom o listi lekova
koji se propisuju i izdaju na teret
sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja (Lista lekova RZZO), nemoguće je bilo sklapati restriktivne
sporazume konkurenata sa ciljem
uspostavljanja monopolskih cena,
naročito kroz postupke javnih nabavki
gde su cene bile samo jedan od elemenata za izbor najpovoljnijeg ponuđača (uz npr. referentne liste, kvali-
2012/MART
13
tet, rok plaćanja, rok
isporuke, broj implementiranih sistema menadžmenta
itd.)
Veledrogerije i
domaći proizvođači
kojima su izrečene
PERIŠA SIMONOVIĆ
mere zaštite konkurencije, preduzeće
sve raspoložive aktivnosti u okviru
pravosudnog sistema u cilju zaštite
svojih prava i sprečavanja nastanka
nenadoknadive štete po njih same,
tako da će ovaj slučaj svoj epilog imati
na sudu jer smo uvereni da nema kazne bez suda i u skladu sa zakonom.
foto: www.mc.rs
PERIŠA SIMONOVIĆ: »Građani nisu oštećeni«
RFZO
JEDANAEST
KORAKA U 2011.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je i u protekloj, teškoj godini uspeo da racionalnim
upravljanjem novcem spreči porast dugovanja. Kao odgovorna institucija koja posluje potpuno
transparentno, ovom prilikom iznosimo precizne podatke o važnijim zadacima koji su u proteklih
godinu dana preduzeti sa ciljem da se osiguranicima omogući što kvalitetnije i efikasnije lečenje.
Urađeno je mnogo toga:
Uspešno se sprovodio Protokol o saradnji
u oblasti snabdevanja lekovima koji je zaključen sa farmaceutskim kompanijama, a koji
obezbeđuje uštedu u iznosu od 10
procenata od godišnje fakture za
lekove.
Zaključenjem Memoranduma o saradnji sa Upravom za
javne nabavke 31. marta 2011. godine unapređen je sistem sprovođenja javnih nabavki u oblasti zdravstvenog osiguranja (unapređenje organizacije službe, stručno usavršavanje lica, kontinuirana saradnja). Ovakvim načinom rada i
sprovođenjem centralizovanih javnih nabavki
postignuta je kontrola nabavke predmetnih
dobara i usluga. U sprovedenim postupcima postignuti su značajni ekonomski efekti, ostvarene su jedinstvene cene uz finansijske uštede i
jednak nivo kvaliteta nabavljenih dobara. Takođe je omogućeno redovno snabdevanje
zdravstvenih ustanova u najkraćim rokovima,
a u skladu sa Zakonom.
Prvi put posle četiri godine lista lekova proširena je za 238 novih najsavremenijih preparata za lečenje onkoloških, kardioloških,
psihijatrijskih i drugih pacijenata.
1.
Piše:
SANJA MIROSAVLJEVIĆ
PR manager RFZO
2.
3.
LISTA JE PROŠIRENA I SA PET POTPUNO NOVIH CITOSTATIKA, ZA BOLESTI KOJE SE DO TADA NISU LEČILE: POPUT
GLIOBLASTOMA, KARCINOMA BUBREGA, KARCINOMA
PLUĆA, HRONIČNE MIJELOIDNE LEUKEMIJE, ZA LEČENJE
MULTIPLOG MIJELOMA U PRVOJ TERAPIJSKOJ LINIJI.
2012/MART
16
Lekovi koji su uvedeni na listu u tom periodu predstavljali su različite verzije leka, čime se
doprinelo i povećanju konkurentnosti, obezbeđenju bolje snabdevenosti tržišta i stvaranju veće
mogućnosti izbora i za pacijente i za lekare. Formiranjem nove pozitivne liste
lekova RFZO pokazao je
da je u stalnoj konsultaciji i saradnji sa lekarskom strukom, da prati stanje zdravlja nacije i uvažavajući sve okolnosti,
vodi računa o potrebama i kvalitetu lečenja svojih osiguranika
Donet je nov Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima u čijoj izradi su učestvovali stručnjaci za svaku oblast koju Pravilnik uređuje kao i članovi udruženja pacijenata. Pravilnikom je predviđeno: garantovanje kvaliteta pomagala, duži rokovi trajanja (upravo
zbog boljeg kvaliteta), uvođenje kartice za pomagala što znači evidenciju o tome ko je propisao pomagalo, kada, kome, da vrši kontrolu
kvaliteta pomagala i redovna servisiranja.
Donet je Pravilnik o medicinsko-doktrinarnim standardima za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (bolovanja) kojim se vrši
ujednačavanje prakse rada lekarskih komisija u
pogledu dužine trajanja privremene sprečenosti za rad za iste bolesti, povrede, odnosno stanja u Srbiji. Ovaj akt nije postojao i njegovim stupanjem na snagu došlo je do jednakog postupanja lekarskih komisija kod utvrđivanja privremene sprečenosti za rad koja traje „duže od 30 dana”
i na taj način zaštite interesa osiguranika.
4.
5.
6.
10.
Formirana je jedinstvena lista čekanja za kardio-hirurške intervencije i uspostavljena je saradnja sa Univerzitetskom klinikom u Ženevi. Osigurana lica koja žele da budu
stavljena na Jedinstvenu listu čekanja operišu se u roku od
1-3 meseca. Prema sličnom modelu, jedinstvene liste čekanja formiraćemo i u drugim oblastima gde postoje liste čekanja.
Preduzete su neophodne mere kako bi se optimalno koristili aparati za magnetnu rezonancu (pregledi odraslih
lica i u dečijim zdravstvenim ustanovama), u ustanovama gde
je uoćeno neracionalno korišćenje magneta.
Pored preduzetih završnih aktivnosti na uvođenju modela kapitacije na primaru (model finansiranja primarne zdravstvene zaštite), u oblasti sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite započet je projekat - implementacija sistema
dijagnostički srodnih grupa (DSG).
U toku je uvođenje sistema upravljanja kvalitetom ISO
9001:2008 i sistema menadžmenta za bezbednost informacija ISO/IEC 27001:2005, u cilju izgradnje efikasne i efektivne organizacije.
7.
Novim proširenjem liste lekova koji se izdaju
na teret sredstava RFZO, a koja je stupila na
snagu 19. januara, cena lekova za koje se plaća
procentualna participacija snižena je za kardiološke, psihijatrijske, neurološke pacijente i obolele od astme. Pacijentima obolelim od glaukoma vraćena je mogućnost kombinovane terapije
kapima. Zatim, prvi put se uvodi novi lek „rilutek“
u lečenju ALS - amiolateralne skleroze (teškog
neurološkog oboljenja). Takođe, pacijentima u
terminalnoj fazi bubrežne insuficijencije biće
omogućen lek „mimpara“, a obolelima od astme,
hronične opstruktivne bolesti pluća, i arterijske
hipertenzije, omogućena je veća dostupnost lekova i antibiotika.
Bolesnicima koji ne mogu spontano da se hrane proširen je, takođe, broj lekova koje mogu koristiti.
Nova lista sadrži 612 lekova različtitog generičkiog naziva sa ukupno 1939 lekova različitih
oblika i pakovanja. 61 lek različite jačine oblika i
pakovanja, a od toga 21 je u okviru 9 potpuno
novih aktivnih supstanci
8.
Dijagnostički srodne grupe (DSG) su metoda
klasifikacije bolnički lečenih pacijenata u grupe
koje imaju slične kliničke specifičnosti i zahtevaju sličnu potrošnju bolničkih resursa. Ovim
metodom postiže se:
1) grupisanje bolnički lečenih pacijenata;
2) povezivanje podataka o pacijentima sa troškovima bolnice;
3) poređenje obima rada bolnica uzimajući u
obzir složenost slučajeva koje te bolnice leče;
4) podizanje stepena motivacije bolnica da
smanje troškove;
5) unapređenje sistema interne kontrole troškova;
6) pravednija raspodela sredstava među bolnicama.
11.
RFZO je omogućio on lajn proveru ispravnosti zdravstvene knjižice. Sistem on lajn provere ispravnosti
zdravstvene knjižice, koji je pokrenut na inicijativu samih ZU,
funkcioniše više od pola godine i samo u decembru je registrovano više od 100 hiljada provera. Do sada je on lajn umreženo 15 ZU, od kojih i tri bolnice, Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj, KBC „DR Dragiša Mišović“ i bolnica u Valjevu,
dok su ostalo domovi zdravlja u Beogradu i pojedine ustanove primarne zdravstvene zaštite u Srbiji. Planirano je mesečno on lajn umrežavanje četiri do pet ustanova i da do kraja
godine u sistemu bude 70 –tak ustanova.
9.
Uveden je red kod potrošnog ugradnog materijala u ZU jer
smo uspostavili proceduru prijavljivanja za barkod brojeve. Na taj način olakšava se upravljanje zalihama ovog tipa potrošnog materijala jer se lakše uspostavlja lanac evidencije kada
postoji barkod, smanjuje se mogućnost greške pri elektronskom
fakturisanju, a smanjuje se i mogućnost zloupotrebe.
2012/MART
17
GIRP NOVOSTI
IZAZOVI ZA INDUSTRIJU LEKOVA
I REGULATORE U EU
Nova evropska pravila o cenama lekova, kliničkim ispitivanjima i farmakovigilanci na vrhu su
dugačkog spiska izazova za 2012. i postavljaju brojna pitanja kako za farmaceutsku industriju, tako i
za regulatore koji će morati da sprovode nova pravila.
| PRIREDILA: ALEKSANDRA BIBIĆ KALANJ |
očetkom godine se očekuju da izađu dugo najavljivani i više puta odlagani predlozi prerađene direktive transparentnosti Evropske Unije, koja reguliše određivanje
cena na nacionalnom nivou i procedure refundacije. Za industriju će predstojeća diskusija (i eventualno novo zakonodavstvo) obezbediti brže i pravednije donošenje odluka u vezi
sa cenama i statusom nadoknada. Državni organi većine zemalja članica optuživani su povremeno da zanemaruju direktive u vezi sa blagovremenom i transparentnom obradom zahteva kompanija, s obzirom da je direktiva na snazi već dva-
deset godina, a što je rezultiralo čestim kašnjenjima u lansiranju proizvoda. Kod mnogih država članica, već postoji zabrinutost da će nova pravila verovatno zahtevati da se odluke brže donose i da prateća objašnjenja budu jasnija. Ne samo
da su ogorčeni zbog pokušaja da se utiče na autonomiju za
zdravstvenu potrošnju već će stroža pravila u pripremi i obradi aplikacija imati ozbiljne implikacije po resurse i potrebu dodatnog angažovanja osoblja, a to u nepoželjnom trenutku kada
vladaju programi štednje. Za obe strane i za industriju i za regulatore, revizija Direktiva o transparentnosti, takođe nosi ri-
P
2012/MART
18
zik nepoznatog terena, s obzirom da nova pravila moraju da
trasiraju put za donošenje složenijih odluka, uzimajući u obzir faktore koji nisu bili primenjivani pre 20 godina, počev od
rukovođenja šemama pristupa do procena zdravstvenih tehnologija.
KLINIČKA ISPITIVANJA
Predložena nova direktiva o kliničkim ispitivanjima takođe
je planirano da se pojavi u prvoj polovini godine i ova revizija predstavlja veoma složeno pitanje. Nova direktiva treba da
prevaziđe sve sporne kritike koje su bile upućene na direktivu 2001. godine. Tokom prethodne decenije, predstavnici
farmaceutske industrije i naučno istraživačka javnost se
žale na nepotrebnu birokratiju koju Direktiva nameće, kao i
na njen neuspeh da obezbedi jednake uslove za klinička ispitivanja u svim delovima Evrope. Sada međutim, revizija će morati da uzme u obzir dosadašnji farmaceutski razvoj tokom poslednjih nekoliko godina, pre svega u delu ispitivanja vezanih za farmakogenomiku. Evropski komesar za zdravstvo gdin.
Džon Dalli postavlja jedno od ključnih pitanja krajem 2011. "Da
li stav određene grupe pacijenata predstavlja dodatni izazov
za sprovođenje kliničkog ispitivanja? Mi ćemo morati da vidimo da li su potrebna poboljšanja kako bi personalizovani
medicinski proizvodi bili brže dostupni pacijentima".
FARMAKOVIGILANCA
Moguće su manje teškoće u promenama EU pravila o farmakovigilanci posle decembarske odluke ministara EU. EU je već
donela nova pravila o monitoringu lekova početkom 2011, ali
određeni propusti su otkriveni, kao u slučaju bezbednosti Mediator, u Francuskoj. Predsednik Dalli je odmah naložio da se
ispita da li su novi propisi Evropske Unije u stanju da spreče
eventualne slične slučajeve. Došlo se do zaključka da “rupa”
ima, i dostavljeni su dodatni predlozi, pre svega da se spreči
da kompanija može da tiho povlači lek bez objašnjena zašto
je do toga došlo. Dati predlozi predstavljaju dopunu nacrta zakona o informacijama za pacijente o kome se još pregovara.
Međutim, zbog sporosti donošenja propisa o informacijama
za pacijente, u decembru su ministri odlučili da urgentni predlozi u vezi sa farmakovigilancom treba de se odvoje i da idu
u procedure po hitnom postupku. Očekuje se da se novi predlozi pojave početkom 2012. godine.
DEBATE I ROKOVI
U 2012. su predviđeni određeni rokovi za realizaciju aktuelnih EU debata o zdravlju i lekovima. Predlozi treba da se
dostave na kodifikaciju i verifikaciju kako bi bilo omogućeno sprovođenje novih pravila EU za suzbijanje falsifikovanja
lekova. Evropska Unija je posvećena implementaciji novih strategija dogovorenih u 2011. a usmerenih na zdravo starenje, ezdravlje, kao i na razvoj novih antibakterijskih strategija u čemu
će industrija značajno učestvovati.
IZVOR: APM Health Europe News
2012/MART
19
GIRP NOVOSTI
KRIZA U FARMACEUTSKOM SEKTORU
U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE
| PRIREDILA: ALEKSANDRA BIBIĆ KALANJ |
PREDVIĐA SE ZATVARANJE
OKO 30% APOTEKA U GRČKOJ
Konsalting firma specijalizovana za oblast farmacije iz Španije, Mediformplus, upozorila je da će zbog finansijske krize oko
30% apoteka u Grčkoj biti prinuđeno da se zatvori. Mediformplus proučavajući trenutnu situaciju u Grčkoj ističe da će samo
inovativno orijentisane apoteke moći da prežive aktuelnu ekonomsku krizu. »Grčke apoteke su najsiromašnije u Evropi, kako
zbog velikog broja apoteka (jedna apoteka na 1.000 stanovnika) i niskih cena lekova tako i zbog kašnjenja plaćanja države za lekove«, navodi se u izveštaju.
2012/MART
Do sada su apoteke bile u stanju da se nose sa situacijom,
zahvaljujući ličnoj imovini samih vlasnika i povećanjem dugovanja prema distributivnim kompanijama. Međutim, situacija se pogoršala nakon mera prethodne vlade koje uključuju smanjenje marže za lekove na max. 15% i avansno plaćanje dobavljačima za nove isporuke lekova.
Predviđa se da će 30% od ukupno 10.000 grčkih apoteka
koje trenutno posluju, biti prinuđeno da zatvori svoja vrata u
narednim mesecima. Opstaće samo proaktivne apoteke, koje
su u stanju da se sa principa isključivog izdavanja lekova poslovno transformišu i priklone poslovnom modelu, navodi se
20
u izveštaju. »Posete nekim apotekama su nam pokazale da se
uz volju, trud i neznatna ulaganja može da ostvari čak i rast,
s obzirom na kontinuirani nedostatak zaliha ostalih/susednih
apoteka, jer na taj način proaktivna apoteka preuzima više pacijenata,« rekao je direktor konsultantske firme, Luis de la
Fuente u svom izveštaju.
IZVOR: Agence de Presse Médicale
– APM Health Europe News
SMANJENJE CENA LEKOVA MOŽE DOVESTI DO TOGA DA
FARMACEUTSKE KOMPANIJE U BUGARSKOJ NAPUSTE
TRŽIŠTE
Ako država nastavi sa pritiskom da se znatno smanjuju cene
lekova, to može dovesti do toga da se farmaceutske kompanije povuku sa tržišta, rekao je ministar zdravlja Bugarske, Stefan Konstantinov u intervjuu za nacionalnu televiziju. On je
istakao da kompanije preduzimaju takav korak jer smanjenje
cena umanjuje njihovu prodaju i u drugim evropskim zemljama koje koriste cene lekova u Bugarskoj kao referentne cene.
Istraga u postupku smenjene zamenice ministra zdravlja
Gergane Pavlove pokazala je da je ona pomagala kompanijama da po višim cenama plasiraju svoje lekove u bolnicama i
zdravstvenim ustanovama u Bugarskoj. Shodno tome, bolnice su uvećale svoje zaduženje prema dobavljačima lekova. Istraga je takođe pokazala da se proizvodi Sopharma u Srbiji prodaju po znatno nižim cenama nego u Bugarskoj.
Konstantinov je objasnio da na cene lekova utiče više faktora, uključujući veličinu tržišta i stopu PDV-a. Tržište u Bugarskoj je malo i stopa PDV-a od 20% jedna je od najviših u
zemljama Evropske Unije. Tokom ovog mandata kao i u
prošlom mandatu, predstavnici Plave koalicije su u nekoliko
navrata predlagali nižu stopu PDV-a za lekove, ali su dati predlozi odbijeni. Konstantinov je objasnio da se cene OTC proizvoda određuju tržišno, dok cene lekova koji se izdaju na recept reguliše i kontroliše država. Ministar demantuje postojanje monopola u vezi sa cenom lekova i iznosi sve podatke
o tržišnom učešću farmaceutskih kompanija u tenderskim procedurama nabavke lekove, koji pokazuju da Sopharma i
Roche imaju gotovo jednake udele. Prema Konstantinovu, postoji mogućnost da se smanje cene lekova, jer je od ove godine Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje ovlašćen da
pregovara sa farmaceutskim kompanijama o davanju popusta, ali ti pregovori tek treba da počnu. Konstantinov je takođe rekao da je ušteđeno oko 10 miliona leva time što je tenderska procedura nabavke lekova za lečenje kancerogenih oboljenja prebačena iz Ministarstva zdravlja u bolnice, iako su cene
nekih lekova povećane zbog decentralizovane tenderske
nabavke.
2012/MART
STEFAN KONSTANTINOV
MINISTAR ZDRAVLJA BUGARSKE
Komisija za zaštitu konkurencije će nakon upozorenja poslanika iz Plave koalicije ispitati nabavku medicinskih sredstava za bolnice, Ministarstvo zdravlja i Nacionalni fond za
zdravstveno osiguranje. Komisija će proceniti uslove za nadmetanje i odnose ključnih igrača. U okviru istrage, Komisija će razmotriti eventualne povrede Zakona o zaštiti konkurencije što je već traženo od Ministarstva zdravlja i Nacionalnog fonda za zdravstveno osiguranje. Plava koalicija predlaže izmene Zakona o PDV-u u smislu smanjenja stope na 9%
za lekove i udžbenike od januara 2013. U međuvremenu, Bugarska farmaceutska unija (BPU) poziva novo zakonodavstvo
da utvrdi mehanizme za sprečavanje monopola u ovom sektoru. Unija ističe da zakon o lekovima treba izmeniti u delovima koji se odnose na osnivanje apoteka, regulisanje cena
lekova koji se izdaju na recept i uvođenje diferenciranih stopa PDV-a. Farmaceutska unija vidi nedostatak nacionalne politike i mehanizama kontrole cena lekova i predlaže reviziju
uredbe o cenama medicinskih proizvoda.
IZVOR: Bugarska novinska agencija BTA
21
FARMACEUTSKA KOMORA SRBIJE
SASTANAK FKS SA TRŽIŠNOM I
ZDRAVSTVENOM INSPEKCIJOM
Farmaceutska komora Srbije (FKS) je u toku januara i februara 2012. organizovala i održala sastanke u
Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu na kojima su učestvovali članovi Komore, predstavnici
Ministarstva zdravlja - sektora za zdravstvenu inspekciju i Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede - sektora za tržišnu inspekciju. Sastancima je predsedavala direktor FK Srbije,
dipl. farm. Spec. Dragana Jovanović.
| PIŠE: JELENA MLINAREVIĆ |
ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA
Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja predstavila je svoje nadležnosti u vezi sa nadzorom nad ispunjenošću uslova u
pogledu prostorija, opreme i kadra u zdravstvenim ustanovama, s obzirom da su se i najčešća pitanja odnosila upravo na
samostalni rad farmaceutskih tehničara u apoteci, rad farmaceuta bez licence kao i organizaciju rada u apoteci u kojoj je za-
ilj sastanaka je razmatranje tekućih problema apotekarskog sektora, upoznavanje sa delokrugom rada Sektora
zdravstvene inspekcije, Sektora tržišne inspekcije, uslovima, pravima i obavezama koje apoteke moraju ispunjavati prilikom obavljanja delatnosti u delu primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o trgovini, Zakona o oglašavanju i Zakona o
zaštiti potrošača.
C
2012/MART
22
i zdravstvenim inspektorima u redovnom obavljanju nadzora nad radom apoteka s obzirom da mnoga pitanja nisu regulisana ili postoje pravne praznine.
Takođe je konstatovao da za većinu postavljenih pitanja nije
nadležna zdravstvena inspekcija te je sugerisano da se upute
inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja, što će FKS i učiniti.
poslen samo jedan farmaceut. Trenutni predmet nadzora zdravstvene inspekcije jeste kontrola organizovanja organa i stručnih tela ZU, kao i loša praksa „iznajmljivanja“ diploma.
Prisutni farmaceuti izneli su svoja zapažanja i iskustva sa
brojnih kongresa u inostranstvu i ukazali na mnogobrojne razlike u regulativi. Tako su izneli činjenicu da u većini evropskih
zemalja osnivač apoteke može biti samo farmaceut a takođe
postoji jasna uređenost u pogledu broja apoteka na određenoj
teritoriji. Dalje ističu da su samo neke od usluga koje apoteke i farmaceuti nude svojim pacijentima merenje pritiska, ispitivanje tipa kože, merenje šećera u krvi i promocije, te ne treba dovoditi u pitanje da zdravstveni radnici pružaju navedene usluge.
Inspekcija je naglasila da navedene usluge u RS ne spadaju u farmaceutsku zdravstvenu delatnost prema važećim
propisima te se tako ne mogu pružati u apoteci. Međutim, ne
postoje smetnje da takvi aparati budu izloženi u apoteci i da
farmaceut pacijentima demonstrira njihov rad. Predstavnici
inspekcije smatraju da ukoliko određena zakonska rešenja nisu
više adekvatna te ne prate evropske tokove, struka treba posredstvom svog udruženja, tj Komore da pokrene inicijativu
za izmenu i donošenje novih zakona i pravilnika.
S tim u vezi, skrenuta je i pažnja da zdravstvenim inspektorima na terenu veliki problem predstavlja i činjenica što Komora još uvek nije donela Akt iz člana 101. Zakona o zdravstvenoj zaštiti kojim bi se regulisali proizvodi, pored lekova i medicinskih sredstava, kojim apoteka može snabdevati građane.
TRŽIŠNA INSPEKCIJA
Predstavnici tržišne inspekcije predstavili su svoje nadležnosti – kontrola isprava u prometu, evidencija o nabavci, prodaji, propisno deklarisanje robe, isticanje cene, isticanje poslovnog imena na objektu. Tako se za apoteke-ogranke uvek ističe i sedište zdravstvene ustanove i adresa ogranka.
PACIJENT NE MOŽE VRATITI LEK U APOTEKU
U pogledu primene odredbi Zakona o zaštiti potrošača, apotekari su ukazali na veliki problem sa kojim se svakodnevno
susreću a to je da pacijenti vraćaju lekove upravo se pozivajući na ovaj propis. Farmaceuti ističu da lek nije kao svaka druga roba te da zbog posebnih uslova čuvanja i rukovanja ne smeju da prihvate vraćeni lek i ponovo ga puste u promet, sa čim
su se i inspektori saglasili.
PRODAJNI PODSTICAJI
Inspekcija se posebno osvrnula na odredbe Zakona o trgovini u pogledu prodajnih podsticaja kao što su akcija, popust, rasprodaja, promocija, prateći poklon i slično. Tako, bez obzira
o kojem prodajnom podsticaju je reč, oni moraju da budu primerenog trajanja i učestalosti, moraju se odnositi na količinu
robe koja je dovoljna da se zadovolje potrebe velikog broja kupaca – potrošača.
Takođe, ponuda prodajnog podsticaja kupcima mora da sadrži precizno i jasno određenje robe na koju se odnosi i sve eventualne posebne uslove u vezi sa ostvarivanjem prava na podsticaj i upoređenje, odnosno prikazivanje prodajne cene u odnosu na prethodnu prodajnu cenu i period u kojem je važila
prethodna cena. Za kartice popusta takođe mora postojati vidno istaknuto obaveštenje, sa tačno utvrđenim uslovima i načinom prodaje, dostupno svim kupcima.
Asortiman apoteka
po francuskom modelu
Upravni odbor Farmaceutske komore je u
septembru imenovao Radnu grupu za izradu
predloga Akta, obavezujućeg za sve apoteke, koji
se odnosi na kozmetička i druga sredstva kojima
apoteke mogu snabdevati građane. Dokument bi
trebalo da se nađe na dnevnom redu Skupštine
Komore u prvoj polovini 2012. godine.
IZDAVANJE LEKOVA NA RECEPT
Privatne apotekare posebno je zanimalo na osnovu kojih sve
dokumenata mogu izdavati lek čiji je režim izdavanja na recept
i na koji način je neophodno da vode evidencije o istom, tj. da
li mogu izdati takav lek na osnovu lekarskog izveštaja, otpusne liste, drugog dokumenta sa faksimilom lekara. Da li apoteke moraju voditi evidenciju o izdatim receptima, koliko važi
privatni recept, da li postoji forma privatnog recepta, da li je
farmaceut dužan da zadrži takav recept, da li je validna elektronska knjiga recepata. Sve su ovo pitanja koja zadaju problem
2012/MART
SARADNJA STRUKE I NADLEŽNIH MINISTARSTAVA
Svakako se može zaključiti da ovakvi sastanci značajno doprinose unapređenju rada i saradnje između farmaceutske struke i nadležnih ministarstva, da ne postoje smetnje da se i češće organizuju o svim aktuelnim pitanjima, a posebno u smislu formiranja radnih tela i grupa za pripremu predloga za donošenje i izmenu propisa koji regulišu farmaceutsku zdravstvenu delatnost i donošenje neophodnih akata u vezi sa radom
apoteke.
23
NAGRADE
ESENSA DOBILA NAGRADU U KATEGORIJI – ROBA SVAKODNEVNE POTROŠNJE –
HEMIJA, KOZMETIKA I FARMACIJA
MARISOL
»NAJBOLJE IZ SRBIJE« 2011.
Ciljevi ove tradicionalne akcije promovišu vrednosti domaće privrede i tržišnog načina poslovanja,
jačanje imidža domaćih brendova i konkurencije, uz podršku inovativnosti i afirmaciju lokalnih
brendova
| PIŠE: BRANKA LAZIĆ |
MR PH. SPEC. ZORAN JOVANOVIĆ, DIREKTOR ESENSE,
PRIMIO NAGRADU »NAJBOLJE IZ SRBIJE« U KATEGORIJI
PREDMETA OPŠTE UPOTREBE — KOZMETIKA HEMIJA I
FARMACIJA:
Izuzetno nam je drago što
smo dobili ovo značajno priznanje. Za 10 godina postojanja
brend Marisol je postao lider
na srpskom tržištu, izuzetno
tražen u zemljama iz okruženja i Evrope.
Znak CE na ovoj kolekciji
dokaz je kvaliteta i usklađenosti sa evropskim direktivama,
a Marisol je međunarodno zaštićen žig u nekoliko evropskih
zemalja. Esensa je sertifikovala sisteme kvaliteta prema
2012/MART
MISLILI DA JE STRANI BREND
Marisol je proglašen za “Najbolje u Srbiji”u kategoriji - roba svakodnevne potrošnje -hemija, kozmetika i farmacija .
Ministar Dušan Petrović uručio je statuu Zoranu Jovanoviću, direktoru Esense, čestitao na
nagradi i poželeo mnogo uspeha u daljem radu.
U prepunoj Sali PKS direktor Esense koji se
obratio javnosti i zahvalio na nagradi nekoliko
puta je bio prekidan burnim aplauzom. Najpre
zbog simpatične izjave o Marisolu da i mi u Srbiji
imamo more i čak ga izvozimo, a zatim zbog najave da Esensa otvara fabriku u Pančevu sa 50
novih radnih mesta.
Voditelj programa Dejan Pantelić je prokomentarisao da njegova porodica koristi Marisol,
ali i da je prijatno iznenađen da je to domaći
proizvod.”Uvek sam mislio da je to strani proizvod, toliko je dobar!”, što je publika odobrila
aplauzom.
24
zahtevima ISO 9001:2008 i ISO 22000: 2005 kod sertifikacionog tela SGS (Société Générale de Surveillance) iz Švajcarske.
Saradnja sa državnim međunarodnim institucijama za podršku razvoja i konkurentnosti privrednih subjekata izuzetno je pomogla našoj kompaniji u razvoju.
Od samog početka relevantne institucije su prepoznale naše
kapacitete i mogućnosti i zahvaljujući njima svake godine smo
sve uspešniji.
Siepa - Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Privredna komora Srbije, Gradski sekretarijat za privredu Beograd,
IFC (The International Finance Corporation), član Svetske banke, podržale su nas u mnogim projektima što nam mnogo znači.
Ključ našeg uspeha jesu velike investicije i ulaganja, posebno u stručni kadar i inovativnost koju zaista izuzetan tim
Esense donosi, a nagrada za naš prvi brend “Najbolje iz Srbije” to je i potvrdila.
Nedavno smo dobili i HALAL sertifikat koji dodeljuje Rijaset islamske zajednice Srbije zahvaljujući kome se podiže
konkurentnost i daje velika šansu u plasmanu na islamskom
tržištu.
Zbog velike potražnje našeg Marisola na domaćem i inostranom tržištu ukazala se potreba za proširenjem proizvodnih kapaciteta ovog morskog rastvora. Zato ćemo uložiti u
proizvodni pogon za Marisol kolekciju u Pančevu i omogućiti, što nam je izuzetno važno, otvaranje 50 novih radnih mesta.
Nagrade su dodeljene u dvadeset kategorija i to za najbolje robne, uslužne, korporativne i lične brendove na tržištu
Srbije.
Priznanja su dobili »Carnex« - Vrbas, »Eurokrem« »Swisslion-Takovo«, »Nectar« Bačka Palanka, »Jelen pivo«
»Apatinske pivare«, »Maksima« - Lučani i »Marisol« - »Esense« iz Beograda. Nagrađeni su i »Mona« Beograd, Naučni institut za veterinarstvo »Novi Sad«, trgovina DIS - Krnjevo, Specijalna bolnica za rehabilitaciju »Ribarska Banja« i Slobodna
zona Pirot.
Nagrada je pripala i preduzeću »Nutriko koncentrati« iz
Vranja, »Nišvil džez festivalu«, zatim »Patelini« novosadske
»Neoplante«. Kao najbolji inostrani korporativni brend izabran je »Mercator-S« d.o.o - Novi Sad, a najbolji inostrani brend
sa statusom domaćeg proizvoda - »Bravo« - »Rauh Srbija« iz
Koceljeva. Među nagrađenima su i koncern »Farmakom
MB«, Fabrika akumulatora Sombor, Saobraćajno preduzeće
»Lasta«, dok je najbolji promoter Srbije - Novak Đoković.
»NAJBOLJE IZ SRBIJE 2011«
Privredna komora Srbije (PKS), dnevni ekonomski list »Privredni pregled« i Ministarstvo poljoprivrede i
trgovine proglasili su pobednike i
uručili nagrade za najbolje brendove u okviru tradicionalne akcije
»Najbolje iz Srbije«, koja se dodeljuje već osam godina.
- Napravili smo veliki korak ka
Evropskoj uniji, a ona znači ulazak
na tržište od 500 miliona ljudi. Da bismo iskoristili kapacitet
tog tržišta brendiranje robe treba da bude manir poslovnih
ljudi. Brendiranjem proizvoda postiže se nekoliko puta veća
cena, a to je put do otvaranja novih radnih mesta. - istakao je
Dušan Petrović, ministar trgovine i poljoprivrede, na svečanosti u PKS, povodom dodele nagrada »Najbolje iz Srbije”.
Petrović je dodao da su nagrađeni pokazali dobro poslovanje, bez obzira na teške okolnosti u domaćoj i svetskoj ekonomiji.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da je brendiranje važno, kako bismo imali lokalno, regionalno ali i globalno pozicioniranje na tržištu, jer bez toga
srpski proizvodi neće imati adekvatan nivo konkurentnosti,
tražnje i prepoznatljivosti.
2012/MART
NAJBOLJI MEĐU PRIJAVLJENIM
BRENDOVIMA BIRAJU SE NA OSNOVU:
• tržišno–finansijskih kriterijuma koji odražavaju rezultate poslovanja, stepen internacionalizacije brenda i pripadajuće nematerijalne vrednosti (zaštitni znak, standardni kvalitet, sajamska priznanja, realizovani CSR projekti)
• percepcije potrošača izražene kroz rezultate istraživanja mišljenja i stavova potrošača o brendovima, koje je sprovela agencija
GfK Beograd.
• glasova pristiglih posredstvom interneta na sajtu
www.najboljeizsrbije.rs i percepcije poslovnih kupaca dobijenih na
osnovu i-mejl ankete
• ocene stručnog žirija koji čine istaknute ličnosti čije radno
iskustvo i kompetentnost garantuju validnost ocenjivanja
Rezultati glasanja su objedinjeni i žiri je na sednici imajući to
sve u vidu, doneo odluku o pobednicima u 20 kategorija, koja će
premijerno biti objavljena na završnoj svečanosti akcije „Najbolje iz
Srbije 2011“.
25
ALIMS
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
IZAZOVI I AMBICIJE
AGENCIJE ZA LEKOVE I MEDICINSKA
SREDSTVA SRBIJE U 2012. GODINI
Primarni zadatak Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije u 2012. godini biće edukacija
zdravstvenih radnika i opšte javnosti, kao i razvoj regionalne i međunarodne saradnje uz kontinuirano
jačanje kapaciteta i kompetencija.
osle uspešno započete kampanje
u edukaciji zdravstvenih profesionalaca o načinu i značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove i
medicinska sredstva (farmakovigilanca i vigilanca medicinskih sredstava)
kroz kontinuiranu edukaciju u 2011. godini, Agencija će i u 2012. kroz novi kurs
posvećen farmako i vigilanci medicinskih sredstava, kao i oglašavanju i racionalnoj potrošnji i upotrebi lekova, nastaviti sa edukacijom medicinskih radnika širom Srbije.
Na pet kurseva održanih tokom
2011. prisustvovalo je preko 1.000 ljudi,
dok se u 2012. očekuje višestruko veći
broj učesnika. Takvi skupovi značajni su
pre svega zbog motivacije zdravstvenih
radnika svih profila da uočavaju, prate
i na pravilan način prijavljuju neželjene
reakcije na lekove i medicinska sredstva
Agenciji, kao i da na racionalan i ispravan način koriste i prepisuju lekove.
Efekti do sada sprovedenih edukacija su očigledni, što se ogleda u povećanom broju prijava neželjenih reakcija kako na lekove, (781 u 2010. prema 962
u 2011), tako i na medicinska sredstva
kada je u periodu od 2004. godine do 31.
avgusta 2011. ukupno Agenciji bilo prijavljeno 20 neželjenih reakcija, dok od
početka septembra 2011. imamo 62
prijave neželjenih reakcija na najrazličitija sredstva koja se nalaze na našem
P
tržištu. Povećanje broja prijava ne znači da su lekovi i medicinska sredstva na
našem tržištu loši, već samo da sada
imamo bolji uvid u to kakve se sve
reakcije mogu očekivati.
Pored zdravstvenih radnika, želimo
i da pojačamo komunikaciju sa privredom i predstavnicima farmaceutske
industrije tako što ćemo organizovati zajedničke skupove na temu lekova, medicinskih sredstava i veterinarskih lekova.
U 2012. očekujemo stupanje na
snagu i poslednjih preostalih pravilnika na osnovu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2010. na kojima su radili eksperti Agenciji čime će se
naše zakonodavstvo u ovoj oblasti u navećoj mogućoj meri usaglasiti sa onim
2012/MART
26
koje važi u Evropskoj uniji.
Posle izuzetno uspešne kampanje u
informisanju opšte javnosti o važnosti
i načinu sprovođenja kliničkih ispitivanja, koja se sprovodila kako kroz medije tako i kroz detaljnu brošuru koja se
na klinikama Kliničkog centra Srbije deli
učesnicima i potencijalnim učesnicima
u kliničkim ispitivanjima i u 2012. godini planiramo da nastavimo sa sličnim
akcijama. Želimo da podignemo svest
i odgovornost stanovništva u oblastima
suzbijanja falsifikovanih lekova, odgovorne i umerene samomedikacije, prijavljivljivanja neželjenih reakcija na lekove i medicinska sredstva.
U februaru 2012. Agencija će nastaviti rad na IPA projektu u okviru saradnje sa Evropskom agencijom za lekove. Takođe, počeće i realizaciju projekta saradnje sa francuskom agencijom za
veterinarske lekove, a očekuje nas i
procena tehničkih kapaciteta regulatornih organa Srbije od strane Svetske
zdravstvene organizacije koja ima za cilj
prekvalifikaciju vakcina. U maju se
očekuje okončanje jednogodišnjeg projekta koji finansira Svetska banka pod
nazivom »Izgradnja kapaciteta Agencije za lijekove i medicinska sredstva
Crne Gore (CALIMS)« koji ima za cilj da
se kroz misije eksperata Agencije poveća kompetentnost i podigne nivo rada
u CALIMS-u.
LEKOVI POMAŽU DA DOŽIVIMO 100. ALI…
Nema sigurnih lekova,
već samo sigurnog načina
njihove upotrebe
2012/MART
28
akon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na sednici od 5. maja
2010. godine („Sl. glasnik RS", br. 30/2010) daje sledeću definiciju leka: Lek je proizvod koji se stavlja u promet u određenoj jačini, farmaceutskom obliku i pakovanju a koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci za koju se pokazalo da ima svojstvo da leči ili sprečava bolesti kod ljudi,
odnosno životinja, kao i supstancu ili kombinaciju supstanci koja se može koristiti ili primenjivati na ljudima, odnosno životinjama,
bilo sa namerom da se ponovo uspostavi, poboljša ili izmeni fiziološka funkcija putem farmakološkog, imunološkog ili metaboličkog dejstva ili da se
postavi medicinska dijagnoza. Potom se navodi da je supstanca svaka materija koja može biti humanog, životinjskog, biljnog ili hemijskog porekla.
Z
| PIŠU: |
PROF. DR VESNA MATOVIĆ I ASISTENT ALEKSANDRA BUHA
KATEDRA ZA TOKSIKOLOGIJU »AKADEMIK DANILO SOLDATOVIĆ«
FARMACEUTSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
ŠTA JE LEK?
Ukoliko ovo pitanje postavimo čoveku na ulici, u apoteci ili
nekom drugom mestu širom sveta dobićemo ne tako kompleksan i precizan odgovor kao što to daje navedeni zakon ali ćemo
u svakom slučaju dobiti odgovor koji ovaj pojam vezuje za supstancu, tj. proizvod koji se uzima, unosi u organizam u cilju
izlečenja, koji tretira uzročnika bolesti ili kupira njene simptome. Lek ima osobit, pozitivan značaj za čovečanstvo, značajan je deo našeg društva, bez koga se ne mogu zamisliti ni
najstarije civilizacije, ali ni najzaostalije kao ni najrazvijenije savremene zajednice.
je već davno rečeno, nema sigurnih lekova, već samo sigurnih načina njihove primene. Većina ljudi ipak lako prihvata
činjenicu da će predoziranje lekovima u cilju samoubistva dovesti do pojave toksičnih efekata, pa i letalnog ishoda, za razliku od saznanja da se neželjeni efekti mogu javiti i pri terapijskim dozama.
Mnogi lekovi će izazvati neželjene efekte ukoliko se prekorači terapijska doza, ali se ovakvi efekti mogu javiti kod nekih
osoba i pri pravilnoj primeni leka. Do ozbiljnih posledica
može doći i kao rezultat povećane osetljivosti pacijenta što se
može objasniti genetskim ili nekim drugim faktorima. U nekim
slučajevima, ovakva reakcija se može pripisati interakcijama između samih lekova, ali i interakcijama između leka i sastojaka hrane (primer: interakcije određenih lekova sa grejpfrutom).
Pri predoziranju može doći do ispoljavanja efekata koji su
posledica farmakoloških efekata leka, ali se mogu javiti i potpuno odvojeni, diferencirani toksični efekti, na koje ćemo se
mi i fokusirati.
I LEK MOŽE BITI TOKSIČAN
Međutim, isti ti lekovi imaju i svoju „lošu“ stranu. I oni, kao
i sve druge supstance, podležu osnovnom principu koji je dao
Paracelsus, a to je da svaka supstanca može ispoljiti toksičnost i da je upravo doza ta koja definiše toksičnost. Proizilazi da će i lekovi u određenoj dozi biti toksični. I zaista, kao što
2012/MART
29
LEKOVI POMAŽU DA DOŽIVIMO 100. ALI…
AKUTNA TROVANJA LEKOVIMA MEĐU NAJZNAČAJNIJIM
UZROČNICIMA SMRTI U SVETU
Kada govorimo o toksičnosti lekova, od posebnog značaja su
akutna trovanja lekovima, prekomerno jednokratno unošenje jednog ali često i više vrsta lekova, poznato pod nazivom.polimedikametozna trovanja koja kao ishod mogu imati ozbiljne toksične efekte, koji mogu biti i ireverzibilni, a mogu
rezultirati i smrtnim ishodom. Većina nas je sigurno čula da
je osoba XY pokušala ili izvršila samoubistvo tako što se predozirala lekovima. Međutim, podaci centara o kontroli trovanja govore o visokoj učestalosti trovanja lekovima, te su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, akutna trovanja-među kojima su procentulano najzastupljenija trovanja lekovima, uz karcinome i bolesti kardiovaskularnog sistema, najznačajniji uzročnici smrti na našoj planeti. Osvrnimo
se na podatke koje o trovanjima izuzetno detaljno daje
AAPCC (American Association of Poison Control Centers) –
Američko udruženje centara za kontrolu trovanja, a na osnovu informacija koji se prilivaju u ovo udruženje iz brojnih, tačnije 60 centara za kontrolu trovanja u SAD.
Tokom 2010. godine u Americi je zabeleženo 2,4 miliona
slučajeva trovanja od čega su više od polovine slučajeva činila trovanja, prvenstveno slučajna trovanja dece mlađe od
6 godina. Najčešći uzročnici ukupnih trovanja bili su u analgetici (11,5%), zatim kozmetički proizvodi (7,7%), sredstva koja
se koriste u domaćinstvu (7,3%), sedativi/hipnotici/antipsihotici
(6%), igračke (4,2%) itd.
Ako se posmatraju samo trovanja sa smrtnim ishodom situacija je drugačija. Žrtve trovanja su u više od 90% slučajeva osobe starije od 20 godina, a potpuni primat među uzročnicima preuzimaju lekovi (više od 80%). Među lekovima uzročnicima trovanja sa letalnim ishodom najznačajnije su sledeće grupe lekova: sedativi/hipnotici/antipsihotici najčešće
alprazolam, klonazepam, diazepam, lorazepam itd. (15,82%),
paracetamol i različite kombinacije sa paracetamolom
(13,15%), zatim lekovi za terapiju kardiovaskularnih bolesti
poput amlodipina, kardiotoničnih glikozida, verapamila,
atenolola, β blokatora (9,42%), opiodi (9,42%) itd. Kao razlog trovanja sa letalnim ishodom u skoro polovini slučajeva
pominje se samoubistvo, zatim zloupotreba, te greške u terapiji ili nepravilna upotreba leka.
ljeno je 820 bolesnika. Vodeći uzročnici trovanja bili su lekovi u oko 70%, a potom korozivi i pesticidi u znatno manjem procentu (8% i 7%). Letalan ishod zabeležen je kod 39
bolesnika. Daleko najveći broj bolesnika registrovan je zbog
nekontrolisanog uzimanja psihoaktivnih lekova, posebno benzodiazepinima, pri čemu, za razliku od ranijih godina kada
je na prvom mestu bio diazepam, sada vodeće mesto zauzima bromazepam. Od drugih lekova, po broju trovanja
mogu se izdvojiti kardiološki preparati, i to grupa β-blokatora, zatim zabeležen je porast trovanja karbamazepinom (iz
grupe antiepileptika) u odnosu na prethodni period, a iz grupe analgetika po broju trovanja treba izdvojiti nesteroidne
antiinflamatorne lekove.
Treba napomenuti da ovi podaci ne uključuju decu, obzirom da Centar za kontrolu trovanja ne pokriva našu najmlađu populaciju, iako je poznato da, kao i svuda u svetu, do trovanja dece lekovima, prvenstveno slučajnih, dolazi u periodu od 3.-6. godine – tokom tzv. oralne faze (o trovanjima dece
će biti više reči u nekom od sledećih brojeva).
ULOGA FARMACEUTA U SUZBIJANJU BROJA TROVANJA
LEKOVIMA
Navedeni podaci su zaista alarmantni. Moramo se zapitati šta
i kako možemo mi farmaceuti, kao profil koji uči i zna najviše o leku, da učinimo kako bi smanjili broj trovanja lekovima.
Zato smo se i odlučili da u časopisu Doživeti 100 odvojimo prostor u kome ćemo iz broja u broj reći nešto više o toksičnim
efektima najznačajnijih grupa lekova i njihovih predstavnika. Pozivamo i sve vas koji žele da nam se pridruže da pošalju svoje komentare i iskustva vezana za ovu problematiku,
kao i prikaze slučajeva trovanja lekovima.
Nešto više o toksičnosti lekova moći ćete da
čujete i na kursu koji organizuje Savez
farmaceutskih udruženje Srbije. Naime u
okviru letnjeg seminara koji svake godine
organizuje Savez, a koji će se ove godine
održati 25. i 26. maja na Kopaoniku, jedan
dan će biti posvećen toksičnosti lekova a
drugi psihoaktivnim kontrolisanin
supstancama. Organizator oba kursa je
prof. dr Vesna Matović, šef Katedre za
toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“
i predsednik Udruženja toksikologa Srbije.
Predavači će biti profesori Farmaceutskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu,
profesori iz Centra za kontrolu trovanja
VMA i drugi stručnjaci ovih oblasti. Dođite
da saznate više o toksičnosti lekova kako
biste mogli da zauzmete pravo mesto i
ostvarite svoju ulogu u prevenciji trovanja
lekovima.
KAKVA JE SITUACIJA U NAŠOJ ZEMLJI
Godišnjak Centra za kontrolu trovanja VMA koji je izašao za
2010. godinu nam daje podatke da je tokom te godine, u Odeljenju za prijem i reanimaciju bolesnika Centra za kontrolu
trovanja evidentirano 3996 bolesnika. Tokom pregleda, u visokom procentu (47%) su se prijavili pacijenti pod sumnjom
da su konzumirali alkohol, na drugom mestu su bili bolesnici koji su prekomerno koristili lekove (35%), a na trećem oni
sa zloupotrebom droga (8%). U 2/3 slučajeva pregledi su pokazali da su u pitanju laka do umereno teška trovanja. Posle
pregleda, na Kliniku za urgentnu i kliničku toksikologiju prim2012/MART
30
Prikaz slučaja
polimedikamentoznog
trovanja
anestetik kod kratkotrajnih intervencija od25. juna 2009. u ranim jutarnjim časovima
nosno u sve modernijoj praksi “jednodnevne
poznata američka pop zvezda Majkl Džehirurgije” (plastična hirurgija, kolonoskopikson (50) umro je od posledica srčanog udaja). Daje se isključivo u bolničkim uslovima
ra. Nakon izvršene autopsije i na osnovu
iskaza Džeksonove medicinske sestre sudski uz obavezan monitoring s obzirom da može
dovesti do prestanka disanja i nikada do
lekar je posumnjao na mogućnost trovanja
tada nije korišćen kao hipnotik. Prema rečilekovima. Toksikološke analize potvrdile su
ma John F. Dombrowskog, predsednika
da je pop zvezda uzimala više lekova od koAmeričkog udruženja anesteziologa upotrejih je najveću pažnju privukao lek propofol,
u Americi poznatiji kao Diprivan. U svojoj iz- ba propofola kao hipnotika bila bi jednaka
primeni hemoterapije u cilju brijanja glave.
javi koju je dao policiji Džeksonov lekar,
Obzirom da predoziranje propofolom može
Konrad Marej, potvrdio je da je pevaču, šest
dovesti do prestanka disanja i sledstvenog
nedelja pre smrti, počeo innagomilavanja CO2 koje
travenski da daje propofol
uzrokuje srčani udar, kao i
kako bi lečio Džeksonovu
da rezultati autopsije nisu
nesanicu. Tokom noći izmeukazali na postojanje bilo
đu 24. i 25. juna, tvrdio je
kakvog srčanog defekta,
doktor Marej, Džekson je
istražitelji su utvrdili da je
uzeo sedative valijum, lorasmrt nastupila kao posledizepam i midazolam,a kako
ca akutne intoksikacije pronije uspeo da zaspi sve do
pofolom usled intravenozne
10:40 narednog jutra, dokinjekcije koju mu je dala drutor Marej mu je intravenga osoba. Krajem prošle godiski aplikovao 25 mg propone doktor Marej je i osuđen
fola. Ovaj lek se u Americi
na 4 godine zatvora zbog ubinalazi u upotrebi od 1983.
Džeksonov le
godine i koristi se kao
stva
iz nehata.
kar,
Konrad Mar
ej
2012/MART
31
APOTEKA BEOGRAD
CENTAR ZA INFORMACIJE O LEKOVIMA APOTEKE »BEOGRAD«
TRI DECENIJE ISKUSTVA
PIŠU:
MR PH. NIKOLA RADUNOVIĆ I MR PH. SPEC. MILANA DUČIĆ,
APOTEKA »BEOGRAD« – CENTAR ZA INFORMACIJE O LEKOVIMA
ZAČETAK IDEJE I FORMIRANJE
CENTRA ZA INFORMACIJE O LEKOVIMA
Ubrzo posle osnivanja Apotekarske ustanove „Beograd“
(AUB) stasala je prva generacija specijalista farmakoinformatike čiji je zadatak bio unapređenje racionalne farmakoterapije i pružanje objektivnih informacija o lekovima. U pronalaženju puteva kojima bi se te informacije plasirale korisnicima, rodila se ideja o formiranju Centra za informacije o lekovima, koji je počeo sa radom sredinom 1983. godine. Korisnici usluga Centra bili su zdravstveni profesionalci sa kojima se ostvarivao direktan kontakt (odlaskom na kolegijume
2012/MART
i sastanke sa temom u vezi sa lekovima), ili putem pisanih informacija. Pacijenti su imali na raspolaganju namenski otvorenu telefonsku liniju za informacije o lekovima.
I onda, kao i danas, postojala je deficitarnost lekova i najveći broj pitanja pacijenata odnosio se na mogućnost nalaženja deficitarnog leka, ali bilo je i drugih pitanja koja su zahtevala dobro poznavanje različitih oblasti farmacije.
Devedesete godine bile su teške za sve. Raspad zemlje, rat
u okruženju, nestašice lekova, teškoće u nabavci literature.
U svim tim okolnostima Centar za informacije o lekovima AUB
prihvatio se veoma teškog i odgovornog posla – izrade Regi34
IZVESTAN BROJ KORISNIKA NAŠIH USLUGA
ZOVE RADI OTKLANJANJA NEDOUMICA O
NAČINU UPOTREBE LEKA, ZATIM ŽELE DA
SAZNAJU VIŠE O DELOVANJU LEKA, NJEGOVIM
INTERAKCIJAMA SA DRUGIM LEKOVIMA ILI
HRANOM, O UPOTREBI ZA VREME TRUDNOĆE ILI
DOJENJA.
o delovanju leka, njegovim interakcijama sa drugim lekovima ili hranom, o upotrebi za vreme trudnoće ili dojenja.
Zovu nas i oni koji nemaju konkretno pitanje, već žele da
popričaju o svom medicinskom problemu sa nama i eventualno dobiju neki savet. Mahom su to osobe koje ne znaju kome
da se obrate za pomoć ili koje su već nezadovoljne nekim od
aspekata medicinskog tretmana. Dešava se da lekar specijalista propiše lek koji nije registrovan kod nas, nema paralelu, a pacijent ima zakazanu kontrolu kroz mesec ili dva i ne
zna šta da radi u međuvremenu, pa se konsultuje sa nama o
sledećim koracima.
Svaka promena izgleda leka koji se uzima per os, obavezno izaziva reagovanje korisnika, o čemu govore brojni pozivi i provere da nije neka greška u pitanju. Promena dizajna
ambalaže leka takođe izaziva sumnju kod pacijenata. Imali smo
pacijenta koji je uporno tražio Serevent od 60 doza, jer se plašio da upotrebi onaj od 120 doza, misleći da je jači, iako u oba
slučaja svaka pojedinačna doza sadrži 25 mcg salmeterola. Promena izgleda leka može da se javi i u toku njegovog čuvanja,
pa se u tom slučaju postavlja pitanje ispravnosti i dalje upotrebe preparata, što se uvek naglašava korisnicima.
Zovu nas i kada u svojim kućnim „lagerima“ pronađu načete lekove za koje više ne znaju čemu služe ili kada kod dece
nalaze čudne tablete, pa tada naš „telefon“ ima i toksikološko-socio-psihološku dimenziju.
Zovu zbog svega što pročitaju u štampi, zahtevajući da im
kažemo koji lek je uvršćen na listu za neku bolest, pa da to traže od lekara da im prepiše. Od nas se traže i informacije o lekovima koji se više ne proizvode, za koje su čuli da su „bili dobri“, pa bi hteli da im mi preporučimo nešto slično. Svesni da
su zdravstvena kultura i svest pacijenata na niskom nivou, koristimo svaku priliku da edukativno delujemo na njih, da im
objasnimo da se lekovi ne propisuju po želji, a dijagnoze ne
postavljaju telefonski. Naglašavamo važnost odlaska kod
lekara u pojedinim stanjima, objašnjavamo štetnost nasumičnog uzimanja antibiotika na svoju ruku, upozoravamo na moguće opasnosti, čak potencijalno fatalne u slučaju samoleče-
stra lekova i Kartoteke lekova za ostatak zemlje posle odvajanja Slovenije i Hrvatske. Do tada, ta neophodna izdanja za
praktičan rad lekara i farmaceuta, za celu Jugoslaviju, radilo
je Udruženje zdravstvenih organizacija Hrvatske iz Zagreba.
Registar („Žuti registar“) koji je Centar pokrenuo tada i danas
izdaju isti autori već dvadeset i jednu godinu u kontinuitetu,
dok je Kartoteka gotovih lekova napuštena kao prevaziđena
u eri elektronskih komunikacija.
RAZVOJ KONTINUIRANIH EDUKACIJA
Treba istaći da je obaveza Centra za informacije u AUB bila
da brine i o inoviranju znanja zaposlenih farmaceuta i tehničara, tako da se dvadeset godina pre kontinuirane edukacije koja je sada zakonska obaveza, počelo sa kontinuiranom
edukacijom. U AUB su dva puta godišnje postojali seminari
kroz koje je kao radnu obavezu morao da prođe svaki farmaceut. Zatim, u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za zdravlje, Medicinskim i Farmaceutskim fakultetom, takođe dva puta
godišnje, pravljene su tribine otvorenog tipa na koje su dolazili zdravstveni profesionalci ali i građani. Svrha tih tribina je bila da se slušaoci upoznaju sa najnovijim dostignućima farmakoterapije i da se ukaže na racionalnu terapiju. Ovu
dekadu prati i humanitarni rad i pomoć prilikom klasifikovanja lekova iz humanitarne pomoći.
PACIJENTI SU NAJVAŽNIJI
Danas se sve više pažnja poklanja edukaciji samog pacijenta. Dobro edukovan pacijent, naročito ako je reč o hroničnom
bolesniku, znatno može da poboljša kontrolu bolesti i svoje
opšte stanje. Takav pacijent bolje opaža reakcije organizma
na terapiju, samokontrola pojedinih parametara, na kojoj se
insistira kada god je to moguće, pruža bolji uvid u tok terapije. To povećava poverenje pacijenta u izlečenje, popravlja
kompliansu i komunikaciju sa zdravstvenim profesionalcima.
ERA INTERNETA KOJA JE I KOD NAS UŠLA U
SVAKODNEVNI ŽIVOT, DONOSI NOVI KVALITET U
EDUKACIJI PACIJENATA. LAKO DOSTUPNE
INFORMACIJE RAZLIČITOG STRUČNOG NIVOA I
KVALITETA PREDSTAVLJAJU DVOSEKLI MAČ.
NEDOVOLJNA KRITIČNOST LAIKA PREMA
INFORMACIJAMA KOJE DOBIJA PREKO
INTERNETA, TELEVIZIJE I DRUGIH MEDIJA, KAO I
SAMOUVERENOST DA JE PROBLEM MOGUĆE
SAMOSTALNO REŠITI, MOŽE DA STVORI
ZABLUDE I BROJNE PROBLEME.
INFORMACIJE KOJE PACIJENTI MOGU DA DOBIJU
I NJIHOVA NAJČEŠĆA PITANJA
I dalje je veliki broj pitanja naših korisnika vezan za deficitarne lekove i mogućnost prevazilaženja tog problema. Veoma
često nas pitaju i o neregistrovanim lekovima i paralelama. Izvestan broj korisnika naših usluga zove radi otklanjanja nedoumica o načinu upotrebe leka, zatim žele da saznaju više
2012/MART
35
APOTEKA BEOGRAD / CENTAR ZA INFORMACIJE O LEKOVIMA
nja, npr. visokog krvnog pritiska (poznati fenomen komšinice, koja je preporučila „mnogo dobar lek“).
Takođe, postoji velika grupa pitanja na koja se traže sasvim
praktični odgovori, za koje se često podrazumeva da ih pacijenti znaju, a naša praksa pokazuje suprotno: tako nas pitaju
kakva je to gastrorezistentna tableta, šta znači kad piše da lek
treba uzeti per os, kako se otvaraju i koriste Tot Hema ampule, da li vaginalete pre upotrebe treba pokvasiti, kada se lek pije
ako na kutiji piše npr. 0+1+0, da li se antibiotik pije i noću, kako
se preračunava doza leka u zavisnosti od kilaže ili uzrasta deteta, da li preskočiti redovnu terapiju lekovima uoči vađenja krvi,
koliki je rok trajanja otvorenog neantibiotskog sirupa, kako se
postupa kada se lek ne popije u vreme u koje je trebalo... itd.
– Ne samo kod alergije na ibuprofen, već i na ostale nesteroidne antireumatike, meloksikam ne bi trebalo da se upotrebljava, zbog moguće unakrsne alergijske reakcije.
3. Šta je Aggrenox i da li se preporučuje umesto Persantina?
– To je kombinacija acetilsalicilne kiseline i dipiridamola, pa
može da se koristi umesto Persantina, ako je reč o antiagregacijskoj terapiji.
4. Da li je tačno da Nifelat ne sme da se pije sa sokom od
grejpfruta?
– Tačno je, pošto sok od grejpfruta usporava metabolizam nifedipina, čija se koncentracija u plazmi na taj način povećava, dovodeći do rizičnih oscilacija nivoa leka u krvi.
EVO I NEKIH KONKRETNIH PRIMERA:
1. Pacijent je dobio da koristi kapi za oči sa timololom. S
obzirom da već pije atenolol, da li sme da ih koristi?
- Treba uzeti u obzir da β-blokatori u kapima za oči, mogu
da ispolje sistemsko delovanje. Mada nije kontraindikovana
istovremena upotreba ova dva leka, treba se konsultovati sa
lekarom, radi eventualnog prilagođavanja doze oralno uzetog β-blokatora.
5. Da li se omega-3 preparati i Ecomer daju deci uzrasta
od 4. do 12. godine?
– Niko od proizvođača omega-3 preparata ne navodi upotrebu kod dece. Što se tiče Ecomera, preporučena doza za decu
iznosi 1-2 kapsule dnevno, ali se ne navodi uzrast, tj. donja starosna granica za upotrebu preparata.
2. Da li pacijent alergičan na ibuprofen sme da koristi meloksikam?
2012/MART
6. Pacijenta zanima da li sme naglo da prekine terapiju atenololom, pri prelasku na bisoprolol?
36
– S obzirom da je reč o zameni jednog beta-blokatora drugim,
nije potrebno postepeno smanjenje doze atenolola.
Lek ne treba koristiti nakon isteka roka trajanja, jer mu je dejstvo možda smanjeno ili čak može da bude i štetno.
7. Kolike su uobičajene dnevne doze vitamina B12, a kolike u situaciji kada je utvrđen njegov deficit, u per os upotrebi?
– 2 mcg je preporučena dnevna doza, a kod dokazanog deficita 50-150 mcg za odrasle i 50-105 mcg za decu
11. Lekar specijalista je pacijentu uveo u terapiju Zobox
i Presolol, a lekar opšte prakse odbio da prepiše tvrdeći da
je reč o lekovima koji isto deluju. Pacijent od nas traži razjašnjenje i savet šta da radi?
– Lekar opšte prakse je napravio grubu grešku. Zobox (cilazapril) je ACE inhibitor, a Presolol (metoprolol) selektivni betablokator. Dakle, pripadaju dvema grupama kardiovaskularnih lekova, koje se uobičajeno kombinuju.
Era interneta koja je i kod nas ušla u svakodnevni život,
donosi novi kvalitet u edukaciji pacijenata. Lako dostupne informacije različitog stručnog nivoa i kvaliteta predstavljaju dvosekli mač. Nedovoljna kritičnost laika prema informacijama
koje dobija preko interneta, televizije i drugih medija, kao i
samouverenost da je problem moguće samostalno rešiti, može
da stvori zablude i brojne probleme. Zato su danas pitanja, a
i odgovori, znatno složeniji i traže veći angažman farmaceuta na zdravstveno vaspitnom planu.
Upoređujući pitanja postavljana farmaceutima u apoteci i na telefonu Centra za informacije o lekovima, dolazimo
do zaključka da ovaj drugi vid pacijentima ostavlja veću slobodu. Pitanja su detaljnija, spektar interesovanja širi, a nadamo se i pomoć koju dobijaju na ovaj način.
8. Da li aspirin sme da se pije sa zelenim čajem?
– Nije preporučljivo, jer zeleni čaj spada u one biljne preparate koji mogu da povećaju rizik od krvarenja, ako se uzimaju sa aspirinom i nesteroidnim antiinflamatornim sredstvima.
9. Koliko tableta Caffetina u toku jednog dana može maksimalno da popije osoba teška 130 kilograma?
– Maksimalno se uzima 6 tableta Caffetina u toku jednog dana
i na to telesna masa nema uticaja.
10. Pacijenta zanima da li je istina ono što je više puta čuo,
da lekovi mogu da se koriste do 6 meseci po isteku njihovog roka?
– Neodgovorno je davati takve tvrdnje bez prethodno izvršenih analiza koje bi eventualno potvrdile upotrebljivost leka.
DEBUTIR – novi standard u rešavanju tegoba kod stanja
razdražljivih creva (IBS), Kronove bolesti i hroničnih upalnih stanja creva
Sindrom iritabilnog kolona (IBS), najčešći je poremećaj
probavnog sistema. To je drugi po redu razlog izostajanja
sa posla – posle prehlade. Uzroci su moderan i brz način
života, nepravilna ishrana i stres, jednom rečju slab
imunitet. Simptomi su učestali bolovi, nadimanje i grčevi
u stomaku, poremećena regulacija pražnjenja.
Najrizičnija grupa je starosne dobi između 30 i 50 godina.
Važno je znati da žene dvostruko češće oboljevaju.
Procene su da 20% srba ima ovih problema, a
karakteristično je i to da se zbog neprijatnosti simptoma
veliki broj pacijenata nikada i ne obrati lekaru. Od
nedavno na našem tržištu nalazi se jedini preparat koji
sadrži aktivnu supstancu natrijum butirat, koji je inače
prirodni proizvod crevne flore, i čiji nedostatak može biti
uzrok mnogim tegobama gastrointestinalnog trakta,a
koja zahvaljujući svojoj inovativnoj i patentiranoj
tehnologiji mikrogranula omogućava distribuciju
supstance duž celog gastrointestinalnog trakta, na način
da do kraja debelog creva, zahvaljujući posebnom
trigliceridnom matriksu koji štiti supstancu od
inaktivacije u želudačnoj kiselini, očuvano dospe čak 20%
kod pacijenata koji su koristili DEBUTIR, kvalitet života se
značajno povećao posle šest nedelja, odnosno značajno je
doprineo smanjenju bolova i komplikacija. Takođe može
se koristiti uz terapiju probioticima, kao i za regulisanje
crevne flore posle terapije antibioticima.
Doziranje: 1 kapsula DEBUTIR-a dva puta dnevno
(ujutru i uveče) je preporučena dnevna doza koja može
varirati po preporuci lekara.
DEBUTIR je dijetetski suplement – može se naći
isključivo u apotekama
Proizvod je registrovan kod Ministarstva Zdravlja
republike Srbije pod brojem 1587/2011.
supstance. Obzirom da je poznato da natrijum butirat čini
75% energetskog potencijala crevnog epitela, čime
značajno utiče na peristaltiku creva, preporučuje se i kod
hroničnih upalnih stanja creva, ali i kod smanjenja
neželjenih efekata u anti kancer terapiji kod oštećenja
creva posle terapije zračenjem i/ili terapije citostaticima.
Na kliničkim studijama koje su rađene za indikaciju IBS-a,
2012/MART
37
Jedna kutija preparata DEBUTIR sadrži 60 kapsula
Preporučena maloprodajna cena: 1.599,00 din
Proizvođač: POLFA LODZ SA, EU
Uvoznik: FORTIS Team doo,
Bulevar Mihaila Pupina 115đ, 11 070 Novi Beograd
www.zennutrition.rs
IZDAVAŠTVO
IZ ŠTAMPE IZAŠLA KNJIGA
VODIČ KROZ PROPISE
O ZDRAVSTVENOJ
ZAŠTITI, LEKOVIMA
I MEDICINSKIM
SREDSTVIMA
Izdavačka kuća „INTERKLIMA-GRAFIKA“ iz Vrnjačke Banje
objavila je knjigu Vodič kroz propise o zdravstvenoj zaštiti,
lekovima i medicinskim sredstvima. Autori knjige su
dr Zoran Vučić, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja
i Majda Grubač-Vučić, dipl. pravnik.
njiga ima za cilj da sve učesnike u sistemu zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, proizvodnje i
prometa lekova i medicinskih sredstava (državne i privatne zdravstvene ustanove, privatna praksa, fondovi zdravstvenog i PI osiguranja, nadležne inspekcijske službe) informiše i vodi kroz propise koji uređuju oblast zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja, proizvodnje i prometa lekova
i medicinskih sredstava. Posebna pažnja je posvećena propisima koji su usklađeni sa EU regulativom (transplantacija organa, tkiva i ćelija; transfuziološka delatnost; lečenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenje;
lekovi i medicinska sredstva; medicinski i farmaceutski otpad;
dijetetski proizvodi i suplementi).
Takođe, dat je detaljan prikaz propisa koji uređuju: evidencije u zdravstvu; zdravstveni informacioni sistem; kvalitet
zdravstvene zaštite; akreditaciju zdravstvenih ustanova; komore zdravstvenih radnika i licence zdravstvenih radnika; sistem javnog zdravlja; zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti; prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti;
zdravstvenu ispravnost hrane, vode za piće i predmeta opšte
upotrebe; jonizujuća i nejonizujuća zračenja u medicini;
bezbednost i zdravlje radnika i učesnika u saobraćaju; zaštitu zdravlja od duvanskog dima; opojne droge; doping u
sportu; banjski zdravstveni turizam; krivična dela protiv
zdravlja ljudi i inspekcije Ministarstva zdravlja.
Recenzent knjige prof. dr sc. Ivan Stanković navodi da:
»Knjiga VODIČ KROZ PROPISE O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI,
LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA predstavlja autorski doprinos sveukupnom sagledavanju istorijata i aktuelnih
propisa iz oblasti zdravstvene zaštite, lekova, medicinskih sredstava, hrane i predmeta opšte upotrebe. Autori sa različitih
aspekata (regulatorni, naučni, zdravstveni, ekonomski i dr.)
obrađuju i sumiraju relevantne podatke iz različitih izvora vezane za ovu aktuelnu temu. Pregled propisa je sveobuhvatan,
sadrži najvažnije delove svih aktuelnih propisa iz navedenih
oblasti, kao i linkove na kojima se nalazi integralni tekst svih
navedenih propisa. Istorijat zdravstvene zaštite u Srbiji prati aktuelnu regulativu i rezultat je sveobuhvatnog sistematskog pregleda i obrade istorijske građe uključujući i sadržanu fotografsku dokumentaciju.«
K
2012/MART
38
POBOLJŠANJE ZDRAVSTVENOG STATUSA PACIJENATA
ŠTA SU KOMPETENCIJE
FARMACEUTA I KAKO SE MOGU
MERITI I RAZVIJATI
Svetska federacija farmaceuta (International Pharmaceutical Federation - FIP) poslednjih godina s
posebnom pažnjom razvija programe za evaluaciju i razvoj kompetencija u farmaciji, kao i edukacijske
modele koji omogućavaju porast kompetencija (Anderson i sur, 2006; Anderson i sur, 2008). Jedan takav
model razvila je 2005. godine u Velikoj Britaniji grupa stručnjaka CoDEG (Competency Development
and Evaluation Group) pod nazivom GLF - General Level Framework (Mills i sur, 2005).
| AUTORI:|
MR PH. ARIJANA MEŠTROVIĆ, EDUKACIJSKI CENTAR FARMACIA, CODEG EASTERN AND CENTRAL EUROPE REPRESENTATIVE
MR PH.SPEC. SVETLANA STOJKOV RUDINSKI, APOTEKA SUBOTICA
ako postoje znatne razlike u edukacijskim programima,
metodama učenja i prenošenja znanja, svi praktičari u farmaciji imaju isti cilj – poboljšanje zdravstvenog statusa pacijenata. Da bi se taj plemeniti cilj postigao, u svom svakodnevnom radu, bez obzira na pripadnost okruženju, naciji ili
kulturi, potrebno je razviti stručno-naučne kompetencije.
Globalni okvir za testiranje kompetencija dobio je svoju
završnu formu i nakon evaluacije mnogih zemalja postaje službeni model za procenu kompetencija u farmaciji (Bruno i sur,
2010). Stručno naučne kompetencije farmaceuta prema
ovom modelu dele se u 3 osnovne grupe:
• stručne kompetencije
• kompetencije organizacije i upravljanja
• lične i profesionalne kompetencije
Model Globalnog okvira kompetencija opisuje 20 kompetencija sa ukupno 100 pripadajućih specifičnih pokazatelja.
Postoji snažna povezanost između kompetencija i ishoda. U
proceni kompetencije za svakog farmaceuta, važno je posmatrati što veći broj slučajeva u njegovoj praksi. Kako bi se sa sigurnošću mogao proceniti nivo specifičnih pokazatelja kompetencija, važna je postojanost oblika ponašanja u pružanju
farmaceutske nege. Potrebno je da određeni specifični pokazatelji budu jasno vidljivi za vreme pružanja farmaceutske nege
da bi se mogao tačno proceniti njihov nivo, a konačno i nivo
kompetencije (McRobbie i sur, 2001). Nivoima pojedinih
specifičnih pokazatelja kompetencije pridružuje se tokom testiranja jedna od četiri različite deskriptivne vrednosti kojima su pridruženi brojevi od 1 do 4. Na taj način postižemo lestvicu ocena koje se opisuju kao: uvek (nivo 4), obično (nivo
3), ponekad (nivo 2), ili nikada (nivo 1).
I
2012/MART
MR PH. ARIJANA MEŠTROVIĆ (NA SLICI DESNO)
FARMACEUTSKA NEGA JE METODOLOGIJA RADA KOJU
FARMACEUT PRIMENJUJE U INTERAKCIJI SA NJEGOVIM
PACIJENTOM I LEKOVIMA KOJE PACIJENT KORISTI.
Stručne kompetencije obuhvataju ulogu farmaceuta u javnom
zdravstvu i pružanju farmaceutske nege u apotekama, bolničkim apotekama i specijalizovanim prodavnicama medicinskih proizvoda. Znanje i sposobnosti farmaceuta u procesima
lečenja još do nedavno nisu bile dovoljno usmerene na pacijenta, već na izdavanje lekova. Veruje se da tradicionalna uloga farmaceuta – izdavanje lekova nestaje ili se gasi (Cipolle i
sur, 1998). Upravo iz tih razloga, krajem dvadesetog veka oblikovan je novi koncept farmaceutske prakse. Taj koncept nazvan farmaceutska nega, razvili su Hepler i Strand 1980. godine. Njegov je glavni značaj da se u centru pažnje i farmaceuta i lekara nalazi pacijent kome je potrebno lečenje. Farmaceutska nega je, dakle, onaj deo farmaceutske prakse koji naglašava neposrednu interakciju farmaceuta, lekara i pacijenta, a
kao primarni cilj ima brigu o potrebama pacijenta za lekom.
40
Farmaceutska nega predstavlja odgovorno pružanje sigurne i racionalne terapije pacijentu od strane farmaceuta. Reč
je o profesionalnoj delatnosti u kojoj farmaceut preuzima odgovornost za pozitivan ishod terapije lekovima (Hepler i Strand,
1989). Farmaceutska nega proizilazi iz načela i postulata kliničke farmacije, što farmaceuti prepoznaju kao naučni temelj
za intervencije u lečenju. Koncept kliničke farmacije do kraja razjašnjava ulogu farmaceuta u procesu pružanja zdravstvene zaštite, dok farmaceutska nega opravdava osnovnu namenu i svrhu postojanja kliničke farmacije. Ona podrazumeva
različite načine saradnje zdravstvenih stručnjaka pri kojima
se nauka i praksa mogu povezati u brizi za pacijenta. Može se
reći da su definicije kliničke farmacije i farmaceutske nege uzročno–posledično povezane zajedničkim ciljem – povećanjem
efikasnosti i sigurnosti farmakoterapije.
Farmaceuti, naime, mogu znatno povećati kvalitet lečenja pružanjem nege koja je multidisciplinarna, kolaborativna, usmerena na pacijenta, što je osnovni značaj kliničke farmacije. Da bi taj uticaj imao najveću moguću efikasnost, potrebno je razvijati ne samo znanja, nego i veštine iz područja
kliničke farmacije, a klinička praksa morala bi zauzimati sve
veću ulogu u dnevnom radu farmaceuta, umesto da bude tek
jedna od mogućih opcija ili specijalnosti farmaceuta (Hepler,
2004). Klinička farmacija je po osnovnoj definiciji ono područje farmacije koje se bavi racionalnom upotrebom lekova, prema naučnim i stručnim načelima. Proširena definicija, kliničku farmaciju opisuje kao naučnu disciplinu u kojoj farmaceut brine o optimizaciji terapije lekovima, gde kroz farmaceutsku negu promoviše zdravlje, prevenciju bolesti i zdrave životne navike. Farmaceutska nega se bavi načinom na koji
pacijenti dobijaju i koriste lekove, kao i interpretacijom informacija i saveta koje su dobili od farmaceuta (Taylor i Harding,
2001). Stoga je izuzetno važno da farmaceut razvije stručnonaučne kompetencije, s ciljem da njegovi pacijenti sigurno i
efikasno primenjuju lekove.
Stručne kompetencije obuhvataju delatnost u području
javnog zdravlja i farmaceutske nege. Ovde pokazatelji definišu koliko je farmaceut kompetentan u promociji zdravlja, informisanju i savetovanju pacijenata o prevenciji, lečenju i kontroli bolesti. Procena pokazuje kompetencije u odabiru i pripremi lekovitog oblika, samom izdavanju lekova i pomagala,
znanje o farmakoterapiji, praćenje same terapije, kao i prepoznavanje dijagnoze bolesti i savetovanje pacijenata.
RAZVOJ KOMPETENCIJA
U APOTECI SUBOTICA
– IMPLEMENTACIJA GLF
PROGRAMA ZA SRBIJU
Primena GLF dokumenta u Srbiji započeta je u
Apoteci Subotica tokom 2011. godine, a učešće
u projektu ozvaničeno je Memorandumom o saradnji, potpisanim između CoDEG grupe i Apoteke Subotica februara 2011. godine. U adaptaciji
GLF dokumenta za Srbiju učestvovali su stručni
autoriteti i predstavnici najviših strukovnih institucija, i kao rezultat zajedničkog zalaganja nastao je GLF dokument za Srbiju, prilagođen uslovima rada i zakonskim okvirima u našoj zemlji.
Uz pomoć struktuiranog upitnika, u Apoteci
Subotica je izvršena procena kompetencija farmaceuta u martu i novembru 2011. godine, a
dobijeni rezultati poslužili su kao smernice za
dalje stručno usavršavanje i poboljšanje kvaliteta u pružanju usluga farmaceutske zdravstvene
zaštite.
Želeći da i dalje aktivno učestvuje u razvoju
stručnih nadležnosti farmaceuta u Srbiji, Apoteka Subotica 09. i 10. marta ove godine organizuje u Subotici dvodnevni stručni skup o kompetencijama farmaceuta.
Prvog dana skupa, 09. marta, predviđen je
ekspertski panel na temu kompetencija, kome
će prisustvovati stručni autoriteti sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iz Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, Farmaceutske komore Srbije, i predstavnici javnih apoteka.
Drugi dan skupa biće otvoren za širu stručnu
javnost, kada su planirana predavanja eminentnih stručnjaka iz inostranstva: predstavnika
CoDEG grupe i predavača na School of Pharmacy, University of London, prof. dr Iana Batesa, dr
Catherine Duggan, predstavnice Royal Pharmaceutical Society i mr ph. Arijane Meštrović, moderatorke CoDEG grupe za jugoistočnu Evropu,
koji će pored stručnih autoriteta i predstavnika
apotekarske struke iz naše zemlje održati predavanja 10.03.2012. godine.
Primena GLF dokumenta u Srbiji, koja je započeta u Apoteci Subotica, može biti od nacionalnog značaja i poslužiti kao početna osnova daljeg unapređenja farmaceutske prakse u javnim
apotekama u našoj zemlji, koja je implementacijom ovog dokumenta postala deo globalnog razvojnog projekta.
KOMPETENTNI FARMACEUT KAO DEO FARMACEUTSKOG
TIMA MORA POSEDOVATI ZNANJA O FINANSIJAMA,
UPRAVLJANJU LJUDSKIM POTENCIJALIMA, VREMENOM I
KVALITETOM USLUGE.
Kompetencije organizacije i upravljanja obuhvataju komplementarne organizacione veštine i potrebna znanja za koje očekujemo da ih farmaceuti razvijaju radi poboljšanja funkcija organizacije i upravljanja. Transparentno i odgovorno poslovanje, poznavanje i poštovanje finansijskih zakona, briga o zali2012/MART
41
ŠTA SU KOMPETENCIJE FARMACEUTA I KAKO SE MOGU MERITI I RAZVIJATI
hama i nabavka, veštine su koje kod upravnika apoteka, odeljenja ili projekta moraju imati minimalan nivo 3, a poželjan 4.
Bez timskog rada, unapređenja i osiguranja kvaliteta usluge, kao i organizacije i afirmativnog radnog okruženja – ni stručna znanja, ni briga za pacijenta, ne mogu biti razvijene do željenog nivoa. Protočnost informacija, inicijativa, preuzimanje
odgovornosti i pravilno postavljanje prioriteta očekuje se od
svih članova farmaceutskog tima. Bez obzira na nivo odgovornosti, konačan rezultat farmaceutskog tima i ustanove zavisi od stava i postupaka svakog farmaceuta.
Ove kompetencije direktno su povezane s razvojem
ljudskih potencijala. Kompetencija je sposobnost temeljena na učincima i dostignućima, ostvarenim pri obavljanju nekog posla (Whiddett i sur, 1999), a čine je veština, znanje i iskustvo, što zavisi direktno od ljudskog zalaganja. (David i
Leach, 2004). Evaluacija znanja, veština i sposobnosti daje sliku trenutnog stanja, što može poslužiti kao osnova za razvoj
ljudskih potencijala. Ocenjivanje kompetencija se vrlo često
uklapa u razvojne procese organizacija ili nacionalnih strukovnih udruženja (Marčetić, 2007).
Modeli procenjivanja kompetencija mogu biti procenjivački ili razvojni. Procenjivački modeli potpomažu sisteme upravljanja ili nadzorne modele ovlašćenja, pa najčešće služe kao
premisa kod odlučivanja o napredovanju, nagradama ili
sankcijama u poslovnim procesima. Razvojni model se više
usmerava na potencijal pojedinca nego na trenutno stanje, pa
i sami učesnici ocenjivačkog procesa radije u njemu učestvuju, gde ulaze u otvorene dijaloge i planiranje sopstvenog raz-
2012/MART
voja (Beaumont, 2002).
Sve se kompetencije najčešće procenjuju na način da neposredno nadređena osoba procenjuje svoje podređene i obrnuto. Moguće ih je proceniti i samo-procenom. Ove kompetencije bi trebalo da imaju odgovarajuće dokumentovane osnove u finansijskim izveštajima, obrtu proizvoda, veličini lagera, specijalizovanim funkcijama farmaceuta, rezultatima i zadovoljstvu, kao i u motivaciji svih članova tima. Najčešće se
procenjuju revizijom i tajnim kupcima, kao i rezultatima ostvarenih i održavanih poslovnih veza sa lekarima i poslovnim partnerima, kao i članovima upravljačkih struktura.
Kompetencije organizacije i upravljanja mogu se razvijati praksom, samostalnim ili organizovanim učenjem, formalnim obrazovanjem, mentorskim posetama, rotiranjem poslova i odgovornosti, kao i razmenom iskustva. Metode edukacije biraju se između predavanja, rasprava, štampanih materijala, praktičnih tehnika i metoda oblikovanja ponašanja.
Znanja koja se očekuju od kompetentnog farmaceuta obuhvataju znanje o finansijama i odgovorno poslovanje, timski
rad i upravljanje ljudskim potencijalima, vremenom i kvalitetom usluge. Nadalje, tu su i nabavka, briga o zalihama, kao
i motivacija članova tima, atmosfera i radno okruženje.
KVALITETNA KOMUNIKACIJA PREDSTAVLJA OSNOVNU
DISCIPLINU U FARMACEUTSKOJ STRUCI.
Profesionalne i lične kompetencije obuhvataju lična zalaganja i individualnu dodatnu vrednost pojedinca stručnim
kompetencijama i kompetencijama upravljanja i organizaci-
42
je. Komunikacija je osnovna disciplina u ostvarivanju farmaceutskog poslovanja i stoga se očekuje da je razvijamo na svim
nivoima, učinimo je efikasnom, dvosmernom i jasnom. Kvalitetna komunikacija otvara mogućnost za saradnju, nadogradnju, nove ideje, afirmaciju kolega i napredak uopšte. Postoji snažna povezanost između lične kompetencije farmaceuta i sigurnosti pacijenta. Razvoj ličnih i profesionalnih
kompetencija u farmaciji jedan je od osnovnih preduslova za
pružanje farmaceutske nege, jer ona uključuje preuzimanje
odgovornosti za ishod lečenja pacijenta.
U stručnim krugovima, neformalno će se često čuti pojmovna sintagma „rođeni farmaceut“ koja podrazumeva ideal
profesionalnog ponašanja, odnosno vrhunac kompetencije.
Ta sintagma na najbolji način pokazuje koliko su profesionalna kultura farmaceuta i delovanje važni činioci u postizanju
zadovoljstva pacijenata. Pacijent najviše ceni brigu koju farmaceut za njega pokaže. Istraživanja među farmaceutima pokazuju da su za njih najveće vrednosti dobrobit i poverenje
pacijenata, kao i odgovornost za njihovo uspešno lečenje (Benson, 2009). Dobar ili kompetentan farmaceut je stoga onaj farmaceut, koji svoje odluke o terapiji temelji pre svega na
naučnom znanju, ali jednako tako i na etičkim vrednostima,
praktičnom iskustvu, kao i motivaciji da bolesniku pruži nadu
i ohrabrenje u ostvarenju pozitivnog ishoda lečenja. Svakako, ovome treba pridodati i poznavanje propisa od strane farmaceuta, procenu prioriteta i rizika, usklađenost s pravilima
struke, kao i racionalno razmišljanje i kritički pristup (Wingfield i Badcott, 2006).
Briga o usavršavanju i razvoju znanja i veština, otvorenost
za učenje, prenošenje znanja i iskustva i pomeranje granica
očekuju se od svih članova tima, a pogotovu od voditelja i iskusnih kolega u dinamičnom kontinuumu u kakvom se danas
nalazi farmacija.
Nivo profesionalnih kompetencija pokazuje naše prepoznavanje važnosti timskog rada, poštovanje autoriteta, sposobnost procene prioriteta i prilagođavanja sistemu u kojem delujemo kao stručnjaci. Lične kompetencije jasno otkrivaju volju i želju za angažmanom, aktivnim doprinosom, kolegijalnošću i etičkim profilom. One vrlo često utiču na zadovoljstvo članova našeg tima, upravljačkih struktura, samih pacijenata i struke u javnosti uopšteno.
Lične i profesionalne kompetencije pogrešno je smatrati urođenima ili zaustavljenim na nivou „kako su nas učili kod
kuće“. Mogu se razvijati praksom, samostalnim ili organizovanim učenjem, formalnim obrazovanjem, mentorskim posetama, rotiranjem poslova i odgovornosti, kao i razmenom
iskustva. Metode edukacije biraju se između predavanja, rasprava, štampanih materijala, praktičnih tehnika i metoda oblikovanja ponašanja. Najbolje rezultate daju radionice u manjim
grupama i neformalnom okružju, uključujući postulate međusobnog uvažavanja i isticanja ličnosti.
Očekuje se poznavanje zakonodavstva i regulative, kao i
usklađenosti sa pravilima struke, profesionalnost i etika, stav,
pripadnost struci, i samosvest, proaktivnost i inicijativa. 2012/MART
43
ZDRAVLJE I SPORT
Klupski lekar FK Crvene Zvezde je
doktor Dejan Purić, koji je
pokazao da podjednako voli
fudbal i medicinu. Njegova
mladalačka ljubav prema
fudbalu, sa završetkom visokog
obrazovanja nije ostala samo
sklonost, već je imala snagu
potrebnu da se izgrade planovi i
ostvari životni spoj te dve njemu
važne reči. Posvetio se sportskoj
medicini i postao sportski lekar
fudbalskog tima Zvezde. Da li je
skrivena sila utakmice – doktor?
Kako je biti lekar u toj
fantastičnoj stvarnosti zvanoj
stadion, teren, utakmica?
IGRAČ KOJI UTIČE NA ISHOD IGRE JE ... DOKTOR
SPORTSKI LEKAR —
LEKAR ČIJA UNIFORMA
NIJE BELI MANTIL
2012/MART
44
| PIŠE: STANISLAVA LAZIĆ |
ompanija Esensa je sponzorisala fudbalski klub CZ svojim bogatim asortimanom suplemenata, tako da smo
tom prilikom razgovarali sa doktorom Dejanom Purićem.
nerala i vitamina koji prate povećane energetske potrebe. Postoji čitav spektar suplemenata, ali je na klupskom lekaru da
na osnovu pregleda, vrste sporta, učestalosti i intenziteta treninga, vremenskih uslova, vrste takmičenja i svakodnevnog
praćenja sportiste napravi najbolju moguću suplementaciju za
svakog sportistu, kako ne bi došlo do disbalansa u organizmu.
K
D100: Koje su specifičnosti zanimanja sportskog lekara?
Klupski lekar mora prevashodno da bude upoznat sa savremenim načinom lečenja sportskih povreda. Takođe mora biti
upoznat sa psihologijom sportista, pravilima igre, zakonskim
odredbama o dozvoljenim i nedozvoljenim tehnikama treninga i mnogobrojnim drugim aspektima sporta i sportske medicine. Mora biti spreman da posveti neophodno vreme i uloži napor da obezbedi negu svakom sportisti i celom klubu.
D100: Klupski lekar nije jedini član tima koji se stara o
zdravlju igrača, sa kojim članovima tima koordinirate
svoj rad?
Klupski lekar mora da tesno sarađuje sa trenerima, sa svojim
kolegama iz drugih ustanova specijalizovanih za određene vrste povreda i bolesti, fizioterapeutima koji sprovode njegove
terapijske preporuke. Svakodnevnim praćenjem stanja sportiste, kako povređenog tako i zdravog, pravi zapažanja koja prenosi trenerima i upravi kluba, a sve u cilju što boljeg planiranju treninga, oporavka povređenog sportiste i pripreme
ostalih sportista koji su zdravi.
D100: Profesionalno bavljenje sportom podrazumeva
između ostalog, naporan fizički rad, koji se uglavnom
ogleda u stalnim i redovnim treninzima, pa je pravilna
ishrana uz upotrebu odgovarajućih suplemenata od
velikog značaja. Koju suplementaciju najčešće savetujete sportistima, koji su kriterijumi za pravilan izbor?
Pored sportske ishrane koja podrazumeva ishranu bogatu žitaricama, povrćem i voćem (bogato ugljenim hidratima) sa različitim dnevnim kalorijskim vrednostima, važan je unos masti i to 20-25% kalorija, unos belančevina i važno je voditi računa o unosu mikroelemenata (vitamina i minerala). Naime,
uravnotežena ishrana zadovoljava nutritivne potrebe sportista rekreativaca, dok je takmičarima potrebna veća količina mi-
2012/MART
D100: Od kakvog je značaja za sam oporavak sportiste komunikacija na relaciji lekar-sportista?
Većina klupskih lekara ima osećaj etičnosti, koju uvek vodi
postizanju boljih takmičarskih rezultata koji su cilj klubu, timu
i klupskom lekaru. Vrlo je bitno za klupskog lekara da svojim
znanjem, stavom, ponašanjem u svakoj prilici, zadobije poverenje sportiste jer će se u takvom odnosu mnogo brže i lakše doći do izlečenja povređenog sportiste a samim tim do povratka na treninge, takmičenje.
45
ZDRAVLJE I SPORT / DR DEJAN PURIĆ
Ipak postoji i manjina čije postupke treba uvek
osuditi, posebno one koje omogućavaju upotrebu sredstava i supstanci koji utiču na takmičarsku sposobnost i otkrivaju medijima poverljive podatke iz medicinske istorije pacijenata.
bave. Kakva su Vaša iskustva po pitanju
povreda kod igrača?
Najčešće povrede sportista su mišićnoskeletne, koje mogu biti na bilo kojem delu tela. U
zavisnosti od vrste sporta, da li je kontaktni:
fudbal, košarka, rukomet, ragbi... ili ne, tenis,
odbojka, plivanje... učestalost povreda određenih delova tela varira. Mnoge povrede se
mogu sanirati konzervativnim metodama lečenja, ali ima dosta povreda koje se mogu sanirati samo operativnim putem: frakture,
rupture ligamenata kolena, ramena, lakta... što
zahteva mnogo duži oporavak sportiste. Takodje, sportista je često u mogućnosti da
obavlja deo treninga dok se povreda ne zaleči kompletno. Jedna od preporuka je poznata po skraćenici PLAY, koja se odnosi na najveći broj situacija i ima za cilj da vrati sportistu u
igru što pre i što je moguće bezbednije.
PAIN – bol može biti prisutan na kraju aktivnosti, ali mora nestati do sledećeg jutra
LIMPING – hramanje je isuviše rizično da bi se učestvovalo u
aktivnostima.
ABILITY – mogućnost da se prepisan program vežbi sprovodi 6 dana u nedelji.
YOU – Vi ne treba da koristite lekove protiv bolova ili led pre
sportskih aktivnosti jer je neophodno uočiti odgovor tela pri
bolu. IZABERITE SVOJU
KOMBINACIJU
D100: Održati hidrataciju igrača tokom
treninga i utakmice, čini se kao veliki izazov. Kakve su Vaše preporuke za upravljanje hidratacijom u ovim situacijama?
Svaki napor dovodi do gubitka telesnih tečnosti
i minerala rastvorljivih u vodi, čime se smanjuje takmičarska sposobnost. Zato tečnosti treba nadoknaditi tokom i nakon fizičke aktivnosti. Učestalost unošenja nije određena. Preporučljivo je češće unošenje manjih količina tečnosti da bi se sprečili gastrični poremećaji, jer relativno veliki volumen tečnosti u stomaku tokom fizičke aktivnosti pospešuje pražnjenje želuca. Najbolji
način za postizanje cilja jeste unos 400-600 ml tečnosti neposredno pre, a zatim 200-250 ml svakih 15-20 min u zavisnosti od individualnih razlika i klimatskih uslova. Nadoknada vode i minerala je posebno važna tokom dugotrajne fizičke aktivnosti u uslovima povećane spoljašnje temperature
i vlage kao i u period oporavka.
D100: I kao posmatrači, svedoci smo da sportisti nisu
pošteđeni povreda, bez obzira na to kojim se sportom
2012/MART
46
ANTIDOPING
DA LI JE POBEDA
VAŽNIJA OD ZDRAVLJA?
Savremeno društvo je društvo konkurencije i pobede, gde se ispred svakog pojedinca, koji želi da opstane
u toj konkurentskoj borbi, postavlja zahtev za stalnim napretkom, učenjem i radom
PIŠU:
MAJA DIMITRIJEVIĆ I NADA DIMITRIJEVIĆ
svakoj sferi života, počevši od nauke, umetnosti i sporta neophodno je veliko zalaganje kako bi se postigao
uspeh. Svakodnevica nameće životni tempo u kome
morate trčati da biste ostali u mestu, pa se postavlja pitanje
šta je potrebno da biste krenuli napred.
Sport predstavlja sinonim za zdrav život, ali danas usled
velike pažnje medija, publike i sponzora, sport izlazi iz granica igre i zdravog nadmetanja i postaje jedna od najprofitabilnijih grana, izvor prihoda, poštovanja i divljenja. Vrhunski
sportisti su spremni da učine sve kako bi postigli najbolje rezultate, a pod tim se često podrazumeva i doping tj. korišćenje supstanci uz pomoć kojih mogu da poboljšaju performanse tela i postignu prednost u odnosu na ostale sportiste.
Doping je definisan kao postojanje jednog ili više prekršaja antidoping pravila sadržanih u članovima 2.1 do 2.8 Kodeksa Svetske antidoping agencije:
2.1 Prisustvo zabranjene supstance ili njenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste.
2.2 Korišćenje ili pokušaj korišćenja zabranjene supstance ili
zabranjenog metoda.
2.3 Odbijanje, ili nepristajanje bez ubedljivog opravdanja, da
se preda uzorak posle obaveštenja kao što je predviđeno
važećim antidoping pravilima ili izbegavanje prikupljanja
uzorka na drugi način.
2.4 Neispunjavanje određenih uslova u pogledu dostupnosti
sportiste za testiranje izvan takmičenja uključujući i nedavanje podataka o boravištu i propuštanje testiranja objavljenih na osnovu razumnih pravila.
2.5 Onemogućavanje, ili namera da se onemogući bilo koji deo
doping kontrole.
2.6 Posedovanje zabranjenih supstanci i metoda.
2.7 Trgovina bilo kojom zabranjenom supstancom ili metodom
U
2012/MART
DR NENAD DIKIĆ, DIREKTOR ADAS
2.8 Davanje ili pokušaj davanja zabranjene supstance ili zabranjenog metoda bilo kom sportisti, ili pomaganje,
ohrabrivanje, podsticanje, zataškavanje ili bilo koji drugi vid saučesništva koji uključuje prekršaj antidoping pravila ili pokušaj prekršaja.
Direktor ADAS dr Nenad Dikić, član medicinske komisije FIBA Evropa, predsednik antidoping komisije Svetske planinarske i penjačke federacije i predsednik TUE komisije Međunarodne federacije za skijanje na vodi, objašnjava način funkcionisanja i rada ADAS-a i koji su glavni problemi sa kojim se
suočavaju kontrolori prilikom obavljanja svoje dužnosti, sa posebnim osvrtom na stanje sporta i odnosa sportskih udruženja u Srbiji prema korišćenju zabranjenih supstanci.
ADAS je u periodu od 2006. do 2010. uradila 2356 testova na više od 100 domaćih i internacionalnih takmičenja. Od
2008. godine, Antidoping agencija Republike Srbije sprovodi i doping kontrole konja.
47
ANTIDOPING
DOPING POTIČE OD HOLANDSKE REČI
»DOOP« KOJA U PREVODU OZNAČAVA
TEČNI OPIJUM KOJI SE KORISTIO KAO LEK U
GRČKOJ I KAO PIĆE U JUŽNOJ AFRICI. REČ
»DOPE« NA ENGLESKOM JEZIKU ZNAČI
SREDSTVO KOJE SE KORISTI KAKO BI SE
ZAVRŠIO TEŽAK POSAO.
BMA (BRITISH MEDICAL ASSOCIATION)
ISTRAŽIVANJE UKAZUJE DA JE OD 100
NAJBOLJIH AMERIČKIH ATLETIČARA
70-IH GODINA 55% BILO SPREMNO DA DA
ŽIVOT UKOLIKO BI BILI SIGURNI DA ĆE
DOBITI ZLATNU MEDALJU NA OLIMPIJSKIM
IGRAMA.
Što se tiče sportista, najveći broj doping pozitivnih sportista je u periodu 2006-2011 bio u rvanju, a odmah zatim slede bodibilding, rukomet i boks. Doping pozitivni sportisti (srpski sportisti uglavnom koriste ono što koriste i drugi sportisti u svetu) su koristili 60 različitih zabranjenih supstanci
iz grupa: anabolički agensi-muški polni hormoni (koji se ujedno i najviše koriste), stimulansi npr. efedrin, amfetamin, diuretici-furosemid, kanabinoidi-marihuana, hašiš, beta blokatori (samo u određenim grupama sportova) i beta-2- agonisti. Svi sportski savezi su po zakonu obavezni da testiraju sportiste, a kontrolori antidoping agencije ne najavljuju sportistima testiranje.
la dilere doping supstanci kao dilere droge (primer: zaplenjeno oko 2 miliona doping supstanci u Austriji).
Još jedan od glavnih problema sa kojima se suočava Antidoping agencija Republike Srbije jeste uzrast sportista koji
koriste nedozvoljene supstance. Deca od 16 do 20 godina, kao
i mladi sportisti preko 20 godina koriste zabranjene supstance koje mogu da dovedu do niza neželjenih efekata i zdravstvenih problema kao što npr. steroidi kod muškaraca mogu
dovesti do sterilnosti i karcinoma jetre. Kao jedan od specifičnih slučajeva prošle godine navodi se primer takmičarke
u bodibildingu, koja je u svom telu imala 5 muških polnih hormona i lek za lečenje raka dojke kako bi izgledala bilderski lepo
a što je moglo po nju da ima fatalne posledice.
Jedna od povreda antidoping pravila jeste odbijanje ili
nedolazak na testiranje. Rio Ferdinand, fudbaler Engleske,
nije želeo da radi doping kontrolu. Kažnjen je sa godinu dana
neigranja, čime je doveo ceo tim Mančestera i reprezentaciju Engleske u problem. Lista zabranjenih supstanci je ista
za sve sportiste. Postoje neki lekovi kao npr. beta blokatori, koji su samo pojedini sportovi uključili na listu. Npr. u
streljaštvu se uzimanjem beta blokatora usporava srčana
radnja sportiste, a poznato je da je dobar strelac onaj koji
puca između dva srčana otkucaja. Isti efekat daje korišćenje alkohola.
Postoje izuzeci kada je reč o testiranju na nedozvoljena
sredstva, a to su određena medicinska stanja koja zahtevaju
da sportista pije lekove i ima posebnu dozvolu antidoping organizacije da ih koristi. Jedan od primera je kod dijabetesa i
astme, kada su pacijenti prinuđeni da koriste određene lekove koji su na nedozvoljenoj listi, jer je krajnji cilj da se i ljudima sa zdravstvenim problemima omogući da se bave sportom.
GLAVNI PROBLEMI
Jedan od glavnih uzroka kršenja antidoping pravila pravila jeste nezainteresovanost sportista, trenera, saveza i lekara da
se upoznaju sa problemom dopinga. Takođe, ono što je većini ljudi nepoznato jeste to da je pred zakonom sportista ultimativno kriv i odgovoran za sve što se nađe u njegovom telu.
U praksi, nisu sportisti najviše krivi, već oni koji ih vode – sportski treneri i savezi. Cilj u budućnosti je osnivanje antidoping
policije, po ugledu na neke evropske zemlje, koja bi koristila klasična sredstva praćenja i prisluškivanja kako bi hapsi-
• Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS) osnovana je Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu iz
2005. godine, a sa radom je počela 1. januara
2006. godine.
• ADAS je svoj rad usaglasila sa najnovijom verzijom
Svetskog antidoping kodeksa, prema potvrdi Svetske antidoping agencije (WADA) još 06. januara
2009. godine.
• ADAS ima 57 doping kontrolora, uključujući i 6 doping kontrolora za životinje. Doping kontrolori ADAS
su obučeni za kontrole na velikim međunarodnim
takmičenjima.
• U proteklih 5 godina ADAS je radio doping kontrole
na više od 60 međunarodnih takmičenja, uključujući i kontrole na Univerzijadi u Beogradu 2009. godine.
2012/MART
ODGOVORNOST RODITELJA I DOPING
S obzirom da profesionalni sportisti počinju da se bave sportom od ranog uzrasta, pored uključivanja trenera i saveza bilo
bi preporučljivo da se uključe i roditelji. Međutim, roditelji često ne pokazuju zaintresovanost što pokazuje slučaj mladih
košarkaša koji su koristili marihuanu, povodom čega je košarkaški klub kontaktirao roditelje. Roditelji nisu želeli da se
uključuju u problem, već je više sam klub bio zainteresovan
da nekako sankcioniše decu zbog njih samih i kluba, jer ni48
REŠENJA I EDUKACIJE
Svrha borbe protiv dopinga je pre svega zaštita zdravlja
sportiste i pružanje jednakih uslova svima, kao i sprečavanje
narušavanja etike u sportu i medicini.
Edukovati ili kažnjavati?
ADAS u cilju sprečavanja dopinga organizuje brojne edukacije svih sportista, čitavog sportskog tima koji prati sportistu, članova sportskih klubova i sportskih lekara.
Takođe izdaje publikacije posredstvom kojih svi zainteresovani mogu doći do neophodnih informacija o dopingu. Svake godine ADAS izdaje džepni priručnik u vidu kartice koja može da
stane u novčanik i bude na dohvat ruke sportisti u svakom trenutku. Svi sportisti koji su stipendisti Republike Srbije imaju obavezu da dva puta godišnje pohađaju antidoping kurs.
kome nisu potrebni dopingovani sportisti. Ponekad roditelji svesno daju svojoj deci anabolike kako bi se brže oporavili od povreda. Prirodnim putem, oporavak bi trajao 6 meseci, dok je uz pomoć lekova dete u mogućnosti da izađe na teren za mesec dana.
TESTIRANJE KONJA
Antidoping agencija radi i testiranje konja, ali nažalost veoma su male mogućnosti i ograničena sredstva da se doping
spreči. U Srbiji je procenat dopingovanih konja znatno veći
u odnosu na svetski prosek. Konju je zabranjeno da u organizmu ima bilo šta tj. mora biti potpuno čist, ali vlasnici konja
su ti koji na kraju odlučuju da li žele da njihov konj trči pod
brufenom ili ne.
ŠESTI ANTIDOPING SEMINAR ANTIDOPING AGENCIJE REPUBLIKE SRBIJE,
ODRŽAN 30. JANUARA 2012.
Predavači: B. Vajagić, M. Anđelković, N. Dikić, M. Vukašinović Vesić, N. Milčić Matić
ADAS je organizovala šesti antidoping
seminar, u okviru koga su održana predavanja u vezi sa povredama antidoping
pravila u 2011. godini.
Na seminaru je predstavljen i presek dosadašnjeg iskustva iz oblasti whereabouts
obrazaca, ADAMS baze podataka i izuzeća
radi terapeutske svrhe (TUE). ADAMS je
elektronska baza podataka čije je korišćenje budućnost antidoping borbe.
U okviru predavanja o suplementaciji
ukazano je na iracionalno korišćenje dijetetskih suplemenata prema tipu, količini i
kombinaciji. Takođe je primećeno da doze
dijetetskih suplemenata višestruko prevazilaze preporučene doze.
Predstavljena je i zaštitna nalepnica »doping free«, kao i novi upitnik o suplementaciji urađen u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije.
Na Antidoping seminaru prezentovana
je i »Hidracija sportista od istraživanja do
praktičnog rešenja«. Stručnjaci antidoping
agencije primetili su da naši sportisti često
propuste da se adekvatno hidriraju. Potre-
2012/MART
49
bno je koristiti sportsko piće odgovarajućeg
sastava, a ne vodu, da bi se postigla rehidracija. Važno je da se odgovarajućom edukacijom treneri, timski doktori i sportisti upoznaju sa značajem odgovarajuće hidracije i
korišćenja sportskog pića kao sredstva za rehidraciju. Udruženje za medicinu sporta Srbije je zajedno sa renomiranim proizvođačem Esensa završilo projekat Hydrostar
sportsko piće. Hydrostar predstavlja idealnu kombinaciju glukoze i elektrolita koja
obezbeđuje optimalnu rehidraciju pre, tokom i nakon sportske aktivnosti sa prijatnim
ukusom mandarine. Ideja je bila da se na tržište plasira domaći proizvod koji će biti prepoznatljivog kvaliteta i pristupačne cene.
Zaključak seminara je da su u Srbiji sportisti i prateće osoblje nedovoljno edukovani o antidoping pravilima, koriste se supstance štetne po zdravlje, kao i dijetetski suplementi za koje ne postoji dokaz da na bilo
koji način pospešuju sportske performanse.
DRUŽENJA SA POVODOM
DOŽIVETI 100 U DRUŽENJU SA KOLEGINICAMA
KOJE SU OSTAVILE ZNAČAJAN TRAG U FARMACIJI
ISKUSTVO JE BLAGO, A AKO JE
PRENETO DRUGIMA – BOGATSTVO
PIŠU:
BRANKA LAZIĆ I ALEKSANDRA BIBIĆ KALANJ
ilo nam je veliko zadovoljstvo što smo organizovali druženje sa našim dragim koleginicama koje su bile izuzetni mentori mnogim generacijama farmaceuta. Pozivu koji su uputile Zorica Srećković mr ph, koordinator bolničkog programa i Marija Milić mr ph, rukovodilac marketinga iz Farmalogista, su se odazvale: Milena Ilić mr ph, Kaća Bogdanović mr ph. spec, Ljiljana Vučković prim. mr ph, Ljubica
Doroški mr ph, Dragomila Milošević mr ph , Nada Jeremić mr
ph, Verica Anđelković mr ph, Gordana Kresojević mr ph, Kaća
Bogdanović mr ph. spec, Anđelka Menić mr ph, Ivanka Jeftić mr ph, Desanka Pešić mr ph, Katarina Mladenović spec.
teh, Ružica Stefanović spec. teh.
Iskoristili smo tu priliku da pored svakodnevnih tema pričamo o farmaciji danas, o apoteci nekada i sada, razlikama,
prednostima i manama, izazovima i iskušenjima, o principima obrazovanja farmaceuta sa osvrtom na zdravstveni, privredni i društveni aspekt farmaceutske delatnosti nekad i sad.
Opšti utisak predstavnika redakcije Doživeti 100 jeste da
su sve naše sagovornice, koje su radile uglavnom u bolničkim
apotekama, iskreno volele svoj posao i predano ga radile.
Farmacija je izuzetno značajna profesija, jer farmaceuti svojim stručnim radom daju veliki doprinos bezbednosti lekova. Rad u bolničkoj apoteci podrazumeva neposredan kontakt sa lekarima i sa pacijentima, a farmaceut učestvuje u radu
od ulaska pacijenta u bolnicu sve do njegovog otpuštanja.
U prijatnom razgovoru, radosne što je organizovan ovaj susret, razmenile su iskustva a mi smo mnogo toga pitali i saznali.
– Obrazovanje farmaceuta je obaveza fakulteta , komore, farmaceutskog društva kroz svoje sekcije, ali i svih fakto-
ra koji učestvuju u zdravstvenom lancu. Ono što rad u bolničkoj apoteci donosi farmaceutu jeste kontinuirana edukacija jer sve što se u medicinu uvodi kao nova metoda i počne da
se primenjuje, farmaceut mora da isprati i uvede u terapiju.
Apoteka je ključna karika u radu svake stacionarne ustanove. Neposredan rad u bolničkoj apoteci donosi maksimalna znanja kako iz farmacije, tako i iz medicine.
Prijatno iznenađene što ih pitamo za mišljenje o struci uporedile su način rada u apotekama nekad i sad.
– Nove informativne tehnologije su i u farmaciji donele puno
toga pozitivnog i bitno različitog u odnosu na raniji period.
To nas je veoma približilo zapadnom sistemu rada, ubrzalo
i povećalo protok informacija, ekspeditivnost u radu sl. Sve su
to prednosti u odnosu na način rada kada su naše sagovornice počinjale karijeru. Ono loše što je novo vreme donelo jeste previše komercijalizacije koju sistem nameće a struka trpi.
Zbog toga farmaceut danas mora biti upoznat sa pravnim i
ekonomskim propisima, propisima javnih nabavki, da prati
administraciju u apoteci...
Poručile su budućim kolegama farmaceutima da veliko znanje koje budu stekli na fakultetu treba neprestano da usavršavaju, da uvek budu na visini zadatka, da briljiraju lepotom,
znanjem i da tesno sarađuju sa svojim kolegama. Farmaceut
nikada ne može individualno da radi već je to složen timski
rad.
Pomenule su i ono najlepše što profesija bolničkog farmaceuta donosi pored afirmacije u poslu i stalnog usavršavanja
– lepa druženja, različita stručna putovanja, kao i sticanje velikog poštovanja kolega lekara.
B
2012/MART
50
GORDANA KRESOJEVIĆ MR PH,
ŠEFICA APOTEKE ŽELEZNIČKE BOLNICE
KBC DRAGIŠA MIŠOVIĆ U PENZIJI
U našem radu neophodno je stalno usavršavanje, informisanje i obaveštavanje o novim dostignućima. Ono što mi je poziv doneo jeste mnogo zadovoljstva i lepih trenutaka.
SAVETI MLAĐIMA:
KAĆA BOGDANOVIĆ MR PH. SPEC,
NAČELNICA APOTEKE KBC ZEMUN U PENZIJI
Profesija mi je donela zadovoljstvo u stručnom radu u okruženju profesionalaca kao i sigurnost državne službe. Puno je
druženja u struci. Iskreno preporučujem kolegama ovaj put.
~
~
LJILJANA VUČKOVIĆ PRIM. MR PH, U PENZIJI
SPOMENKA OKANOVIĆ MR PH,
NAČELNICA APOTEKE KBC ZEMUN U PENZIJI
Danas imamo bolju opremu, savremene aparate, upotrebu
kompjutera. Međutim, imamo smanjenje izrade magistralnih
lekova.
CENTRALNA APOTEKA KCS
Mislim da je farmacija veoma značajna profesija, jer farmaceuti svojim stručnim radom stvarno mogu da daju veliki doprinos bezbednoj primeni lekova.
~
LJUBICA DOROŠKI MR PH,
DIREKTORKA APOTEKE KBC DRAGIŠA MIŠOVIĆ U PENZIJI
Poruka mladim kolegama da ne budu nadobudni i da shvate da farmacija nije individualna profesija, da budu stručni,
savesni i odgovorni.
U penziji se i dalje prati struka
Da su naše koleginice, iako u penziji, u toku najnovijih dešavanja dokazuje i razgovor o projektu
francuskog lekara Kristofa de Žežera koji će čitav
svoj rad na ispitivanju hromozoma i istraživanja
na leku Telomerin preseliti i nastaviti u Srbiji.
Dame su počele da razmenjuju iskustva o novim dostignućima i projektima i to je dokaz koliko
ih posao koji su radile sa toliko ljubavi i dalje podstiče da prate najnovije trendove u nauci.
~
DRAGOMILA MILOŠEVIĆ MR PH,
UPRAVNICA APOTEKE INSTITUTA ZA NEUROPSIHIJATRIJSKE
BOLESTI DR LAZA LAZAREVIĆ U PENZIJI
Mlade kolege treba da se trude da budu deo celog tima u bolnicama i da učestvuju od ulaska pacijenta do izlaska pacijenta iz bolnice.
~
MILENA ILIĆ MR PH,
BIVŠA NAČELNICA APOTEKE INSTITUTA MAJKA I DETE
“DR VUKAN ČUPIĆ”
Obaveštena sam o telometriji i to me je vrlo zainteresovalo i prijatno iznenadilo jer verujem da su sva
istraživanja bitna za dobrobit unapređenja zdravlja. Drago mi je što i naša zemlja prati najnovija naučna istraživanja.
NADA JEREMIĆ MR PH,
NAČELNICA APOTEKE INSTITUTA ZA REUMATOLOGIJU U
PENZIJI
Poruka za mlade kolege je da pre svega rade na svom znanju
i usavršavanju, i da budu prodorniji i agresivniji poput kolega lekara.
~
VERICA ANĐELKOVIĆ MR PH,
UPRAVNICA BOLNIČKE APOTEKE GAK, VIŠEGRADSKA U PENZIJI
Čovek treba da voli ono što radi. Veoma sam volela posao u bolničkoj apoteci, kontakt sa lekarima i bolesnicima. Često su nas
lekari zvali da se informišu o novim lekovima.
2012/MART
Pitali smo naše gošće koja je prema njihovom mišljenju uspešna formula dugovečnosti, recept za zdrav i dug život i kako
gledaju na pretpostavku mogućnosti produženja života na 120130 godina, možda već u doglednoj budućnosti.
51
DRUŽENJA SA POVODOM
ZORICA SREĆKOVIĆ IZ FARMALOGISTA SA GOŠĆAMA
I KONKRETNE PREPORUKE:
I dobili smo korisne savete.
Formula za dugovečnost ne postoji, ali moto Doživeti 100
se svakako praktikuje. Živeti bez stresa, raditi ono što volite
i uživati u svakom trenutku uz obavezno optimističko gledanje na život, druženje sa interesantnim i pozitivnim ljudima
sličnih gledišta, osnovna je preporuka. Takođe, treba uvek dopunjavati osnovnu terapiju pomoćnim lekovitim sredstvima,
preparatima iz prirode, na bazi morske vode, pivskog kvasca,
biljkama koje rastu u našem podneblju jer one imaju bolju sposobnost da stvaraju antioksidanse, koji nam pomažu da
naše “boljke” prevaziđemo. Ono što je najbitnije jeste umerenost u svemu, u kompletnom načinu i stilu života. Tajna je
u umerenim dozama u svemu, jelu, piću, radu, odmoru. Stil
života je svakako individualan ali mora da bude prilagođen
tako da bude zdrav i nadasve aktivan prema afinitetima svakog pojedinca. I da ne zaboravimo najbitnije, ljubav.
Što se tiče produženja životnog veka, nije poenta u dužini života već u kvalitetu.
ANĐELKA MENIĆ MR PH, U PENZIJI
CENTRALNA APOTEKA KCS
Preporučujem preparate na bazi biljaka koje rastu u našem
podneblju jer one imaju bolju sposobnost da stvaraju antioksidanse, koji nam pomažu da naše “boljke” prevaziđemo.
~
IVANKA JEFTIĆ MR PH,
NAČELNICA APOTEKE INSTITUTA ZA ORTOPEDIJU KCS U PENZIJI
Živeti umerenim životom, koristiti preparate meda, upražnjavati šetnje sa kućnim ljubimcima.
~
DESANKA PEŠIĆ MR PH, U PENZIJI
CENTRALNA APOTEKA KCS
Recept za aktivan i zdrav život je planinarenje, hodanje i druženje sa ljudima koji zrače pozitivnu energiju uz post u duhu
pravoslavlja.
~
KATARINA MLADENOVIĆ SPEC. TEH,
NAČELNICA NABAVNE SLUŽBE
INSTITUTA ZA FARMACIJU VMA U PENZIJI
Za bolji kvalitet života – redovna fizička aktivnost i primena
vitamina.
~
RUŽICA STEFANOVIĆ SPEC. TEH,
NAČELNICA APOTEKE KBC “ZVEZDARA” U PENZIJI
Razvoj farmacije i medicine su mnogo doprineli produženju
životnog veka. Pretpostavka da ljudski vek bude od 120-130 godina čini mi se čudesnom.
Ovo divno druženje smo završili uživajući u pozorišnoj
predstavi „Cigani lete u nebo“. Nadamo se da smo našim dragim koleginicama pokazali da ih Farmalogist
nije zaboravio, da je prepoznao njihov dugogodišnji rad
i zalaganje kao ulogu u postavljanju temelja farmacije.
Druženja sa našim dragim damama ćemo nastaviti....
2012/MART
52
ISHRANA
KOMPLIKACIJE DIJABETESA
Smanjuju kvalitet života obolelih i uzrok su preranog umiranja. Pravilna ishrana može značajno
odložiti pojavu komplikacija.
ijabetes mellitus (šećerna bolest) je
grupa metaboličkih bolesti za koje je karakterističan povišen nivo glukoze u
krvi. Usled brojnih poremećaja u metabolizmu
ugljenih hidrata, lipida i proteina, kod obolelih
od dijabetesa se često javljaju brojne i različite
komplikacije. Komplikacije dijabetesa mogu
biti akutne i hronične.
Akutne komplikacije se javljaju iznenada,
mogu izgledati dramatično i biti opasne po život. Najčešće akutne komplikacije dijabetesa su
hipoglikemija i dijabetesna ketoacidoza.
D
Piše:
DR JELENA GLIGORIJEVIĆ
Ambulanta za dijetetiku, KCS
HIPOGLIKEMIJA
Hipoglikemija (pad nivoa glukoze u krvi) je ozbiljna akutna komplikacija dijabetesa. Može se
2012/MART
54
javiti u toku noći, vrlo često prolazi neotkrivena a može biti i uzrok iznenadne smrti obolelog.
Razlozi koji mogu dovesti do hipoglikemije: prevelika doza insulina; neadekvatno vreme
davanja insulina u odnosu na uzimanje hrane;
propušten ili nedovoljan obrok; neplaniran ili
pojačan fizički napor; promena mesta davanja
insulina; gubitak telesne mase; primena hipokalorijske dijete bez smanjenja doze insulina;
konzumiranje alkohola bez hrane.
Simptomi hipoglikemije su: drhtanje ruku
i nogu, lupanje srca, uznemirenost, glad, bledilo, znojenje, mučnina i otežana koncentracija. Ukoliko nivo glukoze u krvi i dalje pada mogu
se javiti razdražljivost, vrtoglavica, glavobolja,
terističan bol i stezanje u grudima pa se stoga infarkt kasno
prepozna.
2. Oboljenja krvnih sudova nogu 5 puta su češća kod dijabetičara. Poremećaj cirkulacije u krvnim sudovima nogu dovodi do bolova i grčeva u listovima nogu prilikom hoda.
Dijabetesno stopalo označava promene na koži stopala
koja postaje hladna, bleda, suva i ispucala. Najmanja, neprimetna ranica može da predstavlja ulazna vrata za infekciju koja
se brzo širi. Ukoliko bolest napreduje može se javiti gangrena i neretko se mora izvršiti amputacija zahvaćenog dela stopala i noge, što naravno značajno umanjuje kvalitet života obolelog.
Kako bi se sprečila pojava dijabetesnog stopala, gangrene i amputacija, preporučuje se striktna primena svih nabrojanih mera prevencije kardiovaskularnih oboljenja. Posebno
je važna svakodnevna pažljiva higijena stopala, oprez pri sečenju noktiju i nošenje veoma udobne, kvalitetne i meke obuće.
3. Cerebrovaskularna oboljenja – moždani udar
Cerebrovaskularne komplikacije kod obolelih od dijabetesa nastaju zbog arterioskleroze krvnih sudova koji ishranjuju mozak. Ovo su veoma ozbiljne komplikacije koje mogu biti
fatalne.
Klinička slika je raznovrsna: povremene vrtoglavice,
omaglice, nestabilnost, prolazni gubitak svesti, vida, govora
pa do moždanog udara i krvavljenja.
strah, otežan govor, konfuzija, gubitak svesti, konvulzije i konačno koma.
Kod dece i mlađih osoba česte hipoglikemije mogu dovesti do trajnog oštećenja mozga, opadanja intelektualnog potencijala i promena ličnosti i ponašanja.
LEČENJE HIPOGLIKEMIJE
Blaže hipoglikemije može da sanira sam bolesnik tako što će
odmah uneti određenu količinu ugljenih hidrata (15-20 grama). Ozbiljne hipoglikemije zahtevaju hitno lečenje intravenskim davanjem glukoze i lekova.
Kada se hipoglikemija sanira, potrebno je otkriti njen uzrok
i uputiti bolesnika da često sam proverava nivo glukoze u krvi.
Neophodno je obučiti bolesnika kako da uskladi dozu insulina, količinu hrane i intenzitet fizičkog napora da bi izbegao
ponovno javljanje opasne hipoglikemije.
Deca i adolescenti s dijabetesom, njihovi roditelji, učitelji i svi ostali koji se o njima staraju, treba da budu obučeni za
prepoznavanje i lečenje hipoglikemije. Naravno, deca uzrasta 5 - 6 godina nisu u stanju da sama sebi pruže pomoć.
! !
Ukoliko oboleli od dijabetesa izmeri nivo glukoze
u krvi niži od 3,9 mmol/l ili oseti karakteristične
simptome hipoglikemije, treba:
1. Odmah da uzme:
– 3 tablete glukoze ili
– 3 kafene kašičice šećera (15g) ili meda
(idealno je uzeti ga rastvorenog u vodi) ili
pola čaše soka koji sadrži šećer.
2. Sačekati 15 minuta pa ponovo izmeriti nivo
glukoze i ukoliko je opet niži od 3,9 mmol/l,
uzeti još 15 grama šećera. Ponoviti postupak
do postizanja normalnog nivoa glukoze.
3. Zatim pojesti lagani obrok ili užinu.
Kako bi se sprečilo ili odložilo obolevanje i
umiranje od kardiovaskularnih oboljenja,
obolelima od dijabetesa se savetuje:
– Održavanje poželjnog nivoa glikemije (HbA1c tj.
glikolizirani hemoglobin < 7%; glikemija na
prazan stomak 3,9-7,2 mmol/l; šećer u krvi
posle jela < 10 mmol/l).
– Prestanak pušenja! S obzirom na to da pušenje
umnogome ubrzava nastanak komplikacija,
veoma je važno da se svaki dijabetičar uključi u
aktivan program odvikavanja od pušenja.
– Regulisanje krvnog pritiska (< 130/80 mm Hg).
– Kontrola lipida u krvi (LDL < 2.6 mmol/l),
promenom navika u ishrani i često uz
medikamentnu terapiju.
- Za gojazne, gubitak kilograma, barem 7 % od
početne telesne mase.
- Redovna fizička aktivnost.
HRONIČNE KOMPLIKACIJE DIJABETESA
Dijabetes je često praćen različitim hroničnim komplikacijama koje značajno umanjuju kvalitet života obolelih ali i
skraćuju životni vek.
KARDIOVASKULARNE KOMPLIKACIJE
Najčešće komplikacije ali i najčešći uzrok umiranja obolelih
od dijabetesa, jesu zapravo oboljenja srca i krvnih sudova. Uzrok
je sadejstvo više nezavisnih faktora rizika koji su često prisutni kod obolelih od dijabetesa: povišena glikemija, povišen krvni pritisak, povišeni lipidi u krvi (ukupan holesterol, LDL, trigliceridi), gojaznost, povećan obim struka i pušenje.
1. Ishemijske bolesti srca (angina pectoris, srčani infarkt
i naprasna srčana smrt) se kod dijabetičara javljaju u ranijem
životnom dobu (posle 30-40 god.), imaju lošiju prognozu i smrtnost je veća. Čest je slučaj da se kod infarkta ne javi karak2012/MART
OBOLJENJA BUBREGA
Kod pacijenata sa dijabetesom, oboljenja bubrega i urinarnog
trakta predstavljaju vrlo važne hronične komplikacije
Dijabetesna nefropatija je jedna od najtežih komplikacija dijabetesa i predstavlja jedan od vodećih uzroka hronične
55
ISHRANA / KOMPLIKACIJE DIJABETESA
bubrežne insuficijencije. Primena striktne kontrole arterijskog
pritiska (< 130/80 mmHg) i striktne kontrole šećera u krvi može
značajno smanjiti rizik za napredovanje bolesti. Takođe,
potrebno je brzo lečiti svaku urinarnu infekciju.
U ishrani se savetuje umereno smanjenje količine belančevina, dakle smanjenje količine mesa i mlečnih proizvoda.
Takođe, potrebno je smanjiti količinu soli u ishrani i svesti na
minimum namirnice koje sadrže puno soli (slane grickalice,
sirevi, suhomesnati proizvodi i sl).
Protect Cimet sadrži koru cimetovog drveta u
prahu i preporučuje se kao:
• pomoć u regulaciji nivoa šećera u krvi
• za poboljšanje rada digestivnog trakta
• kod oslabljene cirkulacije u ekstremitetima
KOMPLIKACIJE NA OKU
Dijabetes je najčešći uzrok slepila kod ljudi starosti od 20 - 65
godina. Slepilo je 25 puta češće kod obolelih od dijabetesa nego
kod opšte populacije. Međutim, brižljivom negom, oštećenje
vida usled dijabetesa može se sprečiti kod velikog broja pacijenata.
Od simptoma oboleli primećuju da slabije vide odnosno
smanjena je oštrina vida, što se u početku može korigovati pomoću sočiva. Ukoliko se blagovremeno primeni lečenje laserskom fotokoagulacijom, može da se zaustavi dalje oštećenje
oka a dobra kontrola šećera i krvnog pritiska sprečiće oboljenje oka ili pak usporiti napredovanje daljeg oštećenja.
se može postići bilo sabiranjem grama ugljenih hidrata u hrani ili pak korišćenjem tablica zamene. Radi orjentacije, 1 porcija (15 gr ugljenih hidrata) sadrži se u: 30 gr hleba, ½ šolje kuvane testenine, 3 kašike pahuljica, 100 gr krompira, 1/3 šolje
kuvanog pirinča, ½ šolje kuvanog pasulja, 100-150 gr voća,
pola čaše soka, 300 gr mleka i jogurta, 1 kašika šećera, meda.
Međutim, u lečenju dijabetesa ne preporučuje se drastično smanjenje unosa ugljenih hidrata, tj. unos ne treba da bude
manji od 130 g dnevno.
Preporučuje se povećan unos vlakana i to konzumiranjem
proizvoda od celog zrna žitarica, zatim povrća, mahunarki,
voća i semenja.
MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA
Medicinska nutritivna terapija je sastavni deo lečenja obolelih od dijabetesa, može značajno umanjiti rizik za pojavu hroničnih komplikacija i usporiti njihovu progresiju. S obzirom
da je ishrana obolelih od dijabetesa veoma složen problem,
preporuka je da ovaj vid lečenja i edukaciju bolesnika obavlja zdravstveni radnik koji je za to specijalno obučen. Takođe, planiranje ishrane mora biti individualno, tj. prilagođeno potrebama svakog bolesnika u zavisnosti od njegovog stanja uhranjenosti, toka dijabetesa, prisustva komplikacija, kao
i u skladu sa njegovim načinom života, fizičkom aktivnosti,
navikama, socioekonomskim statusom i dr.
Lipidi
Kako bi se smanjio nivo lipida u krvi, preporučuje se ishrana sa ograničenim unosom masti (25-35% ukupnog energetskog unosa), zatim smanjenje zasićenih masnih kiselina (do
7 %), što manje trans masnih kiselina, i do 200 mg holesterola dnevno. Dakle, koristiti posna mesa i mlečne proizvode sa niskim procentom masti. Izbegavati čvrste margarine,
grickalice, masna peciva, kekseve, pomfrit i sl. Kao poželjni
izvori masnoća preporučuju se maslinovo ulje, masne ribe i
koštunjavo voće. Umesto pržene i pohovane hrane, preporučuje se bareno, dinstano, kuvano na pari, pečeno u rerni i na
roštilju.
Ugljeni hidrati
Da bi se regulisao nivo šećera u krvi, najvažnije je da oboleli od dijabetesa kontroliše unos ugljenih hidrata hranom, što
GOJAZNOST
S obzirom da je gojaznost nezavisni faktor rizika za pojavu mnogih, nažalost često fatalnih komplikacija dijabetesa, veoma je
važno da gojazni bolesnici postignu barem umereni gubitak
telesne mase. Gubitak svega 5 % početne težine, umnogome
će poboljšati regulaciju šećera i masnoća u krvi, kao i krvnog
pritiska. To će značajno smanjiti rizik od komplikacija.
Pored smanjenja kalorijskog unosa, fizička aktivnost
(150 min nedeljno) i promena životnog stila veoma su važni
tokom programa gubitka telesne težine ali predstavljaju i ključni faktor u održavanju postignutog gubitka.
Ukoliko se nutritivnom terapijom ne postignu zadovoljavajući rezultati, primenjuje se medikamentna terapija kao i
hirurško lečenje gojaznih bolesnika, tj. barijatrijska hirurgija.
Dr Plant 10% Urea se
preporučuje:
• za negu suve, zadebljale i
ispucale kože
• kod sindroma „dijabetičnih
stopala"
• kod crvenila, svraba i
perutanja kože
2012/MART
56
HOLISTIČKA MEDICINA
HOMEOPATSKI LEKOVI
HOMEOPATSKA
TERAPIJA
U LEČENJU
MENSTRUALNIH
TEGOBA I
KLIMAKTERIJUMA
Telo žene se u toku života menja veoma često. Da li je to pubertet, trudnoća, dojenje, klimakterijum ili
starost, svaki od ovih perioda čini novu ženu! Međutim, menstrualni ciklus i klimakterijum praćeni su
najrazličitijim i najintenzivnijim tegobama. Tegobe koje prate klimakterijum i menstrualni ciklus mogu
u velikoj meri svakoj ženi život učiniti komplikovanijim. Primenom homeopatskih lekova ove tegobe se
znatno mogu ublažiti.
| PIŠE: NEVENA PLEĆEVIĆ |
TEGOBE MENSTRUALNOG CIKLUSA
Menstrualni ciklus predstavlja razmak između dve menstruacije, dok menstruacija predstavlja ciklično krvarenje iz materice u toku reproduktivnog perioda žene, tj.između perioda puberteta i menopauze. Prvi dan krvarenja se računa kao
početak menstrualnog ciklusa, dok je kraj menstrualnog ciklusa dan pre početka sledećeg menstrualnog krvarenja. Menstrualni ciklus najčešće traje 21 do 35 dana.
Tegobe koje mogu zadesiti svaku ženu u toku reproduktivnog perioda, tačnije u toku menstrualnog ciklusa mogu biti:
neredovne menstruacije, amenoreja (izostanak menstruacije), oligomenoreja (neredovna menstruacija), menoragije
(obilne menstruacije), metroragije (krvarenja između menstruacija), dismenoreja (bolne menstruacije), PMS...
Sve ove tegobe remete normalan život žene, od kojih je naj2012/MART
češći PMS. On se javlja kod žena između 20. i 35. godine života, kod žena koje su svakodnevno izložene stresu kao i kod
onih kod kojih se javljaju izrazito bolne menstruacije. PMS nosi
sa sobom razdražljivost, nesanicu, česte promene raspoloženja, povećano zadržavanje vode u organizmu i samim tim pojavu edema ekstremiteta, pojačano mašćenje kose i kože, pojavu akni.
Problem koji većinu žena primorava da ostanu u krevetu jeste dismenoreja praćena grčevitim bolovima u donjem stomaku koji su skoro uvek povezani sa migrenom, nesvesticom
i mučninom.
TEGOBE KLIMAKTERIJUMA
Klimakterijum je prelazni period između zrelog doba i početka starosti, u kojem dolazi do postepenog gašenja seksual58
mog organizma, i na taj način dovode do samoizlečenja.
Homeopatski preparati su biljnog, mineralnog, animalnog
porekla... Njihova upotreba, zbog svoje velike razređenosti,
ne izaziva štetne propratne pojave. Veliku prednost upotrebe čini to što se mogu koristiti bez opasnosti od
komplikacija!
Neki lekoviti principi koji se koriste za ublažavanje navedenih ženskih tegoba, a ulaze u sastav kombinovanih homeopatskih preparata,
imaju veoma rasprostranjenu upotrebu kako u
narodu tako i među zdravstvenom populacijom.
Cimicifuga racemosa je biljka koja pripada familiji Ranunculacea. Aktivni principi sa biološkim dejstvom prisutni u ovoj biljci jesu triterpen glikozidi, izoflavoni, tanini. Njena upotreba datira još iz vremena Indijanaca koji su je koristili radi ublažavanja porođajnih bolova, kao i protiv posledica zmijskog
ujeda. Tek kasnije je detaljno opisana i počela da se koristi u ginekologiji. Danas se prevashodno koristi pri rešavanju pratećih problema klimakterijuma kao i u predmenstrualnim i menstrualnim tegobama. Cimicifuga smanjuje tegobe
u donjem stomaku, ublažava stanja depresije u klimakterijumu, kao i nervozu i neraspoloženje pre i posle ciklusa.
Sanguinaria Canadensis – smiruje napade vrućine kod
žena u klimakterijumu. Pozitivne efekte pokazuje kod žena
koje su sklone uzbuđenjima, koje pate od užarenih dlanova
i stopala, kao i od migrene koja se javlja na desnoj strani glavi. Predstavlja propratnu terapiju kod menoragije i metroragije.
Jaborandi – pripada porodici Rutacea. Jaborandi potiče iz
Južne Amerike, a prva upotreba ove biljke datira još iz 1500.
godine. Koristi se kod žena u klimakterijumu koje su izložene intenzivnom znojenju sa valunzima kao i osećaju hladnoće. Rado ga koriste i žene koje pate od jakih bolova u leđima
na početku menstruacije, od osećaja lupanja u glavi i karlici.
Sepia officinalis – Obična sipa, vodi poreklo iz Sredozemnog, Severnog i Baltičkog mora, a živi u pesku i blatu morskog
dna. Njena upotreba datira još iz Rimskog doba. Najčešće se
koristi kod predmenstrualne napetosti i menstrualnih bolova. Dovodi do opuštanja karličnih organa a koristi se i kao propratna terapija kod upale donjeg dela stomaka.
Lachesis mutus – Otrov američke zmije „bushmuster“.
Koristi se za ublažavanje simptoma menopauze od kojih su
najizraženiji valunzi. Koristi se kao propratna terapija kod upala u donjem delu stomaka kao i pri bolovima u krstima.
nog nagona i prestanka reproduktivne sposobnosti žene. Početak klimakterijuma nastaje između 45. i 55. godine života
kada dolazi i do prestanka menstrualnog ciklusa i nastupanja menopauze. Klimakterijum je period kada nastupaju
određene tegobe na koje većina žena do tog perioda nije naviknuta. Najizraženiji su vazomotorni simptomi (valunzi, noćno preznojavanje, palpitacije), nesanica, nervoza, depresija, fizički umor, glavobolja.
Valunzi predstavljaju periodične simptome koje opisuje
trenutan period znojenja, napad toplote, osećaj uznemirenosti koji je ponekad praćen hladnoćom. Tokom valunga raste
serumska koncentracija adrenalina koja uslovljava palpitacije, tj. ubrzan puls. Tokom kraćeg vremenskog perioda od par
sekundi, opada serumska koncentracija noradrenalina uslovljavajući dilataciju krvnih sudova i povećanje protoka krvi.
PREDNOSTI HOMEOPATSKE TERAPIJE
Homeopatska terapija se značajno razlikuje od tradicionalne
i medicinske terapije. To je terapija koja reguliše stanje, jer ne
deluje direktno na simptome bolesti. Ona dovodi do uspostavljanja ravnoteže na mentalnom, fizičkom i emotivnom nivou.
Kombinovani homeopatski preparati sadrže lekovite
principe koji dovode do ublažavanja ili izlečenja određenih
simptoma kod različitih pacijenata.
HOMEOPATSKI LEKOVI PROTIV TEGOBA KLIMAKTERIJUMA
I MENSTRUALNOG CIKLUSA
Tokom godina iskustava i primene, homeopatski preparati su
se pokazali kao veoma delotvorni u ublažavanju velikog
broja navedenih tegoba koje muče ženu, kako tokom menstrualnog ciklusa tako i u periodu klimakterijuma.
Homeopatski lekovi podstiču odbrambene mehanizme sa2012/MART
59
PROLEĆNE ALERGIJE
PRIMARIJUS DR MILAN SPASOJEVIĆ,
NAČELNIK U INSTITUTU ZA MEDICINU RADA SRBIJE ZA DOŽIVETI 100:
PREVENTIVA I ZAŠTITA OD ALERGENA
I sve ostalo što je potrebno znati o ovom oboljenju koje je u porastu
| PIŠE: BRANKA LAZIĆ |
D100: Osnovni razlozi za stalno
povećanje broja osoba sklonih
alergijama?
Dr SPASOJEVIĆ: Ima više hipoteza o
tom (globalnom) fenomenu. Veruje se
da je uzrok tome promena ishrane i životnog stila, kao i preterane higijene. Ranije su generacije bile u većem dodiru
s prljavštinom i brojnim mikroorganizmima, zbog čega je njihov imunitet
bio snažniji. Još jedan razlog povećanja
broja alergičara i astmatičara jeste pre-
terana upotreba antibiotika, ali i povećana potrošnja hemikalija. Posle drugog
svetskog rata, većina štetnih hemikalija uvodi se bez nekih posebnih testiranja na živim bićima. Ili, možda se kvalitet vazduha pogoršava iz godine u
godinu, umesto obrnuto. Koja god teorija bila tačna, mora se napomenuti
da svaka osoba reaguje drugačije na
spoljne podražaje, često osobe osetljive na polen drveća imaju ukrštene
reakcije s različitim voćem i povrćem.
2012/MART
60
ISTINA JE DA JE SVAKA
TREĆA OSOBA U SRBIJI
SKLONA ALERGIJAMA –
potvrdio je alergolog
D100: Da li je istina da je svaka
treća osoba u Srbiji sklona alergijama?
Dr SPASOJEVIĆ: Nažalost odgovor je
pozitivan. Ovako visok procenat osoba
sklonih alergijskim oboljenjima, takozvanih atopičara, prisutan je manje-više i
u zemljama u okruženju, tako da se uklapamo u Evropski prosek. Brojni su razlozi povećanja broja alergija, no osim što ih
je više, one su sve opasnije i mogu se pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi. Deca su
najosjetljivija na alergije. Dok je ranije alergija bila redak zdravstveni poremećaj, danas je svako četvrto dete alergično.
D100: Postoji li veza između imuniteta i sklonosti ka alergijama?
Dr SPASOJEVIĆ: Alergijska oboljenja se
javljaju usled nesavršenosti imunog sistema, odnosno njegove nesposobnosti da
svaki put razlikuje svoje od tuđeg. Zdrav
organizam antitela štite od infekcija.
Imuni sistem kod nekih osoba pogrešno
prepoznaje određen alergen kao neprijatelja i počinje stvarati antitela IgE. Ova antitela vežu se za mastocite kojih ima
veoma mnogo u koži, respiratornoj i gastrointestinalnoj sluzokoži, očima. Kad se
alergen veže za IgE na mastocitima, ove
ćelije produkuju snažne hemikalije (histamin i dr) koje izazivaju alergijsku
reakciju.
D100: Koji je period trajanja sezone
alergija?
Dr SPASOJEVIĆ: Alergijska oboljenja su
prisutna tokom cele godine, ali su mno-
go češće u proleće, leto, jesen, to jest u sezonama polinacije. Čestice polena su
toliko sitne da mogu da budu gotovo nevidljive, ali svake godine je sve više stanovnika naše planete osetljivo na njih. U
proleće alergije najčešće izazivaju leska,
breza i neke vrste vrbe, u leto divlji pelen,
a od avgusta do oktobra korov ambrozija.
D100: Preporuke za osobe sklone
alergijama pred sezonu alergija?
Dr SPASOJEVIĆ: Zdrav način života (bavljenje sportom, pravilna ishrana, dosta
voća i povrća), kao i povećan unos vitamina C i A mogu da ublaže intenzitet alergijske reakcije. Predviđanje početka i intenziteta sezone polena (moguće je praćenjem meteoroloških parametara) takođe je od značaja i za pacijente, i za lekare. Uništavanjem korovskih biljaka, na prvom mestu ambrozije, i planskim ozelenjavanjem grada, smanjuje se koncentracija polena u vazduhu.
D100: Mogućnost prevencije (zaštite
od alergena) u sezoni alergija?
Dr SPASOJEVIĆ: Teško je zaštititi se, ali
postoji nekoliko načina. Pomaže ako se
svakodnevno tuširate i perete kosu, jer na
taj način odstranjujete čestice polena.
Ukoliko se vozite kroz šumovite predele, obavezno držite prozore zatvorene -
PRIMARIJUS DR MILAN SPASOJEVIĆ
NAČELNIK U INSTITUTU
ZA MEDICINU RADA SRBIJE
D100: Kako prepoznati i razlikovati simptome alergije i
prehlade?
Dr SPASOJEVIĆ: Kada krajem februara počne sezona
cvetanja drveća, kod osoba
alergičnih na polen javljaju se
neprijatni simptomi kao što
su crveni, otečeni kapci, kijavica i umor. Polenska
alergija liči na najobičniju kijavicu, ali ako simptomi (zapušen nos, curenje nosa, kijanje) potraju i javljaju se
uvek u istom periodu godine,
ili u istovetnim okolnostima,
praćeni svrabom u nosu i očima, nekada i suzenjem očiju,
reč je o alergijskoj kijavici i
alergijskom konjuktivitisu.
Marisol neće dozvoliti da nešto pokvari Vaše uživanje
u proleću, prirodi, »sezoni« zaljubljivanja…
Najbolji par u borbi sa alergenima i neprijatnim simptomima
alergijskog rinitisa!
Marisol sensitive rastvor
morske soli obogaćen
ekstraktom Aloja vere, vlaži,
štiti i umiruje čak i
najosetljivije sluznice nosa.
Zato je idealan za primenu
kod osoba sklonih
alergijama, kijavici i virusnim
infekcijama.
Marisol IN gel štiti od svih vrsta alergena (polena,
prašine, grinja, duvanskog dima...). Sprečava prodor
alergena preko sluzokože nosa dublje u disajne puteve.
Jednostavan za primenu, lagan za torbicu ili džep.
2012/MART
61
PROLEĆNE ALERGIJE
jeste, lep je vazduh, ali je prepun polena. Ukoliko se patite s alergijom na polen, zaboravite na trčanje i vožnju biciklom kroz šumu i preko livada. Za vas
je fitnes centar, ili teretana ipak zdravije okruženje. Dan je vetrovit? Ma koliko inače bilo zdravo što više boraviti na
svežem vazduhu, po ovakvim danima
svedite svoj boravak na otvorenom na
minimum. Naravno, pomažu i lekovi
(kad vam lekar odredi terapiju, pridržavajte je se).
D100: Postoji li neka zaštitna barijera koja će sprečiti da alergeni
prodru dublje u disajne puteve?
Dr SPASOJEVIĆ: Alergije se nikada u
potpunosti ne mogu izlečiti, ali postoje načini da se drže pod kontrolom. Svaka vrsta alergije se leči na drugačiji način. Najbitnije je izbegavanje kontakta
sa alergenima, kao terapija se najčešće
daju kortikosteroidi, ili antihistaminici. Kortikosteroidi se daju lokalno u
obliku raznih krema i masti, ili kao intranazalni sprejevi, a od antihistaminika to su: loratadin, desloratadin, cetiri-
zin. Takođe postoji vakcina protiv alergija specifična za svakog pacijenta i
vrstu alergena. Daju se i dekongestivi
(kapi za nos), koji otklanjaju neprohodnost i sprečavaju curenje iz nosa. U
apotekama se mogu naći i homeopatski lekovi koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta. Osobe sa utvrđenim alergijama posebnu pažnju treba da obrate prevenciji, koja se odnosi na jačanje
imuniteta.
SAVET FARMACEUTIMA – PREPORUKA PACIJENTIMA
Na pitanje šta farmaceut može da preventivno preporuči pacijentima koji
žele da se zaštite od potencijalnih alergena alergolog, primarijus dr Milan
Spasojević savetuje:
– Prva preporuka je da se izvrši detaljan alergološki pregled, uključujući
detekciju potencijalnih uzročnika bolesti (tzv. alergološke kožne probe i sl). Uz
propisanu terapiju od strane alergologa savetuje se čitav niz već pomenutih
preventivnih aktivnosti u cilju izbegavanja kontakta sa alergenima.–
2012/MART
62
ALERGIJA SE NAJČEŠĆE
MANIFESTUJE
- Alergijski rinitis karakteriše
kijanje u salvama, zapušen nos, ili
pojačana sekrecija vodenastog
sadržaja i svrab u nosu, očima i u
ušima, gubitak čula mirisa, govor
kroz nos, suzenje očiju.
- Alergijsku astmu karakteriše
osećaj težine u grudima, otežano
disanje sa čujnim visokim, ili
niskim tonovima (zviždanje),
gušenje, nedostatak vazduha
- Alergijski ekcem najčešće se
javlja na jagodicama lica, u
pregibu laktova i na korenu šake
- Urtikarija ili koprivnjača
ispoljava se manjim ili većim
promenama koje su iznad nivoa
kože (osip), crvenilo, svrab je jako
izražen. Već krajem februara u
vazduhu se nalaze polenova zrna
drveća, od aprila i trave, a od
avgusta do kraja oktobra - polen
korova
PRVA ŠANSA
K
onkurs za realizaciju
programa zapošljavanja
mladih »Prva šansa«,
raspisuju Vlada Republike
Srbije, Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja i
Nacionalna služba za
zapošljavanje.
Program »Prva šansa«
podrazumeva:
- stručnu praksu u trajanju od tri
meseca i
- zasnivanje radnog odnosa u
svojstvu pripravnika u trajanju od
narednih 12 meseci.
Program »Prva šansa« predstavlja
stručno osposobljavanje i
zapošljavanje mladih do 30
godina, bez radnog iskustva u
struci, koji se nalaze na evidenciji
Nacionalne službe za
zapošljavanje i imaju minimum
završenu srednju školu.
Pravo učešća na Konkursu ima
poslodavac pod uslovom da
pripada privatnom sektoru,
- da nije u blokadi,
- da redovno izmiruje obaveze po
osnovu poreza i doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje
zaposlenih,
- da ima kadrovske i druge
kapacitete za stručno
osposobljavanje lica i
- da angažuje nezaposleno lice
koje se vodi na evidenciji
Nacionalne službe i ima do 30
godina starosti, srednje, više ili
visoko obrazovanje, nema radnog
iskustva u struci i nije otpočelo
stručno osposobljavanje.
Nakon obavljenog pripravničkog
staža poslodavac je u obavezi da
zadrži lice u radnom odnosu u
trajanju od najmanje 12 meseci.
Tokom trajanja finansiranja
programa, poslodavac je u obavezi
da održi najmanje isti broj
zaposlenih u odnosu na broj
zaposlenih u mesecu koji prethodi
mesecu podnošenja zahteva.
PRVA ŠANSA –
PRAVA ŠANSA
Pozitivno iskustvo Farmalogista sa prvom šansom
| PIŠE: MAJA DIMITRIJEVIĆ |
vreme velike nezaposlenosti i krize koja je zahvatila čitav svet, država je pronašla način da pomogne mladim ljudima bez radnog iskustva da lakše nađu posao u struci. Preko programa »Prva šansa« pružila im je prvu i veliku šansu da steknu iskustvo u malim i velikim kompanijama u privatnom sektoru. Pravo da učestvuju u programu zapošljavanja
mladih pripravnika »Prva šansa«, imaju solventne kompanije iz privatnog
sektora, koje redovno izmiruju obaveze. Kompanije bi trebalo da imaju i kadrovske i druge kapacitete za stručno osposobljavanje mladih bez radnog iskustva.
Iako »Prva šansa« podrazumeva zapošljavanje pripravnika, u velikom broju slučajeva nakon odrađenog pripravničkog staža ti mladi ljudi nastavljaju da rade u tim firmama. To potvrđuje i situacija u Farmalogistu gde je nakon odrađenog pripravničkog staža oko 70 odsto pripravnika dobilo posao,
od kojih su neki čak i na menadžerskim pozicijama. Oni su zaposleni skoro u svim sektorima i uz dobre mentore i rad u velikoj kompaniji dobili su
mogućnost da uče i napreduju.
Imali smo priliku da porazgovaramo sa četvoro zaposlenih u Farmalogistu koji su došli posredstvom programa »Prva šansa«. Oni su zaposleni u
različitim sektorima i svi su iskoristili svoju prvu šansu za napredak u kompaniji.
I ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ – diplomirani farmaceut, diplomirala na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, zaposlena je preko programa »Prva
šansa 2009«, 09.06.2009. na određeno vreme.
Od 01.06.2010. je u radnom odnosu na neodređeno vreme na radnom
mestu Samostalni stručni saradnik u marketingu i izvršni urednik časopisa »Doživeti 100«.
I VLADIMIR LJUJIĆ – diplomirani inženjer saobraćaja, diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, zaposlen je preko programa »Prva šansa
2010«, 22.07.2010. na određeno vreme.
Od 01.05.2011. je u radnom odnosu na neodređeno vreme na radnom mestu Rukovodilac logistike PC Beograd.
I MARIJANA JANIĆ – diplomirani ekonomista, diplomirala na Ekonomskom
fakultetu u Beogradu, zaposlena je preko programa »Prva šansa 2010«,
22.07.2010. na određeno vreme.
Od 22.07.2011 produžen je radni odnos na određeno vreme na radnom
mestu Referent analitičar.
I DUŠAN UGRINOVIĆ – ekonomski tehničar, zaposlen je preko programa
»Prva šansa 2009«, 14.05.2009. na određeno vreme. Od 14.05.2010. je u radnom odnosu na neodređeno vreme na radnom mestu administrativni radnik.
U
2012/MART
64
D100: Sa kojim poslovima ste počeli, a šta danas radite i koliko ste napredovali?
ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ:
Primljena sam u Farmalogist kao stručni saradnik u marketingu. Moji prvi poslovi su podrazumevali obilazak apoteka
i upoznavanje farmaceuta sa proizvodima Encian, Pervivo Bittner i Propolki. Radila sam i promocije po apotekama za pomenute proizvode. Vremenom sam počela da se bavim kompletnim marketinškim aktivnostima za navedene programe
što je podrazumevalo planiranje načina prezentovanja proizvoda. Istovremeno sam radila kao izvršni urednik časopisa i
insertacije »Doživeti 100«. Trenutno sam na porodiljskom odsustvu ali očekujem dalji napredak i nakon povratka.
VLADIMIR LJUJIĆ:
Rad u Farmalogistu sam započeo na poziciji referent logistike – pripravnik u okviru transportno-tehničke službe gde sam
obavljao poslove vezane za tehničku i operativnu podršku floti Farmalogista (registracija vozila, osiguranje i naknada štete, praćenje realizacije servisa vozila, saradnja sa nadležnim
gradskim i državnim organima), rad na aktuelnim projektima i upravljanje magacinom kancelarijskog i potrošnog materijala. Direktor logistike Aleksandar Radivojević je prepoznao kvalitet mog rada, potencijal i potrebu mog angažovanja
na odgovornijim i kompleksnijim poslovima i uz njegovu podršku danas radim na poziciji rukovodilac logistike Beograd,
gde se bavim organizacijom i koordinacijom rada svih službi logistike Beograd, kreiranjem i implementiranjem procesa
optimizacije u skladištu i ekspediciji, uvođenjem novih logističkih procesa i njihovom modernizacijom, uvođenjem novog
VMS sistema, uvođenjem automatizacije poslovanja, praćenjem parametara rada službi logistike Beograd i održavanjem
kvalitetne saradnje sa svim službama Farmalogista.
ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ
DIPLOMIRANI FARMACEUT
D100: Šta vam je predstavljalo najveći izazov i da li ste
imali preporuku za posao kada ste konkurisali u Farmalogistu?
VLADIMIR LJUJIĆ:
Na konkurs za posao u Farmalogistu došao sam preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Za poziciju referenta logistike prijavio sam se bez dodatne preporuke i moram priznati,
da nisam bio siguran da će me primiti zato što nisam imao prethodno iskustvo. Srećom, Farmalogist je kompanija koja zapošljava veliki broj mladih ljudi i pruža im pravu šansu da se dokažu. Visoki zahtevi menadžmenta i veliki obim posla od tih
mladih ljudi stvaraju stručne i kvalitetne kadrove koji efikasno ostvaruju sve postavljene ciljeve. Farmalogist mi je projektom »Prva šansa« omogućio da kroz veliki i kompleksan sistem stičem iskustvo u svojoj struci gde mi je fokus i izazov bio
na što bržem savlađivanju problematike održavanja transportnih sredstava, zakonske regulative, sistema distribucije robe
i jednim delom magacinskog poslovanja, što mi je znatno pomoglo u daljem napredovanju i usavršavanju.
ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ:
Možda je najveći poslovni izazov bio upravo prijaviti se za posao posredstvom programa »Prva šansa«, pogotovo za farmaceuta. Većina kolega farmaceuta koje poznajem bila je iznenađena takvom odlukom. Imala sam želju da radim posao u
marketingu farmaceutske kompanije kakva je Farmalogist ali
u tom trenutku posao je bilo moguće dobiti samo posredstvom
programa »Prva šansa«. To je izazov sa kojim sam se susrela
i koji sam prihvatila. Nisam imala preporuku kada sam došla na razgovor za posao. Smatram da ukoliko imate znanje,
želju da radite određeni posao i ne bojite se preuzimanja odgovornosti, onda za vas ne postoje prepreke, a izazovi čine da
napredujete.
2012/MART
65
PRVA ŠANSA
D100: Vaš utisak o prijemu kolega?
MARIJANA JANIĆ:
Moj prvi pozitivan utisak bila je prijatna atmosfera u firmi i
lep prijem od strane svih kolega, a to je i najvažnije za svakog
ko počinje da radi u novoj sredini.
D100: Da li ste imali iste šanse za napredovanje kao kolege koje nisu iz programa »Prva šansa«?
ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ:
Rukovodstvo Farmalogista nije imalo predrasude na koji je način neko dobio posao i imala sam iste šanse za napredovanje
kao i svi ostali zaposleni. Mislim da su cenili što sam imala hrabrosti da na taj način počnem sa radom. Vrlo brzo mi je ukazano poverenje da radim zahtevnije poslove. Nekoliko meseci nakon mog dolaska u Farmalogistu je pokrenut projekat »Doživeti 100«. Počelo se sa pripremom prvog broja časopisa posvećenog farmaciji u kome sam imala priliku da napišem nekoliko tekstova i da učestvujem u svim fazama kroz koje prolazi izdavanje jednog časopisa. Već u sledećem broju postala
sam izvršni urednik i taj posao sam sa zadovoljstvom radila
naredne dve godine.
VLADIMIR LJUJIĆ
DIPLOMIRANI INŽENJER SAOBRAĆAJA
VLADIMIR LJUJIĆ:
Prvi utisak nakon nekoliko nedelja rada u Farmalogistu odnosio se na strukturu samog sistema i prepoznavanje raznovrsnih logističkih aktivnosti što sam video kao šansu za primenu teorijski stečenog znanja na realnim primerima. Nedoumice su postojale u smislu nedostatka logističkog kadra od kog
bih mogao preuzimati potrebna znanja, s obzirom da je većina zaposlenih na rukovodećim pozicijama farmaceutske struke. Međutim u daljem radu kroz podršku direktora logistike
i rukovodioca transportno-tehničke službe, uverio sam se da
za svaki problem na koji naiđem mogu zatražiti njihovu pomoć, a na svako pitanje u vezi sa problematikom iz oblasti logistike mogu dobiti kvalitetan odgovor.
VLADIMIR LJUJIĆ:
Mislim da Farmalogist svim novozaposlenima pruža istu šansu i uslove za napredak, od nas samih zavisi da li ćemo svojim kvalitetima, radom i zalaganjem uspeti da skrenemo pažnju na sebe i na taj način otvorimo put ka daljem razvoju. Moj
slučaj je primer da u ovoj kompaniji čovek za relativno kratko vreme može sa mesta pripravnika, uz podršku i podsticaj
nadređenih, stići do rukovodeće pozicije u oblasti u kojoj se istakao.
D100: Kako i gde sebe vidite kroz par godina?
MARIJANA JANIĆ:
Volela bih da i dalje radim u Farmalogistu. Nastavila sam i
postdiplomske studije na fakultetu, pa očekujem da ću već stečeno iskustvo i znanje iskoristiti u poslu i ostvariti svoj cilj, a
to je stalni napredak.
DUŠAN UGRINOVIĆ:
Velika prednost Farmalogista koji s razlogom zaslužuje epitet »velike firme« jeste i to što nema podele među radnicima,
te da se ceni njihov trud kao i zalaganje na poslu, što predstavlja motivaciju i podstrek svima.
VLADIMIR LJUJIĆ:
Akcenat bih svakako stavio na razvoj i usavršavanje u struci, sticanje novih iskustava i participaciji u raznovrsnim
projektima. Pre svega sebe vidim kao uspešnog menadžera u
oblasti logistike. Na vreme sam shvatio da jedino vrednim radom i ispunjenjem postavljenih ciljeva mogu da se uklopim i
ostanem u Farmalogistu.
D100: Kakva su bila vaša očekivanja kada ste došli u
Farmalogist, a kakvo je vaše iskustvo bilo u praksi?
ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ:
Nisam imala neka velika očekivanja, pogotovo jer sam tek počinjala sa poslom. Nisam očekivala da ću raditi posao urednika časopisa, to je neuobičajen posao za farmaceuta. U praksi se pokazalo da sam se dobro snašla u različitim poslovima kako onim tipičnim za farmaceutsku struku tako i u poslovima organizacije.
2012/MART
Prošle godine, u ovo vreme, Nacionalna služba za zapošljavanje je objavila između ostalih i konkurs »Prva šansa«. Ove godine Nacionalna služba za zapošljavanje je objavila javni poziv za realizaciju programa »Stručne prakse
i sticanja praktičnih znanja« kao pomoć u zapošljavanju
mladih ljudi bez radnog iskustva.
66
RAZMENA STUDENATA
JOVANA U MUZEJU FARMACIJE »KUKS«
MEĐUNARODNA RAZMENA
STUDENATA FARMACIJE U ČEŠKOJ
Jovana Marković, sada već diplomirani farmaceut za časopis Doživeti 100 otkriva svoja iskustva
| PIŠE: LJUBICA TIŠMA |
ovani Marković, redovnom studentu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, a sada već diplomiranom farmaceutu, u toku jula/avgusta 2011. godine pružena je prilika da
učestvuje u međunarodnoj razmeni studenata farmacije u Češkoj, u organizaciji NAPSer-a (Nacionalna asocijacija studenata farmacije Srbije) i IPSF-a (International Pharmaceutical Students’ Federation), kao i CPSA-a (Czech Pharmacy Students Association). Stručnu praksu je obavljala na Farmaceutskom fakultetu Karlovog univerziteta u Hradec Kralovu,
gradiću oko 100 km udaljenom od Praga. Imala je sreću da joj
mentor bude prof. dr Petr Nachtigal sa Instituta za biologiju
i medicinsku nauku, i po rečima čeških studenata, jedan od
najboljih, najstručnijih i najomiljenijih profesora na fakultetu.
Cilj projekta, na kome je Jovana radila zajedno sa asistentkinjom Janom Rathouskom, bio je ispitivanje uloge markera,
pokazatelja inflamacije, u procesu aterogeneze. Tačnije, projekat je podrazumevao primenu različitih imunohemijskih metoda na uzorcima tkiva, zatim izolaciju odgovarajućih markera koji se pri tom oslobađaju i njihovu dalju analizu.
Pored stručne prakse, Jovana napominje da je studentska
razmena podrazumevala i posećivanje različitih društvenih
događaja, upoznavanje sa tradicijom i kulturnim bogatstvom, kako Češke, tako i drugih zemalja, čiji su studenti »predstavnici«, takođe, bili na razmeni.
»Zahvaljujući dobrim organizacionim sposobnostima
studenata domaćina, omogućena nam je poseta kompaniji
»Phoenix«, čiji se najveći magacinski prostor nalazi upravo u
J
2012/MART
70
Pragu, kao i fabrici »Dr. Müller«, gde smo imali priliku da se
upoznamo sa procesom proizvodnje različitih dijetetskih suplemenata. Pored toga, obišli smo i muzej farmacije Kuks, u
kom smo videli postavke apoteka iz XVIII, XIX i XX veka, kao
i stare, poluautomatske ili ručne, mašine za izradu tableta,
masti i supozitorija, autoklav, mešalice« – objašnjava Jovana
i dodaje da je najjači utisak ponela iz rada u apoteci:
»Vlasnica apoteke »Lekarna na Proudu« u Hradecu izašla mi je u susret, ugostila me je i objasnila kako sve funkcioniše – da se, u principu, i nabavka i primanje robe u apoteci
obavljaju elektronskim putem, da se u kompjuteru mogu naći
podaci i gde je lek smešten u apoteci, zatim, da se podizanje
lekova na recept može obaviti i u privatnim apotekama, na internetu se može naći i spisak apoteka u kojima određeni lek
može da se podigne, ali i da se vrši dostava lekova pacijentima. Što se magistralne izrade lekova tiče, uglavnom se u njihovoj apoteci izrađuju rastvori, kremovi, losioni, supozitorije i kapsule.«
»Stručna praksa u Češkoj je za mene bilo nešto sa čime se
nikada ranije nisam srela, ali svakako i jedno iskustvo više. Želela bih da se zahvalim svima koji su učestvovali u organizaciji, koji su podržali moj odlazak, kao i Fondu Invocatio koji
je u velikoj meri doprineo mom stručnom usavršavanju i napredovanju.« – ističe Jovana i dodaje:
»Iz Češke sam se vratila sa mnogo dobrih utisaka, upoznata sa različitim farmaceutskim delatnostima u inostranstvu, a na neki način sam bila i predstavnik Srbije i njene farmaceutske branše.«
Fond Invocatio je osnovan sa ciljem
da pruži podršku u:
• promovisanju i poboljšanju farmaceutske struke
• podsticanju i afirmisanju pojedinaca koji daju svoj
doprinos unapređenju farmaceutske struke
• obrazovanju i usavršavanju farmaceuta
U julu 2011. godine fond je podržao Jovanino
učestvovanje u programu međunarodne razmene
studenata farmacije. Krajem 2011. Jovana je
diplomirala i fond Invocatio joj želi puno sreće i uspeha
u daljem radu i usavršavanju.
2012/MART
71
FARMACEUTI U SVETU
AUSTRIJA — APOTEKA GERMANIA
FARMACIJA U SRCU STARE EVROPE
Za Doživeti 100 iskustva iz života i rada u jednoj od najvećih evropskih metropola prenosi nam
farmaceut Elena Pašoski. Studiranje farmacije započeto na farmaceutskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu nastavila je u Beču, i nakon diplomiranja odabrala je za mesto svog stažiranja i daljeg
profesionalnog razvoja apoteku Germania sa tradicijom dugom više od veka.
| PIŠE: MILOŠ TASIĆ |
RAD U APOTECI
Nakon završenog fakulteta većina studenata se opredeljuje
za rad u apoteci. Staž traje godinu dana, pri čemu je farmaceut sve vreme angažovan isključivo u jednoj apoteci. Nakon
toga sledi državni ispit, posle čijeg se uspešnog polaganja dobija farmaceutska diploma priznata u celoj Evropskoj uniji.
Radno vreme farmaceuta u apoteci je podeljeno na desetine, što znači da je puno radno vreme od 40 sati podeljeno
na 10 desetina. Farmaceut može da se odluči da radi od 2 do
10 desetina, kao i da radi u više apoteka istovremeno. Druga
mogućnost je da bude »apotekar u pripravnosti« tj. da nema
Austriji postoje tri univerziteta na kojima se može studirati farmacija: Beč, Grac i Insbruk. Nije zastupljen
bolonjski sistem kao u Srbiji, već su studije podeljene u 3 dela i traju ukupno 5 godina. Za razliku od naših fakulteta, teorijski ispiti su nezavisni od praktičnih, što znači da
se odvojeno polažu i samo u nekim slučajevima su uslovljeni jedni drugim. Ne postoje uslovi za prelazak u sledeću godinu kao kod nas, osim na prelazu iz prve u drugu. Završni diplomski rad uglavnom je zastupljen kroz praktičan rad u laboratoriji, ređe teorijski, i može se raditi i na nekom drugom
fakultetu u inostranstvu.
U
ZA LEKOVE KOJI SE IZDAJU NA RECEPT U AUSTRIJI SE PLAĆA JEDINSTVENA PARTICIPACIJA KOJA
TRENUTNO IZNOSI 5,15 EVRA, BEZ OBZIRA NA CENU LEKA. ŠTO SE TIČE REGULACIJE LEKOVA ZA
KOJE JE POTREBAN RECEPT, AUSTRIJA IMA PRILIČNO STROG SISTEM U ODNOSU NA OSTALE ZEMLJE EVROPSKE UNIJE, TAKO DA JE, NA PRIMER, I ZA PREPARATE ZA LOKALNU UPOTREBU (KREME)
SA ANTIBIOTICIMA ILI KORTIZONOM KAO AKTIVNOM SUPSTANCOM, NEOPHODAN RECEPT.
2012/MART
72
fiksno radno mesto već da
radi određeno vreme u apotekama kojima nedostaje personal u tom trenutku (zbog
odmora, porodiljskog bolovanja ili sl). Apotekarski sistem
je u Austriji organizovan tako
da postoji određeni broj apoteka, koje moraju da budu na
određenoj udaljenosti i da
snabdevaju utvrđeni broj pacijenata. Radno vreme je od
8 do 18h radnim danima i
od 8 do 12h subotom, dok su
MR.PH. ELENA PAŠOSKI
izvan tog vremena otvorene
jedino apoteke koje imaju
dežurstvo tog dana. Svaka apoteka ima određeni broj dežurstava u mesecu i godini, tačno utvrđenih datuma koji se određuju na početku svake nove godine. Sve apoteke u Austriji su
privatne, osim bolničkih. Lanci apoteka ne postoje, već jedan
farmaceut zakonski sme da poseduje samo jednu apoteku.
Uslov za posedovanje apoteke je, između ostalog, državljanstvo jedne od zemalja Evropske unije i staž od najmanje 5 godina u punom radnom vremenu. Svoje prisustvo imaju jedino franšizni sistemi apoteka, sto znači da više apoteka ima
isti logo i prati sličnu poslovnu ideju, organizuje određene pro-
2012/MART
Apoteka Germania se može pohvaliti svojom
dugom tradicijom, sa radom je započela 1917.
godine. Godine 1939. vlasnik apoteke postaje porodica Fichill, u čijem je vlasništvu apoteka i danas. 1999. godine apoteka se udružuje sa još nekoliko apoteka i postavlja temelje poslovnom
udruživanju u sektoru farmaceutske maloprodaje
u Austriji. Nakon godina sticanja iskustva 2009.
osnovan je Team Sante, prvi franšizni sistem
apoteka u Austriji. U okviru Team Santea posluje
11 nekada pojedinačnih apoteka a danas povezanih u zajednički poslovni sistem. Zajednički nastup na tržištu podrazumeva brendiranje svih
apoteka istim imenom i vizuelnim identitetom,
istim nivoom usluge koja je ustanovljena u svakoj
od apoteka, posebnim kursevima i seminarima
za sve zaposlene, zajedničkom organizacijom i
učestvovanjem u promotivnim akcijama i dr..
mocije u isto vreme sa istom temom, ali je svaka entitet za sebe.
U apotekama pored farmaceuta rade i tehničari takozvani PKA (Pharmazeutsich-Kaufmännischer Angestellter –
Farmaceutsko-administrativni radnici) koji smeju da prodaju OTC lekove i kozmetiku i uglavnom se bave naručivanjem
robe, raspoređivanjem novih lekova u police i pravljenjem ma-
73
FARMACEUTI U SVETU / AUSTRIJA
gistralnih lekova koje apoteka ima na lageru kao svoje specijalitete i za koje nije potreban recept. Svaka apoteka ima prodajni prostor u kojem su pristupačni OTC lekovi, odnosno oni
za koje nije potreban recept, prostoriju za izradu magistralnih lekova, sobu za dežurstvo sa krevetom i tušem, lager i u
zavisnosti od veličine apoteke dodatne prostorije.
Što se tiče kontinuiranog obrazovanja apotekara, apotekarska komora organizuje redovno predavanja sa različitim
temama koja sponzorišu farmaceutske kuće i ne plaćaju se.
Pored apotekarske komore postoje druge ustanove koje organizuju predavanja iz oblasti homeopatije, Šuslerovih soli,
Ajurvede, ortomolekularne medicine itd. Neke od apoteka,
koje pripadaju franšiznim sistemima kao na primer Team sante apoteke u Beču, za svoje zaposlene organizuju posebne seminare i obuke o savetovanju potrošača i prodaji.
Homeopatija je veoma zastupljena i sigurno svaka apoteka u Beču ima homeopatske lekove na lageru. Inače, homeopatski lekovi ne potpadaju pod teret državnog osiguranja, tako
da se njihova kupovina ne refundira.
Pored homeopatije veoma je popularna i medicina Dr Šuslera i njegovih soli, kao i ortomolekularna medicina. Tradicionalna kineska medicina (TCM) je zastupljena u par apoteka koje prave specijalitete prema receptima TCM lekara. Beč je glavni grad Republike Austrije, koji se nalazi na severozapadu zemlje i u kome danas živi
1,6 miliona stanovnika. Ujedno, Beč je i jedna od
devet austrijskih pokrajina, kao i sedište Organizacije UN (zajedno sa Njujorkom i Ženevom) i
mnogih drugih međunarodnih organizacija. Beč
je evropska kulturna prestonica i moderna metropola koja odiše bogatom istorijom, grad koji
godišnje poseti 4,5 miliona turista.
2012/MART
74
MEDICINSKI REČNIK
ZNAČAJ DNK
TESTOVA U FARMACIJI
U praksi je sve češća upotreba genetičkih analiza koje pomažu u odabiru optimalne terapije za
pacijenta i omogućavaju postizanje optimalnih rezulata lečenja. Više o tome za Doživeti 100 ispričao
je doktor genetike Oliver Stojković
| PIŠE: STANISLAVA LAZIĆ |
eni su naša odrednica, oni utiču i na funkcionalnost
lekova. Tehnologija genetičkih analiza nije više toliko skupa i u stanju je da odredi da li osoba nosi varijantu gena koja ga čini sporim ili brzim metabolizatorom, ili
ima visok rizik za ozbiljne neželjene reakcije na neke lekove.
Ona je u svetu u upotrebi kod odabira optimalne terapije raka,
štedeći pacijente traume da prolaze kroz režim hemoterapije koja ne postiže optimalne rezultate. U Americi, na pojedinim lekovima od 2010. godine, etiketirana je napomena da
imaju smanjenu efikasnost kod osoba koje su spori metabolizatori (WARNING: DIMINISHED EFFECTIVENESS IN POOR
METABOLIZERS). Da bi se lekar odlučio da pacijentu prepiše ovakav lek, potrebno je da se najpre uradi genski test koji
će dati analizu enzima jetre CIP, koji aktivira lek.
Efikasnost leka zavisi od genskih varijacija CIP enzima, odnosno treba izdvojiti bolesnike kojima je potrebna veća ili manja doza leka, odnosno kojima treba tražiti drugi lek.
Dr Oliver Stojković rukovodi četvorogodišnjim projektom,
finansiranim od Ministarstva za nauku i prosvetu Republike
Srbije, koji okuplja više od 25 istraživača sa ciljem da se uradi analiza genskih polimorfizama CIP izoenzima u populaciji Srbije.
G
2012/MART
76
D100: “Analiza genskih polimorfizama
CIP izoenzima u populaciji Srbije”,
naziv je projekta. Koje su osnovne
informacije do kojih treba doći?
U okviru ovog projekta treba da uspostavimo validirane laboratorijske procedure za
genetičku analizu gena za CIP enizime, relevantnih za metabolizam više od 80% lekova koji se nalaze na policama apoteka u
Srbiji. Ovaj projekat treba da omogući personalizovaniji, ličniji pristup u terapiji pacijenata u smislu da se vrsta i doza lekova
koji se daju definiše u odnosu na urođenu sposobnost pacijenta da metaboliše određeni lek.
predodređena, nasledna sposobnost organizma da metaboliše te lekove.
D100: U kojoj meri genetički faktori
utiču na terapijsku efikasnost lekova?
Iako relativno učešće različitih faktora na
razlike u terapijskoj efikasnosti lekova i verovatnoći pojave neželjenih reakcija na lekove nije jednostavno izmeriti, procenjuje se da su genetičke razlike među ljudima
odgovorne za oko 40% uočenih razlika u
efikasnosti lekova i neželjenim reakcijama
DOKTOR GENETIKE,
na
lekove. Za neke lekove, ove genetičke razOLIVER STOJKOVIĆ DOCENT NA
like koje postoje među pacijentima toliko su
KATEDRI ZA HUMANU GENETIKU
NA MEDICINSKOM FAKULTETU U
značajne da je 2010. godine američka agenBEOGRADU
cija za hranu i lekove (FDA) naložila da se na
D100: Savremena istraživanja idu u
pakovanjima lekova kao što su klopidogrel,
smeru delotvornijeg učinka lekova i
varfarin i tamoksifen štampa crnom bojom uokvirena oznasmanjenja neželjenih efekata.
ka da je pre davanja ove terapije neophodno sprovesti odgoRazlike u terapijskoj efikasnosti mnogih lekova, kao razlike
varajuće genetičke testove kod pacijenta.
u verovatnoći pojave neželjenih reakcija na lekove kod različitih ljudi, nisu izuzetak već pravilo koje važi za većinu leD100: Kako geni utiču na efikasnost terapije?
kova. Nakon uzimanja iste doze nekog leka, koncentracija akNakon unošenja u organizam, pre nego što se izluče, uglavtivne supstance leka u krvnoj plazmi kod dve osobe može se
nom mokraćom, mnogi lekovi podležu procesima biotransrazlikovati i 1000 puta. Ove razlike mogu biti delimično odformacije. Pored toga, neki lekovi moraju biti bioaktivirani u
govorne za činjenicu da jedan te isti lek kod jednog pacijenorganizmu, kako bi prešli u aktivnu formu i ostvarili svoju teta deluje blagotvorno, kod drugog ne dovodi do očekivanih
rapijsku ulogu. Ovakvi terapeutici se zovu prolekovi. Svi ovi
terapijskih efekata, dok kod trećeg pacijenta isti lek u istoj dozi
procesi biotranformacije i bioaktivacije posredovani su spemože biti toksičan, ponekad dovodeći do fatalnog ishoda. Uzrocifičnim enzimima. Superfamilija enzima citohrom P450
ci ovolikih razlika mogu ležati u spoljašnjim faktorima (npr.
predstavlja veliku grupu enzima koji igraju važnu ulogu u meuneta hrana ili drugi uzeti lekovi) ili se mogu odnositi na potabolizmu kako mnogih endogenih supstanci koje naš orgasebna lična svojstva samog pacijenta, kao što su fiziološko
nizam sam proizvodi (kao što su holesteroli ili steroidni
(uzrast, telesna masa i sl.) ili patološko stanje organizma (prihormoni) tako i različitih supstanci koje unosimo u naš orsustvo određenih drugih bolesti kod pacijenta), te genetički
2012/MART
77
MEDICINSKI REČNIK / ZNAČAJ DNK TESTOVA U FARMACIJI
D100: Kako su utvrđene preporučene doze na lekovima
koji zahtevaju prethodno obavljenu gensku analizu?
Neki CIP enzimi su uvek prisutni u manje-više istoj količini
u našem organizmu. Pa i tada se i količina, a posebno biološka aktivnost tih enzima može značajno razlikovati među različitim ljudima. Osobe koje na uobičajeni način i uobičajenom
brzinom metabolišu uzetu supstancu označavaju se kao
ekstenzivni metabolizatori. Upravo njima su namenjene
one doze koje se uobičajeno propisuju za određeni lek. Sa druge strane, kod nekih ljudi aktivnost enzima je značajno
smanjena, pa se ove osobe označavaju kao spori metabolizatori. S obzirom da je brzina eliminacije određenog leka kod
takvih ljudi manja, nižom dozom leka postići će se terapijski
efekat, dok uobičajena doza leka može potencijalno dovesti
do toksičnih posledica. Kod sporih metabolizatora lekovi koji
se daju u formi proleka neće biti u potpunosti efikasni. Kod
treće grupe ljudi, koju označavamo ultrabrzim metabolizatorima, aktivnost određenog enzima je značajno povećana,
dovodeći do veoma brze eliminacije leka iz organizma, pre postizanja terapijskog nivoa. Četvrta grupa, intermedijani metabolizatori, imaju nešto niže vrednosti aktivnosti ovih enzima od uobičajenih.
ganizam (kao što su razni lekovi ili toksične supstance). Citohromi učestvuju u fazi 1 metabolizma i eliminacije više od
80% svih stranih supstanci koje u svakodnevnom životu unosimo u svoj organizam. Do danas je kod ljudi identifikovano
57 različitih CIP enzima, koji učestvuju u eliminaciji različitih supstanci.
D100: Da li se može uticati na produkciju CIP enzima ?
Neki od ovih CIP enzima naš organizam proizvodi po potrebi: „osluškujući“ stalno hemijske signale iz krvi, organizam
će pojačati ili ukinuti proizvodnju ovih enzima. Ovi hemijski
signali su brojni i raznovrsni, od lekova do hemijskih jedinjenja prisutnih u hrani koju uobičajeno uzimamo. Tako, na primer, sok od grejprfruta ili supstanca prisutna u listu biljke ginko, snažno sprečavaju sintezu jednog CIP enzima, važnog za eliminaciju ili bioaktivaciju određenih lekova kao
što su neki antidepresivi, onkološki lekovi (paklitaksel, vinkristin, irinotekan i dr), neki antibiotici (iz grupe makrolidnih antibiotika – klaritromicin, eritromicin), statini, hipnotici koji se koriste u anesteziji. Sa druge strane, čaj od kantariona pojačava sintezu ovog enzima. Ukoliko u našem organizmu nema dovoljno ovog enzima, uklanjanje leka iz sistema biće sporije od očekivanog, pa koncentracija leka u krvi
može prevazići terapijski nivo i doći do toksičnih vrednosti.
Međutim, ukoliko je lek dizajniran tako da se tek u organizmu aktivira pod dejstvom ovog enzima, nedovoljna količina
tog enzima sprečiće postizanje terapijskog nivoa leka u krvi.
Suprotno, ukoliko je količina odnosno aktivnost enzima
veća od neke prosečne vrednosti u odnosu na koju se dnevna
doza leka uobičajeno propisuje, lek će suviše brzo biti eliminisan, ne postižući terapijsku koncentraciju u krvnoj plazmi,
dok će lek koji se uzima u formi proleka suviše brzo i u prevelikoj količini biti aktiviran, potencijalno dovodeći do neželjenih reakcija.
Iz ovih razloga je važno da se pri uzimanju određenih lekova pacijenti precizno pridržavaju uputstava lekara i farmaceuta, kako u odnosu na propisani dijetetski režim, tako i u
odnosu na druge prepisane lekove, s obzirom na njihovu moguću međusobnu interakciju.
D100: Koja je uloga genetičkog testa u
personalizovanoj terapiji?
Zadatak genetičara je da analizom molekula DNK, toj knjizi recepata u kojima su smešteni svi naši geni, predvide pre
davanja leka kojom brzinom je neka osoba u stanju da metaboliše određeni lek. Ova potreba da se predvidi terapijska
efikasnost uobičajene doze određenog leka posebno je važna kod lekova kod kojih je mala razlika između terapijske
i toksične doze leka, kao što su antikoagulantni lekovi klopidogrel ili kod lekova koji se u formi proleka daju pacijentima, kao što je tamoksifen. Ovi podaci o genetičkoj predodređenosti za brzi ili spori metabolizam lekova dalje se mogu
koristiti ili za promenu dnevne doze leka, u slučaju antikoagulansne terapije, ili, kada je u pitanju terapija tamoksifenom,
za donošenje odluke o promeni terapije u izbor leka koji će
imati maksimalni blagotvorni efekat.
Zahvaljujući obimnim genetičkim istraživanjima u proteklih desetak godina, mi danas bolje razumemo naslednu osnovu uočenih razlika u nivou aktivnosti ovih enzima. Naime, za svaki enzim koji imamo u našem organizmu, od svojih roditelja smo nasledili gene, neku vrstu recepta koji govore kako, kada i koliko tog enzima
treba da sintetišemo. Ako smo i od oca i od majke nasledili mutiran gen, recept sa nekom greškom u tekstu,
zbog koga je enzim nefunkcionalan, bićemo spori metabolizatori za taj enzim. Dve „normalne“ kopije gena nasleđene od roditelja čine nas ekstenzivnim metabolizatorima. Ljudi koji sadrže više od dve kopije gena, što se
takođe javlja u nekim porodicama, proizvode i više ovog enzima, što ih svrstava u ultrabrze metabolizatore.
2012/MART
78
JOVO KNEŽEVIĆ, NUTRICIONISTA, ANTI AGING DIAGNOSTIC DR GIFING SVETOGORSKA, BEOGRAD,
SAVETUJE ČITAOCIMA DOŽIVETI 100:
PRAVILNOM ISHRANOM DO ZDRAVLJA
Najbitnija je ishrana, ali važna je i suplementacija
Ko i zašto se najčešće obraća
nutricionisti?
KNEŽEVIĆ: Javljaju nam se podjednako pacijenti i muškog i ženskog pola, svih starosnih kategorija, bez obzira da li imaju neki
zdravstveni problem ili žele da unaprede
kvalitet života. Najviše se javljaju zbog gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, gastritisa, opstipacije, hroničnog zamora, glavobolje, loše krvne slike...
Zdrava hrana i bez ugljenih hidrata
KNEŽEVIĆ: Najvažniji je pravilan izbor i
kombinacija namirnica, kao i vreme kada
se šta jede.Reciprocitet svakako postoji,
koliko se pridržavamo osnovnih principa
pravilne ishrane - toliko nam naš organizam vraća boljim opštim zdravstvenim
stanjem. Glavna stvar je da se u ishrani ne
nalaze koncentrovani ugljeni hidrati slatkiši.
I dodaci ishrani su izuzetno važni
KNEŽEVIĆ: Naravno, za podizanje opšte
otpornosti organizma najvažnije je pridržavanje zdravog načina ishrane, a zbog brzog načina života često je neophodna suplementacija.
• Kalijumova so je svakako bolji izbor od
klasične kuhinjske soli jer joni natrijuma
se mnogo agresivnije ponašaju u ljudskom
organizmu nego joni kalijuma.
• Vitamini u ljudskom organizmu prvenstveno imaju zaštitnu ulogu i kao takvi
moraju se svakodnevno unositi u odgovarajućim količinama - sve to se opet postiže
pravilnom ishranom, a ako postoji deficit
nekog vitamina ili minerala, neophodna je
adekvatna suplementacija.
• Biljna vlakna su po sastavu ugljeni hidrati (celuloza) koje čovek ne može da
svari jer nema odgovarajuće enzime i kao
takvi predstavljaju balasne materije koje
imaju ulogu u boljoj probavi i svakako su
neophodne u svakodnevnoj ljudskoj ishrani. Fruktoza, koja je voćni šećer, inače
se preporučuje ljudima sa dijabetesom i/ili
gojaznošću zbog niskog glikemijskog indeksa i poboljšava ukus hrani ili napitku.
Matični mleč
- eliksir mladosti?
Mnogi naučnici smatraju da matični
mleč predstavlja dragoceni prirodni
biostimulator organizma, koji daje
čoveku više energije i životne
radosti. Sadrži esencijalne hranljive
sastojke, sve vitamine B-kompleksa,
vitamine A, C, D i E, aminokiseline,
proteine i minerale i najveći je izvor
pantotenske kiseline. Matični mleč
sprečava razvoj bakterija i povećava
snagu imunološkog sistema.
Pospešuje oporavak, ublažava
anksioznost i potištenost, otklanja
nesanicu, pomaže da se normalizuju
telesne funkcije, usporava proces
starenja, poboljšava moć pamćenja.
DONACIJE
DR RADOJE SIMIĆ, POMOĆNIK DIREKTORA ZA MEDICINSKA PITANJA, MR PH LIDIJA MARUŠIĆ RAKO, DIREKTORKA TEVA SERBIA,
DR VESNA STEVANOVIĆ, ŠEF ODELJENJA ZA INTENZIVNU TERAPIJU HIRURŠKIH BOLESNIKA I
DR MLADEN ERCEG, NAČELNIK SLUžBE ZA ANESTEZIJU I INTENZIVNU TERAPIJU HIRURŠKIH BOLESNIKA
TEVA SERBIA DONIRALA INSTITUTU ZA MAJKU I DETE
PRVI MODERNI RESPIRATOR SA VISOKO
FREKVENTNOM OSCILATORNOM
VENTILACIJOM U SRBIJI
Izuzetna pomoć malim pacijentima da uspešno prebrode svoje prve bitke od dolaska na svet
| PIŠE: BRANKA LAZIĆ |
ompanija Teva Serbia je krajem
januara donirala respirator sa
visoko frekventnom oscilatornom ventilacijom Institutu za majku i
dete »Dr Vukan Čupić« iz Beograda.
Vredna donacija namenjena je malim pacijentima kojima je potrebna podrška i
pomoć u prvim danima života, a respirator je jedan od najmodernijih aparata ove vrste i prvi je ovakav uređaj u Srbiji.
K
PREVREMENO ROĐENIM, ZATIM
BEBAMA SA NEDOVOLJNO
RAZVIJENOM VENTILACIJOM
PLUĆA ZBOG UROĐENIH ANOMALIJA ILI DRUGIH PATOLOŠKIH
STANJA, OVA DONACIJA
OMOGUĆAVA BRŽI OPORAVAK
TOKOM TEŠKOG PERIODA KADA
SU VITALNO UGROŽENE.
2012/MART
80
Institut za majku i dete je ustanova sa dugom tradicijom kada je
reč o zbrinjavanju malih pacijenata koji su vitalno ugroženi. Ovo je
ustanova tercijarnog tipa u kojoj se
zbrinjavaju najteži pacijenti iz čitave zemlje, te će donacija ovog savremenog respiratora pomoći malim pacijentima da uspešno prebrode svoje prve bitke od dolaska na
svet.
Respirator sa visoko frekventnom oscilatornom ventilacijom popularno je nazvan »veštačka pluća« jer omogućava
prevremeno rođenim bebama kao i bebama sa nedovoljno razvijenom ventilacijom pluća zbog urođenih anomalija ili nekih drugih patoloških stanja, brži oporavak i uspešno prevazilaženje teškog perioda kada su vitalno ugrožene. Specifičnost ovog aparata je što omogućava da se kiseonik pod niskim
pritiskom, visokofrekventno, doprema do nežnog dečjeg
plućnog parenhima i ostvari kvalitetna razmena gasova na nivou pluća.
– Ovaj respirator se može primenjivati i kod beba i dece koja
su podvrgnuta operacijama, bilo zbog urođenih mana ili nekih drugih ozbiljnih medicinskih indikacija, koje se mogu operativno rešavati, a pre i postoperativno je neophodno da im se
obezbedi kvalitetna ventilacija. Ovaj moderni aparat uspešno
se koristi čak i kod novorođenčadi koja su rođena zdrava, ali
su tokom porođaja aspirirala plodovu vodu i omogućava kvalitetnu ventilaciju čime se smanjuje broj dana provedenih na
intenzivnoj nezi, a samim tim i ishod lečenja kod svih ovih stanja kao i brzina oporavka, značajno se poboljšavaju. – objasnila je dr Vesna Stevanović, šef Odeljenja za intenzivnu terapiju hirurških bolesnika.
OBRADOVALA SE I MILENA ILIĆ, BIVŠA UPRAVNICA
KLINIČKE APOTEKE INSTITUTA ZA MAJKU I DETE
Milena Ilić, bivša upravnica kliničke apoteke Instituta
za majku i dete, koja je 40 godina radila u ovoj
instituciji, iako je već dugo u penziji izuzetno se
obradovala kad je čula za ovu donaciju. Istakla je
značaj ovakvih donacija, jer su one od ogromne
pomoći s obzirom na večiti nedostatak modernih
aparata u našim bolnicama, a donacija ovakvog
respiratora je posebno značajna, jer pomaže
najmlađima.
– I tokom godina dok sam radila u Institutu, uprkos
raznim nestašicama lekova i drugih sredstava uvek
smo se nekako snalazili, pogotovo zahvaljujući dobroj
volji ovakvih kompanija i donacijama. – rekla je
Milena Ilić.
PRVI MODERNI RESPIRATOR U SRBIJI ZA MALIŠANE
jući ovoj donaciji, moći da prati najnovije svetske trendove.–
Lidija Marušić Rako, direktorka kompanije Teva Serbia izrazila je svoje zadovoljstvo jer je bila u mogućnosti da zajedno sa svojim timom pokloni ovako vrednu donaciju od 38.000
evra.
– Vrednost same donacije je minorna u odnosu na broj života koje će ovaj aparat spasiti i unaprediti njihovo zdravlje
zahvaljujući znanju lekara i osoblja Instituta. Od toga nema
veće vrednosti ni za pojedinca ni za društvenu zajednicu u celini. – dodala je Marušić Rako. Prema rečima dr Radoja Simića, počev od prvog respiratora koji je na Institut uveo prof. Milenković, pre 25 godina,
ova ustanova je uvek težila da proširi svoja znanja i ide za korak ispred svih drugih ustanova jer je po prirodi posla Institut za majku i dete, pored Univerzitetske dečje klinike, mesto gde iz čitave Srbije stižu najteži pacijenti.
Dr Mladen Erceg načelnik Službe za anesteziju i intenzivnu terapiju hirurških bolesnika zahvalio je farmaceutskoj kompaniji Teva na ovom humanom gestu:
– Prepoznali ste potrebe ove institucije i donirali aparat koji
će pomoći velikom broju pacijenata da prebrode kritičan period. Iako u Evropi trenutno ima tek oko 500 respiratora ove
vrste i u mnogo razvijenijim zemljama još uvek se uvode, veliko je zadovoljstvo što će jedna ustanova iz Srbije, zahvalju2012/MART
Teva - prva generička kompanija u svetu
Teva je internacionalna kompanija koja posluje na
oko 100 tržišta, ima 1250 molekula u svom
vlasništvu i 47.000 zaposlenih. Trenutno se nalazi
među 15 najvećih svetskih farmaceutskih kompanija
i prva je generička kompanija u svetu. Na tržištu
Srbije Teva je poslovala posredstvom nekoliko
zastupnika, a od 2011. godine na ovom tržištu je
otvorila svoje predstavništvo. Kao socijalno
odgovorna kompanija na tržištima na kojima deluje
Teva deo sredstava donira u dobrotvorne svrhe,
onima kojima je pomoć najpotrebnija.
81
PREDSTAVLJAMO ZDRAVSTVENI CENTAR
ZC VALJEVO
PRIMENA INFORMACIONIH
TEHNOLOGIJA U ZC VALJEVO
Uvođenje informacionih sistema »Heliant«, »Slis«, »SyngoXS« kao i »Pacs« server u ZC Valjevo
| PIŠE: NEVENA PLEĆEVIĆ |
PIONIRI U RAZVOJU INFORMACIONIH
TEHNOLOGIJA U ZDRAVSTVU SRBIJE
Medicinska dokumentacija, u većini zemalja predstavlja dokumentaciju od nacionalnog značaja. Elektronsko vođenje medicinske dokumentacije otvara značajne mogućnosti za planiranje razvoja zemlje u mnogim oblastima.
Zdravstveni centar Valjevo postao je primer za razvoj informacionih tehnologija (IT) u zdravstvu Srbije, zahvaljujući učešću u pilot projektima, ali i sopstvenim naporima u širenju i primeni mogućnosti koje informacione tehnologije pružaju u svim segmentima zdravstvenog sistema.
formacioni sistem »Heliant« koji sadrži elektronske kartone
pacijenata. U njemu se vodi evidencija o hospitalizacijama,
izvršenim ambulantnim i dijagnostičkim pregledima pacijenata, kao i zakazanim pregledima. Iz ovog sistema se kreira
i elektronska faktura prema Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), kao i brojni statistički izveštaji, jer sistem sadrži evidenciju o svim pruženim uslugama i potrošenom materijalu i lekovima. Od posebnog značaja je povezanost bolničkog informacionog sistema sa informacionim
sistemom primarne zdravstvene zaštite tako da je omogućeno zakazivanje određenih specijalističkih pregleda direktno
iz domova zdravlja u Valjevu, Mionici, Osečini, Ljigu, Lajkovcu i Ubu. Povezanost ovih institucija, kao i povezanost sa apotekama i RFZO razlog su što će i elektronske zdravstvene knjižice biti testirane u Kolubarskom okrugu.
UMREŽENOST BOLNIČKOG IS SA INFORMACIONIM
SISTEMOM PRIMARNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
U Zdravstvenom centru Valjevo postoji jedinstven bolnički in2012/MART
82
»LEKAR MOŽE NAPRAVITI DOBRU PRIPREMU PRE
SLANJA KORISNIKA NA VIŠI NIVO, BEZ NJEGOVOG
ODLASKA, ELEKTRONSKIM PUTEM«
Koliki je značaj informacionog sistema, pre svega za korisnike, pitali smo prim. dr Iliju Tripkovića, generalnog direktora Zdravstvenog centra Valjevo.
»Danas korisnik zdravstvene ustanove ne mora da se brine za bezbednost, čuvanje svojih podataka prilikom poseta lekaru, uvažavajući da su korisnici do sada bili nemarni prema medicinskoj dokumentaciji, čast izuzecima. Posle određenog perioda i prilikom ponovnog dolaska kod lekara, moći će
da se analiziraju i porede prethodni dokumenti sa današnjim,
da se upoređuje terapija sa današnjom i analiziraju njeni efekti. Pored toga, korisnik može veliki deo konsultativnih aktivnosti da obavi iz svog prostora, kancelarije, kuće, kao npr. zakazivanje pregleda, terapije, naručivanje laboratorijskih
usluga u prostoru van zdravstvene ustanove za sebe i članove porodice, konsultacije sa lekarom. Njihov izabrani lekar može
trenutno pogledati dokumentaciju koja se nalazi u bazi, napraviti konsultaciju sa višim nivoom, u ovom slučaju sa bolnicom, zakazati potrebne preglede, dijagnostičke pretrage. Lekar može napraviti dobru pripremu pre slanja korisnika na
viši nivo, bez njegovog odlaska, elektronskim putem« – rekao
je prim. dr Ilija Tripković.
DIREKTOR ZC VALJEVO PRIM. DR ILIJA TRIPKOVIĆ
stema automatski prenosi na radiološki uređaj. Nakon završenog snimanja, snimci se arhiviraju na “Pacs« server. Njima
se kasnije može pristupiti kako preko specijalnog radiološkog
softvera tako i preko bolničkog informacionog sistema. Zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi, putem teleradiologije
ostvaruje se saradnja sa konsultantima.
»Moderna primena podrazumeva uvođenje telemedicine
na svim nivoima. Kontinuirana medicinska edukacija sa
primenom ovih tehnologija postaje dostupnija za većinu zaposlenih. Mnoge intervencije koje su u procesu uvođenja dobijaju na većem kvalitetu bezbednosti, sigurnosti, pouzdanosti, efikasnosti i efektivnosti« – kaže dr Tripković i dodaje:
»Unapređenje vođenja medicinske dokumentacije suštinski je napredak primene informacionog zdravstvenog sistema.
Ostale koristi koje možemo iskazati su velike, uvažavajući da
je medicinska dokumentacija u većini zemalja dokumentacija od nacionalnog značaja. Nadam se da ćemo ovom primenom obezbediti novim generacijama i mogućnost da posle niza
godina dođu do značajnih podataka za planiranje razvoja svoje zemlje u mnogim oblastima, demografskim, unapređenju
razvoja industrije, obrazovanju, urbanizmu«, istakao je naš
sagovornik.
A na pitanje šta informatizacija zdravstva u Srbiji konkretno treba da znači korisniku, a šta pružaocima usluga, direktor Zdravstvenog centra Valjevo dr Ilija Tripković je odgovorio:
»Povećanje kvaliteta i bezbednosti zdravstvene zaštite sa
primenom svih stavova iz Evropske povelje o zaštiti prava pacijenta«.
SVOJE PREDNOSTI KAKO ZA USTANOVE, TAKO I ZA KORISNIKE, IMAĆE I ELEKTRONSKA ZDRAVSTVENA KNJIŽICA.
»Nadam se da će pored koristi za ustanovu, jer ćemo imati trenutni uvid u vid osiguranja i njegovo korišćenje, kada primena sistema maksimalno zaživi, imati mogućnost pristupa zdravstvenim podacima svih korisnika zdravstvene zaštite, bez ograničenja boravka u našoj regiji« – kaže dr Tripković.
TRENUTNI UVID U REZULTATE LABORATORIJSKIH ANALIZA
Zdravstveni centar Valjevo poseduje i specijalizovane softvere, laboratorijski informacioni sistem »Slis«, kao i radiološki
informacioni sistem »SyngoXS«, sa »Pacs« serverom za skladištenje radioloških snimaka. Izvršena je integracija ova dva
informaciona sistema sa bolničkim informacionim sistemom. Tako se tražene laboratorijske analize za stacionarne
pacijente sa odeljenja automatski prenose u laboratorijski informacioni sistem, odakle se, nakon završenih analiza, rezultati automatski vraćaju nazad u bolnički informacioni sistem.
Na taj način, lekari na odeljenjima imaju trenutni uvid u rezultate, onog momenta kada su završene analize. Interesantno je da su i laboratorije sva četiri doma zdravlja koja su bila
u sastavu Zdravstvenog centra (Valjevo, Mionica, Osečina, Ljig)
povezane na laboratorijski informacioni sistem bolnice, tako
da pacijenti okolnih domova zdravlja mogu preuzeti rezultate analiza rađenih u Valjevu u svom domu zdravlja. Takođe,
uspostavljena je veza i sa radiološkim aparatima, tako da se
spisak zakazanih pacijenata iz bolničkog informacionog si2012/MART
83
LEPOTA
U KORAK SA GODINAMA
Starenje je vremenski zavistan fenomen koji se odvija u više faza i obuhvata različite procese, a
karakteriše se smanjenom sposobnošću sistema da odgovori na egzogeni ili endogeni stres izazvan
hemijskim, fizičkim ili biološkim agensima
a godinama dolazi do starenja celokupnog organizma, i koža – glatka,
elastična, sveža – lagano počinje da
gubi kvalitete mladosti. Razlozi za to
su fiziološke prirode i faktori spoljašnje sredine. Prvi znaci starenja kože ispoljavaju se na licu i vratu. U starosti koža postaje žućkasto-sivkasta, meka tkiva gube svoju elastičnost, smanjuje se obim potkožnog masnog
tkiva. Tokom starenja dolazi do istanjivanja epidermisa, fragmentacije i degeneracije elastina
i kolagena, smanjuje se perfuzija u koži, čvrstina i elastičnost kože, tako da koža postaje
sklona boranju. Postoji nekoliko vrsta bora: fine
bore, brazde, duboke brazde, duboke bore. Za
razliku od dubokih bora, fine bore nastaju
usled smanjenja vlažnosti u epidermisu.
S
Piše:
DRAGANA JOCIĆ
mr ph. spec. dipl. psiholog
2012/MART
84
ZAŠTO KOŽA STARI?
Starenje kože je posledica kombinacije hronološkog (unutrašnjeg) i spoljašnjeg starenja (delovanje spoljašnjih faktora). Unutrašnje starenje je genetski uslovljeno i manifestuje se pojavom finih bora na površini kože i gubitkom elastičnosti. Karakteriše se kliničkim, histološkim i fiziološkim znacima propadanja koji se
javljaju kod starijih osoba čija je koža bila zaštićena od sunca. Hronološki starom kožom se uobičajeno smatra koža osoba starijih od 65 godina. Klinički, stara koža je atrofična, suva, istanjena, bleda, opuštena (mlitava), sa smanjenom
elastičnošću. Spoljašnje starenje uzrokovano je
spoljnim faktorima, posebno UV zračenjem. Prevremeno starenje kože (fotostarenje) je posledica izlaganja kože UVA i UVB zračenju. Fotoo-
• kozmetički proizvodi za prevenciju starenja kože
starela koža histološki se karakteriše prisustvom abnormal• kozmetički proizvodi za kontinuiranu negu
nih elastičnih vlakana u dermisu i izrazitim smanjenjem odre• kozmetički proizvodi za regeneraciju kože.
đenih tipova kolagena. Elastična vlakna su distrofična i
Preparati predviđeni za dnevnu negu sadrže supstance koje
amorfne strukture. Biohemijski, fotoostarela koža pokazuje
će obezbediti dovoljnu količinu vlaproteolitičku aktivnost i abnormalno
ge, zaštitu od sunčevog zračenja,
obnavljanje ekstracelularnog matriksa,
PORED GENETIKE KAO
usporiti proces starenja kože. To su
dovodeći do pojačane degradacije kokremovi-emulzije tipa U/V sa izraželagenih i elastičnih vlakana u dermiGLAVNOG FAKTORA UNnim vlažećim efektom i zaštitnim
su, i posledično do smanjene elastičUTRAŠNJEG STARENJA KOŽE, I
faktorom umerenih vrednosti. Noćna
nosti kože. Klinički, fotoostarela koža
IZLAGANJA SUNCU KAO
nega podrazumeva upotrebu preje grubo izborana, zadebljana, sa izraGLAVNOG SPOLJAŠNJEG FAKparata sa različitim aktivnim supstanženim dispigmentacijama i telangiekTORA, POSTOJE JOŠ NEKI FAKcama i masnim materijama koje će
tazijama, opuštena je, mlitava, sa
TORI KOJI IMAJU ZNAČAJ U
koži nadoknaditi gubitak lipidne
braonkastim mrljama (lentigo), a često
FENOMENU STARENJA KOŽE.
barijere, obezbediti »ishranu« kože,
se javljaju seboreične i aktinične keraTO
SU:
TOKSIČNE
KOMPOusporiti i smanjiti znakove staretoze koje su estetski neprijatne, a naNENTE OKOLINE I ISHRANE,
nja. To su noćni V/U kremovi, obostaju usled hipertoničnosti mišića lica.
PUŠENJE, VARIJACIJE ENgaćeni aktivnim materijama, emoliFormiranje reaktivnih slobodnih
jensima i masnim komponentama.
radikala (reaktivne kiseonične vrste,
DOKRINOG STATUSA,
S obzirom da su proizvodi proROS) smatra se osnovnim mehanizMEHANIČKI STIMULUSI (GRItiv
starenja
kože višefunkcionalni,
mom koji dovodi do pojave vidljivih traMASE, MRŠTENJE, SMEJANJE,
tj. multiaktivni, i tehnološka rešenja
gova spoljašnjeg starenja kože. PoveISTEZANJE KOŽE), PROMENE U
su raznovrsna - emulzije različitog
ćano formiranje slobodnih radikala kaTELESNOJ MASI, STRES.
tipa, kremovi i losioni sa liposomirakteristično je i za unutrašnje i za foma, lipoproteinske kreme. Neke
tostarenje. Osim toga, ekspresija enzisupstance koje se svrstavaju u »anti-age« samo ispoljavaju vlama matriksnih metaloproteinaza (MMP) koja je indukovana
žeći efekat na koži, i deluju na površinske slojeve kože, što je
UV zračenjem, dovodi istovremeno do smanjenja sinteze i popotvrđeno in vivo ispitivanjima.
jačane degradacije kolagenih i elastičnih vlakana u dermisu
kože i frakcije higroskopnih glikozaminglikana.
OD ČEGA SE SASTOJE ANTI-AGE PREPARATI?
U dermokozmetičkim anti-age proizvodima koriste se supMOŽE LI SE USPORITI STARENJE KOŽE?
stance koje poboljšavaju turgor i tonus kože (pseudokolageUpotreba kozmetičkih preparata ne može da zaustavi prironi biljnog ili ribljeg porekla, polisaharidi, hijaluronska kisedne biohemijske promene ali može bar delimično da odloži
lina i natrijum hijaluronat), supstance koje blokiraju enzime
fotostarenje. Pravilnom i kontinuiranom upotrebom prepamatriksne metaloproteinaze i različiti antioksidansi (vitamin
rata koji će koži nadoknaditi neophodne količine lipida i ovE, vitamin C, koenzim Q10 i dr), a sadrže i odgovarajuće UVA
laživača, zaštitom od UV-svetlosti, slobodnih radikala i oksii UVB filtere za dnevnu zaštitu kože od sunca.
dativnih procesa, možemo koži vratiti izgubljene sposobnosti ili usporiti procese staračkih promena koje su već počele.
Zato danas istraživači i vodeći svetski proizvođači kozmetiPrave »anti-age« supstance bi trebalo da
čkih preparata čine posebne napore u pronalaženju aktivnih
imaju
višestruki efekat na kožu:
sastojaka kozmetičkih proizvoda koji će pomoći u održanju
zdrave i lepe kože.
• uspostavljanje regenerativno-degenerativnih
procesa u koži, tako što će povećati sintezu
Kozmetika koja je označena kao »antiaging« – protiv stakolagenih i elastičnih vlakana, tj. izvršiti rerenja, obuhvata veliku grupu kozmetičkih preparata koje sageneraciju degenerisanih slojeva kože;
drže različite aktivne supstance i imaju odgovarajuću name• smanjiti suvoću kože;
nu. Ovi preparati često pripadaju grupi »cosmeceuticals« (»quasi-drugs«) koji u određenoj meri utiču na fiziološke procese
• povećati sadržaj vode u koži (hidratacija);
u organizmu, a samim tim ostvaruju kozmetičke efekte.
• smanjiti TEWL (transepidermalni gubitak
vode);
KVALITETNA KOZMETIKA
• povećati elastičnost kože i ublažiti postojeće
Jednu od podela kozmetičkih proizvoda protiv starenja kože,
linije/bore na koži.
na sledeće tri grupe, predložio je Coleman Jakobson (President Int. Sociaty of Cosm. Dermatology, Dallas, USA):
2012/MART
85
LEPOTA / U KORAK SA GODINAMA
Vitamin A i derivati (retinol, retinaldehid, retinilpropionat ili acetat) delimično ublažavaju već postojeće znakove fotostarenja kože. Klinički potvrđeni efekti vitamina A jesu poboljšanje finih bora (u manjoj meri grubih), ublažavanje hiperpigmentacija i bolja tekstura kože. Derivati vitamina A –
tretinoin, izotretinoin, tazaroten – jesu lekovi (dostupni
samo uz recept) i lokalno se koriste za ublažavanje znakova
fotostarenja kože.
Hidroksi kiseline se u manjim koncentracijama koriste u
anti-age preparatima pri čemu ostvaruju efekat hidratacije i
povećanja elastičnosti kože. Najčešće se koriste α-hidroksi kiseline (AHAs), glikolna i mlečna, koje normalizuju pH kože,
a delovanje zavisi od primenjene koncentracije. Dokazani su
i povoljni efekti amonijum-laktata, glukono-deltalaktona i laktobionske kiseline. In vitro i kliničke studije su pokazale povoljniji anti-age efekat laktobionske kiseline u odnosu na mlečnu i glikolnu kiselinu. Ona je dobar ovlaživač, antoiksidans
i doprinosi obnavljanju integriteta kože.
Fitosteroidi (fitoestrogeni) predstavljaju neosaponifikovane frakcije različitih ulja koji inkorporirani u anti-age preparate odlažu proces »hormonskog starenja« (postmenopauza
kod žena), a efikasni su i u borbi protiv fotostarenja kože (mlitava, zadebljala, gruba, siva koža, uz gubitak prirodnog tonusa), pa su poslednjih godina zastupljeni u dermokozmetičkim
anti-age prizvodima za negu starije kože. Najveću upotrebu
sa kozmetičkog aspekta imaju fitoestrogeni koji pripadaju grupi flavonoida, steroidni saponini i pojedini fitosteroli. Najznačajniji izvori kozmetički aktivnih fitosteroida su: ši buter (Shea
butter), avokadov vosak, tj. avokadovo ulje (Persea gratissima), ulje semena soje (Glicinae max), ulje boraga (Borago officinalis), ulje žutog noćurka (Oenothera bienis).
Anti-age proizvodi sadrže i supstance koje na različitim
nivoima blokiraju reakcije formiranja slobodnih radikala, a koje
deluju kao efikasni antioksidansi. Razlikuju se enzimski
(superoksiddizmutaza, katalaze, peroksidaze, glutation-reduktaze) i neenzimski (vitamin E i C, beta-karoten, ubihinonkoenzim Q10) antioksidansi. Najčešće se koriste vitamin E,
vitamin C i njegovi stabilniji derivati (natrijum askorbilfosfat, magnezijum askorbilfosfat, askorbil palmitat, askorbil glukozid, askorbilmetilsilanolpektinat), koenzim Q10, polifenoli, proantocijanidini i flavoni.
Prilikom formulacije »anti-age« preparata treba voditi računa o izboru odgovarajućih supstanci i u određenim koncentracijama. Vrlo je bitan i izbor pomoćnih materija da bi krem
imao dobra senzorijalna svojstva i privlačan izgled, ali i da bi
došlo do oslobađanja aktivne komponente iz krema i ostvarenja efekta na koži.
Zdrav i negovan izgled kože su preduslovi zadovoljstva sobom i povećanja kvaliteta života. Proces starenja kože je normalan fiziološki proces koji treba prihvatiti, a zdrava i lepa koža
uslov psihološke ravnoteže i psihičke stabilnosti.
2012/MART
86
PSIHOLOG
POLOŽAJ ŽENE
U NAŠEM DRUŠTVU
Praznici su povod da se setimo dragih ljudi koji su sa nama i onih koji više nisu tu. Praznici su, takođe, i
povod da razmislimo o svom životu, o svojim željama i ciljevima.
| PIŠE: SVETLANKA KNEŽEVIĆ, PSIHOTERAPEUT, PSIHOPOLIS |
PRILAGOĐAVANJE NOVIM ULOGAMA
Svi ljudi imaju više uloga u svom životu, kao što su npr. uloga roditelja, partnera, prijatelja, rođaka, poslovna uloga i drugo. Prioritete koje imaju ove uloge određuje svaki pojedinac
za sebe. Svako od nas odlučuje koliko energije i vremena će
posvetiti nekoj od uloga. Kako mi odlučujemo o tome? Šta
sve utiče na taj redosled? Odluke o tome kako ćemo živeti,
čemu ćemo se posvetiti, donose se veoma rano, već do pete
godine života svakog pojedinca. Naravno, tokom života mi
korigujemo te odluke pod uticajem sredine i znanja koje stičemo. Međutim, glavne smernice ostaju. Neke odluke su nam
u svesnom delu ličnosti, ali su neke u nesvesnom i vode nas
kroz život i veoma utiču na naše postupke. Naše nesvesno
an žena uvek pokrene teme koje se odnose na položaj žena u društvu, u poslu i u porodici. Sociologija se
bavi ispitivanjima koliko su žene uključene u sve sfere društvenog života i koliki je njihov uticaj na društvena zbivanja. Psihologija se bavi motivima, stavovima, interesovanjima i sistemima vrednosti koji utiču na ponašanje i žena i muškaraca. Vrlo je često mišljenje da su muškarci odgovorni što
je malo žena u politici i biznisu. Često se čuje da oni drže položaje koji donose moć i da ne žele da ih prepuste ženama. Mislim da tu delimično ima istine, ali ne sasvim. U ovom tekstu bih se pozabavila psihološkim razlozima koji su u ženama i koji ih sprečavaju da budu uključenije u društvena zbivanja.
D
2012/MART
88
se sastoji od tri dela, individualnog nesvesnog, odnosno od
naših ličnih doživljaja, misli i osećanja, familijarnog nesvesnog koje sadrži važne događaje, misli i osećanja koji su nastali u našim familijama, i tu je i kolektivno nesvesno, ispunjeno sadržajima važnim za kulturu i narod iz kog potičemo.
Svi ovi sadržaji imaju veliki uticaj na način na koji živimo
iako mi nismo svesni toga. Drugim rečima to su poruke koje
nosimo kao što su: ovo se sme, ovo se ne sme, ovo mora, ovo
treba. Ove poruke su aksiomi koji se ne preispituju. Naravno,
one se razlikuju od pojedinca do pojedinca. Kad god kršimo
ove norme koje su samo u našoj glavi, osećamo jaku anksioznost, odnosno strepnju koja može da ide do paničnih napada. Pošto ove poruke imaju korena u dalekoj prošlosti, veoma se sporo i teško menjaju, mnogo sporije nego što se menjaju uslovi u društvu. Dakle, uloge koje imamo u svom životu određene su veoma davno i duboko su ukorenjene. Prilagođavanje novim uslovima u društvu donosi i određene psihološke probleme. Ekonomske promene utiču i na promene
u položaju žena u društvu. Kako se žene prilagođavaju tim promenama i šta one podrazumevaju?
NAJVEĆE PROMENE SU
U EKONOMSKOM POLOŽAJU ŽENA
One su sada finansijski nezavisnije, samostalnije, obrazovanije, a kako one to prate psihološki? Naizgled dobro, međutim, često se kod njih javljaju unutrašnji konflikti. Uprošćeno rečeno, često se pitaju kako da usklade porodicu i karijeru. Pitanje je da li prvo da učvrste karijeru, pa onda da formiraju porodicu ili obrnuto. Otežavajuća okolnost je tzv. biološki sat za rađanje. Da li muškarci nemaju ovaj problem samo
zato što njihov biološki sat drugačije radi? Ne samo zato. Razlog što oni nemaju ovu dilemu jeste i stav društva o tome šta
treba muškarac da bude u porodici i u društvu. Vekovima se
u ovoj kulturi smatra da je muškarac taj koji treba da izdržava porodicu, što ga oslobađa raznih kućnih poslova i što mu
dozvoljava odsustvovanje iz kuće. Ovakav stav čini da se oni
dobro osećaju u ulozi poslovnog čoveka koji nema mnogo vremena za porodicu.
DA LI SE OD ŽENA PREVIŠE OČEKUJE?
Od žena koje se bave poslom i dalje se očekuje da obave sve
poslove u kući pa onda da se posvete poslu. Problem je što
i one same misle da to mora da bude tako i onda se opterete do granice svoje izdržljivosti. Imaju želju da ugode svima
i kad to ne mogu da ispune, osećaju se neuspešno i nesposobno. Naravno, u tim situacijama se žale na svoj život, ali
kolko su same doprinele tome? Kakav je njihov stav o ravnopravnosti? Žene same kažu: on je dobar muž, pomaže mi u
kućnim poslovima, dakle ona je nosilac posla. Zatim, koliko žena prihvata da one budu zaposlene, a muž da obavlja
kućne poslove i nije zaposlen? Kako se odnose prema takvim muževima, koliko ih cene? Koliko je žena spremno da pre2012/MART
89
PSIHOLOG / POLOŽAJ ŽENE U NAŠEM DRUŠTVU
pusti brigu o deci mužu i da se posveti poslu? Neke jesu, i to
i čine, ali onda se javlja anksioznost, javlja se strah od osude dece, muža, roditelja, okoline. Zapravo, one sebe osuđuju, često više nego okolina. To utiče na njihovo ponašanje tako
da povećavaju napor da postignu sve što misle da se od njih
očekuje. Cena koju plaćaju je velika, popušta i fizičko i psihičko zdravlje.
uloga majke primarna. Ambivalentan odnos prema njenom
uspehu koji imaju roditelji, prenosi se i na nju, tad se javljaju psihičke i psihosomatske smetnje.
RAVNOPRAVNE ILI...?
Dvostruke poruke o tome kako treba da izgleda uloga žene šalju i mediji, film, televizija, romani. Sa jedne strane nameće
se imperativ obrazovanja, uspeha, snage a sa druge se šalju
poruke da žena treba da bude zaštićena zato što je slabiji pol
i nju treba paziti i čuvati od svih napora, fizičkih i psihičkih.
Žene su to i same prihvatile, pa tako traže da budu ravnopravne sa muškarcima u poslu, a ujedno žele pored sebe romantičnog muškarca koji će da im poklanja cveće. Traže da ravnopravno odlučuju sa partnerom o svim važnim pitanjima i pritom žele da se on ponaša zaštitnički prema njoj.
Praznik Dan žena naročito pokazuje ovu konfuziju koju
imaju i žene i muškarci u mišljenju o tome šta je njihova uloga. Muškarci misle da se od njih očekuje da kupuju poklone
i budu pažljiviji, a i žene to priželjkuju iako često kažu: meni
nije važan ovaj praznik, meni je važan naš odnos cele godine. Međutim, ukoliko ne dobiju ni jedan cvet, osećaju se loše
iako ne žele o tome da pričaju.
Zaključak bi bio da je pred ženom još uvek velika borba
za ravnopravnost, ne samo sa okolinom, već, pre svega, sa samom sobom.
PRITISAK OKOLINE
Žene koje se odluče za karijeru i uspešne su u tome, osećaju
se dobro do određenih godina kad počinju da se bliže kraju
fertilnog perioda. Tada počinju sebi da postavljaju pitanja, da
li je ovo vredno žrtvovanja porodice, da li sam donela dobru
odluku? Otkud ta pitanja? Ona potiču iz njenog nesvesnog u
kom je duboko urezana uloga majke i porodične žene. Međutim, ta pitanja joj postavlja i okolina koja na taj način vrši psihološki pritisak na nju. Najčešće njeni roditelji vrše pritisak:
kad ćemo dobiti unuke, kad ćeš oformiti porodicu.
Roditelji često ne vide kolika je njihova uloga u konfliktu koji se javlja u ličnosti njihove ćerke. Dok je išla u školu podsticali su je da uči, ponosili su se njenim uspesima. Međutim,
kad se zaposlila i počela da napreduje u poslu, počeli su da šalju poruke: šta će ti tako visoka pozicija, tebi je mesto pored
dece, nikad nisi u kući itd. Takve poruke uznemiravaju ženu
jer već imaju podlogu u nesvesnom, gde je zabeleženo da je
2012/MART
90
KONTINUIRANE EDUKACIJE
ZNANJE STARI
KE: aktualizacija znanja ili postavljen zahtev? Ulaganje u nova učenja je zahtev koji je uvek pred nama.
Zanimalo nas je kako kolege razmišljaju u vezi sa tim pitanjem. Predavanja i živa reč, mogućnost da se
ostvari komunikacija sa predavačem najefikasniji su način usvajanja novih znanja. Da li je započet
proces kontinuirane edukacije doneo takve prednosti farmaceutskoj struci i podizanju kvaliteta usluge?
| PIŠE: STANISLAVA LAZIĆ |
Imajući u vidu da Centar za edukacije ZUA Farmanea
angažuje veliki broj uglednih profesora i kolega i organizuje kontinuirane edukacije ne samo u Beogradu već i
na teritoriji cele Srbije, razgovarali smo sa faramceutima koji su posećivali edukacije ZUA Farmanea.
ničke prirode kojih će uvek biti i koji se moraju rešavati fleksibilnošću i prilagođavanjem aktuelnim situacijama.
D100: Kako biste unapredili način organizovanja ili izbor tema o kojima se govori na edukacijama?
S.P.: S obzirom na multidisciplinarnost naše profesije, pored
medicinskih edukacija, naglasio bih značaj treninga i dodatnog obrazovanja iz oblasti komunikacija, marketinga, farmakoekonomije, veština prodaje, kao neophodnih segmenata kvalitetne farmaceutske usluge.
Ovakve kurseve su pohađali farmaceuti i farmaceutski tehničari Apoteke Požarevac i iako neki od njih nisu donosili licencne bodove, smatramo ih, zajedno sa stručnim medicinskim edukacijama, podjednako važnim za povećani broj
usluga, povećani obim prometa i visok procenat zadovoljnih
korisnika naših usluga.
Rezultati ankete naših zaposlenih pokazali su veću zainteresovanost kolega za teme koje su vezane za pre svega praktične aspekte najčešćih zdravstvenih problema, zasnovane na
najnovijim znanjima i dostignućima nauke, ali sa malo manje osvrta na teorijske osnove.
D100: Izdvojte temu o kojoj biste želeli da saznate nešto više
S.P.: Pored oblasti za koje postoji veliko interosovanje kao što
su bolesti kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema,
digestivnog trakta, terapija bola... visoko su rangirana i interesovanja iz oblasti dijetetskih suplemenata, homeopatije, komplijanse, bezbedne primene antibiotika, NSAIL, kontraceptiva...
MR PH.SPEC.SAŠA PETROVIĆ
ZU APOTEKA »POŽAREVAC«
D100: Da li su kontinuirane edukacije doprinele u poboljšanju Vašeg svakodnevnog rada u apoteci?
S.P.: Kontinuirana edukacija u proteklih nekoliko godina je,
s jedne strane, sa sobom donela mnogo očekivanih efekata, a
s druge, otvorila mnoštvo novih pitanja, problema i nedoumica. Svakako da su pozitivne strane preovladale i samo su i formalna potvrda neophodnosti stalnog profesionalnog usavršavanja, dok su »neželjena dejstva« uglavnom problemi teh2012/MART
D100: Da li ste imali problema u vezi sa godišnjim brojem bodova za akreditaciju?
S.P.: Većih problema sa realizacijom godišnjeg broja bodova
nije bilo, osim nekoliko slučajeva u pogrešnoj evidenciji komore, između ostalog i zbog velikog broja internih edukacija i velikog broja koleginica i kolega koji su bodove stekli rešavanjem testa elektronskim putem.
92
se vrlo brzo prenelo i ka pacijentu. Meni su dosta pomogla predavanja o inhibitorima protonske pumpe i njihovom mestu
u terapiji gastritisa, prepoznavanju kada pacijenta uputiti lekaru, a do kog nivoa je dovoljan savet farmaceuta. Bilo je dosta predavanja o kontraceptivima i još mnogo zanimljivih tema,
koje su dale odgovore na pitanja naših pacijenata.
D100: Da li biste među brojnim temama mogli da izdvojite neku o kojoj biste želeli da saznate nešto više?
K.T.: Zanimljivo bi bilo čuti nešto više o povišenoj temperaturi kod dece, zatim primeni lekova u trudnoći i dojenju, najčešće interakcije lekova, možda i neka stomatološka tema...
D100: Da li ste imali problema u vezi sa godišnjim brojem bodova za akreditaciju?
K.T.: Nismo imali problema sa bodovima, bez problema smo
sakupili potreban broj.
Nova predavanja u 2012. godini
MR PH. KATARINA TEŠIĆ-STIJEPOVIĆ
ZU APOTEKA »FARMANEA«
U januaru mesecu Centar za edukaciju ZUA Farmanea je predao na akreditaciju veliki broj predavanja koja obrađuju različite teme:
• da li drevni začini imaju dokazan potencijal u
lečenju savremenih bolesti
• problem glavobolja — svakodnevnih, glavobolja
kod adolescenata ili usled prekomerne upotrebe
lekova i njihova prevencija
• Nov, prirodni zaslađivač koji potiskuje veštačke
• kompetence farmaceuta.
Akreditaciju novih predavanja očekujemo početkom marta meseca a do tada ćemo organizovati
već akreditovana predavanja čiji raspored možete videti u kalendaru događaja na strani br 6.
D100: Da li su kontinuirane edukacije doprinele u poboljšanju Vašeg svakodnevnog rada u apoteci?
K.T.: KE je doprinela kvalitetu naše usluge prema pacijentu,
jer smo dobili dosta informacija od farmaceuta, još više od lekara iz kliničke prakse. Nakon završenog fakulteta, KE predstavlja nastavak predavanja i slušanja žive reči, koja nam nedostaje. Farmacija i medicina stalno napreduju, menjaju se i
moramo biti u toku svih novina. Otvaraju se novi pristupi lečenju i nove grane farmacije, koje se na Farmaceutskom fakultetu slušaju od nedavno. Tako smo dosta saznali o homeopatiji, homeopatskim lekovima i načinu njihove primene. To
2012/MART
93
L-CARNITINE
Latinska reč za meso carne, osnov je
iz koje je izvedena reč karneval
(mesopust), ali i ime za hranljivi
sastojak L-carnitine, koji se
uglavnom nalazi u mesu i pomaže da
se mast pretvori u energiju
Podržite mišiće!
Ako se osećate tromo, L-carnitine može da pomogne!
L-carnitine je hranljivi sastojak koji omogućava da mišići imaju energiju, eliminišu toksične nus proizvode i da generalno dobro funkcionišemo.
Naše telo može da proizvodi L-carnitine od aminokiselina lizina i metionina, koji se nalaze u proteinima, ali ne uvek
u dovoljnoj količini, posebno ako smo više fizički aktivni - vežbamo, treniramo ili je srčani mišić iz nekog drugog razloga pod
opterećenjem (dijabetes, bolesti srca). S godinama, naša sposobnost da proizvedemo
L-carnitine opada.
Studije su pokazale da L-carnitin pomaže bolji oporavak
od treninga ili vežbanja, da utiče na kvalitet muške plodnosti
(i kod životinja, pa se zato daje rasnim vrstama), da poboljšava sposobnost za fizičku aktivnost kod bolesnika sa hroničnom srčanom insuficijencijom, smanjuje pojavu kratkog
daha, preporučuje se kod dijabetičara, vegetarijanaca, osoba
sa neurološkim poremećajima i kod sindroma hroničnog
umora.
L-carnitine se u značajnim količinama
nalazi samo u namirnicama životinjskog
porekla, a mi možemo da ga sintetišemo
samo ako imamo dovoljno L lizina, koji se
pretežno nalazi u hrani životinjskog porekla. Sadrže ga zrna pšenice, pirinča, kukuruza, kao i avokado, orasi ali se kuvanjem
L lizin uništava.
KAKO DELUJE L-CARNITINE
U svakoj našoj ćeliji nalaze se mitohondrije, mali generatori energije. One su mini
toplane koje koriste masne kiseline kao gorivo. L-carnitine omogućava transport
masnih kiselina do mitohondrija (ulaz) i
odnosi nus proizvode procesa (izlaz). Bez
dovoljno L-carnitina, mitohondrije ne
mogu optimalno da funkcionišu, i proizvodnja energije trpi. Pravilan rad mitohondrija smatra se ključnom strategijom pozne vitalnosti, jer njihov slabiji rad ubrzava proces starenja.
DNEVNI UNOS
Za L-carnitine ne postoji optimalni dnevni unos, kreće se u opsegu 1-3 g putem suplemenata. Početna doza koja se preporučuje je 500 mg, i savetuje se postepeno uvećanje, ako je pojačana potreba.
Zbog njegove fiziološke uloge u metabolizmu masti, popularno je nazvan sagorevač masti fat burn-er i zato se preporučuje svima koji se bore sa masnim naslagama.
Bolje se apsorbuje ako se uzima na prazan stomak, ali ako
se javi gastrična neprijatnost, onda ga treba uzeti uz malo ugljenih hidrata ili masti a ne uz proteine, zbog kompeticije za apsorpciju.
PREDNOSTI
Srce zavisi od L-carnitina, jer su masne kiseline glavni izvor
energije za srčani mišić. Suplementacija L-carnitinom izgrađuje izdržljivost i istrajnost kod fizičke aktivnosti i može povećati sportske performanse.
2012/MART
94
HUMANITARNE AKCIJE
STIŽE POMOĆ ZA ISTOVAR PAKETA
FARMALOGIST I ESENSA MEĐU PRVIMA »PRISKOČILI« U POMOĆ
U VANREDNOJ SITUACIJI
DONACIJA »DECI SA ULICE«
Prevencija zdravlja pomogla u »ledenim« danima
| PIŠE: BRANKA LAZIĆ |
Februar 2012.
Zbog velikog snega i izuzetno niskih temperatura koje su zahvatile Srbiju proglašena je vanredna situacija u celoj zemlji kako
bi se pomoglo zavejanom stanovništvu. Posebno su bila
ugrožena »deca sa ulice« kojima su jedini topao kutak u kojem mogu da pronađu adekvatnu pomoć „Svratišta« u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
»Farmalogist« i »Esensa« odmah su reagovali za vreme vremenskih nepogoda i dostavili pomoć ovim mališanima. Donacija se sastojala od sredstava za higijenu i prevenciju zdravlja, vitamina, sirupa protiv kašlja, Propolisa i Marisola, rastvora za nos i grlo kako bi zaposleni u »Svratištu«deci mogli da
pomognu u slučaju prehlada u ovim veoma hladnim danima.
U ime Centra za integraciju mladih, CIM u Beogradu, sa
dva programa »Svratište za decu« u Krfskoj i »Dnevni centar
za decu«, Novi Beograd, sa kojima već dugo sarađujemo pru2012/MART
DECA IZ NIŠA POZIRAJU SA POKLONIMA
96
STIGLA DONACIJA U NOVI SAD
SREDSTVA ZA HIGIJENU –
DONACIJA FARMALOGISTA I ESENSE
žajući donacije, zahvalila je Tamara Milanov, koordinatorka
CIM-a i rekla za »Doživeti 100«:
– U ovim ledenim danima vaša pomoć je zaista od izuzetnog značaja i srećni smo što ste se setili i pomogli i deci sa ulice iz drugih gradova. I ovoga puta ste odreagovali kada je najvažnije i onim što nam je potrebno.
Naš stručni saradnik DC Novi Sad, Jelena Radujko predala je donaciju »Svratište za decu« u ovom gradu i prenela nam
utiske.
U ime dece Anita Jakšić koordinatorka ovog centra izjavila je:
– Divni ste, hvala na velikodušnoj donaciji koja je zaista
veoma značajna u ovako teškim vremenskim uslovima i
mnogo će nam pomoći u narednom periodu.
Kolega, stručni saradnik iz Niša, Nenad Mitov predao je
sredstva za održavanje higijene i za prevenciju zdravlja Svratištu za decu ulice u Nišu. Domaćin Dejan Rašić i posebno deca
nisu krili svoje oduševljenje poklonima na kojima su toplo zahvalili.
POMOĆ STIGLA I
PORODICAMA IZ
KOLEKTIVNOG CENTRA
U PIONIRSKOM GRADU
20. februar 2012.
Zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić posetio
je neformalni kolektivni centar u Pionirskom gradu na Košutnjaku i porodicama koje žive u njemu uručio pakete pomoći sa hranom, ćebadima i sredstvima za održavanje higijene.
U ovom naselju živi 31 porodica (izbegle i interno raseljene
porodice) kojima je ova pomoć zaista dobrodošla imajući u vidu
izuzetno hladno vreme.
Ovoj poseti prisustvovali su član Gradskog veća Darko Božić,
gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić i poverenik za izbeglice grada Beograda Miodrag Pribilović.
Vladan Đukić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu, zahvalio
je kompanijama Farmalogist i Esensa na društvenoj odgovornosti, što su se i ovog puta odazvali i pomogli donacijom, sredstvima za higijenu.
»A, ŠTA JE OVO?«– SVE IH JE ZANIMALO
Naši mali pomoćnici
U sva tri grada kada je stigla pomoć deca su dotrčala da pomognu donatorima da se paketi “pomoći” odnesu u njihova “utočišta”. Nisu izostali ni
njihovi radosni osmesi, a i poneki čvrst zagrljaj
donatorima, što je samo potvrda koliko je ovoj
deci potrebna ljubav i pažnja.
2012/MART
MILAN KRKOBABIĆ, ZAMENIK GRADONAČELNIKA BEOGRADA U
SRDAČNOM RAZGOVORU SA PORODICAMA
97
VESTI IZ VELEDROGERIJA
Jugohemija-farmacija d.o.o.
SEBAMED KREM ZA STOPALA SA 10% UREE
Sebamed krem za stopala sa 10% uree namenjen je nezi izrazito suve kože,
kože sa atopijskim ekcemom i za negu kože dijabetičara
Visoka koncentracija uree pruža koži neophodnu vlažnost, smanjuje
perutanje i ublažava osećaj zategnutosti. Pantenol pomaže regeneraciju kože
i obezbeđuje joj neophodnu vlažnost. Lipidni kompleks čini kožu glatkom i
sprečava njeno isušivanje.
Sebamed krem za stopala sa 10% uree ne sadrži mineralna i silikonska ulja,
PEG jedinjenja i boje. Klinički testiran.
Za nama je preko 45 godina iskustva
ŠUMADIJALEK d.o.o.
U okviru redovnog asortimana
predstavljamo Vam: kozmetičke linije
visokog kvaliteta kao i dijetetske
preparate i HCG Test, za koje smo
eksluzivni uvoznici i distributeri.
Uvek sa Vama,
SKINCODE
Medicinska kozmetika za negu lica i tela
ISMENE plus Olive
Kozmetika na bazi maslinovog ulja,
organski gajenih maslina namenjena nezi
lica, kose i tela
ADVANCIS
Dijetetski preparati i dodaci ishrani
VITAL
Dijetetski preparati i dodaci ishrani uz
specijalnu formulu namenjenu starijim
osobama
Reci Mi - HCG TEST
Izuzetno precizan i lak za upotrebu, test za
utvrdjivanje trudnoće Reci Mi
Anlek d.o.o.
Novo u asortimanu:
Pertini i Playgro
–igračke za decu,
najvišeg kvaliteta izrade.
KOFER DOKTOR
Koferče sa kompletnim
priborom za igru doktora:
stetoskop, makaze,
bubrežnjak, špric,
naočari...
Dim: 25x12x20 cm
2012/MART
PLAYGRO
narukvica zvečka žirafa
Mekana, plišana narukvica
sa glodalicom za bebe, u
obliku žirafice.
98
ŠTRUMFOVI
Set od 2 ŠTRUMF figure
dostupan je u 6 varijanti:
Gargamel+Ariel,
Štrumfeta+Slikar,
Štrumfeta+krevet, Veliki
Štrumf+Krojač, Deka+baka
štrumf, Šumski štrumf+
Lutalica štrumf.
Sve je nekako lepše kad je proleće. Radost rađanja, uživanje u nestvarno lepom pejzažu,
osećaj čudesnog i lepršavog, buđenje prirode, vreme ljubavi… Uživajte svim čulima uz naše
savete u predstojećem proleću.
POSAO – Slede velika iskušenja i teške odluke. Dobro je
što ćete time steći ogromno životno iskustvo. Možete se jedino osloniti na svoje proverene i verne prijatelje koji će vam pomoći. Imaćete i podršku okoline što god da
radite i čime god da se bavite. Ovo je važan period za sve osobe koji se bave nekim javnim poslom.
LJUBAV - Na ljubavnom planu ćete blistati, ali će vam početkom
godine biti neophodno strpljenje i samokontrola. Tokom
marta bićete ostvareni u ljubavi, tako da su u tom periodu mogući i dogovori o braku za one koji su već u vezi, ili nove ljubavne romanse za one koji su slobodni.
ZDRAVLJE - Zbog dinamičnog načina života moguće su povremene glavobolje, nervoza i iritacije disajnog sistema ili virusne infekcije. Nemojte sebi dozvoliti nemarnost u vezi sa redovnom zdravstvenom kontrolom i pravilnom zaštitom.
POSAO – Napredovanje u karijeri i poboljšanje statusa. Iznenadne promene ili dobar sled okolnosti omogućavaju različite izvore dobitaka, ali više u javnom životu i
u polju karijere. Predstoje nove obaveze i moraćete više da se
angažujete, ali će se dodatni trud vrednovati i isplatiti. Investicije i nova finansijska ulaganja ostavite za neki povoljniji period.
LJUBAV – Ljubavni odnos može da se iskomplikuje, ako na vreme ne odredite svoje prioritete i ne raščistite sa iluzijama. Predstoje novi izazovi, pre nego što ponovo uplovite u tople vode
i ostvarite novu ljubavnu harmoniju. Pozitivni događaji će obeležiti porodični, ljubavni ili intimni život već početkom ovog
perioda.
ZDRAVLJE - Ukoliko ste zapostavili brigu o zdravom načinu života osetićete povremene slabosti organizma, prolazne prehlade
ili malaksalost. Važno je da se pravilno negujete i da redovno vežbate, kao i da vodite računa o psiho-fizičkoj relaksaciji.
OVAN
BIK
POSAO – Prihvatite nove poslovne mogućnosti koje obećavaju napredak, dobru zaradu i bolje uslove. Pokrenite poslovnu inicijativu i forsirajte svoje zahteve ili ciljeve u ovom periodu. Slede pozitivni događaji u komunikacijama, javnim nastupima, putovanjima, edukacijama i profesionalno napredovanje. Dobijaćete podršku i određene olakšice.
LJUBAV – Vaše strasti će se dovoljno uzburkati, ali ubrzo i stišati. Značajniji događaji i ljubavnu sreću neki će osetiti tokom marta ili maja. Nezavisno od emotivnog statusa ili godina uživajte u ljubavnim čarima u novoj romansi i kroz harmonične odnose sa dragim osobama
ZDRAVLJE – Pravilno se negujete i redovno kontrolišite zdravlje. Povremene glavobolje, prolazne tegobe sa sistemom za varenje, iritacije želuca, bolovi u stomaku i virusne infekcije. Preventiva je najvažnija. Što više boravka u prirodi i psiho-fizička
relaksacija.
POSAO – Radite strogo profesionalno i pridržavajte se
oprobanih formula koje garantuju siguran uspeh.
Očekujte značajniji uspeh u narednom periodu. Dajte
sve od sebe da uveličate svoj uspeh i da proširite poslovni uticaj. Predstoji sjajna prilika da ostvarite, bolji statusni položaj,
veću popularnost u poslovnim.
LJUBAV –Veseliji i lepši događaji slede u privatnom, ljubavnom
ili porodičnom životu. Predstoji period koji donosi veliku sreću u ljubavi ili u partnerskom odnosu. Sve zavisi od emotivnog
statusa, šta zapravo želite i koliko možete. Povoljni aspekti za
bračnu zajednicu i proširivanje porodice.
ZDRAVLJE – Pravilno se brinite o svom psiho-fizičkom stanju, jer
usled preteranog zamora organizam postaje podložan različitim infekcijama i virusnim oboljenjima. Zbog stresnih situacija moguće su češće nervoze i stomačne tegobe.
BLIZANCI
RAK
POSAO – Moraćete da se prilagodite novim događajima na poslovnoj sceni. Saradnici nameću ubrzani tempo i podstiču takmičarske odnose i dokazivanje. Ne možete lako da ostvarite planove, ali očekujte lagani uspon.
Uspešni poslovni i finansijski rezultati, kao i mogućnost ubrzanog napredovanja očekuju vas u ovom periodu ako se potrudite.
LJUBAV – Moguće je prolazno nezadovoljstvo u ljubavnom odnosu. Sledi dobro raspoloženje, novi emotivni kontakti ili iznenadna sreća u vidu neke neobične, strasne ili tajanstvene romanse. Ako se nalazite u dužoj vezi, moguće su odluke o zajedničkom ili bračnom životu. Ali, slobodni ne treba da žure
sa donošenjem ozbiljnije odluke.
ZDRAVLJE – Promenite loše navike: nepravilna ishrana, preterano psiho-fizičko iscrpljivanje ili učestvovanje u takmičarskim
i stresnim situacijama. Obratite pažnju na rad srca, nivo pritiska i cirkulaciju. Moguće su i prolazne smetnje na nervnoj bazi
i podložnost virusnim infekcijama.
POSAO – Povremeni nedostatak volje, optimizma ili sumnja predstavljaju osnovne razloge koji vas podstiču da
tražite nova rešenja. Iznenadne promene, dinamika događaja uz faktor rizika ne odgovaraju vašoj analitičkoj prirodi. Moraćete da se prilagodite različitim uslovima. Obratite pažnju na
korisne kontakte i budite otvoreni za nove principe ili modele rada.
LJUBAV – Sledi pozitivna orijentacija i razmišljanje o stvaranju
nove ljubavne veze ili o formiranju i proširenju porodice. Bićete dobro raspoloženi za najbliže, a posebno za partnera. Novi
događaji i pojačana strast su pred vama. Veliki emotivni zanos
osetićete nezavisno od svog emotivnog statusa. Prepustite se
iskrenim osećanjima.
ZDRAVLJE –Vi vodite računa o svom zdravlju i preventivi, ali u
ovom periodu ćete biti osetljiviji nego inače. Potrebno je dodatno angažovanje, redovne zdravstvene kontrole i poseban
režim ishrane.
LAV
DEVICA
2012/MART 100
PROLEĆNI HOROSKOP
piše: astrolog LANA
POSAO – Potrebno je da uložite dosta energije i vremena kako biste pravilno priveli kraju sve započete poslovne projekte, koji stvaraju dodatne probleme u saradnji ili u finansijskom poravnanju. Bitno je da budete pravovremeno i pravilno informisani o svim mogućnostima koje su
na raspolaganju i da sačuvate poslovni ugled koji ste stekli.
LJUBAV - Ne dozvolite da postanete “žrtva” ljubomornih intriga.
Nakon početnih problema i ljubavnih dilema donećete ispravnu odluku o izboru partnera ili zajedničkom životu. Nezavisno od emotivnog statusa ili godina predstoji ljubavni sklad,
ali najveće zasluge će imati upravo partner ili osoba sa kojom
ćete započeti novu romansu.
ZDRAVLJE – Što više fizičke angažovanosti, šetnje ili relaksacije pozitivno će delovati. Osetićete se zadovoljnije i smirenije. Prolazne nervoze i glavobolje usled stresa. Važno je da se ponašate
umereno i da vodite računa o boljoj zdravstvenoj preventivi.
POSAO – Obradovaće vas profesionalni uspeh, javna satisfakcija ili napredovanje u karijeri. Uz to tu je i priliv
novca kroz rešavanje nekih imovinskih ili materijalnih
pitanja. Otvaraju se nove poslovne perspektive i bićete akter
mnogih uspešnih događaja Period uspona i velikog zadovoljstva. Možete rešiti niz pitanja za dalju perspektivu.
LJUBAV – Prema voljenoj osobi budite nežni, inspirativni, senzualni i romantični i doživećete lepe trenutke koji prevazilaze
i ona najlepša maštanja. Svima, bez obzira na emotivni status,
predstoji pažnja i emotivno zadovoljstvo. U lepim stvarima ne
postoje granice, posebno ukoliko imate dovoljno mašte i ljubavi u sebi.
ZDRAVLJE – Vaše zdravstvene tegobe najčešće će biti prouzrokovane dodatnim stresom i velikim pritiskom, kojima ćete biti
izloženi zbog svoje karijere i odnosa sa kolegama. Povremene glavobolje, smetnje sa vidom i koncentracijom propratna
su pojava, ukoliko previše forsirate svoj organizam.
VAGA
ŠKORPIJA
POSAO – Potrudite se da uvek budete pravilno informisani, ali i oprezni u komunikaciji sa poslovnim partnerima. Postoje određene “naznake” o promeni poslovnog
mesta ili prostora, a možda i promene u timu saradnika. Preuzmite inicijativu i odgovorite na dobru ponudu bez mnogo razmišljanja. Kontrolišete svoju želju za lagodnim poslovnim uslovima, ipak je potrebno zasukati rukave.
LJUBAV – Vaše iluzije i emotivni snovi će se raspršiti. Na sreću nezadovoljstvo je kratko i više razočaranje zbog prevelikih i neobjektivnih želja. Kada se vratite racionalnom rasuđivanju osetićete zadovoljstvo i harmoničnu vezu sa voljenom osobom.
Novi emotivni događaji obećavaju.
ZDRAVLJE – Zbog napornih obaveza moguće su češće glavobolje, hronične tegobe, promene i oscilacije sa pritiskom, povremene infekcije i nervoza. Oslobodite se viška toksina koji
ugrožavaju organizam.
POSAO – Sjajni aspekti na polju karijere i većih društvenih uticaja. Predstoji period koji donosi veće mogućnosti za profesionalne inovacije i napredovanje na
statusnoj lestvici. Ostvarićete svoje velike ambicije, ali uz izvesna odricanja. Smisao za poslovanje kao i veliki trud pomoći
će da postupno ostvarite hijerarhiju ciljeva.
LJUBAV – Ljubavna i porodična dešavanja dodatno doprinose
samopouzdanju i zadovoljstvu. Uostalom sve dobija pravi smisao tek kada sreću podelite sa bližnjima. Ukoliko ste slobodnog emotivnog statusa ovo je povoljan period za zajednicu i
porodicu. Imate nameru da ostvarite svoje ljubavne vizije, bez
obzira na emotivni status ili na godine.
ZDRAVLJE – I dalje se pravilno negujte i održavajte dobru psihofizičku kondiciju. Zbog velikog napora ili preteranog forsiranja
moguća je napetost, povremene iritacije disajnih kanala, virusne infekcije i upale. Osetljivija vam je desna strana tela.
STRELAC
JARAC
POSAO - Morate biti strpljivi i mudri u osmišljavanju dobrih poslovnih poteza, kao i u susretu sa saradnicima.
Trudite se da ne prekoračite ovlašćenja koja su regulisana zajedničkim dogovorom ili partnerstvom. Podstičite
udruživanje, timski rad i saradnju i vaše ideje će biti prihvaćene i dobro nagrađene.
LJUBAV - Ljubavna faza preispitivanja kroz koju prolazite nateraće vas da se preokupirate poslom i karijerom. Ipak osetićete prazninu i nezadovoljstvo. Strpljivo, uskoro ćete doživeti satisfakciju. Slede prijatni događaji ili susret sa osobom koja će
uneti novu emotivnu toplinu i nežnost.
ZDRAVLJE – Važno je da se ponašate disciplinovano i odgovorno prema svom zdravlju. Često precenjujete svoju snagu, a izloženi ste različitim pritiscima. Moguće su stomačne tegobe,
osetljivost sistema za varenje i želuca, virusne i bakterijske infekcije.
POSAO – Trudite se da budete dobro informisani o novim događajima na poslovnoj sceni, kako biste mogli
da realizujete svoje ciljeve. To je ključ vašeg uspeha.
Predstavite saradnicima svoje ideje i nova rešenja i uspeh je
zagarantovan. Uložen napor i poslovni kontakti imaće veliki
uticaj na završne rezultate. Delujete sugestivno na kolege, ali
i prihvatite njihove sugestije.
LJUBAV - Bićete sjajno raspoloženi za novu ljubavnu romansu
ili bolji odnos sa voljenom osobom. Opustite se i uživajte u svim
lepim trenucima, prepustite se svojim osećanjima i bićete zadovoljni. Učinite sve što možete da partnera usrećite sitnim pažnjama. Rezultat je novi emotivni, strasni zanos i ljubavno zadovoljstvo u odnosu sa voljenom osobom.
ZDRAVLJE – Prolazne glavobolje, pojačana nervoza ili smetnje
sa pritiskom. Stresne situacije kroz koje prolazite imaju negativan uticaj na vas. Obratite pažnju na zdraviji način ishrane,
pravilnu negu, kao i na redovne zdravstvene kontrole.
VODOLIJA
RIBE
2012/MART 101
Download

Poklonite osmeh i ovom proleću