ČASOPIS KWH / RAZGOVOR S POVODOM: MR ŽELJKO MARKOVIĆ, DIREKTOR
DIREKCIJE EPS-A ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRIČNE ENERGIJE
JEDAN ODS UJEDNAČAVA RAZVOJ
Ako bi se zadržalo pet operatera, i dalje bi se favorizovao razvoj već razvijenih regiona, a
ubrzavalo osiromašenje slabo razvijenih. – Gubici bi smanjivali održavanje, ne plate
Na nedavno održanom Sajmu energetike i zaštite životne sredine u Beogradu, mr Željko
Marković, direktor Direkcije EPS-a za distribuciju električne energije, predstavio je, iznoseći i
poredeći egzaktne činjenice, prednosti i mane, na jednoj strani, jednog, a na drugoj, pet operatera
distributivnog sistema (ODS) u elektroenergetskom sistemu Srbije. Za jednog operatera
opredelilo se poslovodstvo EPS-a i za to dobilo podršku Vlade Srbije, a pet je nasleđeno stanje
od 2005. godine, kada je prvi put reorganizovan poslovni sistem EPS-a posle donošenja prvog
Zakona o energetici u kome su sadržane direktive EU (2004). Oni koji su prisustvovali ovoj
prezentaciji stekli su nepodeljeno mišljenje da je jedan ODS mnogo bolje rešenje od pet i da
samo sa jednim ODS-om može da se obezbedi ravnomerniji razvoj elektrodistributivnog sistema
u Srbiji, ali i društvenoekonomski razvoj pojedinih regiona.
Robusniji je jači
Za naš list Marković je kazao da smatra da je najvažnije da se o svemu otvoreno razgovara i da
se svi argumenti stave na sto.
– Nije tajna da se u privrednim društvima EPS-a za distribuciju zagovara održavanje postojećeg
stanja i da se radi protežiranja takvog stava izvlače razni argumenti, neki osnovani, a neki
pretpostavljeni. Zato je potrebno da sučelimo „za“ i „protiv“ i da objektivno sagledamo u čemu
pretežu prednosti, a u čemu mane svakog od rešenja – rekao je Marković.
U nabrajanju prednosti jednog ODS, naš sagovornik je na prvo mesto stavio smanjenje troškova
centralizacijom pojednih funkcija, kao što su nabavka, strategija, planiranje i velike investicije.
Druga odlika jednog ODS je to što je takav operater robusniji i, prema tome, otporniji na
negativne uticaje. Treća je da on može da bude važan subjekt na nivou Srbije, a četvrti da novac
od dobiti može da alocira tamo gde je najpotrebniji i da finansijski interveniše. Kao najznačajniju
prednost, Marković je naveo to što jedan ODS obezbeđuje ravnomeran razvoj svih regiona u
Srbiji.
Za razliku od tog jednog ODS-a, pet operatera imalo bi svaki svoje funkcije (decentralizovane), a
vlasnik (država) ne bi mogao da ih integriše radi efikasnosti. Takođe, manji sistemi su osetljiviji
na spoljašnje uticaje, a njihovi pojedinačni uticaji ne mogu da imaju snagu kao što je ima jedan
ODS. Marković je naveo da je sa pet ODS-a, pored ostalog, smanjena i mogućnost finansijske
intervencije tamo gde je ona najpotrebnija, jer je svako prepušten samom sebi. To bi se naročito
pokazalo kod manjih ODS-ova.
– Najbitnije je da bismo, zbog različitih tarifa, koje su u „Elektrovojvodini“ i „Elektrodistribuciji
Beograd“ niže između 60 i 140 odsto nego u ostala tri PD za distribuciju, umesto ravnomernog
regionalnog razvoja, imali favorizovani razvoj već razvijenih regiona, a ubrzano osiromašenje
slabo razvijenih – naglasio je Marković.
Pored navedenih prednosti jednog i mana pet ODS-ova, Marković je izneo i obrnutu proporciju.
Govorio je o manama jednog i prednostima pet ODS-ova. Kod jednog ODS-a postoji, prema
njegovim rečima, opasnost da pojedini delovi, zbog neravnopravne raspodele sredstava, budu
zapostavljeni. To se, razumljivo, ne bi događalo sa pet ODS-ova, koji imaju bolju alokaciju
novca po mestu troška. Takođe, jedan ODS, sa vertikalno kompleksnijom organizacijom, sporije
bi se odazivao na probleme i potrebe. Odziv svakog od pet ODS-ova brži je, jer je organizacija
jednostavnija.
Kao manu jednog ODS, Marković je naveo i to što bi, ako je samo jedan, takav ODS lošim
radom uticao na razvoj cele zemlje. U tom slučaju, kao prednost ispostavlja se to što pet ODSova mogu svojim lošim radom negativno da utiču samo na regione koje pokrivaju. Na kraju ovih
poređenja, naš sagovornik je kao manu naveo nemogućnost jednog ODS-a da se upoređuje s
drugima u Srbiji, jer ih ne bi bilo. Zato, međutim, on bi imao i te kako velike mogućnosti da se
upoređuje sa operaterima distributivnog sistema u zemljama okruženja, ali, zašto da ne, i u
razvijenijim zemljama Evropske unije.
Posebno zanimljiva sagledavanja Marković iznosi u vezi sa maksimalno odobrenim prihodom
(MOP), koji odobrava Agencija za energetiku s obzirom na to da je distribucija regulisana
delatnost. Na pitanje, recimo, kako će se obezbeđivati sredstva za pokrivanje gubitaka električne
energije većih od odobrenih MOP-om, Marković je rekao da je malo verovatno da će se ijedan
ODS odlučiti da radi toga smanjuje zarade zaposlenih. Navodeći primer da kada bi došlo do
povećanja gubitaka od dva odsto u odnosu na planiranu i odobrenu vrednost, EDB bi, na primer,
za taj novi nivo gubitaka kilovat-sati morao na godišnjem nivou da smanji plate zaposlenih 46
odsto. Zato je, prema rečima Markovića, mnogo verovatnije da će se u takvim situacijama,
ukoliko ih bude, pribeći smanjenju troškova za tekuće održavanje elektrodistributivnog sistema.
– U tom slučaju – objasnio je on – doći će do smanjenja obima održavanja, što će rezultovati
povećanjem broja kvarova. Povećanje broja kvarova uvećaće vreme tokom kojeg se ne
isporučuje električna energija. Konačno, sa manjoj isporukom električne energije smanjuje se i
planirani prihod (MOP).
Naš sagovornik je konkretnim podacima ilustrovao i to koliko bi bile smanjene plate zaposlenih
u slučaju skoka gubitaka sa 15,16 na 16,07 procenata, što je zabeleženo u prvoj polovini ove
godine. U novcu, ova razlika „košta“ više od milijardu dinara, odnosno 1,66 odsto od MOP-om
odobrenih sredstava.
Razlike bitne za tržište
– Sa jednim ODS-om, milijarda dinara realno bi se mogla obezbediti smanjenjem plata
zaposlenih, jer bi to smanjenje bilo značajno manje nego ako imamo pet ODS-ova, od kojih bi
neki, radi kupovine električne energije za pokrivanje dodatno izgubljenih kWh, morali i da
prepolove svoje plate. Prema tome, jedan ODS problem bi mogao da reši tako što bi razliku
kupio sredstvima namenjenim zaradama, a same zarade snizio za samo 11 odsto na godišnjem
nivou - istakao je Marković.
U sagledavanju prednosti i mana jednog ili pet ODS-ova naš sagovornik se posebno usredsredio
na ono što sledi kada od 1. januara 2014. bude otvoreno tržište električne energije za kupce na
srednjem naponu. Zbog odobrenih različitih cena pristupa EE sistemu, snage, aktivne i reaktivne
energije, povlačenja prekomerne snage i oba vida energije, od iduće godine će za istu strukturu i
količinu potrošnje kupci dobijati različite račune, u zavisnosti od toga u kom regionu Srbije žive
i rade. Na različitost cena uticala je različita razvijenost elektrodistributivnog sistema u
pojedinim regionima (konzumima PD za distribuciju), a do sada se te razlike nisu iskazivale, jer
ih je EPS nivelisao za sve kupce na javnom snabdevanju. Prodaja prema tržišnim principima
takvu solidarnost ne podrazumeva.
– Kada bude otvoreno tržište na srednjem naponu, računi kupaca u zapadnoj, centralnoj, istočnoj
i južnoj Srbiji biće veći za 10 do 30 odsto od računa koje će dobijati kupci na severu, jer su, kako
sam već rekao, „Elektrovojvodini“ i „Elektrodistribuciji Beograd“ odobrene manje cene po svim
elementima za obračun potrošnje nego u ostalim područjima. To znači da će polovina privrede u
Srbiji zbog većih tarifa koje će morati da plaća biti diskriminisana, ali direktna posledica ovakvih
razlika biće neravnomeran razvoj pojedinih regiona.
Investitori će zaobilaziti krajeve u kojima će im cena struje više opterećivati ulaganje nego ako
grade na severu Srbije. Naravno, biraće Vojvodinu i Beograd, koji sa sadašnjim rešenjima
dobijaju dodatnu šansu za još brži razvoj. Sa jednim ODS-om takav problem bi se izbegao, jer će
cene tarifa biti jedinstvene na nivou cele Srbije, i to mnogo bliže tarifama u Vojvodini i
Beogradu nego ostalima. Samo u tom slučaju za kupce na srednjem naponu, odnosno za kupce
koji će električnu energiju kupovati na tržištu, računi mogu da budu isti bez obzira na to da li im
je potrošnja na severu ili u bilo kojem drugom delu Srbije – objasnio je Marković.
Tabela: Relativni odnosi tarifa
Tarifni elementi za SN i NN J.M. ODSS EV
EDB ES JI CT
Aktivna snaga
r.j. 1,167 1,000 1,026 1,279
1,513 1,418
Aktivna energija
r.j. 1,373 1,176 1,000 1,690
1,702 2,401
Reaktivna energija
r.j. 1,351 1,113 1,000 1,650
1,822 2,251
Autor: Anka Cvijanović
Izvor: kWh časopis
Preuzeto sa: http://www.energyobserver.com/
Download

овде