ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС
ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
БЕОГРАД,ОПШТИНА ЗВЕЗДАРА
Директор: Биљана Нешковић
Милића Ракића 1
Тел/факс. 3474 075
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
2
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
САДРЖАЈ
Школски програм за други циклус основног образовања и васпитања
Полазне основе програма...............................................................................................................................4
Исходишта за израду школског програма.................................................................................................5-6
Начела израде школског програма................................................................................................................7
Сврха и циљ школског програма...................................................................................................................7
Приципи на којима се заснива образовни процес...................................................................................9-10
Услови за остваривање васпитно образовног рада
Просторни услови.....................................................................................................................................10-11
Школски програм за први циклус основног образовања и васпитања
Евалуација и самоевалуација..................................................................................................................11-12
Развојне карактеристике ученика 7-11 година.....................................................................................12-13
Листа предмета .......................................................................................................................................14-16
Пети разред ...........................................................................................................................................17-91
Шести разред.........................................................................................................................................92-177
Седми разред.......................................................................................................................................178-278
Осми разред........................................................................................................................................279-394
3
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И
ВАСПИТАЊА
ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
Школски програм сачињен је на основу:
- ПРАВИЛНИКА О НАСТАВНОМ ПЛАНУ ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И
ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА;
- ПРАВИЛНИК О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О
НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И ОСМИ
РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА;
Школски програм за ПЕТИ разред – ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ
ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА сачињен је и у складу са:
- Законом о основном образовању (Службени гласник РС 55 /13)
- Законом о основама система образовања и васпитања ( Службени гласник РС
72/09,52/11 и55/13)
- Законом о изменама и допунама Закона о основама система образовања и
васпитања ( Службени гласник РС 55/13, на снази од 25.јуна 2013.год)
- Правилником о оцењивању ученика у Основној школи од 31.7.2013.
4
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
1. ИСХОДИШТА ЗА ИЗРАДУ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
1.
Полазне основе за израду Школског програма су:
Закон о основама система образовања и васпитања
''Службени
гласник РС'',
бр. 72/09,
52/11.
2.
Правилник о вредновању квалитета рада установе
„Службени
гласник РС”,
бр. 72/09 и
52/11.
3.
Правиник о стандардима квалитета рада установе
''Службени
гласник РС“,
број 72/09.
4.
Правилник о оцењивању ученика основне школе
''Службени
гласник РС' ,
бр. 93/04, 92/05;
67/2013).
5.
Правилник о образовним стандардима за крај првог циклуса
"Службени
обавезног образовања за предмете српски језик, математика и природа гласник РС –
и друштво,
Просветни
гласник'', бр.5, 7
јун 2011.
6.
Правилник о општим стандардима постигнућа – образовни стандарди "Службени
за крај обавезног образовања
гласник РС –
Просветни
гласник '', бр.5,
5 јул 2010.
7.
Правилник о наставном плану и програму предмета грађанско
''Просветни
васпитање
гласник РС '',
бр. 7/07, 20/04,
2/05, 15/05,
5/01-1
5/01-3, 10/03-64,
8/03-1, 6/08-1
8.
Правилник о наставном плану и програму предмета верска настава
''Просветни
гласник РС'', бр.
23/04, 9/05,
9/05, 23/04, 5/01
2/08, 7/08
9.
Правилник о наставном плану и програму за 1. и 2. разред основног
„Службени
образовања и васпитања
гласник РС –
Просветни
гласник“
бр.10/2004,
20/2004, 1/2005,
3/2006, 15/2006
, 2/2008, 2/2010.
10.
Правилник о наставном плану за 1. 2. 3. и 4. разред основног
"Службени
образовања и васпитања и наставном програму за трећи разред
гласник РС –
основног образовања и васпитања
Просветни
5
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
11.
Правилник о наставном плану и програму за 4. разред основног
образовања и васпитања
12.
Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и
васпитања и наставном програму за 5. разред основног образовања и
васпитања
13.
Правилник о наставном програму за 6. разред основног образовања и
васпитања
15.
Правилник о наставном програму за 7. разред основног образовања и
васпитања
16
Правилник о наставном програму за 8. разред основног образовања и
васпитања
17.
Анализа и резултата рада у шк. 2013/2014. години
6
гласник ", бр..
1/2005, 15/2006,
2/2008 и 2/2010)
"Службени
гласник РС –
Просветни
гласник ", бр.
3/2006, 15/2006
и 2/2008
"Службени
гласник РС –
Просветни
гласник ", бр.
6/2007 и 2/2010,
7/2010 и др.
Правилник
3/2011, 1/2013,
4/2013
"Службени
гласник РС –
Просветни
гласник ", бр.
5/2008
"Службени
гласник РС –
Просветни
гласник ", бр.
6/2009,3/2011, и
др. Правилник
8/2013
"Службени
гласник РС –
Просветни
гласник ", бр.
2/2010,3/2011 и
др. Правилник
8/2013.
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
2. НАЧЕЛА ИЗРАДЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Школски програм утемељен је на начелима:
1) усмерености на процесе и исходе учења;
2) заснованости на стандардима, уз систематско праћење и процењивање квалитета програма;
3) уважавања узрасних карактеристика у процесу стицања знања и вештина, формирања ставова и
усвајања вредности код ученика;
4) хоризонталне и вертикалне повезаности у оквиру предмета и између различитих наставних
предмета;
5) поштовања индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине
напредовања, као и могућности личног избора у слободним активностима;
6) заснованости на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама наставе
и учења;
7) уважавања искуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са
садржајима наставе;
8) развијања позитивног односа ученика према школи и учењу, као и подстицања учениковог
интересовања за учење и образовање у току целог живота;
9) коришћења позитивне повратне информације, похвале и награде као средства за мотивисање
ученика;
10)уважавање узрасних карактеристика у процесу психофизичког развоја обезбеђивањем услова за
живот и рад у школи.
3. СВРХА И ЦИЉ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
У дефинисању општег и појединачних циљева Школског програма пошло се од горе наведених
циљева образовања и васпитања. Тако, неки од основних циљева израде Школског програма су:
- да се омогући наставницима, учитељима и стручним сарадницима што ефикаснији процес
планирања, реализације и евалуације целокупног живота и образовно-васпитног рада школе од првог
до осмог разреда обавезног образовања;
- имплементација и међусобна повезаност свих докумената од значаја за рад Школе /Развојни
план, Годишњи план рада школе, Програм заштите деце од насиља, Вредновање и самовредновање и
сл.
4. ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ
Изградња, усавршавање и реализација школског програма заснива се на следећим принципима:
 децентрализација, демократизација и деполитизација (професионализација) у образовању
Повећани степен децентрализације захтева успостављање сталног консултативног (експертског и
интересног) процеса унутар система и у његовом ширем друштвеном окружењу. Квалификовано,
одговорно одлучивање у оквиру тог процеса је један од стандарда квалитетног образовања, као и
развоја и унапређивања система.
Школски програм је флексибилан те школама и наставницима оставља простор и могућност да
методички и садржински уравнотежено излазе у сусрет разноврсним образовним и другим потребама
7
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
својих ученика и адекватно их припремају за нова и све сложенија учења и образовно напредовање,
функционално користећи и ослањајући се на њихова постојећа знања и искуства.
Школски програм је својеврстан израз демократских вредности, садржаја и процедура које су у
њега уграђене и свим својим елементима доприноси њиховом неговању, развоју и интеграцији како у
образовни и васпитни процес, тако и у индивидуално поступање и социјалну и професионалну
комуникацију.
 образовање за потребе информационог, технолошког, глобалног друштва
Школски програм је усмерен на изградњу таквих функционалних знања и умења која ће омогућити
ефикасно укључивање у процесе који се ослањају на сложене информатичке структуре, којима је
умешност у налажењу и размени информација и способност за њихову промишљену, критичку и
одговорну рецепцију и употребу исто тако важна као и само поседовање информација.
Школски програм припрема ученика да у различитим контекстима ефикасно и адекватно користи
сложена информатичка оруђа, што је један од услова за образовно, професионално, лично и социјално
усавршавање и напредовање.
 образовање као доживотни процес
Школски програм оспособљава ученика да учи у различитим приликама и под различитим
условима, у складу са својим потребама и у властитом интересу.
 једнаке образовне могућности за све
Школски програм препознаје и признаје, уважава и ефикасно одговара на образовне потребе,
искуства и интересе свих, без обзира на пол, узраст, расну, етничку, социјалну и верску припадност,
спосбности, могућности и ограничења, поштујући и развијајући људска, дечја и образовна права,
обавезе и одговорности. Он је инклузиван, отворен за децу и одрасле са посебним образовним и
другим потребама.
Уважавање и поштовање свих учесника у образовном, уважавање и поштовање личности,
личних својстава, узрасних и развојних карактеристика ученика, поштовање и неговање основних
људских, индивидуалних и дечијих права и слобода, безусловно поштовање неповредивости људског
живота и индивидуалне вредности и интегритета сваког људског бића, једнака вредност сваког и
једнакоправност свих, солидарност и правичност, поштовање и неговање природне и социјалне
средине и изградња образовно и развојно подстицајног окружења су принципи на којима почива
концепција школског програма и који се у сваком тренутку уграђују у сваку активност, подуку и
поруку.
8
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ПРИНЦИПИ НА КОЈИМА СЕ ЗАСНИВА ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС
Принципи образовања (и општи и они на којима се заснива образовни процес) представљају
нормативни и вредносни оквир за дефинисање циљева и исхода образовања. Принципи, циљеви и
исходи образовања су условљени и повезани, проистичући један из других логички и садржински
повезују начелне орјентације са конкретним резултатима које образовањем желимо да остваримо.
 образовање треба да буде засновано на интегрисаном наставном програму у којем постоји
хоризонтална и вертикална повезаност између различитих предмета који су повезани у
шире образовне области
Школски програм, на потребу за образовањем заснованим на интегрисаном наставном програму,
одговара пажљивим планирањем, избором и организацијом наставних садржаја и активности. Таква
организација омогућава развој обухватног, добро структуираног програма за основно образовање.
 за квалитет образовања треба да буду одговорни не само наставници и школе већ и сви
остали заинтересовани актери (родитељи и локална заједница)
Школским програмом школа треба да изађе у сусрет свом окружењу, карактеристикама,
захтревима и потребама својих ученика а да при том не угрози јединство система. Концепција
школског програма погодује квалитетном образовању у мултиетничком друштву. Културне, језичке и
регионалне специфичности могу да се уграђују у школски програм без посебног администрирања
централних просветних власти.
 образовање треба да поштује индивидуалне разлике међу ученицима у погледу начина
учења и брзине напредовања
Настава и образовање треба да буду прилагођене индивидуалним карактеристикама, потребама и
интересовањима ученика, тј. да се индивидуализују. Индивидуализовани приступ настави и учењу
узима у обзир оно што сваки ученик уноси (своју личност, лична искуства, ставове, вредности,
претходна знања и искуства...) у наставу. То значи да степен сложености и обима садржаја наставног
рада, методе наставног рада и облици организације процеса подучавања и учења прилагођавају
индивидуалним могућностима, потребама и интересовањима, како би се сваком ученику омогућило да
развије знања и вештине који су постављени. Индивидуализовани приступ подучавању подразумева и
дидактичко-методичку флексибилност, односно разноврсност метода и облика рада, стратегија
подучавања. То се односи на разне видове наставе и на коришћење различитих васпитних и
образовних ваннаставних активности. Мање је важно где се одвија одређена активност и да ли она
припада једној или другој категорији наставних и ваннаставних активности него да активност омогући
ученицима да у датим околностима формирају предвиђена знања и вештине. На овај начин се отвара
могућност да се настава усклади и са потребама даровите деце, али и деце са посебним потребама, јер
квалитетно образовање подразумева квалитетно образовање за све.
 образовање треба да се заснива на партиципативним, кооперативним, активним и
искуственим методама наставе и учења
 образовање треба да уважава свакодневно искуство ученика и знања која се стичу ван
школе и да их повезује са садржајима наставе
Свакодневна и школска искуства међусобно се прожимају, подржавају и обогаћују. Настава и
образовање треба да се ослањају на искуства која деца доносе из свакодневног живота, да их допуњују,
систематизују и кристалишу. Школска, академска знања, опет, треба да се повезују са свакодневним
искуством и животом. Тако се ученицима омогућује да (се) у процесу овладавања академским
садржајима:
- ослоне на оно што им је већ познато, блиско и тако боље разумеју академске садржаје;
- виде смисао онога што уче у школи, чиме се развија сазнајна мотивација, подстиче
спремност за учење у различитим ситуацијама, повећава осетљивост на прилике за учење
и сазнавање у разноврсним условима, подстиче вредновање и неговање знања;
- успостављају везе између онога што уче у школи и сопственогг искуства у односима са
спољашњим светом, другим људима, доживљају и разумевању властитог бића;
9
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-
примењују оно што су научили у свакодневном животу и тиме унапређују разумевање
света који их окружује, побољшавају квалитет сопственог живота и допринесу развоју
друштвеног и културног окружења.

образовање треба да развија код ученика позитиван однос према школи и образовању и
подстиче учениково интересовање за учење и континуирано образовање
Основно образовање је почетак процеса континуираног, доживотног образовања. У току
образовања ученик треба да упозна и савлада технике и стратегије ефикасног и самосталног учења.
Треба да буде оспособљен за коришћење различитих извора информација (укључивши стручну и
научну литературу), различих облика информатичких и комуникационих средстава, критички однос
према изворима информација. Образовање је одговорно за развијање и подстицање радозналости и
мотивисање ученика да даље уче и образују се.
образовање треба да буде процес развоја знања, вештина, ставова и вредности код ученика
У конципирању основног образовања полази се од идеје о формалном, институционалном
образовању као процесу стварања знања и подстицања развоја способности, умења, ставова и
вредности код ученика. Образовни и васпитни аспект наставе су повезани и међусобно условљени.
Кад је реч о знањима, посебан значај имају она која су изграђена и организована тако да:
- омогућавају стицање нових и даљу изградњу знања (генеративна знања);
- могу да се примењују у контексту и условима различитим од оних у којима су настала
(трансферна знања);
- подстицајно делују и доприносе развоју сазнајних и других спосбности и личних
особина ученика (формативна знања).
Вредности и ставови се развијају кроз целину искуства у одређеном контексту – контексту
институционалног образовања, а не кроз директне инструкције. Начин презентовања и обраде новог
наставног садржаја, методе наставног садржаја, методе наставног, образовног и васпитног рада,
разноврсност наставних облика, активно учешће учесника у том процесу, врсте активности и степен
ангажовања ученика су неопходни предуслови за успех школског програма у овом домену.
5. УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА У ПРВОМ И
ДРУГОМ ЦИКЛУСУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ПРОСТОРНИ УСЛОВИ
Школски простор и опрема
Образовно-васпитна делатност школе се одвија у школској згради површине 4477m2 и површине
дворишта 17273 m2.
Школа располаже са 11 учионица за наставу млађих разреда, 12 кабинета за предметну наставу,
просторијом за школску библиотеку, 2 просторијe за продужени боравак,1 просторијом за рад
дефектолога, 1просторија за педагошког асистента, салом за физичко васпитање са две свлачионице за
ученике и свлачионицом за наставнике, две радионице за техничко образовање са припремним
простором, радионицом за домара, три просторије за директора, педагога, психолога и секретара,
просторијом за наставна средства, за рачуноводство, три просторије за помоћно техничко особље,
дистрибутивном кухињом са трпезаријом.
Наставна средства
Средства за уређење кабинета, набавку нових наставних средстава иопреме обезбедила је школа из
сопствених средстава и донацијом родитеља и фирми. Школа је солидноопремљена наставним
средствима и у поређењу са претходним годинама та опремљеност је знатно боља. Извршена је
10
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
анализа коришћења опремљености школе наставним средствима, али је у односу на норматив
опремљеност школе још увек релативно мала.
Школа поседује: 14 ТВ пријемника, 19 компјутера, 1 лаптоп , 18 ДВД, 1 фотокопир апарат, 9 ласерских
штампача, 1 колор ласерски штампач, 17 касетофона, 6 графоскопа, једно пројекционо платно, 1
камера, 1 факс-1 телефон са копир апаратом и два пројектора. Школа је опремљена и дигиталном
учионицом која садржи 30 умрежених рачунара.
6. ИЗБОРНА НАСТАВА
У петом, шестом, седмом и осмом разреду, поред два обавезна изборна предмета, грађанског
васпитања и верске наставе, од којих ученици бирају један на почетку школске године, биће понуђени
и изборни предмети, у складу са Наставним планом и програмом:
 Информатика
 Чувари природе
 Цртање , сликање, вајање
 Свакодневни живот у прошлости
 Шах
Такође ученици од петог до осмог разреда се одлучују у оквиру трећег часа физичког за рекреативни
спорт:
 Одбојка
 Кошарка
 Рукомет
 Фудбал
7. ЕВАЛУАЦИЈА И САМОЕВАЛУАЦИЈА
Праћење остваривања васпитно-образовног рада је континуиран задатак коме је циљ да кроз
унапређење Школског програма у целини и Школског развојног програма, подигне квалитет
наставе коришћењем савремених метода, облика рада и наставних средстава. Наведени циљ је
пројектован развојним планом који је послужио као окосница за избор кључне области за
самовредновање рада наше школе. Праћење се остварује како спољашњом евалуацијом тако и
самоевалуацијом рада школе која је од Министарства просвете и спорта уведена током другог
полугодишта 2005/06.године.
Полазећи од развојности програма и његове дораде, праћење ће се реализовати кроз:
- самовредновање васпитно-образовног процеса
- састанке стручних већа
- састанке стручних тимова
- састанке Педагошког колегијума
- размене искустава са другим школама
- консултације са саветницима
Праћење ће бити реализовано и кроз састанке одељенских/разредних већа.
Да би се остварила оптимална реализација евалуирања неопходна је сарадња учитеља,наставника
стручне службе, помоћника директора, директора, Министарства просвете и спорта, родитеља, локалне
заједнице... Евалуатори ће бити сви учесници васпитно-образовног процеса; ученици, наставници,
родитељи и чланови локалне заједнице.
Предвиђа се свакодневна евалуација. Она ће се обављати кроз самоевалуацију ученика и
наставника и кроз евалуацију различитим средствима. Обављаће се кроз посматрање и бележење, на
основу ученичких досијеа, тестова, анкета и упитника за ученике, наставнике и родитеље, контролних
задатака, користити различите технике посматрања и праћења; тестови ( критеријумски и нормативни
), систематско посматрање и бележење, испитивање (опште, усмерено, селективно, усмено и писмено),
прегледање ученичких радова, тестирање мотивације и интересовања.
11
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Периодична евалуација биће на тромесечјима, полугођу и на крају године. Евалуација ће се
организовати и по потреби. Евалуатори ће бити ученици, наставници, родитељи и чланови локалне
заједнице.
Пратиће се остваривање циљева и задатака, тема и садржаја и усклађеност са методама и облицима
рада, активностима ученика и наставника, наставних средстава, временске динамике, а најважније са
развојним карактеристикама деце. Пратиће се шта омета, а шта подржава остварење школског
програма.
РАЗВОЈНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНИКА ОД 11. ДО 15. ГОДИНА
Да би остварили поједине аспекте образовања и васпитања нужно је познавати и уважавати
узрасне карактеристике ученика. Због важности овог питања, дате су само неке основне
карактеристике биофизиолошког, интелектуалног, емоционалног, социјалног и моралног развоја
ученика основношколског узраста. Циљ овог текста је да услед потпунијег познавања узрасних
каратеристика ученика боље разумете децу и правилније одмерите педагошке поступке у
образовном и вапитном раду са децом.
КАРАКТЕРИ - СТИКЕ КАРАКТЕРИБИОФИЗИОЛОШКОГ СТИКЕ
РАЗВОЈА
ИНТЕЛЕКТУАЛНОГ
РАЗВОЈА
КАРАКТЕРИСТИКЕ
ЕМОЦИОНАЛНОГ И
СОЦИЈАЛНОГ РАЗВОЈА
КАРАКТЕРИСТИКЕ
МОРАЛНОГ
РАЗВОЈА
Услед појачаног рада
жлезда са унутрашњим
лучењем долази до
бржег телесног развоја,
пубертетских промена,
појачане осетљивости.
Покрети и кретања деце
у овом периоду постају
све складнији и
хармоничнији, а
спортска интересовања
веома снажна.
Основно
социјално
обележје
ученика
овог
узраста је појава
другарства,
а
самим
тим,
ситуације
и
проблеми
се
посматрају са
становишта
колектива или
групе.
Као
резултат дечије
потребе
за
друштвом
вршњака, веома
лако долази до
удруживања
деце у различите
групе и секције.
Појединац
у
групи је осетљив
на
мишљење
вршњачке
групе и критика
Услед
развоја
критичког
мишљења
наставља
се
процес
формирања
и
уобличавања
критичког односа
према себи
и
другима
и
прихватају
се
моралне
вредности , међу
којима
су
најзначајније:
верност,
другарство,
међусобна помоћ
и
правичност.
Отуда је дечија
процена
праведности,
истинитости
и
доследности
у
вербалним
исказима
и
У овом периоду се
повећава способност
логичког памћења.
Деца много боље
памте садржаје који су
смисаоно повезани од
садржаја који се памте
механички. Појављују
се прве формалне
операције тј. операције
мишљења где се
закључци могу
изводити на основу
вербалне комуникације
и исказа. Међутим,
појава ових операција
тече постепено, па је
пожељна знатна
примена принципа
очигледности и
поступности . У овом
периоду почињу да се
развијају критичко и
креативно мишљење;
јавља се све већи
критички однос
12
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ученика према себи и
другима, лични став, и
потреба да се изнесе
сопствено мишљење.
13
се
на
овом
узрасту
теже
доживљава,
уколико
је
упућена
од
другова, него од
наставника
и
родитеља.
понашању
одраслих
све
присутнија.
О
моралним
вредностима деце
овог
узраста
вршена су многа
научна
истраживања.
Резултати
истраживања
показују:
1.
''Брига за
друге'' је општа
морална
карактеристика
деце
овог
узраста.
2.
Под
неправичношћу
подразумевају
неједнако
поступање према
свим члановима
групе.
3.Моралне
вредности које се
усвоје на овом
узрасту
/позитивне или
негативне/ остају
трајна
одлика
моралног
понашања
личности.
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
НАСТАВНИ ПЛАН ЗА
ДРУГИ ЦИКЛУС
ОСНОВНОГ
ОБРАЗОВАЊА И
ВАСПИТАЊА Ред. број
А. ОБАВЕЗНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ПЕТИ
РАЗРЕД
нед.
1.
Српски језик
________________
језик1
2.
Српски језик2
3.
Страни језик
4.
Ликовна култура
5.
Музичка култура
6.
Историја
7.
Географија
8.
Физика
9.
Математика
10.
Биологија
11.
Хемија
12.
Техничко и
информатичко
образовање
13.
Физичко васпитање
УКУПНО: А
Б. ОБАВЕЗНИ
ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ
број
ПРЕДМЕТИ
1
Верска
настава/Грађанс
ко васпитање3
2.
Страни језик4
3.
Физичко
васпитање –
изабрани спорт5
УКУПНО: Б
УКУПНО: А + Б
ШЕСТИ
РАЗРЕД
СЕДМИ
РАЗРЕД
ОСМИ
РАЗРЕД
год.
нед.
год.
нед.
год.
нед.
год
5
180
4
144
4
144
4
136
3
2
2
2
1
1
4
2
2
108
72
72
72
36
36
144
72
72
3
2
1
1
2
2
2
4
2
2
108
72
36
36
72
72
72
144
72
72
3
2
1
1
2
2
2
4
2
2
2
108
72
36
36
72
72
72
144
72
72
72
2
2
1
1
2
2
2
4
2
2
2
68
68
34
34
68
68
68
136
68
68
68
2
2427*
72
864972*
2
2629*
72
9361044*
2
26-28*
68
884952*
2
72
23-26* 828936*
Ред.
1
2.
3.
4.
Чувари природе
Свакодневни
живот у
прошлости
Цртање, сликање
и вајање
Хор и оркестар
1
36
1
36
1
36
1
34
2
1
72
36
2
1
72
36
2
1
72
36
2
1
68
34
4
2730*
144
9721080*
4
2831*
144
10081116*
4
3033*
144
4
1080-1188 30-32*
1
1
36
36
1
1
36
36
1
36
1
34
1
36
1
36
1
36
1
34
1
36
1
36
1
36
1
34
14
136
10201088
*
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5.
Информатика и
рачунарство
6.
Матерњи језик са
елементима
националне
културе
7.
Шах
8.
Домаћинство
УКУПНО: B
1
36
1
36
1
36
1
34
2
72
2
72
2
72
2
68
1
1-2*
36
36-72*
1
1-2*
36
36-72*
1
1
1-2*
36
36
36-72*
1
1
1-2*
УКУПНО: А + Б + В
2831*
10081116*
2932*
10441152*
3134*
11161224*
31-33*
34
34
3468*
10541122
*
Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику
националне мањине.
2 Реализује се у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине.
* Број часова за ученике припаднике националних мањина
3 Ученик бира један од понуђених наставних предмета и изучава га до краја другог циклуса.
4 Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским
могућностима и изучава га до краја другог циклуса
5 Ученик бира спортску грану са листе коју нуди школа на почетку школске године
6 Школа је дужна да, поред обавезних изборних предмета са листе Б, понуди још најмање четири
изборна предмета са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим
склоностима, на почетку школске године
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети
Ред.
број
ОБЛИК
ПЕТИ РАЗРЕД
ОБРАЗОВН
ОВАСПИТНО
Г РАДА
нед.
год.
нед.
год.
1. Редовна настава
28-31*
10081116*
2.
3.
1
36
Допунска настава
Додатни рад
ШЕСТИ
РАЗРЕД
нед.
СЕДМИ РАЗРЕД
год.
ОСМИ РАЗРЕД
нед.
год.
29-32* 10441152*
31-34*
11161224*
31-33*
10541122*
1
1
36
1
34
36
15
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ред. број
1
.
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ
ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
ПЕТИ
РАЗРЕД
ШЕСТИ
РАЗРЕД
СЕДМИ
РАЗРЕД
ОСМИ
РАЗРЕД
нед.
год.
нед.
год.
не
д.
год не
.
д.
год
.
1
36
1
36
1
36
1
34
1-2
36-72
1-2
1-2
3672
1-2
3468
Обавезне ваннаставне активности
Час одељењског старешине
2 Слободне активности
.
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
До 2 дана
годишње
16
3672
До 2 дана
годишње
До 2
дана
годишњ
е
До 3
дана
годишњ
е
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СТРУКТУРА НАСТАВНОГ КАДРА КОЈИ ЋЕ РАДИТИ У ПЕТОМ РАЗРЕДУ
Наставник
Предмет
Tатјана Бањеглав
Јована Кастратовић
Српски језик
Слободан Вуковљак
Сања Николић
Милован Миливојевић
Драгана Тијанић
Драгана Миленковић
Математика
Радмила Свитлица
Немачки језик
Јелка Вујић
Наставник
Емина Милојевић
Енглески језик
Биологија
Александар Илић
Кристина Павловић
Рајковић
Александар Илић
Кристина Павловић
Рајковић
Гордана Тодоровић
Станика Брашњевић
Дејан Радоњић
Сандра Кнежевић
Радмила Јагличић
Предмет
Музичка култура
Физичко
васпитање
Обавезан спорт
Техничко и
информатичко
образовање
Грађанско
васпитање
Владан Миљковић
Радмила Јагличић
Историја
Ивана Франовић
Верска настава
Љиљана Павићевић
Географија
Небојша Нововић
Чувари природе
Наталија Вакањац
Ликовна
култура
17
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Фонд часова за ПЕТИ разред по предметима
Ред.
број
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Ред.
број
1
2
3
Ред.
број
1
А.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Српски језик
Енглески језик
Ликовна култ ур а
Музичка култ ура
Историја
Геогр афија
Математика
Биологија
Техничко и информатичко образовање
Физичко васпитање
Укупно : А
Б.ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Верска настава/грађанско васпитање
Немачки језик
Физичко васпитање- изабр ани спорт
1
2
3
Ред
број
3
4
5
1
2
1
36
72
36
1
36
5
28
180
1008
28
1
1
30
1008
36
30
1074
1
1
1
36
36
36
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Ч увари пр ироде
Укупно : Б+В
Укупно : А+Б+В
Ред.
број
ПЕТИ РАЗРЕД
Нед.
Го д .
5
180
2
72
2
72
2
72
1
36
1
36
4
144
2
72
2
72
2
72
23
828
Г.ОБЛИК ОБРАЗОВНО- ВАСПИТНОГ РАДА
Редо вна на ста ва
Допунска на ста ва
Додатни рад
Укупно : А+Б+В+Г
Д. ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
Секције
Час одељенско г старешине
Слободне активнисти
18
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СРПСКИ ЈЕЗИК-ПЕТИ РАЗРЕД
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног
језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче
одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
 Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује.
 Описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног
језика.
 Поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика.
 Упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским
могућностима српског језика.
 Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и
писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника,
слушаоца,саговорника и читаоца).
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
- проверавање и систематизовање знања стечених у претходним разредима;
- овладавање простом реченицом и њеним деловима;
- појам сложене реченице;
- увођење ученика у појам променљивости и непроменљивости врста речи;
- стицање основних знања о именицама, значењима и функцијама падежа;
- стицање основних знања о именичким заменицама и бројевима;
- стицање основних знања о глаголима (видовима и функцијама);
- оспособљавање ученика за уочавање разлике у квантитету акцента;
- савладавање елемената изражајног читања и казивања текстова, одређених програмом;
- увођење ученика у тумачење мотива, песничких слика и изражајних средстава у лирској песми;
- увођење ученика у структуру епског дела, с тежиштем на књижевном лику и облицима
приповедања;
- увођење ученика у тумачење драмског дела, са тежиштем на драмској радњи и лицима;
- оспособљавање ученика за самостално, планско и економично препричавање, причање,
описивање, извештавање, те за обједињавање разних облика казивања (према захтевима програма).
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су бесплатни.
19
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано четири писмена задатка и пет контролних задатака.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Предвиђено је осам домаћих задатака , евентуално реферат о неком од писаца чија дела се
анализирају или о Светом Сави.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета Сајму књига или адекватној позоришној представи .
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Наташа Станковић-Шошо , Читанка
Весна Ломпар, Граматика
Весна Ломпар , Наташа Станковић-Шошо , Радна свеска
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници, коришћење аудио материјала, израда паноа.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Историја, ликовна култура,музичка култура,географија,биологија верска настава,чувари
природе,ТО, математика.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују и
продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању у складу са
књижевнојезичком нормом и правописом.
Проста реченица - обнављање знања о главним реченичним члановима (конституентима): предикату,
као централном члану реченице, и субјекту, као независном члану реченице, који се слажу у роду и
броју. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат - допуна глагола и
прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину; атрибут и апозиција.
20
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Систематизација знања о члановима реченице: главни (независни) и зависни.
Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавање прилога,
њиховог значења и функције у реченици.
Сложена реченица - појам и препознавање (указивање на функцију личног глаголског облика).
Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.
Појам променљивости и непроменљивости речи. Променљиве речи: именице, заменице, придеви,
бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози, везници, узвици, речце.
Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Уз промену
именица указује се на гласовне алтернације (у руци), ради правилног говора и писања, али се не
обранују.
Основне функције и значења падежа: номинатив - субјекат и део именског предиката; генитив припадање и део нечега; датив - намена и управљеност; акузатив - објекат; вокатив - дозивање,
скретање пажње, обраћање; инструментал - средство и друштво, употреба у инструменталу; локатив место.
Уз обраду падежа, уочавање и препознавање предлога и њихове функције.
Придеви - обнављање и систематизација: значење и врсте придева; слагање придева са именицом у
роду, броју и падежу. Промена; компарација придева; функција придева у реченици, придевски вид.
Именичке заменице - личне заменице: промена, наглашени и ненаглашени облици, употреба личне
заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице (ко, што, итд.).
Глаголи - несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни глаголи (глаголски
род). Инфинитив и инфинитивна основа. Гранање и основна функција глаголских облика. Презент,
презентска основа; наглашени иненаглашени облик презента помоћних глагола; радни глаголски
придев, перфекат, футур други.
Бројеви - појам и употреба бројева; систематизација врста; главни (основни, збирни) и редни; значење
бројева.
Уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда (писање присвојних придева
са наставницима) - ов, -ев, -ин; и присвојних придева који се завршавају на гласовне групе: -ски, -шки,
-чки; управног говора; вишечланих географских имена, основних и редних бројева и др.).
Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (нпр. армијски).
Писање назива разних организација и њихових тела (органа). Писање заменица у обраћању: Ви.
Писање генитива, акузатива, инструментала и локатива именичких одричних заменица; одрична речца
не уз именице, придеве и глаголе; речца нај у суперлативу.
Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Три тачке. Цртица.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Правилан изговор гласова: е, р, с, з
Вежбе у изговарању дугих и кратких акцената.
Уочавање разлике у интонацији упитних реченица (Ко је дошао? Милан је дошао?).
Интонација и паузе везане за интерпункцијске знакове: запету, тачку и запету и три тачке.
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Вила зида град
21
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Народна песма: Војевао бели Виде, коледо
Обредне народне календарске песме (избор)
Бранко Радичевић: дачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско јутро
Душан Васиљев: Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић: Покошена ливада
Стеван Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад отац бије
Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)
Епика
Народна песма: Свети Саво
Народна песма: Женидба Душанова
Епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима) (избор)
Народне питалице, загонетке и пословице (избор)
Народна приповетка: Еро с онога свијета
Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила
Народне бајке, новеле, шаљиве народне приче и приче о животињама (избор)
Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук - Вељка Петровића (одломак)
Милован Глишић: Прва бразда
Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)
Бранислав Нушић: Хајдуци
Иван Цанкар: Десетица
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор приче из циклуса Јутра плавог сљеза)
Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Стеван Раичковић: Мале бајке или Велико двориште (избор)
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)
Драма
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
Љубиша докић: Биберче
Допунски избор
Душан Радовић: Антологија српске поезије за децу
Милован Витезовић: Шешир професора Косте Вујића (одломак)
Горан Петровић: Пронани и заокружи (одломак)
Вида Огњеновић: Путовање у путопис - одломак
Тиодор Росић: Златна гора
Л. Н. Толстој: Девојчица и крчаг
А. П. Чехов: Шала
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Никола Тесла: Моји изуми
Милутин Миланковић: Успомене, доживљаји, сазнања (избор)
22
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба (одељци о
ружи,
босиљку, храсту, липи...)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (Сунце, Месец, ружа, босиљак...)
Грчки митови (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Тумачење текста
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке слике у лирској
песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању књижевних ликова. Систематско навикавање
ученика на тумачење ликова са више становишта: епско (у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања),
драмско (сукоби), психолошко (мотивисање поступака); социолошко (услови формирања и
испољавања), етичко (процењивање ставова и поступака).
Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација, дескрипција,
дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увинање и образлагање значајних појединости у
структури дела.
Откривање језичкостилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички утисци у
књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције. Читање и критичко процењивање
одломака из бележака о прочитаној лектири.
Усвајање образовних и васпитних вредности научнопопуларног текста.
Књижевнотеоријски појмови
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увинају и усвајају одређене књижевнотеоријске
појмове:
Лирика
Лирски субјекат (увинање разлике измену лирског субјекта и песника).
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме; аналитички увид у
водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Језичкостилска изражајна средства: епитет, ономатопеја, поренење.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка народна песма,
обредна народна лирика
Епика
Приповедач (увинање разлике измену епског приповедача и писца).
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања у првом и
трећем лицу; дијалог.
Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна прича, прича о
животињама
Драма
Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње).
Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу).
Чин, појава, лица у драми.
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и гледалац.
Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма
23
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама
примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење, емпатија
(преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поренење, закључак; узрок последица, главно - споредно, лично - колективно, реално - фантастично; стил, сликовитост,
изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност, правичност, солидарност,
честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Читање
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем и са
постављеним задацима у функцији истраживања, упоренивања, документовања, одабирања примера и
тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за рад на тексту, припремање за
анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска и емоционална
условљеност ритма, темпо, паузирање и реченички акценат). Увежбавање изражајног читања у
функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно казивање одломака из епске
поезије и прозе и рецитовање неколико лирских песама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање кратких текстова. Уочавање структуре приче гранене хронолошким редом (увод –
почетак приче, ток радње - истицање најважнијих момената, врхунац и завршетак). Препричавање
динамичне сцене из епског дела, филма и телевизијске емисије.
Причање о доганајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја - према сачињеном плану.
Причање о измишљеном доганају на основу дате теме - према самостално сачињеном плану, уз
консултовање са наставником.
Описивање: једноставног радног поступка; спољашњег и унутрашњег простора; појединости у
природи.
Уочавање успелих књижевних портрета и језичко - стилских средстава којима су остварени.
Портретисање личности из непосредне околине према сачињеном плану.
Уочавање језичко - стилских средстава у одломцима дескриптивног карактера у лирским и епским
делима.
Извештавање; вест; обликовање вести према питањима: ко, шта, када, где, како и зашто.
Усмена и писмена вежбања
Уочавање разлике измену говорног и писаног језика.
Комбиновање говорних и правописних вежби - говорна интерпретација интерпункцијских знакова
(подизање тона испред запете и испред три тачке, а спуштање испред тачке и тачке и запете).
Ортоепске, граматичке, лексичке и стилске вежбе у усменом и писаном изражавању различитих
садржаја (препричавање, причање, описивање, извештавање и др.).
Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма, телевизијске емисије - према заједничком
плану.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја - по самостално сачињеном
плану.
Описивање спољашњег и унутрашњег простора, појединости у природи - по датом плану.
Портретисање личности из непосредне околине - према датом плану.
Писмо (међушколско дописивање); општа правила о писму као саставу и облику општења.
Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица, брзалица,
загонетака, питалица, краћих текстова; слушање звучних записа, казивање напамет лирских и епских
текстова; снимање казивања и читања, анализа снимка и вредности.
24
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Лексичке и семантичке вежбе: изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке функције
акцента; некњижевне речи и тунице - њихова замена језичким стандардом; основно и пренесено
значење речи.
Синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним предметима на
слици и заданим речима; састављање и писање питања о тематској целини у тексту, на слици, у филму;
писање одговора на та питања.
Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за сликовито
казивање. Вежбе за богаћење речника и тражење погодног израза. Уопштено и конкретно казивање.
Промена гледишта.
Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору. Отклањање
празнословља и туђица. Отклањање нејасности и двосмислености.
Увежбавање технике у изради писменог састава (тежиште теме, избор и распоред гране, основни
елементи композиције и груписање гране према композиционим етапама).
Уочавање пасуса као уже тематске целине и његове композицијско-стилске функције.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка - по два у сваком полугодишту (један час за израду задатка и два за
анализу и писање побољшане верзије састава.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
ЈЕЗИК (граматика, правопис и ортоепија)
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију стандардним
српским језиком.Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик
представи и тумачи као систем.Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван
контекста у којем се остварује њена функција.
Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се организују
често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога, ученике врло рано треба
упућивати на служење правописом и правописним речником.
Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора: артикулацију гласова, јачину, висину и дужину,
акценат речи, темпо, ритам, реченичну интонацију и паузе.
Ортоепске вежбе, обично краће и чешће, изводе се не само у оквиру наставе језика него и наставе
читања и језичке културе. Треба указивати на правилност у говору, али и на логичност и јасност.
КЊИЖЕВНОСТ
Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова (популарних,
информативних),представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо на овом ступњу школовања
стичу се основна иврло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само
ученичка књижевна култура,већ и његова општа култура на којој се темељи укупно образовање сваког
школованог човека.
Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању и разумевању. При томе је
квалитетсхватања порука и непосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици усмереног
читања основни предуслов да ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет
књижевног дела.
Изражајно читање негује се систематски, уз стално повећавање захтева и настојање да се што
потпуније
искористе способности ученика за постизање високог квалитета у вештини читања
25
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Читање у себи је најпродуктивнији облик стицања знања па му се у настави поклања посебна пажња.
Оно јеувек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају за свакодневно стицање
информација и за учење
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
2.
стандарди
1.4.7
Сунчане стране
По детињству се човек познаје
као по јутру дан
2.3.3
3.
На грани од облака од злата
јабука
2.4.8
4.
Мудрој глави једно око доста
1.3.9
5.
Нема сунца без светлости, ни
човека без љубави
Путовања радозналих путника
2.3.3
7.
Срце има своје разлоге које
разум не познаје
1.3.4
8.
На позорници
2.4.8
9.
Ствари имају онакав облик
какав им дадне наша душа
2.2.5
6.
2.2.5
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми обраду часова
21
7
14
23
13
10
20
15
5
20
10
10
9
5
4
19
14
5
21
10
11
17
11
6
20
11
9
укупно: 180
96
Корелација садржаја између предмета
предмети
Музичка
култура
Музичка
култура
Музичка
култура
Историја
Садржај
корелације,пети разред
време
реализатори
Народне лирске песме
Новембар
Предметни наставник
Вила зида град, народна
Новембар
песма
Предметни наставник
Народне обредне песме
Новембар
Предметни наставник
Душанова, Новембар
Предметни наставник
Женидба
26
84
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
народна песма
Историја
Народне епске
старијих времена
Биологија
Музичка
култура
Историја ,
географија,
ликовна
култура
Историја
географија,
ликовна
култура
песме
Новембар
Предметни наставник
Приче о животињама
Децембар
Предметни наставник
Изражајно читање
Март
Предметни наставник
Децембар
Предметни наставници
Еро с онога
народна прича
свијета,
Житије Ајдук Вељка
Јануар
Петровића, В.Караџић
Предметни наставници
Географија
Поход
Ћопић
Октобар
Предметни наставник
Географија
Чича Јордан, С. Сремац
Октобар
Предметни наставник
Децембар
Предметни наставник
на
Мјесец,
Б.
Математика Бројеви
Географија
Историја,
веронаука,
музичка
култура
Доживљаји Тома Сојера,
Мај
М. Твен
Предметни наставник
Свети
песма
Јануар
Предметни наставници
Сава,
народна
Историја,
музичка
култура
Домовина, Д. Васиљев
Септембар
Предметни наставници
Историја
Одисејева
Гревс
Фебруар
Предметни наставник
Историја
Прва бразда, M.Глишић
Март
Предметни наставник
ТО,
географија,
ликовна
култура
Мостови, И. Андрић
Мај
Предметни наставници
Географија
20 000 миља под морем,
Фебруар
Ж. Верн
Предметни наставник
Вашар у Тополи, Д. Ерић
Септембар
Предметни наставници
Чувари
природе,
музичка
култура
Поље, Ј. Дучић
Септембар
Предметни наставници
Географија
Хајдуци, Б. Нушић
Октобар
Предметни наставник
Музичка
култура
Акценти
Јун
Предметни наставник
Географија,
ликовна
култура
лутања,Р.
27
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Музичка
култура
Музичка
култура,
географија
Ликовна
култура,
музичка
култура
Музичка
култура,
ликовна
култура
Географија,
биологија
Покошена ливада,
Максимовић
Д.
Ђачки
растанак.
Радичевић
Б.
Септембар
Предметни наставник
Јун
Предметни наставници
Лето на висоравни, С.
Септембар
Раичковић
Предметни наставници
Зимско јутро, В, Илић
Јануар
Предметни наставници
Робинон Крусо,Д.Дефо
Фебруар
Предметни наставници
Биологија
Дечак и пас, Д.Киш
Mарт
Предметни наставник
Географија
Кирија, Б.Нушић
Aприл
Предметни наставник
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСК Е НАС ТАВЕ
предмет
разред
Српски језик
5.
р.бр.
Теме
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
Врсте речи
Служба речи,главни и зависни реченични чланови
Промена именица
Промена именица
Придеви
Зменице
Заменице
Бројеви
Променљиве речи
Глаголи
Глаголи
Глаголи
Непроменљиве речи
Служба речи, главни и зависни реченични чланови
Служба речи, главни и зависни реченични чланови
Врсте речи
Врсте речи
Служба речи
Укупан број часова на годишњем нивоу
28
Број часова
за тему
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ П Л АН ДО ДАТН Е Н АСТАВЕ
предмет
разред
р.бр.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Српски језик
5.
Теме
Разговор о садржајима и начину рада; евидентирање ученика
Обнављање садржаја из граматике и правописа из 4. разреда
Значење и употреба падежа
Значење и употреба падежа
Песнички мотиви и песничка слика(рад на одабраним примерима
поезије)
Правопис: управни и неуправни говор
Изражајно читање текста(лирски,прозни ,драмски)
Изражајно читање текста (лирски,прозни ,драмски)
Стилске вежбе
Лични и нелични глаголски облици
Тумачење епског текста:приповетка по избору
Промена именских речи
Непроменљиве врсте речи
Индивидуална припрема одабраних такмичара
Како се пише песма(законитости у погледу версификације)
Анализа протеклог додатног рада
Укупан број часова на годишњем нивоу
29
Број часова
за тему
2
2
2
2
2
2
2
2
2
4
2
2
2
6
1
1
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МАТЕМАТИКА – пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементрана математичка
знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за
примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању
менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике јесу:
 да ученици стичу знања неопходна за разумевање квантитативних и просторних односа и
законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;
 да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге и примене
математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за
успешно настављање образовања и укључивање у рад;
 да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког, стваралачког и апстрактног мишљења;
 да развија културне, радне, етичке и естетске навике ученика, као и математичку радозналост у посматрању и изучавању природних појава;
 да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасност и прецизност
изражавања у писменом и усменом облику;
 да ученици усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима;
 да ученици савладају основне операције с природним, целим, рационалним и реалним
бројевима, као и основне законе тих операција;
 да ученици упознају најважније равне и просторне геометријске фигуре и њихове узајамне
односе;
 да оспособи ученике за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;
 да ученицима омогући разумевање одговарајућих садржаја природних наука и допринесе
радном и политехничком васпитању и образовању;
 да изграђује позитивне особине ученикове личности, као што су: истинољубивост, упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самостални рад;
 да интерпретацијом математичких садржаја и упознавањем основних математичких метода допринесе формирању правилног погледа на свет и свестраном развитку личности
ученика;
 да ученици стичу навику и обучавају се у коришћењу разноврсних извора знања

2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученике треба оспособити да:
 умеју да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове;
 изводе скуповне операције и правилно употребљавају одговарајуће ознаке;
 схватају смисао речи „и", „или", „не", „сваки", „неки";
 схвате познате геометријске фигуре (права, дуж, полуправа, раван, кружница, круг, угао и
др.) и као скупове тачака, уз њихово адекватније описивање, примењујући при томе скуповне операције и ознаке;
 упознају углове уз трансверзалу паралелних правих, углове са паралелним крацима и
њихова својства, као и да умеју да цртају праву паралелну датој правој;
 упознају дељивост природних бројева и основна правила дељивости;
 умеју да одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац;
 схвате појам разломка, умеју да га записују на разне начине и врше прелаз с једног начина
на други;
30
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА






умеју да упоређују разломке и да их илуструју на бројевној правој;
стекну довољну увежбаност у извођењу основних рачунских операција с разломцима (у
оба записа);
могу да читају, састављају и израчунавају мање сложене бројевне изразе;
умеју да реше једноставније једначине и неједначине у вези са разломцима;
увиђају математички садржај у текстуалним задацима и да га могу изразити математичким
језиком;
упознају осну симетрију и њена својства, као и да умеју да изводе конструкције симетрале
дужи, симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су бесплатни
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано: Писмени задаци 4, Контролне вежбе 4
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
После сваке нове наставне јединице предвиђен је домаћи задатак
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Сајам науке, Мај – месец математике
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник из математике за пети разред основне школе
Аутори: Н. Икодиновић, С. Димитријевић, С. Милојевић, Н. Вуловић
Математика 5 - Збирка задатака из математике за 5. разред основне школе
Аутори: Мира Поповић и Ружица Павловић
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Табла, креда, прибор за конструкцију, уџбеник, збирка задатака
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Ликовна култура , техничко образовање , географија
САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:
Скупови
Скуп, елементи, подскуп, једнакост скупова, празан скуп (с одговарајућим знацима).
Венови дијаграми.
Скуповне операције: унија, пресек, разлика\). Речи: „и”, „или”, „не”, „сваки”, „неки”.
Обнављање својстава скупа N (природних бројева) и скупа N0 (природних бројева са нулом).
Основни геометријски објекти:
Права, дуж, полуправа, раван.
Изломљене линије; области.
Кружница (кружна линија), круг. Кружница и права; тетива и тангента.
Угао
Угао (појам, елементи, обележавање).
31
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Централни угао; кружни лук и тетива. Преношење углова.
Врсте углова (опружен, прав, оштар, туп, пун угао).
Упоређивање углова.
Мерење углова (јединице: степен, минут, секунд; угломер).
Сабирање и одузимање углова.
Појам комплементних и суплементних углова.
Суседни, упоредни и унакрсни углови.
Паралелне праве с трансверзалом и углови које оне чине.
Углови с паралелним крацима.
Дељивост бројева
Дељење у скупу N0 (једнакост a=bq+r, 0≤r<b).
Појам дељивости; чиниоци и садржаоци природног броја.
Дељивост декадним јединицама. Дељивост са 2, 5, 3. Дељивост са 4 и 9.
Прости и сложени бројеви. Растављање природних бројева на просте чиниоце.
Заједнички делилац и највећи заједнички делилац. Заједнички садржалац и најмањи заједнички
садржалац.
Разломци
Појам разломка облика a/b. Проширивање и скраћивање разломака.
Упоређивање разломака.
Децимални запис разломка. Превођење децималног записа разломка у запис облика Заокругљивање
бројева.
Придруживање тачака бројевне полуправе разломцима.
Основне рачунске операције с разломцима (у оба записа - обичном и децималном) и њихова својства.
Изрази.
Једначине и неједначине у скупу позитивних рационалних бројева облика: x + а = b, x - а = b, x + а >
b, x - а > b, x + а < b, x - а < b, а - x < b, а - x > b, аx = b, x : а = b, аx + b = c, аx - b = c, а(x + b) = c, а(x
- b) = c, а(x - b) = c, аx < b, аx > b, x : а < b, x : а > b, а : x = b, а : x < b, а : x > b, и сличне.
Аритметичка средина. Основна неједнакост: за p < q, p < (p + q)/2 < q. Између свака два рационална
броја налази се рационалан број (тј. неограничен број њих), јер је скуп рационалних бројева густ у
себи.
Размера и њене примене (алгебарска и геометријска интерпретација).
Осна симетрија
Осна симетрија у равни. Симетричне тачке; симетричност двеју фигура у односу на праву. Оса
симетрије фигуре.
Симетрала дужи и симетрала угла; конструкције.
Напомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка годишње (с исправкама 8
часова).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:
Због лакшег планирања наставе даје се оријентациони предлог броја часова по темама по моделу
(укупан број часова за тему; број часова за обраду + часова за понављање и увежбавање).
Скупови (16; 7 + 9)
Скупови тачака (12; 5 + 7)
Дељивост бројева (12; 5 + 7)
Угао (20; 8 + 12)
Разломци (62; 26 + 36)
32
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Скупови. Коришћењем примера из текућих садржаја, даље се осмишљава појам скупа као
најопштији у односу на друге појмове математике, што доприноси изграђивању
математичког језика и уноси прецизност у изражавању
Настава о скуповима у V разреду треба да представља известан корак напред у односу на
оно што је ученицима већ познато. Потребно је, на разноврсним примерима, користити
одговарајуће симболе (знаке) и уочавати законитости скуповних операција уз помоћ
Венових дијаграма. На подесним примерима треба илустровати употребу речи: сваки, неки,
или, и, не, следи. При раду с дијаграмима ове речи ће се везивати за скуповне операције и
релације. Задржати се на два скупа
Геометријски објекти. Геометријски објекти се развијају као идеје које настају у процесу
опажања модела реалног света, а такође и путем њиховог представљања геометријским
сликама.
Угао. - Угао треба схватити као део равни који чине две полуправе са заједничком почетном тачком
заједно с облашћу између њих.
Дељивост бројева. - Подсетити да дељење у скупу природних бројева без остатка није увек могуће,
увести дељење с остатком. Објашњавајући релацију а = bq + r, 0 ≤ r < b, , где је а дељеник, b делилац,
q количник, а р остатак, добро подвући значај неједнакости 0 ≤ r < b. Инсистирати на запису а = bq +
r. Увести појам дељивости, чинилаца и садржалаца природног броја.
Разломци. - Ова тема је основна у V разреду и неопходно је да се она добро усвоји. Највећу пажњу
посветити операцијама с разломцима и децималним записима бројева.
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
стандарди
-
10.
СКУПОВИ
11.
СКУПОВИ ТАЧАКА
M.A.1.3.1.
12.
УГАО
13.
број
часова
по
теми
6
10
14
5
9
M.A.3.3.1.
20
8
12
ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА
M.A.3.1.2.
14
5
9
14.
РАЗЛОМЦИ
M.A.3.1.1.
64
26
38
15.
ОСНА СИМЕТРИЈА
M.A.3.3.6.
16
5
11
144
55
89
укупно:
16
број часова за
остале
типове
обраду часова
предмети
Ликовна
култура
Садржај корелације
време
реализатори
Венов дијаграм
септембар
Предметни наставник
ТиИО
Права, полуправа, дуж
октобар
Предметни наставник
ТиИО
ТиИО
Углови са паралелним
децембар
крацима
Примена симетрале дужимарт
конструкција нормале
ТиИО,
Размера и њене примене
географија
јун
33
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
математика
разред
пети
Број часова
за тему
р.бр. Теме
Скупови; решавање текстуалних задатака применом Веновог
дијаграма
Геометријске фигуре као скупови тачака, логичке операције у
20.
унији,пресеку и разлици
21. Бинарни бројни систем
22. Рационални поступци при рачунању,одабрани задаци
Дијаграми и њихова примена у решавању математичких проблема,
23.
метод дужи
6.
Права и кружница,конструктивни задаци
7.
Одабрани задаци са такмичења
8.
Задаци логично-комбинаторне природе
9.
Разломци,одабрани задаци
10.
Осна симетрија
11.
Конструкција пресавијањем папира
Одабрани
конструктивни
задаци-примена
изометријских
12.
трансформација
13.
Разломци и примена, одабрани задаци
14.
Процентни рачун
Укупан број часова на годишњем нивоу
19.
3
2
1
2
2
2
5
2
6
2
1
2
4
36
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДОПУН СКЕ Н АСТАВЕ
предмет
математика
разред
пети
1.
СКУПОВИ
Број часова
за тему
4
2.
СКУПОВИ ТАЧАКА
3
3.
УГАО
5
4.
ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА
4
5.
РАЗЛОМЦИ
15
р.бр. Теме
6.
5
ОСНА СИМЕТРИЈА
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
34
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:





Оспособити ученика за усмену и писану комуникацију на енглеском језику
Усвајање норми енглеског језика и оспособљавање за наставак учења навишем нивоу
образовања
Подстаћи потребу за учењем страног језика и развијати свест о значају познавања страног
језика у комуникацији
Олакшати разумевање и подстаћи позитиван однос према другим културама и традицијама
Развијати радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са
говорницима других језика
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:














Проширивање речника везаног за теме блиске ученицима
Читање (до 100 речи) који садрже већи проценат познатих речи уз проверу разумевања њихове
садржине
Разумевање краћих дијалога и прича датих у писаној форми или са аудио-видео записа
Адекватно реаговање на инструкције дате на енглеском језику у писаној и усменој форми
Развијање способности извођења закључка о могућем значењу непознате речи ослањајући се на
општи смисао текста
Адекватно интерпретирање садржаја текста, препричавање и издвајање кључне информације из
текста
Давање основних информација о себи и другима, као и описивање и извештавање о лицима и
догађајима из прошлости, садашњости и будућности, користећи познате језичке елементе, у
усменој и писаној форми
Писање краћих текстова и дијалога (до 50 речи) са познатим темама
Развијање способности изражавања свог става или осећања везано са одрећеном темом
Препознавање у тексту елемената културе земаља чији језик учи
Препознавање и коришћење програмом предвиђених граматичких садржаја
Комуницирање на енглеском језику у различитим стварним или симулираним животним
ситуацијама и у складу са нивоом формалности
Разумевање краћих текстова у вези са градивом других предмета
Усклађивање ритма, интонације и висине гласа са комуникативном намером и степеном
формалности говорне ситуације
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):

У настави се користе најсавременија наставна средства (CD, DVD, CD Multi ROM, интернет и
PPT презентације)

У плану је набавка интерактивне «паметне» табле како би могли користити iТools (софтвер за
интерактивно учење уз уџбеник), а до тада се може користити помоћу пројектора

Наставници ће похађати семинар обуке за рад са интерактивном таблом, као и сва стручна
предавања која се тичу методике наставе и практично их примењивати у настави

Предвиђен је један угледни час у првом полугодишту
35
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Предвиђена су два писмена задатка (у сваком полугодишту по један) и четири контролна задатка,
којима се утврђује степен усвојености знања. На почетку школске године ученици раде иницијални
тест којим се утврђује ниво усвојености знања градива претходних разреда. Наставник детаљно
анализира резултате иницијалног теста и користи их као веома важану основу за планирање редовне и
допунске наставе.
На сваком часу прати се активност и учествовање ученика у раду, редовно доношење уџбеника, свеске
и осталог прибора за рад, као и домаћих задатака.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
У учењу страног језика важно је одржати континуитет свакодневног коришћења и примене наученог.
Зато се домаћи задаци задају након сваке наставне јединице. Они прате садржаје обрађене на часу и
имају за циљ примену наученог, самопроверу и проверу усвојености одређених садржаја, као и
припремање за наредни час.
На крају сваке наставне теме ученици имају групни задатак да израде пројекат на задату тему, који
подразумева примену усвојених знања. Сви ученички пројекти се излажу на паноу учионице за
енглески језик, а најуспелији радови у школском холу.
6. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
1. PROJECT 2, Third edition, Tom Hutchinson уџбеник, Oxford University Press, The English
Book, 2014.
2. PROJECT 2, Third edition, Tom Hutchinson , радна свеска, Oxford University Press, The English
Book, 2014.
7. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
1. Project 2 Audio CD
2. Project 2 CD-ROM
3. Project 2 DVD
4.
Постери
5.
Project 2 Teacher’s Book (материјал за копирање)
6. Интернет и Power Point презентације
7. Речници
8. Project 2 software *користити пројектор док се не набави електронска табла
9. Материјали које припрема/израђује наставник
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
8. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
(навести са којим предметима се спроводи корелација,а у посебној табели радити корелацију
вертикалну и хоризоналну по наставним јединицама)
1. српски језик
2. биологија
3. музичка култура
4. ликовна култура
5. физичко васпитање
6. географија
7. историја
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 5. РАЗРЕД
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
теме
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
16.
INTRODUCTION
6
2
4
17.
MY LIFE
10
5
5
18.
ANIMALS
8
4
4
19.
THE FIRST WRITTEN TEST
3
-
3
20.
ENTERTAINMENT
6
3
3
21.
HOLIDAYS
10
4
6
22.
FOOD
9
4
5
23.
FREE TIME
6
3
3
24.
THE WORLD
8
4
4
25.
THE SECOND WRITTEN TEST
3
-
3
26.
REVISION UNIT
3
-
3
72
29
43
укупно:
37
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелација садржаја између предмета
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – пети разред
Предмет
Садржај корелације
Време
Српски
језик
Adverbs of frequency – прилози
октобар
за учесталост
Adjectives and adverbs – разлика
децембар
између придева и прилога
Future Simple Tense – будуће
децембар
време
Биологија
Animals
животиње
(classification)
-
My project – My favourite animal
Географија
новембар
новембар
My country ( climate, points of
мај
compass) – клима, стране света
Food from around the world –
мај
храна из разних делова света
Физичко
васпитање
At the sports centre – спортови и
септембар
игре
Историја
The Greek theatre – античко
децембар
грчко позориште
Ликовна
култура
My favourite animal – израда
новембар
пројекта о омиљеној животињи
Food in my country – израда
март
пројекта о храни у насој земљи
Музичка
култура
Friday I’m in love - певање
октобар
38
Реализатори
Наставник
енглеског
језика
Наставници
српског
језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници
српског
језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници
српског
језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Наставник
енглеског
језика
Наставници географије
Наставник
енглеског
језика
Наставници географије
Наставник
енглеског
језика
Наставници физичког
Наставник
енглеског
језика
Наставници историје
Наставник
енглеског
језика
Наставник
ликовне
културе
Наставник
енглеског
језика
Наставник
ликовне
културе
Наставник
енглеског
језика
Наставник
музичке
културе
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Kookaburra sits in the old gum
tree –
новембар
певање
The runaway train – певање
фебруар
Sausages and ice-cream - певање
This land is your land - певање
март
мај
Наставник
језика
Наставник
културе
Наставник
језика
Наставник
културе
Наставник
језика
Наставник
културе
Наставник
језика
Наставник
културе
енглеског
музичке
енглеског
музичке
енглеског
музичке
енглеског
музичке
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДОПУН СКЕ Н АСТАВЕ
предмет
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
разред
ПЕТИ
Број часова за
тему
5
6
4
5
5
5
6
36
р.бр. Теме
My life
2. Animals
3. Entertainment
4. Holidays
5. Food
6. Free time
7. The world
Укупан број часова на годишњем нивоу
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Часови се организују за ученике који спорије савладавају градиво или им је потребна помоћ у
надокнађивању градива које су пропустили због изостајања, као и вежбање обрађеног градива пред
писмене провере знања.
НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ:
Садржаји прате теме које се обрађују на часовима редовне наставе, као и индивидуално напредовање
ученика. Месечним планирањем се предвиђају садржаји за наредни месец.
39
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ П ЛАН Д ОДА ТН Е Н АСТАВЕ
предмет
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
разред
ПЕТИ
р.бр. Теме
Број часова
за тему
My life
2. Animals
3. Entertainment
4. Holidays
5. Food
6. Free time
7. The world
8. Припрема за такмичење
Укупан број часова на годишњем нивоу
4
5
4
4
4
4
5
6
36
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Часови се организују за ученике који желе да науче нешто више од градива које се обрађује на
часовима редовне наставе. Циљ је усавршавање разумевања писаног и говорног језика, писања,
изговора, као и комуникацијских способности уопште, опширније упознавање са културом земаља
енглеског говорног подручја, као и припрема за такмичења.
НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ:
Теме часова прате и проширују обавезно градиво, а обрађују се у неформалном облику (кроз игре,
квизове, радионице, израду пројеката, гледање филмова и видео клипова, слушање изворног говора,
читање часописа, прављење анкета, израду паноа, учење песама и рецитација, решавање укрштених
речи и ребуса и сл.) Ученици ће такође учествовати у припремању програма школских приредби и
других манифестација које организује школа.
Теме и број часова су дати оквирно и могу варирати зависно од конкретних интересовања ученика, а
детаљно се планирају на месечном нивоу.
40
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ИСТОРИЈА – за пети разред
1. ЦИЉЕВИ
Циљеви наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну
писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се
оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе
своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за
предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовањe ученика. Настава
историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава
и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.
2. ЗАДАЦИ
Задаци наставе историје су:
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери
реализовани
-
да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју
људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену,
културну...).
Оперативни задаци
- разумевање појма прошлости,
- упознавање начина и значаја проучавања прошлости,
- разумевање основних одлика праисторије и старог века,
- разумевање основних временских одредница (деценија,век,миленијум )
- оспособљавање за коришћење историјске карте,
- стицање знања о догађајима и личностима који су обележили епоху ст. века
3. САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:
Историја, наука о прошлости (историја као наука и као наставни предмет, подела прошлости,
хронолошки и географски оквири старог века).
ПРАИСТОРИЈА
Основне одлике праисторије (постанак човека, живот и занимања, проналасци, праисторијска
налазишта на централном Балкану).
СТАРИ ВЕК
Основна обележја Старог истока (географски појам Старог истока, најпознатије државе и структура
друштва).
Култура народа Старог истока (религија, писмо, наука, свакодневни живот).
Најстарији период грчке историје (Критско, Микенско и Хомерско доба, колонизација, митови о
Минотауру, Ахилу, Одисеју...).
Грчки полиси - Спарта и Атина (појам полиса, структура друштва, државно уређење).
Грчко-персијски ратови и Пелопонески рат (узроци ратова, битке на Маратону и у Термопилима,
поход на Сицилију, карактер и последице ратова).
Грчка култура (религија, олимпијске игре, митологија).
Грчка култура (уметност, наука, свакодневни живот).
Хеленистичко доба и његова култура (појам хеленизма и његови хронолошки оквири, Александар
Велики, култура).
Постанак Рима (оснивање Рима - легенда о Ромулу и Рему, структура друштва, хронолошки оквири и
уређење римске републике).
41
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Рим - светска сила старог века (војска, освајања и провинције).
Рим у доба царства (принципат, Трајанови ратови на Дунаву, доминат, централни Балкан у антици антички остаци на простору централног Балкана).
Римска култура (религија, уметност, наука, свакодневни живот).
Хришћанство (појава хришћанства, прогони хришћана, цар Константин и Милански едикт).
Пад Западног римског царства (почетак Велике сеобе народа, подела царства и пад Западног римског
царства).
4. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
У остваривању циља наставе историје припрема за часове је од изузетне важности, као и планирање
наставе на годишњем и месечном нивоу. Требало би настојати да се ученици укључе у наставни
процес и да се развијају њихове интелектуалне и креативне способности. На тај начин ће настава
историје бити занимљива и неће бити сведена на пуко меморисање историјских чињеница. Наставник
би требало да усмерава рад ученика, а не само да им пружа готова знања. На часовима би требало да
буду заступљене активне методе рада, у којима ученик није само пасивни посматрач већ и учесник у
наставном процесу.
Развијањем креативног и критичког мишљења ствара се могућност слободнијег извођења наставе
историје.
Укупан фонд часова: 36 часова
Глобални план рада
Редни број Наставна тема
I.
II.
III.
Садржаји
програма
Обрада
Увод у историју
3
(Шта
је
историја)
Праисторија
1
Стари век
Број
часова
Утврђивање Систематизација Укупно
2
1
6
1
/
2
4
28
14
10
Активности у
васпитнообразовном раду
Основни облици
извођења програма
О историји –
Увод
у
историју
6
-наративна
-активно слушање
(монолошка)
-учешће у разговору
-дијалошка
-гледање илустрација
-илустративна
и графикона
Свет
праисторије
-активно слушање
-учешће у разговору
2
42
-наративна
-дијалошка
Циљеви
и
задаци
садржаја
програма
-разумевање
појма прошлости
-упознавање
значаја и начина
проучавања
прошлости
-разумевање
значаја
историјских
извора
-разумевање
временских
одредница
-разумевање
појма времена и
простора
-разумевање
појма и поделе
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-гледање илустрација -илустративна
и графикона
-текстуална
-читање текстова
Стари век
24
-активно слушање
-учешће у разговору
-гледање илустрација
и графикона
-читање текстова
-анализа стрипа или
филма
-наративна
-дијалошка
-илустративна
-текстуална
-стрип или филм
праисторије
-разумевање
основних одлика
праисторије
-разумевање
појма «стари век»
-разумевање
основних одлика
праисторије
и
старог века
-примењивање
временских
одредница
-стицање знања о
личностима које
су
обележиле
епоху старог века
-оспособљавање
за
коришћење
историјске
карте,атласа
-упознавање
основних одлика
античке културе.
ДОДАТНА НАСТАВА
Садржаји
програма
Број
часов
а
1
Избор
ученика и
усвајање
годишњег
плана рада
Увод
у 8
историју
Свет
праисториј
е
8
Активности
у
васпитнообразовном
раду
Слушање,
сугестије
и
усвајање,
записивање
плана
Слушају,
разговарају,
пишу,
прикупљају
материјал(исечц
и из штампе,са
интернета),
праве
паное,уређују
кабинет
Примењују
и
користе
историјски атлас,
Основни облици Циљеви и задаци садржаја
извођења
програма
програма
Наративни,
дијалошки
Упознавање са садржајем
плана додатне наставе
Наративни,
дијалошки,
илустративни,текс
туални, групни,
Проширивање постојећих
знања, развијање вештина,
креативности и међусобне
сарадње
Дијалошки,
Проширивање постојећих и
текстуални, рад у усвајање
нових
знања,
паровима
развијање
сарадничког
43
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
8
Стари век
13
Припрема
за
такмичења
слушају,
разговарају,
читају, питају
Слушају, питају,
истражују,
упоређују,
илуструју
и
користеисторијск
и атлас
Разговарају,
слушају,
самостално раде
тестове и друге
облике
контролних
вежби
односа, сналаже на карти
Наративни,
дијалошки,
индивидуални,
писмене
вежбе,
тестови
Повезивање и примена
наученог,
анализа
текстова,уочавање
повезаности градива
Наративни,
дијалошки,
индивидуални,
писмене
вежбе,
тестови
Повезивање и примена
наученог,
анализа
текстова,уочавање
повезаности градива
44
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГЕОГРАФИЈА – за пети разред
Фонд часова:
36 /1 час недељно/
Циљ наставе географије:
Ученици кроз овај предмет упознају основне објекте, појаве и процесе у
простору,њихове узрочно последичне везе и односе и на основу тога изграђују сопствено
географско мишљење о свом завичају,држави, континенту и свету као целини.
Настава географије оспособљава ученике да користе географску карту,раде на терену и
самостално проналазе и анализирају изворе информација .Кроз стечена знања ученици ће
изграђивати свест о значају заштите свих геосфера као еколошког оквира за живот на
Земљи и формирати одговоран однос према животној средини.Улога географије огледа се
и у развијању толерантног става према различитим народима,њиховим културама и начину
живота.
Задаци наставе географије:
Настава географије треба да допринесе:

упознавању и разумевању појава и процеса у географском омотачу

разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском
омотачу

картографском описмењавању и употреби географских карата у свакодневном
животу
развоју географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености
географских појава и процеса у простору и времену
45
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Глобални план
Тип часа
Ред.
бр.тем
е
Наставна
тема
1.
Увод
1
2.
Васиона и
Земља
3
3
6
3.
Географска
карта
4
4
8
Кретање
Земље
3
2
Грађа Земље
5
5
Ваздушни
омотач
3
3
Укупно
17
4.
Планета
Земља
Укупно
обра
да
19
19
46
утврђи
вање
укупно
1
21
36
17
36
1.
ГЕ.
1.1.1
1.1.2
1.1.3
1.2.1
1.2.2.
1.2.3
2
2.1.1
2.1.2
2.1.3
2.1.4
2.2.1
2.2.2.
3.
3.1.1
3.2.1.
3.2.2.
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Уџбеник
Наставни
предмет
ГЕОГРА
ФИЈА
Назив уџбеника
аутор
издавач
Моја планета
уџбеник+CD за 5.
разред
основне школе
Александра Шмигић,
Ранка Јокић
Вера Гавриловић.
БИГЗ
НАСТАВНИЦИ ЗАДУЖЕНИ ЗА РАД У НАСТАВИ:
ред.
број
1
Име и презиме
наставника
Љиља Павићевић
разред и одељење
допунска
V1, V2, V3,V4
СТАНДАРДИ
ОСНОВНИ НИВО
1.1. ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ
ГЕ.1.1.1. разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања
ГЕ.1.1.2. наводи и описује начине представљања Земљине површине (глоб и географска карта)
ГЕ.1.1.3. препознаје и чита географске и допунске елементе карте
1.2. ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.1.2.1. именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред
ГЕ.1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања
ГЕ.1.2.3. именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове
основне одлике

СРЕДЊИ НИВО
ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ
ГЕ.2.1.1. одређује стране света упростору и на географској карти
ГЕ.2.1.2. одређује положај места и тачака на географској карти
ГЕ.2.1.3. препознаје и објашњава географске чињенице - објекте, појаве, процесе и односе који су
представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом
ГЕ.2.1.4. приказује понуђене географске податке: на немој карти, картографским изражајним
средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима ...), графиком,
табелом и схемом
47
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
2.2. ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.2.2.1. описује небеска тела и њихова кретања
ГЕ.2.2.2. разликује и објашњава географске чињенице - објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним
сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери)
НАПРЕДНИ НИВО
3.1. ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ
ГЕ.3.1.1. доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте
3.2. ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања
ГЕ.3.2.2. објашњава физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску и
биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (1)
Предмет проучавања, подела и значај географије.
ВАСИОНА И ЗЕМЉА (6)
Васиона: звезде, сазвежђа, галаксије, Млечни пут. Сунчев систем: Сунце, планете.
Сателити: Месец, месечеве мене, мала тела Сунчевог система. Облик и величина Земље: континенти,
океани, глобус.
ГЕОГРАФСКА КАРТА (8)
Географска мрежа: меридијани/подневци и паралеле/упоредници.
Географска ширина и географска дужина.
Географска карта: садржај географске карте; подела карата према садржају.
Математички елементи карте: картографска мрежа; размер; подела географских
карата према размеру.
Географски елементи карте и њихово представљање на карти.
Мерење на карти и оријентација карте.
ПЛАНЕТА ЗЕМЉА (21)
Земљина кретања (4)
Ротација Земље и последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно кретање Сунца, локално
време.
Револуција Земље и последице револуције: неједнака дужина обданице и ноћи током године, смена
годишњих доба, топлотни појасеви; календар.
Унутрашња грађа и рељеф Земље (11)
Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фосили.
Постанак и унутрашња грађа Земље.
Литосферне плоче: кретање плоча, промена положаја континената.
Вулканизам и земљотреси.
Рељеф: планине и равнице; настанак планина: набране и громадне планине.
Обликовање рељефа дејством спољашњих сила (дејством река, морских таласа, ветра, леда,
растварачким деловањем воде, човековом активношћу).
Ваздушни омотач Земље (6)
48
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Атмосфера: састав, структура, значај.
Време: метеоролошки елементи и појаве (температура, притисак, влажност, падавине, облаци);
прогноза времена.
Клима: климатски чиниоци, основни типови климе.
Загађивање атмосфере: глобално загревање, озонске рупе, киселе кише,мере заштите
НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА:
Наставни програм је тематски конципиран. Програм садржи четири теме из опште географије. За сваку
тему јасно су издвојени наставни садржаји које би требало обрадити и предложен је оријентациони
број часова по свакој наставној теми. Слобода и креативност наставника испољиће се кроз самостално
планирање и одређивање типова часова, као и избора наставних метода, техника, активности,
дидактичких средстава и помагала.
Садржаји опште географије имају посебан значај јер представљају основу за каснија географска
изучавања и зато се њима мора посветити посебна пажња. Од степена усвојености ових садржаја у
великој мери зависи изучавање географије у старијим разредима. Ови садржаји у великој мери су
апстрактни и тешки за ученике овог узраста, зато је важно издвојити оне садржаје који се по обиму,
дубини и систему излагања разликују од научних.
Разлика по обиму састоји се у томе што су у наставном предмету укључени садржаји који чине
основни део науке, али и део који је одабран тако да одговара узрасту ученика.
Разлика у дубини залажења у садржаје означава чињеницу да географска наука садржи објекте,
појаве, процесе и односе до најсложенијих аспеката, док географија као наставни предмет садржи
тумачења само до оног нивоа који су разумљиви ученицима одређеног узраста. Али и поред ових
разлика, наставни предмет мора садржати у себи само научне истине.
Разлика по систему излагања садржаја заснива се на томе што се у науци примењује научно-логички
систем од једноставнијег ка сложенијем, а у настави географије систем од (ученицима) познатијег ка
(ученицима) непознатијем. То значи да се може догодити да је у науци нешто објективно сложеније у
односу на друге делове градива. Међутим, ако је то ученицима познатије, онда се у настави географије
оно ставља у ранију фазу усвајања.
КОРЕЛАЦИЈА САДРЖАЈА ИЗМЕЂУ ПРЕДМЕТА
предмети
Математика
Ликовно
Математика
ТО
Ликовна
култура
Биологија
Ликовна
култура
Садржај корелације
време
Васиона и земља
5. разред
Географска карта
5. разред
Предметни
наставници
Планета земља
5. разред
Предметни
наставници
49
реализатори
Предметни
наставници
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
БИОЛОГИЈА – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Ученик разуме основне биолошке појмове и процесе. Упознаје основну јединицу грађе
живих бића. Упознаје основну грађу вегетативних и репродуктивних органа и схвата
процесе опрашивања и оплођења.Развија љубав према природи и осећање дужности да
чувају и заштите природу
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Да ученици буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором, да знају да
рукују са микроскопом да сами направе привремени микроскопски препарат
Да разликују основне врсте биљака које се најчешће јављају код нас посебно лековите и јестиве
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Да ученици сами праве нека наставна средства ( нпр.збирку семена и плодова)
Часови на којима ће сами ђаци тумачити лековитост и саставе појединих рецепата, чајева и
лекова.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Један тест у току првог полугодишта и један у току другог полугодишта
ТЕСТ 1
«Особине живих бића и њихова разноврсност»
ТЕСТ 2
« Разноврсност скривеносеменица»
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци врло чести, реферати на теме Ј. Панчић, А. Флеминг и Л.Пастер.
У природи посматрамо различите врсте биљака у школском дворишту, Ботаничкој башти и у свом
окружењу фотографишемо и препознајемо.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
ПОСЕТА БОТАНИЧКОЈ БАШТИ
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник за пети разред « БИГЗ» Букуров, Радосављевић, Станојевић
Уџбеник за пети разред « Логос», «Герундијум», « Клетт» и «Завод за издавање уџбеника» . Уџбеник
за први разред средње школе С. Станковић . « Ниже и више биљке» Б. Татић. Енциклопедије за
детерминацију зељастих и дрвенастих форми
Тестови са такмичења из 2012/2013 и 2013/2014 и наредних година
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Микроскопи, Лабораторијски прибор и микроскопске плочице трајних препарата, ђачки радови ,
збирка семена , слике и хербаријуми
Природни материјали и фотографије из окружења, ДВД- филмови
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Корелација са Географијом , Ликовном културом, математиком, информатиком
50
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (6)
Биологија и њен значај за развој и напредак човечанства.
Како се природа упознаје (посматрање, праћење и описивање појава, истраживања у лабораторији).
Лабораторијски прибор, лупа и микроскоп.
Вежба: Лупа и микроскоп, руковање и одржавање.
Вежба: Техника микроскопирања.
ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА (12)
Особине живих бића.
Жива бића су изграђена од ћелија - откриће ћелије, облик, величина и основна грађа (ћелије без
организованог једра; ћелије са организованим једром).
Једноћелијски и вишећелијски организми - ткива, органи, системи органа, организам.
Вежба: Посматрање биљне ћелије под микроскопом (покорица црног лука).
Класификација живих бића у пет царстава.
Вируси - на граници живог и неживог. (информативно)
Једноћелијски организми без организованог једра - бактерије (одлике, начин живота и улога у
природи).
Једноћелијски организми са организованим једром: једноћелијске алге, једноћелијске гљиве и
праживотиње - одлике, начин живота и улога у природи. (информативно)
ЦАРСТВО БИЉАКА - ГРАЂА И ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ БИЉАКА
Ботаника - научна област биологије.
Свет биљака - настанак и развој биљака.
Грађа биљака - биљни организам.
Корен. Делови, облици и улога.
Вежба: Разликовање делова и облика корена.
Стабло: спољашња грађа и улога. Преображај стабла.
Лист. Делови, облици и улога.
Животни процес: фотосинтеза.
Вежба: Издвајање хлорофила из листа.
Животни процеси: дисање и транспирација.
Вежба: Доказивање транспирације и дисања.
Цвет. Делови, облици, једнополан и двополан цвет; цвасти
Опрашивање и оплођење.
Вежба: Разликовање делова једнополних и двополних цветова и цвасти.
Плод. Делови плода. Разноврсност плодова.
Семе. Грађа семена, значај семена.
Распростирање плодова и семена.
Клијање семена.
Вежба: Услови клијања семена.
Вежба: Израда школске збирке плодова и семена.
Вегетативно размножавање. Значај.
Вежба: Вегетативно размножавање; калемљење.
Како биљке расту. И биљке реагују. Покрети биљака.
Како биљке добијају имена.
РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА (17)
Алге (вишећелијске алге) - одлике, начин живота.
Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита алги.
Маховине - одлике, начин живота.
Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита маховина.
51
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Папратнице - одлике, начин живота.
Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита папратница.
Голосеменице - одлике, начин живота.
Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита голосеменица.
Вежба: Голосеменице (препознавање).
Скривеносеменице - одлике, подела (дикотиледоне и монокотиледоне), начин живота, размножавање.
Разноврсност, најзначајнији представници, значај и заштита скривеносеменица.
Јестиве и лековите биљке.
Житарице.
Упутство за прикупљање биљака за хербар.
Практичан рад: Прикупљање биљака за школски (заједнички) хербар.
ЦАРСТВО ГЉИВА (6)
Гљиве - нису биљке, нису животиње.
Разноврсност гљива - квасци, плесни и печурке.
Улога и значај гљива у природи. Симбиоза алги и гљива - лишајеви.
Вежба: посматрање квасца и хлебне буђи под лупом и микроскопом.
Значај биљака и гљива. Ишчезавање и заштита биљака и гљива.
Биодиверзитет.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Програмски садржаји биологије резултат су захтева времена, најновијих достигнућа у науци и
примерени су развојним способностима ученика.
Наставне теме су логички распоређене, а обрађују садржаје из биологије - ботанике и пружају
ученицима основна знања за брже и лакше разумевање градива.
Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети око 60% часова за обраду
новог градива и око 40% за друге типове часова, укључујући и излазак у природу. Излазак у природу
подразумева, поред посматрања и праћења природних појава и процеса и прикупљање биљака за
„заједнички хербар” (по десетак најтипичнијих представника биљака из окружења).
Концепција програма пружа широке могућности за примену различитих наставних метода, као и
употребу информационих технологија. Избор наставних метода зависи од циља и задатака наставног
часа и опремљености кабинета. Избор облика рада препуштен је наставнику. Наставници треба да
препознају различите нивое знања ученика; да настоје да побољшавају квалитет и проверавају
резултате
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
стандарди
1.
Биологија и њен значај
БИ 2.1.1.
6
3
3
2.
Особине живих бића
БИ 3.2.3.
12
6
6
3.
Царство биљака
БИ 2.2.3.
31
15
16
4.
Разноврсност биљака
БИ 3.1.2.
17
8
9
5.
Царство гљива
БИ 2.1.2
6
3
3
72
35
37
укупно:
52
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
предмет
БИОЛОГИЈА
разред
ПЕТИ
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Број часова
за тему
2
4
6
4
6
6
4
2
2
Теме
Биологија
Особине живих бића
Ћелија грађа ( биљна и животињска )
Бактерије и Вируси
Грађа биљака
Животни процеси код биљака
Разноврсност биљака
Царство гљива
Биодиверзитет
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
предмет
БИОЛОГИЈА
разред
ПЕТИ
р.бр.
Теме
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Особине живих бића
Ћелија (биљна и животињска ) Микроскопирање
Бактерије и вируси
Царство биљака
Животни процеси код биљака
Разноврсност биљака
Заштита и значај биљака
Царство гљива
Биодиверзитет
Израда школског хербаријума
Укупан број часова на годишњем нивоу
53
Број часова
за тему
1
3
2
6
3
6
4
2
2
7
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Садржај корелације
Лабораторијски
прибор (употреба)
време
Физика
Лупа и микроскоп
октобар
Ликовна
култура
Жива бића
предмети
Хемија
Географија Биодиверзитет
октобар
реализатори
Ј.Вујић
учени.5 р.
ученици 5р.
У
ученици 5,6 и 8 р.
континуитету
У
ученици 5,6 и 8 р.
континуитету
мај
Историја
Геолошка доба
Грађанско
васпитање
Одговоран
однос
април
према животињама
ученици 6
ученици 8.
Географија Свет као целина
новембар
ученици 8.
Историја
септембар
ученици 7.
Порекло човека
Алкохоли
и
мај
ученици7 и 8 р.
психоактивне
супстанце
У
Распрострањеност
ученици 5,6 и 8 р.
Географија
континуитету
живих бића
Хемија
54
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ-за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да
сви ученици стекну базичну jeзичку, техничку и информатичку писменост и да напредују ка
реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и
задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са
другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се
упознају са техничко-технолошки развијеним окружењем, развију техничко мишљење, техничку
културу, радне вештине и културу рада.
Задаци наставе техничког и информатичког образовања су :
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
техничког и информатичког образовања буду у пуној мери реализовани
- стицање основног техничког и информатичког образовања и васпитања
- стицање основних техничко-технолошких знања, умења, вештина и оспособљавање ученика за
њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу
- схватање законитости природних и техничких наука
- сазнавање основног концепта информационо-комуникационих технологија (ICT), улоге ICT у
различитим струкама и сферама живота, као и оспособљавање ученика да раде на једном од
оперативних система и неколико најчешће коришћених корисничких програма и стицање навике да
их ученик користи у свакодневним активностима
- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и
интернет
- развијају стваралачко и критичко мишљење
- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према
сопстевеном плану рада и афирмишу креативност и оригиналност
- развијају психомоторне способности
- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима
друштвено корисног рада
- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и
управљања технолошким процесима
- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака
- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад
- комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж)
- стекну знања за коришћење мерних инструмената
- на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући
материјал за модел, макету или средство
- препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике,
електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе,
макете или предмете)
- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија
- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу
- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору
- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)
- израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара
- упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов
значај на развој друштва
- примењују мере и средства за личну заштиту при раду
- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења
55
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-
на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју
будућу професију и др.
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
- ученици се упознају са техником, техничким достигнућима и значајем
техничког и
информатичког образовања
- ученици се упознају са програмом тех. и информатичког образовања
- упознају се са организацијом рада у кабинету и мерама заштите
- упознају пут од идеје до реализације
- упознају прибор за техничко цртање и развијају вештину његовог коришћења
- упознају елементе тех.цртања
- науче да своје идеје прикажу скицом и техничким цртежом
- науче да нацртају једноставан технички цртеж помоћу рачунара
- уче да користе конструкторске комплете и готове елементе
- науче да изаберу материјал, операцију и алат за реализацију своје идеје
- науче да самостално израђују једноставније предмете по сопственој идеји
- знају називе и функцију основних и допунских делова рачунаранауче да укључе рачунар и знају
функције тастатуре, упознају могућности употребе рачунара
- да користе рачунар за писање текста и једнставније цртеже
- упознају својства дрвета, папира, текстила, коже и пластике
- упознају основне принципе механичке обраде материјала
- да науче да користе прибор и алат за мех. обраду материјала
- да науче да разраде технолошки поступак
- упознају се са могућности коришћења енергије Сунца, ветра, воде
- упознају се са видовима саобраћаја- упознају се са правилима из области саобраћаја ( моторна
возила, пешак, бицикл)
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):

употреба савремених наставних средстава

сваки наставник мора да одржи један огледни час у току школске године, као и по два у
4.разреду ( огледни час према плану стручног већа)

Плaнирати по два стручна семинара годишње из области ТиИО, узети могућност и online
семинара

По могућности , похађати бар један изборни семинар годишње
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У настави ТиИО нису предвиђени писмени и контролни задаци. Могућност провере знања кроз вежбе
из радне свеске. Спровођење графичких и практичних вежби..На крају године предвиђен тест из
саобраћаја.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци нису предвиђени. Талентованији ученици праве реферате, презентације, израђују
постере.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Могућност посете изложбама или сајму технике.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
56
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Уџбеник за 5.разред основне школе -Милан Санадер, Гордана Санадер
Радна свеска- Милан Санадер, Гордана Санадер
Идавач: М&Г ДАКТА
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Наставна средства су разноврсна техничка средства која су прилагођена потребама наставе.
Користе се следећа наставна средстава:
Domain Controller ( DS )+ монитор
3 Multipoint servera ( MPS01, MPS02, MPS03 )- 30 радних места
1 ДВД
1 телевизор
2 штампача
1 касетофон
3 табле
визуелна средства ( текст, цртеж, графикони, шеме, модели, макете,колекције тех. елемената и
материјала, апликације, слике,филомови, тв емисије , динамички модели, инструменти, апарати...)
конструкторски комплети
алати
прибор за цртање
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
 Чувари природе
 Ликовна култура
 Математика
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Природни ресурси на Земљи: материја, енергија, простор и време. Појам технике и технологије. Утицај
развоја технике на живот на Земљи. Предмет и значај техничког и информатичког образовања, рад и
организација радног места у кабинету и примена мера заштите на раду.
ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (8)
Моделовања од идеје до реализације. Техничко цртање као основ графичке комуникације: скица,
технички цртеж, формати папира, врсте линија у техничком цртању, просторно приказивање предмета,
техничко писмо, размера, означавање мера на техничком цртежу, основни прибор за техничко цртање,
модел (макета) - појам и графички приказ.
ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (16)
Увод у информатику и рачунарство. Примена рачунара. Рачунарски систем (основни делови, додатни
уређаји и софтвер). Повезивање и укључивање рачунара. Коришћење оперативног система рачунара,
радно окружење. Програм за обраду текста. Програм за техничко цртање.
ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ (8)
Алгоритам конструкторског моделовања од идеје до реализације. Упознавање елемената
конструкторских комплета и начина њиховог повезивања у целину. Израда алгоритма модела према
сопственој идеји. Самосталан рад са конструкторским комплетима и готовим елементима према својој
идеји. Техничка документација модела.
МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНОЛОГИЈЕ (12 )
Појам и подела материјала (природни, вештачки). Врсте и својства материјала (физичка, хемијска и
57
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
механичка): дрво, папир, текстил, кожа, пластични материјали.
Начин обраде материјала (принципи деловања алата за механичку обраду материјала, испитивање
материјала). Припрема за обраду. Правилно коришћење алата за ручну обраду материјала, извођење
операција и заштита на раду: обележавање, сечење, завршна обрада (бушење, равнање, брушење).
Избор материјала, операција и алата и редоследа њихове примене. Рециклажа материјала и заштита
животне средине.
ЕНЕРГЕТИКА (4)
Појам и значај енергије. Извори енергије (необновљиви, обновљиви и алтернативни). Трансформација,
коришћење и штедња енергије. Коришћење енергије: сунца, ветра, воде.
КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ - МОДУЛИ (12)
Конструкторско моделовање: ученици се слободно опредељују за активност (пројекат), а на основу
тога следи алгоритам: израда скице и техничког цртежа (у оловци или на рачунару), планирање и
припрема потребног материјала, планирање редоследа и поступака обраде, реализација пројеката:
израда модела према сопственој конструкцији од лако обрадивих материјала или конструкторских
елемената. Практична примена знања о обликовању модела овладаним технологијама обраде и
коришћењем материјала од: дрвета, хартије, влакана, текстила, коже, пластичних материјала и др.
Ученици који имају посебно интересовање за рад на рачунару могу користити софтвер за просторно
моделовање и конструисање.
САОБРАЋАЈ (8)
Саобраћај (појам): врсте, структура, функција. Регулисање и безбедност друмског саобраћаја. Пешак у
саобраћају. Бицикл у саобраћају. Хоризонтална, вертикална и светлосна сигнализација. Обавезе и
одговорност учесника у саобраћају. Утицај саобраћаја на заштиту животне средине.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Програм техничког и информатичког образовања ослања се на досадашња искуства у наставној пракси
и на постојећу реалност, а има за циљ поред модернизације предмета, рационализацију наставе и
растерећење ученика, тако да је програм еволутивне природе.
Програм се реализује у форми предавања (теоретска настава) и вежби. Настава се реализују
коришћењем превасходно метода визуелног и практичног приказа, коришћењем савремених наставних
средстава. Програм вежби реализују се у форми заокружених програмских целина (модула) које
омогућују ученицима креативну слободу. Овакав приступ омогућује индивидуализацију наставе,
према надарености, способностима, мотивима и интересовањима ученика. У програму није приказана
подела наставних садржаја према врсти материјала који се обрађују. За сваку програмску целину
постоји одређен оквир (циљ и задаци), а наставни садржаји се реализују као програмске активности.
Избор вежбе из програмских садржаја остварује сваки ученик према личном опредељењу. Вежба треба
да садржи идеју (намену, изглед), материјал (избор), скицу, технички цртеж, план редоследа и
поступака обраде и потребног алата и прибора. У реализацију вежбе се може укључити и више
ученика уколико је рад сложенији, односно ако је он оправдан, односно рационалан у односу на циљ,
задатке и ако примена овог облика рада има социолошко, психолошко, педагошко и дидактичко
оправдање.
58
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
број часова за
остале
типове
обраду часова
број
часова
по
теми
стандарди
27.
Увод
4
4
28.
Графичке комуникације
8
4
4
29.
Информатичке технологије
16
7
9
30.
Од идеје до реализације
8
2
6
31.
Материјали и технологије
12
6
6
32.
Енергетика
4
4
33.
Конструкторско моделовање
12
34.
Саобраћај
8
8
72
укупно:
Корелација садржаја између предмета
предмети
Ликовна
култура
Садржај корелације време
Од
идеје
до
реализације
I
и
II
полугодиште
Конструктивно
моделовање
Графичке
комуникације
I
Информатичке
технологије
I
Од
идеје
реализације
Консрукторско
моделовање
Чувари
природе
до
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
I,II
II
Природни ресурси
I
на Земљи
Материјали
II
Енергетика
реализатори
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
Математика
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
II
59
12
35
37
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОПУНСК Е НАСТАВЕ
предмет
Техничко и информатичко образовање
Разред
V
Број часова
за тему
р.бр. Теме
2
Увод
2. Графичке комуникације
3. Информатичке технологије
4. Од идеје до реализације
5. Материјали и технологије
6. Енергетика
7. Конструкторско моделовање
8. Саобраћај
Укупан број часова на годишњем нивоу
4
8
4
6
2
6
4
36
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОДАТНЕ НАС ТА ВЕ
предмет
Техничко и информатичко образовање
разред
V
Број часова
за тему
2
4
8
4
6
2
6
4
р.бр. Теме
Увод
Графичке комуникације
Информатичке технологије
Од идеје до реализације
Материјали и технологије
Енергетика
Конструкторско моделовање
Саобраћај
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
60
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЛИКОВНА КУЛТУРА – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково
стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером
предмета.
Задаци наставе ликовне културе:
-развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената
-стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите
тахнике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства
-развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација
-развијање моторичких способности ученика
-подстицање интересовања и стварања потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби
-стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и
друштвене појаве
-развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене
уметности
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
1.) Поступно развијање способности ученика за визуелно памћење и предочавање
2.) Поступно оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање упознавањем
слободног ритмичког компоновања ликовних елемената: линија, облика, боја
3.) Поступно оспособљавање ученика за ликовно изражавање у стварању колажа, светлинских
објеката и у обликовању и преобликовању употребних предмета
4.) Даље развијање способности ученика за конструисање, комбинаторику и обликовање
5.) Проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих материјала и средстава за
рад у процесу ликовног изражавања
6.) Мотивисање ученика на активан однос према актуелним питањима која се односе на заштиту и
унапређивање човекове природне и културне средине
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Часови ликовне културе континуирано се иновирају у погледу увођења нових медијума, материјала и
техника у креативни процес као и константним изменама тема у сладу са наставним јединицама.
Огледни часови се планирају углавном за реализацију на часовима секције или изборног предмета јер
су присутне мање групе даровитих ученика па су услови за рад и резултати рада бољи.
Наставник бира семинаре према компетенцијама које жели да унапреди а према финансијским
могућностима школе.
4. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Ученици су избором ликовних тема и мотива који се ликовно обрађују обавезни да развију навику
посматрања облика и форми из природе ради ликовног представљања истих.
Поједини школски задаци делимично се могу реализивати као домаћи задаци уколико у школи нема
довољно техничких услова за њихову релизацију.
5. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ)
61
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ученици који су награђени или су учествовали на ликовним конкурсима посећују изложбе које се тим
поводом организују.Планиране су и евентуалне посете музејима и галеријама.
6.
КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
У настави ликовне културе користе се БИГЗ-ови уџбеници као и приручници за наставнике од истог
издавача.
У наставнома процесу такође се користи и различита литратура са тематиком из историје уметности (
Jensen,Arnesen ) и сл.
7. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Главна наставна средства у настави ликовне културе су збирке ликовних радова претходних
генерација, такође различити облици из природе као и предмети који се посматрају као модели.Прибор
и материјале за различите ликовне технике доносе ученици а такође их набавља и наставник према
финансијским могућностима школе.
8.
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
У настави ликовне културе постоји корелација са свим наставним областима,.Приликом обраде
појединих тема долази до већег повезивање са конкретним предметима што је прецизно наведено у
месчним плановима наставника.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Садржаји програма
Креативност
Медијуми
СЛОБОДНО РИТМИЧКО КОМПОНОВАЊЕ
Ритам у структурама природних и вештачких материјала: линија, облика и боја (2)
Опажање ритма линија, боја, облика.
Цртање, сликање, вајање; цртачки, сликарски, вајарски и други материјали; дидактичка и друга
очигледна средства.
Слободан и спонтан ритам линија, боја, облика, мрља (2)
Аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; цртачки, сликарски, вајарски и други материјали; дидактичка и друга
очигледна средства.
Слободно ритмичко компоновање (6 часова вежбање)
ЛИНИЈА (10+8+2)
Непосредно извлачење линија са различитим цртачким материјалима, на различитим
подлогама и колажирање (2)
Стварање различитих вредности линија.
Цртање, колаж, графика...
Оловке с меким графитним улошком, папири, тканине; дидактичка и остала очигледна средства.
Својства и врсте линија (2)
Развијање опажања различитих линија у природи.
Цртање; разни цртачки материјали и папири; дидактичка и друга очигледна средства.
Линије у природи (2)
Развој опажања линија у природи.
Цртање; оловке, папири...; дидактичка средства.
Линија као средство за стварање различитих ликовних својстава површина (2)
Перцепција.
Сликање; темпера боје (црна и бела), четке, папири...; дидактичка и остала очигледна средства.
Линија као ивица тродимензионалног тела (2)
Перцепција.
62
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Вајање; глина, глинамол, пластелин...; дидактичка средства.
Линија - вежбање (8)
Линија - естетска анализа (2)
ОБЛИК (14+8 +2)
Природа и њени облици (2)
Перцепција.
Цртање, сликање, вајање, комбиновани поступци; одговарајућа средства и материјали.
Својства - карактеристике облика (2)
Перцепција.
Цртање, сликање, вајање; дидактичка и остала очигледна средства.
Врсте облика (2)
Перцепција.
Цртање, сликање, вајање; дидактичка и остала очигледна средства.
Основни површински и тродимензионални облици (2)
Перцепција.
Цртање, сликање, вајање, комбиновано; одговарајућа средства и материјали.
Величина облика и међусобни однос величина (2)
П Цртање, сликање, вајање, графика; одговарајућа средства и материјали.
Облик (8 часова вежбање)
Естетска анализа (2)
ОРНАМЕНТ (2+2)
Својства орнамента: ритмичност, симетричност и прецизност (2)
Игра линијама, површинама и облицима...
Слободан избор; одговарајућа средства и материјали.
Орнамент (2 часа вежбања).
СВЕТЛИНСКИ ОБЈЕКТИ И КОЛАЖ (2+2)
Светлински објекти и колаж (2)
Развој маште.
Слободан избор материјала: разне провидне обојене и необојене фолије, дијапројектори, папири и сл.
Светлински објекти и колаж (2 часа вежбања).
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ (2+2)
Визуелно споразумевање (2)
Увођење ученика у начине визуелног споразумевања.
Одговарајућа средства и материјали, фотографија, филм, телевизија, видео...
Визуелно споразумевање (2 часа вежбање)
ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА (4+2)
Обликовање употребних предмета (4)
Аперцепција и перцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа дидактичка средства; слободан избор разних употребних
предмета.
Преобликовање употребних предмета (2 часа вежбање).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Садржаје програма ликовне културе треба остварити:
1. примањем (учењем), тако што ће ученицима бити омогућено да стичу знања из области ликовне
културе, савладавају технолошке поступке ликовног рада у оквиру одређених средстава и медијума и
да упознају законитости и елементе ликовног језика;
2. давањем (стварањем) путем подстицања ученика да се изражавају у оквиру ликовних активности и
остварују резултате (увек на вишем нивоу култивисање и јачање ликовне осетљивости).
63
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ
теме
стандарди
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Слободно
ритмичко Лк111,лк112,лк134,
компоновање
лк344
Лк211,лк222,лк312,
Линија
лк322
ЛК311,лк321,лк332,
Облик
лк334
Лк123,лк211,лк222,
Орнамент
лк312,лк334
Светлински објекти и
Лк221,лк112,лк334
колаж
Лк132,лк211,лк231,
Визуелно споразумевање
лк334
Обликовање
и
Лк112,лк221,лк324,
преобликовање
лк322
употребних предмета
укупно:
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
10
4
6
20
10
10
24
14
10
4
2
2
4
2
2
4
2
2
6
4
2
72
38
34
Ликовна
Култура
Садржај корелације
време
биологија
грађа и изглед живог света
5,6,7,8р. Н. Вакањац
историја
математика
Т.И.О.
музичка
култура
физичко
васпитање
српски језик
географија
историја
уметности,
5,6,7р.
традиција,занати
величина и пропорција,простор и
5,7р.
перспектива,симетрија
израда свих тродимензионалних
5,6,7р.
радовa,ентеријер
реализатори
Н. Вакањац
Н. Вакањац
Н. Вакањац
појмови : ритам,тон,тонска скала
5,6р.
Н. Вакањац
игра, покрет и звук
7р.
Н. Вакањац
илустровање,фантастика,визуелно
5,6,7,8р. Н. Вакањац
споразумевање
екстеријер,простор,архитектура у
5,6,7,8р Н. Вакањац
свету
домаћинство ткање
6.р.
64
Н. Вакањац
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ П ЛАН Д ОДА ТН Е Н АСТАВЕ
предмет
Ликовна култура
разред
пети
р.бр.
1. Облик
2. Орнамент
3. Ликовни конкурс
Укупан број часова на годишњем нивоу
12
12
12
36
65
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МУЗИЧКА КУЛТУРА – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе предмета је развијање свести о значају музике у развоју друштва; стицање знања о
основним музичко – теоријским појмовима; формирање музичког укуса; развијање навике слушања
музике; усвајање знања о музичкој традицији свог и других народа; оспособљавање за музичко
изражавање.
Задаци наставе су да ученици: прошире знања о музичко – теоријским појмовима; стекну знања о
музици различитих епоха; оспособе за разумевање музичког дела; упознају изражајна средства
музичке уметности; оспособе да препознају звук инструмента; развију критичко мишљење.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да певају песме по слуху и солмизацијом, обраде просте и сложене тактове,
усвајају нове елементе музичке писмености, свирају на дечијим музичким инструментима,
импровизују мелодије на задани текст, упознају звуке нових инструмената, слушају вредна дела
уметничке и народне музике.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Организовање концерата у школи, претплата на музички часопис, разне музичке шеме, реферати.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Реферати о музичким епохама, познатим композиторима и извођачима.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета музичком студију.
7.КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Употреба уџбеника разних издавача, музичких часописа, дневника за слушање музике, интернета.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници и приручници, табла, клавир, синтисајзер, компјутер, збирке копозиција за певање и
свирање, видео презентације, видео снимци, постери и израда паноа.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Ликовна уметност, историја, књижевност, физика, физичко.
V - разред
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
Знање и разумевање
2.
Слушање музике
3.
Музичко извођење
стандарди
1.1.2 / 3.1.1
2.1.1
1.2.2 / 3.22.2
2.1.1
1.3.2 / 3.3.1
66
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
20
9
11
20
9
11
20
9
11
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
4.
Музичко стваралаштво
1.1.2 / 3.1.1
2.1.1
укупно:
12
5
7
72
32
40
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Извођење музике
а) Певање песама (учење по слуху и учење песме са нотног текста) различитог садржаја и
расположења традиционалне и уметничке музике, које су примерене гласовним могућностима и
узрасту ученика. Пожељно је повезивање садржаја песама са садржајима осталих наставних предмета
уколико је могуће (ученици и школа, годишња доба, празници и обичаји, завичај и домовина, природа
и околина, животиње...).
б) Свирање
- Свирање песама и лакших инструменталних дела по слуху и са нотног текста на инструментима
Орфовог инструментарија.
- На основу искуства у извођењу музике, препознати и свирати делове песама.
в) Основе музичке писмености
Кроз обраду песама информативно стећи појам Ц-дур лествице, разлике између дура и мола, појам
предзнака - повисилица, узмах и предтакт, такт 6/8, шеснаестина ноте у групи.
Слушање музике
Слушање вокално-инструменталних и кратких инструменталних композиција, домаћих и страних
композитора уметничких дела инспирисаних фолклором народа и народности, различитог садржаја,
облика и расположења, као и музичких прича.
У слушаним примерима препознати различите тонске боје (гласове и инструменте), различит темпо,
динамичке разлике, различита расположења на основу изражајних елемената, као и композицију коју
су слушали, а на основу карактеристичног одломка.
Оспособљавати ученике да уоче вредности и улогу музике у свакодневном животу.
Стварање музике
Креирање пратње за песме, стихова ритмичким и звучним ефектима, користећи притом различите
изворе звука.
Креирање покрета уз музику коју певају или слушају ученици.
Смишљање музичких питања и одговора, ритмичка допуњалка, мелодијска допуњалка са потписаним
текстом, састављање мелодије од понуђених двотактних мотива.
Импровизација мелодије на задани текст.
Импровизација дијалога на инструментима Орфовог инструментарија.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
У програму музичке културе истакнуто место има слушање музичких дела и активно музицирање
(певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоретски појмови у оваквом приступу
планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела.
Основни принцип у остваривању циљева и задатака треба да буде активно учешће ученика на часу, а
наставна јединица је увек уметничко дело. При томе треба обухватити сва подручја предвиђена за тај
разред и комбиновати разне методе у настави. Час посвећен само једном подручју и извођен само
једном методом не може бити ни користан ни занимљив за ученике, што води ка осиромашивању
садржаја и смисла предмета.
67
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Настава музичке културе остварује се кроз:
- певање, свирање и основе музичке писмености;
- слушање музике;
- дечје музичко стваралаштво.
Групним и појединачним певањем или свирањем развија се способност ученика да активно учествују у
музичком животу своје средине.
КОРЕЛАЦИЈА САДРЖАЈА ИЗМЕЂУ ПРЕДМЕТА
предмети
Садржај корелације
Народно стваралаштво,епохе
Књижевност
правци,позната књижевна дела
и
Историја
Праисторија, стари век, средњи век,
XVII – XX век.
Ликовно
Епохе и стилски правци, колорит
Физика
Звук
Физичко
Ритмика
време
стилски
V - VIII
V - VIII
V - VIII
V - VIII
V - VIII
реализатори
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
предмет
Mузичка култура
разред
V - VIII
Број часова
за тему
10
8
8
10
р.бр. Теме
Знање и разумевање
Слушање музике
Музичко извођење
Музичко стваралаштво
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
68
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у
повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју
личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности,
стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у
свакодневним и специфичним условима живота и рада.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Општи оперативни задаци:
- подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела;
- развој и усавршавање моторичких способности;
- стицање моторичких умења која су, као садржаји, утврђени програмом физичког васпитања и
стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних циљем овог
васпитно-образовног подручја;
- формирање морално-вољних квалитета личности;
- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима
живота и рада.
Посебни оперативни задаци:
- развој основних моторичких способности, првенствено гипкости, брзине и координације;
- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког
васпитања;
- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичења и сл.);
- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећивањем ;
- естетско изражавање покретом и доживљавање естетских вредности;
- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА, СЕМИНАРИ):
Предвиђено је да се одрже два угледна часа у току школске године;минимум два предавања ,за
децу и родитеље , на тему важности физичке активности,физичког васпитања и бављењем спортом,о
здравом животу и личној хигијени.
Наставник ће се стручно усавршавати у току школске године,похађаће семинаре све четири
компетенције(к1,к2,к3,к4).Педвиђено је најмање четири семинара.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Предвиђено је учешће на кросу,односно,Београдском маратону,који се традиционално одржава у
мају месецу.Учествују сви ученици од првог до осмог разреда који желе и који нису ослобођени
наставе физичког васпитања.
69
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
8.НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Лопте, справе, мреже, чуњеви, козлић, вијаче,медицинке, греда, колутови
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА: Физика,биологија
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Програмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:
- развијање физичких способности;
- усвајање моторичких знања, умења и навика;
- теоријско образовање.
I РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ
На свим часовима као и на другим оргназационим облицима рада, посвећује се пажња:
- развијању физичких способности брзине, снаге, издржљивости и покретљивости - у припремном делу
часа у оквиру вежби обликовања или и, у другим деловима часа путем оних облика и метода рада, које
полазе од индивидуалних могућности ученика и примерене су деци школског узраста и специфичним
материјалним и просторним условима рада у којима се настава физичког васпитања изводи;
- учвршћивању правилног држања тела.
II УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА
АТЛЕТИКА
- Спринтерско трчање - техника спринтерског трчања (рад ногу и руку, положај трупа и главе);
техника ниског старта и стартног убрзања; трчање деоница до 50 m; штафетно трчање - измена
штафете у форми штафетних игара;
- Трчање на средњим дистанцама и крос (500 m ученице, 800 m ученици). Применити континуирани,
равномерни метод трчања понављањем на различитим дистанцама;
- Крос полигон у школском дворишту, оближњем парку; трчање по различитим подлогама (трава,
земља, и др.);
- Скок удаљ - варијанта технике „увинуће”;
- Скок увис - прекорачна варијанта технике („маказе”);
- Бацање лоптице од 200 gr.; бацање кугле (хват и држање; стварање осећаја за реквизит величине, облика, тежине; имитациони покрети и са реквизитима тежине до 2 кг.
III ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ
Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати
суштину вежбаоног процеса и законитости развоја младог организма као и стицање хигијенских
навика како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари. Садржаји се
реалзује на редовним часовима и на ванчасовним и ваншколским активностима уз практичан рад и за
то се не предвиђају посебни часови. Наставник одређује теме сходно узрасном и образовном нивоу
ученика.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:
I ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА
- Програмска концепција физичког васпитања у основној школи заснива се на јединству часовних,
ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за оставривање
циља физичког вапитања.
- Програм физичког вапитања претпоставља да се кроз развијање физичких способности и стицања
мноштва разноврсних знања и умења ученици оспособљавају за задовољавање индивидуалних потреба
и склоности за коришћење физичког вежбања у свакодневном животу. Из тих разлога у програму су
прецизирани оперативни циљеви с обзиром на пол и узраст ученика, а програм се оставрује кроз
следеће фазе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика;
70
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
утврђивање средстава и метода за оставривање радних задатака; остваривање васпитних задатака;
праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.
- Програмски задаци оставрују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске
организационе облике рада као што су: крос, зимовање, курсни облици, слободне активности,
такмичења, корективно-педагошки рад и приредбе и јавни наступи.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ пети разред
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
АТЛЕТИКА1.
технике,дисциплине
ГИМНАСТИКА2.
технике,елементи
стандарди
Фв.2.1.7.
Фв.2.1.17.
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
19
9
10
21
11
10
22
7
15
3.
РУКОМЕТ-технике,тактике
4.
ИНИЦИЈАЛНА МЕРЕЊА
-
7
-
7
5.
РАЗГОВОР,ДОГОВОР
О
РАДУ,РАД
ПО
ИЗБОРУ УЧЕНИКА
3
-
3
72
27
45
Фв.2.1.2.
укупно:
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДОПУ Н СКЕ НАСТ АВ Е
предмет
Физичко васпитање
разред
5,6,7,8
Број часова
за тему
7
6
6
7
5
4
1
36
р.бр. Теме
кошарка
2. одбојка
3. гимнастика
4. атлетика
5. фудбал
6. рукомет
7. тестирање
Укупан број часова на годишњем нивоу
71
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ИЗБОРНИ СПОРТ-РУКОМЕТ,
стандарди
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
ДОГОВОР О РАДУ
-
2
-
2
2.
ТЕХНИКЕ
Фв.2.1.2.
15
10
5
3.
ТАКТИКЕ
Фв.2.1.2.
8
7
1
4.
ИГРА
Фв.2.1.2.
11
1
10
36
18
18
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
укупно:
72
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се
остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног
језика.
Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и
интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова,
стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и
културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање
свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик
треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и
писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне
комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу
образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Разумевање писаног текста
Ученик треба да:
разуме краће текстове (до 80 речи), који садрже велики проценат познатих језичких елемената,
структуралних и лексичких, а чији садржај је у складу са развојним и сазнајним карактеристикама,
искуством и интересовањима ученика;
разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипове, ТВ програм, распоред
часова, биоскопски програм, ред вожње, информације на јавним местима итд.) користећи језичке
елементе предвиђене наставним програмом.
Усмено изражавање
Ученик треба да:
усклађује интонацију, ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером и са степеном
формалности говорне ситуације;
поред информација о себи и свом окружењу описује у неколико реченица познату радњу или
ситуацију у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке елементе (лексику и
морфосинтаксичке структуре);
препричава и интерпретира у неколико реченица садржај писаних, илустрованих и усмених
текстова на теме предвиђене наставним програмом, користећи познате језичке елементе (лексику и
морфосинтаксичке структуре);
Интеракција
Ученик треба да:
- у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује исказе у вези с
контекстом учионице, као и о свим осталим темама предвиђеним наставним програмом (укључујући и
размену мишљења и ставова према стварима, појавама, користећи познате морфосинтаксичке
структуре и лексику);
- учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч, не прекида
саговорника, пажљиво слуша друге, итд).
73
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Писмено изражавање
Ученик треба да:
пише реченице и краће текстове (до 50 речи) чију кохерентност и кохезију постиже користећи
познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом или визуелним подстицајем;
издваја кључне информације и препричава оно што је видео, доживео, чуо или прочитао;
користи писани код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље личне поруке,
честитке, користи електронску пошту, и сл.).
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Планирамо по два стручна семинара годишње,као и један који се тиче методике,посећиваћемо
предавања у оквиру школе,као и у оквиру актива.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
- један писмени у другом полугодишту
- по један тест у полугодишту
- по једна вежба у полугодишту
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
- домаћи задаци углавном после обрађеног градива,по један пројекат у полугодишту
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
- евентуална посета Гете институту
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
- уџбеник и радни лист
- књига тестова,као и самостално осмишљени тестови од стране наставника
- часописи
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
- користе се уџбеници Prima 1,Datastatus
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
- биологија, физичко васпитање, грађанско васпитање, географија, ликовна култура,
САДРЖАЈ ПРОГРАМА:
Реченица
Основне реченичне структуре у потврдном, одричном и упитном облику. Проширивање основних
реченичних структура слободним подацима. Безличне реченице типа Es ist... Свесно усвајање негација
nicht и kein. Упитне реченице.
Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch?
Was liest er?
Именице (заједничке, властите)
Рецептивно усвајање рода, броја и падежа помоћу члана, наставака и детерминатива. Продуктивно
коришћење номинатива, датива и акузатива једнине и номинатива и акузатива множине, са
одговарајућим предлозима и без предлога у говорним ситуацијама које су предвиђене тематиком.
74
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Саксонски генитив.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?
Члан
Рецептивно и продуктивно усвајање одређеног и неодређеног члана уз именице у наведеним
падежима. Сажимање члана im, am, ins (рецептивно). Нулти члан уз градивне именице (рецептивно).
Присвојни детерминативи у номинативу, дативу и акузативу једнине и множине (рецептивно).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!
Негација
Kein у номинативу и акузативу. Nein, nicht.
Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Заменице
Личне заменице у номинативу (продуктивно), дативу и акузативу једнине и множине (рецептивно).
Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?
Придеви
Описни придеви у саставу именског предиката, а само изузетно у атрибутивној функцији (рецептивно).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.
Предлози
Датив - bei, mit, aus, vor, акузатив - für; датив/акузатив - in, an, auf. Увежбавају се рецептивно уз
именице у одговарајућим падежима (рецептивно).
Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/auf dem Spielplatz.
Прилози
Прилози и прилошке фразе: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frühstück.
Глаголи
Презент најфреквентнијих слабих и јаких глагола, простих, изведених и сложених, помоћних глагола
sein и haben, модалних глагола wollen, sollen, müssen и dürfen (рецептивно), као и können и möchten
(рецептивно и продуктивно) у потврдном, одричном и упитном облику једнине и множине. Презент
са значењем будуће радње; претерит глагола sein и haben (рецептивно и продуктивно).
Најфреквентнији рефлексивни глаголи и императив јаких и слабих глагола
Ich heßie Peter. Gibst du mir deine Telefonnummer? Sie fährt gern Rad. Wo warst du gestern? Ich stehe
immer um 7 Uhr auf. Möchtets du Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe.
Бројеви
Основни до 100.
Казивање времена по часовнику (пуни часови и половине).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Примена овог приступа у настави
страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:
- циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у
пријатној и опуштеној атмосфери;
- говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика; наставник мора бити сигуран да је
схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;
- битно је значење језичке поруке;
почев од петог разреда очекује се да наставник ученицима скреће пажњу и упућује их на значај
граматичке прецизности исказа;
75
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
- знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није
изворни говорник;
- са циљем да унапреди квалитет и количину језичког материјала, настава се заснива и на социјалној
интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања
проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и
аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним
условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;
- почев од петог разреда наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог
међусобног односа.
ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК за 5. разред основне школе – прва година учења
Prima
Deutsch für Jugendliche – Band 1
A1
Ред. број Н А С Т А В Н A Т Е М А / О Б Л А С Т
наставне
теме
Број часова за
Број
остале
часоваобраду
типове
по теми
часова
I
Kennen lernen
9
4
5
II
Meine Klasse
9
4
5
III
Tiere
8
4
4
I-III
Kleine Pause - Systematische Wiederholung
2
IV
Mein Schultag
6
2
4
V
Hobbys
12
5
7
VI
Meine Familie
10
3
7
VII
Was kostet das?
9
3
6
IV-VII
Große Pausе - Systematische Wiederholung
8
Укупно:
72
76
2
8
24
48
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
КОРЕЛАЦИЈА ПО ПРЕДМЕТИМА: НЕМАЧКИ ЈЕЗИК (5. 6. 7. 8. РАЗРЕД)
Предмети
Садржај корелације
Време
Реализатори
Биологија
„Tiere“ – животиње
5. разред
Новембар
Биологија
„Das schmeckt gut“ - ово Октобар
је укусно јело
6. разред
„Sport“ – Спорт
Новембар
6. разред
Радмила Свитлица
Сандра Кнежевић
Јелка Вујић
Сандра Кнежевић
Јелка Вујић
Физичко
васпитање
Сандра Кнежевић
Кристина Павловић
Географија
„Meine Stadt“- мој град
6 разред
Мај
Сандра Кнежевић
Небојша Нововић
Грађанско
васпитање
„Meine Pläne“ – моји
планови
7. разред
„Bilder und Tone“ – слике
и тонови
7. разред
„Fitness und Sport“ –
фитнес и спорт
8. разред
„Berliner
Luft“берлински ваздух
8. разред
„Welt und Umwelt“ - свет
и околина
8. разред
„Reisen am Rhein“ –
путовање на Рајни
Септембар
Радмила Свитлица
Сандра Кнежевић
Децембар
Радмила Свитлица
Емина Милојевић
Сања Николић
Радмила Свитлица
Кристина Павловић
Ликовна култура
Музичка култура
Информатика
Физичко
васпитање
Географија
Биологија
Географија
Септембар
Јануар
Радмила Свитлица
Небојша Нововић
Фебруар
Радмила Свитлица
Јелка Вујић
Април
Радмила Свитлица
Небојша Нововић
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ПУ НСКЕ Н АСТА ВЕ
предмет
Немачки језик
разред
V
Број часова
за тему
6
6
6
6
6
6
р.бр. Теме
Kennenlernen
Tiere
Hobbys
Meine Familie
Mein Schultag
Was kostet das?
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
77
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – за пети разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне
заједнице, проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз
практично деловање.
Задаци грађанског васпитања су:
-подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем
вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу;
- упознавање школских правила и процедура;
- разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела;
- упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;
- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање,
аргументовање ставова и изражавање мишљења;
- обучавање техникама групног рада;
- развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и делања.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
На овом нивоу ученици :
- стичу знања о улози грађана у креирању политичких мера;
- стичу знања о техникама тимског рада;
- развијају делотворне и креативне способности комуникације
- развијају вештине неопходне за сарадњу, изражавање мишљења и аргументовање ставова;
- развијају способности критичког мишљења и одговорног одлучивања
и деловања.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Школско двориште
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Грађанско васпитање – приручник за ученике
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
9.КОРЕЛАЦИЈА:
78
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА (6)
- Представљање циљева, задатака, садржаја и метода рада.
- Упознавање најзначајнијих појмова - права и одговорности, правила и дужности, школске мере и
решења, начини вођења документације: регистри, позиви за састанке, активизам и партиципација,
кооперативни начини учења.
- Формирање и изграђивање разредног тима.
САГЛЕДАВАЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА (4)
- Излиставање проблема у школи и прикупљање података:
- разговор са ученицима, родитељима, наставницима и другима који учествују у раду школе,
- коришћење штампаних извора и информација из медија;
- Извештавање и дискусија о прикупљеним подацима.
ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ (1)
- Процењивање прикупљених података, дискусија о проблемима и избор заједничког проблема.
САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ (8)
- Упознавање техника и поступака прикупљања информација у оквиру истраживачких тимова;
- Сакупљање података о изабраном проблему, састанци у оквиру школе, посете ученика различитим
организацијама и институцијама и/или организовање гостовања особа из организација или
институција;
- Разговор о прикупљеним подацима.
АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈА - ПЛАН АКЦИЈЕ (12)
Осмишљавање плана акције у решавању проблема на коме истраживачки тимови раде и одабир начина
презентације резултата.
ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ (1)
Јавно представљање: ученици пред школским жиријем и публиком (ученици, родитељи, наставници и
други заинтересовани за решавање проблема) представљају свој план и одговарају аргументовано на
постављена питања.
- Формирање и изграђивање разредног тима.
САГЛЕДАВАЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА (4)
- Излиставање проблема у школи и прикупљање података:
- разговор са ученицима, родитељима, наставницима и другима који учествују у раду школе,
- коришћење штампаних извора и информација из медија;
- Извештавање и дискусија о прикупљеним подацима.
ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ (1)
- Процењивање прикупљених података, дискусија о проблемима и избор заједничког проблема.
САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ (8)
- Упознавање техника и поступака прикупљања информација у оквиру истраживачких тимова;
- Сакупљање података о изабраном проблему, састанци у оквиру школе, посете ученика различитим
организацијама и институцијама и/или организовање гостовања особа из организација или
институција;
- Разговор о прикупљеним подацима.
79
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈА - ПЛАН АКЦИЈЕ (12)
Осмишљавање плана акције у решавању проблема на коме истраживачки тимови раде и одабир начина
презентације резултата.
ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ (1)
Јавно представљање: ученици пред школским жиријем и публиком (ученици, родитељи, наставници и
други заинтересовани за решавање проблема) представљају свој план и одговарају аргументовано на
постављена питања.
ОСВРТ НА НАУЧЕНО - ЕВАЛУАЦИЈА (4)
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ програма грађанског васпитања за V разред је оспособљавање ученика за активно и одговорно
учешће у животу друштва, проширивањем практичних знања о демократији, њеним принципима и
вредностима. Фокус програма ГВ5 је школа и учешће ученика у школском животу.
Програмске садржаје би требало реализовати тако да се ученицима омогуће: слобода изражавања
мишљења и ставова о отвореним питањима и проблемима које су сами идентификовали као значајне;
разумевање и разматрање различитих мера које се у школи / локалној заједници предузимају у циљу
решавања проблема; унапређење вештина комуникације у различитим социјалним ситуацијама (у
школи, на нивоу вршњачке групе и са наставницима, као и ван школе, са представницима јавних
институција, организација и другим учесницима у животу локалне заједнице); развијање способности
критичког мишљења, аргументовања и залагања за сопствене ставове; повезивање властитог искуства
са потребама школске/локалне заједнице и активно ангажовање.
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ стандарди
УПОЗНАВАЊЕ
ОСНОВНИХ
ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА
САГЛЕДАВАЊЕ
УСЛОВА
ШКОЛСКОГ ЖИВОТА
ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ
ЋЕ СЕ РАДИТИ
САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О
ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ
АКТИВИЗАМ
И
ПАРТИЦИПАЦИЈА-ПЛАН
АКЦИЈЕ
ЈАВНА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА
ПЛАНА АКЦИЈЕ
ОСВРТ
НА
НАУЧЕНОЕВАЛУАЦИЈА
укупно:
80
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
6
4
2
4
1
3
1
-
1
8
2
6
12
2
10
1
-
1
4
1
3
36
10
26
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ВЕРСКА НАСТАВА – за пети разред
1.ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи
целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански
живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да
ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и
мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома
отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да
хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва
позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то
остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање
да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим
људима и са собом).
Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:
- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове
слободе;
- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у
вечно постојање;
- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и
од слободе човека и његове заједнице с Богом;
- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то
је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;
3. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
1. Припрема света за долазак Сина Божјег у свет
Први човек је прекинуо заједницу с Богом и на тај начин је осудио себе и сву творевину на смрт; Бог
није одустао од свог плана да створени свет живи вечно иако је први човек одбио да има заједницу с
Богом; Бог је променио начин остварења тог плана, али не и сам план да се преко човека оствари
јединство Бога и створене природе; Једини начин да се то оствари у новонасталим условима када су
сви људи самим рођењем постајали смртни и зато нису могли да буду посредници између света и Бога
јесте да Бог постане човек.
2. Стари завет између Бога и света кроз изабрани народ
Избор Аврама и његових потомака као почетак цркве, тајне Христове;
Историја жртвовања Исака од стране Аврама као праслика страдања Божјег Сина за спасење света;
Старозаветни догађаји и пророчка сведочанства о рођењу, страдању и васкрсењу Сина Божјег као
човека за спасење света.
3. Аврам, родоначелник јеврејског народа, праслика Христа као главе цркве
Обрезање као израз заједништва Аврама и његових потомака с Богом као праслика крштења у Христу;
Сваки који се роди од смртног човека Адама рађа се за смрт, а сваки рођен од Христа Сина Божјег рађа
се за живот;
Разлика између јеврејског народа и старозаветне цркве од незнабожачких народа као праслика разлике
између Христове цркве и осталог света;
Људски напори у циљу проналажења спасења од смрти мимо остварења личне заједнице с Богом који
је личност и који се открива у старозаветној цркви.
81
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
4. Мојсијев закон као припрема и водич ка Христу
Циљ давања закона људима јесте да се покаже да је слобода човека избор између Бога и природе и да
од тог избора зависи постојање или непостојање човека;
Кроз старозаветни закон се открива Христ, тј. Тајна Христова као заједница слободе Бога и човека;
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе у 5. разреду јесте да ученици на примеру старозаветне историје уоче да Бог није одустао
од остварења свог првобитног
плана о свету, који се огледа у сједињењу свих створених бића са Богом преко човека, и поред тога
што је то први човек Адам одбио да испуни. Бог је после греха првог човека променио начин
остварења тог циља, али је циљ због кога је свет створен остао исти.
Број
за
часова
Број
Ред.
часова
НАСТАВНЕ
НАСТАВНЕ
остале
број
по обраду
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ ЈЕДИНИЦЕ
типове
наставне
теми
часова
теме
 Упознавање ученика са катихетом
1.
Увод
1
1
и програмом предмета
 Припрема света за долазак Сина
Припрема света за долазак
2.
1
1
Божијег (Бог није одустао од свог2
Сина Божијег у свет
плана)
 Старање Божије о свету и човеку
до Ноја
Избор Аврама и његових
 Старање Божије о свету и човеку
3.
потомака
као
почетак
4
3
1
до Аврама
Цркве
 Избор
Аврама
и
његових
потомака као почетак Цркве
 Аврам и јеврејски народ као
праслика Христа и Цркве
 Друге библијске личности као
Аврам и јеврејски народ
праслика Христа и Цркве
4.
као праслика Христа и
6
3
3
 Старозаветни
догађаји
и
Цркве
заповести као припрема за Христа
и Цркву (јерусалимски храм)
 Божић - Литургија и Причешће
82
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5.
6.
 Десет Божијих заповести (однос
према Богу и човеку у Ст.Завету)
 Десет Божијих заповести (смисао
прве 4 заповести)
 Десет Божијих заповести (смисао
5.-10.)
 Старозаветна пророштва о Христу
и Цркви (кр.преглед Ст.Зав.
пророштва)

Старозаветна пророштва о Христу18
Десет Божијих заповести
и Цркви (поређење са Нов.Зав.
извештајима)
 Велики пост
 Смрт као последњи ''непријатељ''
 Васкрс
 Људски напори за превазилажење
смрти (различите религије)
 Људски напори ...(философија)
 Људски напори ...(наука)
 Старозаветни
мотиви
у
Старозаветни мотиви у православној иконографији
5
православној иконографији  Ст.Заветни мотиви с обзиром на
Новозаветно откровење
36
УКУПНО
11
7
3
2
19
13
Корелације садржаја између предмета
предмети
Српски
ј,
Историја,
Географија
Српски
ј,
Историја,
географија
Српски
ј,
Музичка к,
Ликовна к
Српски
ј,
Музичка к
Ликовна к
Српски ј,
Историја,
Географија
Ликовна
култура
Садржај корелације
време
реализатори
Старање Божије о свету и
септембар
човеку до Ноја; Аврама
вероучитељ
Библијске личности као
новембар
праслика Христа и Цркве
вероучитељ
О Божићу (припрема за
децембар
7.јануар)
Предметни наставници, вероучитељ
О Светом Сави школска
јануар
слава
предметни наставници, вероучитељ
Десет
заповести
вероучитељ
Божијих
фебруар
Старозаветни мотиви у
јун
православној
иконографији
вероучитељ
83
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЧУВАРИ ПРИРОДЕ – за пети разред
ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање функционалне
писмености из области заштите животне средине, усвајање и примена концепта
одрживог развоја и остваривање образовања о квалитету живота.
Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици:
-развијају образовање за заштиту животне средине;
-развијају вредности, ставове, вештине и понашање у складу са одрживим развојем;
-развијају здрав однос према себи и другима;
-умеју да на основу стечених знања изаберу квалитетне и здраве стилове живота;
-примењују рационално коришћење природних ресурса;
-препознају изворе загађивања и уочавају последице;
-стичу способност за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема;
-развијају радозналост, активно учествовање и одговорност;
-поседују развијену свест о личном ангажовању у заштити и очувању животне средине, природе и
биодиверзитета.
1. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
-да ученици развијају образовање о заштити животне средине;
-да развијају вредности, ставове, вештине и понашање у складу са одрживим развојем;
-да развијају здрав однос према себи и другима;
- примењују рационално коришћење природних ресурса;
-да препознају изворе загађења иуочавају последице;
- да стичу способност за уочавање и решавање проблема;
-да развијају радозналост , активно учествовање и одговорност;
- да поседују развијену свест о личном ангажовању у заштити и очувању животне средине и
биодиверзитетa.
2. ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање функционалне писмености из области
заштите животне средине, усвајање и примена концепта одрживог развоја и остваривање образовања о
квалитету живота.
Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици: развијају образовање за заштиту животне
средине; развијају вредности, ставове, вештине и понашање у складу са одрживим развојем; развијају
здрав однос према себи и другима; умеју да на основу стечених знања изаберу квалитетне и здраве
стилове живота; примењују рационално коришћење природних ресурса; препознају изворе загађивања
и уочавају последице; стичу способност за уочавање, формулисање, анализирање и решавање
проблема; развијају радозналост, активно учествовање и одговорност;
3. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЧОВЕКА У ПРИРОДИ
Основни појмови из области животне средине.
Утицаји човека на животну средину.
Концепт одрживог развоја.
84
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Природна равнотежа.
Спровођење акција у заштити и очувању животне средине (мали пројекти).
Вођење сопствене економије и економије природе (мали пројекти).
Квалитетан и здрав стил живота (мали пројекти).
ПРИРОДНА БОГАТСТВА (РЕСУРСИ) И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ
Природни ресурси (богатства) - дефиниција подела и значај.
Обновљиви и необновљиви природни ресурси.
Жива бића као природни ресурс.
Одрживо коришћење ресурса.
ИЗВОРИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Појам, извори и врсте загађивања.
Глобалне промене и глобалне последице.
Глобално загревање и последице.
Озонске рупе и последице.
Смањење загађења од отпада. Рециклажа.
БИОДИВЕРЗИТЕТ - БИОЛОШКА РАЗНОВРСНОСТ
Дефиниција и појам биодиверзитета.
Угрожавање биодиверзитета. Нестајање врста и заштита.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Садржаји програма изборног предмета чувари природе имају тенденцију појачаног развијања знања у
односу на први циклус, програмски континуитет и даљу развојну концепцију заштите животне средине
и одрживог развоја.
Наведени садржаји програма поред основног теоријског приступа поседују и активан приступ који је
усмерен ка практичној реализацији ван учионице и ка изради малих пројеката. Овако конципиран
програм даје велике могућности наставницима и ученицима да га на креативан начин реализују сходно
условима, могућностима и времену.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
85
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Р. бр.
наставне
НАСТАВНЕ
теме
стандарди
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЧОВЕКА
1.
У ПРИРОДИ
ПРИРОДНА
БОГАТСТВА
(РЕСУРСИ)
И
ОДРЖИВО
2.
КОРИШЋЕЊЕ
ИЗВОРИ
И
ПОСЛЕДИЦЕ
ЗАГАЂИВАЊА
ЖИВОТНЕ
3.
СРЕДИНЕ
БИОДИВЕРЗИТЕТ
4.
БИОЛОШКА РАЗНОВРСНОСТ
укупно:
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
11
4
7
6
3
3
14
5
9
5
2
3
36
14
22
ПЛАН ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ И ОДЕЉЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ЗА ПЕТИ РАЗРЕД
месец
садржај рада
извршиоци
VIIIIX
Упознавање са ученицима, бројно стање
Одељенско веће петих
Организовање родитељског састанка
Одељенско веће петих
Упознавање са школским календаром
Одељенски старешина
Увођење ученика у предметну наставу
Одељенски стзарешина
Опредељења за изборне предмете
Одељенски старешина
Избор руководства Одељенске заједнице
Одељенска заједница
Правила понашања ученика у школи и ван ње
Одељенски старешина
X
Организовање помоћи ученицима са слабијим успехом
86
Одењенска заједница
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
XI
Упознавање сопствених радних навика
Одељенски старешина
Моја интересовања и моје могућности
Одељенска заједница
Упознавање ученика са правима и обавезама
Одељенски старешина
Анализа успеха и дисциплине на крају првог
класификационог периода
Лична и општа хигијена
Одељенски старешина
Одељенски старешина
Међусобни односи у одељењу
Одељенски старешина
Анализа рада ученика у слободним активностима и
правилна усмеравања
Одељенски старешина
Употреба интрнета предности и опасности
Одељенска заједница
XII
Ангажовање ученика у допунској и додатној настави
Одељенски старешина
У сусрет зимском распусту
Одељенски старешина
Анализа успеха и дисцилине на крају првог полугодишта Одељенски старешина
I
II
Прослава школске славе
Одељенска заједница
Дружење и другарство
Одељенска заједница
Промене у пубертету
Одељенски старешина
Важност бављења спортом у овом узрасту
Одељенски старешина
Вербално узнемиравање као врста насиља
Одељенски старешина
Учешће ученика у школским такмичељима
Одељенски старешина
III
Ваннаставне активнисти (секције)
Одељенски старешина
87
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Хуманост на делу (прикупљање хартије и пластике)
Одељенска заједница
Учешће ученика на општинским такмочењима
Одељенска заједница
Мере за побољшање успеха и анализа редовности
похађања наставе
Одељенски старешина
Анализа успеха и дисциплине на крају трећег
класификационог периода
Одељенски старешина
Организација парова за помоћ при учењу
Одељенски старешина
Како се паметно користи интернет
Одељенски старешина
IV
Хумани однос међу половима
V
Шкоски лекар
Анализа рада одељенске заједнице
Одељенска заједница
Припрема за извођење једнодневног излета
Одељенски старешина
Припрема за Дан школе
Одељенска заједница
Утисци са једнодневног излета
Одељенска заједница
VI
Анализа успеха и дисциплине на крају другог полугодишта Одељенски старешина
Како искористити слободно време
Одељенски старешина
VII
VIII
88
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ПЛАН ОДЕЉЕНСКОГ ВЕЋА
месец
VIII-IX
X
XI
XII
садржај рада
извршиоци
Договор о одржавању подитељских састанака и Дана
отворених врата и остваривања програма сарадње са
породицом
Одељенско веће
Договор о дистрибуцији ученика и прибору који ће
ученици користити
Одељенско веће
Усклађивање недељног распореда часова
Одељенско веће
Утврђивање распореда писмених задатака и других
писмених провера знања из свих предмета
Одељенско веће
Упознавање са бројним стањем у одељењима (број
одсељених, број досељених и премештених ученика)
Разредне старешине
Евидентирање ученика за рад у допунској, додатној
настави, слободним активностима и секцијама
Одељенско веће
Организовање родитељског састанка
Разредне старешине
Сусрет са учитељима који су извели ту генерацију –
структура одељења и индивидуалне карактеристике
ученика
Разредне старешине и
наставници разр.
наставе
Израда ИОП-а
Одељенско веће
Одржавање Дана отворених врата за родитеље
Одељенско веће
Укључивање ученика у прославу Дечје недеље
Разредне старешине
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају првог
тромесечја
Одељенско веће
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе
Одељенско веће
Идентификација ученика који слабије напредују у раду и
утврђивање мера за побољшање успеха
Разредне старешине
Идентификација надарених ученика и утврђивање мера за
њихову афирмацију
Одељенско веће
Организовање родитељског састанка на крају првог
тромесечја
Разредне старешине
Праћење напредовања ученика који раде по ИОП-у
Одељенско веће ,пп
служба
Анализа успеха и дисциплине на крају првог полугодишта
Одељенско веће
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности
ученика
Одељенско веће
89
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Организовање родитељског састанка на крају другог
тромесечја
Разредне старешине
Организација прославе Нове године
Одељенско веће
I
Учешће у организацији прославе Светог Саве
Одељенско веће
II
Спровођење мера за побољшање успеха ученика који
доста изостају са наставе због болести или из других
разлога
Разредне старешине
Одржавање Дана отворених врата
Одељенско веће
Одређивање комплета ученика за наредну школску годину
за све предмете
Одељенско веће
Посета позоришту или биоскопу
Разредне старешине
Одржавање Дана отворених врата
Одељенско веће
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају трећег
тромесечја
Одељенско веће
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности
ученика
Одељенско веће
Организовање родитељцког састанка на крају трећег
тромесечја
Разредне старешине
Припреме за извођење излета
Разредне старешине
Посета Планетаријуму
Разредне старешине
Посета Ботаничкој башти
Разредне старешине
Излет- екскурзија ученика – један дан на релацији Београд
– Смедерево – Виминацијум – Сребрно језеро
Разредне старешине
Учешће у организацији прославе Дана школе
Одељенско веће
Одржавање Дана отворених врата
Одељенско веће
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају школске
године
Одељенско веће
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
Одељенско веће
III
IV
V
VI
90
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
слободних активности, секција и других активности
ученика
Сумирање резултата ученика на такмичењима и
преднагање похвала и награда успешним ученицима
Одељенско веће
Утврђивање имена ученика који иду на полагање
поправних и разредних испита, као и датума њиховог
одржавања
Разредне старешине
Одређивање дестинације и времена извођења екскурзије и
других посета за наредну школску годину
Разредне старешине
Подела задужења наставницима који ће предавати наредне
школске године
Одељенско веће
Анализа резултата које су постигли ученици који похађају
ИОП
Одељенско веће и пп
служба
Утврђивање коначног успеха одељења након полагања
поправних и разредних испита
Разредне старешине
VII
VIII
ШКОЛСКА 2014/2015. ГОДИНА
Одељенско веће 5.разред
Разредне старешине:
5-1 Наталија Вакањац-руководилац већа
5-2 Јована Кастратовић
5-3 Милован Миливојевић
5-4 Владан Миљковић
Предлог посета и излета:
- Посета позоришној представи или биоскопу-март
- Посета Планетаријуму-април
- Посета Ботаничкој башти-мај
- Једнодневни излет – мај, дестинација: Београд-Смедерево-Виминацијум-Сребрно језеро
Циљеви:
- развијање и неговање културног понашања на путовању у групи
- упознавање са географским одликама и културним знаменитостима области која се посећује
- упознавање са културом и историјом свог народа
Задаци:
упознавање са културно-историјским знаменитостима и значајним историјским личностима,боравак у
природи и бављење физичким активностима,корелација са садржајима наставних предмета
историја,географија,ликовна култура,физика и физичко васпитање,међусобно зближавање ученика.
91
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СТРУКТУРА НАСТАВНОГ КАДРА КОЈИ ЋЕ РАДИТИ У ШЕСТОМ РАЗРЕДУ
Наставник
Предмет
Tатјана Бањеглав
Јована Кастратовић
Српски језик
Слободан Вуковљак
Милован
Миливојевић
Математика
Наставник
Емина Милојевић
Александар Илић
Кристина Павловић
Рајковић
Александар Илић
Кристина Павловић
Рајковић
Енглески језик
Драгана Миленковић
Радмила Свитлица
Немачки језик
Музичка култура
Физичко
васпитање
Обавезан спорт
Техничко и
Гордана Тодоровић
информатичко
Станика Брашњевић
образовање
Грађанско
Радмила Јагличић
васпитање
Биологија
Владан Миљковић
Предмет
Историја
Ивана Франовић
Верска настава
Љиљана Павићевић
Географија
Небојша Нововић
Чувари природе
Наталија Вакањац
Ликовна култура
Саша Шуњеварић
Физика
Наталија Вакањац
Цртање,сликање,вајање
92
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Фонд часова за ШЕСТИ разред по предметима
Ред.
број
А.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
1
Српски језик
2
Енглески језик
3
Ликовна култ ур а
4
Музичка култ ура
5
Историја
6
Геогр афија
7
Математика
8
Биологија
9
Техничко и информатичко образовање
10
Физичко васпитање
11
Физика
Укупно : А
Ред.
број
Б.ОБАВЕЗНИ
ПРЕДМЕТИ
ИЗБОРНИ
1
2
3
Верска настава/грађанско васпитање
Немачки језик
Физичко васпитање- изабр ани спорт
НАСТАВНИ
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Ред.
број
2
Ч увари пр ироде
3
Цртање, сликање, вајање
Укупно : Б+В
Укупно : А+Б+В
93
ШЕСТИ
РАЗРЕД
Нед. Год.
4
144
2
72
1
36
1
36
2
72
2
72
4
144
2
72
2
72
2
72
2
72
24
864
1
2
1
36
72
36
1
1
5
29
36
36
180
1044
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СРПСКИ ЈЕЗИК – за шести разред
3. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:





Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе
и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка
остварења из српске и светске баштине.
Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује.
Описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног
језика.
Поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика.
Упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским
могућностима српског језика.
Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове
усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника,
слушаоца,саговорника и читаоца).
4. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
- увођење ученика у грађење речи;
- упознавање са гласовним системом;
- упознавање гласовних алтернација, њихово уочавање у грађењу и промени речи;
- утврђивање знања о значењу и функцији придевских заменица;
- стицање основних знања о грађењу и значењима глаголских облика (футур ИИ; имперфекат;
плусквамперфекат; императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски прилози);
- проширивање знања о сложеној реченици;
- оспособљавање ученика за уочавање разлике између дугих акцената;
- оспособљавање за уочавање и тумачење узрочно-последичних веза у уметничком тексту, за
исказивање властитих судова и закључака приликом анализе текста и у разним говорним
ситуацијама;
- развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и песничких слика у лирском
тексту;
- постепено упознавање структуре основних облика усменог и писменог изражавања - према
захтевима програма.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су
бесплатни.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано четири писмена задатка и пет контролних задатака.
94
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Предвиђено је осам домаћих задатака , евентуално реферат о неком од писаца чија дела се анализирају
или о Светом Сави.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета Сајму књига или адекватној позоришној представи.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Наташа Станковић-Шошо , Читанка
Весна Ломпар , Граматика
Наташа Станковић –Шошо , Радна свеска уз читанку
Весна Ломпар , Радна свеска уз граматику.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници, презентације ,аудио материјал, израда паноа.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Историја, ликовна култура,музичка култура,географија, грађанско васпитање,верска
настава,физика,биологија.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују
ипродубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању у складу са књижевнојезичкомнормом и правописом.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси - разликовање суфикса од
граматичкихнаставака; творбена основа; корен речи. Примери изведених именица, придева и глагола
(певач, школски,школовати се).
Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових
творбених основа;просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси;
примери именица, придева иглагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласникапо месту
изговора и позвучности.
Гласовне промене и алтернације - уочавање у гранењу и промени речи: палатализација и
сибиларизација;непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по звучности (одступања у
писаном језику);једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање
самогласника; губљењесугласника (на одступања указати у примерима).
Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији - присвојне, показне, односно-упитне,
неодређене,опште, одричне; употреба повратне заменице свој.
Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност), футур ИИ; имперфекат;
плусквамперфекат;императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски прилози. Прости и
сложени глаголски облици. Лични и нелични
глаголски облици.
Реченица (основни појмови): комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која
представљацеловиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у
личном облику).
Независне и зависне предикатске реченице.
Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом.
95
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање правописних правила обранених у претходним разредима
(писањеречце ли уз глаголе, не уз глаголе, именице и придеве; нај уз придеве; употреба великог слова
и др.).
Писање одричних заменица уз предлоге.
Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш.
Писање имена васионских тела - једночланих и вишечланих.
Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев, аорист,
потенцијал,перфекат, футур И).
Интерпункција после узвика.
Растављање речи на крају реда.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (правилан изговор гласова, разликовање
дугих икратких акцената, интонација реченице).
Вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента.
Интонација везана за изговор узвика.
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Највећа је жалост за братом
Породичне народне лирске песме (избор)
Обичајне народне лирске песме - свадбене (избор)
дура Јакшић: Вече
Војислав Илић: Свети Сава
Алекса Шантић: Моја отаџбина
Милан Ракић: Наслене
Јован Дучић: Село
Вељко Петровић: Ратар
Десанка Максимовић: О пореклу
Мирослав Антић: Плава звезда
Добрица Ерић: Чудесни свитац
Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
Милован Данојлић: Шљива
Сергеј Јесењин: Бреза
Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови или једна песма по избору из Градинара
Епика
Народна песма: Смрт мајке Југовића
Епске народне песме о Косовском боју (избор)
Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину
Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор)
Народна приповетка: Мала вила
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Петар Кочић: Јаблан
Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (одломак)
Исидора Секулић: Буре (одломак)
Иво Андрић: Аска и вук
Бранко Ћопић: Чудесна справа
Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу
Гроздана Олујић: Златопрста или Седефна ружа (избор)
Светлана Велмар-Јанковић: Улица Филипа Вишњића (одломак)
96
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Вилијем Саројан: Лепо лепог белца
Антон Павлович Чехов: Вањка
Драма
Коста Трифковић: Избирачица
Бранислав Нушић: Аналфабета
Петар Кочић: Јазавац пред судом (одломак)
Допунски избор
Б. Ћопић: Орлови рано лете
Данило Киш: Вереници
Слободан Селенић: Очеви и оци (одломак)
Владимир Андрић: Пустолов (избор)
Џек Лондон: Зов дивљине
Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице
Хенрик Сјенкјевич: Кроз пустињу и прашуму
Реј Бредбери: Маслачково вино (избор)
Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (избор)
Аннела Нанети: Мој дека је био трешња (одломак)
Ијан Мекјуан: Сањар (избор)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског (избор)
Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (избор)
М. Иљин: Приче о стварима (избор)
Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.
Тумачење текста
Тумачење условљености доганаја и ситуација, осећања, сукоба, поступака, нарави и карактерних
особиналикова - у епским и драмским делима. Упућивање ученика у поткрепљивање властитих судова
и закључакапојединостима из дела, али са становишта целине. Тумачење ликова као у претходном
разреду. Запажање,коментарисање и процењивање ситуација и поступака, речи и дела, физичких и
других особина, жеља и могућности,циљева и средстава (њихове складности и противречности).
Упућивање ученика у откривање двоструког описивања стварности: верно представљање појава
(објективнадескрипција) и маштовито повезивање појава са ставом и осећањем писца (субјективна
дескрипција). Даљеупућивање ученика у тумачење песничких слика изазваних чулним дражима
(конкретни мотиви), теразмишљањем и осећањем (апстрактни мотиви, емоције, рефлексије).
Откривање главног осећања и других емоција у лирским песмама. Уочавање мотивске структуре
песме;начин развијања појединих мотива у песничке слике и њихово здружено функционисање.
Развијање навике да се запажања, утисци и закључци доказују подацима из текста и животне
стварности, да сеуметничке вредности истражују с проблемског становишта. Давање припремних
задатака и упућивање ученикау рад на самосталном упознавању књижевног дела (усмено и писмено
приказивање дела). Читање ивредновање ученичких бележака о прочитаној лектири.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Врсте строфа: стих (моностих); двостих (дистих); тростих (терцет), четворостих (катрен).
Ритам: брз и спор ритам; темпо; интонација и пауза; нагласак речи и ритам; рима - врсте: мушка,
женска, средња(дактилска); парна, укрштена, обгрљена, нагомилана и испрекидана; улога риме у
обликовању стиха.
Језичко-стилска изражајна средства: контраст, хипербола, градација.
Врсте ауторске и народне лирске песме: родољубива, социјална песма; обичајне и породичне народне
лирскепесме.
Епика
97
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Основна тема и кључни мотиви.
Фабула: покретачи фабуле; заустављање фабуле; ретроспективни редослед доганаја.
Карактеризација: социолошка, психолошка; портрет: спољашњи и унутрашњи.
Биографија и аутобиографија
Роман - пустоловни, историјски и научно-фантастични.
Предање.
Драма
Комедија - основне одлике. Хумористичко, иронично и сатирично у комедији. Карактеризација ликова
у комедији.
Монолог и дијалог у драми.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама
примењују следеће функционалне појмове: чежња, наслућивање, сумња, запрепашћење; савесност,
предострожност, хуманост, достојанство; објективно, субјективно, посредно, непосредно, драматично;
запажање, образлагање, аргументовано доказивање, анализа, синтеза, упоренивање; детаљ, атмосфера,
перспектива.
Читање
Ускланивање читања с природом неуметничког и уметничког текста. Даље упућивање ученика на
проучавање обрађеног и необрађеног текста ради изражајног читања (условљеност ритма и темпа;
јачина гласа, паузирање, реченични акценат). Казивање напамет научених различитих врста текстова у
прози и стиху.
Читање и казивање по улогама.
Увежбавање читања у себи према прецизним, унапред постављеним задацима (откривање
композицијских јединица, дијалога у карактеризацији ликова, описа и сличних елемената; налажење
речи, реченица, правописних знакова и др.).
Увежбавање брзог читања у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текста.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање са истицањем карактеристика лика у књижевном тексту, филму, позоришној представи.
Изборно препричавање: динамичне и статичне појаве у природи (књижевно дело, филм, телевизијска
емисија). Препричавање с променом гледишта. Уочавање структуре приче гранене ретроспективно.
Причање са коришћењем елемената композиционе форме (увод, ток радње, градација, место и обим
кулминације у излагању, завршетак). Уочавање карактеристика хронолошког и ретроспективног
причања.
Описивање спољашњег и унутрашњег простора (екстеријера и ентеријера) по заједничком и
самосталном сачињеном плану. Описивање динамичких и статичких појава у природи; прожимање и
смењивање статичких и динамичких слика и сцена у описивању и приповедању.
Портретисање особа из непосредне околине на основу анализе књижевних портрета и портрета
личности из научно-популарне литературе.
Извештавање: кратак извештај о школској акцији, свечаности, друштвеној акцији у селу или граду и
сл.
Усмена и писмена вежбања
Ортоепске вежбе: проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (правилан изговор
гласова, разликовање дугих и кратких акцената, интонација реченице); вежбе у изговарању
дугоузлазног и дугосилазног акцента; интонација у изговору узвика.
Слушање звучних записа; казивање напамет научених лирских и епских текстова; снимање казивања и
читања; анализа снимка и вредновање.
Лексичке и семантичке вежбе: разликовање облика по дужини изговора; семантичка функција узлазне
интонације; именовање осећања и људских особина; један предмет - мноштво особина; значења речи
приближних облика.
Некњижевне речи и туђице - њихова замена језичким стандардом.
Синтаксичке и стилске вежбе: ситуациони подстицаји за богаћење речника и тражење погодног
израза; одређивање синтагмом и зависном реченицом.
98
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Сажимање текста уз појачање информативности.
Вежбе у запажању; уочавање значајних појединости.
Синтаксичко-стилске вежбе с различитим распоредом речи у реченици, уочавање нијансираних
разлика у значењу, истицању и сл.
Стваралачко препричавање текста са променом гледишта.
Причање о доганајима и доживљајима са коришћењем елемената композиционе форме - по самостално
сачињеном плану. Вежбање у хронолошком и ретроспективном причању.
Портретисање особе из непосредне околине ученика - по самостално сачињеном плану.
Извештавање: кратак писмени извештај о школској акцији (сакупљање хартије, уренење дворишта ...).
Увежбавање технике у изради писменог састава (избор гране, њено компоновање, коришћење пасуса,
обједињавање приповедања и описивања).
Писање службеног и приватног писма.
Осам домаћих писмених задатака, читање и анализа задатака на часу.
Четири школска писмена задатка - по два у полугодишту (један час за израду задатка, два за анализу
задатака и писање побољшане верзије састава).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
ЈЕЗИК (граматика, правопис и ортоепија)
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију стандардним
српским језиком.Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик
представи и тумачи као систем.Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван
контекста у којем се остварује њена функција.
Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се организују
често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога, ученике врло рано треба
упућивати на служење правописом и правописним речником.
Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора: артикулацију гласова, јачину, висину и дужину,
акценат речи, темпо, ритам, реченичну интонацију и паузе.
Ортоепске вежбе, обично краће и чешће, изводе се не само у оквиру наставе језика него и наставе
читања ијезичке културе. Треба указивати на правилност у говору, али и на логичност и јасност.
КЊИЖЕВНОСТ
Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова (популарних,
информативних),представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо на овом ступњу школовања
стичу се основна иврло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само
ученичка књижевна култура,већ и његова општа култура на којој се темељи укупно образовање сваког
школованог човека.
Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању и разумевању. При томе је
квалитетсхватања порука и непосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици усмереног
читања основнипредуслов да ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе у свет
књижевног дела.
Изражајно читање негује се систематски, уз стално повећавање захтева и настојање да се што
потпуније
искористе способности ученика за постизање високог квалитета у вештини читања
Читање у себи је најпродуктивнији облик стицања знања па му се у настави поклања посебна пажња.
Оно јеувек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају за свакодневно стицање
информација и за учење
99
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
предмети
Музичка
култура
Музичка
култура,
ликовна
култура
Музичка
култура,
биологија
Ликовна
култура
Музичка
култура
Музичка
култура,
ликовна
култура
Ликовна
култура
Музичка
култура
Ликовна
култура
Садржај
корелације,шести
разред
време
Хвала
сунцу,земљи,
Октобар
трави,С. Раичковић
реализатори
Чудесни
Д.Ерић
Мај
Предметни наставници
Подела гласова и речи
Октобар
Предметни наставници
Буре, И. Секулић
Септембар Предметни наставник
свитац,
Подела гласова
звучности
по
Плава
Антић
М.
звезда,
Октобар
Предметни наставник
Предметни наставник
Септембар Предметни наставници
Шљива, М. Данојлић
Октобар
Предметни наставник
Изражајно казивање
Фебруар
Предметни наставник
Чудесна
Б.Ћопић
Април
Предметни наставник
Март
Предметни наставник
справа,
Биологија
Предања
Чувари
природе,
биологија
Мој дека је био
Септембар Предметни наставници
трешња,А. Нанети
Биологија
Гласовне промене
Историја
Историја
Музичка
култура
Музичка
култура
Историја
Историја
Историја
Октобар
О
пореклу,Д.
Јануар
Максимовић
Народне
песме
о
Новембар
Косовском боју
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
Акценат
Јун
Предметни наставник
Вече, Ђ.Јакшић
Децембар
Предметни наставник
Марко
Краљевић
укида
свадбарину, Децембар
народна песма
Песме
о
Марку
Децембар
Краљевићу
Улица
Филипа
Децембар
Вишњића,
100
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
С.В.Јанковић
Историја
Јазавац пред
П.Кочић
Историја
Јаблан,П.Кочић
Историја
Народна
књижевност
Музичка
култура
Историја,
веронаука
Историја,
географија
Музичка
култура
Музичка
култура
Ликовна
култура
Историја,
грађанско
васпитање
Ликовна
култура
Географија
Географија
Грађанско
васпитање
Музичка
култура
Музичка
култура
Географија,
биологија
Грађанско
васпитање
Географија,
физика
Грађанско
васпитање
судом,
Фебруар
Предметни наставник
Април
Предметни наставник
Новембар
Предметни наставник
Бреза,С. Јесењин
Јануар
Предметни наставник
Свети Сава,В.Илић
Јануар
Предметни наставници
епска
Очеви
и
Април
оци,С.Селенић
Обичајне
народне
Март
песме
Највећа је жалост за
Март
братом, народна песма
Портрет
Орлови рано
Б.Ћопић
лете,
Ентеријер, екстеријер
Предметни наставници
Предметни наставник
Предметни наставник
Април
Предметни наставник
Октобар
Предметни наставници
Април
Предметни наставник
Седефна
Март
ружа,Г.Олујић
Бајка о дечаку и
Март
Месецу,С. Раичковић
Предметни наставник
Предметни наставник
Аска и вук, И.Андрић
Мај
Предметни наставник
Ортоепске вежбе
Фебруар
Предметни наставник
Село, Ј.Дучић
Мај
Предметни наставник
Октобар
Предметни наставник
Јун
Предметни наставник
Јун
Предметни наставници
Фебруар
Предметни наставник
Лето лепог белца,
В.Саројан
Ратар,В.Петровић
О,класје
моје,
А.Шантић
Кроз
васиону
и
векове,М.Миланковић
Дечаци
Павлове
улице,Ф.Молнар
101
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОПУНСК Е НАСТАВЕ
предмет
Српски језик
разред
6.
р.бр. Теме
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Творба речи
Гласови-подела гласова
Гласовне промене
Гласовне промене
Именске речи
Придевске заменице
Глаголски облици – лични и нелични
Глаголски облици– прости и сложени
Комуникативна и предикатска реченица
Укупан број часова на годишњем нивоу
Број часова
за тему
4
4
4
4
4
4
4
4
4
36
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОДАТНЕ НАС ТА ВЕ
предмет
Српски језик
разред
6.
р.бр. Теме
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Разговор о садржајима и начину рада; евидентирање ученика
Творба речи-специфичности и недоумице
Креативно писање
Употреба туђица
Гласовне промене и одступања
Синтаксичке и стилске вежбе
Говорна вежба: Аргументовано тврдим
Језичкостилска анализа одабраних поетских текстова
Портретисање
Разликовање именичких и придевских заменица
Приказ прочитане књиге ван школског програма
Посета позоришту-разговор о позоришној представи
Глаголски облици-рад на одабраном књижевном тексту(Замењивање
постојећих гл. облика другим)
14. Особености стиха и прозе
15. Рад на тестовима из српског језика
16. Правопис.Неке језичке недоумице.
17. Завршни час-сумирање резултата рада додатне неставе.
Укупан број часова на годишњем нивоу
13.
102
Број часова
за тему
1
2
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
8
1
1
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МАТЕМАТИКА – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементрана математичка знања
која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за примену
усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно
настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних
способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика
Задаци наставе математике јесу:
 стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и
законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;
 стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене
математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за
успешно настављање образовања и укључивање у рад;
 развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког,
 критичког, аналитичког и апстрактног мишљења;
 развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање
математичке радозналости;
 стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност
изражавања у писменом и усменом облику;
 усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и ресликавањима;
 савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима,
као и усвајање основних својстава тих операција;
 упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела и разумевање
њихових узајамних односа;
 оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;
 припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука;
 изграђивање позитивних особина ученикове личности као што су:
 систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за
самостални рад;
 стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученике треба оспособити да:
 схвате потребу увођења негативних бројева, структуру скупова целих и рационалних
бројева, те појмове супротног броја, реципрочног броја и апсолутне вредности броја;
 усвоје основне рачунске операције у скуповима З и Q и довољно увежбају извођење тих
операција, уз коришћење њихових својстава;
 могу да читају, састављају разне једноставније изразе са рационалним бројевима и израчунају њихову вредност;
 упознају и умеју да решавају једноставније једначине и неједначине у скупу рационалних
бројева;
 разумеју процентни начин изражавања и могу да га примењују у практичним задацима;
 познају класификацију троуглова и четвороуглова и знају њихова основна својства;
 схвате релацију подударности и њена својства и умеју да је примењују у извођењу основних конструкција троугла и четвороугла;
 схвате једнакост површи геометријских фигура и правила о израчунавању површина
троуглова, паралелограма и других четвороуглова;
103
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА


примењују правила за израчунавање површине троугла и четвороугла у разним практичним задацима;
усвајају елементе дедуктивног закључивања (правилно формулисање исказа; правилно
коришћење речи „ако... тада" и „ако и само ако"; увиђају потребу за доказивањем и умеју
да изводе неке једноставније доказе).
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су бесплатни
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано: Писмени задаци 4, Контролне вежбе 4
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
После сваке нове наставне јединице предвиђен је домаћи задатак
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Сајам науке, Мај – месец математике
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник из математике за шести разред основне школе
Аутори: Н. Икодиновић, С. Димитријевић,
Математика 6 - Збирка задатака из математике за 6. разред основне школе
Аутори: М.Поповић , Р. Павловић
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Табла, Креда, Прибор за конструкцију, Уџбеник, Збирка задатака
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Географија, Физика, Техничко образовање
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Цели бројеви
Појам негативног броја. Скуп целих бројева (З). Цели бројеви на бројевној правој.
Супротан број. Апсолутна вредност целог броја. Упоренивање целих бројева.
Основне рачунске операције с целим бројевима и њихова својства.
Рационални бројеви
Скуп рационалних бројева (Q). Приказивање рационалних бројева на бројевној правој. Урененост
скупа Q.
Рачунске операције у скупу Q и њихова својства.
Изрази с рационалним бројевима.
Једначине и неједначине упознатих облика - решавање и примена.
Проценат и примене.
Троугао
Троугао; однос страница, врсте троуглова према страницама. Углови троугла, збир углова, врсте
троуглова према угловима. Однос измену страница и углова троугла.
104
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Конструкције неких углова (60°, 120°, 30°, 45°, 75° , 135°).
Подударност троуглова (интерпретација). Основна правила о подударности троуглова; закључивање о
једнакости аналогних елемената. Основне конструкције троуглова.
Описана кружна линија око троугла и уписана у њега, висина и тежишна дуж. Четири значајне тачке у
троуглу и њихова конструкција.
Четвороугао
Четвороугао; врсте четвороуглова (квадрат, правоугаоник, паралелограм, ромб, трапез, делтоид);
углови четвороугла.
Паралелограм, својства; појам централне симетрије. Врсте паралелограма; правоугли паралелограми.
Конструкције паралелограма.
Трапез, својства, средња линија; врсте трапеза, једнакокраки трапез. Основне конструкције трапеза.
Површина четвороугла и троугла
Појам површине фигуре - површина правоугаоника.
Једнакост површина фигура. Површина паралелограма, троугла, трапеза. Површина четвороугла с
нормалним дијагоналама.
Напомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка годишње (са исправкама
укупно 8 часова).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони предлог броја часова по темама по моделу
(укупан број часова за тему; број часова за обраду, број часова за понављање и увежбавање):
Цели бројеви (24; 9 + 15)
Рационални бројеви (45; 17 + 28)
Троугао (30; 13 + 17)
Четвороугао (20; 8 + 12)
Површина четвороугла и троугла (17; 7 + 10)
Цели бројеви. Проширивањем система Н0, природних бројева са нулом, настаје систем целих бројева
З, као скуп који је проширен негативним целим бројевима и на који се, са Н0, таконе проширује
значење операција и релација. Дидактичка мотивација да се крене са овим проширењем као првим, а
не да се одмах иде на проширење до скупа Q рационалних бројева, састоји се у томе што је то
проширење једноставније и што су интерпретације на бројевној правој јасније. С друге стране, прстен
З целих бројева је значајна математичка структура сама по себи, па и ту његову аутономност треба
имати у виду.
стандарди
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ
М.А.3.1.3.
26
9
17
РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ
М.А.3.5.4.
47
17
30
ТРОУГАО
М.А.3.3.2.
32
13
19
ЧЕТВОРОУГАО
М.А.3.3.2.
20
8
12
ЧЕТВОРОУГЛА М.А.3.3.2.
19
7
12
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
ПОВРШИНА
И ТРОУГЛА
144
укупно:
105
54
90
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
предмети
Географија
ТиИО
ТиИО
физика
Садржај
корелације
време
Сабирање
и
одузимање
целих септембар
бројева
Конструкције
новембар
троугла
Конструкције
фебруар
четвороугла
Изрази
са
рационалним
април
бројевима
физика
Површина троугла
мај
физика
Површина
четвороугла
мај
реализатори
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
Предметни наставник
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ДА ТН Е Н АСТ АВ Е
предмет
математика
разред
шести
Број часова
за тему
р.бр. Теме
Ред вршења рачунских операција са
бројевима
14. Бројевни изрази у скупу З са и без заграде
15. Конструкција троугла-сложени задаци
16. Конструкција троугла-сложени задаци
17. Конструкција четвороугла
6.
Конструкција само са шестаром
7.
Конструкција само са лењиром
8.
Конструкција недостижне тачке
9.
Разлагање и састављање фигура
10.
Задаци логично-комбинаторне природе
11.
Нестандардни задаци
12.
Задаци који се своде на Дирихлеов принцип
13.
Површина равних фигура
14.
Такмичарски задаци
Укупан број часова на годишњем нивоу
13.
106
рационалним
3
5
3
3
4
1
1
1
2
3
1
2
3
4
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
математика
разред
шести
7.
8.
9.
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ
РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ
ТРОУГАО
Број часова
за тему
8
9
8
10.
ЧЕТВОРОУГАО
5
р.бр. Теме
11. ПОВРШИНА ЧЕТВОРОУГЛА И ТРОУГЛА
Укупан број часова на годишњем нивоу
107
6
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:





Оспособитиучениказаусменуиписанукомуникацијунаенглескомјезику
Усвајање норми енглеског језика и оспособљавање за наставак учења навишем нивоу
образовања
Подстаћи потребу за учењем страног језика и развијати свест о значају познавања страног
језика у комуникацији
Олакшати разумевање и подстаћи позитиван однос према другим културама и традицијама
Развијати радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са
говорницима
других језика
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:















Развијање способности извођења закључка о могућем значењу непознате речи ослањајући се на
општи смисао текста
Проширивање речника везаног за теме блиске ученицима
Разумевање краћих дијалога (до 10 реплика) и прича датих у писаној форми или са аудио-видео
записа
Адекватно реаговање на инструкције дате на енглеском језику у писаној и усменој форми
Читање (до 150 речи) који садрже већи проценат познатих речи уз проверу разумевања њихове
садржине
Адекватно интерпретирање садржаја текста, препричавање и издвајање кључне информације из
текста
Давање основних информација о себи и другима, као и описивање и извештавање о лицима и
догађајима из прошлости, садашњости и будућности, користећи познате језичке елементе, у
усменој и писаној форми
Развијање способности изражавања свог става или осећања везано са одрећеном темом
Писање краћих текстова и дијалога (до 70 речи) са познатим темама
У кратким формалним писмима примењивање облика обраћања, молбе, поздрава и захваљивања
Препознавање у тексту елемената културе земаља чији језик учи
Препознавање и коришћење програмом предвиђених граматичких садржаја
Комуницирање на енглеском језику у различитим стварним или симулираним животним
ситуацијама и у складу са нивоом формалности
Разумевање краћих текстова у вези са градивом других предмета
Усклађивање ритма, интонације и висине гласа са комуникативном намером и степеном
формалности говорне ситуације
3.
ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):

У настави се користе најсавременија наставна средства (CD, DVD, CD Multi ROM, интернет и
PPT презентације)

У плану је набавка интерактивне «паметне» табле како би могли користити iТools (софтвер за
интерактивно учење уз уџбеник), а до тада се може користити помоћу пројектора
108
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Наставници ће похађати семинар обуке за рад са интерактивном таблом, као и сва стручна
предавања која се тичу методике наставе и практично их примењивати у настави

Предвиђен је један угледни час у другом полугодишту
4.
ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Утврђивање степена усвојености знања врши се у писменој форми кроз два писмена задатка (један у
сваком полугодишту) и четири контролне вежбе.
На почетку школске године ученици раде иницијални тест којим се утврђује ниво усвојености знања
градива претходних разреда. Наставник детаљно анализира резултате иницијалног теста и користи их
као веома важану основу за планирање редовне и допунске наставе.
На сваком часу прати се активност и учествовање ученика у раду, редовно доношење уџбеника, свеске
и осталог прибора за рад, као и домаћих задатака.
5.
ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
У учењу страног језика важно је одржати континуитет свакодневног коришћења и примене
наученог. Зато се домаћи задаци задају након сваке наставне јединице. Они прате садржаје
обрађене на часу и имају за циљ примену наученог, самопроверу и проверу усвојености
одређених садржаја, као и припремање за наредни час.
На крају сваке наставне теме ученици имају групни задатак да израде пројекат на задату тему, који
подразумева примену усвојених знања. Сви пројекти се излажу у учионици за енглески језик, а
најуспелији радови у школском холу.
6. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
3. ПРОЈЕЦТ 3, Тхирд едитион, Том Хутцхинсон уџбеник, Оxфорд Университy Пресс, Тхе
Енглисх Боок, 2014.
4. ПРОЈЕЦТ 3, Тхирд едитион, Том Хутцхинсон , радна свеска, Оxфорд Университy Пресс, Тхе
Енглисх Боок, 2014.
7.
НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
10. Пројецт 1 Аудио ЦД
11. Пројецт 1 ЦД-РОМ
12. Пројецт 1 ДВД
13. постери
14. Пројецт 1 Теацхер’с Боок (материјал за копирање)
15. интернет и Поwер Поинт презентације
16. Речници
17. Пројецт 1 софтwаре *користити пројектор док се не набави електронска табла
18. материјали које припрема/израђује наставник
109
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
8. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
(навести са којим предметима се спроводи корелација,а у посебној табели радити корелацију
вертикалну и хоризонталну по наставним јединицама)
8. српски језик
9. биологија
10. музичка култура
11. ликовна култура
12. географија
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА:
Теме и ситуације
Заједничке активностии интересовањаушколи и ван ње (изласци, договори, преузимање
одговорностиу договореној ситуацији)
- Договор и узајамно поштовање међу члановимапородице
- Приватне прославе (рођендан, годишњице и др.)
- Припрема, планирање, организација, подела послова
Обавезеу кући,уређење простора укојем се живи, променеу сопственом кутку (постери,
новебоје...)
- Изражавање обавезе, забране, недостатака
- Развијањепозитивног односа према животној средини идругим живим бићима (описивање
времена,прогноза)
- Традицијаи обичајиу културама земаља чији се језикучи (карневал...)
- Оброци (сличности и разлике са исхраному земљамачији сејезик учи), наручивање хране, савети
о хигијениу кухињи
- Стамбенанасеља – како станујемо(блок, насеље, кућа ....)
- Споменици и знаменитостиувеликим градовима (у земљама чији сејезикучи)
- Куповинана једном месту(велике робне куће, олакшице.)
Развијањекритичког става према негативним елементимавршњачке културе (нетолеранција,
агресивно понашање итд.)
Комуникативне функције
- Представљање себе и других
- Поздрављање
- Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева итд. (у вези
са темама)
- Разумевање и давање једноставних упутстава и команди
- Постављање и одговарање на питања
- Молбе и изрази захвалности
- Примање и давање позива за учешће у игри / групној активности
- Изражавање допадања/недопадања
- Изражавање физичких сензација и потреба
- Именовање активности (у вези са темама)
- Исказивање просторних односа и величина (Идем, Долазим из..., Лево, десно, горе, доле...)
- Давање и тражење информација о себи и другима
- Тражење и давање обавештења
- Описивање лица и предмета
- Изрицање забране и реаговање на забрану
110
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-
Изражавање припадања и поседовања
Тражење и давање обавештења о времену на часовнику
Скретање пажње
Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања
Исказивање извињења и оправдања
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:
- У остваривању програма, у настави се користи комуникативно-интерактивни приступ
- Циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за
ученике; битно је значење језичке поруке, а не граматичка прецизност исказа
- Говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;
- Језичка грађа је кумулативна и надовезује се на већ обрађену;
- Настава се заснива и на социјалној интеракцији (у пару или групи) путем решавања проблема,
потрагом за информацијама и задацима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем
- Од четвртог разреда наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и
њиховог међусобног односа.
- Наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја; уџбеници су само један од
извора знања, а наставник упућује ученике на друге изворе (интернет, књиге, речници, телевизија,
и сл.)
- Ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у комуникацији;
- Рад на пројекту као задатку и корелација са другим предметима и подстиче ученике на
студиозни и истраживачки рад.
ТЕХНИКЕ (АКТИВНОСТИ):
-
Слушање аудио записа са ЦД-а и провера разумевања слушаног материјала
Читање текстова из уџбеника и других извора (часописи, књиге, интернет) и проверавање
разумевања прочитаног
Разговор (аргументација става) у вези са постављеним проблемом
Рад на тексту (подвлачење делова текста, одговарање на питања, тражење информације)
Писање краћих састава на задату тему (до 100 речи)
Рад на задацима из радне свеске, фотокопираног материјала
Вежбање примене граматичких и правописних правила на различитим примерима
Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, волим/не волим,
компарације...)
Превођење" исказа у гест и геста у исказ
Повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или
пак именовање наслова
Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (извештај/дневник са путовања,
рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације)
Уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број,
глаголско време, лице...)
Препознавање везе између група слова и гласова
Одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор
Извршавање прочитаних упутстава и наредби
Извођење дијалога везаних за различите животне ситуације (код лекара, у продавници, на
улици...)
Повезивање обрађених тема са личним искуством
Израда и презентација пројекта на задату тему
Игре (штафетне, игре погађања, игре речи, погађање појмова изражених невербалним путем)
Вежбе изговора, акцента и интонације на тексту уз аудио материјал
Слушање и певање песама
111
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 6. РАЗРЕД
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
теме
ИНТРОДУЦТИОН
3
-
3
МY ЛИФЕ
10
5
5
ТХЕ ФУТУРЕ
10
4
6
ТХЕ ФИРСТ WРИТТЕН ТЕСТ
3
-
3
ТИМЕС АНД ПЛАЦЕС
10
5
5
ЛОНДОН
10
5
5
ЕXПЕРИЕНЦЕС
10
4
6
ПРОБЛЕМС
9
5
4
ТХЕ СЕЦОНД WРИТТЕН ТЕСТ
3
-
3
РЕВИСИОН УНИТ
4
-
4
72
28
44
укупно:
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – шести разред
Предмет
Садржај корелације
Време
Српски
језик
Ан интервиеw – интервју као
децембар
писана и усмена форма
Тхе таилор оф Сwаффхам –
фебруар
препричавање и драматизација
Wиллиам
Схакеспеаре
–
упознавање са Шекспировом мај
биографијом и делима
Биологија
Анимал
мигратионс
животињске миграције
–
октобар
Макинг
пеопле
аwаре
–
еколошка
освешћеност мај
(загађење)
112
Реализатори
Наставник
енглеског
језика
Наставници српскг језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници српскг језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници српскг језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Географија
Музичка
култура
Ликовна
култура
Солар сyстем – Соларни систем
новембар
Греат
Бритаин
Британија
јануар
–
Велика
Наставник
енглеског
језика
Наставници географије
Наставник
енглеског
језика
Наставници географије
Наставник
енглеског
језика
Наставници географије
Тиме зонес – временске зоне
фебруар
Оур хоусе - певање
октобар
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
Роцкет ман - певање
новембар
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
Холе ин мy схое - певање
јануар
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
Лондон Бридге ис фаллинг доwн
март
- певање
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
Мелодy анд рхyтхм – мелодија и
ритам
као
основ
сваког мај
музичког дела
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
И’м онлy слеепинг - певање
мај
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
Он топ оф спагхетти - певање
јун
Наставник енглеског
Наставници
музичке
културе
Пројецт: Цреате а фицтионал
фамилy фор а ТВ соап опера –
октобар
израда пројекта са ликовним
елементима
Наставник енглеског
Наставник
ликовне
културе
Пројецт: Футуре
пројекта
са
елементима
Наставник енглеског
Наставник
ликовне
културе
– израда
ликовним новембар
Пројецт: А цоунтрy оф yоур
цхоице – израда пројекта са јануар
ликовним елементима
113
Наставник енглеског
Наставник
ликовне
културе
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
разред
ШЕСТИ
Број часова
за тему
5
5
5
5
5
5
6
36
р.бр. Теме
Мy лифе
2. Тхе футуре
3. Тимес анд плацес
4. Лондон
5. Еxпериенцес
6. Проблемс
7. Преп тестс
Укупан број часова на годишњем нивоу
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Часови се организују за ученике који спорије савладавају градиво или им је потребна помоћ у
надокнађивању градива које су пропустили због изостајања, као и вежбање обрађеног градива пред
писмене провере знања.
НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ:
Садржаји прате теме које се обрађују на часовима редовне наставе, као и индивидуално напредовање
ученика. Месечним планирањем се предвиђају садржаји за наредни месец.
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ДАТН Е НА СТ АВЕ
предмет
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
разред
ШЕСТИ
Број часова
за тему
5
5
5
5
5
5
6
36
р.бр. Теме
Мy лифе
2. Тхе футуре
3. Тимес анд плацес
4. Лондон
5. Еxпериенцес
6. Проблемс
7. Припрема за такмичење
Укупан број часова на годишњем нивоу
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Часови се организују за ученике који желе да науче нешто више од градива које се обрађује на
часовима редовне наставе. Циљ је усавршавање разумевања писаног и говорног језика, писања,
изговора, као и комуникацијских способности уопште, опширније упознавање са културом земаља
енглеског говорног подручја, као и припрема за такмичења.
НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ:
Теме часова прате и проширују обавезно градиво, а обрађују се у неформалном облику (кроз игре,
квизове, радионице, израду пројеката, гледање филмова и видео клипова, слушање изворног говора,
читање часописа, прављење анкета, израду паноа, учење песама и рецитација, решавање укрштених
речи и ребуса и сл.) Ученици ће такође учествовати у припремању програма школских приредби и
других манифестација које организује школа.
Теме и број часова су дати оквирно и могу варирати зависно од конкретних интересовања ученика, а
детаљно се планирају на месечном нивоу.
114
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ИСТОРИЈА – за шести разред
Редни
број
I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
Наставна тема
Увод
Европа
и
Средоземље у раном
средњем веку
Срби
и
њихово
окружење у раном
средњем веку
Европа у позном
средњем веку
Срби
и
њихово
окружење у позном
средњем веку
Српске земље и
њихово окружење у
доба осаманлијских
освајања
Утврђивање Систематизација Укупно
Обрада
3
2
1
6
7
5
1
13
7
5
1
13
6
4
1
11
8
6
2
16
6
5
2
13
1. Оперативни задаци
- разумевање појма ``средњи век`` и основних одлика тог историјског периода,
- разумевање основних одлика феудалног друштва,
- стицање знања о најзначајнијим државама средњовековне Европе,
- стицање знања о српским средњовековним државама
- стицање знања о личностима које су обележиле средњи век у општој и националној историји,
- разумевање улоге религије у друштву средњег века,
- упознавање културних и техничких достигнућа средњовековне Европе,
- упознавање културног наслеђа Срба у средњем веку,
- коришћење историјских карата за период средњег века,
- подстицање ученика на коришћење историјских извора
- развијање критичког односа према историјским изворима.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Основне одлике средњег века (појам "средњи век", хронолошки и просторни оквири, светске
цивилизације у периоду средњег века).
Основни историјски извори за историју средњег века (писани - повеље, писма, записи, натписи,
хронике, летописи, житија светих, биографије владара...; материјални - предмети, новац, печати,
ликовна уметност, архитектура...).
ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Велика сеоба народа и Франачка држава (германске државе на територији Западног римског царства,
христијанизација Германа, Карло Велики, улога Викинга).
115
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Хришћанска црква (црквена организација, монаштво, манастири као средишта раносредњовековне
културе и писмености, процеси покрштавања, Велики раскол и његове последице).
Византија до XИИ века (грчко и римско наслене, Константин Велики, оснивање Цариграда, Јустинијан
И и покушаји обнове Римског царства, успон царства у доба Македонске династије и у доба Комнина;
привредни, културни и верски утицај на суседне народе - Бугаре, Србе, Русе...).
Исламски свет у раном средњем веку (Мухамед - појава исламске религије, настајање муслиманске
државеу Арабији и арапска освајања, особеност државног и друштвеног уренења, распад јединствене
државе,
арапско-исламска култура и њен утицај на културу народа Европе).
Настанак феудалног друштва (формирање феудалне друштвене структуре - витезови и кметови,
пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурално друштво).
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Словени и њихово насељавање Балканског полуострва (живот Старих Словена у прапостојбини,
словенски обичаји и веровања, узроци и правци сеобе, насељавање Балканског полуострва).
Јужни Словени према староседеоцима и суседима (Авари, Франачка и Византија, однос
премастароседеоцима, формирање племенских савеза, насељавање Бугара и Манара и настанак
њихових држава,Прво бугарско царство, Самуилова држава). Срби од ВИИИ до XИИ
века(досељавањеСрбаиХрвата,српскеземље,Србија
измеђуВизантијеиБугарске,усппадДукље).ПокрштавањеСрба и других Јужних Словена и њихова рана
култура (зачеци христијанизације, значај мисије Ћирилаи Методија и њихових ученика, почеци
писмености, карактер ране средњовековне културе код Срба и другихЈужних Словена).
ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Развој и структура феудалних држава (средњовековне монархије - примери Француске, Енглеске и
Немачке,однос државе и цркве)
Крсташки ратови (ходочашћа - света места, најзначајнији походи и најпознатији учесници - Ричард
Лавово Срце, Саладин, Фридрих Барбароса, Луј ИX Свети; витешки редови, улога Млетачке републике
у четвртом крсташком походу, судари и сусрети цивилизација).
Постанак и развој средњовековних градова (привредни напредак у доба развијеног феудализма,
развитак градова, занатства и трговине, зачеци робне привреде, борба градова за самоуправу, градови
као културна и просветна средишта).
Свакодневни живот у средњем веку (владар, двор и дворски живот, свакодневни живот на селу и граду,
положај жене у средњем веку).
Опште одлике средњовековне културе (верски карактер културе, културне области, школе и
универзитети, проналасци, опште одлике уметности и књижевности).
СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Србија у XИИ и почетком XИИИ века (Рашка измену Византије и Угарске, борба за осамостаљивање
државе - Стефан Немања, Стефан Првовенчани, аутокефалност српске цркве - свети Сава).
Успон српске државе у XИИИ и почетком XИВ века и Византија Палеолога (привредни развој - Урош
И, ширење државе - Милутин, Стефан Дечански и битка код Велбужда, значај Дубровника у
привредном и културном животу српских земаља).
Српско царство (Душанова освајања, успостављање патријаршије и проглашење царства, уређење
државе).
Друштво у држави Немањића (подела друштва, друштвени слојеви и односи, везе српске и властеле
околних држава - повезивање по друштвеној хоризонтали).
Крај српског царства (слабљење царства у време цара Уроша, обласни господари и њихови сукоби).
Постанак и развој средњовековне босанске државе (Кулин бан, борба са Угарском, Црква босанска,
успон и проглашење краљевства - Твртко И).
Средњовековна култура Срба (језик и писмо, значај Мирослављевог јеваннеља, књижевност - свети
Сава,
Теодосије, монахиња Јефимија...; најзначајније задужбине, хералдика, правни споменици –
Светосавскиномоканон и Душанов законик и њихов историјски значај).
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊА
116
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Турци Османлије и њихова освајања на Балкану (друштвено и државно уређењеосманске државе,
немоћ Византије, Србије и Бугарске, битка на Марици, личност краља Марка).
Моравска Србија и њена улога у борби против Османлија (кнез Лазар, бој на Косову, косовска легенда
- историјски и легендарни ликови Вука Бранковића и Милоша Обилића).
Држава српских деспота и околне земље (кнегиња Милица, кнез и деспот Стефан Лазаревић, односи
према Османском царству и Угарској, деспот дуран Бранковић и слабљење Србије, пад Цариграда и
пропаст Византије, пад Смедерева, сеобе Срба у Угарску, слабљење и пад Босне, Зета за време
Балшића и Црнојевића, личности Влада Цепеша Дракуле и дурана Кастриота Скендербега и њихов
отпор Османлијама).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Дужина и значај периода средњег века, који се изучава у шестом разреду, а обухвата хиљаду година
људске историје, захтевају велику пажњу у избору наставних садржаја. У програму се налазе
релевантни догађаји, личности и појаве за то историјско раздобље, а кључни садржаји у оквиру
наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура
програма помаже наставнику у планирању непосредног рада са ученицима јер му олакшава
одређивање обима и дубине обраде појединих садржаја. Наставник има слободу да сам одреди
распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.
Наставни програм се може допунити садржајима из локалне средњовековне прошлости, чиме се код
ученика постиже јаснија слика о томе шта од културне баштине њиховог краја потиче из овог периода.
Садржаји
програма
Увод
Број
Активности
часова у
васпитнообразовном
раду
6
Европа
и
Средоземље у
раном
13
средњем веку
Основни
облици
извођења
програма
Циљеви и задаци
садржаја програма
-разумевање појма „средњи век“ и
основних одлика тог периода
-разумевање
основних
одлика
активно
-наративна
феудалног друштва
слушање
(монолошка) -коришћење историјских карата за
-учешће
у -дијалошка
период средњег века
разговору
-подстицање ученика на коришћење
-гледање
илустративна историјских исзвора
илустрација и
-развијање критичког односа према
графикона
историјским изворима
- разумевање појма «средњи век» и
основних одлика тог периода
- разумевање основних одлика раног
-активно
феудалног друштва на Истоку
слушање
- стицање знања о најзначајнијим
-учешће
у
државама средњовековне Европе
разговору
- стицање знања о личностима које су
-гледање
-наративна
обележиле рани средњи век
илустрација и -дијалошка
- упознавање културних и техничких
графикона
достигнућа средњовековне Европе
-читање
илустративна - коришћење историјских карата за
текстова
-текстуална
овај период
- разумевање улоге религије у
друштву средњег века
117
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Срби
и 13
њихово
окружење
у
раном
средњем веку
11
Европа
у
позном
средњем веку
11
Европа
у
позном
средњем веку
Срби
и
њихово
16
окружење
у
позном
средњем веку
Српске земље
и
њихово
окружење
у
доба
осаманлијских
разумевање
карактеристика
-активно
-наративна
феудалног друштва на Истоку
слушање
-дијалошка
стицање
знања
о
српским
-учешће
у средњовековним државама
разговору
илустративна - стицање знања о личностима које су
-гледање
-текстуална
обележиле рани средњи век српске
илустрација и -стрип или историје
графикона
филм
- упознавање културног наслеђа Срба
-читање
у раном средњем веку
текстова
- коришћење историјских карата за
-анализа
рани средњи век националне историје
стрипа
или
- развијање критичког односа према
филма
историјским изворима
- подстицање ученика на коришћење
историјских извора
-активно
-наративна
- разумевање основних одлика
слушање
-дијалошка
друштва позног феудализма
-учешће
у - стицање знања о најзначајнијим
разговору
илустративна
државама средњовековне Европе
-гледање
-текстуална
- стицање знања о личностима које су
илустрација и -стрип или
обележиле општу историју позног
графикона
филм
средњег века
-читање
- разумевање улоге религије у
Европа
у
друштву средњег века
Европа
у
- упознавање културних и техничких
позном
достигнућа средњовековне Европе
средњем веку
- коришћење историјских карата за
позном
овај период
средњем веку
- подстицање ученика на коришћење
текстова
историјских извора
-анализа
- развијање критичког односа према
стрипа
или
историјским изворима
филма
-активно
-наративна
стицање
знања
о
српским
слушање
-дијалошка
средњовековним државама
-учешће
у - стицање знања о личностима које су
разговору
илустративна обележиле позни средњи век српске
-гледање
-текстуална
историје
илустрација и -стрип или - стицање знања о развоју српског
графикона
филм
средњовековног друштва, династије
-читање
- упознавање културног наслеђа Срба
текстова
у позном средњем веку
-анализа
- коришћење историјских карата за
стрипа
или
овај период
филма
- подстицање ученика на коришћење
историјских извора
- развијање критичког односа према
историјским изворима
-активно
-наративна
- стицање знања о личностима које су
слушање
-дијалошка
обележиле
овај
период
српске
-учешће
у историје
разговору
илустративна - схватање узрока пада балканских
-гледање
-текстуална
земаља под турску власт
118
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
освајања
13
илустрација и -стрип
графикона
филм
-читање
текстова
-анализа
стрипа
или
филма
или - разумевање основних одлика турског
феудалног друштва
- коришћење историјских карата за
овај период српске историје
- подстицање ученика на коришћење
историјских извора
- развијање критичког односа према
историјским изворима
Годишњи план додатне наставе
Садржаји
Број
Активности
у Основни
облици
програма
часова васпитноизвођења програма
образовном раду
Избор
ученика
и
Слушање, сугестије и
усвајање
2
усвајање, записивање Дијалошки, наративни
Годишњег
плана
плана рада
Обнављање и
проширивање
знања
из
2
петог разреда
Увод
2
Европа
и
Средоземње у
раном
2
средњем веку
Срби
и
њихово
окружење у
4
раном
средњем веку
Циљеви и задаци
садржаја програма
Упознавање
садржајем
наставе
са
додатне
Обнављање
Разговарају, слушају,
постојећих
и
Дијалошки, наративни,
прикупљају исечке из
проширивање знања,
илустративни,
штампе, праве паное,
развијање
вештина,
текстуални групни
уређују кабинет
креативнисти
и
међусобне сарадње
Развијање вештина,
Учествују
у
креативности,
разговору,прикупљају
међусобне
податке
о
Дијалошки, наративни, сарадње,изграђивање
историјским
илустративни,
критичког односа при
изворима за средњи
текстуални групни
анализи
одређених
век, анализирају и
историјских
критички се односе
извора,усвајање нових
према њима
знања
Учествују
у
Развијање
разговору,
активно
сарадничког односа,
слушају, читају и
Дијалошки,
проширивање
анализирају текстове
текстуални,
рад
у постојећих и усвајање
из
историјске
паровима
нових
знања,
читанке,
користе
сналажење на карти
атлас
Учествују
у
разговору,
активно
слушају, читају и
Усвајањењ
нових
анализирају текстове
знања,
утврђивање
Дијалошки, наративни,
из
историјске
постојећих, употреба
илустративни,
читанке,
користе
атласа,оспособљавање
текстуални групни
атлас,
врше
за самосталан рад
истраживање
о
познатим личностима
Активно
слушају, Дијалошки,
Анализа
текстова,
119
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Европа
у 2
позном
средњем веку
питају,
илуструју, текстуални,
истражују,
читају илустративни,
текстове
Срби
и
њихово
окружење у
4
позном
средњем веку
Учествују
у
разговору,
активно
слушају, читају и
анализирају текстове Дијалошки, наративни,
из
историјске илустративни,
читанке,
користе текстуални групни
атлас,
врше
истраживање
о
познатим личностима
Српске земље
и
њихово
окружење у
доба
2
османлијских
освајања
Разговарају,
истражују, упоређују, Дијалошки,
самостално раде
у индивидуални,
радној свеци
Припрема за
16
такмичења
Учествују
у
разговору,
самостално раде и Дијалошки, наративни,
анализирљају
текстуални,
текстове из читанке, индивидуални,
раде
тестове
и
анализирају резултате
120
уочавање повезаности
градива,
оспособљавање
за
самосталан рад
Анализа
текстова,
уочавање повезаности
градива,
оспособљавање
за
самосталан рад
Уочавање
узрочно
последичних
веза,
развијање
способности
за
самосталан рад
Повезивање
и
примена
наученог,
анализа
тестова,
уочавање повезаности
градива
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГЕОГРАФИЈА – за шести разред
Циљ:
Циљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и
друштвеногеографским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним
везаама и односима у геопростору.Настава географије треба да допринесе стварању
реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету.
Задаци:
Задаци наставе географије:
развијање естетских опажања и осећања проучавањем природних и друштвених
феномена у геопростору
стицање знања о основним појмовима о становништву,насељима и привреди и уочавању
њиховог просторног размештаја
разумевање
утицаја природних и друштвених фактора на развој и размештај
становништва,насеља и привредних делатности
стицање знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и државама
СТАНДАРДИ
А)ОСНОВНИ НИВО
1.3. ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.1.3.1. познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред
ГЕ.1.3.2. дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране
Б)СРЕДЊИ НИВО
2.3. ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.2.3.1.разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре
становништва
ГЕ.2.3.2. именује међународне организације у свету (ЕУ, УНИЦЕФ, УН, УНЕСЦО, ФАО, Црвени крст
...)
В) НАПРЕДНИ НИВО
3.3. ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.3.3.1. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и
насеља
ГЕ.3.3.2. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и
привредних делатности
3.4. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА
ГЕ.3.4.2. објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости
(опште и посебне) у Европи и уме да издвоји географске регије
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (1)
Увод у програмске садржаје
ПЛАНЕТА ЗЕМЉА (8)
Воде на Земљи (5)
121
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Светско море и његова хоризонтална подела: својства морске воде (сланост, температура, боја,
провидност), кретање морске воде (таласи, плима и осека, морске струје), разуненост обала.
Воде на копну: издан и извори, реке, речна мрежа, речни сливови, језера - подела према постанку
језерских
басена.
Загађивање мора и копнених вода и значај њихове заштите. Проблем несташице воде на Земљи.
Биљни и животињски свет на Земљи (3)
Биљне заједнице на Земљи: утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност биљног
света.
Животињски свет на Земљи: утицај климе, биљног света и човека на распрострањеност животињског
света.
Значај, заштита и унапређивање биљног и животињског света.
СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ (5)
Екумена: број становника на Земљи, густина насељености, природни прираштај светског
становништва.
Структура светског становништва (расна, национална, старосна, полна, верска, професионална...).
Миграције светског становништва: узроци, врсте и последице миграција.
Насеља: врсте и типови; повезаност насеља у конурбације и мегалополисе.
ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ (3)
Природна и географска средина; појам географске регије.
Привреда: подела на привредне делатности и гране; утицај природних и друштвених фактора на развој
привреде.
РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ (52)
Опште географске одлике Европе (8)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост европског континента, клима и
биљни свет,
воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела, интеграцијски процеси у Европи и свету (ЕУ, НАТО, УН, Г8...).
Јужна Европа (14)
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Јужне Европе, клима и биљни
свет, воде накопну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције),
насеља, политичка подела, природна богатства и привреда.
Државе на Балканском полуострву
Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија, Македонија, Албанија, Бугарска и
Грчка.
Географски положај, границе и величина држава.
Природногеографске одлике.
Друштвеноекономске одлике.
Државе на Апенинском полуострву
Италија.
Географски положај, границе и величина држава.
Природногеографске одлике.
Друштвеноекономске одлике.
Државе на Пиринејском полуострву
Шпанија и Португалија
Географски положај, границе и величина држава.
Природно географске одлике.
122
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Друштвеноекономске одлике.
Географски преглед осталих држава Јужне Европе
Андора, Монако, Ватикан, Сан Марино и Малта, географски положај и значај.
Средња Европа (10)
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Средње Европе, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда.
Државе Средње Европе
Немачка, Пољска, Чешка, Словачка, Швајцарска, Аустрија, Манарска и Румунија.
Географски положај, границе и величина држава.
Основне природногеографске одлике.
Основне друштвеноекономске одлике.
Западна Европа (8)
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Западне Европе, клима, биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда.
Државе Западне Европе
Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Француска.
Географски положај, границе и величина држава.
Основне природногеографске одлике.
Основне друштвеноекономске одлике.
Северна Европа (4)
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Северне Европе, клима, биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда.
Државе Северне Европе
Шведска, Норвешка.
Географски положај, границе и величина држава.
Основне природногеографске одлике.
Основне друштвеноекономске одлике.
Источна Европа (8)
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Источне Европе, клима, биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда.
Државе Источне Европе
Руска Федерација, Украјина.
Географски положај, границе и величина држава.
Основне природногеографске одлике.
Основне друштвеноекономске одлике.
123
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Наставни програм географије за шести разред основног васпитања и образовања ослања се на
савремена достигнућа и на перспективе развоја географске науке, а примерен је интересовањима и
потребама ученика.
Стечена знања и вештине ученици ће примењивати у истраживању и анализирању одређених
географских појава и процеса, који се односе на наставне садржаје предвинене програмом. Неопходно
је заинтересовати ученике да, у складу са својим узрасним способностима, истражују и локалну
средину, да проналазе и користеразличите изворе информација и да се оспособљавају за самостално
учење.
Глобални план рада VI РАЗРЕД
1.
Увод
обра
да
утврђи
вање
укупно
1
0
1
1.
ГЕ
2.
Планета Земља
5
4
9
1.3.1
1.3.2.
1.4.2.
3.
Становништво и
насеља на Земљи
3
2
5
2.
ГЕ
4.
Географска
средина и људске
делатности
2
1
3
5
3
8
2.1.3
2.1.4.
2.3.1.
2.3.2.
2.4.2.
10
5
15
6
4
5.
6.
Регионална
географија
Европе
Опште
географске
одлике
Јужна
Европа
Средња
Европа
Западна
Европа
Северна
Европа
Источна
Европа
Годишња
систематизација
4
3
2
3
5
3
0
УКУПНО:
43
124
10
53
7
3.1.1
3.3.1
3.3.2
3.4.2
5
8
1
28
3.
ГЕ
72
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Уџбеници
Наставни
предмет
Географија
Назив уџбеника
аутор
издавач
Географија за 6. Винко Ковачевић и КЛЕТ
разред
основне Радојка Влајев
Београд
школе
Корелација са садржајем између предмета
Биологија
Хемија
Историја
математика
Хемија
Ликовно
Историја
Биологија
Музичка
култура
Хидросфера
6. разред
Становништво и насеља
6. разред
Регионална географија Европе
6. разред
Регионална географија Европе
6. разред
125
Предметни
наставници
Предметни
наставници
Предметни
наставници
Предметни
наставници
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
БИОЛОГИЈА – шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Ученик познаје значај јединствености и очување разноврсности живота на Земљи, разликује
елементе грађе и функције животињских организама. Ученик уме да уочи основне принципе по
којима су организми разврстани у одговарајуће систематске категорије. Разуме еволутивни
развој живог света.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Развијање љубави према животињама и њиховом станишту. Очување велике разноврсности и
пружање различитих могућности заштите.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Огледни часови на Радмиловцу и у Зоолошком врту. Предавања у Природњачком музеју
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Један тест у току првог полугодишта и један у другом полугодишту.
ТЕСТ 1. « Праживотиње»
ТЕСТ 2. « Бескичмењаци «
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Чести домаћи задаци, реферати на тему Паразитске праживотиње, Разноврсност риба Разноврсност
сисара, Чарлс Дарвин. Посматрање у окружењу и на популарним каналима Национална геграфија и
планета животиња
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета Зоолошком врту и Природњачком музеју.
Посета « Радмиловцу «.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник за шести разред «Нови Логос « Д. Миличић и И. Кризанић и уџбеници свих других
издавача « Клетт», «Герундијум» , «БИГЗ» и «Завод «. БРЕМ , Енциклопедије животиња.
Тестови са такмичења различитих ниво и много година уназад.
Интернет и многи ДВД-филмови.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Микроскоп и трајни микроскопски препарати, природни материјали, инсектаријум, ђачки радови
слике животиња, приказ различитих врста пера птица (израда).
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Корелација са историјом, географијом, математиком, ликовном културом, српским језиком и
физиком.
126
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (3)
Разноврсност живог света.
Основне разлике измену биљака, гљива и животиња.
ПРАЖИВОТИЊЕ (9)
Праживотиње - хетеротрофни протисти, једноћелијска организација, разноврсност.
Амебе - животни простор, начин живота, грана. Разноврсност и значај.
Бичари - животни простор, начин живота, грана, колонијалност. Разноврсност и значај.
Трепљари - животни простор, начин живота, грана. Разноврсност и значај.
Паразитске праживотиње (дизентерична амеба, маларични паразит, изазивач болести спавања) –
начини преношења, мере превенције.
Упоредни преглед гране праживотиња - корелација са функцијом и животном средином (табеларни
или илустративни
приказ).
Вежба: Живот у капи воде - посматрање слатководних праживотиња под микроскопом.
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА (48)
Свет животиња - настанак и развој животиња.
Разноврсност животиња - преглед главних група.
Сунђери - животни простор, начин живота, грана на нивоу опште организације. Разноврсност и значај.
Дупљари - животни простор, начин живота, грана на нивоу опште организације. (хидра). Разноврсност
(хидре, корали, морске сасе, медузе), значај.
Пљоснати црви - животни простор, начин живота, спољашња грана и основи унутрашње гране.
Разноврсност (планарије, метиљи, пантљичаре), значај. Паразитске врсте, начини преношења и мере
превенције.
Ваљкасти црви - животни простор, начин живота, спољашња грана и основи унутрашње гране
(човечија глиста). Разноврсност и значај.
Паразитске врсте, начини преношења и мере превенције.
Чланковити црви - животни простор, начин живота, спољашња грана и основи унутрашње гране
(кишна глиста). Разноврсност (морски чланковити црви, кишне глисте, пијавице), значај.
Мекушци - животни простор, начин живота, спољашња грана и основи унутрашње гране (шкољка).
Разноврсност (пужеви, шкољке и главоношци), значај.
Вежба: разврставање пужева и шкољки на основу изгледа љуштуре.
Зглавкари - опште одлике и разноврсност (ракови, пауци, скорпије, крпељи, стоноге, инсекти).
Ракови - животни простор, начин живота, спољашња грана и основи унутрашње гране (речни рак).
Разноврсност и значај.
Пауци - животни простор, начин живота и спољашња грана. Разноврсност и значај. Занимљивости из
живота паука.
Скорпије - животни простор, начин живота и спољашња грана. Разноврсност и значај.
Крпељи - животни простор, начин живота, спољашња грана и разноврсност. Болести које преносе и
мере превенције.
Стоноге - начин живота, спољашња грана и разноврсност.
Инсекти - животни простор, начин живота, спољашња грана, и разноврсност.Улога инсеката у природи
и значај за човека. Занимљивости из живота инсеката.
Вежба: Израда школске збирке инсеката.
Бодљокошци - животни простор, начин живота, спољашња грана. Разноврсност (морске звезде, морски
јежеви, морске змијуљице, морски краставци, морски кринови), значај.
Упоредни преглед гране суннера, црва, мекушаца, зглавкара, бодљокожаца - табеларни или
илустративни приказ.
127
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Хордати - основне одлике хордата на примеру копљаче - компарација са претходним групама
животиња. Разноврсност хордата, значај.
Кичмењаци - грана и разноврсност.
Рибе - начин живота, грана и корелација са стаништем (шаран). Разноврсност (ајкуле, раже,
штитоноше, кошљорибе), значај.
Вежба: дисекција рибе.
Прелазак на копнени начин живота.
Водоземци - начин живота, грана и корелација са стаништем (жаба).
Размножавање и развиће. Разноврсност (жабе, даждевњаци, мрмољци), значај.
Гмизавци - начин живота, грана и корелација са стаништем (гуштер). Размножавање, регенерација.
Разноврсност (гуштери, змије, корњаче, крокодили), значај. Изумрли гмизавци.
Птице - начин живота, грана и корелација са стаништем. Размножавање, брига о потомству. Сеоба
птица. Разноврсност (патке, гуске, роде, чапље, коке, детлићи, грабљивице, сове, голубови, певачице),
значај.
Сисари - начин живота, грана и корелација са стаништем. Размножавање и развиће, брига о потомству.
Миграције и зимски сан. Разноврсност (торбари, бубоједи, слепи мишеви, мајмуни, глодари, зечеви,
перајари, слонови, звери, китови, копитари, папкари), значај.
Упоредни преглед гране главних група кичмењака (табеларни или илустративни приказ).
УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА (6)
Разноврсност царства животиња и биодиверзитет.
Фактори угрожавања и значај заштите животиња.
Суживот људи и животиња.
Одговоран однос према животињама (животиње за друштво - љубимци, домаће животиње, огледне
животиње, крзнашице).
УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА (6)
Живот на Земљи.
Докази еволуције.
Геолошка доба, календар живота.
Борба за опстанак - Чарлс Дарвин.
Активности:
Изласци у природу, упознавање локалне фауне, посета зоолошком врту, посета природњачком музеју.
Прављење акваријума, тераријума, кућица за птице, кућица за псе и мачке.
Посматрање активности животиња и брига о њима током целе школске године.
Сарадња са здравственим и ветеринарским институцијама.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Избор и систематизација програмских садржаја наставног предмета биологија односе се на научну
дисциплину - зоологија и резултат су захтева времена и најновијих достигнућа у науци. Наставне теме
обранују садржаје из зоологије и логички су распоренене у пет тематских целина: Увод, Праживотиње,
Царство животиња, Угроженост и заштита животиња и Увод у еволуцију живог света (еволуција
човека и насленивање изучаваће се у осмом разреду). Овако конципиран програм пружа ученицима
основна знања, а ради лакшег разумевања и усвајања градива, наставник не треба да инсистира на
детаљној грани, већ да стави акценат на животни простор, начин живота, разноврсност и значај
појединих група у оквиру царства животиња. Приликом израде планова рада (глобалног и
оперативног) треба предвидети 50% часова за обраду новог градива и 50% за друге типове часова.
Концепција програма пружа широке могућности за примену различитих наставних метода, као и
употребу информационо-комуникационих технологија. Вербално-текстуалне методе треба да буду
мање заступљене, а предност треба дати демонстративно-илустративним методама, методама
практичног рада и активностима ван учионице.
128
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
стандарди
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
3
2
1
БИ 2.2.3.
7
3
4
БИ 3.2.2.
50
27
23
4.
Угроженост заштита животиња БИ 3.4.3
6
3
3
5.
Увод у еволуцију
БИ 3.1.2.
6
4
2
72
39
33
1.
Разноврсност живог света
2.
Праживотиње
3.
Царство животиња
БИ 3.1.2.
укупно:
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
предмет
БИОЛОГИЈА
разред
ШЕСТИ
Теме
Разлике између биљака, гљива и животиња
Биодиверзитет
Праживотиње
Царство животиња
Бескичмењаци
Кичмењаци
Разноврсност сисара
Еволуција
Укупан број часова на годишњем нивоу
129
Број часова
за тему
2
2
4
4
8
8
6
2
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
предмет
БИОЛОГИЈА
разред
ШЕСТИ
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Број часова
за тему
3
4
2
7
9
6
2
3
Теме
БИОДИВЕРЗИТЕТ
Праживотиње
Царство животиња
Бескичмењаци
Кичмењаци
Сисари
Угроженост и заштита животиња
Еволуција
Укупан број часова на годишњем нивоу
Садржај корелације
Лабораторијски прибор
(употреба)
време
Физика
Лупа и микроскоп
октобар
ученици 5р.
Ликовна
култура
Жива бића
У континуитету
ученици 5,6 и 8 р.
Географија Биодиверзитет
У континуитету
ученици 5,6 и 8 р.
Историја
Геолошка доба
мај
ученици 6
Грађанско
васпитање
Одговоран однос према
животињама
април
ученици 8.
Географија Свет као целина
новембар
ученици 8.
Историја
септембар
ученици 7.
мај
ученици7 и 8 р.
У континуитету
ученици 5,6 и 8 р.
предмети
Хемија
Порекло човека
Алкохоли и психоактивне
супстанце
Распрострањеност живих
Географија
бића
Хемија
октобар
130
реализатори
Ј.Вујић
учени.5 р.
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да
сви ученици стекну базичну језичку, техничку и информатичку писменост и да напредују ка
реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и
задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са
другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се
упознају са техничко-технолошки развијеним окружењем, развију техничко мишљење, техничку
културу, радне вештине и културу рада.
Задацинаставе техничког и информатичког образовања су :
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
техничког и информатичког образовања буду у пуној мери реализовани
- стицање основног техничког и информатичког образовања и васпитања
- стицање основних техничко-технолошких знања, умења, вештина и оспособљавање ученика за
њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу
- схватање законитости природних и техничких наука
- сазнавање основног концепта информационо-комуникационих технологија (ИЦТ),улоге ИЦТ у
различитим струкама и сферама живота,
као и оспособљавање ученика да раде на једном од оперативних система и неколико најчешће
коришћенихкорисничких програма и стицање навике да их ученик користи у
свакодневнимактивностима
- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичкеприказе, интерфејс и
интернет
- развијају стваралачко и критичко мишљење
- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идејепрема сопстевеном
плану рада и афирмишу креативност и оригиналност
- развијају психомоторне способности
- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима
друштвено корисног рада
- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и
управљања технолошким процесима
- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака
- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад
- комуницирајунајезикутехнике (техничка терминологија, цртеж)
- стекну знања за коришћење мерних инструмената
- наосновуфизичких,
хемијских,
механичкихитехнолошкихсвојставаодаберуодговарајућиматеријалзамодел, макетуилисредство
- препознајуелементе (компоненте) изобластиграђевинарства, машинства, електротехнике,
електроникеидаихкомпонујууједноставнијефункционалнецелине
(графичкиикрозмоделе,
макетеилипредмете)
- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија
- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу
- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору
- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)
- израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара
- упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов
значај на развој друштва
- примењују мере и средства за личну заштиту при раду
- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења
131
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-
на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју
будућу професију и др.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
-
ученици се упознају са врстама грађевинских објеката и њиховом наменом
упознају класичне и савремене технике грађења
упознају карактеристике грађевинског тех. цртања и основне грађ.
науче да читају једноставније тех. цртеже, проспекте
уче да користе једноставније софтверске алате за цртање
уче да користре ЦД- ром и штампач
упознају основне врсте, карактеристике, и примену грађ. материјала
стичу навике за рационално коришћење материјала и енергије
стичу и развијају културу становања
упознају функционисање кућне инсталације
стичу представу о функционисању и организацији саобраћаја у саобраћајним објектима
стичу знања о грађевинским машинама
стичу знања о пољопривредним машинама
науче да примењују једноставније тех. цртеже у пројектовању модела и макета
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАђЕВИНАРСТВО (4)
Историја архитектуре (стилови градње: грчки, римски, етрурски, ренесансни...). Врсте
граневинских објеката(високоградња, нискоградња, хидроградња). Конструктивни елементи
граневинског објекта (темељ, зид, стуб, међуспратна конструкција, кров, степенице). Системи
градње у граневинарству.
ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАдЕВИНАРСТВУ (8)
Поступци и фазе у реализацији граневинских објеката, техничка документација (појам, врсте и
применапројеката). Технички цртеж као основ за израду пројеката размера, котирање, симболи
и ознаке у грађевинарству. Графичко представљање предмета - објеката прибором.
ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (16)
Програм за једноставно цртање. Рад са ЦД-ом и флеш меморијом. Снимање цртежа. Рад са
штампачем.
Коришћење Интернета.
ГРАдЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ (4)
Подела и врсте граневинских материјала. Природни граневински материјали - својства и примена.
Вештачки грађевински материјали - својства и примена.
ЕНЕРГЕТИКА (4)
Енергетика у граневинарству. Мере за рационално коришћење топлотне енергије уграневинарству:
топлотнаизолација зграде, коришћење сунчеве енергије.
ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ (4)
Алати и машине у граневинарству. Мере заштите при извонењу објеката.
САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ (2)
Грађевински објекти у саобраћају: ауто-путеви, железничке станице, луке, аеродроми.
КУЛТУРА СТАНОВАЊА (4)
Етика становања (понашање станара у стану, стамбеној згради, на улици и на другим јавним
местима).
Израда плана стана. Предлог за његово уренење. Уренење екстеријера и ентеријера.
КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ - МОДУЛИ (22)
Самосталан рад на сопственом пројекту: Израда техничке документације, избор материјала,
обрадаматеријала, састављање делова, облагање површина и површинска заштита. Израда
132
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
модела разних машина иуређаја у грађевинарству из конструкторских комплета. Израда макете
стана на основу плана и предлог зањегово уређење. Моделовање машина и уренаја у
пољопривредној производњи. Поправке на кућниминсталацијама и санитарним уренајима.
Могућност рада на рачунару.
ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ (4)
Организација рада и примена савремених средстава у пољопривредној производњи. Техничка
средства упољопривреди. Машине и уренаји у пољопривредној производњи. Моделовање
машина и уренаја у пољопривредној производњи.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Увод у архитектуру и грађевинарство. На интересантан начин, уз помоћ медија, приказати
развојграневинарства и архитектуре од праисторије до данас (само на информативном нивоу).
Сликом показатирепрезентативне објекте из сваког периода градње. На изабраним примерима
из историје граневинарстваученици могу да схвате величину људског ума који практично нема
граница. У делу који се односи на поделуграневинарства појмове високоградње, нискоградње и
хидроградње објаснити помоћу карактеристичнихграневинских објеката који су њихови
репрезенти. На пример, за високоградњу сликом ученицима показати једну стамбену зграду,
друштвену (биоскоп, позориште, школу...) и привредну (предузеће, индустријску халу).
За представнике нискоградње сликом показати мост, пут, железницу и аеродромску писту; а бране,
луке иканали за наводњавање као угледне примере објеката у хидроградњи. На једноставном
примеру куће(путем слајдова, макете или путем рачунара у 3Д приказу) показати основне
конструктивне елементе из којихсе састоји граневински објекат. Поред тога, указати и на остале
елементе који чине целину граневинскогобјекта (прозори, врата, димњачки канали...). За
реализацију ове тематске целине успоставити корелацију санаставним предметима историја и
ликовна култура.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):

употреба савремених наставних средстава

сваки наставник мора да одржи један огледни час у току школске године, као и по два у
4.разреду ( огледни час према плану стручног већа)

Планирати по два стручна семинара годишње из области ТиИО, узети могућност
коришћења и онлине семинара

По могућности , похађати бар један изборни семинар годишње
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У настави ТиИО нису предвиђени писмени и контролни задаци. Могућност провере знања кроз вежбе
из радне свеске. Спровођење графичких и практичних вежби. На почетку године предвиђен
иницијални тест.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци нису предвиђени. Талентованији ученици праве реферате, презентације, израђују
постере.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Могућност посете изложбама или сајму технике.
133
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И
ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник за 6.разред основне школе -Милан Санадер, Гордана Санадер
Радна свеска- Милан Санадер, Гордана Санадер
Идавач: М&Г ДАКТА
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Наставна средства су разноврсна техничка средства која су прилагођена потребама наставе.
Користе се следећа наставна средстава:
Domain Controller ( DS )+ монитор
- 3 Multipoint servera ( MPS01, MPS02, MPS03 )- 30 радних места
1 ДВД
1 телевизор
2 штампача
1 касетофон
3 табле
визуелна средства ( текст, цртеж, графикони, шеме, модели, макете,колекције тех. елемената и
материјала, апликације, слике,филомови, тв емисије , динамички модели, инструменти, апарати...)
конструкторски комплети
алати
прибор за цртање
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
 Чувари природе

Ликовна култура

Математика

Физика
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ стандарди
Увод
у
архитектуру
и
грађевинарство
Техничко
цртање
у
грађевинарству
број часова за
остале
типове
обраду часова
број
часова
по
теми
4
4
8
2
Грађевински материјали
4
4
Енергетика
4
3
1
4
3
1
Саобраћајни системи
2
2
Култура становања
4
2
2
Информатичке технологије
16
4
12
Техничка
средства
грађевинарству
у
Конструкторско
моделовањеМОДУЛИ
Техничка
средства
у
пољопривреди
134
22
22
4
2
72
укупно:
6
2
26
46
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
КОРЕЛАЦИЈА САДРЖАЈА ИЗМЕЂУ ПРЕДМЕТА
предмети
Садржај корелације
време
Ликовна
култура
Конструкторско
моделовање
ИИ
полугодиште
Математи
ка
Техничко
цртање
грађевинарству
Информатичке
технологије
у
реализатори
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
И
И,ИИ
Консрукторско
моделовање
ИИ
Физика
Енергетика
И
Чувари
природе
Грађевински материјали
И
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОПУНСК Е
предмет
Техничко и информатичко образовање
Разред
VI
р.бр. Теме
Увод у архитектуру и грађевинарство
2. Техничко цртање у грађевинарству
3. Грађевински материјали
4. Енергетика
5. Техничка средства у грађевинарству
6. Саобраћајни системи
7. Култура становања
8. Информатичке технологије
9. Конструкторско моделовање- МОДУЛИ
10. Техничка средства у пољопривреди
Укупан број часова на годишњем нивоу
135
Број часова
за тему
2
4
2
2
2
1
2
8
11
2
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОДАТНЕ НАС ТА ВЕ
предмет
Техничко и информатичко образовање
разред
VI
р.бр. Теме
Увод у архитектуру и грађевинарство
Техничко цртање у грађевинарству
Грађевински материјали
Енергетика
Техничка средства у грађевинарству
Саобраћајни системи
Култура становања
Информатичке технологије
Конструкторско моделовање (Модули)
Техничка средства у пољопривреди
Укупан број часова на годишњем нивоу
136
Број часова
за тему
2
4
2
2
2
1
2
8
11
2
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ФИЗИКА – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ и задаци
Општи циљ наставе физике јесте да ученици упознају природне појаве и основне природне
законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање
физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама
кроз истраживање, оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких
закона у свакодневном животу и раду.
Остали циљеви и задаци наставе физике су:
- развијање функционалне писмености;
- упознавање основних начина мишљења и расуёивања у физици;
- разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона;
- развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање;
- развијање радозналости, способности рационалног расуёивања, самосталности у мишљењу и
вештине јасног и прецизног изражавања;
- развијање логичког и апстрактног мишљења;
- схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења;
- решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја;
- развијање способности за примену знања из физике;
- схватање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби заштите,
обнове и унапреёивања животне средине;
- развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи;
- развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној оријентацији
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученик треба да:
- кроз већи број занимљивих и атрактивних демонстрационих огледа, који манифестују појаве из
различитих области физике, схвати како физика истражује природу и да је материјални свет
погодан за истраживање и постављање бројних питања;
- уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих физичких величина: метарска
трака, лењир са милиметарском поделом, хронометар, мензура, вага, динамометар;
- само упозна појам грешке и значај релативне грешке, а да зна шта је апсолутна грешка и како
настаје грешка при очитавању скала мерних инструмената;
- користи јединице СИ система за одговарајуће физичке величине: м, с, кг, Н, м/с, Па...;
- усвоји основне представе о механичком кретању и зна величине које карактеришу равномерно
праволинијско кретање и средњу брзину као карактеристику променљивог праволинијског
кретања;
- на основу појава узајамног деловања тела схвати силу као меру узајамног деловања тела која се
одреёује интензитетом, правцем и смером;
- усвоји појам масе и тежине и прави разлику измеёу њих;
- уме да одреди густину чврстих тела и густину течности мерењем њене масе и запремине;
- усвоји појам притиска, схвати преношење спољњег притиска кроз течности и гасове и разуме
Паскалов закон.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
Огледни часови:
137
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру(гравитационо,електрично и магнетно)
- Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак.Спојени судови.
Демонстрациони огледи: изводи наставник или ученици.
Републички семинари о настави физике и семинари предвиђени каталогом.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Предвиђено пет тестова по завршетку предвиђених тема по образовним стандардима.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци у оквиру предвиђених тема и наставних јединица.
Реферат. Живот и дело Исака Њутна.
У оквиру теме « Мерење» израчунавају и мере обим и површину учионице и школског терена,
запремину учионице. Израчунавају масу ваздуха у учионици.Одређују масу и тежину појединих
предмета коришћењем разних вага и динамометра. Употребљавају једноставније мерне инструменте.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета ПМФ – у,одељењу за физику.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник:Физика за 6. разред « Логос» - Кандић,Попарић.
Збирка задатака за 6. Разред « Круг» Н. Чалуковић
Тестови које припрема предметни наставник у складу са образовним стандардима.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Наставна средства: мерни инструменти,приручна средства,разни судови,панои, графици.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Математика,ехничко образовање,историја,географија,физичко васпитање,ликовна кулрура,музичко
васпитање,биологија,хемија,српски језик.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (2+0+0)
Физика као природна наука и методе којима се она служи (посматрање, мерење, оглед...). Огледи који
илуструју различите физичке појаве. (2+0)
КРЕТАЊЕ (7+7+0)
Кретање у свакодневном животу. Релативност кретања. (1+0)
Појмови и величине којима се описује кретање (путања, пут, време, брзина, правац и смер кретања).
(2+1)
Подела кретања према облику путање и брзини тела. Зависност прененог пута од времена код
равномерног праволинијског кретања. (3+2)
Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина. (1+2)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Кретање куглице по Галилејевом жљебу. Кретање мехура ваздуха (или
куглице) кроз вертикално постављену дугу провидну цев са течношћу.
СИЛА (6+8+0)
Узајамно деловање два тела у непосредном додиру и последице таквог деловања: покретање,
заустављање и промена брзине тела, деформација тела (истезање, сабијање, савијање), трење при
кретању тела по хоризонталној подлози и отпор при кретању тела кроз воду и ваздух. (1+1)
Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру (гравитационо, електрично, магнетно).
Сила као мера узајамног деловања два тела, правац и смер деловања. (3+2)
Процена интензитета силе демонстрационим динамометром. (1+1)
138
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Сила Земљине теже (тежина тела). (1+2)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Истезање и сабијање еластичне опруге. Трење при клизању и котрљању.
Слободно падање. Привлачење и одбијање наелектрисаних тела. Привлачење и одбијање магнета.
МЕРЕЊЕ (4+4+7)
Основне и изведене физичке величине и њихове јединице. Менународни систем мера. (1+1)
Мерење дужине, запремине и времена. Појам средње вредности мерене величине и грешке при
мерењу. Мерни инструменти. (3+3)
Демонстрациони огледи. Мерење дужине (метарска трака, лењир), запремине (балон, мензура) и
времена (часовник, хронометар, секундметар). Приказивање неких мерних инструмената (вага,
термометри, електрични инструменти).
Лабораторијске вежбе
1. Мерење димензија малих тела лењиром са милиметарском поделом. (1)
2. Мерење запремине чврстих тела неправилног облика помоћу мензуре. (1)
3. Одренивање средње брзине променљивог кретања тела и сталне брзине равномерног кретања
помоћу стаклене цеви са мехуром. (2)
4. Мерење еластичне силе при истезању и сабијању опруге. (1)
5. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела динамометром. (1)
6. Мерење силе трења при клизању или котрљању тела по равној подлози. (1)
МАСА И ГУСТИНА (5+7+3)
Инертност тела. Закон инерције (Први Њутнов закон механике). (1+0)
Маса тела на основу појма о инертности и о узајамном деловању тела. (1+0)
Маса и тежина као различити појмови. (1+1)
Мерење масе тела вагом. (0+1)
Густина тела. Одренивање густине чврстих тела. (1+2)
Одренивање густине течности мерењем њене масе и запремине. (1+1)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Илустровање инертности тела. Судари двеју кугли (а) исте величине, од истог
материјала, (б) различите величине, од истог материјала, (в) исте величине, од различитог материјала.
Мерење масе вагом.
Течности различитих густина у истом суду - "течни сендвич".
Лабораторијске вежбе
1. Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика. (2)
2. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине. (1)
ПРИТИСАК (5+6+1)
Притисак чврстих тела. (1+1)
Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак. Спојени судови. (2+1)
Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. Зависност атмосферског притиска од надморске висине.
Барометри. (1+1)
Преношење спољњег притиска кроз течности и гасове у затвореним судовима. Паскалов закон и
његова примена. (1+1)
Систематизација и синтеза градива. (0+2)
Демонстрациони огледи. Зависност притиска од величине додирне површине и од тежине тела.
Стаклена цев са покретним дном за демонстрацију хидростатичког притиска. Преношење притиска
кроз течност (стаклена цев с мембраном, Херонова боца, спојени судови). Хидраулична преса. Огледи
који илуструју разлику притисака ваздуха (како се ваздух може "видети", како свећа може да гори под
водом ...)
139
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ
теме
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
Увод
2.
Кретање
3.
Сила
4.
Мерење
5.
Маса и густина
6.
Притисак
стандарди
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
3.7.1
3.7.2
2
2
/
3.4.1.
3.7.1
3.4.1.
3.7.2
3.4.1.
3.7.1
3.4.1.
3.7.1
3.1.3.
3.4.1.
3.7.2
3.4.3.
3.7.2
3.7.1
14
7
7
14
6
8
15
4
11
15
5
10
12
5
7
72
29
43
укупно:
3.4.3.
3.7.2
3.4.3.
3.7.2
3.1.4.
3.7.1
Циљеви и задаци
Ученик треба да:
- кроз већи број занимљивих и атрактивних демонстрационих огледа, који манифестују појаве из
различитих области физике, схвати како физика истражује природу и да је материјални свет погодан за
истраживања и постављање бројних питања
-уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих физичких величина:метарска
трака, лењир са милиметарском поделом, хронометар, мензура, вага, динамометар
-само се упозна са појмом грешке и значајем релативне грешке а да зна шта је апсолутна грешка и како
настаје грешка при очитавању скала мерних инструмената
-користи јединице СИ система за одговарајуће физичке величине:м, с, кг, Н, м/с, Па…
-усвоји основне предсаве о механичком кретању и зна величине које карактеришу равномерно кретање
и средњу брзину као карактеристику променљивог праволинијског кретања
-на основу појава узајамног деловања тела схвати силу као меру узајамног деловања тела која се
одређује интензитетом, правцем и смером
-своји појам масе и тежине и прави разлику између њих
-уме да одреди густину чврстих тела и густину течности мерењем њене масе и запремине
-усвоји појам притиска, схвати преношење спољњег притиска кроз течност и гасове и разуме Паскалов
закон
НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОПИСАНИХ НАСТАВНИХ ПЛАНОВА И
ПРОГРАМА
Настава физике остварује се кроз следеће основне облике:
1.Излагање садржаја тема уз одговарајуће демонстрационе огледе
2.Решавање квалитативних и квантитативних задатака
3.Лабораторијске вежбе
4.Коришћење и других начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја тема(домаћи задаци,
читање популарне литературе из историје физике и сл.)
5.Систематско праћење рада сваког појединачног ученика
140
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Наставна тема
Обрада
Утврђивање
Лаб. вежбе
Укупно
Увод
2
-
-
2
Кретање
7
7
-
14
Сила
6
8
-
14
Мерење
4
5
6
15
Маса и густина
5
7
3
15
Притисак
5
6
1
12
Укупно
29
33
10
72
Садржај Број
Активности
у
програма часова образовном раду
увод
кретање
2
14
Циљеви
Основни облици
задаци
васпитно- и
начини
садржаја
извођења
програма
програма
Ученик треба да спонтано прати
ток
посматране
појаве,сопствено
расуђује,поставља питања и да
кроз примере уочава разлику
између физицких
тела
и
супстанција
- монолош
ка,
- дијалошк
а,
- денонстр
ативна
и
Ученик
треба
да:-стекне појам
о начину како
физика
истражује
природу
-зна да разликује
појмове
физичких тела
од супстанција
од
којих
се
састоје тела
Ученик
треба
да:-усвоји
основне
представе
о
механичком
кретању
-упозна
- дијалошка,
величине
које
Ученици посматрају кретање - демонстративна, карактеришу
разних
тела,самостално - илустративна,
равномерно
закључују
и
наводе
праволинијско
решавање
кретање(пут,
примере,учествују у анализи
временски
рачунских задатака и дискутују - рачунских
интервал
и
решење задатака
задатака,
брзину)
-користи
- монолошка
јединицу
за
брзину у СИ
систему: м/с
-уме да измери и
израчуна сталну
брзину
141
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
сила
14
15
мерење
Ученик треба да
:на основу појма
узајамног
деловања
тела
(одбијања,
привлачења,
деформација,
промене
Ученик пажљиво
посматра
кретања) схвати
различита
деловања
које
- дијалошка,
силу као меру
наставник показује отворено и
узајамног
радознало
поставља - монолошка,
деловања тела,
питања,свата
повезаност - демонстративна, која се мери
физичких појава и истражује
динамометром
сам још нека деловања у - илустративна
-уме да измери
природи
силу
динамометром
-користи
јединицу силе у
СИ систему :Н
-знају да је сила
векторска
величина
Ученик треба да
:-овладају
мерењем
следећих
физичких
величина:
дужине, времена
и запремине
-уме да рукује
мерилима
и
инструментима
за
мерење
Ученик посматра разна мерила и
одговарајућих
- дијалошка,
иструменте,уочава разлику при
физичких
мерењу,развија радозналост за - монолошка,
величина
мерење неких величина,записује - лабораторијско- лењиром,
неке
мерене
величине
и експериментална, мерном траком,
нониусом,
закључује значај мерења у
- демонстративна хронометром,
физици
мензуром
-користи
једиинице
СИ
система
набројаних
физичких
величина (м,с...)
-разликује
временски
тренутак
од
временског
интервала
142
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
маса
и
15
густина
притисак
12
Ученик
треба
да:-добије
представу о маси
као
карактеристици
физичког
тела
при узајамном
деловању тела,
да зна да се маса
- дијалошка,
тела мери вагом
- монолошка,
и да је адитивна
Ученик посматра,уочава,врши - демонстративна, величина
-уме
помоћу
мерења,записује,закључује,врши
- лабораторијско- дефиниционих
анализу задатака и математички
да
експериментална, формула
израчунава непознату величину
израчуна бројне
- решавање
вредности
рачунских
густине
задатака
-уме да одреди
густину чврстих
тела и течности
мерењем масе и
запремине
-зна
јединице
масе и густине у
СИ систему:кг,
кг/м
Ученик
треба
да:одреди
притисак
чврстих
тела
мерењем
и
израчунавањем
-користи
дијалошка,
јединицу
притиска у СИ
монолошка,
систему: Па
Ученик посматра,пита,записује,
-схвати да се
демонстративна,
наводи
примере
за
притисак
у
притисак,решава просте задатке лабораторијскотечностима
и
и примењује стечењо знање за експериментална, гасовима
решавање проблема
илустративна,
преноси
у
решавање рачун. подједнако
свим
правцима
задатака
разуме Паскалов
закон
-разуме
атмосверски
притисак
-уме да користи
барометар
143
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
Садржај
програма
Број
Активности
у
часова васпитнообразовном раду
Ученик: треба да
посматра
кретање
тела,
уз
помоћ
Кретање
4
наставника
изведе
закључак,
уради
просте задатке и
дискутује решења
Ученик: треба да
посматра различита
Сила
2
деловања
између
тела и уз помоћ
наставника дође до
закључка
Ученик:
посматра
разна
мерила
и
инструменте;
уз
Мерење
3
помоћ
наставника
мери неке физичке
величине; записује и
изводи закњучак
Ученик: посматра уз
помоћ
наставника,
Маса
и 2
уочава, врши мерење,
густина
записује, закључује и
решава једноставне
задатке
Ученик: посматра, уз
помоћ
наставника
Притисак
3
наводи примере за
притисак,
решава
једноставне задатке
Основни облици
извођења
Циљеви и
програма
програма
-индивидуални
рад
-фронтални рад
-индивидуални
рад
-фронтални рад
-индивидуални
рад
-фронтални рад
-индивидуални
рад
-фронтални рад
-индивидуални
рад
-фронтални рад
144
задаци
садржаја
Ученик треба да: стекне представу;
препозна
величине
које
карактеришу кретање; зна шта је
брзина и која је њена мерна
јединица
Ученик треба да на основу
узајамног деловања тела схвати
силу као меру узајамног деловања,
која се мери динамометром и зна
њену мерну јединицу
Ученик треба да: научи мерење
физичких
величина:
дужине,
времена и запремине; зна уређаје
за њихово мерење и њихове мерне
јединице
Ученик треба да: добије преставу о
маси; зна уређај за мерење масе и
њене мерне јединице; уме да
израчуна густину и зна мерну
јединицу густине
Ученик треба да: зна да израчуна
притисак и да зна његову мерну
јединицу; зна Паскалов закон; зна
шта
је
атмосферски
и
хидростатички притисак
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
Садржај
програма
Кретање
Сила
Мерење
Маса
густина
Број
часова
5
3
4
и 2
Активности
у
васпитно-образовном
раду
Ученик: самостално и
спонтано
посматра
кретање,
поставља
питања,
изводи
закључке, претражује и
користи литературу и
интернет,
решава
сложене
рачунске
задатке
Ученик: самостално и
спонтано
посматра
различита
деловања
између тела, поставља
питања,
изводи
закључке, претражује и
користи литературу и
интернет,
решава
сложене
рачунске
задатке
и
врши
калибрисање еластичне
опруге
Ученик: самостално и
спонтано
посматра
различита мерила и
инструменте, поставља
питања,
изводи
закључке, претражује и
користи литературу и
интернет,
решава
сложене
рачунске
задатке, врши разна
мерења,
записује
резултате,
врши
анализу и дискутује
Облици
извођења
програма
-индивидуални
рад
-групни рад
-рад у пару
-индивидуални
рад
-групни рад
-рад у пару
-индивидуални
рад
-групни рад
-рад у пару
Ученик: самостално и
спонтано врши мерење
масе
и
тежине,
поставља
питања,
изводи
закључке,
-индивидуални рад
претражује и користи
-групни рад
литературу
и
-рад у пару
интернет,
решава
сложене
рачунске
145
Циљеви и задаци садржаја
програма
Ученик повезује и примењује
стечена знања о кретању и
величинама које карактеришу
кретање да би извео закључке и
дошао до решења сложених
задатака
(графичких
и
рачунских)
Ученик повезује и примењује
стечена знања о узајамном
деловању између тела и сили као
мери узајамног деловања да би
извео закључке и дошао до
решења сложених задатака и
решио проблеме у вези са
истезањем еластичне опруге,
односно
са
калибрисањем
опруге
Ученик повезује и примењује
стечена
знања
о
мерењу
различитих физичких величина
различитим
мерним
инструментима,
записује
резултате
мерења,
изводи
закључке и долази до решења
сложених задатака
Ученик повезује и примењује
стечена знања о маси физичких
тела, инертности и густини,
изводи огледе, записује резултате
мерења,
дискутује,
изводи
закључке и долази до решења
сложених задатака
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
задатке,
записује
резултате,
врши
анализу и дискутује
Притисак
4
Ученик: самостално и
спонтано
врши
посматрање
различитих примера
притиска
тела,
поставља
питања,
изводи
закључке,
претражује и користи -индивидуални рад
литературу
и -групни рад
интернет,
решава -рад у пару
сложене
рачунске
задатке,
записује
резултате,
врши
анализу и дискутује
Ученик повезује и примењује
стечена знања о различитим
примерима
притиска
тела
(притисак
чврстих
тела,
хидростатички
притисак
и
атмосферски), изводи огледе,
записује
резултате
мерења,
дискутује, изводи закључке и
долази до решења сложених
задатака
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ПУ НСКЕ Н АСТА ВЕ
предмет
Физика
разред
Шести
Број часова
за тему
10
6
8
8
4
36
р.бр. Теме
1. Кретање
2.
Сила
3.
Мерење
4.
Маса и густина
5.
Притисак
Укупан број часова на годишњем нивоу
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ДАТН Е НА СТ АВЕ
предмет
Физика
разред
Шести
Број часова
за тему
10
6
8
4
8
36
р.бр. Теме
Кретање
Сила
Мерење
Маса и густина
Притисак
Укупан број часова на годишњем нивоу
146
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЛИКОВНА КУЛТУРА – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково
стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером
предмета.
Задаци наставе ликовне културе:
-развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената
-стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите
тахнике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства
- развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација
-развијање моторичких способности ученика
-подстицање интересовања и стварања потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби
-стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и
друштвене појаве
-развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене
уметности
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
1. Развију ликовно-естетски сензибилитет ( осетљивост ) за спонтани ритам бојених мрља, линија,
текстуру, светлину, боју и чулну осетљивост и осећајност за визуелно споразумевање и свет уобразиље
.
2. Покажу интересе и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости света
облика: светло-тамно, облик-боја, простор, композиција.
3. Посматрају и естетски доживљавају дела ликовних уметности
4. Развијају љубав према ликовном наслеђу.
5. Оспособљавају се за стваралачко преношење визуелно-ликовних искустава у природно-друштвенонаучна подручја и тако развију интересовање за оплемењивање и заштиту природе и смисао за
унапређивање културе живљења.
6. Развију способност за креативно и апстрактно мишљење.
7.Развију способности сарадње и самопоуздања у тимском раду.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Часови ликовне културе континуирано се иновирају у погледу увођења нових медијума, материјала и
техника у креативни процес као и константним изменама тема у сладу са наставним јединицама.
Огледни часови се планирају углавном за реализацију на часовима секције или изборног предмета јер
су присутне мање групе даровитих ученика па су услови за рад и резултати рада бољи.
Наставник бира семинаре према компетенцијама које жели да унапреди а према финансијским
могућностима школе.
4. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Ученици су избором ликовних тема и мотива који се ликовно обрађују обавезни да развију навику
посматрања облика и форми из природе ради ликовног представљања истих.
Поједини школски задаци делимично се могу реализивати као домаћи задаци уколико у школи нема
довољно техничких услова за њихову релизацију.
147
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ)
Ученици који су награђени или су учествовали на ликовним конкурсима посећују изложбе које се тим
поводом организују.Планиране су и евентуалне посете музејима и галеријама.
6. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
У настави ликовне културе користе се БИГЗ-ови уџбеници као и приручници за наставнике од истог
издавача.
У наставнома процесу такође се користи и различита литратура са тематиком из историје уметности (
Јенсен,Арнесен ) и сл.
7. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Главна наставна средства у настави ликовне културе су збирке ликовних радова претходних
генерација, такође различити облици из природе као и предмети који се посматрају као модели.Прибор
и материјале за различите ликовне технике доносе ученици а такође их набавља и наставник према
финансијским могућностима школе.
8. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
У настави ликовне културе постоји корелација са свим наставним областима,.Приликом обраде
појединих тема долази до већег повезивање са конкретним предметима што је прецизно наведено у
месчним плановима наставника.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
СЛОБОДНО РИТМИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ БОЈЕНИМ МРЉАМА, ЛИНИЈАМА СВЕТЛИНАМА,
ОБЛИЦИМА И ВОЛУМЕНИМА
(2+1+1)
Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и
волуменима (2)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање и вајање, одговарајућа средства и материјали
Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и
волуменима
Вежбање (1)
Естетска анализа (1)
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ (2+1)
Визуелно споразумевање (2)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, одговарајућа средства
Материјали
Визуелно споразумевање вежбање (1)
ТЕКСТУРА (4+1+1)
Текстуралне и тактилне вредности површине и облика (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Материјали (традиционални и савремени) и врсте материјала (2)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Својства и врсте текстуре (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Текстура - вежбање (2)
148
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СВЕТЛИНА (5+2+1)
Тонске разлике (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Светло-тамно (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Степен светлине и затамњеност (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Градација светлости у односу на одрененост извора (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Илузија заобљености и пластичности волумена (1)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Светлина (вежбање) у разним техникама и материјалима (2)
Естетска анализа (1)
БОЈА (8+3+1)
Хроматски (основне и изведене) и ахроматски скуп (2)
Перцепција и аперцепција
Сликање, темпера, боје и остала дидактичка средства
Топле и хладне боје (1)
Перцепција и аперцепција
Сликање, темпера, боје и остала дидактичка средства
Комплементарне боје (2)
Перцепција и аперцепција
Сликање, темпера, боје и остала дидактичка средства
Контраст тоналитета (1)
Перцепција и аперцепција
Сликање, одговарајућа средства и материјали.
Слојевито сликање (2)
Перцепција и аперцепција
Сликање, одговарајућа средства и материјали
Боја - вежбање (3)
Естетско процењивање
СВЕТ УОБРАЗИЉЕ У ДЕЛИМА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ (2+1)
Свет уобразиље у делима ликовне уметности (снови, бајке, митови) (2)
Перцепција и аперцепција
Цртање, сликање, вајање, одговарајућа средства и материјали
Свет уобразиље у делима ликовне уметности - вежбање (1)
ОРИЈЕНТАЦИОНИ ИЗБОР ЛИКОВНИХ ДЕЛА И СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
И ЦЕЛИНА: СЛОБОДНО РИТМИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ БОЈЕНИМ МРЉАМА, ЛИНИЈАМА
СВЕТЛИНАМА,
ОБЛИЦИМА И ВОЛУМЕНИМА
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Концепција програма посебну важност придаје наставнику који методске поступке и облике рада
конципира усаглашавајући васпитно-образовне задатке (ликовне проблеме) са побуненим
интересовањем ученика да ове задатке прихвате на нивоу самоиницијативе, односно у складу са
властитом израженом потребом.
149
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Различитим примереним методама у раду с ученицима треба тумачити садржаје програма како би
ученици поступно и спонтано усвајали нова сазнања. У том смислу улога наставника наглашена је у
фази избора и дидактичке припреме мотивационог садржаја, а избор теме зависи од суштине ликовног
задатка, односно конкретног садржаја којим се ученик мотивише у правцу одређеног ликовног
проблема.
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ
теме
стандарди
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Слободно
ритмичко
изражавање
бојеним
мрљама,линијама,
Лк123,лк311,лк312
светлинама, облицима и
волуменима
Текстура
Светлина
Боја
Лк211,лк323,лк321
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
4
2
2
6
4
2
5
3
8
4
Лк113,лк211,лк322,
8
лк323,лк334
Лк211,лк113,лк322,
12
лк323,лк334
Свет
уобразиње
у
ликовним делима ликовне Лк231,лк222,
уметности
3
1
2
Визуелно споразумевање
3
1
2
36
21
15
Лк134,лк321,лк333
укупно:
Ликовна
Култура
Садржај корелације
време
реализатори
биологија
грађа и изглед живог света
5,6,7,8р.
Н. Вакањац
историја
математика
Т.И.О.
музичка
култура
историја
уметности,
5,6,7р.
традиција,занати
величина и пропорција,простор и
5,7р.
перспектива,симетрија
израда свих тродимензионалних
5,6,7р.
радова,ентеријер
појмови : ритам,тон,тонска скала
150
5,6р.
Н. Вакањац
Н. Вакањац
Н. Вакањац
Н. Вакањац
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
физичко
васпитање
српски језик
географија
домаћинство
игра, покрет и звук
7р.
илустровање,фантастика,визуелно
5,6,7,8р.
споразумевање
екстеријер,простор,архитектура у
5,6,7,8р
свету
ткање
6.р.
Н. Вакањац
Н. Вакањац
Н. Вакањац
Н. Вакањац
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ* НАСТАВЕ
предмет
Ликовна култура
разред
6
р.бр.
Ткање
Светлост
Боја
Ликовни конкурси
Укупан број часова на годишњем нивоу
6
5
5
1
17
151
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МУЗИЧКА КУЛТУРА – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе предмета је развијање свести о значају музике у развоју друштва;стицање знања о
основним музичко – теоријским појмовима; формирање музичког укуса; развијање навике слушања
музике; усвајање знања о музичкој традицији свог и других народа; оспособљавање за музичко
изражавање.
Задаци наставе су да ученици: прошире знања о музичко – теоријским појмовима; стекну знања о
музици различитих епоха; оспособе за разумевање музичког дела; упознају изражајна средства
музичке уметности; оспособе да препознају звук инструмента; развију критичко мишљење.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да певају песме по слуху и солмизацијом, обраде просте и сложене тактове, усвајају
нове елементе музичке писмености, свирају на дечијим музичким инструментима, импровизују
мелодије на задани текст, упознају звуке нових инструмената, слушају вредна дела уметничке и
народне музике.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Организовање концерата у школи, претплата на музички часопис, разне музичке шеме, реферати.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Реферати о музичким епохама, познатим композиторима и извођачима.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета музичком студију.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Употреба уџбеника разних издавача, музичких часописа, дневника за слушање музике, интернета.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници и приручници, табла, клавир, синтисајзер, компјутер, збирке композиција
за певање и свирање, видео презентације, видео снимци, постери и израда паноа.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Ликовна уметност, историја, књижевност, физика, физичко.
САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА
Извођење музике
Певање, свирање и основе музичке писмености
Обрадити и певати народне, дечје, уметничке песме, каноне и песме наших и страних композитора.
На дечјим ритмичким и мелодијским инструментима изводити песме одговарајуће тежине (обнављање
целе ноте, половине, четвртине, осмине, шеснаестине у групи и одговарајућих пауза; обрада осминске
триоле и синкопе).
Кроз обраду песама упознати Ф-дур, Д-дур и д-молл лествицу.
Слушање музике
152
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Слушати вокалне, вокално-инструменталне и инструменталне композиције наших и страних
композитора.
Посебну пажњу обратити на соло и хорску песму уз основне информације о делу и композитору.
Ученике оспособити да препознају и упознају звук инструмента у примерима које слушају,
представљати им изглед и могућности инструмента.
Стварање музике
Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним инструментима.
Импровизовање дијалога на инструментима Орфовог инструментарија.
Стварање дечјих песама.
ЗАХТЕВИ ПРОГРАМА ПО АКТИВНОСТИМА
Извођење музике
Песма коју ученик учи по слуху или из нотног текста има највише удела у развоју његовог слуха и
музичких способности уопште. Певањем песама ученик стиче нова сазнања и развија музички укус.
Кроз извођење музике ученик треба да савлада појмове из основа музичке писмености. Настава има
задатак да код ученика развија љубав према музичкој уметности и смисао за лепо, да помогне у
свестраном развоју личности ученика, да ученика оплемени и да му улепша живот. При избору песама
наставник треба да поне од психофизичког развоја ученика, од њима блиских садржаја, ширећи при
том њихова интересовања и обогаћујући дотадашња знања новим садржајима. Потребно је, такође,
да оцени гласовне могућности разреда пре одабира песама за певање.
Детаљном анализом потребно је обрадити текст и утврдити о чему песма говори, као и у којој је
лествици написана. За упознавање народне песме важно је разумети њено етничко и географско
порекло, улогу песме у народним обичајима или свакодневном животу. Једна од карактеристика
народних песама је и завршетак који одудара од онога што је ученик сазнао кроз основе музичке
писмености - завршетак на другом ступњу. На ову карактеристику треба скренути пажњу, а она ће
уједно бити и оријентир за препознавање народне песме. Наставник бира од предложених песама, али
мора водити рачуна да у његовом раду буду заступљене уметничке, народне, пригодне песме
савремених дечјих композитора, као и композиције са фестивала дечјег музичког стваралаштва које су
стварала деца. Ради актуелизације програма, наставник, такође, може научити
ученике да певају и понеку песму која се не налази мену предложеним композицијама ако то одговара
циљу и задацима предмета и ако одговара критеријуму васпитне и уметничке вредности.
Посебну пажњу треба посветити изражајности интерпретације - динамици, фразирању, доброј дикцији.
Свирање
У сваком одељењу постоји један број ученика који има веће или мање потешкоће у певању. Таквим
ученицима треба дати могућност афирмације кроз свирање на дечјим музичким инструментима да би
учествовали у групном музицирању.
У раду користити ритмичке и мелодијске инструменте. Пошто су ученици описмењени, свирање на
мелодијским инструментима биће олакшано јер се могу користити нотни примери појединих песама
које су солмизационо обрађене.
Потребно је развијати дечје предиспозиције за музичко обликовање и омогућити им да доживе радост
свирања, чиме се богати личност у осетљивом периоду емоционалног сазревања.
Слушање музике
Слушање музике је активни психички процес који обухвата емоционално доживљавање и мисаону
активност.
Улога наставника у организовању правилног приступа слушању музике је од пресудне важности за
естетски однос према музици, за тумачење музичког дела и његов доживљај.
Композиције које се слушају морају својим трајањем, садржајем и музичким изразом да одговарају
могућностима перцепције ученика и организације часа. Оне треба да буду кратке, а равноправно треба
дабуду заступљене вокалне, инструменталне и вокално-инструменталне. Код слушања дечјих песама
потребноје да ученици: уочавају и објашњавају текст, разумеју функцију инструменталне пратње и
начина на који музика дочарава текст.
153
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Пре слушања треба обновити знања из области музичких изражајних средстава која се стављају у
функцију изабраног примера. Треба избегавати утврнене методске поступке и трагати за новим
приступом у складу са делом које се обранује. Анализу слушаног примера треба радити кроз дијалог са
ученицима подстичући слободно изражавање. Личност ствараоца се представља најуопштеније, са
основним хронолошким подацима,
с мером одабраним анегдотама и уз настојање да се ученикова знања из различитих области повежу и
ставе у функцију разумевања слушаног дела.
У избору инструменталних композиција треба користити примере најпопуларнијих дела, оних која ће
својом упечатљивошћу привући пажњу и лако бити прихваћена.
Елементи музичког облика не смеју се обранивати на формалистички начин. Објашњења у вези са
формом дела морају бити у функцији олакшавања праћења музичког тока.
Музичко стваралаштво
Дечје музичко стваралаштво представља виши степен активирања музичких способности, које се стичу
у свим музичким активностима, а као резултат креативног односа према музици. Оно има велику
васпитну и образовну вредност: подстиче музичку фантазију, обликује стваралачко мишљење,
продубљује интересовања и доприноси трајнијем усвајању и памћењу музичких репродуктивних и
стваралачких активности и знања.
Стваралаштво може бити заступљено кроз:
- музичка питања и одговоре;
- компоновање мелодије на задати текст;
- састављање мелодије од понунених двотактних мотива;
- импровизација покрета на одренену музику.
Ове активности треба вредновати према стваралачком ангажовању ученика, а не према квалитету
насталог дела јер су и најскромније музичке импровизације педагошки оправдане.
Праћење и вредновање ученика
Да би се остварио процес праћења напредовања и степена постигнућа ученика у настави музичке
културе, неопходно је да наставник претходно упозна и идентификује музичке способности сваког
ученика.
Оцењивање ученика у настави мора се спроводити организовано. Оно треба да обухвати и прати
посебан развој сваког ученика, његов рад, залагање, интересовање, став, умешност, креативност и
слично. Наставник треба да прати развој личности у целини и да објективно процењује колико је
ученик савладао програмске захтеве.
Смисао оцењивања у настави музичке културе не треба да буде искључиво везан за оцену музичких
способности, мада њих треба истаћи, већ и у функцији награде за залагање, интересовање, љубав
према музици. Оцену треба користити као средство мотивације: она треба да ученике мотивише на
музичке активности и на бављење музиком у складу с њиховим стварним способностима и потребама.
Домаћи писмени задаци или писани текстови, контролни задаци и слично не задају се за овај предмет
ни у једном разреду. Целокупно наставно градиво остварује се само у школи.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
У програму музичке културе истакнуто место има слушање музичких дела и активно музицирање
(певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоријски појмови у оваквом приступу
планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела.
Основни принцип у остваривању циља и задатака треба да буде активно учешће ученика на часу. При
томе на једном часу треба обухватити различита подручја предвинена за тај разред и комбиновати
разне методе у настави. Час посвећен само једном подручју и извођен само једном методом не може
бити ни користан ни занимљив за ученике, што води ка осиромашивању садржаја и смисла предмета.
Настава музичке културе остварује се кроз:
- певање, свирање и стицање основа музичке писмености;
- слушање музике;
154
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
- дечје музичко стваралаштво.
Групним и појединачним певањем или свирањем развија се интересовање ученика да активно
учествују у музичком животу своје средине.
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
Знање и разумевање
2.
Слушање музике
3.
Музичко извођење
4.
Музичко стваралаштво
стандарди
1.1.2 / 3.1.1
2.1.1
1.2.2 / 3.22.2
2.1.1
1.3.2 / 3.3.1
1.1.2 / 3.1.1
2.1.1
укупно:
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
9
4
5
9
4
5
9
4
5
9
4
5
36
16
20
КОРЕЛАЦИЈА САДРЖАЈА ИЗМЕЂУ ПРЕДМЕТА
предмети
Садржај корелације
Народно стваралаштво,епохе
Књижевност
правци,позната књижевна дела
и
Историја
Праисторија, стари век, средњи век,
XВИИ – XX век.
Ликовно
Епохе и стилски правци, колорит
Физика
Звук
Физичко
Ритмика
време
стилски
В - ВИИИ
В - ВИИИ
В - ВИИИ
В - ВИИИ
В - ВИИИ
реализатори
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОДАТНЕ НАС ТА ВЕ
предмет
Музичка култура
разред
В - ВИИИ
Број часова за
тему
10
8
8
10
36
р.бр. Теме
Знање и разумевање
2. Слушање музике
3. Музичко извођење
4. Музичко стваралаштво
Укупан број часова на годишњем нивоу
155
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – за шести разред
3. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у
повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју
личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности,
стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у
свакодневним и специфичним условима живота и рада.
4. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
А) Општи оперативни задаци:
- подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела;
- развој и усавршавање моторичких способности;
- стицање моторичких умења која су, као садржаји, утврђени програмом физичког васпитања и
стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних циљем овог
васпитно-образовног подручја;
- формирање морално-вољних квалитета личности;
- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима
живота и рада.
Б) Посебни оперативни задаци:
- развој основних моторичких способности, првенствено гипкости, брзине и координације;
- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког
васпитања;
- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичења и сл.);
- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећивањем и др;
- естетско изражавање покретом и доживљавање естетских вредности;
- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Предвиђено је да се одрже два угледна часа у току школске године;минимум два предавања , за
децу и родитеље, на тему важности физичке активности,физичког васпитања и бављењем спортом,о
здравом животу и личној хигијени.
Наставник ће се стручно усавршавати у току школске године,похађаће семинаре све четири
компетенције(к1,к2,к3,к4).Предвиђено је најмање четири семинара.
4.ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Предвиђено је учешће на кросу,односно,Београдском маратону,који се традиционално одржава у
мају.Учествују сви ученици од првог до осмог разреда који желе и који нису ослобођени наставе
физичког васпитања.
7.КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
8.НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Лопте, справе, мреже, чуњеви, козлић, вијаче,медицинке, греда, колутови
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
-физика, биологија
156
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Програмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:
- развијање физичких способности;
- усвајање моторичких знања, умења и навика;
- теоријско образовање.
И РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ
На свим часовима као и на другим оргназационим облицима рада, посвећује се пажња:
- развијању физичких способности брзине, снаге, издржљивости и покретљивости - у припремном делу
часа у оквиру вежби обликовања или и, у другим деловима часа путем оних облика и метода рада, које
полазе од индивидуалних могућности ученика и примерене су деци школског узраста и специфичним
материјалним и просторним условима рада у којима се настава физичког васпитања изводи;
- учвршћивању правилног држања тела.
ИИ УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА
АТЛЕТИКА
- Спринтерско трчање - техника спринтерског трчања (рад ногу и руку, положај трупа и главе);
техника ниског старта и стартног убрзања; трчање деоница до 50 м; штафетно трчање - измена
штафете у форми штафетних игара;
- Трчање на средњим дистанцама и крос (500 м ученице, 800 м ученици). Применити континуирани,
равномерни метод трчања понављањем на различитим дистанцама;
- Крос полигон у школском дворишту, оближњем парку; трчање по различитим подлогама (трава,
земља, и др.);
- Скок удаљ - варијанта технике „увинуће”;
- Скок увис - прекорачна варијанта технике („маказе”);
- Бацање лоптице од 200 гр.; бацање кугле (хват и држање; стварање осећаја за реквизит величине, облика, тежине; имитациони покрети и са реквизитима тежине до 2 кг.
ИИИ ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ
Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати
суштину вежбаоног процеса и законитости развоја младог организма као и стицање хигијенских
навика како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари. Садржаји се
реалзује на редовним часовима и на ванчасовним и ваншколским активностима уз практичан рад и за
то се не предвиђају посебни часови. Наставник одређује теме сходно узрасном и образовном нивоу
ученика.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА
- Програмска концепција физичког васпитања у основној школи заснива се на јединству часовних,
ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за оставривање
циља физичког вапитања.
- Програм физичког вапитања претпоставља да се кроз развијање физичких способности и стицања
мноштва разноврсних знања и умења ученици оспособљавају за задовољавање индивидуалних потреба
и склоности за коришћење физичког вежбања у свакодневном животу. Из тих разлога у програму су
прецизирани оперативни циљеви с обзиром на пол и узраст ученика, а програм се оставрује кроз
следеће фазе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика;
утврђивање средстава и метода за оставривање радних задатака; остваривање васпитних задатака;
праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.
- Програмски задаци оставрују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске
организационе облике рада као што су: крос, зимовање, курсни облици, слободне активности,
такмичења, корективно-педагошки рад и приредбе и јавни наступи.
157
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
АТЛЕТИКА1
технике,дисциплине
ГИМНАСТИКА2
технике,елементи
РУКОМЕТ3
техника,тактика,игра
стандарди
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
Фв.2.1.3.
14
5
9
Фв.2.1.9.
22
5
17
Фв.2.1.2.
1
-
1
4
КОШАРКА-техника,тактика
Фв.2.1.2.
23
8
15
5
ИНИЦИЈАЛНА МЕРЕЊА
-
10
-
10
6
ДОГОВОР
РАДУ,ПРИПРЕМЕ
-
2
-
2
72
18
54
О
укупно:
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
Физичко васпитање
разред
5,6,7,8
Број часова за
тему
6
5
5
7
5
4
4
36
р.бр. Теме
кошарка
одбојка
гимнастика
атлетика
фудбал
рукомет
тестирање
Укупан број часова на годишњем нивоу
ИЗБОРНИ СПОРТ-ФУДБАЛ
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ
теме
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
ДОГОВОР
1
РАДУ,ПРИПРЕМЕ
О
стандарди
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
-
2
-
2
2
ТЕХНИКА
ФВ.2.1.2.
11
8
3
3
ТАКТИКА
ФВ.2.1.2.
8
8
-
4
ИГРА
ФВ.2.1.2.
15
1
14
36
17
19
укупно:
158
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ
Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују
овладавањем комуникативним вештинама и развијањем способности и метода учења страног језика.
Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних
способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног
односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз
уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о
функционисању страног и матерњег језика
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученик треба да:
- разуме дијалоге (до 10 реплика / питања и одговора), приче, друге врсте текстова и песме о темама,
садржајима и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, које чује уживо, или са
аудио-визуелних записа;
- разуме општи садржај и издвоји кључне информације из прилагођених текстова после 2-3 слушања;
- разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним искуством и са
активностима на часу (позив на групну активност, заповест, упутство, догађај из непосредне
прошлости, планови за блиску будућност, свакодневне активности, жеље и избори, итд.).
Разумевање писаног текста
- разуме текстове (до 150 речи), који садрже претежно познате језичке елементе, а чији садржај је у
складу са развојним и сазнајним карактеристикама, искуством и интересовањима ученика;
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
-планирамо по два стручна семинара,као ни један у вези са комуникацијом годишње,посета
предавањима у оквиру актива.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
-по један писмени у полугодишту
-по један тест у полугодишту
-по једна вежба у полугодишту
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци прате обрађене теме
-израђивање пројекта
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
-посета Гетеовом институту
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
-користе се уџбеници и радни лист
-књига тестова
-часописи
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
У џбеници и радни лист Prima 2,Datastatus
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
159
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Биологија, физичко васпитање, грађанско васпитање, географија, музичка култура, математика
САДРЖАЈ ПРОГРАМА:
Именице (заједничке, властите)
Рецептивно усвајање рода, броја и падежа помоћу члана, наставака и детерминатива. Продуктивно
коришћење номинатива, датива и акузатива једнине и номинатива и акузатива множине, са
одговарајућим предлозима и без предлога у говорним ситуацијама које су предвинене тематиком.
Саксонски генитив.
Ich lese den Roman „Emil und Detektive“. Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter? Члан
Рецептивно и продуктивно усвајање одрененог и неодрененог члана уз именице у наведеним
падежима.
Сажимање члана im, am, ins(рецептивно). Нулти члан уз градивне именице (рецептивно и
продуктивно).
Присвојни детерминативи у номинативу, дативу и акузативу једнине и множине (рецептивно).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!
Негација
Kein у номинативу и акузативу. Nein, nicht.
Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Заменице
Личне заменице у номинативу (продуктивно), дативу и акузативу једнине и множине (рецептивно).
Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?
Придеви
Описни придеви у саставу именског предиката, а само изузетно у атрибутивној функцији (рецептивно).
Sie ist Lefrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.
Предлози
Датив - bei, mit, аus, vor; акузатив - für; датив/акузатив - in, аn, аuf. Увежбавају се рецептивно уз
именице уодговарајућим падежима (рецептивно).
Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/auf dem Spielplatz.Прилози
Најфреквентнији прилози и прилошке фразе: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach
dem Frühstück.
Глаголи
Презент најфреквентнијих слабих и јаких глагола - простих и глагола са наглашеним или
ненаглашеним префиксом,помоћних глагола seinи haben, модалних глагола wollen, sollen, müssen и
dürfen (рецептивно), као и könneni möchten (рецептивно и продуктивно) у потврдном, одричном и
упитном облику једнине и множине. Презент сазначењем будуће радње; претерит глагола sein и haben
(рецептивно и продуктивно). Најфреквентнији рефлексивниглаголи и императив јаких и слабих
глагола (рецептивно).
Ich heußе Peter. Gibst du mir deine Telefonnummer?Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Sie fährt gern Rad.
Kannst du schwimmen? Ich fahre im Sommer nach Österreich.
Wо wаrst du gestern? Мöchtwstdu Basketball spielen?
Маria war krank, siehatte Grippe.
Основни до 100.
Казивање времена по часовнику (у неформалној употреби).
Реченица
Основне реченичне структуре у потврдном, одричном и упитном облику. Проширивање основних
реченичнихструктура (субјекат - предикат - објекат) подацима о пропратним околностима.
Продуктивно коришћењенегација nichtи kein. Упитне реченице уведене упитном речју. Неуведене
упитне реченице.
Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest heute ein Buch. Peter liest nicht.
Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch? Was liest er?
160
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДАНАСТАВНИКА
НЕМАЧКИ ЈЕЗИКза 6. разред основне школе – друга година учења
Prima
Deutsch für Jugendliche – Band 2
Ред. број Н А С Т А В Н А Т Е М А / О Б Л А С Т
наставне
теме
A1
Број часова за
Број
остале
часоваобраду
типове
по теми
часова
I.
Mein Zuhause
8
3
5
II.
Das schmeckt gut
9
4
5
III.
Meine Freizeit
8
4
4
I-III.
Kleine Pause - Systematische Wiederholung
7
1
6
IV.
Das sieht gut aus
7
3
4
V.
Partys
10
4
6
VI.
Meine Stadt
8
3
5
VII.
Ferien
9
3
6
IV-VII.
Große Pausе - Systematische Wiederholung
6
Укупно:
72
6
25
47
КОРЕЛАЦИЈА ПО ПРЕДМЕТИМА: немачки језик (5. 6. 7. 8. разред)
Предмети
Биологија
Садржај корелације
„Tiere“ – животиње
5. разред
Време
Новембар
Биологија
„Das schmeckt gut“ - ово је
укусно јело
6. разред
„Спорт“ – Спорт
6. разред
„Меине Стадт“- мој град
6 разред
„Меине Плäне“ – моји
планови
7. разред
„Билдер унд Тоне“ – слике и
тонови
7. разред
„FitnessundSport“ – фитнес и
спорт
8. разред
Октобар
Физичко васпитање
Географија
Грађанско
васпитање
Ликовна култура
Музичка култура
Информатика
Физичко васпитање
161
Новембар
Мај
Септембар
Децембар
Септембар
Реализатори
Радмила
Свитлица
Сандра Кнежевић
Јелка Вујић
Сандра Кнежевић
Јелка Вујић
Сандра Кнежевић
Кристина Павловић
Сандра Кнежевић
Небојша Нововић
Радмила Свитлица
Сандра Кнежевић
Радмила Свитлица
Емина Милојевић
Сања Николић
Радмила Свитлица
Кристина Павловић
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Географија
Биологија
Географија
„Берлинер
Луфт“- Јануар
берлински ваздух
8. разред
„Wелт унд Умwелт“ - свет и Фебруар
околина
8. разред
„Реисен ам Рхеин“ – Април
путовање на Рајни
Радмила Свитлица
Небојша Нововић
Радмила Свитлица
Јелка Вујић
Радмила Свитлица
Небојша Нововић
ГОДИ ШЊ И ПЛАН Д ОПУН СКЕ НАСТАВЕ
предмет
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
разред
шести
р.бр.
Број часова
за тему
4
8
4
14
6
Теме
Präpositionen
Modalverben
Plaralformen
Präteritum,Perfekt
Aussprache
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
162
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне
заједнице, проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз
практично деловање.
Задаци грађанског васпитања су:
- подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу локалне заједнице;
- разумевање функционисања нивоа и органа власти;
- упознавање мера власти;
- упознавање права и одговорности грађана на нивоу заједнице;
- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање
ставова и изражавање мишљења;
- обучавање за тимски начин рада;
- развијање способности критичког расуђивања и одговорног одлучивања и делања.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Кроз грађанско васпитање ВИ ученици:
- стичу знања о функционисању нивоа власти;
- стичу знања о томе како се креирају мере власти (политичке мере);
- стичу знања о појму мера власти (политичка мера);
- стичу знања о улози грађана у креирању политичких мера;
- стичу знања о техникама тимског рада;
- развијају делотворне и креативне способности комуникације
- развијају вештине неопходне за сарадњу, изражавање мишљења иаргументовање ставова;
- развијају способности критичког мишљења и одговорног одлучивања
и деловања.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Школско двориште
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Грађанско васпитање – приручник за ученике 6
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
163
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ стандарди
УПОЗНАВАЊЕ
ОСНОВНИХ
1.
ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА
ПРВИ
КОРАК-УОЧАВАЊЕ
2.
ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИ
ДРУГИ
КОРАК-ИЗБОР
3.
ПРОБЛЕМА
ТРЕЋИ КОРАК-САКУПЉАЊЕ
ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ
4.
ПРОБЛЕМУ
ЧЕТВРТИ
КОРАК-ИЗРАДА
5.
СТУДИЈЕ
ПЕТИ
КОРАК-ЈАВНА
6.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕ
ШЕСТИ КОРАК-ОСВРТ НА
7.
НАУЧЕНО-ЕВАЛУАЦИЈА
укупно:
164
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
6
4
2
4
1
3
1
-
1
8
2
6
12
2
10
1
-
1
4
1
3
36
10
26
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ВЕРСКА НАСТАВА – за шести разред
1. ЦИЉ И ЗАДАЦИ
Циљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних
цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима
пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и
животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање
сопственог верског и културног идентитета.
Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске
заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и
филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.
Задаци верске наставе су да код ученика:
- развија отвореност и однос према Богу, другачијим и савршеном у односу на нас, као и отвореност и
однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о
заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;
- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о
људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује,
као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;
- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог
народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и
културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже измену заједнице и властите личности и
ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;
- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје
човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;
- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и
преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Упознавање са садржајима програма и начином рада.
ТАЈНА ХРИСТОВА - ЈЕДИНСТВО БОГА И ЧОВЕКА (ЛИТУРГИЈА КАО ТАЈНА ХРИСТОВА)
Немогућност света и човека да постоје вечно без заједнице са Богом.
Тајна Христова - истинити Бог и истинити Човек.
Тајна Христова као Литургија.
РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО "ОД ДУХА СВЕТОГ И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ" (УЛОГА СЛОБОДЕ МАРИЈЕ ДЈЕВЕ
У РОЂЕЊУ СПАСИТЕЉА: ДЕВИЧАНСТВО БОГОРОДИЦЕ)
Рођење Христово (библијска приповест).
Рођење Христово - значај човекове слободе за његово вечно постојање и Богородичиног слободног
пристанка да роди Христа.
ХРИСТОС ЈЕ СИН БОЖЈИ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК, НОВИ АДАМ, ДА БИ СЈЕДИНИО
СТВОРЕНУ ПРИРОДУ С БОГОМ (ОДЛУКЕ 1. И 4. ВАС. САБОРА; СИМВОЛ ВЕРЕ)
Символ вере (историјат настанка).
Символ вере (тумачење прва четири члана).
Символ вере (тумачење осталих чланова).
Символ вере (проширење тумачења библијским и светоотачким наводима).
УЛОГА БОГА У СПАСЕЊУ СВЕТА (СВЕТ НЕ МОЖЕ ДА ПОСТОЈИ БЕЗ ЗАЈЕДНИЦЕ С БОГОМ,
АЛИ БОГ НЕ ВРШИ НАСИЉЕ НАД ЧОВЕКОМ)Христос - савршени Човек и савршени Бог
(тумачење одлуке Халкидонског сабора).
165
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Број
за
часова
Број
Ред.
часова
НАСТАВНЕ
НАСТАВНЕ
остале
број
по обраду
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ ЈЕДИНИЦЕ
типове
наставне
теми
часова
теме
 Упознавање
ученика
са
1.
Увод
1
1
програмом и начином рада
 Немогућност света и човека да
постоје вечно без заједнице са
Тајна Христова- јединство
Богом
2.
Бога и човека (Литургија
4
3
1
 Тајна Христова- истинити Бог и
као Тајна Христова)
истинити Човек
 Тајна Христова као Литургија
 Рођење Христово
(библијска
приповест)
Рођење Христово ''од Духа  Значај човекове слободе за његово
3.
3
2
1
Светог и Марије Дјеве''
вечно постојање и Богородичиног
слободног пристанка да роди
Христа; девичанство Богородице
 Симбол вере (историјат настанка)
 Симбол вере (тумачење прва 4
члана)
Христос је Син Божији  Симбол вере (тумачење осталих
који је постао човек, нови чланова)
Адам, да би сјединио  Симбол
вере
(библ.
и9
4.
5
4
створену природу с Богом светоотачким
наводима);
(Васељенски
сабори, Христос-савршени
Бог
и
Симбол вере)
савршини Човек ( 1.и 4.
Васељенски сабор)
 Причешће ученика за време
Божићног поста
 Бог-Спаситељ света
5.
Улога Бога у спасењу света  Бог не врши насиље над слободом3
2
1
човековом
 Значај човекове слободе за
Улога човека у спасењу спасење света
6.
3
2
1
света
 Улога првосазданих у спасењу
света
 Христово страдање и Васкрсење
 Значај Христовог страдања и
Васкрсења за спасење света
Христово
страдање
и  Причешће
ученика
у току
7.
6
3
3
васкрсење
припрема за највећи хришћански
празник Васкрс
 Литургијски живот у Христу као
израз слободе човекове
166
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
8.
 Христов живот у православној
иконографији
(приказ
и
објашњење икона Господњих
Христов
живот
у празника)
7
православној иконографији  Христов живот ...(приказ и
објашњење
икона
српских
иконописаца)
 ''Загледани у иконе''
36
УКУПНО
3
4
20
16
Бог - Спаситељ света.
Бог не врши насиље над слободом човековом.
УЛОГА ЧОВЕКА У СПАСЕЊУ СВЕТА (СЛОБОДА ЧОВЕКА ЈЕ ПРЕСУДНА ЗА СПАСЕЊЕ СВЕТА;
ОСВРТ НА ПРВОГ АДАМА И ЊЕГОВУ УЛОГУ У СПАСЕЊУ СВЕТА; ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА
ПРИРОДИ)
Значај човекове слободе за спасење света.
Улога првосазданих у спасењу света.
ХРИСТОВО СТРАДАЊЕ И ВАСКРСЕЊЕ
Христово страдање и васкрсење.
Значај Христовог страдања и васкрсења за спасење света.
Литургијски живот у Христу као израз слободе човекове.
ХРИСТОВ ЖИВОТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ
Христов живот у православној иконографији (приказ и објашњење икона Господњих празника.
Христов живот у православној иконографији (приказ и објашњење најзначајнијих српских икона).
"Загледани у иконе"... (разговор о православној иконографији).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе у 6. разреду јесте да се покаже да је Син Божји постао нови Адам, преко кога се остварује
јединство створене природе и Бога. У контексту доганаја везаних за Христа треба ученицима скренути
пажњу на слободу како Бога, тако и човека, као кључног елемента у остварењу јединства Бога и тварне
природе у коме створена природа превазилази смрт. Треба нагласити, таконе, да се у случају Христа
слобода човека у
односу на Бога изражава као вера у Бога оца и његово обећање, односно као љубав према Богу оцу која
кроз литургију чини присутним у историји оно што нам је Бог обећао да ће се десити на крају, а то је
Царство Божје. То треба довести у везу са дефиницијом вере код ап. Павла (Јев. 11,1 и даље), коју он
поистовећује с љубављу, односно са литургијском заједницом (1 Кор. 12-13).
Теме: Тајна Христова..., Христос је Син Божји који је постао човек... треба реализовати кроз опис
Христовог живота забележеног у јеваннељима и одлукама 1. и 4. васељенског сабора, али виђеног,
протумаченог из литургијске перспективе. Тиме се показује да је доганај "Христос" истовремено
јединство многих преко једног првог с Богом, као и то да је Исус Христос конкретна личност у којој је
поново остварена заједница створене природе с Богом, због чега је Исус Христос једини спаситељ
света, присутан у догађају заједништва с Богом и с људима. На овај закључак нас упућује литургијско
винење Христа. На овај начин Христос престаје да буде индивидуа, и постаје оно што јесте - личност
која да би постојала претпоставља заједницу с Богом, с другим људима и с природом, на шта указује
литургијски догађај.
167
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелације садржаја између предмета
предмети
Српски
језик
Српски
језик,
Музичка
култура,
Географија
Историја,
Српски
језик
Музучка
култура,
Српски
језик
Мутичка
култура,
Историја
Музичка
култура
Српски
језик
Ликовна
култура
садржај корелације
Тајна
Христова
Литургија
Рођење
Христово(библијска
повест)
као
време
реализатори
октобар
вероучитељ
октобар
вероучитељ
Символ вере (историјат
настанка, ситуација пре
новембар
Миланског едикта, житија
светитеља)
вероучитељ
Божић (тропар Рођеља
Христовог)(припрема
за децембар
7.јанар)
предметни
вероучитељ
наставници,
Свети Сава (тропар Светом
јануар
Сави)
предметни
вероучитељ
наставници,
Васкрсење Господа Исуса
Христа
Литургијски
живот
у
март
Христу као израз слободе
Христов
живот
у
јун
православној иконографији
предметни
вероучитељ
наставници,
168
вероучитељ
вероучитељ
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЧУВАРИ ПРИРОДЕ – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање пожељног понашања у складу са
принципима одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину, природу
и биодиверзитет.
Задаци наставе предмета чувари природе су да се ученици:
-подстиче на размишљање о одрживости и животној средини;
-подстиче на размишљање о природним богатствима и одговорности;
- подстиче на размишљање о изворима и последицама загађења животне средине;
- развија радозналост и одговорност и свест о очувању здравља;
- подстиче на размишљање о односу према животињама;
- подстиче на размишљање о разноврсности живог света
-развија одговорност и свест о очувању биодиверзитет
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
- развијају вредности, ставове, вештине и понашање у складу са одрживим развојем,
- знају да на основу стечених знања препознају и изаберу квалитетан и здрав стил живота,
- примењују рационално коришћење природних ресурса,
- препознају изворе загаёивања и уочавају последице,
- развијају способност за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема,
- поседују иницијативу за активно учествовање и одговорност,
-поседују потребу за личним ангажовањем у заштити и одрживости животне средине, природе и
биодиверзитета.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
9.КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ОДРЖИВОСТ, ЖИВОТНА СРЕДИНА И УТИЦАЈ ЧОВЕКА
Узајамна повезаност живог света.
Утицај човека на одрживост животне средине.
Спровођење акција - заштита и одрживост животне средине.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ОДРЖИВОСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
169
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Понашања која не нарушавају одрживост животне средине.
Глобалне промене у животној средини и њихове последице.
Смањење емисије штетних гасова (пројекат).
Заштита од буке.
Комунална хигијена (акција).
Рециклажа (акција).
Спровођење акција - одговоран однос према одрживости животне средине.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЗДРАВЉУ
Правила понашања која доприносе очувању здравља.
Потрошачка култура (пројекат).
Органска храна. Брза храна.
Спровођење акција - здравствена култура.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЖИВОТИЊАМА
Права животиња - опстанак који зависи од човека.
Животиње за друштво - кућни љубимци.
Угроженост домаћих животиња, огледних животиња и крзнашица.
Спровонење акција - брига о животињама.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА РАЗНОВРСНОСТИ ЖИВОГ СВЕТА
Заштићене биљке Србије.
Заштићене животиње Србије.
Теренска вежба: посета резервату природе.
Спровонење акција - обележавања Дана планете и Светског дана заштите животне средине.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Наведени садржаји програма изборног предмета чувари природе, поред основног теоријског приступа,
поседују и активан приступ који је усмерен ка практичној реализацији заштите животне средине ван
учионице, акцијама и изради малих пројеката. Овако конципиран програм даје велику креативну
слободу наставницима и ученицима да га сходно условима, могућностима и времену реализују. Улога
наставника је да уз примену различитих метода рада подстичу одговоран однос према животној
средини,
усмеравају интересовање ученика у покушају да самостално организују активности и реализују
пројекте чувара природе.
Оперативна разрада програмских садржаја препуштена је наставницима који одренују време и место
реализације наставних садржаја изборног предмета чувари природе.
Р. бр.
наставне
теме
1.
2.
3.
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ стандарди
ОДРЖИВОСТ,
ЖИВОТНА
СРЕДИНА И УТИЦАЈ ЧОВЕКА
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА
ОДРЖИВОСТИ
ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА
ЗДРАВЉУ
170
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
4
2
2
13
4
9
6
3
3
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
4.
5.
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА
ЖИВОТИЊАМА
ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА
РАЗНОВРСНОСТИ
ЖИВОГ
СВЕТА
6
3
3
7
2
5
14
22
36
укупно:
171
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ, ВАЈАЊЕ – за шести разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково
стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером
предмета.
Задаци наставе ликовне културе:
-развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената
-стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите
тахнике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства
-развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација
-развијање моторичких способности ученика
-подстицање интересовања и стварања потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби
-стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и
друштвене појаве
-развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене
уметности
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
1. Развију ликовно-естетски сензибилитет ( осетљивост ) за спонтани ритам бојених мрља, линија,
текстуру, светлину, боју и чулну осетљивост и осећајност за визуелно споразумевање и свет уобразиље
.
2. Покажу интересе и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости света
облика: светло-тамно, облик-боја, простор, композиција.
3. Посматрају и естетски доживљавају дела ликовних уметности
4. Развијају љубав према ликовном наслеђу.
5. Оспособљавају се за стваралачко преношење визуелно-ликовних искустава у природно-друштвенонаучна подручја и тако развију интересовање за оплемењивање и заштиту природе и смисао за
унапређивање културе живљења.
6. Развију способност за креативно и апстрактно мишљење.
7.Развију способности сарадње и самопоуздања у тимском раду.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Часови изборног предмета «Цртање, сликање,вајање» континуирано се иновирају у погледу увођења
нових медијума, материјала и техника у креативни процес као и константним изменама тема у сладу са
наставним јединицама.
Огледни часови се планирају углавном за реализацију на часовима секције или изборног предмета јер
су присутне мање групе даровитих ученика па су услови за рад и резултати рада бољи.
Наставник бира семинаре према компетенцијама које жели да унапреди а према финансијским
могућностима школе.
4. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Ученици су избором ликовних тема и мотива који се ликовно обрађују обавезни да развију навику
посматрања облика и форми из природе ради ликовног представљања истих.
Поједини школски задаци делимично се могу реализивати као домаћи задаци уколико у школи нема
довољно техничких услова за њихову релизацију.
172
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ)
Ученици који су награђени или су учествовали на ликовним конкурсима посећују изложбе које се тим
поводом организују.Планиране су и евентуалне посете музејима и галеријама.
6. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
У настави ликовне културе користе се БИГЗ-ови уџбеници као и приручници за наставнике од истог
издавача.
У наставнома процесу такође се користи и различита литратура са тематиком из историје уметности (
Јенсен,Арнесен ) и сл.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Главна наставна средства у настави ликовне културе су збирке ликовних радова претходних
генерација, такође различити облици из природе као и предмети који се посматрају као модели.Прибор
и материјале за различите ликовне технике доносе ученици а такође их набавља и наставник према
финансијским могућностима школе.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Изборни предмет Цртање,сликање,вајање је највише у корелацији са предметом ликовна култура, па је
самим тим у корелацији и са свим наставним областима.
ПЛАН ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ И ОДЕЉЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ШЕСТОГ РАЗРЕДА
месец
садржај рада
извршиоци
Упознавањем са бројним стањем у одељењима
Одељенско веће шестих
Упознавање са школским календаром
Одељенски старешина
Одржавање уводног родитељског састанка
Одељенски старешина
Обавезни и изборни предмети
Одељенски старешина
Подсећаље на правила понашања
Одељенски старешина
Акција прикупљања старе хартије
Одељенска заједница
X
Укључивање у активности поводом Дечије недеље
Одељенска заједница
Организовање група ученика за помоћ у учењу
Одељенски старешина
Упознавање са правима и обавезама у школи
Одељенски старешина
Наговање културе понашања према вршњацима и стријима
Анализа успеха на крају првог тромесечја
Техника успешног учења
Одељенски старешина
Одељенски старешина
Одељенски старешина
Која сва занимања познајем ?
Одељенска заједница
Толеранција
Одељенски старешина
XII
Професионална орјентација:жеље,способности
Одељенски старешина
Хуманитарна акција: Један пакетић- пуно љубави
Одељенска заједница
173
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Анализа успеха и дисциплине на крају првог полугодишта
Одељенски старешина
Организација разредне прославе Нове године
Одељенска заједница
I
Обележавање школске славе
Однос ученика
старијима
према
Одељенска заједница
болеснима,
сиромашнима
и
Одељенска заједница
II
Учествовање у школским такмичењима
Одељенска заједница
Организовање помоћи слабим ученицима
Одељенски старешина
Физичка активност-мерило здравог живота
Одељнски старешина
Ваншколске активности (школске секције)
Одељенски старешина
III
Међуљудски односи (односи међу половима)
Одељенски старешина
Културно понашање на јавним местима
Одељенски старешина
Посета позоришној или биоскопској представи
Одељенски старешина
Радна атмосфера на часу
Одељенски старешина
IV
Анализа успеха и дисциплине на крају тромесечја
Одељенски старешина
Анализа успеха на такмичењима
Одељенски старешина
Вршњачки утицаји
Одељенски старешина
Хуманост на делу (прикупљање чепова)
Одељенска заједница
Правилна организација слободног времена
Одељенски старешина
Припрема за једнодневни излет
Одељенски старешина
V
Болести зависности
Школски лекар
Учествовање у прослави Дана школе
Информацје о бесплатним програмима у току распуста
Одељенски старешина
Анализа успеха и дисциплине на крају школске године
Одељенски старешина
VII
VIII
174
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ОДЕЉЕНСКО ВЕЋЕ 6.РАЗРЕД
Одељенске старешине:
6-1 Татјана Бањеглав
6-2 Александар Илић
6-3 Сандра Кнежевић
Предлог посета и излета:
-Посета позоришној представи или биоскопу-март
-Посета Планетаријуму-април
-Посета Ботаничкој башти-мај
-Једнодневни излет –мај, дестинација: Београд- Фрушка гора - Петроварадин
Циљеви:
-развијање и неговање културног понашања на путовању у групи
-упознавање са географским одликама и културним и историјским знаменитостима области која се
посећује
-упознавање са културом и историјом свог народа
Задаци: упознавање са културно-историјским знаменитостима и значајним историјским
личностима,боравак у природи и бављење физичким активностима,корелација са садржајима
наставних предмета историја,географија,ликовна култура,физика и физичко васпитање,међусобно
зближавање ученика.
ПРОГРАМ РАДА ВЕЋА ШЕСТОГ РАЗРЕДА
месец
садржај рада
извршиоци
VIII - IX Договор о одржавању подитељских састанака и Дана
отворених врата и остваривања програма сарадње са Одељенско веће
породицом
Договор о дистрибуцији ученика и прибору који ће
Одељенско веће
ученици користити
Усклађивање недељног распореда часова
Утврђивање распореда писмених задатака
писмених провера знања из свих предмета
Одељенско веће
и других
Одељенско веће
Упознавање са бројним стањем у одељењима (број
Разредне старешине
одсељених, број досељених и премештених ученика)
Евидентирање ученика за рад у допунској, додатној
Одељенско веће
настави, слободним активностима и секцијама
Организовање родитељског састанка
Разредне старешине
Идентификација ученика за додатном подршком у настави
Предметни
наставници,пп
служба,тим
инклузију
Израда ИОП-а
Наставници,тим
инклузију
175
за
за
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
X
XI
Одржавање Дана отворених врата за родитеље
Одељенско веће
Укључивање ученика у прославу Дечје недеље
Разредне старешине
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају првог
Одељенско веће
тромесечја
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе
Одељенско веће
Идентификација ученика који слабије напредују у раду и
Разредне старешине
утврђивање мера за побољшање успеха
Идентификација надарених ученика и утврђивање мера за Одељенско веће,тим
њихову афирмацију
за инклузију
Организовање родитељског састанка на крају првог
Разредне старешине
тромесечја
XII
Праћење напредовања ученика који раде по ИОП-у
Одељенско веће ,пп
служба
Евалуација ИОП-а
Тим за инклузију
Анализа успеха и дисциплине на крају првог полугодишта
Одељенско веће
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности Одељенско веће
ученика
Организовање родитељског састанка на крају првог
Разредне старешине
полугодишта
I
II
Организација прославе Нове године
Одељенско веће
Учешће у организацији прославе Светог Саве
Одељенско веће
Сарадња са родитељима – посете часовима-организација
Одељењско веће
Спровођење мера за побољшање успеха ученика који
доста изостају са наставе због болести или из других Разредне старешине
разлога
Одржавање Дана отворених врата
Одељенско веће
Одређивање комплета уџбеника за наредну школску годину Одељенско веће
за све предмете
стручна већа
III
IV
и
Посета позоришту или биоскопу
Разредне старешине
Одржавање Дана отворених врата
Одељенско веће
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају трећег
Одељенско веће
тромесечја
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности Одељенско веће
ученика
Организовање родитељског састанка на крају трећег
Разредне старешине
тромесечја
Припреме за извођење излета
Разредне старешине
Посета Планетаријуму
Разредне старешине
Евалуација ИОП-а
Наставници,тим
инклузију
176
за
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
V
Посета Ботаничкој башти
Разредне старешине
Излет- екскурзија ученика – један дан на релацији Београд
Разредне старешине
– Фрушка Гора – Петроварадин - Београд
VI
Учешће у организацији прославе Дана школе
Одељенско веће
Одржавање Дана отворених врата
Одељенско веће
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају школске
Одељенско веће
године
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности Одељенско веће
ученика
Сумирање резултата ученика на такмичењима
предлагање похвала и награда успешним ученицима
и
Одељенско веће
Утврђивање ученика који иду на полагање поправних и
Разредне старешине
разредних испита, као и датума њиховог одржавања
Одређивање дестинације и времена извођења екскурзије и
Разредне старешине
других посета за наредну школску годину
Подела задужења наставницима који ће предавати наредне
Одељенско веће
школске године
Одељенско веће и пп
Анализа резултата које су постигли ученици који похађају
служба,тим
за
ИОП
инклузију
Пп
служба,одељенске
старешине
Евалуација часова од стране родитеља
документације
Сређивање педагошке
рада,матичне књиге
VIII
Утврђивање коначног успеха одељења након полагања одељенске
поправних и разредних испита
старешине
Сређивање педагошке документације
177
–
дневници одељенске
старешине
VII
одељенске
старешине
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СТРУКТУРА НАСТАВНОГ КАДРА КОЈИ ЋЕ РАДИТИ У СЕДМОМ РАЗРЕДУ
Наставник
Предмет
Tатјана Бањеглав
Биљана Пуповић
Српски језик
Слободан Вуковљак
Милован
Миливојевић
Математика
Наставник
Енглески језик
Немачки језик
Јелка Вујић
Биологија
Владан Миљковић
Александар Илић
Кристина Павловић
Рајковић
Физичко
васпитање
Дејан Радоњић
Сања Николић
Информатика
Техничко и
Гордана Тодоровић
информатичко
Станика Брашњевић
образовање
Грађанско
Сандра Кнежевић
васпитање
Александар Илић
Кристина Павловић Обавезан спорт
Рајковић
Драгана Миленковић
Радмила Свитлица
Предмет
Историја
Ивана Франовић
Верска настава
Небојша Нововић
Географија
Небојша Нововић
Чувари природе
Наталија Вакањац
Саша Шуњеварић
Ликовна култура
Физика
Емина Милојевић
Музичка култура
178
Вера Љубисављевић Хемија
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Фонд часова за СЕДМИ разред и предмете
Ред.
А.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
број
1
Српски језик
2
Енглески језик
3
Ликовна култ ур а
4
Музичка култ ура
5
Историја
Геогр афија
6
7
Математика
8
Биологија
9
Техничко и информатичко образовање
10
Физичко васпитање
11
Физика
12
Хемија
Укупно : А
Ред.
број
Б.ОБАВЕЗНИ
ПРЕДМЕТИ
ИЗБОРНИ
1
2
3
Верска настава/грађанско васпитање
Немачки језик
Физичко васпитање- изабр ани спорт
Ред.
број
1
2
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
НАСТАВНИ
Информатика и р ач унар ство
Домаћинство
Укупно : Б+В
Укупно : А+Б+В
Ред.
бро ј
ПЕТИ РАЗРЕД
Нед. Год.
4
144
2
72
1
36
1
36
2
72
2
72
4
144
2
72
2
72
2
72
2
72
2
72
26
936
1
2
1
36
72
36
1
1
36
36
5
31
180
1116
31
1
1
33
1116
36
30
1182
Г.ОБЛИК ОБРАЗОВНО- ВАСПИТНОГ РАДА
1
Редо вна на ста ва
2
Допунска на ста ва
3
Додатни рад
Укупно : А+Б+В+Г
179
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СРПСКИ ЈЕЗИК – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе
и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка
остварења из српске и светске баштине.
 Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује.
 Описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног
језика.
 Поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика.
 Упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским
могућностима српског језика.
 Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове
усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника,
слушаоца,саговорника и читаоца).
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
- систематизација и проширивање знања о врстама речи и граматичким категоријама променљивих
речи о значењу и употреби падежа, о врстама глагола
- систематизација и проширивање знања реченичним члановима
- напоредни односи међу реченичним члановима
- појам синтагме и састав именичке синтагме
- појам актива и пасива
- систем независних предикатских реченица
- напоредни односи међу независним предикатским реченицама у оквиру
- комуникативне реченице
- конгруенција
- разликовање кратких акцената и реченични акценат
- основни појмови о старословенском језику
- осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела
- усвајање књижевних и функционалних појмова према захтевима програма
- излагање (експозиција), опис и приповедање
- технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање
- рад на некњижевном тексту
- информативно читање и упућивање ученика у читање „с оловком у руци” (подвлачење,
обележавање, записивање).
3.ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су
бесплатни
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано 4 писмена задатка и 5 контролних задатака
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Предвиђено је 8 домаћих задатака , евентуално реферат о неком од писаца чија дела се анализирају
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета Сајму књига
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Читанка за 7.разред-Наташа Станковић Шошо
180
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Граматика за 7.разред-Весна Ломпар
Радна свеска за 7.разред-Весна Ломпар, Наташа Станковић-Шошо
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници, презентације,панои
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Историја, ликовна култура,музичка култура,веронаука, геогеафија
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања);
подврсте речи.
Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број,
падеж, вид,степен поређења; код променљивих прилога: степен поренења; код глагола: глаголски вид;
глаголски облик,лице, број, род, стање, потврдност/одричност. Гласовне промене у промени облика
речи (нормативна решења).
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за
означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни.
Безличне реченице.
Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање); (граматички) субјекат,
предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за
место, време, начин,узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом.
Напоредни односи мену реченичним члановима - саставни, раставни и супротни.
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Појам актива и пасива. Пасив сагранен са речцом се и пасив сагранен са трпним придевом.
Независне предикатске реченице - појам комуникативне функције; подела на обавештајне,
упитне,заповедне, жељне, узвичне.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне
предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних
предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном,
супротном (укључујући и искључни).
Конгруенција - основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне
категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике измену кратких акцената. Реченични акценат.
Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање
старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска
писма: глагољица и ћирилица.
Старословенски споменици са српског тла.
Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда различитим облицима диктата
и других
писмених вежби.
Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).
Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
181
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ортоепија
Проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (разликовање дугих и кратких
акцената,дугоузлазних и дугосилазних акцената). Вежбање у изговарању краткоузлазног и
краткосилазног акцента.
КЊИЖЕВНОСТ
ЛЕКТИРА
Лирика
Народна песма: Кујунџија и хитропреља
Посленичке народне песме (избор)
Народна песма: Љубавни растанак
Јован Дучић: Подне
Милан Ракић: Симонида
Владислав Петковић Дис: Мену својима
Сима Пандуровић: Бисерне очи
Милутин Бојић: Плава гробница
Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња
Стеван Раичковић: Небо
Мирослав Антић: Плави чуперак (избор)
Добрица Ерић: Песник и Месец
Васко Попа: Манасија
Иван В. Лалић: Ветар
Миодраг Павловић: Светогорски дани и ноћи (избор)
Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас
Епика
Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)
Народна песма: Диоба Јакшића
Епске народне песме покосовског тематског круга (избор)
Народна песма: Мали Радојица
Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника
Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор)
Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница
Свети Сава: Писмо игуману Спиридону
Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, народних прича и предања; народне и ауторске
поезије о Св.
Сави)
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)
Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак)
Јанко Веселиновић: Хајдук Станко
Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира
Радоје Домановић: Мртво море (одломак)
Вељко Петровић: Јабука на друму
Павле Угринов: Стара породична кућа
Пена Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак)
Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)
Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт
Антоан де Сент Егзипери: Мали принц
Ана Франк: Дневник (одломак)
Драма
Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
Бранислав Нушић: Власт (одломак)
Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак)
182
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Допунски избор
Борисав Станковић: Наш Божић (одломак)
Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине Бурсаћа
Иво Андрић: Панорама, Немири (избор)
Антоније Исаковић: Кашика
Гроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцало
Данило Киш: Ливада у јесен
Милорад Павић: Руски хрт (одломак)
Тургењев: Шума и степа
Алфонс Доде: Писма из моје ветрењаче
Исак Башевис Сингер: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус (одломак)
Корнелија Функе: Срце од мастила (одломак)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског - Обичаји о различнијем празницима
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у веровању Срба (јабука)
Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и културноисторијским споменицима
Србије (избор)
Гиоргио Васари: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да Винчију)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду.
Тумачење текста
Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одренених
вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и тврдњи, запажања и закључака
подацима из текста.
Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције
(логичко и естетско условљавање сваке појединости).
Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац,
расплет – без књижевнотеоријских дефиниција). Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увонење
ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине,
поступци), тематике (тематска грана, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка
стања, драматичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста.
Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос писца према
друштвенојстварности.
Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (менусобни однос и повезивање,
удруживање у поетске слике). Уочавање менусобне условљености исказаних осећања, поетске слике,
песничког језика истила и тумачење песничких порука.
Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских дела (дијалог,
монолог,ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Функција мотива у композицији лирске песме.
Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; словенска антитеза.
Слободни стих.
Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма.
Посленичке
народне лирске песме.
Песма у прози.
Епика
Фабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.
Композиција и мотивација. Епизода.
Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.
Врсте карактеризације књижевног лика.
183
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Унутрашњи монолог.
Дневник. Легендарне приче. Врсте романа.
Драма
Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација.
Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.
Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.
Драма у ужем смислу.
Функционални појмови
Подстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско, морално,
психолошко,социјално, елегично, вишезначно, релативно, аналитичко, синтетичко, аргументовано.
Читање
Усавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста; вонење
ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обраненог и необраненог
уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза,
реченичног акцента). Читање и казивање по улогама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Подела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција), опис
(дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова. Технички опис (давање
објективних обавештења о томе како нешто изгледа) и сугестивни опис (у уметничком делу). Техничка
нарација (упутства, објашњења како нешто функционише) и сугестивна нарација (у уметничком делу).
Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава доганаја; интервју.
Технички и сугестивни опис: описивање неког предмета/објекта из околине, из ентеријера и
екстеријера (по сопственом избору) - најпре објективно (технички опис), а затим изражавајући
сопствене утиске (сугестивни опис). Бирање појединости у зависности од сврхе описа. Опис лика из
околине или књижевног дела - технички илисугестивни опис (по избору), уз вонење рачуна о стилским
вредностима описивања.
Техничка нарација: сачињавање упутства за обављање неког посла (по сопственом избору).
Писање честитке, позивнице, захвалнице, и-мејл порука.
Препричавање текста са променом редоследа доганаја (ретроспектива) - по самостално сачињеном
плану.
Увежбавање сажетог препричавања уз замењивање граматичког лица (у првом и трећем лицу).
Причање о стварном или измишљеном доганају уз коришћење приповедања, описивања и дијалога.
Анализа одабраних текстова у којима преовланује говор ликова ради бољег схватања дијалога као
облика казивања, преиначавање управног говора у неуправни.
Усмена и писмена вежбања
Вежбе на некњижевном тексту: проналажење и издвајање основних информација у тексту.
Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извонење закључка заснованог на тексту.
Проналажење, издвајање и упоренивање информација из два краћа текста или више њих.
Сажимање текста. Писање резиме (сажетка).
Развијање флексибилне брзине читања у себи у зависности од текста. Увонење ученика у
информативно читање ради налажења одренених информација (у уџбеницима других предмета, у
новинским чланцима, у књизи из лектире, у дописима, огласима, обавештењима и сл.) и упућивање
ученика у читање с оловком у руци (подвлачење, обележавање, записивање и друго).
Синтаксичке вежбе: вежбе у употреби различитих падежа (предлошко-падежних конструкција) за
исто значење (падежна синонимија). Вежбе у употреби одговарајућих падежних облика (с обзиром на
различите дијалекатске основе). Отклањање грешака у конгруенцији.
Лексичке вежбе: исказивање особина предмета (у оквиру описивања), односно исказивање радњи (у
оквиру приповедања) одговарајућим придевима и прилозима, односно глаголима. Коришћење стилски
неутралних и експресивних речи. Коришћење речника српског језика.
Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде, табеле.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
184
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Четири школска писмена задатка, писана ћирилицом (један час за израду и два часа за анализу
задатака и писање побољшане верзије састава).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација.
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
70.
Утва златокрила
Сви осташе, госпо, у Косову
71.
72.
Вила гнездо тица ластавица....
73.
Хоће ли слобода умети да пева?
74.
Слово о спасоносној речи
75.
76.
77.
78.
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
2.4.9
17
8
9
2.4.5,
3.2.2
19
7
12
2.4.1
15
7
8
2.4.8
16
5
11
7
6
1
15
10
5
17
5
12
3.4.2
14
7
7
2.4.6
3.4.5
24
11
13
144
66
78
стандарди
1.3.21.
2.3.10
2.1.7
3.2.2
2.3.6
3.4.2
То код нас не може да буде
Смех наш насушни
Ко хоће да доживи чудо
Потера за пејзажима
укупно:
Корелације садржаја између предмета
предмети
Историја,
Веронаука,
Музичка кул.
Историја,
Географија
Историја
Историја,
Веронаука,
Садржај корелације
време
реализатори
Посленичке народне лирске песме
септембар
предметни
наставници
Језик Словена у
прапостојбини;Старословенски језик
Циклус епских народних
песама(покосовски, хајдучки,
ускочки)
Васко Попа,“ Манасија“
јануар,
фебруар
предметни
наставници
октобар,
новембар
предметни
наставници
октобар
предметни
наставници
185
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ликовна кул.
Историја,
веронаука,
ликовна
култура
Милан Ракић, „Симонида“
октобар
предметни
наставници
Милутин Бојић,“ Плава гробница“
децембар
Ликовна
култура
Ликовна
култура, ТиО
Математика
Пеђа Милосављевић,“ Потера за
пејзажима“
Павле Угринов,“ Стара породична
кућа“
Легенде, табеле, графикони
јун
Веронаука
Бора Станковић,“ Наш Божић“
јануар
Историја
Владислав Петковић Дис, „Међу
својима“
Десанка Максимовић,“ Крвава бајка“
децембар
Бранко Ћопић, „Доживљаји
Николетине Бурсаћа“
Ана Франк, „Дневник“
децембар
Иво Андрић,“ Прича о кмету
Симану“
Појам актива и пасива
фебруар
Свети Сава у књижевности
јануар
Историја
Историја
Историја
Историја
Историја
Страни језици
Историја,
Веронаука
јун
мај
децембар
децембар
новембар
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
предметни
наставници
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДОПУН С КЕ Н АСТАВЕ
предмет
СРПСКИ ЈЕЗИК
разред
VII
р.бр.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
Број
часова за
тему
4
4
4
4
2
2
2
Теме
Врсте речи – именске речи
Синтагма, именичка синтагма
Промена именских речи - падежи
Глаголи
Конгруенција
Непроменљиве речи
Развој српског језика
Главни и зависни реченични чланови и напоредни односи међу
4
реченичним члановима
3
Комуникативна и предикатска реченица
186
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
31.
Правопис
32.
Дуги и кратки акценти; реченични акценат
33.
Обнављање и систематизација градива из граматике у 7. разреду
Укупан број часова на годишњем нивоу
3
2
2
36
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДО ДАТНЕ НАС ТА ВЕ
предмет
СРПСКИ ЈЕЗИК
разред
VII
р.бр. Теме
1.
2.
3.
4.
Језичко-стилска средства
Компаративна анализа одабраних
књижевих дела
Драматизација епског текста
Карактеризација јунака у књижевном делу
Број часова за
тему
4
4
4
2
Анализа домаћег филма са акцентом на визуелне и акустичке
2
ефекте
6.
3
Правопис неке језичке недоумице
7.
Час креативног писања
2
8.
2
Разумевање текста
9.
4
Припрема за школско такмичење
10.
4
Припрема за општинско такмичење
11.
4
Припрема за градско такмичење
12.
1
Час у библиотеци
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
5.
187
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МАТЕМАТИКА – за седми разред
5. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну
jeзичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да
изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и
заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвоје елементарна математичка знања која су
потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву; да оспособи ученике за примену
усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, да представља
основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе
развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку
личности ученика.
Задаци
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе математике буду у пуној мери
реализован стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и
законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу
стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у
различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање
образовања и укључивање у рад
развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и
апстрактног мишљења
развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке
радозналости
стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у
писменом и усменом облику
усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима
савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и
усвајање основних својстава тих операција
упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање њихових
узајамних односа
оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама
припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука
изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност, упорност, тачност,
уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад
стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.
4.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученике треба оспособити да:
-схвате појам квадрата рационалног броја и квадратног корена
--умеју да одреде приближну вредност броја a ( a  Q, a  0 )
-схватају реалне бројеве као дужинске мере, односно као тачке на бројевној правој одређене дужима
које представљају такву меру
-упознају појам степена и операције са степенима (изложилац степена природан број)
-умеју да изводе основне рачунске операције с полиномима, као и друге идентичне трансформације
ових израза (назначене у програму)
-упознају правоугли координатни систем и његову примену
-добро упознају директну и обрнуту пропорционалност и практичне примене
188
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
знају Питагорину теорему и умеју да је примене код свих изучаваних геометријских фигура у којима
се може уочити правоугли троугао
-познају најважнија својства многоугла и круга; умеју да конструишу поједине правилне многоуглове
(са 3, 4, 6, 8 и 12 страница) и да цртају друге правилне многоуглове рачунајући централни угао и
преносећи га угломером
-знају најважније обрасце у вези с многоуглом и кругом и да умеју да их примене у одговарајућим
задацима
-схвате појам размере дужи и својства пропорције
-умеју да преведу на математички језик и реше једноставније текстуалне задатке
користе елементе дедуктивног закључивања (и изводе једноставније доказе у оквиру изучаваних
садржаја).
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су бесплатни
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано: Писмени задаци 4, Контролне вежбе 4
5.ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
После сваке нове наставне јединице предвиђен је домаћи задатак
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Сајам науке, Мај – месец математике
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Математика 7 - Уџбеник за 7. разред основне школе
Аутор: Срђан Огњановић
Математика 7 - Збирка задатака са решењима из математике за 7. разред основне школе
Аутори: Живорад Ивановић и Срђан Огњановић
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Табла, Креда, Прибор за конструкцију, Уџбеник, Збирка задатака
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Историја, Физика, Географија, Хемија
САДРЖАЈ ПРОГРАМА:
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
Квадрат рационалног броја.
Решавање једначине x2 = α, α > 0; постојање ирационалних бројева (на пример решења једначине x2 =
2).
Реални бројеви и бројевна права.
Квадратни корен, једнакост √α2 = |α|.
Децимални запис реалног броја; приближна вредност реалног броја. Основна својства операција с
реалним
бројевима.
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА
Питагорина теорема. Важније примене Питагорине теореме.
Конструкције тачака на бројевној правој које одговарају бројевима √2, √3, √5 итд.
ЦЕЛИ И РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
Степен чији је изложилац природан број; операције са степенима; степен производа, количника и
степена.
189
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Алгебарски изрази. Полиноми и операције (мономи, сренени облик, збир, разлика, производ
полинома).
Операције с полиномима (трансформације збира, разлике и производа полинома у сренени облик
полинома).
Квадрат бинома и разлика квадрата и примене.
Растављање полинома на чиниоце.
МНОГОУГАО
Многоугао - појам и врсте. Збир углова многоугла. Број дијагонала многоугла. Правилни многоуглови
(појам, својства, конструкције). Обим и површина многоугла.
ЗАВИСНЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЊИХОВО ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ
Правоугли координатни систем у равни.
Пропорција. Примери практичне примене директне и обрнуте пропорционалности (пропорционална
подела суме,
проценти и др.).
КРУГ
Централни и периферијски угао у кругу.
Обим круга, број . Дужина кружног лука.
Површина круга, кружног исечка и кружног прстена.
СЛИЧНОСТ
Пропорционалне величине. Троуглови са једнаким угловима - слични троуглови - и пропорционалност
њихових
страница. Примене сличности.
Напомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка годишње (са исправкама
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони предлог броја часова по темама по моделу
(укупан број часова за тему; број часова за обраду + број часова за понављање и увежбавање).
стандарди
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
M.A.3.2.2.
16
7
9
2.
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА
M.A.3.3.2.
18
5
13
3.
ЦЕЛИ
И
РАЦИОНАЛНИ
M.A.3.2.3.
АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
48
19
29
4.
МНОГОУГАО
M.A.3.3.3.
13
6
7
5.
КРУГ
. M.A.3.3.3.
17
6
11
НЕКЕ ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ
M.A.3.5.1.
20
7
13
СЛИЧНОСТ
M.A.3.3.6.
12
4
8
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
66 6.
7.
144
укупно:
190
54
90
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
предмети
Садржај
корелације
време
реализатори
историја
Питагорина теорема
сптембар
Предметни наставник
физика
Географија
Операције са
степенима
Централни и
периферијски угао
новембар
Предметни наставник
март
Предметни наставник
хемија
пропорција
мај
Предметни наставник
Физика
Сличност троуглова
јун
Предметни наставник
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ДА ТНЕ НАСТАВЕ
предмет
математика
разред
седми
р.бр.
Теме
1
Конструктивни задаци- троугла и паралелограма
2
Ирационални бројеви
(oдабрани задаци)
3
Примена Питагорине теореме на геометријске фигуре
4
Комбинаторни задаци
5
Решавање такмичарских задатака
6.
Правилни многоуглови
7.
Полиноми- растављање на чиниоце
8.
Квадрат бинома и тринома
9.
Такмичарски задаци
10.
Круг- проблемски задаци
11.
Дељивост и примена дељивости
12.
Сличност троуглова
Укупан број часова на годишњем нивоу
Број часова за
тему
3
2
6
2
4
2
3
3
2
2
3
4
36
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДОПУ Н СКЕ НАСТ АВ Е
предмет
математика
разред
седми
р.бр. Теме
12.
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
13.
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА
14.
ЦЕЛИ И РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
15.
МНОГОУГАО
16.
КРУГ
17.
НЕКЕ ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ
18.
СЛИЧНОСТ
Укупан број часова на годишњем нивоу
191
Број часова за
тему
4
4
10
4
4
5
5
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
8. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
13. српски језик
14. биологија
15. музичка култура
16. ликовна култура
17. историја
18. физичко васпитање
19. информатика
192
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
 Оспособити ученика за усмену и писану комуникацију на енглеском језику
 Усвајање норми енглеског језика и оспособљавање за наставак учења навишем нивоу
образовања
 Подстаћи потребу за учењем страног језика и развијати свест о значају познавања страног
језика у комуникацији
 Олакшати разумевање и подстаћи позитиван однос према другим културама и традицијама
 Развијати радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима
других језика
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
 Проширивање речника везаног за теме блиске ученицима
 Разумевање краћих дијалога (до 15 реплика) и прича датих у писаној форми или са аудиовидео записа
 Адекватно реаговање на инструкције дате на енглеском језику у писаној и усменој форми
 Читање (до 200 речи) који садрже већи проценат познатих речи уз проверу разумевања
њихове садржине
 Адекватно интерпретирање садржаја текста, препричавање и издвајање кључне информације
из текста
 Давање основних информација о себи и другима, као и описивање и извештавање о лицима
и догађајима из прошлости, садашњости и будућности, користећи познате језичке елементе,
у усменој и писаној форми
 Развијање способности изражавања свог става или осећања везано са одрећеном темом
 Писање краћих текстова и дијалога (до 100 речи) са познатим темама
 У кратким формалним писмима примењивање облика обраћања, молбе, поздрава и
захваљивања
 Записивање планова, задатака... који му се усмено саопштавају
 Изражавање сопствених потреба и интересовања у форми личне поруке, честитке,
електронске поште, писма и сл.
 Изражавање утисака о кратком прилагођеном књижевном тексту
 Препознавање у тексту елемената културе земаља чији језик учи
 Препознавање и коришћење програмом предвиђених граматичких садржаја
 Комуницирање на енглеском језику у различитим стварним или симулираним животним
ситуацијама и у складу са нивоом формалности
8. Започињaње краћег разговора о познатим темама., одржавање континуитета и завршавање
 Развијање способности извођења закључка о могућем значењу непознате речи ослањајући се на
општи смисао текста
9.
Разумевање краћих текстова у вези са градивом других предмета
10. Усклађивање ритма, интонације и висине гласа са комуникативном намером и степеном
формалности говорне ситуације
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):

У настави се користе најсавременија наставна средства (CD, DVD, CD Multi ROM, интернет и
PPT презентације)
193
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

У плану је набавка интерактивне «паметне» табле како би могли користити iТools (софтвер за
интерактивно учење уз уџбеник), а до тада се може користити помоћу пројектора

Наставници ће похађати семинар обуке за рад са интерактивном таблом, као и сва стручна
предавања која се тичу методике наставе и практично их примењивати у настави

Предвиђен је један угледни час у другом полугодишту
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Утврђивање степена усвојености знања врши се у писменој форми кроз два писмена задатка (један у
сваком полугодишту) и четири контролне вежбе.
На почетку школске године ученици раде иницијални тест којим се утврђује ниво усвојености знања
градива претходних разреда. Наставник детаљно анализира резултате иницијалног теста и користи их
као веома важану основу за планирање редовне и допунске наставе.
На сваком часу прати се активност и учествовање ученика у раду, редовно доношење уџбеника, свеске
и осталог прибора за рад, као и домаћих задатака.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
У учењу страног језика важно је одржати континуитет свакодневног коришћења и примене наученог.
Зато се домаћи задаци задају након сваке наставне јединице. Они прате садржаје обрађене на часу и
имају за циљ примену наученог, самопроверу и проверу усвојености одређених садржаја, као и
припремање за наредни час.
На крају сваке наставне теме ученици имају групни задатак да израде пројекат на задату тему, који
подразумева примену усвојених знања. Сви пројекти се излажу у учионици за енглески језик, а
најуспелији радови у школском холу.
6. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
5. PROJECT 4, Third edition, Tom Hutchinson уџбеник, Oxford University Press, The English
Book, 2014.
6. PROJECT 4, Third edition, Tom Hutchinson , радна свеска, Oxford University Press, The English
Book, 2014.
7. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
19. Project 1 Audio CD
20. Project 1 CD-ROM
21. Project 1 DVD
22. постери
23. Project 1 Teacher’s Book (материјал за копирање)
24. интернет и Power Point презентације
25. Речници
26. Project 1 software *користити пројектор док се не набави електронска табла
27. материјали које припрема/израђује наставник
194
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
8. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
српски језик
биологија
музичка култура
ликовна култура
историја
физичко васпитање
информатика
9. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА:
Теме и ситуације
- Заједничке активности и интересовања у школи и ван ње (изласци, договори, преузимање одговорности у
договореној ситуацији)
- Договор и узајамно поштовање међу члановима породице као и према другим особама
- Изражавање обавезе, забране, недостатака
- Вршњачка комуникација и људска права (толеранција
- Интеркултурна, нтеретничка и интеррасна)
- Развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима
(описивање времена, прогноза, загађивање и заштита човекове околине)
- Традиција и обичаји у културама земаља чији се језик учи (карневал...)
- Оброци (савети о хигијени у кухињи, развијање свести о правилној исхрани)
- Стамбена насеља – како станујемо (предности живота у селу и у граду)
- Споменици и знаменитости у великим градовима (у земљама чији се језик учи)
- Знаменити људи и њихова дела (у земљама чији се језик учи)
Комуникативне функције
- Представљање себе и других
- Поздрављање
- Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева итд. (у вези
са темама)
- Разумевање и давање једноставних упутстава и команди
- Постављање и одговарање на питања
- Молбе и изрази захвалности
- Примање и давање позива за учешће у игри / групној активности
- Изражавање допадања/недопадања
- Изражавање физичких сензација и потреба
- Именовање активности (у вези са темама)
- Исказивање просторних односа и величина (Идем, Долазим из..., Лево, десно, горе, доле...)
- Давање и тражење информација о себи и другима
- Тражење и давање обавештења
- Описивање лица и предмета
- Изрицање забране и реаговање на забрану
- Изражавање припадања и поседовања
- Тражење и давање обавештења о времену на часовнику
- Скретање пажње
- Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања
Исказивање извињења и оправдање
195
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
10. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:
- У остваривању програма, у настави се користи комуникативно-интерактивни приступ
- Циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за
ученике; битно је значење језичке поруке, а не граматичка прецизност исказа
- Говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;
- Језичка грађа је кумулативна и надовезује се на већ обрађену;
- Настава се заснива и на социјалној интеракцији (у пару или групи) путем решавања проблема,
потрагом за информацијама и задацима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем
- Од четвртог разреда наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и
њиховог међусобног односа.
- Наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја; уџбеници су само један од
извора знања, а наставник упућује ученике на друге изворе (интернет, књиге, речници, телевизија,
и сл.)
- Ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у комуникацији;
- Рад на пројекту као задатку и корелација са другим предметима и подстиче ученике на
студиозни и истраживачки рад.
11. ТЕХНИКЕ (АКТИВНОСТИ):
-
Слушање аудио записа са CD-а и провера разумевања слушаног материјала
Читање текстова из уџбеника и других извора (часописи, књиге, интернет) и проверавање
разумевања прочитаног
Разговор (аргументација става) у вези са постављеним проблемом
Рад на тексту (подвлачење делова текста, одговарање на питања, тражење информације)
Писање краћих састава на задату тему (до 150 речи)
Рад на задацима из радне свеске, фотокопираног материјала
Вежбање примене граматичких и правописних правила на различитим примерима
Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, волим/не волим,
компарације...)
Превођење" исказа у гест и геста у исказ
Повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или
пак именовање наслова
Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (извештај/дневник са путовања,
рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације)
Уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број,
глаголско време, лице...)
Препознавање везе између група слова и гласова
Одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор
Извршавање прочитаних упутстава и наредби
Извођење дијалога везаних за различите животне ситуације (код лекара, у продавници, на
улици...)
Повезивање обрађених тема са личним искуством
Израда и презентација пројекта на задату тему
Игре (штафетне, игре погађања, игре речи, погађање појмова изражених невербалним путем)
Вежбе изговора, акцента и интонације на тексту уз аудио материјал
Слушање и певање песама
196
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 7. РАЗРЕД
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
теме
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
1.
INTRODUCTION
5
2
3
2.
PAST AND PRESENT
10
3
7
3.
FAME AND FORTUNE
9
4
5
4..
THE FIRST WRITTEN TEST
3
-
3
5.
HEALTH AND SAFETY
9
4
5
6.
HEROES
10
4
6
7.
OUR ENVIRONMENT
10
5
5
8.
THE SECOND WRITTEN TEST
3
-
3
RELATIONSHIPS
10
5
5
REVISION UNIT
3
-
3
72
27
45
999.
10..
укупно:
Корелација садржаја између предмета
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК – седми разред
Предмет
Садржај корелације
Време
Српски
језик
Word building – грађење речи
новембар
King Arthur – Краљ Артур,
јануар
легенда
Relative clauses –
заменице и реченице
односне
новембар
First and second conditional –
април
условне реченице
197
Реализатори
Наставник енглеског
језика
Наставници српског
језика
Наставник енглеског
језика
Наставници српског
језика
Наставник енглеског
језика
Наставници српског
језика
Наставник енглеског
језика
Наставници српског
језика
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Reported speech – неуправни
мај
говор
Биологија
You and your body – делови
тела, унутрашњи органи, нега новембар
тела
Наставник
енглеског
језика
Наставници
српског
језика
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Are you a healthy eater? – значај
правилне исхране
децембар
Climate change – глобално
загревање као главни узрок
климатских промена
фебруар
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Save the orphan bears – заштита
угрожених животињских врста
март
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
What can we do to save our
planet? –
Развијање еколошке свести
март
Информатика
ICT- computers – делови
компјутера и њихове функције
новембар
Физичко
васпитање
Sports events – најважнији
спортски догађаји у Британији
и Србији
децембар
Историја
The Iceman – живот у каменом
септембар
добу
The story of England – историја
октобар
Енглеске и Велике Британије
Наставник
енглеског
језика
Наставници биологије
Наставник
енглеског
језика
Наставник информатике
Наставник
енглеског
језика
Наставници физичког
Наставник
енглеског
језика
Наставници историје
Наставник
енглеског
језика
Наставници историје
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
разред
СЕДМИ
Број часова за
тему
5
5
5
5
5
5
6
36
р.бр. Теме
Past and present
2. Fame and fortune
3. Health and safety
4. Heroes
5. Our environment
6. Relationships
7. Prep tests
Укупан број часова на годишњем нивоу
198
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Часови се организују за ученике који спорије савладавају градиво или им је потребна помоћ у
надокнађивању градива које су пропустили због изостајања, као и вежбање обрађеног градива пред
писмене провере знања.
НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ:
Садржаји прате теме које се обрађују на часовима редовне наставе, као и индивидуално напредовање
ученика. Месечним планирањем се предвиђају садржаји за наредни месец.
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ДАТН Е НА СТ АВЕ
предмет
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
разред
СЕДМИ
Број часова
за тему
5
5
5
5
5
5
6
36
р.бр. Теме
Past and present
2. Fame and fortune
3. Health and safety
4. Heroes
5. Our environment
6. Relationships
7. Припрема за такмичење
Укупан број часова на годишњем нивоу
ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ:
Часови се организују за ученике који желе да науче нешто више од градива које се обрађује на
часовима редовне наставе. Циљ је усавршавање разумевања писаног и говорног језика, писања,
изговора, као и комуникацијских способности уопште, опширније упознавање са културом земаља
енглеског говорног подручја, као и припрема за такмичења.
НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ:
Теме часова прате и проширују обавезно градиво, а обрађују се у неформалном облику (кроз игре,
квизове, радионице, израду пројеката, гледање филмова и видео клипова, слушање изворног говора,
читање часописа, прављење анкета, израду паноа, учење песама и рецитација, решавање укрштених
речи и ребуса и сл.) Ученици ће такође учествовати у припремању програма школских приредби и
других манифестација које организује школа.
Теме и број часова су дати оквирно и могу варирати зависно од конкретних интересовања ученика, а
детаљно се планирају на месечном нивоу.
199
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ИСТОРИЈА – за седми разред
1.
ЦИЉ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ:
Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну
писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да
се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и
образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и
заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко
образовањe ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и
времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског
идентитета и духа толеранције код ученика.
Задаци наставе историје су:
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери
реализовани
- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у
развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску,
друштвену, културну...).
1.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да:
- усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјско периода
- стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку
- стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу
- стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања
независности 1878. године
- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку
- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку
- стекну знања о знаменитим личностима новог века
- развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима.
- стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века
3.ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Хуманизам и ренесанса.Индустријска револуција (огледни часови)
Предавање на тему први српски устанак у локалном музеју.
Семинари предвиђени каталогом.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Тест 1 – Успон Европе
Тест 2 - Српски народ под страном влашћу од 16. до 18 века
Тест 3 – Доба револуција
Тест 4 - Нововековна српска држава Србија - све наставне јединице
5.ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци предвиђени уџбеником,реферати о истакнутим личностима и догађајима.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посете локалним музејима у Београду
200
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник за седми разред “ Мозаки прошлости” Горан Дујковић ,расна свеска “Мозаик прослости”,
Горан Дујковић,БИГЗ
Тестови различитих издавача
Публиковани историјски извори
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
.Историјске карте ,историјски извори на паноима
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Ликовна култура,географија,физика,веронаука,српски језик,енглески језик
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УСПОН ЕВРОПЕ
(Европа од краја 15. до краја 18. века)
Основне одлике новог века (појам "нови век", хронолошки и просторни оквири).
Велика географска открића (научно-технолошка открића као предуслов - унапренивање бродоградње,
усавршавање компаса, астролаба, дурбина и часовника; путовања Бартоломеа Дијаза, Васка да Гаме,
Кристифора Колумба и Фернанда Магелана; индијанске цивилизације и колонизација Новог света).
Градови у новом веку (улога и значај великих европских градова у периоду од краја XВ до краја 18.
века Фиренце, Венеције, денове, Париза, Лондона, Антверпена, Амстердама; мануфактура као нови начин
производње, почеци грананске класе, свакодневни живот у граду).
Хуманизам и ренесанса (књижевност, уметност и политичка мисао - Данте Алигијери, Франческо
Петрарка,
довани Бокачо, Еразмо Ротердамски, Николо Макијавели, Микеланнело Буонароти, Леонардо да
Винчи,
Рафаело Санти, Тицијан Веничело, Албрехт Дирер...).
Реформација и противреформација (узроци, улога Мартина Лутера, протестантизам, католичка
реакција - улога
језуита; верски сукоби и ратови).
Апсолутистичке монархије (појам апсолутистичке монархије, сталешко друштво, примери Француске,
Енглеске,
Пруске, Аустрије, Русије, Шпаније).
СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД 16. ДО 18. ВЕКА
Турска освајања, држава и друштво од 16. до 19. века (Сулејман Величанствени - врхунац
османскемоћи, Турска као апсолутистичка монархија, друштво - муслимани и хришћани; тимарски
систем, култура).
Положај Срба у Турском царству (друштвене категорије - раја и власи, исламизација, хајдуци,
свакодневниживот).
Српска православна црква (Пећка - српска патријаршија: верска, културна, национална и политичка
установа).
Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Турског царства (Дуги - Сисачки,
Кандијски, Велики бечки,ратови 1716-1718. и 1737-1739. године, Кочина крајина).
Сеобе Срба (Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат, Бачка, Срем).
Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу (статус и привилегије, Војна крајина, Карловачка
митрополија,покатоличавање и унијаћење, ускоци, Дубровник измену Млетачке републике и Турског
царства, културни и привредни значај Дубровачке републике).
Почеци грананске класе код Срба (школске реформе Марије Терезије и Јосифа ИИ, настанак нове
образоване елите - трговци, официри, свештеници, чиновници, учитељи, правници; Доситеј
Обрадовић, Карловачка гимназија).
ДОБА РЕВОЛУЦИЈА
(Европа и свет од краја XВИИИ века до седамдесетих година XИX века)
201
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Индустријска револуција (појам револуције; парна машина, текстилна индустрија, рударство, тешка
индустрија, железница; друштво - јачање грананске и појава радничке класе).
Политичке револуције (социјална, верска и национална обележја; примери низоземске, енглеске и
америчке ; појмови уставности и поделе власти).
Француска револуција (повод и узроци, утицај просветитељских идеја Волтера, Монтескјеа и Русоа;
личности Луја Шеснаестог и Марије Антоанете; воне - Лафајет, Мирабо, Дантон, Робеспјер; укидање
феудализма; декларација о правима човека и грананина, устав, идеје уставне монархије, републике,
либерализма, демократије; терор,
револуционарни ратови, национализам, романтизам).
Наполеоново доба (личност, војна и политичка каријера Наполеона Бонапарте; Наполеонов кодекс,
Бечкиконгрес).
Револуције 1848/49. године (повод и узроци, јачање идеја национализма, либерализма, демократије,
социјализма; примери - Француска, Хабзбуршка монархија, италијанске и немачке земље).
Уједињење Италије и Немачке (улога Пијемонта у уједињењу Италије, истакнуте личности - Камило
Кавур, дузепе Мацини и дузепе Гарибалди; ратови за уједињење Италије; улога Пруске и њеног
канцелара Ота фонБизмарка у уједињењу Немачке, ратови за уједињење, проглашење Другог немачког
царства).
Гранански рат у САД (територијално ширење - излазак на Пацифик, индустријски успон, грананска
демократија, индијанско питање, положај робова, личност Абрахама Линколна, сукоб Севера и Југа и
гранански рат).
Велике силе, Источно питање и балкански народи (појам велике силе, појам Источно питање;
политика Русије, Хабзбуршке монархије, Велике Британије и Француске према Турској и балканским
народима; Кримски рат, улога балканских народа - Српска револуција, Грчка револуција, национални
покрети Румуна, Бугара,
Албанаца; Велика источна криза и Берлински конгрес).
НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
(до менународног признања 1878. године)
Српска револуција 1804-1835 (обележја - национална, социјална и културна; фазе - ратни период 18041815. мирнодопски период 1815-1835; повод и узроци; воне: вожд Каранорне Петровић и кнез Милош
Обреновић; културни и просветни реформатори Доситеј Обрадовић и Вук Караџић). Први српски
устанак (Збор у Орашцу, битке на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру; заједничко ратовање Срба и
Руса, Букурешки мир и пропаст устанка; организација устаничке државе, личности - Прота Матеја
Ненадовић, Младен Миловановић, Божидар Грујовић, Стеван Синнелић, Хајдук Вељко Петровић...).
Други српски устанак (неуспех Хаџи Проданове буне, ток Другог устанка - сабор у Такову, битке на
Љубићу, Палежу, Дубљу; споразум кнеза Милоша са Марашли Али-пашом).
Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића (територија и становништво, борба за аутономију,
Хатишерифи из 1829, 1830. и 1833. године, Сретењски устав, укидање феудализма 1835, Турски устав;
оснивање Гимназије и штампарије 1833, покретање Новина србских 1834, позоришта 1835, Лицеја
1838; унутрашња и спољна политика
кнеза Милоша; личности - кнегиња Љубица, Димитрије Давидовић, Тома Вучић Перишић, Аврам
Петронијевић...).
Уставобранитељски режим 1842-1858 (развој државних установа, Гранански законик 1844,
Начертаније,
Друштво српске словесности; личности кнеза Александра Каранорневића, кнегиње Персиде, Илије
Гарашанина, Мише Анастасијевића, Јована Хаџића...).
Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића (Светоандрејска скупштина, унутрашња и спољна
политика; национална политика кнеза Михаила и Илије Гарашанина и стварање Првог балканског
савеза; либерална опозиција, Уједињена омладина српска, добијање градова; Београд као престоница,
успон грананске класе; културна и просветна политика - оснивање Велике школе, Српског ученог
друштва, Народног позоришта; свакодневни живот; личности кнеза Михаила, кнегиње Јулије, Јеврема
Грујића, Владимира Јовановића).
Србија на путу ка независности 1868-1878 (Друго намесништво, Устав из 1869. године, унутрашња и
спољна политика, српски национални покрет и романтизам, ослободилачки ратови 1876-1878, Србија
202
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
на Берлинском конгресу, територијално проширење и независност, личности кнеза Милана
Обреновића, Јована Ристића, генерала Черњајева).
Црна Гора у доба владичанства (територија и становништво, друштвене категорије - племена и
братства; теократски облик владавине, Цетињска митрополија, унутрашња и спољна политика Петра
Првог и Петра Другог; личности владика
Петра Првог и Петра Другог).
Кнежевина Црна Гора (појам световне државе; Законик Данила И, унутрашња и спољна политика
књаза Данила и књаза Николе; национална политика, савез са Србијом и учешће у ослободилачким
ратовима 1876-1878; Црна Гора на Берлинском конгресу - територијално проширење и независност;
Цетиње - престони град Петровића
Његоша; личности књаза Данила и књаза Николе Петровића Његоша).
СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА 18. ВЕКА ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА
19. ВЕКА
Срби под хабзбуршком влашћу (Јужна Угарска, Хрватска и Славонија, Далмација и Бока Которска;
Темишварски сабор, одјеци Српске револуције, Матица српска, Револуција 1848/1849. године,
Војводство Србија и Тамишки Банат, национални покрет, Аустро-угарска нагодба и Хрватско-угарска
нагодба; личности - Сава Текелија, митрополит Стефан Стратимировић, патријарх Јосиф Рајачић,
Светозар Милетић).
Положај Срба у Турској (Босна и Херцеговина, Стара Србија и Македонија; криза турске државе и
друштва и покушаји реформи; одјеци Српске револуције; устанци Луке Вукаловића, Невесињска
пушка; личности – Хусеин капетан Градашчевић, Омер-паша Латас, Мића Љубибратић).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Дужина и значај периода који се изучава у седмом разреду основног образовања и васпитања, а
обухвата четири века људске историје, захтевају велику пажњу у избору наставних садржаја. Програм
садржи најважније доганаје, појаве и процесе, као и знамените личности које су обележиле раздобље
од краја 15. века до седамдесетих година 19. века. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у
заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма конципирана је с
циљем да помогне наставнику у планирању непосредног рада са ученицима јер му олакшава
одренивање обима и дубине обраде појединих садржаја. Наставник има слободу да сам одреди
распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.
Р. бр.
наставне
теме
1.
2.
3.
4.
стандарди
ИС 1.1.10
Успон Европе
ИС.2.2.5.
ИС.3.2.5
Српски народ под страном ИС.1.1.10;
ИС.2.2.5.
влашћу од 16. до 18. века
ИС3.2.4;
ИС.1.1.10
Доба револуција
ИС.2.2.5.
ИС.3.2.7.
Нововековне српске државе ИС.1.1.10;
Србија и Црна Гора
ИС.2.2.4.
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
203
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
13
6
7
15
7
8
18
8
10
18
9
9
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ИС.3.2.6;
5.
Српски народ под страном ИС.1.1.9;
влашћу од краја 18. до 70-их ИС.2.2.2
; ИС.3.2.5;
година 19. века
укупно:
9
2
6
72
32
40
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОДАТНЕ НАС ТА ВЕ
предмет
Историја
разред
7.
Број часова
за тему
2
3
2
3
р.бр. Теме
Успон Европе
2. Српски народ под страном влашћу од 16. до 18. века
3. Доба револуција
4. Нововековне српске државе Србија и Црна Гора
Српски народ под страном влашћу од краја 18. до 70-их година 19.
5.
2
века
Укупан број часова на годишњем нивоу
12
Циљеви и задаци
Циљ:изучавањем историје подстиче се културни напредак и хуманистички развој ученика.Циљ
наставе историје је да допринесе разумевању историјског простора и времена,историјских процеса и
токова,као и развијању националног,европског и светског индентитета.
Задаци:задаци наставе историје су да ученици,уочавајући узрочно-последичне везе,разумеју
историјске процесе и токове,улогу истакнутих личности које су одредиле развој људског друштва,и да
познају националну и општу историју,као и историју суседних народа и држава.
Оперативни задаци :
-
усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода
-
стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку
-
стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу
-
стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања
независности 1878. године
-
упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку
-
упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку
-
стекну знања о знаменитим личностима новог века
-
развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима.
-
стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века.
204
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Редни
број
1.
2.
3.
4.
Наставна тема
Обрада Утврђивање
УСПОН ЕВРОПЕ
8
(Европа од краја XV
до краја XVIII века)
СРПСКИ
НАРОД
ПОД
СТРАНОМ 9
ВЛАШЋУ ОД XVI
ДО XVIII ВЕКА
ДОБА
РЕВОЛУЦИЈА
11
(Европа и свет од
краја XVIII века до
седамдесетих година
XIX века)
НОВОВЕКОВНЕ
СРПСКЕ ДРЖАВЕ 10
СРБИЈА И ЦРНА
ГОРА
Систематизација Укупно
5
/
13
6
1
16
7
1
19
8
2
20
1
1
4
до
међународног
признања 1878. Год.
5.
Садржаји
програма
СРПСКИ
НАРОД
ПОД
СТРАНОМ 2
ВЛАШЋУ
ОД
КРАЈА XVIII ВЕКА
ДО
СЕДАМДЕСЕТИХ
ГОДИНА XIX ВЕКА
Бро
часова
УСПОН ЕВРОПЕ 13
(Европа од краја
XV до краја XVIII
века)
СРПСКИ НАРОД
ПОД СТРАНОМ 16
ВЛАШЋУ ОД XVI
Активности
у
васпитнообразовном
раду
активно
слушање
-учешће
у
разговору
-гледање
илустрација
и графикона
активно
слушање
-учешће
Основни
облици
извођења
програма
-наративна
-дијалошка
илустративна
-текстуална
-стрип
или
филм
-наративна
-дијалошка
у 205
Циљеви и задаци
садржаја програма
-разумевање појма «нови век» и
основних
одлика
тог
историјског периода
-упознавање нових културних и
научних достигнућа у периоду
новог века
-коришћење историјских карата
за период новог века
-стицање знања о личностима
које су обележиле период новог
века
-стицање најосновнијих знањао
настанку и развоју модерне
српске државе до 1878.године
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ДО XVIII ВЕКА
разговору
-гледање
илустрација
и графикона
илустративна
-текстуална
-стрип
или
филм
ДОБА
РЕВОЛУЦИЈА
19
(Европа и свет од
краја XVIII века
до
седамдесетих
година XIX века)
активно
слушање
-учешће
у
разговору
-гледање
илустрација
и графикона
-наративна
-дијалошка
илустративна
-текстуална
-стрип
или
филм
НОВОВЕКОВНЕ
СРПСКЕ
20
ДРЖАВЕ СРБИЈА
И ЦРНА ГОРА
активно
слушање
-учешће
у
разговору
-гледање
илустрација
и графикона
-наративна
-дијалошка
илустративна
-текстуална
-стрип
или
филм
активно
слушање
-учешће
у
разговору
-гледање
илустрација
и графикона
-наративна
-дијалошка
илустративна
-текстуална
-стрип
или
филм
до међународног
признања
1878.
Год.
СРПСКИ НАРОД
ПОД СТРАНОМ 4
ВЛАШЋУ
ОД
КРАЈА
XVIII
ВЕКА
ДО
СЕДАМДЕСЕТИХ
ГОДИНА
XIX
ВЕКА
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
Садржаји Бро Активности у Основни
облици
програма ј
васпитноизвођења програма
час образовном
ова раду
-слушање
-наративни, дијалошки
Избор
,сугестије
и
ученика и
усвајање,записи
усвајање
1
годишње
вање плана
г плана
рада
-разговарају,
-дијалошки, наративни,
Обнавлљ
слушају,
илустративнитекстални
ање
и
2
прикупљају
, групни
прошири
исечке
из
вање
206
уз помоћ наставника
-коришћење историјских карата
и атласа
- стицање основних знања о
личностима из тог периода (
набрајање и препознавање ) уз
помоћ наставника
-разумевање појма « револуција
« и стицање најосновнијих
знањао појединим револуцијама
и
њиховим
исходима
(
америчка, француска )
-препознавање
појединих
личности из тог периода и
њихово набрајање
-коришћење историјске карте и
атласа уз помоћ наставника
-стицање основних знања о
Српској револуцији (Први и
Други српски устанак )
-стицање основних знања о
стварању нове државе и о
личностима и династијама које
су обележиле овај историјски
период уз помоћ наставника
-коришћење историјске карте и
атласа
-стицање знања о положају
српског народана простору
Хабзбуршке монархије
-стицање знања о револуцији
1848/49. И учешћу Срба у
револуцији
- стицање знања о положају
Срба у Турско,,реформском
покрету,устанцима Срба
Циљеви и задаци садржаја
програма
-упознавање са садржајем
плана додатне наставе
-обнављање постојећег и
проширивање знања,
развијање вештина
креативности и међусобне
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
штампе, праве
паное, уређују
кабинет
знања из
претходн
их
разреда
УСПОН
ЕВРОПЕ
(Европа
од краја 1
XV
до
краја
XVIII
века)
СРПСКИ
НАРОД
ПОД
СТРАНО
М
ВЛАШЋ
4
У ОД XVI
ДО XVIII
ВЕКА
ДОБА
РЕВОЛУ
ЦИЈА
(Европа и
свет
од
краја
XVIII
1
века
до
седамдесе
тих
година
XIX века)
НОВОВЕ
КОВНЕ
СРПСКЕ
ДРЖАВЕ
СРБИЈА
И ЦРНА
ГОРА
до
међунаро
дног
признања
1878. Год.
2
-учествују
у
разговору,
активно
слушају, читају
и анализирају
текстове
из
историјске
читанке,
користе атллас
-учествују
у
разговору,актив
но
слушају,читају
и анализирају
текстове
из
историјске
читанке,корист
е
атлас,врше
истраживање о
познатим
личностима
сарадње
-дијалошки,
текстуални,
паровима
рад
у -развијање сарадничког
односа, проширивање
постојећих и усвајање нових
знања, сналажење на карти
-дијалошки, наративни,
илустративни,
-усвајање нових знања,
текстуални, групни
утврђивање постојећих,
употреба
атлас,оспособљавање за
самосталан рад
-активно
слушају.питају
илуструју,
истражују,
читају текстове
-анализа текстова,уочавање
дијалошки, текстуални, повезаности
илустративни
градива,оспособљавање за
самосталан рад
-учествују
у
разговору,
активно
слушају, читају
и анализирају
текстове
из
историјске
читанке,
користе атлас,
врше
истраживање ос
познатим
личностима,
упоређују,
самостално
дијалошки,наративни,и
лустративни,текстуалн
и,
групни,индивидуални
207
-анализа текстова, уочавање
повезаности градова,
оспособљаавње за
самосталан рад, уочавање
узрочно последничких веза
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
раде у радној
свесци
СРПСКИ
НАРОД
ПОД
2
СТРАНО
М
ВЛАШЋ
У
ОД
КРАЈА
XVIII
ВЕКА ДО
СЕДАМД
ЕСЕТИХ
ГОДИНА
XIX
ВЕКА
Припрем
а
за
такмиче
ње
-дијалошки,
текстуални,
паровима
рад
у
-анализа текстова,уочавање
повезаности
градива,оспособљавање за
самосталан рад
-активно
слушају.питају
илуструју,
истражују,
читају текстове
-учествују
у
разговору,самос
тално раде и -дијалошки,
анализирају
текстуални,
текстове
из паровима
читанке,раде
тестове
и
анализирају
резултате
208
рад
у
-повезивање примена
наученог, анализа тестова,
уочавање повезаности
градива
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГЕОГРАФИЈА – за седми разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну
писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа,да се
оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе
своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за
предметне садржаје, као и да упознају и разумеју географске објекте, појаве, процесе и законитости у
простору, њихове узрочно-последичне везе и односе, развију географску писменост и географски
начин мишљења, свести и одговорног односа према свом завичају, држави, континенту и свету као
целини и толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.
Задаци наставе географије су:
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе географије буду у пуној мери
реализовани
- упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу
- картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у свакодневном
животу
- упознавање основних географских одлика Европе, осталих континената и развијених држава света
- упознавање основних географских одлика своје државе и држава у непосредном окружењу, њихових
асоцијација и интеграција
- упознавање комплементарности и регионалних разлика савременог света
- развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других феномена
у геопростору
- изграђивање и развијање ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине
- развијање националног, европског и светског идентитета
- развијање толеранције, постојања и припадности мултиетничком, мултијезичком, мултикултурном
свету
- развијање опште културе и образовања
- оспособљавање за самостално учење и проналажење информација
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да:
- стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских континената, њихових регија и
појединих држава
- стекну знања о друштвеногеографским одликама ваневропских континената, њихових регија и
појединих држава
- се оспособе за праћење и разумевање економских и друштвених активности и промена у савременом
свету и њиховом доприносу општем развоју и напретку човечанства
- упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света;
- разумеју проблеме у савременом свету (пренасељеност, неједнак привредни развој, недостатак хране,
воде, енергије, минералних сировина, еколошки проблеми, болести, ратови и друго)
- развијају национални идентитет и упознају значај толеранције у мултиетничким, мултијезичким и
мултикултуралним срединама у свету;
- упознају различите културе континената, њихових регија и држава и кроз то развијају општу културу
- развијају жељу и стичу потребу за даље образовање и самообразовање са циљем да се што успешније
укључе у даље стручно оспособљавање
- кроз рад у настави географије проширују знања из картографије и оспособе се за самостално
коришћење географске карте у стицању нових знања и у свакодневном животу
209
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
- оспособе за самостално коришћење географске литературе и различитог графичког и илустративног
материјала у циљу лакшег савладавања наставног градива и оспособљавања за самостални рад.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
-контролни задатак у првој недељи децембра ( Азија , Африка )
- контролни задатак у трећој недељи априла (Англоамерика, латинска Америка )
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Географија за 7. разред основне школе – ЗУНС
Аутор : Милутин Тадић
Литература за реализацију програма:
Часопис – ''Земља и људи''
Географски атлас – ЗУНС
Нема карта ваневропских континената – РГЗ
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
.- физичко-географска карта Азије
- физичко-географска карта Африке
.- физичко-географска карта сев. Америке
.- физичко-географска карта јужне Америке
.- физичко-географска карта Аустралије и Океаније
-политичка карта света
-глобус
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Математика: површина, проценти
Биологија: биљне заједнице, екологија, флора и фауна.
Историја: настанак народа, сеобе народа, ратови.
Хемија: метали, неметали, руде
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (1)
Сврха, циљеви, задаци и програмски садржаји регионалне географије ваневропских континената.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ (21)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост азијског континента, клима и
биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Југозападне Азије, клима и биљни
свет, воде на копну.
210
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда. Државе Југозападне Азије: Турска, географски положај, границе и
величина. Основне природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ЈУЖНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Јужне Азије, клима и биљни свет,
воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
Државе Јужне Азије: Индија, географски положај, границе и величина. Основне природногеографске и
друштвеноекономске одлике.
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Југоисточне Азије, клима и
биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
Државе Југоисточне Азије: Индонезија, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
СРЕДЊА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Средње Азије, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
ИСТОЧНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Источне Азије, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
Државе Источне Азије: Кина и Јапан, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ (14)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост афричког континента, клима и
биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
СЕВЕРНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Северне Африке, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
211
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Државе Северне Африке: Египат, географски
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
положај,
границе
и
величина.
Основне
ИСТОЧНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Источне Африке, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
ЗАПАДНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Северне Африке, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
ЈУЖНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост Северне Африке, клима и биљни
свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
Државе Јужне Африке: Јужноафричка Република, географски положај, границе и величина. Основне
природно географске и друштвен оекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ (12)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост северно америчког континента,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Северне Америке: Сједињене Америчке Државе и Канада, географски положај, границе и
величина.
Основне природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕ АМЕРИКЕ (3)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост средњеамеричког континента,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције),насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Средње Америке: Мексико, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ (9)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост јужноамеричког континента,
клима и биљнисвет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
212
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Регионална и политичка подела.
Државе Јужне Америке: Бразил и Аргентина, географски положај, границе и величина. Основнен
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ (6)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуненост аустралијског континента, клима
и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка разноврсност,
миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Аустралије и Океаније: Нови Зеланд, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АРКТИКА (2)
Основни географски подаци: откриће и истраживања Арктика, име, географски положај и величина.
Природна и економска обележја.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНТАРКТИКА (2)
Основни географски подаци: откриће и истраживања Антарктика, име, географски положај и
величина. Природна и економска обележја.
СВЕТ КАО ЦЕЛИНА (2)
Савремени политичкогеографски процеси у свету. Неоколонијализам, интеграције и глобализам.
Формирање политичке карте света.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
иинтерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да
најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Садржаји програма наставног предмета географија у седмом разреду основне школе обухватају
систематско изучавање регионалне географије ваневропских континената, а програмску структуру
чини осам наставних тема.
Р. бр.
наставне
теме
1
2
број
часова
по
теми
стандарди
ГЕ 3.1.1. ГЕ
УВОД
У
РЕГИОНАЛНУ 1.4.1.
ГЕ
1
ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА
2.4.2.
ГЕ
3.4.3.
ГЕ 3.1.1. ГЕ
3.2.2.
ГЕ
АЗИЈА
23
3.3.2.
ГЕ
3.4.3.
ГЕ 3.1.1. ГЕ
3.2.2.
ГЕ
15
1.АФРИКА
3.3.2.
ГЕ
3.4.3.
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
213
број часова за
остале
типове
обраду часова
1
14
9
9
6
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГЕ 3.1.1.
3.2.2.
3.3.2.
3.4.3.
ГЕ 3.1.1.
3.2.2.
3.3.2.
3.4.3.
ГЕ 3.1.1.
3.2.2.
3.3.2.
3.4.3.
ГЕ 3.1.1.
3.2.2.
3.3.2.
3.4.3.
ГЕ 3.1.1.
3.2.2.
3.3.2.
3.4.3.
ГЕ 2.1.2.
2.3.2.
3.3.2.
2.СЕВЕРНА АМЕРИКА
3.СРЕДЊА АМЕРИКА
4.ЈУЖНА АМЕРИКА
5.АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
6.ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
7.СВЕТ КАО ЦЕЛИНА
ГЕ
ГЕ
11
ГЕ
ГЕ
ГЕ
3
ГЕ
ГЕ
ГЕ
8
ГЕ
ГЕ
ГЕ
5
ГЕ
ГЕ
ГЕ
4
ГЕ
ГЕ
ГЕ 2
укупно:
72
7
4
2
1
5
3
3
2
2
2
1
1
44
28
Корелација садржаја између предмета
предмети
Садржај корелације
Математика: површина,
проценти;
Историја:
ГЕОГРАФСКЕ
сеобе народа ; Биологија: ОПШТЕ
ОДЛИКЕ
АЗИЈЕ
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна.
Хемија: метали, неметали
Математика: површина,
проценти;
Историја:
ГЕОГРАФСКЕ
сеобе народа ; Биологија: ОПШТЕ
ОДЛИКЕ
АФРИКЕ
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна
Хемија: метали, неметали
Математика: површина,
проценти;
Историја:
сеобе народа ; Биологија: ОПШТЕ
ГЕОГРАФСКЕ
биљне
заједнице, ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ
екологија, флора и фауна
Хемија: метали, неметали
Математика: површина,
проценти;
Историја:
време
Септембар ,
Предметни
октобар,
наставник
новембар
Новембар,
децембар
Предметни
наставник
Јануар,
фебруар
Предметни
наставник
ОПШТЕ
ГЕОГРАФСКЕ Март,
ОДЛИКЕ СРЕДЊЕ АМЕРИКЕ
214
реализатори
Предметни
наставник
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
сеобе народа ; Биологија:
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна.
Хемија: метали, неметали
Математика: површина,
проценти;
Историја:
сеобе народа ; Биологија:
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна.
Хемија: метали, неметали
Математика: површина,
проценти;
Историја:
сеобе народа ; Биологија:
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна.
Хемија: метали, неметали
Математика: површина,
проценти;
Историја:
сеобе народа ; Биологија:
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна
Математика: површина,
проценти;
Историја:
сеобе народа ; Биологија:
биљне
заједнице,
екологија, флора и фауна
ОПШТЕ
ГЕОГРАФСКЕ Март,
април
ОДЛИКЕ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ
Предметни
наставник
ОПШТЕ
ГЕОГРАФСКЕ Април,
ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ И мај
ОКЕАНИЈЕ
Предметни
наставник
ОПШТЕ
ГЕОГРАФСКЕ
ОДЛИКЕ
АРКТИКА
И Мај
АНТАРКТИКА
Предметни
наставник
Јун
Предметни
наставник
СВЕТ КАО ЦЕЛИНА
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
ГЕОГРАФИЈА
разред
СЕДМИ
Број часова за
тему
р.бр. Теме
АЗИЈА
АФРИКА
СЕВЕРНА АМЕРИКА
СРЕДЊА АМЕРИКА
ЈУЖНА АМЕРИКА
АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
10
8
8
2
6
1
1
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
215
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
ГЕОГРАФИЈА
разред
СЕДМИ
Број часова
за тему
10
8
8
2
6
2
2
р.бр. Теме
АЗИЈА
12. АФРИКА
13. СЕВЕРНА АМЕРИКА
14. СРЕДЊА АМЕРИКА
15. ЈУЖНА АМЕРИКА
16. АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
17. ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
18.
19.
20.
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
ГЕОГРАФИЈА
разред
СЕДМИ
р.бр. Теме
ВАСИОНА И ЗЕМЉА
2. ГЕОГРАФСКА МРЕЖА И ГЕОГРАФСКА КАРТА
3. ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА, УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ
4. ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ, ВОДЕ НА ЗЕМЉИ
5. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА
6. АЗИЈА
7. АФРИКА
8. СЕВЕРНА АМЕРИКА
9. СРЕДЊА АМЕРИКА
10. ЈУЖНА АМЕРИКА
11. АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
Укупан број часова на годишњем нивоу
216
Број часова
за тему
2
4
4
4
2
6
4
4
2
2
2
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
БИОЛОГИЈА – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе биологије јесте да ученици усвајањем образовно васпитних садржаја стекну основна
знања о грађи и функционисању људског организма, развијају здравствену културу, хигијенске навике
и схвате значај репродуктивног здравља.
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученик примењује стечена знања из биологије у свакодневном животу а посебно у очувању сопственог
здравља. Познаје основне чињенице о основним болестима и повредама и уме да правилно реагује и
потражи стручну помоћ и одговорно ће се понашати у вези са репродуктивним здрављем.
3.ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Микроскопирање, крвни притисак и било, полне болести контрацепција. Предавања о наркоманији,
СИДИ, полним болестима, адолесценцији и хигијени. Oгледни час како уочити симптоме болести и
како тумачити извештај крвне слике и очног прегледа
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Један тест у првом полугодишту и један у другом полугодишту
ТЕСТ 1. « Коштани и мишићни систем
ТЕСТ 2. « Систем орагана за циркулацију»
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Одлазак у Дом здравља и у Медицинску и Фармацеутску средњу школу
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник
за
седми
разред
«
БИГЗ
«
Н.
Букуров,К.Младеновић-Пауновић
и сви остали уџбеници осталих издавача «Клетт», Герундијум «, Логос», и «Завод» . Књиге из
библиотеке биолошког кабинета Анатомија човека, Физиологија човека, Полни живот човека.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Микроскоп и трајни микроскопски препарати (здраво и болесно ткиво), природнои материјали слике
и ученички радови трајно урамљени.
Треба набавити моделе, који су сад прилично у лошем стању, због дуготрајне употребе
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Корелација са историјом, хемијом, домаћинством, физиком, физичким васпитањем, музичка култура и
ликовна култура
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ (4)
Наука о човеку - антропологија.
Порекло и историјски развој човека.
Преци данашњег човека.
Људи данас.
ГРАдА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА (59)
Нивои организације биолошких система. Човек - органски системи.
Ћелија: величина, облик, основна грана (ћелијска мембрана, цитоплазма, органеле, једро, ДНК,
хромозоми).
Деоба ћелија.
Вежба: Посматрање гране ћелије на трајном микроскопском препарату.
217
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Кратак преглед еволутивне разноврсности кожног система животиња.
Кожни систем човека
Грана коже човека. Кожни органи. Слузокожа. Функција коже.
Обољења, повреде коже и прва помоћ. УВ зрачење и заштита коже.
Вежба: Посматрање гране коже на трајном микроскопском препарату.
Кратак преглед еволутивне разноврсности скелетног система животиња.
Скелетни систем човека
Коштана ћелија. Коштано ткиво. Грана кости. Хрскавица.
Везе мену костима.
Скелет. Кости главе, трупа и удова.
Обољења, повреде костију и прва помоћ.
Деформације. Правилно држање тела.
Вежба: Посматрање костију, зглобова и шавова. Упоренивање са механичким зглобовима.
Кратак преглед еволутивне разноврсности мишићног система животиња.
Мишићни систем човека
Мишићне ћелије. Мишићно ткиво. Попречно-пругаста, глатка и срчана мускулатура. Скелетни
мишићи (облици).
Физиолошке особине мишића.
Кретање.
Обољења и оштећења мишића. Физичка активност.
Вежба: Посматрање мишићног ткива на трајном микроскопском препарату.
Кратак преглед еволутивне разноврсности нервног система животиња.
Нервни систем човека
Нервна ћелија и нервно ткиво.
Физиолошке особине нервне ћелије. Нерви и ганглије.
Централни нервни систем: мозак и кичмена мождина.
Рефлекси и рефлексни лук.
Периферни нервни систем.
Аутономни (вегетативни) нервни систем.
Обољења нервног система.
Стрес. Одмор и сан.
Учење и памћење.
Вежба: Посматрање нервног ткива на пресеку мозга или кичмене мождине (на трајном
микроскопском
препарату). Испитивање рефлекса бутног мишића.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система жлезда са унутрашњим лучењем животиња.
Систем жлезда са унутрашњим лучењем човека
Жлезде са унутрашњим лучењем, грана.
Повезаност жлезда са унутрашњим лучењем и нервног система.
Поремећаји у раду жлезда са унутрашњим лучењем.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система чулних органа животиња.
Систем чулних органа човека
Чулне ћелије.
Чуло мириса и укуса.
Грана и функција чула вида.
Мане и обољења ока.
Чуло слуха и равнотеже.
Оштећења и обољења чула слуха и равнотеже.
Бука и чуло слуха.
Вежба: Одренивање оштрине вида и разликовање боја. Мариотов оглед.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за варење животиња.
Систем органа за варење човека
Грана органа за варење. Варење хране. Јетра и панкреас.
218
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Обољења органа за варење.
Правилна исхрана и последице неправилне исхране (гојазност, булимија, анорексија).
Хигијена усне дупље.
Вежба: Таблице правилне исхране.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за дисање животиња.
Систем органа за дисање човека
Грана и функција органа за дисање. Покрети дисања.
Спољашње и ћелијско дисање.
Глас и говор.
Обољења органа за дисање. Дувански дим и здравље.
Вежба: Доказивање угљен-диоксида у издахнутом ваздуху.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за циркулацију животиња.
Систем органа за циркулацију човека
Крв и лимфа.
Крвне групе. Трансфузија. Насленивање крвних група.
Срце и крвни судови. Грана и рад срца. Артерије, вене, капилари.
Лимфни судови. Крвоток и лимфоток.
Одбрамбене способности организма. Вакцине.
Обољења, повреде срца и крвних судова, прва помоћ. Реанимација.
Вежба: Посматрање крви на трајном микроскопском препарату.
Вежба: Мерење пулса и крвног притиска.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за излучивање животиња.
Систем органа за излучивање човека
Грана и функција органа за излучивање.
Обољења органа за излучивање.
Вежба: Грана бубрега - дисекција.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за размножавање животиња.
Систем органа за размножавање човека
Грана и функција органа за размножавање.
Физиологија репродукције.
Насленивање пола код човека. Наследне болести везане за пол.
Обољења органа за размножавање. Хигијена полних органа.
РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ (9)
Дефиниција здравља.
Пубертет и адолесценција.
Проблеми везани за период одрастања (делинквенција, болести зависности).
Почетак полног живота. Хумани односи мену половима. Контрацепција.
Ризично понашање и сексуално преносиве болести - превенција и лечење.
Значај и планирање породице. Наталитет.
НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА ПЛАНА:
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Избор и систематизација програмских садржаја биологије резултат су захтева времена и најновијих
достигнућа у биологији, а примерени су узрасту ученика и њиховом психо-физичком развоју.
Наставне теме су логички распоренене, а обухватају садржаје науке о човеку, здравственој култури и
репродуктивном здрављу.
219
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Овако конципиран програм пружа ученицима основна знања, а ради лакшег разумевања и усвајања
градива, наставник не треба да инсистира на детаљном опису гране и функције, већ на обољењима и
повредама појединих органа, пружању прве помоћи и стицању неопходних хигијенских навика,
очувању личног здравља и здравља других људи, као и одговорном односу према репродуктивном
здрављу.
Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети 60% часова за обраду
новог градива и 40% за друге типове часова.
Концепција програма пружа широке могућности за примену различитих наставних метода и употребу
расположивих наставних средстава и информационих технологија на часовима обраде, вежби и
систематизације градива. Избор наставних метода зависи од циља и задатака наставног часа и
опремљености кабинета. Избор облика рада препуштен је наставнику.
Наставник за припрему рада на часу треба да користи уџбеник одобрен од стране Министарства
просвете, најновију стручну литературу и да примењује искуства стечена професионалним развојем на
акредитованим семинарима из Каталога програма стручног усавршавања Завода за унапренивање
образовања и васпитања.
стандарди
Порекло и развој људске врсте
БИ 2.1.4.
4
3
1
Грађа човечијег тела
БИ 3.5.2.
62
38
24
Репродуктивно здравље
БИ 3.5.4.
6
4
2
72
45
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
укупно:
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСКЕ
27
НАСТАВЕ
предмет
БИОЛОГИЈА
разред
СЕДМИ
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
број часова за
остале
типове
обраду часова
број
часова
по
теми
Број часова
за тему
2
4
24
6
Теме
Антропологија
Грађа човечијег тела
Системи органа
Репродуктивно здравље
Укупан број часова на годишњем нивоу
220
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
предмет
БИОЛОГИЈА
разред
СЕДМИ
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Број часова
за тему
3
2
25
6
Теме
Порекло и развој људске врсте
Грађа човечијег тела
Системи органа
Репродуктивно здравље
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
Корелација садржаја између предмета
предмети
Хемија
Садржај корелације
Лабораторијски
(употреба)
време
прибор
октобар
реализатори
Ј.Вујић
учени.5 р.
Физика
Лупа и микроскоп
октобар
Ликовна
култура
Жива бића
У континуитету
Географија
Биодиверзитет
У континуитету
Историја
Геолошка доба
мај
ученици 6
Грађанско
васпитање
Одговоран
животињама
април
ученици 8.
Географија
Свет као целина
новембар
ученици 8.
Историја
Порекло човека
септембар
ученици 7.
Хемија
Алкохоли
супстанце
мај
ученици7 и 8 р.
Географија
Распрострањеност живих бића
У континуитету
ученици 5,6 и 8
р.
однос
и
према
психоактивне
221
ученици 5р.
ученици 5,6 и 8
р.
ученици 5,6 и 8
р.
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да сви
ученици стекну базичну jeзичку, техничку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији
одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у
новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима,
развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се упознају са
техничко-технолошки развијеним окружењем, развију техничко мишљење, техничку културу, радне
вештине и културу рада.
Задаци наставе техничког и информатичког образовања су :
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
техничког и информатичког образовања буду у пуној мери реализовани
- стицање основног техничког и информатичког образовања и васпитања
- стицање основних техничко-технолошких знања, умења, вештина и оспособљавање ученика за
њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу
- схватање законитости природних и техничких наука
- сазнавање основног концепта информационо-комуникационих технологија (ICT), улоге ICT у
различитим струкама и сферама живота,
као и оспособљавање ученика да раде на једном од оперативних система и неколико најчешће
коришћених корисничких програма и стицање навике да их ученик користи у свакодневним
активностима
- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и
интернет
- развијају стваралачко и критичко мишљење
- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према
сопстевеном плану рада и афирмишу креативност и оригиналност
- развијају психомоторне способности
- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима
друштвено корисног рада
- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и
управљања технолошким процесима
- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака
- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад
- комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж)
- стекну знања за коришћење мерних инструмената
- на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући
материјал за модел, макету или средство
- препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике,
електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе,
макете или предмете)
- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија
- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу
- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору
- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)
- израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара
- упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов
значај на развој друштва
- примењују мере и средства за личну заштиту при раду
- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења
222
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-
на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју
будућу професију и др.
6. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да:
комуницирају на језику технике (користе стручну терминологију и израђују технички цртежосновним прибором и рачунаром)
- користе рачунар у прикупљању информација као и у њиховој обради и презентацији
- служе мерним инструментима за мерење дужине, углова, масе, силе;
- на основу физичких, хемијских и технолошких својстава одаберу
одговарајући
материјал
(метал, легуру, неметал и погонски материјал) за модел или употребно средство
- препознају елементе (компоненте) из области машинства и да их компонују у једноставније
функционалне целине (графички и кроз моделе или употребне предмете)
- примењују одговарајуће поступке обраде материјала кроз алгоритам
- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија
- правилно употребљавају стандардни прибор, алат и машине при обликовању елемената за
моделе и употребна средства
- одређују адекватне везе између елемената (завртањ, закивак, ...)
- препознају природне ресурсе, њихову ограниченост у коришћењу
- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском претварачу
- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)
- одаберу једноставнији програм за управљање рачунаром
- примењују мере и средства за личну заштиту при раду
- знају мере заштите и потребе за обнову и унапређивање животног окружења
- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања и знања, правилно
одаберу своју будућу професију
5.ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
-

употреба савремених наставних средстава

сваки наставник мора да одржи један огледни час у току школске године, као и по два у
4.разреду ( огледни час према плану стручног већа)

Плaнирати по два стручна семинара годишње из области ТиИО, узети могућност
коришћења и online семинара

По могућности , похађати бар један изборни семинар годишње
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У настави ТиИО нису предвиђени писмени и контролни задаци. Могућност провере знања кроз вежбе
из радне свеске. Спровођење графичких и практичних вежби. На почетку године предвиђен
иницијални тест.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци нису предвиђени. Талентованији ученици праве реферате, презентације, израђују
постере.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Могућност посете изложбама или сајму технике.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И
ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник за 7.разред основне школе -Милан Санадер, Гордана Санадер
223
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Радна свеска- Милан Санадер, Гордана Санадер
Идавач: М&Г ДАКТА
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Наставна средства су разноврсна техничка средства која су прилагођена потребама наставе.
Користе се следећа наставна средстава:
Domain Controller ( DS )+ монитор
- 3 Multipoint servera ( MPS01, MPS02, MPS03 )- 30 радних места
1 ДВД
1 телевизор
2 штампача
1 касетофон
3 табле
визуелна средства ( текст, цртеж, графикони, шеме, модели, макете,колекције тех. елемената и
материјала, апликације, слике,филомови, тв емисије , динамички модели, инструменти, апарати...)
конструкторски комплети
алати
прибор за цртање
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
 Ликовна култура
 Математика
 Физика
 Хемија
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ (2)
Појам и задаци машина и механизама: трансформација материје и енергије, пренос и трансформација
оптерећења и кретања.
ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У МАШИНСТВУ (8)
Техничка документација у машинству. Ортогонална пројекција. Котирање, пресеци и упрошћавање,
просторно приказивање. Од идеје до реализације.
ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (14)
Цртање коришћењем рачунара и израда презентације. Интерфејс-систем веза са рачунаром.
Управљање моделима помоћу рачунара. Рад са конструкторима на бази интерфејс-технологије.
МАТЕРИЈАЛИ (2)
Машински материјали: метали, легуре, композити, неметали, погонски материјали. Својства метала и
легура (испитивање тврдоће, чврстоће и др.).
МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА (2)
Мерење и мерна средства: дужине, угла, масе и момента. Размеравање и обележавање на металу. Појам
контроле.
ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МАТЕРИЈАЛА (4)
Принципи обраде метала са и без скидања струготине. Спајање металних делова. Мере заштите на
раду.
МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ (16)
Основни појмови и принципи рада машина и механизама. Елементи машина и механизама: елементи за
везу, елементи за пренос снаге и кретања, специјални елементи. Производне машине: принцип рада,
састав, коришћење. Машине спољашњег (бицикл, аутомобил, железничка возила, бродови, авиони и
др.) и унутрашњег (транспортери, дизалице и др.) транспорта: принцип рада, састав, коришћење.
РОБОТИКА (2)
Појам робота. Врсте робота, намена, конструкција (механика, погон и управљање). Моделирање
робота из конструкторских комплета и коришћење интерфејса.
224
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЕНЕРГЕТИКА (6)
Извори, коришћење и трансформација енергије. Погонске машине-мотори: хидраулични, пнеуматски,
топлотни (цилиндри, турбине, парне машине и турбине, двотактни бензински мотори, четворотактни
бензински мотори, дизел мотори и остали мотори).
КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ-МОДУЛИ (16)
Конструкторско моделовање - самосталан рад на сопственом пројекту према алгоритму: дефинисање
задатка, решење извора енергије, избор кретних, преносних и извршних механизама, решење
управљања, компоновања конструкције или модела, провера испуњености еколошких и ергономских
захтева, израда
техничке документације. Моделовање производних машина, саобраћајних средстава, транспортних
машина и уређаја и др.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Програм техничког и информатичког образовања у седмом разреду је иновиран у складу са
дугорочном пројекцијом развоја овог предмета и у складу са извршеним променама у петом и шестом
разреду. Извршено је уједначавање и сажимање наставних области као и у претходним разредима. Због
тога су уведене нове теме под називом Увод у машинску технику и Машине и механизми. Следеће
теме су преименоване због рационализације и то: уместо Технологија материјала уведена је тема
Материјали; уместо Техничко
комуницирање уведено је Техничко цртање у машинству; Мерење и контрола уместо Лабораторијске
вежбе.
Садржаји Саобраћајних система су убачени у област Енергетике. Измене које су унете неће битније
утицати на реализацију програма јер су оне и настале на основу сугестија предметних наставника.
Р. бр.
наставне
теме
стандарди
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
број часова за
остале
типове
обраду часова
број
часова
по
теми
Увод у машинску технику
2
2
Техничко цртање у машинству
8
3
5
Информатичке технологије
14
2
12
Материјали
2
1
1
Мерење и контрола
2
1
1
Технологија обраде материјала
4
3
1
Машине и механизми
16
6
10
Роботика
2
1
1
Енергетика
6
4
2
Конструкторско
МОДУЛИ
моделовање
-
16
72
укупно:
225
16
23
49
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелација садржаја између предмета
предмети
Садржај корелације
време
Ликовна
култура
Конструкторско
моделовање
II полугодиште
Математика
Техничко
цртање
машинству
Информатичке
технологије
у
Физика
I
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
обраде
I
Гордана Тодоровић
Машине и механизми
Хемија
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
II
Мерење и контрола
Материјали
Технологија
материјала
I
II
Консрукторско
моделовање
реализатори
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
Енергетика
II
Материјали
I
Г.Тодоровић
С.Брашњевић
Д. Радоњић
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНС КЕ НАСТА ВЕ
предмет
Техничко и информатичко образовање
Разред
VII
р.бр. Теме
Увод у машинску технику
2. Техничко цртање у машинству
3. Информатичке технологије
4. Материјали
5. Мерење и контрола
6. Технологија обраде материјала
7. Машине и механизми
8. Роботика
9. Енергетика
10. Конструкторско моделовање - МОДУЛИ
Укупан број часова на годишњем нивоу
226
Број часова
за тему
1
4
7
1
1
2
8
1
3
8
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
Техничко и информатичко образовање
разред
VII
р.бр. Теме
Увод у машинску технику
2. Техничко цртање у машинству
3. Материјали
4. Мерење и контрола
5. Технологија обраде материјала
6. Машине и механизми
7. Роботика
8. Енергетика
9. Конструкторско моделовање (МОДУЛИ)
10. Информатичке технологије
Укупан број часова на годишњем нивоу
227
Број часова
за тему
1
4
1
1
2
8
1
3
8
7
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ФИЗИКА – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ
наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и
научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају
природне појаве и основне природне законе, да се оспособе за уочавање и распознавање
физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама
кроз истраживање, даоформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у
свакодневном животу и раду.
Задаци наставе физике су:
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе физике сврха, циљеви и задаци образо
вања, као и циљеви наставе физике буду у
пуној мери реализовани
развијање функционалне писмености
упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици
разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона
развијање способности
за активно стицање знања о физичким појавама кроз
истраживање
развијање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности у
мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања
развијање логичког и апстрактног мишљења
схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења
решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја
-развијање способности за примену знања из физикесхватање повезаности физичких појава и екологије
и развијање свести о потреби заштите,обнове и унапређивања животне средине
-развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи
-развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној орјентацији
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученик треба да:
-разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу од оних које су дефинисане
интензитетом, правцем и смером (време, маса, температура, рад, брзина,
убрзање, сила...)
користи, на нивоу примене, основне законе механике Њутнове законе
стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела (безтежинско стање)
упозна силу трења,разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи
трансформацију енергије у рад и обрнуто на нивоу примене користи законе одржања (масе, енергије)
-прави разлику између температуре и топлоте
уме да рукује мерним инструментима
користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
Огледни часови:
228
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-Трећи Њутнов закон – закон акције и реакције
- Архимедов закон и његова примена
- Топлотно ширење тела.Појам и мерење температуре
Демонстрациони огледи: које изводи наставник или ученици.
Лабораторијске вежбе.
Републички семинар о настави физике и семинари предвиђени каталогом.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Предвиђено пет тестова по завршетку предвиђених тема по образовним стандардима.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаћи задаци у оквиру предвиђених тема и наставних јединица.
Реферати: Живот и дело Галилеја,Архимеда,Џула и Вата.
Кретање тела – пешака,авиона,аутомобила...
Слободно падање тела.Вертикалан хитац.
Клацкалица,пливање тела.
Мерење температуре у учионици,у парку и на асфалту.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета ПМФ – у ,одељењу за физику.
Школско двориште и парк
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Уџбеник: Физика за 7. разред ,Логос, Латас.Балаж
Збирка задатака за семи разред «Круг» Н.Чалуковић
Тестови које припрема предметни наставник у складу са образовним стандардима. 8. НАСТАВНА
СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
. .Наставна средства: мерни инструменти,приручна средства,разни судови,панои, графици.
Стрма раван,макете,полуге,термос боца.тегови, колица.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Математика,техничко образовање,историја,географија,физичко васпитање,ликовна кулрура,музичко
васпитање,биологија,хемија,српски језик.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
СИЛА И КРЕТАЊЕ (9+14+2)
Обнављање дела градива из шестог разреда које се односи на равномерно праволинијско кретање, силу
каоузрок промене стања тела и инертност тела. (0+2)
Сила као узрок промене брзине тела. Појам убрзања. (1+1)
Успостављање везе измену силе, масе тела и убрзања. Други Њутнов закон. (1+2)
Динамичко мерење силе. (0+1)
Равномерно променљиво праволинијско кретање. Интензитет, правац и смер брзине и убрзања. (1+1)
Тренутна и средња брзина тела. (1+0)
Зависност брзине и пута од времена при равномерно променљивом праволинијском кретању. (2+2)
Графичко представљање зависности брзине и пута од времена код равномерно праволинијског
кретања.
Графичко представљање зависности брзине тела од времена код равномерно променљивог
праволинијског
кретања. (2+2)
Менусобно деловање два тела - силе акције и реакције. Трећи Њутнов закон. Примери. (1+1)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
229
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Демонстрациони огледи: Илустровање инерције тела помоћу папира и тега. Кретање куглице низ
Галилејев жљеб.
Кретање тела под дејством сталне силе. Мерење силе динамометром. Илустровање закона акције и
реакције помоћу динамометара и колица, колица са опругом и других огледа (реактивно кретање
балона и пластичне боце).
Лабораторијске вежбе
1. Одренивање сталног убрзања при кретању куглице низ жљеб. (1)
2. Провера Другог Њутновог закона помоћу покретног тела (колица) или помоћу Атвудове машине. (1)
КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА (4+6+2)
Убрзање при кретању тела под дејством силе теже. Галилејев оглед. (1+0)
Слободно падање тела, бестежинско стање. Хитац навише и хитац наниже. (1+2)
Силе трења и силе отпора средине (трење мировања, клизања и котрљања). Утицај ових сила на
кретање тела. (2+2)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи: Слободно падање тела различитих облика и маса (Њутнова цев, слободан пад
везаних
новчића…). Падање тела у разним срединама. Бестежинско стање тела (огледи са динамометром, с два
тега
и папиром измену њих, са пластичном чашом која има отвор на дну и напуњена је водом). Трење на
столу,
косој подлози и сл. Мерење силе трења помоћу динамометра.
Лабораторијске вежбе
1. Одренивање убрзања тела које слободно пада. (1)
2. Одренивање коефицијента трења клизања. (1)
РАВНОТЕЖА ТЕЛА (5+5+1)
Деловање две силе на тело дуж истог правца. (1+0)
Појам и врсте равнотеже тела. Полуга, момент силе. Равнотежа полуге и њена примена. (2+2)
Сила потиска у течности и гасу. Архимедов закон и његова примена. Пливање и тоњење тела. (2+2)
Систематизација и обнављање градива. (0+1)
Демонстрациони огледи: Врсте равнотеже помоћу лењира или штапа. Равнотежа полуге. Услови
пливања тела
(тегови и стаклена посуда на води, Картезијански гњурац, суво грожне у минералној води, свеже јаје у
води и воденом раствору соли, мандарина са кором и без коре у води, пливање коцке леда на води…).
Лабораторијска вежба
1. Одренивање густине чврстог тела применом Архимедовог закона. (1)
МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА (6+7+2)
Механички рад. Рад силе. Рад силе теже и силе трења. (2+1)
Квалитативно увонење појма механичке енергије тела. Кинетичка енергија тела. Потенцијална
енергија.
Гравитациона потенцијална енергија тела. (2+2)
Веза измену промене механичке енергије тела и извршеног рада. Закон о одржању механичке енергије.
(1+1)
Снага. Коефицијент корисног дејства. (1+1)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи: Илустровање рада утрошеног на савладавање силе трења при клизању тела
по различитим подлогама, уз коришћење динамометра. Коришћење потенцијалне енергије воде или
енергије надуваног балона за вршење механичког рада. Примери механичке енергије тела. Закон о
одржању механичке енергије (Максвелов точак).
Лабораторијске вежбе
1. Одренивање рада силе под чијим дејством се тело креће по различитим подлогама. (1)
2. Провера закона одржања механичке енергије помоћу колица. (1)
ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ (3+5+1)
Топлотно ширење тела. Појам и мерење температуре. (1+1)
230
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Количина топлоте. Специфични топлотни капацитет. Топлотна равнотежа. (1+1)
Честични састав супстанције: молекули и њихово хаотично кретање. Унутрашња енергија и
температура. (1+1)
Систематизација и обнављање градива. (0+2)
Демонстрациони огледи: Дифузија и Брауново кретање. Ширење чврстих тела, течности и гасова
(надувани балон на стакленој посуди - флаши и две посуде са хладном и топлом водом, Гравесандов
прстен, издужење жице, капилара...).
Лабораторијска вежба
1. Мерење температуре мешавине топле и хладне воде после успостављања топлотне равнотеже. (1)
ДОДАТНИ РАД
(Оријентациони садржаји програма)
1. Решавање проблема везаних за слагање и разлагање сила и равнотежу тела.
2. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика слагања и разлагања сила, равнотеже
тела и примене
полуге.
3. Тела на стрмој равни.
4. Решавање проблема кретања тела с константним убрзањем.
5. Графичко решавање проблема код равномерно променљивог кретања и њихова примена.
6. Примери за примену Њутнових закона динамике.
7. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика механичког кретања под дејством силе
теже.
8. Кеплерови закони. Кретање планета. Сунчев систем.
9. Занимљивости из астрономије.
10. Сила трења и коефицијент трења.
11. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика механичког рада у свакодневном
животу.
12. Принцип рада простих машина.
13. Видеозапис или симулација на рачунару кинетичке и потенцијалне енергије тела, претварања
потенцијалне
енергије у кинетичку и обрнуто, закона одржања механичке енергије и др.
14. Решавање проблема везаних за рад, енергију тела и законе кретања.
15. Одренивање специфичног топлотног капацитета тела. Механизми преношења топлоте с једног тела
на друго
(примери). Топлотна равнотежа.
16. Решавање проблема у којима се користе притисак и потисак као физичке величине. Средња густина
код
нехомогених тела. Архимедов закон кроз примере.
17. Видеозапис или симулација на рачунару тела и супстанција на различитим температурама,
термичког ширења
тела, промене агрегатних стања и сл.
18. Вода на различитим температурама и њено другачије понашање у односу на остале течности.
19. Посета некој лабораторији (кабинету) за физику на факултету, научноистраживачком институту,
опсерваторији,
електрани, фабрици, кабинету у гимназији и др.
Поред понунених садржаја могу се реализовати и теме за које ученици покажу посебно интересовање.
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и
интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да
најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и
231
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства и Завода, а
приликом
оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
При изради програма узете су у обзир примедбе и сугестије наставника физике основних школа
изречене на
стручним скуповима и семинарима у оквиру разговора о програмима и настави физике у основним и
средњим
школама. Оне се могу сажети у следећем:
- смањити укупну оптерећеност ученика
- растеретити важећи програм свих садржаја који нису примерени
- психофизичким могућностима ученика
- "вратити" експеримент у наставу физике
- методски унапредити излагање програмских садржаја и
- извршити бољу корелацију редоследа излагања садржаја физике са
- математиком и предметима осталих природних наука.
Нови програм је по садржају, обиму и методском презентовању прилагонен ученицима основне школе.
Р. бр.
наставне
теме
стандарди
3.2.1.
3.4.1.
Сила и кретање
3.7.1.
3.7.2.
3.2.1.
3.4.1.
Кретање тела под дејством силе
3.5.1.
теже;силе трења
3.7.1.
3.7.2
3.1.1.
3.1.2.
3.1.4.
3.4.1.
Равнотежа тела
3.7.1.
3.7.2
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Механички рад и енергија.Снага
Топлотне појаве
укупно:
232
3.5.1.
3.7.1.
3.7.2
3.4.1.
3.5.1.
3.5.2.
3.7.1.
3.7.2
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
25
9
16
12
4
8
11
5
6
15
6
9
9
4
5
72
28
44
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДОПУНСК Е НАСТАВЕ
предмет
Физика
разред
р.бр. Теме
34. Сила и кретање
35. Кретање тела под дејством силе теже;силе трења
36. Равнотежа тела
37. Механички рад и енергија.Снага
38. Топлотне појаве
Укупан број часова на годишњем нивоу
Број часова
за тему
10
8
8
8
2
36
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
разред
р.бр. Теме
1. Сила и кретање
2. Кретање тела под дејством силе теже;силе трења
3. Равнотежа тела
4. Механички рад и енергија.Снага
5. Топлотне појаве
Укупан број часова на годишњем нивоу
Број часова
за тему
10
8
8
8
2
36
Начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма:
Настава физике остварује се кроз следеће основне облике:
1.Излагање садржаја тема уз одговарајуће демонстрационе огледе
2.Решавање квалитативних и квантитативних задатака
3.Лабораторијске вежбе
4.Коришћење и других начина рада који доприносе бољем разумевању садржаја тема(домаћи задаци,
читање популарне литературе из историје физике и сл.)
5.Систематско праћење рада сваког појединачног ученика
Веома је важно да при извођењу прва три облика наставе наглашава њихова обједињеност
јединственом циљу:откривање и формулисање закона и њихова примена. У противном, ученик ће
стећи утисак да постоје три различите физике:једна се слуша на предавањима, друга се ради кроз
рачунарске задатке , а трећа се користи у лабораторији.
Врсте активности у образовно-васпитном раду
-ученици прате ток посматране појаве при извођењу демонстрационог огледа, затим својим речима на
основу сопственог расуђивања, описују појаву коју посматрају
-рад у малим групама при извођењу експерименталних вежби
-мерење различитих физичких величина при извођењу лабораторијских вежби
-процена грешке само за директно мерење величине(дужина, време...)
-приказује графички и табеларно добијене податке
-израда домаћих задатака
-израда паноа за учионицу или хол школе.
233
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Наставна тема
Обрада
Утврђивање
Лабораторијске
вежбе
Свега
9
14
2
25
6
2
12
5
1
11
7
2
15
Сила и кретање
Кретање
тела
под
дејством силе теже. 4
Сила трења
Равнотежа тела
5
Механички
рад
и
6
енергија. Снага
Топлотне појаве
4
4
1
9
Укупно
28
36
8
72
Садржај
програма
Број
часова
Сила
и
кретање
25
Активности
у Основни облици
васпитно
и начини извођења
образовном раду
програма
Методом демонстрације
кретања разних тела и
Ученици
дијалогом са ученицима
посматрају,
поновити стечено знање
самостално
о кретању. Увести појам
закључују и наводе тренутне
брзине
и
примере, учествују убрзања и начин на који
у анализи
и се они могу рачунати и
решавању
графички представити
рачунских
и
графичких задатака
Ученици
посматрају, питају,
записују, закључују,
врше
анализе
демонстрационих
огледа и рачунских
задатака
и
математички
израчунавају
непознату величину
Кретање
тела
под 12
Ученици треба да
спонтано
прате,
Методом демонстрације
две кугле различитих
маса и дијалогом са
ученицима
поновити
појам инертности и масе
тела. Треба ученици на
основу кретања тела под
дејством различитих сила
уоче да је сила узрок
промене брзине тела и да
уоче везу између силе,
масе и убрзања. Треба да
примене II и III Њутнов
закон на једноставним
примерима и схвате да се
сила
може
мерити
динамички
Методом демонстрације
и кроз дијалог ученици
234
Циљеви
и
задаци
садржаја програма
Ученик
треба:
да
разликује
изразе
физичких закона од
дефиниције
физичких
величина;-да користи на
нивоу примене брзину и
убрзање,-да
разуме
релативност кретања,-да
уме
да
мери
и
израчунава брзину и
убрзање праволинијског
равномерног, односно
неравномерног кретања
Ученик треба: да
користи
на
нивоу
примене II и III Њутнов
закон
механике
на
једноставним
примерима,-да уме да
изврши
динамичко
мерење
силе,-да
разликује скаларне од
векторских
физичких
величина(време, маса,
температура,
брзина,
убрзање и сила)
Ученик треба: да разуме
безтежинско
стање
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
дејством
силе теже.
Сила трења
сопствено расуђују,
постављају питања
и да кроз примере
уочавају разлику и
сличности између
силе трења и силе
отпора
средине.Примењују
стечена знања на
решавање проблема
треба
да
упознају
слободно падање као
последица
деловања
гравитационе силе и
величине које га описују,
као и хитац навише и
наниже. Треба да се
упознају са силом трења
и силом отпора средине и
утицајем ових сила на
кретање тела
Ученици треба да
посматрају, питају,
мере,
рачунају,
закључују, повезују
и врше анализу
задатака
Кроз
дијалог
и
демонстрацију
ученик
треба да схвати и научи
слагање и разлагање
сила, да схвати када је
тело у равнотежи и
примену равнотеже. Да
се
упозна
са
Архимедовим законом и
његовом применом
Механички
рад
и
енергија.
15
Снага
Ученици
посматрају, питају,
уочавају,
наводе
примере, закључују
и решавају рачунске
задатке
На основу примера из
живота као и извођењем
огледа ученици треба да
усвоје појам механичког
рада, снаге и енергије, да
знају израчунати ове
величине, као и да се
упознају са њиховим
мерним јединицама и да
их дефинишу
Топлотне
појаве
Кроз
дијалог
са
ученицима
поновити
Ученици
облике
механичке
посматрају, питају,
енергије и структуру
уочавају,
супстанције и на основу
повезују,закључују,
огледа треба да схвате
записују, дискутују
појам
унутрашње
и решавају рачунске
енергије и њену везу са
задатке
кретањем молекула. Да
науче шта је температура
Равнотежа
тела
11
9
235
тела,- да упозна силу
трења и силу отпора
средине, -да се упозна са
слободним
падом,
хитцом
навише
и
хитцом
наниже(кретањима тела
у гравитационом пољу)
Ученик треба: да уме да
слаже
и
разлаже
векторске
физичке
величине(силу),-да
разуме статички случај
равнотеже тела када је
резултанта сила, које
делују на тело, једнака
нули,
да
користи
равнотежу
момента
силе, да може да
примени
Архимедов
закон и да може да
објасни силу потеска у
течностима и гасовима
Ученик треба: да разуме
да је рад силе једнак
промени енергије,-да на
практичном
примеру
уме да израчуна снагу
разних
машина
и
уређаја,-да зна да се
укупна
енергија
у
механици састоји од
збира
кинетичке
и
потенцијалне енергије,да може на нивоу
примене да се користи
законом
одржања
енергије,-да
користи
јединице енергије и
снаге у SI
Ученик треба: да зна да
се
укупна
енергија
тела(система
тела)
састоји од кинетичке,
потенцијалне
и
унутрашње енергије, -да
зна да топлота и рад
представљају два начина
промене
унутрашње
енергије тела,-да зна да
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
и како се може мерити.
постоји веза између
унутрашње енергије и
кретања молекула тела,да може да одреди
количину
топлоте,-да
користи
јединице
количине топлоте и
температуре у SI
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ:
Садржај
програма
Број
часова
3
Сила
кретање
и
Кретање
2
тела
под
дејством
силе теже
Равнотежа
Механички
3
рад, снага
и енергија
3
Активности
у
васпитнообразовном раду
Ученици:
посматрају
уз
помоћ наставника
наводе
примере,
закључују,
учествују у анализи
и
решавању
једноставних
задатака
Ученици:
посматрају, питају,
уз
помоћ
наставника
записују,
закључују,врше
анализу огледа и
рачунских задатака
Ученици: треба да
прате, уз помоћ
наставника
расуђују, уочавају
разлике и решавају
једноставне
проблеме
Основни
облици
Циљеви
и
задаци
извођења програма
садржаја програма
-индивидуални рад
-фронтални рад
-индивидуални рад
-фронтални рад
-индивидуални рад
-фронтални рад
Ученик треба да:разликује
врсте кретања; мери и
рачуна брзину и убрзање и
да зна њихове мерне
јединице
Ученик треба да: научи
други и трећи Њутнов
закон механике и да
изврши
динамичко
мерење силе
Ученик треба да: упозна
слободан
пад;
хитац
навише; хитац наниже;
силу трења; силу отпора
средине
и
разуме
безтежинско стање тела
Ученици: треба да
посматрају, питају,
уз помоћ наставника
уочавају,
наводе -индивидуални рад
примере, решавају -фронтални рад
једноставне задатке
Ученик треба да: научи да
сложи
и
разложи
векторске величине; да
зна када је тело у
равнотежи; да објасни
силу потиска и Архимедов
закон
Ученици:
посматрају,
уз
помоћ наставника
-индивидуални рад
уочавају, наводе
-фронтални рад
примере
и
Ученик треба да: зна када
се врши механички рад и
да је једнак промени
енергије; зна како се
рачуна снага; ко има
236
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
закључују
решавају
једноставне
задатке
1
Топлотне
појаве
и
Ученици:
посматрају, питају,
уз
помоћ
наставника
-индивидуални рад
уочавају, повезују, -фронтални рад
записују
и
закључују
кинетичку,
а
ко
потенциалну енергију; и
да зна мерне јединице
рада, снаге и енергије
Ученик треба да: знају да
се укупна енергија тела
састоји од кинетичке и
потенцијалне
енергије
молекула унутар тела; да
зна како се одређује
количина топлоте и која је
њена мерна јединица
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОДАТНЕ НАСТАВЕ
Основни
Активности
у
Број
облици
васпитночасова
извођења
образовном раду
програма
Ученик самостално
и спонтано решава
проблеме кретања,
открива
примену
Њутнових
закона
5
динамике, поставља
питања,
изводи
-индивидуални
закључке,
рад
Кретање и
претражује
и
-групни рад
сила
користи литературу
-рад у пару
и интернет, решава
сложене рачунске
задатке
из
равномернопроменљивог
кретања (рач. и
граф.)
Ученик самостално
и
спонтано
посматра различите
облике кретања под
3
дејством силе теже
Кретање
и
силе
трења,
тела
под
поставља питања,
дејством
изводи
закључке, -индивидуални
силе теже и
претражује
и рад
сила трења
користи литературу -групни рад
и интернет, решава -рад у пару
сложене рачунске
задатке и изводи
огледе
Равнотежа
Ученик самостално -индивидуални
тела
и
спонтано рад
Садржај
програма
237
Циљеви
и
задаци
садржаја програма
Ученик
повезује
и
примењује
стечена
знања о равномерно
променљивом кретању и
Њутновим законима да
би извео закључке и
дошао
до
решења
сложених
задатака
(графичких
и
рачунских) и објаснио
неке појаве у природи
Ученик
повезује
и
примењује
стечена
знања о кретању тела
под дејством силе теже
и силе трења да би
извео закључке и дошао
до решења сложених
задатака (графичких и
рачунских) и објаснио
неке појаве у природи
Ученик
повезује
и
примењује
стечена
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
4
4
Рад, снага и
енергија
2
Топлотне
појаве
посматра различите
облике слагања и
разлагања сила и
полугу,
поставља
питања,
изводи
закључке,
претражује
и
користи литературу
и
интернет
о
примени полуге и
мерењу масе тела
вагом,
решава
сложене рачунске
задатке везане за
равнотежу
тела,
полугу и стрму
раван
Ученик самостално
и
спонтано
посматра различите
облике механичког
рада,
претварање
једног
облика
енергије у други,
поставља питања,
изводи
закључке,
претражује
и
користи литературу
и интернет, решава
сложене рачунске
задатке,
изводи
огледе и утврђује
законитости
Ученик самостално
и
спонтано
посматра топлотне
појаве,
поставља
питања,
изводи
закључке,
претражује
и
користи литературу
и интернет, решава
проблеме везане за
топлотне појаве и
Архимедов закон,
изводи огледе и
утврђујезаконитости
-групни рад
-рад у пару
знања о слагању и
разлагању
сила,
равнотежи
тела
и
примени полуге да би
извео закључке и дошао
до решења сложених
задатака (графичких и
рачунских)
-индивидуални
рад
-групни рад
-рад у пару
Ученик
повезује
и
примењује
стечена
знања о раду, снази и
енергији да би извео
закључке и дошао до
решења
сложених
задатака (графичких и
рачунских) и објаснио
неке појаве у природи
-индивидуални
рад
-групни рад
-рад у пару
Ученик
повезује
и
примењује
стечена
знања о преношењу
топлоте с једног тела на
друго,
термичком
ширењу тела, потиску и
Архимедовом закону да
би извео закључке и
дошао
до
решења
сложених
задатака
(графичких
и
рачунских) и објаснио
неке појаве у природи
238
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ХЕМИЈА – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе хемије јесте :
-да сви ученици стекну основну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији
одговарајућих стандарда образовних постигнућа.
-да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама; да изразе и
образложе своје мишљење и дискутују са другима.
- развијање мотивисаности, заинтересованости за предметне садржаје, функционалне хемијске
писмености, способности за извођење једноставних хемијских истраживања, логичког и апстрактног
мишљења и критичког става у мишљењу.
- развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација, свести о важности
одговорног односа према животној средини, одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања
различитих супстанци у свакодневном животу;.
-развијање радозналости и потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и кроз то
позитивног става према учењу хемије,.
-свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији.
- разумевања промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија, модела и
закона.
Задаци наставе хемије:
– омогућити ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим се у хемији
долази до сазнања;
– омогућити ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, као и њен значај за
развој различитих технологија и друштва уопште;
– оспособити ученике да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију и да
разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина;
– створити наставне ситуације у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим
променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе и при
том развијати аналитичко мишљење и критички став у мишљењу;
– омогућити ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемијских
промена и практично га примењују
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученик треба да:
–правилно примењује теоријско знање и експериментално искуство у решавању теоријских и
експерименталних проблема;
–овлада знањима која су му неопходна за извођење једноставних истраживања;
– уме да у одређеним ситуацијама примењује знање хемије за тумачење појава и промена у реалном
окружењу;
–усвоји знања помоћу којих ће развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и
друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
У циљу унапређења наставе планирани су интердисциплинарни часови у којима ће учествовати
следеће наставне области: Хемија, Биологија,Физика, Географија и Историја.
Могу се прикључити Енглески и Немачки језик, и Техничко и информатичко образовање.
Наставни садржаји који ће бити реализовани на интердисциплинарним часовима су :
239
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
«Вода из различитих углова», «Исхрана- извор здравља и огледало квалитета живота»,
« Ваздух».
Планирани су следећи огледни часови:
1. Раздвајање састојака смеше- лабораторијске вежбе
2. Процентни састав раствора - лабораторијске вежбе
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Контролни задаци планирани су у току или после завршене наставне теме:
1.Основни хемијски појмови- октобар
2. Грађа атома- децембар
3. Молекули, атоми и јони- март
4. Раствори- април
5. Хемијске реакције- мај
Тестови за припремање завршног испита биће рађени континуирано у току школске године. Провере ће
бити 5-10 минута али се неће оцењивати бројчано. Резултати које су ученици остварили биће
евидентирани у оквиру ученичких постигнућа
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Домаће задатке ученици ће добијати после сваке нове наставне јединице и биће прилагођени
индивидуалним способностима ученика.
Реферате ће ученици радити за следеће наставне јединице:
1.Врсте хемијских елемената
2. Вода. Значај воде за живи свет
Посматрања у природи ученици ће самостално организовати и представити на паноу:
1. Температурним календар
2. Смеше из свакодневног живота
3. Вода у природи
4. Квалитет воде коју пијемо
5. Раствори из свакодневног живота
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
За ученике који похађају часове додатне наставе планирана је посета Хемијском факултету, обилазак
хемијских лабораторија и посета Хемијском музеју.
Биће организована посета «Фестивалу науке» и обилазак поставки које су у вези са хемијом у оквиру
«Ноћи музеја». Последња посета биће реализована у сарадњи и уз учешће родитеља ученика.
У априлу месецу може се организовати посетита ЈКП Београдски водовод и канализација.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
У току школске 2014/2015.године биће коришћен уџбеник хемије за седми разред основне школе издавачке
куће «Нови Логос». Аутори уџбеника су Драгана Анђелковић и Татјана Недељковић. Уз уџбеник биће
коришћен и Приручник за наставник истих аутора.
Могуће је коришћење и следећих уџбеника и приручника за наставнике:
1. Издавачка кућа «Кlett“, аутори Ивана Вуковић и Аника Влајић.
2. Издавачка кућа «БИГЗ», аутори Миомир Ранђеловић и Мирјана Марковић.
3. Издавачка кућа «ЗУНС», аутори Јасминка Королија, Љуба Мандић и Дејан Даниловић. Приручник за
наставнике од истих аутора.
4. Издавачка кућа « Герундијум», аутори Јасна Адамов, Наталија Макивић и Станислава Олић.
У току школске 2014/2015.године биће коришћена збирка задатака са лабораторијским вежбама издавачке
куће «Герундијум», аутори Јасна Адамов, Наталија Макивић и Станислава Олић.
240
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Могуће је коришћење радне свеске са збирком задатака свих издавачких кућа чији су уџбеници претходно
наведени.
За припрему завршног испита биће коришћени тестови издавачке куће «Чигоја школа». Аутори су Снежана
Илић- Јанковић и Жељко Јанковић.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Лабораторијско посуђе, прибор и супстанце за извођење огледа школа набавља по потреби, када се
потроше или оштете постојеће залихе. Тренутно школа располаже неопходним посуђем, прибором и
супстанцама за школску 2014/2015.годину.
На часовима додатне наставе и на редовном часу ученици ће израђивати следећа наставна средства:
1. Хемијски симболи и формуле- картице у боји
2. Модел структуре атома од жице и пластелина
3. Модели атома и молекула од пластелина( или неких других материјала)
4. Атомске,молекулске и јонске кристалне решетке
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Корелација се спроводи са следећим предметима:
Биологија, Физика, Географија, Историја, Математика, Техничко и информатичко образовање, Српски
језики и Ликовна култура.
САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:
Предмет изучавања хемије. Хемија у склопу природних наука и њена примена.
Вежба 1: Увонење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији
Упознавање лабораторијског посуна и прибора, намене и начина рада са њима:
- употреба практикума и писаних упутстава
- избор одговарајућег прибора и посуна (одговарајуће намене и карактеристика, на пример, запремине)
- узорковање приближне запремине течности, пресипање воде из једног суда (на пример, реагенс боце)
у
други (на пример, епрувету) до задате приближне запремине (на пример, једна четвртина запремине
епрувете,
једна трећина...)
- загревање воде у епрувети
- одлагање супстанци
- обележавање реагенс боца и других посуда у којима се чувају супстанце
- правила понашања у лабораторији, мере опреза и прва помоћ.
Вежба 2: Мерење
Одмеравање задате запремине воде помоћу мензуре и преношење у другу посуду, мерење масе чврстих
и течних супстанци и мерење температуре. Грешке при мерењу. Бележење резултата, табеларни и
графички приказ резултата и тумачење резултата.
Упутство
Хемија и њен значај је уводна тема у којој ученици сазнају о предмету изучавања хемије, како се у
хемији долази до сазнања (научни метод) и месту хемије у склопу природних наука. Потребно је да
ученици упознају значај хемије и хемијске производње за развој друштва (на пример, за производњу
лекова, нових врста граневинских и изолационих материјала, козметичких производа, средстава за
хигијену, конзерванаса, боја и лакова…). У оквиру ове теме ученици би требало да науче основна
правила понашања у учионици,
кабинету, о мерама опреза при руковању супстанцама и лабораторијским посунем и прибором, о
мерама заштите себе и других, о заштити животне и радне средине, мерама прве помоћи у случају
повреде у раду. У оквиру ове теме ученици започињу учење о правилима понашања и мерама опреза у
раду, а она се даље разранују на садржајима наредних тема. Знања и вештине које ученици стичу на
овим часовима значајни су и за задовољавање свакодневних потреба.
Почев од ове теме, ученике треба упућивати у технике и начине учења хемије: посматрање, мерење,
бележење, уочавање правилности мену прикупљеним подацима, формулисање објашњења, извонење
закључака, коришћење уџбеника, различите литературе и других извора информација.
241
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ (14)
Садржаји: (6+5+3)
Материја и супстанца. Физичка и хемијска својства супстанци.
Физичке и хемијске промене супстанци.
Чисте супстанце: елементи и једињења.
Смеше. Раздвајање састојака смеше (декантовање, ценење, дестилација, кристализација).
Демонстрациони огледи
Демонстрирање доказа да је дошло до хемијске реакције: издвајање гаса (реакција измену цинка
ихлороводоничне киселине, реакција измену натријум-хидрогенкарбоната и етанске киселине),
издвајање талога (реакција измену раствора олово(ИИ)-нитрата и калијум-јодида, бакар(ИИ)-сулфата и
натријум-хидроксида), промена боје реактаната (сагоревање хартије и сахарозе, разлагање амонијумдихромата), појава светлости (сагоревање траке магнезијума).
Вежба 3: Физичка својства супстанци
Испитивање физичких својстава натријум-хлорида, бакар(ИИ)-сулфата пентахидрата, калцијумкарбоната, сахарозе, сумпора, гвожна, магнезијума, алуминијума, бакра и воде (агрегатно стање, боја,
растворљивост, магнетичност, тврдоћа).
Вежба 4: Физичке и хемијске промене
Испитивање физичких и хемијских промена супстанци (топљење леда, савијање магнезијумове траке,
ситњење шећера, сагоревање магнезијумове траке и шећера, топљење и сагоревање парафина).
Вежба В: Смеше
Прављење смеша и раздвајање састојака смеша одливањем, ценењем, кристализацијом и помоћу
магнета.
Упутство
Тема има посебно место у градиву хемије, јер се у њој дефинишу основни појмови који се развијају у
наредним темама у 7. и 8. разреду и у том смислу би је требало с посебном пажњом обранивати. Кроз
одговарајући избор примера потребно је омогућити ученицима разликовање појмова супстанца и
физичко тело и на тај начин повезати ове садржаје са градивом физике 6. разреда. Одговарајућим
избором примера и демонстрационих огледа треба омогућити ученицима да разликују појмове физичка
и хемијска својства супстанце, чему доприноси и трећа лабораторијска вежба. Ученицима треба
омогућити да на примерима разликују својства супстанци од промена супстанци, физичка својства
супстанци од хемијских својстава, и физичке промене супстанци од хемијских промена.
Важно је да ученици разликују примере чистих супстанци од смеша, поготову примере једињења и
смеша.
У оквиру теме ученици проширују знање о мерама опреза у раду са супстанцама приликом утврнивања
њиховог мириса (како се безбедно испитује мирис супстанце). Треба нагласити ученицима да укус
супстанце не проверавају.
Попут осталих појмова ове теме и појам раствора се уводи у најопштијем значењу као хомогена
смеша, појам растворљивости као физичко својство и појам растварање као физичка промена. Детаљно
учење о растворима, процесу растварања, растворљивости, квалитативном и квантитативном саставу
раствора, обухваћено је посебном темом.
СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ (31)
а) АТОМ И СТРУКТУРА АТОМА (16)
Садржаји: (7+8+1)
Атом.
Хемијски симболи.
Грана атома. Језгро атома. Атомски и масени број. Изотопи.
Релативна атомска маса.
Електронски омотач. Периодни систем елемената.
Демонстрациони огледи
Демонстрирање огледа за постављање претпоставке о честичној структури супстанце: растварање
калијумперманганата у води и разблаживање раствора калијум-перманганата.
242
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Вежба ВИ: Модел структуре атома
Прављење модела атома и распоренивање модела електрона по енергетским нивоима.
Упутство
Тему треба започети стварањем ситуације учења у којој ће ученици на основу одговарајућих аналогија
формулисати претпоставке о честичној структури супстанце. На пример, када се помешају вода и
калијумперманганат, како се може објаснити чињеница да две супстанце заузимају исту запремину
("1+1≠2"). У следећем огледу, вишеструким разблаживањем раствора калијум-перманганата добија се
све блени раствор,
што указује да у њему и даље постоје "обојене" честице, али у мањем броју у односу на број честица
друге супстанце. У оквиру ове теме ученици би требало да разумеју које честице изгранују атом,
својства тих честица (наелектрисање, маса, величина) и својства атома у целини.
Ученици сада могу да дефинишу хемијски елемент из угла изгранивачких честица - сви атоми истог
хемијског елемента имају исти број протона.
При обради појма изотоп, поред дефиниције, највише се пажње посвећује њиховој практичној
примени, на пример, у археологији и медицини.
Б) ОСНОВНЕ ЧЕСТИЦЕ КОЈЕ ИЗГРАдУЈУ СУПСТАНЦЕ: АТОМИ, МОЛЕКУЛИ
Садржаји: (7+7+1)
Молекул. Хемијске формуле.
Ковалентна веза. Гранење молекула елемената и једињења.
Јонска веза.
Валенца елемената у ковалентним и јонским једињењима.
Релативна молекулска маса.
Атомске, молекулске и јонске кристалне решетке.
Демонстрација
Приказивање структуре ковалентних и јонских једињења моделима молекула и атома и моделима
кристалних
решетки.
Демонстрациони огледи
Демонстрирање разлике својстава једињења са поларном и неполарном ковалентном везом – скретање
млаза поларне супстанце у електричном пољу. Утврнивање поларности воде и етанола.
Демонстрирање својстава једињења са јонском и ковалентном везом: растворљивост, температура
топљења, агрегатно стање.
Вежба 7: Модели молекула и хемијске формуле
Састављање модела молекула и писање хемијских формула.
Упутство
У оквиру теме од ученика се очекује да науче да су атоми, молекули и јони основне врсте честица које
изгранују хемијске елементе и једињења. Треба указати на повезаност честичне структуре супстанце и
њеног агрегатног стања под стандардним условима. Честице гасова су молекули (Х2, Н2, Цл2, ЦО2,
СО2), осим племенитих гасова чије су изгранивачке честице атоми. Честице течности су увек
молекули (Х2О, Бр2, етанол, хексан, ацетон), осим живе, а честице чврстих супстанци могу бити атоми
(графит, гвожне), молекули(шећер, јод) и јони (натријум-хлорид). Ученици треба да разумеју да се
кристалне и аморфне супстанце разликују по уренености честица које их изгранују. Кристалну
решетку могу да изгранују атоми менусобно повезани ковалентним везама, или молекули мену којима
делују менумолекулске привлачне силе. У јонским кристалним решеткама постоје јаке привлачне силе
измену јона - јонска веза. Са тог полазишта ученицима треба објаснити различита својства супстанци
са јонском и ковалентном везом (температуре топљења и кључања). Ученици треба да разумеју зашто
су јонска једињења под стандардним условима увек у чврстом агрегатном стању, док се ковалентна
једињења појављују у сва три агрегатна стања у зависности од јачине менумолекулских интеракција.
ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ - РАСТВОРИ (9)
Садржаји: (7+9+1)
Хемијске једначине. Анализа и синтеза.
243
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Р.бр.
наст.
теме
79.
НАСТАВНЕ
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
Хемија и њен значај
80.
Основни хемијски појмови
81.
Структура супстанци
82.
Хомогене смеше- раствори
83.
Хемијске реакције и зрачунавања
број часова за
број
остале
часова
типов
по
обрад е
теми
у
часова
стандарди
ХЕ.1.1.9
ХЕ.1.1.10.
ХЕ.1.2.10.
ХЕ.2.6.1.
.
ХЕ.1.1.1.
ХЕ.1.1.3. ХЕ.3.1.2.
ХЕ.3.1.7. ХЕ.3.1.8.
ХЕ.3.6.1.
ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3.
ХЕ.3.6.4.
ХЕ.1.1.5. ХЕ.1.1.6.
ХЕ.2.1.7. ХЕ.2.6.2.
ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.1.
ХЕ.3.1.3. ХЕ.3.1.4.
ХЕ.3.1.8.
ХЕ.1.1.12.
ХЕ.2.1.1.
ХЕ.2.1.2.
ХЕ.2.1.3. ХЕ.2.1.7.
ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2.
ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.5.
ХЕ.3.1.1.
ХЕ.3.1.2.
ХЕ.3.1.8.
ХЕ.3.1.9.
ХЕ.3.6.1.
ХЕ.3.6.2.
ХЕ.3.6.3.
ХЕ.3.6.4.
ХЕ.2.1.1.
ХЕ.2.1.2. ХЕ.2.1.8.
ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.4.
ХЕ.3.1.9. ХЕ.3.6.1.
ХЕ.3.6.2.
ХЕ.3.6.3.
ХЕ.3.6.4.
укупно:
4
1
3
14
6
8
30
13
17
10
3
7
14
5
9
72
28
34
Закон о одржању масе.
Закон сталних односа маса.
Количина супстанце. Мол. Моларна маса.
Израчунавања у хемији.
Демонстрациони огледи
Синтеза гвожне(ИИ)-сулфида и анализа жива(ИИ)-оксида. Сагоревање свеће.
Реакција измену натријум-хлорида и сребро-нитрата у раствору и баријум-хлорида и натријум-сулфата
у раствору.
Вежба 10: Састављање једначина хемијских реакција
244
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Састављање модела молекула реакционих производа од модела молекула реактаната и писање
једначинахемијских реакција.
Упутство
У оквиру теме ученици треба да формирају разумевање квалитативног и квантитативног значења
хемијскеједначине којом се представља одренена хемијска промена. Законе по којима се хемијске
промене одвијају ученици треба да разумеју са становишта честичне структуре супстанце, тј. да је маса
супстанце пре и после хемијске реакције иста јер је број атома пре и после хемијске реакције исти,
односно да супстанце менусобно реагују у тачно одрененим масеним односима јер увек одренени број
атома једне супстанце реагује са одрененим бројем атома друге супстанце. Решавање
стехиометријских задатака треба да омогући ученицима разумевање квантитативног аспекта хемијских
реакција, односно важења основних хемијских закона. Ученици треба да уоче и разумеју везе измену
две основне величине: масе супстанце и њене количине, и њихових јединица.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликомоцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Градиво хемије у основној школи организовано је тако да се у седмом разреду уче основни појмови
опште хемије, а у осмом разреду садржаји неорганске и органске хемије. У седмом разреду садржај је
организован у оквиру пет тема. У првој теми ученици би требало да сазнају шта је предмет изучавања
хемије, о научном методу како хемичари долазе до сазнања и о примени и значају хемије у
свакодневном животу за развој технологије и друштва. У оквиру друге теме уводе се основни хемијски
појмови који се кроз наредне теме даље развијају. Циљ учења треће теме јесте сазнавање о честицама
које изгранују супстанцу, начину на који се оне менусобно удружују и уренују и условљености
својстава структуром супстанце. У четвртој теми ученици детаљније уче о појму раствора,
растворљивости и квантитативном изражавању састава раствора, уз стално повезивање ових појмова са
свакодневним животом. Пета тема обухвата детаљније разматрање хемијских промена, закона по
којима се оне одвијају и квантитативног аспекта хемијских реакција.
245
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊ И ПЛАН ДОДАТНЕ НАС ТАВЕ
предмет
Хемија
разред
Седми
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Број часова
за тему
Теме
Хемија и њен значај
Основни хемијски појмови
Структура супстанце
Хомогене смеше- раствори
Хемијске реакције и израчунавања
1
4
12
8
11
Укупан број часова на годишњем нивоу
36
ГОДИШЊИ ПЛАН ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ
р.бр.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
предмет
Хемија
разред
Седми
Теме
Хемија и њен значај
Основни хемијски појмови
Структура супстанце
Хомогене смеше- раствори
Хемијске реакције и израчунавања
Укупан број часова на годишњем нивоу
246
Број
часова за
тему
1
2
15
6
12
36
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелација садржаја између предмета
Садржај корелације
време
реализатори
Хемија у склопу природних наука
септембар
Вера
Љубисављевић
Мерење у хемији
септембар
Вера
Љубисављевић
Биологија
Физика
Физичка и хемијска својства супстанци
септембар
Вера
Љубисављевић
Биологија
Физика
Физичке и хемијске промене супстанци
септембар
Вера
Љубисављевић
Биологија
Физика
Елементи и једињења
октобар
Вера
Љубисављевић
Смеше
октобар
Вера
Љубисављевић
Физика
Атом.Грађа атома
новембар
Вера
Љубисављевић
Историја
Страни језици
Математика
Физика
Хемијски симболи
новембар
Вера
Љубисављевић
Релативна атомска маса
новембар
Вера
Љубисављевић
Електронски омотач
децембар
Вера
Љубисављевић
Периодни систем елемената
децембар
Вера
Љубисављевић
Врсте хемијских елемената
децембар
Вера
Љубисављевић
јануар
Вера
Љубисављевић
Релативна молекулска маса
фебруар
Вера
Љубисављевић
Кристалне решетке
март
Вера
Љубисављевић
предмети
Биологија
Физика
Историја
Физика
Математика
Физика
Биологија
Географија
Физика
Географија
Ликовна култура
Физика
Физика
Техничко
информатичко
образовање
Биологија
Физика
Математика
Физика
Биологија
Физика
Ликовна култура
и
Молекули
једињења
елемената
и
247
молекули
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Биологија
Математика
Физика
Биологија
Географија
Физика
Биологија
Српски језик
Математика
Физика
Математика
Физика
Математика
Физика
Раствори
март
Вера
Љубисављевић
Вода. Значај воде за живи свет
април
Вера
Љубисављевић
Хемијске реакције. Анализа и синтеза
април
Вера
Љубисављевић
Закон о одржању масе и закон сталних
мај
односа маса
Вера
Љубисављевић
Количина супстанце. Моларна маса
мај
Вера
Љубисављевић
Хемијске реакције и израчунавања у
мај
хемији
Вера
Љубисављевић
248
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЛИКОВНА КУЛТУРА – за седми разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково
стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером
предмета. Циљ је такође да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и уметничку
писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, да се
оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе
своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за
предметне садржаје.
Задаци наставе ликовне културе:
-развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената
-стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите
тахнике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства
-развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација
-развијање моторичких способности ученика
-подстицање интересовања и стварања потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби
-стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и
друштвене појаве
-развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене
уметности
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
1. Развијање перцепције на основу ритмичких структура природних појава, облика и уметничких дела,
као и естетског процењивања;
Развијање способности за комбиновање и конструисање.
2. Развијање способности правилног уочавања и препознавања величина и односа величина и њихово
представљање ликовним језиком.
3. Развијање осећаја за простор, сензибилитета за равнотежу у композицији, препознавање различитих
начина представљања простора у ликовним делима.
4.Развијање љубави према ликовном наслеђу. Развијање осећаја за временску и просторну илузију и
стварност. Уочавање динамике приликом повезивања покрета и звука.
5. Развијање способности за креативно и апстрактно мишљење.
6. Развијање способности сарадње и самопоуздања у тимском раду.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Часови ликовне културе континуирано се иновирају у погледу увођења нових медијума, материјала и
техника у креативни процес као и константним изменама тема у сладу са наставним јединицама.
Огледни часови се планирају углавном за реализацију на часовима секције или изборног предмета јер
су присутне мање групе даровитих ученика па су услови за рад и резултати рада бољи.
Наставник бира семинаре према компетенцијама које жели да унапреди а према финансијским
могућностима школе.
4. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Ученици су избором ликовних тема и мотива који се ликовно обрађују обавезни да развију навику
посматрања облика и форми из природе ради ликовног представљања истих.
Поједини школски задаци делимично се могу реализивати као домаћи задаци уколико у школи нема
довољно техничких услова за њихову релизацију.
249
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ)
Ученици који су награђени или су учествовали на ликовним конкурсима посећују изложбе које се тим
поводом организују.Планиране су и евентуалне посете музејима и галеријама.
6. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
У настави ликовне културе користе се БИГЗ-ови уџбеници као и приручници за наставнике од истог
издавача.
У наставнома процесу такође се користи и различита литратура са тематиком из историје уметности (
Jensen,Arnesen ) и сл.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Главна наставна средства у настави ликовне културе су збирке ликовних радова претходних
генерација, такође различити облици из природе као и предмети који се посматрају као модели.Прибор
и материјале за различите ликовне технике доносе ученици а такође их набавља и наставник према
финансијским могућностима школе.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
У настави ликовне културе постоји корелација са свим наставним областима,.Приликом обраде
појединих тема долази до већег повезивање са конкретним предметима што је прецизно наведено у
месчним плановима наставника.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
АРАБЕСКА (1+3)
Арабеска.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
Арабеска - вежбање, естетска анализа, итд.
ПРОПОРЦИЈЕ (1+3)
Пропорције.
Перцепција - аперцепција.
Цртање; природни угљени штапићи, оловке с меким графитним улошком, папири, итд.
Пропорције - вежбање и естетска анализа.
КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР (17+2+1)
Равнотежа облика и масе у простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
Равнотежа боје у простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање; одговарајућа средства и материјали.
Компоновање величина у простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
Компоновање више ритмичких целина различитог значења у простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
Понављање и степеновање облика у простору.
Перцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
Контраст, светлина, површина и облика у одрененом простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
Сродност ликовних вредности у одрененом простору.
Перцепција - аперцепција.
Цртање, сликање, вајање; одговарајућа средства и материјали.
250
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Композиција и простор - вежбање.
Композиција и простор - естетска анализа.
ОБЈЕДИЊАВАЊЕ ПОКРЕТА, ИГРЕ И ЗВУКА (2+4)
Обједињавање покрета, игре и звука.
Постављање на сцену једноставне приче; припреме; скице, планови, идеје за детаље; одренивање
главних и
споредних личности, светлосни и звучни ефекти, декор, маске, костими, реализација. Ритам дешавања
(успорен,
убрзан, наизменичан) у интервалима одрененог трајања.
Груписање и преплитање различитих врста опажаја.
Комбиновани - одговарајућа средства и материјали.
Обједињавање покрета, игре и звука, естетска анализа.
ФОТОГРАФИЈА (2)
Фотографија.
Перцепција.
Одговарајућа средства и материјали.
ОРИЈЕНТАЦИОНИ ИЗБОР ЛИКОВНИХ ДЕЛА И СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
И ЦЕЛИНА: АРАБЕСКА
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању ирешавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства и
Завода, а приликомоцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Концепција програма посебну важност придаје наставнику који методске поступке и облике рада
конципираусаглашавајући образовно-васпитне задатке (ликовне проблеме) са побуненим
интересовањем ученика даове задатке прихвате на нивоу самоиницијативе, односно у складу са
властитом израженом потребом.
Различитим примереним методама у раду с ученицима треба тумачити садржаје програма како би
ученици поступно и спонтано усвајали нова сазнања. У том смислу улога наставника наглашена је у
фази избора и дидактичке припреме мотивационог садржаја, а избор теме зависи од суштине ликовног
задатка, односно конкретног садржаја којим се ученик мотивише у правцу одрененог ликовног
проблема.
број часова за
број
часова
остале
по
типове
теми
обраду часова
Р. бр.
наставне НАСТАВНЕ
теме
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
Арабеска
2.
Пропорције
3.
стандарди
Лк211,лк231,лк221,
4
лк322,лк333
1
3
2
2
Композиција и простор
16
4
4.
Обједињавање
покрета и звука
3
3
5.
Фотографија
2
1
1
36
23
13
Лк221,лк322,лк324, 4
Лк221,лк231,лк322,
20
лк334
игре, Лк132,лк211,лк323,
6
лк334
Лк113,133,лк331
укупно:
251
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелација садржаја између предмета
Ликовна
Култура
Садржај корелације
време
биологија
грађа и изглед живог света
5,6,7,8р. Н.Вакањац
историја
математика
Т.И.О.
музичка
култура
физичко
васпитање
историја
уметности,
5,6,7р.
традиција,занати
величина и пропорција,простор и
5,7р.
перспектива,симетрија
израда свих тродимензионалних
5,6,7р.
радовa,ентеријер
појмови : ритам,тон,тонска скала
5,6р.
игра, покрет и звук
7р.
реализатори
Н.Вакањац
Н.Вакањац
Н.Вакањац
Н.Вакањац
Н.Вакањац
илустровање,фантастика,визуелно
Н.Вакањац
5,6,7,8р.
споразумевање
екстеријер,простор,архитектура у
Н.Вакањац
географија
5,6,7,8р
свету
Н.Вакањац
домаћинство ткање
6.р.
српски језик
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
Ликовна
култура
разред
7
р.бр.
39. Арабеска
40. Пропорције
41. Ликовни конкурс
42. Изложба
Укупан број часова на годишњем нивоу
2
4
1
1
8
252
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МУЗИЧКА КУЛТУРА – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе предмета је развијање свести о значају музике у развоју друштва;стицање знања о
основним музичко – теоријским појмовима; формирање музичког укуса; развијање навике слушања
музике; усвајање знања о музичкој традицији свог и других народа; оспособљавање за музичко
изражавање.
Задаци наставе су да ученици: прошире знања о музичко – теоријским појмовима; стекну знања о
музици различитих епоха; оспособе за разумевање музичког дела; упознају изражајна средства
музичке уметности; оспособе да препознају звук инструмента; развију критичко мишљење.
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да певају песме по слуху и солмизацијом, обраде просте и сложене тактове, усвајају
нове елементе музичке писмености, свирају на дечијим музичким инструментима, импровизују
мелодије на задани текст, упознају звуке нових инструмената, слушају вредна дела уметничке и
народне музике.
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Организовање концерата у школи, претплата на музички часопис, разне музичке шеме, реферати.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Реферати о музичким епохама, познатим композиторима и извођачима.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета музичком студију.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Употреба уџбеника разних издавача, музичких часописа, дневника за слушање музике, интернета.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници и приручници, табла, клавир, синтисајзер, компјутер, збирке копозиција
за певање и свирање, видео презентације, видео снимци, постери и израда паноа.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Ликовна уметност, историја, књижевност, физика, физичко.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Упознавање музике различитих епоха и извођење музике
Праисторија
Обрада следећих тема: порекло и улога музике у првобитном друштву; изражајна средства музике –
примери мелодија и ритмова; настанак првих инструмената (удараљки, дувачких, жичаних).
Певање и свирање примера у комбинацији са покретом. Обрада појма импровизација.
Античка епоха
Музика првих цивилизација - Месопотамија, Египат, Индија и Кина (појмови класног раслојавања и
професионалне музике, функција музике у друштву). Упознавање пенататонике кроз извонење
примера и упознавање специфичног инструментарија.
253
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Античка Грчка - музика и мит, инструменти и видови музицирања (дитирамб и грчка трагедија, хорско
певање, концертна надметања).
Средњи век
Музика и хришћанство. Музичка основа хришћанске музике. Појава осмогласника и грегоријанског
корала.
Њихова даља музичка надоградња и развој црквених музичких облика у уметничке. Видови извонења
вокалне музике: солистичко, хорско, антифоно и респонзоријално певање, канон. Појава оргуља у
Европи. Инструменти у световном музицирању: дувачки, жичани, удараљке. Улога плеса.
Облици црквеног певања код православних народа: литургија и њени делови, врсте црквених песама:
химна, тропар, стихира, ирмос. Развој средњовековне музике на Западу: ранање вишегласја. Миса.
Извонење примера.
Ренесанса
Световна и духовна музика. Појмови хомофоније и полифоније. Облици: мадригал, шансон, миса,
мотет.
Барок
Развој инструмената (породица виолина, породице дрвених и лимених дувачких инструмената,
инструменти с диркама). Ронење опере. Клаудио Монтеверди. Облици вокално-инструменталне
музике (ораторијум, кантата,
пасија). Инструментална музика: солистичко, камерно и оркестарско музицирање. Облици: свита,
концерт, фуга.
Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих Хендл.
Слушање и извонење једноставних музичких примера. Примери двогласног извонења.
Класицизам
Појам сонате и симфоније. Жанрови класичне музике: опера, црквени жанрови, симфонијска,
концертантна, камерна (посебно гудачки квартет), солистичка музика. Клавир. Јозеф Хајдн, Волфганг
Амадеус Моцарт и
Лудвиг ван Бетовен.
Слушање и извонење једноставних музичких примера.
Музика на тлу Србије
Праисторијска налазишта и антички споменици на тлу Србије. Народна музика и обичаји. Развој
црквене музике од 12. до 18. века (утицаји византијске музике и стварање српске црквене музике,
духовни центри у турскомпериоду, развој музике после Велике сеобе).
Основе музичке писмености
- Обнављање и обрада нових појмова из музичке писмености: мелодијски мол, акорди на главним
ступњевима (на примеру Це-дура), каденца, мешовити тактови.
Стварање музике
- Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним инструментима.
- Стварање дечјих композиција.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
У програму музичке културе за седми разред истакнуто место има стицање знања о музици кроз
различите епохе. Циљ није увонење садржаја наставе историје музике, већ обрада тема значајних за
разумевање улоге музике у друштву, упознавање музичких изражајних средстава, инструмената,
жанрова и облика, као и истакнутих стваралаца и извонача. Ови циљеви се остварују кроз слушање
музичких дела и активно музицирање
(певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоријски појмови у оваквом приступу
планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела.
254
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Основни принцип у остваривању циља и задатака треба да буде активно учешће ученика на часу. При
томе на једном часу треба обухватити различита подручја предвинена за тај разред и комбиновати
разне методе у настави. Час посвећен само једном подручју и извонен само једном методом не може
бити ни користан ни занимљив за ученике, што води ка осиромашивању садржаја и смисла предмета.
Настава музичке културе остварује се кроз:
- стицање знања о музици
- певање, свирање и стицање основа музичке писмености;
- слушање музике
- дечје музичко стваралаштво.
Групним и појединачним певањем или свирањем развија се интересовање ученика да активно
учествују у музичком животу своје средине.
VII – разред
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
Знање и разумевање
2.
Слушање музике
3.
Музичко извођење
4.
Музичко стваралаштво
стандарди
1.1.2 / 3.1.1
2.1.1
1.2.2 / 3.22.2
2.1.1
1.3.2 / 3.3.1
1.1.2 / 3.1.1
2.1.1
укупно:
предмети
Садржај корелације
Народно стваралаштво,епохе
Књижевност
правци,позната књижевна дела
и
Историја
Праисторија, стари век, средњи век,
XVII – XX век.
Ликовно
Епохе и стилски правци, колорит
Физика
Звук
Физичко
Ритмика
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
9
4
5
9
4
5
9
4
5
9
4
5
36
16
20
време
стилски
V - VIII
V - VIII
V - VIII
V - VIII
V - VIII
255
реализатори
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Наставник
ученици
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊ И ПЛАН Д ОДА ТНЕ Н АСТАВЕ
предмет
Mузичка култура
разред
V - VIII
Број часова
за тему
10
8
8
10
36
р.бр. Теме
Знање и разумевање
Слушање музике
Музичко извођење
Музичко стваралаштво
Укупан број часова на годишњем нивоу
256
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, у
повезаности са осталим васпитно - обрзовним подручјима, допринесе свестраном, интегралном
развоју личности ученика, развоју моторичких способности, стицању, унапређењу здравља,
јачању и челичењу организма, усавршавању и примени моторичких умења, навика и
неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
-
подстицање раста, развоја и правилног држање тела ;
развој и усавршавање моторичких способности у складу са узрасним и индивидуалним
карактеристикама ученика;
стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког
васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаног
циљем овог васпитно-образовног подручја;
формирање морално-вољних квалитета личности;
оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним
условима живота и рада;
промовисање позитивних социјалних интеракција;
развијање креативности кроз покрет;
развијање позитивне слике о себи;
оспособљавање за самостално вежбање у слободно време и усмеравање надарених за
бављење спортом;
стицање навика за свакодневним физичким активностима и развијање свести о потреби
очувања и унапређења здравља и заштити природе и човекове средине.
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ,
СЕМИНАРИ):
ПРЕДАВАЊА,
Предвиђено је да се одрже два угледна часа у току школске године;минимум два предавања ,за
децу и родитеље , на тему важности физичке активности,физичког васпитања и бављењем спортом,о
здравом животу и личној хигијени.
Наставник ће се стручно усавршавати у току школске године,похађаће семинаре све четири
компетенције(к1,к2,к3,к4).Педвиђено је најмање четири семинара.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Предвиђено је учешће на кросу,односно,Београдском маратону,који се традиционално одржава у
мају месецу.Учествују сви ученици од првог до осмог разреда који желе и који нису ослобођени
наставе физичког васпитања.
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Потребно је набавити ситније реквизите,нове лопте,нешто од гимнастичких справа,јер су
постојеће у великом броју неупотребљиве. Средства за рад која користимо су оскудна.
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
257
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
-физика,биологија
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Програмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:
- развијање физичких способности;
- усвајање моторичких знања, умења и навика;
- теоријско образовање.
И. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ
На свим часовима као и на другим организационим облицима рада, посвећује се пажња:
- развијању физичких способности: брзине, снаге, издржљивости и гипкости - у припремном делу часа
у оквиру
вежби обликовања или у другим деловима часа путем оних облика и метода рада који полазе од
индивидуалних
могућности ученика и примерени су деци школског узраста и специфичним материјалним и
просторним условима
рада у којима се настава физичког васпитања изводи;
- учвршћивању правилног држања тела.
ИИ. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА
АТЛЕТИКА
1. Техника спринтерског трчања - полувисоки старт и трчање у кривини. Трчање деоница до 60 м.
Штафетно
трчање (4 x 60 м).
2. Трчање на средњим дистанцама (800 м). Припрема за крос.
3. Скок у даљ - варијанта технике "увинуће".
4. Скок у вис - прекорачна ("маказе") техника. Ленна техника "флоп" (под условом да постоје
одговарајући
услови).
5. Бацање кугле: ленна техника; "кружна" варијанта технике (за напредније).
Организовати менуодељенска такмичења у атлетском вишебоју (четворобој: 60 м, скок увис).
ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ
Тло (ученици и ученице)
1) Поновити вежбе и комбинације из шестог разреда; 2) став на шакама (став у упору); 3) мост из
лежања на
ленима (ученици и ученице) и мост заклоном и усклон (ученице); 4) предножењем премет странце
упором са
окретом за 180о до става на једној нози, другом заножити.
Саставити комбинацију вежби из акробатике и ритмике (различити начини ходања и трчања, плесни
кораци, поскоци и
скокови, окрети на две и једној нози, равнотеже, замаси и таласи).
Програм за напредније (ученике и ученице)
1) Став на шакама, колут напред; 2) залетом премет странце упором са окретом за 180о до става на
једној
нози и припремне вежбе за рондат.
Прескок (ученици и ученице)
1) Поновити садржаје прескока из шестог разреда; 2) коњ у ширину висине 110 цм (уз квалитетну
даску висина
коња 120 цм): згрчка и разношка - усавршавање фазе првог и фазе другог лета; 3) уколико школа има
услове:
скокови са трамбулине: пружени увис, предножно згрчени, предножно разножни.
За напредније (ученике и ученице)
Коњ у ширину, висина за ученице 120 цм, за ученике 125-130 цм: згрчка, разношка и сколонка,
припремне
258
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
вежбе за прескоке са заножењем.
Греда (ученице)
1) Поновити вежбе и комбинације из шестог разреда; 2) комбинација вежби (чеоно према греди): из
места или залетом наскок у упор одножно, окрет за 90о упор клечећи на одножној нози, заножити
слободном ногом
(вага у упору клечећем - "мала вага"); клек и спојено искораком заножне усправ, одручити; лагано
трчање на прстима, ходање докорацима; скок суножним одскоком и доскоком на једну ногу; саскок
пруженим телом са окретом за 90о или 180о.
За напредније (ученице)
1) Вежбе: наскоци (у упор чучећи; у упор предњи одножно; сед "амазон"), различити начини ходања,
"галоп"; "дечији" поскоци, "мачији" скок, окрети за 180° на једној нози); саскоци (згрчено, предножно
разножни, са окретом 360°). 2) Комбинација вежби најмање 2 дужи не греде.
Вратило
1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) вратило доскочно: њихање у вису предњем са повећавањем
амплитуде, у зањиху саскок; 3) вратило дохватно: из упора предњег саскок подметно; 4) вратило
дочелно:упор предњи премах одножно десно, премах одножно лево - нагласити упор стражњи.
За напредније (ученике)
Узмак из виса стојећег, ковртљај назад у упору, саскок из упора предњег замахом (зањихом) до става
на тлу.
Двовисински разбој (или: вежбе извести на вратилу, посебно у упору и у вису (ученице))
1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) комбинација: лицем према н/п - суножним одскоком наскок у
упор предњи, премах одножно десном, премах одножно левом - нагласити упор стражњи, прехват на
в/п, предњих и спојено саскок у предњиху.
За напредније (ученице)
Двовисински разбој (вратило): узмак из виса стојећег, ковртљај назад у упору, саскок замахом ногама
уназад (зањихом) до става на тлу.
Паралелни разбој: (ученици)
1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) комбинација (из положаја бочно): наскок у упор, предњих у
зањих, предњихом предношка са окретом (180°) према притки до става на тлу.
За напредније (ученици)
Комбинација (из положаја бочно): наскок у упор и спојено предњих и задњих у упору; предњихом
упор седећи разножно пред рукама, прехват кроз узручење до упора седећег за рукама, заножењем
сножити; из потпора предњихом упор до седа разножно, њихање у потпору; саскок: предњихом
предношка са окретом (180°) или зањихом заношка.
Коњ са хватаљкама (ученици)
1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) комбинација: из упора предњег на хватаљкама, премах
одножнодесном напред ван, премах одножно десном назад и спојено премах одножно левом напред
ван,премах одножно левом назад, саскок назад или провлаком ногу измену хватаљки саскок напред.
За напредније (ученици)
Метања: премаси одножно у сва три упора: предњи, јашући, стражњи, коло одножно, саскок:
одбочкапремахом одножно из упора јашућег, заношка (или одбочка) из упора јашућег ван.
Кругови
Дохватни кругови (ученици и ученице)
1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) из виса стојећег згибом вис узнето, вис стрмоглави, вис
узнето,саскок кроз згиб у вису предњем (уз помоћ)
Доскочни кругови (ученици)
Комбинација: из замаха предњихом вис узнето, вис стрмоглави издржај, вис узнето, вис стражњи и сп.
саскок(уз помоћ).
За напредније (ученици и ученице)
Предвинене комбинације извести без помоћи.
На свим справама комбинације вежби из шестог разреда допунити вежбама из седмог
разреда,диференцирано према способностима ученика.
Организовати менуодељењска такмичења према програму стручног већа.
259
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ОДБОЈКА
Одигравање лопте прстима
- Основни положај тела, руку и шака при одигравању лопте прстима.
- Игра преко мреже у три контакта - прстима.
Одигравање лопте "чекићем".
- Основни положај тела, руку и шака при одигравању лопте "чекићем".
- Игра преко мреже у три контакта - прстима и "чекићем".
Сервис
Школски сервис
- Основни положај тела, руку и шака при извонењу доњег сервиса.
- Игра преко мреже у три контакта - прстима и "чекићем", с тим што надигравање почиње доњим
сервисом.
"Лелујави" сервис.
- Основни положај тела, руку и шака при извонењу "лелујавог" сервиса.
- Игра преко мреже у три контакта - прстима и "чекићем", с тим што надигравање почиње "лелујавим"
сервисом.
Смечирање
- Ударац по лопти за извонење смеча без мреже.
- Ударац по лопти за извонење смеча на мрежи, али без скока.
- Залет и наскок за смеч.
- Техника смеча у целини.
- Игра преко мреже у три контакта - прстима и "чекићем", с тим што надигравање почиње "лелујавим"
сервисом, а
у игри се користи и смечирање, као саставни део одбојкашке игре.
Блокирање
- Основни положај тела, руку и шака при извонењу блокирања.
- Учење корака у припремној фази блокирања (докорак, прекорак, укрштени корак и трчање поред
мреже).
- Контакт шаке и лопте.
- Јединачни блок.
- Групни блок (двојни и тројни).
- Игра преко мреже у три контакта - уз примену свих елемената одбојкашке игре.
Игра
- Елементи одбојкашке игре - фаза игре И (игра почиње сервисом, а наставља се блоком и одбраном и
контранападом).
- Елементи одбојкашке игре - фаза игре ИИ (игра почиње пријемом сервиса, а наставља се дизањем
лопте за
напад и нападом).
- Игра са задатком 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 и комбинације 3:2, 4:2.
Организовати одељенска и менуодељенска такмичења са применом основних правила.
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕ
Естетско обликовање покрета трупа вежбама за кичмени стуб и карлицу. Даље усавршавати
естетскообликовање покрета ногу и руку. Поновити елементе рада са вијачом; обавезни састав са
вијачом.
Обруч: поновити вежбе и повезати бацања и хватања са издржајима у суножном успону, корацима у
успону иистезањем тела, са поскоцима и скоковима, вртењем; котрљање по тлу повезати са окретом за
времекотрљања или галопом и скоком; вртење обруча на тлу око уздужне осе и за време вртења окрет
или издржај.
Вијача: поновити елементе из предходних разреда и повезати у комбинације.
Плес: полка, врањанка и једна игра из краја у којој се школа налази.
Минимални образовни захтеви (провера)
Атлетика: четворобој: 60 м, скок увис, скок удаљ, бацање кугле.
Вежбе на справама и тлу
260
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Вежбе на тлу: предножењем премет странце упором са окретом за 180° до става на једној нози,
другом
заножити.
Прескок: згрчка (отварање у фази другом лета и сигурност доскок).
Вратило доскочно - виша притка разбоја: њихање у вису предњем са повећавањем амплитуде, у
зањихусаскок.
Вратило дочелно - нижа притка разбоја: упор предњи, премах одножно десном, премах одножно
левом -нагласити упор стражњи.
Греда (ученице): из места или залетом наскок у упор одножно; окрет за 90о - упор клечећи на
одножној нози,заножити слободном ногом (вага у упору клечећем - "мала вага"); клек и спојено
искораком заножнеусправ.
Паралелни разбој (ученици): упор, предњих, зањих, предњихом предношка са окретом (180°) према
притки до
става на тлу.
Одбојка - игра са задатком.
Ритмичка гимнастика и плес:
- за ученице: обавезни састав са обручем,
- за ученике: комплекс вежби обликовања,
- за ученице и за ученике: једно коло уз музичку пратњу.
ИИИ. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ
Теоријско образовање подразумева стицање одренених знања путем којих ће ученици упознати
суштинупроцеса вежбања, законитости развоја младог организма, стицање хигијенских навика као и
потребу да бригао властитим физичким способностима буде саставни део живота у процесу одрастања
и касније, како би схватиликрајњи циљ који физичким васпитањем треба остварити. Садржаји се
реализују на редовним часовима и на
ванчасовним и ваншколским активностима уз практичан рад и за то се не предвинају посебни часови.
Наставник одренује теме сходно узрасном и образовном нивоу ученика.
2. КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАД
Корективно-педагошки рад организује се са ученицима смањених физичких способности, ослабљеног
здравља, са телесним деформитетима и лошим држањем тела и то:
- са ученицима смањених физичких способности ради се на савладавању програмских садржаја, у
складу са прописаним програмом, али и њиховим индивидуалним могућностима, као и на развијању
физичких способности, углавном гипкости, снаге, брзине и издржљивости;
- са ученицима ослабљеног здравља рад се организује у сарадњи са лекаром - специјалистом, који
одренује врсту вежбе и степен оптерећења;
- са ученицима који имају лоше држање тела или деформитете рад спроводи наставник у сарадњи са
лекаромфизијатром који утврнује врсту и степен одступања од нормалног држања тела и лакших
случајева телесних деформитета и, с тим у вези, вежбе које треба применити; тежи случајеви телесних
деформитета се третирају у специјализованим здравственим установама.
Сви ученици, који се упућују на корективно-педагошки рад, према посебном програму вежбају на
редовним часовима и најмање једанпут недељно на часовима корективно-педагошког рада. Програм,
који је примерен здравственом стању ученика, сачињавају наставник и лекар-специјалиста. На тај
начин практично нема ученика који су ослобонени наставе физичког васпитања, већ се њихово
вежбање прилагонава индивидуалним могућностима.
3. СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ
Рад се одвија у спортским секцијама које се формирају према интересовању, способностима и полу
ученика.
Наставник сачињава посебан програм, узимајући притом у обзир материјалне и просторне услове рада,
узрасне карактеристике и способности ученика, као и такмичарски програм за школску популацију.
4. АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ
Из фонда радних дана, предвинених заједничким планом, школа организује активности у природи и
курсне
облике рада:
261
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Обавезни програм:
- два кроса - јесењи и пролећни (дужину стазе одренује стручно веће)
- зимовање - организује се за време зимског распуста: обука смучања, клизања, краћи излети на
смучкама или санкама.
5. КУРСНИ ОБЛИЦИ РАДА
Из фонда радних дана, предвинених заједничким планом, школа организује активности у природи и
курсне облике
рада:
Програм курсних облика сматра се интегралним делом обавезног наставног програма. С обзиром на то
да се за њихову реализацију траже специфични материјални услови, ову наставу треба организовати на
посебан начин: на часовима у распореду редовне наставе, у другим објектима, у супротној смени од
редовне наставе (пливање) и на другим објектима, а у за то планиране дане.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА
Програмска концепција физичког васпитања у основној школи заснива се на јединству наставних,
ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање
циља физичког васпитања.
Програм физичког васпитања претпоставља да се кроз развијање физичких способности и стицање
мноштва разноврсних знања и умења, ученици оспособљавају за задовољавање индивидуалних
потреба и склоности, у крајњем, за коришћење физичког вежбања у свакодневном животу. Из тих
разлога, у програму су прецизирани оперативни задаци с обзиром на пол и узраст ученика, а програм
се остварује кроз следеће етапе: утврнивање
стања; одренивање радних задатака за појединце и групе ученика; утврнивање средстава и метода за
остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада;
оцењивање.
Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске
организационе облике рада, као што су излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења,
корективнопедагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
број часова за
број
часова
остале
по
типове
стандарди теми
обраду часова
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
КОШАРКА-техника,тактика,игра
Фв.2.1.2.
10
1
9
ГИМНАСТИКА-елементи,технике
Фв.2.1.17.
23
4
19
АТЛЕТИКА-технике
Фв.2.1.7
9
-
9
ОДБОЈКА-техника,тактика,игра
Фв.2.1.2.
15
4
11
5
-
5
10
-
10
72
9
63
ДОГОВОР,ПРИПРЕМЕ,СЛОБОДАН
ИЗБОР РАДА
-
ИНИЦИЈАЛНА МЕРЕЊА
укупно:
262
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИ ШЊИ П ЛАН ДО ПУ НСКЕ Н АСТА ВЕ
предмет
Физичко васпитање
разред
5,6,7,8
Број часова
за тему
7
6
6
7
5
4
1
36
р.бр. Теме
кошарка
одбојка
гимнастика
атлетика
фудбал
рукомет
тестирање
Укупан број часова на годишњем нивоу
ИЗБОРНИ СПОРТ-ОДБОЈКА,наставник-Кристина Павловић-Рајковић
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ стандарди
ДОГОВОР
О
РАДУ,ПРИПРЕМЕ
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
2
-
2
ТЕХНИКА
ФВ.2.1.2.
18
11
7
ТАКТИКА
ФВ.2.1.2.
6
-
6
ИГРА
ФВ.2.1.2.
10
-
10
36
11
25
укупно:
263
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку писменост и да
напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају
проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и
дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и
да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Задаци наставе страног језика су:
- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе страног
језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе страног језика буду у пуној мери
реализовани
- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и
естетских ставова,
- стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и
културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,
- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.
- усвајање основних знања из страног језика која ће ученику омогућити да се у једноставној усменој
и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља,
3. ИНОВАЦИЈЕ
СЕМИНАРИ):
И
УНАПРЕЂЕЊЕ
НАСТАВЕ
(ОГЛЕДНИ
ЧАСОВИ,
ПРЕДАВАЊА,
Огледни часови се одржававју два пута годишње уз употребу цд плејера, занимљивих тема које се
реализују уз креативност ученика, друштвених игара и глуме.
По договору са ученицима једном месечно одржавам предавања која су актуелна уз учешће и разговор
свих учесника међусобно.
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Писмени задаци одржавају се два пута годишње који обихватају најважније обрађене теме по књизи.
Контролни задаци имају сврху кратке провере знања ученика. Контролни задаци могу по договору са
ученицима бити у форми провере речи, граматике или кратког описивања. Вежбе се одрађују по
завршетку обраде лекције, кроз радну свеску који се реализују кроз индивидуалан или групни рад.
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Ученик треба да:
- упозна и када је у питању позната језичка грађа, савлада технике читања у себи;
- даље упознаје правила графије и ортографије;
- разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим темама (огласи, плакати
са већим бројем учесталих израза и интернационализама око 100 речи);
- издваја основне информације из краћег прилагођеног текста у вези са неком особом или догађајем
(ко, шта, где, када...);
наслути садржај неког информативног текста ако је праћен визуелним додатком.
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Ученици користе уџбенике за немачки језик, радне свеске, речник, часописе ( „Deutsch für Jugendliche“
, „Bravo“, „Elli“) и стрипове.
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
.“Ели“ постери, цд плејер, друштвене игре, картице, инсерти филмова и цртаћа.
9.КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
264
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ликовна култура. Музичка култура, грађанско васпитање
САДРЖАЈ ПРЕДМЕТА:
Ученици треба да разумеју и користе:
1. Именице - у номинативу, акузативу, дативу и генитиву (за изражавање посесивних односа: дас Хаус
меинер
Елтерн).
Множина именица на -ен,-е, -, -ер, -с, -ø (са прегласом - умлаутом и без њега): Фреундиннен, Сцхухе,
Киндер, -Кинос, -Сцхüлер.
Суплетивну множину: дие Сцхнеефäлле, дие Спортартен.
а. властите именице, посебно имена људи и географски називи немачког говорног подручја: Мартин,
Клаус,
Јüрген, Мараике, Елке, Саскиа етц.; Еуропа, Öстерреицх, дер Рхеин, дие Алпен.
б. заједничке именице мушког, женског и средњег рода: дер Сцхüлер, дие Лехрерин, дас Кинд
в. бројиве и небројиве именице: дие Росе, дер Какао
2. Члан: одренени, неодренени и нулти
а) Одренени члан:
- разлика измену неодрененог и одрененог члана у ширем контексту (неодренено и непознато:
одренено и
познато): Клаус хат еине неуе Јацке. Дие Јацке ист гелб.
- контраховани (сажети) члан:
- уз глаголе кретања: инс Бетт гехен, зур Сцхуле гехен, анс Меер фахрен, инс Гебирге фахрен
- уз годишња доба: им Соммер
- уз стране света: им Норден
- уз доба дана: ам Вормиттаг
- уз датуме: ам 6. Мäрз
- уз географске појмове (називи планина, мора, река, језера, држава које су мушког или женског рода
или у
множини)
Дер Копаоник, ам Миттелмеер, дие Саве, Франкфурт ам Маин, ин дие Сцхwеиз, аус ден УСА...
б) Неодренени члан у изразима: еинен Спазиерганг мацхен, еине Фраге стеллен
г) Нулти члан:
- уз називе спортова: Фуßбалл спиелен, Гyмнастик треибен
- уз називе музичких инструмената: Клавиер спиелен
- у изразима: зу Фуß гехен, зу Хаусе сеин, нацх Хаусе гехен
- уз географске појмове нацх Италиен, ин Берлин
- уз називе занимања и националности после глагола сеин и wерден: Ер ист Лехрер, Италиенер, Сие
wирд блад
Кранкенсцхwестер.
3. Показне, присвојне, упитне и најфреквентније неодренене детерминативе у номинативу, генитиву,
дативу и
акузативу: диесе Стадт, меин Балл, wелцхес Хаус, еиниге Сцхüлер, манцхе Лехрер.
4. Придеве у слабој, јакој и мешовитој промени (еин хüбсцхес Кинд, дас хüбсцхе Кинд, хüбсцхе Киндер)
Придеве у компаративу и суперлативу:
- правилне поредбене облике: биллиг, биллигер, дер (дие, дас) биллигсте
- неправилне поредбене облике (гут/бессер/дер (дие, дас) бесте; ланг/лäнгер/дер,дие, дас лäнгсте).
а. Изведене придеве са наставцима -бар, -лицх и -иг: лесбар, соммерлицх, wиндиг (рецептивно).
б. Придеве који изражавају националну припадност и то најфреквентније (Сербисцх, Öстерреицхисцх)
в. Придеве изведене од имена града (Белградер, Хамбургер).
5. Личне заменицеу номинативу, акузативу и дативу: ицх, мир, мицх.
Присвојне заменице: меинер, деинер
6. Фреквентне предлоге:
а) за означавање положаја у простору: ауф дем Тисцх, унтер дем Стухл, зwисцхен ден Бäнкен, хинтер
дер
265
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Сцхуле, вордем Тхеатер, дем Кино гегенüбер.
б) за правац кретања: зум Арзт, нацх Деутсцхланд, ин дие Стадт
в) за време: вор дем Ессен, нацх дер Сцхуле, wäхренд дер Стунде
д) за порекло: аус дер Сцхwеиз
н) за средство: мит демТаxи
е) за намену: фüр Киндер
ф) за узрок: wеген дес Регенс, ауф Грунд меинер Зеугниссе
7. Глаголе (потврдне, упитне и одричне облике) у следећим временима:
а) презент слабих и јаких глагола; презент најфреквентнијих глагола са наглашеним и ненаглашеним
префиксима
Ицх хäтте герн еинен Апфелструдел. Ицх wüрде дицх герн мал ам Соннтаг бесуцхен.
- најфреквентнији глаголи са предложном допуном
- повратни глаголи: сицх wасцхен, сицх дие Хäнде wасцхен
8. Прилогеи прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)
а) за време: гестерн, вор еинер Wоцхе, летзтес Јахр, морген.
б) за место и правац кретања: да хинтен, герадеаус, нацх линкс.
в) за начин: зуфäллиг.
г) за учесталост: офт, еинмал, једен Таг, зwеимал им Монат, üблицх.
9. Бројеве
Просте бројеве преко 1000. Редне бројеве до 100. Године.
10. Упитне реченице:
а. које захтевају одговоре Ја/Неин;
б. са упитним речима на w-: wер, wас, wанн, wо, wарум, wомит, wие офт, wие виел.
11. Везнике за напоредне реченице (рецептивно и продуктивно): унд, абер, одер, денн.
Везнике за зависно-сложене реченице; релативне заменице и прилоге (рецептивно и продуктивно):
wеил, об, дасс,
wеил, wенн, алс
12. Редослед елемената у потврдним, одричним, упитним и сложеним реченицама: Ицх фахре морген
нацх
Берлин. Ицх фахре ницхт нацх Берлин. Фäхрст ду ауцх нацх Берлин? Wер фäхрт нацх Берлин? Ицх
wеиß ницхт, об
ицх нацх Берлин фахр
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Prima
Deutsch für Jugendliche – Band 3
A2
Ред. број Н А С Т А В Н A Т Е М А / О Б Л А С Т
наставне
теме
Број часова за
Број
остале
часова обраду
типове
по теми
часова
I.
Wie war´s in den Ferien
10
3
7
II.
Meine Pläne
11
4
7
III.
Freundschaft
9
3
6
I-III.
Kleine Pause - Systematische Wiederholung
2
IV.
Bilder und Töne
7
266
2
2
5
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Ред. број Н А С Т А В Н A Т Е М А / О Б Л А С Т
наставне
теме
Број часова за
Број
остале
часова обраду
типове
по теми
часова
V.
Das gefällt mir
10
3
7
VI.
Zusammen leben
10
3
7
VII.
Mehr über mich
13
2
11
Укупно:
72
20
52
Корелација по предметима: немачки језик
Грађанско васпитање
Ликовна култура
Музичка култура
Информатика
„Meine Pläne“ – моји Септембар
планови
7. разред
„Bilder und Tone“ – слике Децембар
и тонови
7. разред
Радмила Свитлица
Сандра Кнежевић
Радмила Свитлица
Емина Милојевић
Сања Николић
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ПУНСК Е НАСТА ВЕ
предмет
Немачки језик
разред
VII
Број часова
за тему
6
6
6
6
6
6
36
р.бр. Теме
Ferien
Meine Pläne
Freundschaft
Zusammen leben
Kleidung
Mehr über mich
Укупан број часова на годишњем нивоу
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДО ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
Немачки језик
разред
VII
Број часова
за тему
12
12
12
36
р.бр. Теме
Perfekt – Sätze
Freundschaft
Modalverben und Refleksive Verben
Укупан број часова на годишњем нивоу
267
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – за седми разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ и задаци
Циљ наставе грађанског васпитања јесте да ученици стекну сазнања, формирају ставове, развију
вештине и усвоје вредности које су претпоставка за компетентан, одговоран и ангажован живот у
демократском друштву.
Задатак наставе грађанског васпитања јесте стварање разноврсних могућности да кроз различите
садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и
циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани.
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Оперативни задаци:
Ученици треба да:
- разумеју значења кључних појмова који се односе на грађанина, државу и власт
- схвате историјски развој грађанских права и слобода
- се упознају са карактеристикама одговорног и активног грађанина
- разумеју место и улогу детета као грађанина у друштву
- разумеју однос између грађанских права појединца и општег добра
- се упознају са начинима развијања грађанске одговорности
- разумеју волонтерски покрет и значај волонтерских акција
- буду подстицани да се ангажују у различитим иницијативама и акцијама;
- разумеју значај иницијативе за постизање промена у друштвеној заједници
- разумеју неопходност постојања власти
- се упознају са концептом ограничене власти
- се упознају са институцијом Ђачког парламента
3. ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
-посета стручним семинарима
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
Не постоји провера знања
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
-припрема презентација
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
-посета општини,сарадња са КЗМ
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
-приручник за наставнике
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
.коришћење медија (штампа,интернет,часописи)
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
268
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелација са историјом
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
стандарди
број
часова
по
теми
Увод
2
Грађанин
19
Држава и власт
7
Ученички
иницијатива
парламент
и
5
3
Завршни део
36
укупно:
269
број часова за
остале
типове
обраду часова
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ВЕРСКА НАСТАВА – за седми разред
ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА
Наставни предмет: Верска настава
Разред: седми
Број часова
Број
за
часова
остале
по обраду
типове
теми
часова
Ред.
НАСТАВНЕ
НАСТАВНЕ
број
ТЕМЕ/ОБЛАСТИ ЈЕДИНИЦЕ
наставне
теме
 Упознавање
ученика
са
1.
Увод
1
садржајима предмета
 Бог је Света Тројица
 Библијска
и
светоотачка
сведочанства о Богу као Светој
Тројици
 Богослужбена сведочанства о
Света
Тројица- Богу као Светој Тројици
2.
Тријадологија
 Бог је Света Тројица (три вечне
конкретне личности)
 Света Тројица је један Бог
(нераздељивост
Божанске
природе и несливеност Божанске
личности)
 Љубав као израз слободе
 Слобода се изражава као љубав
 Бог Отац изражава своје слободно
постајање као љубав према Сину
Постојање личности у и Светоме Духу
3.
заједници
слободе
и  Личност може постојати само у
љубави
слободном односу љубави према
другој личности
 Имена Свете Тројице показују да
су то имена за однос љубави
 Божићна Литургија
 Постојање као заједница слободе
 Антрополошке последице вере у
Свету
Тројицу
(ученичко
Антрополошке последице
4.
искуство– учешће у Литургији)
вере у Свету Тројицу
 Антрополошке последице вере у
Свету Тројицу
 Васкрс
270
-
1
5
2
5
4
3
5
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
5.
 Пројављивање Свете Тројице кроз
Литургију
 Пројављивање нашег истинског
постојања у будућности кроз
Литургију
Св. Тројица у православној  Крштење
и
Литургија
као
иконографији-Практично
практично исповедање вере у
исповедање вере
Свету Тројицу
 Света Тројица у православној
иконографији-неканонска икона
 Света Тројица у православној
иконографији-српска баштина
 Иконописна радионица
36
УКУПНО
5
6
18
18
Корелација садржаја између предмета
предмети
Српски
језик;
Историја
садржај корелације
време
реализатори
Библијска и светоотачка сведочанства о
Богу као Светој Тројици
септембар
вероучитељ
октобар
вероучитељ
новембар
вероучитељ
Божић, Оваплоћење Бога Логоса
(припрема за 7.јануар)
децембар
предметни
наставници
вероучитељ
О Светом Сави; школска слава; О
Васкресењу Господњем
јануар
предметни
наставници,
вероучитељ
Српски језик
Постојање као заједница слободе
фебруар
вероучитељ
Ликовна
култура
Света Тројица у православној
иконографији
јун
вероучитељ
Српски језик
Српски језик
Музичка
култура,
Ликовна
култура,
Српски
језик,
Домаћинство
Српски
језик,
Музичка
култура,
Ликована,
Историја
Љубав као израз слободе; Слобода се
изражава као љубав
Личност може постојати само у
слободном односу љубави према другој
личности
271
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Упознавање ученика са садржајима програма и начином рада.
БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ
(БОГОСЛУЖБЕНА,
БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА)
Бог је Света Тројица.
Библијска и светоотачка сведочанства о Богу као Светој Тројици.
Богослужбена сведочанства о Богу као Светој Тројици (крштење, евхаристија).
Бог је Света Тројица (Отац, Син и Дух Свети су три вечне, конкретне личности).
Света Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност Божанских личности).
УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И
ДРУГА
СВЕДОЧАНСТВА)
Љубав као израз слободе.
Слобода се изражава као љубав.
Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према Сину и Светоме Духу.
Личност може постојати само у слободном односу љубави према другој личности.
Имена Свете Тројице показују да су то имена за однос.
ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ)
Постојање као заједница слободе.
АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ
Антрополошке последице вере у Свету Тројицу.
КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС,
СИН, ИСУС
ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)
Пројављивање Свете Тројице кроз Литургију.
Пројављивање нашег истинског постојања у будућности кроз Литургију.
Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Свету Тројицу.
СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ
Света Тројица у православној иконографији (са скретањем пажње ученицима и на погрешно
приказивање).
Света Тројица у православној иконографији (са истицањем икона из српске баштине).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Реализацијом наставног програма за седми разред треба да се постигну следећи циљеви:
- да се код ученика изгради свест о томе да је носилац постојања природе личност;
- да је личност израз заједнице слободе с другом личношћу;
- да је Црква у својој литургијској пројави икона начина постојања Свете Тројице, односно постојања
човека
као личности - као иконе Божије.
Да би се ово постигло, потребно је најпре детаљно изложити православно учење о Богу као Св.
Тројици, а затими саму структуру Литургије.
Тема Бог у кога хришћани верују јесте Св. Тројица... треба да има следећу садржину: Бог у кога
хришћаниверују јесте Св. Тројица: Отац, Син и Свети Дух, односно Бог је конкретна личност, Отац,
Син и Св. Дух, а небезлична виша сила, или пак, безлична природа. Божанска природа не постоји
безлично, већ као конкретне личности:
Отац, Син и Св. Дух. Да бисмо ово показали, треба се позвати на реалност нашег постојања, односно
људске природе, која једино постоји као конкретна личност: Милан, Марко, Милица итд. Менутим,
кад говоримо о Божанским личностима, Оцу, Сину и Св. Духу, не говоримо о три Бога, о три Божанске
индивидуе, које су менусобно раздељене по природи, као што је то случај с нама људима, где кад
говоримо о човеку, говоримо о многим људима. Божанске личности су нераздељиве мену собом по
природи.
272
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ИНФОРМАТИКА – за седми разред
1.ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну
jeзичку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда
образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за
учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се ученици оспособе за коришћење рачунара
и стекну вештине у примени рачунара у свакодневном животу.
Задаци наставе информатике и рачунарства су:
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
информатике и рачунарства сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе информатике и
рачунарства буду у пуној мери реализовани
упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;
подстицање креативног рада са рачунаром;
оспособљавање за рад на рачунару.
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученици треба да се:
оспособе за примену рачунара у области информација и комуникација;
упознају са опасностима на Интернету и начинима заштите од њих;
упознају са основама програма за снимање и обраду звука;
упознају са основама програма за снимање и обраду видео записа;
оспособе за израду мултимедијалних презентација;
оспособе за писање једноставних програма;
упознају са основама програма за цртање и графички дизајн;
упознају са образовним софтвером.
3.ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
5. ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Сајам науке
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Рачунарски кабинет, табла, маркери, свеска,
9.КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Енглески језик
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ИНТЕРНЕТ (6)
Појам електронске комуникације и препоруке за безбедно понашање на Интернету. Електронска
пошта.
Појам дискусије и коментара на Интернету, инстант порука, блога, форума, видео-конференције,
електронског учења и учења на даљину. Дигитална библиотека.
273
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ОБРАДА ЗВУКА (4)
Формати звучних записа. Конверзија измену различитих формата. Снимање и обрада гласа и других
звукова.
Практичан рад на снимању и обради звука.
ОБРАДА ВИДЕО ЗАПИСА (6)
Снимање видео записа. Обрада видео секвенци. Примена визуелних ефеката. Монтажа видео, звучних,
графичких и текстуалних материјала у целину. Самостална израда филма. Формати и конверзија.
ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА (10)
Појам и структура презентације. Рад са слајдовима. Дизајн и готови шаблони. Рад са текстом, сликама
и објектима. Постављање ефеката. Повезивање слајдова унутар презентације. Повезивање са спољним
садржајима и веб страницама. Самостална израда презентације. Препоруке за успешну презентацију.
ИЗБОРНИ МОДУЛ (10)
Одабрана поглавља из програмирања или графичког обликовања садржаја.
Програмирање (10)
Низови. Петље и друге контролне структуре. Потпрограми, процедуре и функције.
Цртање и графички дизајн (10)
Рад са алатима за цртање. Рад са бојама и текстурама. Специјални ефекти. Преглед пре штампања.
Прилагонавање цртежа за екрански приказ, штампу и објављивање на Интернету. Практичан рад.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
Предмет има статус изборног. Анкетирање ученика врши се на почетку сваке школске године. Ако се
ученици определе за овај предмет, поханају га до краја текуће школске године.
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
стандарди
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
1
ИНТЕРНЕТ
6
3
3.
2
ОБРАДА ЗВУКА
4
1
3.
3
ОБРАДА ВИДЕО ЗАПИСА
6
1
5.
4
ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА
10
3
7.
5
ИЗБОРНИ МОДУЛИ –
ПРОГРАМИРАЊЕ
10
4
6.
36
укупно:
274
12
24.
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ПЛАН ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ И ОДЕЉЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
месец
садржај рада
извршиоци
Упознавање са бројним стањем ученика
Одељенско веће седмих
Изборни предмети
Одељенско веће седмих
Упознавање са школским календаром
Одељенски старешина
Избор руководства ОЗ и подела задужења
Одељенска заједница
Професионална орјентација и договор о начину рада
Одељенски старешина
У свету вештина и способности
Одељенски старешина
Самоспознаја - аутопортрет
Одељенски старешина
У очима других
Одељенски старешина
Какав сам / какав сам у тиму
Одељенски старешина
Ја за десет година
Одељенска заједница
XI
Анализа успеха и владања на крају првог тромесечја
Одељенски старешина
За родитеље - моја очекивања
Одељенски старешина
Слика савременог света рада
Одељенски старешина
Повезивања области рада са занимањем
Одељенски старешина
XII
Путеви образовања и каријере
Одељенски старешина
Припрема и спровођење интервјуа
Одељенски старешина
Анализа успеха и дисциплине на крају првог полугодишта Одељнски старешина
Припрема за прославу Нове године
Одељенски старешина
Прослава школске славе
Одељенска заједница
Хумани вршњачки односи
Одељенска заједница
II
Припрема сусрета са експертима у нашој школи
Одељенски старешина
Међусобна толеранција и поштовање
Одељенски старешина
Упознајмо се са могућностима школовања и занимањима Одељенски старешина
Евиденција о похађању допунске и додатзне наставе
Одељенски старешина
Дуван и алкохол – штетност по организам
Одељенски старешина
Правилна исхрана и физичка активност
Одељенски старешина
Припрема за посету неке средње школе
Одељенски старешина
Посета позоришту или биоскопу
Одељенска заједница
IV
275
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Посета средњој школи
Одељенски старешина
Анализа успеха и дисциплине на крају тромесечја
Одељенски старешина
Наркоманија – болест зависности
Школски лекар
Посета предузећу или установи
Одељенски старешина
V
Заштита у репродукцији
Школски лекар
Припрема за извођење дводневног излета
Одељенски старешина
Евалуација програма професионалне орјентације за 7.раз.
Учествовање у обележавању Дана школе
Одељенски старешина
Одељенска заједница
VI
Обележавање Дана заштите животне средине 5. јун
Одељенска заједница
Анализа успеха и владања на креју школске године
Одељенски старешина
VII
VIII
ОДЕЉЕНСКО ВЕЋЕ 7.РАЗРЕДА
месец
садржај рада
извршиоци
VIII-IX
Станика
БрашњевићVII-3
Пуповић
Договор о одржавању родитељских састанака и Дана Биљана
отворених врата
VII-1
Крстина
Павлови'
VII-2
Организовање родитељског састанка
Договор о уџбеницима и прибору који ће ученици
користити
Утврђивање распореда писмених задатака
писмених провера знања из свих предмета
и других
Упознавање са бројним стањем у одељењима (број
одсељених, досељених и премештених ученика)
Евидентирање ученика за рад у допунској и додатној
настави,слободним активностима и екскурзијама
X
10.10.2014. Дан науке (у организацији наставника)
Одржавање Дана отворених врата
Укључивање ученика у прославу Дечје недеље
XI
Анализа успеха и дисциплине ученика на крају првог
276
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
класификационог периода
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе
Организација родитељског састанка у првом тромесечју
Идентификација ученика који слабије напредују у раду и
утврђивање мера за побољшање успеха
Идентификација надарених ученика и утврђивање мера за
њихову афирмацију
Посета позоришту
XII
Анализа успеха и дисциплине на крају првог полугодишта
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности
ученика
Организовање родитељских састанака поводом завршетка
првог полугодишта
Прослава Нове године
I
Учешће у организацији прославе Светог Саве
II
Одређивање комплета уџбеника за наредну школску
годину за све предмете
Одржавање Дана отворених врата
Посета биоскупу или позоришту
III
Одржавање Дана Отворених врта
IV
Анализа успеха и дисциплине
класификационог периода
Организовање
тромесечја
родитељског
на
састанка
крају
поводом
трећег
трећег
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
секција и других активности ученика
Припрема за извођење екскурзија
Посета Педагошком музеју
V
Одржавање Дана отворених врата
Учешће у организацији Дана школе
Извођење дводневног излета
VI
Анализа успеха и дисциплине на крају школске године
Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,
слободних активности, секција и других активности
ученика
Сумирање резултата ученика на такмичењима
предлагање похвала и награда успешним ученицима
277
и
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Одређивање дестинација и времена извођења екскурзије и
других посета за наредну школску годину
Подношење извештаја о изведеним посетама и излетима
Подела часова у оквиру Актива за наредну школску годину
Подела сведочанстава-родитељски састанак
VII
Годишњи одмори
VIII
Утврђивање коначног успеха одељења после полагања
поправних испита
ШКОЛСКА 2014/2015. ГОДИНА
Одељенско веће 7.разред
Разредне старешине:
7-1 Биљана Пуповић
7-2 Кристина Павловић-Рајковић
7-3 Станика Брашњевић
Предлог посета и излета:
1.Посета Педагошком музеју ( март)
2.Посета позоришту ( у току школске године)
3.Посета биоскопу ( у току школске године)
4.Дводневни излет (Мај-Јун)
Дестинација: Ниш- Соко Бања
Наставничко веће утврђује дестинацију и време трајања екскурзије. Иста ће се реализовати у колико
се добије сагласност родитеља.
Циљеви:
-Развијање и неговање културе понашања на путовању у групи
-Упознавање са географским одликама и културним знаменитостима области која се обилази
-Упознавање са историјом свог народа
Задаци:
-Упознавање са културно историјским знаменитостима Централне Србије
-Боравак у природи уз бављење физичким активностима
-Посета споменику Ћеле-Кула
-Корелација са садржајима наставних предмета историје,грографије,биологије, српског језика и
физичког васпитања
-Међусобно зближавање ученика и њихова социјализација
278
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СТРУКТУРА НАСТАВНОГ КАДРА КОЈИ ЋЕ РАДИТИ У СЕДМОМ РАЗРЕДУ
Наставник
Предмет
Наставник
Александар Илић
Кристина Павловић
Рајковић
Дејан Радоњић
Сања Николић
Српски језик
Биљана Пуповић
Сања Николић
Математика
Енглески језик
Гордана Тодоровић
Дејан Радоњић
Драгана Тијанић
Радмила Свитлица
Јелка Вујић
Владан Миљковић
Немачки језик
Предмет
Физичко
васпитање
Информатика
Техничко и
информатичко
образовање
Грађанско
васпитање
Сандра Кнежевић
Александар Илић
Кристина Павловић Обавезан спорт
Рајковић
Биологија
Историја
Ивана Франовић
Верска настава
Небојша Нововић
Географија
Александар Илић
Шах
Наталија Вакањац
Ликовна култура
Саша Шуњеварић
Физика
Шах
Емина Милојевић
Музичка култура
279
Вера Љубисављевић
Хемија
Домаћинство
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Фонд часова за ОСМИ разред и предмете
Ред.
А.ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
број
1
Српски језик
2
Енглески језик
3
Ликовна култ ур а
4
Музичка култ ура
5
Историја
6
Геогр афија
7
Математика
8
Биологија
9
Техничко и информатичко образовање
10
Физичко васпитање
11
Физика
12
Хемија
Укупно : А
Ред.
број
Б.ОБАВЕЗНИ
ПРЕДМЕТИ
ИЗБОРНИ
1
2
3
Верска настава/грађанско васпитање
Немачки језик
Физичко васпитање- изабр ани спорт
НАСТАВНИ
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Ред.
број
1
Домаћинство
2
Шах
3
Укупно : Б+В
Укупно : А+Б+В
Ред.
бро ј
ПЕТИ РАЗРЕД
Нед. Год.
4
136
2
68
1
34
1
34
2
68
2
68
4
136
2
68
2
68
2
68
2
68
2
68
26
884
1
2
1
34
68
34
1
1
34
34
5
31
170
1054
31
1
1
33
1054
34
34
1122
Г.ОБЛИК ОБРАЗОВНО- ВАСПИТНОГ РАДА
1
Редо вна на ста ва
2
Допунска на ста ва
3
Додатни рад
Укупно : А+Б+В+Г
280
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
СРПСКИ ЈЕЗИК – за осми разред
1. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе
и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка
остварења из српске и светске баштине.
 Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује.
 Описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног
језика.
 Поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика.
 Упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским
могућностима српског језика.
 Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове
усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника,
слушаоца,саговорника и читаоца).
2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
- систематизација и проширивање знања о врстама речи и граматичким категоријама променљивих
речи о значењу и употреби падежа, о врстама глагола
- систематизација и проширивање знања реченичним члановима
- напоредни односи међу реченичним члановима
- појам синтагме и састав именичке синтагме
- појам актива и пасива
- систем независних предикатских реченица
- напоредни односи међу независним предикатским реченицама у оквиру - -- - комуникативне
реченице
- конгруенција
- разликовање кратких акцената и реченични акценат
- основни појмови о старословенском језику
- осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела
- усвајање књижевних и функционалних појмова према захтевима програма
- излагање (експозиција), опис и приповедање
- технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање
- рад на некњижевном тексту
- информативно читање и упућивање ученика у читање „с оловком у руци” (подвлачење,
обележавање, записивање).
3.ИНОВАЦИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ (ОГЛЕДНИ ЧАСОВИ, ПРЕДАВАЊА,
СЕМИНАРИ):
Предвиђен један или два огледна часа, као и сви семинари из каталога који су бесплатни
4. ПИСМЕНИ И КОНТРОЛНИ ЗАДАЦИ, ВЕЖБЕ , ТЕСТОВИ:
У току школске године планирано 4 писмена задатка и 5 контролних задатака
5.ДОМАЋИ ЗАДАЦИ, РЕФЕРАТИ, ПОСМАТРАЊА У ПРИРОДИ:
Предвиђено је 8 домаћих задатака , евентуално реферат о неком од писаца чија дела се анализирају
6. ЕКСКУРЗИЈЕ, ИЗЛЕТИ, ПОСЕТЕ (НАСТАВА ВАН УЧИОНИЦЕ):
Посета Сајму књига, посета Вуковом и Доситејевом музеј
281
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
7. КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА, ПРИРУЧНИКА, РАДНИХ СВЕСКИ, ТЕСТОВА И ДРУГЕ
ЛИТЕРАТУРЕ:
Читанка за 8.разред- Зорица Несторовић,Златко Грушановић
Граматика за 8.разред-Весна Ломпар
Радна свеска за 8.разред-Весна Ломпар, Зорица Несторовић,
8. НАСТАВНА СРЕДСТВА: КОРИШЋЕЊЕ, НАБАВКА И ИЗРАДА:
Уџбеници, презентације,панои
9. КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА:
Историја, ликовна култура,музичка култура, географија, веронаука
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Српски језик мену другим словенским језицима. Дијалекти српског језика (основни подаци). Народни
језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. Појам нормирања.
Развој српског књижевног језика: српскословенски, рускословенски, славеносрпски, Вукова реформа
језика, писма и правописа, књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). Развој лексике
српског језика (основни подаци).
Језици националних мањина (основни подаци).
Језик свакодневне комуникације - говорени и писани. Главне особине типичног говореног језика:
ослањање на контекст и говорну ситуацију; функција гестова и мимике; кратке, елиптичне и
недовршене реченице, емоционалност, неформалност. Главне особине типичног писаног језика у
јавној комуникацији: експлицитност, потпуност реченица, интелектуалност, формалност. Фокусирање
реченичних чланова помоћу реченичног
акцента (у говореном језику) и помоћу реда речи (у писаном језику). Главне особинеписаних стилова
јавне комуникације - публицистичког, научног, административног.
Синтагме - придевске, прилошке, глаголске.
Зависне предикатске реченице: обележја (зависни везници, везнички спојеви и др.); врсте: изричне
(изричне у ужем смислу и зависноупитне), односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне,
намерне, последичне и поредбене; конституентска функција у оквиру више реченице (независне или
зависне) или синтагме. Интерпункција у вези са зависним реченицама. Напоредни односи мену
зависним реченицама (саставни, раставни, супротни).
Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом.
Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети; Авион је полетео иако је била магла) и
глаголских именица (Очекивали су полетање авиона; Авион је полетео упркос магли). Преимућства
именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане
(сликовитост се губи, а реченица теже прати).
Основне функције и значења глаголских облика (обнављање и проширивање знање). Употреба
глаголских облика у приповедању.
Гранење речи - обнављање; комбиновано гранење, гранење претварањем. Гласовне промене у вези са
гранењем речи (само скретање пажње на нормативна решења).
Једнозначне и вишезначне речи; хомонимија. Приказивање полисемије и хомонимије у великим
једнојезичним речницима. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило
(птице) → крило зграде - метафора; Моја школа је близу → Цела школа иде на излет - метонимија).
Главна правила стандардне акценатске норме и систематизовање знања о акцентима из претходних
разреда.
Обнављање и систематизовање градива из претходних разреда ради припреме за завршни испит.
Ортоепија
282
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Проверавање правилног изговора самогласника и сугласника. Интонација просте и сложене реченице.
Варирање интензитета, темпа и пауза у говору и у текстовима различитог садржаја.
Правопис
Прилагонено писање имена из страних језика. Писање полусложеница.
Генитивни знак.
Систематизовање садржаја из правописа: употреба великог слова, интерпункција, спојено и
растављено писање речи; писање скраћеница; растављање речи на крају реда.
КЊИЖЕВНОСТ
ЛЕКТИРА
Лирика
Народна песма: Српска дјевојка
Љубавне народне лирске песме (избор)
дура Јакшић: Отаџбина
Јован Јовановић Змај: дулићи (избор), Светли гробови
Франческо Петрарка: Канцонијер (ЛXИ сонет)
Десанка Максимовић: Пролетња песма или Опомена
Милош Црњански: Ламент над Београдом (одломак)
Васко Попа: Очију твојих да није
Оскар Давичо: Србија
Сергеј Јесењин: Писмо мајци
Рајнер Марија Рилке: Љубавна песма
Избор из савремене српске поезије
Епика
Народна епско-лирска песма: Женидба Милића барјактара
Народне епско-лирске песме (избор)
Народна песма: Почетак буне против дахија
Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобонењу Србије и Црне Горе)
Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор); О народним певачима
Народна приповетка: Немушти језик или Усуд
Теодосије: Житије светог Саве (одломак)
Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак)
Петар Петровић Његош: Горски вијенац (избор кратких одломака)
Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци)
Симо Матавуљ: Пилипенда
Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити
Петар Кочић: Кроз мећаву
Милош Црњански: Сеобе И (одломак)
Иво Андрић: Мост на Жепи, избор приповедака о деци
Добрица Ћосић: Деобе (одломак)
Исидора Секулић: Царско достојанство језика (одломак) или есеј по избору
Избор из савремене српске прозе
Драма
Бранислав Нушић: Сумњиво лице
Данило Киш: Ноћ и магла
Виљем Шекспир: Ромео и Јулија
Молијер: Грананин племић (одломак)
Допунски избор
Борисав Станковић: Увела ружа
Растко Петровић: Африка (одломци)
Гроздана Олујић: Гласам за љубав
Милорад Павић: Предео сликан чајем (одломак о путовању Атанасија Свилара на Свету гору)
283
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Матија Бећковић: Прича о Светом Сави
Душан Ковачевић: Ко то тамо пева
Борислав Михајловић: Бановић Страхиња
Избор из антологија српске љубавне лирике
Роберт Гревс: Златно руно (одломци)
Џон Селинџер: Ловац у житу
Дејвид Гибинс: Атлантида
Ернест Хемингвеј: Старац и море
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Петар Влаховић: Србија - земља, људи, живот, обичаји (избор)
Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић (одломци)
Ева Кири: Марија Кири (одломак)
Ш. Кулишић, Ж. Петровић, Н. Пантелић: Српски митолошки речник (избор)
Д. Срејовић, А. Цермановић: Речник грчке и римске митологије (избор)
Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба (избор)
Драгомир Антонић: Обичајни бонтон (избор)
Јасминка Петровић: Бонтон (или одломци из овакве књиге неког другог аутора)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину.
Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.
Тумачење текста
Оспособљавање ученика за самосталну анализу књижевноуметничког дела (лирска и епска песма,
лирскоепска
песма, приповетка, роман, драма и књижевнонаучне врсте) уз помоћ развијеног плана и теза.
Процењивање идејно-естетских, језичко-стилских и других вредности уметничког дела.
Стицање поузданог критеријума за избор, анализу и процену књижевног текста. Упућивање ученика у
коришћење одабране и приступачне литературе о делима и писцима. Подстицање и развијање
критичког односа у
проблемском приступу делу и писцу.
Систематизовање знања о народној и ауторској књижевности (на примерима из лектире).
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Стилска средства: метонимија, рефрен, антитеза, асонанца и алитерација.
Лирске врсте: љубавна народна лирика; љубавна народна и ауторска песма.
Сонет.
Епика
Епско-лирске врсте: поема, балада, романса.
Спев.
Путопис. Мемоари.
Есеј.
Драма
Трагедија. Трагично (појам).
Протагонист и антагонист.
Разрешење сукоба. Катарза.
Сценски знакови. Режија.
Телевизијска драма.
Систематизације књижевнотеоријских појмова
- Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности.
- Систематизација облика казивања (форми приповедања) у књижевноуметничким текстовима:
нарација(приповедање у 1. и 3. лицу); хронолошко и ретроспективно приповедање; дескрипција
(портрет, пејзаж, појам ентеријера и екстеријера), наративна дескрипција; дијалог; монолог,
унутрашњи монолог.
- Језичкостилска изражајна средства (систематизација).
284
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
- Структура уметничког текста (композиција, однос фабуле и сижеа, драмски елементи: експозиција,
заплет, кулминација, перипетија, расплет).
- Врсте карактеризације (социолошка, психолошка, језичка ...).
- Мотиви: динамички, статички, наративни, описни, интернационални...).
Функционални појмови
Подстицање ученика на схватање и усвајање функционалних појмова:
- романтичарско, романтично, реалистично, реално;
- документовано, рационално, теза, чињеница;
- етичко, естетско;
- рефлексија, меморија;
- креативно, доживљајно, сугестивно, пластично;
- апсурд, провокација, противуречност, доследност;
- самокритичност, самоиницијатива;
- агресивност, себичност (егоизам), лицемерје, опортунизам;
- независно, самостално, зависно, завидно.
Читање
Усавршавање изражајног читања (са захтевима као у претходним разредима). Развијање личног тона
при читању и казивању напамет научених прозних и поетских целина.
Вежбање у "летимичном" читању познатог текста, ради налажења одренених информација и увонења
ученика у "летимично" читање непознатог текста, да би утврдили да ли их текст интересује и да ли ће
га читати у целини (новински чланак, непозната књига и сл.).
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Причање о доживљају са ефектним почетком и завршетком.
Интерпретативно препричавање књижевноуметничког текста.
Расправа (аргументативни текст) и пропагандни текст. Објективно и пристрасно приказивање
чињеница.
Рекламе као врста пропагандних текстова. Језичке особине реклама. Манипулативност реклама.
Попуњавање различитих образаца.
Репортажа као новинарски жанр.
Усмена и писмена вежбања
Вежбања у причању о доживљајима (са ефектним почетком и завршетком).
Вежбања у интерпретативном препричавању књижевноуметничких текстова.
Вежбе на аргументативном тексту: сажимање текста, писање резимеа, проналажење кључних речи у
тексту.
Разликовање става аутора од других ставова изнесених у тексту. Издвајање из текста аргумената у
прилог
некој тези (ставу) и аргумената против ње; извонење закључака заснованих на тексту. Давање наслова
тексту и поднаслова деловима текста.
Усмене и писане расправе на задате актуелне теме из савременог живота.
Критички приказ нове књиге, филма, радијске, телевизијске емисије и концерта.
Синтаксичке вежбе: изражавање помоћу зависних реченица и помоћу средстава реченичне
кондензације
(глаголски прилози, глаголске именице: Док се враћао кући, размишљао је о свему - Враћајући се
кући...;
Обрадовао их је тиме што је пристао - Обрадовао их је својим пристанком). Замена глаголима
неумесно
употребљених глаголских именица.
Препознавање бирократског језика као облика манипулације људима помоћу језика (да би се прикрила
информација, истакла сопствена ученост, ублажиле непријатне чињенице). "Превонење" са
бирократског на
обичан језик.
285
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Лексичке вежбе: прикладна употреба апстрактних речи и речи из интелектуалног речника ради
прецизног и
ефикасног изражавања током расправе. Употреба сликовитих речи ради ефектног изражавања у
репортажи.
Коришћење речника српског језика.
Коришћење индексом, појмовником и библиографијом.
Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: дијаграми, графикони.
Летимично читање (ради брзог проналажења важних информација).
Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора самогласника и сугласника, реченичног (логичког)
акцента. Проверавање степена усвојености српског књижевног акцента и организовање акценатских
вежби.
Коришћење речника с акцентованим речима. Правилан изговор ијекавског рефлекса дугог јата (ије) и
преношење акцента на проклитику у изражајном читању књижевних текстова (посебно у вези с
дијалекатском основом).
Осам домаћих писаних задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка (један час је за израду и два за анализу задатака и писање побољшане
верзије састава).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних
и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно
осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у
разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства
и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу
којих су оцењивани.
VIII РАЗРЕД
стандарди
број
часова
по
теми
број часова за
остале
типове
обраду часова
Кад се сретну сан и јава
3.4.5
16
10
6
222.
Земља тврда, а небо високо
3.4.4
19
13
6
333
Говорити о љубави, то је већ
3.4.3
помало волети
17
10
7
444.
Мрвица детињства
3.3.7
16
6
10
555.
Савиним стопама
3.3.5
9
5
4
666.
Усправна земља
3.4.6
15
9
6
777.
Цео свет је позорница
3.4.2
17
7
10
888.
Кућа насред пута
3.4.2
27
12
15
136
72
64
Р. бр.
наставне
теме
НАСТАВНЕ ТЕМЕ/ОБЛАСТИ
1.
укупно
286
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Корелација садржаја између предмета
Садржај корелације
Српски језик и светски
Историја,
језици,
језици
Географија
националних мањина
Историја,
Вук Ст. Караџић,“ Српски
Веронаука рјечник“
Књижевни језик од Вука
Историја
до данас
Епске народне песме
Историја
новијих времена
Матеја
Ненадовић,
Историја
„Мемоари“
П. Петровић Његош,“
Историја
Горски вијенац“
Љубомир
Ненадовић,
Историја
„Писма из Италије“
Добрица Ћосић,“ Деобе“
Историја
време
октобар
Историја,
Франческо
Петрарка,
музичка и „Канцонијер“
ликовна
култура
Вилијам Шекспир, „Ромео
Историја
и Јулија“
Теодосије, „Житије светог
Историја
Саве“
Бранислав
Нушић,
Историја
„Сумњиво лице“
Милош
Црњански,
Историја
„Сеобе“, „Ламент над
Београдом“
Иво Андрић „Мост на
Историја
Жепи“
страни
Глаголски облици
језици
страни
Акценатски систем
језици
страни
Творба речи
језици
Оскар Давичо „ Србија“
историја
децембар
предмети
реализатори
предметни наставници
октобар
септембар
и октобар
октобар
октобар
октобар
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
октобар
предметни наставници
новембар
предметни наставници
предметни наставници
март
јануар
март
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
април
предметни наставници
април
април
мај, јун
октобар
новембар
287
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
предметни наставници
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ГОДИШЊИ ПЛА Н ДО ПУНСК Е НАСТАВЕ
предмет
СРПСКИ ЈЕЗИК
разред
VIII
Број часова
за тему
4
р.бр. Теме
1.
2.
3.
4.
5.
Развој српског књижевног језика; Вукова реформа
Творба речи
4
4
Гласовне промене
Синтаксичка анализа реченице
6
Зависне реченице
8
6. Врсте речи
7. Књижевни родови и врсте
Укупан број часова на годишњем нивоу
6
2
34
ГОДИ ШЊИ ПЛ АН ДO ДАТ НЕ НАСТАВЕ
предмет
СРПСКИ ЈЕЗИК
разред
VIII
Број часова
за тему
4
р.бр. Теме
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Развој српског књижевног језика; Вукова реформа
Особености
језика
књиженоуметничког текста.
књижевног језика. Народни језик и локални говор
Компаративна анализа одабраних
књижевих дела
Синтаксичка анализа реченице
Одлике
2
4
4
Акцентовање одабраног текста уз слушање звучног записа и
2
проверавање акцената у речнику
2
Метричка анализа песме и језичкостилска анализа
3
Правопис: Неке језичке недоумице и њихово решавање
4
Припрема за школско такмичење
4
Припрема за Општинско такмичење
4
Припрема за Градско такмичење
1
Час у библиотеци
Укупан број часова на годишњем нивоу
34
288
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београд
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ ЦИКЛУС ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
МАТЕМАТИКА – за осми разред
7. ЦИЉ, ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЗАДАЦИ ПРЕДМЕТА:
Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементрана математичка
знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за
примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике јесу:
-да ученици стичу знања неопходна за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости
у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;
-да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге и примене математике у
различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање
образовања и укључивање у рад;
-да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког, стваралачког и
апстрактног мишљења;
-да развија културне, радне, етичке и естетске навике ученика, као и математичку радозналост у
посматрању и изучавању природних појава;
-да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у
писменом и усменом облику;
-да ученици усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима;
-да ученици савладају основне операције с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као
и основне законе тих операција;
-да ученици упознају најважније равне и просторне геометријске фигуре и њихове узајамне односе;
-да оспособи ученике за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;
-да ученицима омогући разумевање одговарајућих садржаја природних наука и допринесе радном и
политехничком васпитању и образовању;
-да изграђује позитивне особине ученикове личности, као што су: истинољубивост, упорност,
систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самостални рад;
-да интерпретацијом математичких садржаја и упознавањем основних математичких мето--да
допринесе формирању правилног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика;
-да ученици стичу навику и обучавају се у коришћењу разноврсних извора знања.
2.ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:
Ученике треба оспособити да:
-схвате основна својства једнакости и неједнакости;
умеју да решавају линеарне једначине (неједначине) и системе линеарних једначина с једном и две
непознате на основу еквивалентних трансформација, као и да решења тумаче графички;
-могу да изразе математичким језиком и реше одговарајуће текстуалне задатке (нарочито помоћу
једначина);
-могу да уоче функционалне зависности у разним областима и да их приказују на различите начине, а
нарочито - да потпуније схвате појам функције и њеног графика;
прошире и продубе знање о функцијама упознавањем линеарне функције и њених својстава, тако да
могу поуздано да цртају и читају разне графике у вези с том функцијом;
-умеју да састављају разне таблице и цртају одговарајуће графиконе-дијаграме разних стања, појава и
процеса;
-схвате међусобне односе тачака, правих и равни у простору;
-упознају најбитније чињенице о пројекцијама на раван;
-упознају геометријска тела (призму, пирамиду, ваљак, купу и лопту), њихове елементе и својства;
умеју да цртају мреже и да израчунавају површину и запремину тела;
289
Основна школа „Стеван Синђелић“ – Београ