VRSTE MODNOG DIZAJNA
Serena Lanji – Krstić
Textiliorg agencija za modni konsalting, Srbija
[email protected]
ABSTRAKT
Predmet ovog rada je identifikacija i opis razlika između pojavnih oblika modnog dizajna u proteklim dekadama
razvoja mode. Modni dizajn egzistira sa mnogo različitosti, ali postoje generalne modne oblasti koje su
identifikovane sa svojim specifičnostima. Njih je bitno definisati, kako ljudima koji se bave modom kao strukom,
tako i potrošačima, koji često mogu biti dovedeni u zabludu. Cilj rada je da na jednostavan način da osnovnu sliku o
generalnim oblastima mode.
Ključne reči: Visoka moda, konfekcija, masovna konfekcija, modni kreatori, modni dizajneri.
1.Uvod
Modni dizajn se primenjuje na različite načine i u različitom obimu, u zavisnosti kojim klijentima i kom cilju je
namenjen, a pre svega ograničen i definisan ekonomskom održivošću. Nekada ekonomski faktor nije u ovolikoj meri,
kao danas, ograničavao i definisao svrhu i namenu modnog dizajna. Glavne vodilje modnog dizajna nekada su bile
kreativnost, nemena i svrha. U zaista velikoj ponudi, potencijalni kupci često dolaze u zabludu, mogu vrlo lako da
steknu pogrešan utisak, šta koja vrsta modnog dizajna predstavlja i kome je namenjena. Tako imamo 3 bitne,
generalne oblasti, koje pokrivaju celokupnu oblast modnog dizajna i koje, svaka na svoj način, utiču na izgled ljudi,
u sadašnjem trenutku. To su : visoka moda; konfekcija (spremno za nošenje) i masovna konfekcija. [18]
2.Visoka moda (Haute Couture)
Pojam visoke mode se veoma često zloupotrebljava. Pod njim se podrazumevaju razni oblici modnog dizajna koji po
najmanje spadaju u visoku modu. Visoka moda predstavlja praktično unikatno idejno rešenje, izrađeno najčešće po
narudžbi za poznatog klijenta. Prilikom izrade odevnog predmeta visoke mode obraća se posebna pažnja na
preciznost izrade i na završnu obradu. Izrađuje se od vrhunskog materijala i cena ne predstavlja ograničavajući
faktor. Podrazumeva se da nije moguće uraditi umnožavanje modela. Pravac visoke mode je bio dominatan do 1950ih godina prošlog veka, do kada je provlađivalo “napravljen po merama” pristup u modnom dizajnu. Danas mnoge
kompanije tvrde kako proizvode visoku modu iako ne zadovoljavaju kriterijume. Izraz visoke mode se prvobitno
vezivao za rad Engleskog kreatora Charles Frederick Worth-a koji je delovao u Parizu sredinom XIXveka.[2] Kansije
u modernoj Francuskoj visoka moda postaje i zvanično zaštićen pojam sa jasno definisanim standardima. Udruženje
parisžana visoke mode datira još iz 1868 godine kada je osnovano. Ono i danas postoji u okviru Francuske federacije
mode, “spremnih za nošenje” i visoke mode, modnih dizajnera. Ova federacija je osnovana 1973 i u sebi sarži pored
pomenutog udruženja još i udruženje –sindikat muške mode (“spremne za nošenje”), i udruženje-sindikat ženske
mode, “spremne za nošenje” , modnih dizajnera i “modnih radnika”-krojača (eng. couturier). Oba sindikata
udruženja osnovana su iste godine kada i federacija. Federacija poseduje i svoju školu za edukovanje stručnog kadra,
još od 1928 godine. Danas je federacija odgovorna za ugovaranje datuma održavanja i lokacija Francuskih nedelja
mode. Veoma bitna aktivnost pomenute federacije danas jeste uspostavljanje i diktiranje industrijskih standarda
kvaliteta i upotreba reči “visoka moda”. Članovi ove federacije su danas skoro sva imena modnog sveta koja
diktiraju trendove. Neka od najpoznatijih imena bi bila: Balenciaga, Christian Dior, Costume National, Elie Saab,
Emanuel Ungaro, Escada, Givenchy, Issey Miyake, John Galliano, Jean Paul Gaultier, Kenzo, Louis Vuitton,Miu
miu, Nina Ricci, Rochas, Sonia Rykel, Stella McCartney,Valentino i mnogi drugi.[3] Danas velika većina ovih imena
1
copyright by Serena Lanji-Krstić
opstaje zahvaljujući vođstvu timova dizajnera i preorjentaciji ka drugim pravcima modnog dizajna. Nažalost gotovo
nijedno od gore pomenutih imena više nema kao glavni izvor prihoda i dominantni pravac, oblast visoke mode, jer
vrlo često mnogo manje može da donese nego što košta da se proizvede. Visoka moda im danas daje samo jednu
upotpunjuću auru za njihove luksuzne proizvode kao što su parfemi , cipele itd i predstavlja promotivnu alatku za
njihove konfekcijske kolekcije od kojih je zarada trenutno veoma velika. [20]
2.1 Modni kreatori
Kako su modni kreatori postali modni dizanjeri i šta to zapravo znači biti modni kreator? Modni kreator je pojam čija
upotreba počinje da izumire, jer čak i oni koji su nekada bili suštinski kreatori mode u vremenu kada su sa velikom
produktivnošću i kreativnošću delovali na svet mode, postaju modni dizajneri. Modni dizajneri su ograničeni
diktatima tržišta i ključni faktor koji ograničava čak i njihovu kreativnost i produktivnost jeste ekonomski faktor tj.
novac. Glavno merilo njihove uspešnost je profit koji donese kolekcija koja se sastoji iz potpuno ne kreativnih
rešenja, jer najveća masa ljudi nije spremna da ponese veliku modnu vrednost i izazov, zbog toga se najveći profit
pravi na običnim već viđenim stvarima. Modni dizajneri su kao jedna mala vojska koja može bit u svakom trenutku
zamenjena novom generacijom, jer postoje jasno postavljeni postulati šta se traži, koji su rokovi za to i jedina
odgovornost se ogleda u visini profita. Modni kreatori su vrsni u svom poslu koji su stekli ime u svetu mode pre
svega izvanrednim kvalitetom. Kvalitet se osim u izradi ogledao i u kreativnošću ili smislu za stil, kombinacije
forme, boje i materijala. Takva vrsta kvaliteta, koju su nekada pružali istinski modni kreatori, razume se nije
dostupna širokoj populaciji i zbog toga se od nje u današnje vreme ne može ostvariti veliki profit , obogatiti se. Nivo
kvaliteta modnih kreatora jednostavno više nije ekonomski opravdan i predstavlja potpuno nerentabilnu opciju. Kada
je modni kreator stekao slavu i uvažavanje kolega, on bi neposredno uticao na modu, svi bi težili da se ugledaju na
njegovo viđenje sledeće sezone. Danas modne kuće teže da se uklope u prognoze nastupajućih trendova koje
predviđaju stručnjaci. [17]
Slika br. 1 Dior, Philip Treacy, Thierry Mugler [8; 9;10]
Vrednost modnih kreator i njihovih kreacija visoke mode može se videti danas u muzejima širom sveta dok će radovi
modnih dizajnera završiti nažalost kao sirovina reciklaže ili kao second hand(korišćena odeća). U visokoj modi
primena inovativnosti i kreativnosti dostiže svoj maksimum u odnosu na sve ostale oblasti modog dizajna.
2
copyright by Serena Lanji-Krstić
Slika br. 2 Muzeji visoke mode: Izložbe Capuccijevog[12] i Valentinovog rada[11]
3. Konfekcija = “Spremno za nošenje” (Pret-a-porter)
Ova oblast modnog dizajna predstavlja prelaznu oblast modnog dizajna između visoke mode i masovnog tržišta
modnog dizajna tzv. Masovnog modnog dizajna ili lakše definišući masovne konfekcije.
Slika br. 3 Ženski [13] i muški modeli [14] “spremni za nošenje”
Pod ovim terminom se podrazumevaju odevni predmeti koji su načinjeni bez ili sa minimalnim manuelnim fazama
izrade, sve se izrađuje u mašinskim, industrijalizovanim fazama izrade. Kvanitet se realitvno mali, ne govorimo o
hiljadama komada i zato su ova grupa spada u srednju, ili srednju-višu cenovnu kategoriju odevnih predmeta u
trenutku kupovine od strane krajnih , pojedinačnih kupaca.
Najčešće proizvođači, modne kuće koje su u oblasti ove vrste modnog dizajna prezentuju svoje nove kolekcije na
nedeljama mode ili u obliku internih prezentacija njihovim već utvrđenim stalnim kupcima, distributerima. [4]
Najveći broj kompanija koji se nalazi na tržištu modnog sveta se nalazi u ovoj grupi jer je najbrži obrt profita. U ovoj
oblasti zna se da nema odstupanja od dizajna koji mora biti klasičan, ponekad sa sportskim, i uvek zastupljenim trend
ili modno naglašenim pravcem. Koriste se već unapred utvrđene forme, krajnje jednostavnih krojeva. Uvek dolaze u
standardnim veličinama, i ne postoji mogućnost prepravke i modifikovanja po željama klijenta-kupca. Ponuđene
veličine odgovaraju većini ljudi. Troškove izrade se svode na minimum. Obično kompanije iz ove oblasti ili
vremenom prelaze na masovnu konfekciju ili se odlučuju za ograničavanje svojih serija, nude iako ne unikatnu, ali
ipak kvalitetniju konfekciju od masone konfekcije. Najčešće sva velika imena visoke mode pre ili kasnije kroče u
ovu sferu modnog dizajna jer ona pruža najbolji izvor finansiranja zbog čestih obrta (minimalnih 4 puta tokom
godine). Kada kompanija pređe sa 4 na 12 ili čak 13 kolekcija godišnje (uključujući jednu svečanu kolekciju koja se
proizvede za period namenjen oko nove godine) onda najčešće se odlučuje za prelazak u masovnu konfekciju.
Današnji samostalni modni dizajneriih koji se bave isključivo autorskim radom bi se takođe mogli svrstati u sam
početak lestvice svih pripadnika ovog pravca modnog dizajna. Njihove kreacije se obično izrađuju u veoma malim
serijama. Čast izuzetcima koji izrađuju samo jedan komad u jednoj veličini i time sebe svrtsatavaju u red modnih
kreatora visoke mode. Nažalost modni dizajneri koji deluju u oblasti konfekcije ali se drže svog autorskog delovanja
sa autentičnim ličnim pečatom obično svuda u svetu na kraju zbog ekonomske ne rentabilnosti autorskog rada se
3
copyright by Serena Lanji-Krstić
priklone nekoj od drugih oblasti modnog dizajna. Osim profita u ovoj oblasti se troše i najveća sredstva na
oglašavanje i marketing. [19]
4. Masovna konfekcija
Masovna konfekcija je pojam koji se javlja tek nedavno. Ranije nije ni postojala proizvodnja u masonvnim
razmerama u kojima je danas potpuno realnost prozivoditi. Masovna konfekcija je namenjena velikom broju ljudi i
isti modeli se prodaju u više država , nekad i na više kontinenata. Ime modne marke, brend u prozivodnom i
tržišnom smislu gubi smisao jer se etikete našivaju i skidaju po potrebi prodaje pod drugim imenom. Ovakva
konfekcija počinje proizvodnju od najmanje nekoliko hiljada komada jednog odevnog predmeta, ispod više hiljada
komada nije ni moguće započeti proizvodnju jer je namenjena isključivo masovnoj prodaji i tako se jedino i isplati.
Ova vrsta modnog dizajna pokriva širok spektar kupaca, konfekcija je dostupna u standardnim veličinama, najčešće
sačinjena od jeftinih materijala ne baš zadovoljavajućeg kvaliteta. [6]
Slika br. 4 Masovna konfekcija često je prezentovana kao pijaca a često i jeste prisutna na pijacama[15]
Glavno merilo je proizvesti “priuštivu modu”, učiniti modu dostupnu i najnižim klasama društva. Najčešće se samo
kreacije poznatih imena u svetu mode pojednostave i primenetako da njihova izrada bude jeftina do te mere da se
stvori paradoks da je npr. jedna majica nekada jeftinija od hleba koji ljudi jedu svaki dan. Faktor kreativnosti
praktično ne postoji jer se recikliraju već postojeće ideje konkurenata iz drugih oblasti modnog dizajna. Zahvaljujući
minimalnim cenama dovodi se do potpunog umanjenja značaja dizajna, u ovoj sferi dizajna on postaje praktično
besmislen jer se toliko dovodi do margina egzistiranja. Nekada se čeka da prođe jedna sezona da se potvrdi koji
modeli i pravci su dominantni kod poznatih imena sveta mode i zatim se kreće u proizvodnju. Ne postoji mogućnost
da nešto od odevnih proizvoda ne bude plasirano, čak i nakon jedne ili dve sezone takve vrste kolekcija se mogu naći
čak po još nižim cenama. Jedan od najpoznatijih brenodva iz oblasti je H&M, zataj brend su već dizajnirale poznata
imena sveta mode kao što su Stella McCartney, Cavalli i drugi.[7] Na taj način postaju dostupne dobre kreacije svima,
možete nositi nešto što je osmislio vrhunski poznavalac mode i dobiti to za manje para. Nemože se naravno meriti
kvalitet, ali je potreba da se nosi brend, nešto što ima poznato ime, nešto što je moderno, trendy i udobno za svakog,
apsolutno i potpuno zadovoljena. Saradnjom vrhunskih imena iz sveta mode i kompanije masovne konfekcije ova
sfera modnog dizajna se populariše još više i kupci kada jednom pređu u ovu sferu jako teško se odlučuju da kupe
nešto kvalitetnije iz drugih nivoa modnog dizajna.
4
copyright by Serena Lanji-Krstić
Slika br. 5 Primer dizajna masovne konfekcije[16]
U ovoj oblasti modnog dizajna se najmanje pažnje pridaje i najmanje sredstava se troši na oglašavanje i marketing,
jer je cena jedino ključno merilo čime i sa minimalnim sredstvima za reklamu privlači mnogo kupaca. Zahvaljujući
najviše ovoj oblasti modnog dizajna danas možemo videti samovoljno uniformisane ljude, više nije bitno da li ste
otišli u inostranstvo da kupite neki odevni predmet jer već po povratku možete videti isti odevni predmet na nekome
ko je kupio to na obližnjoj pijaci. Takođe jedan odevni predmet koji ste kupili u butiku u vašoj zemlji za neku
pristupačnu cenu, vaša prijateljica je kupila potpuno isti komad u Americi za veoma visoku cenu. Za tako niske
cenovne kategorije zaista bi bilo puno da možete dobiti i unikat, ali komfor i trenutnu modu, bez akcenta na kvalitet
sigurno da možete imati sa masovnom konfekcijom.
Slika br. 6 Primeri masovne konfekcije[5]
5. Zaključak:
Navedene generalne oblasti modnog dizajna utiču jedna na drugu, transformisaće se i u budućnosti. Pretapaće se
jedna u drugu, neke će potpuno izumreti a neke će dovesti do formiranja novih obalsti. Očekuje se tendencija
individualizacije, različitosti i mogućnosti kreiranja sopstvenih modela od strane klijenta, od već puđenih rešenja koji
su prilagodljivi svakome. Da li to znači, da će svako ko želi, moći okusiti plodove visoke mode? Ostaje nam da
vidimo. Do tada, važno je potrošače i ljude iz struke, edukovati o karakteristikama generalnih modnih oblasti.
5
copyright by Serena Lanji-Krstić
Literatura:
[1]www.textilesindepth.com
[2]http://en.wikipedia.org/wiki/F%C3%A9d%C3%A9ration_fran%C3%A7aise_de_la_couture
[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Haute_couture
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/Ready-to-wear
[5] http://www.telugu-news.com/life-style/fashion-design.html
[6] http://www.examiner.com/women-s-style-in-national/fashion-powerhouses-are-going-to-the-mass-market
[7] http://live.drjays.com/index.php/2010/12/03/wishful-thinking-the-high-fashion-x-mass-market-collaborationswere-hoping-for/
[8] http://shandynicole.blogspot.com/2010/09/frist-center-golden-age-of-couture.html
[9] http://coutureovercoffee.blogspot.com/2010/08/hats-off-to-philip-treacy.html
[10] http://coolandchic.blogspot.com/2008_08_01_archive.html
[11] http://designerplanet.org/2007/07/07/valentino-garavanis-haute-couture-collection/
[12] http://news.ruckstuhl.com/2009/06/case-study-museum-fondazione-roberto-capucci-in-florence-italy/
[13] http://www.lalaluxesalon.com/2010/09/26/whats-hot-for-fall-2010/
[14] http://www.selectism.com/news/tag/marc-jacobs/page/2/
[15] http://www.superstock.com/preview.asp?image=1848455280&imagex=1&id=15502441&productType=3&pageStart=0&pageEnd=100&pixperpage=100&hitCount=1&fi
lterForCat=&filterForFotog=
[16] http://www.bestofcostaricarealty.com/?p=572
[17] Milan Gašović, (1998). Modni marketing, drugo izdanje,IZDAVAC, Beograd
[18] Marina Kocareva Ranisavljev, (2010). Moda i odevanje, prvo izdanje, Službeni glasnik, Beograd
[19] Mike Toth, Jennie D`amato, (2003). Fashion Icon, Rockport, Gloucester-Massachusetts-Sjedinjene Američke
Države
[20] John Loring, (2003).Tiffany in Fashion, Harry N. Abrams, Nju Jork-Sjedinjene Američke Države
6
copyright by Serena Lanji-Krstić
Download

VRSTE MODNOG DIZAJNA - Serena Lanji