PRAVCI DELOVANJA MODNOG DIZAJNA I TENDENCIJE U
BUDUĆNOSTI
Serena Lanji – Krstić
Textiliorg agencija za modni konsalting, Srbija
[email protected]
ABSTRAKT
Promena klime utiče na pravce razvoja tekstilne industrije, kako u kreiranju odevnih predmeta, tako u razvoju i
primeni novih tehnologija u tekstilnoj industriji, pojavi novih vidova usluga. Ekološki pristup gajenju sirovina,
primena dostugnuća nano tehnologije, principi recikliranja upotrebljenog tekstila bitno će uticati na tendencije
razvoja ove industrije.
Ključne reči: klimatske promene, “pametni“ tekstilni materijali, organski pamuk, nove tehnologije u tekstilu
1. Uvod
Klimatske promene usloviće tendenciju drugačijeg poimanja sezonalnosti. Niko se više neće fokusirati na sezonske
artikle. Orjentacija modnog dizajna više neće biti sezonska, već kontiniurana sa jasnom filozofijom o slojetom i
univerzalnom odevanju. Modni dizajneri će morati da razmišljaju sveobuhvatno i da stvaraju idejna rešenja koja će
biti primenljiva u svim godišnjim dobima. Slojevito odevanje će biti sve više prisutno. Tendencija je, da se odevanje
može lako priloagoditi naglim promenama temperature. Naravno postojenje zimskih janki i kupaćih kostima neće
iščeznuti, ali će uobičanejni odevni elementi moći lako da se kombinuju u bilo kom godišnjem dobu.
2. Tekstilna industrija iz aspekta ekologije
Tekstilna industrija ima svoj doprinos u zagađenju prirode, jer ono što je dovelo do klimatskih promena, jeste ljudski
faktor. U deterdžentima za pranje veša sadržaj fosfata je ozbiljan problem za prirodnu okolinu. Sadržaj fosfata u
deterdžentu se kreće do 30%, u tečnim deterdžetima sadržaj fosfata je manji dok je u tabletama za pranje, njegova
koncentracija najveća. Dospeće fosfata u otpadne vode, pospešuje rast zelenih algi. One znatno utiču na procese
eutrofikacije. Preporučuje se upotreba deterdženata koji sadrže manje od 5% fosfata, kao i onih koji su potpuno bez
sadržaja fosfata i koji su 100% biorazgradivi. Smanjenje procesa, hemijskog načina tretiranja tekstila prilikom
održavanja, je imperativ. Ali, nažalost smanjenje broja pranja ili hemijskog tretiranja ne predstavlja dugotrajno
rešenje. Tendencije izbora puteva, kojim putem ići, radi smanjenja hemijskog tretiranja tekstila, za sada jesu:
svetlosna dezinfekcija, mehanička tretiranja, primena “pametnih materijala”. Zbog toga, modni dizajneri sve više
teže primeni otpornih materijala koji se manje prljaju i lakše održavaju, zahtevaju manje pažnje pri održavanju.
Slika 1. Pranje veša bez hemikalija [5]
1
copyright by Serena Lanji-Krstić
Prirodna katastrofe, usled zagađenja otpadnim vodama tekstilne industrije, kakva se ubudućnosti ne sme desiti, je
primer Aralskog mora. Nekada je ono bilo jedno do 4 najveća jezera na svetu. Proces uništavanja je počeo tokom
1940-ih kada je politika tadašnjeg Sovjetskog saveza pospešivala gajenje pamuka u tom regionu. Reka Amu Darya u
današnjem Uzbekistanu i reka Syr Darya u današnjem Kazahstanu su pretvorene u kanale za navodnjavanje pamuka.
Voda iz Aralnog mora je preusmeravana za irigaciju pamuka. Danas se ono svelo, na četvrtinu svoje nekadašnje
veličine, povećao se salinitet i zagađeno je pesticidima i đubrivima. Skoro 20 miliona ljudi je zavisno od
poljoprivrede u tom regionu. Javlja se velika nezaposlenost, bolesti disajnih puteva, rak, a klimatski uslovi su se
potpuno promenili. Leta su mnogo toplija, izuzetno suva, javljaju se peščane oluje, a zime su hladnije i dugotrajnije.
Otpočet je projekat pokušaja revitalizacije nekadašnjeg Aralnog mora, izgrađena je nova brana koja će omogućiti
doticanje 29 kubnih kilometara vode u malo more i pomoći da se povrati delta reke i nekadašnjih ekosistema. [10]
Slika 2. Katastrofa Aralnog mora izazvana gajenjem pamuka [6]
Zbog katastrofa kao što je Aralsko more, u budućnosti, mora se računati sa “odgovrnim kupcima”. Loši uslovi u
proizvodnji u istočnim zemljama, jeftina radna snaga, zapošljavanje dece, jesu veoma zabrinjavajući faktori,
prisutni u tekstilnoj industriji današnjice, kojih kupci postaju sve više svesni i postaju zabrinuti oko tih činjenica.
Slika 3 Dečji radi život ljudi na manje od 1 i 2$ na dan u zemljama čiji izvoz je velikim delom baziran na tekstilnoj
industriji [7]
Socijalna svest kupaca se razvija i oni sve više razmišljaju šta kupuju i u kojim uslovima žive i rade malo plaćeni
ljudi za taj posao. Prodavci i vodeće modne kompanije, navode pravila dobre prakse u radnim standardima, prema
svojim dobavljačima, ali postoje teškoće u nametanju ove misije, u lanac snabdevanja, što dovodi do zabrinutosti
oko radnog vremena, sigurnosti i iskorišćavanja dečijeg rada. Promene će u budućnosti biti vođene odlukom kupca.
Smanjivanje štetnog uticaja na životnu sredinu i promovisanje socijalne jednakosti će se desiti, na bazi odluka koje
će kupac donositi. Buduće ponašanje kupca će se odlikovati sledećim činiocima:
- kupovina korišćene - polovne odeće (second hand) gde je moguće,
- kupovina manjeg broja dugotrajnijih artikala ,
2
copyright by Serena Lanji-Krstić
- kada se odlučuje na kupovinu, presudno će biti, sa koliko utrošene energije je artikal proizveden i koliko otrovnih
materija je emitovano u procesu proizvodnje, koliko dobro je plaćana proizvodna radna snaga i koliko su prihvatljivi
radni uslovi i prava zaposlenih,
- iznajmljivanje artikala koji neće biti često nošeni,
- produžavanje životnog ciklusa artikla putem popravki i prepravki,
- davanje korišćenih artikala u preprodaju, reciklažu, za dobijanje prediva i vlakana.
Edukacija kupaca je od vitalnog značaja u budućnosti. Prioritet će biti dugotrajnost, u zamenu za modu kratkog
daha.
Zbog socijalno zabrinjavajućih faktora, zbog uticaja na životnu sredinu, pojavljuje se nova vrsta pamuka nazvana
organski pamuk. Organski pamuk predstavlja pamuk koji je uzgajan bez korišćenja sintetičkih đubriva i pesticida.
Veliko interesovanje raste za organiskim pamukom, zbog povećanja svesti o problemima visoke zagađenosti
zemlje, štetnih efekata na radnike u samom proizvodnom procesu, štetnima dejstvima prilikom korišćenja od strane
krajnjih kupaca, a sve pod uticajem konvencionalnih pesticida i đubriva u procesu proizvodnje. Do pre nekoliko
godina, proizvodnja organskog pamuka je bila manje od 1% svetske proizvodnje pamuka, ali taj procenat svake
godine raste. Trenutno organski pamuk je skuplji od konvencionalnog, ali će se ta razlika smanjiti tokom vremena.
Modni dizajn je veoma sužen, što se tiče primene kreativnosti, zbog skuplje sirovine i sam krajnji proizvod od
organskog pamuka, će biti skuplji. Rizik i eksperimentisanje, upravo zbog više cene nije dozvoljeno. U ovom
slučaju, sirovina uslovljava modni dizajn, koji se svodi na jednostavnost kroja, na klasičan dizajn koji je
prihvatljiv kod većine kupaca. Detalji se uglavnom svode na minimum. Za sada se najviše organski pamuk
primenjuje za donji veš i za odeću beba. [11]
Slika 4. Organski pamuk i proizvodi od organskog pamuka [2; 3; 1; 4]
3. Lizing tekstilnih proizvoda
Jedna od budućih novih tendencija, jeste lizing tekstilnih proizvoda. Ukoliko se odlučimo da koristimo lizing,
umesto kupovinu, možemo imati veći opseg modela koji su dostupni, manje mesta će nam biti potrebno za stvari i
njihovo skladištenje kod kuće. U Srbiji je danas moguće koristiti mogućnost lizinga, za hotelski i restoranski tekstil,
pri čemu se nudi i održavanje i odvoženje-dovoženje do korisnika lizinga. Na taj način, korisnik lizinga ima veliku
uštedu u vremenu kao i u resursima potrebnim za održavanje.
Potencijalni atraktivni faktori lizinga:
- trošak po jednom artiklu se smanjuje,
- održavanje je jednostavnije - nakon upotrebe vraćaju se stvari,
3
copyright by Serena Lanji-Krstić
- tekstil se može zakupiti za različite namene, funkcije, prilike ili za posebnu sredinu,
- omogućava jevtiniji pristup specijalnim odevnim predmetima, koji se koriste za kratko vreme ili praćenje brzih
promena u modi,
- pomaže da se prate kulturne ili socijalne promene prema potrebama za različite prilike, npr. poslovno odevanje.
Gotovo svuda u svetu je atraktivan i prisutan lizing venčanica. Održivost lizinga zahteva prihvatljiv modni dizajn
koji će dugo biti atraktivan. Krojevi moraju biti što je više moguće univerzalni kako bi bili privlačni što većem broju
ljudi.
4. Nove tehnologije
Modni dizajn se sve više okreće impelemtaciji novih tehnologija i u tome leži i glavni faktor uloge odevnih
predmeta u budućnosti. Uloga odevnih predmeta više neće biti samo pokrivanje i zaštita tela. Osnovna funkcija
odavno više nije primarna. U budućnosti se traži zadovoljenje specijalnih potreba koje postaju sve više
svakodnevne, npr. punjenje mobilnog telefona, osnovne informacije o stanju organizma, osećaj posebne prijatnosti,
posebno ugrađene supstance i vlakna koje dezodorišu organizam, greju ili hlade i slično. Veliku ulogu ima primena
nano tehnologije. Već danas postoje razni proizvodi koji u sebi sadrže vlakna nano veličine sa posebnim svojstvima
i funkcijama.
Slika 5 Primena nano tehnologije u tekstilu [8]
Osim novih tehnologija, “zelena era” se predlaže i u tekstilu. “Zelena era“ se postiče mogućnost recikliranja tekstila,
pravljenje novih odevnih predmeta upotrebom starih odevnih predmeta, kao sirovine. Nova tehnologija se
primenjuje i u procesu proizvodnje, robotika zamenjuje radnu snagu. Jedan od takvih primera je primena laserske
šivaće mašine. Proizvođači “Prolas GmbH, Pfaff i TWI “ su 2005. godine osvojili Techtextil nagradu za inovaciju za
tu šivaću mašinu.
Primena novih tehnologija u proizvodnji ima svoj primat. Jedna od novina je proizvodnja donjeg veša koji nema
šavove, već je ispletena po unapred utvrđenom dizajnu, koji mora biti krajnje jednostavan. U ovom slučaju se
jednostavan dizajn kompenzuje sa izuzetnim komforom.
Tendencija je, da se stvore odevni predmeti koji neće zahtevati nikakvo ili minimalno manuelno održavanje, želi se
izbeći peglanje, mora biti otporno na tečnosti i mrlje a u isto vreme da bude udobno i da propušta vazduh.
4
copyright by Serena Lanji-Krstić
Slika 6 Osobine nano tekstila [8; 9]
Nekada ste za posao modnog dizajnera morali biti izvrstan crtač, ali danas vam ta veština uopšte više nje neophodna
zahvaljujući novim tehnologijama. Dovoljno je da za posao modnog dizajnera, imate samo osnovna znanja o formi,
slaganju boja i kroju, jer ćete sve ostale podatke dobiti u vidu sofwera, on line ili od strane usko kvalifikovani ljudi.
Faze modnog dizajna se sve više razčlanjuju, usko specijalizuju, kako bi se, što više i bolje, zadovljile potrebe
klijenata. IT tehnologija je omogućila visoku preciznost kroja, brze izmene na modelu, preciznost veličina, velike
mogućnosti kombinovanja, u svrhu podsticaja kreativnosti.
5. Zaključak
Uticaj klimatskih promena, sve veća svest potrošča u sferi odgovornog korporativnog poslovanja, postavljeni visoki
standardi rada, pametni materijali iz sfere nano tehnologije, uvođenje dostugnuća IT tehnologije u oblasti
proizvodnje i kreiranja u tekstilnoj industriji, bitno će opredeliti i promeniti strukturu, razvoj i potrebna znanja ove
industrijske grane. Očekuje se pojava novih usluga, ublažavanje uticaja sezonalnosti, pojava izvanrednih materijala
koji pokrivaju različite potrebe potrošača u isto vreme, jer vrše nekoliko funkcija, sve veća ekološka orijentacija,
zabrana dečjeg rada, povećanje cene sirovina. Tekstilna industrija će doživeti “novu revoluciju” u svim svojim
oblastima. To je signal svim poslovnim subjektima da se što pre uključe u nove procese ako žele da opstanu.
Literatura
[1] http://www.kidsbabydesign.com/organic-baby-clothes/tees-for-change-organic-cotton-onesie/
[2] http://www.modelinia.com/articles/from-seed-to-sew/6283
[3] http://www.dare2mag.com/fashion/2010/how-white-is-my-cotton/
[4] http://ecozeal.com/blog/organic-cotton-production-grew-152-percent-this-year
[5] http://chinahollymanager.en.made-in-china.com/offer/HofnxQIVVihM/Sell-Most-Popular-Laundry-Ball.html
[6] http://atom.blog.hu/2007/06/01/anyu_ha_gyapotbol_keszult_ruhat_veszunk_
[7] http://cbae.nmsu.edu/~dboje/nike/pakistan.html
[8]http://www.fibre2fashion.com/industry-article/8/713/nano-textiles3.asp
[9] http://www.deakin.edu.au/itri/cmfi/research/areas/fibres.php
[10] http://en.wikipedia.org/wiki/Aral_Sea
[11] http://www.natura.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=837:organski-pamuk-novi-modnitrend&catid=33:ekologija&Itemid=17
[12] Lazić B., Popović B., Ekologija u tekstilu, Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i
menadžment, Beograd, 2009.
[13] Udale J., Basics Fashion Design 02: Textiles and Fashion, AVA Publishing, 2008.
[14] Lemire B., Cotton (Textiles That Changed the World), Berg Publishers, 2011.
[15] Carr H., Pomeroy J., Fashion Design and Product Development, John Wiley & Sons, 1992.
[16] McKelvey K., Munslow J., Fashion Forecasting, John Wiley & Sons, 2008.
5
copyright by Serena Lanji-Krstić
Download

pravci delovanja modnog dizajna i tendencije u budućnosti