KOSTIĆ – FORBES
Balkanski sejač
Jedan od najbogatijih Srbina prema verziji američkog Forbes-a Miodrag Kostić
za sedam godina je stvorio jednu od najefikasnijih poljoprivrednih kompanija u
Ukrajini. Šta mogu da nauče od osnivača MK Group Ukrajinski „agrobaroni“?
Autor: Irina Čuhleb
Jednog prolećnog jutra 2006.godine Srbin Željko Erceg je gledao buduće njive
kompanije „Agro Invest“. U Ukrajinu Erceg je došao sa zadatkom od beogradskog
milionera Miodraga Kostića koji je odlučio da napravi tu novi agroholding. „Idemo
autom zajedno sa lokalnim funkcionerom, a oko nas samo šume i korov dva
metra visine, - seća se šef nadzornog odbora „Agro Invest“ Erceg. – Pitao sam
kad ćemo doći do polja. Objasnili su mi: evo njih! Ova polja niko nije obrađivao
više od 15 godina“.
Za iskusnog agronoma Ercega to je bio šok, za njegovog šefa Kostića – redovni
izazov. Danas ratarski agroholding „Agro Invest“ zakupljuje 40 000 ha u Kijevskoj,
Vinickoj, Čerkaskoj i Žitomirskoj regijama. Negov prihod u 2013. godini je
sastavio 23 miliona eura.
Ukrajinska kompanija je samo deo biznisa MK Group koja pripada Kostiću i čiji
promet još 2010. godine prekoračio 600 mln eura. Grupa zarađuje na proizvodnji
šečera, žitarica, mesa, trgovini i hoteljerstvu. 2013. godine američki Forbes je
procenio financijsko stanje Kostića u 234 mln eura. 54-godišnji biznismen je lider
u rejtingu bogataša Srbije i na trećem je mestu među najbogatijim građanima u
zemljama bivše Jugoslavije.
U ukrajinske njive Kostić je investirao više od 50 mln dolara. On je skoro jedini
biznismen koji se tu bavi agrobiznisom u takvim razmerima. Veći deo stranog
novca u ukrajinskom poljoprivrednom sektoru su sredstva ivesticionih fondova
kao što naprimer NCH Capital, SigmaBleyzer, ili farmera iz Belgije, Nemačke i
Holandije koji su stvorili u Ukrajini farme sa 2.000-5.000 ha. U najbližim
godinama Kostić se namerava povećati količinu obrađivanog zemljišta do
100 000 ha. Siguran je da „Agro Invest“ će biti nova lokomotiva njegove
poslovne imperije.
Poreklom iz sprskog grada Vrbasa Kostić u detinjstvu igrao fudbal i čak i
razmišljao o karijeri profesionalnog fudbalera. Kada je upisao ekonomski fakultet
u Novom Sadu predomislio je da bude fudbaler jer su studije oduzimali više
vremena.
Nije mu se desilo da proba rad najamnog radnika. Prvi i jedini pokušaj dobiti
posao u državnoj kompaniji – jednom od preduzeća prehrambene korporacije
Carnex – nije se završio uspehom: kandidat bez radnog iskustva je dobio otkaz.
To se dogodilo 1983. godine. „Posle 28 godila kupio sam tu kompaniju, osmehiva se Kostić. Mladić je odlučio da osniva svoj biznis. „Hteo sam da budem
domaćin svog vremena“, - objašnjava on.
1984. godine 25-godišnji Kostić je pozajmio novac kod majke i otvorio je u
dvorištu roditeljske kuće mali pogon za proizvodnju kukuruznih štapića. Dug
porodici mladi preduzetnik je vratio tokom par meseci – rentabilnost posla je
došla do 300%. Za manje od godinu dana na preduzeću kod Kostića radili su više
od 30 ljudi.
„Kupio sam auto Opel Senator što je bilo tada isto kao što je danas Bentley, seća se Kostić. Drugi takav auto u Vrbasu je bio kod direktora ogromne agrarne
firme sa 12 000 zaposlenih.
Praznik je trajao samo tri godine – komšija je napisao potkazivanje, počele su
se provere i preduzeće su zatvorili. Za Kostića je taj neuspeh postao novom
prilikom. 1989. godine biznismen je otvorio u Novom Sadu kompaniju MK
Commerce koja se bavila trgovinom poljoprivrednim proizvodima, najpre
šečerom.
Do 1995. godine ona je postala jednom od najvećih privatnih kompanija u
Srbiji.
Početkom 2000-tih Kostić se prebacio sa trgovine na proizvodnju. „Meni je to
bliže, - kaže on. – U trgovini stalno mora da se drži ruka na pulsu, inače će se sve
urušiti. U proizvodnji je dovoljno podesiti procese, a onda se može usredsrediti na
strategije.“ 2001.godine biznismen je nabavio prvih 2500 ha, a od 2002.godine je
počeo da kupuje šećerane. Odmah je kupio četiri. „Ja sam smatrao: dovoljna je i
jedna, ali Kostić je rekao da treba gledati šire“, - seća se direktor pravnog sektora
MK Group Jovan Purar. Trgovinska i proizvodna aktiva objedinjena je u holding MK
Group.
„Kostić je čovek sa temeljnim obrazovanjem, on kao ekonomista shvata i
odmerava sve rizike“, - karakteriše gazdu MK Group njegov stari poznanik
Ljubomir Mudrić, predsednik upravnog odbora i direktor kompanije Lauffer.
U modernizaciju šećerana Kostić je investirao 120 miliona evra. Kompanija za
proizvodnju šećera Sunoko, osnovana na bazi njih, postala je treća u Evropi po
obimu proizvodnje. Osim toga, do 2005.godine MK Group je imao oko 24.000 ha
poljoprivrednog zemljišta. Kostić je razmišljao o IPO, ali grupa očigledno nije
imala kapaciteta za to da dobije dostojnu kapitalizaciju. U to vreme investitori su
se ozbiljno zainteresovali za agragne kompanije i rado su ulagali u poljoprivredne
holdinge. Prvo šta smo gledali je veličina zemljišnih kapaciteta. Kostić je to
shvatao, kao i to da će u Srbiji biti teško da se povećava zemljišna aktiva.
On je proučavao različite varijante proširenja. Sve su bile neuspešne. Moldavija je
suviše mala, u Rusiji su loši klimatski uslovi, a u Belorusiji svime upravlja država.
Druga stvar je Ukrajina. „Jednostavnije je proširiti se u Ukrajini za 100.000 ha,
nego u Srbiji makar za 5 ha, - uverava on. – U Srbiji je svega 2 miliona hektara
poljoprivrednog zemljišta, dok je u Ukrajini oko 42 miliona hektara.“ Dodatni
plusevi su klima, geografski položaj, mentalitet, kvalitet zemlje.
DA PRIKUPLJA ZEMLJU U UKRAJINI KOSTIĆ JE POSLAO Ercega. On veruje
svojim menadžerima. „Treba dati ovlašćenja, ja imam samo jednu glavu“, objašnjava svoj pristup upravljanju gazda MK Group.
Ispalo je da start u Ukrajini nije bio baš toliko komplikovan – pogodovala je
situacija. U jesen 2005.godine zatvoren je posao sa prodajom banke Aval
austrijskoj Raiffeisen International Bank. Austrijanci su lupali glavu kako da se
izvuku iz neprofilnih aktiva Avala, posebno 12.000 ha poljoprivrednih poseda u
Kijevskoj oblasti. Tadašnji direktor Raiffeisen International Bank Herbert Stepić je
stari prijatelj Kostića. Saznavši za njegovu zainteresovanost za biznis u Ukrajini,
Stepić je ponudio Kostiču tu zemlju i kredit od 6 miliona evra za njenu obradu. Još
10 miliona evra Srbi su uzeli od EBRR. Rezultat ostavlja jak utisak: u 2006.godini
bruto letina u tim gazdinstvima nije prelazila 19.800 t žita, a već oko 2011. se
povećala na 120.000 t. Osnovana kompanija je dobila ime „Agro Invest“.
IPO MK Group Kostić je planirao za 2008.godinu. On je računao da do tada sakupi
u Ukrajini 100.000 ha. Erceg priznaje da se proces odvijao stihijski. „Tada smo
odgovarali na sve ponude, - kaže on. – Tako je ispalo, da su se sva gazdinstva
koja su konačno izabrana našla u susednim oblastima“.
ŠIROKI RAZMAH
Američki Forbes je 2013.godine procenio imovinu Miograda Kostića na 234 miliona evra. Dobit
njegovog holdinga MK Group prema rezultatima za prošlu godinu iznosila je 616 miliona evra. Kako
izgleda biznis-imperija najbogatijeg Srbina?
Kompanija MK Agrar.
Promet u 2013.godini – 27 miliona evra.
Obradjuje 20.400 ha zemlje. Bavi se proizvodnjom žitarica. Prema rezultatima za 2013.godinu
letina je iznosila 100.000 t žita.
Kompanija Sunoko.
Promet u 2013.godini – 205 miliona evra.
Poseduje četiri šećerane. Proizvodi polovinu celog srpskog šećera.
Kompanije MK Commerce i Agroglobe.
Imaju 60 elevatora i osam trgovačkih luka. Promet u 2013.godini – 305 miliona evra.
Kompanija Carnex.
Tri farne svinja. Promet u 2013.godini - 56 miliona evra.
MK Mountain Resort.
Četiri hotela u Srbiji.
Kompanija „Agro Invest Ukrajina“.
Promet u 2013.godini – 23 miliona evra. Zakupljuje 40.000 ha u četiri oblasti. Specijalizuje se za
proizvodnju žitarica. Poseduje dva elevatora.
Kostić uverava: pre sedam godina ako si hteo mogao si da nabaviš bar milion
hektara zemlje – ponuda je bilo mnogo, a cena zakupa nije prelazila 15 $/ha. Šta
je zaustavilo preduzimljivog Srbina? „Oko 2008.godine na vašem tržišti se
naduvao balon, - ističe Kostić. – Zakup je poskupeo za 60%, pojavilo se mnogo
špekulanata, izmedju ostalog zapadnih, spremnih da daju basnoslovne sume za
poljoprivredno zemljište. Oni su planirali da je preprodaju, a nikako da se bave
agrarnim biznisom.“ Bez obzira na to što je IPO holdinga na koncu propao, u
jesen 2008.godine razbuktala se finansijska kriza. Kostić je predložio da se
investira u „Agro Invest Ukrajina“. Samo su se promenili prioriteti: novac je
počeo da se ulaže ne u kvantitet, već u kvalitet.
KOSTIĆ SE USKLADJUJE SA KOLEGAMA NA UKRAJINSKOM tržištu. Na jednoj
od konferencija EBRR u Londonu vlasnik MG Group se upoznao sa osnivačem
agroholdinga „Astarta“ Viktorom Ivančikom (br.60 po rejtingu Forbesa).
Biznismeni su odmah pronašli zajednički jezik. „Kostić ume brzo da reaguje na
promene i donosi efikasne odluke, - smatra Ivančik. – Naše kompanije su vrlo
slične. Ja sam bio u Kostićevim fabrikama u Srbiji, a on je dolazio u moja
preduzeća u Ukrajini“. Vlasnik MK Group se ne usteže da pita za savet i uvodi u
svojoj kompaniji rešenja koja su isprobali uspešni agrarni biznismeni.
U Ženevi se Kostić upoznao sa osnivačem grupe kompanija „Kernel“ Andrejom
Verjovskim (br.10 po rejtingu Forbesa), koji živi u Švajcarskoj. „On mi je mnogo
toga sugerisao, - seća se Kostić. – Čak smo razmatrali eventualno partnerstvo.“
Verjovski je potvrdio ovu činjenicu Forbesa. „Sada upravljački model „Agro
Investa Ukrajina“ liči na model „Kernela“, - konstatuje partner kompanije Talent
Advisors Roman Bondar. U holdingu Verjovskog primenjuje se klaster-modul
model upravljanja. On podrazumeva da je čitav zemljišni kapacitet kompanije
podeljen na pojedine organizacione jedinice sa približno jednakom količinom
zemlje pod upravom. Taj pristup je daleko efikasniji nego centralizovani, - odluke
se na licu mesta donose blagovremeno. Za agrobiznis sa njegovim sezonskim
karakterom to je veoma važno. Prema primeru Verjovskog Kostićevi menadžeri su
podelili prikupljenih 40.000 ha na klastere po 10.000-15-000 ha. „Optimalna
veličina, koja omogućava efikasno bavljenje poljoprivredom“, - potvrdjuje Bondar.
Od 2009.godine Kostić investira u kapacitete za skladištenje žita. Danas
kapacitet njegovih elevatora u Jagotini i Vinici dostiže 200.000 t žita. Po rečima
Ercega, ako je potrebno, taj pokazatelj može dvostruko da se poveća – lokacije za
gradnju nabavljane su uz uzimanje u obzir daljeg rasta holdinga.
„Agro Invest“ se specijalizuje za najprofitabilnije poljoprivredne kulture – kukuruz,
suncokret, soju i pšenicu. Erceg je ubedjen: Ukrajina je raj za one koji žele da
zaradjuju na gajenju bilja. „Ja sam oduševljen vašom crnicom – jednostavno treba
uložiti novac i primeniti nova dostignuća i tehnologije, - raduje se Erceg. –
Troškovi za gorivo, djubriva i plate u Ukrajini su tri puta manji nego u Srbiji, iako
se žito prodaje po istim cenama“.
Srbi su u našu zemlju doneli inovacije, isprobane kod njih u zemlji. Na primer, oni
su prvi u Ukrajini počeli da seju 24 sata. Erceg se seća: pre nekoliko godina njega
su pokušavali da ubede da to nije moguće. Danas se sa njim konsultuju
ukrajinske kolege, koje hoće da uvedu tu metodu kod sebe. Korist je očigledna –
može da se angažuje manje mehanizacije i da se posao završi u optimalnom
roku. „Jedna sejalica košta 150.000 evra. Ja ne mogu da dozvolim da ona radi
samo osam sati dnevno“, - objašnjava Erceg. U kompaniji su počeli strogo da
kontrolišu kvalitet operacija. “Kada sam prvi put video kako se ovde seje, samo
što nisam dobio infarkt, - poverava se direktor “Agro Investa”. - Sejalica nije
podešena, polovina zrna ostaje na površini, polovina ide na 2 cm u zemlju. Dva
direktora i tri agronoma stoje na kraju polja i to mirno posmatraju.”
Pre Srba niko u Ukrajini nije računao na kasne hibride. Oni su rizikovali i dobili su
tri puta veći prinos nego što je prosečan u našoj zemlji. “Po svojoj efikasnosti
“Agro Invest Ukrajina” znatno prevazilazi većinu ukrajinskih agrokompanija”, ističe Mudrić.
Na primer, prinos kukuruza u Kostićevoj kompaniji iznosi 93 c po hektaru, a
prosek u Ukrajini je 49 c.
KOD VEĆINE UKRAJINSKIH AGROBARONA za dobijanje pristupa jevtinim
kreditima i finansiranja bez zaloga prošle su godine. Generalni direktor “Agro
Investa” u Ukrajini nije gubio vreme na to. “Dogovor sa finansijskim institucijama
Kostiću pomažu uspeh njegovog srpskog biznisa i veze van granica Ukrajine”, konstatuje Mudrić. U ukrajinskim bankama “Agro Invest” dobija kredite sa 6-7%
godišnje kamate. Glavni partner kompanije više godina ostaje austrijski
Raiffeisen. “O kreditima koje mi dobijamo konsolidovano sa Srbijom većina
ukrajinskih kompanija može samo da sanja”, - širi ruke Erceg.
2013.godine akcionar MK Group sa udelom nešto manje od 7% postala je EBRR.
Kostić nije odustao od ideje da se sprovede IPO. Spreman je da proda od 20 do
60% akcija. Po njegovim rečima, daleko je interesantnije imati 30% akcija
kompanije sa godišnjim prometom 10 milijardi evra, nego 100% u kompaniji sa
prometom 1 milijarda evra.
U najskorijoj budućnosti on planira da obnovi prikupljanje zemlje pod upravom.
“Znao sam da će “balon” na vašem poljoprivrednom tržištu pući. Tako se i desilo,
- primećuje Kostić. – Novi investicioni ciklus tek počinje. Sada se mnoga
agropreduzeća nalaze u složenoj finansijskoj situaciji, tako da je to odgovarajući
momenat za njihovu kupovinu”.
Iako je Kostić odlično upoznat sa poslovima u svojem ukrajinskom biznisu, on
sam retko boravi u Ukrajini. Sa novinarom Forbesa se radi intervjua sreo u
Beogradu. “Ja se mešam u rad konkretne kompanije tek onda kada se upali
crvena lampica”, - objašnjava Kostić svoj pristup upravljanju. Povremeno se
njegovi top-menadžeri žale da im daje previše slobode. Jer sloboda je
odgovornost. “Lakše je kada postoji šef, koji će umesto tebe doneti odluku i
preuzeti odgovornost”, - kaže Erceg. Umesto kabinetskih izveštaja Kostić daje
prednost drugoj vrsti opštenja sa generalnim direktorima svojih kompanija – on
redovno igra sa njima fudbal. “Pobednik ne može da postane onaj ko ne ume da
gubi”, - ubedjen je biznismen.
POLJE ČUDA
Dinamika rasta finansijskih pokazatelja holdinga “Agro Invest Ukrajina”
Prihod, miliona evra
*Prognoza
Izvor: podaci “Agro Invest Ukrajina”
ZEMLJORADNJA NA SRPSKI NAČIN
Prinos na poljima Miograga Kostića je dvostruko veći od prosečnih ukrajinskih
pokazatelja, c/ha
“Agro Invest Ukrajina”
Ukrajina
Pšenica
Kukuruz
Suncokret
Uljana repica
Izvor: podaci “Agro Invest Ukrajina”, slobodni izvori
Originalni tekst:
http://www.mkgroup.rs/plugins/tiny_mce/plugins/filemanager/files/press_clipping/
Predsednik/2014/14-05-05-Forbe_Ukraina-Midorag_Kostic_original.pdf
Download

Forbes Ukraina - Miodrag Kostić