Èas
1
Nauèiæete:
Osnovne koncepte informacionih tehnologija
Koji su glavni delovi raèunara i èemu služe
Kako se pokreæu i zatvaraju programi u windowsu
Kako se pravilno unosi tekst
Kako se vraæa potez kada pogrešite
Raèunari su veæ odavno našli svoju primenu u svim oblastima èovekovog života.
Za razliku od drugih mašina, raèunari se izdvajaju zbog dve bitne karakteristike:
višestruka primena i obrada informacija.
Informacione tehnologije ( IT )
Informacione tehnologije podrazumevaju upotrebu raèunara kao alatke za
proizvodnju i prenos podataka ili kako se èesto kaže informacija. IT se odnosi na
sve vrste manipulacije informacijama. U današnjim poslovnim okruženjima sve je
veæi broj preduzeæa koja formiraju posebna IT odeljenja koja služe za održavanje i
usavršavanje ovih tehnologija.
Raèunar danas predstavlja nezamenjivo oruðe za rad. Primena raèunara se može
videti u svim sferama naših života: u poslovanju, u komunikaciji, u zabavi... Zbog
svoje relativno pristupaène cene raèunar je našao mesto u velikom broju domova.
Na taj naèin je omoguæio veæem broju ljudi brže ovladavanje „uslugama“ koje
nudi.
Podela i vrsta raèunara
Raèunare možemo podeliti u veliki broj grupa. Osnovne podele raèunara se
zasnivaju na njihovoj nameni, karakteristikama i naravno ceni. Generalno ih
možemo podeliti na one koji su namenjeni za rad kao serveri i oni koji primenu
nalaze kao radne stanice. Serveri su raèunari koji opslužuju informacijama druge
raèunare, dok radne stanice predstavljaju raèunare kojma rukuju korisnici (ljudi).
Ova tabelarna podela prikazuje veæinu èlanova te dve grupe:
SERVERI
RADNE STANICE
Mainframe raèunari
PC raèunari
Mini-raèunari
MAC raèunari
Super-raèunari
Notebook raèunari (laptop)
Palmtop raèunari
Raèunarski terminali
2
Serveri
Mainframe raèunari su veliki, brzi, pouzdani i skupi raèunari. Oni svoj dom
nalaze u velikim firmama i organizacijama kao serveri koji opslužuju veliki broj
raèunara istovremeno, i èesto je njihovo radno vreme NON-STOP.
Mini raèunari su takoðe velikih moguænosti i nekada su se koristili u manjim
organizacijama. Danas gotovo da nema razlike izmeðu mainframe i mini
raèunara.
Super raèunari su raèunari vrhunskih moguænosti. Nekada ih je posedovala samo
vojska, dok danas oni nalaze svoju primenu u komercijalnim (meteorološke
prognoze) i u istraživaèko-edukacionim okruženjima (simuliranje komplikovanih
procesa).
3
Radne stanice
PC raèunari su najrasprostranjeniji. Oni nalaze svoju primenu u svim
segmentima života od kuæne do kancelarijske upotrebe, od igranja do složenog
programiranja. PC raèunar je do sada doživeo najveæu revoluciju.
MAC raèunari su svoju evoluciju imali odvojeno od PC raèunara. Kompanija
IBM je 1981. godine prvi put razvila PC raèunar. Tokom vremena i druge firme
su poèele sa proizvodnjom PC raèunara. Ovakvi raèunari se nazivaju „PC
kompatibilni". Prvi PC raèunari su za operativni sistem koristili DOS, dok danas
veæina PC raèunara koristi Microsoft Windows operativne sisteme. Kompanija
APPLE je paralelno razvila svoj raèunar MAC i on nije PC kompatibilni raèunar.
MAC je koristio drugi operativni sistem i zahtevao je drugaèije programe. Danas
se razlika izmeðu PC i MAC raèunara sve više smanjuje tako da je i Microsoft
poèeo da razvija programe za MAC.
Notebook raèunari su klijentski raèunari specijalnih namena. Pre svega njihove
dimenzije su male. Ekran ovih raèunara je usaðen u sam raèunar i koristi potpuno
drugu tehnologiju od klasiènog monitora. Još jedna od najbitnijih karakteristika
ovih raèunara je da koriste kako strujnu mrežu tako i bateriju za izvor energije
potrebne za rad. Svi ureðaji u njima su projektovani tako da troše što je moguæe
manje energije, kako bi autonomija (izdržljivost) njihove baterije bila što duža.
Velika prednost ovih raèunara je što se mogu koristiti bilo gde, a mana je njihova
4
cena u odnosu na standardni PC raèunar. Laptop je naziv koji se takoðe
odomaæio kod nas za ovakve raèunare.
Palmtop raèunari ili PDA raèunari (Personal Data Assistant) su još manjih
dimenzija od notebook raèunara (velièine dlana) ali su njihove karakteristike za
sada daleko ispod klasiènog ili notebook raèunara.
Raèunarski terminali su u osnovi PC raèunari koji u saradnji sa raèunarskim
serverima na mreži izvršavaju odreðene operacije. Postoje dve grupe terminala:
inteligentni i neinteligentni (dumb) terminali. Osnovna razlika izmeðu njih je što
inteligentni terminali deo obrade informacija obavljaju samostalno (lokalno u
njihovom procesoru), a dumb terminali imaju jako slabe karakteristike i ceo
proces obrade za njih obavlja raèunar na koji su konektovani (spojeni).
Neinteligentni terminali èesto služe samo za prikaz nekog teksta koji je rezultat
nekog procesa na serveru. Brzine konekcija ka drugim raèunarima mogu biti
razlièite u zavisnosti od mrežnih ureðaja.
5
Ulazni, izlazni i periferijski ureðaji
Na osnovu fizièke podele delova koji èine raèunar možemo ih podeliti u tri velike
grupe:
• Ulazni ureðaji koji omoguæavaju da se zadaju komande raèunaru i da se unose
podaci u njega. (tastatura, miš, skener, ...)
• Izlazni ureðaji koji omoguæavaju da se podaci iz raèunara prikažu u korisniku
„razumljivom“ obliku. (monitor, štampaè, …)
• Periferijski ureðaji svi ureðaji koji se konektuju na raèunar preko portova
(PS/2, serijski, paralelni, USB, ...) ili preko kontrolera (SCSI, IDE, ...). U ovu
grupu spadaju: skener, web kamera, ...
Glavni delovi raèunara
Druga podela koja se sreæe u praksi je nešto opštija i deli raèunar na hardver
(Hardware) i softver (Software). Hardver predstavlja svu „gvožðuriju“ koju
možete opipati rukama (monitor, miš, tastatura, kuæište, štampaè, itd), dok softver
predstavlja sve ono što ne možete opipati rukama, a vezano je za hardver
(programi, crteži, tekstovi,...). Ovakva podela se najbolje primeti kada pogledate
oglase koji nude prodaju raèunara. Jedan primer ponude izgleda ovako:
Matièna ploèa:
Procesor:
Memorija:
Èvrsti disk:
CD ureðaj:
Floppy ureðaj:
Grafièka kartica:
Modem:
Zvuèna kartica:
Kuæište:
Tastatura:
Miš:
Zvuènici:
Monitor:
MB ASUS P4V8X-X
CPU P4 Celeron 320D 2,4GHz/256K
DDRAM 512Mb
HDD 80Gb Maxtor
CD RW 52/32/52x LG
FDD 3,5"
VGA 64Mb GF4 MX440 TVO
Interni fax modem 56K
Sound int.
ATX Midi tower neo 300W
Genius KB-29e
Logitech S96b + PAD
120W
17“ TFT LG L1730ss
Kuæište ili sistemska jedinica (case, system unit)
Kuæište ili „velika limena kutija“ je skladište za sve vitalne delove raèunara. Ono
služi da ih poveže u celinu i fizièki zaštiti. Takoðe sastavni deo kuæišta raèunara je
naponska jedinica (napajanje) koje obezbeðuje elektriènu energiju svim
unutrašnjim delovima raèunara. Postoje razni tipovi kuæišta i najèešæa je podela
prema obliku i dimenzijama. Tako na primer postoje: „baby“ ili mini kuæište,
„tower“ vertikalno kuæište, horizontalna ili „desktop“ na koje možete postaviti
monitor zarad uštede prostora na stolu.
6
Naponska jedinica (napajanje)
Kao što smo veæ napomenuli naponska jedinica se nalazi unutar kuæišta i njena
osnovna funkcija je da obezbedi izvor elektriène energije svim ureðajima unutar
kuæišta. Neke naponske jedinice imaju i opciju za posebno napajanje monitora
preko njih. Svaka naponska jedinica poseduje veæi broj kablova i konektora
(utiènica) koji su oznaèeni razlièitim bojama i oblicima kako bi se smanjila
moguænost pogrešnog povezivanja.
Matièna ili sistemska ploèa (motherboard)
Matièna (ponegde se sreæe i termin sistemska) ploèa ima ogromnu važnost za rad
raèunara. Njena uloga je da kontroliše i uskladi rad svih ostalih delova. Njeni
najvažniji delovi su:
• Podnožje za procesor (CPU socket)
• Ležišta za RAM memoriju (memory slot)
• BIOS èip
• CMOS bateriju
• Kontroleri za „drive“ ureðaje
• Prikljuèak za grafièku karticu (AGP slot ili PCI Express)
• Prikljuèci za razne PCI kartice (PCI slotovi)
7
Prikljuèci za periferne ureðaje (miš, tastatura, štampaè,...)
USB prikljuèci (Universal Serial Bus) prednosti su što je ureðaje na ovom portu
moguæe ukljuèivati i iskljuèivati èak i u toku rada raèunara. Veliki broj ureðaja je
moguæe spojiti sa raèunarom na USB portu (skeneri, digatlne kamere i aparati,
eksterni hard diskovi, ....)
Vrste memorije
Glavna podela raèunarske memorije je na ROM i RAM memoriju.
ROM (read only memory) je memorija koju je moguæe samo proèitati, a
upisivanje u nju vrši proizvoðaè. Primeri ovakvog tipa memorije su BIOS
memorija, CD zapis .... U ovakvoj memoriji su uglavnom smešteni bitni podaci
za rad raèunara koje nije ni predviðeno menjati. ROM - BIOS memorija je
integrisana na sistemskoj ploèi i služi da se pri svakom ukljuèivanju kompjutera
pokrene softver koji proveri stanje ureðaja u kompjuteru i pokrene dalje
uèitavanje operativnog sistema. BIOS (basic input output system).
RAM (random access memory) je memorija koju raèunarski procesor koristi da
smesti podatke koje trenutno koristi i obraðuje. Podaci iz ove memorije se
neprestano menjaju u toku rada raèunara ali se gube po njegovom iskljuèivanju.
Svakim danom novi programi traže sve više ovakve memorije za svoj rad tako da
što je više imate u svom raèunaru to su i njegove performanse bolje.
Kada govorimo o memoriji moramo pomenuti i CACHE (keš). Keš je jako brza
memorija koja služi procesoru da u nju privremeno smešta podatke. Brzina keša
u mnogome utièe na rad raèunara.
Procesor ili mikroprocesor (CPU)
Procesor ili CPU (central processing unit) je „mozak“ raèunara. To je glavni èip
u kome se obavljaju svi procesi raèunara. Zavisno od njegove brzine zavise i
performanse raèunara. Brzina procesora se izražava u MHz (megahercima).
Brzine današnjih procesora kreæu i preko 3GHz (gigaherca), što je danas dovoljno
za rad savremenih programa. Najpoznatiji procesori su Pentium firme Intel i
procesori firme AMD. „Clock speed“ je najuobièajeniji naziv za radni takt
procesora (brzinu).
8
Audio (zvuèna) kartica
Audio kartica je jedan od ureðaja koji se spajaju na PCI slot (prikljuèak). Njena
najvažnija uloga je da digitalni zapis zvuka pretvori u signal koji se reprodukuje
preko zvuènika. Bez audio kartice ne bismo bili u stanju da slušamo audio CD-e,
gledamo filmove sa zvukom, .... Gotovo da više ne postoji raèunar bez audio
kartice i zvuènika. Veliki broj novih sistemskih ploèa se pravi sa integrisanom
audio karticom na sebi. Ukoliko spojite i mikrofon na raèunar, uz odreðeni
softver, možete diktirati raèunaru tekst koji on ispisuje na ekranu ili napraviti
jeftin telefon koji koristi internet umesto telefonskih linija (što u mnogome
pojeftinjuje komunikaciju na velikim udaljenostima).
Grafièka kartica
Grafièka kartica je zadužena za obradu svih informacija koje se iscrtavaju na
monitoru, televizoru, video projektoru... Njena osnovna funkcija je da poveže
ureðaje za prikaz slike i ostatak raèunara. Sada veæ davne 1987 godine uveden je
standard VGA (Video Graphics Array). Ovim standardom sve kartice moraju da
podržavaju paletu od 256 boja i sliku saèinjenu od 640x480 taèaka (pixel-a).
Noviji standardi (Super VGA i XGA) zahtevaju još veæe rezolucije i broj boja.
Takoðe postoje i najnovije kartice koje su namenjene populaciji sa velikim
grafièkim zahtevima (igranje raèunarskih igrica, dizajneri, ...). Ove kartice
poseduju èak i svoj mali procesor i RAM memoriju kako bi rasteretile ostatak
raèunara i kako bi u što kraæem vremenu dale što realniju sliku.
Hard disk (HDD)
Hard disk (èvrsti disk) je ureðaj koji sadrži nekoliko medija u obliku diska, za
zapisivanje podataka. Diskovi su postavljeni kao „sendviè“ jedan preko drugo sa
jako malim meðusobnim rastojanjem. Kroz taj majušni prostor se kreæe glava
9
hard diska koja je u obliku èešlja i na taj naèin èita/upisuje podatke na diskove.
Ovo je i jedan od razloga zašto su hard diskovi veoma osetljivi na potrese i
pomeranje pogotovo u toku rada. Meðutim HDD diskovi imaju ogromnu
primenu i njihove glavne prednosti su što imaju velike kapacitete memorije za
skladištenje podataka.
Današnji HDD-ovi imaju kapacitete i preko 120 GB (gigabajta) što je otprilike
kapacitet 85000 disketa (FDD). Podaci koji se upišu na HDD ostaju saèuvani i
posle iskljuèivanja raèunara. Hard disk je najveæi medij po kapacitetu za
skladištenje podataka u raèunaru, takoðe je i najbrži zbog velike brzine rotiranja
ploèa i brze pokretljivosti glava. Hard diskovi se spajaju sa matiènom ploèom
preko EIDA ili SCSI kontrolera koji se nalaze na ploèi i njihova uloga je da
kontrolišu rad kako diskova tako i još nekih ureðaja (CD, DVD...). SCSI diskovi
se uglavnom koriste na serverima dok se EIDA koristi na desktop raèunarima.
Brzina HDD-a se meri u proseènom vremenu potrebnom za pristup podacima
(Average Access Time) to vreme se izražava u milisekundama. Nekada su hard
diskovi imali veliku cenu dok danas ona rapidno pada tako da postaju najjeftiniji
mediji za èuvanje podataka. Takoðe postoje i eksterni HDD-ovi koji se spajaju sa
raèunarom zarad pravljenja rezervnih kopija ili prenosa podataka. Njihovi
kapaciteti su identièni sa internim ali brzine su manje, mada danas veæ postoje i
eksterni hard diskovi sa istim brzinama ali je njihova cena veæa.
CD ROM i DVD ROM
Veæina današnjih raèunara ima ureðaje kao što su CD i DVD ROM. CD-ROM
(Compact Disc - Read Only Memory) je slièan muzièkim diskovima samo što on
sadrži podatke umesto muzike. Kapacitet CD-ROM-a je razlièit. Postoji nekoliko
standardnih dimenzija: 32MB, 160MB, 650MB, 700MB i 800MB (zamenjuje do
preko 450 disketa). Takoðe CD-ovi su namenjeni samo èitanju podataka. Da biste
koristili CD kao medij za upisivanje podataka Morate imati CD-R (Compact
Disk - Recordable) ureðaj. Takoðe u novije vreme su se pojavili i CD-ovi na koje
je moguæe pisati i brisati podatke. Brzina CD-a se meri u odnosu na prvi model
koji je oznaèen sa 1x. Današnji CD-ROM ureðaji imaju brzine i do 52x.
DVD-ROM (Digital Versatile Disc) je vrlo slièan CD-ROM-u samo su kapacitet
i brzina mnogo veæi kod DVD-a. DVD ima kapacitet od 4,7 GB, 8,5 GB i 17GB
(skoro 25 puta veæi kapacitet od CD-ROM-a)
10
I jedan i drugi ureðaj sa prednje srane imaju tastere za upravljanje audio
diskovima kao i toèkiæ za podešavanje jaèine zvuka.
Flopi disk (FDD)
Flopi disk ili popularno zvana disketa je jedan od najstarijih memorijskih medija.
Po kapacitetu je najmanjih dimenzija (1.44MB) i nije toliko pouzdana, meðutim
ona i dalje nalazi svoje mesto na gotovo svim raèunarima. Brzina flopi diska je
takoðe loša, ali i pored toga ona je veoma zgodna i jednostavna za rad kao i
privremeno skladištenje podataka.
11
Ulazni ureðaji
Tastatura i miš
Bez ova dva elementa današnji raèunar je takoðe teško zamisliv. Njihova osnovna
namena je unošenje naredbi raèunaru. Ljudi èesto zanemaruju znaèaj tastature i
miša. Važna stvar je dobro izabrati ove komponente da što bolje „leže u ruci".
Danas ima veliki broj proizvoðaèa ovih komponenti. Postoje èak i bežièni miš i
tastatura ko koriste infracrvene talase ili radio vezu za spajanje sa raèunarom kako
bi korisnik imao što veæu slobodu kretanja. Kada birate miš i tastaturu najbitnija
stvar je da imaju dobar ergonomski oblik (prirodan oblik). Dugotrajan i uèestali
rad na raèunaru sa lošim mišem i tastaturom može izazvati ozbiljne bolove u
zglobovima šake.
Joystick
Veæina raèunarskih igara zahteva upotrebu joysticka (pogotovo simulacija letenja).
Neke igre èak zahtevaju posebne oblike. Svrha joysticka je da uèini igru što
zanimljivijom i realnijom.
12
Skener (Scanner)
Osnovna namena skenera je da štampane materijale i fotografije prenesete u
raèunar (elektronski oblik). Kasnije skenirane dokumente možete obraditi i
ponovo odštampati.
Skeneri se uglavnom prikljuèuju na USB ili paralelni (LPT) port, mada ima i
onih koji zahtevaju posebnu karticu za prikljuèenje. Osnovne karakteristika
skenera je rezolucija koju on može da ostvari. Ova jedinica se meri u DPI (Dot
Per Inch). DPI je broj taèaka po kvadratnom inèu. Što je DPI veæi bolji je kvalitet
skeniranog materijala.
U poslednje vreme pojavljuju se i softveri koji umeju da „èitaju“ tekst. OCR
programi (Optical Character Recognition) mogu direktno skenirani tekst da
pretvore u recimo Word dokumenat umesto u sliku.
Web kamere
Kao što mikrofon služi da snimi i/ili prenese zvuk preko raèunarske mreže tako i
web kamere rade samo sa „živom“ slikom. Danas uz pomoæ ovih ureðaja možete
da organizujete video konferenciju a da budete udaljeni hiljadama kilometara.
Digitalne kamere (fotoaparati)
Digitalne kamere služe kao i obièni foto aparati samo što slike ne morate razvijati
na film veæ ih direktno prebacujete u memoriju raèunara.
13
Izlazni ureðaji
Monitor
Današnji raèunari su uglavnom nezamislivi bez monitora, mada imajte na umu da
postoje i oni koji ga nemaju.
Glavne osobine jednog monitora su:
• Dimenzije ekrana - koja se meri u inèima (14'', 15'', 17'', 19'', 21''...)
• Rezolucija - ili broj taèaka (pixel-a) koje monitor može da prikaže po vertikali
i horizontali (640x480, 800x600, ...).
• Broj boja koje monitor može da generiše.
• Frekvencija (uèestalost) osvežavanja slike na ekranu. Ova frekvencija se meri u
Hz (hercima) i što je veæa to je monitor bolji jer manje zamara ljudsko oko.
Neke od vrednosti su 60, 70, 75, 80... Hz.
Savremeni monitori imaju takoðe ugraðen filter za smanjenje radijacije (Low
Radiation). Ovakvi monitori uglavnom imaju na sebi oznaku LR. Takoðe,
savremeni monitori poseduju OSD (On-Screen Display). OSD je meni koji se
pojavljuje na monitoru i pomoæu koga možete podešavati širinu, visinu, kontrast,
osvetljenost, ... slike. Postoje i monitori sa ravnim ekranom (Flat Screen) oni ne
koriste klasiènu tehnologiju televizora i njihove dimenzije i težina su manje.
TFT monitor je novije generacije. Koristi se u notebook raèunarima i za Flat
screen monitore. TFT je skraæenica od Thin Film Transistor. Ekran ovog
monitora je izuzetno tanak i koristi veliki broj tranzistora za prikaz slike. Da bi ste
na ovakvom monitoru prikazali sliku u boji, rezolucije 640x480, potrebno vam je
921.600 tranzistora.
14
LCD monitor je takoðe pripadnik novih generacija. LCD je skraæenica od Liquid
Crystal Display. TFT je jedna od vrsta LCD monitora. Takoðe ga odlikuje mala
dimenzija i težina.
Štampaè (print device, printer)
Iz potrebe da se veliki broj kreiranih dokumenata odštampa nastali su štampaèi.
Postoji veliki broj tipova, vrsta i proizvoðaèa ovih ureðaja. U današnjoj upotrebi
najèešæi su laserski i inkjet (štampaèi sa mastilom) koji mogu da štampaju i u boji,
ali ni matrièni štampaèi nisu zaboravljeni, pre svega zbog svoje niske cene štampe
za velike dokumente gde kvalitet štampe nije presudan. Štampaèi se povezuju na
paralelni (LPT) ili USB port na matiènoj ploèi. Takoðe postoje i mrežni
štampaèi, koji sadrže LAN karticu, tako da omoguæuju štampu sa više razlièitih
raèunara.
Ulazno/Izlazni ureðaji
Modem
Modem spada u grupu mrežnih ureðaja i njegova osnovna uloga je da ostvari
vezu sa Internetom ili drugim raèunarom koristeæi telefonsku liniju. Modem je
svoje ime dobio na osnovu principa rada MODulator/DEModulator. Postoje dve
vrste modema; interni i eksterni. Kao što im i samo ime kaže interni se na laze u
kuæištu raèunara (bilo kao PCI kartica ili integrisani na sistemskoj ploèi), dok su
eksterni zasebni ureðaji koji se spajaju sa raèunarom (najèešæe preko serijskog
porta). Brzina veze ostvarene modemom ne prelazi 56Kb/s (kilobita po sekundi).
15
Mrežna kartica (LAN kartica)
Mrežna kartica je PCI kartica koja se stavlja na sistemsku ploèu, a može biti i
integrisana na njoj. Osnovna funkcija LAN kartice je da uspostavi komunikaciju
sa drugom mrežnom karticom i tako spoji dva ili više raèunara. Na ovoj kartici se
nalazi konektor za spajanje mrežnog kabla i bez nje nije moguæe spojiti dva
kompjutera.
Softver
Termin softver (software) oznaèava sve one komponente raèunara koje ne
možete opipati. Taènije to su svi programi, dokumenti, slike, .... koji se nalaze na
Vašem raèunaru. Bez softvera postojanje raèunara bi bilo besmisleno te iz tog
razloga i on èini jedan vitalan deo kompjutera. Softver možemo podeliti na dve
grupe operativni sistem i aplikativni softver.
Operativni sistem se startuje pri ukljuèivanju raèunara i služi da olakša rad
korisniku sa raèunarom (i pored toga što korisnik možda ne zna kako hardver
funkcioniše). Danas postoji veliki broj operativnih sistema: DOS, UNIX, Linux,
Microsoft Windows, OS/2, ... Nekada su operativni sistemi bili komplikovani za
korišæenje, no sreæom, njihovim razvojem smo stigli do GUI (Graphical User
Interface) ili grafièki korisnièki interfejs. GUI je deo operativnog sistema koji
nam iscrtava sve prozore na ekranu, menije i èini da svi programi izgledaju slièno
i jednostavno za upotrebu.
Aplikativni softver su programi koje korisnik koristi po želji i potrebi nakon
startovanja operativnog sistema (Microsoft Word, Microsoft Excel, ...).
16
Windows XP
Prijavljivanje u Windows XP
Prijavljivanje u sistem je osobina poslovne klase operativnih sistema i služi kao
mera sigurnosti. Windows 2000/XP, za razliku od Windowsa 98, ne možete
koristiti ako se ne prijavite kao neki korisnik (i naravno znate šifru). Kod
Windowsa XP je to lepo „upakovano“ u tzv. LOGON SCREEN (ekran
dobrodošlice) koji izgleda kao na slici dole.
Desktop - radna površina
Nakon uspešnog prijavljivanja na ekranu se prikazuje DESKTOP (u engleskom
jeziku radna ploèa stola). Dakle, cela površina ekrana predstavlja desktop ili vaš
elektronski sto. Generalno desktop sadrži ikone za pokretanje programa i
otvaranje prozora koje su „rasute“ po pozadinskoj slici. Pri dnu ekrana nalazi se
Taskbar ili traka poslova koja je zadužena za rukovanje pokrenutim prozorima i
programima, otvaranje Start Menija, prikaz programa koji rade u pozadini,…
17
Miš i tehnike rada sa njim
Miš je ureðaj èiji je oblik prilagoðen ljudskoj ruci i zadužen je za pomeranje
strelice (pokazivaèa) po vašem desktopu. Slobodnim pokretanjem po ravnoj
podlozi, unutar miša se pomera kuglica koja pomera strelicu (pokazivaè) na
ekranu. Postoje i optièki miševi kod kojih pokrete registruje optika (svetlost).
Pored moguænosti pomeranja, mišu su dodeljeni tasteri èijim pritiskanjem se
obavljaju odreðene aktivnosti. Standardno miševi poseduju dva tastera i toèkiæ u
sredini, meðutim na tržištu je moguæe kupiti i miševe koji imaju èetiri i više
tastera.
Pokretanje programa
Nakon prijavljivanja Windows vam nudi nekoliko razlièitih naèina da pokrenete
programe. Prvi naèin pokretanja programa je preko Start menija. Kliknite na
START. Izaberite stavku PROGRAMS (Klasièni meni) ili ALL PROGRAMS
(Windows XP meni), èime vam se otvara novi podmeni u kojem se nalaze
gotovo svi programi koje možete da pokrenete. Nakon toga, potrebno je da levim
tasterom miša izaberete naziv ili ikonu programa koji želite da pokrenete i
kliknete na njega.
Drugi naèin pokretanja programa je pomoæu ikona koje predstavljaju programe, a
koje se nalaze na vašem Desktopu. Dovoljno je samo dva puta kliknuti levim
tasterom na ikonu i program koji ikona predstavlja se pokreæe. Jednostavnije
reèeno, bilo gde da vidite ikonu, možete je na ovaj naèin pokrenuti.
18
Pokretanje i rad u programa Paint
Da bi ste pokrenuli program Paint, izaberite START > ALL PROGRAMS >
ACCESSORIES i kliknite na ikonu PAINT.
Alati za crtanje
Alat za nepavilno selektovanje
Alat za selektovanje
Gumica za brisanje
Alat za ispunu bojom
Alat za uzimanje uzorka boje
Alat za zumiranje
Olovka
Èetkica
Sprej
Slova
Prava linija
Krive linije
Pravougaonik
Alat za crtanje poligona
Elipse
Zaobljeni pravougaonik
PRIMER 1
Startujte Paint i nacrtajte uz pomoæ alata Rectangle, jedan pravougaonik i jedan
kvadrat (držati SHIFT taster na tastaturi i koristite isti alat). Uz pomoæ alata
Ellipse nacrtati jednu elipsu i pored nje jedan krug (idealna elipsa) (držati SHIFT
taster na tastaturi i koristite isti alat).
Izaberite neku od ponuðenih boja sa dna prozora (levi klik na boju) i uz pomoæ
alata Fill with color i obojite sa pet razliæitih boja ova èetiri oblika i pozadinu.
19
Uzimanje novog lista za crtanje
PRIMER 2
U pomoæ padajuæeg File menija sa vrha ekrana izaberite New opciju. Ova opcija
omoguæava da izaberete novi dokument za crtanje (novi list za crtanje).
Na ekranu se pojavio prozor sa karakteristiènom porukom „Želite li da saèuvate
dokument“. Kliknite na No (ne želimo da snimamo) i otvoriæe se novi (prazan)
list za crtanje.
Vraæanje poteza unazad
PRIMER 3
Odaberite alat za bojenje zatvorenih kontura i obojite komplet pozadinu crvenom
bojom. Ako želimo predhodni korak da ispravimo, nema problema, za èas
možemo da se vratimo korak u nazad. U Paintu možemo da se vratimo tri koraka
unazad dok kod veæine programa i do nekoliko desetina puta.
Iz Edit menija izaberemo opciju Undo (Edit > Undo). Promenite sada pozadinu
u plavu boju.
NAPOMENA: Opcija Undo se smatra za jednu od najkorisnih opcija u radu sa
raèunarima.
20
Završetak rada sa programom
ili
PRIMER 4
Pošto završimo sa crtanjem, želimo da napustimo Paint. To æe mo uraditi tako
što gore desno na prozoru kliknemo na taster iks. Program æe da nas pita da li
želimo da saèuvamo ovo što smo crtali? Kliknite na No (Ne želimo da
saèuvamo).
Osnovne ikone na desktopu
My computer
Predstavlja tzv „ulaznicu“ u vaš raèunar. Prozor koji se pojavi nakon otvaranja ove
ikone vam obezbeðuje da pristupate ureðajima kao što su CD, disketa, èvrsti disk.
21
My Documents
Predstavlja jedinstveno mesto gde se èuvaju vaši radovi. Svi programi u kojima
radite znaju da radove treba èuvati u My Documents, osim ako ih vi namerno ne
uputite na neko drugo mesto. Svi radovi koji se nalaze unutar My Documents se
otvaraju jednostavnim dvoklikom na ikonu odabranog rada.
Recycle bin
Ovo je pravi primer do koje je mere pojednostavljen rad na raèunarima. Naime,
kada vam nešto smeta i želite to da uklonite, dovoljno je „baciti“ u kantu za
smeæe ili Recycle bin. Svaka ikona koju obrišete, smešta se na mesto predviðeno
za nepotrebne stvari. U bilo kom trenutku možete da otvorite kantu i vratite
obrisani rad na desktop ili prostije reèeno, da po potrebi vratite prethodno baèenu
stvar. Kada želite da obrišete neku ikonu, dovoljno je da je odvuèete do kante
(potrebno je da kanta poplavi) i pustite (ili jednostavno pritisnite taster DELETE
na tastaturi). Windows æe vam postaviti pitanje da li ste sigurni da želite da
obrišete tu ikonu.
My Network Places (Network Neighborhood)
Današnji raèunari imaju moguænost povezivanja sa drugim raèunarima. Ikona My
Network Places (Windows 2000 i Windows XP) ili Network Neighborhood
(Windows 98 i Windows Millennium) vam omoguæava da pristupite drugim
raèunarima sa kojima ste povezani.
PRIMER 5:
Dvoklikom otvorite My Documents sa Desktopa. (ikonice možete otvarati i na
drugi naèin: jednom kliknete na ikonicu da poplavi pa pritisnete Enter taster na
tastaturi). Sada zatvorite prozor My Computer. Na isti naèin otvorite, pa zatim
zatvorite i sledeæe prozore: My Documents, Recycle Bin i My Network Places.
22
Prozori - osnova svih programa
Sama reè WINDOWS u prevodu sa engleskog jezika znaèi „prozori". Zamisao
kreatora ovog operativnog sistema jeste da sve poslove obavljate u
standardizovanim prozorima, bilo da radite sa tekstom u Wordu, tabelarne
proraèune u Excelu ili da šaljete elektronsku poštu putem programa Outlook
Express. U bilo kom od ovih sluèajeva, dovoljno je da poznajete osnovne
elemente prozora da biste prilièno vešto rukovali njima. Praktièno, to znaèi da je
dovoljno jednom nauèiti osnovne radnje sa elementima prozora pa æete to
primenjivati kroz sve ostale programe.
Osnovni elementi prozora u Windowsu
U prethodnom poglavlju smo se upoznali sa programom Paint, gde smo veæ
videli kako se neki program (prozor) iskljuèuje (kliknuli ste na dugme X). Svi
prozori sa kojima æete se sretati u toku rada sa raèunarima se zatvaraju na taj
naèin.
Dugme za minimizovanje
Služi za skrivanje prozora sa radne površine. Klik na taster Minimize prouzrokuje
da prozor nestaje sa ekrana i jedino ostaje vidljiv na Taskbaru. Klikom na
pravougaonik na Taskbaru koji predstavlja minimizovani prozor dovodi do
njegovog otkrivanja (Restore) ili ponovnog vraæanja na ekran. Vrlo je važno da
zapamtite da minimizovanjem samo sklanjate prozor sa ekrana, ali ga NE
ZATVARATE. Minimizovani prozor se ne vidi, ali je program i dalje otvoren.
Dugme za maksimizovanje i „restore“ prozora
Kada se otvori neki prozor, on zauzme jedan odreðeni deo ekrana. Ako želite da
vam odreðeni prozor zauzme ceo ekran i da samo njega vidite, samo pritisnite
ovaj taster i prozor æe se automatski proširiti na ceo ekran. Prilikom
23
maksimizovanja prozora, na mestu dugmeta za maksimizovanje pojavilo se
dugme Restore èijim klikom vraæate prozor u prvobitno stanje.
Dugme za zatvaranje prozora
Pritiskom na ovo dugme prozor se zatvara. To je suštinska razlika izmeðu
zatvorenog i minimizovanog prozora. Veliki broj otvorenih prozora u istom
trenutku, bilo da su oni vidljivi na ekranu ili minimizovani, usporavaju rad
Windowsa, pa zbog toga uvek treba da zatvorite prozore koji vam više ne trebaju.
Prilikom zatvaranja, prozor nestaje sa ekrana i sa Taskbara.
Traka menija - Menu bar
Traka menija ili Menu bar je traka na kojoj se nalaze meniji u kojima su
grupisane naredbe i akcije koje je moguæe pokrenuti unutar prozora. Nalazi se
ispod naslovne trake.
Traka alatki - Tool bar
Pored osnovnih elemenata, svaki prozor ima svoje komande pomoæu kojih
obavljamo željene poslove. Meðutim, ne koriste se sve komande podjednako
èesto: neke se koriste èešæe, a neke reðe. Da bi se izbeglo tumaranje po menijima
u potrazi za komandama, Windows dozvoljava da koristimo tzv. trake alatki (engl.
toolbars). Na njima su pomoæu slika (nalik ikonama) predstavljene komande koje
se najèešæe koriste, a za èije aktiviranje je dovoljno da se na njih jednom klikne. U
mnogim programima, moguæe je po želji dodavati i uklanjati razne trake alatki.
Radna površina prozora
Centralni deo prozora zauzima radna površina programa. To je svakako najvažniji
deo radnog prostora, jer tu nastaju vaše kreacije. U programu Paint ste na radnoj
površini crtali crteže, u programu Word æete kreirati tekstove, u programu Excel
æete raditi tabelarne proraèune...
U ma kom programu radili, postoje odreðeni elementi i moguænosti koje možete
da izvodite sa radnom površinom.
Pregledanje sadržaja prozora - Klizaèi
Pošto je prozorima dozvoljeno da imaju proizvoljnu velièinu, moguæe je da u
pojedinim trenucima na njihovu radnu površinu ne stane sve što radimo. Na
primer, neki tekstovi u Wordu imaju više stranica i one ne mogu sve da stanu na
njegovu radnu površinu. Da biste bili u stanju da vidite i naðete sve stranice
unutar prozora, koristite klizaèe. Postoje horizontalni i vertikalni klizaèi i
koristiæete ih u zavisnosti u kom pravcu postoji sadržaj koji ne vidite. Kroz sadržaj
se kreæete klikom na trouglove koji pokazuju smer „klizanja“ ili hvatanjem samog
klizaèa u željenom pravcu.
Statusna traka - Status bar
To je traka koja se nalazi na dnu prozora. Služi za ispisivanje raznih informacija.
Ova traka je opciona, tj. može da se ukloni sa prozora ukoliko nam je nepotrebna.
Statusna traka u Wordu je zadužena da vas informiše na kojoj stranici trenutno
radite i koliko stranica ima vaš dokument, a sadrži i neke druge informacije.
PRIMER 6
Sa Desktopa otvorite My Documents. Proširite prozor preko èitavog ekrana i
minimizujte ga. Na dnu ekrana je prisutan logièki taster My Documents. Sada
otvorite i My Computer, pa ga minimizujte. Oba prozora zatim uklonite iz
memorije raèunara. (kliknite dole na taster da se prikaze na ekranu, pa ga ugasite
na X).
24
Promena velièine i položaja prozora
Prozori su elementi kojima možete, u zavisnosti od potrebe, menjati dimenzije i
položaj na desktopu. Da bi mogli da radite sa prozorom isti mora da bude aktivan
(da se nalazu iznad svih otvorenih prozora odnosno da mu naslovna linija bude
tamno plave boje).
Promena položaja prozora
Da biste pomerili aktivni prozor potrebno je da pokazivaè miša (strelicu)
dovedete izned naslovne linije, da pritisnete i držite levi taster miša. Ne puštajuæi
levi taster pomerajte miš. Sa pomeranjem miša pomera se i prozor. Kada ste
postavili prozor na željenu poziciju jednostavno pustite levi taster i prozor æe
ostati na datoj poziciji.
Promena velièine prozora
Slièno kao što se pomera prozor menja se i njegova velièina. U ovom sluèaju
potrebno je da pokazivaè miša dovedete na okvir. Kada se budete nalazili taèno
iznad okvira vaš pokazivaè miša (strelica) pormeniæe izgled u zavisnosti na kom
okviru se nalazite. Sve što je potrebno da uradite isto je kao kod pomeranja
prozora, pritisnete i držite levi taster miša i pomerajte miš. Kada ste dobili
željenu dimenziju prozora otpustite levi taster i prozor æe zadržati novu
dimenziju.
Rasporeðivanje više prozora
Ponekad æe vam se desiti da otvorite dva ili više prozora, pa da oni budu razbacani
svuda po ekranu. Da bi ste ih sredili kliknite desnim tasterom miša na èasovnik u
desnom delu Taskbara.
25
Pojaviæe se meni sa komandama TILE i CASCADE. Ako u meniju izaberete
komandu Cascade, svi otvoreni prozori æe se uredno poreðati na ekranu, a pri
tome æe se preklopiti tako da se vide samo njihove naslovne trake. Komande Tile
Windows Vertically i Tile Windows Horizontally rasporeðuju prozore naporedno
preko ekrana, i to tako da svi zauzimaju jednak uspravni ili vodoravni deo ekrana.
26
Komande Tile i Cascade rasporeðuju samo otvorene prozore. Ako ste otvorili
samo dva prozora, komanda Tile ih smešta jedan pored drugog, omoguæavajuæi
vam da uporedite njihov sadržaj.
PRIMER 7
Otvorite prozore My Documents i My Computer. Otvorite i Recycle Bin.
Rasporedite ova tri prozora opcijom Cascade Windows, a nakon toga i opcijom
Tile Windows Horizontally. Ako opcije nisu dostupne potrebno je sva tri prozora
aktivirati klikom na njihov taster pri dnu ekrana.
PRIMER 8
Ugasite prozor Recycle Bin. A preostala dva prozora rasporedite opcijom Tile
Windows Vertically. Prozori æe biti jedan pored drugog. Kliknite na levi prozor i
uoèite da je njegova linija naslova (Title Bar) tamno plave boje. To znaèi da je
prozor aktivan. Linija naslova drugog prozora je blede boje, on nije „aktivan“ , ali
ipak radi u pozadini sve što je predviðeno tim programom (prozorom). Zatvorite
oba postojeæa prozora iz memorije raèunara.
Quick Launch
Ikone programa koji se vrlo èesto pokreæu mogu se pokretati i sa dela Taskbara
koji se zove QUICK LAUNCH i nalazi se odmah uz dugme Start. Dovoljno je
samo jednom kliknuti na željenu ikonu i program se startuje. Ova moguænost je
uvedena kako bi se izbeglo gubljenje vremena na otvaranje Start menija i listanje
silnih podmenija da bi se odabrao neki program. Da biste željeni program
postavili na Quick Launch, potrebno je samo prevuæi ikonu sa Desktopa na
Quick Launch. Ukoliko Quick Launch nije ukljuèen (ako ne postoji na Tasbaru)
možete ga ukljuèiti desnim klikom na Taskbar. Izaberite opciju Toolbars i u
sekundarnom meniju opciju Quick Launch.
27
Postavljanje ikone na desktop
Kada želite da se neka ikona koju imate u meniju Programs naðe i na vašem
desktopu, onda je potrebno da uradite sledeæe: pronaðite željeni program i
DESNIM tasterom miša kliknite na njega. Pojaviæe se podmeni, unutar kojeg
æete kliknuti na stavku SEND TO (jedina stavka sa crnim trouglom na desnoj
strani). U novom podmeniju kliknite na stavku DESKTOP (Create Shortcut);
ako vam bude postavljeno neko pitanje, potvrdite klikom na dugme OK.
PRIMER 9
Ako sa desne strane Start menija nemate male ikonice vaš Quick Launch nije
ukljuèen. Ukljuèite ga na sledeæi naèin: kliknite desnim klikom na plavu liniju na
dnu ekrana (Task Bar), preðite preko opcije Toolbars i u sekundarnom meniju
kliknite na opciju Quick Launch. Napraviæete preèicu za Microsoft Office Word
2003 na Quick Launchu tako što æe te na Desktopu kliknuti i držati ikonicu i
prevuæi je dole na Quick Launch.
PRIMER 10
Postavite preèicu za Microsoft Office Word 2003 na Desktop. Uoèite da vaša
preèica, koju ste upravo kreirali na Desktopu ima malu strelicu. To znaèi da je
ikona preèica i da je možete ukloniti kad god zaželite. Ikone na Desktopu koje
nemaju strelicu nemojte brisati jer postoji moguænost da obrišete ikonu koja
predstavlja program ili vaš dokument. Kreirajte takoðe i preèicu za program za
crtanje Paint.
Elementi prozora Microsoft Office Wordu 2003
Prozor u kome se otvara program za obradu teksta Microsoft Office Word 2003
slièan je prozorima koje smo upoznali do sada. Razlike se ogledaju u broju i vrsti
elemenata koje se nalaze unutar samog prozora dok su okvir, naslovna linija,
dugmad za zatvaranje, minimizovanje, maksimizovanje (restore) i klizaèi potpuno
isti. U Wordovom prozoru postoji više traka alata (Standardna i Formating mada
se mogu ukljuèiti i druge), horizontalni i vertikalni lenjir, statusna linija, okno
posla, dugme Close Window (zatvara sano dokument sa kojim radimo ali ne i
èitav prozor).
Sve što ste dosad nauèili u radu sa prozorima mošete primeniti i na ovaj prozor
(promena položaja i velièine, minimizovanje, maksimizovanje, zatvaranje
prozora).
28
PRIMER 11
Prepoznajte na vašem raèunaru elemente prozora koji su obeleženi na slici .
Upoznavanje sa tastaturom
Jedan od najvažnijih ulaznih ureðaja, pored miša, jeste tastatura. Nekada je ona
bila jedini takav ureðaj, tako da ste bili primorani da sve radite sa njom. Sa
pojavom Windowsa uvodi se miš kao dodatni ulazni ureðaj koji je unapredio rad
sa grafièkim elementima i oslobodio tastaturu mnogih poslova.
Unos teksta u nekom prikladnom programu se ostvaruje pritiskom prstiju po
tastaturi i ne razlikuje se mnogo od kucanja na obiènoj pisaæoj mašini. Prilikom
kucanja, tekst se pojavljuje na mestu gde se nalazi kursor. Kursor je vertikalna
trepæuæa linija koja vam pokazuje gde æe se pojaviti sledeæi znak koji otkucate.
Osnovni tasteri slova i brojeva
Osnovni tasteri na tastaturi su tasteri slova, brojeva i raznih interpunkcijskih i
ostalih znakova. Oni su rasporeðeni po daktilografskom rasporedu u èetiri reda,
dok se razmaknica (SPACE BAR) nalazi u sredini petog, donjeg reda.
29
Upotreba tastera SHIFT
Svaki taster na osnovnom delu ima dvostruku funkciju. Kada se pritisne samo
jedan taster, tastatura šalje malo slovo. Ali, ako se isti taster pritisne u kombinaciji
sa pomoænim tasterom Shift, na ekranu se pojavljuje veliko slovo, dok se kod
tastera sa brojevima šalju znakovi koji su ispisani iznad njih.
Da bi se dobila velika slova sa osnovnih tastera na kojima su nacrtana slova,
potrebno je pre pritiska željenog tastera pritisnuti taster SHIFT i DRŽATI GA
pritisnutog sve dok se ne pritisne željeni taster. Znaèi prvi se pritiska, a poslednji
se pušta.
Prilikom kucanja dužeg teksta velikim slovima, bilo bi zamorno i sporo stalno
držati taster Shift jednom rukom, a drugom kucati slova. Da ne biste stalno držali
taster Shift, pritisnite i pustite CAPS LOCK, koji ima efekat kao da se stalno drži
taster Shift.
To nije u pravom smislu reèi taster, jer u suštini radi
kao prekidaè, odnosno jednim pritiskom se ukljuèuju
velika slova, dok se drugim pritiskom iskljuèuju.
Oznaka da je taster Caps Lock ukljuèen, tj. da su
velika slova aktivna, vidi se pomoæu lampice u desnom
gornjem uglu pored koje stoji natpis Caps Lock.
Obratite pažnju: Caps Lock se odnosi iskljuèivo na
slova, a ne na celu tastasturu. Da biste dobili posebne
znake iznad brojeva, i dalje morate da držite taster
Shift bez obzira na stanje Caps Lock tastera. Ako budete otkucali neko slovo
držeæi Shift dok je Caps Lock ukljuèen, dobiæete malo slovo.
Dobijanje novog pasusa pritiskom na ENTER
Kada želite da zapoènete novi pasus, pritisnite taster Enter. Kursor æe se
premestiti u novi red i èekati na dalji unos teksta.
30
Kako znati gde se nalazi neki pasus?
U Wordu postoji dugme koje ima funkciju da prikazuje skrivene znakove, kao što
su:
• kraj pasusa,
• prazno mesto,
• posebni znakovi.
Ureðivanje unetog teksta
Za pomeranje tekstualnog pokazivaèa (kursora) dok kucate tekst, na raspolaganju
su èetiri kursorske strelice, koje vam omoguæavaju da se kreæete kroz tekst.
Pretpostavimo da želite da unesete reè negde u sredini upravo završene reèenice.
Da biste pomerili mesto unošenja teksta, do željene lokacije doðite ili
pritiskanjem kursorskih tastera ili klikom levog tastera miša na željeno mesto,
èime æete postaviti kursor gde je to potrebno. Uoèite i ovaj detalj: ako budete
pritisnuli kursorski taster, pa ga držali neko vreme, kursor æe poèeti da se brzo
kreæe u željenom smeru, baš kao da brzo pritiskate taster.
31
Brisanje unetog teksta
Taster Backspace ili strelica ulevo (oznaka i velièina zavisi od modela tastature),
uvek je smešten u gornjem desnom uglu slovnog dela tastature i ima funkciju tek
pri unosu teksta. Kada želite da izbrišete znak koji ste upravo ukucali, potrebno je
da pritisnete taster Backspace. Taster BACKSPACE briše znakove koji se nalaze
levo od kursora, a taster DELETE, znakove koji se nalaze desno od kursora.
Brisanje praznih redova
Da biste obrisali prazne redove u dokumentu, postavite kursor u prazan red i
pritisnite taster DELETE.
Pomeranje teksta u desno pomoæu TAB tastera
Taster Tab je tzv. tabulator ili zamena za skup više spojenih razmaka. Koristi se
najèešæe u programima za obradu teksta.
Režim umetanja i prekucavanja teksta
Kada postavite kursor unosite novi tekst on se umeæe unutar prethodno unetog
teksta. Znakovi koji se nalaze sa desne strane kursora se „guraju“ desno i na taj
naèin prave prostor tekstu koji se kuca. Ovaj naèin unosa teksta se zove „Insert“
režim.
„Overtype“ je drugi režim unosa novog teksta gde Word briše postojeæi karakter i
umesto njega stavlja otkucani. Aktiviranje režima se izvodi pritiskom na taster
INSERT na tastaturi. Identifikacija režima unosa teksta se nalazi na statusnoj traci
u vidu OVR oznake. Kada je sive boje aktivan je INSERT režim, dok crna slova
OVR oznaèavaju aktivan OVERTYPE režim
PRIMER 12
Sa Desktopa otvorite program Word pomoæu preèice koju ste napravili u primeru
9. U prvom redu unesite Vaše Ime i Prezime (veliko poèetno slovo i za ime i za
prezime). Preðite u novi red (pritiskom na Enter na tastauri). U drugom redu
unesite velikim slovima NOVI SAD (klik na taster Caps Lock s leve strane
tastature - upali se lampica Caps Lock s desne strane tastature). Naprivite prazan
red (dvaput pritisnite taster Enter na tastaturi) i unesite zanimanje.
32
PRIMER 13
Sa strelicama (dole desno) na tastaturi postavite kursor izmeðu imena i prezimena
i unesite nadimak. Uz pomoæ miša kliknite desno od imena i prezimena i
pritisnite Enter. (napravi se prazan red). Napravite prazan red i izmeðu NOVI
SAD i zanimanja. (klik desno od NOVI SAD i Enter na tastaturi).
PRIMER 14
Obrišite prazne redove u dokumentu (klik na prazan red i pritisnite Delete taster
sa tastature).
PRIMER 15
Kliknite desno od nadimka koji ste nešto ranije uneli. Pritiskajte Delete sa
tastature (briše se sa desne strane kursora) i obrišite prezime. Potom obrišite
nadimak pritiskom Backspace tastera (briše se sa leve strane kursora).
Kako dobiti naša slova na tastaturi?
Da biste u Wordu i u drugim programima izabrali sva slova naše abecede,
potrebno je da vašem raèunaru promenite jezik kojim æe da „govori". To æete
izvesti ako kliknete levim tasterom miša na mali plavi kvadratiæ (obièno piše EN)
u donjem desnom uglu Desktopa. Ukoliko se u tom kvadratiæu nalazi oznaka SR,
to znaèi da je raèunar spreman da pišete na srpskom jeziku.
PRIMER 16
Kliknite desno od zanimanja i preðite u novi red. Prebacite tastaturu na Serbian
(Latin) i unesite sledeæe reèenice: „Æurke se šepure èešæe nego žabe“ i „Ljuti su
domari, jer na tarabi piše: Džabe ste kreèili“. Preðite u novi red, prebacite
tastaturu na Serbian (Cyrillic) i unesite istu reèenicu æirilicom.
33
Pravila za unos teksta
Pravilo
primer
Taster Enter pritiskate kada želite da
preðete u novi „pasus“.
One sheep sacrificed five partly bourgeois orifi-ces. The
schizophrenic botulism laughed, yet two fountains ran away
quite quickly, however poisons laughed.
Pluto comfortably tastes one slightly bourgeois mat, then
two irascible pawnbrokers almost cleverly telephoned the
extremely speedy cats, however poisons abused one mostly
irascible television, although five tickets telephoned one
partly progressive trailer. Two subways telepho-ned one
partly schizophrenic Klingon.
The wart hog laughed quickly. Cats drunkenly kisses five
bourgeois sheep. Phil towed poisons, even though umpteen
mostly speedy subways comfortably abused one elephant.
Navodnici i zagrade se „lepe“ uz ono
što obuhvataju
The „wart hog“ laughed quickly „Cats“ drunkenly kisses
five bourgeois sheep (poisons), even though umpteen mostly
speedy subways comfortably „abused“ one (elephant).
The wart hog laughed quickly! Did Cats drunkenly kisses
five bourgeois sheep? Phil towed poisons, even though,
umpteen mostly speedy subways comfortably abused one
elephant.
Pluto comfortably tastes one slightly bourgeois mat, then
two irascible pawnbrokers almost cleverly telephoned the
extremely speedy cats, however poisons abused one mostly
irascible television, although five tickets telephoned one
partly progressive trailer.
Interpunkcijski znakovi se „lepe“ uz
reè sa desne strane
Svaka reè se odvaja samo jednim
razmakom
Taster BACKSPACE briše sa desna na
levo, a taster DELETE sa leva na
desno
DEL BACKSPACE
Da bi ispunili IobeæanjeI moramo pristupiti rešenju
problema.
Komande Undo i Redo
Povremeno æe se dešavati da napravite neku omašku ili veæu grešku u toku rada,
pa èak možda i da ne znate kako ste je napravili. Word prati vaš rad u nekom
dokumentu i pritom pamti svaki vaš potez. Kada uèinite „veliku“ grešku, Word
vam dozvoljava da je ispravite i vratite jedan ili više poteza unazad (UNDO).
Dozvoljeno vam je i da opozovete vraæeni potez (REDO). Komanda Undo nije
ništa drugo nego vraæanje rezultata rada u prošlost korak po korak, dok ih
komanda Redo vraæa iz prošlosti u sadašnjost.
Èuvanje i otvaranje vaših radova
Pamæenje i imenovanje radova
Svakako æete, nakon kucanja ili crtanja, poželeti da saèuvate vaš rad. Sve do
momenta kada saèuvate dokument, on se nalazi samo u glavnoj elektronskoj
memoriji raèunara (RAM), koja je veoma nepouzdano mesto za èuvanje
podataka. Ukoliko doðe do nestanka elektriène energije i vaš raèunar se iskljuèi,
izgubiæete sav trud i rezultate postignute od momenta kada ste poslednji put
saèuvali svoj rad. Stoga, neka vam preðe u naviku da svakih nekoliko minuta
saèuvate svoj rad, pogotovo ako je reè o bitnim poslovima.
34
Da biste saèuvali svoj dokument ili crtež po prvi put, izaberite FILE > SAVE AS.
• polje za naziv rada
• mesto gde æe rad biti saèuvan
Kada po prvi put odluèite da saèuvate svoj rad, pojaviæe se okvir dijaloga Save As.
Okvir dijaloga vam omoguæava da imenujete rad i da izaberete lokaciju na kojoj
æe biti saèuvan.
Ime dokumenta, crteža ili drugog rezultata vašeg rada može biti dužine do 255
znakova (ukljuèujuæi razmake). Treba da znate da ime dokumenta NE MOŽE
sadržati neke posebne znakove, kao što su /?:* i sistem vam neæe dozvoliti da ih
koristite.
Otvaranje vaših radova
Svi vaši radovi koje ste saèuvali se nalaze u grupi My Documents (pod uslovom
da niste menjali lokaciju gde æe neki rad biti saèuvan). Da biste pristupili
radovima, otvorite ikonu MY DOCUMENTS i otvorite željeni dokument ili
crtež dvoklikom na ikonu sa njegovim imenom.
Èuvanje promena
Kada otvorite željeni rad (tekst ili crtež), na vašem ekranu se aktivira program u
kom ste napravili taj rad (ako ste kucali tekst, aktivira se WORD sa saèuvanim
dokumentom). Dokument ili crtež je spreman za dalji rad, pa možete nastaviti sa
kucanjem teksta gde ste stali ili sa docrtavanjem detalja na vašem crtežu. Bilo koje
pozitivne promene da uradite nad vašim radom, potrebno je da ih trajno saèuvate.
Da biste saèuvali promene izaberite FILE > SAVE.
35
Nakon izbora ove komande, sve promene koje ste uradili biæe zapamæene i stara
verzija dokumenta ili crteža (pre promena) æe biti „presnimljena“ novom.
U nekim programima imamo moguænost da komandu Save (èuvanje promena)
izvedemo mnogo brže, klikom na jedno dugme.
U programu Word to je dugme SAVE koje se obièno nalazi na treæem mestu u
traci alatki Standard i ima sliku diskete.
PRIMER 16
Predhodni primer 15 saèuvati (File > Save AS) u My Documents pod imenom
„Latinicna i cirilicna slova“. (savet: pri imenovanju radova koristiti slova engleske
abecede).
Zatvorite sve programe iz memorije raèunara. Otvoriti My Documents sa
Desktopa i odatle startovati malo pre saèuvani tekstualni dokument (fajl).
Kliknite u zadnji red i unesite par slova. Sada je potrebno da saèuvamo promenu
(makar ona bila i samo jedno slovo) File > Save. Ugasite Word i preko My
Documents proverite da li je saèuvana promena.
Iskljuèivanje raèunara
Kada želite da završite sa radom i da iskljuèite raèunar, morate da naredite
Windowsu da preduzme sve radnje kako bi se bezbedno iskljuèio raèunar.
Iskljuèivanje zapoèinjemo klikom na dugme Start koje se nalazi u levom uglu
vašeg monitora i izborom stavke Turn off Computer ili Shut Down, zavisno od
verzije Windowsa koju imate.
U Windowsu XP pojavljuje se sledeæa poruka:.
• Stand by - budi u stanju pripravnosti
• Turn off ili Shut Down - iskljuèi
• Restart - iskljuèi se pa se ponovo ukljuèi
Kada želite da završite sa radom na raèunaru birate stavku Shut down, jer tako
otpoèinje procedura pripreme Windowsa za kompletno iskljuèivanje raèunara.
Noviji raèunari se sami automatski iskljuèuju, èak ne morate iæi na opciju SHUT
DOWN, veæ je dovoljno pritisnuti isto dugme na koje ste i ukljuèili raèunar.
36
Kod starijih raèunara kada Windows uradi sve što je potrebno za bezbedno
iskljuèivanje, on ispisuje poruku „It's now safe to turn off your computer".
Nakon ove poruke preostaje vam samo da ruèno iskljuèite raèunar.
Download

Informatika_1.deo_skripta