ОСНОВНА ШКОЛА „ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“ – ЦРНА БАРА
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
2014/15 - 2018/19 ГОДИНА
ЦРНА БАРА, ЈУН 2014. ГОДИНЕ
На основу члана 57.ст.1.т 2)и члана 76. Закона о основама система образовања и васпитања («Сл. гласник РС» број
72/09, 52/11,55/13) и члана 27.Закона о основном образовању и васпитању (Сл.гласник РС број 55/13) , Школски
одбор на седници од 30.06.2014. године донео је:
О Д Л У К У
I Усваја се Школски програм за период од 2014-15 до 2018-19.год.
У Црној Бари
30.06.2014.године
Дел. бр. 01-309
Председник Школског одбора
_________________
(Ненад Мијаиловић)
2
САДРЖАЈ
УВОД ............................................................................................................................................................................................................4
1. ЦИЉЕВИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА..............................................................................................................................................................10
2. НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊA............................................................................................................17
3. ПРОГРАМИ ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПО РАЗРЕДИМА, СА НАЧИНИМА И ПОСТУПЦИМА ЗА ЊИХОВО
ОСТВАРИВАЊE...........................................................................................................................................................................................22
4. ПРОГРАМ ДОПУНСКЕ И ДОДАТНЕ НАСТАВЕ..................................................................................................................................22
5. ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛE................................................................................................................................ 23
6. ПРОГРАМ ШКОЛСКОГ СПОРТА И СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ.....................................................................................................24
7. ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ НАСИЉА, НАРКОМАНИЈЕ, АЛКОХОЛИЗМА И МАЛОЛЕТНИЧКЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ......................25
8. ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА...........................................................................................................................26
9. ПРОГРАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ...................................................................................................................................27
10. ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ............................................................................................................................................... 28
11. ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ....................................................................................................................................................29
12. ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ......................................................................................................................................30
13. ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ................................................................................................................30
14. ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ............................................................................................................................................31
15. ПРОГРАМ ИЗЛЕТА, ЕКСКУРЗИЈА И НАСТАВЕ У ПРИРОДИ.........................................................................................................33
16. ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ………………………………...........................................................................................41
17. НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА ДРУГИХ ОБЛАСТИ РАЗВОЈНОГ ПЛАНА ШКОЛЕ КОЈИ УТИЧУ НА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ
РАД.............................................................................................................................................................................................................44
17.1. ПРОГРАМ РАДА СТРУЧНОГ АКТИВА ЗА РАЗВОЈНО ПЛАНИРАЊЕ..........................................................................................44
17.2.ПРОГРАМ РАДА ТИМА ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ШКОЛЕ.....................................................................45
17.3.ПРОГРАМ РАДА СТРУЧНОГ АКТИВА ЗА РАЗВОЈ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА..............................................................................46
17.4. ПРОГРАМ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА .......................................................................................................................................47
17.5. ПРОГРАМ РАДА ТИМА ЗА ПРИМЕНУ ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКИХ МЕРА.................................................................................
17.6. ПРОГРАМ РАДА УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА..............................................................................................................................51
ПРИЛОЗИ....................................................................................................................................................................................................52
3
НАЗИВ, ВРСТА И ТРАЈАЊЕ
Школски програм за први и други циклус основног образовања и васпитања ОШ'' Јанко Веселиновић'' припремио је стручни
актив за развој школског програма.
Основно и средње образовање и васпитање остварује се на на основу Школског програма за први и други циклус основног
образовања и васпитања.Школски програм доноси Школски одбор, по правилу сваке четврте године.
Школски програм доноси се на основу наставног плана и програма , односно програма одређених облика стручног образовања.
Школским програмом обезбеђује се остваривање принципа циљева стандарда постигнућа, према потребама ученика и родитеља,
односно старатеља и локалне заједнице.
Школски програм за први и други циклус основног образовања и васпитања је основни радни документ који обухвата све
садржаје,
Процесе иактивности који су усмерени на остваривање циљева, задатака и исхода, акоји су регулисани на националном и
школском нивоу.
ЈЕЗИК НА КОМЕ СЕ ПРОГРАМ ОСТВАРУЈЕ ЈЕ : СРПСКИ ЈЕЗИК
ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
1.
Закону о основном образовању и васпитању (''Службени гласник РС'' број 55/2013.)
2.
Закон о основама система образовања (''Службени гласник РС'' број 72/2009, и 55/2013.)
3.
Правилник о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања («Службени гласник РСПросветни гласник» бр. 10/04, 20/04 и 1/05, 1/06.)
4.
Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног
образовања и васпитања («Сл. гласник РС –Просветни гласник» бр. 7/2007.)
5.
Правилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС- Просветни гласник» бр. 8/2013.)
6.
Правилник о наставном програму за седми разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС- Просветни гласник» бр. 8/2013.)
7.
Правилник о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања («Сл. гласник РС- Просветни гласник» бр. 8/2013.)
8.
Правилник о наставном плану и програму предмета Грађанско васпитање-сазнање о себи и другима за основну школу («Просветни
4
гласник» бр. 5/01,8/03, 10/03, 20/04, 1/05, 9/05, 15/05, 6/06, 7/07, 4/07,6/08.)
9.
Правилник о наставном плану и програму Верска настава за први разред основне школе («Просветни гласник», бр.5/01, 10/2004, 23/04,
9/05, 1/2006, 7/08.)
10. Правилнику о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у основној школи (''Просветни гласник'' РС 6/96, 3/99, 10/02, 4/03,
20/04, 3/05, 5/05, 2/07, 3/07, 4/07, 17/07, 20/07, 1/08, 4/08, 6/08 и 8/08.)
11. Правилнику о календару образовно-васпитног рада основне школе за школску 2013/14. годину
12. Правилнику о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сарадника и васпитача у основној школи (''Просветни
гласник'' РС 2/92, 2/2000.)
13. Правилнику о условима и поступку напредовања ученика у основној школи (»Службени гласник РС» – 47/94.)
14. Стручно упутство за организовање наставе техничког образовања, хора и оркестра и спортских активности у основној школи, бр. 61000-71/93-02 од 21.јуна 1993. године
15. Уредби о организовању и остваривању Верске наставе и алтернативних предмета основне школе (''Службени гласник РС бр. 46/2001.)
16. Правилник о стандардима квалитета уџбеника и упутство о њиховој употреби („Просветни гласник“ бр.1/2010.)
17. Правилник о плану уџбеника („Просветни гласник“ бр.1/2010.)
18. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму основног образовања („Просветни гласник“ бр.2/2010.)
19. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму за други циклус основног образовања и васпитања и
наставног програма за пети разред („Просветни гласник“ бр.4/2013.)
20. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и
васпитања(„Просветни гласник“ бр.2/2010.)
21. Правилник о општим стандардимаа постигнућа- образовни стандарди за крај обавезног образовања („Просветни гласник“ бр.5/2010.)
22. Правилник о изменама и допунама Правилника о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања
(„Просветни гласник“ бр.7/2010.)
23. Правилник о изменама и допунама Правилника о наставном плану за први, други, трећи и четврти разред основног и васпитања и
наставном програму за трећи разред („Просветни гласник“ бр.1/2013.)
24. Правилник о програму за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образовања и васпитања(„Просветни гласник“
бр. 7/2010.)
25. Правилник о општим стандрдима постигнућа-образовни стандрди за крај обавезног образовања(,,Просветни гласник“ бр.5/2010.)
26. Правилник о образовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете:српски језик,математика и природа и
друштво(,,Просветни гласник“ бр.5/2011.)
27. Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (,,Просветни гласник“ бр.67/2013.)
28. Правилник о наставном плану и програму за први и други разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.4/2013.)
29. Правилник о наставном плану и програму за четврти разред основног образовања и васпитања (,,Просветни гласник“ бр.1/2013.)
30. Правилник о наставном плану и програму за први, други , трећи и четврти разред основног образовања и васпитања (,,Просветни
5
гласник“ бр.7/2011.)
- Остали подзаконски акти
- Нормативни акти школе
- Образовне потребе ученика, родитеља, локалне заједнице
- Школски развојни план
- Самовредновање и вредновање рада школе
ЛИЧНА КАРТА ШКОЛЕ
Основна школа „Јанко Веселиновић“ у Црној Бари покрива насељена места : Црну Бару (око 2600 становника), Глоговац
(око 1100 становника), и Совљак (око 860 становника). У школској 2013./2014. години наставу похађа 239 ученика распоређених у 15
одељења од којих су 11 у матичној школи у Црној Бари и по 2 комбинована одељења млађег узраста у Глоговцу и Совљаку. Са
ученицима у настави ради 24 просветна радника. Од ненаставног особља у школи раде: 4 помоћна радника, 1 домар-ложач, секретарправник, књиговођа, стручни сарадник (педагог са 50% радног времена). Више наставника (српског језика, историје, географије,
биологије, хемије, музичке културе, ликовне културе) раде у две или више школа.
Укупна површина све три школске зграде је око 1500м2.
Наша школа има веома дугу историјску традицију. Први поуздани писани подаци говоре да је школа у Глоговцу међу
најстаријим школама у Србији. Отворена је 1824. године. Овој школи у то време , гравитирали су ученици из: Глоговца, Црне Баре,
Бановог поља, Совљака и Салаша Црнобарског. Званичан почетак рада школе у Црној Бари датира из 1879. године, а оснивачем се
сматра Милош Милојевићнационални прегаоц и историчар. Оскудни подаци говоре да је школа у Совљаку почела са радом 1903.
године.Више пута, у прошлости, школске зграде у сва три места реновиране су, адаптиране и дограђиване.
Многе знамените личности похађале су нашу школу: Милош Милојевић- историчар и филозоф, Јован Алексић-први
српски ветеринар и велики пријатељ славног Јанка Веселиновића, Живојин Јуришић-професор ботанике, један од оснивача
Природњачког музеја у Београду и први кустос тог Музеја, близак сарадник Јосифа Панчића о коме је написао биографију, Пантелија
Јуришић-армијски ђенерал, одликован Карађорђевом звездом два пута, француским орденом Легије части, енглеским орденима Светих
Михаила и Ђорђа и италијанског Ордене Савоја четвртог степена, цењен и сматран најобразованијим војним лицем тог времена
познавајући седам језика, Милорад Панић Суреп- песник, управник Народне библиотеке у Београду, директор Завода за заштиту
споменика културе, обновитељ Вуковог сабора у Тршићу.
6
Посебно место међу свим поменутим великанима има славни књижевник и најпопуларнији Мачванин Јанко Веселиновић,
по коме је наша школа добила име. Његов роман Хајдук Станко најчитанија је књига на српском језику са највише издања.У Глоговцу
је живео и радио, а у самој школи је радио од 1883. до1885. године.
Ове школске године школа je прославила 190 годинa од свог настанка.
МАТЕРИЈАЛНО-ТЕХНИЧКИ И ПРОСТОРНИ УСЛОВИ РАДА ШКОЛЕ
Основна школа „Јанко Веселиновић“ у Црној Бари, са издвојеним одељењима у Глоговцу и Совљаку, има дугу и богату традицију. Под
именом Oсновна школа „Јанко Веселиновић“, са првобитним седиштем у Глоговцу, ове школске године слави 191 година постојања.
Према расположивим писаним подацима и документима из архиве месних заједница и Цркве, школа у Глоговцу основана је
1824.године, у Црној Бари 1879. године, а у Совљаку 1903. године.
Школска зграда у Црној Бари са котларницом дограђена је 1979. године.
Данашњи изглед школа у Црној Бари поприма у априлу 2014.године када је извршено реновирање и адаптација школске зграде
односно њене спољашњости и унутрашњости.Замењена је стара дрвена столарија новим ПВЦ прозорима и вратима.Постављена је
термоизолација спољашњих зидова и набачена нова фасада,све унутрашње просторије су офарбане.
Школска зграда је приземног типа, грађена по дужини дворишта, без сале за физичко васпитање.
Школа има следећу организациону структуру:


матична осморазредна школа у Црној Бари;
издвојена одељења у Глоговцу и Совљаку, где се настава одвија у комбинованим одељењима.
МАТИЧНА ШКОЛА У ЦРНОЈ БАРИ
Матична школа се налази у близини центра насеља Црне Баре. Један део школе налази се на месту где је некада била црква. Објекат је
временом дограђиван и прилагођаван потребама. Ове школске године школа слави 191 годинa од свог настанка.
Школски простор за извођење наставе чине:
-
7 учионица, које су у функцији за извођење наставе. Учионице су довољно простране и добро осветљене. На свим учионицама су
замењена стара дрвена врата нивим ПВЦ вратима као и прозори на пет учионица.
1 учионица-кабинет за информатику и дигитална учионица са 21 компјутером, који су умрежени локално и глобално, Просторија је
обезбеђена по техничким стандардима.
7
-
-
1 посебна просторија у коју је смештена библиотека са књижним фондом преко 7.000 књига
1 учионица-трпезарија је некада служила за дистрибуцију хране , али је годинама изгубила ту функцију. Иста се данас користи за
одржавање школских приредби и за физичко васпитање у зимском периоду.У школској 2014/15. години трпезарија ће се давати на
коришћење ученицима за тренинг фолклора,
1 просторија за предшколско васпитање, опремљена је новим намештајем и саставни је део предшколске установе Богатић,
4 канцеларије (за директора, педагога, наставнике и административно особље). Исте су класичне као и већина просторија у школи
са сличним намештајем, имају довољно простора за своју делатност;
санитарни чвор новије градње (2003) је у добром стању и у потпуној функцији,
помоћна зграда за смештај огрева и постројења за централно грејање,
пространо школско двориште из 2 дела:
1. травнатог и делимично уређеног,
2. асфалтног у функцији спортског терена за мале спортове који је потпуно осветљен.
Осим школе за наставу се користе и неки сеоски објекти, спортски терени, сала сеоског Дома културе.
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ ШКОЛЕ У ГЛОГОВЦУ
Подручна јединица у Глоговцу се налази у улици Јанка Веселиновића, ради у два комбинована одељења. Настава се одвија у
преподневној смени. У школској згради се користи простор за остваривање припремног предшколског програма Дечјег вртића-Богатић
за децу предшколског узраста из Совљака и Глоговца.
Школа има:
-
2 учионице за наставу млађег узраста;
1 учионица за потребе предшколског одељења;
библиотеку;
поставку музеја“Јанко Веселиновић“
сталну поставку музеја „Милорад Панић-Суреп“;
салу за физичко васпитање која је у функцији и користи се за наставу,приредбе.
канцеларију за наставнике и кабинет за информатику;
санитарни чвор старије градње који је физички одвојен од школске зграде;
објекат за огрев ;
просторију за централно грејање.
Школско двориште је изузетно пространо и травнато, али без уређених спортских терена. Повезано је са сеоским игралиштем и
асфалтним тереном за кошарку.
У Глоговцу је живео и радио Јанко Веселиновић, а у самој школи је радио од 1883. до 1885. године.
8
ИЗДВОЈЕНО ОДЕЉЕЊЕ ШКОЛЕ У СОВЉАКУ
Подручна четвороразредна јединица у Совљаку ради у два комбинована одељења. Настава се одвија у две смене, јер школа има само
једну учионицу и једну канцеларију. Школска зграда је старијег датума, прошле године потпуно реновирана. На травној површини у
школском дворишту урађен је асфалтни полигон за мале спортове.
У школи је дограђен нови санитарни чвор чиме су испуњени сви санитарно-технички услови. Двориште је пространо, травнато и
потпуно неуређено за спортове тако да не постоје услови за наставу физичког васпитања. Грејање је на чврсто гориво-ложење пећи у
учионици и канцеларији.
Кроз васпитно-образовни процес кроз ову школу до сада је „прошло“ преко 12.000 ученика. Многи од њих су познати и признати
интелектуалци који су нашли запослење широм наше земље. Неки ученици ове школе су данас просветни радници и предавачи у
наставном процесу.
1. ЦИЉЕВИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Циљ израде Школског програма првенствено је у томе да обухвати све садржаје, процесе и активности умерене на остваривање циљева
(исхода) образовања. Овај документ уважава и поштује све учеснике у образовном процесу.
Уважаваи поштује личност, лична својства, узрасне и развојне карактеристике
ученика.
Уграђује у процес образовања и васпитања потребе ученика и родитеља, потребе локалне заједнице, и труди се да све то усклади са
потенцијалима школе.
За квалитет образовања треба да буду одговорни не само наставници и школа, већ и сви остали заинтересовани актери–родитељи, као и
локална заједница.
Школски програм утемељен је на начелима:
1) усмерености на процесе и исход еучења;
2) заснованости на стандардима, уз систематско праћење и процењивање квалитета програма;
3) уважавања узрасних карактеристика у процесу стицања знања и вештина,
Формирања ставова и усвајања вредности код ученика;
4) хоризонталне и вертикалне повезаности у оквиру предмета и између различитих наставних предмета;
5) поштовања индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине напредовања, као и могућности личног избора
у слободним активностима;
6) заснованост и на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама наставе и учења;
9
7) уважавања и скуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са садржајима наставе;
8) развијања позитивног односа ученика према школи и учењу, као и подстицања учениковог интересовања за учење и образовање у
току целог живота;
9) коришћења позитивне повратне информације, похвале и награде као средства за мотивисање ученика;
10) уважавање узрасних карактеристика у процесу психо-физичког развоја обезбеђивањем услова за живот и раду школи
1.1. Општи принципи система образовања и васпитања
Систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле:
1. 1) једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне,
етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања,
тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама;
2. 2) квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање, засновано на тековинама и достигнућима савремене науке и
прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког детета, ученика и одраслог;
3. 3) образовање и васпитање у демократски уређеној и социјално одговорној установи у којој се негује отвореност, сарадња,
толеранција, свест о културној и цивилизацијској повезаности у свету, посвећеност основним моралним вредностима,
вредностима правде, истине, солидарности, слободе, поштења и одговорности и у којој је осигурано пуно поштовање права
детета, ученика и одраслог;
4. 4) усмереност образовања и васпитања на дете и ученика кроз разноврсне облике наставе, учења и оцењивања којима се излази у
сусрет различитим потребама ученика, развија мотивација за учење и подиже квалитет постигнућа;
5. 5) једнаке могућности за образовање и васпитање на свим нивоима и врстама образовања и васпитања, у складу са потребама и
интересовањима деце, ученика и одраслих, без препрека за промене, настављање и употпуњавање образовања и образовање
током целог живота;
6. 6) оспособљеност за рад ученика и одраслих усклађену са савременим захтевима професије за коју се припремају.
Систем образовања и васпитања својом организацијом и садржајима обезбеђује и:
1) ефикасну сарадњу са породицом укључивањем родитеља, односно старатеља ради успешног остваривања постављених циљева
образовања и васпитања;
2) разноврсне облике сарадње са организацијама надлежним за послове запошљавања и локалном заједницом и широм друштвеном
средином како би се постигао пун склад између индивидуалног и друштвеног интереса у образовању и васпитању;
10
3) ефикасност, економичност и флексибилност организације система ради постизања што бољег учинка;
4) отвореност према педагошким и организационим иновацијама.
У остваривању принципа, посебна пажња посвећује се:
1) правовременом укључивању у различите видове предшколског васпитања и образовања;
2) адекватној припремљености за школско учење и за прелазак на више нивое образовања и васпитања;
3) могућности да ученици и одрасли са изузетним способностима (талентовани и обдарени), без обзира на сопствене материјалне
услове имају приступ одговарајућим нивоима образовања и установама, као и идентификацији, праћењу и стимулисању ученика са
изузетним способностима, као будућег научног потенцијала;
4) могућности да деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју и са инвалидитетом, без обзира на сопствене материјалне услове
имају приступ свим нивоима образовања у установама, а лица смештена у установе социјалне заштите, болесна деца, ученици и
одрасли остварују право на образовање за време смештаја у установи и током болничког и кућног лечења;
4а) смањењу стопе осипања из система образовања и васпитања, посебно особа из социјално угрожених категорија становништва и
неразвијених подручја, особа са сметњама у развоју и инвалидитетом и других особа са специфичним тешкоћама у учењу и
подршци њиховом поновном укључењу у систем, у складу са принципима инклузивног образовања;
4б) каријерном вођењу и саветовању запослених, ученика и одраслих усмереном ка личном развоју појединца и напредовању у
образовном и професионалном смислу;
5) остваривању права на образовање, без угрожавања других права детета и других људских права.
1.2. Право на образовање и васпитање
Свако лице има право на образовање и васпитање.
Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и
језичку припадност, социјално и културно порекло, имовно стање, узраст, физичку и психичку конституцију, сметње у развоју и
инвалидитет, политичко опредељење или другу личну особину.
Лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне
потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у
посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
Лица са изузетним способностима имају право на образовање и васпитање које уважава њихове посебне образовне и васпитне потребе,
у редовном систему, у посебним одељењима или посебној школи, у складу са овим и посебним законом.
11
Страни држављани и лица без држављанства имају право на образовање и васпитање под истим условима и на начин прописан за
држављане Републике Србије.
1.3. Циљеви образовања и васпитања
Циљеви образовања и васпитања јесу:
1. пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета и ученика, у складу са његовим узрастом,
развојним потребама и интересовањима;
2. стицање квалитетних знања и вештина и формирање вредносних ставова (у даљем тексту: знања, вештине и ставови), језичке,
математичке, научне, уметничке, културне, техничке, информатичке писмености, неопходних за живот и рад у савременом
друштву;
3. развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса;
4. развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавања информација, уз вешто и ефикасно коришћење
информационо-комуникационих технологија;
5. оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању, професионалном раду и
свакодневном животу;
6. развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, учење и образовање током целог живота и укључивање у
међународне образовне и професионалне процесе;
7. развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења;
8. оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
9. развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву, оспособљавање за рад и занимање стварањем
стручних компетенција, у складу са захтевима занимања, развојем савремене науке, економије, технике и технологије;
10. развој и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и
развоја физичких способности;
11. развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите животиња;
12. развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и спoсобности
за тимски рад и неговање другарства и пријатељства;
13. развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на
поштовању људских и грађанских права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде, истине,
слободе, поштења и личне одговорности;
14. формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања
припадности држави Србији, поштовање и неговање српског језика и свог језика, традиције и културе српског народа,
12
националних мањина и етничких заједница, других народа, развијање мултикултурализма, поштовање и очување националне и
светске културне баштине;
15. развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и
уважавање различитости.
1.4. Општи исходи и стандарди образовања и васпитања
Општи исходи образовања и васпитања резултат су целокупног процеса образовања и васпитања којим се oбезбеђује да деца,
ученици и одрасли стекну знања, вештине и вредносне ставове кojи ће допринети њиховом развоју и успеху, развоју и успеху њихових
породица, заједнице и друштва у целини.
Систем образовања и васпитања мора да обезбеди све услове да деца, ученици и одрасли постижу опште исходе, односно буду
оспособљени да:
1. усвајају и изграђују знање, примењују и размењују стечено знање;
2. науче како да уче и да користе свој ум;
2а) овладају знањима и вештинама потребним за наставак школовања и укључивање у свет рада;
3. идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и креативно мишљење;
4. раде ефикасно са другима као чланови тима, групе, организације и заједнице;
5. одговорно и ефикасно управљају собом и својим активностима;
6. прикупљају, анализирају, организују и критички процењују информације;
7. ефикасно комуницирају користећи се разноврсним вербалним, визуелним и симболичким средствима;
8. ефикасно и критички користе науку и технологију, уз показивање одговорности према свом животу, животу других и животној
средини;
9. схватају свет као целину повезаних система и приликом решавања конкретних проблема разумеју да нису изоловани;
10. покрећу и спремно прихватају промене, преузимају одговорност и имају предузетнички приступ и јасну оријентацију ка
остварењу циљева и постизању успеха.
Oстваривање општих исхода образовања и васпитања обезбеђује се укупним образовно-васпитним процесом на свим нивоима
образовања, кроз све облике, начине и садржаје рада.
Стандарди образовања и васпитања обухватају:
1. опште и посебне стандарде знања, вештина и вредносних ставова ученика и одраслих (у даљем тексту: општи и посебни
стандарди постигнућа);
2. стандарде знања, вештина и вредносних ставова (у даљем тексту: компетенције) за професију наставника и васпитача и њиховог
професионалног развоја;
13
3. стандарде компетенција директора, просветног инспектора и просветног саветника;
4. стандарде квалитета уџбеника и наставних средстава;
5. стандарде квалитета рада установе.
Стандарди постигнућа јесу скуп исхода образовања и васпитања који се односе на сваки ниво, циклус, врсту образовања, образовни
профил, разред, предмет, односно модул.
Општи стандарди постигнућа утврђују се на основу општих исхода образовања и васпитања по нивоима, циклусима и врстама
образовања и васпитања, односно образовним профилима.
Посебни стандарди постигнућа утврђују се према разредима, предметима, односно модулима, на основу општих исхода образовања и
васпитања и општих стандарда постигнућа.
За ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога то потребно, посебни стандарди
постигнућа могу да се прилагођавају сваком појединачно, уз стално праћење његовог развоја.
За ученика са изузетним способностима посебни стандарди постигнућа могу да се прилагођавају сваком појединачно, уз стално
праћење развоја.
1.5. ПРИНЦИПИ НА КОЈИМА СЕ ЗАСНИВА ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС


Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене,
еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву
Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и
интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и
одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и допринос демократском, економском и културном развоју
друштва.
Циљеви и задаци програма образовања су:

Развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе, друштва, света у коме живе, у складу
са њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањимач
14











Подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученикач
Оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са начелима сталног усавршавања и начелима
доживотног учењач
Оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени развој и будући животч
Развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе
националних мањинач
Омогућавање укључивања у процесе европског и међународног повезивањач
Развијање свести о значају заштите и очување природе и животне срединеч
Усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократски уређеног, хуманог и толерантног
друштвач
Уважавање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и изградња сопственог система вредности и вредносних ставова
који се темеље на начелима различитости и добробити за свеч
Развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке
и верске толеранције, јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на
различитостч
Поштовање права деце, људских и граћанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски
урећеном друштвуч
Развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне
одговорности
Циљеви основног образовања и васпитања
Циљеви основног образовања и васпитања јесу:
1) пун и усклађен интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета и ученика, у складу са његовим
узрастом, развојним потребама и интересовањима;
2) стицање квалитетних знања и вештина и формирање вредносних ставова, језичке, математичке, научне, уметничке, културне,
медијске, техничке, финансијске и информатичке писмености, неопходних за наставак школовања и активну укљученост у живот
породице и заједнице;
3) развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса, као и изражавање на језицима различитих уметности;
4) развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавања информација, уз вешто и ефикасно коришћење медија и
информационо-комуникационих технологија;
15
5) оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању и свакодневном животу;
6) развој мотивације за учење и оспособљавање за самостално учење и образовање током целог живота;
7) развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења;
8) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота;
9) развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву;
10) развој и практиковање здравог начина живота, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја
физичких способности;
11) развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне средине, еколошке етике и заштите животиња;
12) развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и способности за
тимски рад и неговање другарства и пријатељства;
13) развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на
поштовању људских и грађанских права, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности;
14) формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања
припадности држави Србији, поштовање и неговање српског језика и свог матерњег језика, традиције и културе српског народа,
националних мањина и етничких заједница, других народа, развијање мултикултурализма, поштовање и очување националног и
светског културног наслеђа;
15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне и узрасне равноправности и толеранције.
Исходи
Након завршетка основног образовања и васпитања ученици ће:
1) имати усвојен интегрисани систем научно заснованих знања о природи и друштву и бити способни да тако стечена знања примењују
и размењују;
2) умети да ефикасно усмено и писмено комуницирају на српском, односно на српском и језику националне мањине и најмање једном
страном језику користећи се разноврсним вербалним, визуелним и симболичким средствима;
3) бити функционално писмени у математичком, научном и финансијском домену;
4) умети да ефикасно и критички користе научна знања и технологију, уз показивање одговорности према свом животу, животу других
и животној средини;
5) бити способни да разумеју различите форме уметничког изражавања и да их користе за сопствено изражавање;
6) бити оспособљени за самостално учење;
7) бити способни да прикупљају, анализирају и критички процењују информације;
8) моћи да идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и креативно мишљење и релевантна знања;
9) бити спремни да прихвате изазове и промене уз одговоран однос према себи и својим активностима;
10) бити одговорни према сопственом здрављу и његовом очувању;
16
11) умети да препознају и уваже људска и дечја права и бити способни да активно учествују у њиховом остваривању;
12) имати развијено осећање припадности сопственој породици, нацији и култури, познавати сопствену традицију и доприносити
њеном очувању и развоју;
13) знати и поштовати традицију, идентитет и културу других заједница и бити способни да сарађују са њиховим припадницима;
14) бити способни да ефикасно и конструктивно раде као чланови тима, групе, организације и заједнице.
2. НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
A) НАСТАВНИ ПЛАН
ЗА ПРВИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ред.
број
А. ОБАВЕЗНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ПРВИ РАЗРЕД
ДРУГИ
ТРЕЋИ РАЗРЕД
ЧЕТВРТИ
РАЗРЕД
1.
Српски језик
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Страни језик
Математика
Свет око нас
Природа и друштво
Ликовна култура
Музичка култура
Физичко васпитање
Ред.
број
1.
Б. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Верска настава/ Грађанско
васпитање
Народна традиција
Чувари природе
2.
3.
РАЗРЕД
НЕД.
ГОД.
5
180
НЕД.
5
ГОД.
180
НЕД.
5
ГОД.
180
НЕД.
5
ГОД.
180
2
5
2
72
180
72
2
5
2
72
180
72
2
5
72
180
2
5
72
180
1
1
3
36
36
180
2
1
3
72
36
180
2
2
1
3
72
72
36
180
2
2
1
3
72
72
36
180
1
36
1
36
1
36
1
36
1
1
36
36
1
1
36
36
1
1
36
36
1
1
36
36
17
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети
Ред.
број
ОБЛИК
ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
1.
Редовна настава
2.
Допунска настава
3.
Додатна настава
Ред.
бр.
ПРВИ РАЗРЕД
Час одељењског старешине
2.
Екскурзија
ТРЕЋИ РАЗРЕД
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
НЕД.
21
ГОД.
756
НЕД.
22
ГОД.
792
НЕД.
22
ГОД.
792
НЕД.
22
ГОД.
792
1
36
1
36
1
36
1
36
1
36
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
1.
ДРУГИ РАЗРЕД
ПРВИ РАЗРЕД
НЕД.
1
ГОД.
36
ДРУГИ РАЗРЕД
НЕД.
1
1дан годишње
ГОД.
36
1 дан годишње
ТРЕЋИ РАЗРЕД
НЕД.
1
ГОД.
36
1дан годишње
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
НЕД.
1
ГОД.
36
1 дан годишње
Б) НАСТАВНИ ПЛАН
ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ред.
број
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ПЕТИ РАЗРЕД
ШЕСТИ РАЗРЕД
СЕДМИ РАЗРЕД
ОСМИ РАЗРЕД
18
1.
Српски језик
НЕД.
5
ГОД.
180
НЕД.
4
ГОД.
144
НЕД.
4
ГОД.
144
НЕД.
4
ГОД.
136
2.
Страни језик
2
72
2
72
2
72
2
68
3.
Ликовна култура
2
72
1
36
1
36
1
34
4.
Музичка култура
2
72
1
36
1
36
1
34
5.
Историја
1
36
2
72
2
72
2
68
6.
Географија
1
36
2
72
2
72
2
68
7.
Физика
-
-
2
72
2
72
2
68
8.
Математика
4
144
4
144
4
144
4
136
9.
Биологија
2
72
2
72
2
72
2
68
10.
Хемија
-
-
-
-
2
72
2
68
11.
Техничко и информатичко образовање
2
72
2
72
2
72
2
68
12.
Физичко васпитање
2
72
2
72
2
72
2
68
Ред.
број
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
1.
Верска настава/ Грађанско васпитање
1
36
1
36
1
36
1
34
2.
Страни језик
2
72
2
72
2
72
2
68
3.
Физичко васпитање - изабрани спорт
1
36
1
36
1
36
1
34
19
Ред.
број
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
1. Хор, оркестар
2. Информатика и рачунарство
1
36
1
36
1
36
1
34
1
34
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети
Ред.
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
ПЕТИ РАЗРЕД
ШЕСТИ РАЗРЕД
СЕДМИ РАЗРЕД
ОСМИ РАЗРЕД
нед.
28
год.
1008
нед.
29
год.
1044
нед.
31
год.
1116
нед.
31
год.
1054
Допунска настава
1
36
1
36
1
36
1
34
3.
Додатнa настава
1
36
1
36
1
36
1
34
4.
Припремна настава за полагање
завршног испита
2
45
Ред.
број
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
1.
Редовна настава
2.
1.
2.
ПЕТИ РАЗРЕД
ШЕСТИ РАЗРЕД
СЕДМИ РАЗРЕД
ОСМИ РАЗРЕД
НЕД.
ГОД.
НЕД.
ГОД.
НЕД.
ГОД.
НЕД.
ГОД.
Час одељењског старешине
1
36
1
36
1
36
1
34
Слободне активности
1
36
1
36
1
36
1
34
Обавезне ваннаставне активности
20
4.
Екскурзија
1 до 2 дана годишње
1 до 2 дана годишње
2 до 3 дана годишње
2 -3 дана годишње
3. ПРОГРАМИ ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПО РАЗРЕДИМА, СА НАЧИНИМА И
ПОСТУПЦИМА ЗА ЊИХОВО ОСТВАРИВАЊЕ
Урађени су глобални и оперативни планови обавезних и изборних предмета по разредима и саставни су део Школског програма.
4. ПРОГРАМ ДОПУНСКЕ И ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
Наставници су урадили програме допунске и додатне наставе који су саставни део Школског програма. Програми додатне и
допунске наставе урађени су у складу са задужењима наставника у оквиру 40. часовне радне недеље и специфичним потребама
ученика и одељења у којим држе наставу.
5. ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ
Као једна од првих основних школа у нашем граду која „траје“ преко 60 година, а која се налази у „срцу“ града и културних и
јавних дешавања у њему, као традицију „негује“ међу ученицима склоности, не само према учењу, стицању и презентовању знања, већ
и према чувању лепе речи, музици, сликарству, глуми, спорту...
21
Поштујући и пратећи такве афинитете ђака (а у складу са узрастом) програми културних активности засновани су на њиховим
интересовањима, склоностима, талентима, амбицијама, са циљем да се поспеше креативност, инвентивност, маштовитост, заједништво
и колективни дух, ангажованост према друштвеној и социјалној стварности, свест о сопственим вредностима и њиховој надградњи,
људске врлине и квалитети.
Ради афирмације и подршке културних активности ученика у школској 2013/2014. год. планирају се различита дешавања, кроз
следеће садржаје:
- књижевне вечери, литерерне сусрете и конкурсе, сусрете са песницима, радио емисије
- рад секција (драмске, рецитаторске, литерарне, новинарске, саобраћајне, еколошке, шаховске и др.)
- учешћа на такмичењима (из српског језика, математике, енглеског...)
- спортске сусрете
- посете (позоришту, музеју, градској библиотеци, радију, телевизији)
- изложбе (ликовних радова, фотографија, рукотворина)
- квизове, енигматику, судоку
- забаву (музику, караоке, маскенбале, модне ревије)
- приредбе и пригодне програме (уз одређене датуме и празнике)
- „веште руке“ (макете, ткање, израду фигура, накита и сл.)
- укључивање у активности ЦК (у складу са способностима)
- еколошке акције (чување животног простора, рециклаже...)
- превентиву и здравствену заштиту деце (представници Дома здравља)
- сарадњу са ужом и широм друштвеном заједницом
- сарадњу са уредништвом дечјих часописа
- дебате, расправе, трибине (актуелне)
- упознавању свог краја, завичаја, Србије (излети, екскурзије)
- коришћењу информатике у презентовању, праћењу и иновирању рада Тима
- сарадњу са средствима информисања
6. ПРОГРАМ ШКОЛСКОГ СПОРТА И СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
22
Циљ спортских активности јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима,допринесе интегралном развоју
личности ученика,развоју моторичких способности,стицању,усавршавању и примени моторичких умења,навика и неопходних
теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
Задаци
-подстицање раста,развоја и утицање на правилно држање тела
-развој и усавршавање моторичких способности
-стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање
-формирање морално-вољних квалитета личности
-оспособљавање ученика да стечена знања,умења и навике користе у свакодневним условима живота и рада
-стицање и развијање свести о потреби здравља,чувања здравља и заштити природе и човекове средине
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
-усмерени развој моторичких способности
-усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика
-примена стечених знања,умења и навика у сложенијим условима (кроз игру и такмичење)
-задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем итд.
-естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности
-усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА





Рад по групама(екипама)
Приказивање стечених знања на часовима физичког васпитања и изабраног спорта
Такмичење спровести у сали за физичко васпитање и на спољашњим спортским теренима
Пре одигравања утакмица извршити жреб у присуству капитена одељења
О мерама безбедности регуларности такмичења,суђењу,вођењу записника брину носиоци активности
23
7. ПРОГРАМ ПРЕВЕНЦИЈЕ НАСИЉА, НАРКОМАНИЈЕ, АЛКОХОЛИЗМА И МАЛОЛЕТНИЧКЕ
ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ









Припрема програма заштите,
Информише ученике, запослене и родитељео планираним активностима и могућностима тражења подршке и помоћи од Тима за
заштиту,
Учествује у обукама и пројектима за развијање компетенција потребних за превенцију насиља, злостављања и занемаривања,
Предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у процени ризика и доношењу одлука о
поступцима у случајевима сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања,
Укључује родитеље и превентивне и интервентне мере и активности,
Прати и процењује ефекте предузетих мера за заштиту ученика и даје одговарајуће предлоге директору,
Сарађује са сручњацима из других надлежних служби (Центар за социјални рад, СУП, Дом здравља итд.,
Води и чува документацију,
Извештава стручна тела и органе управљања.
Програм заштите односи се на:
 Превентивне активности и
 Интервентне активносзи
Предложене активности треба да обезбеде стварање атмосфере поверења, сигурности и поштовања дечијих права кроз јединствено
деловање свих актера.
Образовно-васпитна установа је одговорна за:
 Успостављање превентивног рада на заштити ученика од насиља као редовне праксе у образовно-васпитном процесу,
 Непосредну укљученост вршњачких тимова и ученичког парламента у пружању подршке вршњацима при заштити од насиља и
успешну реинтеграцију починилаца насиља у вршњачку заједницу,
 Увођење правила понашања и реституције као превентивних мера и вредности у живот заједнице, изградњу позитивне климе и
конструктивне комуникације,
24






Успостављање вршњачке медијације и вршњачке едукације као ефикасних механизама превенције са инструментима за
праћење ефикасности,
Укључивање у програме за превенцију насиља, осмишљавање програма за разне узрасте, умрежавање школа ради размене
позитивних искустава и ширења мреже заштите
Примену посебног протокола за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања,
Развијање подстицајне средине за учење и дружење,
Систематско праћење и унапређивање нивоа безбедности, заштите и подршке ученицима.
8. ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
Слободне активности су облици образовно-васпитног рада. Основни циљ је откривање и подржавање дечијих интересовања у
оквиру образовно-васпитног рада с ученицима, успостављање сарадничких односа ученик-наставник, откривање обдарених, њихово
професионално информисање и оспособљавање за друштвени живот.
Ученици наше школе на принципу слободних и добровољних опредељења, удружују се у секције - слободне активности. Радом у
секцијама задовољавају се интереси, развијају се индивидуалне склоности и способности ученика. Организовано се испуњава део
њиховог слободног времена стваралаштвом, игром и забавом.
У слободне активности се укључују ученици од 1-8. разреда с тим што се стални облици активности организују за ученике 4-8.
разреда. За ученике 1, 2 и 3. разреда организују се повремене активности у оквиру ЧОС и ОЗ. Ученику се не може ускратити учешће у
слободним активностима због слабог успеха у учењу.
Стручни актив за самовредновање рада школе редовно прати реалитацију активности у овој области и даје предлоге за њено
унапређење. Потребно је да школа понуди разноврсност у оквиру осталих облика образовно-васпитног рада, како би деца слободно
време користила смислено и у школи.
Слободне активности се прате и анализирају у циљу предузимања мера за њихово унапређивање.
Оне обухватају четири области
1. научно-истраживачке
2. културно-уметничке
3. техничке
4. спортско-рекреативне.
Планови рада слободних активности су саставни део годишњих планова рада наставника школе.
25
9. ПРОГРАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ
Професиона оријентација има значајан утицај на свест и спремност ученика да упознају себе, своја интересовања, формирање
одговарајућег става према свету рада, а самим тим постану свесни захтева које диктирају различити типови занимања.
Овај програм подразумева: вођење индивидуалних и групних саветодавних разговора са ученицима, родитељима ученика, посете
средњим школама, али и презентовање истих у оквиру матичних школа.
Циљ професионалне оријентације је:
 Заинтересовати ученике за своју професионалну будућност
 Откривање разлога несигурности ученика у своје одлуке
 Повећање мотивисаности ученика за учење и дисциплину
Професионална оријентација ће се реализовати кроз упознавање, праћење и подстицање развоја индивидуалних карактеристика
личности ученика значајних за усмеравање њиховог професионалног развоја.
Ученици су оспособњени за информисање о свету занимања и могућности школовања, што им омогућава да стекну увид и
постану свесни својих личних компетенција и захтева који произилазе из свих, односно занимања којима се желе бавити.
Успешнији професионални развој ученика остварује се кроз сарадњу са установама и институцијама одговарајућег профила , али
и сарадњу са родитељима ученика и пружању помоћи у њиховом професионалном развоју.
10.ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ
26
Циљ овог образовно-васпитног подручја је изграђивање личности оспособљене да брине за сопствено здравље, здравље своје
породице, ближе околине и шире друштвене заједнице, развијање љубави и смисла за вредновање животне средине, подстицање
младих на активно учешће у њеном очувању и унапређивању, усмеравање и оспособљавање ученика да схвате хуманизацију односа
међу људима као пут ослобађања човека од свих предрасуда и као процес хуманизације укупних друштвених односа.
Здравствено-васпитни рад реализоваће се у основној школи, породици, здравственим установама и заједници, при чему је школа
на основу Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о основној школи дефинисана као друштвена институција која
представља основ васпитања и образовања.
Основни циљеви здравственог васпитања ученика основне школе су:
-стицање знања, формирање ставова и понашања ученика у вези са здрављем и здравим начином живота и развојем здравих
односа међу људима;
-унапређење хигијенских и радних услова у школи и елиминисање утицаја који штетно делују на здравље;
-остваривање активног односа и узајамне сарадње школе, породице и заједнице на развоју, заштити и унапређењу здравља
ученика.
Здравствена заштита ученика организује се у Дому здравља. Сарадња са педијатријском службом огледа се у очувању здравља
ученика, редовним вакцинацијама и прегледима.
У школи ради зубна амбуланта која врши здравствено просвећивање, превенцију и пружање стоматолошких услуга.
Стручни органи школе редовно врше анализу здравственог стања ученика после редовних систематских прегледа.
Програм здравствене заштите ученика реализоваће се у сарадњи са Патронажном службом Дома здравља и Заводом за заштиту
здравља.
Садржаји програма здравственог васпитаља ученика реализоваће се кроз редовну наставу, ваннаставне активности и
ваншколске активности, а основни сегменти садржаја биће:
1.Изграђивање самопоштовања;
2.Здрава исхрана;
3.Брига о телу;
4.Физичке активности и здравље;
5.Бити здрав;
6.Безбедно понашање;
7.Односи са другима;
8.Хумани односи међу половима;
9.Правилно коришћење здравствених служби
10.Здравље и животна средина
11. Вештине одолевања притиску и
12.Вршњачка едукација о репродуктивном здрављу.
27
Акциони планови Комисије за здравствено и социјално старање и бригу о деци и Тима за заштиту животне средине су саставни
део Годишњег плана рада школе за шк. 2014/2015. годину.
11.ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Циљ образовно-васпитног рада је развијање свестране личности ученика оспособљење да брине за сопствено здравље,
здравље своје породице, ближе околине и шире друштвене заједнице, школа ће у оквиру одговарајућих предмета и других садржаја
овом виду васпитања посветити потребну пажњу.
Будући да је циљ програма социјалне заштите у школи је унапређивање социјалног и породичног статуса ученика како би
се створили оптимални услови за раст, развој и напредовање ученика. Поред образовних задатака као примарних, школе има задатак да
подстиче и унапређује социјални статус ученика. У том циљу прати се породични и социјални статус ученика школе, промене које се
током времена дешавају на том плану и спроводе се планиране мере. У домену својих могућности школа настоји да побољша положај
ученика угрожених социо-екомомском или
У домену својих могућности школа настоји да побољша положај ученика угрожених социо-екомомском или породичном
ситуацијом обезбеђивањем помоћи или упућивањем на надлежне установе.
Основна здравствена заштита наших ученика се остварује у Дому здравља у Богатићу. Сарадња са ће се одвијати кроз вршење
редовних систематских прегледа, вакцинације и кроз предавања.
12.ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
28
Опште је познат значај зелених површина и утицај зеленила на човека.Естетски уређено двориште буди и развија племенита осећања
код младих.План рада тима за заштиту животне средине биће реализован у току школске године кроз следеће активности:
-Обилазак школског дворишта и утврђивање постојећег стања
-Набавка контејнера за разврставање отпада
-Уређење школског дворишта по парцелама.Бројеви парцела нумерисани према одељењским заједницама
-Уређење учионица
-Уређење ходника
-Побољшање цветне баште на службеном улазу у школу
-Обезбеђивање финансијских средстава за куповину садног материјала
-Садња нових врста.Акција-учешће свих одељењских заједница
-Еколошка патрола
Утоку целе школске године ће се пратити рад одељењских заједница на уређењу школе,а све са циљем обезбеђења квалитетних услова
средине у којој се учи,борави и ради.
13.ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ
Школа ће у целокупном образовно-васпитном раду настојати да обезбеди услове за прогресивне и позитивне утицаје чинилаца из
друштвене средине на савремено хуманистичко васпитање ученика. Сама школа ће доприносити богаћењу културног и друштвеног
живота средине у којој је узајамним преиспитивањем чинилаца створена клима за испољавање позитивних ефеката у васпитању
младих.
Новим тенденцијама у друштву очекујемо веће надлежности а, онда и већу ангажованост друштвене средине према школи, са
циљем стварања здравијег окружења и стварања подстицајне средине у којој ће постојати услови да се реализују индивидуалне потребе
и интересовања деце.
Активности школе чије је остваривање предвиђено да се обавља током целе године:
29

Сарадња са образовним, здравственим, социјалним, научним, културним и другим установама које доприносе остваривању
циљева и задатака образовно-васпитног рада устнове

Учествовање у истраживањима научних, просветних и других установа

Осмишљавање програмских активности за унапређивање партнерских односа породице, установе и локалне самоуправе у циљу
подршке развоја деце и младих

Учешће у раду и сарадња са комисијама на нивоу локалне самоуправе, које се баве унапређивањем положаја деце и ученика и
услова за раст и развој

Сарадња са НСЗ-е
14.ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ
Укљученост родитеља у различите аспекте школског живота представља важну компоненту образовно-васпитног процеса и у
непосредној је вези са квалитетом тог процеса. Партнерство породице и школе представља важан предуслов за адекватно подржавање
и подстицање развоја детета, будући да је добробит детета централни интерес, како породице тако и школе.
Сарадња започиње поласком детета у школу и траје све до краја његовог школовања.Од изузетне је важности постојање високог
степена сагласности у мерама које се предузимају према детету. Учитељи кроз сарадњу са родитељима или старатељима добијају
информације о особинама, навикама, темпераменту и здравственом стању детета са којима ће у даљем школовању упознати предметне
наставнике.
Циљ:
Породица и школа имају заједнички циљ – подржавање и подстицање развоја ученика, те њихови односи морају бити пре свега партнерски.
30
Програми у области сарадње са породицом усмерени су пре свега на развијање партнерских односа између кључних актера у школи, као и на
јачање родитељске компетенције, посебно у областима процеса васпитања и превенције негативних појава.
Задаци :







информисање родитеља о њиховим правима и обавезама, те начинима укључивања у рад школе,
задовољавање потреба породице и њених циљева,
едуковање родитеља кроз информисање и пружање адекватног модела васпитања и образовања,
развијање партнерског деловања породице и школе у образовању и васпитању ученика,
обезбеђивање редовне, трајне и квалитетне сарадње породице и школе,
остваривање позитивне интеракције наставник- родитељ,
обезбеђивање информисаности родитеља о променама у образовању које се остварују у школи и код ученика, као и о свим
дешавањима у животу школе.
Области сарадње са са породицом:

Информисање родитеља и старатеља
Родитељи односно старатељи треба да буду детаљно информисани о свим аспектима школског живота и образовног процеса који се
посредно или непосредно тичу њихове деце и њих, као и о могућностима на које све начине могу да се укључују у рад школе и да дају свој
допринос унапређењу квалитета васпитно-образовног процеса.
Ова област сарадње породице и школе одвија се кроз следеће облике рада:


Месечно организовање Отвореног дана, када родитељи, односно старатељи могу да
присуствују образовно-васпитном раду.
Организовање и реализација родитељских састанака
 Укључивање родитеља и старатеља у процес одлучивања
Овај облик сарадње пружа родитељима информације о организацији живота и рада школе, а својим учешћем они доприносе
побољшању услова и рада школе. Сарадња подразумева:
31


укључивање родитеља у Савет родитеља школе,
укључивање родитеља у Школски одбор,
 Едукација и саветодавни рад са породицом
Будући да су родитељи у највећој мери упућени на сарадњу са наставницима и са њима имају најучесталије контакте, важан задатак
наставника је да креирају такву атмосферу у којој ће родитељи бити подстакнути да се укључују на различите начине и да доприносе животу
школе без страха да ће то бити протумачено као мешање улога, тј. мешање у професионалну улогу наставника.
 Кроз друге облике заједничких активности
Оваквим облицима сарадње једним делом се утиче на образовање родитеља за остваривање васпитне улоге породице односно
здравствено, психолошко и педагошко образовање.
15.ПРОГРАМ ИЗЛЕТА НАСТАВА У ПРИРОДИ И ЕКСКУРЗИЈА
НАСТАВА У ПРИРОДИ ИЗЛЕТИ И ПОСЕТЕ У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА
Настава у природи
РАЗРЕД
ДЕСТИНАЦИЈА
ПРВИ
ДИВЧИБАРЕ
ДРУГИ
ДИВЧИБАРЕ
ТРЕЋИ
ДИВЧИБАРЕ
ЧЕТВРТИ
ДИВЧИБАРЕ
Излети и екскурзије
Разред
Маршрута
Време реализације
Мај 2015
Мај 2015
Мај 2015
Мај 2015
Време извођења
32
I
II
III
IV
Обала Дрине и Саве
Обала Дрине и Саве
Црна Бара-Бранковина-Ваљево-Каона-Црна Бара
Црна Бара-Бранковина-Ваљево-Каона-Црна Бара
Април 2015
Април 2015
Мај 2015
Мај 2015
ПРОГРАМ ЕКСКУРЗИЈА У СТАРИЈИМ РАЗРЕДИМА
5.разред
Места које треба посетити
Број
дана
Црна Бара-Ново ХоповоКрушедол-Сремски
Карловци-Нови Сад-Црна
Бара
2
Активности у образовноваспитном раду
-Посматрање
-Упоређивање
-Дружење
-Разговор (постављање питања и
давање одговора)
-певање
-упознавање
-проширивање знања
-корелација међу предметима
Образовно-васпитна
област
Српски језик
Географија
Историја
Ликовна култура
Биологија
Циљеви и задаци садржаја програма
-упознавање на терену онога што је у 5. разреду научено
из наведених наставних области
-упознавање, проширивање и сагледавање географских
објеката и појмова
-упознавање и проширивање знања о културно историјским елементима
-упознавање са биљкама и животињама кроз геолошкоисторијски развој
-разгледање и упознавање фресака и других елемената
ликовне културе
6. разред
Места и објекти које
треба посетити
Број
дана
Црна Бара-Ново
Хопово-КрушедолСремски КарловциНови Сад-Црна Бара
2
Активности у образовно-васпитном раду
- посматрање
- упоређивање
- упознавање нових предела,
културноисторијских споменика
- упознавање природно - географских
Феномена
- упознавање са основним одликама
византијске културе Срба ( фреске, слике) и
модерним правцима сликарства
- корелација међу наставним предметима
Образовноваспитна
област
- историја
- географија
- ликовна
култура
- биологија
- српски
језик
Образовно-васпитни циљеви и задаци екскурзије
- проширивање и усвајање дела наставног. програма,
непосредним упознавањем садржаја наставних предмета,
појава и процеса и природно-географских феномена, као и
односа у природној и друштвеној средини
- упознавање културног наслеђа и прив. достигнућа у вези са
делатношћу школе
- уочавање узр.последничних односа у конкретним
природним и друштвеним условима
- развијање интересовања за природу и изграђивање
еколошких навика
33
- проширивање знања
- развијање позитивних односа према националним,
културним и естетским вредностима
- развијање позитивних социјалних односа
- подстицање испољавања позитивних емоционалних Црна
Бара-Сдоживљаја
7.разред
Места које треба посетити
Број
дана
Црна Бара-Смедерево-Лепенски
вир-Кладово-Црна Бара
2
Активности у образовно-васпитном раду
-посматрање
-упоређивање
-упознавање нових предела,културноисторијских споменика
-упознавање природно-географских
феномена
-упознавање са остацима римске културе на
нашим просторима
-корелација међу наставним предметима
-проширивање знања
Образовно-васпитна
област
Историја
Географија
Ликовна култура
Биологија
Српски језик
Циљеви и задаци садржаја програма
-савлађивање и усвајање дела наставног
програма(примереног узрасту ученика)
непосредним упознавањем садржаја више
наставних предмета,
- уочавање и анализирање појава и односа у
друштвеној средини
- упознавање културног наслеђа
-рекреативно-здравствени опоравак ученика
8.разред
Места и објекти које треба
посетити
Црна Бара-СмедеревоЛепенски вир-Кладово-Црна
Бара
Број дана
3
Активности у образовно васпитном раду
-Посматрање
-Упоређивање
-Дружење
-Разговор (постављање питања
и давање одговора)
-певање
-упознавање
-проширивање знања
-корелација међу предметима
Образовноваспитна
област
Циљеви и задаци садржаја програма
Српски језик
Географија
Историја
Ликовна култура
Биологија
Физика
-упознавање на терену онога што је у 8 разреду научено из
наведених наставних области
-упознавање, проширивање и сагледавање географских
објеката и појмова
-упоузнавање и проширивање знања о културно -историјским
елементима
-упознавање са биљкама и животињама кроз геолошкоисторијски развој
-упознавање са делом и радом Јована Јовановића Змаја
-разгледање и упознавање фресака и других елемената
ликовне културе
-проширивање и упознавање културе изражавања и
34
упознавање са делом и радом песника Брнака Радичевића
Активности ученика у
образовно – васпитном
раду
Наставне области
СРПСКИ ЈЕЗИК
МАТЕМАТИКА
-
-
посматрање
уочавање
причање
описивање
писање
читање
упоређивање
процењивање
израда задатака
уочавање
мерење
закључивање
Активности
наставника у
образовно –
васпитном раду
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-наводи на повезивање
и примену знања
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-анализира
-мотивише
-координира
-наводи на повезивање
и примену знања
-подстиче на логично
мишљење
-развија
Начин и поступак
остваривања
Циљеви и задаци садржаја
програма
Развијање способности
посматрања и уочавање
богатства облика, боја, звукова и
гласова у природи (у шуми, на
ливади, ...)
- Доживљавање лепог у природи и
сталних промена у њој
- Богаћење речника
- Упућивање ученика да
доживљавају, разумеју и
изражавају слике и осећања
изражена у књижевним
текстовима
- Изражавање сопственог утиска
Примена стечених знања о
мерењу и јединицама мера
Утврдити и продубити стечена
знања о сабирању и одузимању
двоцифрених бројева
Примена стечених знања кроз
решавање текстуалних задатака
из свакодневних ситуација
- упознају најважније равне и
просторне геометријске фигуре и
њихове узајамне односе
- уочавају и стичу спретност у
цртању праве, дужи, кривих и
изломљених линија
-
-
дијалошка
текстуална
писаних радова
излагања
-
дијалошка
демонстративна
писаних радова
текстуална
35
кооперативност
-
СВЕТ ОКО НАС
Природа и друштво
-
разгледање
уочавање сличности и
разлика
препознавање
именовање
уређивање окружења
одржавање хигијене
- разгледање
- посматрање
- уочавање
сличности
и разлика
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-наводи на повезивање
и примену знања
-постављање
занимљивих питања
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-наводи на повезивање
и примену знања
-
-
дијалошка
демонстративна
очигледности
практичних радова
писаних радова
експериментална
-
-
-
Усвајање основних временских
одредница – сналажење у
времену и простору
Уочавање и опажање живе и
неживе природе у непосредној
околини
Развијање одговорног односа
према окружењу
Уочавање и именовање
различитих временских промена
- Проширивање знања о лековитим
водама,
- дијалошка
- систематско
посматрање
- текстуална
- писаних радова
- Упознавање сведока прошлости
- Уочавање разлика и сличности
међу крајевима,
Упознавање биљног и животињског
света, одлика рељефа, начина живота
људи у различитим крајевима
...
36
-постављање
занимљивих питања
МУЗИЧКА КУЛТУРА
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
-
-
певање
играње
слушање
шетање
трчање
такмичење
савладавање
природних препрека
одржавање личне
хигијене
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-развија
кооперативност
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-подстиче
-анализира
-мотивише
-координира
-развија
кооперативност
-
дијалошка
демонстративна
-
-
-
демонстративна
дијалошка
самосталног рада
-
-
Извођење народних дечјих игара
Учење нове песме
Развијање осећаја за ритам и
мелодију
Подстицање расположења и
ведрине
Развијање издржљивости,
истрајности и упорности
Упознавање ученика за
коришћење „трима” за
саморекреацију
Развијање хигијенских навика
ради ефикаснијег очувања
здравља, повећања отпорности
организма од штетног утицаја
савременог начина живота
Развијање координације,
гипкости, равнотеже и
експлозивне снаге
37
ЛИКОВНА КУЛТУРА
-
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
-
посматрање
уочавање
прикупљање
природног материјала
преобликовање
причање
препознавање својих
осећања и осећања
других
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-развија
кооперативност
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
--наводи на повезивање и
примену знаља
-
-
дијалошка
демонстративна
експериментална
-
-
дијалошка
демонстративна
Развијање код ученика смисла за
спајање различитих облика и
материјала и предмета како би
добили нову, занимљиву целину,
и то посматрањем и
прикупљањем материјала и
предмета из непосредног
природног окружења
Подстицање оригиналности и
креативности код ученика
Развијање другарства и
пријатељства
Поштовање разлика
Уважавање својих и туђих
потреба
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ У ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОМ РАДУ
Активности ученика у
образовно – васпитном раду
Активности наставника у
образовно – васпитном
раду
Основни
облици
извођења
програма
Циљеви и задаци садржаја програма
38
ИЗЛЕТИ
рекреативно – сазнајног карактера
-
КУЛТУРНО – ЗАБАВНЕ АКТИВНОСТИ
(библиотека, музеј, биоскоп, позориште.....)
ЧАС ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ
-
шетање
уочавање
учење
препознавање
прикупљање биљака,
гранчица, каменчића
прављење хербаријума
посматрање
опажање
играње
певање
креирање маски и фризура
имитирање
такмичење у знању, умењу и
вештинама
-
причање
размена искустава
прилагођавање
учење правила понашања
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-наводи на повезивање и
примену знаља
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-поставља проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-усмерава
-наводи
-ствара ситуацију
-сугерише
-анализира проблем
-подстиче
-дискутује
-анализира
-мотивише
-координира
-
-
излагања
дијалошк
а
очигледн
ости
практичн
их
радова
демонстр
ативна
експеримент
ална
практичн
их
радова
-излагања
демонстрати
вна
-дијалошка
-
-
Развијање правилног односа
према природи и њеном очувању
Развијање спретности и
кондиције у природи
Стицање нових знања
Примена стечених знања на
очигледним, природним
објектима
Боравак на шистом ваздуху ради
очувања здравља
- Неговање лепоте и задовољства у
дружењу
- Развијање такмичарског духа
- Подстицање оригиналности и
креативности
-Препознавање склоности ученика и
карактеристичних особина
- Развијање другарских односа
- Прилагођавање новим условима
живота
- Подстицање на културно понашање
у различитим животним ситуацијама
(у посети, шетњи, игри, у ресторану,
купатилу, соби, дискотеци,
продавници...)
- Развијање осећања припадања у
групи
- Развијање толеранције и сарадње
39
16.ПРОГРАМ РАДА БИБЛИОТЕКЕ
Основни задатак школске библиотеке је да код ученика развија навике читања и коришћења библиотечких услуга као и да ученике
оспособљава да успесно користе информације у свим облицима и на свим медијима.
У школској библиотеци се прикупља, обраћује и ученицима и наставницима и стручним сарадницима омогућава успесно коришћење
библиотечко-информационе грађе: књиге, школска документа-правилници, збирке припрема за активну наставу са млађе и више
разреде, примерци успешних семинарских радова ученика урађених у предходном периоду.
У главним цртама садржаја ѕа рад библиотеке и школског библиотекара можемо планирати у следећим деловима:
- васпитно-образовна делатност,
- сарадња са наставницима,
- библиотечко-информативна делатност,
- културна и јавна делатност,
- остали послови.
Програмски садржаји у образовно-васпитном раду:
- упознавање ученика са радом библиотеке;
- оспособљавање за самостално коришћење књига, часописа, енциклопедија…;
- упутства за писање реферата и самосталних радова, израда плаката и презентација;
- развијање навика за чување, заштиту и руковање књижном и некњижном граћом.
40
Програмски садржаји везани за сарадњу са наставницима, педагогом, директором и родитељима:
-
учествовање у програмирању годишњег и развојног плана школе;
-
набавка и коришћење књижно-библиотечке грађе за наставнике и стручне сараднике;
-
сарадња у вези са посетом Сајму књига и информација о набавци књига;
-
сарадња на развоју информатике и информатичне писмености;
-
рад у школским тимовима;
-
сарадња са родитељима.
Програмски садржаји у библиотецко-информационој делатности:
-
израда годишњег плана и програма рада библиотеке;
-
систематско информисање ученика и запослених о новим књигама листовима и часописима;
-
помоћ у припреми паноа и тематских изложби о појединим издањима;
-
упис ђака првака у библиотеку;
-
сређивање и естетско уређење библиотеке.
Програмски садржаји везани за културну и јавну делатност:
-
планирање културних садржаја за школску годину;
-
израда текстова за интернет презентацију школе;
прикупљање, дешифровање и евидентирање литерарних радова ученија основних школа из Републике Србије за Смотру
литерарног ствараластва „Извор живе речи“;
41
-
разматрање могућности за оснивање школског листа.
Акциони план школског библиотекара за наредни период
Циљ: побољшање читалачке писмености ученика и развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса.
Задаци:
1)
Урећење и опремање школске библиотеке-набавка нових књига за школску библиотеку(куповина и поклони).
Носиоци активности библиотекар, директор.
2)
Подстицање ученика на читање књижевних дела и читање ради задовољства и забаве.
3)
Креативно осмишљавање и обележавање важних датума током године. Подстицање ученика на креативност и стваралаштво,
писање састава, есеја…
42
17.НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА ДРУГИХ ОБЛАСТИ РАЗВОЈНОГ ПЛАНА ШКОЛЕ КОЈИ УТИЧУ НА
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИ РАД
17.1. ПРОГРАМ РАДА СТРУЧНОГ АКТИВА ЗА РАЗВОЈНО ПЛАНИРАЊЕ
Школски одбор је донео Развојни план ОШ „Јанко Веселиновић“ за период 2011-2016. година.
У складу са чл. 26. Закона о основном образовању и васпитању Развојни план садржи:
1. мере унапређења образовно-васпитног рада на основу анализе резултата ученика на завршном испиту,
2. мере за унапређење доступности одговарајућих облика подршке и разумних прилагођавања и квалитета образовања и васпитања
за децу и ученике којим аје потребна додатна подршка,
3. мере превенције насиља и повећања сарадње међу ученицима, наставницима и родитељима,
4. мере превенције осипања ученика,
5. друге мере усмерене на достизање циљева образовања и васпитања који превазилазе садржај појединих наставних предмета,
6. план припреме за завршни испит,
7. план укључивања школе у националне и међународне развојне пројекте,
8. план стручног усвршавања наставника, стручних сарадника и директора,
9. мере за увођење иновативних метода наставе, учења и оцењивања ученика,
10. план напредовања и стивања звања наставника и стручних сарадника,
11. план укључивања родитеља, односно старатеља у рад школе,
12. план сарадње и умрежавања са другим школама и установама,
13. друга питања од значаја за развој школе.
На основу Развојног плана реализоваће се Годишњи акциони планови који садрже активности, време реализације, носиоце
посла и евалуацију реализованих активности.
Поступком самовредновања и спољашњег вредновања рада школе утврђене су приоритетне области и дефинисани развојни
циљеви који ће бити реализовани у току школске године.
У оквиру области „Побољшање квалитета наставе - настава и учење“ одређени су следећи развојни циљеви:
43
1. Oпрeмaњe шкoлe штo бoљoм тeхничкoм и инфoрмaтичкoм oпрeмoм,
2. Флeксибилниje oргaнизoвaње нaстaве.
У оквиру области „Постигнућа ученика“ развојни циљ је:
1.Oбeзбeђивaњe квaлитeтних шкoлских пoстигнућa
У области „Етос“ развојни циљеви су:
1. Бoљe oпрeмaњe eнтeриjeрa и eкстeриjeрa шкoлe,
2. Aктивнo прoмoвисaњe шкoлe,
3. Пoбoљшaњe aтмoсфeрe у шкoли кao и мeђуљудских oднoсa.
У Годишњем плану рада школе за шк. 2014/2015. годину наћи ће се и Акциони план Стручног актива за развојно планирање
17.2. ПРОГРАМ РАДА ТИМА ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА ШКОЛЕ
У нашој школи процес самовредновања започет је 2005/2006.год. До сада је завршен први циклус у коме је процењено седам
кључних области и то : Школски програм и Годишњи план рада, Настава и учење, Постигнућа ученика, Подршка ученицима, Етос,
Руковођење, организација и обезбеђивање квалитета и Ресурси.
Самовредновање је поступак којим се вреднује сопствена пракса и сопствени рад, полазећи од анализе шта је и како је урађено. Циљ
самовредновања је унапређење квалитета рада школе. Самовредновање се врши на основу Правилника о стандардима квалитета рада
установе
Самовредновање ће се вршити на основу процене остварености стандарда квалитета. Тим ће припремити анкете, протоколе, чек
листе и упитнике, тако да буду обухваћени сви индикатори.
У Годишњем плану рада школе за шк. 2014/2015. годину наћи ће се и Акциони план Тима за самовредновање и вредновање рада
школе
Својим радом Тим за самовредновање и вредновање рада Школе тежи да обухвати све области живота и рада у Школи, а током
наредне школске године тежиште ће бити на истраживању кључних области ЕТОС и РУКОВОЂЕЊЕ, ОРГАНИЗАЦИЈА И
ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА.
44
17.3.ПРОГРАМ РАДА СТРУЧНОГ АКТИВА ЗА РАЗВОЈ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Школски програм је документ на основу којег се остварује развојни плани укупан образовно-васпитни рад у школи. Школски
програм представља основу на којој сваки наставник и стручни сарадник планира и реализује свој рад. Школски програм омогућава
оријентацију ученика и родитеља, односно старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног процеса и његових
резултата, као и процену индивидуалног рада и напредовања сваког ученика.
Школски програм се доноси на основу наставног плана и програма ускладу са Законом. Поједини делови школског програма иновирају
се у току његовог остваривања.
Програм рада Стручног актива за развој школског програма је да:







обезбеђује самосталност и флексибилност наставника у приступу наставном процесу и доношењу професионалних одлука;
припрема нацрта школског програма на основу наставног плана и програма;
процењује и вреднује постигнуте резултате у односу на дефинисане циљеве и задатке и општих и посебних стандарда знања;
учествује у унапређивању школског програма руководећи се резултатима процеса евалуације и властите процене своје
образовне праксе;
утврђује посебне програме, садржаје и активности (пројекте школе) којима школа пружа могућности да ученици додатно
унапреде своја знања, задовоље интересе, ин тересовања и потребе;
прати потребе и могућности локалне заједнице као и конкретне услове рада школе;
обавља и друге послове по налогу директора, наставничког већа и школског одбора.
Радом стручних актива руководи председник кога бира директор школе.
Стручни актив за свој рад одговора наставничком већу, директору школе и школском одбору.
Наставничко веће може сменити члана, односно поднети захтев за смену председника стручног актива директору школе,
уколико није задовољан његовим радом.
Мандат члановима стручног актива за развој школског програма траје до доношења школског програма и у току примене
донетог школског програма, односно до доношења новог школског програма.
Акциони план Стручног актива за развој школског програма је саставни део Годишњег плана
45
17.3.1.ПРАЋЕЊЕ ОСТВАРИВАЊА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА




Податке и запажања о напредовању и развојним потребама ученика добићемо на основу следећих питања:
Да ли су ученици учили успешно?
Да ли је брзина учења била прилагођена ученицима у одељењу и разреду?
Да ли су активности биле прилагођене ученицима?
Да ли су наставна средства била прилагођена ученицима?
Одговори на ова питања добиће се на основу: посматрања ангажованости, активности, кооперативности ученика, креативности
и испитивања. Испитивање ће бити:
 усмено (разговором, усменим излагањем ученика на задате теме, ученичким објашњавањем појава, појмова и процеса, јавним
презентирањем самосталног или групног рада, дискусијом, расправама, летећим усменим испитивањем целе групе или одељења
у форми кратких питања и одговора и сл.)
 писмено (диктати, краће писмено одговарање, контролни задаци, пригодни неформални тестови)
 домаћим радовима
 разговором са ученицима у свим сегментима процеса учења и наставе.
У процес праћења и оцењивања укључени су: наставници, ученици, родитељи, стручни сарадници, стручне институције,
директор, просветне власти...
Праћење остваривања школског програма у целини може се остварити кроз:
 самовредновање рада школе
 сталне састанке стручног актива
 праћење постигнућа исхода
 месечне консултације са надзорницима за осигурање квалитета
 посете суседним школама и разменом искустава са њима
 реорганизацију циљева, исхода, садржаја, активности и метода
 израду тестова...
Поступци и методе праћења остваривања Школског програма су прецизирани израђенимРазвојним планом школе.
46
17.3.2. УНАПРЕЂЕЊЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Школски програм је оновни документна основу којег се организује васпитно-образовни раду школи. Он омогућавада се
професионално и стручно реализују сви програмом предвиђени циљеви и задаци. Он такође оставља могућност за самостално,
флексибилно и креативно испољавање сваког наставника, прилагођавајући захтеве програма комкретном ученику. На тај начин се
омогућује његово унапређивање и осавремењивање.
Унапређењеће се реализовати:







међусобном сарадњом и разменом искуства;
примерима добре праксе;
стручим усавршавањем;
сарадњом са родитељима;
побољшавањем услова рада;
набавком савремених наставних средстава;
коришћење нових метода рада.
17.4.ПРОГРАМ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА
У професионални развој наставника и стручних сарадника спада и стално стручно усавршавање, развијање компетенција ради
бољег обављања посла, унапређивања нивоа постигнућа ученика. Потребе и приоритете школа планира на основу резултата
самовредновања квалитета рада установе, личних приоритета наставника или стручних сарадника, као и на основу извештаја о
остварености стандарда постигнућа, задовољства родитеља и ученика.
Стално стручно усавршавање остварује се:
.
Угледним и огледним часовима са дискусијом и анализом
47
Излагањем програма и семинара на састанцима стручних већа са обавезном дискусијом и анализом,приказом књиге,
дидактичког материјала, приручника….
Похађањем акредитованих семинара који се налазе у Каталогу
Разним активностима које организује Министарство-стручни скупови, летње и зимске школе, програме обука и студијска
путовања.
Приказ књиге, приручника, стручног чланка, часописа и дидактичког материјала из области образовања и васпитања;
Приказ блога, сајта, поста, аплета, друштвених мрежа и осталих мултимедијалних садржаја;
Публиковање стручних радова, ауторства и коауторства књиге, приручника, наставних средстава...;
Остваривање истраживања које доприноси унапређењу и афирмацији образовно- васпитног процеса;
Стручне посете и струдијска путовања дефинисана Развојним планом установе;
Остваривање пројеката образовно-васпитног карактера у установи;
Такмичења и смотре;
Стручни активи, удружења, подружнице, огранци на нивоу града /општине чији рад доприноси унапређењу и афирмацији
образовно-васпитног процеса;
Маркетинг школе;
Рад у радним телима и програмима.
Компетенције стручног усавршавања су:
К1 - компетенција за уже стручну област: српски језик, библиотекарство, математика, информатика, друштвене науке, природне
науке, средње стручно образовање, страни језик, уметност, физичко васпитање, здравствено васпитање, предшколско васпитање и
образовање, управљање, руковођење и норматива;
К2 - компетенција за подучавање и учење,
К3 - подршку развоју личности детета и ученика и
К4 - комуникацију и сарадњу из области: васпитни рад, општа питања наставе, образовање деце и ученика са посебним
потребама, образовање и васпитање на језицима националних мањина.
Приоритетне области везане за стручно усавршавање су:
П1 - превенција насиља, злостављања и занемаривања;
П2 - превенција дискриминације;
П3 - инклузија деце;
П4 - развијање комуникацијских вештина;
П5 - учење и развијање мотивације за учење;
П6 - јачање професионалних капацитета запослених;
48
П7 - сарадња са родитељима, ученицима и ученичким парламентом и,
П8 - информационо-комуникационе технологије.
У току свог стручног усавршавања наставник и стручни сарадник дужан је да прати свој образовно-васпитни рад, напредовање и
професионални развој и чува најважније примере из своје праксе, примере примене наученог и да има лични план професионалног
развоја - Портфолио
На основу анализе извештаја о реализованим активностима током претходне школске године ове школске године стручно усавршавање
ће се реализовати кроз следеће активности:
 стручно усавршавање које се организује у школи и које подразумева различите видове организованог планираног преношења
знања и размене професионалног искуства (реализује се помоћу капацитета запослених у установи да реализују различите
облике стручног усавршавања) реализоваће се кроз следеће активности:
- извођење угледних часова
- извођење огледних часова
- предавања и презентације у оквиру Наставничког већа
- приказ облика стручног усавршавања које је наставник похађао
- приказ резултата праћења развоја детета
- вођење радионице
- усавршавање приправника и спремање за полагање стручних испита
- праћење стручне литературе и часописа
 присуствовање акредитованим семинарима
 напредовање у звању.
49
17.5.ПРОГРАМ РАДА ТИМА ЗА ПРИМЕНУ ВАСПИТНО-ДИСЦИПЛИНСКИХ МЕРА
Комисија за примену васпитно-дисциплинских мера заснива свој рад на одредбама Закона о основама система образовања и
васпитања, Стауту Прве основне школе, Кодекса понашања у Првој основној школи и Правилнику о дисциплинској и материјалној
одговорности ученика Прве основне школе.
Активности Комисије су следеће:
1. разматра и анализира понашање и дисциплину ученика,
2. предлаже мере за унапређење понашања и дисциплине ученика,
3. разматра и анализира ефикасност примењених мера,
4. разматра и анализира евидентиране ситуације вршњачког насиља (разматра случајеве насиља првог нивоа уколико их одређени
ученици врше континуирано у дужем временском периоду, разматра ситуације насиља другог нивоа и реагује када оне захтевају
примену васпитно-дисциплинских мера, док у случајевима јављања ситуација трећег нивоа спроводи васпитно-дисциплински
поступак),
5. спроводи васпитно-дисциплински поступак у ситуацијама извршења теже повреде обавеза ученика,
6. два пута годишње извештава директора школе о свом раду.
Комисија одржава састанке по завршетку сваког класификационог периода и тада анализира понашање и дисциплину ученика,
као и евидентиране случајеве вршњачког насиља. Васпитно-дисциплински поступци биће спровођени по потреби.
У свом раду Комисија тесно сарађује са Тимом за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања, Школском заједницом
ученика и Ученичким парламентом.
17.6. ПРОГРАМ РАДА УЧЕНИЧКОГ ПАРЛАМЕНТА
Ученички парламент је највише демократско тело ученика које се бави свим питањима везаним за живот и рад ученика у школи,
а посебно питањима везаним за заштиту права и одговорности ученика, као и питањима партиципације ученика у доношењу одлука
важних за саме ученике.
У последња два разреда основне школе организује се ученички парламент ради:
50

давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о: правилима понашања у
школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину
уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и другим
такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово
образовање;

разматрања односа и сарадње ученика и наставника, васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи;

обавештавања ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;

активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе;

предлагања чланова стручног актива за развојно планирање из реда ученика.
Парламент чине по два представника ученика 7. и 8. разреда сваког одељења. Састанцима присуствују и представници петог
и шестог разреда, али немају право одлучивања. Чланове парламента бирају ученици одељењске заједнице сваке школске године.
Право учешћа у избору кандидата у оквиру одељења има и одељењски старешина. Чланови парламента бирају председника, заменика и
записничара.
Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбор. Парламент бира ученике који ће бити
чланови Тима за самовредновање, Тима за школско развојно планирање као и ученике који ће присуствовати појединим састанцима
Савета родитења и Наставничким већима. Програм рада парламента саставни је део годишњег плана рада школе.
Ученички парламент је веома значајан због тога што гарантује основне слободе ученика, кроз остваривање права на слободу
говора, слободу изражавања сопственог мишљења. Ученички парламент пружа могућност колективног одлучивања, доприноси
побољшању атмосфере и живота у школи, подразумева усвајање демократског знања и вредности, кроз прихватање различитости.
Веома је битно да ученици буду укључени у процес одлучивања кроз ученичке парламенте зато што ученици најбоље
разумеју своје потребе, зато што најбоље препознају своје проблеме и проблеме својих вршњака, зато што млади треба да учествују у
процесу одлучивања, јер на тај начин јачају своје самопоуздање и постају одговорне личности.
На основу интересовања ученика предвиђене су и следеће активности које би се реализовале током године:
- израда кодекса понашања ученика
- обележавање међународног дана толеранције (предлози за превенцију насиља у школи)
- Светски дан борбе против сиде
- Новогодишња изложба радова
- болести зависности (за ученике 7. и 8. разреда)
51
- изложба „Најлепше ускршње јаје“ – ликовно изражавање
- обележавање Светског Дана књига 23. април
- превентивне радионице (пубертет, менструација...)
- израда мултимедијалне презентације за сајт школе о најуспешнијим ученицима у текућој школској години
Акциони план Ученичког парламента је саставни део Годишњег плана рада школе за шк. 2014/2015. годину.
ПРИЛОЗИ:
1. Глобални планови обавезних и изборних предмета редовне, допунске и додатне наставе и слободних активности
2. Оперативни планови обавезних и изборних предмета редовне, допунске и додатне наставе
52
ПРИЛОГ:
ПРОГРАМ ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА ПО РАЗРЕДИМА, СА НАЧИНИМА И ПОСТУПЦИМА ЗА ЊИХОВО
ОСТВАРИВАЊЕ
53
ПРВИ РАЗРЕД
54
Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред: I
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског и књижевног језика на којем ће се усмено и
писмено правилно изражавати, да упознају и оспособе да тумаче одабрана уметничка дела као и друга уметничка остварења из српске
и светске баштине
Оперативни задаци
 Усвајање правила изговарања гласова, гласовних скупова, речи и реченица;
 Савладавање технике читања и писања на ћириличном писму
 Навикавање на употребу књижевног језика у говору и писању
 Формирање навике за читко, уредно и лепо писање
 Поступно увођење у доживљавање и разумевање књижевних текстова
 Уочавање врсте књижевних дела према захтевима програма
 Усвајање основних књижевно- теоријских и функционалних појмова према захтевима програма
 Оспособљавање за усмено и писмено препричавање, причање и описивање према захтевима програма
Основе читања и писања
 Откривање и разликовање звукова, шумова, тонова и говорних карактеристика и неговање пажљивог слушања говорника и
саговорника
 Развијање културе усменог изражавања
 Усвајање и развијање појма реченице, речи и гласа и развијање осећања за основне говорне јединице
 Богаћење реченица
 Моторичке вежбе
Почетно читање и писање
 Усвајање појма гласа, писање слова, читање одговарајућег текста, писање речи и реченице
 Одвојено, упоредно и комбиновано учење читања и писања
 Појединачно и групно усвајање слова у зависности од датих наставних околности
55
 Увежбавање логичког читања на одговарајућим текстовима из Буквара
 Правилан изговор свих гласова, правилно наглашавање речи и течно повезивање речи у реченици
 Осмишљено и подстицајно вредновање читања сваког ученика
 Разговор о прочитаном
 Увежбавање графички правилног писања: слова, речи и реченица
 Одмерено, примерено и подстицајно вредновање рукописа сваког ученика понаособ
Читање текста
 Правилно и течно читање наглас речи, реченица и кратких текстова-провера разумевања прочитаног
 Оспособљавање уочавања знакова интерпункције и овладавање интонацијом обавештајних, упитних и узвичних реченица
 Читање дијалошког текста
 Увођење ученика у читање у себи
 Активно слушање уметничког читања
 Навикавање ученика на правилно дисање
Тумачење текста
 Уочавање наслова, имена аутора, садржаја и илустрација у књизи
 Уочавање просторних и временских односа као и битних појединости у описима бића и природе
 Уочавање главних ликова њихових особина и поступака
 Запажање основних емоционалних стања (радосно, тужно, смешно).Појмови добро, зло.
 Одговори на питања о прочитаном садржају (реченице, одељка, песме, приче, бајке, басне, драмског текста )
 Систематично и поступно усвајање књижевних и функционалних појмова
Књижевни појмови
Лирика
 Песма, стих и строфа; основно осећање на нивоу препознавања
Епика
 Прича; догађај; место и време збивања
 Књижевни лик –изглед основне етичке особине и поступци
 Пословица, загонетка- препознавање
Драма
 Препознавање драмске игре, радње
Граматика
 Реченица ; реч, глас, слово-препознавање
56
 Уочавање улоге гласа у разликовању значења речи
 Разликовање реченице као обавештења, питања и заповести интонацијом и препознавањем у тексту
 Изговор и писање гласова: ћ, ч, џ, ђ, х, р
Правопис
 Употрба великог слова: у писању личних имена и презимена, имена насеља (једночлано);
 Правилно потписивање (име па презиме)
 Употрба тачке на крају реченице
 Место и функција тачке на крају реченице
 Место и функција упитника и узвичника у реченици
Језичка култура
 Препричавање кратких и једноставних текстова слободно и усмерено
 Причање о догађајима и дожививљајима-слободно и усмерено које се односи на шире и ближе окружење
 Причање на основу стваралачке маште
 Описивање предмета, биљака и животиња на основу личног искуства и знања из предмета свет око нас
Ортоепика
 Усмена и писмена вежбања
 Ортоепске вежбе:правилан изговор гласова, сугласничких група, речи, ономатопеја, брзалица
 Ортографске вежбе:преписивање речи и кратких реченица са датим задатком
 Диктат за примену правописних правила; аутодиктат
 Лексичке вежбе: грађење речи - синоними, антоними, деминутиви, аугментативи
 Синтаксичке вежбе:усмерено и самостално састављање реченице; одгонетање и решавање ребуса
 Казивање напамет научених текстова (лирских и епских)
57
Редни
број
наставне
теме
1.
2.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/
ОБЛАСТИ
Припремни
период
ВРЕМЕ
РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Почетно
читање и
писање
IX,X,XI,XII
IX
СТАНДАРДИ
1СЈ.0.1.1.
1СЈ.0.1.2.
1СЈ.0.1.3.
1СЈ.0.1.5.
1СЈ.0.1.6.
1СЈ.0.1.7.
1СЈ.1.2.1.
1СЈ.1.2.2.
1СЈ.1.2.8.
1СЈ.2.2.1.
1СЈ.2.2.2.
1СЈ.2.2.6.
1СЈ.2.2.7.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Добро дошли прваци- упознавање и међусобно
представљање
 Ја идем у школу
 Моје омиљене игре и играчке
 Оловка пише срцем – разговор о школском прибору
 Књига је најбољи друг – у библиотеци
 Посматрамо слику и разговарамо о њој - град
 Посматрамо слику и разговарамо о њој - село
 Доживео сам на излету
 У зоолошком врту – причајмо о животињама
 Прича о птици – прича по низу слика
 Догодило се... – причање по сећању
 На улици – учесници у саобраћају
 Играјмо се речима
 Приче на основу слика
 Најлепше приче
 Мој друг
 Маштам о...
 Гледам и описујем
 Научили смо...
 Глас и штампано слово Аа
 Глас и штампано слово Мм
 Глас и штампано слово Ии
 Глас и штампано слово Тт
 Гласови и штампана словаАа, Мм, Ии, Тт
 Глас и штампано слово Оо
Број
часова
по
теми
Број часова за
обраду
остале
типове
часова
19
11
8
60
41
19
58
1СЈ.2.2.8.
1СЈ.3.2.4.































Глас и штампано слово Нн
Глас и штампано слово Сс
Гласови и штампана слова Оо, Нн, Сс
Гласови и штампана слова Ее, Рр
Гласови и штампана слова Јј, Уу
Гласови и штампана слова Лл, Љљ
Колико смо слова до сада научили
Глас и штампано слово Шш
Гласови и штампана слова Гг, Пп
Гласови и штампана слова Шш, Гг, Пп
Јесен у шуми- читамо текст
Гласови и штампана слова Зз, Вв
Гласови и штампана слова Кк, Дд
Глас и штампано слово Бб
Читам и пишем штампана слова Зз, Вв, Кк, Дд
Читамо текстове: ,,Моја мама``, ,,Зашто сам мали``
Пишем штампана слова- диктат
,,У трамвају`` - изражајно читање
Гласови и штампана слова Чч, Ћћ
Гласови и штампана слова Хх, Жж
Глас и штампано слово Фф
Вежбамо читање
Гласови и штампана слова Цц, Њњ
Гласови и штампана слова Ђђ, Џџ
Научили смо штампана слова – о Вуку Караџићу
Писано слово Аа
Писано слово Мм
Писана слова Аа, Мм
Писано слово Ии
Писано слово Тт
Писано слово Оо
59
3.
Језичка
култура
изражавања
XII,I,II,III,
IV,V,VI
1СЈ.1.3.1.
1СЈ.1.3.3.
1СЈ.1.3.4.
1СЈ.1.3.5.
1СЈ.1.3.6.
1СЈ.1.3.10.
1СЈ.1.4.1.
1СЈ.1.4.3.
 Читам и пишем писана слова
 Писано слово Нн
 Писано слово Сс
 Читам и пишем научена писана слова
 Писана слова Ее, Рр
 Писана слова Јј, Уу
 Писана слова Ее, Рр, Јј, Уу
 Писана слова Лл, Љљ
 Писано слово Шш
 Писана слова Гг, Пп
 Писана слова Зз, Вв
 Писана слова Кк, Дд
 Писано слово Бб
 Писана слова Лл, Љљ, Шш, Гг, Пп, Кк, Дд, Бб
 Писана слова Чч, Ћћ
 Писана слова Хх, Жж
 Писано слово Фф
 Писана слова Чч, Ћћ, Хх, Жж, Фф
 Писана слова Цц, Њњ
 Писана слова Ђђ, Џџ
 Научили смо писана слова
 Читамо текстове
 Сада могу све што хоћу
 Прича по низу слика или по слици: ,,Сналажљиви
зец``, ,,Фудбал``, ,,Кошарка``
 ,,Црвенкапа``- прича по низу слика
 ,,Мој радни дан``- говорна вежба
 ,,Шта они раде``- говорна вежба
 ,,Снешко Белић`` - прича у сликама
 ,,Стиже Нова година`` - говорна вежба
 Прославили смо празнике-,,Божић штапом бата“
39
19
20
60
1СЈ.2.3.2.
1СЈ.2.3.3.
1СЈ.2.3.4.
1СЈ.2.3.5.
1СЈ.2.3.6.
1СЈ.2.3.7.
1СЈ.2.3.8.
1СЈ.2.3.9.
1СЈ.3.3.5.
1СЈ.2.4.1.
1СЈ.2.4.4.
1СЈ.2.4.6.
1СЈ.2.4.7.
1СЈ.2.4.8.
 Читамо за вас
 Изговор гласова: Чч, Ћћ, Ђђ, Џџ
 Нећу увек да будем први – писмена вежба
 Омиљени јунак цртаног филма
 Рецитовање научених песама
 Моја мама
 Прича на основу датих речи
 Прича на основу датог краја
 Пишемо писмо, рођенданску честитку
 Моја машта...
 Пролеће у мојој улици
 Читамо текстове и рецитујемо песме
 Час је ваш
 Велико почетно слово у писању имена, презимена и
надимака
 Реченице и речи – велико слово, ред речи, тачка на
крају реченице
 Реченице по значењу
 Велико слово у писању имена насеља – једночланих
 Употреба великог слова – диктат
 Речи које означавају време вршења радње
 Реченице
 Речи које описују какво је нешто и звукове у природи
 Проверавамо своје знање
 Једно се каже – друго значи
 Речи које описују какво је нешто
 Проширивање реченице
 Растављање речи на слогове
 Од речи до реченице
 Речи и реченице нам говоре
 Правописна вежба
61
4.
Књижевност
I,II,III,IV,
V,VI
1СЈ.1.5.1.
1СЈ.1.5.3.
1СЈ.1.5.4.
1СЈ.2.5.2.
1СЈ.2.5.3.
1СЈ.2.5.4.
1СЈ.2.5.5.
1СЈ.2.5.7.
1СЈ.3.5.1.
1СЈ.3.5.3.










Умањено и увећано значење речи
Једном сам помогао/ ла другу
Речи имају исто или слично значење
Народне умотворине- загонетке, пословице...
,,Ау, што је школа згодна``, Љ. Ршумовић
,,Принцеза``, Д. Ерић
,,Лаж и Паралаж``, народна прича
,,Пачија школа``, Ј. Ј. Змај
,,Срећна Нова година``, Д. Радовић
,,Зимска песма``, Ј. Ј. Змај



















Избор из поезије Ј. Ј. Змаја
Строфа, стих рима
,,Неће увек да буде први``, А. Поповић
,,Песма о буквару``, Б. Тимотијевић
,,Голуб и пчела``, народна прича
,,Јесења песма``, Душан Радовић
,,Чаробни штап``, Ђ. Родари
,,Нема за мачке школе``, Г. Витез
Избор из поезије Г. Витеза
,,Мати``, Ј. Ј. Змај
,,Тужибаба``, Д. Радовић
,,Деда, баба, мама и ја``, Л. Лазић
,,Цртанка``, С. Раичковић
,,Хлеб``, В. Андрић
,,Ко станује у лопти``, Д. Лукић
,,Два друга``, Л. Толстој
,,Пролеће``, В. Царић
,,Са мном има нека грешка``, В. Стојиљковић
,,Кад сам био стар човек``, шаљива народна прича
62
44
18
 ,,Снежна Шала``, Н. Јеремић
 Свети Сава и Ђаци, народна прича
62




,,Лав и лаф``, В. Андрић
,,Бајка о лабуду``, Д. Максимовић
Избор из поезије Д. Максимовић
,,Два јарца``, Д. Обрадовић














,,Ветар сејач``, М. Алечковић
,,Ја сам чудо видео``, народна песма
Народна поређења и умотворине
,,Цар и скитница``, Л. Лазић
,,Плави зец``, Д. Радовић
„Лав и миш``, Езоп
,,Зец и вук``, Т. Славковић
,,Кад пролеће дође, све набоље пође“, Б.Тимотијевић
,,Славујак``, народна песма
,,Хвалисави зечеви``, Д. Максимовић
,,Сунчев певач``, Б. Ћопић
,,Сликовница``, М. Тешић
,,Песме``, М. Тешић
Избор из поезије М. Тешића
УКУПНО
 ,,Две козе``, Д. Обрадовић
180
115
65
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује квалитет и ниво усвојених знања
 преноси културне вредности
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
63




опажање
вежбање
изражавање својих мисли, осећања и размишљања
учешће у дискуси
Оцењивање
Оцењивањем се утврђује степен усвојености ученикових знања, умења и навика, однос према учењу. Оцењивање је поступак којим се
начин утврђен прописима прати образовно-васпитни развој ученика и одређује ниво који је он у вези са тим постигао.
Оцењују се активности ученика: усвајање знања, понављање опажање, вежбање, посматрање, стварање, изражавање својих мисли,
осећања, закључака, учешће у дискусији.
Оцењује се примена знања кроз промену усменог изражавања:описивања причања,препричавања и писменог изражавања контролним
диктатима, аутодиктатима...
Оцењује наставник, описним системом оцењивања,а критеријуми оцењивања су усаглашени на нивоу Већа у три нивоа.
Оцењивање је континуиран процес у ком се користи следећа документација: дневник рада, свеска за континуирано праћење
напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Претпостављени нивои постигнућа-исходи
 Почетно читање:
-правилно изговара све гласове и везује их за слова
-правилно везује гласове у речи
-чита повезујући речи у реченицицу
-чита краће текстове са разумевањем
-изражајно чита текст са разумевањем
 Почетно писање:
-везује гласове за слова
-правилно пише слова и повезује их у речи
-одваја речи приликом писања
-самостално пише једноставним и потпуним реченицама
 Књижевност:
-уочава наслов,име аутора,садржај и илустрацију у књизи
-уочава главне ликове,просторне и временске односе
64
-запажа основна емоционална стања и поступке ликова
-уочава особине ликова
 Језик
Граматика
-препознаје глас,слово,реч и реченицу
-уочава глас и разликује значење речи
-разликује реченицу као обавештење,питање и заповест и изговара и препознаје у тексту
Правопис
-употребљава велико слово на почетку реченице
-у писању личних имена и презимена
-правилно пише:име па презиме
-употребљава тачку на крају реченице
 Језичка култура
-дословно понавља краће садржаје
-одговара на питања пуном реченицом
-самостално уз подстицај препричава краће садржаје
-самостално уз подстицај прича о догађајима из непосредног окржења и према низу слика
-самостално уз подстицај описује предмете и бића по битним обележјима
Методе и технике рада
 монолошка
 дијалошка
 текст метода
 дискусија
 посматрања
 илустративна
 писаних радова
 практичних активности
 истраживачка
65
Технике учења и технике памћења
 брзог читања
 пројекција
 асоцијативна техника
 брејн стoрминг
 конгитивно мапирање
1.Припремни
период
2. Почетно
читање и
писање
ЛИСТА СТАНДАРДА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЗА ПРВИ РАЗРЕД
ОСНОВНИ НИВО
СРЕДЊИ НИВО
НАПРЕДНИ НИВО
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша
своје саговорнике
1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања
1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв.„певушења" или „скандирања"
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме, јасно структурира казивање
(уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући основну информацију и додатне информације
1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање
1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју
1СЈ. 1.2.1. влада основном
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући
1СЈ.3.2.4. изводи сложеније
техником читања ћириличког и
интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком закључке на основу текста и издваја
латиничког текста
месту у тексту је пауза, место логичког акцента;
делове текста који их поткрепљују;
1СЈ. 1.2.2. одговара на
који део текста треба прочитати брже, а који
резимира наративни текст
једноставна питања у вези са
спорије
текстом, проналазећи
1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са
информације експлицитно
текстом, анализирајући и обједињујући
исказане у једној реченици,
информације исказане у различитим деловима
пасусу, или у једноставној табели текста(у различитим реченицама, пасусима,
(ко, шта, где, када, колико и сл.)
пољима табеле)
1СЈ. 1.2.8. процењује садржај
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење у
текста на основу задатог
тексту
критеријума: да ли му се допада, 1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу
да ли му је занимљив; да ли
текста (предвиђа даљи ток радње, објашњава
66
постоји сличност између ликова и
ситуација из текста и особа и
ситуација које су му познате;
издваја речи које су му непознате
3.Језичка
култура
изражавања
расплет, уочава међусобну повезаност догађаја,
на основу поступака јунака/актера закључује о
њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и
образлаже зашто му се допада/не допада, због
чега му је занимљив/незанимљив; да ли се
слаже/не слаже са поступцима ликова
1СЈ. 1.3.1. пише писаним словима 1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово приликом
ћирилице
писања имена држава и места и њихових
1СЈ. 1.3.3. почиње реченицу
становника; користи наводнике при навођењу
великим словом, завршава је
туђих речи; правилно пише присвојне придеве(одговарајућим интерпункцијским ов/-ев/-ии, -ски/-чки/-шки)\ правилно пише
знаком
гласове ћ, ч, ђ,џ ; правилно пише сугласник ј у
1СЈ. 1.3.4. употребљава велико
интервокалској позицији; правилно пише речцу ли
слово приликом писања личних
и речцу не;употребљава запету при набрајању
имена, назива места
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама;
(једночланих) , назива школе
варира језички израз (ред речи уреченици, типове
1СЈ.1.3.5. пише кратким
реченица, дужину реченице...)
потпуним реченицама
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око
једноставне структуре
основне идеје текста коју поткрепљује
1СЈ. 1.3.6. издваја наслов,
одговарајућим детаљима
углавном се држи теме
1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуни
1СЈ.1.3.10.пише честитку (за Нову кативној ситуацији (формалној/неформалној)
годину, рођендан), позивницу (за 1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст
рођенданску прославу, забаву),
1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст
разгледницу (са летовања,
1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту;
зимовања, екскурзије)
употребљава синониме(нпр.да избегне
1СЈ. 1.4.1. препознаје врсте речи понављање)
(именице, заменице, придеве,
1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита
бројеве и глаголе)
написано, поправља текст и исправља грешке)
1СЈ. 1.4.3. препознаје врсте
1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице,
реченица по комуникативној
заменице, придеве, бројеве и глаголе)
функцији (обавештајне, упитне,
1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије
1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи
(у односу на узраст)
67
узвичне, заповедне) и по
потврдности/одричности
(потврдне и одричне)
4.Књижевност
1СЈ. 1.5.1. препознаје књижевне
родове на основу формалних
одлика поезије, прозе и драме
1СЈ. 1.5.3. одређује главни
догађај и ликове (који су носиоци
радње) укњижевноуметничком
тексту
1СЈ. 1.5.4. одређује време и
место дешавања радње у
књижевноуметничком тексту
глагола (лице, број и род) и уме да пребаци
глаголе из једног глаголског времена у друго
1СЈ.2.4.6. одређујс врсте реченица по
комуникативној функцији (обавештајне, упитне,
узвичне, заповедне) и по потврдности/
одричности (потврдне и одричне)
1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по
комуникативној функцији и облику
1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију
1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке
народне умотворине - пословице,загонетке,
брзалице)
1СЈ.2.5.3. препознаје риму, стих и строфу у
лирској песми
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине,
осећања, изглед и поступке ликова; иодносе међу
ликовима у књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр.
одређује редослед догађаја у књижевноуметничком тексту)
1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у
књижевноуметничком тексту
Предмет: МАТЕМАТИКА
1СЈ.3.5.1. тумачи особине,
понашање и поступке ликова
позивајући се на
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у
књижевноуметничком тексту,
аргументује их позивајући се на
текст
Разред: I
Циљеви и задаци предмета
68
Циљ наставе математике је да ученици, према програмским захтевима, усвоје елементарна математичка знања која су потребна за
схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању
разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе
развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
Оперативни задаци:










препознавање, разликовање и исправно именовање различитих облика предмета,површи и линија;посматрањем и цртањем
упознају тачку и дуж и стекну умешност у руковањеу лењиром;
уочавање односа између предмета по облику, боји и величини на једноставним примерима; успешно одређивање положаја
предмета према себи и предмета према предмету;
уочавање разних примера скупова и коришћење речи: „скуп“ и „елеменат“;
ученици треба да науче да броје , читају, записују и упоређују бројеве до 100 и да исправно користе знаке једнакости и
неједнакости;
савладају сабирање и одузимање до 100 ( без прелаза преко десетице ), разумеју поступке на којима се заснивају ове операције,
схвате појам 0 и уочавају њено својство у сабирању и одузимању, упознају термине и знаке сабирања и одузимања; науче да
правилно користе изтазе ,, за толико већи“ и „ за толико мањи“;
упознавање комутативности и асоцијативности сабирања ( на примерима , без употребе ових назива );
савладавање таблице сабирања и да на нивоу аутоматизације усвоје технику усменог сабирања једноцифрених бројева и
одговарајуће случјеве одузимања;
одређивање непознатог броја у одговарајућим једнакостима искључиво путем „погађања“;
успешно решавање текстуалних задатака ( с једном или две операције) у оквиру сабирања и одузимања до 100 ( помоћу
састављања израза, ако и обрнуто, да на основу датог израза умеју да састављају задатке);
ученици треба да упознају мере: метар, динар и пару;
69
Редни
број
наставне
теме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ ОБЛАСТИ
Предмети у
простору и односи
међу њима
ВРЕМЕ
РЕАЛИЗА- СТАНДАРДИ
ЦИЈЕ
IX
1MA.1.2.1.
1MA.2.2.1.
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
 Горе, доле, изнад, испод
 Лево, десно
 Напред, назад, испред, иза, између
 Надоле, нагоре, уз, низ
 Положај предмета
 Веће, мање; Шире, уже; Више, ниже
 Упоређивање предмета по двема особинама
 Предмети облика:круга,квадрата,
правоугаоника
 Предмети облика коцке, квадра и пирамиде
 Предмети облика лопте, ваљка и купе
Број
часова
по
теми
10
Број часова за
обраду
остале
типове
часова
4
6
70
2.
Линија и област
3.
4.
IX, X
1MA.1.2.1.
1MA.2.2.1.
Класификација
предмета
према својствима
X
1MA.1.2.1.
1MA.2.2.1.
Природни бројеви
до 100
X,XI ,XII,
I, II, III,
IV,
V, VI
1MA.1.1.1.
1MA.1.1.4.
1МА.1.1.5.
1MA.2.1.1.
1MA.2.1.3.
1MA.2.1.4.
1MA.2.1.5.
1MA.3.1.1.
 Линија (крива, права)
 Линија(права,изломљена)
 Линија(права,крива,изломљена)
 Отворене и затворене линије
 У, на, ван
 Унутрашњост,спољашњост,у,на,ван
 Тачка
 Дуж
 Цртање дужи лењиром
 Линија(права,крива,изломљена)
 Графичко представљање положаја предмета
 Цртање линија;Употреба лењира
 Занимљиви задаци
 Линија и област
 Упоређивање предмета по дужини
 Упоређивање предмета по боји
 Упоређивање предмета по дужини и боји
 Упоређивање предмета по величини
 Упоређивање предмета по висини
 Упоређивање предмета
 Бројимо
 Издвајамо скупове,пребројавамо елементе
 Скуп,пребројавање елемената
 Припадност(неприпадност)елемента скупу
 Скуп, елемент скупа
 Приказивање скупова
 Скупови са истим и различитим бројем
елемената
 Скупови са различитим и истим бројем
елемената
 Занимљиви задаци
14
5
9
6
2
4
144
57
87
71
1MA.3.1.2.
1MA.3.1.3.
1MA.3.1.4.





















Скупови-провера знања
Број 1
Број 2
Бројеви 1 и 2
Три 3
Четири 4
Пет 5
Допуњавамо до 5
Бројеви 3, 4, 5
Упоређивање бројева до 5
Писмена провера знања
Знак +
Сабирање
Бројеви од 1 до 5. Сабирање
Знак –
Одузимање
Празан скуп
Број 0
Бројеви од 0 до 5
Бројевна полуправа
Упоређивање бројева на бројевној
полуправој
 Сабирање и одузимање
 Одузимам или допуњујем
 Сабирање и одузимање-текстуални задаци
 Текстуални задаци-постављање и решавање
проблема
 Занимљиви задаци
 Писмена провера знања
 Шест 6
 За један већи број од ...
72































Седам 7
Бројеви 6 и 7
За један већи од ...
Осам 8
Девет 9
Бројеви 8 и 9
За један већи од...
Десет 10
За један,за два,за три већи од...
За један ,за два за три мањи од...
Бројеви прве десетице
Писмена провера знања
Цифре
Једноцифрени бројеви
Добројавање до ...10
Сабирање до10
Одузимање до 10
Сабирање и одузимање до 10
Представљање бројева на бројевној правој
Бројеви од 0 до 10 на бројевној правој
Упоређивање бројева
Сабирци и збир
Замена места сабирака
Збир три броја
Здруживање сабирака
Разлагање броја на сабирке
Својства сабирања
Умањеник, умањилац и разлика
Веза сабирања и одузимања
Разлика бројева
Збир и разлика
73
 Већи за...
 Mањи за...
 Писмена провера знања
 Бројимо по реду...
 Редни бројеви
 Сврставамо у редове и колоне
 Одређивање непознатог броја
 Одређивањенепознатог броја-текстуални
задаци
 Занимљиви задаци
 Мањи за...,већи за...
 ...Је већи од...,...је мањи од...
 Текстуални задаци-једноставнији облик
 Решавање текстуалних задатака
 Математички изрази-сабирање или одузимање
 Састављање израза на основу задатог текста
 Бројеви 11, 12, 13, 14, 15
 Десетица и јединице
 Бројимо десетице и преостале јединице
 Записивање десетица и јединица
двоцифреног броја
 Бројеви 16, 17, 18, 19, 20
 Бројеви до 20
 Читање и писање бројева до 20
 Бројеви друге десетице
 Упоређивање бројева до 20
 Бројеви до 20-једноставнији текстуални задаци
 Број као збир два сабирка-десетица и јединица
 Сабирке замењујемо збиром
 Сабирање и одузимање (10+3, 13-3)
 Сабирање (12+3)
74
 Одузимање (15-3)
 Сабирање (9+6)
 Број као збир два сабирка
 Одузимање (15-6)
 Одузимамо десетице од двоцифреног броја
 Одузимамо десетице и јединице од
двоцифреног броја
 Одузимање (14-10, 14-12)
 Сабирање и одузимање до 20
 Парни и непарни бројеви
 Сабирање и одузимање – текстуални задаци
 Записивање израза на основу текста
 Записивање текста задатка на основу
задатог израза
 Занимљиви задаци
 Писмена провера знања
 Сабирање (9+6)
 Одузимање (15-6)
 Одузимање (14-10, 14-12)
 Сабирање и одузимање до 20
 Парни и непарни бројеви
 Сабирање и одузимање – текстуални задаци
 Занимљиви задаци
 Десетице прве стотине
 Упоређивање десетица
 Сабирање и одузимање десетица
 Бројеви до 100
 Писање и читање бројева до 100
 Бројање унапред, уназад и са прескоком
 Бројеви у низу; Испред броја..., иза броја...
 Упоређивање бројева до 100
75
5.
Мерење и мере
VI
1МА.1.4.1.
1МА.2.4.1.
 Писање и упоређивање бројева до 100
 Десетице и јединице, прва стотина
 Записивање бројева као збир десетица
и јединица
 Сабирање бројева (40+3 )
 Одузимање бројева ( 43-3 )
 Сабирање бројева ( 46+3)
 Одузимање бројева ( 49-3 )
 Сабирање бројева ( 58+2)
 Одузимање бројева (60-2)
 Сабирање бројева ( 56+23)
 Одузимање бројева ( 79-23 )
 Сабирање и одузимање
 Задаци са две операције
 Занимљиви задаци
 Сабирање и одузимање – текстуални задаци
 Сабирање и одузимање до 100
 Писмена провера знања
 Мерење
 Мерење дужина
 Јединице мање од метра
 Динари и паре
 Учимо о новцу – рачунамо до 100
 Мерење дужина – текстуални задаци
УКУПНО
6
2
4
180
70
110
Активности наставника:
 саопштава наставне саржаје стално их повезујући са реалним и практичним ситуацијама у животу
 мотивише ученике да уче математичке садржаје
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
 ученицима приказује и објашљава начин решавања задатака
76










оспособљава ученике да самостално решавају задатке
прати ток рада и указује на грешке
преноси теоријска и практична знања
демонстрира активности и поступке рада
постепено усмерава и подстиче ученике на свакодневно учење
формира правилан поглед на свет
процењује и оцењује ниво квалитета усвојених знања
развија карактер ученика
постепено оспособљава ученике за решавање математичких проблема
самовредновање
Aктивности ученика:
 посматрање
 цртање
 анализирање и синтетизовање података
 усвајање знања , вештина и навика
 вежбање
 понављање
 играње-игровне математичке активности
 решавање проблема
 откривање и утврђивање законитости и процеса
 показивање активности и поступака –практично извођење(у настави, свакодневном животу и спонтаној игри и раду)
 истраживање поступака решавања задатака
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 учешће у дискусији
 процењивање(самостално одмеравање величина)
 груписање(уочавање сличности и разлика ради класификовања)
 бележење(графичко, симболичко)
Методе и технике рада:
Методе рада које ће се примењивати су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
77











дијалошка( метода разговора)
дискусија
посматрања
метода приказивања
демонстрације
писаних радова
практичних активности
истраживачка
проблемска
метода рада на тексту
хеуристичка
Технике рада које ће се примењивати су:
 технике учења
 техника памћења ( пројекција,симболизација и упрошчавање, асоцијативна техника,бројевна техника,
контрастирање,когнитивно мапирање)
Оцењивање
Оцењивање које ће се примењивати: описно
Описно оцењивање изводи наставник континуирано:

систематским посматрањем ученика у свим наставним ситуацијама
 усменим и писаним испитивањем (контролним задацима и низовима задатака објективног типа)
 практичним провервањем користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања
ученика (табеле, скале, забелешке).
Критеријуми оцењивања:
Описна оцена изражава квантитет и квалитет учениковог знања и вештина и навика , као и уложен труд, зависно од личних
способности сваког ученика.
Описна оцена има информациону, мотивациону и оријентациону функцију и спроводи се континуирано , а формулисаће се према
очекиваним исходима знања и на три нивоа сложености:
Очекивани исходи:

 Класификација предмета према својствима
Разликује предмете по боји
78





























Разликује предмете по величини
Разликује предмете у односу на жива бића
Упоређује предмете по величини
Разликује предмете и бића по дужини, ширини и висини
Уз помоћ групише предмете према њиховим особинама
Самостално групише предмете према њиховим особинама
Орјентише се у простору, уз помоћ
Самостално се орјентише у простору
Одређује положај предмета према себи и према другим предметима
Препознаје геометријске фигуре
Уз помоћ именује геометријске фигуре
Самостално именује геометријске фигуре
 Линија и област
Препознаје криве и праве линије
Разликује и именује криве и праве линије
Разликује и именује отворену и затворену линију
Разликује унутрашњост и спољашњост
Спаја тачке кривим и правим линијама
Уме да користи лењир
Уз помоћ уочава и црта дуж
Самостално црта дуж
Правилно користи матаматичке термине
 Природни бројеви до 100
Уочава разне примере скупова
Правилно црта и приказује скупове
Разликује појам елемента (члана) скупа
Групише елементе у скуп на основу задатих својстава (задатака)
Разликује скуп са истим и различитим бројем елемената
Пребројава елементе скупа
Зна да броји унапред и уназад
Уз помоћ чита, пише бројеве до 5
79































Самостално чита и пише бројеве до 5
Уз помоћ разуме и користи бројевну праву
Самостално користи бројевну праву
Уз помоћ упоређује бројеве до 5
Самостално упоређује бројеве до 5
Употребљава знаке <, >, =
Уочава и именује редне бројеве
Одређује претходник и следбеник броја
Уз помоћ сабира и одузима бројеве до 5
Самостално сабира и одузима бројеве до 5
Уз помоћ чита, пише и упоређује бројеве до 10
Самостално чита, пише и упоређује бројеве до 10
Уз помоћ сабира и одузима до 10
Самостално сабира и одузима до 10
Разуме и користи термине сабирак, збир, умањеник, умањилац и разлика
Схвата појам нуле и уочава њено својство као сабирак и резултат одузимања
Правилно решава изразе за толико већи и толико мањи број
Уз помоћ разуме и решава једноставне текстуалне задатке
Самостално решава текстуалне задатке
Уз помоћ чита, пише и упоређује бројеве до 20
Самостално чита, пише и упоређује бројеве до 20
Уз помоћ именује и разликује једноцифрене и двоцифрене бројеве
Самостално именује и разликује једноцифрене и двоцифрене бројеве
Уз помоћ именује и разликује парне и непарне бројеве
Самостално именује и разликује парне и непарне бројеве
Разуме појмове десетица и јединица уз помоћ сабира дестице и јединице
Самостално сабира десетице и јединице
Сабира двоцифрен и једницифрен број без прелаза преко десетице (до 20)
Сабира једноцифрене бројеве са преласком преко десетице ( до 20)
Одузима јединице од десетица до 20
Одузима једноцифрен број од двоцифреног без прелаза преко десетице (до 20)
80























Одузима једноцифрен број од двоцифреног са преласком преко десетице (до 20)
Одузима двоцифрен број од двоцифреног до 20
Уз помоћ сабира и одузима без преласка преко десетице
Самостално сабира и одузима без преласка преко десетице
Уз помоћ сабира и одузима са преласком преко десетице
Самостално сабира и одузима са преласком преко десетице
Решава изразе са једном операцијом
Решава изразе са две операције
Решава текстуалне задатке са једном операцијом
Решава текстуалне задатке са две операције
Одређује непознати број
Уз помоћ чита, пише и упоређује бројеве до 100
Уз помоћ чита, пише и упоређује бројеве до 100
Самостално чита, пише и упоређује бројеве до 100
Сабира и одузима вишеструке десетице
Сабира десетице и јединице до 100
Уз помоћ сабира и одузима двоцифрене и једноцифрене бројеве без преласка преко десетице
Самостално сабира и одузима двоцифрене и једноцифрене бројеве у оквиру прве стотине
Решава изразе са две операције (до 100)
Решава текстуалне задатке са једном или две операције у оквиру прве стотине
Уз помоћ саставља текст на основу датог израза
Самостално саставља текст на основу датог израза
Решава логичке задатке







Разликује вредности новчанице
Пореди вредност новчанице
Пореди, процењује дужину
Пореди и мери дужину (стопалом, кораком...)
Разликује дужину, ширину и висину предмета
“Одока” процењује дужину
Пореди и мери дужину
 Мерење и мере
81

Решава текстуалне задатке са мерним јединицама
ЛИСТА СТАНДАРДА ИЗ МАТЕМАТИКЕ ЗА ПРВИ РАЗРЕД
ОСНОВНИ НИВО
СРЕДЊИ НИВО
НАПРЕДНИ НИВО
1МА.1.2.1. уме да именује
1МА.2.2.1. уочава међусобне односе
1.Предмети у
геометријске објекте у равни
геометријских објеката у равни
простору и
(квадрат, круг,троугао,правоугаоник,
односи међу
тачка, дуж. права, полуправа и угао)
њима
и уочава међусобнеодносе два
геометријска објекта у равни
(паралелност. нормалност, припадност)
1МА.1.2.1. уме да именује
1МА.2.2.1. уочава међусобне односе
2.Линија и
геометријске објекте у равни
геометријских објеката у равни
област
(квадрат, круг,троугао,правоугаоник,
тачка, дуж. права, полуправа и угао)
и уочава међусобнеодносе два
геометријска објекта у равни
(паралелност. нормалност, припадност)
1МА.2.2.1. уочава међусобне односе
3.Класификација 1МА.1.2.1. уме да именује
геометријске објекте у равни
геометријских објеката у равни
предмета према
(квадрат, круг,троугао,правоугаоник,
својствима
тачка, дуж. права, полуправа и угао)
и уочава међусобнеодносе два
геометријска објекта у равни
(паралелност. нормалност, припадност)
1МА. 1 . 1 . 1 . зна да прочита и запише 1МА.2.1.1. уме да примени својства 1МА.3.1.1. уме да примени
4.Прриродни
дати број, уме да упореди бројеве по
природних бројева (паран, непаран,
својства природних бројева у
бројеви до 100
величини и да прикаже број на датој
највећи,најмањи, претходни, следећи
решавању проблемских задатака
бројевној полуправој
број) и разуме декадни бројни систем
1 МА.3.1.2. зна својства операција
1МА.1.1.4. уме да на основу текста
1МА.2.1.3. сабира и одузима, рачуна
сабирања и одузимања и уме да их
правилно постави израз са једном
вредност израза
примени.
рачунском операцијом.
1МА.2.1.4. рачуна вредност израза с
1МА.3.1.3. уме да израчуна бројевну
82
5.Мерење и мере
1МА.1.1.5. уме да решава једноставне
једначине у оквиру прве хиљаде
највише две операције
1 МА.2.1.5. уме да решава једначине
1МА. 1.4.1. уме да изрази одређену
суму новца преко различитих апоена
и рачуна са новцем у једноставним
ситуацијама
1МА.2.4.1. уме да изрази одређену
суму новца преко различитих апоена
и рачуна са новцем у сложенијим
ситуацијама
Предмет: СВЕТ ОКО НАС
вредност израза са више операција,
поштујући приоритет
1МА.3.1.4. уме да решава сложеније
проблемске задатке дате у текстуалној
форми
Разред: I
Циљ интегрисаног наставног предмета Свет око нас јесте да деца упознају себе, своје окружење и развију способности за одговоран
живот у њему. Откривањем света код деце се развијају сазнајне способности, формирају се основни појмови и поступно се граде
основе за систем појмова из области природе,друштва и културе.
Задаци




Формирање елементарних научних појмова из природних и друштвених наука;
Овладавње почетним техникама сазнајног процеса : посматрње, уочавње, упоређивање, класификовање, именовање;
Подстицање дечијих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама, процесима и ситуацијама у окружењу складу
са њиховим когнитивно – развојним способностима
Подстицање и развијање истраживачких активности деце;
83




Подстицање уочавања једноставних узрочно-последичних веза, појава и процеса, слободног изражавања својих запажања и
предвиђања
Решавање једноставних проблем – ситуација кроз огледе, самостално и у тиму
Развијање одговорног односа према себи, окружењу и уважавање других
Разумевање чињеница да је човек део природе и да својим поступцима утиче на природу, као и развијање способности
препознавања човековог утицаја на здравље и животну средину
Број часова за
Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/
ОБЛАСТИ
ВРЕМЕ
РЕАЛИЗАЦИЈЕ
СТАНДАРДИ
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број
часова
по теми
обраду
остале
типове
часова
84
1.
Ја и други
IX, X, XI
1ПД.1.5.1.
1ПД.1.5.2.
1ПД.2.5.1.
2.
Оријентација у
IX, XI, XII,
1ПД.1.4.1.































Слични смо и различити
Ко је коме сличан
Шта кога интересује
Шта је коме потребно
Како се ко осећа
Шта треба да има свако дете
Слични смо и различити
Ко чини породицу.Где живи породица
Шта у породици радимо заједно
Како се понашамо у породици
Како у породици бринемо о здрављу
Како да избегнемо опасности у стану
Бринемо о здрављу
Култура живљења у породици
Ко је ко у школи.Шта и где радимо у школи
Како учимо у школи
Шта ми помаже у учењу
Како се понашамо у школи
Како у школи бринемо о здрављу
Како изгледају насеља.Шта смо једни другима у насељу
Како у насељу делимо послове
Како се понашамо у насељу
Како се обавештавамо у насељу
Култура живљења у насељу
Како се крећемо кроз насеље
Учествујемо у саобраћају
Како безбедно прелазимо улицу
Безбедно учествујемо у саобраћају
Којим групама припадамо
Живот у групама
Које делове има дан
30
22
8
6
3
3
85
простору и
времену
III, VI
1ПД.1.4.4.
1ПД.1.4.5.
1ПД.2.4.1.
3.
Жива природа
XII, I, II
1ПД.1.1.2.
1ПД.1.1.3.
1ПД.1.1.4.
1ПД.1.1.5.
1ПД.1.1.6.
1ПД.2.1.1.
1ПД.2.1.2.
1ПД.2.1.4.
1ПД.3.1.1
4.
Нежива природа
II, III, IV
1ПД.1.1.2.
1ПД.1.3.1.
1ПД.1.3.3.
1ПД.2.3.1.
1ПД.3.3.1.
5.
Предмети око
нас
IV, V, VI
1ПД.1.1.2.
1ПД.1.2.3.































Шта је седмица
Када је шта било
Оријентишемо се у току дана
Оријентишемо се у току седмице
Оријентишемо се у времену
Шта чини природу
Које делове имају биљке
Које делове тела имају животиње
Које делове тела имају људи
Биљке,животиње и људи
Где живе биљке,животиње и људи
Где и које биљке и животиње људи гаје
Јесен
Зима
Пролеће
Лето
Јесен,зима,пролеће,лето,па поново све то
Ваздух
Вода
Земљиште
Сунчева светлост и топлота
Нежива природа
Како се понашамо према природи
Које групе предмета разликујемо
Од каквих се материјала праве предмети
Различити предмети,различити материјали
Да ли је свеједно од чега је шта
Како се предмети покрећу и крећу
Покретање и кретање предмета
Да ли се предмети мењају
Промене на предметима
16
10
6
6
5
1
10
5
5
86
6.
Жива и нежива
природа
VI
1ПД.1.1.2.
1ПД.1.2.3.
1ПД.2.1.2.




Предмети око нас
Анализа и исправак провере
Природа око нас
Завршни час
4
УКУПНО
72
4
45
27
Начин остваривања програма
Наставни програм предмета Свет око нас надовезује се на сазнања која су ученици стекли о себи и природном и друштвеном окружењу
у току похађања припремног предшколског програма, али поштује и несистематизована искуства која су ученици самостално стекли
задоваљавајући своју природну потребу да разумеју свет у коме живе и своје место у њему.
Основна интенција наставе предмета свет око нас није само на усвајању програмских садржаја већ на подстицању развојних
потенцијала детета. Наведени садржаји су усмерени на развој интелектуалних, психолошких, когнитивно-конативних и социјалноафектних сфера личности детета, што се очитава у наведеним циљевима.
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
Активности ученика
 посматрање (уочавање видних карактеристика)
 описивање (вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњих запажања)
 процењивање (самостално одмеравање)
 груписање (уочавање сличности и разлика ради класификовања)
87
















праћење (континуирано посматрање ради запажања промена
бележење (записивање графичко, симболичко, електронско бележење опажања)
практиковање (у настави, свакодневном животу и спонтаној игри и раду)
експериментисање (намерно модификовање активности, огледи које изводи сам ученик)
истраживање (испитивање својстава и особина, веза и узрочно-последичних односа)
сакупљање (прављење колекција, збирки, албума из природног и друштвеног окружења)
стварање (креативна продукција)
играње (дидактичке, едукативне и спонтане игре)
активности у оквиру мини-пројекта (осмишљавање и реализација)
усвајање знања
понављање
откривање и увиђање законитости и процеса
израда и презентовање самосталних, лабораторијских и практичних радова
изражавање својих мисли, осећања, закључака
учешће у дискусији
анализирање и синтетизовање података, чињеница, информација
Оцењивање
Описно оцењивање претпоставља систематско посматрање ученика у свим наставним ситуацијама.
Описно оцењивање не класификује ученике, већ њихова постигнућа. Информише ученике и родитеље о ефикасности и кавалитету
исхода рада ученика. Сугерише следеће кораке учења и развоја. Један је од чинилаца да ученици уочавају своје могућности учења и
развоја.
Описно оцењивање је аналитичко .То је скуп исказа о постигнућима у свакој од компоненти предмета оцењивања. Број и врста
компонената структуирају описну оцену.
Оцењивање прати следећа документација: дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале,
забелешке).
Методе и технике рада
Методе рада које ће се примењиват су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка( метода разговора)
 посматрања
88
 метода приказивања
 демонстрације
 писаних радова
 практичних активности
 истраживачка
 проблемска
Технике рада које ће се примењивати су:
 технике учења
 техника памћења ( пројекција, асоцијативна техника, когнитивно мапирање)
Очекивани исходи
 Препознаје групе људи који живе у његовим окружењу (породица, родбина, суседи)
 Именује родбинске везе
 Уз помоћ разликује и именује чланове уже и шире породице
 Самостално разликује и именује чланове уже и шире породице
 Зна своја права и обавезе у школи
 Описује празнике у породици
 Уз помоћ описује чланове породице
 Самостално описује чланове породице
 Именује предмете у породици и зна њихову употребу
 Именује просторије у школи и зна њихову функцију
 Чува и уређује простор у коме живи
 Правилно користи кућне апарате и препознаје опасности које вребају од неправилног коришћења
 Именује просторије у школи и зна њихову намену
 Именује занимања људи који раде у школи и зна њихове послове
 Описује празнике у школи
 Познаје правила понашања у школи
 Поштује правила понашања у школи
 Поштује и уважава права других
 Учествује у доношењу правила у раду и игри
 Примењује правила пристојног понашања у комуникацији са вршњацима и одраслима
89































Самостално исказује своје идеје, искуства и размењује их са другима
Описује своје насеље
Препознаје групе људи из свог насеља
Именује значајне установе у свом насељу
Препознаје и именује занимања људи из насеља
Именује географске објекте места и околине
Чува своја и материјална добра других људи
Активно учествује у очувању животне средине
Познаје основна правила понашања у саобраћају и придржава их се
Из помоћ се орјентише у простору
Самостално се орјентише у простору
Именује делове дана и редослед дана у недељи
Разујме и објашњава смену обданице и ноћи
Орјентише се у току дана и седмице
Разликује седмицу и месец
Именује месеце у години
Разликује основне карактеристике годишњих доба
Разликује живу од неживе природе
Препознаје разлике и сличности међу живим бићима
Уз помоћ запажа и именује спољашње делове живих бића
Самостално запажа и именује спољашње делове живих бића
Разликује биљке и животиње шуме, њиве, воћњака, повртњака, ливаде и баре
Именује биљке и животиње шуме, њиве, воћњака, повртњака, ливаде и баре
Уочава везу међу живим бићима
Разуме значај биљака и животиња за људе
Разликује основна својства воде, ваздуха и земљишта
Препознаје основна својства воде: мирис, укус, боја
Именује различита својства воде
Самостално уочава и именује основна својства воде
Уочава промене агрегатног стања воде под утицајем топлоте
Посматра и истражује агрегатна стања воде и растворљивост материјала
90


























Разуме значај чисте воде за живот на земљи
Препознаје опасне ситуације услед елементарних непогода
Изводи закључке на основу једноставних огледа
Разликује основна својства ваздуха: мирис, укус и боја
Самостално уочава и описује основна својства ваздуха
Изводи огледе о постојању ваздуха
Именује основне загађиваче ваздуха
Разуме и схвата значај ваздуха за живи свет
Разуме како се чува ваздух од загађења
Изводи закључке на основу једноставних огледа
Разликује основна својства земљишта
Самостално описује и уочава основна својства земљишта
Изводи огледе о важности земљишта за биљке
Разуме значај земљишта за живот на земљи
Уз помоћ препознаје рељеф у својој околини
Самостално препознаје рељеф у својој околини
Изводи закључке на основу једноставних огледа
Разуме значај сунчеве светлости и топлоте за живот на земљи
Разуме и објашњава значај неживе природе за живи свет
Групише предмете на основу својства материјала
Именује различите материјале
Уочава својства материјала под различитим спољашњим утицајима
Уочава понашање материјала под различитим топлотним утицајима
Истражује понашање материјала под разним спољашњим утицајима
Изводи закључке на основу једноставних огледа
Самостално закључује како својства материјала одређују њихову употребу
91
ОСНОВНИ НИВО
1ПД.1.5.1. зна које друштвене групе
постоје и ко су њихови чланови
1ПД. 1.5.2. зна основна правила понашања
у породици, школи и насељу
2.Оријентација 1ПД. 1.4.1. уме да препозна кретање тела у
различитим појавама
у простору и
1ПД. 1.4.4. зна јединице за мерење
времену
времена: дан, недеља, месец, година,
деценија и век
1ПД. 1.4.5. уме да прочита тражене
информације са часовника и календара
3.Жива природа 1ПД. 1.1.2.зна ко и шта чини живу и
неживу природу
1ПД. 1.1.3. зна заједничке карактеристике
живих бића
1ПД.1.1.4. уме да класификује жива бића
према једном од следећих критеријума:
изгледу, начину исхране, кретања и
размножавања
1ПД. 1.1.5.препознаје и именује делове
тела живих бића
1ПД. 1.1.6.разликује станишта према
условима живота и живим бићима у њима
1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и
4.Нежива
неживу природу
природа
1ПД.1.3.1. зна основна својства воде,
ваздуха и земљишта
1ПД.1.3.3. зна да различите животне
намирнице садрже различите састојке
5.Предмети око 1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и
неживу природу
нас
1ПД.1.2.3. разликује повољно и неповољно
1.Ја и други
СРЕДЊИ НИВО
1 ПД.2.5.1. зна које су улоге различитих
друштвених група и њихових чланова
НАПРЕДНИ НИВО
1 ПД.2.4.1. зна да кретање тела зависи
од силе која на њега делује, врсте
подлоге и облика тела
1ПД.2.1 . 1 . разуме повезаност живе и
неживе природе на очигледним
примерима
1 ПД.2.1.2. зна основне разлике између
биљака, животиња и људи
1ПД.3.1 . 1 . разуме повезаност
живе и неживе природе на
мање очигледним примерима
1ПД.2.3.1. зна сложенија својства воде и
ваздуха: агрегатно стање и кретање
1ПД.3.3.1. разуме како
загревање и хлађење воде и
ваздуха утичу на појаве у
природи
92
деловање човека по очување природе
6.Жива и нежива 1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и
неживу природу
природа
1ПД.1.2.3. разликује повољно и неповољно
деловање човека по очување природе
1ПД.2.1.2. зна основне разлике између
биљака, животиња и људи
Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
Разред: I
Циљ наставе ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у скалду са демократским
опредељењем друштва и карактером настваног предмета.
Оперативни задаци



Оспособити ученика да се служи средствима и техникама ликовно-визуелног изражавања који су доступни његовом узрасту
Стварати услове за креативно опажање и тумачење предвиђених садржаја (облике, односе у видном пољу, светло и сенку,
тактилност, цртани филм, стрип, дизајн, перформанс, преобликовање предмета њиховим спајањем)
Мотивисати ученика да се слободно ликовно-визуелно изражава својствено узрасту и индивидуалној способности и да
маштовито представља свет око себе

Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/
ОБЛАСТИ
ВРЕМЕ
СТАНДАРРЕАЛИЗАДИ
ЦИЈЕ
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Број часова за
Број
остале
часова
обраду типове
по теми
часова
93
1
Облици и њихови
квалитети
2.
Односи у видном пољу
IX





Цело-део; Велико-мало.Огрлица
Високо-ниско,уско-широко.Необично биће
Светло-тамно ;Обојено-безбојно.Лопта
Меко-тврдо,глатко-храпаво;Обло-рогљасто.Животиње
Играчке
6
4
2





Лево-десно,горе-доле.Полица.Излог са играчкама
Испред-иза;више-ниже; између.Моја школа
Усправно-положено, косо.Мој парк
Испод.На.У
Дубоко плитко. Отворено-затворено .Пуно-празно.
Апотека.Сајам слаткиша.Симина апотека
Стиже Нова година...Кутија за поклон
Снежна кугла
Уметнички квиз, естетска анализа, оцењивање
Цртани филм.Како настаје цртани филм
Покрени свој цртеж
Стрип
10
6
4
4
2
2
6
4
2
3
2
1
 Уметнички квиз, естетска анализа, оцењивање
3.
4.
5.
Временски и просторни
низови (цртани филм и
стрип)
Светло и сенка
Тактилност
X, XI,
XII
XII, I
II, III
IV

















Уметнички квиз, естетска анализа, оцењивање
Стварамо сенку
Моја сенка
Ухвати сенку.Сенка крушке
Позориште сенки.Лутка за позориште сенки
Позорница
Уметнички квиз, естетска анализа, оцењивање
Опажам додиром. Колаж
Игра опажања
Додирујем, посматрам и стварам
Уметнички квиз, естетска анализа, оцењивање
94
6.
Изглед употребних
предмета(дизајн)
7.
Одређени предмет као
подстицај за рад
(перформанс)
Преобликовањепредмета
или материјала њиховим
спајањем
8.
IV, V




Предмети за свакодневну употребу. Моја шоља
Украсна кеса
Чаша за оловке
Уметнички квиз, естетска анализа, оцењивање
3
2
1
V
 Обућа. Догађај за памћење
 Слушам, маштам и стварам. Уметнички квиз, естетска
анализа и оцењивање
2
1
1
VI
 Чувајмо околину. Кловн. Лутка
 Свемирски брод. Кофер за луткину одећу. Уметнички
квиз, естетска анализа и оцењивање
2
1
1
36
22
14
УКУПНО
Активности наставника
 мотивише ученике да своја осећања , размишљања, практична решења
 изражавају ликовним путем коришћењем различитих ликовних техника
 преноси теоријска и практична знања
 прати ток рада и указује на грешке
 демонстрира активности и поступке коришћења техника
 постепено усмерава и подстиче ученике у раду
 формира правилан поглед на свет
 процењује и оцењује ниво квалитета усвојених знања и представљених ликовних решења
 развија карактер ученика
 постепено оспособљава ученике за самостално ликовно изражавање
 систематски прати напредовање ученика
 самовредновање
Aктивности ученика
 посматрање
 изражавање осећања, размишљања , утисака о опаженим појавама
 анализирање и синтетизовање података
 усвајање знања , вештина и навика
 вежбање
95






стварање
играње-игровне активности
решавање проблема
откривање и утврђивање законитости и процеса
учешће у дискусији
процењивање(самостално естетско процењивање ликовних решења)
Методе и технике рада
Методе рада које ће се примењивати су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка( метода разговора)
 дискусија
 посматрања
 метода показивања
 практичних радова
 истраживачка
 проблемска
Технике рада које ће се примењивати су:
 технике учења
 техника памћења ( пројекција,симболизација и упрошћавање, асоцијативна техника, брејн сторминг, контрастирање,когнитивно
мапирање
Оцењивање
Оцењивање које ће се примењивати: описно
Описно оцењивање изводи наставник континуирано:
 систематским посматрањем ученика у свим наставним ситуацијама
 усменим испитивањем (разговор, дискусија)
 практичним провервањем
користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (скале, забелешке)
Критеријуми оцењивања: описна оцена изражава квантитет и квалитет учениковог знања, вештина и навика , као и уложен труд,
зависно од личних способности сваког ученика.
96
Описна оцена има информациону, мотивациону и оријентациону функцију и спроводи се континуирано , а формулисаће се према
очекиваним исходима знања и на три нивоа сложености:
Очекивани исходи знања
 Уз помоћ разликује и именује боје
 Самостално разликује и именује боје
 Препознаје и именује облике и шаре из окружења
 Уредно, педантно користи материјал за рад
 Поштује свој рад и рад друге деце
 Опажа и препознаје различите површине
 Уз помоћ преобликује материјале спајањем, лепљењем...
 Самостално преобликује материјале спајањем, лепљењем
 Учествује у презентацији својих радова и радова друге деце
 Препознаје и разликује неке ликовне технике
 Маштовито и креативно се ликовно изражава
 Разликује светлост и сенку
Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА
Разред: I
Циљ наставе музичке културе јесте да код ученика развија интересовање, музичку осетљивост и креативност, оспособљава за
разумевање могућности музичког изражавања, развија осетљивост за музичке вредности упознавањем уметничке традиције и културе
свога и других народа.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
 Певају по слуху
97



Слушају вредна дела уметничке и народне музике
Изводе музичке игре
Свирају на дечјим музичким инструментима
Садржаје музичке културе чине следеће активности: извођење (певање,свирање), слушање и стварање музике.
Садржаји програма
Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/
1.
ОБЛАСТИ
Извођење музике –
певање и свирање
2.
Слушање музике
ВРЕМЕ
НАСТАВНЕ
СТАНДАРРЕАЛИЗАЈЕДИНИЦЕ
ДИ
ЦИЈЕ
IX, X, XI,
 Поздрав првацима
XII, I, II,
 Препонавање звукова
III, IV, V,
 Природне појаве
VI
 Ситна је киша падала
 Први снег
 Пада снежак
 Срећан рођендан
 Јежева успаванка
 Весници пролећа
 Иде маца око тебе
 Берем,берем грожђе
 Саобраћајац
 Рибар
 На крај села жута кућа
 Ја посејах лан
 Чика Мрак
 Бубањ зове
 Сети се шта смо научили
I, III, IV
 Јесте л` икад чули то?
 Дванаест месеци, М. Илић Бели
Број часова за
Број
остале
часова
обраду типове
по теми
часова
20
15
5
13
8
5
98
3.
Стварање музике
IX, XI, II,
III, IV,
V,VI













Медведова женидба
Честитка за 8.март
Брате Иво
Звечка
Штапићи
Триангл
Бубањ
Упознајмо још неке дечје инструменте
Игра коло
Сети се шта смо научили
Животињско црство
Тихо и гласно певање
Кока и пилићи
УКУПНО:
3
2
1
36
25
11
Активности наставника
 саопштава наставне саржаје
 прати ток рада
 организује и усмерава процес учења
 преноси теоријска и практична знања
 преноси културне вредности
 формира правилан однос према музичком стваралаштву
 процењује и оцењује ниво и квалитета усвојених знања и вештина
 развија каракрер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
Активности ученика
 опажа
 посматра
 усваја знања
99





понавља
вежба
ствара
изражава своје мисли, осећања и ставове
открива и увиђа законитости и процесе
Оцењивање
У првом разреду оцењивање се врши описно на основу остваривања циљева оперативних задатака користећи следећу документацију:
дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке)
Очекивани исходи
 Разликује звуке из окружења
 Разликује људске гласове
 Прати музику одговарајућим покретима
 Пева песме по слуху
 Разликује степен јачине звука
 Препознаје различит темпо
 Пева песме различитог садржаја и расположења
 Препознаје и именује дечје ритмичке инструменте
 Прати певање на дечјим ритмичким инструментима
 Разликује дечије инструменте по боји звука
Методе рада
Методе рада које ће се примењивати су :
 монолошка ( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка ( метода разговора)
 посматрања
 демонстрације
 илустративна
 практичних активности
100
ПРЕДМЕТ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
РАЗРЕД: I
Циљ наставе физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитнообразовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика, развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и
примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
Задаци
 Подстицање раста, развоја и утицаја на правилно држање тела
 Развој и усавршавање моторичких способности
 Стицање моторичких умења која су, као садржај, утврђени програмом физичког васпитањаи стицања теоријских
знањанеопходних за њихово усвајање
 Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитањадефинисано циљем овог васпитно- образовног
подручија
 Формирање моторно- вољних квалитета личности
 Оспособљавање ученика да стечена знања, умења и навике користе у свакодневном животу и раду
 Стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средина

Оперативни задаци







Задовољавање основних дечијих потреба за игром и кретањем
Развијање коорднинације, гипккости, равнотеже и експлозивне снаге
Стицање моторичких умења у свим природним облицима кретања у различитим условима:елементарним играма, ритмици,
плесним вежбама и вежбама на тлу
Упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела
Стварање претпоставке за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика
Формирање и овладавање елементарним облицима кретања (моторичко описмењавање)
Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад
101
Садржај програма
Ред. број
наставне
теме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Елементарне игре
2.
Ходање и трчање
3.
Скакање,
ВРЕМЕ
РЕАЛИЗАЦИЈЕ
IX
IX,X, XI,
II,III,IV,V
IX,X,XI,XII,
СТАНДАРДИ
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Договор o раду и упознавање ученика са
предметом
 Елементарне игре из ранијег узраста
 Појам врсте и подржавајуће ходање и трчање
 Ходање и трчање уз правилно држање тела
 Ходање и трчање у колони по један
 Ходање и трчање на разне начине и у колони по
један, два, четири
 Ходање и трчање по црти и шведској клупи
 Ходање пошироком делу шведске клупе
 Ходање по шведској клупи на различите начине
 Брзо трчање на 20m из различитих стартних
позиција
 Брзо трчање на 20m
 Брзо трчање на 20m ,одељенско такмичење
 Развијање издржљивости смењивањем ходања
и трчања
 Трчање са допунским задацима
 Брзо трчање са променом места
 Штафетне игре са брзим трчањем
 Трчање у природи на различите начине
 Трим трчање
 Елементарне игре у кругу
 Елементарне игре са променом места
 Елементарне игре хваталице
 Елементарне игре са трчањем и другим
облицима кретања
 Елементарне игре по избору ученика
 Подржавајући једноножни и сунoжни поскоци
Број
часова
по
теми
Број часова за
остале
обраду типове
часова
2
2
24
9
15
24
12
12
102
прескакање,
вишење, упори и
пењање
4.
Бацање и
хватање
II,III,V
X,XI,I,
II,III,
IV,V,VI






























Једноножни поскoци у месту и кретању
Елементарне игре са поскакивањем
Једноножни и суножни поскоци у паровима
Залетом скок преко ,,јарка“
Пењање уз косе справе-препреке
Препентравање разних објеката-справа
Пењање уз лестве, мотке, стабла
Скок удаљ из места
Скок удаљ из залета
Прескакање низа препрека
Скок увис
Залетом право једноножним одривом наскок на
шведску клупу и скок увис
Скок увис са правим залетом
Провлачење испод објеката, справа и ученика
Полигон савладавања низа препрека
Елементарне игре са пењањем и провлачењем
Елементарне игре са пењањем и спуштањем
Бацање различитих предмета у даљину из места
Бацање лопте увис и хватање на разне начине
Елементарне игре лоптом
Бацање лопте са одбијањем од зид и хватањем
Бацање и хватање лопте са одбијањем од тла
Игре на снегу
Гађање лоптицом у хоризонталне циљеве
Елементарне и штафетне игре лоптом
Вођење лопте у месту и слободном кретању
Вођење лопте у месту и слободом кретању
Вођење лопте у различитим условима
Додавање и хватање лопте у пару
Додавање и хватање лопте у покрету
18
8
10
103
5.
Вежбе на тлу
6.
Вежбе равнотеже
7.
Вежбе
реквизитима
XII.II,
XI,III,V
XII,II,III,
IV,V

























8.
Ритмичке вежбе и
XI,XII,I,



Игра ,,Између две ватре”
Елементарне игре по избору ученика
Елементарне игре у природи
Колут напред
Колут напред из чучња у чучањ
Препентравање и провлачење преко и испод справа
Пузање потрбушке и на боку
Пузање потрбушке, на боку и на леђима
Манипулација телом без помоћи руку
Ходање по шведској клупи на различите начине
Елементарне игре на шведској клупи
Елементарне игре равнотеже
Дизање и ношење лопте на разне начине
Елементарне игре лоптом
Дизање и ношење предмета различтог облика и
тежине
Дизање и ношење различитих предмета на
комбиноване начине
Слободно, стваралачко и кретно изражавање
Преношење, сакупљање и одлагање предмета
Елментарне игре са гађањем
Вежбе чуњевима
Вежбе обручима
Вежбе и игре са реквизитима на произвољан начин
Прескакање кратке вијаче
Њихање и кружење вијачом
Слободно , креативно коришћење кратке вијаче у
складу са музиком
Елментарне игре са кратком вијачом
Штафетне игре са преношењем предмета
Ходање у 2/4 и трчање у оквиру задатог ритма
6
4
2
4
1
3
17
8
9
13
6
7
104
народни плес
IV,VI








Дечји поскок
Дечји поскок у месту и кретању
Елементарне игре за корелацију са математиком
Ритмичке целине – дечји поскок
Слободно кретно изражавање на песну у 2/4 такту
,,Ја посејах лан”-народна игра
,,Скочко”-дечја плесна игра
Самостално формирање кореографије од научених
игара
УКУПНО:
108
48
60
Начини остварења програма
У првом разреду програмски задаци могу да се реализују и без посебних услова, у сали за физичко, на ливади, у школском дворишту,
на отвореном спортском полигону и у најгорем случају у ходнику или учионици.
Активности наставника
 саопштава наставне саржаје
 да ученицима прикаже и објасни вежбе
 да прати ток рада и указује на грешке
 преноси теоријска и практична знања
 постепено усмерава ученикеда у слободно време самостално вежбају
 формира правилан поглед на свет
 процењује и оцењује ниво квалитета усвојених знања
 развија каракрер ученика
 позитивно усмери дечју потребу за такмичењем у том узрасту....
Активности ученика
 опажа
 посматра
 усваја
 понавља
 вежба
105




открива
изражава своје мисли, осећања и ставове
открива и увиђа законитости и процесе
анализира и синтетизује информације и податке...
Оцењивање
Праћење напретка ученика одвија се сукцесивно у току целе школске године,на основу јединствене методологије која предвиђа следеће
тематске целине:
 стање моторичких способности;
 стање здравља и хигијенских навика;
 ниво савладаности моторних знања, умења и навика;
 однос према раду.
У првом разреду оцењивање се врши описно на основу остваривања циљева оперативних задатака користећи следећу документацију:
дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Описни квалификатори распоређују се у три нивоа, којим се одређује степен укупног психофизичког статуса ученика.То су:











 Први ниво
Ученик има висок степен развијености моторичких способности на основу оцене: координације, гипкости, равнотеже,
експлозивне снаге.
Ученик има правилан раст, не показује знаке умора приликом вежбања, нема телесних деформитета, добро усвојене хигијенске
навике, уредно носи опрему.
Ученик превазилази поставњене минимуме образовне захтеве.
Ученик има позитиван и активан однос према раду.
 Други ниво
Ученик има задовоњавајући степен развијености физичких способности
Ученик има мање недостатке при расту или функционалним способностима или правилном држању тела или у усвајању
хигијенских навика или у нередовном доношењу опреме.
Ученик је савладао све минималне образовне задатке
Ученик има позитиван однос према раду.
 Трећи ниво
Ученик делимично или потпуно, не задовољава ниво развијености физичких способности.
Ученик има веће недостатке у расту или у функционалним способностима, или у правилном држању кичменог стуба, или у
хигијенским навикама, доношењу опреме.
Ученик није савладао вечину садражаја предвиђених минимумом програмских захтева.
106
 Ученик није заинтересован за вежбање.
Вредновање и оцењивање постигнутих резултата и достигнућа ученика врши се током читаве године, у току и након савладавања
планираног програмског садржаја.Наставник пажљиво прати и оцењује тако да се добија потпуна слика о психофизичком статусу
сваког ученика.Наставник може да унесе и још нека своја запажањакоја нису предвиђена темацким целинама, ако је то у интересу
ученика. У целини, потребан је шпедагошки приступ вредновању достигнућа ученика, како би оцена, деловала стимулативно и
указивала на напредак ученика.
У току праћења и оцењивања, треба ученике упознавати са циљем постигнућа, путем слика, постера, других очигигледних материјалаи
средстава, како би они постали активни учесници у процесу наставеи оспособљавали се за самостално вежбање у слободно време.
На крају сваке оцене, учитељ треба да наведе које су могуће препоруке за даљи напредак и укључи родитеље, поготову ако је
психофизичко стање ученика незадовољавајуће.
Методе и технике рада
Методе рада које ће се примењиват су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка( метода разговора)
 посматрања
 метода призазивања
 демонстрације
Технике рада које ће се примењивати су:
Предмет: ЧУВАРИ ПРИРОДЕ
Разред: I
Циљ је развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа
одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.
Задаци
 Упознавање појма и основних елемената животне средине
 Уочавање и описивање основних појава и промена у животној средини
 Уочавање и описивање појава које угрожавају животну средину
 Развијање одговорног односа према себи и животној средини
107


Развијање радозналости, креативности и истарживачких способности
Развијање основних елемената логичког и критичког мишљења
Садржај програма
Број часова за
Ред. број
наставне
теме
1.
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/
ОБЛАСТИ
Животна средина
ВРЕМЕ
РЕАЛИЗАЦИЈЕ
IX
2.
Природне појаве
и промене у
животној средини
X,XI,XII
3.
Загађење
животне средине
XII,I,II,III
4.
Заштита животне
средине и
заштита здравља
III,IV,V,VI
СТАНДАРДИ
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ























Вода, ваздух, земљиште (услови живота)
Биљке и животиње (животна средина)
Творевине људског рода
Промене на биљкама: Дрво се мења
Промене на животињама
Ко је коме храна
Ланац исхране
Угрожене биљне врсте Србије
Угрожене животињске врсте Србије
Загађење воде и последице
Шта се овде десило
Перце патке даје знаке
Загађење ваздуха и последице
Јадна слика тужног лика
Загађење земљишта и последице
Ово стварно нема смисла!
Бука – штетне последице
Од тихог до гласног
Ти и дим
Бацамо, пљуцкамо и прљуцкамо
Бринемо о биљкама и животињама
Заштитимо биљке и животиње
Рационално коришћење природних богатстава
Број
часова
по теми
обраду
остале
типове
часова
4
3
1
10
6
4
9
4
5
13
9
4
108








Разградиве и неразградиве материје
Раздвајање отпада за рециклажу
У канти се свашта нађе
Предност здраве хране
Мој јеловник
Пирамида исхране
Ризично понашање угрожава здравље: На сунцу
Миц по миц и поцрниш
УКУПНО:
36
22
14
Начин остваривања програма
Сврха изборног предмета Чувари природе је упознавање и разумевање појма животне средине, интердисциплинарног приступа у
заштити са тежњом за њеним очувањем и унапређивањем за садашње и будуће генерације.
Циљ и задаци овог предмета ослањају се и развијају, али и међусобно допуњавају са већ стеченим знањем из обавезног предмета - Свет
око нас.
За остваривање циља и задатака овог изборног предмета наставник ће да користи Приручник за наставнике за I разред, а ученици ће
користити Приручник за ученике „Чувари природе" за I разред основне школе, одобрених од стране Министарства просвете и спорта
Републике Србије.
Предложене активности у Приручнику за ученике нису строго дефинисане па ученици могу сами да трагају (стручна литература,
популарне књиге, интернет, запажање у окружењу, приче које су чули) према сопственим интересовањима и могућностима.
Активности су креативне, истраживачког типа и развијају радозналост са елементима критичког и логичког мишљења.
Садржај програма није строго дефинисан, већ ученици сами трагају. Садржаје и активности овог предмета, наставник заједно са
ученицима може да реализује и ван учионице у непосредној околини.
Улога наставника је да уз примену различитих метода рада, подстиче и усмерава интересовање и креативност ученика у покушају да
самостално објасне узрок и последице човековог дејства на природу.
Наставник има слободу да реализацију наставних садржаја не везује за часовни систем па час (временски) може да буде у функцији
програмских садржаја, а садржаји у функцији места извођења наставе изборног предмета - Чувари природе.
На млађим узрастима теоријска настава се замењује фолклорним текстовима који на одговарајући начин прате стицање првих,
елементарних знања о традицији и култури.
Амбијентални параметри: питање од највећег значаја је где се школа налази (у ком амбијенту), те од њега зависи и какав ће програм
бити понуђен.
Овим се отвара могућност најбољег и најпотпунијег пласирања локалних предности и ресурса.
109
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира и развија еколошку свест ученика...
Активности ученика
 опажање
 откривање и утврђивање законитости и процеса
 вежбање
 посматрање
 израда и презентовање самосталних, практичних и лабораторијских радова
 изражавање својих мисли, осећања и ставова
 учешће у дискусији
 анализирање и синтетизовање података...
Оцењивање
Праћење напретка ученика одвија се сукцесивно у току целе школске године .
У првом разреду оцењивање се врши описно на основу остваривања циљева оперативних задатака користећи следећу документацију:
дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Методе и технике рада
Методе рада које ће се примењиват су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка( метода разговора)
 посматрања
 метода приказивања
 демонстрације
 писаних радова
 практичних активности
110
 истраживачка
 проблемска
Технике рада које ће се примењивати су:
 технике учења
 техника памћења ( пројекција,асоцијативна техника,когнитивно мапирање)
Предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
Разред: I
Циљ јесте остварити директно увођење ученика у активности ревитализације традиције кроз непосредно упознавање материјалне и
духовне традицијске културе свог народа и народа у ужем и ширем окружењу.
Задаци
Усвајање елементарних знања о фолклорној разлици између актуелног окружења и то кроз:
 Упознавање са основним фолклорним текстовима
 Упознавање са дечјим фолклором
 Усвајање елементарних знања о носећим наставним мотивима
Усвајање елементарних знања о годишњем циклусу кроз познавање:
 Основних разлика између градског и сеоског живота
 Основних сезонских радова
 Основних обичајно-обредних радњи везаних за те радове
 Основних и општих празника
 Обичајно-обредних радњи везаних за те празнике
Оперативни задаци:
 Упознавање основних елемената дечјег фолклора (игре и кратке текстуалне форме)
 Овладавање декоративним елементима главних (најопштијих) фолклорних празника (верских и сезонских) везаних за годишњи
циклус
111

Ред. број
наставне
теме
1.
2.
3.
Стицање елементарних знања о носећим наставним мотивима
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ и
време реализације
Питај своју баку...
IX,X,XI
Радови и празници
XI,XII
Зимски хлебови и пролећно биље
I,II,III,IV,V,VI
обраду
остале
типове
часова
Породично стабло
Игре наших бака
Шта све могу руке: играчке
Песме и приче нашег краја
Обичаји у којима су наше баке учестовале
Ручни радови које су баке радиле као девојчице
Народне ношње
Дан здраве хране (16.10)
Одећа,обућа,фризура и украси бакине младости
9
7
2
У Етнографском музеју
,,Муке блаженог Гроздија”-Пут који грожђе прође док
не постане вино
Засејавање жита на Св. Варвару
Вертеп-фолклорне приче и предање
Легенде,предања, фолклорне игре, приче
У сусрет Васкрсу (фарбање ускршњих јаја)
6
5
1
Од жита до хлеба
Многоструке намене хлеба
Хлебови који се месе за здравље стоке, укућана, за пчеле
Шарање и прављење фигура за славски колач
Бадњи дан, Бадње вече, Божић
Посета пекари
Текст: ,,Кисни,не мисли,стигло ме до врата “
Анегдоте,проза
Биљке-од ђурђевданских до ивањских венчића
Берба биљака и њихова лековита својства
Приче и песме о биљкама
21
12
9
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ


























Број часова за
Број
часова
по теми
112
 Значајна улога биљака у народној традицији,веровања у
њихове магичне моћи
 Речник народне религије о биљкама
 Прослава Дана Земље (22.4)
 Легенде,фолклорне приче и предања
 Прављење ђурђевданских венчића
 Приче и песме о лековитим биљкама
УКУПНО:
36
24
12
Кроз садржаје народне традиције прожети су садржаји везани за здравствено васпитање и то садржаји треће, четврте и пете теме.
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 преноси теоријска и практична знања
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 учешће у дискусији
Оцењивање
Оцењује се ниво усвојеног знања, понављање, учешће у дискусији, израда и презентовање практичних радова, посматрање и стварање.
Оцењује се описно. Оцењује наставник користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања
ученика (табеле, скале, забелешке).
Критеријум оцењивања усаглашен на нивоу већа. Оцењивање је континуиран процес.
Методе и технике рада
 Монолошка
113
 Дијалошка
 Текст-метода
 Илустративна
 Демонстрације
 Писаних радова
 Практичних активности
Технике су: технике учења, технике памћења, пројекције, когнитивно мапирање.
Предмет: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – САЗНАЊЕ О СЕБИ И ДРУГИМА
Разред:I
Циљ и задаци
Циљ наставе ''Грађанско васпитање - Сазнање о себи и другима'' јесте подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика
основне школе. Овај наставни предмет треба да пружи могућност ученицима да постану активни учесници у процесу образовања и
васпитања, и да изграде сазнања, умења, способности и вредности неопходне за формирање аутономне, компонентне, одговорне и
креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује себе и друге.
Задаци наставе „Грађанско васпитање - Сазнање о себи и другима" су:
 олакшавање процеса адаптације на школску средину и подстицање социјалне интеграције - успостављање и развијање односа
другарства и сарадње са вршњацима и одраслима;
 подстицање развоја сазнања о себи, сопственим осећањима и потребама, свести о личном идентитету и особености,
самопоштовања и самопоуздања;
 проширивање знања и умења за решавање индивидуалних проблема, учење техника за превладавање непријатних емоционалних
стања; учење видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање других;
 подстицање социјалног сазнања, разумевања и прихватања међусобних разлика;
 подстицање групног рада, споразумевања и сарадње;
 развијање комуникативне способности и конструктивног разрешавања сукоба са вршњацима и одраслима;
 развијање креатавног изражавања;
 упознавање ученика са дечјим правима;
 подстицање и оспособљавање за активну партиципацију у животу школе при чему је битно да све што ученици раде, раде из
унутрашње, позитивне мотивације, а не због принуде и послушности засноване на страху.
114
Садржај програма
Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
Олакшавање процеса адаптације на
школску средину и подстицање социјалне
интеграције
IX
Подстицање развоја сазнања о себи, о
сопственим осећањима, свести о личном
идентитету и особености, самопоштовања и
самопоуздања
IX, X
2.
3.
Изражавање и комуникација осећања;
проширивање знања и умења за решавање
индивидуалних проблема, учење техника за
превладавање непријатних емоционалних
стања
XI,XII, I
4.
Подстицање групног рада, договарања и
сарадње
II
5.
Подстицање социјалног сазнања,
разумевање и прихватање међусобних
разлика; учење видова самопотврђивања
без агресивности и уз уважавање других
Број часова за
Број
часова
по теми
обраду
остале
типове
часова
 Сусрет родитеља, наставника и ученика
 Упознавање ученика са садржајем предмета и
начином рада
2
0
2















8
4
4
10
6
4
2
1
1
3
2
1
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Свест о себи
Времеплов
Снови
Моје жеље
Ја кад порастем
Ја и како ме виде други
Шта ме брине
Моје место за опуштање
Изражавање осећања
Комуникација осећања
Мој бес
Страхови
Туга
Љубав
Сарадња
 Увредљиви надимци
 Пријатељство
 Тајни пријатељ
115
II,III
Развијање комуникативне способности,
конструктивног разрешавања сукоба са
вршњацима и одраслима
III
7.
Упознавање ученика са дечјим правима и
подстицање и оспособљавање ученика за
активну партиципацију у животу школе
IV,V
8.
Евалуација
VI
УКУПНО:
6.










Комуникација и неспоразуми
Неспоразуми са родитељима
Тужакање
Конфликти
Права деце
Школа какву желим
Да кажем слободно
Право на игру
Ја пре, ја после
Презентација резултата рада родитељима
5
3
2
4
2
2
2
0
2
36
18
18
Садржаји здравственог васпитања из прве теме прожети су кроз садржаје грађанског васпитања кроз наставне јединице прве, друге и
треће теме.
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 учешће у дискусији
Методе и технике рада
 монолошка
116
 дијалошка
 текстуална
 хеуристичка
 дискусија
 посматрања
 демонстрације
 проблемска
 писаних радова
Технике су: технике учења, памћења, брејнсторминг
Оцењивање
Оцењује се учешће у дискусији, ниво усвојеног знања и доношење закључака. Оцењује се усменим испитивањем, извођењем
практичних вежбања и радова. Оцењује наставник описним оценама користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за
континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Критеријум оцењивања усаглашен на нивоу већа. Оцењивање је континуиран процес.
Предмет: ВЕРСКА НАСТАВА
Разред: I
Циљ и задаци
Циљеви верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница
које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се
омогући слободно усвајање духовних и животних вредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и
неговање сопственог верског и културног идентитета. Упознавање ученика са вером и духовним искуствима сопствене, историјски
дате Цркве или верске заједнице треба да се остварује у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских
искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.
Задаци верске наставе јесу да код ученика:
117





развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим
личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се
сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;
развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у
заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као
творевину Божју и за себе;
развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене Цркве или
верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу
равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом и пре и после свега са Богом;
изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског
стваралаштва у науци и другим областима;
изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог
односа према Богу, људима и природи.
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на
свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност цркве) и есхатолошки (будући) живот
(димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској, социјалној и
мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђења живота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном
дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко
искуство Православне Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско
образовање. Све ово спроводи се како на информативносазнајном тако и на доживљајном и на делатном плану, уз настојање да се
доктриниране поставке спроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људима и са собом).
Задаци православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:
 развије отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности у односу на нас, као и отвореност и однос према другом
човеку као икони Божијој, личности, такође, другачијој у односу на нас, те да се између ове две релације оствари узајамно
зависна веза (свест о заједници);
 развије способност за постављање питања о целини и најдубљем смислу постојања човека и света, људској слободи, животу у
заједници, феномену смрти, односу са природом која нас окружу је и друго, као и одговарање на ова питања у светлу
православне хришћанске вере и искуства Цркве;
 изграде способности дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историји
човечанства, као и достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност са другим наукама);
118


помогне у одговорном обликовању заједничког живота са другима, у изналажењу равнотеже између властите личности и
заједнице, у остварењу сусрета са светом (са људима различитих култура, религија и погледа на свет, са друштвом, са
природом) и са Богом;
изгради уверење да свет и све што је у њему створени су завечност, да су сви створени да буду причасници вечног живота, те да
из те перспективе код ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновања сопственог односа према другом
човеку као непоновљивом бићу и према творевини Божијој и изгради спремност на покајање.
Садржаји наставе православног катихизиса распоређени су по линеарно-концентричном (симбиотичком, спиралном) принципу. То
значи да се у сваком разреду изабирају одређени раније уведени садржаји, а затим се у оквиру сваке теме, које ће се током дате године
школовања низати у сукцесивном следу, врши се активизација претходно стечених знања и формираних умења. Наравно, у сваком
разреду уводе се и потпуно нове теме, које ће послужити као ослонац за надограђивање знања у наредним разредима. След тема је у
нижим разредима силазни (десцендентни), односно базира се на излагању материје према психолошкој приступачности, док је у вишим
разредима основне школе узлазни (асцендентни), дакле темељи се на начелима теолошке научне систематике.
Циљ наставе православног катихизиса у овом разреду јесте прихватање да је постојање израз заједништва личности, а да личност
постоји само у заједници слободе са другом личношћу.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
 уоче да се кроз слободни однос љубави према некоме или нечему тај неко или нешто конкретизује, односно да постаје за нас
јединствено и непоновљиво;
 уоче да љубав човека према другим људима и природи њима даје непоновљиву вредност и постојање;
 уоче да од онога кога заволимо зависи и наше постојање;
 науче да је човек икона Божија управо због тога што може да друга бића чини непоновљивим.
Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
2.
Увод
Бог је заједница личности Оца, Сина
и Св.Духа
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Упознавање ученика и катихете
 Крштење
 Литургија
Број
часова
по
теми
1
4
Број часова за
остале
обраду типове
часова
1
3
1
119
3.
Црква је заједница свих људи и целе
природе кроз Христа са Богом
4.
Исус Христос је посредник између
Бога и створене природе
5.
Бог је из љубави створио свет заједно
са Сином и Духом
6.
Човек као биће заједнице
7.
Човек је икона Божија
8.
Православна иконографија показује
свет и човека у заједници са Богом
 Учешће свих и сваког у Литургији
 Литургија-дело свих и приношење свега
 Учесници и Евхаристијски дарови
 Епископ као први на Литургији
 Тело човеково као једно у многом и мноштво у
једном
 Однос између чланова Цркве и удова у човечјем
телу
 Црква- Тело Христово
 Исус Христос као посредник између Бога Оца
истворене природе
 Црква заједница љубави
 Рођење Христово- Божић !!!!!
 Библијска повест о стварању света
 Јединство људског рода и јединство света
 Свет као наш дом и ''наше тело''
 Јединство човека и живог света
 Христова љубав према људима и свету
 Љубав као човекољубље
 Човек и природа у заједници љубави
 Почетак Великог поста !!!!!
 Љубав према људима-љубав према Богу
 Човек домаћин света и свештеник природе
 Посета храму- Врбица !!!!!
 Христос- узор и извор свих вредности сваког
људског бића
 Литургија-место и време сједињења са Христом
 Васкрс !!!!!
 Рад као служење, а не стицање средстава за
''потрошњу''
 Шта бисмо највише желели да радимо да бисмо
помагали другима
 Играоница за распуст
8
6
2
4
2
2
5
4
1
5
4
1
7
4
3
2
1
1
120
УКУПНО
36
24
12
Начин остваривања програма
Настава православног катихизиса у I и II разреду основне школе треба да буде припрема ученика да прихвате да је постојање израз
заједнице, односно да је личност заједница са другом личношћу. Зато у настави треба користити она дечја искуства која на то указују.
То се може остварити кроз приче, цртеже које ће деца сама цртати и на којима ће увек бити представљена бића у односу, тј. целина
онога што се црта (нпр. родитељи, браћа, сестре, кућа, двориште све заједно; море и лађе на мору са птицама и сунцем итд. преко
дружења и организовања таквих врста игара које ће указивати на заједницу са другим као основу постојања). Да би при том била
избегнута опасност од схватања да свака врста заједнице може бити основ истинског постојања, треба увек имати на уму и истицати
литургијско искуство заједнице и литургијску структуру која је утемељена на слободи, а не на природним нагонима.
Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав, треба такође, увек тумачити на основу искуства заједништва са другим човеком,
односно литургијског искуства заједништва. Кад говоримо о Богу, све треба тумачити у оквиру Литургије, њене структуре и радњи
које се тамо одвијају. На тај начин ће се избећи апстрактност која је страна деци овог узраста и постићи то да се Бог сусреће и види
кроз живе и конкретне чланове Литургије у једном догађају, што је суштина хришћанског учења о оваплоћењу Бога Сина, о томе да је
личност заједница са Богом као са другом личношћу и да је слобода љубав према другој личности.
Конкретно у I разреду треба наглашавати:
 искуство љубави које чини да свет који нас окружује не буде маса, већ да га чине конкретна и непоновљива бића. Пример за ово
дат је у причи Љубав у уџбенику: Епископ Игњатије, Црквени словар, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002.
Слични примери могу се наћи у књизи Мали принц, Егзиперија и у другим сличним књигама, као и у оквиру непосредних
људских искустава;
 да биће са којим смо у заједници љубави постаје извор и нашег постојања као конкретне личности. Пример за ово дат је у причи
Извор нашег живота у наведеном уџбенику.
 Теме: Човек је икона Божија и Бог је створио свет из љубави треба објаснити на примеру из приче Љубав у наведеном уџбенику.
Ученицима треба показати да кад човек неког заволи, односно кад оствари заједницу са неким, тада он за њега стварно и
постоји, односно као да га човек својом љубављу ствара и то као конкретно и непоновљиво биће. Ту моћ једино имају Бог и
људи, с том разликом да једино Бог може да ствара нешто из небића.
 Теме: Христос је посредник измећу Бош и света и Црква јс заједница природе и људи кроз Христа с Бспом треба, такође,
објаснити на основу искуства љубави према другом бићу. Када човек воли једно биће, онда у њему гледа и сва остала. Бог Отац
највише воли свога Сина, Исуса Христа, и у њему види све људе као своје синове. Све што буде постало део ове заједнице Бога
Оца и Сина. Исуса Христа, постаће драго и Богу и постојаће вечно. (Видети пример из приче Даровање у уџбенику. То треба
повезати са догађајем крштења којим улазимо у Цркву као заједницу Христа са Богом Оцем, односно да се крштењем
конституише Црква, заједница са Христом, у којој постајемо синови Божији и зато браћа међу собом)
121
Методе и технике рада
Методе:
 монолошка (метода усменог/вербалног излагања, предавања и сл.)
 дијалошка (метода разговора)
 текст - метода (текстуална, метода читања)
 хеуристичка (хеуристичког разговора) – где и кад год је то могуће
 дискусија
 посматрања
 илустративна (метода показивања)
 писаних радова
 практичних активности (самосталних, графичких и других радова ученика)
Технике:
 технике учења, и
 технике памћења:
 пројекција
 симболизација и упрошћавање
 асоцијативна
 етимолошка
 контрастирање
 когнитивно мапирање
Активности наставника
 саопштава наставнe садржајe
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
122
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних и практичних радова
 посматрање
 стварање
 изражавање својих мисли, осећања, закључака
 учешће у дискусији
Предмет:ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Разред:I
Циљеви:
Циљ наставе Енглеског језика у првом разреду је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на основном нивоу у
усменом и писаном (од трећег разреда) облику о темама из његовог непосредног окружења. У исто време настава страног језика треба
да:
- Подстакне потребу за учење страног језика
- Подстакне развијање свести о сопственог напредовању ради јачања мотивације за учење језика
- Олакшс разумевање других и различитих култура и традиција
- Стимулише машту,радозналост и креативност
- Подстиче употребу страног језика у личне сврхе и задовољства
Задаци:
1. Разумевање говора:
Ученик треба да:
123
2.
-
Ред.
број
настав
не теме
1
1
1
2
2
2
2
2
Препознаје гласове (посебно оне којих нема у матерњем језику),акценат,ритам и интонацију
Разуме вербални садржај у з помоћ облика невербалне комуникације
Разуме говор наставника кратке дијалоге,приче и песме о познатим темама које чује уживо или са аудио-визуелних записа
Разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са личним искуством и активностима на часу
Усмено изражавање:
Ученик треба да:
Разговетно изговара гласове,речи и изразе,поштује ритам и интонацију
Даје основне информације о себи и свом окружењу,самостално и уз наставникову помоћ
Описује кратким и једноставним језичким структурама себе и друге
Репродукује сам или у групи кратке рецитације и бројалице и пева познате песме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ /
ОБЛАСТИ
Hello!
My classroom
2
3
3
3
My family
Време
реализације
теме, месец
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Октобар
Октобар
Октобар
Стандард
и
Број часова за:
Наставне јединице
Introductry unit Hello I’m
Eko
Count with me
Colours and numbers
Classroom objects
Hold your pencil up,please
The book is green
This is board
The story
Revision of classroom
vocabularu + Test
This is my mum
Mum and dad,let’s jump
Revision of family
vocabularu
Број часова по теми
обраду
остале типове
часова
3
1
2
6
3
3
8
5
3
124
3
3
3
3
3
4
My house
Октобар
Октобар
Октобар
Октобар
Октобар
Новембар
Новембар
Новембар
4
4
Новембар
4
Новембар
Новембар
Децембар
Децембар
4
4
4
4
5
5
5
My pets
5
5
5
5
6
6
7
7
7
7
Christmas
My body
Децембар
Децембар
Децембар
Децембар
Децембар
Децембар
Децембар
Јануар
Јануар
Јануар
Јануар
Јануар
Фебруар
Draw your family
A baby bird
Let’s play a game! + Test
Look at my bed
Point the door
Revision of house
vocabulary
Are you in the badroom?
What a mess! Tidy up the
toys!
Revision of family and
house vocabulary
Extra lesson + Test 3
The story 1
What’s the rainbow
Revision of classroom
objects,numbers and
instructions
It’s a dog!
A big cat,a small cat
Revision of pet animals
There’s a rabbit in the
forest
Is he happy or sad?
Let’s play a game!
Extra lesson + Test 4
Merry Christmas!
It’s a Christmas tree!
Look at my hair
Clap your hands
Stamp your feet
Look at my face
8
4
4
7
4
3
2
1
1
7
4
3
125
Фебруар
Фебруар
7
7
7
8
8
8
8
8
8
Food
8
Март
8
Март
Март
8
8
8
8
9
9
9
9
9
9
Toys
Happy Easter
9
9
9
10
10
10
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Март
Март
Март
My party
Март
Март
Април
Април
Април
Април
Април
Април
Мај
Мај
Мај
Мај
Мај
Мај
I’m clean,you’re dirty
Revision of body
vocabulary
Extra lesson + Test
Pizza for lunch
I love spaghetti
I’m hungry!
I’m hungry!
I’m hungry!
Breakfast
I like breakfast,it’s good for
me
Revision of body and food
vocabulary
Extra lesson + Test
The story 2 (A dragon’s
house)
Let’s have a picnic
I’m hungry!
My toys
Everybody,count with me
Count me teddies
Happy Easter
Easter aggs
In the park
Crash and bang,you’re on
the ground
Revision of toy vocabulary
Extra lesson + Test
A party
Let’s all dance!
Clap your hands
12
5
7
7
4
3
2
1
1
10
3
7
126
Мај
Мај
Мај
Јун
Јун
10
10
10
10
10
Јун
Јун
10
10
Укупно: 72
Put the mouth on the teddy
School is over
Goodbye eko,hello holiday!
Extra lesson + Test
The story
3(Ready,steady,go!)
Go,mouse,go!
This is a happy day!
Обрада: 35
Остало: 37
Методе рада








монолошка
дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радови
демонстрација
посматрања
Технике рада

технике учења
Активности ученика




усвајање знања
понављање
опажање
вежбање
127
 посматрање
 стварање
 учешће у дискусији
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје

организује и усмерава процес учења

процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања

преноси културне вредности

преноси теоријска и практичка знања

формира правилан поглед на свет

развија карактер ученика и црте личности

упознаје ученике са методама и техникама учења
Оцењивање

степен усвојености ученикових знања, умења и навика

однос према учењу

испуњавање одређених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године, према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
128
ДРУГИ РАЗРЕД
129
Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред:II
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
ЦИЉ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и
писмено правилно изражавати,да упознају,доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела,позоришна,филмска и друга
уметничка истварења из српске и светске баштине.
ЗАДАЦИ наставе српског језика:
-развијање љубави према матерњем језику и потребе да се она негује и унапређује;
-увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи;
-поступно и систематско упознавање граматике и правописа српског језика;
-упознавање језичких појава и појмова,овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
-уочавање разлика између месног говора и књижевног језика;
-развијање смисла и способности за правилно,течно,економично и уверљиво усмено и писмено изражавање,богаћење речника ,
језичког и стилско израза;
-упознавање,читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа;
-оспособљавање за читање,доживљавање,разумевање,свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;
-препознавање основних теоријских и функционалних појмова према захтевима програма;
-оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста,вредновање сценских остварења
(позориште,филм);
-развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапрђује;
-подстицање ученика на самостално језилко литерарно и сценско стваралаштвоа(ваннаставне активности);
-васпитање ученика за живот и рад и духу хуманизма,истинољубивости,солидарности и других моралних вредности;
-развијање патриотизма и васпитање у духу мира,културних односа и сарадње међу људима.
Опeративни задаци
 Уочавање и схватање реченице као основне језичке категорије;
 Препознавање и разумевање главних реченичних делова;
 Упознавање са фонетским и морфолошким појмовима према захтевима програма;
 Савладавање нових програмских захтева из правописа;
130
 Овладавање техником читања и писања латиницом;
 Мотивисање, подстицање и усмерење на читање лектире;
 Увежбавање читања наглас;
 Усавршавање читања у себи у функцији тумачења текста;
 Уочавање и тумачење битних чинилаца текста;
 Симултано усвајање књижевних и функционалних појмова;
 Овладавање основним облицима језичког изражавања и даље усавршавање и неговање језичке културе;
 Систематско и доследно реализовање програмираних и њима сличних вежбања у говорењу и писању.
Језик
Граматика
 Реченица - обавештење, питање и заповест. Уочавање потврдних и
 одричних реченица. Обележја реченица у говору ( интонација и пауза ) и у
 тексту ( велико почетно слово и знаци интерпункције: тачка, упитник,
 узвичник).
 Препознавање главних делова реченице ( предикат и субјекат).
 Именице и глаголи ( уочавање и препознавање). Разликовање основних
 глаголских облика за исказивање садашњег, прошлог и будућег времена;
 разликовање потврдних и одричних глаголских облика. Разликовање броја и
 рода именица.
 Глас и слог, самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на
 слогове у изговору (једноставнији случајеви).
Правопис
 Употреба
великог
слова
у
писању
личних
имена
и
презимена,
лично име, имена животиња, вишечланиг географских имена и улица (једноставнија решења).
 Писање адресе.
 Растављање речи на крају реда (основна правила ).
 Писање
речце
ЛИ
у
упитним
реченицама
и
речце
НЕ
уз
глаголе
реченицама.
 Скраћенице за мере ( корелација са наставом математике ).
 Тачка, упитник, узвичник, две тачке, запета у набрајању.
надимака
у
уз
одричним
131
 Усвајање латинице- читање и писање у другом полугодишту.
Слова другог писма се обрађују по групама. Прво се обрађују слова која су потпуно или приближно иста у ћирилици и латиници, затим
она која у потпуно различита . На крају се обрађују слова која су истог облика, а различито се изговарају у оба писма.
И у овом разреду у оквиру вежби слушања, говорења, читања и писања ученици запажају језичке појаве без њиховог именовања.
Књижевност
Тумачење текста
 Слободно (самостално) саопштавање утисака о прочитаном тексту.
 Разумевање прочитаног текста; Уочавање хронологије и повезаности догађаја;
 Запажање карактеристичних детаља у описивању лика и амбујента;
 Разумевање поступака и осећања ликова и заузимање властитих ставова према њиховим поступцима; Откривање и
тумачење порука у тексту.
 Схватање важнијих целина у тексту (одељак) и одређивање поднаслова.
 Уочавање различитих значења речи у тексту и тумачење њихове функције.
 Систематично усвајање књижевних и функционалних појмова.
Књижевни појмови
 Лирика: Песма, осећања; стих, строфа - на нивоу препознавања и именовања.
 Епика: Фабула — редослед догађаја (препознавање );Главни и споредни ликови, њихове ообине и поступци; Поруке, Епска
песма, бајка, басна - препознавање.
 Драма: Драмски јунак, драмска радња, драмски сукоб, дијалог; позорница, глумац на нивоу препознавања.
Читање текста наглас и у себи са циљем разумевања прочитаног.
Поступно увођења ученика у начин вођења дневника о прочитаним књигама.
Језичка култура
Основни обдици усменог и писменог изражавања
 Препричавање садржине краћих текстова, филмова, позорипших предтва итд. -слободно детаљно препричавање; Детаљно
препричавање по заједничком плану; Препричавање садржаја у целини и по деловима.
 Причање о догађајима и доживљајима - индивиуално и по заједничком плану; Предмет причања: ближе и даље окружење,
стварност и машта, непосредно доживљавање и сећање - раније стечена искуства; Причање према низу слика.
 Описивање предмета са којим се ученик први пут среће, властити избор предмета за описивање; Описивање биљака и
животиња на основу непосредног посматрања; Усвајање основних елемената приступа описивању - стварање заједничког и
индивидуалног плана.
 Усмена и писмена вежбања
 Ортоепске вежбе: правилан изговор речи, исказа, краћих реченица и пословица.
132
 Ортографске вежбе: преписивање речниц и краћих одломак текстова ради усавршавања технике и брзине писања;
Увежбавање чиког и уредног рукописа.
 Aутодиктат и контролни диктат
 Лексичке и семантичке вежбе: основно и пренесено фигуративно значење речи; Грађење речи - формирање породица речи;
Синоними и хомоними; Некњижевне речи.
 Синтаксичке вежбе : самостално и подстицајно састављање реченица; Проширивање задатих реченица, прилагођавање реда
речи комуникативним потребама у контексту.
 Загонетање и одгонетање, решавање и састављање ребуса и укрштених речи.
 Казивање напамет научених текстова.
 Сценско приказивање драмског/драматизованог текста.
 Служење речником и енциклопедијом за децу и састављање сопственог речника.
 Слушање и вредновање / критичко процењивање говора / разговора у емисијама за децу на радију и телевизији.
 Неговање културе слушања саговорника; Писање разгледнице и краћег писма.
 Израда домаћих писмених задатака ( до осам) и њихова анализа на часу.
Ред. број
наставнет
еме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
Усмено изражавање
Време
реализације
теме (месеци)
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
стандарди
1СЈ.О.1.1.
1СЈ.О.1.2.
1СЈ.О.1.3.
1СЈ.О.1.4.
1СЈ.О.1.5.
1СЈ.1.2.1.
1СЈ.1.2.2.
1СЈ.1.2.4.
1СЈ.1.2.8.
1СЈ.2.2.1.
1СЈ.2.2.3.
1СЈ.2.2.7.
1СЈ.2.2.8.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Упознавање с програмом и уџбеницима за
српски језик
 Поново с друштвом из школе
 Говорна и писмена вежба о другарству.
Писање честитке
Како помажемо једни другима
 Како се играју жмурке (причање по низу
слика)
 Увод у тему – Шта осећам, шта осећаш
 Стигла нам је јесен (час у природи)
 Шаљива казивања
 О лепом понашању
 Е, баш хоћу лепо да се понашам;
Бројчасоваза
Број
часова
по
теми
обраду
26
18
осталет
иповеча
сова
8
133
1СЈ.2.2.9.
1СЈ.3.2.7.
2.
Књижевност
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
1СЈ. 1.5.1
1СЈ.1.5.2.
1СЈ. 1.5.3.
1СЈ. 1.5.4.
1СЈ.2.5.4.
1СЈ.2.5.5.
1СЈ.3.5.1.
1СЈ.3.5.2.
подстицајни текст Два јарца Душка
Трифуновића
 Шта је смешно у школи
 Увод у тему Породично стабло
 Направи списак
 Шта волим, а шта не волим. Анкета
 Добри пријатељи – Ј. Ј. Змај
 Tајна – Мирослав Антић
 Вежбање изражајног читања и разговори о
текстовима из дечје штампе
 Оговарање – Тома Славковић
 Лав и миш – Лафонтен
 Одломак Доживљаји мачка Тоше – Бранко
Ћопић
 Разбрајалице за жмурке
 Нилски коњ и антилопа – Радомир
Путниковић
 Народне пословице о пријатељству
 Лектирa – избор из савремене поезије за
децу
 Загонетке
 Инат – Злата Видачек
 Песма Хвала – Ј. Ј. Змај. Поклон
 Пас и његова сенка – Доситеј Обрадовић
 Еј, како бих – Д. Ђорђевић
 Шаренорепа – Гроздана Олујић
 Чуо сам – Добрица Ерић
 Лектира - песме Добрице Ерића
 Вежбе у изражајном читању – Забринути
73
51
22
134
родитељи
 Лија и ждрал – руска народна басна
 Лакоми мечићи – мађарска народна прича
 Лектира – избор песама Љубивоја
Ршумовића
 Марко Краљевић и орао – народна епска
песма
 Мах и Шебестова – Милош Мацоурек
 Вежбе изражајног читања текста Мах и
Шебестова
 Лисица и гавран – народна басна
 Лектира – шаљиве народне приче и песме
 Зна он унапред – Гвидо Тартаља
 Зна он унапред, Стара слика на зиду, Два
писма – домаћа лектира – драмско извођење
 Сликарка зима – Десанка Максимовић
 Болесник на три спрата – Бранко Ћопић
 Једнога дана – Љ. Ршумовић
 Мајка Јову у ружи родила – народна
успаванка
 Лектира – А. С. Пушкин, Бајка о рибару и
рибици
 Свети Сава и отац и мати са малим дететом
– народна прича; У учионици
 Седам прутова – народна приповетка
 Медвед и девојчица – народна прича
 Вежбе у изражајном читању и рецитовању
песме Најлепша реч Мире Алечковић
 Ено где лети цвет – одломак из књиге
Бамби Феликса Салтена
 Лепо је све што је мало – Душан Радовић
135
 Увод у тему – подстицајни текст Висибаба
и развигор, Бранка Ћопића
 Лектира – Бајке Х. К. Андерсена
 Лопов – Димитар Инкиов
 Пролећно јутро у шуми – Момчило Тешић
 Школа – Драган Лукић
 Изражајно читање латинице, Подстицајни
текст Две козе, Д. Обрадовић
 Вежбе у изражајном читању, препричавању
и илустровању
 Лектира – Српске народне бајке
 Бик и зец – народна басна
 Три брата (бајка) – браћа Грим
 Кад почне киша да пада – Стеван
Раичковић
 Врабац и ласте – Лав Толстој
 Чаролија, Из енциклопедије – читање и
тумачење изабраних текстова
 Коњ и магаре – народна басна
 Патак и жабе – Ј. Ј. Змај
 Дај ми крила један круг – Владимир
Андрић
3.
Граматика
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
1СЈ.1.4.3.
1СЈ.1.4.4.
1СЈ.1.4.5.
1СЈ.2.4.5.
1СЈ.2.4.6.
1СЈ.2.4.8.
1СЈ.2.4.9.

Упитне реченице
 Заповедне реченице
 Реченице по значењу
 Самогласници и сугласници
 Одвојено писање речи
 Потврдне и одричне реченице
 Речи које означавају имена – именице;
подстицајни текст Нестрпљење
 Речи које означавају радњу – глаголи;
23
10
13
136
4.
Правопис
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
1СЈ.1.4.5.
1СЈ.2.4.8.
1СЈ.2.4.9.
подстицајни текст Пера као доктор
 Обнављамо знања о именицама и глаголима
 Лаурина тајна – Одри Корн; утврђивање
знања о значењу реченица и знацима
интерпункције
 Знаци навода
 Род именица
 Шаљива народна песма – Смешно чудо.
Писање скраћеница
 Једнина и множина именица
 Анализа текста Лопов; обнављање знања из
граматике и књижевности
 Право
и
преносно значење
речи;
подстицајни текст – шаљива народна прича
Зец на спавању
 Утврђивање појмова из књижевности и
граматике
 Прошлост, садашњост, будућност
 Проширивање реченица; вежбе у писању
латинице
 Речи са умањеним и увећаним значењем
 Писање скраћеница. Реченице
 Самогласници и сугласници

 Знаци интерпункције – тачка, упитник,
узвичник
 Велико слово
 Ново писмо – абецеда; штампана и писана
слова Аа, Mm
 Учимо латиницу – штампана и писана
слова Ii, Tt, Oo
 Нова штампана и писана слова латинице –
31
20
11
137
5.
Писмено изражавање
IX, X, XI,
1СЈ.1.3.1.
Ee, Rr
 Нова штампана и писана слова латинице –
Jj, Uu
 Нова штампана и писана слова латинице –
Ll, Ljlj, Šš
 Нова штампана и писана слова латинице –
Kk, Dd, Gg
 Нова штампана и писана слова латинице –
Pp, Zz, Vv
 Писана и штампана слова латинице – Bb,
Cc, Čč
 Писана и штампана слова латинице – Ćć,
Hh
 Писана и штампана слова латинице – Žž, Ff
 Писана и штампана слова латинице – Njnj,
Đđ
 Писана и штампана слова латинице – Dždž
 Читамо латиницу и пишемо латиницом
 Изражајно читање латинице, Подстицајни
текст Две козе, Д. Обрадовић
 Пишемо латиницом, Две козе
 Читамо и пишемо латиницом – Три кројача
 Проширивање реченица; вежбе у писању
латинице
 Пишемо и читамо латиницу – Пргав момак,
Влада Стојиљковић
 Две тачке и зарез
 Слоговање. Растављање речи на крају реда
 Писање скраћеница
 Диктат – знаци интерпункције (тачка,
упитник, узвичник)
 Упознајте мог друга или другарицу (опис
16
6
10
138
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
1СЈ.1.3.2.
1СЈ.1.3.3.
1СЈ.1.3.4.
1СЈ.1.3.5.
1СЈ.1.3.6.
1СЈ.1.3.7.
1СЈ.1.3.8.
1СЈ.1.3.9.
1СЈ.1.3.10.
1СЈ.2.3.1.
1СЈ.2.3.3.
1СЈ.2.3.6.
1СЈ.2.3.7.
1СЈ.2.3.8.
1СЈ.2.3.9.
1СЈ.3.3.5.
1СЈ.3.3.6.
6.
Усм. и писмено
изражавање
IX, X, XI,
XII, I, II,
1СЈ.3.3.5.,
1СЈ.1.4.5.
особе)
 Пословице, загонетке, питалице. Писање
рецепта
 Прва провера знања
 Еј, како бих – Д. Ђорђевић
Сети се шта смо научили.
 Друга провера знања
 Увод у тему – говорна и писмена вежба
 Душка Трифуновића
Сети се шта смо научили.
 Трећа провера знања
 Писање писма
 Писање приче на основу датих речи
 Писање бајке
 Сети се шта смо научили.
 Четврта провера знања
Сети се шта смо научили.
 Пета провера знања
 Писање приче по слици
Сети се шта смо научили.
 Шеста провера знања
 Пишемо састав Маме и њихова деца
 Пишемо састав Бакина прича
Сети се шта смо научили.
 Седма провера знања
 Честитка, разгледница
 Писмо, разгледница
Сети се шта смо научили
 Осма провера знања
 Говорна и писмена вежба о другарству.
Писање честитке
11
5
6
139
III, IV, V,
VI
7.
8.
9.
10.
1СЈ.0.1.4.
 Како се играју жмурке (причање по низу
слика)
 Увод у тему – Шта осећам, шта осећаш
 О лепом понашању
 Како се дочекују гости
 Е, баш хоћу лепо да се понашам;
подстицајни текст Два јарца Душка
Трифуновића
 Говорна и писмена вежба у описивању
 Позив на крекетање
 Направи списак
 Шта волим, а шта не волим. Анкета
 Предлози за бољу школу




УКУПНО:
180
110
70
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 хеуристичка
 дискусија
 илустративна
 писаних радова (чешће примењивати)
 демонстрација
 посматрања
 практичних активности (радови ученика)
 истраживачка
140

игровних активности
Технике рада
 технике учења
 технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна,брзог читања,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних радова
 посматрање
 стварање
 изражавање својих мисли,осећања,закључака
 учешће у дискусији
 анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања,умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одрђених норми
При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано или описно.
141
НАСТАВНА
ТЕМА
KЊИЖЕВНОСТ:
-лирика
-епика
-драма
ЈЕЗИК:
-граматика
-правопис
НИВОИ ПОСТИГНУЋА
основни ниво
1СЈ. 1.5.1. препознаје књижевне
родове на основу формалних
одлика поезије, прозе идраме
1СЈ.1.5.2. препознаје књижевне
врсте (бајку и басну)
1СЈ. 1.5.3. одређује главни догађај
и ликове (који су носиоци радње)
укњижевноуметничком тексту
1СЈ. 1.5.4. одређује време и место
дешавања радње у
књижевноуметничком тексту
1СЈ. 1.4.1. препознаје врсте речи
(именице, заменице, придеве,
бројеве и глаголе)
1СЈ. 1.4.2. препознаје граматичке
категорије променљивих речи (род
и број заједничких именица) и
глаголско време (презент,
перфекат и футур)
1СЈ. 1.4.3. препознаје врсте
реченица по комуникативној
функцији(обавештајне, упитне,
узвичне, заповедне) и по
потврдности/одричности (потврдне
и одричне)
У подобласти
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
ученик/ученица:
средњи ниво
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине,
осећања, изглед и поступке ликова; иодносе
међу ликовима у књижевноуметничком
тексту
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр.
одређује редослед догађаја у књижевноуметничком тексту)
напредни ниво
1СЈ.3.5.1. тумачи особине,
понашање и поступке ликова
позивајући се на текст
1СЈ.3.5.2. уочава узрочнопоследичне везе међу
догађајима у тексту
У подобласти ГРАМАТИКА
1СЈ.2.4.6. одређујс врсте реченица по
комуника- тивној функцији
(обавештајне,упитне, узвичне, заповедне) и
по потврдности/ одричности (потврдне и
одричне)
У подобласти ЛЕКСИКОЛОГИЈА
1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију
142
ЈЕЗИЧКА
КУЛТУРА
1СЈ. 1.4.4. препознаје антонимију
1СЈ. 1.4.5. познаје значења речи и
фразеологизама који се
употребљавају у
свакодневној комуникацији (у
кући, школи и сл.)
1СЈ. 1.3.1. пише писаним словима
ћирилице
1СЈ. 1.3.3. почиње реченицу
великим словом, завршава је
одговарајућим интерпункцијским
знаком
1СЈ. 1.3.4. употребљава велико
слово приликом писања личних
имена, назива места(једночланих),
назива школе
1СЈ.1.3.5. пише кратким потпуним
реченицама једноставне структуре
1СЈ. 1.3.6. издваја наслов,
углавном се држи теме
1СЈ. 1.3.7. препричава кратак
једноставан текст (до 400 речи)
1СЈ.1.3.8. користи скроман фонд
речи (у односу на узраст);правилно
их употребљава
1СЈ.1.3.10.пише честитку(за Нову
годину, рођендан), позивницу (за
рођенданску прославу, забаву),
разгледницу (са летовања,
зимовања, екскурзије)
1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст
1СЈ.2.3.10. уме да попуни једноставан
образац са основним подацима о себи
(име,презиме, име родитеља, година рођења,
адреса, телефон; школа, разред, одељење)
1СЈ.3.3.5. користи богат фонд
речи (у односу на узраст)
143
Предмет: МАТЕМАТИКА
Разред: II
Оперативни задаци
Ученици треба да :
 савладају сабирање и одузимање до 100;
 схвате множење као сабирање једнаких сабирака, упознају и користе термине и знак множења;
 упознају операцију дељења, користе термине и знак дељења;
 упознају (на примерима) комутативност и асоцијативност рачунских операција(без употребе ових назива);
 уочавају својства нуле као сабирка, чиниоца и дељеника, а јединице као чиниоца и делиоца;
 савладају таблицу мнижења једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве дељења (до аутоматизма);
 савладају множење и дељење у оквиру 100, упознају функцију и редослед извођења рачунских операција;
 умеју да прочитају и запишу помоћу слова збир, разлику, производ и количник, као и да знају да одреде вредност израза са две
операције;
 упознају употребу слова као ознаку за непознати број( односно, као замену за неки број) у најједноставнијим примерима
сабирања и одузимања;
 умеју да решавају текстуалне задатке с једном и две рачунске операције, као и једначине с једном операцијом ( на основу везе
између компонената операција);
 схвате појам половине;
 уочавају и стичу одређену спретност у цртању праве и дужи као и различитих кривих и изломљених линија;
 уочавају и цртају правоугаоник и квадрат на квадратној мрежи;
 упознају и примењују мере за дужину ( m, dm, cm ) и време ( час, минут, дан, седмица и месец ).
Садржај програма
Ред. број
наставне
теме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
Обнављање градива
првог разреда
Време
реализације
теме (месеци)
IX
стандарди
1MA.1.2.1.
1MA.2.2.1.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Предмети у простору и односи међу њима
 Бројеви до 20
 Математички знаци
Број
часова
по
теми
10
Бројчасоваза
обраду
осталет
иповеча
сова
0
10
144
2.
ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ И
ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА
IX,X,
XI,XII,
I,II,
III,IV,
V,VI
1МА.1.1.1.
1МА.2.1.1.
1МА.3.1.1.
1МА. 1.1.4.
1МА.2.1.3.
1 МА.3.1.2.
1МА.1.1.5.
I МА.2.1.4.
1МА.3.1.3.
1 МА.2.1.5.
1МА.3.1.4.
Сабирање и одузимање до 20
 Бројеви до 100
 Сабирање и одузимање до 100 (без
преласка преко десетице)
 Сабирање до 100 с преласком преко
десетице
 Сабирање до 100 с преласком преко
десетице
 Одузимање до 100 с преласком преко
десетице
 Сабирање и одузимање до 100 (задаци)
 Сабирање двоцифренх бројева
 Одузимање двоцифрених бројева
 Замена места сабирака
 Здруживање сабирака
 Одузимање броја од збира
 Одузимање збира од броја
 Задаци с две операције
 Писмено сабирање без прелаза преко
десетице
 Писмено одузимање без преласка преко
десетице
 Писмено одузимање с преласком преко
десетице
 Писмено сабирање и одузимање
 Веза сабирања и множења
 Замена места чинилаца
 Веза множења и дељења
 Множење са 2
 Множење са 4
 Толико пута већи број и за толико већи број
132
54
98
145
 Толико пута мањи број и за толико мањи
број
 Множење са 10 и 5
 Дељење са 10 и 5
 Множење са 3
 Дељење са 3
 Множење са 6
 Дељење са 6
 Здруживање чинилаца
 Нула и један као чиниоци
 Један као делилац и нула као дељеник
 Множење збира
 Множење са 7
 Дељење са 7
 Множење са 8
 Дељење са 8
 Множење са 9
 Дељење са 9
 Таблица множења
 Писање двоцифреног броја
 Множење двоцифреног броја
једноцифреним
 Дељење збира бројем
 Дељење двоцифреног броја једноцифреним
 Дељивост бројева
 Једначине с непознатим сабирком
 Једначине с непознатим умањеником
 Једначине с непознатим умањиоцем
 Једначине с непознатим чиниоцем
 Једначине с непознатим дељеником и
делиоцем
146
3.
Геометријска тела и
фигуре
4.
Мерење и мере
5.
Разломци
X,XI
X
III,IV
1МА.1.2.1.
1МА.2.2.1.
IМА. 1.2.2.
1МА. 1.4.1.
1МА. 1.4.4.
1МА.2.4.2.
1МА.2.4.5.
1МА.3.4.1.
1МА.1.3.1.
1МА.1.3.2.,
 Дуж, права, полуправа
 Мерење дужине
 Цртање правоугаоника и квадрата на
квадратној мрежи
 Мерне јединице за дужину
 Геометријске фигуре
 Новац
 Дани у недељи, месеци у години, годишња
доба
 Мерење времена, час и минут
 Разломци
25
8
17
10
3
7
3
1
2
180
66
114
1 1
1
,
и
2 4 10
УКУПНО:
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 хеуристичка
 дискусија
 илустративна
 писани радова
 демонстрација
 посматрања
 практичних активности(радови ученика)
 истраживачка
 решавање проблема (када садржаји то дозвољавају)
Технике рада
 технике учења
 технике памћења(симболизација и упрошћавање, асоцијативна, брејн сторминг, когнитивно мапирање)
147
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних радова
 стварање
 учешће у дискусији
 анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси теоријска и практична знања
 упознаје ученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања,умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одрђених норми
 (При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
Основни захтеви у погледу математичких знања и умења
Знати
 таблицу множења једноцифрених бројева и одговарајућих дељења;
 јединице: дециметар, центиметар, час, минут, седмица, месец;
 основна својства рачунских операција.
Умети
 користити таблицу множења једноцифрених бројева( до аутоматизма );
 вршити четири основне рачунске операције у оквиру прве стотине;
 вршити проверу обављене рачунске операције;
148







израчунати вредност бројевног израза са две рачунске операције;
решавати једначине ( наведене у програму ) на основу зависности између резултата и компонената операције;
решавати једноставне текстуалне задатке са 1 до 2 операције;
мерити дуж у центиметрима, дециметрима и метрима;
цртати узломљену линију, правоугаоник и квадрат на квадратној мрежи;
одредити половину датог броја;
користити уџбеник.
НАСТАВНА ТЕМА
ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ
ГЕОМЕТРИЈА
МЕРЕЊЕ И МЕРЕ
основни ниво
НИВОИ ПОСТИГНУЋА
средњи ниво
1МА. 1 . 1 . 1 . зна да прочита и запише
дати број, уме да упореди бројеве по
величини ида прикаже број на датој
бројевној полуправој
1МА. 1.1.4. уме да на основу текста
правилно постави израз са једном
рачунском операцијом
1МА. 1.1.5. уме да решава једноставне
једначине у оквиру прве хиљаде
1МА.2.1 . 1 . уме да примени својства
природних бројева (паран, неиаран.
највећи, најмањи, претходни, следећи
број) и разуме декадни бројни систем
1МА.2.1.3. сабира и одузима, рачуна
вредност израза
I МА.2.1.4. рачуна вредност израза с
највише две операције
1 МА.2.1.5. уме да решава једначине
1МА.1.2.1. уме да именује
геометријске објекте у равни (квадрат,
круг, троугао. правоугаоник, тачка,
дуж. права, полуправа и угао) и уочава
међусобне односе два геометријска
објекта у равни (паралелност.
нормалност, припадност)
1МА. 1 . 4 . 1 . уме да изрази одређену
суму новца преко различитих апоена и
рачуна са новцем у једноставним
ситуацијама
1МА. 1.4.4. уме да чита једноставније
графиконе. табеле и дијаграм^
I МА.2.2.1. уочава међусобне односе
геометријских објеката у равни
1 МА.2.2.2. претвара јединице за мерење
дужине
1МА.2.4.2. зна јединице за време
(секунда, минут, сат, дан, месец,
година) и уме да претвара веће у мање
и пореди временске интервале у
једноставним ситуацијама
1МА.2.4.5. уме да користи податке
приказане графички или табеларно у
решавању једноставних задатака и уме
графички да представи дате податке
напредни ниво
1МА.3 . 1 . 1 . уме да примени својства
природних бројева у решавању
проблемских задатака
1 МА.3.1.2. зна својства операција
сабирања и одузимања и уме да их
примени.
1МА.3.1.3. уме да израчуна бројевну
вредност израза са више операција,
поштујући приоритет
1 МА.3.1.4. уме да решава сложеније
проблемске задатке дате у текстуалној
форми
1МА.3.4.1. зна јединице за време (секунда,
минут, сат, дан, месец, година, век) и уме
да претвара из једне јединице у другу и
пореди временске интервале у сложенијим
ситуацијама
149
Предмет: СВЕТ ОКО НАС
Разред:II
Циљеви и задаци









формирање елементарних научних појмова из природних и друштвених наука;
овладавање почетним техникама сазнајног процеса и почетним методама и техникама учења;
подстицање дечијих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама, процесима и ситуацијама у окружењу у складу
са њиховим когнитивно- развојним способностима;
подстицање и развијање истраживачких активности деце;
подстицање и уочавање узрочно-последичних веза, појава и процеса, на основу различитих параметара;
описивање и симулирање неких појава и моделовање једноставних објеката у свом окружењу;
слободно исказивање својих запажања и предвиђања и самостално решавање једноставних проблем-ситуација;
развијање различитих социјалних вештина и прихватање основних људских вредности за критеријум понашања према другима;
развијање одговорног односа према окружењу као и интересовања и спремности за његово очување.
Садржај програма
Ред. број
наставне
теме
1.
2.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
СВЕТ ОКО НАС –
УВОДНИ ДЕО
ЖИВА И НЕЖИВА
ПРИРОДА
Време
реализације
теме (месеци)
стандарди
IX
IX,X,
XI
1ПД.1.1.1.
1ПД.1.1.2.
1ПД.1.1.3.
1ПД.1.1.4.
1ПД.2.1.2.
1ПД.2.1.3.
1ПД.2.2.1.
1ПД.2.3.1.
1ПД.1.3.1.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Ово сам ја
 Моја и твоја осећања
 Природа. Заједничке особине живих бића
 Веза између живе и неживе природе
 Биљке
 Човек гаји биљке. Како се гаје биљке
 Делови биљке. Размножавање биљака
 Животиње и њихова прилагођеност
животној средини
 Домаће и дивље животиње
 Животиње живе у групама. Колико живе
Бројчасоваза
Број
часова
по
теми
обраду
осталет
иповеча
сова
2
1
1
25
13
12
150
3.
ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ
XII,I,II,
1ПД. 1.6.1.
1ПД. 1.6.2.
1ПД.2.6.1.
неке животиње
 Човек. Срећан живот
 Пратим промене у природи – јесен
 Календар временских прилика. Из
лексикона
 Увод у тему – нежива природа
 Вода – услов за живот
 Појављивање воде у природи. Кружење
воде у природи. Променљивост облика и
слободна површина воде. Услови тока
 Вода је важна – чувајмо је!
 Ваздух – услов за живот
 Како препознати ваздух кроз сопствено
кретање и покретање тела
 Светлост и топлота – услови за живот
 Светлост и боје. Дуга
 Промене које настају при загревању и
хлађењу воде и ваздуха
 Земљиште – услов за живот
 Различита годишња доба – различити
послови
 Облик тела животиња у зависности од
средине у којој живе
 Пратим промене у природи – зима
 Веза живе и неживе природе
 Увод у тему. Насеља су различита. Живот у
селу
 Живот у граду
 Моја околина – рељеф и воде
 Групе људи – породица, школа
 Живот у насељу
15
4
11
151
4.
ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ III,
IV,
1ПД. 1.3.1.
1ПД. 1.3.2.
1ПД. 1.3.4.
1ПД. 1.3.5.
1ПД. 1.3.6.
1 ПД.2.3.1.
1 ПД.2.3.4.
1 ПД.3.3.1.
5.
КРЕТАЊЕ У
ПРОСТОРУ И
1ПД. 1.4.1.
1ПД.2.4.2.
IV,V,VI
 Правила понашања у групи. Права и
одговорности припадника групе
 Дечја права и одговорности
 Правила понашања у школи и одељењу
 Опасности
 Празници
 Карта наше околине. Сналажење у околини
и насељу
 Саобраћај. Правила понашања у саобраћају
 Како путујемо. Врсте саобраћаја
 Пратим промене у природи – пролеће
 Занимања људи
 Шта све радим у току дана
 Шта говоре знаци и цртежи
 Рачунар
 Разноврсност материјала
 Особине материјала
 Исти материјал – различити производи.
Различити материјали за исти производ
 Електрицитет и наелектрисање материјала
 Топлотна проводљивост материјала
 Деловање топлоте на материјале
 Електрична проводљивост материјала
 Како обликујемо материјале
 Комбиновање материјала и прављење
нових целина
 Обнављамо о електрицитету
 Обнављамо о материјалима
 План акције
 Кретање у простору и времену – Увод у
тему
18
8
10
12
4
8
152
ВРЕМЕНУ
6.
УКУПНО:
 Како се предмети покрећу
 Шта утиче на кретање
 Брзина кретања организама у зависности од
облика тела и средине у којој живе
 Дан. Одређивање доба дана према положају
сунца. Мерење времена
 Појам сата. Коришћење часовника
 Временске одреднице – дан, седмица,
месец, година. Календар
 Годишња доба
 Прошлост моје породице
 Моје породично стабло. Моји рођаци
 Наша прошлост
 Пратим промене у природи – лето
 Провери како расте твоје знање

72
30
42
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 хеуристичка
 дискусија
 илустративна
 писани радова
 демонстрација
 посматрања
 практичних активности (радови ученика)
 истраживачка
 експериментална метода (када год постоје техничке могућности за то и када сарджаји то дозвољавају)
153
Технике рада
 технике учења
 технике памћења (симболизација и упрошћавање, асоцијативна, брејн сторминг, когнитивно мапирање)
Активности ученика
 усвајање нања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних,експерименталних и практичних радова
 посматрање
 стварање
 изражавање својих мисли,осећања,закључака
 учешће у дискусији
 анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања,умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одрђених норми
 (При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано или описно.)
154
НАСТАВНА
ТЕМА
ЖИВА И
НЕЖИВА
ПРИРОДА
-Жива природа
-Нежива природа
-Веза живе и неживе
природе
ГДЕ ЧОВЕК
ЖИВИ
ЉУДСКА
ДЕЛАТНОСТ
КРЕТАЊЕ У
ПРОСТОРУ И
ВРЕМЕНУ
НИВОИ
основни ниво
1ПД.1.1.1. прави разлику између природе и
производа људског рада
1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и неживу
природу
1ПД.1.1.3. зна заједничке карактеристике живих
бића
1ПД.1.1.4. уме да класификује жива бића према
једном од следећих критеријума: изгледу,
начину исхране, кретања и размножавања.
1ПД.1.3.1. зна основна својства воде, ваздуха и
земљишта.
1ПД. 1.6.1. зна основне облике рељефа и
површинских вода
1ПД. 1.6.2. зна основне типове насеља и
њихове карактеристике
1ПД. 1.3.1. зна основна својства воде, ваздуха
и земљишта
1ПД. 1.3.2. зна да су вода у природи, ваздух и
земљиште састављени од више материјала
1ПД. 1.3.4. зна основна својства материјала:
тврдоћа, еластичност, густина,растворљивост,
провидност, намагнетисаност
1ПД. 1.3.5. зна да својства материјала одређују
њихову употребу и препознаје примере у свом
окружењу
1ПД. 1.3.6. зна промене материјала које настају
због промене температуре,услед механичког
утицаја и деловања воде и ваздуха
1ПД. 1.4.1. уме да препозна кретање тела у
различитим појавама
1ПД. 1.4.2. зна помоћу чега се људи
оријентишу у простору: лева и десна
страна,стране света, адреса, карактеристични
објекти
1ПД. 1.4.3. уме да одреди стране света помоћу
Сунца
1ПД. 1.4.4. знајединице за мерење времена:
дан, недеља, месец, година, деценија и век
1ПД. 1.4.5. уме да прочита тражене
информације са часовника и календара
ПОСТИГНУЋА
средњи ниво
напредни ниво
1ПД.2.1.2. зна основне разлике између биљака,
животиња и људи.
1ПД.2.1.3. примењује вишеструке критеријуме
класификације живих бића.
1ПД.2.2.1. разликује обновљиве и необновљиве
природне ресурсе.
1ПД.2.3.1. зна сложенија својства воде и ваздуха:
агрегатно стање и кретање
1ПД.2.6.1. препознаје и именује облике рељефа и
површинских вода у свом месту и уоколини
1 ПД.2.3.1. зна сложенија својства воде и ваздуха:
агрегатно стање и кретање
1 ПД.2.3.4. зна да топлотна и електрична
проводљивост материјала одређују њихову
употребу и препознаје примере у свом окружењу
1 ПД.3.3.1. разуме како загревање и хлађење
воде и ваздуха утичу на појаве у природи
1ПД.2.4.2. зна да се светлост креће праволинијски
155
Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
РАЗРЕД: II
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да се подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање
у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.
Задаци
 настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика за опажање облика,величина, светјина, боја, положаја
облика у природи;
 да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основу за увођење у визуелно мишљење;
 стварање услова за разумевање природних законитости и друштвених појава;
 стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализације садржаја користе технике и средства ликовно-визуелног
изражавања;
 развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене уметности;
 развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те му помагати у самосталном изражавању коришћењем
примерених техника и средстава;
 развијати љубав према вредностима израженим у делима свих облика уметности;
 да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја и чување културних добара;
 да оседљивост за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави, ученици примењују у раду и животу;
 развијати сензибилитет за лепо писање;
 развијати моторичке способности ученика.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
 схвате ликовно-визуелни рад као израз индивидуалног осећања, доживљаја и стваралачке имагинације;
 опажају, сећају се, објашњавају и реконструишу појаве или ситуације;
 стекну искуства о : оплемењивању животног и радног простора, контрасту облика, карактеру облика, коришћењу материјала за
рад, визуелним знаковима, опажањима облика у кретању, компоновању, рекомпоновању, дејству светлости на карактер облика;
 развију навику лепог писања;
 развију осетљивост за лепо писање ( ћириличка и латиничка палеографија).
156
Ред.
број
наста
внете
ме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
У ПОКРЕТУ
2.
СВЕТЛОСТ И СЕНКА
3.
ОТКРИВАМ РАЗЛИКЕ
4.
ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗНАЦИ
5.
РАЗНОЛИКИ
АМБИЈЕНТИ
Време
реализаци
је
теме
(месеци)
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 На путу од куће до школе; Како се ко креће?; Авион;
Лептир; Брод; Жаба
 Снага природе; Украс за собу
 Ветрењача; Уметнички квиз, естетска анализа,
оцењивање
 Ветрењача; Уметнички квиз, естетска анализа,
оцењивање
 Светлост; Сенка; Сенка моје играчке
 Шта је силуета; Украси своју силуету; Уметнички квиз,
естетска анализа и оцењивање
 Природни и вештачки облици; Кухињица
 Слагање- разлагање; Коцка, коцка, коцкица...; Колаж;
Слагалица
 Једнобојно- вишебојно; Моје рукавице
 Једнобојно- вишебојно; Моје рукавице
 Право- криво; Кула
 Испупчено- удубљено;
 Рељеф; Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање
 Знаци; Саобраћајни знаци
 Застава; Грб; Застава мог одељења; Уметнички квиз,
естетска анализа и оцењивање
 Различити амбијенти; Кућа од папира; Упозоришту...;
Обуци Црвенкапу и ловца
 Новогодишња представа и маскембал; Маске;
Новогодишње маске; Новогодишње капе
 Новогодишње чаролије; Новогодишњи украси;
Новогодишња журка; Уметнички квиз, естетска
Број
часова
по
теми
Бројчасоваза
обраду
осталети
повечасо
ва
6
2
4
4
2
2
12
6
6
4
3
1
6
2
4
6
3
3
анализа и оцењивање
6.
ПАКЕТИЋИ И
 Поклони; Кутија за поклон
157
ЗАВЕЖЉАЈИ
7.
ИГРАЧКЕ И УКРАСИ
8.
СВЕТ ИЗ МОЈЕ МАШТЕ
9.
ЉУБАВ,
ПРИЈАТЕЉСТВО И
МАШТА
10.
ЛЕПО ПИШЕМО
УКУПНО:
 Крпице и чворићи; Необични завежљаји
 Нови призори; Тајанствени предмети; Уметнички квиз,
естетска анализа, оцењивање
 Нови облици; Снежни рељеф
 Сликам ти причу
 Играчке; Уметнички квиз, естетска анализа и оцењивање
 На крилима маште; Далеки предели
 Поход на Месец; Слика са Месеца
 Био једном један змај...; Мој змај; Уметнички квиз,
естетска анализа и оцењивање
 Шта се чиме спаја?; Кутија за успомене
 Нек свуда љубав сја; Породица Варјачић
 Другарство; Мој друг и ја; Уметнички квиз, естетска
анализа и оцењивање
 Како се некада писало; Калиграфија; Мој потпис
 Мој споменар
 Разгледница мога места
 Позивница за мој рођендан
 Плакат са потписима
 Иницијали; Моји иницијали
 Екслибрис; Мој екслибрис
 Привезак; Уметнички квиз, естетска анализа и
оцењивање
6
1
5
6
1
5
6
3
3
16
2
14
72
25
47
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 дискусија
 илустративна
 писани радова
 демонстрација
158



посматрања
практичних активности(радови ученика)
истраживачка
Технике рада
 технике учења
 технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
 посматрање
 стварање
 учешће у дискусији
 анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања,умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одрђених норми
159
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА
Разред: II
Циљ
 развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;
 оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;
 развијање осатљивости за музичке вредности упознавањем музичке традиције и културе свога и других народа.
Задаци
 неговање способности извођења музике (певање/свирање);
 стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;
 подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање звукова);
 упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;
 развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи и слуша);
 упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности.
 Садржај музичке културе чине следеће активности: извођење (певање/свирање), слушање и стварање музике.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
 певају песме по слуху;
 слушају вредна дела уметничке и народне музике;
 свирају на дечјим музичким инструментима;
 изводе дечје, народне и уметничке игре.
Ред.
број
наста
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
Време
реализаци
је
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број
часова
по
Бројчасоваза
остале
обраду
типове
160
внете
ме
1.
теме
(месеци)
Извођење музике
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
2.
Слушање музике
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
3.
Стварање музике
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
теми





























Музички подсетник
Све што знам
Распевана дружина
Сети се шта смо научили
Играј коло разиграно
Музичка имитација
Реке у песмама
Вејавица
Игра лоптом
Засвирајмо заједно
Весели смо ми
Стигло нам је пролеће
Ливадске приче
Песма и глума
Стигло нам је лето
Ђачке радости
Граја кокошака
Музичке чаролије
Распевана математика
Коњи у песмама
Пролећно расположење
Гласовно препознавање
Песма о лептиру
Игра на ливади
Звездана прича
Музика мога срца
Музика мога срца
Јесење расположење
Игре препознавања
часова
20
11
9
10
9
1
6
6
0
161
 Право знање
УКУПНО:
36
26
10
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 хеуристичка
 дискусија
 илустративна
 писани радова
 демонстрација
 посматрања
 практичних активности(радови ученика)
 истраживачка
Технике рада
 технике учења
 технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна,брзог читања,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 вежбање
 израда и презентовање самосталних радова
 посматрање
 стварање
 изражавање својих мисли,осећања,закључака при слушању музике
 учешће у дискусији
 извођење (певање,свирање)
 слушање и стварање музике
162
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања,умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Разред: II
Циљ
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитнообразовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју
моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у
свакодневним и специфичним условима живота и рада.
Задаци
Задаци наставе физичког васпитања јесу:
 Подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;
 Развој и усавршавање моторичких способности;
163





Стицање моторичких умења која су, као садржаји, утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања
неопходних за њихово усвајање;
Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног
подручја;
Формирање морално-вољних квалитета личности;
Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;
Стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине.
Оперативии задаци
 Задовољавање основних дечјих потреба за кретањем и игром;
 Развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;
 Стицање моторичких умења у свим природним облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици,
плесним вежбама и вежбама на тлу: упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;
 Стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;
 Формирање и овладавање елементарним облицима кретања " моторичко описмењавање";
 Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот.

Број
НАСТАВНЕ
Бројчасоваза
Ред. број
Време
Н
А
С
Т
А
В
Н
Е
часова
наставне
реализације
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
по
осталетипове
ЈЕДИНИЦЕ
теме
теме (месеци)
обраду
теми
часова
И
1.
Ходамо и трчимо у
IX, X, XI,  Увод у часове физичког васпитања
40
14
26
различитим формацијама XII, I, II,
 Елементарне игре из првог разреда
III, IV, V,  Ходамо и трчимо у различитим формацијама
VI
 Препентравање разних објеката и справа
 Играмо и трчимо
 Волимо да трчимо.трчање променљивом
брзином
 Играмо се лоптом-штафетне игре
 Трчимо брзо,све брже до 30м
 Ходамо и трчимо
 Провлачење испод справа
 Пењање уз мотку(дрво)
 Ко ће боље-вучење и гурање мотком
164
2.
Атлетика
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
 Елементарна игра са певањем „Берем,берем
грожђе“
 Вежбе гађања лоптицом у циљеве
 Манипулација телом без помоћи руку
 Додајемо и хватамо лопту у паровима у ходу
 Додајемо и хватамо лопту у паровима у ходу
 Додајемо и хватамо лопту у паровима у ходу
 Брзо трчање-трчимо до 30м
 Преношење више предмета на различите начине
 Играмо се лпотом-бацање и хватање лопте
 Комбиновано дизање и ношење разних предмета
 Штафетне игре
 Оријентација запажања и погађања-игре
 Надвлачење конопца-такмичење
 Пузање потрбушке,на боку и леђима
 Играмо се пузећи-пузање потрбушке,на боку и
леђима
 Савладавање препрека различитим облицима
кретања
 Са лоптом у шетњу-ниско и високо вођење лопте
 Са лоптом у шетњу-ниско и високо вођење лопте
 Брзо трчање са променом места
 Вођење лопте једном руком у ходу и трчању
 Штафетне игре са брзим трчањем
 Трим трчање у природи
 Трчање у природи на различите начине
 Ко је бржи-чунасто трчање
 Скок у даљ из места
 Скок у вис-прескакање ластиша до 40 цм
 Скок у даљ из залета
 Ко ће даље скочити из залета
13
7
6
165
3.
Елементарне игре
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
 Вежбање палицама
 Додавање и хватање лопте у пару , у ходу
 Такмичење у атлетици-скок у вис из косог залета
 Такмичење у атлетици-скок у вис
 Ко ће даље скочити-скок у даљ из места
 Волимо да трчимо-елементарна игра „У ватри“
 Елементарне игре брзине и снаге
 Бацамо лоптицу-ко ће даље
 Бацање и хварање лопте на различите начине
 Бацамо и хватамо лопту
 Играмо се-Ко ће брже-елементарне игре
 Прескакање вијаче у месту са међупоскоком
 Ко ће боље прескочити вијачу
 Елементарна игра са певањем „Берем,берем
грожђе“
 Елементарне игре за оријентацију у простору „У
магли“
 Игре на снегу
 Вучење и гурање санки
 Правимо снешка
 Елементарне игре за развијање снаге
 Елементарна игра „Нађи пар
 Елементарне игре „Дан-ноћ“, „Погоди ко је“
 Игре „Школице“ и „Ластиша
 Игре лоптом „Између две ватре“,“Нека бије,нека
бије“
 Вођење лопте у месту и кретању
 Елементарне игре лоптом
 Игре по избору ученика
 Елементарне игре-мерење телесне висине
 Играмо се-игре из моје улице
20
5
15
166
4.
Гимнастика
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
5.
Ритмички и народни плес
IX, X, XI,
XII, I, II,
III, IV, V,
VI
УКУПНО:
 Играмо се-игре за распуст
 Елементарне игре по избору ученика
 Прескачемо палице-кутије
 Скок у вис-прескакање вијаче
 Прескакање вијаче у месту са међупоскоком
 Прескакање вијаче у месту са међупоскоком
 Колут напред из чучња у чучањ
 Колут напред преко медицинке
 Став на тлу
 Игра обручем-штафетне игре
 Ходање и трчање по шведској клупи
 Ходање по ниској греди
 Игра обручем
 Игре реквизитима
 Ходање по ниској греди
 Прескакање кратке вијаче у месту и кретању
 Прескакање и претрчавање преко дуге вијаче
појединачно
 Ко ће даље бацити лопту-бацање медицинки
 Шта све знамо са вијачом
 Ко ће боље-одбијање лопте од зида
 Помицање у предњем вису,улево и удесно
 Уз музику-ритмичко кретање
 Музика ми не да мира-плесни двокорак
 Музика је свуда око нас
 „Ми смо деца весела“-народна игра
 Ко је бољи-такмичење у плесу
 Колективно ритмичко кретно изражавање дечјим
поскоцима
 „Ја посејах лубенице“-народна игра
23
14
9
12
7
5
108
46
62
167
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 демонстрација(показивање)
 посматрања
 практичне активности
Технике рада
 технике учења(посматрања и извођења)
 когнитивно мапирање(шематском и просторном примењивању наставне јединице)
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 вежбање
 посматрање
 стварање
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 физичке способности ученика
 спортско техничка достигнућа
 однос ученика према физичкој култури
168
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано )
На крају II разреда ученици треба да савладају:
 брзо трчање на 30 м;
 скок у даљ из залета једноножним одривом са меким снажним доскоком ''маказице'';
 бацање лоптице у хоризонтални циљ са даљине од 15 м;
 пењање уз рипстол;
 два повезана колута напред;
 вођење лопте у месту левом и десном руком;
 додавање лопте у паровима једном руком;
 прескакање кратке вијаче са међупоскоком;
 ниска греда: ходање са привлачењем, чучањ, усправ;
 дечји народни плес: ''Ми смо деца весела''.
Вредновање и оцењивање се врши на основу следећих елемената:
 физичких способности ученика,
 спортско-техничких достигнућа и
 односа ученика према физичкој култури.
При оцењивању фиичких способности и моторичних знања узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току
школске године, према његовим индивидуалним могућностима.
Предмет: ЧУВАРИ ПРИРОДЕ
Разред: II
Циљ
Развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа
одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.
Задаци
 знати појам животна средина и њене елементе;
169





Ред. број
наставне
теме
1.
препознавање и описивање најуочљивијих појава и промена у животној средини;
стицање знања о појавама које угрожавају животну средину;
формирање навика и развијање одговорног односа према себи и животној средини;
развијање радозналости, креативности и истраживачких способности;
развијање основних елемената логичног и критичног мишљења.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
Животна средина
Време
реализације
теме (месеци)
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
IX
 Твоја околина
 Шта све чини природу
 Шта је направио човек
 Живи свет
 Живи свет
 Шта ко једе
 Жабац Крака
 Како расте сунцокрет *ПО
 Како расте сунцокрет; активност Висећи врт
 Биљна апотека *ПО
 Пратим како се природа мења
 Пратим како се природа мења; Активност: Посматрам
дрво у својој околини
Активност:
 Кутија четири годишња доба
 Зашто је вода важна
 Штедити воду је лако? Радим то овако...
 Направимо план акције: Свака кап воде је важна
 Ко загађује ваздух?
 Дувански дим је опасан; Забрањено пушење
 Земљиште
Земљиште;
2.
Природне појаве и
промене у животној
средини
IX,X,XI
3.
Загађење животне
средине
XII,I,
II
Број
часова
по
теми
обраду
осталетип
овечасова
3
2
1
10
5
5
10
5
5
Бројчасоваза
170
4.
Заштита животне средине
и заштита здравља
II,III,
IV,V,VI
УКУПНО:
 Активност: Обојени цвет
 Бука
Бука
 Активност:Музичка кутија
 Бринем о животињама из своје околине
 Бринем о животињама из своје околине. Активност:
Зимовник
 Угрожене животиње
 Прича једног кућног љубимца
 Како чувати природу
 Благо које нестаје
 Од старих- нове ствари
 Упутство за прављење папира
 Направимо план акције: Изложба дрвећа
 Здрав живот
 Здраво се хранимо
 Знаци који упозоравају на опасност
 Еко-игрица: Јеж у потрази за печуркама
13
9
4
36
21
15
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 дискусија
 илустративна
 писани радова
 демонстрација
 посматрања
 практичних активности(радови ученика)
171

истраживачка
Технике рада
 технике учења
 технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
 посматрање
 стварање
 учешће у дискусији
 анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања,умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одрђених норми
172
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се описно.)
Начин остваривања програма
Сврха изборног предмета Чувари природе је упознавање и разумевање појма животне средине, интердисциплинарног приступа у
заштити са тежњом за њеним очувањем и унапређивањем за садашње и будуће генерације.
Циљ и задаци овог предмета ослањају се и развијају, али и међусобно допуњавају са већ стеченим знањем из обавезног предмета - Свет
око нас.
За остваривање циља и задатака овог изборног предмета наставник ће да користи Приручник за наставнике за I и II разред, а ученици
ће користити Приручник за ученике „Чувари природе" за I и II разред основне школе, одобрених од стране Министарства просвете и
спорта Републике Србије.
Предложене активности у Приручнику за ученике нису строго дефинисане па ученици могу сами да трагају (стручна литература,
популарне књиге, интернет, запажање у окружењу, приче које су чули) према сопственим интересовањима и могућностима.
Активности су креативне, истраживачког типа и развијају радозналост са елементима критичког и логичког мишљења.
Садржај програма није строго дефинисан, већ ученици сами трагају. Садржаје и активности овог предмета, наставник заједно са
ученицима може да реализује и ван учионице у непосредној околини.
Улога наставника је да уз примену различитих метода рада, подстиче и усмерава интересовање и креативност ученика у покушају да
самостално објасне узрок и последице човековог дејства на природу.
Наставник има слободу да реализацију наставних садржаја не везује за часовни систем па час (временски) може да буде у функцији
програмских садржаја, а садржаји у функцији места извођења наставе изборног предмета - Чувари природе.
На млађим узрастима теоријска настава се замењује фолклорним текстовима који на одговарајући начин прате стицање првих,
елементарних знања о традицији и култури.
Амбијентални параметри: питање од највећег значаја је где се школа налази (у ком амбијенту), те од њега зависи и какав ће програм
бити понуђен.
Овим се отвара могућност најбољег и најпотпунијег пласирања локалних предности и ресурса.
173
Предмет: ВЕРСКА НАСТАВА
Разред: II
Циљ и задаци
Циљеви верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница
које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се
омогући слободно усвајање духовних и животних вредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и
неговање сопственог верског и културног идентитета. Упознавање ученика са вером и духовним искуствима сопствене, историјски
дате Цркве или верске заједнице треба да се остварује у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских
искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.
Задаци верске наставе јесу да код ученика:
 развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим
личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се
сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;
 развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у
заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као
творевину Божју и за себе;
 развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене Цркве или
верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу
равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом и пре и после свега са Богом;
 изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског
стваралаштва у науци и другим областима;
 изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог
односа према Богу, људима и природи.
Циљ и задаци
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на
свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност цркве) и есхатолошки (будући) живот
(димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској, социјалној и
мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђења живота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном
дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко
искуство Православне Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско
174
образовање. Све ово спроводи се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и на делатном плану, уз настојање да се
доктриниране поставке спроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људима и са собом).
Задаци православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:
 развије отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности у односу на нас, као и отвореност и однос према другом
човеку као икони Божијој, личности, такође, другачијој у односу на нас, те да се између ове две релације оствари узајамно за
висна веза (свест о заједници);
 развије способност за постављање питања о целини и најдубљем смислу постојања човека и света, људској слободи, животу у
заједници, феномену смрти, односу са природом која нас окружу је и друго, као и одговарање на ова питања у светлу
православне
хришћанске вере и искуства Цркве;
 изграде способности дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историји
човечанства, као и достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност са другим наукама);
 помогне у одговорном обликовању заједничког живота са другима, у изналажењу равнотеже између властите личности и
заједнице, у остварењу сусрета са светом (са људима различитих култура, религија и погледа на свет, са друштвом, са
природом) и
са Богом;
 изгради уверење да свет и све што је у њему створени су завечност, да су сви створени да буду причасници вечног живота, те да
из те перспективе код ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновања сопственог односа према другом
човеку као непоновљивом бићу и према творевини Божијој и изгради спремност на покајање.
Садржаји наставе православног катихизиса распоређени су по линеарно-концентричном (симбиотичком, спиралном) принципу. То
значи да се у сваком разреду изабирају одређени раније уведени садржаји, а затим се у оквиру сваке теме, које ће се током дате године
школовања низати у сукцесивном следу, врши се активизација претходно стечених знања и формираних умења.
Наравно, у сваком разреду уводе се и потпуно нове теме, које ће послужити као ослонац за надограђивање знања у наредним
разредима. След тема је у нижим разредима силазни (десцендентни), односно базира се на излагању материје према психолошкој
приступачности, док је у вишим разредима основне школе узлазни (асцендентни), дакле темељи се на начелима теолошке научне
систематике.
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у другом разреду основне школе јесте прихватање да је постојање израз заједништва
личности, а да личност постоји само у заједници слободе са другом личношћу.
Оперативни задаци наставе православног катихизиса (веронауке) у другом разреду основне школе јесу да ученик:
 уочи да Литургија није обичан догађај;
 уочи да се на Литургији појављује Бог као заједница личности: Оца, Сина - Христа и Светог Духа;
175



упозна структуру Литургије;
разликује радње на Литургији;
уочи да је Исус Христос, иако физички одсутан, присутан на Литургији као плод наше љубави према њему.
Ред.
НАСТАВНЕ
број
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
наставне
и време реализације
теме
1.
Увод
2.
3.
4.
Бог је заједница личности Оца,
Сина и Св.Духа
-септембарСтруктура Литургије-Цркве
-октобар, новембар-
Литургија-откривање Бога
-децембар, јануар-
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Опет смо на окупу
 Литургија-сабирање заједнице
 Литургија-заједница слободе
 Слобода се у Цркви поистовећује са заједницом
 Литургија-заједница у којој постоје различите
службе
 Литургијске службе: епископ, свештеник, ђакон,
народ
 Литургијске службе су међусобно повезане
 Епископска служба. Епископ- икона Христа, симбол
јединства цркве
 Различитост служби у Цркви извире из њиховог
међусобног односа
 Литургијске службе-дар Божији људима
 Литургија нам открива Св.Тројицу
 Литургија показује да се постојање поистовећује са
заједницом
 Љубављу препознајемо Бога у човеку
 Човек постаје непоновљиво биће- личност, икона
Божија у заједници
Број
часова
по
теми
1
Број часова за
остале
обраду типове
часова
1
4
3
1
7
5
2
7
5
2
176
5.
6.
7.
УКУПНО
Литургија је и присуство Христово
и ишчекивање доласка Христовог
-фебруарПостојање природе је израз љубави
Бога и човека
-маер, април, мај-
Бог је створио свет да са њим има
вечну заједницу љубави преко
човека...
-јун-
 Литургија- и присуство Христа и очекивање другог
доласка
 Свети Сава
 Бог из љубави ствара природу и на крају човека
 Литургија- приношење дарова природе Богу
 Природа ће вечно постојати ако постане део личне
заједнице Бога и човека
 Врбица
 Причешће, у мом животу- посета храму и причешће
ученика пред Васкрс
 Васкрс
 Литургија- свет у малом
4
2
2
11
5
6
2
1
1
36
21
15
Начин остваривања програма
Настава православног катихизиса у I и II разреду основне школе треба да буде припрема ученика да прихвате да је постојање израз
заједнице, односно да је личност заједница са другом личношћу. Зато у настави треба користити она дечја искуства која на ово указују.
То се може остварити кроз приче, цртеже које ће деца сама цртати и на којима ће увек бити представљена бића у односу, тј. целина
онога што се црта: нпр. родитељи, браћа, сестре, кућа, двориште, све заједно; море и лађе на мору с птицама и сунцем итд. преко
дружења и организовања таквих врста игара које ће указивати на заједницу са другим као основу постојања. Да би се при том избегла
опасност од схватања да свака врста заједнице може бити основ истинског постојања, треба увек имати на уму и истицати литургијску
заједницу као једину истиниту јер се у њој остварује заједница с Богом у Христу, као и литургијско искуство заједнице и литургијску
структуру која је утемељена на слободи а не на природним нагонима.
Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав треба, такође, увек тумачити на основу искуства заједништва са другим човеком,
односно литургијског искуства заједништва. Кад говоримо о Богу, све треба тумачити у оквиру Литургије, њене структуре и радњи
које се тамо одвијају. На тај начин ће бити избегнута апстрактност која је страна деци овог узраста и постићи ће се то да се Бог сусреће
и види кроз живе и конкретне чланове Литургије у једном догађају, што је суштина хришћанског учења о оваплођењу Бога Сина, о
томе да је личност заједница с Богом у Христу као с другом личношћу и да је слобода љубав према другој личности.
177
Конкретно у II разреду треба наглашавати:
да је Бог заједница конкретних личности: Оца, Сина и Св. Духа;
да Бог није идеја и апстрактан појам, већ жива личност која је постала човек и зато се среће преко човека у Литургији;
да богољубље истовремено значи човекољубље.
С друге стране, у овом разреду треба ученицима одмах указивати на разлику између стања у будућности и стања у садашњости
историје, односно будућег и садашњег стања цркве, преко дечјих искустава напредовања на основу остварења постављених циљева,
као и на основу литургијског искуства. То значи да садашње постојање и истину света треба утемељити на будућности. Нагласак,
дакле, треба ставити на то да је истинска будућност света и човека у будућем Царству божјем и да је на основу структуре тога царства
утемељена и структура Литургије (епископ окружен свештеницима и народом, односно Христос окружен апостолима и народом).
Тај циљ се може постићи, пре свега, описом Литургије као иконе будућег Царства Божјег, али и преко дечјих игара које треба да буду
тако организована да одсликавају будуће Царство Божје, као и преко дечијих цртежа.
Теме: Литуршја као икона Царства Божјег и Литуршја -ппкривање Бога треба реализовати преко објашњења Литургије. Да бисмо
показали да је Литургија икона будућег Царства, треба указати на оне елементе по којима се Литургија разликује од садашњег
свакодневног живота (в. причу: Први пут на Литуршји, у: Игњатије (Мидић), Православни катихизис за друш разред основне школе,
Завод за уцбенике и наставна средства, Београд, 2003. или сличне описе литургије). Описом структуре Литургије, као и радњи које се у
њој збивају, треба показати да су Св. Тројица присутна преко Литургије. Онај који приноси дарове и стоји на челу литургијског
сабрања, односно епископ, јесте икона Христова. Дух Свети нас повезује са Христом, односно са епископом, крштењем, а сама
евхаристија је преко Христа управљена ка Богу Оцу. Једино Син Божји је постао човек, Исус Христос, и зато се он и види као човек,
епископ, док су Отац и Дух невидљиви, али зато на њих указује сама Литургија, која без тог указивања не може да постоји. (На пример,
не постоји Литургија без сабрања народа око епископа које се остварује крштењем и рукоположењем, што указује на присуство Духа,
као ни без приноса дарова и молби, које су упућене Богу Оцу).
Такође, у контексту литургијског искуства треба показати да су личност, слобода остварљиви једино као изрази љубави према другим
људима. (У ту сврху треба користити приче које су дате у наведеном уџбенику, или њима сличне).
Темом Литургија као присуство и ишчекивање Христа треба да се објасни дијалектички однос између садашњег и будућег века у
Литургији, односно истовременост присутности и одсутности Христа. Да би била избегнута опасност од имитације као начина на који
је Христос присутан у Литургији, иако је физички одсутан, треба истаћи искуство личности, односно искуство заједнице слободе,
љубави са другом личношћу. Христос као личност може бити присутан међу нама иако је физички одсутан, ако смо везани за њега, ако
га волимо изнад свега (пример је дат у причи Чекајући Николу у наведеном уцбенику за II разред основне школе).
Православна иконографија, архитектура, књижевност (житија светих), наша епска поезија (посебно песме о Косовском боју) такође
указују на будућност која је присутна у садашњости, односно на то да вера у будућност опредељује збивања у садашњости. Иконе
сликају будуће стање људи и природе у Царству Божјем. Исто је садржано и у житијима светих. Православни храм архитектонски
одсликава Царство Божје и његову структуру. За овај узраст довољно је указати на присутност целине онога што се слика, да би се
показала разлика између садашњег века и будућег (на пример, у сцени Христовог крштења на реци Јордану у води се виде и рибице,
178
што у природној стварности није случај, а што указује и на то да ће у Царству Божјем и природа бити присутна. Треба указати, такође,
на персонификацију природе присутне у православној иконографији. Такав је, на пример, приказ света као човека у сцени силаска Св.
Духа на апостоле, реке Јордана и мора у сцени крштења Христовог, што је блиско деци овог узраста).
Методе и технике рада
Методе:
 монолошка (метода усменог/вербалног излагања, предавања и сл.)
 дијалошка (метода разговора)
 текст - метода (текстуална, метода читања)
 хеуристичка (хеуристичког разговора) – где и кад год је то могуће
 дискусија
 посматрања
 илустративна (метода показивања)
 писаних радова
 практичних активности (самосталних, графичких и других радова ученика)
Технике:
 технике учења, и
 технике памћења:
 пројекција
 симболизација и упрошћавање
 асоцијативна
 етимолошка
 контрастирање
 когнитивно мапирање
Активности наставника
 саопштава наставнe садржајe
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
179




преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних и практичних радова
 посматрање
 стварање
 изражавање својих мисли, осећања, закључака
 учешће у дискусији
Оцењивање
Код ученика се оцењују све активности које се односе на његов приступ наставним садржајима. Дакле, пре свега залагање и лични
приступ сваког ученика, независно од могућности и талента.
Наставник оцењује проценом и континуираним увидом у рад сваког ученика понаособ, а оцене су описног карактера и односе се на
дужи период (обично један квалификациони).
Не постоји позитивно нормирани критеријум оцењивања. Једини критеријум јесте залагање и лични приступ, а он се може разликовати
онолико колико су различите личности ученика
Документација која ће пратити процес оцењивања јесте свеска-бележница у којој наставник бележи и прати рад ученика, школски
дневник.
180
Предмет: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Разред:II
Циљеви:
Циљ наставе Енглеског језика у првом разреду је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на основном нивоу у
усменом и писаном (од трећег разреда) облику о темама из његовог непосредног окружења. У исто време настава страног језика треба
да:
- Подстакне потребу за учење страног језика
- Подстакне развијање свести о сопственог напредовању ради јачања мотивације за учење језика
- Олакшс разумевање других и различитих култура и традиција
- Стимулише машту,радозналост и креативност
- Подстиче употребу страног језика у личне сврхе и задовољства
Задаци:
3. Разумевање говора:
Ученик треба да:
- Препознаје гласове (посебно оне којих нема у матерњем језику),акценат,ритам и интонацију
- Разуме вербални садржај у з помоћ облика невербалне комуникације
- Разуме говор наставника кратке дијалоге,приче и песме о познатим темама које чује уживо или са аудио-визуелних записа
- Разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са личним искуством и активностима на часу
4. Усмено изражавање:
Ученик треба да:
- Разговетно изговара гласове,речи и изразе,поштује ритам и интонацију
- Даје основне информације о себи и свом окружењу,самостално и уз наставникову помоћ
- Описује кратким и једноставним језичким структурама себе и друге
- Репродукује сам или у групи кратке рецитације и бројалице и пева познате песме
181
Ред. број
наставне
теме
1
НАСТАВНЕ ТЕМЕ /
ОБЛАСТИ
Shapes
Време
реализаци
је теме,
месец
Септембар
Септембар
1
1
1
Септембар
Септембар
Септембар
1
Септембар
1
Септембар
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
Септембар
Октобар
Октобар
My body
Октобар
Октобар
Октобар
Октобар
Октобар
Октобар
Октобар
Новембар
Новембар
Број часова за:
Стандарди
Наставне јединице
Introductry unit:
Hello! I’m Eko
Numbers 1-10
Colours
Shapes:circle,square
New colours:
silver,white,pin
Revision of
numbers,shapes,
colours
Classroom objects and
actions
Numbers 11-20
It’s time for bingo!
Test 1
My body
Move yours arms up
and down
Look at the red
monster!
I’ve got a big nose
Let’s build a house
Revision
Test 2
Tonight is Hollowe’en
This is a witch,ghost!
Број часова по теми
обраду
10
4
9
3
остале типове часова
6
6
182
3
My clothes
Нобембар
3
Новембар
3
Новембар
3
4
My family
Децембар
Децембар
4
Децембар
4
4
4
Децембар
Децембар
The weather
Децембар
Децембар
5
5
Децембар
Децембар
5
5
5
5
6
6
6
6
6
Новембар
Новембар
4
4
5
Новембар
Јануар
Јануар
Јануар
My toys
Јануар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Items og clothing
Who am I? I’m
wearing a skirt…
Revision of items of
clothing
Members of the family
Help your family!
Make them happy!
Revision
It’s story time
I’4m a happy
scarecrow!
Act out them story
Test 3
The weather
What’s the weather
like?
Revision
Parts of the house
Wear your scarf when
it’s cold
Revision
Test 4
Toys
Follow the leader
Revision
I want a teddy
Let’s play together
Revision
4
2
2
7
4
3
7
4
3
7
4
3
183
Фебруар
6
6
7
Фебруар
Animals
Фебруар
7
7
7
7
7
7
7
7
7
8
Март
Март
Март
Март
Март
Март
Март
Март
Food
9
9
9
9
9
Март
Април
8
8
8
8
8
8
9
Фебруар
Април
Април
Април
Април
Април
At the fun fair
Април
Мај
Мај
Мај
Мај
Мај
Test 5
Jungle animals
Here comes the
elephant
Revision
Pet animals
Are you hungry?
Revision
River fairy
What’s the matter?
Revision
Test 6
It’s lunch time!
A house made of
chocolate
Revision
I like spaghetti
What’s for lunch?
Revision
Test 7
Fairgrounds rides
All abroad the ghost
train!
Revision
Extra games
Don’t drop the litter!
Revision
Test 8
10
6
4
7
4
3
11
5
6
184
Мај
9
Јун
9
Јун
9
Јун
9
9
јун
Укупно: 72
Goldilocks
The bike is too big for
me
There’s somebody in
by bed
It’s dressing time!
The end of the year!
Обрада: 36
Остало: 36
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 дискусија
 илустративна
 писани радови
 демонстрација
 посматрања
Технике рада
 технике учења
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 вежбање
 посматрање
 стварање
 учешће у дискусији
185
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практичка знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања, умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одређених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године, према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
186
ТРЕЋИ РАЗРЕД
187
Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред:III
Циљ и задаци:
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и
писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга
уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
 развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
 основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
 поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
 упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
 оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у
различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
 развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
 развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника,
језичког и стилског израза;
 увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног,
истраживачког);
 оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела
разних жанрова;
 упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;
 поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
 развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално
коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;
 поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);
 усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;
 упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности,
позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;
 развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
188





навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;
подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска,
новинарска секција и др.);
васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;
развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Оперативни задаци за трећи разред:






Ред.
број
наста
внете
ме
1.
овладавање техником читања и писања на оба писма;
савладавање просте реченице (појам, главни делови);
стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима;
постепено увођење у тумачење основне предметности књижевног дела (осећања, догађаји, радње, ликови, поруке, језичкостилске карактеристике);
овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма (препричавање,причање, описивање, извештавање);
постепено упознавање методологије израде писменог састава.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
времереа
лизацијет
еме
(месеци)
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
стандарди
1СЈ.0.1.1.
Од IX –
VI месеца
1СЈ.0.1.3.
1СЈ.0.1.4.
1СЈ.0.1.5.
1СЈ.0.1.6.
1СЈ.0.1.7.
1СЈ.0.1.8.
1СЈ.1.2.1.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Догађај / доживљај са летовања
 На почетку школске године – упознавање са
уџбеницима
 Мој пријатељ – описивање
 Анализа домаћег задатка
 Слика ми прича
 Септембарске боје ( час у природи )
 ,,Да имам чаробну моћ ...``
 Мудро сам поступио/ лa
 Прелиставамо странице дечије штампе
Број
часов
а
по
теми
55
Бројчасоваза
остал
обра етип
ду
овеча
сова
20
35
189
1СЈ.1.2.2.
1СЈ.1.2.5.
1СЈ. 1.5.3.
1СЈ. 1.5.4.
1СЈ.2.2.3.
1СЈ.2.2.5.
1СЈ.2.2.8.
1СЈ.2.5.1.
1СЈ.2.5.3.
 Рецитујмо изражајно
 Октобарске слике
 Јесен у парку
 Анализа домаћег задатка
 Час посвећен Вуку Стефановићу- Караџићу
 Марко Краљевић - описивање
 Препоручио бих другу да прочита
 (Изражајно) рецитовање
 Стварамо причу према познатом почетку
 Причање са изменом краја приче
 Мој незаборавни доживљај ( причање
дођивљаја према заједничком плану)
 Анализа домаћег задатка : Доживљај који ћу
памтити
 Зимске слике
 Ситница ми је много значила
 Један занимљив филм
 Гледали смо позоришну представу
 Наша машта може свашта – стваралачки
покушаји
 Писање новогодишње честитке
 Моја новогодишња жеља
 Зимски доживљаји
 Причање према низу слика
(догађај)
 Причање догађаја према заједничком плану
 Први писмени задатак
 Анализа првог писменог задатка
 Исправка првог писменог задатка
 Никад два добра- Јованка Јоргаче- вић (
190
сценски приказ )
 Једна ТВ емисија
 Моја мајка ( описивање )
 Анализа домаћег задатка
 Препричавање одабране бајке
 Био сам неповерљив према мами и тати
 Час у природи: Пролеће је свуда око нас
 Пролеће у мом крају
 Шала је успела
 Пишемо песме и приче о пролећу
 Желео бих да постанем...
 Анализа домаћег задатка
 Рецитујмо изражајно
 Богатимо свој речник
 Описивање личности
 Припрема за други писмени задатак
 Други писмени задатак
 Анализа другог писменог задатка
 Интерпретација драмског текста
 Значење речи и правилан изговор
 Позоришна представа
Читање и казивање текстова
обрађених у III разреду
2.
КЊИЖЕВНОСТ
Од IX –
VI месеца
1СЈ.1.2.1.
1СЈ.1.2.2.
1СЈ.1.2.3.
1СЈ.1.2.4.
1СЈ.1.2.5.
1СЈ.1.2.6.
 Књига коју сам прочитао/ла
 Свитац тражи пријатеље – Сун Ју Ђин
 Септембар – Душан Костић
 Свијету се не може угодити
 -народна приповетка
 Лав и човек – арапска народна прича
75
54
20
191
1СЈ.1.2.7.
1СЈ.1.2.8.
1СЈ.1.5.1.
1СЈ.1.5.2.
1СЈ.1.5.3.
1СЈ.1.5.4.
1СЈ.2.2.1.
1СЈ.2.2.2.
1СЈ.2.2.3.
1СЈ.2.2.4.
1СЈ.2.2.5.
1СЈ.2.2.6.
1СЈ.2.2.7.
1СЈ.2.2.8.
1СЈ.2.2.9.
1СЈ.2.3.4
1СЈ.2.5.1.
1СЈ.2.5.2.
1СЈ.2.5.3.
1СЈ.2.5.4.
1СЈ.2.5.5.
1СЈ.2.5.6.
1СЈ.3.2.1.
1СЈ.3.2.2.
1СЈ.3.2.4.
1СЈ.3.2.5.
1СЈ.3.2.6.
1СЈ.3.2.7.
 Прича о доброј роди – С. Гроздинов
Давидовић
 Љубавна песма – Милован Данојлић
 Вук и јагње – народна басна
 Заљубљене ципеле – Пјер Гипари
 ,,Иде санак низ улицу“- народна успаванка
 Љутито мече – Бранислав Црнчевић
 Народне умотворине ( пословице, питалице,
загонетке )
 А зашто он вежба – Душан Радовић
 А зашто он вежба – Душан Радовић(
сценски приказ )
 Мачак отишао у хајдуке – Б. Ћопић
 Стакларева љубав – Гроздана Олујић
 Стакларева љубав – сажето препричавање
по плану
Марко Краљевић и бег
 Костадин- -народна песма
 Шта је отац – Драган Лукић
 Себични џин – Оскар Вајлд
 Трепетала трепетљика – народна песма
 Чардак ни на небу ни на земљи –народна
бајка
 Први снег – Војислав Илић
 Радост због шкољке – Миленко Ратковић
 Свети Никола – Милован Б. Цветковић
 Балада о руменим векнама – Д. Лукић
 Снег пада – Будимир Буњац
 Свети Сава и сељак без среће Станоје М.
Мијатовић
 Моја бака је пљачкаш банке- Ray Barker I
192
1СЈ.3.5.1.
1СЈ.3.5.2.
Louis Fidge
 Слика ми прича
 Корњача и зец – Езоп
 Џин из Скалунде – шведска народна прича
 Зима – Душан Васиљев
 Књига, прича, песма која ми се свидела
 Никад два добра – Јованка Јоргачевић
 Песма о цвету – Бранко Миљковић
 Шта је највеће – Мирослав Антић
 Ветар и сунце- народна приповетка
 Бајке – Браћа Грим
 Врапчић – Максим Горки
 Пролећница – Ј. Ј. Змај
 Паукова мрежа – легенда из Велике
Британије
 Прича о раку кројачу – Десанка
Максимовић
 Зелена мода – Душан Радовић
 Женидба врапца Подунавца- народна песма
 Какве је боје поток – Григор Витез
 Домовина се брани лепотом Љубивоје
Ршумовић
 Доктор Свезналић- Браћа Грим
 Циц – ББајка о белом коњу-Стеван
Раичковић
 Двије сеје брата не имале – народна песма
 Научно - популарни и информативни
текстови
 Славуј и сунце – Добраца Ерић
 Вожња – Десанка Максимовић
 Лед се топи – Александар Поповић
193
 Самоћа – Бранко В. Радичевић
 Замислите – Душан Радовић
 Ближи се, ближи лето- Д. Максимовић
 Анализа песме: Шта је образ – Недељко
Поповићранко Радичевић
3.
1СЈ.1.3.1.
1СЈ.1.3.2.
1СЈ.1.3.3.
1СЈ.1.3.4.
1СЈ.1.3.5.
1СЈ.1.3.6.
1СЈ.1.3.7.
1СЈ.1.3.8.
1СЈ.1.3.9.
1СЈ.1.3.10.
ЈЕЗИК
Од IX –
VI месеца
1СЈ.1.4.1.
1СЈ.1.4.2.
1СЈ.1.4.3.
1СЈ.2.3.1.
1СЈ.2.3.2.
1СЈ.2.3.3.
1СЈ.2.4.1.
1СЈ.2.4.2.
1СЈ.2.4.3.
1СЈ.2.4.4.
1СЈ.2.4.5.
1СЈ.2.4.6.
1СЈ.2.4.7.
 О језику – Да ли знаш – Азбука и абецеда (
спискови ученика )
 Реченица; главни делови реченице
 Обавештајне и упитне реченице
 Читање наглас са ограниченим временом (
оба писма )
 Узвичне и заповедне реченице
 Потврдне и одричне реченице
 Употреба великог слова у писању имена
народа
 Именице и глаголи ; Речца ,, НЕ ``
 Место, време и начин вршења радње
 Управни говор
 Какво, колико и чије је нешто
 Употреба великог слова у писању
географских имена
 Употреба великог слова у писању назива
књига и часописа, но
 Глаголи : прошлост, садашњост и будућност
 Писање сугласника ,, Ј `` у речима између самогласника И-О/ О-И
 Именице; Род и број именица
 Заједничке именице
 Научили смо из језика
 Властите именице
50
21
29
194
1СЈ.2.4.6.
1СЈ.2.4.9.
1СЈ.3.4.1.
1СЈ.3.4.2.
1СЈ.3.4.4.
1СЈ.3.4.5.
 Писање датума и назива празника
 Речи које значе нешто умањено
 Број именица
 Писање назива улица
 Речи које значе нешто умањено и увећано
 Речи са више значења
 Исправка првог писменог задатка
 Писање речце ,, НЕ`` и ,, ЛИ``
 Контролна вежба из граматике (реченица,
врсте речи )
 Писање бројева словима
 Речи различитог облика, а истог или
сличног значења
 Речи са сличним и супротним значењем
 Писање честитке
 Глаголи: радња, стање, збивање
 Проширивање реченице речимa које казују
место, време и начин вршења радње
 Реченични знаци; реченична интонација
 Придеви: описни и присвојни
 Придеви: род и број
 Разликовање лица и броја глагола
 Потврдан и одличан облик глагола
 Научили смо из граматике и правописа
 Реченични нагласак: Наглашени и
ненаглашени слогови у речима
 Поуке о говору
 Глаголи
 Скраћенице
 Придеви
 Исправка другог писменог задатка
195
 Именице: заједничке и властите
 Научили смо из правописа
 Научили смо из језика
УКУПНО:
180
95
85
Методе и технике рада
Методе:
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 дискусија
 писаних радова
 проблемска
Технике рада:
 брзо читање
 пројекција
 симболизација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 преноси културне вредности
 развија карактер и црте личности
 формира правилан поглед на свет
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 вежбање
 опажање
196


изражавање својих мисли , осећања, закључака
учешће у дискусији
Оцењивање
 степен усвојености знања, однос према учењу
 писменим и усменим путем
 наставник и самопроцењивање ученика
 бројчано
 критеријум одређује веће
 континуиран процес током шк. године
 документација: дечије свеске, провере знања, дневник рада наставника, ђачка књижица и матичне књиге
НАСТАВНА ТЕМА
1. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
ОСНОВНИ НИВО
1СЈ.0.1.6. уме на занимљив
начин да почне и заврши своје
причање
1СЈ.0.1.1. познаје основна
нечела вођења разговора-уме да
започне разговор, учествује у
њему и оконча га,пажљиво
слуша своје саговорнике
1СЈ.0.1.3. казује текст
природно, пошујући интонацију
реченице-стиха, без тзв.
,,певушења,, или ,,скандирања
1СЈ.0.1.4. уме да преприча
изабрани наративни или краћи
информативни текст на основу
предходне израде плана текста
и издвајања значајних или
НИВОИ ПОСТИГНУЋА
СРЕДЊИ НИВО
1СЈ.1.5.4. одређује време и место
дешавања радње у књижевно
уметничком тексту
1СЈ.2.2.2. изводи једноставне
закључке у вези са текстом,
анализирајући и обједињујући
информације исказане у различитим
деловима текста (у различитим
реченицама, пасусима, пољима
табеле)
1СЈ.2.2.3. раздваја битне од
небитних информација; одређује
след догађаја у тексту
1СЈ.2.2.4. успоставља везу између
информација исказаних у линеарном
и нелинеарном тексту (нпр.
проналази део/детаљ који је
НАПРЕДНИ НИВО
197
2. КЊИЖЕВНОСТ
занимљивих делова
1СЈ0.1.6. уме на заномљив
начин да започне и заврши
своје причање
1СЈ0.1.7. уме у кратким цртама
да образложи неку своју идеју
1СЈ0.1.8. уме да одбрани своју
тврдњу или став
приказан на илустрацији, у табели,
или на дијаграму)
1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао
текста и његову намену
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно
значење у тексту
1СЈ.2.2.8. износи свој став о
садржају текста и образлаже зашто
му се допада/не допада, због чега му
је занимљив/незанимљив; да ли се
слаже/не слаже са поступцима
ликова
1СЈ.1.2.2. одговара на
једноставна питања у вези са
текстом, проналазећи
информације експлицитно
исказане у једној реченици,
пасусу, или у једноставној
табели (ко, шта, где, када,
колико и сл.)
1СЈ.1.2.3. препознаје да ли је
тражена информација, која
може да буде исказана на
различите начине (синонимија,
парафраза), садржана у тексту
1СЈ.1.2.4. познаје и користи
основне делове текста и књиге
(наслов, пасус, име аутора;
садржај, речник)
1СЈ.1.2.5. одређује основну
тему текста
1СЈ.1.2.6. разуме дословно
1СЈ.2.2.1. чита текст природно,
поштујући интонацију
реченице/стиха; уме да одреди на
ком месту у тексту је пауза, место
логичког акцента; који део текста
треба прочитати брже, а који
спорије
1СЈ.2.2.2. изводи једноставне
закључке у вези са текстом,
анализирајући и обједињујући
информације исказане у различитим
деловима текста (у различитим
реченицама, пасусима, пољима
табеле)
1СЈ.2.2.3. раздваја битне од
небитних информација; одређује
след догађаја у тексту
1СЈ.2.2.4. успоставља везу између
информација исказаних у линеарном
и нелинеарном тексту (нпр.
1СЈ.3.2.1. изводи сложеније
закључке на основу текста,
обједињујући информације
изразличитих делова дужег
текста
1СЈ.3.2.2. повезује и
обједињује информације
исказане различитим
симболичким системима
(нпр. текст, табела, графички
приказ)
1СЈ.3.2.5. представља текст у
одговарајућој нелинеарној
форми (уноси податке из
текста у дату табелу или
дијаграм)
1СЈ.3.2.6. процењује сврху
информативног текста у
односу на предвиђену
намену(нпр. који од два
198
значење текста
1СЈ.1.2.7. разликује
књижевноуметнички од
информативног текста
1СЈ.1.2.8. процењује садржај
текста на основу задатог
критеријума: да ли му се
допада, да ли му је занимљив;
да ли постоји сличност између
ликова и ситуација из текста и
особа и ситуација које су му
познате; издваја речи које су му
непознате
1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне
родове на основу формалних
одлика поезије, прозе и драме
1СЈ.1.5.2. препознаје књижевне
врсте (бајку и басну)
1СЈ.1.5.3. одређује главни
догађај и ликове (који су
носиоци радње) у
књижевноуметничком тексту
1СЈ.1.5.4. одређује време и
место дешавања радње у
књижевноуметничком тексту
проналази део/детаљ који је
приказан на илустрацији, у табели,
или на дијаграму)
1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао
текста и његову намену
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно
значење у тексту
1СЈ.2.2.7. изводи једноставне
закључке на основу текста
(предвиђа даљи ток
радње,објашњава расплет, уочава
међусобну повезаност догађаја, на
основу поступака јунака/актера
закључује о њиховим особинама,
осећањима, намерама и сл.)
1СЈ.2.2.8. износи свој став о
садржају текста и образлаже зашто
му се допада/не допада, због чега му
је занимљив/незанимљив; да ли се
слаже/не слаже са поступцима
ликова
1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који
су му нејасни
1СЈ.2.2.10. вреднује примереност
илустрација које прате текст; наводи
разлоге за избор одређене
илустрације
1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме
(кратке народне умотворине пословице,загонетке, брзалице)
1СЈ.2.5.3. препознаје риму, стих и
строфу у лирској песми
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне
текста боље описује дату
слику, да ли је упутство за
(познату) игру потпуно и сл.)
1СЈ.3.2.7. објашњава и
вреднује догађаје и поступке
ликова у тексту (нпр.
објашњава зашто је лик
поступио на одређен начин,
или вреднује крај приче у
односу на своја предвиђања
током читања текста, или
износи свој став о догађајима
из текста)
1СЈ.3.5.1. тумачи особине,
понашање и поступке ликова
позивајући се на текст
1СЈ.3.5.2. уочава узрочнопоследичне везе међу
догађајима у тексту
199
3. ЈЕЗИК
У подобласти
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
ученик/ученица:
особине, осећања, изглед и поступке
ликова; и односе међу ликовима у
књижевноуметничком тексту
1СЈ.2.5.5. уочава везе међу
догађајима (нпр. одређује редослед
догађаја у књижевно уметничком
тексту)
1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од
описивања и дијалога
1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну
употребу језика у
књижевноуметничком тексту
1СЈ.1.3.3. почиње реченицу
1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма
великим словом, завршава је
(ћирилицу и латиницу)
одговарајућим
1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово
интерпункцијским знаком
приликом писања имена држава и
1СЈ.1.3.4. употребљава велико
места и њихових становника;
слово приликом писања личних користи наводнике при навођењу
имена, назива
туђих речи; правилно пише
места(једночланих), назива
присвојне придеве (-ов/-ев/-ин, школе
ски/-чки/-шки); правилно пише
1СЈ.1.3.5. пише кратким
гласове ћ, ч, ђ, џ;правилно пише
потпуним реченицама
сугласник ј у интервокалској
једноставне структуре
позицији; правилно пише речцу ли и
1СЈ.1.3.6. издваја наслов,
речцу не; употребљава запету при
углавном се држи теме
набрајању
1СЈ.1.3.7. препричава кратак
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним
једноставан текст (до 400 речи) реченицама; варира језички израз
1СЈ.1.3.8. користи скроман
(ред речи у реченици, типове
фонд речи (у односу на узраст); реченица, дужину реченице...)
правилно их употребљава
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање
1СЈ.1.3.9. пише кратку поруку
организује око основне идеје текста
(о томе куда иде, зашто касни, и коју поткрепљује одговарајућим
1СЈ.3.3.1. пише јасним,
потпуним, добро
обликованим реченицама;
користи разноврсне
синтаксичке конструкције,
укључујући и сложене
1СЈ.3.3.2. јасно структурира
текст (уводни, средишњи и
завршни део текста); добро
распоређује основну
информацију и додатне
информације унутар текста и
пасуса
1СЈ.3.3.3. прилагођава
језичко-стилски израз типу
текста
1СЈ.3.3.4. саставља кратак
експозиторни текст
1СЈ.3.3.5. користи богат
фонд речи (у односу на
узраст)
200
сл.)
1СЈ.1.3.10. пише честитку (за
Нову годину, рођендан),
позивницу (за рођенданску
прославу, забаву), разгледницу
(са летовања, зимовања,
екскурзије)
1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи
(именице, заменице, придеве,
бројеве и глаголе)
1СЈ.1.4.2. препознаје
граматичке категорије
променљивих речи (род и број
заједничких именица) и
глаголско време (презент,
перфекат и футур)
1СЈ.1.4.3. препознаје врсте
реченица по комуникативној
функцији (обавештајне,упитне,
узвичне, заповедне) и по
потврдности/одричности
(потврдне и одричне)
1СЈ.1.4.4. препознаје
антонимију
1СЈ.1.4.5. познаје значења речи
и фразеологизама који се
употребљавају у свакодневној
комуникацији (у кући, школи и
сл.)
детаљима
1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава
комуникативној
ситуацији(формалној/неформалној)
1СЈ.2.3.6. саставља кратак
наративни текст
1СЈ.2.3.7. саставља кратак
дескриптивни текст
1СЈ.2.3.8. користи фонд речи
примерен узрасту; употребљава
синониме (нпр. да избегне
понављање)
1СЈ.2.3.9. исправља свој текст
(критички чита написано, поправља
текст и исправља грешке)
1СЈ.2.3.10. уме да попуни
једноставан образац са основним
подацима о себи (име,презиме, име
родитеља, година рођења, адреса,
телефон; школа, разред, одељење)
1СЈ.2.3.11. пише писмо (приватно) и
уме да га адресира
1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи
(именице, заменице, придеве,
бројеве и глаголе)
1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи
(властите и заједничке именице;
описне,присвојне и градивне
придеве; личне заменице; основне и
редне бројеве)
1СЈ.2.4.3. препознаје лице, род и
број личних заменица у номинативу
1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке
201
категорије глагола (лице, број и род)
и уме да пребаци глаголе из једног
глаголског времена у друго
1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и
глаголски предикат
1СЈ.2.4.6. одређује врсте реченица
по комуникативној функцији
(обавештајне,упитне, узвичне,
заповедне) и по
потврдности/одричности (потврдне
и одричне)
1СЈ.2.4.7. саставља реченице
различите по комуникативној
функцији и облику
1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију
1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и
фразеологизама који се јављају у
школским текстовима (у
уџбеницима, књигама из лектире и
сл.) и правилно их употребљава
202
Предмет: МАТЕМАТИКА
Разред:III
Циљ и задаци
Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање
појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних
задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању
менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике јесу:
 да ученици стичу знања неопходна за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у
природи, друштву и свакодневном животу;
 да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге и примене математике у различитим подручјима
човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад;
 да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког, стваралачког и апстрактног мишљења;
 да развија културне, радне, етичке и естетске навике ученика, као и математичку радозналост у посматрању и изучавању
природних појава;
 да ученици стичу навику и обучавају се у коришћењу разноврсних извора знања.
 да ученицима омогући разумевање одговарајућих садржаја природних наука и допринесе радном и политехничком васпитању и
образовању;
 да изграђује позитивне особине ученикове личности, као што су: истинољубивост, упорност, систематичност, уредност,
тачност, одговорност, смисао за самостални рад;
 да интерпретацијом математичких садржаја и упознавањем основних математичких метода допринесе формирању правилног
погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
 да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасноћу и прецизност изражавања у писменом и усменом
облику;
 да ученици усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима;
 да ученици савладају основне операције с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и основне законе тих
операција;
 да ученици упознају најважније равне и просторне геометријске фигуре и њихове узајамне односе;
 да оспособи ученике за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама.
203
Оперативни задаци
Ученици треба да:
 савладају читање, писање и упоређивање природних бројева до 1000;
 упознају римске цифре (I, V, X, L, C, D, М) и принцип читања и писања бројева помоћу њих;
 успешно обављају све четири рачунске операције до 1000;
 упозната својства операција користе за рационалније (лакше) рачунање;
 упознају зависност резултата од компонената операције;
 знају да израчунају вредност бројевног израза са највише три операције;
 умеју да прочитају и запишу помоћу слова својства рачунских операција;
 знају да одреде вредност израза са словима из дате вредности слова;
 знају да решавају једноставније једначине у скупу бројева до 1000;
 упознају и правилно записују разломке чији је бројилац 1, а именилац мањи или једнак 10;
 успешно решавају текстуалне задатке;
 формирају представе о правој и полуправој;
 уочавају и умеју да цртају прав, оштар и туп угао;
 знају да цртају паралелне и нормалне праве, квадрат, правоугаоник, троугао и кружницу (помоћу лењира, троугаоника и
шестара);
 стичу представе о подударности фигура (преко модела и цртања);
 знају да одреде обим правоугаоника, квадрата и троугла;
упознају мерење масе тела и запремине течности, као и нове јединице за време (година, век).
Ред.
број
наста
внете
ме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
времереа
лизације
теме
(месеци)
Обнављање градива
IX месец
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
стандарди
1МА.1.1.1.
1МА.1.1.2.
1МА.1.1.3.
1МА.1.1.4.
1МА.1.1.5.




Упознавање с програмом и
уџбеницима за математику
Сабирање и одузимање до 100
Текстуални задаци
Мерење времена
Број
часо
ва
поте
ми
8
Бројчасоваз
а
оста
лети
обра
пове
ду
часо
ва
/
8
204
2.
Бројеви до 1000
1МА.1.2.1.
1МА.1.2.2.
1МА.1.2.3.




Множење и дељење до 100
Линије, дужи
Једначине
Разломци
1МА.1.1.1.
1МА.1.1.2.
1МА.1.1.3.
1МА.1.1.4.
1МА.1.1.5.


Стотине прве хиљаде
Читање, писање и поређење стотина
прве хиљаде
Стотине и десетице прве хиљаде
Стотине и десетице прве хиљаде
Стотине, десетице, јединице.
Бројеви прве хиљаде
Стотине, десетице, јединице.
Бројеви прве хиљаде
Упоређивање троцифрених бројева
Упоређивање троцифрених бројева
Римске цифре
Римске цифре
Римске цифре
Троцифрени бројеви и римске цифре
Сабирање и одузимање стотина
Замена места сабирака и здруживање
сабирака
Сабирање троцифрених и
једноцифрених бројева
Сабирање троцифрених и
једноцифрених бројева
Сабирање троцифрених бројева и
десетица
1МА.1.3.1.
1МА.1.3.2.
IX - VI
месеца
1МА.2.1.1.
1МА.2.1.2.
1МА.2.1.3.
1МА.2.1.4.
1МА.2.1.5.
1МА.2.3.1.
1МА.2.3.2.
1МА.3.1.1.
1МА.3.1.2.
1МА.3.1.3.
1МА.3.1.4.
1МА.3.1.5.
1МА.3.3.1.
1МА.3.3.2.

















129
62
67
205


















Сабирање троцифрених и
двоцифрених бројева
Сабирање троцифрених бројева с
једноцифреним и двоцифреним
Сабирање троцифрених бројева до 1
000
Сабирање до 1 000 са преласком преко
десетице
Сабирање до 1 000 са преласком преко
стотине
Сабирање до 1 000 са преласком преко
десетице и стотине
Сабирање више троцифрених бројева
Сабирање више троцифрених бројева
Сабирање до 1 000
Друга провера знања
Одузимање једноцифрених бројева од
троцифрених
Одузимање једноцифрених бројева од
троцифрених
Одузимање десетица од троцифрених
бројева
Одузимање двоцифрених бројева од
троцифрених
Одузимање једноцифрених и
двоцифрених бројева од троцифрених
Одузимање троцифрених бројева до
1 000
Одузимање до 1 000 са преласком
преко десетице
Одузимање до 1 000 са преласком
преко стотине
206





















Одузимање до 1 000 са преласком
преко десетице и стотине
Одузимање троцифрених бројева од
1000
Одузимање бројева до 1 000
Трећа провера знања
Сабирање и одузимање до
1 000
Сабирање и одузимање до
1 000
Зависност збира од сабирaка.
Сталност збира
Зависност збира од сабирaка.
Сталност збира
Зависност збира од сабирaка. Сталност
збира
Зависност разлике од промене
умањеника и умањиоца.
Сталност разлике
Зависност разлике од промене
умањеника и умањиоца. Сталност
разлике
Зависност разлике од промене
умањеника и умањиоца. Сталност
разлике
Зависност збира од сабирака.
Зависност разлике од умањеника и
умањиоца
Једначине са сабирањем и одузимањем
Задаци са две операције
Задаци са две операције
207




















Задаци са две операције
Зависност збира од сабирaка. Сталност
збира
Зависност збира од сабирaка. Сталност
збира
Зависност збира од сабирaка. Сталност
збира
Зависност разлике од промене
умањеника и умањиоца. Сталност
разлике
Зависност разлике од промене
умањеника и умањиоца. Сталност
разлике
Зависност разлике од промене
умањеника и умањиоца. Сталност
разлике
Зависност збира од сабирака.
Зависност разлике од умањеника и
умањиоца
Једначине са сабирањем и одузимањем
Једначине са сабирањем и одузимањем
Једначине са сабирањем и одузимањем
Неједначине
Неједначине са сабирањем и
одузимањем до
1 000
Неједначине
Једначине и неједначине
Четврта провера знања
Множење и дељење
Множење и дељење са 10 и са 100
Множење и дељење са 10 и са 100
208



















Замена места и здруживање чинилаца
Замена места и здруживање чинилаца
Замена места и здруживање чинилаца
Множење десетица и стотина
једноцифреним бројем
Множење десетица и стотина
једноцифреним бројем
Множење и дељење са 10 и са 100.
Множење десетица и стотина
једноцифреним бројем
Множење збира и разлике бројем
Множење двоцифреног броја
једноцифреним
Множење троцифреног броја
једноцифреним
Множење троцифреног броја
једноцифреним
Писмено множење са преласком преко
десетице
Писмено множење са преласком преко
стотине
Писмено множење са преласком преко
стотине
Писмено множење са преласком преко
десетице и стотине
Писмено множење са преласком преко
десетице и стотине
Множење троцифреног броја
једноцифреним
Множење двоцифреног и троцифреног
броја једноцифреним
Дељење збира и разлике бројем
209

Дељење двоцифреног броја
једноцифреним
 Дељење са остатком
 Дељење троцифреног броја
једноцифреним
 Дељење троцифреног броја
једноцифреним
 Писмено дељење (број стотина није
дељив делиоцем)
Писмено дељење (број стотина није дељив
делиоцем)
 Писмено дељење (број десетица није
дељив делиоцем)
 Писмено дељење (број десетица није
дељив делиоцем)
 Писмено дељење (број стотина и
десетица није дељив делиоцем)
 Писмено дељење (број стотина и
десетица није дељив делиоцем)
 Дељење са остатком
 Дељење са остатком
 Дељење троцифреног броја
једноцифреним
 Дељење двоцифреног и троцифреног
броја једноцифреним
 Шеста провера знања
 Зависност производа од чинилаца
 Сталност производа
 Зависност и сталност производа
 Зависност количника од дељеника и
делиоца
 Сталност количника
210

























Зависност и сталност количника
Седма провера знања
Веза множења и дељења
Редослед обављања рачунских
операција
Редослед обављања рачунских
операција
Бројевни изрази. Задаци с више
операција
Бројевни изрази. Задаци с више
операција
Веза множења и дељења. Редослед
извођења рачунских операција
Једначине с множењем
Једначине с множењем
Једначине с дељењем
Једначине с дељењем
Неједначине с множењем
Неједначине с множењем
Изрази са променљивом
Једначине и неједначине. Изрази са
променљи Половина и четвртина
Осмина
Разломци 1/5, 1/10,1/100, 1/1000
Р Упоређивање разломака
Разломци
Разломци
Осма провера знања
Разломци 1/3, 1/6, 1/9, 1/7
Задаци за обнављање градива
Занимљиви задаци
211

3.
Мерење и мере
X-XI
месеца
1МА.1.4.1.
1МА.1.4.2.
1МА.1.4.3.
1МА.1.4.4.
1МА.2.4.1.
1МА.2.4.2.
1МА.2.4.3.
1МА.2.4.4.
1МА.2.4.5.
1МА.3.4.1.
1МА.3.4.2.
1МА.3.4.3.
4.
Геометријски објекти и
њихови међусобни
односи
1МА.1.2.1.
1МА.1.2.2.
1МА.1.2.3.
X – VI
месеца
1МА.2.2.1.
1МА.2.2.2.
1МА.2.2.4.
1МА.3.2.2.
Занимљиви задаци










Мерење дужине
Мерење дужине
Мерење масе
Мерење масе
Мерење запремине течности
Мерење запремине течности
Мерење времена
Мерење времена
Мерење и мере
Пета провера знања








Подударност геометријских фигура
Угао. Обележавање и цртање угла
Врсте углова Цртање правог угла
Угао
Угао
Дуж, права, полуправа
Међусобни односи две праве
Међусобни односи две праве. Цртање
паралелних и нормалних правих
Прва провера знања паралелних и
нормалних правих
Круг и кружница
Цртање круга и кружнице
Цртање круга и кружнице
Графичко надовезивање дужи Круг и
кружница





10
4
6
33
16
17
212




















УКУПНО:
Правоугаоник и квадрат
Правоугаоник и квадрат
Цртање правоугаоника и квадрата
Цртање правоугаоника и квадрата
Правоугаоник и квадрат
Oбим правоугаоника
Обим квадрата
Обим правоугаоника и квадрата
Обим правоугаоника и квадрата
Обим правоугаоника и квадрата
Троугао. Врсте троуглова
Цртање троугла
Цртање троугла
Обим троугла
Обим троугла
Троугао и врсте троуглова.
Обим троугла
Подударност геометријских фигура
Подударност геометријских фигура
Девета провера знања
180
82
98
Методе рада:
 монолошка
 дијалошка
 илустративна
 демонстрације
 практичних активности
 истраживачка
 текстуална
213
 дискусија
 писаних радова
 проблемска
Технике рада:
 бројевна
 пројекција
 когнитивно мапирање
 брејн сторминг
 симболизација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 преноси теоријска и практична знања
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 вежбање
 опажање
 анализирање и синтетизовање података, чињеница и информација
 учешће у дискусији
Оцењивање
 степен усвојености знања, однос према учењу
 писменим и усменим путем
 наставник и самопроцењивање ученика
 бројчано
214



критеријум одређује веће
континуиран процес током шк. године
документација:дечије свеске,провере знања,дневник рада наставника,ђачка књижица и матичне књиге
ОПШТИ СТАНДАРДИ
НАСТАВНА ТЕМА
1.ПРИРОДНИ
БРОЈЕВИ ДО 1000
ОСНОВНИ НИВО
1МА.1.1.1. зна да прочита и
запише дати број, уме да
упореди бројеве по величини и
да прикаже број на датој
бројевној полуправој
1МА.1.1.2. рачуна вредност
бројевног израза са највише две
операције сабирања и
одузимања у оквиру прве
хиљаде
1МА.1.1.3.множи и дели без
остатка (троцифрене бројеве
једноцифреним) у оквиру прве
хиљаде
1МА.1.1.4. уме да на основу
текста правилно постави израз
са једном рачунском операцијом
1МА.1.1.5. уме да решава
једноставне једначине у оквиру
прве хиљаде
1МА.1.3.1. уме да прочита и
формално запише разломак 1/n
НИВОИ ПОСТИГНУЋА
СРЕДЊИ НИВО
1МА.2.1.1. уме да примени
својства природних бројева
(паран, непаран, највећи,
најмањи, претходни, следећи
број) и разуме декадни бројни
систем
1МА.2.1.2. уме да одреди
десетицу, стотину и хиљаду
најближу датом броју
1МА.2.1.3. сабира и одузима,
рачуна вредност израза
1МА.2.1.5. уме да решава
једначине
1МА.2.3.1. уме да препозна
разломак a/b (b <= 10, a < b)
када је графички приказан на
фигури подељеној на b делова
НАПРЕДНИ НИВО
1МА.3.1.1. уме да примени
својства природних бројева у
решавању проблемских задатака
1МА.3.1.1. уме да примени
својства природних бројева у
решавању проблемских задатака
1МА.3.1.5. уме да одреди решење
неједначине са једном операцијом
1МА.3.3.1. уме да прочита,
формално запише и графички
прикаже разломак a/b (b <= 10, a <
b)
1МА.3.3.2. зна да израчуна део a/b
(b<=10, a<b) неке целине и
користи то у задацима
215
(n <= 10) и препозна његов
графички приказ
1МА.1.3.2. уме да израчуна
половину, четвртину и десетину
неке целине
2. ГЕОМЕТРИЈА
4.МЕРЕЊЕ И МЕРЕ
1МА.1.2.1. уме да именује
геометријске објекте у равни
(квадрат, круг, троугао,
правоугаоник, тачка, дуж, права,
полуправа, угао) и уочава
међусобне односе два
геометријска објекта у равни
(паралелност, нормалност,
припадност)
1МА.1.2.2. зна јединице за
мерење дужине и њихове односе
1МА.1.2.3. користи поступак
мерења дужине објекта
приказаног на слици при чему је
дата мерна јединица
1МА.1.2.4. користи поступак
мерења површине објекта,
приказаног на слици, при чему
је дата мерна јединица
1МА.1.4.1. уме да изрази
одређену суму новца преко
различитих апоена и рачуна са
новцем у једноставним
ситуацијама
1МА.1.4.2. зна коју јединицу
мере да употреби за мерење
1МА.2.2.1. уочава међусобне
односе геометријских
објеката у равни
1МА.2.2.2. претвара јединице
за мерење дужине
1МА.2.2.3. зна јединице за
мерење површине и њихове
односе
1МА.2.2.4. уме да израчуна
обим троугла, квадрата и
правоугаоника када су подаци
дати у истим мерним
јединицама
1МА.2.2.5. уме да израчуна
површину квадрата и
правоугаоника када подаци
нису дати у истим мерним
јединицама
1МА.3.2.1. претвара јединице за
мерење површине из већих у мање
1МА.3.2.2. уме да израчуна обим
троугла, квадрата и правоугаоника
1МА.3.2.3. уме да израчуна
површину квадрата и
правоугаоника
1МА.3.2.4. уме да израчуна обим и
површину сложених фигура у
равни када су подаци дати у истим
мерним јединицама
1МА.2.4.4. претвара јединице
за мерење масе из већих у
мање
1МА.2.4.5.уме да користи
податке приказане графички
или табеларно у решавању
једноставних задатака и уме
1МА.3.4.1. зна јединице за време
(секунда, минут, сат, дан, месец,
година, век) и уме да претвара из
једне јединице у другу и пореди
временске интервале у сложенијим
ситуацијама
1МА.3.4.2. претвара јединице за
216
задате запремине течности (l, dl,
ml)
1МА.1.4.2. зна коју јединицу
мере да употреби за мерење
задате запремине течности (l, dl,
ml)
1МА.1.4.4. уме да чита
једноставније графиконе, табеле
и дијаграме
графички да представи дате
податке
Предмет: ПРИРОДА И ДРУШТВО
мерење запремине течности
1МА.3.4.2. претвара јединице за
мерење запремине
течности1МА.3.4.2. претвара
јединице за мерење запремине
течности
Разред:III
Циљ и задаци
Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јесте да усвајањем знања, умења и вештина деца
развијају своје сазнајне, физичке, социјалне и креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове и вредности средине у
којој одрастају, као и шире друштвене заједнице. Упознавање природе и друштва развија код деце сазнајне способности, формира
основне појмове и постепено гради основе за систем појмова из области природе, друштва и културе. Истовремено, стичу се знања,
умења и вештине које им омогућавају даље учење. Активним упознавањем природних и друштвених појава и процеса, подстиче се
природна радозналост деце. Најбољи резултати постижу се уколико деца самостално истражују и искуствено долазе до сазнања –
спознају свет око себе као природно и друштвено окружење. Систематизовањем, допуњавањем и реструктурирањем искуствених
знања ученика и њиховим довођењем у везу са научним сазнањима, дечија знања се надограђују, проверавају и примењују. Преко
интерактивних социјалних активности они упознају себе, испољавају своју индивидуалност, уважавајући различитости и права других,
уче се како треба живети заједно. Усвајањем елементарних форми функционалне писмености, омогућује се стицање и размена
информација, комуницирање у различитим животним ситуацијама и стварају се могућности за даље учење. Примена наученог
217
подстиче даљи развој детета, доприноси стварању одговорног односа ученика према себи и свету који га окружује и омогућује му
успешну интеграцију у савремене токове живота.
Општи циљ интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јесте упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и
развијање способности за одговоран живот у њему.
Остали циљеви и задаци
Остали циљеви и задаци овог наставног предмета су:
 развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и повезивање тих појмова;
 развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;
 развијање основних елемената логичког мишљења;
 развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења;
 оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;
 интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области природе и друштва;
 стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење;
 усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног коришћења и дограђивања;
 развијање еколошке свести.
Циљеви и задаци










развијање основних научних појмова из природних и друштвених наука;
развијање основних појмова о ширем природном и друштвеном окружењу – завичају;
развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења;
развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;
развијање основних елемената логичког мишљења;
стицање елементарне научне писмености, њена функционална применљивост и развој процеса учења;
оспособљавање за сналажење у простору и времену;
разумевање и уважавање сличности и разлика међу појединцима и групама;
коришћење различитих социјалних вештина, знања и умења у непосредном окружењу;
развијање одговорног односа према себи, окружењу и културном наслеђу.
218
Ред.
број
наста
внете
ме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
ПРИРОДА ↔ ЧОВЕК ↔
ДРУШТВО
времереа
лизацијет
еме
(месеци)
стандарди
1ПД.1.1.4.
1ПД.1.1.6.
1ПД.1.2.1.
1ПД.1.2.3.
1ПД.2.1.1.
1ПД.2.1.2.
1ПД.2.1.3.
1ПД.2.1.5.
1ПД.2.1.6.
1ПД.2.2.3.
1ПД.2.2.4.
1ПД.2.1.1.
1ПД.2.1.2.
1ПД.2.1.3.
1ПД.2.1.4.
1ПД.2.1.5.
1ПД.2.1.6.
1ПД.2.2.3
1ПД.2.2.4
1ПД.3.1.1.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Ово сам ја, Ја у друштву
 Групе и правила понашања у групи,
Сарађујем у групи
 Дечја права и одговорности
 Како да решим проблем, О пријатељству
 План акције, Припрема за акцију, Научили
смо
 Ово је мој завичај, Подаци о мом завичају
 Рељеф, Правим облике рељефа
 Из лексикона, Мој лексикон
 Текуће воде, Стајаће воде, Воде мог
завичаја
 Из лексикона, Научили смо
 Жива и нежива природа, Услови за живот,
Сунце и живи свет
 Ваздух и живи свет, Значај ваздуха за живот
човека
 Вода и живи свет, Мала воденица на води
 Земљиште и живи свет,
Истражујем земљиште у околини
 Огледи
 Животно станиште, Животна заједница
 Односи између живих бића
 Ланац исхране, Прилагођеност условима
живота
 Водена станишта, Водене животне
Број
часов
а
поте
ми
40
Бројчасоваза
остал
обра етип
ду
овеча
сова
22
18
219
заједнице
 Мој лексикон
 Копнена станишта, Копнене животне
заједнице
 Из лексикона, Моје истраживање
 Култивисана станишта, Култивисане
животне заједнице
 Направимо план акције
 Животне заједнице
 Tечности – раствори
 Особине течности
 Пливање тела
 Промене при загревању и хлађењу течности
 Ваздух, Ваздух заузима простор
 Ваздух као покретач
 Загревање и кретање ваздуха
 Кружење воде у природи, Време се мења
 Направи своју метеоролошку станицу,
 Пратим временску прогнозу
 Нежива природа
2.
2. МАТЕРИЈАЛИ И
ЊИХОВА УПОТРЕБА
1ПД.1.3.1.
1ПД.1.3.2.
1ПД.1.3.3.
1ПД.1.3.4.
1ПД.1.3.5.
1ПД.1.3.6.
1ПД.2.3.1.
1ПД.2.3.2.
1ПД.2.3.3.
1ПД.2.3.4.
9
7
2
 Материјали, Дејство топлоте на материјале
 Особине чврстих материјала, Повратне и
неповратне промене материјала
 Електрична проводљивост, Ваздух –
топлотни изолатор
 Магнети
 Материјали
 Систематизација и провера знања о
материјалима
220
1ПД.3.3.1.
3.
3. КРЕТАЊЕ У
ПРОСТОРУ И
ВРЕМЕНУ
1ПД.1.4.1.
1ПД.1.4.2.
1ПД.1.4.3.
1ПД.1.4.4.
1ПД.1.4.5.
1ПД.2.4.1.
1ПД.2.4.2.
1ПД.2.4.3.
1ПД.2.4.4.
1ПД.2.4.5
1ПД.3.4.1.
4.
4. ЉУДСКЕ
ДЕЛАТНОСТИ
1ПД.1.5.1.
1ПД.1.5.2.
1ПД.1.5.3.
1ПД.1.5.4.
1ПД.1.5.5.
1ПД.2.5.1
1ПД.2.5.2.
1ПД.2.5.3.
1ПД.3.5.1.
1ПД.3.5.2.
6
4
2
12
9
3
 Сналажење у простору, Оријентација
помоћу компаса
 План учионице
 План насеља, Мој план насеља
 План града
 Географска карта, Цртамо карте,
Географска карта Србије,
 Кретање и мировање, Путања
 Падање, клизање и котрљање тела, Кретање
клатна и опруге
 Таласно кретање, Звуци из природе
 Кретање

 Становништво нашег краја
 Људске делатности у селу и у граду
 Саобраћај, Саобраћајна правила
 Брига за околину, Провери како бринеш о
својој околини
 Водич кроз мој крај
.
221
5.
НАШЕ НАСЛЕЂЕ
1ПД.1.6.1
1ПД.1.6.2.
1ПД.1.6.4.
1ПД.1.6.5
1ПД.2.6.1.
1ПД.2.6.2.
1ПД.2.6.3.
1ПД.2.6.5.
УКУПНО:
 Временске одреднице, Колико траје
деценија,
 Колико траје век
 Како откривамо прошлост, Моје
истраживање,
 Прошлост града Београда
 Породице некад и сад
 Школа некад и сад, Моје истраживање
 Одевање кроз време
 Исхрана некад и сад
 Наше светковине, Свадбени обичаји кроз
време
 Старе и нове игре
 Село из прошлости и село данас, Град
некад и сад
 Знаменити људи мога краја

5
4
1
72
46
26
Методе рада:
 монолошка
 дијалошка
 илустративна
 демонстрације
 посматрање
 практичних активности
 истраживачка
 текстуална
 дискусија
 писаних радова
 проблемска
222
Технике рада:
 асоцијативна
 пројекција
 когнитивно мапирање
 брејн сторминг
 симболизација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 преноси теоријска и практична знања
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 вежбање
 опажање
 анализирање и синтетизовање података, чињеница и информација
 учешће у дискусији
 израда и презентовање самосталних лабораторијских и практичних радова
Оцењивање





степен усвојености знања, однос према учењу
писменим и усменим путем
наставник и самопроцењивање ученика
бројчано
критеријум одређује веће
223


континуиран процес током шк. године
документација:дечије свеске,провере знања,дневник рада наставника,ђачка књижица и матичне књиге
НАСТАВНА ТЕМА
1. ПРИРОДА ↔ ЧОВЕК
↔ ДРУШТВО
2. МАТЕРИЈАЛИ И
ЊИХОВА УПОТРЕБА
НИВОИ ПОСТИГНУЋА
ОСНОВНИ НИВО
СРЕДЊИ НИВО
1ПД.1.1.4. уме да класификује
1ПД.2.1.1. разуме повезаност
жива бића према једном од
живе и неживе природе на
следећих критеријума: изгледу,
очигледним примерима.
начину исхране, кретања и
1ПД.2.1.2. зна основне
размножавања.
разлике између биљака,
1ПД.1.1.6. разликује станишта
животиња и људи.
према условима живота и живим 1ПД.2.1.3. примењује
бићима у њима.
вишеструке критеријуме
класификације живих бића.
1ПД.2.1.5. разуме повезаност
услова живота и живих бића у
станишту.
1ПД.2.1.6. разуме међусобну
зависност живих бића у
животној заједници.
1ПД.1.2.1. препознаје и именује 1ПД.2.2.3. зна основне мере
природне ресурсе.
заштите живе и неживе
1ПД.1.2.3. разликује повољно и природе као природних
неповољно деловање човека по
ресурса.
очувању природе.
1ПД.2.2.4. зна шта је добробит
животиња и поступке којима
се оне штите.
1ПД.1.3.1. зна основна својства
1ПД.2.3.1. зна сложенија
воде, ваздуха и земљишта.
својства воде и ваздуха:
1ПД.1.3.2. зна да су вода у
агрегатно стање и кретање
природи, ваздух и земљишта
1ПД.2.3.2. зна да су различита
састављени од више материјала. својства воде, ваздуха и
НАПРЕДНИ НИВО
1ПД.3.1.1. разуме повезаност
живе и неживе природе на мање
очигледним примерима.
1ПД.3.3.1. разуме како загревање
и хлађење ваздуха утичу на појаве
у природи.
224
3. КРЕТАЊЕ У
ПРОСТОРУ И
ВРЕМЕНУ
1ПД.1.3.3. зна да различите
животне намирнице садрже
различите састојке.
1ПД.1.3.4. зна основна својства
материјала: тврдоћа,
еластичност, густина,
растворљивост, провидност,
намагнетисаност.
1ПД.1.3.5. зна да својства
материјала одређује њихову
употребу и препознаје примере
у свом окружењу.
1ПД.1.3.6. зна промене
материјала које настају због
промене температуре, услед
механичког утицаја и деловања
воде и ваздуха.
1ПД.1.4.1. уме да препозна
кретање тела у различитим
појавама.
1ПД.1.4.2. зна помоћу чега се
људи орјентишу у простору:
лева и десна страна, стране
света, адреса, карактеристични
објекти.
1ПД.1.4.3. уме да одреди стране
света помоћу Сунца.
1ПД.1.4.4. зна јединице за
мерење времена: дан, недеља,
месец, година, деценија и век.
1ПД.1.4.5. уме да прочита
тражене информације са
часовника и календара.
земљишта последица њиховог
различитог састава.
1ПД.2.3.3. разликује
материјале који су добри
проводници топлоте и
електрицитета од оних који то
нису.
1ПД.2.3.4. зна да топлотна и
електрична проводљивост
материја одређују њихову
употребу и препознаје
примере у свом окружењу.
1ПД.2.4.1. зна да кретање тела
зависи од силе која на њега
делује, врсте подлоге и облика
тела.
1ПД.2.4.2. зна да се светлост
креће праволинијски.
1ПД.2.4.3. уме да пронађе
тражене улице и објекте на
плану насеља.
1ПД.2.4.4. уме да пронађе
основне информације на
географској карти Србије:
највећа и најважнија насеља,
облике рељефа и
површинских вода.
1ПД.2.4.5. уме да пронађе и
1ПД.3.4.1. уме да чита географску
карту примењујући знања о
странама света и значењу
картографских знакова.
225
4. ЉУДСКЕ
ДЕЛАТНОСТИ
5. НАШЕ НАСЛЕЂЕ
1ПД.1.5.1. зна које друштвене
групе постоје и ко су њихови
чланови.
1ПД.1.5.2. зна основна правила
понашања у породици, школи,
насељу.
1ПД.1.5.3. зна које људске
делатности постоје и њихову
улогу.
1ПД.1.5.4. зна који су главни
извори опасности по здравље и
живот људи и основне мере
заштите.
1ПД.1.5.5. зна поступке за
очување и унапређивање
људског здравља.
1ПД.1.6.1. зна основне облике
рељефа и површинских вода.
1ПД.1.6.2. зна основне типове
насеља и њихове
карактеристике.
1ПД.1.6.4. зна најважније
догађаје, појаве и личности из
прошлости.
1ПД.1.6.5. зна основне
информације о начину живота
људи у прошлости.
1ПД.1.6.6. зна шта су
историјски извори и именује их.
упише тражене информације
на ленти времена.
1ПД.2.5.1. зна које су улоге
различитих друштвених група
и њихових чланова.
1ПД.2.5.2. зна која су права и
обавезе чланова у различитим
друштвеним групама.
1ПД.2.5.3. разуме повезаност
и међузависност различитих
људских делатности.
1ПД.3.5.1. разуме заједничке
карактеристике друштвених група
и разлике међу њима.
1ПД.3.5.2.разуме да се права и
обевезе чланова друшвених група
међусобно допуњују.
1ПД.2.6.1. препознаје и
именује облике рељефа и
површинских вода у свом
месту и у околини.
1ПД.2.6.2.зна основне облике
рељефа и вода у држави
Србији.
1ПД.2.6.3.разуме повезаност
природно-географских
фактора -рељефа, вода, клима
-и делатности људи
1ПД.2.6.5. уочава сличности и
разлике између начина живота
некад и сад.
226
Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
Разред:III
Циљ и задаци
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да се подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање
у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.
Задаци:
 настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика за опажање облика, величина, светлина, боја, положаја
облика у природи;
 да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основу за увођење у визуелно мишљење;
 стварање услова за разумевање природних законитости и друштвених појава;
 стварати услове да ученици на сваком часу у процесу реализације садржаја користе технике и средства ликовно-визуелног
изражавања;
 развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене уметности;
 развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те му помагати у самосталном изражавању коришћењем
примерених техника и средстава;
 развијати љубав према вредностима израженим у делима свих облика уметности;
 да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја и чување културних добара;
 да осетљивост за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави, ученици примењују у раду и животу;
 развијати сензибилитет за лепо писање;
 развијати моторичке способности ученика.
Оперативни задаци


ликовно изражавање ученика у функцији развијања мишљења и визуелног ликовног естетског сензибилитета за медијуме, уз
коришћење разних материјала за компоновање, покрет у композицији, орнаментику, простор, одабирање случајно добијених
ликовних односа по личном избору, плакат и ликовне поруке као могућност споразумевања;
увођење ученика у различите могућности комуникација;
227

стварање услова за развијање свести о потреби чувања човекове природне и културне околине, те активног учествовања у
квалитетном естетском и просторном уређењу животне околине.
Ред.
НАСТАВНЕ
број
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
наставне
теме
1.
Коришћење различитих
материјала за
комбиновање
2.
Композиција и покрет у
композицији
време
реализације
XI,XII
IX , X , XI
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Дорада и преобликовање започетих облика (колаж,
комбинована техника)-Доцртај слику – Моја школа
 Дорада и преобликовање започетих облика (колаж,
комбинована техника)-Доцртај слику – Гледам и
стварам
 Дорада и преобликовање започетих облика (колаж,
различити материјали) – Доврши започете облике
 Дорада и преобликовање започетих облика (колаж,
комбинована техника)- Довршавање и естетска
анализа радова
 Композиција (хоризонтгална, вертикална,
дијагонална композиција)
 Композиција линија (симетрија-асиметрија)
-Трагамо за линијама (правац ритмичког кретања
ветра у крошњама, трава, оранице, чаробни брег,
лишће на грани...)
 Композиција линија - Моје двориште (цртање, туш
и перо)
 Композиција боја - Ухвати ритам, све у ритму –
Илустровање музичке композиције
 Композиција боја (основне и изведене боје, топле и
хладне боје)-Илустровање приче, бајке
 Композиција боја – Необична кућа, Моја улица
 Композиција боја – Композиција предмета
 Композиција облика (вајање)
Број часова за
Број
часова
остале
по
обраду типове
теми
часова
8
6
2
24
18
6
228
3.
Орнаментика
I,II
4.
Простор ( повезивање
разних облика у целину)
II, III,IV
5.
Одабирање случајно
добијених ликовних
односа ( по личном
избору ученика)
IV
 Композиција облика (покрет) – Друг или другарица
у покрету, рвач
 Композиција облика – Тврђава, Израда лампе
 Композиција линија, облика и боја
 Композиција линија, облика и боја – довршавање и
естетска анализа радова
 Орнаментика - Ритам (прост и сложен), Орнамент
(врсте, мотиви), Народне рукотворине.
Игра геометријским облицима
 Линеарна орнаментика – Завеса, стољњак
 Површинска орнаментика – Украсни папир
(отискивање кромпиром)
 Тродимензионална орнаментика – Орнамент у
рељефу
Египатска амајлија ( вајање, тесто у боји)
 Све је простор – Отворени и затворени простор
 Линија и ја – Аутоматско цртање – Птица, риба,
коњаник, маска и сл.
 Субјективно осећање простора –
-Олуја, ватромет, портрет, изненеђењеп
 Облици и боје у простору 1 - Лик из бајке
 Облици и боје у простору 2 – Портрет друга
 Шаљиви простор ( Појам карикатуре) – Шаљиви
простор, Шаљиви лик
 Ближе-веће; деље-мање –
Слободни облици у
простору
 Облици и боје у простору 3 –
- У зоолошком врту
 Слика случај – Слободна тема
 Креативна игра бојама и облицима – Борба црвеног
и плавог тигра
8
6
2
16
14
2
4
4
0
229
6.
Плакат, билборд,
реклама
V
7.
Ликовне поруке као
могућност
споразумевања
V,VI
УКУПНО
 Слика нам саопштава поруку – Знаци информација
у мојој школи
 Плакат – Плакат о дечјим правима
 Знак, лого – Мој печат
 Препознавање карактеристика инсеката – Инсекти,
бубе и друга чудна створења
 Препознавање карактеристика животиња – Израда
картица за игру „Меморија“
 Препознавање професија код људи – Шта би
волео/ла да радиш кад порастеш...
4
4
0
8
8
0
72
60
12
Методе рада:
 монолошка
 дијалошка
 илустративна
 демонстрације
 посматрање
 практичних активности
 текстуална
 дискусија
Технике рада:
 асоцијативна
 пројекција
 когнитивно мапирање
 брејн сторминг
 симболизација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 преноси теоријска и практична знања
230



упознаје ученике са методама и техникама
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
развија креативност ученика
Активности ученика
 посматрање
 стварање
 опажање
 анализирање и синтетизовање података, чињеница и информација
 учешће у дискусији
 израда и презентовање самосталних практичних радова
 изражавање својих мисли и осећања
Оцењивање
 степен усвојености знања, однос према раду
 наставник и самопроцењивање ученика
 бројчано
 критеријум одређује веће
 континуиран процес током шк. године
 документација: дечији радови,провере знања,дневник рада наставника,ђачка књижица и матичне књиге
Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА
Разред III
Циљ
 развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;
 оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;
 развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем музичке традиције и културе свога и других народа.
231
Задаци
 неговање способности извођења музике (певање/свирање);
 стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;
 подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике);
 упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;
 развијање критичког мишљења;
 упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
 певају песме по слуху;
 слушају вредна дела уметничке и народне музике;
 изводе дечје, народне и уметничке игре;
 свирају на дечјим музичким инструментима;
 усвајају основе музичке писмености
Ред. број
НАСТАВНЕ
наставне Т Е М Е / О Б Л А С Т И
јединице
и време реализације
време
реализације
Од IX – VI
месеца
1.
Слушање музике
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Обнављање песама из другог разреда
 Моја омиљена песма.
 Камиј Сен-Санс, Карневал животиња
 Слушање музике
 Другарство Стеван Стојановић Мокрањац, Друга
руковет
 Слушање музике
 Илустрација слушане композиције
 Фредерик Шопен – Валцер
 Н. Р. Корсаков – Бумбаров лет
 П. И. Чајковски – Годишња доба, Јесен
Број
часова
10
Број часова за
остале
обраду типове
часова
8
2
232
2.
Од IX – VI
Извођење музике-певање, месеца
свирање,
музичке игре
 Обрада песме по слуху
 Изгубљено пиле
 Певање песме уз ритмичку пратњу триангла
 Обрада песме по слуху
 Звук – тон
 Тон до
 Обрада музичких појмова звук и тон
 Препознавање звукова
 Тон ре
 Обрада 2/4 такта
 Тон ми
 Николај Римски Корсаков – Бумбаров лет
 Обрада песме по слуху
 Јесен
 Четвртина, половина и осмина
 Обрада темпа – брзо и споро
 Фредерик Шопен – Валцер – Дес - дур
 Уочавање разлике брзо спор
 Ал је леп овај свет
 Шапутање
20
15
5
3.
Дечије стваралаштво
 Обрада песме по слуху
 Ми идемо преко поља
 Певање песме уз ритмичку пратњу бубњића
 Музички квиз
 Музички разговор
 Дечије музичко стваралаштво
6
5
1
36
28
8
Од IX – VI
месеца
УКУПНО
233
Методе рада:
 дијалошка
 илустративна
 демонстрације
 практичних активности
 текстуална
Технике рада:
 асоцијативна
 симболизација
Активности наставника




саопштава наставне садржаје
преноси теоријска и практична знања
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
развија креативност ученика
Активности ученика





посматрање
стварање
опажање
изражавање својих мисли и осећања
вежбање
Оцењивање

степен усвојености знања, однос према раду
234





наставник и самопроцењивање ученика
бројчано
критеријум одређује веће
континуиран процес током шк. године
документација: дечији радови,провере знања,дневник рада наставника,ђачка књижица и матичне књиге
Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Разред III
Циљ и задаци
Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитнообразовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју
моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у
свакодневним и специфичним условима живота и рада.
Задаци наставе физичког васпитања јесу:







подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;
стицање моторичких способности;
развој и усавршавање моторичких способности;
стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања
дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;
формирање морално-вољних квалитета личности;
оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;
стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине.
235
Оперативни задаци:






задовољавање основних дечјих потреба за кретањем и игром;
развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;
стицање моторичких умења у свим природним ( филогенетским) облицима кретања у различитим условима: елементарним
играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;
стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;
формирање и овладавање елементарним облицима кретања - "моторичко описмењавање";
стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад.
Ред.
НАСТАВНЕ
број
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
наставне
и
теме
I
Атлетика
II
Скакање и прескање
време
реализације
IX – VI
IX – VI
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Ходање и трчање различитим темпом
 Истрајно трчање
 Брзо трчање на 40м. из различитих стартних
позиција
 Трим трчање
 Трчање у природи променљивим темпом
 Трчање на 30м.
 Брзо трчање на 40м.
 Брзо трчање са променом темпа
 Истрајно трчање
 Трчање на 30м.
 Скокови у дубину
 Прескакање препрека у низу
 Скокови у дубину са меким доскоком
 Скокови: '' Маказице'' '' Мачији скокови''
 Скокови увис правим залетом
 Прескакање препрека у низу
Број
Број часова за
часова обраду остале
по
типове
теми
часова
11
4
7
14
8
6
236
III
Бацање и хватања
IX – VI
IV
Вежбе на справама и тлу
IX – VI
 Скок у даљ згр. тех.
 Прескакање дуге вијаче
 Прескакање кратке вијаче у трчању
 Прескакање вијаче у пару
 Скок у даљ са обележавањем доскочишта
 Прескакање кратке вијаче у пару
 Бацање и хватање лопте на различите начине
 Бацање лопте у даљ из залета
 Бацање лопте у даљ
 Бацање и хватање лопте на произвољан начин
 Бацање лопте у покретан циљ
 Хватање и бацање лопте
 Бацање медицинке
 Пењање и висови на објектима у природи
 Одбијање лопте у пару
 Дизање и ношење трећег на палици
 Дизање и ношење трећег на различите начине
 Пузање потрбушке, на боку, леђима уз обилажење
препрека
 Провлачење при пењању и спуштању кроз лестве
 Вежбе за естетско обликовање тела
 Естетско правилно преношење тежине тела и
окрети
 Вучење и гурање у паровима - палице, обручи
 Надвлачење конопца
 Колут напред на различите начине
 Колут напред из чучња у чучањ
 Ходање на ниској греди са пола и целим окретом
 Колут напред из чучња у чучањ
 Ходање у успону на ниској греди уназад и у чучњу
 Ходање у успону на ниској греди са пола и целим
7
4
3
37
14
23
237
V
Ритмичке вежбе и
народни плесови
IX – VI
VI
Eлементарне игре
IX – VI
окретом
 Став о лоптицама '' Свећа''
 Слободан састав на тлу
 Слободан састав на ниској греди
 Одељенско такмичење у слободном саставу
 Вођење лоптом једном руком
 Вођење лопте у трчању вијугаво
 Провлачење при пењању кроз окна
 Пењање уз мотке, лестве, уже
 Котрљање обруча у круг и вијугаво
 Издржај у згибу
 Издржај у згибу
 Претклон
 Додавање лопте у пару у трчању
 Додавање лопте у трчању
 Одбијање лопте у пару
 Манипулација палицама и обручима у пару на
различите начине
 Ритмички облици кретања
 Дечја народна игра '' Савила се бела лоза винова''
 Плесни корак са привлачењем
 Плесни корак, галоп,странице, напред, назад
 Плесни корак, плесна импровизација
 Ритмичке игре са избацивањем лопте
 Ритмички састав лоптом
 Ритмички игре са избацивањем лопте
 Дечје народно коло '' Дуње ранке''
 Елементарне игре по избору ученика
 Елементарна игра '' Између две ватре''
 Елементарна игра са гађањем у покретан циљ
 Елементарне игре са одбијањем лопте
12
7
5
27
3
24
238
 Елементарне игре брзине
 Елементарна игра '' Између две ватре''
 '' Између две ватре'' '' Фудбал''
 Елементарна игра '' Одбојка''
 Елементарна игра '' Кошарка''
 Штафетне игре
 Елементарне игре по избору ученика
 Игре оријентације
 Међу одељенско такмичење:
'' Између две
ватре'
УКУПНО
108
39
69
Методе рада:
 дијалошка
 демонстрације
Технике рада:
 когнитивно мапирање
 симболизација
Активности наставника
 организује и усмерава процес рада
 преноси теоријска и практична знања
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 развија креативност ученика позитивно усмери дечју потребу за такмичењем у том узрасту....
 постепено усмерава ученике да у слободно време самостално вежбају
 формира правилан поглед на свет
Активности ученика
 опажа
239








посматра
усваја
понавља
вежба
открива
изражава своје мисли, осећања и ставове
открива и увиђа законитости и процесе
анализира и синтетизује информације и податке
Оцењивање
Праћење напретка ученика одвија се сукцесивно у току целе школске године,на основу јединствене методологије која предвиђа следеће
тематске целине:
 стање моторичких способности;
 стање здравља и хигијенских навика;
 ниво савладаности моторних знања, умења и навика;
 однос према раду.
Предмет: НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
Разред III
ЦИЉ
Циљ овог предмета је увођење ученика у традицијску културу кроз одговарајућу наставу која је окренута према локалној народној
традицији са циљем упознавања ученика са материјалном и духовном културом да би сачували свој
народни идентитет у мултикултуралном друштвеном окружењу.
Остваривати директно увођење ученика у активности ревитализације традиције, кроз непосредно упознавање материјалне и духовне
традиције око културе свог народа и народа у ужем и ширем окружењу.
240
ЗАДАЦИ
-Развијање знања о фолклорним празницима,
биљкама,хлебовима и кући-дому;
-познавање разлика између отвореног и затвореног простора(ливада-кућа);
-упознавање различитих традиционалних заната у окружењу;
-стицање елементарних знања о појединим
традиционалним занатима;
-упознавање са фолклорним веровањима као
пратећим формама традиционалних заната;
-упознавање карактеристичних обичајно-обредних облика понашања везаних за одређене традиционалне занате;
-упознавање типичних традиционалних заната урбаних и руралних средина;
-схватање значаја о чувању и неговању традиционалних заната.
Ред.
број
НАСТАВНЕ
настав
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
не
теме
1.
УВОД
време
реализације
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
IX


Све,све али занат
Гаша
Број часова за
оста
Број
ле
часова
обра типо
по
ду
ве
теми
часо
ва
2
2
/
241
2.
3.
НА ПОЧЕТКУ НЕШТО
СЛАТКО
X-VI
ЗА КОВАЧА ТРЕБА
СНАГА
IX-VI
4.
ДВАПУТ
МЕРИ,ЈЕДНОМ СЕЦИ
IX-VI
5.
КРЗНО И КОЖА ОД
ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ
IX-VI
6.
ЗА СТОЛАРА ТРЕБА
ДАРА
IX-VI





Посластичар
Бомбонџија
Лицидер
Пекар
Израда пецива
5
3
2




Ковач.поткивач.бравар
Казанџија
Ливац звона
Кујунџија,златар
4
3
1










Бојаџија,ткач
Абаџија
Вуновлачар,јорганџија,мутабџија
Шеширџија,кечеџија
Кројач-терзија
Еснафи и забаве(игра)
Вашар
Везиља
Табаџија,ћурчија,кожухар,крзнар
Опанчар,обућар,чизмар,нанулџија,папуџија,кундурџиј
а
Сарач-седлар
Погоди којим се занатом бавим(игра)
Столар,колар
Пинтер,метлар
Корпар
Ужар,асурџија
8
6
2
4
3
1
4
3
1






242
7.
И ЈОШ ПО НЕКО
IX-VI









Воскар
Грнчар
Грнчар-израда посуда
Берберин
Повежи занате и алате
Улични продавци
Пура Моца и игра меморије
Азбучник старих заната
Мале занатлије-изложба радова
УКУПНО
9
6
3
36
26
10
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 преноси теоријска и практична знања
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 учешће у дискусији
Оцењивање
Оцењује се ниво усвојеног знања, понављање, учешће у дискусији, израда и презентовање практичних радова, посматрање и стварање.
Оцењује се описно. Оцењује наставник користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања
ученика (табеле, скале, забелешке).
243
Критеријум оцењивања усаглашен на нивоу већа. Оцењивање је континуиран процес.
Методе и технике рада
 Монолошка
 Дијалошка
 Текст-метода
 Илустративна
 Демонстрације
 Писаних радова
 Практичних активности
Технике су: технике учења, технике памћења, пројекције, когнитивно мапирање.
Предмет: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Разред III
ЦИЉ
Сазнање о себи и другима – Грађанско васпитање има за циљ подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика;
као и да пружи могућност ученицима да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања;
и да изграде сазнања, умења, способности, вредности непосредне за формирање аутономне, креативне, одговорне
личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује себе и друге.
ЗАДАЦИ
Подстицање групног рада, договарања и сарадња са вршњацима и одраслима;
Постицање самосвести, самопоштовања и уважавања других;
Оспособљавање ученика да препознају и разликују сопствена осећања и потребе и њихову могућност повезаности.
244
Развијање комуникативне способности, невербалне и вербалне комуникације, вештина ненасилне комуникације.
Оспособљавање ученика за примену вештина ненасилне комуникације. Развијање креативног изражавања. Оспособљавање
креативног изражавања. Оспособљавање да упознају и уважавају дечја права и да буду способни да активно учествују у њиховом
остваривању; Развијање и неговање основних људских вредности. Оспособљавање ученика да упознају непосредно друштвено
окружење и сопствено место у њему и да активно доприносе развоју школе по мери детета.
Садржаји програма
(Службени гласник РС – Просветни гласник
бр. 3/04)
 тема: Подстицање групног рада,
договарања и сарадње са вршњацима
и одраслима
 тема: Уважавање различитости и
особености;
уочавање
и
превазилажење стереотипа везаних
за пол, узраст, изглед, за понашање
 тема: Пријатељство и моралне
дилеме у вези са тим, развијање
појма пријатељства и моралног
расуђивања (крађа, лаж)
 тема: Појединац и заједница,
правила која регулишу живот у
заједници, права и одговорности,
договарање
 тема: Заштита од насиља, ненасилно
решавање сукоба
 тема:
Развијање
моралног
расуђивања
 тема: Развијање еколошке свести,
брига о животињама и биљкама
 тема: Евалуација
Називи тема у радној свесци
Растимо кроз ГВ 3 и шта ћемо радити у трећем разреду
Толико различити, а тако исти
Колико је лако бити пријатељ
Ја и други
Саосећање нас вози ка миру и слози
Дилеме око истина и лажи
Бринемо о биљкама и животињама
Где смо били, шта смо радили
245
Наслови радионица
(Службени гласник РС – Просветни гласник
бр. 3/04)
 Родитељски састанак
 Уводни час
 Сличности и разлике
 Полни стереотипи у играма
 Последице полних стереотипа
 Последице уопштених судова
 Појава искључивања у групи
 Понашање које одступа од
очекиваног
 Односи у одељењу
 Односи млађи – старији
 Дискриминација по узрасту
 Пријатељство
 Лаж као морални прекршај
 Припадање групи
 Крађа као морални прекршај
 Односи међу пријатељима
 Обавезе у кући
 Договарање у породици
 Права и одговорности у заједници
 Слобода избора
 Кућни ред школе
 Оцењивање
 Демократија у учионици
 Доношење одлука на нивоу одељења
 Планирање акције
 Сукоби и њихово решавање
Наслови радионица у радној свесци
Растимо кроз ГВ3
Шта ћемо радити ове године
Прихватање различитости
Како бирамо игре
Сви имају право на игру
Има ли истине у стереотипима
Искључивање – укључивање
Разумем и пружам саосећање
Пружам пажњу и примам је
Брат, сестра, млађи, старији – како да се разумеју?
Вршњак или не – да ли је битно?
Учимо о пријатељству
Шта је лек за лаж
Другарство и уцењивање – иде ли то заједно?
Тражимо лек за крађу
Како неговати пријатељство
Ко је за шта одговоран у мојој породици
Договарање у породици
Договарање између деце и одраслих
Где и шта могу да бирам
Чему служе школска правила
Чему служе оцене
Како доносимо одлуке у одељењу
Наређивање или договарање – није свеједно
Планирамо акцију заједно
Тражимо лек за освету
246










Кажњавање
Насиље у школи
Лажна солидарност
Одговорност за направљену штету
Последице лажи
Циљ оправдава средство
Однос према животињама
Природа и ја
Брига о природи
Евалуација програма и презентација
рада родитељима
Шта уместо казни
Насиље у школи – како се заштитити
Зашто је важно да се говори истина
Шта када ненамерно направимо штету
Шта може да помогне када је тешко рећи истину
Како се такмичимо
Бринемо о животињама
Бринемо о биљкама
Како чувамо природу
Научили смо на часовима ГВ3
Предмет: ЧУВАРИ ПРИРОДЕ
Разред:III
Циљеви и задаци*
– разумевање појава у непосредној животној средини;
– препознавање човековог негативног односа према животној средини (квалитет воде,
ваздуха, земљишта, хране, биљног и животињског света);
– уочавање узрочно-последичних веза у животној средини;
– уочавање узрочно-последичних веза у животној средини извођењем једноставних огледа;
– васпитавање ученика да чува и уређује простор у којем живи и учи;
– стицање навике да се одговорно понаша према животињама;
– развијање интересовања и способности за активно упознавање и чување животне средине;
– решавање једноставних проблемских ситуација – самостално и у тиму;
– развијање правилног става и критичког мишљења.
247
Ред.
број
НАСТАВНЕ
настав
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
не
теме
време
реализације
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
IX-VI
ЖИВОТНА
1.
СРЕДИНА
IX-VI
ЗАГАЂЕЊЕ
2.
ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
Број часова за
оста
Број
ле
часова
обра типо
по
ду
ве
теми
часо
ва












Моје место
Мој утицај на животну средину- активност
Моје место некад и сад
Моје место некад и сад
Истражујем природу
Ливада под лупом-активност
Како да се оријентишем у природи
Како да се оријентишем у природи
Ланац исхране
Скакавац Скака
Природа у опасности
Природа у опасности
12
8
4










Ваздух-невидљиви пријатељ
Како настају киселе кише
Загађивачи ваздуха Ваздух-невидљиви пријатељ
Како настају киселе кише
Загађивачи ваздуха
Зашто је вода драгоцена
Зашто је вода драгоцена
Бунар-активност
Загађивачи воде
Очистимо обалу-активност
10
8
2
248
IX-VI
ЗАШТИТА
ЖИВОТНЕ
3.
СРЕДИНЕ И
ЗАШТИТА
ЗДРАВЉА














Рециклажа
Рециклажа.Слика на рециклираном папиру-активност
Рециклажа
Уређујемо школско двориште-акција
Бука
Зоо-прича-активност
Заштита угрожених биљака и животиња
Брига о кућним љубимцима
Здравље је најважније
Здраве и слатке куглице-активност
Здравље је најважније
Фини витамини-акција
Провери колико знаш
Еко-квиз
Укупно
14
10
4
36
26
10
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира и развија еколошку свест ученика...
Активности ученика
 опажање
 откривање и утврђивање законитости и процеса
 вежбање
 посматрање
249




израда и презентовање самосталних, практичних и лабораторијских радова
изражавање својих мисли, осећања и ставова
учешће у дискусији
анализирање и синтетизовање података...
Оцењивање
Праћење напретка ученика одвија се сукцесивно у току целе школске године .
У првом разреду оцењивање се врши описно на основу остваривања циљева оперативних задатака користећи следећу документацију:
дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Методе и технике рада
Методе рада које ће се примењиват су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка( метода разговора)
 посматрања
 метода приказивања
 демонстрације
 писаних радова
 практичних активности
 истраживачка
 проблемска
Технике рада које ће се примењивати су:
 технике учења
 техника памћења ( пројекција,асоцијативна техника,когнитивно мапирање)
250
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
251
Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се
усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и
друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставног предмета:
КЊИЖЕВНОСТ :
Читање текста
Читање наглас и у себи као увод у разговор о тексту. Усмерено читање (с претходно датим задацима): откривање карактеристика
ликова (поступци, речи, изглед, особине), радњи, догађаја, природних појава и описа; уочавање језичко-стилских слика.
Читање усклађено с врстом и природом текста (лирски, епски, драмски, научно-популарни, новински итд.). Подстицање ученика на
варијације у темпу, јачини и интонацији гласа и на логичко паузирање при читању.
Усмерено читање у себи: брзо схватање садржине, тражење одговарајућих података о лику, опису, осећањима и начину њиховог
приказивања.
Казивање напамет научених поетских и прозних целина и одломака. Сценске импровизације.
Тумачење текста
Уочавање и тумачење песничких слика, тока радње, главних ликова и основних порука у књижевном делу. Уочавање значајних
појединости у опису природе (откривање чулних дражи: визуелних, акустичких, кинетичких, тактилних, мирисних и других).
Указивање на значајна места, изразе и речи којима су изазвани поједини утисци у поетским, прозним и драмским текстовима.
Уочавање и именовање садржинских целина у прозним текстовима; стварање плана. Запажање чинилаца који у разним ситуацијама
делују на поступке главних јунака (спољашње и друштвене околности, унутрашњи подстицаји - осећања, намере, жеље). Уочавање и
тумачење израза, речи и дијалога којима су приказани поступци, сукоби, драматичне ситуације и њихови узроци, решења и последице.
Књижевни појмови
Лирика
Основни мотив и споредни мотиви у лирској песми.
252
Визуелни и аудитивни елементи у песничкој слици. Песничка слика као чинилац композиције лирске песме.
Дужина стиха према броју слогова - препознавање.
Понављања у стиху, строфи, песми - функција.
Персонификација као стилско средство.
Сликовитост као обележје песничког језика.
Обичајне народне лирске песме - основна обележја.
Лирска песма - основна обележја.
Епика
Тема и идеја у епском делу.
Фабула: хронолошки редослед догађаја, елементи фабуле (увод, заплет, расплет).
Односи међу ликовима; основни типови (врсте) карактеризације.
Приповедач, приповедање; дијалог, монолог, опис у епском делу.
Прича и роман - разлике.
Роман за децу - основна обележја.
Драма
Ликови у драмском делу. Ремарке (дидаскалије). Драмска радња - начин развијања радње. Драмски текстови за децу.
Функционални појмови
Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, машта, збиља, утисак, расположење, интересовање, околност,
ситуација, испољавање;
подстрек, услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак; дивљење, одушевљење, љубав (према човеку, домовини, раду,
природи); привлачност, искреност, правичност, племенитост.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА:
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање текста са променом граматичког лица. Препричавање са изменом завршетка фабуле.
Препричавање текста у целини и по деловима - по датом плану, по заједнички и самостално сачињеном плану.
Причање у дијалошкој форми; уношење дијалога, управног говора у структуру казивања - по заједнички и самостално сачињеном
плану. Причање према самостално одабраној теми. Настављање приче инспирисане датим почетком. Састављање приче по слободном
избору мотива.
Описивање слика које приказују пејзаже, ентеријере, портрете. Описивање сложенијих односа међу предметима, бићима и појавама.
Извештавање о обављеном или необављеном задатку у школи или код куће - у облику одговора на питања.
253
Усмена и писмена вежбања
Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица, брзалица, загонетака, питалица, краћих
текстова; слушање звучних записа, казивање напамет лирских и епских текстова; снимање казивања и читања, анализа снимка и
вредновање.
Диктати: са допуњавањем, изборни, слободни, контролни диктат.
Лексичке и семантичке вежбе: грађење речи - формирање породица речи; изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке
функције акцента; некњижевне речи и туђице - њихова замена језичким стандардом; основно и пренесено значење речи.
Синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним предметима, слици и заданим речима; састављање и
писање питања о тематској целини у тексту, на слици, у филму; писање одговора на та питања.
Преписивање реченица у циљу савладавања правописних правила.
Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за сликовито казивање. Вежбе за богаћење речника и
тражење погодног израза. Уопштено и конкретно казивање. Промена гледишта. Уочавање и отклањање безначајних појединости и
сувишних речи у тексту и говору. Отклањање празнословља и туђица. Отклањање нејасности и двосмислености.
Увежбавање технике израде писменог састава: анализа теме, одређивање њеног тежишта; посматрање, уочавање и избор грађе;
распоређивање појединости; елементи композиције.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу. Четири школска писмена задатка - по два у првом и другом полугодишту.
Један час за израду и два часа за анализу задатака и писање побољшане верзије састава.
ЈЕЗИК:
Граматика
Обнављање и утврђивање знања усвојених у претходним разредима.
Уочавање речи које у говору и писању мењају свој основни облик (променљиве речи) - без дефиниција и захтева за променом по
падежима и временима. Уочавање речи које задржавају свој основни облик у свим ситуацијама (непроменљиве речи) без именовања
врста тих речи.
Реченица - појам глаголског предиката (лични глаголски облик); уочавање речи и групе речи (синтагма) у функцији објекта и
прилошких одредаба за место, време и начин. Појам субјекта; уочавање речи у функцији атрибута уз именицу и именичког скупа речи
(именичка синтагма). Ред реченичних чланова у реченици.
Именице - збирне и градивне; род и број - појам и препознавање.
Придеви - присвојни и градивни - уочавање значења, рода и броја у реченици.
Заменице - личне; род и број личних заменица; лична заменица у функцији субјекта у реченици - појам и препознавање.
Бројеви - главни (основни) и редни - појам и препознавање у реченици.
254
Глаголи - појам и основна значења презента, перфекта и футура; вежбе у реченици заменом глаголских облика у времену, лицу и броју.
Управни и неуправни говор.
Утврђивање и систематизација садржаја обрађених од I до IV разреда.
Правопис
Употреба великог слова у писању: имена држава и покрајина и њихових становника; имена насеља (градова, села) и њихових
становника. Писање управног и неуправног говора (сва три модела).
Наводници. Заграда.
Писање присвојних придева изведених од властитих имена (-ов/-ев, -ин/-ски).
Писање сугласника ј у придевским облицима на -ски, и у личним именима и презименима.
Писање скраћеница типа: итд., сл., нпр. и скраћеница које означавају имена држава.
Понављање, увежбавање и проверавање оспособљености ученика за примену обрађених правописних правила.
Ортоепија
Уочавање наглашених и ненаглашених речи: вежбе у изговарању акценатских целина. Вежбе за отклањање грешака које се јављају у
говору ученика.
Изговор свих сугласника и гласовних група у складу са књижевнојезичком нормом ч, ћ, џ, ђ, х; - дс - (људских), - ио, - ао итд. Вежбе за
отклањање грешака које се јављају у говору и писању ученика.
Уочавање диференцијалне (дистинктивне) функције акцента у речима истог гласовног састава, а различитог акцента.
Оперативни задаци:
ОБРАЗОВНИ:
Ученици треба да се оспособе:
- за читање наглас и у себи као увод у разговор о тексту;
- за усмерено читање (са претходно датим задацима);
- за откривање карактеристика ликова (поступци, речи, изглед, особине), радњи, догађаја, природних појава и описа
- за уочавање језичко-стилских слика
- за читање усклађено с врстом и природом текста (лирски, епски, драмски, научно-популарни, новинарски);
- за варијације у темпу, јачини и интонацији гласа и на логичко паузирање у читању;
- за усмерено читање у себи: брзо схватање садржине, тражење одговарајућих података о лику, опису, осећањима и начину њиховог
приказивања
- за казивање напамет поетских и прозних целина и одломака
255
- за сценске импровизације
- за уочавање и тумачење песничких слика, тока радње, главних ликова и основних порука у књижевном делу;
- за уочавање значајних појединости у опису природе (откривање чулних дражи: визуелних, акустичних, кинетичких, тактилних,
мирисних и др.)
- за указивање на значајна места, изразе и речи којима суизазвани поједини утисци у поетским, прозним и драмскимтекстовима;
- за уочавање и именовање садржинских целина у прознимтекстовима- за стварање плана;
- за запажање чинилаца који у разним ситуацијама делују напоступке главних јунака;
- за уочавање и тумачење израза, речи и дијалога којима суприказани поступци, сукоби, драматичне ситуације и њиховузроци, решења
и последице;
-за препознавање дужине стиха према броју слогова;
-за уочавање персонификације као стилског средства;
- за уочавање сликовитости као обележја песничког пејзажа;
-за усвајање основних обележја лирских песама;
-за уочавање теме и идеје у епском делу
-за уочавање фабуле, хронолошког реда догађаја
-за усвајање појмова: приповедач, приповедање, дијалог, монолог, опис у епском делу;
-усвајање основних обележја романа за децу;
Ученици треба да се оспособе:
-за уочавање речи које у говору и писању мењају свој основни облик (променљиве речи)- без дефиниција и захтева за променом по
падежима и временима;
-за уочавање речи које задржавају свој основни облик у свим ситуацијама (непроменљиве речи) без именовања
врсте тих речи;
за усвајање појма глаголског предиката;
-за усвајање појма субјекта
-за уочавање речи у функцији атрибута уз именицу и именичког скупа речи;
-за усвајање реда речи у реченици;
-за усвајање глагола;
-за усвајање појма и препознавање збирних и градивних именица; род и број;
-за уочавање значења, рода и броја у реченици- присвојних и градивних придева;
-за усвајање појма и препознавање личних заменица у функцији субјекта у реченици;
-усвајање главних (основних) и редних бројева; појам и препознавање у реченици;
-појам и основна значења презента, перфекта и футура;
-за замену глаголских облика у времену лицу и броју;
256
-за усвајање управног и неуправног говора;
Ученици треба да се оспособе:
-за употребу великог слова у писању имена држава и покрајина и њихових становника, имена насеља (градова, села) и њихових
становника;
-за писање управног и неуправног говора (сва три модела);
-за правилну употребу и писање наводника и заграда;
-за писање присвојних придева изведених од властитих имена (-ов, -ев, -ин, -ски);
-за писање сугласника Ј у придевским
облицима на -ски и у личним именима и презименима;
-за писање скраћеница типа итд. сл. нпр. и скраћеница које означавају имена држава;
Ученици треба да се оспособе:
-за уочавање наглашених и ненаглашених речи: вежбе у изговарању акценатских целина; вежбе за отклањање грешака које се јављају у
говору ученика;
-за изговор свих сугласника и гласовних група у складу са књижевнојезичком нормом Ч, Џ, Ћ Х, -дс, -ио, -ао..
-за уочавање диференцијалне функције акцента у речима истог гласовног састава, а различитог акцента;
Ученици треба да се оспособе:
-за препричавање текста са променом граматичког лица;
-за причање према самостално одабраној теми;
-за препричавање текста у целини и по деловима- по датом плану, по заједнички и самостално сачињеном плану;
-причање у дијалошкој форми, уношење дијалога, управног говора у структуру казивања;
-за настављање приче инспирисане датим почетком;
-за састављање приче по слободном избору мотива;
-за описивање слика које приказују пејзаже, ентеријере, портрете
--за извештавање о обављеном или необављеном задатку у школи или код куће- у облику одговора на питања;
-за ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, израза, реченица, пословица, брзалица, загонетака, питалица, краћих
текстова;
-за диктате: са допуњавањем, изборни, слободни, контролни;
-за лексичке и семантичке вежбе: грађење речи- формирање породице речи; изналажење синонима и антонима, уочавање
семантичке функције акцента;
некњижевне речи и туђице- њихова замена језичким станда рдом; основно и пренесено значење речи;
за синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним предметима, слици и задатим речима; састављање
и писање питања о тематској целини у тексту, на слици, у филму; писање одговора на питања;
-за преписивање реченица у циљу савладавања правописних правила;
257
за коришћење уметничких, научнопопуларних и уметнички текстова као подстицаја за сликовито казивање ; вежбе за богаћење
речника и тражење погодног израза; уопштено и конкретно казивање; промена гледишта; уочавање и отклањање безначајних
појединости и сувишних речи у тексту и говору; отклањање празнословља; отклањање нејасности и
двосмислености; увежбавање технике израде писменог састава; посматрање, уочавање и избор грађе;
-за анализу домаћих задатака на часу; писање побољшане верзије састава.
ВАСПИТНИ:
– развијати жељу за учењем, радозналост, љубав према књигама
развијати хуманост, широкогрудост (великодушност), прихватање разлика
схватити значај и лепоту уметности, развијање маште
развијати код ученика способност запажања детаља разним чулима, уочавање поређења -упознавање антологијских дела светске
дечје књижевности, развијање естетских осећања, развијање маште, инвентивности и толеранције ---запажање позитивних
особина код других, солидарност, дружељубивост, љубав према природи
– критички однос према моралним особинама: скромност, истрајност, великодушност, стрпљење, упорност, доброта, храброст,
правичност, хуманост, честитост, одлучност, самопоуздање, вера у сопствену снагу ,односи у породици
– праведност, превртљивост, недоследност тврдичлук, завидљивост, ускогрудост,
– поштовање родитеља, уважавање животног искуства, развијати код ученика самокритичност
развијати смисао за медијску културу
развијање језичког и литерарног сензибилитета, развијање љубави према књижевности, стицање уметничког укуса
– Развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и
филмске уметности, као и других уметничких остварења;
– Развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
– Навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;
– Подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
– Подстицање,неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска,
новинарска секција и др.);
– Васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;
– Развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међуљудима.
– Основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
– Поступно и систематично упознавањеграматике и правописа српског језика;
258
– Упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
– Развијање сазнања о вредности тимског рада, рад у групи;
– Развијање правописне културе;
Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује.
ФУНКЦИОНАЛНИ:
– oспособљавати ученике да своје ставове и утиске аргументовано износе;
оспособљавање ученика за критичко размишљање и просуђивање;
развијати код ученика способност за уочавање: део-целина и оспособљавати их да примерима илуструју своје ставове;
– самостални приступ анализи песме,текста, издвајање детаља из целине и од детаља склапати целину, развијање љубави према
природи,изражајно читање;
– развијати способност запажања и закључивања, логичког просуђивања уочавање узрочно-последичних односа, развијати љубав
према епској народној поезији
o оспособљавање ученика за анализу и синтезу у тумачењу књижевних дела; оспособљавање за компаративну анализу
o оспособљавање за схватање смисла уметничких слика и исказа, да откривају поруке дела, да самостално анализирају и
процењују уметничка дела
– подстицање луткарског стваралаштва;
– основно описмењавањенајмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе
и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника,
језичког и стилског израза;
– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног,
истраживачког);
– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање и свестрано тумачење и вредновање књижевноумет-ничких
дела разних жанрова;
– упознавање,читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;
– поступно, систематично и доследно оспособљавање учениказа логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално
коришћење библиотеке (одељењске, школске,);
259
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
поступно овладавање начином вођења дневника о прочитанимкњигама;
поступно и систематично оспособљава-ње ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);
усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;
подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
подстицање,неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска,
новинарска секција и др.);
подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
подстицање,неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска,
новинарска секција и др.);
развијање способности запажања и закључивања, правилног писања реченица;
развијање способности запажања и примене стеченог знања;
основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
подстицање и развој способности деце и ученика;
оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са начелима сталног усавршавања и начелима
доживотног учења;
оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени развој и будући живот
Ред.
број
наст
авне
теме
НАСТАВН
Е
ТЕМЕ/ОБ
ЛАСТИ
време
реализациј
е теме
(месеци)
стандарди
1.
Књижевност
IX,
X......V,
VI
1СЈ.1.2.2.
1СЈ.1.2.3
1СЈ.1.2.4.
1СЈ.1.2.5.
1СЈ.1.2.6.
1СЈ.1.2.7.
1СЈ.1.2.8.
1СЈ.1.2.8,
1СЈ.1.5.1,
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Друг другу – Д. Лукић
 Виолина – М. Демак
 Прелиставамо дечју
штампу
 Ко да то буде – С.
Раичковић,
 Босоноги и небо – Б.
Црнчевић
Број
часова
по теми
69
Број часова за
обраду
остале типове
часова
50
19
260
1СЈ.1.5.3,
1СЈ.2.5.4,
1СЈ.2.5.5,
1СЈ.2.5.6.
1СЈ1.2.8,
1СЈ.1.5.2,
1СЈ.2.2.1,
1СЈ.2.5.2.
1СЈ.1.3.10
,
1СЈ.2.2.10
,
1СЈ.2.2.6,
1СЈ.2.5.3,
1СЈ.3.5.3.


















Плави зец – Д. Радовић
Пепељуга – народна бајка
Јесен – В. Илић
Мјесец и његова бака –
Б.Ћопић
Прича о дечаку и месецу –
Б.В. Радичевић
Пауково дело – Д.
Максимовић
Трнова Ружица – Браћа
Грим
Чик, да погодите због чега
у се посвађала два златна
брата – Д. Ерић
Позно јесење јутро – И.
Секулић
Јетрвица адамско колено
Народне лирске обичајне
песме (по избору)
Кроз васиону и векове – М.
Миланковић
Бескрајна прича –Михаел
Енде
Подела улога – Г. Тартаља
Стари Вујадин – народна
песма
Изборна трка и дуга прича
–Л.
Међед, свиња и лисица –
народна приповетка
Новогодишња песма - М.
Алечковић
261





















Пепељуга-А. Поповић
Златно јагње- С. В.
Јанковић
Најбоље задужбине –
народна прича
Аждаја своме чеду тепа –
Љ. Ршумовић
Бела Грива- Р. Гијо
Од пашњака до научењака
Ружно паче – Х.К.
Андерсен
Мартовско сунце – М.
Данојлић
Луцкаста песма – Ф.Г.
Лорка
Мајка – Р. Јовановић
Мали принц- А. Д. С.
Егзипери
Моја Милена – П. Жебељан
Мала љубавна песма – В.
Стојиљковић
Бела и жута девојчица – П.
Бак
Јеленче – народна песма
Прва љубав – Б. Нушић
Трешња у цвету- М.
Данојлић
Чворак – И.А. Крилов
Родан Роки – М. Пајовић
Јуначка песма – М. Антић
Олданини вртови- Г.
262






2.
Језик,грамат
ика
IX,
X......V,
VI
1СЈ.1.4.1
1СЈ.1.4.2
1СЈ.2.4.1
1СЈ.2.4.2.
1СЈ.2.4.3.
1СЈ.2.4.8.
1СЈ.3.4.1.
1СЈ.3.4.2.
1СЈ.3.4.3.















Олујић
Мрав добра срца – Б.
Црнчевић
Град – Ј. Веселиноивић
Циганин хвали свога коња
– Ј.Ј. Змај
Наджњева се момак и
девојка- народна песма
Свитац пшеничар и
воденичар – Д. Ерић
Стефаново дрво – С.В.
Јанковић
Научили смо изграматике у 44
трећем разреду
Заједничке и властите
именице
Род и број именица
Збирне именице
Градивне именице
Именице
Личне заменице
Придеви
Описни и присвојни
придеви
Градивни придеви
Род и број придева
Глаголи
Време када се врши
глаголска радња
Лице и број глагола
18
26
263

















3.
Усмено
изражавање
IX,
X......V,
VI
1СЈ.0.1.1
1СЈ.0.1.2
1СЈ.0.1.3
1СЈ.0.1.4.
1СЈ.0.1.5



Бројеви
Основни и редни бројеви
Избор из усмене
књижевности (пословице,
анегдоте)
Најбоље задужбине –
народна прича
Писање присвојних
придева изведених од
властитих именица
Променљиве речи
Непромнљиве речи
Променљиве и
непроменљиве речи
Реченице
Проста проширена и
проста непроширена
реченица
Глаголски предикат
Субјекат
Објекат
Глаголски додаци
Именички скуп речи
Атрибут
Атрибут – именички
додатак
Научили смо из граматике
Пред нама је нова школска
година
Прелиставамо дечју
штампу
29
9
20
264
1СЈ.0.1.6
1СЈ.0.1.7
1СЈ.0.1.8.
1СЈ.0.1.5
1СЈ.0.1.6
1СЈ.2.3.1
1СЈ.2.3.2.
1СЈ.2.3.3
1СЈ.2.3.6.
1СЈ.2.3.8.
1СЈ.2.3.9.
1СЈ.3.3.1.
1СЈ.3.3.2.
1СЈ.3.3.3.
1СЈ.3.3.5.
1СЈ.3.3.6.
1СЈ.2.3.9.




















Доживео сам у природи
Јесен је, јесен рана
Припрема за први писмени
задатак
Мој незаборавни доживљај
О Вуку Караџићу
Најлепши стихови и
одломци из лектире у
првом полугодишту
Занимљиве странице дечје
штампе
Страшно сам се уплашио
Глумимо и рецитујемо
Библиотекарка нам
препоручује
На почетку другог
полугодишта
Свети Сава у причи и
песми
Занимљиве странице дечје
штампе
Зимски пејзаж
Наше песме и приче –
јавни час
Драге личности мог
детињства
Мој деда – припрема за
писмени задатак
Исправак писменог задатка
Како сам надмудрио ...
Рецитујемо
265






4.
Писмено
изражавање
IX,
X......V,
VI
1СЈ.1.3.1.
1СЈ.1.3.2.
1СЈ.1.3.3
1СЈ.1.3.4.
1СЈ.1.3.5
1СЈ.1.3.6.
1СЈ.1.3.7
1СЈ.1.3.8.
1СЈ.1.3.9
1СЈ.1.3.10.
1СЈ.1.5.1,
1СЈ.1.5.4,
1СЈ.2.5.6,
1СЈ.3.5.3.















Стигао је мај у мој крај
Приче једног багрема Припрема за писмени
задатак
Изражајно читање
Казујемо научене стихове
Слушали смо птичји
цвркут
Ово смо драматизовали,
рецитовали, писали
Мој омиљени јунак
цртаног филма
Октобарске боје у мом
крају
Први писмени задатак
Исправка писменог задатка
Страшно сам се уплашио
Други писмени задатрак
Исправка писменог задатка
Златно јагње – С.В.
Јанковић
Бели витез – Р. Гијо
Састављање приче на
основу датих речи
Сликамо речима
Учимо на примерима
песника
Моја мајка
Трећи писмени задатак
Исправка писменог задатка
22
5
17
266
5.
Правопис
IX,
X......V,
VI
1СЈ 1.4.1
1СЈ.1.4.2.
1СЈ.1.4.3.
1СЈ.2.4.7,
1СЈ.3.4.2.
1СЈ.2.3.2.
1СЈ.2.4.9.
1СЈ.3.4.4.















6.
Ортоепија
IX,
X......V,
VI
1СЈ.2.4.8.
1СЈ.2.4.9.
1СЈ.1.4.4.


1СЈ.1.4.5.



Моја неостварна жеља
Како сам надмудрио ...
У свету пролећне природе
Четврти писмени задатак
Исправка писменог задатка
Употреба заменице ВИ из
почасти
Речи народног говора и
речи страног порекла
Управни говор
Неуправни говор
Употреба великог слова
Употреба наводника и
заграда
Писање сугласнија Ј
Скраћенице
Правопис
Проверавамо своје знање
из правописа
Читајмо изражајно
Наглашене и ненаглашене
речи
Изговор сугласника Х и
сугласничког скупа ДС
Изговор самогласничког
скупа И – О
Правилан говор и писање
11
4
7
5
2
3
180
88
9
2
267
Методе рада











монолошка
дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писаних радова
демонстрација
посматрања
практичних активности(радови ученика)
истраживачка
хеуристичка
Технике рада


технике учења
технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика










усвајање знања
понављање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
вежбање
израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
посматрање
стварање
учешће у дискусији
анализирање података,чињеница и информација
268
Активности наставника








саопштава наставне садржаје
организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање



степен усвојености ученикових знања,умења и навика
однос према учењу
испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
О
С
Н
О
В
Н
И
Н
И
В
О
1СЈ.1.2.2.
1СЈ.1.2.3
1СЈ.1.2.4.
1СЈ.1.2.5.
1СЈ.1.2.6.
1СЈ.1.2.7.
1СЈ.1.2.8.
1СЈ.1.3.10
1СЈ.1.5.1
1СЈ.1.5.2,
1СЈ.1.5.3
Одговара на једноставна питања у вези са тексто, проналазећи информације експлицитно исказане у
једној реченици, пасусу, или у једноставној табели
Препознаје да ли је тражена информација, која може да буде исказана на различите начине,
садржана у тексту
Познаје и користи основне делове текста и књиге
Одређује основну тему текста
Разуме дословно значење текста
Разликује књижевноуметнички од информативног текста
Процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му је занимљив,
да ли постоји сличност између ликова и ситуације из текста и особа које су му познате
Пише честитку, разгледницу, позивницу
Препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезија, прозе, и драме
Препознаје књижевне врсте (бајку и басну)
Одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту
269
1СЈ.2.2.6,
1СЈ.2.5.2.
1СЈ.2.5.4
1СЈ.2.5.5
Препознаје фигуративно значење у тексту
Одређује фолклорне форме
Одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова и односе међу ликовима
књижевноуметничком делу
1СЈ.0.1.1
1СЈ.0.1.2
1СЈ.0.1.3
Познаје основна начела вођења разговора
Користи форме учтивог обраћања
Казује текст природно, поштујући интонацију реченице-стиха
1СЈ.2.3.1
1СЈ.3.3.6.
1СЈ.1.3.1.
1СЈ.1.3.2.
1СЈ.1.3.3
1СЈ.1.3.4.
1СЈ.1.3.5
1СЈ.1.3.6.
1СЈ.1.3.7
1СЈ.1.3.8.
1СЈ.1.3.9
С
Р
Е
Д
Њ
И
Н
И
В
О
1СЈ.2.2.1
1СЈ.2.4.1
1СЈ.2.4.2.
1СЈ.2.4.3.
1СЈ.2.4.8.
Зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)
Издваја пасусе
Пише писаним словима ћирилице
Уме да се потпише
Почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпукцијским знаком
Употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места, назива школа
Пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре
Издваја наслов, углавном се држи теме
Препричава кратак једноставан текст (до 400 речи)
Користи скроман фонд речи (у односу на узраст), правилно их употребљава
Пише кратку поруку
Чита текст природно, поштујући интонацију реченице-стиха. уме да одреди на ком месту у тексту је
пауза, место логичког акцента, који део текста треба прочитати брже, а који спорије
Одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве, глаголе)
Препознаје подврсте речи
Препознаје лице, род и број личних заменица у номинативу
Препознаје синонимију
270
1СЈ.3.4.1.
1СЈ.3.4.2.
1СЈ.3.4.3.
Именује врсте и подврсте речи
Уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму
Препознаје прави објекат и прилошке одредбе за време, место и начин
1СЈ.0.1.4.
Уме да препричава изабрани наративни или краћи информативни текст на основу предходне израде
плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих детаља
Уме самостално да описује и да прича на задату тему, држи се теме, јасно структуира казивање,
добро распоређује основну ихформацију и додатне и нформације
Употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових становника, користи
наводнике при навођењу туђих речи
Пише јасним и потпуним реченицама, варира језички израз
Саставља кратак наративни текст
Користи фонд речи примерен узрасту, употребљава синониме
1СЈ.0.1.5
1СЈ.2.3.2
.
1СЈ.2.3.3
1СЈ.2.3.6.
1СЈ.2.3.8.
1СЈ.1.5.1,
1СЈ.1.5.4,
1СЈ.1.3.10.
1СЈ.2.5.6,
1СЈ 1.4.1
1СЈ.1.4.2.
1СЈ.1.4.3.
1СЈ.1.4.4.
1СЈ.1.4.5.
1СЈ.2.4.9.
1СЈ.2.4.8.
Н
А
П
Р
Е
Н
И
В
О
Препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и драме
Одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту
Пише честитку, позивницу, разгледницу
Разликује приповедање од описивања и дијалога
Препознаје врсте речи
Препознаје граматичке категорије променљивих речи и глаголско време
Препознаје врсте реченица по комуникативној функцији
Препознаје антонимију
Познаје значење речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној комуникацији
Познаје значење речи и фразеологизма који се јављају у школским текстовима и правилно их
употребљава
1СЈ.3.5.3. Тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на текст
1СЈ.2.2.10, Вреднује примереност илустрација које прате текст, наводи разлоге за избор одређене илустрације
1СЈ.0.1.6
1СЈ.0.1.7
Уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање
Уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју
271
Д
Н
И
1СЈ.0.1.8.
Уме да одбрани своју тврдњу или став
1СЈ.2.3.9.
1СЈ.3.3.1.
1СЈ.3.3.2.
1СЈ.3.3.3.
1СЈ.3.3.5.
Исправља свој текст
Пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама, користи различите синтактиксичне
конструкције, укљујући и сложене
Прилагођава језичко-стилски израз типу текста
Користи богат фонд речи (у односу на узраст)
1СЈ.3.4.2.
1СЈ.3.4.4.
Уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму
Одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и текста, контекста у
којем су употребљени
Предмет: МАТЕМАТИКА
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Циљ наставног предмета је да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у
животу и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за
успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног
погледа на свет и свестраном развитку личности ученика
Оперативни задаци:
ОБРАЗОВНИ:
 да ученици стичу знања неопходна за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у
природи, друштву и свакодневном животу;
272
 да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге и примене математике у различитим подручјима
човекове делатнсоти (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад;
 да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког, стваралачког и апстрактног мишљења;
 да развија радне, културне, етичке и естетске навике ученика, као и математичку радозналост у посматрању и изучавању
природних појава;
 да ученици стичу навику и обучавају се у коришћењу разноврсних извора знања;
 да ученицима омогући разумевање одговарајућих саджаја природних наука и допринесе радном и политехничком васпитању и
образовању;
 да изграђује позитивне особине ученикове личности, као што су: истинољубивост, упорност, систематичност, уредност, тачност,
одговорност, смисао за самосталан рад;
 да интерпретацијом математичких садржаја и упознавањем основних математичких метода допринесе формирању правилног
погледа на свет и свестраном развитку личности ученика;
-да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасноћу и прецизност изражавања у писменом и усменом
облику;
 да ученици усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима;
 да ученици савладају основне операције с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и основне законе тих
операција;
 да ученици упознају најважније равне и просторне геометријске фигуре и њихове узајамне односе;
 да оспособи ученике за прецизност у мерењу, ц ртању и геометријским конструкцијама
- коришћење таблице КЛАСА за лакше писање и читање вишецифрених бројева
 одређивање месне вредности цифре у декадном запису бр.
 проширивање знања о усменом и писменом сабирању у скупу N0, када је збир цифара на истој позицији мањи од 10
 проширивање знања о усменом и писменом сабирању у скупу N0, када је збир цифара на истој позицији већи од 10
 прошир. знања о усм.и пис. одузимању у скупу N0, када је вредност цифре умањеника већа од вредности цифре умањиоца на
истој позицији
 прош. знања о усм.и пис. одуз. у скупу N0,када је вредност цифре умањен. мања од вреднос.цифре умањиоца на истој п.
 утврђивање узајамне везе између операција саб. и одуз.
 провера тачности рачунања супротном операцијом;
 саб. и одуз. помоћу бројевне полуправе;
 утврђивање својстава оперција саб. и одуз.; зависност збира од промене саб.,замена места саб.,здруживање саб.,нула као
саб.,нула као умањилац, непроменљивост (сталност) збира и разлике;
273
 коришћење табела, слика, графикона за читање и израчунавање података, коришћењем операција саб. и одуз.
-примена знања у различитим задацима;
 прош. знања о усм. и пис. множењу и дељењу у скупу N0;
 овладавање поступцима множења и дељења;
 изграђивање сигурности и спретности усм. и пис. рачунања;
 научити уч. да раде проверу резултата у извршеној рачунској операцији;
 оспособљавање уч. за то да у текстуалним задацима уочававају мат. релације у разним ситуацијама и обратно- да мат.
апстркције примењују у одгов. жив. ситуацијама;
 постепено откривање идеје функције;
 формирање појма изводљивости операција множ. и дељења;
 упознавање и коришћење сва три облика изражавања аритметичких правила: процедуралног (пример по пример), рето-ичког
(језичка форма) и симболичког (формулом);
 овладавање својствима операција мн. и дељ.: замена места чинилаца, здруживање чин., улога 0 и 1 при мн. и дељ., мн. и дељ.
збира и разлике бројем, зависност производа од промене чин. и сталност производа;
 примена својстава операције мн. у практичном рачунању;
 читање и састављање простих и сложених израза;
 израчунавање вредности израза с више операција;
-одређивање вредности израза са словом, за дату вред. слова;
 упоређивање вредности израза без израчунавања;
 решавање текстуалних задатака састављањем израза;
 састављање текстуалних задатака на основу датог израза;
 увођење идеје о слову х као симболу променљиве која може узимати вредности из дефинисаног скупа вредности;
 састављање једначина према услову задатка;
 решавање јед. са целобројним решењима извођењем одговарајућих рачунских операција;
 реш. нејед. провером вредности, таблично, на основу решавања одговарајуће једначине;
 сагледавање својства рачунских операција решавањем једначина и неједначина;
 трансфорисање сложених једначина у једноставнији облик;
 решавање сложенијих јед. и нејед. по аналогији с налажењем вредности сложеног израза;
 примена јед. и нејед. у решавању текстуалних задатака;
 издвајање дела фигуре која је подељена на једнаке делове-упознавање са разломцима облика а/б, а<б и бе (1,2,3,...10, 100, 1 000,
10 000...);
274
 правилно записивање и читање разломака;
-упоређивање разломака са истим имениоцем или са истим бројиоцем помоћу модела;
 прим. стеч. зн. при трансформацији једне мерне јед. у другу;
 упоређивање површи по величини;
 схатање и разумевање појма мерења површи, запремине;
 одређивање површине преклапањем датом јед. мере;
 упознавање јединица за површину, запремину;
 познавање међусобних односа јединица мере;
 познавање односа дужинских и одговарајућих површинских и запреминских јединица;
 примена јединица мере за израчунавање површина и запремина различитих геометријских облика;
 увиђање да се површина правоугаоника и квадрата може израчунати ако су нам познате њихове дужине страница;
 примена јед. за површину приликом израчунавања површине правоугаоника и квадрата;
 уочавање разлике измеђуповршине и обима прав. и квад.;
-примена знања у различитим животним ситуацијама;
 препознавање облика тела састављеног од кведра или коцки(облика квадра или коцке);
 разликовање слике геометријског тела квадра и коцке од њихових модела и самих геометријских тела;
 прављење модела квадра и коцке;
 упознавање елемената квадра и коцке;
 упознавање особина квадра и коцке;
 дефинисање шта је квадар а шта коцка;
 анализа мрежа површи квадра и коцке;
 разликовање мрежа које могу или не могу да буду мреже површи коцке;
 правилно цртање мреже површи: најпре коцке, а затим квадра, употребом прибора за цртање;
 одређивање површине квадра и коцке путем збира површина свих страна квадра, тј. коцке ( путем збира површина
правоугаоника, тј. квадрата);
 одређивање збира дужина свих ивица квадра и коцке;
 примењивање познатих јединица за површину (1m2, 1dm21cm2 ) приликом израчунавања површине квадра и коцке као и
примена сречених зн. у рачунским операцијама;
 примењивање површине и збира дужина свих ивица квадра и коцке у свакодневним ситуацијама;
 одређивање запремине квадра и коцке;
 примењивање познатих јединица за запремину приликом израчунавања запремине квадра и коцке као и примена сте275
чених знања о рачунским операцијама;
 примењивање запремине квадра и коцке у свакодневним ситуацијама;
ВАСПИТНИ:
-Указивати на уредно и правилно записивање цифара, подстицање ученика на тачност изражавања
- Подстицати ученике на упорност, систематии чност, тачност и уредност у раду.
-Развијати тачност, уредност и прегледност, поступност у раду.
- Подстицање ученика на уредност и прегледност писања бројева у таблици месних вредности.
-Развијање позитивног става према математици и подстицати интерес за стицањем нових знања и вештина.
-Подстицати ученике на континуирано учење и мотивисати их за постизање још бољег успеха.
-Оспособити ученике за објективно процењивање свог рада и знања.
-Развијати коректан однос међу ученицима
-Развијати уредност, прецизност и упорност у раду.
-Развијати самосталност, самопоуздање и осећај одговорности
-Јачати свест о потреби редовног учења и рада, подстаћи интересовање за самостално вежбање.
-Оспособити ученике за објективно процењивање сопственог рада и знања.
-Развијати тачност,поступност, уредност и прегледност у раду.
- Развијати уредност, прецизност и упорност у раду.
-Развијати самосталност, самопоуздање и осећај одговорности.
-Јачати свест о потреби редовног учења и рада.
-Развијати осећај за прецизно мерење, тачно и уредно записивање вредности.
-Утицати на развијање усменог и писменог описивања објеката у простору.
-Развијати усмено и писмено описивање мреже коцке и квадра.
-Подстицати ученике на континуирано учење и мотивисати их за постизање још бољег успеха.
-Оспособити ученике за објективно процењивање свог рада и знања.
-Усавршавати радне навике, упорност и марљивост у решавању задатака.
-Развијати такмичарски дух и коректан однос према другима.
-Развијати самосталност, самопоуздање и осећај одговорности.
-Јачати свест о потреби редовног учења и рада.
276
ФУНКЦИОНАЛНИ:
-Развијати мишљење, пажњу, памћење, закључивање, запажање односа међу бројевима.
- Развијати способност уочавања, логичког мишљења, поступности.
- Оспособити ученике да самостално броје, записују цифрама и речима бројеве до 100 000 и одређују претходнике и следбенике
задатих бројева.
- Оспособити ученике да самостално записују задане бројеве у таблице месних вредности.
- Развијати смисао логичког повезивања апстрактних објеката у једну целину.
- Развијати способност тачне, брзе и прецизне примене усвојених правила и стеченог знања
-Ученике подстицати на даље напредовање у раду.
-Усавршавати јасноћу и тачност у писменом и усменом изражавању.
-Развијати критичност у процени резултата.
- Оспособљавати ученике за алгоритамски приступ у решавању проблема,тј. за рашчлањивање поступка решавања на поједине кораке
који следе један за другим по тачно утврђеном ред.
-Развијати технике писменог сабирња и одузимања четвороцифренихих, петоцифрених и шестоцифрених бројева
-Оспособити ученике да самостално писмено сабирају иодузимају вишецифрене бројеве.
-Развијати способност тачне, брзе и прецизне примене усвојених правила и стеченог знања.
-Оспособљавати ученике за тачну и уредну писмену примену стеченог знања.
-Оспособљавати ученике за манипулисање словима по законима рачунских операција.
-Оспособити ученике за самостално решавање непознатог броја.
-Оспособљавати ученике за манипулисање словима по законима рачунских операција и користити правила о неједнакости.
-Развијати критичност у процени сопствених резултата.
-Оспособити ученике да множе и деле бројеве.
-Оспособити ученике да множе и деле бројеве.
-Развијати способност писменог множења и дељења бројева до милион, развијати пажњу и памћење.
-Развијати способност писменог множења и дељења вишецифрених бројева једноцифреним (на дужи и краћи начин)
-Развијати способност писменог множења и дељења бројева до милион.
.Развијати пажњу, памћење и запажање.
-Развијати способност тачне, брзе и прецизне примене усвојених правила и стеченог знања.
-Оспособљавати ученике за тачну и уредну писмену примену стеченог знања.
-Оспособити ученике за самостално решавање задатака са више рачунских операција.
-Оспособљавати ученике за примену знања о мерењу површине.
277
-Оспособити ученике да самостално мере и израчунавају површине
-Развијати логичко закључивање на основу посматрања. Развијати способности препознавања предмета облика квадра из непосредне
околине.
-Развијати логичко закључивање на основу посматрања.
-Развијати способности препознавања предмета облика коцке из непосредне околине. Развијати способности препознавања односа
величина правокутника у квадру
-Оспособити ученике за практичну примену формуле за израчунавање површине омотача коцке и квадра
-Примењивати знања стечена претходним школовањем. Развијати способности мишљења, пажње, логичког закључивања и памћења.
-Оспособљавати ученике за примену математичких појмова у свакодневном животу.
-Ученике подстицати на даље напредовање у раду.
-Усавршавати јасноћу и тачност у писменом и усменом изражавању. Развијати критичност у процени сопствених резултата
-Развијати способност именовања јединица мере за запремину
квадра и коцке.
-Оспособљавати ученике за практичну примену усвојених формула и поступака.
-Изграђивати способност примене знања у решавању задатака.
Ред. број
наставне
теме
1.
стандарди
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
време
реализације
теме
(месеци)
Скуп природних
бројева
IX,X…V,V 1МА.1.1.1.
I
1МА.2.1.1.
1МА.3.1.1
1МА.1.1.2.
1МА.1.1.3.
1МА.1.1.4.
1МА.1.1.5.
1МА.1.3.1.
1МА.1.3.2.
1МА.2.1.2.
1МА.2.1.3.
1МА.2.1.4.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Природни бројеви до 1000
 Бројање по хиљаду до милион
 Записивање декадних јединица као
степена броја 10
 Бројање по хиљаду до милион;
записивање декадних јединица као
степена броја 10
 Читање и писање бројева до милион
 Записивање бројева у облику збира
производа
 Месне вредности цифара
Број
часова
по теми
140
Број часова за
обрад
у
остале
типове
часова
50
90
278
1МА.2.1.5.
1МА.2.3.1.
1МА.2.3.2.
1МА.3.1.1.
1МА.3.1.2.
1МА.3.1.3.
1МА.3.1.4.
1МА.3.1.5.
1МА.3.3.1.
1МА.3.3.2.
 Декадне јединице веће од милион
 Бројеви већи од милион
 Уређеност скупа природних бројева
 Бројевна полуправа
 Упоређивање бројева
 Скуп природних бројева N и скуп Nо
 Веза сабирања о одузимања
 Сабирање и одузимања до 1000
 Писмено сабирање преко хиљаду
 Писмено одузимање
 Писмено сабирање и одузимање
 Рачунамо лакше и брже
 Текстуални задаци са сабирањем и
одузимањем
 Скуп природних бројева N и скуп
Nо; Сабирање и одузимање у скупу N;
мере за површину
 Први школски писмени задатак
(скуп природних бројева N и скуп Nо;
сабирање и одузимање у скупу N 1. део;
јединице за површину)
 Исправка првог писменог задатка
 Изводљивост сабирања, односно
одузимања у скупу N
 Замена места сабирака. Здруживање
сабирака
 Нула и један код сабирања и
одузимања
 Зависност збира од промене
сабирака
 Сталност збира
279
 Зависност разлике од промене
умањеника
 Сталност разлике
 Зависност разлике од промене
умањеника или умањиоца; сталност
разлике
 Редослед рачунских операција
(сабирање и одузи-мање)
 Задаци са сабирањем и одузимањем
 Једначине са сабирањем и
одузимањем
 Неједначине
 Неједначине са сабирањем
 Једначине и неједначине са сабирањем
 Неједначине са одузимањем
 Сабирање и одузимање у скупу N (2.
део
 Други писмени задатак (површина
правоугаоника и квадрата); сабирање и
 Одузимање у скупу N 2. део
 Исправка другог писменог задатка
 Множење и дељење до 1000
 Веза множења и дељења
 Нула и један у операцијама множења и
дељења
 Множење природних бројева декадним
јединицама
 Дељење природних бројева декадним
јединицама
 Множење збира бројем
 Множење вишецифреног броја
280
једноцифреним бројем
 Дељивост бројева
 Дељење збира бројем
 Дељење вишецифреног броја
једноцифреним бројем
 Множење вишецифреног броја
двоцифреним бројем
 Дељење вишецифреног броја
двоцифреним
 Множење вишецифреног броја
вишецифреним бројем
 Множимо лакше и брже
 Множење разлике броје
 Дељење вишецифреног броја
вишецифреним бројем
 Дељење са остатком
 Дељење разлике бројем
 Рeдослед рачунских операција (множење
и дељење)
 Множење и дељење у скупу N
 Трећи писмени задатак (површина
квадра и коцке; множење и дељење у
скупу N – 1. део)
 Исправка трећег писменог задатка
 Изводљивост множења, односно
дељења у
 скупу N
 Замена места чинилаца
Зависност производа од промене
чинилаца
 Сталност производа
 Зависност количника од промене
281
дељеника
 Зависност количника од промене
дељеника и делиоца
 Сталност количника
 Математички изрази
 Редослед рачунских операција
 Математички изрази; редослед
рачунских опе-рација
 Peшавање задатака помоћу израза
 Једначине са множењем и дељењем
 Неједначине са множењем
 Разломци
 Разломци облика
2.
Мерење и мере
II
1МА.1.4.1.
1МА.1.4.2.
1МА.1.4.3.
1МА.1.4.4.
1МА.2.4.1.
1МА.2.4.2.
1МА.2.4.3.
1МА.2.4.4.
a
b
 Упоређивање разломака
 Множење и дељење у скупу N (2. део);
математички изрази; разломци
 Четврти писмени задатак (множење и
дељење у скупу N – 2. део; математички
изрази, разломци)
 Исправка четвртог писменог задатка
 Обнављање градива 4. разреда и рад
на задацима „Ако желиш да знаш
више”
 Упоређивање површине
 Површина фигуре
 Јединице мере за површину
 Јединице мере за површину
 Правоугаоник, квадрат, површина
фигуре (мерење)
10
4
6
282
Површина
3.
II, III
УКУПНО:
1МА.2.4.5.
1МА.3.4.1.
1МА.3.4.2.
1МА.3.4.3.
1МА. 1.2.4.
1МА. 2.2.5.
1МА. 3.2.3.
1МА. 2.2.1.
1МА.2.2.6.
1МА. 3.2.4.
 Израчунавање површине
правоугаоника
 Израчунавање површине квадрата
 Површина правоугаоника и квадрата
 Рогљаста и обла тела
 Својства квадра
 Својства квадра и коцке
 Мрежа за модел коцке
 Мрежа за модел коцке и квадра
 Израчунавање површине коцке
 Израчунавање површине квадра
 Израчунавање површине коцке и
квадра
 Површина квадра и коцке
30
12
18
180
66
114
Методе рада









монолошка
дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радова
демонстрација
посматрања
практичних активности(радови ученика)
283

истраживачка
Технике рада


технике учења
технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика










усвајање знања
понављање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
вежбање
израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
посматрање
стварање
учешће у дискусији
анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника








саопштава наставне садржаје
организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање


степен усвојености ученикових знања,умења и навика
однос према учењу
284

испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
О
С
Н
О
В
Н
И
С
Р
Е
Д
Н
И
В
О
Н
И
В
О
1МА.1.1.1.
1МА.1.4.2.
1МА.1.4.3.
1МА.1.4.4.
1МА. 1.2.4.
Зна да прочита и запише дати број, уме да упореди бројеве по величини и да покаже број на датој
бројевној полуправи
Рачуна вредност бројевног израза са највише двеоперације сабирања и одузимања у оквиру прве
хиљаде
Множи и дели без остатка у оквиру прве хиљаде
Уме на основу текста правилно постави израз са једном рачунском операцијом
Уме да решава једноставне једначине у оквиру прве хиљаде
Уме да прочита и формално запише разломак и препозна његов графички приказ
Уме да израчуна половину, четвртину и десетину неке целине
Уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са новцем у једноставним
ситуацијама
Зна коју јединицу мере да за мерење задате запремине течности
Зна коју јединицу мере да употрби за мерење задате масе
Уме да чита једноставније графиконе, табеле и дијаграме
Користи поступак мерења површине објекта, приказаној на слици, чему је дата мерна јединица
1МА.2.1.1
1МА.2.1.2.
1МА.2.1.3.
1МА.2.1.4.
Уме да примени својства природних бројева и разуме декадни бројевни систем
Уме да одреди десетицу, стотину и хиљаду најближу датом броју
Сабира и одузима, рачуна вредност израза
Рачуна вредност израза с највише две операције
1МА.1.1.2.
1МА.1.1.3.
1МА.1.1.4.
1МА.1.1.5.
1МА.1.3.1.
1МА.1.3.2.
1МА.1.4.1.
285
1МА.2.1.5.
1МА.2.3.1.
1МА.2.3.2.
1МА.2.4.1.
Њ
И
1МА.2.4.2.
1МА.2.4.3.
1МА.2.4.4.
1МА.2.4.5.
1МА. 2.2.5.
1МА. 2.2.1.
1МА.2.2.6.
Н
А
П
Р
Е
Д
Н
И
Н
И
В
О
1МА.3.1.1.
1МА.3.1.2.
1МА.3.1.3.
1МА.3.1.4.
1МА.3.1.5.
1МА.3.3.1.
1МА.3.3.2.
1МА.3.4.1.
1МА.3.4.2.
1МА.3.4.3.
1МА. 3.2.3.
1МА. 3.2.4.
Уме да решава једначине
Уме да препозна разломак –f<10, a< l, када је графички приказан на фигури подељен
Уме да израчуна део неке целине и обрнуто, упоређује разломке
Уме да изрази одређују суму новца преко различитих апоена и рачуна са новцем у сложенијим
ситуацијама
Зна јединице за време и уме да претвара веће у мање и пореди временске интервале у једноставним
ситуацијама
Претвара јединице за мерење запремине течности из већих у мање
Претвара јединице за мерење масе из већих у мање
Уме да користи податке приказане графички или табеларно у решавању једноставних задатака и
уме графички да представи дате податке
Уме да израчуна површину квадрата и правоугаоника када су подаци дати у истим мерним
јединицама
Уочава међусобне односе геометријских објеката у равни
Препознаје мрежу коцке и квадра и уме да израчуна њихову површину када су подаци дати у
истим мерним јединицама
Уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских задатака
Зна својства операција сабирања и одузимања и уме да их примени
Уме да израчуна бројевну вредност израза са више операција, поштујући приоритет
Уме да решава сложеније проблемске задатке дате у текстуалној форми
Уме да одреди решења неједначина са једном операцијом
Уме да прочита, формално запише и графички прикаже разломак
Зна да израчуна део неке целине и користи то у задацима
Зна јединице за време и уме да претвара из једне јединице у другу и пореди временске интервале у
сложенијим ситуацијама
Претвара јединице за мерење запремине течности
Претвара јединице за мерење масе
Уме да израчуна површину квадрата и правоугаоника
Уме да израчуна обим и површину сложених фигура у равни када су подаци дати у истим мерним
јединицама
286
Предмет: ПРИРОДА И ДРУШТВО
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Основна сврха изучавања интегрисаног наставног предмета Природа и друштво јесте да усвајањем знања,умења и вештина деца
развијајусвоје сазнајне, физичке, социјалне и креативне способности, аистовремено спознају и граде ставове и вредности средине у
којојодрастају, као и шире друштвене заједнице. Наставни предметПрирода и друштво развија код деце сазнајне способности,
формираосновне појмове и постепено гради основе за систем појмова изобласти природе,
друштва и културе. Истовремено, стичу се знања, умења и вештине које им омогућавају даље учење. Активним упознавањем природних и друштвених појава и процеса, подстиче сеприродна радозналост деце. Најбољи резултати постижу се уколикодеца
самостално истражују и искуствено долазе до сазнања спознајусвет око себе као природно и друштвено окружење.
Систематизовањем, допуњавањем и реструктурирањем искуственихзнања ученика и њиховим довођењем у везу са научним
сазнањима,дечија знања се надограђују, проверавају и примењују. Преко интер- активних социјалних активности они упознају себе,
испољавају својуиндивидуалност; уважавајуђи различитости и права других, уче какотреба живети заједно.
Усвајањем елементарних форми функционалнеписмености, омогућује се стицање и размена информација,
комуницирање у различитим животним ситуацијама и стварају семогућности за даље учење. Примена наученог подстиче даљи развој детета, доприноси стварању одговорног односа ученика према себи исвету који га окружује и омогућује му успешну интеграцију
усавремене токове живота.
Општи циљ интегрисаног наставног предметаПрирода и друштво јесте упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и
развијање способности за одговоран живот у њему.
Оперативни задаци:
ОБРАЗОВНИ:
- Да ученици формирају појам државе; да уоче основне симболе свих држава;
- Да ученици упознају своју државу и њен географски положај; да се упознају са појмовима континенти, океани и полуострво;
287
-
Да ученици упознају своју државу и њен рељеф;
да се ученици упознају са воденим богаством Србије; да усвоје појам слива;
Усвојити појам климе и уочити карактеристике климе Србије;
Обновити и проширити знања о становништву и његовим правима;
Да ученици прошире знања о живој природи и уоче начин њене поделе; да усвоје појам царство; -да уоче на основу чега се врши
подела живе природе на царства; да уоче значај чувања живе природе;
Обновити знања о биљкама и животињама; кроз практичне активности повезати знања о биљкама и животињама као и знања о
царствима.
Разумети повезаност и међусобну условљеност живе и неживе природе;
Развијање способности уочавања фактора који угрожавају биљни и животињски свет. Препознавање угрожених врста и брига о
њима.
Упознати ученике како држава Србија штити живи свет на својој територији. Научити правила понашања у заштићеним
подручјима;
Упознавање ученика са пореклом култивисаних биљака и домаћих животиња.
Код ученика развити способност уочавања и разумевања повезаности услова живота и прилагођености живих бића.
Схватити да је човек део живе природе; учити основне сличности и разлике са врстама животињског
Упознати основне делове тела;
Упознати ученике са начином здравог живота;
Уочити разлику између рада животиња и човека; схватити свесност као основну карактеристику људског рада.
Уочити и разумети да живот и рад човека зависи од природних и друштвених фактора.
Ученици треба да схвате шта су природна богаства, како се сврставају и како их људи користе.
Да ученици упознају изворе енергије и њихову класификацију; да уоче обновљиве и необновљиве изворе енергије;
Усвојити појам сировина и начин на који се долази до материјала, упознати се са недовољно искоришћеним изворима енергије.
Разумевање важности заштите о природних богатстава;
Уочити везу између услова живота и делатности људи;
Усвајање знања о историјским изворима односно начинима на које можемо упознати прошлост;
Да ученици разумеју ток настанка и развоја српске државе; да се оријентишу на линији времена.
Понављање и проширивање знања о династији Немањића. Усвајање појмова властелин, владар и упознавање са изгледом
друштвеног живота у време Немањића;
Да ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави; ; да се упознају са условима живота српског народа под турском
влашћу;
Да ученици стекну знања о Првом и Другом српском устанку; да разумеју и повежу даље догађаје у српској држави; да стекну
знања о значајним догађајима после Другог српског устанка;
288
- Да усвоје знања о догађајима у Првом и Другом светском рату; да усвоје знања о значајним догађајима између два светска рата;
да разумеју и повежу даље догађаје у српској држави; да усвоје знања о најзначајнијим догађајима у послератној историји; да
ученици разумеју и повежу даље догађаје у српској држави;
- Уочити како настаје кретање, открити узрок и последице, извршити генерализацију. Открити шта утиче на пређено растојање.
Открити шта утиче на клизање тела. Направити клатно и открити шта утиче на његову брзину. Открити шта утиче на величину
сенке и висину звука.
- Упознати начин добијања материјала и њихова основна својства;
- Разумети електрицитет као особину материјала и нека његова својства;
- Усвојити појам смеше и уочити неке њене особине.
ВАСПИТНИ:
–
–
–
–
–
–
–
–
–
развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и повезивање тих појмова;
развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;
развијање основних елемената логичког мишљења
развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења;
оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;
интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области природе и друштва;
стицање елемената научне писмености и стварање основа за даље учење;
усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног коришћења и дограђивања;
развијање еколошке свести и навика здравог живљења
ФУНКЦИОНАЛНИ:
–
–
–
–
развијање основних научних појмова из природних и друштвеном окружењу – завичају и домовини;
развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења;
развијање способности запажања основних својстава материјала, објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање
њихове повезаности;
289
–
–
–
–
–
–
развиjање елемената логичког мишљења;
стицање елементарне научне писмености, њена функционална применљивост и развој процеса учења;
оспособљавање за сналажење у простору и времену;
разумевање и уважавање различитости међу појединцима и групама;
коришћење различитих социјалних вештина, знања и умења у комуникацији и другим интеракцијским односима;
развијање одговорног односа према себи, другима, окружењу и културном наслеђу; чување националног идентитета и
уграђивање у светску културну баштину
– применити стечена знања из природе и друштва у непосредном окружењу.
Ред. број
наставне
теме
1.
2.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Моја
света
домовина
део
Сусрет са природом
време
реализације
теме
(месеци)
IX,
IV,V,VI
стандарди
Број
часова
по
теми
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број часова за
обраду
остал
е
типо
ве
часов
а
1ПД. 1.6.3
1ПД. 2.4.4.
1ПД. 2.6.2.
1ПД. 2.6.3.
1ПД. 2.6.3.
1ПД.
1.2.3.1ПД.
3.5.1. 1ПД.
3.5.2.
 Држава- шта је то
 Србија је наша држава
 Србија на карти Европе и
Балканског полуострва
 Рељеф Србије
 Воде- природно богатство Србије
 Воде и рељеф Србије
 Клима Србије
 Становништво Србије и његова
права и обавезе
 Моја држава Србија
11
7
4
1ПД. 1.1.4.
1ПД. 1.1.5.
1ПД. 1.1.6.
1ПД. 2.1.3.
 Царства, живи свет
 Разноврсност
биљног
животињског света Србије
17
13
4
и
290
3.
Људи раде, користе
енергију, производе и
троше
X,XI,XII
1ПД. 2.1.5.
1ПД.2.1.6.
1ПД. 3.1.1.
1ПД. 2.2.2.
1ПД. 2.2.3.
1ПД. 2.2.4.
1ПД. 2.1.5.
1ПД. 3.1.1.
1ПД. 1.2.2.
1ПД. 1.2.3.
1ПД. 1.1.4.
1ПД. 1.1.5.
1ПД. 1.1.6.
1ПД. 2.1.3.
1ПД. 3.1.2.
1ПД.3.5.1.
1ПД. 1.5.4.
1ПД. 1.5.5.
1ПД. 1.3.3.
 Угрожене врсте биљака и животиња
у Србији
 Заштита живог света Србије
 Домаће животиње и гајење биљака
 Природне појаве и прилагођавање
 Живи свет Србије
 Човек- део природе, мисаоно и
друштвено биће
 Моје тело
 Основе здравог живота
 Жива бића
1ПД. 1.2.1.
1ПД.1.2.2.
1ПД. 1.2.3.
1ПД. 1.5.3.
1ПД. 2.2.1.
1ПД. 2.2.2.
1ПД. 2.2.3.
1ПД. 2.5.3.
1ПД. 2.6.3.
 Рад је свесна активност човека
 Живот ирад човека зависи од
природних и друштвених услова
 Природна богатства
 Извори енергије
 Од сировине до производа
 Природна богатства и извори
енергије
 Како се треба односити према
природи
 Делатности људи у различитим
крајевима Србије
14
8
6
291
4.
Осврт
уназад
прошлост Србије
5.
Истражујемо
природне појаве
УКУПНО
:
–
XII, I,II
1ПД. 1.6.4.
1ПД. 1.6.5.
1ПД. 1.6.6.
1ПД. 2.6.4.
1ПД. 2.6.5.
1ПД. 2.6.6.
1ПД. 2.6.7.
1ПД. 3.6.1.
II,III, ,IV
1ПД. 1.4.1.
1ПД. 1.4.2.
1ПД. 1.4.3.
1ПД. 1.4.4.
1ПД. 1.4.5.
1ПД. 1.3.1.
1ПД. 1.3.2.
1ПД. 1.3.3.
1ПД. 1.3.4.
1ПД. 1.3.5.
1ПД. 1.3.6.
 Како упознајемо прошлост
 Векови су за нама
 Прошлост српског народа
 Развој државе Србије
 Турци освајају српске земље
 Живот под Турцима
 Средњовековна Србија
 Модерна српска држава
 Други српски устанак
 Србија постаје независна
 Први светски рат
 Други светски рат
 Србија
 Кретање- шта покреће и зауставља
предмете
 Како и шта утиче на пређено
растојање предмета
 Клизање и котрљање тела,клатно
 Од ћега зависи велићина сенке.
Како висина ваздушног стуба утиће
на висину звука
 Кретање
 Материјали и њихова својства
 Електрицитет
 Смеше
 Материјали и њихова својства
 Час у природи
16
14
2
14
7
7
72
49
23
292
Методе рада:











монолошка
дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радова
демонстрација
посматрања
практичних активности (радови ученика)
истраживачка
хеуристичка
Технике рада:


технике учења
технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика:










усвајање знања
понављање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
вежбање
израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
посматрање
стварање
учешће у дискусији
анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника:

саопштава наставне садржаје
293







организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање:



степен усвојености ученикових знања,умења и навика
однос према учењу
испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
ПРЕДМЕТ: ПРИПОДА И ДРУШТВО
294
О
С
Н
О
В
Н
И
Н
И
В
О
1ПД. 1.6.3
1ПД. 1.1.4.
1ПД. 1.1.5.
1ПД. 1.1.6.
1ПД. 1.2.2.
1ПД. 1.2.3.
1ПД. 1.5.4.
1ПД. 1.5.5.
1ПД. 1.3.3.
1ПД. 1.2.1.
1ПД. 1.5.3.
1ПД. 1.6.4.
1ПД. 1.6.5.
1ПД. 1.6.6.
1ПД. 1.4.1.
1ПД. 1.4.2.
1ПД. 1.4.3.
1ПД. 1.4.4.
1ПД. 1.4.5.
1ПД. 1.3.1.
1ПД. 1.3.2.
1ПД. 1.3.3.
1ПД. 1.3.4.
1ПД. 1.3.5.
1ПД. 1.3.6.
Зна географски положај и основне одреднице државе Србије
Уме да класификује жива бића према једном од следећих критеријума: изгледу, начину, исхрана,
кретање и размножавање
Препознаје и именује делове тела живих бића
Разликује станишта према условима живота и живим бићима у њима
Зна употребну вредност природних ресурса
Разликује повољно и неповољно деловање човека по очувању природе
Зна који су главни извори опасности по здравље и живот људи и основне мере заштите
Зна поступке за очување и унапређивање зудског здравља
Зна да различите намирнице садрже различите састојке
Препознаје и именује природне ресурсе
Зна које људске делатности постоји и њихову улогу
Зна најважније догађаје, појаве и личности из прошлости
Зна основне информације о начину живота људи у прошлости
Зна шта су историјски извори и именује их
Уме да препозна кретање тела у различитим појавама
Зна помоћу чега се људи оријентишу у простору
Уме да одреди стране света помоћу Сунца
Зна јединице за мерење времене
Уме да прочита тражене информације са часовника и календара
Зна основна својства воде, ваздуха и земљишта
Зна да су вода у природи, ваздух и земљиште састављени од више материјала
Зна да различите животне намернице садрже различите састојке
Зна основна својства материјала
Зна да својства материјала одређују њихову употребу и препознаје примере у свом окружењу
Зна промене материјала које настају због промене температуре
С
Р
Е
Д
Њ
И
Н
И
В
О
1ПД. 2.4.4.
1ПД. 2.6.2.
1ПД.
2.6.3.1ПД.
2.1.3.
1ПД. 2.1.5.
Зна да пронађе основне информације на географској карти Србије
Зна основне одлике рељефа и воде у држави Србији
Разуме повезаност природно-географских фактора
Примењује вишеструке критеријуме класификације живих бића
Разуме повезаност услова живота и живих бића у станишту
Разуме међусобну зависност живих бића у животној заједници
295
1ПД.2.1.6.
1ПД. 2.2.2.
Н
А
П
Р
Е
Д
Н
И
Н
И
В
О
1ПД. 2.2.3.
1ПД. 2.2.4.
1ПД. 2.2.1.
1ПД. 2.5.3.
1ПД. 2.6.4.
1ПД. 2.6.5.
1ПД. 2.6.6.
1ПД. 2.6.7.
Разуме еколошку оправданост употребе обновљивих ресурса и рационалног коришћења
необновљивих ресурса
Зна основне мере заштите живе и неживе природе као природних ресурса
Зна шта је добробит животиња и поступке којима се она штити
Разликује обновљиве и необновљиве природне ресурсе
Разуме повезаност и међузависност различитих људских делатности
Зна редослед којим су се јављали важни историјски догађаји, појаве и личности
Уочава сличности и разлике између начина живота некад и сад
Препознаје основна културна и друштвена обележја различитих историјских периода
Препознаје на основу карактеристичних историјских извора о ком историјском периоду или
личности је реч
1ПД. 3.5.1.
1ПД. 3.5.2.
1ПД. 3.1.1.
1ПД. 3.1.2.
1ПД. 3.6.1.
Разуме заједничке карактеристике друштвених група и разлике међу њима
Разуме да се права и обавезе чланова друштвених група међусобно допуњују
Разуме повезаност живе и неживе природе на мање очигледним примерима
Разуме функционалну повезаност различитих делова тела живих бића
Зна шта је предходило, а шта је уследило након историјских догађаја и појава
296
Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Циљ васпитно-образовнограда у настави ликовне културе јесте да се подстичеи развија учениково стваралачко
мишљење и деловање у складу садемократским опредељењем друштва и карактером овогнаставног предмета.
Оперативни задаци:
ОБРАЗОВНИ:
– упознавање ученика с материјалима за цртање, усвајање појма скица, развијање способности ученика за опажање облика,
величина, светлина, боја, положаја облика у природи
– развијање способности ученика за опажање облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи; примена стечених
знања; развијање моторичких способности ученика
– повезивање ученичких знања о линијама, површинама и волумену у одређеном простору, подстицање ученика на уочавање и
представљање односа у простору, разумевање природних законитости
– развијање љубави према вредностима израженим у делима свих облика уметности, усвајање појмова илустрација и илустратор,
упознавање ученика са захтевима које добра илустрација мора да испуни, усклађивање ликовног рада с другим медијима
– развијање сензибилитета за лепо писање, разликовање дводимензионалних и тродимензионалних облика, упознавање ученика са
животом и радом Гијо-ма Аполинера
– развијање сензибилитета за лепо писање, развијање љубави према вредностима израженим у делима свих облика уметности
– упознавање ученика с техником фротажа, разликовање својстава различитих површина, упознавање с биографијом и радом
немачког уметника Макса Ернста, развијање способности опажања код ученика
– обрађивање појма пејзаж, подстицање ученика да уочавају и представљају односе у простору, упознавање ученика с
биографијом и радом Винсента ван Гога, развијање осетљивости за ликовне вредности
– развијање љубави према вредностима израженим у делима свих облика уметности, усклађивање ликовног рада с другим
медијима, стварање интересовања и потребе за посећивањем изложби, музеја, галерија
297
– усвајање појма волумен, разликовање отвореног и затвореног волумена, разликовање дводимензионалних и
тродимензионалниих облика
– разликовање дводимензионалних и тродимензионалних објеката, развијање способности за препознавање традиционалне,
модерне и савремене уметности, развијање моторичких способности ученика
– посматрање природних облика и боја и повезивање опажених информација, помагање ученицима у самосталном изражавању
коришћењем примерених техника и средстава
– подстицање ученика да повезују опажене информације, помагање ученицима у самосталном изражавању коришћењем
примерених техника и средстава
– усвајање знања о основним и изведеним бојама, креативан практичан рад са односима боја
– усвајање знања о основним и изведеним бојама, креативан практичан рад са односима боја, развијање способности ученика за
препознавање традиционалне, модерне и савремене уметности
– стицање елементарних знања о основним и изведеним бојама, рад по перцепцији и аперцепцији, развијање способности ученика
за опажање боја, развијање способности за препознавање традиционалне, модерне и савремене уметности
– упознавање с топлим и хладним бојама, развијање способности за опажање боја, повезивање информација, креативан практичан
рад са односима боја
– развијање љубави према вредностима израженим у делима свих облика уметности, стварање услова за разумевање природних
законитости, примена стечених знања
– усвајање знања о сликарским техникама, помагање ученицима у самосталном изражавању коришћењем примерених техника и
средстава, препознавање сликарских техника, упознавање ученика с животом и радом Едгара Дега
– упознавање с карактеристикама акварел технике, оспособљавање ученика да користе сликарски материјал, препознавање
ликовних техника
– упознавање ученика с гваш техником, оспособљавање ученика да успешно прате наставу ликовне културе,
– упознавање с површинским колажом, увођење ученика у нова искуства заснована на већ постојећим искуствима о колажу,
развијање потецијала ученика у области ликовности и визуелности
– усвајање знања о ликовној техници колаж, ,
– усвајање појмова амбијент, сценографија, сценограф, уочавање карактеристика појединих амбијената,
ВАСПИТНИ:
– разликују и повезују дводимензионалне и тро димензионалне облике;
– граде искуства и критеријуме према захтевима програма, ликовних уметности и ликовних појава у животу;
– усвоје знања о боји, ликовним техникама и креативно практично раде са односима боја;
298
– ускладе ликовни рад са другим медијима (з вуком, покретом, литерарним изразом и сценским амбијенти-ма);
– препознају ликовне технике;
– развијање и неговање културе међусобних односа, стварање услова за разумевање друштвених појава, развијање сензибилитета
за лепо писање;
– препознавање савремене уметности;
– развијање љубави према вредностима израженим у делима свих облика уметности, препознавање савремене уметности
– развијање способности ученика за опажање облика, величина и положаја облика, помоћ ученицима у самосталном изражавању
коришћењем примерених техника и средстава, упознавање ученика с техникама, материјалима, поступцима и терминологијом у
вези с вајањем;
– повезивање опажених информација и примена стечених знања, развијање љубави према вредностима израженим у свим
видовима уметности, препознавање модерне, савремене уметности;
– повезивање опажених информација и примена стечених знања, развијање љубави према вредностима израженим у свим
видовима уметности;
– развијање љубави према вредностима израженим у свим видовима уметности;
– развијање љубави према вредностима израженим у свим видовима уметности.
ФУНКЦИОНАЛНИ:
– настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика за опажање облика, величина, светлина, боја, положаја
облика у природи;
– опажање облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;
– да развија памћење, повезивање опажених информација, што чини основу за увођење у визуелно мишљење
– стварање услова за разумевање природних законитости и друштвених појава;
– стварати услове да ученици на сваком часу у процес у реализације садржаја користе технике и средства ликовно визуелног
изражавања;
– развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене уметности;
– развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те му помагати у само сталном изражавању коришћењем
примерених техника и средстава;
– развијати љубав према вредностима израженим у делима свих облика уметности;
– да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја и чување културних добара;
– да осетљивос т за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави, ученици примењују у раду и животу;
– развијати сензибилитет за лепо писање;
– развијати моторичке способности ученика;
299
–
–
–
–
–
–
–
–
помагање ученицима у самосталном изражавању коришћењем колаж технике;
увођење ученика у нова искуства заснована на већ постојећим искуствима о колажу;
препознавање савремене уметности, креативна игра различитим површинама, развој маште и индивидуалног ликовног израза,
развој моторичких способности ученика;
увођење ученика у нова искуства заснована на већ постојећим искуствима о колажу, коришћење природних и вештачких
материјала, препознавање савремене уметности;
усвајање знања о ликовним техникама, препознавање ликовних техника, разликовање и повезивање дводимензионалних и
тродимензионалних облика;
самостално изражавање коришћењем примерених техника и средстава, повезивање опажених информација, развијање
способности за препознавање савремене, модерне и традиционалне уметности, развијање моторичких способности ученика;
проналажење детаља који амбијент чине препознатљивим, примена у раду стечене осетљивости за ликовне и визуелне
вредности, усклађивање ликовног рада с другим медијима;
усклађивање ликовног рада с другим медијима, примена стечених знања.
Ред. број
наставне теме
стандарди
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
време
реализације
теме
(месеци)
1.
КОЛАЖ, ФРОТАЖ,
ДЕКОЛАЖ И
АСАМБЛАЖ
(површински и
тродимензионални колаж)
IX,X
 Колаж
 Деколаж
 Фротаж
 Асамблаж
2.
ВЕЗИВАЊЕ ОБЛИКА У
ТРОДИМЕНЗИОНАЛН
ОМ ПРОСТОРУ И У
РАВНИ
X,XI
 Површинско – просторно
компоновање апстрактних облика у
простору према положеној,косој или
усправној линији
 Везивање облика у равни-облорогљасто
 Организација
тродимензионалних
облика у простору и на равни-омиљена
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број
часова
по
теми
Број часова за
обрад
у
остале
типов
е
часова
10
6
4
10
6
4
300
животиња
 Облици у простору и на равни-град
кнеза Лазара
3.
СЛИКАРСКИ
МАТЕРИЈАЛИ И
ТЕХНИКЕ
XI,XII
 Карактеристике темпера технике
 Карактеристике пастел технике
 Карактеристике акварел технике
10
6
4
4.
ОСНОВНЕ И
ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ
XII,I,II
 Црвена+ жута= наранџаста
 Жута+ плава = зелена
 Црвена + плава = љубичаста
 Топло-хладно
 Контраст боја
10
6
4
5.
ЛИНИЈА, ПОВРШИНА,
ВОЛУМЕН, БОЈА,
ПРОСТОР
III,IV,V
 Облици и материјали
 Површина – простор-кора дрвета
 Боја- простор( текстура )
 Сусрет са Матисом
 Линија- простор-волумен
 Волумен- простор-Гуливер
 Волумен
–
простор-картонска
амбалажа
 Језгро ораха,шишарка
 Рељеф за моју собу
 Композиција структуре
 Магритови простори-боја,простор
 Боја- простор-уметници стварају
живот
22
14
8
6.
АМБИЈЕНТ –
СЦЕНСКИ ПРОСТОР
V,VI
 Амбијент
 Маска
10
6
4
301
 Луткарско позориште-израда лутки
 Израда сцене
Извођење представе -Пепељуга
УКУПНО:
72
44
28
Методе рада:











монолошка
дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радова
демонстрација
посматрања
практичних активности (радови ученика)
истраживачка
хеуристичка
Технике рада:


технике учења
технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика:






усвајање знања
понављање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
вежбање
израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
302




посматрање
стварање
учешће у дискусији
анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника:








саопштава наставне садржаје
организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање:



степен усвојености ученикових знања,умења и навика
однос према учењу
испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
303
Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Циљ је развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности; оспособљавање за разумевање могућности музичког
изражавања; развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем музичке традиције и културе свог и других народа.
Оперативни задаци:
ОБРАЗОВНИ:
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
Оспособљава-ње ученика за извођење и слушање музике различитог карактера и садржаја;
тактирање у трочетвртинском такту;
упознавање с музичком традицијом и културом европских народа;
упознавање с појмом и функцијом прима волте и секунда волте;
упознавање с начинима за продужавање ноте и паузе;
основних упознавање с тоном ла и усвајање знања о њему;
актирање у четворочетвртинском такту;
упознавање с целом нотом и патузом и усвајање основних знања о њима;
извођење песме у трочетвртинском такту у опсегу до–ла;
упознавање с тоном си и до2 ,усвајање основних знања о њему;
упознавање с појмовима двогласно певање и двогласно свирање;
упознавање појма канон;
упознавање са C–dur лествицом и усвајање основних знања о њој;
упознавање с појмом темпо и његовим ознакама;
– упознавање с појмом и врстама интервала;
– извођење ритмичко-мелодијских мотива;
304
– учење и извођење песама о јесени,зими,Новој години,Божи-ћу, пролећу,Ускр-су,лету...
ВАСПИТНИ:
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
неговање способности извођења музике(певање и свирање);
стицање навике слушања музике,подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;
подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима;
упознавање традиционалне и уметничке музике свог и других народа;
развијање критичког мишљења;
стицање искуства у слушном разликовању звучних боја;
упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;
стварање веселе и радне атмосфере на почетку школске године;
оспособљавање ученика за активно слушање и разумевање музичког дела;
подстицање интересовања за очување народне музике;
слушање вредних дела уметничке и народне музике;
упознавање с вредним делом уметничке музике;
развијање свести о сопственом националном пореклу;
упознавање с музичком традицијом и културом српског народа;
развијање свести о сопственом националном пореклу.
ФУНКЦИОНАЛНИ:
–
–
–
–
препознавање композиција које су ученици слушали током претходне школске године;
подстицање музичког памћења;
проналажење и поправљање нота и пауза које нису правилно написане;
развијање осетљивости слуха у функцији разликовања и препознавања звучне боје клавира;
305
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
оспособљава-ње ученика за активно слушање и разумевање музичког дела;
импровизација мелодије на задати текст;
смишљање музичких питања и одговора;
импровизовање дијалога помоћу дечјих инструмената;
певају песме по слуху;
певају песме солмизацијом;
обраде просте и сложене тактове;
усвајају основе музичке писмености;
свирају на дечјим музичким инструментима;
изводе дечје, народне и уметничке игре;
импровизују мелодије на задани текст;
упознају звуке разних инструмената;
оспособљава-ње ученика за активно слушање и разумевање музичког дела;
развијање и подстицање музичког стваралаштва.
Ред. број
наставне
теме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
време
реализације
теме
(месеци)
Извођење музике
IX,
X,…V, VI
станда
рди
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 МИ ИДЕМО ПРЕКО ПОЉА –
М. Васиљевић
 ШАПУТАЊЕ Н. ХЕРЦИГОЊА
 ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА,
М. Субота
 МАЛИ ПАЧИЋИ,
непознати аутор
 ИЗГУБЉЕНО ПИЛЕ,
В. Томерлин-З. Васиљевић
 ПРИМА И СЕКУНДА ВОЛТА
 ЛАЗАРА МАЈКА КАРАЛА –
Народна из Србије
Број часова за
Број
часова
по
теми
обрад
у
остале
типове
часова
26
16
10
306
 НА ЛИВАДИ ПОД ЈАСЕНОМ –
Милоје Милојевић
 ЈЕСЕН –
Б. Николић
 ВИШЊИЧИЦА РОД РОДИЛА  РАСТИ ЦВЕТАЈ –
Из Француске
Поставка тона си.
 У МИЛИЦЕ Народна из Србије
 НОЋ ЈЕ ТИХА МИРНА –
Д. Христов
 СОЛМИЗАЦИЈА –
Р. Роџерс
 ПЕСМА О СТУПЊЕВИМА,
З. Васиљевић
 БЛИСТАЈ, ЗВЕЗДО МАЛА –
В. А. Моцарт
 НОВОГОДИШЊА ПЕСМА –
П. Ступел
 СНЕЛА КОКА ЈАЈЕ –
М. Васиљевић
 ХИМНА СВЕТОМ САВИ,
К. Станковић
 У ЛИВАДИ ПОД ЈАСЕНОМ –
Народна из Србије
 ЈА ПОСЕЈАХ ЛУБЕНИЦЕ –
Народна из Србије
 ПТИЦЕ СЕ ВРАЋАЈУ –
народна из Немачке
 ЖУТА КУЋА –
Народна из Србије
Народна
307
 ПРЕСТАЈ, ПРЕСТАЈ, КИШИЦЕ –
народна из Србије
 ПРОЛЕЋЕ У ШУМИ –
Из Финске
Слушање музике
2.
Стварање музике
3.
УКУПНО
:
IX,
X,…V, VI
IX,X,
XI…..V,V
I
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
ADAGIO - Т. Албинони
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
из Литургије Ст. Мокрањца
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Фрулашки разговор –
Бора Дугић
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Камиј Сен Санс –
Карневал животиња (Кенгур, Акваријум и Финале)
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Мала ноћна музика –
Менует, В. А Моцарт –
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
- Словенска игра бр. 1 –
А. Дворжак –
 СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
– Лабудово језеро
 ХИМНА ОДЕЉЕЊА
 ИНТЕРВАЛИ
8
6
2
Лабудово
2
2
36
22
14
Методе рада:

монолошка
308










дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радова
демонстрација
посматрања
практичних активности (радови ученика)
истраживачка
хеуристичка
Технике рада:


технике учења
технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, ,брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика:










усвајање знања
понављање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
вежбање
израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
посматрање
стварање
учешће у дискусији
анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника:



саопштава наставне садржаје
организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
309





преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознајеученике са методама и техникама учења
Оцењивање:



степен усвојености ученикових знања,умења и навика
однос према учењу
испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитнообразовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју
моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у
свакодневним и специфичним условима живота и рада.
Оперативни задаци:
310
ОБРАЗОВНИ:
– Стицање знања о обавезама и активностима на настави физичког васпитања;
– Стицање знања о положају тела при ниском старту и његовој примени у трчању;
– стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања
неопходних за њихово усвајање;
– усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног
подручја;
– Стицање знања о ефикасности брзог трчања применом правилног положаја тела у ниском старту;
– Стицање знања о правилним покретима тела ради жељеног усмеравања реквизита;
– Стицање знања о манипулацији лопте стопалом;
– Стицање знања о начину балансирања лоптом у одручењу;
– Стицање знања о ефикасности примене ниског старта у брзом трчању;
– Стицање знања о значају примене правилнтехнике у игри;
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
Стицање знања о значају прецизности и манипулативне спретности у игри;
Стицање знања о техници извођења скока удаљ згрчном техником;
Стицање знања о утицају згрчне технике на даљину доскока;
Стицање знања о кореографији народног кола;
Стицање знања о ефикасности увежбане кретања;
Стицање знања о вештини вођења лопте/играња кола;
Стицање знања о начинима шутирања/бацања лопте у разне циљеве из места и кретања;
Стицање знања о значају кретних радњи за исход игре;
Стицање знања о правилности извођења колута напред и назад;
Стицање знања о начину правилног и безбедног извођења колута напред преко лопте;
Стицање знања о правилном и безбедном извођењу летећег колута;
Стицање знања о начину правилног и безбедног извођења разношке прескоком;
Стицање знања о правилном поступку извођења става о шакама;
Стицање знања о примени научених вежби на тлу у формирању састава;
Стицање знања о начинима савладавања препрека применом различитих облика природног кретања;
Стицање знања о начину извођења вежби на разбоју;
Стицање знања о техници: извођења виса узнетог на дохватним круговима/ходања и трчања по ниској греди;
Стицање знања о техници: извођења виса завесом о потколено на дочелном вратилу/извођења састава на ниској греди;
311
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
Стицање знања о начину извођења валцер корак;
Стицање знања о начину извођења гимнастичког вишебоја/мачјег скока и скока „маказице;
Стицање знања о начину коришћења гимнастичких справа и кратке вијаче;
Стицање знања о начину извођења окрета и двоструког окрета;
Стицање знања о значају физичког вежбања на јачање организма;
Стицање знања о начинима поспешивања снаге мишића;
Стицање знања о техници правилног и безбедног извођења прекорачне технике скока увис;
Стицање знања: о вештини вођења лопте при праћењу и ометању пара/начинима коришћења обруча у ритмичкој вежби;
Стицање знања о начинима ефикаснијег погађања циља гађањем у кретању;
Стицање знања о начину одузимања лопте противнику у фудбалу/ начинима извођења ритмичког креативног плеса;
Стицање знања о начинима вођења лопте у дриблингу/ мнипулацције обручем по такту на различите начине;
Стицање знања о значају правилног држања тела за здравље;
Стицање знања о техници извођења колута напред преко лопте до чучња;
Стицање знања о значају спретности и брзине у извођењу кретњи током игре;
Стицање знањеа о начину извођења колута напред до чучња и везаног колута назад;
Стицање знања о начину синхронизације покрета у извођењу валцер корака у пару;
Стицање знања о примени прескакања у игри;
Стицање знања о техници вођења лопте руком,ногом;
Стицање знања о начинима одржавања личне хигијене;
Стицање знања о начину заустављања лопте ногом;
Стицање знања о начину хватања и додавања лопте;
Стицање знања о новом елементу игре рукомета;
Стицање знања о најважнијим, основним правилима игре рукомета;
Стицање знања о начину извођења летећег колута;
Стицање знања о важности кондиције за трчање на дуге стазе;
Стицање знања о важности поштовања правила игре;
Стицање знања о начинима слеђења и ометања пара као елементима фудбала;
Стицање знања о примени елемената фудбала у ситуацији коју намеће игра;
Стицање знања о начинима одузимања лопте у фудбалу;
Стицање знања о естетици извођења ритмичке вежбе обручем;
Стицање знања о начинима дриблинга у фудбалу;
Стицање знања о могућностима креативног ритмичког изражавања покретом;
Стицање знања о правилима кошарке и начину игре;
312
–
–
–
–
–
–
–
–
Стицање знања о утицају правилне исхране на здравље и снагу организма;
Стицање знања о физичком напредовању ученика мерењем телесне тежине и телесне висине;
Стицање знања о експлозивној снази мишића руку и раменог појаса;
Стицање знања о манипулативној спретности и брзини кретне реакције бацањем лопте са одбијањем од зида и хватањем за 15
секунди;
Стицање знања о начину провере мишићне снаге руку издржајем у згибу;
Стицање знања о правилима нове тимске игре – одбојке;
Увежбавати усвојена знања о правилима игре и позицијама играча у одбојци;
Стицање знања о важности кретања и игре за здравље човека.
ВАСПИТНИ:
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
Формирање морално-вољних квалитета личности;
Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад;
Стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине;
Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл. ;
Естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;
Усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика. Развијати осећај за колективизам и поштовање правила и
улоге у игри;
Васпитавати свесну дисциплину;
Развијати такмичарски дух ученика;
Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл.;
Формирање морално-вољних квалитета личности;
Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад.
ФУНКЦИОНАЛНИ:
–
–
–
–
Подстицање раста, развоја и правилног држања тела;
Развој и усавравање моторичких способности;
Утврдити технике ходања и трчања;
Овладати техником ниског старта;
313
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
Развијати брзину кретања и брзину кретне реакције на задати знак (старт);
Такмичити се у брзини трчања;
Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;
Усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;
Усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;
Примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.);
Овладати техником додавања лопте ногом;
Развијати спретност и осећај за просторно и временско кретање;
Развијати координацију покрета рукама и целим телом;
Развијати манипулативну спретност ученика;
Овладати елементима технике фудбала додавања лопте ногом ;
Развијати спретности ногу и јачање мишића;
Развијати координацију покрета рукама и целим телом;
Развијати манипулативну спретност ученика;
Развијати смисао за креативан ритмички израз;
Јачање мишића ногу;
Побољшање њихове експлозивне снаге ;
Проширивање могућности кретања згрчном техником скока удаљ из залета;
Оспособљавање за запамћивање кретних радњи;
Усавглашавање покрета са ритмом;
Подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;
Усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;
Развијање прецизности и осећаја за просторне релације;
Развијање сналажљивости и одважности;
Развијати кретну иницијативност;
Развијати осећај оријентације у простору и координације;
Повећавати покретљивост кичменог стуба и кукова;
Овладати колутањем у сложенијим условима;
Овладати летећим колутањем;
Овладати прескок разношком;
Увежбавање извођења става о шакама;
Развијање снаге мишића целог тела, а нарочито мишића руку и раменог појаса;
Развијање спретности и равнотеже;
314
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
Оспособљавање ученика за превазилажење различитих врста препрека;
Развијати смисао за прецизно и естетско кретно изражавање и моторичко памћење;
Развијати спретност и гипкост тела;
Проширивати кретно искуство елементима вежби на разбоју, упорима и висовима;
Проширивати кретно искуство елементима вежби на дохватним круговима, упорима и висовима;
Обучавати ученице за ходање и трчање по ниској греди;
Увежбавање валцер корака;
Изражавање осећаја за ритам кретњом;
Проширивати кретно искуство елементима вежби гимнастичким справама;
Обучавати ученице за прескакање кратке вијаче;
Оспособљавање ученика за извођење окрета тела ногама;
Проширивати кретно искуство новом техником скока увис;
Развијати спретност и снагу одраза;
Утврђивање вештине вођења лопте у сложенијим условима;
Развијање способности ритмичког и естетског кретног изражавања уз примену реквизита;
Правилно држање тела у седећем положају за време часа;
Правилан ход и положај тела при ходу;
Положај тела при раду;
Утврђивати технику високог старта;
Повећање скочног одраза;
Увежбавати манипулативну спретност вођењем лопте руком;
Комбиновати различите облике кретања у низу;
Увежбавати одржавање личне хигијене у школи (прање руку, одржавање хигијене одеће);
Овладати техником заустављања лопте ногом;
Усвајање основних правила шутирања лопте из места и вођења;
Усвајање основних правила, технике и корака у рукомету;
Проширивање кретног искуства новим контролисаним обликом кретања, који се у практичном животу може искористити за
ублажавање пада напред;
Развијање издржљивости трчањем на дуже стазе;
Овладавање кретањем у фудбалу приликом вођења лопте и ометања противника;
Усавршавање кретног ритмичког овладавања коришћењем обруча;
Стимулисање рада унутрашњих органа;
Даље овладавање елементима технике фудбала у условима које намеће игра и такмичење;
315
–
–
–
–
–
–
–
Овладавање правилима и техником кошарке у условима које намеће игра и такмичење;
Упознавање основних начела правилне исхране;
Упознавање појмова везаних за исхрану;
Увежбавати бацање медицинке;
Јачати мишиће целог тела, а нарочито руку и раменог појаса;
Увежбавање бацања и хватања лопте одбијене од зида;
Развијати спретност и брзину кретне реакције;
Ред. број
наставне
теме
стандарди
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
време реализације
теме (месеци)
Стројеве вежбе
IX

Уводни час-упознавање
наставних садржаја
Атлетика
IX-VI



Техника трчања-ниски старт
Брзо трчање кроз убрзање
Додавање лопте разним
деловима
стопала(дечаци);Балансирањ
е лоптом у положају
одручења(девојчице)
Додавње и заустављање
лопте разним деловима
стопала (дечаци);Слободно
кретно изражавање лоптом
(девојчице)
Додавање лопте ногом у
пару без
заустављања(дечаци);Игре
са додавањем лопте руком
(девојчице)
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
1.
2.


Број
часова
по
теми
Број часова за
обраду
остале
типове
часова
1
0
1
35
13
22
316
















Скок удаљ-згрчна техника
Бацање лоптица удаљ јачом
и слабијом руком из места и
залета
Техника брзог трчања и
високи старт(60м)
Вођење лопте ногом у
кретању вијугаво (дечаци)
Вођење лопте ногом у
кретању правом (дечаци)
Шутирање лопте у разне
циљеве из места и кретања
Одбијање у кругу на
„одбојкашки“ начин (
девојчице)
Додавање лопте прстима –
об
Додавање лопте преко ниске
мреже – об
Додавање и пребацивање
лопте прстима
Скок увис-прекорачна
техника
Мачији скокови и скок
маказице
Штафетне и елементарне
игре по избору ученика
Елементарне игре са
трчањем и гађањем у циљ
Елементарне игре са
прескакањем
Основне технике хватања и додавања
317

Гимнастика
I,II

3.







4.
Вежбе на справама
и тлу
IX-VI






Шутирање руком из места и
вођења
 Високи старт и истрајно
трчање као припрема за крос
 Елементарне игре са лоптом
 Истрајно трчање
 Штафетне игре
 Елементарне игре
 Штафетне и елементарне
игре по избору ученика
Вис узнето на дохватним
круговима( дечаци);Комплекс
вежби обликовања уз музичку
пратњу (девојчице )
Ходање и трчање по ниској
греди
Слободан састав на греди
Галоп и дечији поскок кроз
вијачу
Ритмичке вежбе обручем
Вежбе на разбоју
Ритмичке вежбе обручем
(ученице)
Ритмички, креативни плес (
девојчице )
Ритмички састав обручима
Прескакање дугачке вијаче
Прескакање кратке вијаче
Став о шакама
Вежбе на тлу-састав
Полигон препрека са
15
7
8
23
8
15
318
Народнa игра
XI,XII,II,III
Основи спортских
игара
IX,X,III,IV,V,VI
5.
6.
различитим облицима кретања
 Колут напред и назад
 Колут напред преко лопте до
чучња
 Спојени колут напред до чучња
и колут назад
 Штафетне игре лоптом и
колутом напред
 Полигон препрека са
различитим облицима кретања
 Прескок – разношка
 Летећи колут
 Плесне игре (девојчице)
 Српско коло „Моравац“
 Валцер - корак
 Народна игра из краја
„Србијанка“
 Фудбал-додавање и заустављање
лопте појединим деловима
стопала( дечаци )
 Између две ватре (девојчице)
 Основне технике одбојке
 Рукомет
 Вођење лопте у фудбалу у
слеђењу и ометању пара
(ученици)
 Одузимање лопте ( дечаци )
 Варање – дриблинг у пару
 Фудбал – игра две екипе
 Кошарка
 Одбојка - игра две екипе
6
2
4
20
8
12
319
Такмичења
IX-VI
7.









УКУПНО:
Крос трчање-јесење трчање
Трчање на 500 м дечаци,на
400 м девојчице
Антропометријско мерење
Мерење физичких
способности - „чунасто
трчање“
Скок удаљ из места
Бацање медицинке
Одбијање лопте о зид
Издржај у згибу
Брзо трчање на 40 метара
8
0
8
108
38
70
Методе рада:











монолошка
дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радова
демонстрација
посматрања
практичних активности (радови ученика)
истраживачка
хеуристичка
320
Технике рада:


технике учења
технике памћења(симболизација и упрошћавање,асоцијативна, брејн сторминг,когнитивно мапирање)
Активности ученика:










усвајање знања
понављање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
вежбање
израда и презентовање самосталних ,експерименталних и практичних радова
посматрање
стварање
учешће у дискусији
анализирање података,чињеница и информација
Активности наставника:








саопштава наставне садржаје
организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира правилан поглед на свет
развија карактер ученика и црте личности
упознајеученике са методама и техникама учења
321
Оцењивање:



степен усвојености ученикових знања,умења и навика
однос према учењу
испуњавање одрђених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године,према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
Предмет:НАРОДНА ТРАДИЦИЈА
Разред: IV
Циљ наставног предмета:
Увођење ученика у активности оживљавања народне традиције;
-Упознавање са дечјим фолклором;
-Упознавање са обичајно-обредним радњама везаних за свадбене обичаје;
-Стицање елементарних знања о традиционалним облицима транспорте и транспортним средствима и њиховом значају за живот људи
на селу и граду;
-Упознавање различитих народних музичких инструмената и њихове улоге у традиционалној култури;
-Схватање важности чување и неговања народне традиције.
Ред. број
наставнетеме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
времереализацијетеме
(месеци)
На млађима свет остаје
IX
2.
Носимо,вучемо,превозимо X
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ





Успаванка
Повојница
Крштење
Кумство
Разни облици
Број
Бројчасоваза
часова
потеми обраду осталетиповечасова
4
4
/
1
1
/
322
3.
Путовање је најбоље
учење
X
4.




Пут широк врата
отворена





XI
XII
I
II








5.
Весело срце кудељу преде
III

транспорта
Запис
Засвирала свирала
Сређивање етно
кутка
Путеви у далекој
прошлости
Путници
Начини путовања
Каравани
Кириџије
Гостионице,
ханови,караван
сараји
Гостопримство
Гусле моје овамо те
мало
У домаћиновој кући
Запреге
На варошким
улицама чезе
,фијакер
Кочијаши
Рабаџије
Пут широк врата
отворена
Косидба
3
2
1
14
13
1
4
3
1
323





6.
Шором чезе ,а Дунавом
лађе
7.
Од добошара до рачунара
IV
IV
V







8.
VI
УКУПНО:

Комишање
Свирај свирче,немој
стати фруло
Искочи сјајна звезда
из златног стола
Гајде
Весело срце кудељу
преде
Како се некад
пловило рекама
Прелаз преко реке
Добошари
Телали
Татари
Сличица и реч – ето
радости
Годишње
понављање градива
Одељенска
приредба на крају
школске године
2
2
/
6
4
2
2
36
31
5
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 преноси теоријска и практична знања
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
324
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 учешће у дискусији
Оцењивање
Оцењује се ниво усвојеног знања, понављање, учешће у дискусији, израда и презентовање практичних радова, посматрање и стварање.
Оцењује се описно. Оцењује наставник користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања
ученика (табеле, скале, забелешке).
Критеријум оцењивања усаглашен на нивоу већа. Оцењивање је континуиран процес.
Методе и технике рада
 Монолошка
 Дијалошка
 Текст-метода
 Илустративна
 Демонстрације
 Писаних радова
 Практичних активности
Технике су: технике учења, технике памћења, пројекције, когнитивно мапирање.
Предмет: ЧУВАРИ ПРИРОДЕ
Разред: IV
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
-Оспособљавање за активно упознавање стања животне средине;
325
-познавање узрочно-последичних веза у животној средини;
-познавање негативних утицаја човека на животну средину;
-испитивање узрочно-последичних веза у животној средини извођењем једноставних огледа;
-подстицање одговорног односа према живом свету;
-подстицање одговорног односа за рационално коришћење природних богатстава;
-уочавање различитости у живом свету као услова за опстанак;
-испитивање појава и промена у природи;
Ред.
број
наста
внете
ме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ
1.
ЖИВОТНА СРЕДИНА
времереа
лизацијет
еме
(месеци)
IX
X
2.
ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И
ПРОМЕНЕ У
ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
X
XI
XII
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ





Вода,ваздух,земљиште (условиживота)
Исхрана у природи
Узрочно последичке везе промена у животној
средини(ваздух,вода,земљиште,бука)
Елементи животне средине и утицај човека
Активно упознавање стања животне средине





Разноврсност живог света – биодиверзитет
Биодиверзитет
Угрожене биљне и животињске врсте и њихова заштита
Заштита угрожених биљних и животињских врста
Кружење материје у природи
Бројчасоваза
Број
Оста
часов
лети
а
обрад
пове
поте
у
часо
ми
ва
7
3
4
10
5
5
326


3.




ЗАГАЂИВАЊЕ
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
I
II
IV
V
4.
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
5.
УКУПНО:










II
III
V





VI

Протицање енергије кроз односе исхране
Кружење материје и протицање енергије кроз односе
исхране
Природне појаве
Утицај природних појава на животну средину
Природне појаве и промене у животној средини
Одговоран однос према животињама (кућни љубимци,пси
луталице)
Одговоран однос према биљкама (култивисане биљке)
Чување и уређивање животног и радног простора
Одговоран однос према
Одговоран однос према себи
Одговоран однос према животној средини
Одговоран однос човека према себи и животној средини
животињама и биљкама
Право на здраву животну средину
Квалитет живота
Узрочно последичне везе између здраве животне средине и
квалитета живота
Чување и уређивање животног и радног простора
у целини
Посета еколошком друштву у локалној заједници
Уређивање животног и радног простора
Акција чувања природе ван учионице (штедња и
рециклажа)
Ја -чувар природе
9
5
4
8
2
6
2
36
/
15
2
21
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
327





организује и усмерава процес учења
процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
преноси културне вредности
преноси теоријска и практична знања
формира и развија еколошку свест ученика...
Активности ученика
 опажање
 откривање и утврђивање законитости и процеса
 вежбање
 посматрање
 израда и презентовање самосталних, практичних и лабораторијских радова
 изражавање својих мисли, осећања и ставова
 учешће у дискусији
 анализирање и синтетизовање података...
Оцењивање
Праћење напретка ученика одвија се сукцесивно у току целе школске године .
У првом разреду оцењивање се врши описно на основу остваривања циљева оперативних задатака користећи следећу документацију:
дневник рада, свеска за континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Методе и технике рада
Методе рада које ће се примењиват су :
 монолошка( метода усменог, вербалног излагања)
 дијалошка( метода разговора)
 посматрања
 метода приказивања
 демонстрације
 писаних радова
 практичних активности
 истраживачка
 проблемска
328
Технике рада које ће се примењивати су:
 технике учења
 техника памћења ( пројекција,асоцијативна техника,когнитивно мапирање)
Предмет: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
разред: IV
Циљ и задаци
Општи циљ предметаје подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика IVразреда основне школе. Овај предмет
треба да пружи ученицима могућност да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења,
способности и вредности неопходне за формирање аутономне, компетентне, одговорне и креативне личности, отворене за договор и
сарадњу, која поштује и себе и друге.
Задаци: у образовно-васпитном раду на реализацији овог предмета разликујемо неколико основних група задатака:
 Задаци који се односе на разумевање, усвајање следећих најважнијих појмова:

дечја и људска права и слободе- познавање својих права, препознавање најважнијих категорија дечјих и људских права,
упознавање Конвенције о дечјим и људским правима, разумевање односа између људских права, демократије, мира и развоја;

идентитет- разумевање појма идентитет, препознавање својих потреба и жеља, схватање себе у друштвеном контексту, схватање
разлике између појединачног и групног, мањинског и грађанског идентитета; друштвена одговорност- разумевање појма
одговорности, схватање разлике између одговорности према себи, другим људима, заједници; различитост култура - познавање
најважнијих обележја своје културе и схватање утицаја своје културе на лично понашање, разумевање узрока културних разлика
и подстицање схватања да је различитост култура темељ богатства света, разумевање односа између културних разлика,
људских права и демократије, препознавање и превазилажење стереотипа и предрасуда;

једнакост- познавање појма једнакости у контексту расних, културних, националних, верских и других разлика;
329

право и правда- разумевање значења појмова права и правде, схватање односа
права у осигурању

појединачне и друштвене сигурности, лознавање основних последица непоштовања правних норми;

мир, сигурност и стабилност- разумевање значења појмова мир, схватање улоге коју сарадња и мирно решавање сукоба има за
лични, национални и глобални развој, познавање неких основних поступака мирног решавања сукоба;

демократија - познавање основних обележја демократског процеса и разумевање односа између демократије и дечјих и
људских права.

Задаци који се односе на вештине и способности:

примена појмова- примерена упот примена појмова- примерена употреба појмова у комуникацији; критичко мишљењепреиспитивање утемељености информација, поставки и ставова;

јасно и разговетно исказивање личних ставова;

самостално доношење одлука и извођење закључака - одговорност у просуђивању и тумачењу;

саосећајна комуникација- изношење својих осећања, потреба, мишљења и слушање, разумевање и и уважавање туђих;

истраживање- избор, прикупљање, критичка анализа и провера података из више извора као начин решавања проблема;

тимски рад- прилагођавање свога мишљења групи ради изналажења заједничког решења;

ненасилно решавање сукоба- дијалог, преговарање, аргументовано излагање, који су усмерени према заједничким циљевима;
руковођење - одговорно управљање групом према критеријуму опште добробити;

учешће- укључивање у процес одлучивања од заједничког интереса.

Задаци који се односе на ставове и вредности:
између права и правде; познавање улоге
330

приврженост демократским начелима и поступцима - дечја и људска права, једнакост, правда, друштвена одговорност,
плурализам, солидарност, приватност;

приврженост мирољубивом, партиципативном и конструктивном решавању проблема;

спремност на заступање и заштиту својих и туђих права;

спремност на преузимање јавне одговорности за своје поступке; заинтересованост за свет око себе и отвореност према
разликама; спремност на саосећање са другима и помоћ онима који су у невољи; спремност на супротстављање предрасудама,
дискриминацији и неправди на свим нивоима.
Ред.
број
наста
внете
ме
1.
2.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ
Подстицање групног
рада, договарања и
сарадње са вршњацима
и одраслима
времереа
лизацијет
еме
(месеци)
Универзално важење
дечјих права
Заједно стварамо
демократску атмосферу
у нашем разреду и
школи


Родитељски састанак
Уводни час









Дрво дечјих права
Правимо рекламни штанд конвенције о дечјим правима
Сви различити – сви једнаки
Неправда је кад...
Ставови о правди
Права, дужности, правила
Улога правилника - кућног реда школе
Сви ми имамо предрасуде
Да сам чаробњак, ја бих…
IX
IX,X,XI
3.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Бројчасоваза
Број
Оста
часов
лети
а
обрад
пове
поте
у
часо
ми
ва
2
/
2
XI,XII,
I,II
8
5
3
10
5
5
331
4.
Живим демократију,
демократска акција
II,III,
IV,V
5.
6.
Међузависност и
развијање еколошке
свести
Евалуација
V
VI










Ставови о моћи
Сукоби и превазилажење сукоба - преговарање
Тимски рад
Да се чује наш глас
Делујемо јединствено
Аргументујемо и заступамо наше интересе
Тражимо закон за...
Међузависност
Мрежа живота
Бринемо о биљкама и животињама


Ја пре, ја после
Презентација
УКУПНО:
11
6
5
3
2
1
2
/
2
36
18
18
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 учешће у дискусији
Методе и технике рада
 монолошка
332
 дијалошка
 текстуална
 хеуристичка
 дискусија
 посматрања
 демонстрације
 проблемска
 писаних радова
Технике су: технике учења, памћења, брејнсторминг
Оцењивање
Оцењује се учешће у дискусији, ниво усвојеног знања и доношење закључака. Оцењује се усменим испитивањем, извођењем
практичних вежбања и радова. Оцењује наставник описним оценама користећи следећу документацију: дневник рада, свеска за
континуирано праћење напредовања ученика (табеле, скале, забелешке).
Критеријум оцењивања усаглашен на нивоу већа. Оцењивање је континуиран процес.
333
ПЕТИ РАЗРЕД
334
Предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Разред: V
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се
усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и
друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика су:
 развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
 основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;
 поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
 упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;
 оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим
комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
 развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
 развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника,
језичког и стилског израза;
 увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног,
истраживачког);
 оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела
разних жанрова;
 упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;
 поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;
 развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално
коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;
 поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);
 усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;
 упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности,
позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;
335




развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;
подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска
секција и др.);
 васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;
 развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Оперативни задаци
 проверавање и систематизовање знања стечених у претходним разредима;
 овладавање простом реченицом и њеним деловима;
 појам сложене реченице;
 увођење ученика у појам променљивости и непроменљивости врста речи;
 стицање основних знања о именицама, значењима и функцијама падежа;
 стицање основних знања о именичким заменицама и бројевима;
 стицање основних знања о глаголима (видовима и функцијама);
 оспособљавање ученика за уочавање разлике у квантитету акцента;
 савладавање елемената изражајног читања и казивања текстова, одређених програмом;
 увођење ученика у тумачење мотива, песничких слика и изражајних средстава у лирској песми;
 увођење ученика у структуру епског дела, с тежиштем на књижевном лику и облицима приповедања;
 увођење ученика у тумачење драмског дела, са тежиштем на драмској радњи и лицима;
 оспособљавање ученика за самостално, планско и економично препричавање, причање, описивање, извештавање, те за
обједињавање разних облика казивања (према захтевима програма).
336
Време
реализације теме
(месеци)
Редни број
наставне теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
СЈ.1.3.4. СЈ.1.3.8.
СЈ.1.3.9.СЈ.1.3.10
. СЈ.2.3.3.
СЈ.2.3.6. СЈ.2.3.7.
СЈ.2.3.8. СЈ.3.3.4.
СЈ.3.3.6. СЈ.1.2.1.
СЈ.1.2.2. СЈ.1.2.7.
СЈ.1.2.8. СЈ.2.2.5.
СЈ.3.2.5. СЈ.1.3.2.
СЈ.2.3.1.
СЈ.1.3.12.
СЈ.1.3.13.
СЈ.1.3.14.СЈ.1.3.1
5. СЈ.1.3.16
Граматика
Током школске године
Језик
1.
ОБРАЗОВНИ
СТАНДАРДИ
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Број часова по теми
О
У
С
Σ
 Провера усвојености градива до 5. разреда – иницијални 32
тест
 Проста реченица
 Главни реченични чланови(субјекат и предикат)
 Именски предикат
 Прави и неправи објекат
 Приилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и
количину
 Атрибут
 Апозиција
 Уочавање и препознавање прилога, њиховог значења и
функције у реченици
 Сложена реченица (појам и препознавање; указивање на
функцију личног глаголског облика)
 Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на
њихову функцију
 Појам променљивости и непроменљивости речи
 Именице (врсте, род, број)
 Промена именица (граматичка основа, наставак за облик,
појам падежа)
 Бројне именице
 Номинатив – субјекат и део именског предиката
 Генитив – припадање и део нечега
 Датив – намена и управљеност
 Акузатив - објекат
 Вокатив – дозивање, скретање пажње, обраћање
 Инструментал – средство и друштво, предлог с
 Локатив – место
 Падежи

 Уочавање предлога и указивање на њихову функцију
 Личне заменице (промена, наглашени и ненаглашени
облици, употреба личне заменице сваког лица себе, се
 Неличне именичке заменице
 Придеви (значење и врсте придева, придевски вид)
25
8
65
337
 Промена придева (слагање с именицом у роду, броју и
падежу)
 Компарација придева
 Функција придева у реченици
 Бројеви (значење, врсте, употреба збирних бројева,
писање бројева )
 Глаголски вид (свршени и несвршени)
 Глаголски род (прелазни, непрелазни и повратни)
 Инфинитив и инфинитивна основа
 Презент и презентска основа
 Наглашени и ненаглашени облици презента помоћних
глагола
 Радни глаголски придев
 Перфекат
 Футур први
 Непроменљиве речи (врсте, значења, функције)
 Акценат (уочавање разлике у квантитету акцента)
Правопис
СЈ.1.2.1. СЈ.1.2.2.
СЈ.1.2.7. СЈ.1.2.8.
СЈ.2.2.5. СЈ.3.2.5.
 Диктат(ћирилица и латиница); писање вишечлних
географских имена
 Управни и неуправни говор
 Упућивање ученика у коришћење правописа (школско
издање)
 Писање назива радних организација и њихових тела
(органа)
 Писање присвојних придева са наставцима -ов, -ев, -ин,ски, -шки,-чки и писање придева изведених од именица у
чијој се основи налази ј; нај у суперлативу
 Писање генитива, акузатива, инструментала и локатива
неличних именичких одричних заменица; писање
заменице Ви у обраћању
 Писање одричне речце не уз глаголе, именице и придеве
 Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Три тачке.
Цртица.
4
4
1
9
338
СЈ.1.3.2. СЈ.2.3.1.
 Правилан изговор гласова е,р,с,з.
 Вежбе у изговарању дугих и кратких акцената
 Уочавање разлике у интонацији упитних реченица (Ко је
дошао? Милан је дошао?)
 Интонација и паузе везана за интерпункцијске знакове:
запету, тачку и три тачке
Лирика
СЈ.1.4.1. СЈ.1.4.2.
СЈ.1.4.3. СЈ.1.4.4.
СЈ.1.4.5. СЈ.1.4.6.
СЈ.1.4.7. СЈ.1.4.8.
СЈ.1.4.9. СЈ.2.4.2.
СЈ.2.4.7. СЈ.3.4.1.
СЈ.3.4.2. СЈ.3.4.3.












Народна песма: Вила зида град
Народна песма: Војевао бели Виде,коледо
Обредне народне календарске песме (избор)
Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско јутро
Душан Васиљев: Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић: Покошена ливада
Ставан Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад
отац бије
 Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)
14
14
 Народна песма: Свети Саво
 Народна песма: Женидба Душанова
 Епске народне песме старијих времена( о Немањићима и
Мрњавчевићима) (избор)
 Народне питалице,загонетке и пословице (избор)
 Народна приповетка : Еро с онога свијета
 Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила
 Народне бајке,новеле,шаљиве народне приче и приче о
животињама (избор)
 Вук С.Караџић: Житије Ајдук-Вељка Петровића
(одломак)
 Милован Глишић: Прва бразда
 Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)
 Бранислав Нушић: Хајдуци
 Иван Цанкар: Десетица
 Бранко Ћопић: (избор прича из циклуса Јутра плавог
сљеза)
31
31
Епика
Током школске године
Књижевност
2.
Ортоепија
339






Драма


Допунски избор





Научно
популарни и
информативни
текст
Изражајно
читање и
рецитовање
Усмено
изражавање
Током школске
године
Језичка
култура
3.

Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Стеван Раичковић: Велико двориште (избор)
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
 Љубиша Ђокић: Биберче
Милован Витезовић: Шешир професора Косте Вујића
(одломак)
Л.Н.Толстој: Девојчица и крчаг
А.П.Чехов: Шала
Никола Тесла: Моји изуми
Милутин Миланковић: Успомене, доживљаји и сећања
(избор)
Грчки митови (избор)
3
3
3
3
3
3
СЈ.1.4.2. СЈ.1.4.3.
СЈ.1.4.4. СЈ.1.4.5.
СЈ.1.4.6. СЈ.1.4.8.
СЈ.1.4.9. СЈ.2.4.7.
СЈ.3.4.3.





Изражајно читање: Поход на мјесец
Изражајно читање: Дјевојка цара надмудрила
Изражајно рецитовање: Домовина
Изражајно рецитовање: Зимско јутро
Изражајно рецитовање: Народне лирске песме
(митолошке и обредне)
 Изражајно читање: Десетица
 Изражајно читање: Прва бразда
 Изражајно читање: Капетан Џон Пиплфокс и Кирија
8
8
СЈ.1.1.1. СЈ.1.1.4.
СЈ.1.4.5. СЈ.1.4.6.
СЈ.1.1.7. СЈ.1.1.2.
СЈ.1.2.2. СЈ.1.2.3.
СЈ.1.2.4. СЈ.1.2.5.
СЈ.1.2.6. СЈ.
2.2.1. СЈ.2.2.2.
СЈ.3.2.1.
 Причање измишљеног догађаја на основу дате
6
теме(самостални план)
 Препричавање садржаја кратких текстова; уочавање
структура приче и хронолошког редоследа
 Причање о догађајима и доживљајима, ток радње,
хронолошки редослед
 Описивање појединости у природи
 Лексичке и семантичке вежбе: синоними и антоними
 Уочавање језичко – стилских средстава у одломцима
изразито дескриптивног карактера
 Описивање спољашњег простора (пејзаж завичаја, зимски
6
12
340
СЈ.1.3.12.
СЈ.1.3.13.
СЈ.1.3.14.СЈ.1.3.1
5. СЈ.1.3.16
Писмено
изражавање
Домаћи задаци
Писмени задаци
4.
Писмена провера знања
(тест)
УКУПНО
пејзаж)
 Описивање унутрашњег простора
 Уочавање успелих књижевних портрета и језичких
поступака којима су насликани
 Изборно препричавање из епског дела или филма, према
заједничком плану
 Вест (стварна или измишљена)
 Препричавање садржаја кратких текстова
 Увежбавање технике у изради писаног састава (тежиште
теме, избор и распшоред грађе, композиција)
 Причање о догађајима и доживљајима
 Описивање појединости у природи
 Описивање спољашњег простора
 Лексичке и семантичке вежбе
 Описивање унутрашњег простора
 Портретисање личности из непосредне околине
 Вест
 Писмо
1
 Причање измишљеног догађаја на основу дате
теме(самостални план)
 Причање о догађајима и доживљајима
 Описивање појединости у природи
 Описивање спољашњег простора
 Описивање унутрашњег простора
 Портретисање личности из непосредне околине
 Изборно препричавање из епског дела или филма
 Писмо
Четири школска писмена задатка – по два у сваком
полугодишту (један час за израду задатка и два за анализу
и писање побољшане верзије састава)
 Причање о догађајима и доживљајима
 Описивање спољашњег простора
 Портретисање личности из непосредне околине
 Писмо
Полугодишњи и годишњи тест
9
10
8
8
8
97
68
4
12
2
2
15
180
341
Активности наставника
Активности наставника дефинисане су компетенцијама за професију наставника Завода за унапређивање образовања и
васпитања, важећим обрасцима или протоколима за праћење часа.
Наставниксаопштава наставне садржаје, организује и усмерава процес учења, процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености
знања, преноси културне вредности, преноси теоријска и практична знања, формира правилан поглед на свет, развија карактер ученика
и црте личности, упознаје ученике са методама и техникама успешног учења...
Активности ученика
Активности ученика су у складу са циљевима и задацима наставе српског језика, са образовним стандардима предмета, са
методиком наставног рада предмета српски језик, са прописаним оквиром за процену резултата учења, као и са педагошким и
психолошким оквирима наставног рада, дефинисаним кроз нивое образовних компетенција и кроз глаголе за писање општих и
конкретних СМАРТ циљева.
Неке активности ученика су: усвајање знања, понављање, опажање, откривање и увиђање законитости и процеса, вежбање,
израда и презентовање самосталних истраживачких радова, посматрање, стварање, изражавање својих мисли, осећања, закључака,
учешће у дискусији, анализирање и синтетизовање података, чињеница, информација.
Оцењивање
У складу са програмом предмета, Правилником о оцењивању и прописаним оквиром за процену резултата учења.
Оцењује се: теоретско знање ученика, практична примена знања, самостална и коректна анализа текста, познавање и примена
граматичких правила, правилно стилско изражавање сопствених мисли и осећања, учешће и рад на часу.
Оцењује се усменим и писаним испитивањем, спровођењем самосталних истраживачких радова.
Оцењује наставник, а важно је да се процена ученика у основи слаже са наставничком.Оцењивање је бројчано.
Документација која прати процес оцењивања је дневник.
Оцењивање је континуиран процес .
342
Граматика
Правопис
1.
НАСТАВН
Е
ТЕМЕ/ОБЛ
АСТИ
ЈЕЗИК
Редни бр. Наст.
теме
Методе и технике рада
Одабране су по упутству уз програм предмета српски језик, по упутству за сачињавање годишњег плана и оперативних планова,
као и по наставниковом дидактичко – методичком и педагошко – психолошком знању.
Наставне методе су: усмено излагање, разговор, текст-метода, дискусија, илустративна, писаних радова, игровне активности,
истраживачких радова, проблемска, истраживачка метода.
Технике рада: технике учења, технике памћења, пројекција, симболизација и упрошћавање, асоцијативна техника, брзог читања,
брејн сторминг, контрастирање, когнитивно мапирање...
НИВОИ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА
ОСНОВНИ
СРЕДЊИ
НАПРЕДНИ
CJ.1.3.4. препознајеврстеречи;
знаосновнеграматичкекатегоријепроменљивихреч
и; примењујекњижевнојезичкунорму у вези с
облицима речи
CJ.1.3.8. одређујереченичне и
синтагматскечланове у типичним (школским)
примерима
CJ.1.3.9. правилноупотребљавападеже у реченици
и синтагми
CJ.2.3.3. познајеврстеречи;
препознајеподврстеречи;
умедаодредиобликпроменљиве
речи
CJ.2.3.6. одређујереченичне и
синтагматскечланове у
сложенијимпримерима
CJ.2.3.7.
препознајеглавназначењападежа у
синтагми и реченици
CJ.2.3.8. препознајеглавназначења
и функцијеглаголскихоблика
CJ.2.2.5. знаправописнунорму и
примењујеје у већинислучајева
CJ.3.3.4. познајеподврстеречи;
користитерминологију у
везисаврстама и подврстамаречи
и
њиховимграматичкимкатегорија
ма
CJ.3.3.6.
познајеглавназначењападежа и
главназначењаглаголскихоблика
(умедаихобјасни и
знатерминологију у вези с њима)
CJ.1.2.1. зна и користиобаписма (ћирилицу и
латиницу)
CJ.1.2.2. састављаразумљиву,
граматичкиисправнуреченицу
CJ.1.2.7. знадасеслужиПравописом
(школскимиздањем)*
CJ.1.2.8. примењујеправописнунорму
(изсвакеправописнеобласти) у
CJ.3.2.5. зна и
доследнопримењујеправописнун
орму
343
Ортоеп
ија
Лексика
CJ.1.3.12. познајеосновнелексичкепојаве:
једнозначност и вишезначностречи;
основнелексичкеодносе: синонимију, антонимију,
хомонимију; метафору* каолексичкимеханизам
CJ.1.3.13.
препознајеразличитазначењавишезначнихречикој
есеупотребљавају у
контекстусвакодневнекомуникације (у кући,
школи и сл.)
CJ.1.3.14. зназначењаречи и
фразеологизамакојисеупотребљавају у
контекстусвакодневнекомуникације (у кући,
школи и сл.), као и онихкојисечестојављају у
школскимтекстовима (у уџбеницима,
текстовимаизлектире и сл.)
CJ.1.3.15. одређујезначењанепознатихречи и
изразанаосновуњиховогсастава и/иликонтекста у
комесуупотребљени (једноставнислучајеви)
CJ.1.3.16. служисеречницима, приручницима и
енциклопедијама
CJ.1.4.1.
повезујенасловепрочитанихкњижевнихдела
(предвиђенихпрограмимаод V до VIII разреда)
саименимаауторатихдела
КЊИ
Лирика
ЖЕВ
НОС
Т
2.
једноставнимпримерима
CJ.1.3.2. уочаваразликуизмеђукњижевне и
некњижевнеакцентуације*
CJ.2.3.1. одређујеместоакцента у
речи;
знаосновнаправилаакценатскенор
ме
CJ.2.4.2.
повезујенасловделаизобавезнелект
ире и род, врсту и ликиздела;
препознајерод и
CJ.3.4.1. наводинасловдела,
аутора, род и
врстунаосновуодломака,
ликовакарактеристичнихтема и
344
Епика
Драма
Допунск
и избор
Научнопопулари и
информативни текст
CJ.1.4.2. разликујетиповекњижевногстваралаштва
(усмена и ауторскакњижевност)
CJ.1.4.3. разликујеосновнекњижевнеродове:
лирику, епику и драму
CJ.1.4.4. препознајеврстестиха (римовани и
неримовани; осмерац и десетерац)
CJ.1.4.5. препознајеразличитеобликеказивања у
књижевноуметничкомтексту: нарација,
дескрипција, дијалог и монолог
CJ.1.4.6. препознајепостојањестилскихфигура у
књижевноуметничкомтексту (епитет, поређење,
ономатопеја)
CJ.1.4.7.
уочавабитнеелементекњижевноуметничкогтекста:
мотив, тему, фабулу, време и месторадње, лик...
CJ.1.4.8.
имаизграђенупотребузачитањемкњижевноуметни
чкихтекстова и поштујенационално, књижевно и
уметничконаслеђе*
CJ.1.4.9.
способанјезаестетскидоживљајуметничкихдела*
врстукњижевноуметничкогделана
основуодломака, ликова,
карактеристичнихситуација
CJ.2.4.7. разликујеобликеказивања
у књижевноуметничкомтексту:
приповедање, описивање,
монолог/унутрашњимонолог,
дијалог
мотива
CJ.3.4.2.
издвајаосновнеодликекњижевни
хродова и врста у
конкретномтексту
CJ.3.4.3.
разликујеаутораделаодлирскогсу
бјекта и приповедача у делу
345
Изражајно читање и рецитовање
Усмено
изражав
ање
Писмено
изражавањ
е
CJ.3.4.3.
разликујеаутораделаодлирскогсу
бјекта и приповедача у делу
CJ.2.2.1. састављаекспозиторни,
наративни и дескриптивнитекст,
којијејединствен, кохерентан и
унутарсебеповезан
CJ.2.2.2. састављавест, реферат и
извештај
CJ.3.2.1. организујетекст у
логичне и
правилнораспоређенепасусе;
одређујеприкладаннасловтексту
и поднасловеделовиматекста
До
ма
ћи
зад
ац
и
КЊИЖЕВНОСТ
CJ.2.4.7. разликујеобликеказивања
у књижевноуметничкомтексту:
приповедање, описивање,
монолог/унутрашњимонолог,
дијалог
Пи
см
ен
и
зад
ац
и
3.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
2.
CJ.1.4.2. разликујетиповекњижевногстваралаштва
(усмена и ауторскакњижевност)
CJ.1.4.3. разликујеосновнекњижевнеродове:
лирику, епику и драму
CJ.1.4.4. препознајеврстестиха (римовани и
неримовани; осмерац и десетерац)
CJ.1.4.5. препознајеразличитеобликеказивања у
књижевноуметничкомтексту: нарација,
дескрипција, дијалог и монолог
CJ.1.4.6. препознајепостојањестилскихфигура у
књижевноуметничкомтексту (епитет, поређење,
ономатопеја)
CJ.1.4.8.
имаизграђенупотребузачитањемкњижевноуметни
чкихтекстова и поштујенационално, књижевно и
уметничконаслеђе*
CJ.1.1.9.
способанјезаестетскидоживљајуметничкихдела*
CJ.1.1.1. разуметекст (ћирилични и латинични)
којичитанаглас и у себи
CJ.1.1.2. разликујеуметнички и
неуметничкитекст; умедаодредисврхутекста:
експозиција (излагање), дескрипција (описивање),
нарација (приповедање), аргументација,
пропаганда
CJ.1.1.4. разликујеосновнеделоветекста и књиге
(наслов, наднаслов, поднаслов, основнитекст,
поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор,
поговор); препознајецитат;
служисесадржајемдабипронашаоодређенидеотекс
та
346
CJ.1.1.5. проналази и
издвајаосновнеинформацијеизтекстапремадатимк
ритеријумима
CJ.1.1.6. рaзликује у текстубитнооднебитног,
главноодспоредног
CJ.1.1.7. повезујеинформације и идејеизнете у
тексту, уочавајасноисказанеодносе
(временскислед, средство – циљ, узрок –
последица и сл.) и
извoдизакључакзаснованнаједноставнијемтексту
CJ.1.2.1. зна и користиобаписма (ћирилицу и
латиницу)
CJ.1.2.2. састављаразумљиву,
граматичкиисправнуреченицу
CJ.1.2.3. састављаједноставанекспозиторни,
наративни и дескриптивнитекст и
умедагаорганизује у смисаонецелине (уводни,
средишњи и завршнидеотекста)
CJ.1.2.4. умедапрепричатекст
CJ.1.2.5.
347
својјезикприлагођавамедијумуизражавања*
(говору, односнописању), теми, прилици и сл.;
препознаје и
употребљаваодговарајућејезичкеваријетете
(формалниилинеформални)
CJ.1.2.6.
владаосновнимжанровимаписанекомуникације:
састављаписмо; попуњаваразличитеобрасце и
формуларе с којимасесусреће у школи и
свакодневномживоту
CJ.1.3.12. познајеосновнелексичкепојаве:
једнозначност и вишезначностречи;
основнелексичкеодносе: синонимију, антонимију,
хомонимију; метафору* каолексичкимеханизам
CJ.1.3.13.
препознајеразличитазначењавишезначнихречикој
есеупотребљавају у
контекстусвакодневнекомуникације (у кући,
школи и сл.)
CJ.1.3.14. зназначењаречи и
фразеологизамакојисеупотребљавају у
контекстусвакодневнекомуникације (у кући,
школи и сл.), као и онихкојисечестојављају у
школскимтекстовима (у уџбеницима,
текстовимаизлектире и сл.)
CJ.1.3.15. одређујезначењанепознатихречи и
изразанаосновуњиховогсастава и/иликонтекста у
комесуупотребљени (једноставнислучајеви)
CJ.1.3.16. служисеречницима, приручницима и
енциклопедијама
348
Предмет: ЛИКОВНА КУЛТУРА
Разред : V
Циљ
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и
деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.
Задаци
 настава ликовне културе има задатак да развија способност ученика за опажање облика, величина, светлина, боја, положаја
облика у природи;
 развијање памћење, повезивање опажених информација, што чини основу за увођење у визуелно мишљење;
 стварање услова за разумевање природних законитости и друштвених појава;
 стварање услова да ученици на сваком часу у процесу реализације садржаја користе технике и средства ликовног и визуелног
изражавања;
 развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савремене уметности;
 развијање ученикових потенцијала у области ликовности и визуелности, те помагање у самосталном изражавању коришћењем
примерених техника и средстава;
 развијање љубави према вредностима израженим у делима свих облика уметности;
 стварање интересовања и потребе за посећивањем изложби, галерија, музеја и чување културних добара;
 да ученици осетљивост за ликовне и визуелне вредности које стичу у настави, примењују раду и животу;
 развијање сензибилности за лепо писање;
 развијање моторичких способности ученика.
Оперативни задаци
 поступно развијање способности ученика за визуелно памћење и предочавање;
 поступно оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање упознавањем слободног ритмичког компоновања
ликовних елемената: линија,облика, боја;
 поступно оспособљавање ученика за ликовно изражавање у стварању колажа, светлинских објеката и у обликовању и
преобликовању употребних предмета;
349



даље развијање способности ученика за конструисање, комбинаторику и обликовање;
проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих материјала и средстава за рад у процесу ликовног
изражавања;
мотивисање ученика на активан однос према актуелним питањима које се односе на заштиту и унапређивање човекове природне
и културне средине.
Ред. број
НАСТАВНЕ
наставнетеме Т Е М Е / О Б Л А С Т И
1.
Времереализације
стандарди
теме (месеци)
Слободно ритмичко
компоновање
IX, X
ЛК.1.1.1.
ЛК.1.1.2
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Ритам у
структурама
природних и
вештачких
материјала.
Опажање ритма
линија, боја, облика
 Ритам у
структурама
природних и
вештачких
материјала. Цртање,
сликање, вајање
 Слободни ритам
боја, линиија,мрља,
облика. Аперцепција
 Слободни ритам
боја, линиија,мрља,
облика. Цртање,
сликање, вајање
Број
Бројчасоваза
часова
потеми обраду осталетиповечасова
12
5
7
350
2.
Линија
X, XI, XII
ЛК.1.1.1.
 Спонтани ритам
бојених мрља,
линија, облика.
Маштовито
повезивање случајно
добијених мрља
 Спонтани ритам
бојених мрља,
линија, облика.
 Слободно
ритмичко
компоновање
 Слободно
ритмичко
компоновање
 Слободно
ритмичко
компоновање
 Слободно
ритмичко
компоновање
 Слободно
ритмичко
компоновање
 Слободно
ритмичко
компоновање
 Аутоматски начин
20
8
12
351
ЛК.1.1.2
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
извлачења линија и
колажирање.
Стварање
различитих
вредности линија
 Аутоматски начин
извлачења линија и
колажирање
 Карактер и врсте
линија
 Карктер и врсте
линија
 Линије у природи
 Линије у природи
 Линија као
средство за стварање
различитих
моделитета
површина
 Линија као
средство за стварање
различитих
моделитета
површина
 Линија као ивица
тродимензионалног
тела.
 Линија као ивица
352
3.
Облик
XII, I, II, III
ЛК.1.1.1.
ЛК.1.1.2
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
тродимензионалног
тела.
 Линија
 Линија
 Линија
 Линија
 Линија
 Линија
 Линија
 Линија
 Природа и њени
облици
 Природа и њени
облици
 Карактер и врста
облика
 Карактер и врста
облика
 Основни
површински облици
 Основни
површински облици
 Груписање облика
у равни и простору
 Груписање облика
у равни и простору
 Додиривање,
мимоилажење,
22
10
12
353
4.
Орнамент
III, IV
ЛК.1.1.1.
ЛК.1.1.2
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.1.
преклапање,
прожимање, усецање
 Додиривање,
мимоилажење,
преклапање,
прожимање, усецање
 Величина облика
и међусобни однос
величина
 Величина облика
и међусобни однос
величина
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Облик
 Преплет и
густина, прецизност
 Преплет и
густина, прецизност
 Орнамент
4
2
2
354
5.
Светлински објекти и
колаж
IV, V
6.
Визуелно споразумевање
V
7.
Преобликовање
употребних предмета
V, VI
ЛК.1.3.2.
ЛК.1.3.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
ЛК.1.1.1.
ЛК.1.1.2
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.1.
ЛК.1.3.2.
ЛК.1.3.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
ЛК.1.1.1.
ЛК.1.1.2
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.1.
ЛК.1.3.2.
ЛК.1.3.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
ЛК.1.1.1.
ЛК.1.1.2
 Орнамент
4
2
2
4
2
2
6
2
4
 Светлински
објекти и колаж
 Светлински
објекти и колаж
 Светлински
објекти и колаж
 Светлински
објекти и колаж
 Визуелно
споразумевање
 Визуелно
споразумевање
 Визуелно
споразумевање
 Визуелно
споразумевање
 Преобликовање
355
ЛК.1.1.3.
ЛК.1.2.3.
ЛК.1.3.1.
ЛК.1.3.2.
ЛК.1.3.3.
ЛК.1.3.4.
ЛК.2.1.2.
ЛК.2.2.2.
ЛК.3.1.2.
ЛК.3.2.1.
8.
9.
10.
УКУПНО:
употребних
предмета I
 Преобликовање
употребних
предмета I
 Преобликовање
употребних
предмета I
 Преобликовање
употребних
предмета II
 Преобликовање
употребних
предмета II
 Преобликовање
употребних
предмета II
 Oбрађени
садржаји у току
године
72
31
41
Оријентациони избор ликовних дела и споменика културе
I целина: слободно ритмичко компоновање
 Предео, 1961, Стојан Ћелић (1925)
356








Гравура на стени у Влакомоници
Акробаткиња, XII век пре нове ере
Рањена лавица из Ниниве, 650. година пре нове ере
Ваза Димени
Ниобида на умору, око 450–440. године пре нове ере
Минијатура из бугарског рукописа, VII век
Балчак из Снартемоа, VI век
Жена I, 1950–52, Виљем де Кунинг (1904)
II целина: линија
 Дама у плавом, 1937, Анри Матис (1869–1954)
 Успење Богородице, Сопоћани, око 1260. године
 Гравира на плочи, X-XII век, Кина
 Три мала црнца, Антоан Вато (1684–1721)
 Мелинген, 1919, Лајонел Гајнингер (1871–1956)
 Завеса се диже, 1923, Макс Бекман (1884–1950)
 Опсада Јерусалима, XIII век
 Глава обредне секире, IX–X век
 Кора, архајски период
 Квочка с пилићима, почетак VII века
 Процес у свемиру, 1951, Мата Ечаурен (1912)
 Композиција V, 1946, Волс (Алфред Ото Волганг Шуле 1913–1951)
III целина: облик
 Скидање с крста, Донатело (1386–1466)
 Сећање, 1906, Иван Мештровић (1883–1962)
 Гази Хусрев-бегова медреса у Сарајеву, 1573. година
 Сликарка са стрелцем, Милена Павловић-Барили (1909–1945)
 Опера у Паризу, 1862–75, Шарл Гарније (1825–1898)
 Микеринос и његова жена, 2600–2480. година пре нове ере
 Фибула из Витаслингена, VII век
357









Шлем из Вендела, VII век
Знак, 1962, Адолф Готлиб (1903)
Диптих св. Гргура
Епидаурус, око 350. године пре нове ере
Два стражара V, 1960, Лин Чедвик (1914)
Панел 3, 1914, Василиј Кандински (1866–1944)
Велика Одалиска, Доминик Енгр (1780–1867)
Портрет официра, Константин Данил (1798–1873)
Коњи на пашњаку, 1649, Пол Потер (1625–1654)
IV целина
 Иницијал из „Келтског јеванђеља”, VIII век
 Крчаг из Хубија у Данској
 Св. Пантелејмон, Нерези, 1164. година
V целина
 Вибрација, 1965, Језус Рафаел Сото (1923)
 Силберото, 1967, Хајне Мак (1931)
 Спацио-динамичке скулптуре, Николас Шефер (1912)
VI целина
 Охола грешка, песма Васка Попе (1922)
 Илустрација, Тони Рандел
 Соко и гепард, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
VII целина
 Прибор за јело
 Кесе
 Фотографски апарати
 Ентеријер
358
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава идеје и креативност
 упознаје ученике са методама и техникама успешног ликовног изражавања
 преноси теоријска и практична знања
 процењује и оцењује ниво и квалитет радова
 преноси културне вредности
 формира правилан поглед на свет и систем вредности
 развија карактер ученика и црте личности
Активности ученика
 посматрање
 опажање
 учешће у дискусији
 откривање и увиђање законитости и процеса
 изражавање својих мисли, осећања и закључака
 анализа и синтеза опаженог
 стварање
 вежбање
 усвајање знања
 понављање
 израда и презентовање самосталних и практичних радова
Методе и технике рада
 монолошка
 дијалошка
 хеуристичка
 дискусија
359












мет. посматрања
илуистаративна
демонстартивна
метод. писаних радова
мет. практичних активности
истаживачка
Технике које ће ућеници користити:
асоцијативна техника
симболизација и упрошћавање
brain storming
контрастирање
когнитивно мишљење
Оцењивање
Вредновање квалитета практичних и писаних радова спроводи се организовано и у континуитету.
у поступку вредновања радова, наставник посебно прати развој сваког ученика, његов рад, залагање, интересовање, став,
умешност и креативност. Наставник бројчано оцењује све активности ученика на полеђини сваког рада а оцене бележи у своју свеску
из које уписује оцену у дневник. Критеријуми оцењивања су прецизно дефинисани по нивоима и садржајима, али у складу са
процењеним могућностима ученика, наставник може да, за различите резултате да исте оцене, и обрнуто.
Област
Ученик зна и уме
на основном нивоу
на средњем нивоу
на напредном нивоу
360
МЕДИЈИ, МАТЕРИЈАЛИ И
ТЕХНИКЕ ВИЗУЕЛНИХ
УМЕТНОСТИ
ЕЛЕМЕНТИ, ПРИНЦИПИ И САДРЖАЈИ (TEME,
МОТИВИ, ИДЕЈЕ...) ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ
1.1.1. разликује и користи (у свом раду) основне
медије, материјале и технике (цртање, сликање,
вајање) визуелних уметности
1.1.2. изводи дводимензионалне и
тродимензионалне радове
1.1.3. описује свој рад и радове других (нпр.
исказује утисак)
1.2.1. описује свој рад и радове других (нпр.
исказује утисак)
2.1.1. познаје и користи (у свом
раду) основне изражајне
могућности класичних и
савремених медија, техника и
материјала визуелних уметности
2.1.2. образлаже свој рад и
радове других (нпр. наводи
садржај, тему, карактеристике
технике...)
3.1.1. познаје и користи различите изражајне
могућности класичних и савремених медија,
техника и материјала визуелне уметности
3.1.2. одабира адекватна средства (медиј,
материјал, технику, поступак) помоћу којих ће
на најбољи начин реализовати своју (одабрану)
идеју
2.2.1. одабира адекватан садржај
да би представио неку идеју или
концепт
2.2.2. образлаже свој рад и
радове других (нпр. наводи
садржај, тему, карактеристике
технике...)
3.2.1. одабира адекватна средства (медиј,
материјал, технику, поступак) помоћу којих ће
на најбољи начин реализовати своју (одабрану)
идеју
3.2.2. изводи радове са одређеном намером,
користећи основне визуелне елементе и
принципе да би постигао одређени ефекат
3.2.3. користи тачне термине (нпр. текстура,
ритам, облик...) из визуелних уметности
(примерене узрасту и садржају) када образлаже
свој рад и радове других
3.2.4. уочава међусобну повезаност елемената,
принципа и садржаја на свом раду и на
радовима других
361
УЛОГА, РАЗВОЈ И РАЗЛИЧИТОСТ
ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ
1.3.1. описује разлике које уочава на уметничким
радовима из различитих земаља, култура и
периода
1.3.2. зна да наведе различита занимања за која су
потребна знања и вештине стечени учењем у
визуелним уметностима (нпр. костимограф,
дизајнер, архитекта...)
1.3.3. познаје места и изворе где може да
прошири своја знања везана за визуелне
уметности (нпр. музеј, галерија, атеље, уметничка
радионица...)
1.3.4. зна неколико примера примене визуелних
уметности у свакодневном животу
2.3.1. лоцира одабрана
уметничка дела у историјски и
друштвени контекст
Предмет: МУЗИЧКА КУЛТУРА
3.3.1. анализира одабрана уметничка дела у
односу на време настанка и према културној
припадности (описује основне карактеристике,
намеру уметника...)
3.3.2. описује потребна знања и вештине који су
неопходни у занимањима везаним за визуелне
уметности
3.3.3. користи друга места и изворе (нпр.
библиотека, интернет...) да би проширио своја
знања из визуелних уметности
3.3.4. разуме међусобну повезаност и утицај
уметности и других области живота
Разред:V
Оперативни задаци






Ученици треба да:
певају песме по слуху;
обраде просте и сложене тактове;
усвајају нове елементе музичке писмености;
свирају на дечјим музичким инструментима;
изводе дечје, народне и уметничке игре;
импровизују мелодије на задани текст;
362


упознају звуке нових инструмената;
слушају вредна дела уметничке и народне музике.
Р.б
р.
на- НАСТАВНЕ
ста ТЕМЕ/ОБЛАС
вне ТИ
те
ме
Певањем и
свирањем
1.
упознајемо
музику
Време
Реализације
Теме
(месец)
IX
Број часова
Образовн
и
стандарди
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3 3.1.
* Понављање песама научених у претходним
разредима.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Ритам,елементи ритма и музички метар.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
По
области
44
обрада
Остал
и
Типо
ви
часа
30
14
* Јеж , З. Гргошевић; Јеж и јабука,Зафир Хаџиманов
* Скале и арпеђа, Ричард М. Шерман и Роберт Б.
Шерман
* C-dur лествица;
До, ре, ми, песма из филма „Моје песме, моји снови“,
Ричард Роџерс
* „Повела је Јела”, песма из Србије;
363
Ст. Ст. Мокрањац: Пета руковет, „Повела је Јела”
1.
Певањем и
свирањем
упознајемо
музику
X
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
XI
*„Повела је Јела”, песма из Србије;Ст. Ст. Мокрањац:
Пета руковет, „Повела је Јела”;Натурали 7: Feel it
(Осети), beatbox
*Девојачко коло, народна песма из Србије;
Ој, девојко, коло
* Ћај, Ћиро, српска народна песма;Игра
медведића,Виноградов
* Пред Сенкином кућом, староградска песма
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
* Ти једина, народна песма из Војводине;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Ти једина, народна песма из Војводине;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* На ливади, М. Милојевић;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
* Нек свуд љубав сја, песма из Белгије
364
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
1.
Певањем и
свирањем
упознајемо
музику
XII
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Птице се враћају, песма из Немачке
* Птице се враћају, песма из Немачке;
* На студенцу, Б. Трудић
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Све је пошло наопачке, Миодраг Илић Бели
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Оглас, Дејан Деспић;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
*’Оће јежа, народна песма из Србије;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
*’Оће јежа, народна песма из Србије;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.4.3.
* Дед поиграј, медо, народна песма из Србије;
I
365
1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
Певањем и
свирањем
упознајемо
музику
II
III
* Певање омиљених песама за крај полугодишта –
заједничко музицирање
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1
*Ветар дува,М. Глинка;
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
* Сумрак, Лудвиг ван Бетовен;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Химна светом Сави
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1
* Завичај, народна песма из Србије;
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
* Завичај, народна песма из Србије;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Сад зиме више нема, песма из Италије;
* Рум тум тум, традиционална полка, Аустрија;
366
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
1.
Певањем и
свирањем
упознајемо
музику
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
IV
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Подморски рај, Алан Менкен
* Банаћанско коло, народна песма
* Шкрипи ђерам, народна песма из Војводине
* Веверица, Константин Бабић
* Пролеће у шуми
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
V
1.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
*Мачји канон, песма из Француске
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Зелени гај, песма из Чешке;
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Хај хо,Френк Черчил
367
Певањем и
свирањем
упознајемо
музику
2.
Слушањем
упознајемо
нова дела и
композиторе
IX
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1
* Хај хо,Френк Черчил
МК:1.4.3.
* Слатка песма,Драгана Михајловић-Бокан
МК:1.4.3.
* Школа и љубав, Ана Глумац
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Круна од нота, Марина Проле
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
* Круна од нота, Марина Проле
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.4.
X
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
XI
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2
* Школа и љубав, Круна од нота
* Пета руковет, Стеван Стојановић Мокрањац
24
16
8
* Народна традиција;Светлана СтевићВукосављевић: Седам сати удара, Бела вило („Бела
вило“, „Девојка се сунцу противила“); Ој, девојко,
коло
* Стилизација народних мелодија;Чаробна фрула,
Бора Дугић; Војвођанска свита,Јован Јовичић
* Српска уметничка музика;
368
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2
2.
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
Слушањем
упознајемо
нова дела и
композиторе
МК:1.3.1.
МК:1.3.2.
МК:3.3.1.
XII
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
I
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
II
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
Коштана, „Велика чочечка игра”,П. Коњовић
* Српска уметничка музика;
Коштана, „Велика чочечка игра”,П. Коњовић
* На студенцу, Б. Трудић;
Песма гондолијера оп. 19 бр. 6,
Ф. Менделсон
* Седам балканских игара, (одломак), Марко Тајчевић
* Народна ношња;Бела вило,Светлана С.
Вукосављевић;
Седам сати удара,Светлана С.Вукосављевић;
Чаробна фрула, Бора Дугић Ој , девојко, коло
* Гајане, „Игра сабљама”, Арам Хачатурјан
* Мала ноћна музика, 1. и 3. став, В. А. Моцарт
* Годишња доба, „Пролеће”, Антонио Вивалди
* Сонатина,
369
III
МК:3.2.2.
G-dur, оп. 49, „Менует“ Лудвиг ван Бетовен
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
* Влтава, (одломак), Беджих Сметана
МК:1.2.4.
2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
Слушањем
упознајемо
нова дела и
композиторе
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
IV
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
V
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
* Српске народне песме и игре
* Охридска легенда, „Грлица”, Стеван Христић
* Седам балканских игара, , М.Тајчевић;Пета
руковет
Ст. Ст. Мокрањац; Коштана, „Велика чочечка игра“,
П. Коњовић; Охридска легенда, „Грлица“, С. Христић
* Лирске свите, „Пролеће”, Едвард Григ
* Хумореска Ges-dur, оп. 101, број 7, Антоњин
Дворжак
* Српска уметничка музика
* Слике са изложбе, (избор),
370
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
Модест Мусоргски
* Европска уметничка музика
VI
2.
Слушањем
упознајемо
нова дела и
композиторе
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
* Европска уметничка музика;Годишња доба,
„Пролеће“, А. Вивалди;Мала ноћна музика, 1. и 3.
став, В. А. Моцарт;Сонатина G-dur оп. 49, „Менует“,
Л. в.Бетовен
* Европска уметничка музика;Хумореска Ges-dur оп.
101, број 7, А. Дворжак;Лирске свите, „Пролеће“,
Едвард Григ;
Влтава, Б. Сметана;Гајане, „Игра сабљама“, А.
Хачатурјан;
Слике са изложбе-Модест Мусоргски
* Обнављање градива петог разреда
371
Шта све чини
музику
X
3.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2
XI
МК:1.2.1.
МК:2.2.1
МК:3.2.2.
V
МК:1.1.1.
* Појам музичких облика;Пред Сенкином кућом,
староградска песма; На студенцу, народна песма;
Музика на води, свита бр. 2, „Буре“ (Burrée), Г. Ф.
Хендл
4
2
2
72
48
28
* Симфонија бр. 6, F-dur, 5. став, Лудвиг ван Бетовен
* Шта све звучи; Old groove, музика за два диђеридуа;
Weapons of Sound, Sink King;Кармен, Амароси, Ж.
Бизе;
Пасија по Луки,К. Пендерецки;Парада, Ерик Сати
* Троделни облик;Мизета D-дур,Јохан Себастијан
Бах
Укупно
часова:
372
Методе и технике рада
Методе: монолошка, дијалошка, текст-метода, илустративна (метода показивања) и метода практичних активности-извођење
музике.
Технике: техника учења, техника памћења (симболизација и упрошћавање, асоцијативна техника).
Активности наставника








Саопштава наставне садржаје
Организује и усмерава процес учења
Процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
Преноси културне вредности
Преноси теоријска и практична знања
Формира правилан поглед на свет
Развија карактер ученика и црте личности
Упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
Активности ученика
 Усвајање знања
 Понављање
 Опажање
 Вежбање
 Стварање
 Изражавање својих мисли,осећања,закључака
 Анализирање нотног текста
 Извођење музике
373
Оцењивање
Вредновање усвојеног знања и оцењивање ученика у настави музичке културе спроводи се организовано и у континуитету.У
поступку вредновања знања,наставник посебно прати развој сваког ученика,његов рад,залагање,интересовање,став,умешност и
креативност.Наставник бројчано оцењује све активности ученика,а оцене бележи у своју свеску а затим уноси у дневник.
Критеријуми оцењивања су прецизно дефинисани по нивоима и садржајима,али у складу са процењеним могућностима
ученика,наставник може да,за различите резултате да исте оцене,и обрнуто.
Област
Ученик зна и уме
Знање и разумевање
на основном нивоу
МК:1.1.1. Препознају основне
елементе музичке писмености
МК:1.1.2 .Опишу основне
карактеристике: музичких
инструмената, историјскостилских периода, музичких
жанрова, народног
стваралаштва
на средњем нивоу
МК:2.1.1.,––Музичких елемената и
карактеристика музичких инструмената са
музичком изражајношћу (нпр. брз темпо са
живахним карактером)
МК:2.1.2.,––Структуре и драматургије
одређеног музичког жанра (нпр. Оперски
финале са догађајима у драми)
МК:2.1.3.––Облика народног музицирања са
специфичним контекстом народног живота.
на напредном нивоу
МК:3.1.1. Знају функцију елемената
музичке писмености и извођачких
састаав у оквиру музичког дела
МК:3.1.2. Разумеју историјске и
друштвене околности настанка
жанра и облика музичког фолклора
МК:3.1.3. Критички и
аргументовано образлажу свој суд
МК:3.1.4 Знају да креативно
комбинују изражајне музичке
елементе у естетском контексту (
одређени музички поступак доводи
у везу са жељеним ефектом)
374
Слушање музике
Музичко
извођење
Музичко стваралаштво
МК:1.2.1.Музичке изражајне
елементе
МК:1.2.2.Извођачки састав
МК:1.2.3.Музичке жанрове
МК:1.2.4.Српски музички
фолклор
МК:2.2.1.Опишу и анализирају
карактеристике звучног примера кроз
садејство опажених музичких елемената (нпр.
узбуркана мелодија као резултат
специфичног ритма, темпа, агогике,
динамике, интервалске структуре)
МК:2.2.2. Препознају структуру одређеног
музичког жанра
МК:3.2.1. Структуралном и
драматуршком димензијом звучног
примера
МК:3.2.2. Жанровским и
историјкско-стилским контекстом
звучног примера
МК:3.2.3. Контекстом настанка и
применом различитих облика
музичког фолклора
МК:1.3.1,Певају једноставне
дечје, народне или популарне
композиције
МК:1.3.2.Изводе једноставне
дечје, народне или популарне
композиције на бар једном
инструменту
МК:3.3.1.Изводе разноврсан
репертоар певањем и свирањем као
солиста и у неким школским
ансамблима
МК:1.4.1.,––Направе музичке
инструменте користећи
предмете из окружења
МК:1.4.2.,––Осмисле мање
музичке целине на основу
понуђених модела
МК:1.4.3.,––Изводе пратеће
ритмичке и мелодијскоритмичке деонице на
направљеним музичким
инструментима
МК:1.4.4.––Учествују у
одабиру музике за дати
жанровски и историјски
МК:3.4.1.Осмишљају пратеће
аранжмане за Орфов
инструментаријум и друге задате
музичке инструменте
МК:3.4.2.Импровизују и/или
компонују мање музичке целине
(ритмичке и мелодијске) у оквиру
различитих жанрова и стилова
МК:3.4.3.Осмишљају музику за
школску представу, приредбу,
перформанс Реализација наставног
процеса мора бити усмерена ка томе
да на основу циљева и задатака, с
једне, и стандарда, с друге стране,
375
контекст
креирамо пут којим ће ученици
доћи до знања, умења и вештин
Предмет: ИСТОРИЈА
Разред:V
Циљеви
Циљ изучавања наставног предмета Историја је културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје је и да
допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског,
светског идентитета и духа толеранције код ученика.
Задаци
Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу
истакнутих личности које су одредиле развој људског друштва, и да познају националну и општу историју (политичку, економску,
друштвену, културну...), као историју суседних народа и држава.
376
Оперативни задаци:
- разумевање појма прошлости;
- упознавање начина и значаја и проучавања прошлости;
- разумевање основних одлика праисторије и старог века;
- разумевање временских одредница (деценија, век, миленијум);
- оспособљавање за коришћење историјске карте;
- стицање знања о догађајима и личностима које су обележиле епоху старог века;
- упознавање основних одлика античке културе.
Ред.број
наставне
теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ /
ОБЛАСТИ
1
Увод у историју
2
Праисторија
Време
стандарди
НАСТАВНЕ ЈЕДИНИЦЕ
реализације
теме
(месеци)
IX, X
ИС. 1.1.1. ● Прошлост (појам прошлости,
ИС. 1.1.2. историјски извори)
ИС. 1.1.3. ● Време (време и његова улога у
ИС. 2.1.1. проучавању прошлости, рачунање
ИС. 3.1.1. времена)
● Историја, наука о прошлости
X
ИС. 1.1.1. ● Основне одлике праисторије
ИС. 1.1.2.
ИС. 1.1.3.
ИС. 2.1.1.
ИС. 3.1.1.
Број
Број часова за
часова обраду остале
по
типове
теми
часова
5
3
2
2
1
1
377
Стари век
3
УКУПНО:
XI, XII, I, II,
III, IV, V, VI
ИС. 1.1.1.
ИС. 1.1.5.
ИС. 1.1.8.
ИС. 1.2.1.
ИС. 1.2.3.
ИС. 2.1.1.
ИС. 2.1.2.
ИС. 3.1.1.
● Основне одлике старог века
● Основна обележја старог века
● Најстарији период грчке
историје
● Грчки полиси - Спарта и Атина
●Грчко-персијски ратови и
Пелопонески рат
●Грчка култура (веровање,
олимпијске игре, митологија)
●Грчка култура (уметност, наука,
свакодневни живот)
●Хеленистичко доба и његова
култура
●Постанак Рима
●Рим - светска сила старог века
●Рим у доба царства
●Римска култура
●Настанак хришћанства
●Пад Западног римског царства
29
14
15
36
18
18
Методе рада

монолошка

дијалошка

текстуална

дискусија

илустративна
378

писани радови

демонстрација

посматрања

практичних активности (радови ученика)

истраживачка

хеуристичка
Технике рада

технике учења

технике памћења (симболизација и упрошћавање, асоцијативна, брејн сторминг, когнитивно мапирање)
Активности ученика
 усвајање знања

понављање

опажање

откривање и увиђање законитости и процеса

вежбање

израда и презентовање самосталних, експерименталних и практичних радова

посматрање

стварање
379

учешће у дискусији

анализирање података, чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје

организује и усмерава процес учења

процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања

преноси културне вредности

преноси теоријска и практичка знања

формира правилан поглед на свет

развија карактер ученика и црте личности

упознаје ученике са методама и техникама учења
Оцењивање
 степен усвојености ученикових знања, умења и навика

однос према учењу

испуњавање одређених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године, према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.
380
Садржај теме
Основни ниво
Прошлост (појам,
историјски извори...)
- Зна дефиницију појма историја,
историјски извор, прошлост
- Зна да наведе питања на која
историја треба да одговoри
-Именује врсте историјских извора
-Зна где се чувају писани, а где
материјални историјски извори
Време (појам,
рачунање...)
- Зна дефиницију појмова: век,
деценија, миленијум, ера, датум
-Уме да напише датум
-Зна којим догађајем и када почиње
хришћанска и исламска ера
-Уме да препозна на једноставним
примерима, уз помоћ наставника,
временске одреднице
- Уме да покаже на линији времена
године пре и после нове ере
Средњи ниво
УВОД У ИСТОРИЈУ
-Примењује знања о врстама ист.
извора на датим примерима
- Самостално проналази примере ист.
извора за одређену врсту извора
- На скици дрвета уме самостално да
обележи прошлост, садашњост и
будућност
- Самостално разграничава који се
извори чувају у архивама, музејима,
библиотекама...
-Зна ко је Херодот
-Уме самостално да одреди временско
раздобље на примерима
- Уме да одреди колико је времена
прошло између догађаја
- Уме да означи године на ленти
времена (пне и не)
- Уме да унесе дате године на ленту
времена (редослед)
Историја, наука о
прошлости (историја
као наука и наставни
предмет, подела
прошлости,
хронолошки и
географски оквири
Старог века)
- Зна да именује историјске периоде
-Зна да хронолошки поређа
историјске периоде
- Зна да наведе поделу прошлости
- Зна да објасни шта је и на основу чега
је извршена периодизација прошлости
Основне одлике
праисторије (постанак
човека, живот и
занимања,
проналасци,
праисторијска
налазишта на
- Зна дефиницију (хронолошки
оквир- појава писма – IV миленијум
п.н.е.) појма праисторија и мит
- Именује праисторијска налазишта у
Србији: Лепенски Вир и Винчу
- Зна да наведе најзначајнија открића
праисторије: ватра, точак, метал
ПРАИСТОРИЈА
-Уме да објасни поделу праисторије на
камено и метално доба и да их
хронолошки разврста
- Уме да објасни настанак земљорадње,
сточарства и занатства у праисторији
- Уме самостално, на карти, да покаже
главна праисторијска налазишта у
Напредни ниво
- Самостално проналази примере ист.извора из
породичне и личне историје и сврстава их по
категоријама
- Уме да објасни зашто историју зовемо
учитељицом живота
-Уме да процени релевантност ист.извора за
историјску науку
-Уме да изврши селекцију ист.извора
- Уме да примени знање из историјске хронологије
( уме прецизно да одреди којој деценији, веку
припада одређена година)
- Зна да одреди од које до које године пне и не
трају одређене деценије, векови и миленијуми
- Уме да процени и просуди о напретку људског
друштва кроз праисторијске периоде:развој
привреде, организацију друштва...
- Уме да повеже настанак приватне својине са
настанком државе и крајем праисторије
- Уме самостално да уочи разлику између
историјских извора из паристорије и историје из
381
централном Балкану)
(Лепенски Вир,
Старчево, Винча,
Црвена стена, Дунав)
- На карти, уз помоћ наставника, уме
да покаже главна праисторијска
налазишта у Србији
-Уме у локалном музеју, локалитету
покаже историјски извор везан за
праисторију
СТАРИ ВЕК - СТАРИ ИСТОК
Уме да дефинише појам Стари век
-Уме хронолошки и просторно да
дефинише настанак првих држава у
долинама Нила, Тигра и Еуфрата (IV
Основна обележја
миленијум п.н.е) уз помоћ
Старог истока
наставника
(географски појам,
најпознатије државе и -Уме на карти да покаже, уз помоћ
наставника, Египат и Нил и
структура друштва)
Месопотамију, Тигар и Еуфрат
-Уме да објасни разлику између
појмова роб и робовласник
- Зна да наведе титуле владара: цар
-Уме да дефинише појам пирамида и
да је прпозна на слици
-Зна да именује политеизам и
монотеизам
-Уме да објасни разлику између
Култура народа
политеизма и монотеизма
Старог истока
- Препознаје на примерима врсте
(религија, писмо,
писама Старог истока и материјале
наука, свакодневни
на којима су писани (пре свега
живот)
алфабет)
-Зна шта је Библија
-Зна ко су Јевреји и повезује их са
монотеизмом - Јудаизмом и
Библијом и Јерусалимом
Најстарији период
грчке историје
(Критско, Микенско и
Хомерско доба,
- Уме да пронађе на карти, уз помоћ
наставника, Крит, Средоземно море
и Малу Азију
- Зна да наведе појмове колонија и
Србији
-Уме да исприча мит о постанку човека
- Зна дефиницију многобожачке
религије
-Уме у локалмом музеју да разврста
праисторијске периоде по врсти
историјских извора
-Уме да дефинише појам фараон,
Уочава и објашњава везе између
настанка првих заједница људи и
њиховог живота око река и мора (воде)
-Уме да категорише слојеве
робовласничког друштва по
економским, политичким и социјалним
критеријумима
- Уме самостално да покаже наведене
географске појмове на карти
-Зна шта је то Хамурабијев законик
-Уме да изанализира поједине чланове
Хамурабијевог законика
-Уме да објасни настанак алфабета
-Уме да упореди Египат и
Месопотамију
-Зна на карти да покаже Јерусалим
- Зна да је синагога верски објекат
Јевреја
СТАРИ ВЕК - СТАРА ГРЧКА
-Уме да објасни називе: Илијада,
Одисеја, Тројански рат, Ахил, Херакле,
-Уме на карти да покаже Троју и
Микену
посете локалном музеју
-Зна ко је Рамзес II
-Уме да опише власт владара на подручјима
Старог истока
-Зна да препозна на примерима клинопис и
хијероглифе
-Уме да процени о значају религије и свештенства
у управљању државом и у обичном животу
- Уме да покаже путеве грчке колонизације
- Зна који појмови су се до данас задржали из овог
периода историје
382
колонизација, митови
о Минотауру, Ахилу,
Одисеју...)
Грчки полиси Спарта и Атина
(појам полиса,
структура друштва,
државно уређење)
Грчко-персијски
ратови и Пелопонески
ратови ( узроци
ратова, битке на
Маратону и
Термопилима, поход
на Сицилију,
карактер и последице
ратова...)
Грчка култура
(религија, олимпијске
игре, митологија,
уметност, наука,
свакодневни живот...)
Хеленистичко доба и
његова култура
(појам хеленизма и
његови хронолошки
оквири, Александар
Велики, култура)
колонизација, еп
-Зна ко је Хомер и зна да именује
његова дела
-Зна да објасни појмове полис,
колонизација, аристократија,
демократија, уз помоћ наставника
-Зна ко је Перикле
-Зна да именује најзначајније полисе:
Спарту и Атину и да их покаже на
карти
-Препознаје грчке полисе као
робовласничке
-Зна да именује Грке, народ који је
створио полисе
- Уме самостално да опише бар два
мита из овог периода
- Уме да изради упоредну табелу
Спарте и Атине (државно, друштвено
уређење, савези, територија)
Уме целовито да објасни државно уређење Атине:
архонти, народна скупштина, ареопаг) и
друштвено уређење Атине: аристократија и демос
- Зна хронолошки да одреди Грчкоперсијске ратове ( ½ V в. п.н.е.)
-Уз помоћ наставника уме да покаже
на карти Атину, Спарту, Персију
-Зна да именује победнике Грчкоперсијских ратова и пелопонеског
рата, уз помоћ наставника
-Уме на карти да покаже: најважније
битке Грчко-персијских ратова
- Зна да опише Грчко-персијски и
Пелопонески рат (431- 404.г.п.н.е.)
- На примеру Леониде уме да уочи
елементе патриотизма и храбрости
-Зна победнике оба рата
- Уме да на основу ист.извора анализира тактику и
стратегију, предности и мане грчке и персијске
војске
- Уме да анализира моћ Атинског поморског
савеза и Пелопонеског савеза
- Зна да опише Маратонску битку
- Зна течно да опише последице ратова
-Зна да објасни појмове: филозофија, - Зна ко су Херодот и Тукидид
Олимпијске игре, политеизам, мит
- Зна да опише Олимпијске игре, уз
- Зна када су организоване прве ОИ ( 776. г. п.н.е.)
уз помоћ наставника
помоћ наставника
-Уме да опише самостално ОИ (трајање, учешће,
-Зна да именује грчке богове: Зевса,
- Разликује Олимпију и Олимпијаду
Зевс, ловоров венац)
Херу, Атину, Посејдона
- Уме да израчуна колико је година
-Препознаје у садашњости остатке грчке
- Уме да одреди век када су се
прошло од првих ОИ
архитектуре и културе (алфабет, ОИ, науке:
организовале прве ОИ
-Зна да наброји стилове у грчкој
историја, филозофија, драма...)
- Зна да именује грчко писмо
архитектури: дорски, јонски и
(алфабет)
коринтски и да их препозна на сликама
СТАРИ ВЕК- ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА И ЊЕГОВА КУЛТУРА
-Зна где се налази Балканско
-Зна да опише владавину Александра
-Зна да опише битку код Гаугамеле
полуострво, Персија
Македонског
- Зна да Александрију покаже на карти и зна
-Зна ко је и када је владао
-Зна на слици да препозна мозаик
зашто је важна
Александар Велики (336-323г.п.н.е.)
- Уме да покаже ширење Александрове - Уме да повеже слабљење грчких полиса у
-Препознаје да је за Александра
државе
међусобним ратовима, ширење Македонске
Македонског везан појам хеленизам
-Зна да објасни појам хеленистичке
државе, стварање хеленистичке културе, распад
383
-Зна дефиницију хеленистичке
културе
културе
Александрове државе
-Уме да покаже поделу Александрове државе на
карти
СТАРИ ВЕК- СТАРИ РИМ
Постанак Рима
(оснивање Рималегенда о Ромулу и
Рему, структура
друштва, хронолошки
оквири и уређење
римске републике)
- Зна на карти да покаже: Италија,
Рим
-Зна хронолошки редослед римског
државног уређења и титула краљ и
цар
- Зна дефиницију појма Република
- Зна да објасни значај Народне
скупштине, уз помоћ наставника
- Зна ко су робови, а ко
робовласници
- Зна како се зове полуострво где је
настала Римска држава и како се зове
држава кја се данас тамо налази
- Зна хронолошки прецизно када је
било оснивање Рима 753.г.п.н.е.
- Зна да објасни зашто је Рим
најразвијенија робовласничка држава
Старог века
- На ленти времена уме да хронолошки
одреди периоде Римске историје
- Зна где се налази Картагина
– Зна да опише Пунске ратове ( Ко
ратује? Узрок? Ток? Време?)
-Са карте зна да прочита називе
римских провинција
- Зна у основним цртама да опише
ширење Римске државе
Рим, светска сила
Старог века (војска,
освајања, провинције)
- Зна дефиницију Провинције
- Зна ко је Гај Јулије Цезар
- Зна да опише римску војску на
основу слике војника
Рим у доба Царства
(принципат,
Трајанови ратови на
Дунаву, доминат,
Централни Балкан у
Антици-остаци)
- Зна шта је то Трајанова табла
- Зна да покаже, уз помоћ
наставника, на карти: Сингидунум,
Наисус, Сирмијум, Гамзиград ,
Константинопољ
- Зна ко су: Октавијан Август и
Константин Велики ( 306-337)
- Зна ко су: Октавијан Август и
Константин Велики ( 306-337) и у чему
је њихов значај
- Зна на карти да покаже:Римске
провинције на тлу Србије
- Зна да објасни појам романизација
- Зна хронолошки прецизно када је
био пад Западног Римског царства
476.г
- Зна да објасни ко су варвари и шта
је то велика сеоба
- Зна ко су Хуни и уме да их опише
на основу слике
- Зна да примени појам политеизам
- Зна да објасни поделу Римског
царства крајем IV в и да је покаже на
карти
-Зна ко су Вандали и уме да објасни
њихову улогу у пропадању Царства
-Зна да објасни узроке пропадања
Рисмког царства
- Зна ко је Тацит и у чему је његов
Пад Западног Римског
царства (почетак
Велике сеобе, подела
Царства и пад
Царства)
Римска култура
-Зна да опише друштвено уређење Рима:
патрицији и плебејци
- Уме да упореди друштвена уређења држава
Старог века, које су раније учили
- Зна ко су конзули
-Зна да опише значај
Народне скупштине и Сената у Римској републици
- Зна да покаже на карти битку код Кане
216.г.п.н.е.
- Зна да објасни појам Пирова победа
- Зна да именује најзначајнијег војсковођу
Пунских ратова – Ханибала
-Са карте зна да прочита називе римских
провинција и повеже их са именима данашњих
држава, које се ту налазе
- Зна ко је Трајан и његов значај
- Зна хронолошки прецизно оснивање
Константинопоља 330.г
- Уз помоћ карте, може да именује државе, које се
данас налазе на местима некадашњих римских
провинција, као и градове, који су настали на
местима некадашњих римских градова на Балкану
- Зна којим догађајем и када је почела Велика
сеоба народа
(Пролазак Хуна кроз Врата народа 375.г.)
- Зна ко су Готи и какав је њихова улога у
пропадању Рисмког царства
- Зна да упореди основне грчке и римске богове
384
(религија, уметност,
наука, свакодневни
живот)
Хришћанство (појава
хришћанства, прогони
хришћана, цар
Константин и
Милански едикт)
Завршни део
на примеру римске религије
- Зна да именује главне римске
богове: Јупитера, Марса и Венеру
- Повезује Хришћанство са
монотеизмом
- Зна ко је оснивач хришћанства
(Исус Христ)
-Зна да покаже на карти Јерусалим
- Зна ко су апостоли и у чему је
њихов значај
- Зна да именује свету књигу
хришћана (Библија) и из чега се
састоји (Стари и Нови завет и
јеванђеља)
- Зна да препозна симболе
хришћанства
- Израђују, уз помоћ наставника, на
линији времена оснивање Рима, фазе
развоја Римске државе, подела
Римског царства, Пад западног
римског царства, Милански едикт,
владавине Цезара, Октавијана
Августа и цара Константина,
оснивање Цариграда, Пунске ратове
и пролазак Хуна кроз Врата народа
- Уме да прочита једноставне
историјске информације: појмове и
њихова објашњења и да их споји на
одговарајући начин
значај
-Уме да препозна остатке римске
културе на сликама (Колосеум,
аквадукт, латиница, славолуци...)
-Зна да објасни појам романизација
- Зна да објасни зашто су били прогони
хришћана
- Зна хронолошки прецизно када и
којим документом је признато
хришћанство (Милански едикт 313.г.)
-Зна да опише делатност Исуса Христа
-Израђују, самостално на линији
времена оснивање Рима, фазе развоја
Римске државе, подела Римског
царства, Пад западног римског
царства, Милански едикт, Цезара,
Октавијана Августа и цара
Константина, оснивање Цариграда,
Пунске ратове (битка код Кане) и рат
са Пиром, пролазак Хуна кроз Врата
народа
-Умеју да објасне најзначајније
појмове које су учили током целе
године
- Уме да препозна елементе римске културе у
календару, именима планета
-Зна који владар је признао хришћанство у
Римском царству
- Уме да објасни значај Божића и Васкрса за
хришћане
- Израђују ленту времена најзначајнијих догађаја
из римске историје
- Умеју самостално да издвоје најзначајније
личности Старог века и уоче њихов значај
385
Предмет: ГЕОГРАФИЈА
Разред:V
Циљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и друштвено-географским објектима, појавама и процесима и
њиховим међусобним везама и односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о
свету као целини и месту и улози наше државе у свету.
Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања,
умења и ставове према светским и националним вредностима и достигнућима. Настава географије треба да допринесе:
-стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони;-картографском описмењавању, употреби географских карата и
других извора информација у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу;
-стицање знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу;
-разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском омотачу;
-развијању географског мишљења заснованог на повезаности и међу-условљености географских појава и процеса у простору и
времену;
-развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других феномена у геопростору;
-стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и уочавању њиховог просторног размештаја;
-разумевању утицаја природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва, насеља и привредних делатности;
-стицању знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и државама;
-стицању знања о основним географским одликама ваневропских континената и њихових регија;
- упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских, социјалних, културних и хуманитарних проблема у
савременом свету;
-стицању знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним регионалним целинама;
-развијању ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине;
-развијању толеранције, националног, европског и светског идентитета;
-стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално учење и истраживање и њиховој примени у свакодневном
животу;
-развијању опште културе и образовања ученика.
Оперативни задаци:
386
Г.Е. 1.2.3
I
УВОД
II
ВАСИОНА И ЗЕМЉА
III
ГЕОГРАФСКА КАРТА
IX
IX - X
Г.Е. 1.2.1; 1.2.2
Г.Е. 2.2.1; 2.1.3
Г.Е. 3.2.1
X - XII
Г.Е. 1.1.1; 1.1.2; 1.1.3
Г.Е. 2.1.1; 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4
Г.Е. 3.1.1
> Особине космоса
> Сунчев систем
> Месец и његове особине
> Земља и њене особине
> Опште особине картографије
> Картографска мрежа
> Географска карта – особине
> Географска карта – практично коришћење
> Кретања Земље – ротација
> Кретања Земље – револуција
> Постанак Земље и грађа
> Врсте стена
> Литосферне плоче
1
остале
типове
часова
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број
часова за
обраду
Стандарди
Број часовапо
теми
НАСТАВНЕ ТЕМЕ /
ОБЛАСТИ
Време
реализације
теме, месец
Ред. број
наставне теме
Ученици треба да:
- упознају предмет проучавања, поделу и значај географије као наставног предмета и науке уопште;
- стекну најосновнија знања о васиони и васионским телима и њиховим основним својствима;
- стекну основна знања о Сунчевом систему;
- стекну основна знања о Земљи-планети, њеном постанку, облику и величини;
- стекну основна знања о Земљиним кретањима и њиховим последицама;
- стекну основна знања и вештине из картографије и да се оспособе за коришћење географске карте као извора информација и
оријентације;
- схвате унутрашњу грађу Земље и да разумеју данашњи распоред копна и мора и изглед рељефа;
- разумеју антропогене утицаје на рељеф;
- стекну основна знања о структури и саставу атмосфере;
- стекну основна знања о времену и метеоролошким елементима, клими, климатским факторима и основним типовима климе на Земљи;
- разумеју потребу очувања и заштите атмосфере;
- се оспособе за коришћење географске литературе, Интернета и различитог илустративног материјала у сврху лакшег савлађивања
наставног градива;
- развијају способности за активно стицање и примену знања из географије кроз самостално учење и истраживање.
1
6
4
2
8
5
3
387
> Вулкани и земљотреси
> Рељеф – постанак и облици
> Спољашње силе Земље и њихово дејство
> Спољашње силе Земље и њихово дејство
> Клима и време
> Загађивање атмосфере и њена заштита
IV
ПЛАНЕТА ЗЕМЉА
I - VI
Г.Е. 1.2.2; 1.2.3
Г.Е. 2.1.2; 2.1.3; 2.1.4; 2.2.1; 2.2.2
Г.Е. 3.2.1; 3.2.2
Систематизација градива
УКУПНО:
21
13
8
36
23
13
Методе рада:
*вербалне методе:
-монолошка (предавање, описивање, приповедање, образлагање и објашњавање)
-дијалошка (разговор, дискусија)
*текстуална (писање, читање, рад на тексту)
*метод илустрације
*метод демонстрације
*истраживачки рад
*решавање проблема.
Облици рада:
-фронтални рад, индивидуални рад, групни рад, рад у пару, комбиновани.
Активности ученика:
слушају, понављају, посматрају, увиђају, повезују, упоређују, закључују, класификују, дискутују, наводе своје мишљење, дају
примере из живота, дефинишу, цртају, одговарају, решавају задатке, препознају, креирају.
Активности наставника:
предаје, групише, објашњава, поставља питања, демонстрира, контролише рад ученика, анализира, подстиче ученике на
дискусију, припрема радне задатке, даје упутства, подстиче сарадњу међу ученицима, упућује, хвали.
388
Оцењивање:
*усмено проверавање
Увод
Васиона и
Земља
Географска
карта
ГЕ 1.1.1. зна да географија
проучава и природу и људско
друштво
ГЕ 1.1.2. зна основну поделу
географије (физичка,
друштвена и регионална)
ГЕ 1.2.1. именује небеска
тела у Сунчевом систему и
наводи њихов распоред
ГЕ 1.2.2. описује облик Земље
и препознаје појаве и процесе
везане за њена кретања
ГЕ 1.2.3. уме да на
географској карти покаже
континенте и мора
ГЕ 1.1.1. разуме појам
оријентације и наводи начине
оријентисања
ГЕ 1.1.2. наводи начине
представљања Земљине
површине (глобус и
географска карта)
ГЕ 1.1.3. препознаје и чита
географске и допунске
елементе карте
ГЕ 1.1.4. разликује паралеле и
меридијане
ГЕ 2.1.1. разуме зашто је
географија једна од најстаријих
наука
ГЕ 2.1.2. разликује појмове
литосфера, атмосфера, хидросфера
и биосфера
ГЕ 2.1.3. разликује и именује
географске дисциплине
ГЕ 3.1.1. схвата интересовање
првих људи за Земљу и остала
небеска тела
ГЕ 3.1.2. уочава повезаност
географије са другим наукам
ГЕ 3.1.3. разуме међузависност
природе и људског друштва
ГЕ 3.1.4. уочава значај географије
за опште образовање и културу
ГЕ 2.2.1. разликује појмове:
ГЕ 3.2.1. уме да прати појаве које
васиона,сунчев
се периодично јављају на Земљи и
систем,галаксија,светлосна
на небу и то повезивати са
година...
Земљиним кретањима
ГЕ 2.2.2. описује небеска тела и
ГЕ 3.2.2. уме да се оријентише
њихова кретања
помоћу Великих и Малих кола и
ГЕ 2.2.3. разликује сазвежђа и
звезде Северњаче
звездане системе
ГЕ 3.2.3. препознаје и именује
Месечеве мене
ГЕ 2.1.1. одређује стране света у
ГЕ 3.1.1. доноси закључке о
простору и на географској карти
просторним (топографским) и
ГЕ 2.1.2. одређује положај места каузалним везама географских
и тачака на географској карти
чињеница - објеката, појава,
ГЕ 2.1.3. препознаје и објашњава процеса и односа на основу
географске чињенице - објекте,
анализе географске
појаве, процесе и
карте
односе који су представљени
ГЕ 3.1.2. уме да користи размер и
моделом, сликом, графиком,
размерник за одређивање
табелом и схемом
растојања на карти и у природи
ГЕ 2.1.4. приказује понуђене
ГЕ 3.1.3. разликује карте према
географске податке:на немој карти, размери и садржају и уме да их
389
ГЕ 1.2.1. зна појам ротације и
револуције
ГЕ 1.2.2. зна да опише
обртање Земље око њене
Земљи замишљене осе-ротација
на
ГЕ 1.2.3. зна да опише
крета обртање Земље око Сунцања
револуција
План
ета
картографским изражајним
средствима (бојама, линијама,
знацима...),
графиком, табелом и схемом
користи
ГЕ 3.1.4. уме да оријентише карту
у односу на стране света и да
одржава правац кретања на терену
уз помоћ карте
ГЕ 2.2.1. може да дефинише
Земљину замишљену осу
ГЕ 2.2.2. описује привидно
кретање Сунца у току дана и у
току године
ГЕ 2.2.3. именује топлотне
појасеве и уме да одреди положај
топлотних појасева на карти и на
глобусу
ГЕ 2.2.4. разликује и дефинише
појмове:
зора,јутро,подне,вече,ноћ,
обданица,оса, полови,
упоредници, Екватор, повратници,
поларници
ГЕ 3.2.1. може да опише
последице ротације:смена
обданице и ноћи, разлике у
времену
ГЕ 3.2.2. може да опише
последице обиласка Земље око
Сунца и нагнутост Земљине осе:
смена годишњих доба
ГЕ 3.2.3. објасни узроке
неједнаке дужине обданице и ноћи
током године
390
Земљ
а
ГЕ 1.2.1. зна унутрашњу
грађу Земље (језгро и омотач
језгра) и на слици или моделу
може да уочи наведене слојеве
ГЕ 1.2.2. именује стене које
улазе у састав Земљине коре
(магматске, седиментне,
метаморфне)
ГЕ 1.2.3. именује споља. силе
(ветар, вода, лед)
Унутр
шња
грађа
и
рељеф
Земље
ГЕ 2.2.1. зна шта су фосили и да
се помоћу њих може утврдити
старост стена
ГЕ 2.2.2. зна да је Земља
изграђена од више литосферних
плоча које се стално крећу
ГЕ 2.2.3. разликује веначне и
громадне планине и може да
наведе њихове одлике
ГЕ 3.2.1. разуме да је кретање
литосферних плоча условљено
кретањем магме у омотачу језгра
ГЕ 3.2.2. именује унутрашње
силе Земље (Земљина
гравитација,унутрашња топлота
Земље) и описује њихов утицај на
настанак рељефа на Земљиној
површини
ГЕ 3.2.3. зна како долази до
набирања и раседања Земљине
коре
ГЕ 3.2.4. зна да су вулканизам и
земљотреси
последица рада унутршњих слиа и
може да објасни последице
њихове активности
ГЕ 3.2.5. разликује ерозивне
(речно корито, долина, цирк,
валов, шкрапа, вртача, увала,
крашко поље, пећина, јама...) и
акумулативне облике рељефа (аде,
делте, жала, песковите пустиње,
дине ,морене...)
ГЕ 3.2.6. примењује стечена
знања у различитим ситуацијама
(игра,учење,препознавање
опасности)
391
План
ета
Земљ
а
Вазду
шни
омота
ч
Земље
ГЕ 1.2.1. именује слојеве
атмосфере (тропосфера,
стратосфера, мезосфера,
термосфера)
ГЕ 1.2.2. може да наведе
састав атмосфере
(гасови,чврсте честице и
водена пара) и загађиваче
атмосфере
ГЕ 1.2.3. разликује време и
климу
ГЕ 1.2.4. именује временске
елементе
ГЕ 2.2.1. може да опише одлике
тропосфере
ГЕ 2.2.2. разуме значај атмосфере
за опстанак живог света на Земљи
ГЕ 2.2.3. именује временске или
метеоролошке елементе (сунчева
светлост, температура ваздуха,
ваздушни притисак, ветар,
влажност ваздзха, облачност,
падавине) и може да их опише
ГЕ 2.2.4. разуме значај временске
прогнозе за човека и његове
делатности
ГЕ 2.2.5. зна чиме се мере и како
се изражавају вредности
метеоролошких елемената
ГЕ 2.2.6. именује и описује
климатсе факторе (гш,нв, однос
мора и копна, правац пружања
планина, морске струје, ветрови,
врста подлоге и човек)
ГЕ3.2.1објашњава
међусобну
условљеност
метеоролошких
елемената
ГЕ 3.2.2. анализира табеле и
клима-дијаграме и доноси
закључке
ГЕ 3.2.3. именује основне типове
климе на Земљи и описује њихове
одлике
ГЕ 3.2.4. уме да уцрта зонални
распоред типова климе на немој
карти
методом
бојења
и
реонирања
ГЕ 3.2.5. разликује позитивне и
негативне утицаје, као и глобалне
и локалне последице човековог
деловања на атмосферу и именује
загађиваче атмосфере
ГЕ 3.2.6.
разуме важност и
могућност личног учешћа у
заштити,обнови и унапређењу
атмосфера и животне средине
392
Предмет: МАТЕМАТИКА
Разред: V
Циљ наставе математике је:
- стицање математичких знања и умења неопходних за разумевање законитости у природи и друштву, за примену у свакодневном
животу и пракси, као и за успешно настављање образовања;
- развијање логичког мишњења
- развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности и научног погледа на свет.
Задаци наставе математике јесу:
- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа;
- стицање опште математичке културе и схватање места и значаја математике у прогресу цивилизације;
- оспособљавање ученика за успешно настављање образовања и изучавање других области у којима се математика примењује;
- допринос формирању и развијању научног погледа на свет;
- допринос радном и политехничком образовању ученика;
- развијање логичког мишљења и закључивања, индуктивно- дедуктивног мишљења, апстрактног мишљења и математичке интуиције;
- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су: упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао
за самосталан рад, критичност;
- даље оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других извора знања.
393
Ред. број
наставн
е теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
време реализације
теме (месеци)
стандарди
1.
Скупови
2.
Геометријски објекти
IX, X
MA 1.3.1.
MA 1.3.3.
3.
Дељивост бројева
X, XI
MA 1.1.4.
MA 1.1.5.
4.
Угао
XI, XII
MA 1.3.1.
MA 2.3.1.
5.
Разломци
XII, I, II, III, IV,
MA 1.1.1.
IX
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
 Појам скупа, елементи
 Подскуп, једнакост скупова
 Пресек скупова
 Унија скупова
 Разлика скупова
 Уређење скупа природних бројева
 Изрази са променљивом
 Основни геометријски појмови
 Полуправа, дуж
 Полураван, изломљена линија, многоугао
 Кружница и круг
 Узајамни положаји кружница и кругова
 Појам дељивости, делиоци и садржаоци бројева
 Својства дељивости
 Дељивост бројева декадном јединицом и бројевима
2, 4, 5 и 25
 Дељивост бројевима 3 и 9
 Прости и сложени бројеви
 Заједнички делилац и НЗД
 Заједнички садржалац и НЗС
 Појам угла, елементи и обележавање
 Централни угао круга, кружни лук и тетива
 Упоређивање углова, преношење углова
 Сабирање и одузимање углова графички
 Врсте углова
 Комплементни и суплементни углови
 Мерење углова
 Сабирање и одузимање углова рачунски
 Упоредни и унакрсни углови
 Углови на трансверзали
 Углови са паралелним крацима
 Појам разломка
Број часова за
Број
часова
по теми
обраду
остале
типове
часова
15
7
8
12
5
7
14
7
7
22
11
11
64
27
37
394
V
MA 1.1.2.
MA 1.1.3.
MA 1.1.4.
MA 1.1.5.
MA 1.1.6.
MA 1.2.1.





Проширивање разломака
Скраћивање разломака
Упоређивање разломака
Врсте разломака
Децимални запис разломка
a
b
 Превођење разломка облика у децимални
запис и обрнуто
 Упоређивање разломака у децималном
запису
 Приближна вредност броја
 Бројевна полуправа
 Сабирање и одузимање разломака једнаких
именилаца
 Сабирање и одузимање разломака
неједнаких именилаца
 Сабирање и одузимање разломака у
децималном запису
 Својства сабирања
 Једначине у вези са сабирањем и
одузимањем разломака
 Неједначине у вези са сабирањем и
одузимањем разломака
a
 Множење и дељење разломака облика b
природним бројем
a
 Множење разломака облика b
 Дељење разломака
 Својства множења
 Множење децималних бројева
395
6.
Осна симетрија
V, VI
MA 2.3.6.
УКУПНО:
 Дељење децималних бројева
 Једначине у вези са множењем и дељењем
 Неједначине у вези са множењем и
дељењем
 Превођење периодичног бесконачног
a
децималног записа у запис b
 Аритметичка средина
 Размера
 Појам осне симетрије у равни
 Осна симетричност фигуре
 Симетрала дужи
 Примена симетрале дужи
 Симетрала угла
17
5
12
144
62
82
Oцењивање
 степен усвојености ученикових знања, умења и навика
 однос према учењу
 испуњавање одређених норми
( При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године, према индивидуалним
могућностима. Врши се бројчано.)
Методе рада
 монолошка
 дијалошка
 текстуална
 дискусија
 илустративна
 писани радови
396





демонстрација
посматрање
практичне активности( радови ученика)
истраживачка
хеуристичка
Технике рада
 технике учења
 технике памћења (симболизација и упрошћавање, асоцијативна)
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 посматрање
 стварање
 учешће у дискусији
 анализирање података, чињеница и информација
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 помаже у повезивањ у чињеница
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
397



развија карактер ученика и црте личности
утиче на развој когнитивних особина ученика
подстиче развој дедуктивног и индуктивног мишљења
Образовни стандарди су дефинисани за следеће области: Бројеви и операције са њима, Алгебра и функције, Геометрија, Мерење и Обрада
података.
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.
1. БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА
У области бројеви и операције са њима ученик/ученица уме да:
МА.1.1.1. прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне)
МА.1.1.2. преведе децимални запис броја у разломак и обратно
МА.1.1.3. упореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно
МА.1.1.4. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају
сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број
МА.1.1.5. дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим
МА.1.1.6. користи целе бројеве и једноставне изразе са њима помажући се визуелним представама
2. АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ
У области алгебра и функције ученик/ученица врши формалне операције које су редуциране и зависе од интерпретације; уме да:
МА.1.2.1. реши линеарне једначине у којима се непозната појављује само у једном члану
МА.1.2.2. израчуна степен датог броја, зна основне операције са степенима
МА.1.2.3. сабира, одузима и множи мономе
МА.1.2.4. одреди вредност функције дате таблицом или формулом
3. ГЕОМЕТРИЈА
У области геометрија ученик/ученица:
МА.1.3.1. влада појмовима: дуж, полуправа, права, раван и угао (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта
користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве)
398
МА.1.3.2. влада појмовима: троугао, четвороугао, квадрат и правоугаоник (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их
нацрта користећи прибор; ученик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе троугла и уме да израчуна обим и површину
троугла, квадрата и правоугаоника на основу елемената који непосредно фигуришу у датом задатку; уме да израчуна непознату страницу
правоуглог троугла примењујући Питагорину теорему)
МА.1.3.3. влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме
да их нацрта користећи прибор; уме да израчуна обим и површину круга датог полупречника)
МА.1.3.4. влада појмовима: коцка и квадар (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама, зна њихове основне елементе и рачуна њихову
површину и запремину)
МА.1.3.5. влада појмовима: купа, ваљак и лопта (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама, зна њихове основне елементе)
МА.1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до поклапања)
4. МЕРЕЊЕ
У области мерење ученик/ученица уме да:
МА.1.4.1. користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе, времена и углова
МА.1.4.2. претвори веће јединице дужине, масе и времена у мање
МА.1.4.3. користи различите апоене новца
МА.1.4.4. при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу; заокругљује величине исказане датом мером
5. ОБРАДА ПОДАТАКА
У области обрада података ученик/ученица уме да:
МА.1.5.1. Изражава положај објеката сврставајући их у врсте и колоне;одреди положај тачке у првом квадранту координатног система
ако су дате координате и обратно
МА.1.5.2. прочита и разуме податак са графикона, дијаграма или из табеле, и одреди минимум или максимум зависне величине
МА.1.5.3. податке из табеле прикаже графиконом и обрнуто
МА.1.5.4. одреди задати проценат неке величине
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.
1. БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА
У области бројеви и операције са њима ученик/ученица уме да:
МА.2.1.1. упореди по величини бројеве записане у различитим облицима
МА.2.1.2. одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; израчуна вредност једноставнијег израза са више
рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа
МА.2.1.3. примени основна правила дељивости са 2, 3, 5, 9 и декадним јединицама
МА.2.1.4. користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама
399
2. АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ
У области алгебра и функције ученик/ученица је рачунске
процедуре довео/ла до солидног степена увежбаности; уме да:
МА.2.2.1. реши линеарне једначине и системе линеарних једначина са две непознате
МА.2.2.2. оперише са степенима и зна шта је квадратни корен
МА.2.2.3 сабира и одузима полиноме, уме да помножи два бинома и да квадрира бином
МА.2.2.4. уочи зависност међу променљивим, зна функцију y=ax и графички интерпретира њена својства; везује за та својства појам
директне пропорционалности и одређује непознати члан пропорције
МА.2.2.5. користи једначине у једноставним текстуалним задацима
3. ГЕОМЕТРИЈА
У области геометрија ученик/ученица уме да:
МА.2.3.1. одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима ако су изражени у целим степенима
МА.2.3.2. одреди однос углова и страница у троуглу, збир углова у троуглу и четвороуглу и да решава задатке користећи Питагорину
теорему
МА.2.3.3. користи формуле за обим и површину круга и кружног прстена
МА.2.3.4. влада појмовима: призма и пирамида; рачуна њихову површину и запремину када су неопходни елементи непосредно дати у
задатку
МА.2.3.5. израчуна површину и запремину ваљка, купе и лопте када су неопходни елементи непосредно дати у задатку
МА.2.3.6. уочи осносиметричне фигуре и да одреди осу симетрије; користи подударност и везује је са карактеристичним својствима
фигура (нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма)
4. МЕРЕЊЕ
У области мерење ученик/ученица уме да:
МА.2.4.1. пореди величине које су изражене различитим мерним јединицама за дужину и масу
МА.2.4.2. претвори износ једне валуте у другу правилно постављајући одговарајућу пропорцију
МА.2.4.3. дату величину искаже приближном вредношћу
5. ОБРАДА ПОДАТАКА
У области обрада података ученик/ученица уме да:
МА.2.5.1. влада описом координатног система (одређује координате тачака, осно или централно симетричних итд)
МА.2.5.2. чита једноставне дијаграме и табеле и на основу њих обради податке по једном критеријуму (нпр. одреди аритметичку средину
за дати скуп података; пореди вредности узорка са средњом вредношћу)
МА.2.5.3. обради прикупљене податке и представи их табеларно или графички; представља средњу вредност медијаном
400
МА.2.5.4. примени процентни рачун у једноставним реалним ситуацијама (на пример, промена цене неког производа за дати проценат)
Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном нивоу.
1. БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА
У области бројеви и операције са њима ученик/ученица уме да:
МА.3.1.1. одреди вредност сложенијег бројевног израза
МА.3.1.2. оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама
МА.3.1.3. користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама
2. АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ
У области алгебра и функције ученик/ученица је постигао/ла
висок степен увежбаности извођења операција уз истицање
својстава која се примењују; уме да:
МА.3.2.1. саставља и решава линеарне једначине и неједначине и системе линеарних једначина са две непознате
МА.3.2.2. користи особине степена и квадратног корена
МА.3.2.3. зна и примењује формуле за разлику квадрата и квадрат бинома; увежбано трансформише алгебарске изразе и своди их на
најједноставији облик
МА.3.2.4. разликује директно и обрнуто пропорционалне величине и то изражава одговарајућим записом; зна линеарну функцију и
графички интерпретира њена својства
МА.3.2.5. користи једначине, неједначине и системе једначина решавајући и сложеније текстуалне задатке
3. ГЕОМЕТРИЈА
У области геометрија ученик/ученица уме да:
МА.3.3.1. рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих,
укључујући углове на трансверзали
МА.3.3.2. користи основна својства троугла, четвороугла, паралелограма и трапеза, рачуна њихове обиме и површине на основу
елемената који нису обавезно непосредно дати у формулацији задатка; уме да их конструише
МА.3.3.3. одреди централни и периферијски угао, рачуна површину исечка, као и дужину лука
МА.3.3.4. израчуна површину и запремину призме и пирамиде, укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати
МА.3.3.5. израчуна површину и запремину ваљка, купе и лопте, укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати
МА.3.3.6. примени подударност и сличност троуглова, повезујући тако разна својства геометријских објеката
4. МЕРЕЊЕ
У области мерење ученик/ученица уме да:
МА.3.4.1. по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима
401
МА.3.4.2. процени и заокругли дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање од 1 динар,
1cm, 1g)
5. ОБРАДА ПОДАТАКА
У области обрада података ученик/ученица уме да:
МА.3.5.1. одреди положај (координате) тачака које задовољавају сложеније услове
МА.3.5.2. тумачи дијаграме и табеле
МА.3.5.3. прикупи и обради податке и сам састави дијаграм или табелу; црта график којим представља међузависност величина
МА.3.5.4. примени процентни рачун у сложенијим ситуацијама
Предмет: Биологија
Разред:V
Задаци:
-схватање појма биологије као науке значајне за напредак човечанства и одрживи развој;
-оспособљавање за руковање једноставним лабораторијским прибором,лупом и микроскопом,као и израда једноставних привремених
препарата;
-упознавање основне јединице грађе свих живих бића;
-упознавање разноврсности живих бића;
-схватање појма ботанике као научне области биологије;
-упознавање и умење објашњавања основне спољашње грађе вегетативних биљних органа
-умење објашњавања грађе и улоге цвета,плода и семена;
-схватање процеса опрашивања и оплођења и начина опрашивања и расејавања биљака;
-упознавање царства биљка и најзначајније групе;
- упознавање основних елемената заштите флоре и степен угрожености биљака делатностима човека у природи;
-развијање интересовања за проширивање знања у одговарајућим институцијама(ботаничка башта,природњачки музеј,библиотеке);
-упознавање царства гљива и њихове основне карактеристике.
402
Ред.
број
настав
не теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
време
реализац
ије теме
(месеци)
стандарди
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број
часова
по
теми
Број часова за
обрад
у
1.
Увод
IX
1.1.1, 1.1.2,
1.1.3, 1.6.1,
1.6.3, 1.6.4,
2.1.1, 2.6.2,
3.1.1,
3.1.2,3.6.1.
*Биологија и њен значај за развој и
напредак човечанства
*Како се природа
упознаје.Лабораторијски прибор,лупа и
микроскоп
*Вежба:Лупа и микроскоп,руковање и
одржавање
*Вежба:Техника микроскопирања
6
3
остале
типове
часова
3
2.
Особине живих бића и
разноврсност живог света
IX, X
1.1.1,
1.1.2,1.1.3,
1.1.4, 1.2.1,
1.2.2,
1.2.3,1.2.4,
1.2.5, 1.2.6,
1.4.3, 1.6.1,
1.6.3, 2.1.1,
2.1.2,
2.1.3,2.1.4,
2.2.1,
2.2.2,2.2.3,
2.2.4, 2.2.5,
2.6.2, 3.1.1,
3.1.2, 3.1.3,
3.1.4,3.1.5,
3.2.1,
3.2.2,3.2.3.
*Особине живих бића
*Жива бића су изграђена од ћелијаоткриће ћелије,облик,величина и основна
грађа(ћелије без организованог
једра,ћелије са организованим једром)
*Једноћелијски и вишећелијски
организми-ткива,органи,системи
органа,организам
*Вежба:Посматрање биљне ћелије под
микроскопом(покорица црног лука)
*Класификација живих бића у пет
царстава
*Вируси-на граници живог и неживог
*Једноћелијски организми без
организованог једрабактерије(одлике,начин живота и улога у
природи)
*Једноћелијски организми са
организованим једром:једноћелијске
алге,једноћелијске гљиве и праживотињеодлике,начин живота и улога у природи
12
7
5
403
3.
Царство биљака-грађа и
животни процеси биљака
1.1.4,1.1.5,1.2.
1, 1.2.3, 1.2.4,
1.2.5,
1.2.6,1.2.7,1.3.
1, 1.3.2, 1.3.7,
1.6.1, 1.6.2,
1.6.3, 1.6.4,
2.1.2,
2.1.3,2.1.4,2.2.
1, 2.2.2, 2.2.3,
2.2.4, 2.2.5,
2.2.6,2.2.7,2.2.
8,2.2.9, 2.3.1,
2.3.2, 2.6.1,
2.6.3, 2.6.4,
3.1.3, 3.1.4,
3.1.5, 3.2.1,
3.2.2, 3.2.4,
3.2.5,3.2.6,
3.3.1, 3.3.2,
3.3.6,3.6.1,3.6.
2,3.6.5.
*Ботаника-научна област биологије
*Свет биљака-настанак и развој биљака
*Грађа биљака-биљни организам
*Корен.делови,облици,улога
*Вежба:разликовање делова и облика
корена
*Стабло:спољашња грађа и
улога.Преображај стабла
*Лист:делови,облици и улога
*Животни процес:фотосинтеза
*Вежба:издвајање хлорофила из листа
*Животни процеси:дисање и
31
16
15
транспирација
*Вежба:доказивање транспирације и
дисања
*Цвет.делови,облици,једнополан и
двополан цвет,цвасти.
*Опрашивање и оплођење
*Вежба:разликовање делова једнополних
и двополних цветова и цвасти
*Плод.Делови плода.Разноврсност
плодова
*Семе:грађа семена,значај семена
*Распростирање плодова и семена
*Клијање семена
*Вежба:услови клијања семена
*Вежба:израда школске збирке плодова и
семена
*Вегетативно размножавање.Значај
*Вежба:Вегетативно
размножавање,калемљење
*Како биљке расту.И биљке
реагују.Покрети биљака
*Како биљке добијају имена
404
4.
Разноврсност биљка,значај
и заштита
III ,IV, V
1.1.4,
1.2.1,1.2.2,1.2.
3,1.2.7,1.3.1,1.
3.2,1.4.3,1.4.6,
1.4.7,1.4.8,
1.6.3, 2.1.3,
2.1.4,2.2.1,2.2.
2,
2.2.3,2.4.3,2.4.
4, 2.5.2, 2.6.1,
2.6.3,
3.1.4,3.2.1,
3.2.2, 3.2.4,
3.6.1.
*Алге(вишећелијске алге)-одлике,начин
живота
*Разноврсност,најзначајнији
представници,значај и заштита алги
*Маховине-одлике,начин живота
*Разноврсност,најзначајнији
представници,значај и заштита маховина
*Папратнице-одлике,начин живота
*Разноврсност,најзначајнији
представници,значај и заштита
папратница
17
11
6
*Голосеменице-одлике,начин живота
*Разноврсност,најзначајнији
представници,значај и заштита
голосеменица
*Вежба:голосеменице(препознавање)
*Скривеносеменицеодлике,подела(монокотиледоне и
дикотиледоне),начин
живота,размножавање
*Разноврсност,најзначајнији
представници,значај и заштита
скривеносеменица
*Јестиве и лековите биљке
*Житарице
*Упутство за прикупљање биљака за
хербар
*Практичан рад.Прикупљање биљака
за школски хербар
405
5.
Царство гљива
V, VI
1.1.3,1.2.4,1.
2.5, 1.2.6,
1.2.7, 1.3.1,
1.4.6, 1.5.1,
1.5.2,1.6.1,1.
6.3,2.1.2,
2.2.4, 2.4.4,
2.4.9, 2.5.1,
2.6.1, 2.6.3,
3.4.2, 3.4.7,
3.5.1.
*Гљиве-нису биљке,нису животиње
*Разноврсност гљива-квасци,плесни и
печурке
*Улога и значај гљива у
природи.Симбиоза алги и гљивалишајеви
*Вежба:Посматрање квасца и хлебне
буђи под лупом и микроскопом
*Значај биљака и гљива.Ишчезавање и
заштита биљака и гљива
*Биодиверзитет
УКУПНО:
Методе рада:
*вербалне методе:
-монолошка (предавање, описивање, приповедање, образлагање и објашњавање)
-дијалошка (разговор, дискусија)
*текстуална (писање, читање, рад на тексту)
*метод илустрације
*метод демонстрације
*метод практичних и лабораторијских радова
*истраживачки рад
*решавање проблема.
6
3
3
40
32
72
Облици рада:
-фронтални рад, индивидуални рад, групни рад, рад у пару, комбиновани.
Активности ученика:
слушају, понављају, посматрају, увиђају, повезују, упоређују, закључују, класификују, дискутују, наводе своје мишљење, дају
примере из живота, дефинишу, цртају, одговарају, решавају задатке, препознају, креирају.
Активности наставника:
406
предаје, групише, објашњава, поставља питања, демонстрира, контролише рад ученика, анализира, подстиче ученике на
дискусију, припрема радне задатке, даје упутства, подстиче сарадњу међу ученицима, упућује, хвали.
Оцењивање:
*усмено проверавање
*писмено проверавање
*практични рад
*тестови знања
Садржаји
Увод
Особине живих
бића и
разноврсност
живог света
ОСНОВНИ НИВО
СРЕДЊИ НИВО
1.1.1 уме да наведе основне
карактеристике живог света
1.1.2 разликује живу и неживу
природу у непосредном окружењу и
у типичним случајевима
1.1.3 препознаје основне сличности
и разлике у изгледу и понашању
биљака и животиња
1.1.4 уме да наведе називе пет
царстава и познаје типичне
представнике истих
1.1.5 зна да постоје просторне и
временске промене код живих бића
и познаје основне чињенице о томе
1.2.1 зна да су најмањи организми
саграђени од једне ћелије у којој се
одвијају сви карактеристични
животни процеси и зна основне
2.1.1 примењује критеријуме за
разликовање живог од неживог на
карактеристичном биолошком
материјалу (препаратима, огледима)
2.1.2 познаје и користи критеријуме
за разликовање биљака и животиња
и примењује их у типичним
случајевима
2.1.3 познаје критеријуме по којима
се царства међусобно разликују на
основу њихових својстава до нивоа
кола/класе
2.1.4 уме да објасни везу између
промена у просторном и
временском окружењу и промена
које се дешавају код живих бића у
околностима када делује мањи број
чинилаца на типичне заједнице
НАПРЕДНИ НИВО
3.6.1 разуме значај и уме самостално
да реализује систематско и
дуготрајно прикупљање података
3.1.1 примењује критеријуме за
разликовање живог од неживог у
граничним случајевима и у
атипичним примерима (вируси,
делови организама, плодови и сл.)
3.1.2 уме да објасни зашто је нешто
класификовано као живо или као
неживо
3.1.3 разуме критеријуме по којима
се разликују биљке и животиње и
уме да их примени у атипичним
случајевима
3.1.4 познаје критеријуме по којима
се царства међусобно разликују на
основу њихових својстава до нивоа
класе/реда најважнијих група
3.1.5 уме да објасни везу између
промена у просторном и
407
карактеристике грађе такве ћелије
1.2.2 зна да је ћелија најмања
јединица грађе свих вишећелијских
организама у чијим одељцима се
одвијају разноврсни процеси, и зна
основне карактеристике грађе тих
ћелија
1.2.3 зна основне карактеристике
грађе биљака, животиња и човека и
основне функције које се обављају
на нивоу организма
Царство биљакаграђа и животни
процеси
1.2.4 познаје основну организацију
органа у којима се одвијају
различити животни процеси
1.2.5 разуме да је за живот
неопходна енергија коју организми
обезбеђују исхраном
1.2.6 разуме да су поједини процеси
заједнички за сва жива бића
(дисање, надражљивост,
покретљивост, растење, развиће,
размножавање)
1.2.7 зна да организми
функционишу као независне целине
у сталној интеракцији са околином
1.3.1 разуме да јединка једне врсте
живих бића или организме
2.2.1 разуме да постоје одређене
разлике у грађи ћелија у зависности
од функције коју обављају у
вишећелијским организмима
(разлике између биљне и
животињске ћелије, између коштане
и мишићне ћелије и сл.)
2.2.2 зна и упоређује сличности и
разлике између нивоа организације
јединке: зна да се ћелије које врше
исту функцију групишу и образују
ткива, ткива са истом функцијом
органе, а органи са истом функцијом
системе органа
2.2.3 зна карактеристике и основне
функције спољашње грађе биљака,
животиња и човека
2.2.4 разуме да је за живот
неопходна енергија која се
производи, складишти и одаје у
специфичним процесима у ћелији и
да се то назива метаболизам
2.2.5 разуме да биљне ћелије,
захваљујући специфичној грађи,
могу да везују енергију и стварају
(синтетишу) сложене (хранљиве)
материје
2.2.6 разуме да и у биљној и у
животињској ћелији сложене
материје могу да се разграђују, при
чему се ослобађа енергија у процесу
који се назива дисање
временском окружењу и промена
које се дешавају код живих бића у
комплексним ситуацијама у
сложенијим заједницама
3.2.1 зна карактеристике и основне
функције унутрашње грађе биљака,
животиња и човека
3.2.2 разуме морфолошку
повезаност појединих нивоа
организације и њихову међусобну
функционалну условљеност
3.2.3 разуме узроке развоја и
усложњавања грађе и функције
током еволуције
3.2.3 разуме узроке развоја и
усложњавања грађе и функције
током еволуције
3.6.1 разуме значај и уме самостално
да реализује систематско и
дуготрајно прикупљање података
3.6.2 уме да осмисли једноставан
протокол прикупљања података и
формулар за упис резултата
3.6.3 уме самостално да прави
графиконе и табеле према два
критеријума уз детаљан извештај
3.6.4 разуме значај контроле и пробе
у експерименту (варирање
једног/више фактора), уме да
408
Разноврсност
биљака, значај и
заштита
даје потомке исте врсте
1.3.2 зна основне појмове о
процесима размножавања
1.4.3 уме на задатом примеру да
одреди материјалне и енергетске
токове у екосистему, чланове
ланаца исхране и правце кружења
најважнијих супстанци (воде,
угљеника, азота)
2.3.1 разуме основне разлике између
полног и бесполног размножавања
2.3.2 разуме механизам настанка
зигота
постави хипотезу и извуче закључак
3.6.5 зна, уз одговарајуће навођење
наставника, самостално да осмисли,
реализује и извести о експерименту
на примеру који сам одабере
3.2.4 разуме да је у остваривању
карактеристичног понашања
неопходна функционална
интеграција више система органа и
разуме значај такве интеграције
понашања за преживљавање
3.2.5 разуме сличности и разлике у
интеграцији грађе и функције
јединке током животног циклуса
1.2.7 зна да организми
функционишу као независне целине
у сталној интеракцији са околином
1.3.1 разуме да јединка једне врсте
даје потомке исте врсте
1.3.2 зна основне појмове о
процесима размножавања
1.4.6 разуме утицај човека на
биолошку разноврсност (нестанак
врста, сеча шума, интензивна
пољопривреда, отпад)
1.4.7 препознаје основне процесе
важне у заштити и очувању животне
средине (рециклажу, компост) и у
заштити биодиверзитета
(националних паркова, природних
резервата)
2.4.8 разуме последице загађења
воде, ваздуха и земљишта, као и
значај очувања природних ресурса и
уштеде енергије
2.4.9 разуме значај природних
добара у заштити природе
(националних паркова, природних
резервата, ботаничких башта, зоовртова)
2.5.2 разуме значај и зна основне
принципе правилног комбиновања
животних намирница
2.5.3 зна како се чува хранљива
вредност намирница
3.2.3 разуме узроке развоја и
усложњавања грађе и функције
током еволуције
409
Царство гљива
1.4.8 зна шта може лично предузети
у заштити свог непосредног
животног окружења
1.5.6 разуме предности и недостатке
употребе додатака у храни и
исхрани (конзерванси и
неконтролисана употреба витамина,
антиоксиданата, минерала итд.) и
опасности до којих може да доведе
неуравнотежена исхрана
(редукционе дијете, претерано
узимање хране и сл.) и познаје
основне принципе правилног
комбиновања животних намирница
1.2.7 зна да организми
функционишу као независне целине
у сталној интеракцији са околином
1.4.3 уме на задатом примеру да
одреди материјалне и енергетске
токове у екосистему, чланове
ланаца исхране и правце кружења
најважнијих супстанци (воде,
угљеника, азота)
2.2.4 разуме да је за живот
неопходна енергија која се
производи, складишти и одаје у
специфичним процесима у ћелији и
да се то назива метаболизам
410
Предмет: ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
Разред: V
Циљ и задаци
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну
језичку, техничку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се
оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатиом ситуација, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са
другима, азвију мотивосаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се ученици упознају са техничко –
технолошки развијеним окружењем, стекну основну техничку и информатичку писменост, развију техничко мишљење, техничку
културу рада.
Задаци предмета су стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада наставе техничког и
информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе техничког и информатичког образовања буду у
пуној мери реализовани, као и да ученици :
Стекну основно техничко и информатичко образовање и васпитање,
Стекну основна техничко – технолошка знања, умења, вештине и оспособљавају се за њихову примену у учењу, раду и свакодневном
животу,
Сазнају основни концепт информационо – комуникационих технологија ( ИКТ ),
Сазнају улоге ИКТ у различитим струкама и сферама живота,
Упознају рад на рачунару,
Науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет,
Развијају стваралачко и критичко мишљење,
Развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопственом плану рада и афирмишу
креативност и оригиналност,
Развијају психомоторне способности,
Усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада,
Савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолочким процесима,
Развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака,
Стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад,
Комуницирају на језику технике ( техничка терминологија, цртежи ),
Стекну знања за коришћење мерних инструмената,
Разумеју технолошке процесе и производе раличитих технологија,
411
Препознају ограниченост природних ресурса,
Прилагоде динамичке конструкције ( моделе ) енергетском извору,
Одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције ( моделе ),
Израде или примене једноставнији програм за управљање преко рачунара,
Упознају економске, техничко – технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов значај на развој друштва,
Примењују мере и средства за личну заштиту при раду,
Знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења,
На основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију.
Оперативни задаци
Ученици треба да се:
се упознају са техником, техничким достигнућима и значајем техничког и информатичког образовања;
се упознају са програмом техничког и информатичког образовања;
се упознају са организацијом рада у кабинету за техничко и информатичко образовање и мерама заштите;
упознају пут од идеје до реализације;
упознају прибор за техничко цртање и развију вештину његовог коришћења;
упознају основне елементе техничког цртања: формат, врсте линија, приказивање предмета (скица, цртеж), котирање и размеру;
науче приказивање своје идеје помоћу скице и техничког цртежа;
науче да нацртају једноставан технички цртеж помоћу рачунара;
науче да реализују своју идеју уз примену конструкторских комплета и готових елемената;
науче како се врши избор материјала за реализацију своје идеје, као и редослед операција и алата при обликовању материјала;
науче да израде једноставније статичке и динамичке моделе и макете од делова из конструкторског комплета и готових елемената,
према одговарајућим упутствима и својим идејама;
науче самостално да израде једноставније предмете по својој идеји помоћу одговарајућег прибора и ручног алата, применом основних
радних операција од лако обрадивих материјала и готових елемената;
знају називе и функцију основних и допунских уређаја рачунара;
науче да укључе рачунар и знају функцију тастатуре, упознају неке могућности употребе рачунара са готовим програмима;
науче да користе рачунар за исписивање текста и за једноставније техничке цртеже без програмирања;
упознају врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала: дрво, папир, текстил, кожа, пластичне масе;
412
упознају основне принципе механичке обраде материјала;
науче правилно да користе прибор и алат за механичку обраду материјала;
науче да разраде технолошки поступак;
се упознају са значајем, врстама и основним изворима енергије;
упознају могућности коришћења енергије сунца, ветра и воде;
се навикавају на штедњу енергије;
стекну представу о четири основна вида саобраћаја: друмски, железнички, водени и ваздушни;
стекну знање о начинима регулисања друмског саобраћаја;
упознају основна правила и прописе кретања пешака и бицикла у јавном саобраћају;
упознају хоризонталну, вертикалну и светлосну сигнализацију у саобраћају.
Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Увод
1.
2.
Графичке комуникације
Информатичке технологије
3.
Време
реализа
ције
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Природни ресурси на земљи:материја,енергија,време,простор
Појам технике и технологије
Утицај развоја технике на живот на земљи
Предмет и значај ТО ,рад и организација радног места у
кабинету и примена мера заштите на раду
IX, X  Моделовање од идеје до реализације
 Техничко цртање као основ комуникације:скица,технички
цртеж
 Формати пепира,врсте линија у техничком цртежу
 Просторно приказивање предмета
 Техничко писмо
 Размера
 Означавање мера на техничком цртежу,основни прибор за
техничко цртање
 Модел(макета) појам и графички приказ
X, XI  Увод у информатику и рачунарство
 Примена рачунара
IX
Број
часова
по теми
4
Број часова за
обраду
4
8
8
16
16
413
остале
типове
часова
4.
Од идеје до реализације











XII, I 



5.
Материјали и технологије

I, II, 
III 







Рачунарски систем
Основни делови(монитор,тастатура,миш)
Основни делови(кућиштe,хард диск)
Основни делови(флопи диск,цд,двд)
Додатни уређаји(флеш меморија, штампач, скенер)
Софтвер
Повезивање и укључивање рачунара
Коришћење оперативног система рачунара
Радно окружење
Програм за обраду текста
Програм за техничко цртање
Алгоритам конструкторског моделовања од идеје до
реализације
Упознавање елемената конструкторског комплета и начин
њиховог повезивања
Израда алгоритма модела према сопственој идеји
Самосталан рад са конст.комплетима и готовим елементима
према сопственој идеји
Техничка документација модела
Појам и подела материјала(природни,вештачки)
Врсте и својства материјала-дрво
Врсте и својства материјала-папир
Врсте и својства материјала-текстил
Врсте и својства материјала-кожа,пластични материјали
Начин обраде материјала(принципи деловања алата за
механичку обраду материјала)
Начин обраде материјала(испитивање материјала)
Припрема за обраду,правилно коришћење алата за ручну
обраду материјала,извођење операција и заштита на
раду:обележавање,сечење
Припрема за обраду,правилно коришћење алата за ручну
8
8
12
12
414
обраду материјала,извођење операција и заштита на
раду:завршна обрада,бушење
 Припрема за обраду,правилно коришћење алата за ручну
обраду материјала,извођење операција и заштита на
раду:равњање,брушење
 Избор материјала,операција и алата и редоследа њихове
примене
 Рециклажа материјала и заштита животне средине
6.
Енергетика
7.
Конструкторско моделовање-модули
8.
Саобраћај




IV, V 



V, VI 






III
Појам и значај енергије
Извори енергије(обновљиви,необновљиви,алтернативни)
Трансформација,коришћење,штедња енергије
Коришћење енергије:сунца,ветра,воде
Израда скице и техничког цртежа
Планирање иприпрема потребног материјала
Планирање редоследа и поступака обраде
Израда модела према сопственој конструкцији
Саобраћај појам:врсте,структура,функција
Регулисање ибезбедност друмског саобраћаја
Пешак у саобраћају
Бицикл у саобраћају
Хоризонтална,вертикална и светлосна сигнализација
Обавезе и одговорност учесника у саобраћају
Утицај саобраћаја на заштиту животне средине
УКУПНО
4
4
12
12
8
8
72
60
Активности наставника и ученика
Активности наставника биће пре свега усмерене на:
саопштавање наставног садржаја;
процењивање и оцењивање нивоа и квалитета усвојености знања;
преношење теоријских и практичних знања;
415
12
развијање карактера ученика и црта личности;
упознавање ученика са светом технике,ширење техничке писмености,развијање еколошке свести.
Активности ученика су следеће:
усвајање знања;
опажање;
откривање и увиђање законитости и процеса;
вежбање;
израда и презентовање самосталних и практичних радова;
стварање;
изражавање својих мисли,осећања,закључака.
Оцењивање
Оцењивањем ћемо утврдити степен усвојености ученикових знања,умења и навика,однос према учењу,испуњавање одређених
норми и сл. То је континуирани процес и треба га изводити на сваком часу ТИО.Поступак оцењивања се врши на начин утврђен
прописима како би се пратио образовно-васпитни развој ученика и одредио ниво који је он у вези са тим постигао.
Процесом оцењивања се одговара на следећа питања:
Шта се оцењује? У настави ТИО оцењује се теоријски и практичан рад.
Како се оцењује? Оцењује се усменим испитивањем,извођењем практичних вежбања,спровођењем самосталних и практичних радова
(израда модела и макета).
Ко оцењује? Ученике оцењује наставник,оцена је јавна и образложена.
Који систем оцењивања се примењује? Примењује се бројчано оцењивање.
Критеријуми оцењивања
 Оцена недовољан (1): ученик не препознаје основне појмове из градива,као што су техника и технологија,скица,технички
цртеж,не уме самостално да изради технички цртеж,испише техничко писмо,не разликује моделе и макете,основне делове
рачунара,не уме да креира једноставне текстуалне и графичке документе,не може самостално склопити модел од готових
елемената,не зна основне природне и вештачке материјале и не сналази се при њиховој обради,не зна основне обновљиве и
необновљиве изворе енергије,не зна дефиницију саобраћаја и не препознаје основне елементе хоризонталне,вертикалне и
светлосне сигнализације.
 Оцена довољан (2): ученик препознаје горе поменуте појмове,уме самостално да изради технички цртеж и испише техничко
писмо,самостално креира једноставне текстуалне и графичке документе и склапа модел од готових елемената,сналази се при
обради материјала,препознаје елементе саобраћајне сигнализације.
416
 Оцена добар (3): ученик може да објасни основне појмове из градива,израђује скицу и технички цртеж и техничко писмо
солидног квалитета,израђује и сложеније графичке и текстуалне документе,комбинује готове елементе и израђује мноштво
модела(макета),са солидним квалитетом обрађује материјал,уме да решава основне ситуације на раскрсницама.
 Оцена врлодобар (4): ученик повезује појмове из градива ТИО,и ове појмове са сродним појмовима из других
предмета,скица,технички цртеж и техничко писмо су прецизни и уредни,уме да користи већину могућности текстуалног и
графичког програма,израђује елементе од којих формира мноштво различитих модела,сигурно и умешно обрађује
материјал,може и да моделује средства саобраћајне сигнализације.
 Оцена одличан (5): ученик шири знања из теорије користећи додатну литературу,скица,технички цртеж и техничко писмо су
редовно и на време урађени,интересује се и за друге текстуалне и графичке програме,може да направи личну изложбу
модела и макета и истиче се у квалитету и квантитету њихове израде,спретан је и у примени правила и прописа друмског
саобраћаја у вожњи бицикла.
Методе и технике рада
Од метода рада у V разреду ћемо користити:
дијалошку-за овај узраст погодна да би се подстакли мисаони процеси код ученика, и као таква је боља од монолошке методе;
хеуристичку-да ученици путем хеуристичког разговора открију решење проблема;
дискусију-може се користити нпр. након приказивања образовно-научних филмова везаних за технику;
посматрања-може се посматрати нека природна појава или процес,или вештачки их изазвати,како би се вршила испитивања значајна
за развој технике;
илустративну-ученицима показати уз низ примера и коришћење савремених аудио-визуелних средстава како функционишу одређени
механизми и машине;
демонстрације-најбоља метода код извођење практичних вежби,где наставник показује ученицима како се изводе поједине операције
обраде материјала;
практичне активности-мноштво самосталних (паноа,интернет-презентација),графичких и практичних радова ученика(модела и
макета).
Од техника рада у V разреду ћемо користити:
технике учења-ученици усвајају градиво пажљивим праћењем часа,али и код куће утврђивањем градива;
технике памћења:
 пројекцију-техника која нам помаже у настави ТИО да ученици повезују појмове које су усвојили на овим часовима,као и са
појмовима из других предмета;
417
 брејн сторминг-тражићемо да се сви ученици укључе у процес решавања проблема,тј. учествују у својеврсној „можданој
олуји“
 когнитивно мапирање-шематски,просторно и сликовно приказати материју која се учи.
Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Разред: V
ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима,повезаним са осталим васпитно –
образовним подручијма,допринесе интегралном развоју личности ученика,развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и
примени моторићких умења,навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
Општи оперативни задаци су:
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физичког васпитања сврха,циљеви и
задаци образовања,као и циљеви наставе физичког васпитања буду у потпуној мери реализовани
- подстицање раста,развоја и утицање на правилно држање тела
- развој и усавршавање моторичких способности
- стицање моторичких умења,која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања
- васпитање и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање
- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања
- дефинисаног циља овог васпитно – образовног подручја
- формирање морално – вољних квалитета личности
- оспособљавање ученика да стечена умења и знања искористе у свакодневним условима живота и рада
- стицање и развијање свести о потреби здравља,одржавању личне хигијене и заштити природе и човекове средине
ПОСЕБНИ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
418
усмерени развој основних моторичких способности брзине,снаге,издржљивости,гипкости и координације
стицање и усавршавање моторичких умења и знања који се предвиђени програмом физичког васпитања
примена стечених знања,умења и навика у сложенијим условима ( кроз игру,такмичење и сл.)
задовољавање социјалних потреба за потврђивањем,поистовећивањем и сл.
естетско изражавање покретом и кретањима
усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.
-
Ред. број
наставне
теме
1.
2.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
АТЛЕТИКА
РУКОМЕТ
време
реализације
теме (месеци)
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
стандарди
IX
X
IV
V
VI
ФВ.1.1.3
ФВ1.1.4
ФВ1.1.7
ФВ1.1.8
ФВ1.1.9
ФВ1.1.10
IX
X
ФВ.1.1.1.
ФВ.1.1.2.
-
Спринтерско трчање
Спринтерско трчање
Техника ниског старта
Техника ниског старта
Техника ниског старта
Штафетно трчање
Штафетно трчање
Трчање у виду кроса
Трчање у виду кроса
Трчање у виду кроса
Скок у даљ техника увинуће
Скок у даљ техника увинуће
Скок у даљ техника увинуће
Скок у вис маказе
Скок у вис маказе
Бацање кугле бочна техника
Бацање кугле бочна техника
Бацање кугле бочна техника
Систематизација
Систематизација
Број часова за
Број
часова
по теми
обраду
остале
типове
часова
20
6
14
Држљње,хватање и додавање лопте у
месту и кретању
419
XI
III
IV
V
VI
ФВ.1.2.4.
ФВ.1.3.3.
ФВ.1.3.4.
ФВ.2.1.1.
ФВ.2.1.2.
ФВ.3.1.1.
ФВ.3.1.2.
-
3.
ВЕЖБЕ НА
СПРАВАМА И ТЛУ
X
XI
XII
ФВ.1.1.11.
ФВ.1.1.12.
ФВ.1.1.13.
-
Држање,хватање и додавање лопте у
месту и кретању
Држање,хватање и додавање лопте у
месту и кретању
Елементи одбране
Елементи одбране
Трокорак
Трокорак
Вођење лопте
Вођење лопте
Вођење лопте
Трокорак
Трокорак
Трокорак
Вођење лопте у месту и кретању са
заустављањем
Вођење лопте у месту и кретању са
заустављањем
Вођење лопте у месту и кретању са
заустављањем
Шутирање из вођења и трокорак
Шутирање из вођења и трокорак
Шутирање из вођења и трокорак
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Колут напред и назад из става
раскорачног до става раскорачног
Премет странце
26
8
18
420
I
II
ФВ.1.1.14.
ФВ.1.1.16.
ФВ.1.1.17.
ФВ.1.1.18.
ФВ.1.1.19.
-
-
-
-
-
Став на шакама
Став на шакама
Мост заклоном
Мост заклоном
Прескоци разножно и згрчно – козлић
Прескоци разножно и згрчно
Двовисински разбој девојчице:
Суножним одразом узмак до упора
предњег уз помоћ, из упора предњег
премах одножно заножном до упора
стражњег, саскок са седом
Двовисински разбој девојчице:
Суножним одразом узмак до упора
предњег уз помоћ, из упора предњег
премах одножно заножном до упора
стражњег, саскок са седом
Паралелни разбој, дечаци: Њих у
упору, саскок предношка, саскок
заношка
Греда-ниска боком поред греде,
суножним одскоком наскок на греду,
ходање у успону, згрченим
предножењем са заножењем и
одножењем, са високим предножењем,
скок суножним одскоком, суножни
доскок на месту одскока, вага
претклоном и заножењем саскок
згрчено
Греда-ниска боком поред греде,
суножним одскоком наскок на греду,
ходање у успону, згрченим
предножењем са заножењем и
одножењем, са високим предножењем,
26
8
18
421
-
-
-
-
-
скок суножним одскоком, суножни
доскок на месту одскока, вага
претклоном и заножењем саскок
згрчено
Греда-ниска боком поред греде,
суножним одскоком наскок на греду,
ходање у успону, згрченим
предножењем са заножењем и
одножењем, са високим предножењем,
скок суножним одскоком, суножни
доскок на месту одскока, вага
претклоном и заножењем саскок
згрчено
Коњ са хватаљкама (дечаци),Греда
(ученице) увежбавање.Из упора
предњег одножити једном ногом са
преносом у другу страну – исто са
одножењем друге ноге,повезано
замахом
Коњ са хватаљкама (дечаци),Греда
(ученице) увежбавање.Из упора
предњег одножити једном ногом са
преносом у другу страну – исто са
одножењем друге ноге,повезано
замахом
Прескоци разношка и згрчка
Прескоци разношка и згрчка
Ритмичка гимнастика,бацање у чеоној
и бочној равни,повезано са поскоцима
(вежба са лоптом)
Вратило (дочелно и доскочно)
дечаци.Дочелно: узмак суножним
одразом до упора предњег,њих у вису
422
-
-
завесом о потколено и сп.наупор
јашући до упора предњег,прехват у
потхват и премахом одножно и
заножно са окретом.Доскочно вратило:
два пута поновити предњих и
задњих,саскок у зањиху уз
помоћ.Девојчице став о шакама и
премет странце
Вратило (дочелно и доскочно)
дечаци.Дочелно: узмак суножним
одразом до упора предњег,њих у вису
завесом о потколено и Вратило
(дочелно и доскочно) дечаци.Дочелно:
узмак суножним одразом до упора
предњег,њих у вису завесом о
потколено и сп.наупор јашући до
упора предњег,прехват у потхват и
премахом одножно и заножно са
окретом.Доскочно вратило: два пута
поновити предњих и задњих,саскок у
зањиху уз помоћ.Девојчице став о
шакама и премет странце
Вратило (дочелно и доскочно)
дечаци.Дочелно: узмак суножним
одразом до упора предњег,њих у вису
завесом о потколено и Вратило
(дочелно и доскочно) дечаци.Дочелно:
узмак суножним одразом до упора
предњег,њих у вису завесом о
потколено и сп.наупор јашући до
упора предњег,прехват у потхват и
премахом одножно и заножно са
окретом.Доскочно вратило: два пута
423
-
-
-
-
поновити предњих и задњих,саскок у
зањиху уз помоћ.Девојчице став о
шакама и премет странце
Кругови: дохватни кругови,вучењем у
вис узнето,вис стрмоглави,вис
стражњи,саскок доскочни.Кругови
(девојчице): њих у вису
предњем,саскок у зањиху уз помоћ
Кругови: дохватни кругови,вучењем у
вис узнето,вис стрмоглави,вис
стражњи,саскок доскочни.Кругови
(девојчице): њих у вису
предњем,саскок у зањиху уз помоћ
Кругови: дохватни кругови,вучењем у
вис узнето,вис стрмоглави,вис
стражњи,саскок доскочни.Кругови
(девојчице): њих у вису
предњем,саскок у зањиху уз помоћ
Ритмичка гимнастика: мачији скок и
далековисоки скок са вијачом
УКУПНО:
МЕТОДЕ РАДА
- демонстрација
- метода разговора и предавања
- илустрациона
- посматрања
- игра
ТЕХНИКЕ РАДА
- технике учења
- технике памћења
424
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
- усвајање знања
- понављање
- опажање
- вежбање
- посматрање
- анализирање свога рада
АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА
- мотивише ученике
- организује и усмерава рад на часу
- преноси теоријска и практична знања
- демонстрира
- објашњава
- помаже
- одређује вежбе и дозира оптерећења
- развија љубав према спорту
- развија навике здравог начина живота
- развија физичке способности ученика
- повезује наставу са животом и радом
- вреднује и оцењује
ОЦЕЊИВАЊЕ врши на основу:
- физичке способности ученика
- спортско – техничка достигнућа
- однос ученика према физичкој култури
425
НАЗИВ ВЕЖБЕ
Вежбе на
тлу
(„партер“)
Прескок
ОСНОВНИ НИВО
СРЕДЊИ
НИВО
Колут напред из чучња до чучња
Колут напред преко препреке-одразом, без изразите фазе лета
Колут напред преко препреке са фазом лета (сунђер
струњача)
Колут напред летећи са изразитом фазом лета (сунђер
струњача)
Из става раскорачног колут назад до става раскорачног
Из става раскорачног колут напред до става раскорачног
Став на шакама уз помоћ
Став на шакама уз малу помоћ
Став на шакама, издржај, колут напред
Премет странце упором у „бољу“ страну
Премет странце упором улево и удесно
Прекопит („салто згрчено телом“) напред
Мост из лежећег на леђима
Мост заклоном и усклоном уз помоћ
Вага претклоном и заножењем на левој и на десној нози
Разношка преко козлића
Згрчка уз помоћ
Згрчка преко козлића или коња
Разношка и згрчка са изразитом фазом лета
НАПРЕДНИ НИВО
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
ФВ 3.1.6
-
Наставна област рукомет
Елементи
Вођење лопте „јачом“ руком у месту и праволинијско кретање умермном
брзином
Вођење лопте „јачом“ и „слабијом“ руком у месту
Вођење лопте „јачом“ и „слабијом“ руком у кретању максималном брзином
(праволинијски и са променом правца)
Вођење лопте „јачом“ руком у праволинијском трчању максималном брзином
Основни ниво
Средњи ниво
Напредни ниво
ФВ 1.1.1
ФВ 3.1.1
ФВ 3.1.1
ФВ 3.1.1
426
Бацање (додавање) лопте тзв. „кратким замахом“ изнад висине рамена
Бацање (додавање) лопте тзв. „дугим замахом“ на веће растојање
Бацање (додавање) лопте иза леђа
Увртање подлакта „слабијом“ руком
Хватање лопте у висини груди
Хватање непрецизно бачених лопти (високих, ниских)
Бочни („шасе“) шут
Шут из трка („чеони шут“)
Скок шут са позиције бека, крила, пивота
Игра на два гола
Игра на два гола уз примену свих правила
Три корака
Три секунде
Три метра
Искључења
Не прави прекршај ношена лопта
Не прави прекршај преступ
Извођење аута
Индивидуална тактика одбране
Индивидуална тактика напада
Преузимање играча при блокади
Игра на два гола уз суђење самих ученика
Ученик/ученица се такмичи
Ученик/ученица учествује у организацији утакмице или турнира
ФВ 1.1.1
ФВ 2.1.1
ФВ 3.1.1
ФВ 3.1.1
ФВ 1.1.1
ФВ 2.1.1
ФВ 1.1.1
ФВ 2.1.1
ФВ 3.1.1
ФВ 1.1.1
ФВ 3.1.2
Ф.В 1.1.1
ФВ 1.1.1
ФВ 1.1.1
ФВ 2.1.2
ФВ 2.1.1
ФВ 2.1.1
ФВ 1.1.1
ФВ 3.1.2
ФВ 3.1.2
ФВ 3.1.2
ФВ 3.1.2
ФВ 3.1.2
ФВ 3.1.2
-
Елементи
Форхенд и бекенд техника без ротације
Форхенд и бекенд ударац са ротацијом по дијагонали
Основни став у игри
Примена сложених техника са обе стране рекета
Пимпл игра обема странама
Основна техника кретања
Штоп игра и активна игра спином
Школси сервис обема странама
Разноврсни сервис
Наставна област стони тенис
Основни ниво
*
Средњи ниво
Напредни ниво
*
*
*
*
*
*
*
*
427
Зна када је поен
Промена сервиса
Трајање сета
Активна игра
Испуњава тактичке задатке у зависности од противника
Користи више врста квалитетног ротираног сервиса са увежбаним тактичко –
техничким наставком у игри
Такмичи се
Познаје организацију игре
Суди на мечевима
Искатује вољу за напредовањем
*
*
*
*
*
*
*
*
*
*
-
-
Наставна област атлетика
Елементи
Правилно трчи варијантама технике трчања на кратке, средње и дуге стазе и
мери резултате
Изводи технику штафетног трчања
Правилно скаче у даљ згрчном варијантом технике и мери дужину скока
Правилно скаче у даљ варијантом технике увинуће
Зна атлетска правила за скок у даљ
Правилно скаче у вис варијантом технике маказице
Правилно скаче у вис леђном варијантом технике
Зна атлетска правила за скок у вис
Правилно баца куглу варијантом технике из места и мери дужину хитца
Правилно баца куглу леђном варијантом технике и мери дужину хитца
Зна атлетска правила бацања кугле
Такмичи се у једној од атлетских дисциплина
Основни ниво
Средњи ниво
Напредни ниво
ФВ 1.1.3
ФВ 2.1.3
ФВ 2.1.4
ФВ 2.1.4
ФВ 2.1.7
ФВ 1.1.7
ФВ 2.1.5
ФВ 2.1.7
ФВ 1.1.9
ФВ 2.1.6
ФВ 2.1. 7
ФВ 2.1.8
428
Предмет: ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС
Разред: V
Оперативни задаци




Ученици треба да:
уоче да је слобода кључни елеменат у разумевању Тајне Христове;
науче да се слобода поистовећује с личношћу, односно да се личност поистовећује с љубављу према другој личности;
запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној иконографији и западној ренесансној уметности.
Садржај програма
Ред. број
наставне
теме
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
и време реализације
1.
Увод
2.
Припрема света за долазак Сина
Божијег у свет
-септембарИзбор Аврама и његових потомака
као почетак Цркве
-октобарАврам и јеврејски народ као
праслика Христа и Цркве
-новембар, децембар-
3.
4.
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
Број
часова
по теми
Број часова за
остале
обраду типове
часова
1
 Упознавање ученика са катихетом и програмом
предмета
 Припрема света за долазак Сина Божијег (Бог није
одустао од свог плана)
1
2
1
1





4
3
1
6
3
3
Старање Божије о свету и човеку до Ноја
Старање Божије о свету и човеку до Аврама
Избор Аврама и његових потомака као почетак Цркве
Аврам и јеврејски народ као праслика Христа и Цркве
Друге библијске личности као праслика Христа и
Цркве
 Старозаветни догађаји и заповести као припрема за
Христа и Цркву (јерусалимски храм)
429
5.
Десет Божијих заповести
-децембар, јануар, фебруар, март,
април -
6.
Старозаветни мотиви у
православној иконографији
-мај, јун -
 Божић - Литургија и Причешће ученика у храму
 Десет Божијих заповести (однос према Богу и човеку
у Ст.Завету)
 Десет Божијих заповести (смисао прве 4 заповести)
 Десет Божијих заповести (смисао 5.-10.)
 Старозаветна пророштва о Христу и Цркви (кр.
преглед Ст. Зав. пророштва)
 Старозаветна пророштва о Христу и Цркви
(поређење са Нов.Зав. извештајима)
 Велики пост
 Смрт као последњи ''непријатељ''
 Васкрс
 Људски напори за превазилажење смрти (различите
религије)
 Људски напори ...(философија)
 Људски напори ...(наука)
 Старозаветни мотиви у православној иконографији
 Ст.Заветни мотиви с обзиром на Новозаветно
откровење
УКУПНО
18
11
7
5
3
2
36
19
13
Активности наставника
 саопштава наставнe садржајe
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практична знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
430
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 откривање и увиђање законитости и процеса
 вежбање
 израда и презентовање самосталних, лабораторијских и практичних радова
 посматрање
 стварање
 изражавање својих мисли, осећања, закључака
 учешће у дискусији
 анализирање и синтетизовање податке, чињенице, информације...
Оцењивање
 Шта се оцењује? – Код ученика се оцењују све активности које се односе на његов приступ наставним садржајима. Дакле, пре
свега залагање и лични приступ сваког ученика, независно од могућности и талента.
 Како се оцењује – проценом и континуираним увидом у рад сваког ученика понаособ
 Ко оцењује? – наставник
 Који систем оцењивања се примењује? – описно
 Критеријуми оцењивања – једини критеријум јесте залагање и лични приступ, а он се може разликовати онолико колико су
различите личности ученика
 Навести која документација ће пратити процес оцењивања – свеска у којој се бележи и прати рад ученика, дневник
Методе и технике рада
 монолошка (метода усменог/вербалног излагања, предавања и сл.)
 дијалошка (метода разговора)
 текст - метода (текстуална, метода читања)
 хеуристичка (хеуристичког разговора)
431








дискусија
посматрања
илустративна (метода показивања)
демонстрације
писаних радова
практичних активности (самосталних, лабораторијских, графичких и других радова ученика)
проблемска
истраживачка
Teхнике:
 технике учења, и
 технике памћења:
- пројекција
- симболизација и упрошћавање
- асоцијативна
- етимолошка
- брејн сторминг
- контрастирање
- когнитивно мапирање
Предмет: EНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
Разред:V
Циљеви:
Циљ наставе страног језика у основном образивању заснива се на потребама ученика које се остварују комуникативним
вештинама и развијањем способности и метода учења страног језика. То је:развијање сазнајних и интелектуалних способности
ученика,његових хуманистичких,моралних и естетских ставова,стицање позитивног односа према другим језицима и културама,као и
према сопственом језику и културном наслеђу,уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,стицање свести
и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања ученик треба да усвоји основна знања из страног
језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља,усвоји
432
норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи,као и да настави,на вишем нивоу образовања
и самостално учење истог или другог страног језика. Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог,стиче свест о
значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост,истраживачки дух и
отвореност према комуникацији са говорницима других језика.
Оперативни задаци:
Оперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложњавају. Истовремено се континуирано примењују
оперативни задаци из претходних разреда.
5. Разумевање говора:
Ученик треба да:
- Разуме дијалоге до (седам реплика/питања и одговора),приче,песме о темама,садржајима и комуникативним функцијама
предвиђеним наставним програмом,које чује уживо,или са аудио записа.
- Разуме општи садржај и издваја кључне информације из краћих и прилагођених текстова после два-три слушања.
- Разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним искуством и активностима на часу
6. Усмено изражавање:
Ученик треба да:
- Усклађује интонацију,ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне
ситуације
- Поред информација о себи и свом окружењу описује у неколико реченица познату радњу или ситуацију у
садашњости,прошлости и будућности,користећи познате језичке елементе.
- Препричава у неколико реченица садржај писаних и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом,користећи
познате језичке елементе.
- У неколико реченица даје своје мишљење и изражава ставове.
7. Разумевање писаног текста:
Ученик треба да:
- Разуме текстове до 80 речи који садрже велики проценат познатих језичких елемената чији садржај је у скалду са развојним и
сазнајним карактеристикама,искуством и интересовањима ученика.
- Разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова
8. Писмено изражавање:
Ученик треба да:
- Пише реченице и краће текстове (до 50 речи) чију кохерентност и кохезију постиже користећи познате језичке елементе увези
са познатим писаним текстом.
- Издваја кључне информације и препричава оно што је видео,доживео,чуо или прочитао.
433
-
Користи писани код за иражавање сопствених потреба и интересовања.
Доживљај и разумевање књижевног текста.
-
Знање о језику:
Препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом
Користи језик са нивоом формалности комуникативне ситуације (форме учтивости)
Разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима
Уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика
Примењује компензационе стратегије
Ред. број
наставне
теме
1
НАСТАВНЕ ТЕМЕ /
ОБЛАСТИ
Starter unit
Време реализације теме,
месец
Септембар
Септембар
2
Unit 1 Your
interest
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
Септембар
3
Revision+ Test 1
Октобар
Октобар
4
Unit 2 City to city
Октобар
Октобар
Октобар
Стандарди
Наставне јединице
Starter unit
Starter unit
Free time
What are you into?
Prepositions:about,of,by,
Hobies and interests
Meeting people
An email
Review
Revision+Test 1
Test 1
Places in town
City in the sky
Is there..are there..
Број часова за:
Број часова по
теми
обраду
остале
типове
часова
2
0
2
7
3
4
2
0
2
7
3
4
434
Октобар
Октобар
Октобар
Новембар
5
6
Cumulative
Review
Unit 3 Around the
world
Новембар
Новембар
Новембар
Новембар
Новембар
Децембар
Децембар
Децембар
7
The first written
Test
Децембар
Децембар
Децембар
8
Unit 4 The wild
side
Децембар
Децембаре
Децембар
Јануар
Јануар
Describing places
Comparative adjectives
Asking for travel
information
Review
Cumulative Review 1
Countries,nationals and
languages
A cosmopolitan city
Present Simle
Routines
Present Simle(questions)
Talking about likes and
dislikes
Review
Preparation for the first
written test
First written test
The correction of the
first written test
Animals
7
1
0
1
7
3
4
3
0
3
3
4
The red list
Present
Countinious(afimative
and negative)
Animals behaviour
Present
435
Јануар
Јануар
9
10
Cumulative
Review 2
Unit 5 In and out
of school
Јануар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
Фебруар
11
Unit 6 Names and
places
Фебруар
Март
Март
Март
Март
12
13
Cumulative
Review 3
Revision and Test
2
Март
Март
Март
14
Unit 7 Games
Март
Април
Countinious(questions)
Phoning a friends
Review
Cumulative Review 2
Activites in and out of
school
Boarding school
Food and drink
An,the,some,any,mutch,
many,and lots of..
Making accepting and
refusing
Review
Jobs
The history of English
names
Was,were,there
was,there were
Past Simle of irregular
werbs
An article about you
Review
Cumulative Review 3
Revision+Test 2(units 46)
Test 2(units 4-6)
Sport
Video games
1
0
1
7
3
4
6
2
4
1
0
1
2
0
2
6
2
4
436
Април
Април
Април
Април
15
Skills Extra 2
Април
Мај
16
The second
written Test
Мај
Мај
Мај
17
Unit 8 Expedition
Мај
Мај
Мај
18
Skills Exta 3
Мај
Мај
Јун
Јун
19
Cumulative
Review
Јун
Past Simle(regular and
irregular verbs)
Past Simle guestions
Talking about past
events writing a profile
Review
Must,mustn’t,can’t,have
to,don’t have to,
Holidays that
rock,could,couldn’t..
Preparation for second
written Test
The second written Test
The correction written
Test
Travel equipment
An advanture story
Be,going to,affirmative
and negative,questions
Weather condition
Will and won’t
Skills Extra 3,Present
Perfect
Presaent
Perfect,questions
Cumulative Review 4
2
1
1
3
0
3
5
2
3
2
1
1
1
0
1
Обрада: 23 ,Укупно: 72 Остало:49
Методе рада
 монолошка
437







дијалошка
текстуална
дискусија
илустративна
писани радови
демонстрација
посматрања
Технике рада
 технике учења
Активности ученика
 усвајање знања
 понављање
 опажање
 вежбање
 посматрање
 стварање
 учешће у дискусији
Активности наставника
 саопштава наставне садржаје
 организује и усмерава процес учења
 процењује и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
 преноси културне вредности
 преноси теоријска и практичка знања
 формира правилан поглед на свет
 развија карактер ученика и црте личности
 упознаје ученике са методама и техникама учења
Оцењивање
438



степен усвојености ученикових знања, умења и навика
однос према учењу
испуњавање одређених норми
(При оцењивању узима се у обзир степен напредовања сваког појединца остварен у току школске године, према његовим
индивидуалним могућностима. Врши се бројчано.)
Предмет: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – Изабрани спорт
Разред:V
ЦИЉ И ЗАДАЦИ:
Циљ обавезног изборног предмета физичко васпитање – изабрани спорт је да ученици задовоље своја интересовања,потребе,за
стицањем знања,способности за бављење спортом као интегралним делом физичке културе и настојања да стечена знања примењују у
животу ( стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима ).
ОПШТИ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Општи оперативни задаци се не разликују од основних општих задатака физичког васпитања:
- развој и одржавање моторичких способности ученика
- учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта
- стицање теоријских знања у изабраном спорту
- познавање правила такмичења у изабраном спорту
- формирање навика за бављење изабраним спортом
- социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према ученицима у такмичењима
- откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање за бављење спортом.
-
ПОСЕБНИ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
развој и одржавање специфичних моторичких способности
учење и усавршавање основних и сложених елемената изабраног спорта
пружање неопходних знања из изабраног спорта и примена у пракси
учење и усавршавање основне тактике изабраног спорта и примена у пракси
439
обавезна реализација такмичења на одељењском и разредном нивоу
задовољавање социјалних потреба и групоистовећивањем и др.
стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту
подстицање стваралаштва ученика у спорту
-
Ред. број
наставне
теме
1.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТ
И
РУКОМЕТ
време
реализације
теме (месеци)
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ
стандарди
-
IX - VI
ФВ.1.1.1.
ФВ.1.1.2.
ФВ.1.2.4.
ФВ.1.3.3.
ФВ.1.3.4.
ФВ.2.1.1.
ФВ.2.1.2.
ФВ.3.1.1.
ФВ.3.1.2.
-
Број
часова
по теми
Број часова за
обраду
остале
типове
часова
Држање,хватање и додавање лопте
у месту и кретању
Држање,хватање и додавање лопте
у месту и кретању
Држање,хватање и додавање лопте
у месту и кретању
Држање,хватање и додавање лопте
у месту и кретању
Држање,хватање и додавање лопте
у месту и кретању
Елементи одбране
Елементи одбране
Елементи одбране
Елементи одбране
Елементи одбране
Трокорак
Трокорак
Трокорак
Трокорак
Вођење лопте
Вођење лопте
440
-
Вођење лопте
Вођење лопте
Вођење лопте
Шутирање из вођења и трокорак
Шутирање из вођења и трокорак
Шутирање из вођења и трокорак
Шутирање из вођења и трокорак
Шутирање из вођења и трокорак
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Зонска одбрана 6:0 и 5:1
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
Игра са правилима и суђењем
36
6
30
-
4.
9.

МЕТОДЕ РАДА
-
демонстрација
441
-
метода разговора и предавања
-
илустрациона
-
посматрања
-
игра
ТЕХНИКЕ РАДА
-
технике учења
-
технике памћења
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
-
усвајање знања
-
понављање
-
опажање
-
вежбање
-
посматрање
-
анализирање свога рада
-
АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА
-
мотивише ученике
-
организује и усмерава рад на часу
442
- преноси теоријска и практична знања
- демонстрира
- објашњава
- помаже
- одређује вежбе и дозира оптерећења
- развија љубав према спорту
- развија навике здравог начина живота
- развија физичке способности ученика
- повезује наставу са животом и радом
- вреднује и оцењује
ОЦЕЊИВАЊЕ врши на основу:
- физичке способности ученика
- спортско – техничка достигнућа
- однос ученика према физичкој култури
Предмет:ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Разред:V
Циљ и задаци
Циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и информатичку писменост
и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим
и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и
заинтересованост за предметне садржаје, као и да се ученици оспособе за коришћење рачунара и стекну вештине у примени рачунара у
свакодневном животу.
Задаци наставе информатике и рачунарства су:
443





стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе информатике и рачунарства сврха,
циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе информатике и рачунарства буду у пуној мери реализовани
упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;
развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;
подстицање креативног рада са рачунаром;
оспособљавање за рад на рачунару.
Оперативни задаци
 упознавање ученика са графичким радним окружењем оперативног система;
 упознавање ученика са организацијом дискова, датотека и директоријума;
 упознавање ученика са подешавањем околине за рад на српском језику;
 упознавање ученика са инсталацијом додатних уређаја и програма;
 упознавање ученика са радом у програму за обраду текста;
 упознавање ученика са основним програмима за рад у мултимедији;
 оспособљавање ученика за самостално коришћење рачунарских програма.
Ред. број
наставне теме
1
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ
време
реализације
IX
X
XI
НАСТАВНЕ
ЈЕДИНИЦЕ






Мој рачунар
Windows Explorer
Рад са датотекама
Контролна табла
Рад са фонтовима
Инсталирање, додавање и уклањање
програма
Број
часова
по теми
14
Број часова за
обраду
10
остале типове
часова
4
444
2
3
РАД СА ТЕКСТОМ
УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ
XII
I
II
III










IV V 
VI




УКУПНО
Помоћни програми
Инсталирање нових уређаја
Вируси
Уређивање текста
Подешавање изгледа прозора и
странице(маргине)
Рад са текстом
Увод у Microsoft Office Publisher
Мини пројекат( визит карте)
Мини пројекат(позивнице)
Мини пројекат( брошура)
Текст и хипертекст
Рад са звуком
Рад са сликама
Анимација
Видео
14
7
7
8
5
3
36
22
14
Методе и технике рада
 дијалошка
 посматрање
 илустративна
 демонстрација
 проблемска
 истраживачка
 практичних активности
 Технике рада:
 технике учења, раздвајање битног од небитног
 технике памћења:
 асоцијативна техника
445
 симболизација и упрошћавање
 брејн сторминг
 когнитивно мапирање
Активности наставника






саопштава наставне садржаје
организује и усмерава процес учења
подстиче логичко закључивање
упознаје ученике са методама и техникама успешног учења
преноси теоријска и практична знања
процењије и оцењује ниво и квалитет усвојености знања
Активности ученика










усвајање знања
посматрање
опажање
откривање и увиђање законитости и процеса
анализирање и синтетизовање података
примена усвојеног знања
понављање
вежбање
израда и презентовање самосталних практичних радова
ставрање
Оцењивање





Оцењује се знање и умење, као и труд и залагање и напредовање ученика
Оцењују се усменим испитивањима, извођењем практичних вежбања и спровођењем самосталних радова
Оцењује наставник,а уважава се и самопроцена ученика
Систем оцењивања је бројчани
Критеријуми оцењивања су следећи:
446
 оцену недовољан (1) добија ученик који није савладао садржаје програма
 оцену довољан (2) добија ученик који зна да ради са датотекама,зна да уређује текст у Microsoft Office Publisher-у
 оцену добар (3) добија ученик који зна да се сналази у оперативном систему, да направи визит карту и позивницу у Microsoft Office
Publisher-у, зна да направи хипелинк
 оцену врло добар (4) добија ученик који стечена знања о инсталирању и додавању нових програма и уређаја зна да примени у
пракси, зна да направи сложенији пројекат у Microsoft Office Publisher-у,зна да направи хиперлинк и да га употреби, и тачан у
извршавању програмских обавеза, смосталан је у раду
 оцену одличан (5) добија ученик који стечена знања о оперативном систему примењује у пракси, зна да направи сложенији пројекат
у Microsoft Office Publisher-у, користи стечена знања из мултимедије да би самостално направио анимацију, и тачан у извршавању
програмских обавеза