РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОСНОВНА ШКОЛА „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ “ МАНОЈЛОВЦЕ
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА
ДРУГИ
ЦИКЛУС
ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
ЈУН
2010. Године
На основу члана 76, 80, 81, Закона о основама система образовања и васпитања (
„Службени гласник РС „ број 72/09 ), члана 15, 16, и члана 32 став 2. Статута школе , у складу са
Правилником о наставном плану и програму основног образовања ( „Службени гласник РС –
Просветни гласник“ број 2/91, 2/92, 13/93, 1/94, 5/95, 6/96, 8/97, 14/97, 10/98, 19/98, 2/00, 4/01,
4/03, 7/03, 4/04, 9/04, 10/04, 12/04, 7/05, 8/05, 9/05, 6/06,7/06, 9/06, 7/07, 3/08, 1/09, 2/10)
Правилника о наставном плану и прграму за пети разред и шести разред основног образовања и
васпитања ( „Службени гласник РС- Просветни гласник „ број 6/06), Правилник о наставном
плану за други циклус основног образовања и васпитања ( „Сл. гласник РС –Просветни гласник
„ број 6/07 ) и Правилник о наставном програму за шести разред ( „Службени гласник РС –
Просветни гласник“ број 5 /08), Правилника о наставном прграму за седми разред основног
образовања и васпитања ( „Службени гласник РС- Просветни гласник „ број 6/09), Правилник о
наставном плану и програму предмета верска настава за седми разред основне школе („
Службени гласник РС- Просветни гласник „2/08) и Правилника о изменама и допунама
Правилника о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставног
програма за пети разред основног образовања и васпитања(„Сл.гласник РС-Просветни гласник“,
број 2/10) и Правилника о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања
(„Службени гласник РС-Просветни гласник број 2/10), и Правилника о календару образовноваспитног рада основне школе за школску 2010/2011 годину ( „Службени гласник РС –
Просветни гласник, број 4/10) а на предлог директора школе, Школски одбор, на својој седници,
одржаној дана, 30.06.2010. год., усваја
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА
ДРУГИ
ЦИКЛУС
ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Школски програм за пети разред траје 36 радних недеља, односно 180 наставних дана.
Сврха, циљеви и задаци програма
Квалитетно образовање и васпитање које омогућава стицање језичке, математичке,
научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености неопходне за
живот у савременом друштву.
Развијање знања, вештина, ствовова и вредности које оспособљавају ученика да успешно
задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује
друге особе, њихов идентитет, потребе, интересе, уз захтевно и одговорно учешће у економском,
друштвеном и килтурном животу и доприноси демократском, економском и килтурном развоју
друштва.
Задаци:









развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе,
друштва, себе и света у коме живе
подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика
оспособљавање за рад и даље образовање и самостално учење
оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени
развој и будући живот
развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и
културе, као и традиције и културе националних мањина
омогућавање укључувања у процесе европског и међународног повезивања
развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине
поштовања права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање
способности за живот у демократски уређеном друштву
развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота
и подстицање индивидуалне одговорности
ГОДИШЊИ ФОНД ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД
Редни
број
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ПЕТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
1.
Српски језик
180
900
2.
Енглески језик
72
360
3.
Ликовна култура
72
360
4.
Музичка култура
72
360
5.
Историја
36
180
6.
Географија
36
180
7.
Математика
144
720
8.
Биологија
72
360
9.
Технич. и инфор. образовање
72
360
10.
Физичко васпитање
72
360
УКУПНО А
828
4140
Редни
број
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ПЕТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
1.
Верска настава/ Грађанско васпитање
36
180
2.
Француски језик
72
360
3.
Физичко васпитање/ изборни спорт
36
180
УКУПНО Б
144
720
УКУПНО А + Б
972
4860
Обавезни наставни предмети са недељним и годишњим фондом часова по предметима
Редни
број
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ПЕТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Српски језик1
5
180
2.
Француски језик
2
72
3.
Ликовна култура
2
72
4.
Музичка култура
2
72
5.
Историја
1
36
6.
Географија
1
36
7.
Физика
-
-
8.
Математика
4
144
9.
Биологија
2
72
10.
Хемија
-
-
11.
Технич. и инфор. образовање
2
72
12.
Физичко васпитање
2
72
23
828
УКУПНО: А
Обавезни изборни наставни предмети са недељним и годишњим фондом часова по предметима
1
Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине
Редни
број
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ПЕТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Верска настава/ Грађанско васпитање2
1
36
2.
Енглески језик3
2
72
3.
Физичко васпитање/ изборни спорт4
1
36
УКУПНО: Б
4
144
УКУПНО: А+Б
27
972
Изборни наставни предмети са недељним и годишњим фондом часова по предметима
Редни
број
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ5
ПЕТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Цртање, сликање и вајање
1
36
2.
Хор и оркестар
1
36
3.
Информатика и рачунарство
1
36
4.
Свакодневни живот у прошлости
1
36
УКУПНО: В
1
36
УКУПНО: A+Б+В
28-31*
1008-1116*
Облик образовно васпитног рада
Редни
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
ПЕТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
28-31*
1008-1116*
1.
Редовна настава
2.
Допунска настава
1
36
3.
Додатни рад
1
36
Остали облици образовно васпитног рада
2
Ученик бира један од понуђених наставних предмета и изучава га до краја другог циклуса
Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским могућностима и
изучава га до краја другог циклуса
4
Ученик бира спортску грану са листе коју нуди школа на почетку школске године
5
Школа је дужна да поред обавезних изборних предмета са листе Б, понуди још најмање четири изборна предмета
са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим склоностима, на почетку школске
године
3
Редни
број
1.
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
недељно
годишње
1
36
1-2
36-72
До 2 дана
годишње
До 2 дана
годишње
Обавезне ван-наставне активности
Час одељенског старешине
2.
ПЕТИ РАЗРЕД
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и
оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка
остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
− развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
− описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног
језика;
− поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
− упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским
могућностима српског језика;
− оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове
усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника,
слушаоца, саговорника и читаоца);
− уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;
− развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
− развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво − усмено и
писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
− увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног – изражајног,
интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са врстом
текста (књижевним и осталим текстовима);
− оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање
књижевноуметничких дела разних жанрова;
− упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих
енциклопедија и часописа за децу;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко
процењивање прочитаног текста;
− развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором
сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне);
− поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских
остварења (позориште, филм);
− усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне
и филмске уметности;
− упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на
делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких
остварења;
− развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
− навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу
на радију и телевизији;
− подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
− подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка,
рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);
− васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и
других моралних вредности;
− развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Пети разред
Оперативни задаци:
− проверавање и систематизовање знања стечених у претходним разредима;
− овладавање простом реченицом и њеним деловима;
− појам сложене реченице;
− увођење ученика у појам променљивости и непроменљивости врста речи;
− стицање основних знања о именицама, значењима и функцијама падежа;
− стицање основних знања о именичким заменицама и бројевима;
− стицање основних знања о глаголима (видовима и функцијама);
− оспособљавање ученика за уочавање разлике у квантитету акцента;
− савладавање елемената изражајног читања и казивања текстова, одређених програмом;
− увођење ученика у тумачење мотива, песничких слика и изражајних средстава у лирској песми;
− увођење ученика у структуру епског дела, с тежиштем на књижевном лику и облицима
приповедања;
− увођење ученика у тумачење драмског дела, са тежиштем на драмској радњи и лицима;
− оспособљавање ученика за самостално, планско и економично препричавање, причање,
описивање, извештавање, те за обједињавање разних облика казивања (према захтевима
програма).
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Обнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима
проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању у
складу са књижевнојезичком нормом и правописом.
Проста реченица − обнављање знања о главним реченичним члановима (конституентима):
предикату, као централном члану реченице, и субјекту, као независном члану реченице, који се
слажу у роду и броју. Именски предикат. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат −
допуна глагола и прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину; атрибут и
апозиција.
Систематизација знања о члановима реченице: главни (независни) и зависни.
Приликом усвајања и обнављања знања о прилошким одредбама уочавање и препознавање
прилога, њиховог значења и функције у реченици.
Сложена реченица − појам и препознавање (указивање на функцију личног глаголског облика).
Уочавање везника у сложеној реченици и указивање на њихову функцију.
Појам променљивости и непроменљивости речи. Променљиве речи: именице, заменице, придеви,
бројеви, глаголи; непроменљиве речи: прилози, предлози, везници, узвици, речце.
Промена именица (деклинација): граматичка основа, наставак за облик, појам падежа. Уз
промену именица указује се на гласовне алтернације (у руци), ради правилног говора и писања,
али се не обрађују.
Основне функције и значења падежа: номинатив − субјекат и део именског предиката; генитив −
припадање и део нечега; датив − намена и управљеност; акузатив − објекат; вокатив − дозивање,
скретање пажње, обраћање; инструментал − средство и друштво, употреба у инструменталу;
локатив − место.
Уз обраду падежа, уочавање и препознавање предлога и њихове функције.
Придеви − обнављање и систематизација: значење и врсте придева; слагање придева са
именицом у роду, броју и падежу. Промена; компарација придева; функција придева у реченици,
придевски вид.
Именичке заменице − личне заменице: промена, наглашени и ненаглашени облици, употреба
личне заменице сваког лица себе, се; неличне именичке заменице (ко, што, итд.).
Глаголи − несвршени и свршени (глаголски вид); прелазни, непрелазни и повратни глаголи
(глаголски род). Инфинитив и инфинитивна основа. Грађење и основна функција глаголских
облика. Презент, презентска основа; наглашени и ненаглашени облик презента помоћних
глагола; радни глаголски придев, перфекат, футур I.
Бројеви − појам и употреба бројева; систематизација врста; главни (основни, збирни) и редни;
значење бројева.
Уочавање разлике у квантитету акцента (на тексту).
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда (писање присвојних
придева са наставницима) -ов, -ев, -ин; и присвојних придева који се завршавају на гласовне
групе: -ски, -шки, -чки; управног говора; вишечланих географских имена, основних и редних
бројева и др.).
Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (нпр. армијски).
Писање назива разних организација и њихових тела (органа). Писање заменица у обраћању: Ви.
Писање генитива, акузатива, инструментала и локатива именичких одричних заменица; одрична
речца не уз именице, придеве и глаголе; речца нај у суперлативу.
Тачка и запета. Запета уз вокатив и апозицију. Три тачке. Цртица.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Правилан изговор гласова: е, р, с, з
Вежбе у изговарању дугих и кратких акцената.
Уочавање разлике у интонацији упитних реченица (Ко је дошао? Милан је дошао?).
Интонација и паузе везане за интерпункцијске знакове: запету, тачку и запету и три тачке.
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Вила зида град
Народна песма: Војевао бели Виде, коледо
Обредне народне календарске песме (избор)
Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак)
Јован Јовановић Змај: Песма о песми
Војислав Илић: Зимско јутро
Душан Васиљев: Домовина
Јован Дучић: Поље
Десанка Максимовић: Покошена ливада
Стеван Раичковић: Лето на висоравни
Мирослав Антић: Шашава песма
Бранко В. Радичевић: Кад мати меси медењаке, Кад отац бије
Добрица Ерић: Вашар у Тополи (одломак)
Епика
Народна песма: Свети Саво
Народна песма: Женидба Душанова
Епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима) (избор)
Народне питалице, загонетке и пословице (избор)
Народна приповетка: Еро с онога свијета
Народна приповетка: Дјевојка цара надмудрила
Народне бајке, новеле, шаљиве народне приче и приче о животињама (избор)
Вук Ст. Караџић: Житије Ајдук-Вељка Петровића (одломак)
Милован Глишић: Прва бразда
Стеван Сремац: Чича Јордан (одломак)
Бранислав Нушић: Хајдуци
Иван Цанкар: Десетица
Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (избор приче из циклуса Јутра плавог сљеза)
Иво Андрић: Мостови
Гроздана Олујић: Небеска река
Стеван Раичковић: Мале бајке или Велико двориште (избор)
Данило Киш: Дечак и пас
Данијел Дефо: Робинзон Крусо
Марк Твен: Доживљаји Тома Сојера
Жил Верн: 20 000 миља под морем (одломак)
Драма
Бранислав Нушић: Кирија
Душан Радовић: Капетан Џон Пиплфокс
Љубиша Ђокић: Биберче
Допунски избор
Душан Радовић: Антологија српске поезије за децу
Милован Витезовић: Шешир професора Косте Вујића (одломак)
Горан Петровић: Пронађи и заокружи (одломак)
Вида Огњеновић: Путовање у путопис (одломак)
Тиодор Росић: Златна гора
Л. Н. Толстој: Девојчица и крчаг
А. П. Чехов: Шала
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за
обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Никола Тесла: Моји изуми
Милутин Миланковић: Успомене, доживљаји, сазнања (избор)
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба (одељци
о ружи, босиљку, храсту, липи...)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (Сунце, Месец, ружа, босиљак...)
Грчки митови (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Тумачење текста
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: мотиви и песничке слике у лирској
песми; уочавање и образлагање поступака у обликовању књижевних ликова. Систематско
навикавање ученика на тумачење ликова са више становишта: епско (у акцији), чулно (изглед),
лирско (осећања), драмско (сукоби), психолошко (мотивисање поступака); социолошко (услови
формирања и испољавања), етичко (процењивање ставова и поступака).
Уочавање и тумачење форми приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација,
дескрипција, дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних појединости у
структури дела.
Откривање језичкостилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички утисци
у књижевном делу и образлагање њихове уметничке функције. Читање и критичко процењивање
одломака из бележака о прочитаној лектири.
Усвајање образовних и васпитних вредности научнопопуларног текста.
Књижевнотеоријски појмови
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене
књижевнотеоријске појмове.
Лирика
Лирски субјекат (увиђање разлике између лирског субјекта и песника).
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме; аналитички
увид у водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност, ритмичност.
Језичкостилска изражајна средства: епитет, ономатопеја, поређење.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка народна
песма, обредна народна лирика.
Епика
Приповедач (увиђање разлике између епског приповедача и писца).
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика приповедања у
првом и трећем лицу; дијалог.
Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна прича,
прича о животињама.
Драма
Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње).
Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу).
Чин, појава, лица у драми.
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и
гледалац.
Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама
примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење, емпатија
(преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак; узрок −
последица, главно − споредно, лично − колективно, реално − фантастично; стил, сликовитост,
изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност, правичност,
солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Читање
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем и са
постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања, документовања, одабирања
примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за рад на тексту,
припремање за анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска и
емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченички акценат). Увежбавање
изражајног читања у функцији убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно
казивање одломака из епске поезије и прозе и рецитовање неколико лирских песама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање кратких текстова. Уочавање структуре приче грађене хронолошким редом (увод −
почетак приче, ток радње − истицање најважнијих момената, врхунац и завршетак).
Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма и телевизијске емисије.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − према сачињеном
плану. Причање о измишљеном догађају на основу дате теме − према самостално сачињеном
плану, уз консултовање са наставником.
Описивање: једноставног радног поступка; спољашњег и унутрашњег простора; појединости у
природи.
Уочавање успелих књижевних портрета и језичко-стилских средстава којима су остварени.
Портретисање личности из непосредне околине према сачињеном плану.
Уочавање језичко-стилских средстава у одломцима дескриптивног карактера у лирским и епским
делима.
Извештавање; вест; обликовање вести према питањима: ко, шта, када, где, како и зашто.
Усмена и писмена вежбања
Уочавање разлике између говорног и писаног језика.
Комбиновање говорних и правописних вежби − говорна интерпретација интерпункцијских
знакова (подизање тона испред запете и испред три тачке, а спуштање испред тачке и тачке и
запете).
Ортоепске, граматичке, лексичке и стилске вежбе у усменом и писаном изражавању различитих
садржаја (препричавање, причање, описивање, извештавање и др.).
Препричавање динамичне сцене из епског дела, филма, телевизијске емисије − према
заједничком плану.
Причање о догађајима (хронолошки ток радње) и описивање доживљаја − по самостално
сачињеном плану.
Описивање спољашњег и унутрашњег простора, појединости у природи − по датом плану.
Портретисање личности из непосредне околине − према датом плану.
Писмо (међушколско дописивање); општа правила о писму као саставу и облику општења.
Ортоепске вежбе: увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица, брзалица,
загонетака, питалица, краћих текстова; слушање звучних записа, казивање напамет лирских и
епских текстова; снимање казивања и читања, анализа снимка и вредности.
Лексичке и семантичке вежбе: изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке
функције акцента; некњижевне речи и туђице − њихова замена језичким стандардом; основно и
пренесено значење речи.
Синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним предметима
на слици и заданим речима; састављање и писање питања о тематској целини у тексту, на слици,
у филму; писање одговора на та питања.
Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за сликовито
казивање. Вежбе за богаћење речника и тражење погодног израза. Уопштено и конкретно
казивање. Промена гледишта. Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи
у тексту и говору. Отклањање празнословља и туђица. Отклањање нејасности и двосмислености.
Увежбавање технике у изради писменог састава (тежиште теме, избор и распоред грађе, основни
елементи композиције и груписање грађе према композиционим етапама).
Уочавање пасуса као уже тематске целине и његове композицијско-стилске функције.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка − по два у сваком полугодишту (један час за израду задатка и
два за анализу и писање побољшање верзије састава)*
Уџбеници за ученике:

Љ. Бајић, З. Мркаљ: Читанка за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд

М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 5. разред, Завод за уџбенике,
Београд

М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 5. разреду основне школе, Завод
за уџбенике, Београд

Књиге лирске, епске и драмске поезије предвиђене програмом за пети разред; допунски
избор и научнопопуларни и информативни текстови.
Литература за реализацију програма:

Љ. Бајић, З. Мркаљ: Читанка за 5. разред, Завод за уџбенике, Београд

М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 5. разред, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд

М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 5. разреду основне школе, Завод
за уџбенике, Београд

М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уuбенике и
наставна средства, Београд, 1988.

П. Илић: Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 1991.

С. Маринковић: Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни
центар, Београд, 2003.

М. Андрић: Наставно проучавање народног песништва, Завод за уuбенике и наставна
средства, Београд, 1997.

Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уџбенике,
Београд, 2008.

М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика, Матица српска, Завод
за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.

И. Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић: Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.

Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић, Нолит, Београд, 1992.

В. Јанковић: Митови и легенде, СКЗ, Београд 2006.

П. Булат, В. Чајкановић: Митолошке речник, СКЗ, Београд 2007.

М. Николић: Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.
3.
ГЛОБАЛНИ ПЛАН
Број часова обраде, утврђивања и обнављања
64
69
47
180
НАСТАВНА ОБЛАСТ
КЊИЖЕВНОСТ
ЈЕЗИК И ПРАВОПИС
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
УКУПНО
Ред. Наставна тема
бр.
1.
МУДРОСТ
СВЕТОМ ВЛАДА
2.
НЕУСТРАШИВА
РЕЧ
3.
БЕСКРАЈНА ЧУДА
СВЕТА
4.
НЕОБИЧНЕ
ПУСТОЛОВИНЕ
5.
БЛАГО МАЈЦИ
КОЈА ТЕ РОДИЛА
6.
ЧАРОЛИЈА
ЉУБАВИ
7.
РАДОЗНАЛА
ЧУЛА
8.
ЧАРОБНИ ВРТ
ДЕТИЊСТВА
Ред. Наставна тема
бр.
1.
МУДРОСТ
СВЕТОМ ВЛАДА
2.
НЕУСТРАШИВА
РЕЧ
3.
БЕСКРАЈНА
ЧУДА СВЕТА
4.
НЕОБИЧНЕ
ПУСТОЛОВИНЕ
5.
БЛАГО МАЈЦИ
КОЈА ТЕ РОДИЛА
6.
ЧАРОЛИЈА
ЉУБАВИ
7.
РАДОЗНАЛА
ЧУЛА
8.
ЧАРОБНИ ВРТ
ДЕТИЊСТВА
УКУПНО
Књижевност
Језик
Укупно
5
Језичка
култура
7
8
5
12
6
23
7
11
2
20
5
8
8
21
9
12
6
27
9
8
6
23
7
7
4
18
14
6
8
28
64
69
47
180
Обрада
Утврђивање Систематизација
20
11
5
/
Други
типови
4
Укупно
10
9
/
4
23
13
5
/
2
20
8
7
1
5
21
14
8
/
5
27
9
10
1
3
23
7
4
3
4
18
11
7
3
7
28
83
55
8
34
180
20
Енглески језик-V разред
( 2 цаса недељно, 72 цаса годисње)
Циљеви наставе страног језика
-Циљ наставе страног језика у основном васпитању и образовању заснива се на потребама
уценика које се остварују овладавањем комуникативним вестинама и развијањем способности и
метода уцења страног језика.
Циљ наставе страног језика у основном васпитању и образовању стога јесте: развијање
сазнајних, интелектуалних способности ученика, обогаћивање хуманистицких, естетских и
моралних ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према
сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност
у комуникацији,стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.Током
основног образовања,уценик треба да усвоји основна знања из страног језика која це му
омогуцити да у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других
земаља,усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфицностима језика
који уци,као и да настави,на висем нивоу образовања и самостално уцење истог или другог
страног језика.
Опсти стандарди
Кроз наставу страних језика уценик богати себе упознајуци другог,стице свест о знацају
сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама.Уценик развија
радозналост,истразивацки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.
Посебни стандарди
Разумевање говора
Уценик разуме и реагује на краци усмени текст у вези са темама предвидјеним наставним
програмом.
Разумевање писаног текста
Уценик цита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са темама
предвидјеним наставним програмом.
Усмено изразавање
Уценик самостално усмено изразава садрзаје у вези са темама предвидјеним наставним
програмом.
Писано изразавање
Уценик се у писаној форми изразава краце садрзаје у вези са темама предвидјеним
наставним програмом,постујуци правила писаног кода.
Интеракција
Уценик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са
темама предвидјеним наставним програмом, постујуци социокултурне норме интеракције.
Знања о језику
Уценик препознаје принципе граматицке и социолингвистицке компетенције уоцавајуци
знацај лицног залагања у процесу уцења страног језика.
Оперативни задаци по језицким вестинама
Оперативни задаци по језичким вештинама постепено се проширују и усложњавају.
Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.
Разумевање говора
Уценик треба да:
-разуме дијалоге (до 7 реплика / питања и одговора),прице,друге врсте текстова и песме о
темама предвидјеним наставним програмом,које цује узиво,или са аудио-визуелних записа;
-разуме опсти садрзај и издвоји кљуцне информације из крацих и прилагодјених текстова
после 2-3 слусања;
-разуме и реагује на одговарајуци нацин на усмене поруке у вези са лицним искуством и
са активностима на цасу(позив на групну активност,заповест,упутство,дигадјај из непосредне
прослости,планови за блиску будуцност,свакодневне активности,зеље и избори,итд.).
Разумевање писаног текста
Уценик треба да:
-разуме текстове (до 80 реци),који садрзе велики проценат познатих језицких
елемената,структуралних и лексицких а цији садрзај је у складу са развојним и сазнајним
карактеристикама,искуством и интересовањем уценика;
-разуме и адекватно интерпретира садрзај илустрованих текстова (стрипови,ТВ
програм,распоред цасова,биоскопски програм,ред возње,специјализовани цасописи,информације
на јавним местима,итд.) користеци језицке елементе предвидјене наставним програмом.
Усмено изразавање
Уценик треба да:
-ускладјује интонацију,ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером и са
степеном формалности говорне ситуације;
-поред информација о себи и свом окрузењу описује или известава у неколико реценица
познату радњу или ситуацију у садасњости,прослости и будуцности,користеци познате језицке
елементе (лексику и морфосинтаксицке структуре ).
-преприцава и интерпретира у неколико реценица садрзај писаних,илустрованих и
усмених текстова на теме предвидјене наставним програмом,користеци познате језицке
елементе(лексику и морфосинтаксицне структуре).
-у неколико реценица даје своје мисљење и изразава ставове(допадање,недопадање,итд.),
користеци познате језицке елементе(лексику и морфосинтаксицне структуре).
Интеракција
Уценик треба да:
-у стварним и симулираним гов.ситуацијама са саговорником размењује исказе у вези са
контекстом уционице,као и о свим осталим темама,предвидјеним наставним програмом(
укљуцујуци и размену мисљења и ставова према стварима,појавама,користеци познате
морфосинтаксицке структуре и лексику );
-уцествује у комуникацији и постује социокултурне норме комуникације (трази рец,не
прекида саговорника,пазљиво слуса друге,итд.).
Писано изразавање
Уценик треба да:
-писе реценице и краце текстове (до 50 реци) цију кохерентност и кохезију постизе
користеци познате језицке елементе у вези са познатим писаним текстом или визуелним
подстицајем;
-издваја кљуцне информације и преприцава оно сто је видео ,дозивео, цуо или процитао;
-користи писани код за изразавање сопствених потреба и интересовања (саље лицне
поруке,цеститке,користи електронску посту,и сл.).
Дозивљај и разумевање књизевног текста
-Мозе да ускладјује интонацију,ритам и висину гласа,изрази утиске и осецања о кратком
прилагодјеном књизевно тексту (песма,скрацена верзија прице,музицка песма),користеци
вербална и невербална средства изразавања (цртези,моделирање,глума).
Знања о језику и стратегије уцења
Уценик треба да:
-препознаје и користи граматицке садрзаје предвидјене наставним програмом;
-постује основна правила смисленог повезивања реценица у сире целине;
-користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр.форме
уцтивости);
-разуме везу измедју сопственог залагања и постигнуца у језицким активностима
-уоцава слицности и разлике измедју матерњег и страног језика и страног језика који уци;
-разуме знацај употребе интернационализама;
-примењује компензационе стратегије и то тако сто:
1.усмерава пазњу,пре свега,на оно сто разуме;
2.покусава да одгонетне знацење на основу контекста и проверава питајуци неког ко
добро зна (друга,наставника,итд.)
3.обраца пазњу на реци / изразе који се висе пута понављају,као ина наслове ина
поднаслове у писаним текстовима;
4.обраца пазњу на разне невербалне елементе (гестови,мимика,итд.у усменим
текстовима;илустрације и други визуелни елементи у писаним текстовима);
5.размисља дали одредјена рец коју не разуме лици на неку која постоји у матерњем
језику;
6.трази знацење у рецнику;
7.покусава да употреби познату рец птиблизног знацења уместо непознате (нпр.аутомобил
уместо возило);
8.покусава да замени или допуни изказ или део изказа адекватним гестом / мимиком;
9.уз помоц наставника континуирано ради на усвајању и примени опстих стратегија уцења
(генерализација,индукција,дедукција и позитивни трансфер).
Теме и ситуације по доменима употребе језика
Приватно
-заједницке активности у сколи и ван ње (изласци,договори,преузимање одговорности у
договореној ситуацији)
-договор и узајамно постовање медју цлановима породице
-приватне прославе (родјендан,годисњице и др.)
-припрема,планирање,организација,подела послова
-обавезе у куци,уредјење простора у којем се зиви,промене у сопственом кутку
(постери,нове боје...)
Јавно
-развијање позитивног односа према зивотној средини и другим зивим бицима
-традиција и обоцаји у културама земаља цији се језик уци(карневал,...)
-оброци (слицности и разлике са исхраном у земљама цији се језик уци)
-стамбена насеља-како станујемо (блок,насеље,куца...)
-типицни квартови у великим градовима(у земљама цији се језик уци)
-куповина одеце(велицина,боје,мода,стилови и трендови...)
-развијање критицког става према негативним елементима врсњацке културе
(нетолеранција,агрсивно понасање,итд.)
Образовно
-тематске целине и повезаност садрзаја са другим предметима
-сналазење у библиотеци / медиотеци
-употреба информација из медија
Комуникативне функције
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Представљање себе и других.
Поздрављање
Идентификација ио именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева
Разумевање и давање једноставних упутстава и команди
Постављање и одговарање на питања
Молбе и изрази захвалности
Примање и давање позива за учешће у игри / групној активности
8. Изражавање допадања тј.недопадања.
9. Изражавање физичких сензација и потреба
10. Именовање активности(у вези са темама)
11. Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из...лево, десно, горе, доле и
сл.)
12. Давање и тражење информација о себи и другима.
13. Тражење и давање обавештења
14. Описивање лица и предмета
15. Изрицање забране и реаговање на исту
16. Изражавање припадања и поседовања
17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику
18. Скретање пажње
19. Тражење мишљења и изражавање слагања и неслагања
20. Исказивање извињења и оправдања.
Енглески језик
V разред-2 цаса недељно,72 цаса годисње
Граматицки садрзаји са примерима
Сви граматицки садрзаји уводе се са сто мање граматицких објасњења осим уколико уценици на
њима не инсистирају,а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу употребе у
одговарајуцем комуникативном контексту,без инсистирања на експлицитном познавању
граматицких правила.
Уценици треба да разумеју и користе:
1.Реценица:
Проста реценица:
потврдна
субјекат + БЕ + именица
субјекат + БЕ + именицки део предиката
субјекат + БЕ + прилоска одредба
субјекат + глагол + објекат ( + прилоска одредба )
субјекат + глагол ( + прилоска одредба )
одрицна
упитна ( рецептивно и продуктивно)
YЕС/НО питања
WХ питања
заповедна
Ред реци у реценици:
Егзистенцијално Тхере ис / аре...
Безлицне реценице са ИТ као формалним субјектом;
2.Именице- рецептивно и продуктивно (без граматицких објасњења уколико уценици на
њима не инсистирају)
властите;
називи дана у недељи и месеца у години;
бројиве именице и небројиве именице:раин,wатер,сеасон, yеар;
мнозина именица на -y,-ф, -фе: бодy,бооксхелф,wифе;
неправилна мнозина именица: феет,пеопле,мице;
синкретизам једнине и мнозине: схееп,фисх;
Саксонски генитив са именицом у мнозини (правилна и неправилна мнозина)
а гирл’с баскетбалл теам,тхе мен’с теннис цхампион ;
3.Цлан
неодредјени – у првом помињању некога или нецега,
- у знацењу броја један,
- после глагола ТО БЕ
- уз називе занимања
- генерицка употреба
- у изразима: хаве а партy.го фор а wалк,риде а бике;
одредјени – уз заједницке именице у једнини и мнозини
испред редних бројева
у изразима са деловима дана
уз називе музицких инструмената
у изразима: го то тхе сеасиде/то тхе моунтаинс;
разлика измедју одредјеног и неодредјеног цлана у сирем контексту:Мy
бротхер ис а фоотбалл плаyер анд хе ис тхе цаптаин оф тхе сцхоол
фоотбалл теам.
нулти цлан – уз властита имена, небројиве именице и бројиве именице у мнозини
-
-
уз називе дана у недељи,месеца,год.доба,доба дана
уз називе обеда
уз имена градова
уз празнике
уз називе спортова и децијих игара
у изразима: бе ат хоме/ го хоме,бе ат сцхоол/ го то сцхоол,го то бед,хаве
бреакфаст/ диннер;
4.Заменице- рецептивно и продуктивно (без граматицких објасњења уколико уценици на
њима не инсистирају)
Лицне заменице у једнини и мнозини:
у функцији субјекта
у функцији објекта
Показне заменице у једнини и мнозини ( тхис/тхесе, тхат/тхосе );
Упитне заменице wхо, wхат у функцији субјекта;
5.Детерминатори
Показни детерминатори ( тхис/тхесе, тхат/тхосе );
Присвојни детерминатори;
Неодредјени детерминатири соме, анy;
6.Придеви
Најфреквентнији описни птидеви ( велицина, облик, боја );
Придеви за изразавање припадања некој нацији ( Бритисх, Френцх );
7.Бројеви
Прости бријеви до 1000.Редни до 30.Године.;
Прости бројеви у знацењу редних (паге тен, роом 23 );
8.Глаголи
а) време – Тхе Симпле Пресент Тенсе ( опста тврдње и изразавање уобицајне радње или
појаве );
б) аспект – Тхе Пресент Цонтинуос за изразавање радње која се догадја у тренутку говора
и разлика измедју њих;
ц) нацин – заповедни нацин ( друго лице једнине, прво и друго мнозине);
Непотпуни глаголи
ЦАН
а) знацење способности и знацење могуцности
б) знацење дозволе
МУСТН’Т – изразавање забране
ЦАН,ЦАН’Т,МУСТ,МУСТН’Т-изказивање правила понасања ;
Помоцни глаголи
БЕ
a) као везивни
b) као помоцни глагол;
ХАВЕ
a) за поседовање и припадање ( хаве/хас гот )
b) у изразима: хаве бреакфаст/хаве лунцх; хаве фун;
ДО
a) као пунознацни глагол
b) као помоцни глагол;
Најфрекфентнији препозициони глаголи:лоок ат,листен то,пут он,талк то, сит доwн, гет
уп,гет ин;
Конструксија И лике сwимминг,И ам цразy абоут дривинг.;
9. Прилози и прил.одредбе- рецептивно и продуктивно
а)за местои правац кретања: хере/тхере;неар,то,упстаирс/доwнстаирс,бy;
б)за време: тодаy,ноw;
ц)за нацин (wелл);
д)за уцесталост,са посебним нагласком на позицију ове врсте прилога у
реценици:офтен,усуаллy,невер;
10.Предлози - рецептивно и продуктивно ( без граматицких објасњења уколико уценици
на њима не инсистирају)
а)позиција упростору:он,ундер,неxт то,ин фронт оф,ин,ат,бехинд,оппосите;
б)правац кретања:то,тоwардс,овер,аwаy,фром,инто;
ц)време:ат10,он тхе фоуртх оф Јулy,ин Марцх,ин 1941;
д)доба дана,год.доба:ин тхе морнинг,ат ноон,ин спринг;
е)порекло:фром Енгланд;
ф)средство:wитх а пен,бy бус;
г)намера:фор цхилдрен,фор паинтинг;
11.Везници: анд, ор,тхен,фирст,афтер,бецаусе,бут;
Градјење реци
Градјење реци настваком – ер
Фонолоске промене
При усвајању гласовног система обратити пазњу на изговор гласова којих нема у
матерњем језику,као и на изговор кратких и дугих самоглсника и дугих самогласника и
дифтонга.
Уценици треба да уоце опозицију звуцност/безвуцност морфеме – с за 3.л.једнине у
садасњем времену (спеак/ дигс/ саyс) и морфеме – с за изразавање мнозине именица (боокс/
догс/ боyс )
Графолоске промене
Удвајање сугласника испред наставка – инг (сwим/сwимминг)
Елементи цилизације
Подаци о Вел.Британији(име земље, назив језика, становника,главни град)
Знацајни национални празници и обицаји.
Основна правила понасања на плану вербалног споразумевања (друствене норме у
оквиру програмом предвидјених језицких функције).
Начин остваривања програма
Настава страног језика се остварује комуникативним приступом а језик је средство
комуникације. Притом се спроводе и примењују следећи ставови:
-циљни језик употребљава се у ичионици у добро осмишљеним контекстима од интереса
за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери.
-говор наставника је прилагођен узрасту и знањима ученика
-битно је значење поруке и по могућности њена граматичка исправност
-Знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор
није изворни говорник. Ученици се третирајуз као одговорни, креативни, активни учесници на
часу као врсти друштвеног чина.
-са циљем да се унапреди настава страног јеyика у раду се користе аудиоматеријали,постери, слике, интернет, часописи итд.
-наставник има увек јасну визију шта, како и за колико времена жели да постине,нови
лексички материјал уводи се уз помоћ познатих граматичких структура.
-рад у учионици или ван ње спроводи де путем индивидуалног или групног решавања
проблема и потрагом за информацијама.
Технике за остваривање програма
-Динамично смењивање активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.
1. Слушане и реаговање на команде наставника или са траке ( слушај, пиши, повежи, одреди,
отвори, затвори, устани, нацртај и сл.
2. Индивидуални рад, рад у паровима, малим и великим групама (дијалози, симулације )
3. Мануалне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.
4. Вежбе слушања (према упутствима наставника или са траке повезати појмове у вежбанки,
додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити
хронологију и друго.
5. Игре и песме примерене узрасту. Цртање по диктату, израда сликовног речника.
6. Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји,годишњим добима, волим-не волим,
компарације)
7. повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом
или пак именовање наслова.
8.Разумевање писаног језика: уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке
специфичности (род, број, глаголско време, лице...); одговарање на једноставна питања у вези са
текстом, тачно, нетачно, вишеструки избор; извршавање прочитанич упутстава и наредби
9. Увођење дечје књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски и ликовни
израз.
10.Писмено изражавање: замењивање речи цртежом или сликом,пронелажење недостајуће речи
(употпуњавање низа, проналажење уљеза, укрштене речи и сл; повезивање реченица или краћег
текста са сликама, попуњавање формулара, писање честитки, разгледница и краћих текстова.
Елементи за проверу и оцењивање:
-разумевање говора
-разумевање краћег писаног текста
-писмено изражавање
-залагање на часу
-усмено изражавање
-усвојеност лексичких и граматичких структура -правопис
-израда домаћих задатака и пројекат
Глобални план: В разред
Цоурсебоок:Скy 1 (СБ & АБ)
пред.наставник: Милена Миленковиц
redn
i
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Naziv nastavne
jedinice
presentatio practice
n
revision
Written TestsTotal
Introduction
Welcome to
Bristol!
This is my family
Are you in Year 7?
The boy in the
woods
Revision
Her father is Italian
It’s an egg
What are those?
Across cultures
Revision
We’re in the
kitchen
It’s a boy’s game
1
1
/
1
/
/
/
/
1
2
1
1
1
1
1
/
/
/
/
/
/
/
2
2
1
/
1
1
1
1
/
1
/
1
1
1
/
/
1
1
/
/
/
/
1
/
/
/
/
/
/
/
/
1
2
2
2
1
1
2
1
1
/
/
2
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
There isn’t a
garden
Take Five!
The 1st Written
Test
She’s got blonde
hair
How many animals
have you got?
It’s five past four
Revision
Revision
Can you ride a
horse?
Can I have an ice
cream
Don’t point!
Cleopatra’s cave
Revision
I don’t like them
They hunt at night
He doesn’t go to
Hogwarts
Across cultures
Revision
We always walk
home together
What are you
doing?
The sun is shining
Shop detectives
Revision
The 2nd Written
Test
He’s a mechanic
My birthday’s on
August 1st
It’s next to the cafe
Across cultures
Revision
Final marking
Период
рада
обраду
Настав
на
Целина
За
У току
године
V разред
1
1
/
/
2
1
/
/
1
/
/
/
2
1
3
1
1
/
/
2
1
1
/
/
2
1
1
/
/
/
1
Prvo polugodje ima 34 casa
/
/
1
1
1
/
/
/
2
1
/
/
1
2
1
1
/
/
2
1
1
/
1
1
1
1
/
/
1
1
1
/
/
1
/
/
/
/
/
/
/
/
/
2
1
1
2
2
2
1
/
1
/
/
1
/
1
/
/
/
/
1
1
2
1
1
/
/
2
1
1
/
/
1
/
/
1
/
/
1
/
/
/
/
2
2
1
1
3
1
1
1
1
/
/
/
/
2
2
/
/
/
/
4
2
1
2
1
72
1
1
/
/
32
1
/
/
/
/
2
/
1
26
10
ЛИКОВНА КУЛТУРА
СЛОБОДНО РИТМИЧКО КОМПОНОВАЊЕ 10 ЧАСОВА
Садржај
Креативност Ликовни
Техника и
Мето
програма
задаци
средства
д рада
1
2
2
3
4
3
4
2
5
6
5
6
2
7
8
7
8
2
9
10
9
10
2
11
12
1
2
2
13
14
3
4
2
15
16
5
6
2
17
18
7
8
2
Ритам у
структурама
природних
материјала
Опазање ритма Ритам у
линија,боја,обл структури
ика у природи природни
х
материјал
а
Ритам у
Опазање
Ритам у
структурама ритма,боја и
стуктури
природних
облика
природни
И вестацких
х
материјала
материјал
а
Слободни
Мастовито
Игра и
ритам
повезивање
развој
бојених
слуцајно
масте
мрља,линија добивених мља
И облика
Слободни
Аперцепција
Слободни
ритамлинија
ритам
,боја И
бојених
облика
мрља И
облика
Слободно
Компоновање
Развијање
ритмицко
поврсина у
комбинат
компоновањ ритмицку
орике
е
целину
ЛИНИЈА 20 ЧАСОВА
Цртање,олов
ка
Комби
.
Цртање,олов
ка,сликање,т
емпера
Комби
.
Цртање,олов
ка,сликање,т
емпера
Комби
.
Цртање,олов
ка,сликање,т
емпера
Комби
.
Цртање,
фломастер
Комби
.
Аутоматски
нацин
иyвлацења
линија
Стварање
разлицитих
вредности
линија
Цртање,
оловка
Комби
.
Дебљин
линије,
карактер И
врста линије
Развијање
опазања
разлицитих
врста линија
Цртање,
оловка,
фломастер
Комби
.
Линија у
природи
Развој опазања
линија у
природи
Детаљниј
е
упознава
ње
цињенице
о цртезу
Стицање
основних
теиоретск
их
сазнања о
линији
Свет око
нас
Цртање,
оловка,
фломастер
Комби
.
Линија као
средство за
стварање
разлицитих
квалитета
поврсина
перцепција
Мања
група
предмета
Сликање,
темпера,
црно - бело
Комби
.
Окт.
Окт.
Окт.
Окт.
Окт.
Сеп.
Сеп.
Сеп.
Сеп.
1
2
9
10
2
21
22
11
12
2
23
24
13
14
2
25
26
15
16
2
27
28
17
18
2
29
30
19
20
2
Линија као
ивица
тродимензи
оналног
тела
Перцепција
Линија везба
Психолоско
дејство линије
Линија везба
Суптилна
линија
могуцноаст
обраде детаља
Линија везба
Прављење
колаза
покривених
линијом
Потпуни
ликовни израз,
све врсте
линија
Дец
Нов
Нов
Нов
19
20
1
2
2
33
34
3
4
2
35
36
5
6
2
37
38
7
8
1
39
40
9
10
1
Естетска
анализа
Линија
ОБЛИК 24 ЦАСА
Природа И
Перцепција
нбјени
облици
Дец
31
32
Дец
Дец
Линија везба
Обликова
ње
ттродиме
нзионалн
их
предмета
Линеарно
изразава
ње
Савладав
ање
техницко
г
поступка
цртеза
Слободан
избор
мотива
Вајање,
пластелин,
глина
Комби
.
Цртање,
флонмастер,
оловка
Цртање, тус
Комби
.
Колаз,
оловкас,
фломастер
Комби
.
Груписањ Цртање,
е линија
фломастер,
по облику тус
Група
предмета
Естетска
анализа
Комби
.
Развијање
смисла за
орјентаци
ју – облик
у
простору
Природни
И
вестацки
облици
Цртање,
сликање,
темпера
Комби
.
Цртање,
сликање,
комб.техника
, темпера,
фломастер,
дрвене боје
Вајање,
глинамол
Комби
.
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Вајање у
сапуну
Комби
.
Перцепција
Карактер И
врста
облика
Перцепција
Разлике
измедју
облика
Основни
поврсински
облици
Перцепција
Основни
тродимензи
онални
облици
Перцепција
Поврсине
геометриј
ских
облика
Обликова
ње
тродимен
зионални
х облика
Јан
Јан
Јан
Јан
Природни И
вестацки
облици
Комби
.
Дијал
ог
Комби
.
Комби
.
11
12
2
43
44
13
14
2
45
46
15
16
2
47
48
17
18
2
49
50
19
20
2
51
52
21
22
2
53
54
23
24
2
Груписањ
еоблика у
равни или
простору
Организа
ција
облика у
целину
додирива
њем,
преплита
њем
Група
предмета
Цртање,
сликање,
темпера,
фломастер
Цртање,олов
ка,сликање,т
емпера
Комби
.
Цртање,
оловка
Комби
.
Група
предмета
Мртва
природа
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Комби
.
Разврстав
ање
облика по
велицини
И
карактеру
Људска
фигура,
природа,
урбана
средина
Компонов
ање
облика у
једну
целину
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Комби
.
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Комби
.
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Комби
.
Орнамент
Цртање,
фломастер
Комби
.
Понавља Цртање,
ње
фломастер
линија,
боја И
поврсина
СВЕТЛИНСКИ ОБЈЕКТИ И КОЛАЗ 4 ЦАСА
Комби
.
Март
Март
Феб
41
42
Груписањ
еоблика у
равни или
простору
Додиривање
,
мимоилазењ
е,
прозимање,
усецање,
преклапање
Перцепција
Велицина
облика И
медјусобни
однос
велицина
Посматрање,
запазање,
мерење,
визирање
облика И
простора
Упоредјивање
пропорције,
однос
велицина,
облика И
простора
Груписање
облика
Март
Облик везба
Март
Облик –
везба
Перцепција
Уоцавање
разлике медју
облицима
Облик везба
Упознавање са
основни
нацелима
композиције
Април
Април
Облик –
везба
Комби
.
ОРНАМЕНТ 4 ЧАСА
1
2
2
57
58
3
4
2
Април
Април
55
56
Орнамент,
преплет И
густина
Игра линија,
боја И
поврсина
Уоцавање
ритмицке
структуре,
понављање
Ритам линија,
поврсина И
боја
1
2
2
61
62
3
4
2
Мај
Мај
59
60
Светлински
објекти И
колаз
Асавладавање
техницког
поступка
Игра –
Слободан
креативн
и рад
Корисцење
Преглед неких Слободан
обојених
нових
избор
поврсина,
средстава
Интервен
стилизација визуелног
ција у
комуницирања псротору
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ 4 ЦАСА
Цртање,
фломастер
Комби
.
Цртање,
фломастер
Комби
.
Уводјење
Фотограф Цртање,
Комб,
уценика у
ија, филм, сликање,
медије
телевизиј фломастер,
визуелног
а
темпера
споразумевања
3
2
Комуникаци Преглед неких Стрип,
Цртање,
Комб,
4
је, знаци,
средстава
саобрацај оловка, тус
амблеми
визуелних
ни знаци
споразумевања
ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА 6 ЦАСА
1
2
2
67
68
1
2
2
69
70
3
4
2
71
72
5
6
2
Визуелно
споразумева
ње
Мај
63
64
Мај
65
66
Потстицање
масте И
упуцивање у
свет дизајна
Обликовање
употребних
предмета
ИИ
Преобликов
ање
Комбинаторик
а,
конструисање,
развој масте
Комбинаторик
а
конструисање,
развој масте
Јун
Јун
Јун
Обликовање
употребних
предмета И
Нацрт за
предмет
сироке
потросње
у висе
варијанти
Идејно
ресење
комада
наместаја
Преоблик
овање
постојеци
х
предмета
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Комб,
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Цртање,
сликање,
оловка,
темпера
Комб,
Комб,
ЛИКОВНА КУЛТУРА
Циљ и задаци:
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија
учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и
карактером овог наставног предмета.
Задаци:
-
развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија,
облика, боја;
-
-
стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе
различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства;
развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених инфомрација
као основе за увођење у визуелно мишљење;
развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, а
примењују у раду и животу;
развијање моторичких спосоности ученика и навике за лепо писање;
подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја,
изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици
живе и раде;
стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне
законитости и друштвене појаве;
омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима
израженим и у делима различитих подручја уметности;
развијање способности и препознавање основних својстава традиционалне, модерне и
савремене уметности.
ПЕТИ РАЗРЕД
Оперативни задаци:
-
поступно развијање способности ученика за визуелно памћење и предочавање;
поступно оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање упознавањем
слободног ритмичког компоновања ликовних елемената: линија, облика, боја;
поступно оспособљавање ученика за ликовно изражавање у стварању колажа,
светлинских објеката и у обликовању и преобликовању употребних предмета;
даље развијање способности ученика за конструисање, комбинаторику и обликовање;
проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих материјала и
средстава за рад у процесу ликовног изражавања;
мотивисање ученика на активан однос према актуелним питањима које се односе на
заштиту и унапређивање човекове природне и културне средине.
МУЗИЧКА КУЛТУРА - ПЕТИ РАЗРЕД
НАСТАВНЕ ОБЛАСТИ
Извоћење
музике
певањем и
свирањем
m Слушање
музике
м Стварање
музике
СЕПТЕМБАР
6
2
-
8
ОКТОБАР
7
2
1
10
НОВЕМБАР
6
2
-
8
НАСТАВНЕ ОБЛАСТИ
Извоћење
музике
певањем и
свирањем
m Слушање
музике
м Стварање
музике
ДЕЦЕМБАР
5
2
1
8
ЈАНУАР
3
1
-
4
ФЕБРУАР
6
2
-
8
МАРТ
5
2
1
8
АПРИЛ
5
1
-
6
МАЈ
5
2
1
8
ЈУН
3
1
-
4
УКУПНО
51
17
4
72
Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и
упознавање музичке традиције и културе свога као и културе других народа.
-Оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања
-неговање способности извођења музике-стицање навике слушања музике ,подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање
музичких порука;
-подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима
-извођење,слушање, истраживање и стварање музике;
-развијање критичког мишљења;
-упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;
-упознавање занимања музичке струке.
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
Ученици треба да:
певају песме по слуху ;
-обраде просте и сложене тактове ;
-усвајају нове елементе музичке писмености ;
-свирају на дечијим музичким инструментима;
-изводе дечије ,народне и уметничке игре;
-импровизују мелодије на задати текст;
-упознају звуке нових инструмената;
-слушају вредна дела народне и уметничке музике .
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
-
Извођење музике
а)Певање песама -учење по слуху и са нотног текста песме различитог садржаја и
расположења, народне и уметничке песме-које су примерене гласовним могућностима и
узрасту ученика .Пожељно је повезивање садржаја песама са садржајима осталих наставних
предмета.
б)Свирање
Свирање песама и лакших инструменталних дела по слуху и са нотног текста на
инструментима Орфовог инструментарија
в)Основе музичке писмености
Кроз обраду песама информативно стећи појам о ц-Дур лествици,разликама између дура и
мола,повисилица,узмахи предтакт,такт 6`8,шеснестина ноте у групи.
СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
Слушање вокално- инструменталних и кратких инструменталних дела,домаћих и
страних аутора инспирисаних фолклором народа и народности- различитог
садржаја,облика и расположења.
Услушаним примерима препознати различите тонске боје ,темпо,динамику.
Оспособљавати ученике да уоче вредности и улогу музике у свакодневном животу.
СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ
Креирање пратње за песме ,стихове ритмичким и мелодијским инструментима .
Креирање покрета уз музику коју певају или слушају ученици.
ИСТОРИЈА
Циљеви и задаци:
Циљ изучавања наставног предмета историја је културни напредак и хуманистички развој
ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјско простора и времена,
историјских процеса и токова, каo и развијању националног, европског и светског идентитета и
духа толеранције код ученика.
Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју
историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да
препознају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...), као и
историју суседних народа и држава.
Оперативни задаци:
-
разумевање појма прошлости;
упознавање начина и значаја проучавања прошлости;
разумевање основних одлика присторије старог века;
разумевање основних временских одредница (деценија, век, миленијум);
оспособљавање за коришћење историјске карте;
стицање знања о догађајима и личностима који су обележили епоху старог века;
упознавање са основним одликама античке културе.
Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били одсутни са часова и за
оне који желе да утврде своје знање, са циљем разумевања, препознавања, отклањања нејасноћа и бржег и
квалитетнијег усвајања знања, умења и вештина из наставног градива.
Број
часова
Садржај програма
Увод
2
Праисторија
1
Стари век
Активности у
образовно-васпитном
раду
Слушају, питају,
разговарају,цртају
вежбају и пишу
Питају, слушају,
илуструју, разговарају,
читају, упоређују
Разговарају, питају,
илуструју, упоређују,
користе историјски
атлас
6
Основни облици
извођења програма
Циљеви и задаци садржаја
програма
Дијалошки,
наративни,
илустративни
Дијалошки,
текстуални,
илустративни, рад у
паровима
Боље разумевање појмова,
усвајање основних знања,
препознавање
Боље разумевање појмова,
уочавање, усвајање основних
знања, обучавање ученика за
примену и употребу
историјских карата
Разумевање појмова, усвајање
знања, сналажење на карти,
повезивање и примена
наученог
Текстуални,
наративни,
дијалошки,
илустративни, рад у
паровима,
индивидуални
Додатна настава из историје се организује за ученике петог , шестог, седмог и осмог
разреда и остварује се са по 36 часова, односно са по 1 часом недељно, кроз следеће активности:
Садржај
програма
Број
часова
Активности у
образовно-васпитном
раду
Основни облици
извођења програма
рбр
Назив теме
наставна
метода
1.
Увод у
историју
монолошко
дијалошка
текст.мето.
2.
Праисторија
монолошко
дијалошка
текст.мето.
3
2
/
5
3.
Свет
историје –
На
позорници
историје
монолошко
дијалошка
текст.мето.
1
/
/
1
Стари век
монолошко
дијалошка
текст.мето.
4.
укупан број часова
Избор ученика
и усвајање
годишњег
плана рада
1
Увод
3
обр.
3
ут.
1
си.
/
уку
п.
4
18
8
/
26
25
11
/
36
наставна
средства
/
Историјски
атлас,
текстови из
историјске
читанке
Циљеви и задаци садржаја
програма
литературе
за наста.
Литературе за
учени.
Табеле и
графикони из
уџбеника
Историја за V
разред ОШ,
Истпријски
атлас
Историјска
енциклопедиа Праисторија
-||-
-||-
Историјска
енциклопедиа
-||-
-||-
Историја старог
века, Историје
старе Грчке и
старог Рима
-||-
укупан број часова
Слушање, сугестије и
усвајање, записивање
плана
Наративни, дијалошки
Упознавање са садржајем
плана додатне наставе
Слушају, разговарају,
пишу, прикупљају
материјал(исечци из
Наративни, дијалошки,
илустративни,текстуални,
групни,
Проширивање постојећих
знања, развијање вештина,
креативности и међусобне
Праисторија
Стари век
Припрема за
такмичења
2
4
8
штампе,са интернета),
праве паное,уређују
кабинет
Примењују и користе
историјски атлас,
слушају, разговарају,
читају, питају
Слушају, питају,
истражују, упоређују,
илуструју и
користеисторијски атлас
Разговарају, слушају,
самостално раде тестове и
друге облике контролних
вежби
сарадње
Дијалошки, текстуални,
рад у паровима
Наративни, дијалошки,
текстуални, илустративни,
индивидуални
Наративни, дијалошки,
индивидуални, писмене
вежбе, тестови
Проширивање постојећих и
усвајање нових знања,
развијање сарадничког
односа, сналаже на карти
Усвајање нових знања и
утврђивање већ постојећих,
употреба атласа и зидних
историјских карата,
повезивање и примена
наученог
Повезивање и примена
наученог, анализа
текстова,уочавање
повезаности градива
ГЕОГРАФИЈА
Циљеви и задаци:
Циљ
наставе
географије
је
усвајање
знања
природногеографским
и
друштвеногеографским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним везама и
односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне
слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету.
Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се
оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према светским и
националним вредностима и достигнућима.
Настава географије треба да допринесе:
-
стицањ у знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони;
картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора
инфорамција у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу;
стицање знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље и у
непосредном окружењу;
разумевању узрочно-последичне повезаноси појава и процеса у географском омотачу;
развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других
феномена у геопростору;
Оперативни задаци:
Ученици треба да:
-
упознају предмет проучавања, поделу и занчај географије као наставно предмета и науке
уопште;
стекну најосновнија знања о васиони и васионсним телима и њиховим основним
својствима;
-
стекну основна знања о Сунчевом систему;
стекну основна знања о Земљи – планети, њеном облику и величини;
стекну основна знања о Земљиним кретањима и њиховим последицама;
стекну основна знања и вештине из картографије и да се оспособе за котишћење
географске карте као извора информација и орјентације;
схвате унутрашњу грађу Земље и да разумеју данашњи распоред копна и мора и изглед
рељефа;
разумеју антропогене утицаје на раљеф;
стекну основна знања о структури и саставу атмосфере;
сткну основна знања о времену и метеоролошким елементима, клими, климатским
факторима и основним типовима климе на Земљи;
разумеју потребу очувања и заштите атмосфере;
развијају способности за активно стицање и примену знања из географије кроз самостално
учење и истраживање;
да се оспособе за коришћење географске литературе интернета и различитог
илустративног материјала у сврху лакшег савлађивања наставног градива.
наставна
рбр.
1.
назив теме
метода
Увод у
монолошко
географију
дијалошка
обра. утвр. сист. укуп.
1
2.
дијалошка
литература за
средства
наставнике
3.
Разне
слике
6
4
2
Цртежи из
уџбеника и
текст
метода
4.
карта
монолошко
других
8
5
3
дијалошка
Земљина
монолошко
кретања
дијалошка
за ученике
V разред
ОШ
литература
Географска
литература
за
Географија
за
1
монолошко
Васиона и
земља
наставна
2
1
1
'Живот у
свемиру''
Београд 1980.
'Занимљива
Разне
слике
Географија''
Разне
карте,
знаци и
Глобус.
Географска
читанка за
V разред
ОШ
Земља и небо
Глобус.
и цртежи
4
Асимов Исак
Географски
атлас
Нолит
Београд
Дечја
Географски
енциклопедија
атлас
знања
Унутрашња
5.
грађа и
монолошко
рељеф
Земље
6.
Дечја
CD
6
4
10
Географија енциклопедија
дијалошка
Атмосфера
монолошко
атлас
знања
4
2
1
7
CD
Географска
Географски
Географија
читанка за
атлас
дијалошка
укупан број
часова
Географски
В разред
22
12
2
36
Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били
одсутни са часова и за оне који желе да утврде своје знање, са циљем разумевања, препознавања ,
отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања знања, умења и вештина из наставног
градива.
Садржаји
програма
Васиона и
Земља
Број
часова
1
Кретања Земље
и последице
њених кретања
Активности у
образовноваспитном раду
Основни облици
извођења
програма
Циљеви и задаци
садржаја
програма
Слушају, питају,
разговарају
Дијалошка,
демонстрациона,
групни
Боље разумевање,
препознавање,
Питају, слушају,
демонстрирају
Дијалошка, рад у
паровима,
демонстрациона
Боље, брже
уочавање и
разумевање и
усвајање знања
Питају,
демонстрирају,
илуструју
Дијаслошка,
илусративна
Обучавање
картографској
писмености и
примени стечених
знања
Разговарају, питају,
упоређују
Дијалошка, групни,
демонстрациона
Разумевање
појмова, усвајање
знања, повезивање
и примена наученог
2
Приказивање
Земљине
површине
3
Планета Земља
3
Додатна настава из географије се организује за ученике петог , шестог, седмог и осмог
разреда и остварује се са по 36 часова, односно са по 1 часом недељно, кроз следеће активности:
Садржаји
програма
1. Увод
2. Васиона и
Земља
Планета Земља
3 Географска
карта
4. Земљине
сфере –
Ваздушни
омотач
Број
часова
1
6
15
8
6
Активности у
образовно-васпитном
раду
- слушају, упоређују,
утврђују календар
-слушају,посматрају,
разговор- користећи већ
стечена знања
- слушају, посматрају,
разговор, описују,
упоређују, уочавају и
демонстрирају
Основни
облици
извођења
програма
-дијалошка
Монолошка,
дијалошка,
демонстрациона
, илустрационодемонстрационе
-монолошка,
дијалошка,
демонстрациона
, илустративна,
рад у групама,
тимовима
- слушају, посматрају,
разговор, самостално
приказују и израђују,
практично примењују и
врше корелацију на
часовима техничког
образовања
иматематике, упоређују,
демонстрирају , уочавају
- дијалошка,
демонстративна
,
илустративна,п
рактични рад,
индивидуални
рад, тимски рад,
илустративна
- слушају, посматрају,
разговор, размењују
сопствена знања и
мишљења, описују,
упоређују, истражују,
уочавају утицај
Атмосфере на живи и
неживи свет у природи ,
користећи знања из
биологије и
примењујући своја
стечена из географије у
биологији, читају,
анализирају, израђују
дијаграме; пишу , читају
и анализирају реферате и
самосталне
радове,самстално
проналазе и анализирају
географке информације
- дијалошка,
демонстративна
, илустративна,
тимски рад,
индивидуални,
групни,
истраживачки,
теренски рад,
интерактивна,
илустративна,
текстуална
Циљеви и задаци садржаја
програма
Да упознају наставни
предмет, поделу и значај
изучавања
-да стекну представу о
васиони и васионским
телима,Сунчевом
систему,његовом
постанку,као и о месту и
постанку Земље као планете,
у Сунчевом систему
- да упознају и стекну
представу о кретањима Земље
и последицама које се јављају
због њених кретања,
- да разумеју смену годишњих
доба, смену топлотних
појасева и неједнако трајање
обданице и ноћи у току
године
- да упознају основне
елементе географске
карте,стекну картграфску
писменост,
-да се оспособе да самостално
израђују и користе карту на
терену, да разумеју размер и
да га знају применити и на
часовима математике као
ипрактично на чаовима
техничког образовања –
повезаност теорије и праксе
- да упознају и разумеју
појаве и процесе у
географском омотачу Земље и
у непосредном окружењу, као
и њихову међусобну
условљеност,
-да разумеју и схвате
комплексну повезаност
човека и природе,
-да изграђују свест о значају
заштите свих геосфера као
еколошког оквира за живот на
Земљи и формирање
одговорног односа према
животној средини,
-да развију естетска опажања
и осећања проучавањем и
упознавањем природних и
других феномена у
геопростору и локалној
средини.
МАТЕМАТИКА
Циљ и задаци
Циљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну
базичну jeзичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих
Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и
непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвоје елементарна
математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву; да
оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака
из животне праксе, да представља основу за успешно настављање математичког образовања и за
самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног
погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике јесу:
-
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе
математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе математике буду у
пуној мери реализовани
стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости
у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу
стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у
различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно
настављање образовања и укључивање у рад
развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког
и апстрактног мишљења
развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање
математичке радозналости
стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у
писменом и усменом облику
усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима
савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као
и усвајање основних својстава тих операција
упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање њихових
узајамних односа
оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама
припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука
изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност, упорност,
тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад
стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.
ПЕТИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученике треба оспособити да:
 Да усвоје основне чињенице о скуповима;
 Да умеју да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове;
 Да изводе скуповне операције и правилно употребљавају одговарајуће ознаке;
 Да схватају смисао речи "и", "или", "не", "сваки", "неки".
 Да схвате геометријске објекте (права, дуж, полуправа, раван, кружница, круг) и разумеју
њихове узајамне односе;
 Да се оспособе за прецизност у мерењу, цртању.
 Да упознају дељивост природних бројева и основна правила дељивости;
 Да умеју да одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац.
 Да схвате појам угла;
 Да се упоунају са врстама углова;
 Да упознају јединице мере;
 Да упознају углове уз трансверзалу паралелних правих, углове с паралелним крацима и
њихова својства, као и да умеју да цртају праву паралелну датој правој.
 Да схвате појам разломка, умеју да га записују на разне начине и врше прелаз с једног
начина на други;
 Да умеју да упоређују разломке и да их представљају на бројевној правој;
 Да стекну рутину у извођењу основних рачунских операција с разломцима (у оба записа);
 Да могу да читају, састављају и рачунају једноставније бројевне изразе;
 Да умеју да реше једноставније једначине и неједначине с разломцима;
 Да увиђају математички садржај у текстуалним задацима и изражавају га математичким
језиком.
 Да упознају осну симетрију и њена својства, као и да умеју да конструјишу симетрале
дужи, симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.
 Да се оспособе за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
СКУПОВИ
 Скуп, елементи, подскуп, једнакост скупова, празан скуп, Венов дијаграм;
 Скуповне операције: унија, пресек, разлика; речи или, и, не, сваки, неки;
 Обнављање својстава скупа N (природних бројева) и скупа N0 (природних бројева са
нулом).
ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ
ОБЈЕКТИ
 Геометријске фигуре;
 Права, дуж, полуправа, раван;
 Изломљена линија, област;
 Кружница (кружна линија), круг;
 Кружница и права, тетива и тангента.
ДЕЉИВОСТ
 Дељење у скупу N 0 (једнакост a  bq  r );
 Појам дељивости, чиниоци и садржаоци природног броја;
 Дељивост декадним јединицама;
 Дељивост са 2, 5, 4;
 Дељивост са 3 и 9;
 Прости и сложени бројеви;
 Растављање природних бројева на просте чиниоце;
 Заједнички делилац и нзд;
 Заједнички садржалац и нзс.
УГАО
 Угао (појам, елементи, обележавање);
 Централни угао, кружни лук и тетива;
 Преношење углова;
 Врсте углова (опружен, прав, оштар, туп, пун угао)
 Упоређивање углова;
 Мерење углова (јединице: степен, минут, секунд);
 Сабирање и одузимање углова;
 Појам комплементних и суплементних углова;
 Суседни, упоредни и унакрсни углови;
 Паралелне праве са трансферзалом и углови које оне чине;
 Углови са паралелним крацима.
РАЗЛОМЦИ
a
;
b
 Проширивање и скраћивање разломака;
 Упоређивање разломака;
 Децимални запис;
 Појам разломка облика
a
и обрнуто;
b
 Придруживање тачака бројевне полуправе разломцима;
 Сабирање и одузимање разломака;
 Једначине и неједначине облика: x  a  b , a  x  b , x  a  b , x  a  b , a  x  b , a  x  b ;
 Множење и дељење разломака (у оба записа) и својства множења;
 Изрази;
 Једначине и неједначине облика: ax  b , x : a  b , a : x  b , ax  b  c , ax  b  c , ax  b  c
ax  b , ax  b , x : a  b , x : a  b , a : x  b , a : x  b и сличне;
 Aритметичка средина;
 Размера и њене примене.
ОСНА СИМЕТРИЈА
 Превођење децималног записа разломака у облик
 Осна симетрија у равни
 Симетричне тачке
 Симетричност фигура у односу на праву
 Оса симетрије фигуре
 Симетрала дужи и симетрала угла
 Конструкције
Напомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка годишње (са исправкама
8 часова).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована
употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох од
стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о
критеријумима на основу којих су оцењивани.
Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони предлог броја часова по темама по
моделу (укупан број часова за тему; број часова за обраду + број часова за понављање и
увежбавање).
СКУПОВИ (16; 7 +9)
ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ (12; 5+ 7)
ДЕЉИВОСТ(12; 5 + 7)
УГАО (20, 9 + 11)
РАЗЛОМЦИ (62; 26 + 36)
ОСНА СИМЕТРИЈА (14; 5 + 9)
Додатна настава
Садржаји додатне наставе морају, пре свега, бити везани за садржаје овог разреда и на тај
начин бити њихова интензивнија обрада. Уз то, могу да се изаберу и све друге занимљиве теме
водећи рачуна да су битно садржајне. За одабир тема и задатака консултоване су стручне
институције, као што су: Друштво математичара Србије, КММ „Архимедес“ , итд.
Допунска настава
Допунска настава из математике организује се са по једним часом недељно. Њу похађају
ученици који у редовној настави нису били успешни. Циљ допунске наставе је да ученик,уз
додатну помоћ наставника,сткне минимум основних знања из садржаја које предвиђа програм
математике у 5. разреду основне школе.
БИОЛОГИЈА
Циљ и задаци
Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну, језичку и научну
писменост и да достигну одговарајуће образовне стандарде. Да се оспособе да рершавају
проблеме и задатке, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима.
Задаци наставе биологије
Да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије сврха, циљеви и задаци
образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани.
o Упознавање еколошких појмова
o Образовање за животну средину
o Развијање потреба и могућности личног ангажовања у заштити животне средине
o Усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувању
животне средине
V разред - за школску 2010. – 2011. годину
Редни Наставне
број
теме
1.
Увод
Особине
живих бића и
2.
разноврсност
живог света
Обрада
3
6
Утврђивање Вежбе
1
5
2
1
Укупно
6
12
Период
обраде
IX
IX - X
Литература
Биологија за
пети разред,
Биљана
Јанчић и
3.
Царство
биљака –
грађа и
животни
процеси
Радиша
Јанчић
15
9
7
31
X - II
4.
Разноврсност
биљака, значај
и заштита
8
7
2
17
II - V
5.
Царство
гљива
3
2
1
6
V - VI
Свега
35
24
13
72
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
V разред
Оперативни задаци
Ученици треба да се :
-
упознају са програмом техничког образовања ,
упознају са организацијом рада у кабинету за техничко 0бразовање и мерама заштите ,
стекну преставу очетири основна вида саобраћаја: друмски, железнички , водени и
ваздушни ,
стекну знања о начинима регулисања друмског саобраћја ,
упознају пут од идеје до реализације ,
упознају елементе техничког цртања ,
науче приказивати своје идеје помоћу скице ,
науче како се врши избор материјала за своје идеје, као и редослед операција и алата
при обликовању материјала ,
упознају основне конфигурације рачунара и науче повезивати основне елементе
конфигурације рачунара ,
науче укључивати у рад рачунар и функцију тастатуре, упознају неке могућности
употребе рачунара са готовим програмима ,
реализација своје идеје уз примену конструкторских комплета и
готових елемената
,
упознају врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала дрво,кјартон,
кожа и пластичних масе,
упознају основне принципе механичке обраде материјала ,
науче да правилно корицте прибор и алат за механичку обраду материјала ,
упознају могућности коришћења енергије сунца,ветра и воде ,
да се навикавају на штедњу енергије .
Активности наставника и ученика
Саобраћајни систем
Наставник ће : - упознати ученике са саобраћајним системом и средст вима друмског,железничког, воденог иваздушног
саобраћаја,
-на интересантан и очигледан начин упозна ученике са
правилима и прописима кретање пешака у јавном
саобраћају, начини регулисања саобраћаја ,апритом кори стити полигон у оквиру школе и саобраћајну макету _
полигон ,
Ученици ће : - се упознати са потребним правилима и прописима за
њихово безбедно кретање у саобраћају а поготово од
школе до куће,
- уествовати у изради макета за саобраћајни полигон .
Од идеје до реализације
Наставник ће : - уз помоћ увођења ученика у алгоритма конструкторског
моделовања,учиће ученике како да скицом као средством
комуникације може изразити идеја ,а применом правила
(стандардним)израде технички цртеж.
-оспособлавати ученике за правилно коришћење прибора
за техничко цртање,
- даје објашњење ученициома приликом материјализције
своје идеје како стићи до модел или макету и притом
даје објашње за правилан избор материјала ,редослед
операција и примену алата за обраду материјала.
Ученици ће : - уз правилно коришћења прибора за техн. цртање и примену стандардних правила исцртава ће техничке цртеже
својих скица идеје,
- вршити израду модела или макете по скици идеје по
сопственом избору
Информатичка технологија
Наставник ће : -упознати ученике са основним деловима конфигурације
рачунара,начине њиховог међусобног спајања , начин
укључивања у рад и неке могућности коришћења рачу –
нара са готовим програмима.
Ученици ће : - практичним радом на рачунару упознати
функције тастатуре и рад са '' мишом '' ,
- кроз осмишљене задатке за њихов узраст научити елементарне операције и покретањс готових апликација .
Модули
Наставник ће : -упознати ученике са могућношћу да се сами опредељују
за одређене активности у оквиру дате теме , да могу реализовати своју идеју која је у складу са њиховим спобмостима, интересовањима и полу, као и могућностима
школе,
-упутити у рад са конструкторским комплетима које посе –
дује школа за моделовање својих идеја при спајању еле –
мената комплета ,
- упутити ученике да уз помоћ раније стечена знања из
пројектовања иконструкторског моделовања примењују
при изради '' модела своје идеје ''-од идеје до реализације.
Ученици ће : - моделовати своје идеје уз помоћ конструкторских комплета и конструкторским моделовањем ,а у моделовању при
мењују раније стечена знања из обликовање материјала .
Технологија техничких материјала
Наставник ће:- упознати ученике са врстама техничких материјала који су
лаки за обраду и оним које ће имати на располагању за моделовање ( дрво, картон, тканине, кожу и неке врсте пластичних материјала )
Ученици ће : - уз помоћ стекнутог сазнања о карактеристичним својствима техничких материјала створити могућност лакшег избора материјала при реализацији својих идеја .
Технологија обраде материјала
Наставник ће:- упознати ученике о начину обради материјала преко упознавања принципа деловања алата за механичку обраду ,
- приказати правилно коришћење алата за ручну обраду материјала извођењем операција изаштите на раду .
Ученици ће :- организовати своје радно место за несметано обаве предвиђене операције за обраду изабраног материјала и спроводити правилну заштиту од повреда при самој обради матери јала и руковању разним алатима и порибором .
Енергетика
Наставник ће:-помоћи обнављању наставних садржаја из природе идруштва и познавање природе које се односи на топлоту (сунце
извор светлости и топлоте), воду (распрострањеност воде ),
ваздух (кретање ваздуха- ветрови), кретање и отпори кретања тела,
- упознати ученике са начином коришћења и претварања у
неке корисне облике енергије енергију сунца, ветра и воде.
Ученици ће : - обновити знање о топлоти сунца,кретању ваздуха–ветрови
распрострањеностводеи њено кретање ,
-се упознати са начинима коришћења и претварања енергије
сунца, ветра и воде и стекнути довољно знања које ће им
омогућити да касније при реализацији модула знају моделовати неке претвараче енергије по сопственом избору .
Редни
број:
Број часова за:
Наставна тема:
Обраду
Вежбе
Укупно
1
Увод
4
2
Графичке комуникације
4
4
8
3
Информатичке технологије
8
8
16
4
Од идеје до реализације
2
6
8
5
Материјали и технологије
8
4
12
6
Енергетика
4
7
Конструкторско моделовање-модули
2
4
4
10
12
8
Саобраћај
Укупно часова:
6
2
8
38
34
72
Циљеви и задаци Техничког и информатичког образовања:
Упознавање са техничко-технолошким развијеним окружењем;
Стицање основно техничког и информатичког васпитања и образовања;
Да ученици схвате законитости природних и техничких наука;
Упознавање рада на једном од оперативних система и употреба рачунара са готовим
програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет;
5. Да ученици развијају стваралачко и критичко мишљење, способност практичног стварања
и психомоторне способности;
6. Да ученици савладају основне принципе руковања различитим средствима рада, развијају
прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака;
7. Да ученици стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад;
8. Упознавање економских, социјалних, техничко-технолошких, еколошких и етичких
аспеката рада и производње и њихов значај за развој друштва;
9. Да ученици разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија;
10. Да ученици примењују мере и средства за личну заштиту при раду;
11. Да ученици на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања
правилно одаберу своју будућу професију.
1.
2.
3.
4.
Литература:
1. Слободан Попов, Марина Петровић-ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ за
5. разред основне школе;
2. Стручна литература.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
ЦИЉ физичког васпитања је да систематским моторичким активностима допринесе
развоју моторичких способности и њиховој примени у свакодневним и специфичним условима
живота и рада.
ЗАДАЦИ физичког васпитања су да путем реализовања програмских садржаја утиче на
подстицање раста, развоја и правилног држања тела, развој моторичких способности и њихово
коришћење у свакодневном животу, формирање морално-вољних особина личности и развијање
свести о потреби здравља.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА:


Часови физичког васпитања
Корективно педагошки рад






Кросеви, излети
Логоровања
Зимовања
Спортске активности од значаја за средину
Школска и друга спортрска такмичења
Приредбе
Облик рада на часу зависно од простора, броја ученика, броја справа и реквизита и типа
часа може бити 1. фронтални рад
2. групни рад
3. индивидуални рад - за ученике мањих способности као и за оне
са натпросечним способностима
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА НА ЧАСУ
Образовно –
васпитна
подручја
на часу
Тестови
физичке
способности
Развијање
физичких
способности
Усвајање
моторичких
знања, умења и
навика
Теоријско
образовање
Програмски садржаји
Полугође
I
4
Иницијално мерење
Финално мерење
На свим часовима, ваннаставним и ваншколским
облицима рада спроводи се низ поступака путем
којих се постижу оптималне вредности физичких
способности (снага, брзина, издржљивост,
прецизносз, гипкост, покретљивост) и правилног
држања тела
Атлетика
Вежбе на справама и тлу
Рукомет
Ритмчка гимнастика и народни плес
Провера
Садржаји се реализују на редовним часовима и на
ванчасовним и ваншколским активностима уз
практичан рад при чему ученици упознају суштину
вежбаоног процеса, стичу хигијенске навике и
знања о здрављу.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
- ИЗАБРАНИ СПОРТ-
10
5
8
3
4
34
Уку
пно
II
Годи
шњи
фонд
4
4
4
10
7
10
3
4
38
20
14
16
6
8
72
8
64
72
Физичко васпитање – изабрани спорт доприноси остваривању циља физичког васпитања као
интегралног дела васпитно-образовног система у целини, при чему се задовољавају индивидуалне
потребе ученика, њихова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.
Физичко
васпитање
-изабрани
спортПрограмски
садржаји
Општи
оперативни
задаци
изабраног
спорта
Мали фудбал
Одбојка
36
17
19
36
36
развијање моторичких способности
обучавање и усавршавање технике
индивидуална и колективна тактика
изабр.спорта
- теоријско образовање
- правила изабраног спорта
организовање одељењских и међуодељењских
такмич.
-








Организациони
облици рада
19
1 час недељно


Посебни
оперативни
задаци
изабраног
спорта
17

задовољавање потребе за кретањем, игром и
такмичењем,
допринос социјализацији личности,
развијање потребе за стваралаштвом,
примена знања у систему школских
спортских такмичења,
усавршавање моторичких способности,
формирање морално-вољних квалитета
личности.
развој основних моторичких способности
(брзина,координација,прецизност),
усавршавање моторичких умења и навика
изабране спортске гране,
примена спортско-техничких и тактичких
знања изабраног спорта у сложеним
условима,
усвајање етичких вредности: поштовање
противника, правила понашања, фер-плеј...
час физичког васпитања - изабрани спорт
1 час недељно
36
Теоријским образовањем ученици се упознају са етичким и естетским вредностима и
слабостима спорта, штетним последицама неправилног вежбања и основним принципима
вежбања у складу са узрастом.
Програмски садржаји кроз које се остварује физичко васпитање-изабрани спорт су
усмерени на развијање физичких способности специфичних за изабрани спорт (брзина, снага,
издржљивост, гипкост, координација, окретност...) зависно од индивидуалних могућности
ученика, учвршћивање правилног држања тела и усвајање моторичних знања карактеристичних
за изабрани спорт.
ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ – обавља се током целе школске године на основу
јединствене методологије по следећим критеријумима
1. Вредновање моторичких способности – координацује, гипкости, равнотеже,
брзине, снаге, издржљивости.
2. Вредновање усвојености здравствено- хигијенских навика.
3. Савладаност моторичких знања и умења.
4. Однос према часу.
ВАНЧАСОВНА И ВАНШКОЛСКА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА
НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Образовно – васпитна подручја
Самостални рад ученика
Корективно-педагошки рад
Активности у природи-обавезни програм
Унутародељењска такмичења
Одељењска такмичења
Такмичења у организацији МПС
Слободне активности-секција
Теоријско образовање
Програмски садржаји
Упућивање ученика на самостално вежбање у
слободно време и контрола постигнутог на
редовним часовима
Прописане вежбе од стране одговарајуће
здравствене установе за ученике са смањеном
физичком способношћу ,телесним деформитетима
и лошим држање тела. Вежбање се прилагођава
индивидуалним могућностима тако да нема
ученика ослобођених наставе физичког васпитања
Излети- 2 полудневна од 6 км у оба смера
Кросеви – јесењи и пролећни
Атлетика
Вежбе на тлу и справама
Једна спортска грана
Атлетика
Вежбе на тлу и справама
Једна спортска грана
Атлетика
Фудбал
Један час недељно током школске године
У оквиру свих активности, упознавање ученика са
законитостима процеса на којима се заснива
фзичко вежбање
ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Грађанско васпитање
Годишњи глобални план рада заV разред
Редни
број
Наставна тема
Год.фонд.
часова
1.
Упознавање са основним елементима програма грађанског
васпитања
6
2.
Карактеристике тимског рада
4
3.
Сагледавање услова школског живота
4
4.
Избор проблема на коме ћемо радити
3
5.
Сакупљање података о изабраном проблему
8
6.
Активизам и партиципација – план акције
6
7.
Јавна презентиција
2
8.
Осврт на научено
2
Укупно
36
Циљеви :
Општи циљ програма је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе
проширивањем практичних знања о демократији, њеним принципима и вредностима на нивоу
функционисања школе.
Задаци :
o да се ученици упознају са школским правилима и процедурама
o Да се ученици уведу у разумевање органа управљања школе и стручних тела
o Да се ученици упознају са правима и одговорностима свих актера на нивоу школе
o Да се код ученика развију комуникацијске вештине неопходне за сарадничко понашање,
аргументовање ставова и изражавање мишљења
o Да се ућеници обуче техникама групног рада
o Да се код ученика развије способност критичког просуђивања и одговорног одлучивања и
делања
o Да се ученици подстакну и оспособе за активно учешће у животу школе развијањем вештина
за унапређење услова школског живота кроз праксу
ВЕРСКА НАСТАВА
ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС
5. разред
(1 час недељно, 36 часова годишње, од тога око 20 часова за обраду, а око 16 часова за
утврђивање и вежбање)
Оперативни задаци
Ученици треба да:
-
Уоче да Бог није напустио свет после греха првог човека;
Стекну свест о томе да Бог никада не напушта човека ма какав грех он учинио;
Уоче да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет;
Уоче сличност у структури старозаветне и новозаветне Цркве.
Садржај програма
Припрема света за долазак Сина Божијег у свет ( Бог није одустао од свог плана да створени свет
живи вечно и поред одбијања првог Адама да тај план спроведе у дело ).
Избор Аврама и њихових потомака као почетак Цркве ( Стари Завет између Бога и људи ).
Аврам и јеврејски народ као праслика Христа и Цркве.
Период рада
За обраду
Наставна целина
У току године
Садржај
програма
Техник
а
Наставне
јединице
Ликовни
задаци
и
средст
ва
Мет
Тип
од
часа
рада
Десет Божијих заповести ( однос човека пема Богу и другом човеку у старозаветној Цркви).
Људски напори у циљу проналажења спасења од смрти ( разне религије, митологија, филозофија,
наука.
Старозаветни мотиви у православној иконографији.
Екскурзија у православни манастир.
ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ
Цртање 12
1.
1
2.
2
1
сеп.
сеп.
Врсте и
својства
линије
Упознавање са
линијом
Различите линије
Линија као
средство за
стварање
различитих
површина
Естетско
процењивањ
е
Односи
величина
3.
4.
3
4
1
сеп.
сеп.
5.
5
1
окт.
6.
7.
6
7
1
окт.
окт.
8.
9.
8
9
1
окт.
нов.
10.
11.
10
11
1
нов.
нов.
12.
12
нов.
Сликање 12
13. 1
1
14. 2
дец.
дец
15.
16.
3
4
1
дец.
дец.
17.
18.
5
6
1
јан.
феб.
19.
20.
7
8
1
феб.
феб.
21.
22.
9
10
1
феб.
мар.
23.
24.
11
12
Вајање 12
мар.
мар.
Лепо
писање са
калиграфијо
м
Компонова
ње више
ритмичких
целина у
простору
Естетско
процењивањ
е
Својства
сликарских
материјала и
подлога
Ритмичко
компоновањ
е боја и
облика
Коришћење
различитих
материјала
за
компоновањ
е
Визуелно
споразумева
ње
Временски
и просторни
низови
Естетско
процењивањ
е
Цртачки
материја
л
Комб
инова
н
Обрада
Вежбе
Линија у функцији
површине
Линија гради
површину
Развијање
осетљивост
и за ликовне
вредности
Развијање
ликовног
сензибилите
та
Цртање
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Величина у
композиција
односа величина
Стилске одлике
слова
Стилови
калиграфије
Ритмичка целина
Више ритмичких
целина у простору
Развијање
стваралачко
г односа
Развију
ликовни
сензибилите
т
Естетско
доживљава
ње
Цртање
Комб
инова
н
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Цртање
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Материјали
елементи
сликарских
подлога
Ритам боја
Ритам облика
Развијање
осетљивост
и за ликовне
вредности
Естетско
доживљава
ње
Сликарс
ки
материја
л
Сликање
Комб
инова
н
Обрада
Вежбе
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Материјал као
решење у
композицији
Развијање
естетског
сензибилите
та
Сликање
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Сликање
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Сликање
Комб
инова
н
Обрада
Вежбе
Визуелна
информација
пренешена порука
Цртани филм
Стрип
Цртање
Обрада
Вежбе
25.
26.
27.
28.
1
2
3
4
2
мар.
апр.
апр.
апр.
Врсте
вајарског
материјала
29.
30.
5
6
1
апр.
мај
31.
32.
7
8
1
мај
мај
33.
34.
35.
9
10
11
1
мај
јун
јун
36.
12
Везивање
тродимензи
оналних
облика у
простору
Слободно
компоновањ
е
Обликовање
употребних
предмета
(ситна
пластика,
накит)
Естетска
анализа
јун
Вајање
карактеристике
Вајарски
материјали
Вајарска техника
Вајари
Тродимензионални
облици
Облици у простору
Компоновање
Слободно
компоновање
Употребни
предмети
Естетика и
функција
Предмети у
естетици
Развију
осетљивост
у коршћењу
ликовних
средстава
Вајарски
материја
л
Дијал
ог
Обрада
Обрада
Vежбе
Вежбе
Развију
осетљивост
за решавање
ликовних
проблема
Естетско
доживљава
ње
Развијање
осетљивост
и за ликовне
вредности
Вајање
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Вајање
Комб
инова
н
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Вајање
Обрада
Вежбе
Вежбе
Циљ и задаци:
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија
учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и
карактером овог наставног предмета.
Задаци:
-
-
развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија,
облика, боја;
стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе
различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства;
развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених инфомрација
као основе за увођење у визуелно мишљење;
развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, а
примењују у раду и животу;
развијање моторичких спосоности ученика и навике за лепо писање;
подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја,
изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици
живе и раде;
стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне
законитости и друштвене појаве;
омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима
израженим и у делима различитих подручја уметности;
развијање способности и препознавање основних својстава традиционалне, модерне и
савремене уметности.
Оперативни задаци:
-
поступно развијање способности ученика за визуелно памћење и предочавање;
поступно оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање упознавањем
слободног ритмичког компоновања ликовних елемената: линија, облика, боја;
-
поступно оспособљавање ученика за ликовно изражавање у стварању колажа,
светлинских објеката и у обликовању и преобликовању употребних предмета;
даље развијање способности ученика за конструисање, комбинаторику и обликовање;
проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих материјала и
средстава за рад у процесу ликовног изражавања;
мотивисање ученика на активан однос према актуелним питањима које се односе на
заштиту и унапређивање човекове природне и културне средине.
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ ХОР И ОРКЕСТАР
Циљ и задаци:
Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и
упознавње музичке традиције и културе свога и других народа.
Остали циљеви и задаци су:
-
оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;
развијање осетљивости за музичке вредности;
неговње способности извођења музике (певање и свирање)
стицање навике слушања музике, подстицање доивљаја и оспособљавање за разумевње
музичких порука;
подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима;
развијање критичког мишљења;
упознавањ основа музичке писмености и изражајних средстава музике;
упознавање занимања музичке струке.
Оперативни задаци:
Ученици треба да:
-
певају песме по слуху
обраде просте и сложене тактове
усвајају нове елементе музичке писмености
свирају на дечјим музичким инструментима
изводе дечје, народне и уметничке игре
импровизују мелодије на задани текст
упознају звуке нових инструмената
слушају вредна дела уметничке и народне музике
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Извођење музике
- певање песама (учење по слуху и учење песме са нотног текста) различитог садржаја и
расположења трдиционалне и уметничке музике, које су примерене гласовним могућностима и
узрасту ученика. Пожељно је повезивање садржаја песама са садржајима осталих наставних
предметауколико је могуће (ученици и школа, годишња доба, празници и обичаји, завичај и
домовина, природа и околина, животиње...)
- свирање песама и лакших инструменталних дела по слуху и са нотног текста на инструментима
Орфовог инструментарија.
На основу искуства у извођењу музике, препознати и свирати делове песама.
- основе музичке писмености
Кроз обраду песама информативно стећи појам Ц-дур лествице, разлике између дура и мола,
појам предзнака - повисилица, узмах и предтакт, такт 6/8, шеснаестина ноте у групи.
Слушање музике
Слушање вокално-инструменталних и кратких инструменталних композиција, домаћих и
страних композитора уметничких дела инспирисаних фолклором народа и народности,
различитог садржаја, облика и расположења, као и музичких прича.
У слушаним примерима препознати различите тонске боје (гласове и инструменте), различит
темпо, динамичке разлике, различита расположења на основу изражајних елемената, као и
комозицију коју су слушали а на основу карактеристичних одломака.
Оспособљавати ученике да уоче вредности и улогу музике у свакодневном животу.
Стварање музике
Креирање пратње за песме, користећи притом различите изворе звука.
Креирање покрета уз музику коју певају или слушају ученици.
Смишљање музичких питања и одговора, ритмичких и мелодијских допуњалки са потписаним
текстом и састављање мелодије од понуђених двотактних мотива.
Импровизација мелодије на задани текст.
Импровизација дијалога на инструментима Орфовог инструментарија.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
У програму изборног предмета истакнуто место има слушање музичких дела и активно
музицирање (певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоретски појмови у
оваквом приступу планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела. Основни
циљ је активно учешће ученика на часу, а при том треба обухватити сва подручја предвиђена за
тај разред.
Настава изборног предмета остварује се кроз:
- певање, свирање и основе музичке писмености
- слушање музике
- дечје музичко стваралаштво
а) Кроз певање и свирање ученици треба да:







обраде народне песме и игре,
дечије песме
усвоје музички речник у вези са јачином (p, mp, f, mf), брзином (adagio, andante, moderato,
allegro), и постепеним динамичким прелазима из тишег у јаче и обрнуто (крешендо и
декрешендо)
савладају тонске висине
усвоје музичко писмо и појмове: шеснаестина ноте у групи, такт 6/8, а-moll лествицу
(природну и хармонску), појам предзнака (повисилица), узмах и предтакт
изводе песме на мелодијским и ритмичким инструментима
ураде више вежби понављања задатог мотива (вежба памћења, развијања моторике)
б) Слушањем музике ће стицати искуства у слушном разликовању звучних боја (људки гласови
и музички инструменти), навикавати се да пажљиво слушају музику, да изразе своје емоције о
слушаном делу и направе разлику између народног и уметничког стваралаштва.
в) У музичком стваралаштву ученике треба подстицати на што изражајније певање и свирање
научених песама, компонују мелодије на задани текст и помоћи им да слободно импровизују
мелодије и ритам на инструментима Орфовог инструментарија
Методе и технике
Демонстративна, илустративна,текстуална,метода рада по слуху, вербална...
Методе активне наставе(смислено рецептивна, дивергентна,кооперативна...)
Наставна средства
Клавијатура (хармоника), касетофон, ЦД, ДВД плејер, ТВ, Орфов инструментариј, уџбеник.
Активности ученика
Слуша композиције различитог садржаја и расположења, пева песме различитог карактера по
слуху и са нотног текста, пева и изводи музичке игре, креира покрете на музику, свира на
Орфовом инструментарију, препознаје и свира делове песама, слуша народне песме и игре,
опажа, анализира, смишља музичка питања и одговоре, компонује мелодије на задани текст
ГЛОБАЛНИ И ТЕМАТСКИ ПЛАН
Дечје
Укупни
музичко
стваралаштво
број
часова
2
/
8
6
4
/
10
Новембар
5
2
1
8
Децембар
5
3
/
8
Јануар
2
2
/
4
Фебруар
6
1
1
8
Март
6
2
/
8
Април
3
2
1
6
Мај
3
4
1
8
јун
2
1
1
4
УКУПНО:
44
23
5
72
Певање, свирање и
основе музичке
писмености
Слушање
Септембар
6
Октобар
месец
музике
Препоручене композиције за певање и свирање
Химне
Државна химна
Химна Светом Сави
Химна школе
Народне песме и игре
Густа ми магла паднала
Банатско коло
Повела је Јела
Девојачко коло
Ти једина
На студенцу
Дечје песме
З. Гргошевић - Јеж
Д. Деспић - Оглас
М. Милојевић - На ливади
Песма из Финске - Пролеће у шуми
Песма из Италије - Сад зиме више нема
К. Бабић - Веверица
Свирање на Орфовим инструментима
Вишњичица род родила
Дивна, Дивна
Дед поиграј медо
Песме чији су ствараоци деца
Мина Пантелић ОШ "Краљ Петар Први" Београд - Круна од нота
Ана Глумац ОШ "Лазар Саватић" Земун - Школа и љубав
Александар Драгутиновић ОШ " Лаза Костић" Н. Београд - Ђачки дани
Препоручене композиције за слушање
Химне
Државна химна
Химна Светом Сави
Химна школе
Народне песме и игре
Ј. Јовичић - Војвођанска свита
Б. Дугић - Чаробна фрула
С. Стевић - Бела вило
Домаћи композитори
П. Коњовић - Велика чочечка игра из "Коштане"
С. Мокрањац - V руковет
М. Тајчевић - Балканске игре
С. Христић - игра "Грлица" из балета "Охридска легенда"
Страни копозитори
А. Вивалди - "Годишња доба" (пролеће)
А. Дворжак - Хумореска
Е. Григ - Пролеће
Б. Сметана - Влтава
В. А. Моцарт - Мала ноћна музика (I и III став)
Л. В. Бетовен - Менует из II става Сонатина у G duru оп. 49
А. Хачатурјан - Игра сабљама из балета "Гајана"
М. Мусоргски - Слике са изложбе (избор)
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Циљеви и задаци:
Циљ образовно-васпитног рада изборног програма је да се ученици оспособе за
коришћење рачунара.
Задаци образовно-васпитног рада:




упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;
развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;
подстицање креативног рада са рачунаром;
оспособљавање за рад са рачунаром.
Оперативни задаци:


упознавање ученика са оперативним системом „Windows XP“;
упознавање ученика са програмом за обраду текста „Word 2003“ из пакета „Office 2003“;


упознавање ученика са појмом мултимедије и програмима из обласи мултимедије за
гледање видео фајлова;
упознавање ученика са мултиметијалним-едукативним дисковима.
Годишњи фонд часова за
рбр.
Назив наставне теме
обраду
утврђ.
вежба.
понав.
системат.
свега
1
Оперативни систем
„Windows”
9
1
4
1
/
15
2
Рад са текстом
9
2
4
2
/
17
3
Увод у мултимедију
2
1
1
/
/
4
укупно
-СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ-
36
V разред
-ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање
ученика да кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у
коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са
специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у контексту “
другог “ , да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и
сложене садашњости.
Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим
елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, дечје
игре, забава, станишта, одевање, итд, уоче њихову условљеност историјским процесима и
догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с
основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе,
Средоземља и Европе у целини, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају
различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у
којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истривачког духа у проучавању
овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима,
да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички
однос према њој.
-СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИПЛАН
( 1 час недељно, 36часова годишње)
Р.
БР.
БР.
ЧАС
ТЕМЕ
МЕТ
ТЕ
ПО
ОДЕ
МЕ
ТЕМ
РАДА
И
1.
2.
3.
УВОД
ИГРЕ У
ПРОШЛОСТИ
5
6
СВАКОДНЕВНИ
ЖИВОТ У
ПРАИСТОРИЈИ И
СТАРОМ ВЕКУ
-Свакодневни живот
људи у праисторији
-Свакодневни живот
народа Старог истока
истра
живач
ка,
интер
актив
на
истра
живач
ка,
интер
актив
на
истра
живач
ка,
интер
актив
на
5
8
истра
живач
ка,
интер
актив
на
истра
живач
ка,
интер
актив
на
V РАЗРЕД
ГЛОБАЛНИ
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
-Разумевање појма свакодневни живот;
-Разумевање појма прошлости;
-Разумевање значаја проучавања свакодневног
живота у прошлости;
-Усвајање и продубљивање знања о разликама
између свакодневног живота данас и у
прошлости;
-Идентификовање актуелних дечјих игара
(врсте и њихова функција);
-Упознавање с дечјим играма у прошлости
(врсте и њихова функција)
-Идентификовање сличности и разлика између
игара некад и сад;
-Упознавање са свакодневним животом људи
у праисторији, народа Старог истока, старе
Грчке и старог Рима;
-Развијање способности и повезивања знања
из различитих области;
-Подстицање ученика на самостални
истраживачки рад и креативност.
-Свакодневни живот
старих Грка
-Свакодневни живот
старих Римљана
СВЕ
ГА :
6
6
истра
живач
ка,
интер
актив
на
истра
живач
ка,
интер
актив
на
36
ОСНОВЕ ПРОГРАМА ОДЕЉЕЊСКИХ СТАРЕШИНА
Одељењски старешина је, органа школе, чији се начин рада утврђује Статутом, а разрађује
планом рада. С обзиром на задатак одељењског старешине, као педагошкога, организационог и
одељењског руководиоца, његов рад треба да обухвати следеће групе послова:
1.
2.
3.
4.
Старање о успеху ученика
Васпитавање и васпитни утицај
Сарадња са родитељима
Уредно и благовремено вођење педагошке евиденције и документације одељења, достављање
извештаја, анализа и осталих поддатака о раду одељења потребних за израду планова и
извештаја о раду целе школе.
Одељењски старешина је индивидуални стручни орган који руководи радом у одељењу, са
наглашеном организационом, административном и педагошком улогом.
Организациони послови су следећи:
- планирање и програмирање,
- руковођење радом одељењског већа,
- координација рада и васпитних утицаја свих учесника и чинилаца васпитања ученика,
- формирање одељења и рад на развијању одељењске заједнице (колектива),
- пружање помоћи ученицима у различитим облицима интересног организовања и
самоорганизовања (слободне активности и организације),
- успостављање сарадње са родитељима и другим чиниоцима ван школе,
- успостављање сарадње са стручним сарадницима, стручним органима, управом школе
и специјалистичким службама (здравственим, социјалним и др.),
- организација радних група и комисија,
- организовање послова за унапређивање, анализирање и вредновање квалитета и
ефеката образовно-васпитног рада у одељењу.
Административни послови су следећи:
- евиденција о реализацији плана и програма образовно-васпитног рада,
-
-
-
евиденција о васпитном раду са ученицима (породичним и социјалним приликама
ученика, интересовање ученика за секције, белешке о разговору са ученицима и
родитељима),
евиденција о унапређивању образовно-васпитног рада у одељењу (збирни подаци о
објективном проверавању знања, квалитативна анализа оцена у одељењу, подаци о
успесима ученика на такмичењу, показатељи о квалитету наставе и сл.),
евиденција о раду заједнице ученика (планови рада, записници о састанцима и
извештаји).
Педагошки послови су следећи: (Напомена: Одељењски старешина подстиче стил демократског
вођења и руковођења развојем ученика, и као руководилац одељења изграђује став поверења у
ученикове снаге и уважавању достојанства његове личности.)
-
-
-
-
-
-
укључивање ученика у остваривање образовно-васпитних програма одређеног разреда,
односно одељења, њихово поступно оспособљавање и осамостаљивање у учењу и
раду,
организовање индивидуалних активности сваког ученика у стицању основног, општег
образовања, усмеравање ученика на активан и одговоран однос према учењу и раду,
сопственом развоју, самообразовању и самоваспитању,
сређивање усвојених и пружање нових информација о актуелним, (узрасним)
питањима психофизичког развоја деце о животу и раду и међуљудским односима,
праћење и подстицање индивидуалног развоја и напредовање ученика, стимулисање
креативних и пружање помоћи у превазилажењу сметњи у развоју,
оспособљавање ученика за вредновање и самовредновање тј. за оцењивање успеха и
понашање појединца и одељења у целини,
развијање сарадње, узајамности и поверења између ученика и наставника и
укључивање родитеља у ову сарадњу ради унапређивања васпитног рада и развоја
ученика,
стварање васпитних ситуација на основу програмских захтева за формирање
одељењских
заједница ученика и постепено осамостаљивање у њиховом
самоорганизовању и изграђивању колективних вредности и норми,
праћење и подстицање ученика на друштвене активности у секцијама, у друштвеним и
организацијама у школи и ван школе, на друге активности у слободном времену и
богаћење њихових културних потреба и културе понашања,
усклађивање васпитних утицаја на ученике једног разреда - одељења усмерених на
свестрани развој личности и пружање помоћи ученицима у сређивању сопствених
искуства, посебно у моралном развоју (морално суђење, усвајање моралних вредности)
и подстицање њихове професионализације и социјализације.
Тезе за разговор одељењског старешине са ученицима
(поводом дечије недеље а током целе школске године)
-
-
Поздравите своје ученике и пожелете им успешан рад у новој школској години,
изразите задовољство што сте баш њима одељењски старешина,
покажите наглашену дозу педагошког оптимизма и доказе да о њима већ знате пуно
позитивног (да сте се о њима обавестили),
истакните уверење да ћете уз њихову помоћ и залагање бити једно од бољих одељења
у разреду или школи, уз услове: да редовно похађају наставу, да на настави буду
пажљиви, да међусобно сарађују и да се поможу, да континуирано и систематски раде
и уче,
нека осете вашу личну спремност да им помажете у решавању њихових свакодневних
проблема (личних и одељењских),
промовишите рад и другарство као две основне вредности и мерило успеха у школи,
-
-
нагласите да знање није једино што се од њих тражи и да сами треба да брину о свим
одликама своје личности,
скрените им пажњу да наставници посебно цене систематски, а не кампањски рад и
учење,
опомените их превентивно да се често неоправдано изостајање са наставе не толерише
у чколи и да омета рад свих,
детаљније их обавестите о улози и дужностима дежурних ученика и редара,
истакните им обавезу доношења уџбеника, прибора за писање као и остале неопходне
школске опреме,
подсетите их на уобичајен начин међусобног одношења унутар школског колектива
(обраћање наставнику, односи за време школских одмора и сл.),
позовите их да сами раде на укључивању својих родитеља у заједничке школске
потребе,
помозите им у остваривању неких ђачких права и повластица,
заједнички са њима направите план седења ученика у одељењу, ако је то потребно,
учествујте у њиховом договарању о одржавању хигијене у учионици и другим
школским просторијама
обавестите их да поштују углед школе и чувају школску имовину, као и лик ученика те
школе,
упознајте их са традицијом школе, говорите им о најпознатијим некадашњим ђацима и
наставницима школе, који данас служе као углед и пример,
покажите им изложбене паное, на којима су показани најновији успеси ученика
(пехари, повеље, похвале, дипломе, награде са такмичења и фотографије са значајних
манифестација),
инфиормишите их о основним карактеристикама и "нормама кућног реда" о режиму
рада и распореду часова и других активности,
прокоментаришите им школска документа у којима је регулисан систем васпитнодисциплинских мера за ученике, као и начин оправдавања изостанака,
разговарајте са њима о свим ваннаставним активностима ученика у школи и објасните
им начин укључивања у њихов програм рада,
укажите им на значај и начин организовања додатне и допунске наставе и на потребу и
могућности њиховог укључивања,
продискутујте са њима програм рада одељењског старешине и сарадњу са
родитељима,
непосредно им помажите у конституисању и функционисању одељењске заједнице.
ПРЕДЛОЗИ ОРЈЕНТАЦИОНИХ ПЛАНОВА РАДА РС и ОЗ
1.
КОНСОЛИДОВАЊЕ ОДЕЉЕЊА КАО КОЛЕКТИВА РАДИ ПОСТИЗАЊА
УСПЕХА, РАДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ И ВАСПИТНИХ ЗАДАТАКА
1. 1
Упознати ученике са кућним редом и правилима о животу и раду школе (01.
09. 2007. године)
1. 2
1. 3
Редовно пратити и усклађивати понашање ученика са школским прописима –
током године.
1. 4
Упознавање ученика са планом и програмом рада школе, распоредом часова,
школским календаром, режимом рада библиотеке, педагошке службе,
радионицама и предавањима.
Иницирати и учествовати у изради плана рада одељењских заједница
ученика, разраде тема „Учионице добре воље“.
2
ПРОГРАМИРАЊЕ РАДА ОДЕЉЕЊСКИХ ВЕћА И ОСТВАРИВАЊЕ
САРАДЊЕ СА ЧЛАНОВИМА ВЕЋА.
2. 1
Сачинити план рада одељењског већа – до 16. 09. 2007. године
2. 2
Обезбедити активно учешће чланова одељењског већа у раду седница при
анализи успеха и дисциплине, као и реализације наставног плана и програма,
предлагати и изрицати похвале, награде, казне (тромесечје, полугодиште и
крај године)
2. 3
Обезбедити благовремену реализицију и организацију допунске, додатне
наставе и секција и пратити реализацију током целе године
3
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СТАЛНЕ САРАДЊЕ СА ПЕДАГОшКОМ СЛУЖБОМ
3. 1
Заједнички идентифиловати проблеме ученика који имају тешкоће у
савлађивању наставног градива – по потреби
3. 2
3. 3
Организовати анкетирање о тешкоћама у настави као и о међусобним
односима у одељењу.
Обезбедити поступно и повремено информисање ученика ВИИИ разреда о
условима за наставак школовања – април.
3. 4
Информативна предавања педагога школе.
4
ИСТИЦАЊЕ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ
4. 1
Усмерити ученике према склоностима и способностима за рад у оквиру
слободних активности, обезбедити праћење и вредновање резултата – током
године.
5
ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЕТА ПОЗОРИШТУ, МУЗЕЈУ, ЛИКОВНИМ
ИЗЛОЖБАМА, БИОСКОПИМА И КУЛТУРНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА У
ШКОЛИ И ВАН ЊЕ
6.
ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ ИЗЛЕТА И ЕКСКУРЗИЈА
6. 1
Планирати одредиште, садржај и средства за излете и екскурзије – март и
април
6. 2
Планирати завршне свечаности за ученике ВИИИ разреда
7.
САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА
7. 1
Организовати четири родитељска састанка – на почетку школске године, на
крају класификационих периода и полугодишту
Планирати стални термин за индивидуалне консултације са родитељима –
7. 2
једном недељно
7. 3
По потреби обезбедити телефонске консултације или писана обавештења
родитељима
8.
ВОЂЕЊЕ ДОМУКЕНТАЦИЈЕ
8. 1
Ажурно водити дневник рада, матичну књигу, ђачке књижице, записнике са
седница, испита, родитељских састанака, сведочанстава, диплома и др –
током целе године.
ПРЕДЛОГ ПЛАН РАДА РАЗРЕДНОГ СТАРЕШИНЕ за V,
СЕПТЕМБАР /
3.
4.
Поновни сусрет у новој школској години, (догађаји са распуста)
Кодекс понашања у школи, и усвајање планова рада за нову шк.год. (
Посебна правила која важе у нашој учионици,)
Подела осталих задужења у одељењу, (степен овлашћења)
Организација рада школе, наставне и ванаставне активности
5.
6.
7.
8.
ДЕЧЈА НЕДЕЉА - Први понедељак у Октобру, Дечја права
Узајамна помож солидарност - значај хуманизма,друг другу,
Упознавање са програмом рада Дечјег савеза у школи,предлог чл.
Правилно формирање радних навика, уређивање учионице,
1.
2.
ОКТОБАР /
НОБВЕМБАР/
9.
Правилна исхрана,значај физичке активности и очување животне средине,
10. Толеранција и њен значај за успешну комуникацију,(Међун.16.11.)
11. Богатство различитости, тешкоже ,узајамно разумевање ученика,
12. Методе успешног учења, како и колико учимо код куже,разм. иск.
ДЕЦЕМБАР /
13.
14.
15.
16.
Болести зависности, 1. децембар дан борбе против СИДЕ
Цигарете, алкохол, дрога,- штетне последице конзумирања,
Религија, Православље, Српска култура и традиција,СЕКТЕ,
У сусрет Новој години, о култури Дочека Нове године,
17.
18.
Припрема за родитељски састанак - очекивања родитеља,
Припрема за обележавање Св.Саве,
19.
20.
21.
22.
Успех и дисциплина, стање у одељењу,очекивања и могућности
Анализа успеха и дисциплине, мотивација и учење,
Сусрети са еминентним личностима из културног и јавног живота,
Лажи и крађе, штетне последице, ПОШТЕЊЕ, круна личности,
23.
24.
У сусрет 8.марту,
Значај склоности и интересовања за бављење одређеним послом,
ЈАНУАР/
ФЕБРУАР/
МАРТ/
25.
26.
Р.С. Поступно и правилно изгрђивање особина битних за успех,
/радозналост,истрајност,уредност,упорност,издржљивост,тачност,прецизно
ст,рационалност/
Значај правилног става родитеља према избору занимања детета,штетне
последице преамбициозних родитеља за дете,
АПРИЛ/
28.
29.
Непожељни-неприхватљиви облици понашања,ризична
понашања,агресија-насиље
Утицај вршњачке групе као најјачи у хиерархији утицаја,Модел.
Како се одупрети негативним утицајима и притисцима са сртране,
30.
31.
32.
33.
Ментална хигијена, очување душевног здравља,
Припреме иактивности за обележавање Дана школе,15.мај,
Промене у пубертету, дечаци-девојчице, изазови, последице,
Екскурзије, релације, заинтересованост,
34.
35.
36.
Разматрање успеха и дисциплине у одељењу, оцена-мерило знања?
Како смо уредили наш пано у одељењу,
Организација слободног времена за време распуста,
27.
МАЈ /
ЈУН /
ФАКУЛТАТИВНИ ДЕО ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА
Факултативни део школског програма задовољава интересе ученика у складу са
могућностима школе као и садржаје и облике слободних активности (екскурзија, излети,
културне и друге активности)
У нашој школи у скалду са овим програмом планирана је екскурзија од петог до осмог
разреда, кратки излети и крос у току школске године.
ПЛАН И ПРОГРАМ ИЗВОЂЕЊА ЕКСКУРЗИЈЕ:
ПЛАН И ПРОГРАМ ЕКСКУРЗИЈЕ
Циљ и задатак екскурзије је упознавање рељефа топличког краја, који је име добио по реци
Топлици. Планине су старе громадне (Радан и Соколовица), а пејзажом доминирају купе
угашених вулкана прекривених шумом. На планини Радан налази се редак природни
феномен,Ђавиља Варош, скуп земљаних кула са каменим капама на врху. Деца ће на лицу места
моћи да виде резултате дуготрајног рада природе. Наиме, локалитет Ђавоља Варош настао је
деловањем ерозије на земљиште, које је пре више милиона година било средиште снажних
вулканских активности. А да су настанку ерозије допринели и људи, види се по оголелом
земљишту у области овог локалитета. Уништавањем шума отворен је пут разорном деловању
воде која је спирала земљиште тако да је остало само оно притиснуто стенама. Настали су
стубови испод камених блокова. Непосредно испод овог локалитета налази се необична црква
без зидова и крова која датира из 17.- 18. века и сведочи о маштовитости народа да задовољи
своју потрењбу да буде ближе Богу. Овде се налазе и два извора јако киселе воде - Ђавоља вода
и Црвено врело ( разлива се у плитко језерце које отиче у корито оближњег Жутог потока.
Текуће воде добијају обојење од земљишта кроз које пролазе. Планински предели испресецани
су густом мрежом долина река и потока у којима су ерозивна проширења и котлине где су
смештена већа насеља - Куршумлија и Рача, као и бање Куршумлијска, Луковска и Пролом. Бање
представљају лековита изворишта топле и вреле воде.
ПУТНИ ПРАВЦИ - РЕЛАЦИЈА
МАНОЈЛОВЦЕ - ЂАВОЉА ВАРОШ – МАНОЈЛОВЦЕ
ПРОГРАМ ПУТОВАЊА
Полазак у 6 часова из Манојловца (6:15 из Братмиловца), вожња аутобусом преко Лесковца,
Прокупља и Куршумлије до локалитета Ђавоља варош.
Разгледање камених кула и киселих извора и цркве.
Обилазак Луковске бање и упоређивање температуре њених извора,која варира од 22 до 65
степени. Обилазак Пролом бање и извора топле воде које могу да се користе за лечење пијењем у
неограниченим количинама. Одлазак у Куршумлијску бању на ручак. Разгледање бање до
поласка за Лесковац и Манојловце.
Повратак у Манојловце до 8 сати.
НОСИОЦИ АКТИВНОСТИ припреме и извођења:
- Директор школе
- Стручни вођа
- Одељењски старешина
ТЕХНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА: Одељењски старешина обезбеђује техничке услове извођења
екскурзије:
-
Комуникација са родитељима
Прикупљање сагласности родитеља
Пријем уплаћених рата и предаја новца благајни школе
Координира реализацију планираних садржаја
Контролише понашање деце и брине о њиховој сигурности
ПОДЕЛА ЗАДУЖЕЊА – непосредно пред полазак ( и за наставнике и за ученике).
НАЧИН ФИНАНСИРАЊА – родитељи у више рата уплатом на жиро рачун агенције преко
пазредног старешине и благајне школе.
ДНЕВНИЦЕ ЗА НАСТАВНИКЕ – износ одређује Савет родитеља.
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНА ПОДРУЧЈА:
- Географија
- Историја
- Биологија
- Физичко васпитање
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ – октобар 2008.год или мај 2009. год.
Путни правци, објекти, манифестације, крајеви и предели који треба да се посете,
одређују се у складу са циљем и задацима путовања. Програм путовања остварује се на основу
планираних садржаја.
За ученике петог, шестог и седмог разреда екскурзија може да траје и до 2 дана.
За ученике осмог разреда екскурзија може да траје до три дана.
ерозибна проширења и котлине где су смештена већа насеља - Куршумлија и Рача, као и бање
Куршумлијска, Луковска и Пролом.
План излета за предметну наставу
V разред
-
полудневини излет планиран је за јесен окупљање до 7:30 у дворишту школе
договор са разредним старешинама о маршрути и задужењима током пешачења,
о активностима на одредишту и времену повратка
старешине окупљају своје одељење и дају инструкције о обавезама и правилима
понашања током излета, деле задужења
полазак око 8 часова
одредиштe за V разред је Кумарево
ученици V разреда из Манојловца према Кумареву крећу путем кроз село, па
даље преко Мале Биљанице и поља до Кумарева (школа)
ученици V разреда из Братмиловца асфалтним путем до школе у Кумареву
ученици V разреда могу да посете цркву и школу у Кумареву
око 11:30 повратак до школа у Манојловцу и Братмиловцу
План излета за предметну наставу
V разред
-
полудневини излет планиран је за пролеће
окупљање до 7:30 у дворишту школе
-
договор са разредним старешинама о маршрути и задужењима током пешачења,
о активностима на одредишту и времену повратка
старешине окупљају своје одељење и дају инструкције о обавезама и правилима
понашања током излета, деле задужења
полазак око 8 часова
одредиштe за V разред је клизиште у Великој Биљаници
око 11:30 повратак до школа у Манојловцу и Братмиловцу
VI РАЗРЕД
Школски програм за шести разред траје 36 радних недеља, односно 180 наставних дана.
Сврха, циљеви и задаци програма образовања
-Квалитетно образовање и васпитање које омогућава стицање језичке, математичке,
научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености неопходне за
живот у савременом друштву.
-Развијање знања, вештина, ствовова и вредности које оспособљавају ученика да успешно
задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује
друге особе, њихов идентитет, потребе, интересе, уз захтевно и одговорно учешће у економском,
друштвеном и килтурном животу и доприноси демократском, економском и килтурном развоју
друштва.
Циљ и задаци програма образовања су:










развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе,
друштва, себе и света у коме живе у складу са њиховим развојним потребама,
могућностима и интересовањима;
подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика;
оспособљавање за рад и даље образовање и самостално учење, у складу са начелима
сталног усавршавања и начелима доживотног учења;
оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на сопствени
развој и будући живот;
развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и
културе, као и традиције и културе националних мањина;
омогућавање укључувања у процесе европског и међународног повезивања;
развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине;
усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности демократски
уређеног, хуманог и толерантног друштва;
усвајање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и израдња сопственог
система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима различитости и
добробити за све;
развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних
цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције, јачање поверења међу
децом и ученицима и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на
различитост;


поштовања права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање
способности за живот у демократски уређеном друштву;
развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота
и подстицање индивидуалне одговорности.
ГОДИШЊИ ФОНД ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД
Редни
број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Редни
број
1.
2.
3.
Редни
број
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Српски језик
Енглески језик
Ликовна култура
Музичка култура
Историја
Географија
Математика
Биологија
Технич. и инфор. образовање
Физичко васпитање
Физика
УКУПНО А
ШЕСТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
144
720
72
360
36
180
36
180
72
360
72
360
144
720
72
360
72
360
72
360
72
360
864
4320
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Верска настава/ Грађанско васпитање
Француски језик
Физичко васпитање/ изборни спорт
УКУПНО Б
УКУПНО А + Б
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ШЕСТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
36
180
72
360
36
180
144
720
1008
5040
ШЕСТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
1.
Информатика и рачунарство
36
180
2.
Цртање, сликање и вајање
36
180
3.
Хор и оркестар
36
180
4.
Свакодневни живот у прошлости
36
180
УКУПНО В
36
180
1188
5940
УКУПНО А + Б + В
Редни
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
ШЕСТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
1044
5220
1.
Редовна настава
2.
Допунска настава
36
180
3.
Додатни рад
36
180
1116
5580
УКУПНО
Редни
број
1.
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
Обавезне ван-наставне активности
ШЕСТИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
36
180
36-72
180-360
1-2
До 2 дана
Час одељенског старешине
2.
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
Обавезни наставни предмети са недељним и годишњим фондом часова по предметима
Редни
број
6
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ШЕСТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Српски језик6
4
144
2.
Енглески језик
2
72
Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне мањине
3.
Ликовна култура
1
36
4.
Музичка култура
1
36
5.
Историја
2
72
6.
Географија
2
72
7.
Физика
2
72
8.
Математика
4
144
9.
Биологија
2
72
10.
Хемија
-
-
11.
Технич. и инфор. образовање
2
72
12.
Физичко васпитање
2
72
24
864
УКУПНО: А
Обавезни изборни наставни предмети са недељним и годишњим фондом часова по предметима
Редни
број
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
ШЕСТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Верска настава/ Грађанско васпитање7
1
36
2.
Француски језик8
2
72
3.
Физичко васпитање/ изборни спорт9
1
36
УКУПНО: Б
4
144
УКУПНО: А+Б
24+4
864+144
Изборни наставни предмети са недељним и годишњим фондом часова по предметима
Редни
7
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ШЕСТИ РАЗРЕД
Ученик бира један од понуђених наставних предмета и изучава га до краја другог циклуса
Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским могућностима и
изучава га до краја другог циклуса
9
Ученик бира спортску грану са листе коју нуди школа на почетку школске године
8
ПРЕДМЕТИ10
број
недељно
годишње
1.
Цртање, сликање и вајање
1
36
2.
Хор и оркестар
1
36
3.
Информатика и рачунарство
1
36
4.
Свакодневни живот у прошлости
1
36
УКУПНО: В
1
36
УКУПНО: A+Б+В
29
1008-1042
Облик образовно васпитног рада
Редни
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
ШЕСТИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Редовна настава
29
1044
2.
Допунска настава
1
36
3.
Додатни рад
1
36
Остали облици образовно васпитног рада
Редни
број
1.
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
годишње
1
36
1-2
36-72
До 2 дана
годишње
До 2 дана
годишње
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
10
недељно
Обавезне ван-наставне активности
Час одељенског старешине
2.
ШЕСТИ РАЗРЕД
Школа је дужна да поред обавезних изборних предмета са листе Б, понуди још најмање четири изборна предмета
са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим склоностима, на почетку школске
године
ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и
оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка
остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика :
-
-
-
-
-
развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског
књижевног језика;
поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским
могућностима српског језика;
оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове
усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога
говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);
уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;
развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво – усмено и
писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног – изражајног,
интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са
врстом текста (књижевним и осталим текстовима);
оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање
књижевноуметничких дела разних жанрова;
упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих
енциклопедија и часописа за децу;
поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко
процењивање прочитаног текста;
развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као
извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске,
школске, месне);
поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;
поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање
сценских остварења (позориште, филм);
усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности,
позоришне и филмске уметности;
упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног
идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и
других уметничких остварења;
развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за
децу на радију и телевизији;
-
подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна,
језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);
васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности
и других моралних вредности;
развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу
људима.
Шести разред
(4 часа недељно, 144 часа годишње)
Оперативни задаци:
- увођење ученика у грађење речичи;
- упознавање са гласовним системом;
- упознавање гласовних алитерација и њихово уочавање уграђењу речи;
- утврђивање знања о значењу и функцији придевских заменица;
- стицање основних знања о грађењу и значењу глаголских облика ( футур 2.;
имперфекат; плусквамперфекат; императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски
прилози);
- проширивање знања о сложеној реченици;
- оспособљавање ученика за разликовање дугих акцената;
- оспособљавање за уочавање и тумачење узрочно-последичних веза у уметничком
тексту,за исказивање властитих судова и закључака приликом анализе текста и у разним
говорним ситуацијама;
- развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и песничких слика у
лирском тексту;
- постепено упознавање структуре основних облика усменог и писменог изражавањапрема захтевима програма.
Садржај тема
Језик
Грађење
речи,атрибутска
и предикатска
служба
именица и
придева,
гласовне
промене,
придевске
заменице,лични
и нелични
глаголски
облици.
Тип часа
-тумачење
књижевно
г текста;
-обрада
језичке
јединице;
-обнављање;
-утврђивање;
систематизација;
-вежбања
(лексичка,
семантичк
Књижевност
а,
Лирска, епска,
правописн
и, драмска дела а,
предвиђена
ортоепска)
програмом за 6. ;
разред,
-израда
научнопопулар школског
ни и
писменог
информативни
задатка;
текстови, као и -изражајно
допунски избор. читање и
казивање
стихова;
Језичка
-сценски
култура
говор и
Усмена и
приказ.
писмена
вежбања
Методе и
технике
(активност
и)
-дијалошка;
-монолошка;
-текстовна;
-компаративна;
-индуктивна
и
дедуктивна;
-аналитичко
синтетичка;
-метода
проблемског
излагања;
-метода
хеуристичко
г разговора;
-истраживачка;
-стваралачка.
Активности
ученика
Облик
рада
Наставна
средства
Фонд
часова
-стичу знања и
умења;
-усавршавају
технике
извођења
говорних и
писмених
вежби;
-уочавају и
дефинишу
откривено;
-проналазе
оригинална
решења,
-дебатују уз
толерантност
за
противречност
и;
-самостално
прикупљају и
анализирају
чињенице;
-сами
откривају
технике и
методе
решавања
проблема;
-формирају
став о
вредностима.
-фронтални;
-индивидуални;
-рад у
паровим
а;
-рад у
великим
и малим
групама.
уџбеници;
-аудио
материјал
и;
-флип
чарт;
-табла;
-постери;
-енциклопедије и
часописи;
-слике;
фломастери;
касетофон
или ЦД
плејер;
-ТВ;
-видео
касета.
4 часа
недељно
или 144
часа
годишњ
е.
ЈЕЗИК
Граматика
Обнављање, проверавање и систематизовање знања који се у овом разредима
проширују и продубљују,до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању у
складу са књижевно-језичком нормом и правописом.
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене.Разликовање суфикса од
граматичких наставака; творбена основа;корен речи.Примери изведених именица, придева и
глагола.
Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи,
односно њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом.(Београд;пар-о-брод;).Префикси;
примери
именица,придева
иглагола
насталих
префиксацијом(праунук; превелик; научити).
Атрибутска и предикатска функција именица и придева.
Самогласници и сугласници;слоготворно р.Пофдела речи на слогове. Подела
сугласника по месту изговора и звучности.
Гласовне промене и алитерације-уочавање у грађењу и промени речи:
палатализација и сибиларизација;непостојано а; промена л у о; једначење сугласника по
звучности; једначење сугласника по месту изговора;јотовање;асимилација и сажимање
самогласника; губљење сугласнка.
Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији,присвојне,показне,
односно-упитне,неодређене,општечодричне,употреба присвојне заменице за свако лице свој.
Грађење
и
значења
глаголских
облика:аорист,футур2.,имперфекат,
плусквамперфекат,императив,потенцијал,трпни глаголски придев,глаголски прилози.Прости и
сложени глаголски облици.
Реченица,основни појмови:комуникативна реченица (синтаксичко комуникативна
јесиница која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која
садржи глагол у личном глаголском облику).
Независне и зависне предикатске реченице.
Вежбе у исказивању реченичних чланова речју,синтагмом и зависном реченицом.
Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице
и више њих.
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање правописних правила обрађених у претходним
разредима (писање речце ли уз глаголе, не уз глаголе, именице и придеве; нај уз придеве;
употреба великог слова и др.).
Писање одричних заменица уз предлоге.
Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш.
Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.
Писање глаголских облика које ученици обично погрешно пишу (радни глаголски
придев,аорист,потенцијал,перфекат, футур1.).
Интерпункција после узвика.
Растављање речи на крају реда.
Навикавање ученика на коришћење правописа ( школско издање).
Ортоепија
Проверавање и увежбање садрзаја из претходних разреда( правилан изговор гласова,
разликовање дугох и кратких акцената, интонација реченице).
Вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента.
Интонација везана за изговор узвика.
КЊИЖЕВНОСТ
ЛЕКТИРА
Лирика
Народна песма:Највећа је жалост за братом
Породицне народне лирске песме: (Избор)
Обичајне народне лирске песме –свадбене (избор)
Ђура Јакшић: Вече
Војислав Илић: Цвети Сава
Алекса Шантић: Моја отађбина
Милан Ракић: Наслеђе
Јован Дучић: Село
Вељко Петровић: Ратар
Десанка Максимовић: О пореклу
Мирослав Антић: Плава звезда
Добрица Ерић: Чудесни свитац
Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
Милан Данојлић: Шљива
Сергеј Јесењин: Бреза
Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови или једна песма по избору из Градинара
Епика
Народна песма: Смрт мајке Југовића
Епске народне песме о Косовском боју (избор)
Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину
Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор)
Народна приповетка: Мала вила
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Петар Кочић: Јаблан
Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (одломак)
Исидора Секулић: Буре (одломак)
Иво Андрић: АСка и вук
Бранко Ћопић: Чудесна справа
Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу
Гроздана Олујић: Седефна руза (избор)
Светлана Велмар Јанковић: Улица Филипа Вишњића (одломак)
Вилијам Саројан:Лето лепог белца
Антон Павлович Чехов: Вањка
Драма
Коста Трификовић: Избирачица
Бранислав Нушић: Аналфабета
Петар Кочић: Јазавац пред судом (одломак)
Допунски избор
Б. Ћопић: Орлови рано лете
Данило Киш: Вереници
Слободан Селенић: Очеви и оци
Владимир Андрић: Пустолов (избор)
Ђек Лондон: Зов дивљине
Фернц Молнар: Дечаци Павлове улице
Хенрик Сенкијевич: Кроз пустињу ипрашуму
РЕј Бердбери: Маслачково вино (избор)
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња
Ијан Мекјуан: Сањар
Са предлозеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стфановић Карађић: Живот и обочаји народа српског
Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора
М.Иљин: Приче о стварима
Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.
Тумачење текста
Увођење ученика у анализу лирских, епских и драмских дела: уочавање и образагање
поступака у обликовању ликова; уочавање и тумачење поука. Систематско навикавање ученика
на тумачење ликова, са више становишта: епско (у акцији), чулно (изглед), лирско (осећања),
драмско (сукоби), психолошко (мотивисање поступака), социолошко (услови формирања и
испољавања), етичко (процењивање ставова и поступака).
Уочавање и тумачење облика приповедања (облика излагања) у епском тексту (нарација,
дескрипција, дијалог).
Откривање композиције епског и драмског дела; увиђање и образлагање значајних
појадиности у структури дела.
Откривање језичко-стилских средстава којима су обликоване слике и изазвани уметнички
утисци и образлагање њихове уметничке функције. Читање и критичко процењивање одломака
из бележака о прчитаној лектири.
Књижевнотеоријски појмови
Радом на тексту и путем читалачког искуства ученици увиђају и усвајају одређене
књижевнотеоријске појмове.
Лирика
Лирски субјекат (увиђање разлике између лирског субјекта и песника).
Композиција; мотиви и песничке слике као елементи композиције лирске песме;
аналитички увид у водећи (главни) мотив, уметничке појединости и поенту песме.
Врсте стихова према броју слогова у лирској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Језичкостилска изражајна средства: епитет, ономатопеја, поређење.
Врсте ауторске и народне лирске песме: описна (дескриптивна) песма, митолошка
народна песма, обредна народна лирика.
Епика
Приповедач (увиђање разлике између епског приповедача и писца).
Облици приповедања (излагања): описивање, уочавање и образлагање облика
приповедања у првом и трећем лицу; дијалог.
Фабула: елементи фабуле; уметнички поступци у развијању радње у епском делу.
Врсте стихова према броју слогова у народној епској песми: експресивност, изражајност,
ритмичност.
Карактеризација: појам и врсте; етичка и језичка карактеризација ликова.
Врсте епских дела у стиху и прози: епска народна песма, бајка, новела, шаљива народна
прича, прича о животињама.
Драма
Драмска радња (основни појмови о развијању драмске радње).
Драмски дијалог (основни појмови о дијалогу у драмском делу).
Чин, појава, лица у драми.
Драма и позориште: драмски писац, глумац, редитељ, лектор, сценограф, костимограф и
гледалац.
Драмске врсте: драма за децу, радио и телевизијска драма.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним
ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: свест, машта, доживљај, расположење,
емпатија (преношење у душевни свет другог); став, гледиште, запажање, поређење, закључак;
узрок - последица, главно - споредно, лично - колективно, реално - фантастично; стил,
сликовитост, изражајност; одломак, локализовање; писац, песник, читалац; искреност,
правичност, солидарност, честитост, племенитост, досетљивост, духовитост.
Читање
Увежбавање читања у себи, доживљајног и истраживачког читања; читање с разумевањем
и са постављеним задацима у функцији истраживања, упоређивања, документовања, одабирања
примера и тумачења текста; читање с оловком у руци (писање подсетника за рад на тексту,
припремање за анализу текста).
Посебно припремање проученог текста ради увежбавања изражајног читања (тематска и
емоционална условљеност ритма, темпо, паузирање и реченички акценат). Увежбавање
изражајног читања ради убедљивог казивања и рецитовања. Учење напамет и изражајно
казивање одломака из епске поезије и прозе и рецитовање неколико лирских песама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање кратких текстова. Уочавање структуре приче грађење хронолошким редом
(увод - почетак приче, ток радње - истицање најважнијих момената, врхунац и завршетак).
Изборно препричавање: динамичне сцене из епског дела, филма, телевизијске емисије.
Причање о догађајима и доживљајима (ток радње према хронолошком редоследу
казивања) - по заједнички и самостално сачињеном плану. Причање о измишљеном догађају на
основу дате теме - према самостално сачињеном плану, уз консултацију са наставником.
Описивање: једноставног радног поступка; спољашњег и унутрашњег простора;
појединости у природи; животиње у покрету; особе у покрету.
Уочавање успелих књижевних портрета и језичко-стилских средстава којима су
остварени. Портретисање личности из непосредне околине - према заједнички и самостално
сачињеном плану.
Уочавање језичко-стилских средстава у одломцима изразито дескриптивног карактера из
лирских и епских дела.
Извештавање. Вест - стварна или измишљена – обликовање вести према питањима: ко,
шта, када, где, како и зашто.
Усмена и писмена вежбања
Уочавање разлике између говорног и писаног језика.
Комбиновање говорних и правописних вежби - говорна интерпретација интерпункцијских
знакова (подизање тона испред запете и три тачке, а спуштање испед тачке и тачке и запете).
Ортоепске, граматичке, лексичке и стилске вежбе у усменом и писаном изражавању
различитих садржаја (прењпричавање, причање, описивање, извештавање и др.).
Изборно препричавање - динамичне сцене из епког дела, фима, телевизијске емисије
према заједничком плану.
Причање о догађајима и доживљајима (ток радње према хронолошком реду казивања) - по
самостално сачињеном плану.
Описивање спољашњег и унутрашњег простора, појединости у природи - по датом плану.
Портретисање личности из непосредне околине - према датом плану.
Писмо (међушколско дописивсање); општа правила о писму као саставу и облику
општења.
Ортоепске вежбе; увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица,
брзалица, загонетака, питалица, краћих текстова; слушање звучних записа, казивање напамет
лирских и епских текстова; снимање казивања и читања, анализа снимка и вредности.
Лексичке и семантичке вежбе: изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке
функције акцента; некњижевне речи и туђице - њихова замена језичким стандардом; основно и
пренесено значење речи.
Синтаксичке и стилске вежбе: састављање и писање реченица према посматраним
предметима на слици и заданим речима; састављање и писање питања о тематској целини у
тексту, на слици, у филму; писање одговора на та питања.
Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као подстицаја за
сликовито казивање. Вежбе за богаћење речника и тражење погодног израза. Уопштено и
конкретно казивање. Промена гледишта. Уочавање и отклањање безначајних појединости и
сувишних речи у тексту и говору. Отклањање празнословља и туђица. Отклањање нејасности и
двосмислености.
Увежбавање технике у изради писменог састава (тежиште теме, избор и распоред грађе,
основни елементи композиције и груписање грађе према композиционим етапама).
Уочавање пасуса као уже тематске целине и његове композицијско-стилске функције.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка - по два у сваком полугодишту (један час за израду
задатка и два за анализу и писање побољшање верзије састава).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
ЈЕЗИК (граматика, правопис и ортоепија)
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију
стандардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису усмерени само на језичка
правила и граматичке норме већ и на њихову функцију. На пример, реченица се не упознаје само
као граматичка јединица ( са становишта њене структуре), већ и као комуникативна јединица (са
становишта њене функције у комуникацији).
Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и
тумачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван
контекста у којем се остварује њена функција. У I и II разреду у оквиру вежби слушања,
говорења, читања и писања ученици запажају језичке појаве без њиховог именовања, да би се од
III до VIII разреда у концентричним круговима и континуираним низовима граматички садржаји
изучавали поступно и селективно у складу са узрастом ученика.
Поступност се обезбеђује самим избором и распоредом наставних садржаја, а
конкретизација нивоа обраде, као врста упутства за наставну праксу у појединим разредима,
назначена је описно формулисаним захтевима: запажање, уочавање, усвајање, појам,
препознавање, разликовање, информативно, употреба, обнављање, систематизација и другима.
Указивањем на ниво програмских захтева наставницима се помаже у њиховим настојањима да
ученике не оптерете обимом и дубином обраде језичке грађе.
Селективност се остварује избором најосновнијих језичких законитости и информација о
њима.
Таквим приступом језичкој грађи у програму наставници се усмеравају да тумачење
граматичких категорија заснивају на њиховој функцији коју су ученици у претходним разредима
уочили и њоме, у мањој или већој мери, овладали у језичкој пракси. Поступност и селективност у
програму граматике најбоље се уочавају на садржајима из синтаксе и морфологије од I до VIII
разреда. Исти принципи су, међутим, доследно спроведени и у осталим областима језика. На
пример, алтернацију сугласник к, г, х ученици ће прво запажати у грађењу речи и деклинацији у
V разреду, а вежбама и језичким играма у том и претходним разредима навикавати се на
правилну употребу тих консонаната у говору и писању; елементарне информације о
палатализацији добиће у VI разреду, а усвојена знање о битним гласовним особинама српског
језика обновити и систематизовати у VIII разреду. Тим начином ће ученици стећи основне
информације о гласовним променама и алтернацијама, оспособиће се за језичку праксу, а неће
бити оптерећени учењем описа и историје тих језичких појава.
Елементарне информације из морфологије почињу се ученицима давати од II разреда и
поступно се из разреда у разред проширују и продубљују. Од самог почетка ученике треба
навикавати да уочавају основне морфолошке категорије, на пример: у II разреду поред уочавања
речи које именују предмете и бића, уводи се и разликовање рода и броја код тих речи а у III
разреду разликовање лица код глагола. Тим путем ће се ученици поступно и логички уводити не
само у морфолошке већ и у синтаксичке законитости ( разликовање лица код глагола – лични
глаголски облици – предикат – реченица ). Речи увек треба уочавати и обрађивати у оквиру
реченице у којој се запажају њихове функције , значења и облици.
Програмске садржаје из акцентологије не треба обрађивати као посебне наставне јединице
. Не само у настави језика , већ и у настави читања и језичке културе , ученике треба у сваком
разреду уводити у програмом предвиђене стандардне акцентске норме а сталним вежбањем , по
могућству уз коришћење аудио снимака , ученике треба навикавати да чују правилно
акцентовану реч , а у местима где се одступа од акцентске норме , да разликују стандардни
акцент од свога акцента.
Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која се
организују често , разноврсно и различитим облицима писмених вежби . Поред тога , ученике
врло рано треба упућивати на служење правописом и правописним речником ( школско издање).
Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора : артикулацију гласова , јачину ,
висину и дужину , акцент речи , темпо, ритам,реченичну интонацију и паузе.
Артикулационе вежбе односе се на правилни изговор гласова : - ч, -ћ, -џ, -ђ, -х, као и -е (
често отворено ). Ученици с неправилним -р, -с, -з упућују се логопеду. Гласови се најпре
вежбају појединачно , а онда у говорном ланцу, тексту.
Ортоепске вежбе, обично и краће и чешће , изводе се не само у оквиру наставе језика него и
наставе читања и језичке културе. Треба указивати на правилност у говору , али и на логичност и
јасност .
Вежбе за усвајање и утврђивање знања из граматике до нивоа његове практичне примене у
новим говорним ситуацијама проистиче из програмских захтева, али су у великој мери
условљене конкретном ситуацијом у одељењу – говорним одступањима од књижевног језика ,
колебањима , грешкама које се јављају у писменом изражавању ученика. Стога се садржај
вежбања у настави језика мора одређивати на основу систематског праћења говора и писања
ученика. Тако ће настава језика бити у функцији оспособљавања ученика за правилно
комуницирање савременим књижевним српским језиком.
У настави граматике треба примењивати следеће поступке који су се у пракси потврдили
својом функционалношћу:
подстицање свесве активности и мисаоног осамостаљивања ученика ;
сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоноси ;
заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битним својствима
и стилским функцијама језичких појава;
- уважавање ситуационе условљености језичких појава;
- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста;
- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава;
- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика;
- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању;
- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава;
- неговање примењеног знања и умења;
- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом;
- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања;
- побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама;
- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава;
- коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава.
У настави граматике изразито су функционални они поступци који успешно сузбијају
ученикову мисаону инертност, а развијају радозналост и самосталност ученика, што појачава
њихов истраживачки и стваралачки однос према језику. Наведена усмерења наставног рада
подразумевају његову чврсту везаност за животну, језичку и уметничку праксу, односно за
одговарајуће текстове и говорне ситуације. Због тога је указивање на одређену језичку појаву на
изолованим реченицама, истргнутим из контекста, означено као изразито непожељан и
нефункционалан поступак у настави граматике. Усамљене реченице, лишене контекста, постају
мртви модели, подобни да се формално копирају, уче напамет и репродукују, а све то спречава
свесну активност ученика и ствара погодну основу за њихову мисаону инертност.
-
Савремена методика наставе граматике залаже се да тежиште обраде одређених језичких
појава буде засновано на суштинским особеностима, а то значи на њиховим битним својствима и
стилским функцијама, што подразумева занемаривање формалних и споредних обележја
проучаваних језичких појава.
У настави језика нужно је посматрати језичке појаве у животним и језичким околностима
које су условиле њихово значење. Ученике ваља упутити на погодне текстове и говорне
ситуације у којима се одређена језичка појава природно јавља и испољава. Текстови би требало
да буду познати ученицима, а ако пак нису, трба их прочитати и о њима разговарати са
ученицима.
Наставник треба да има на уму и то да упознавање суштине језичке појаве често води преко
доживљавања и схватања уметничког текста, што ће бити довољно јак подстицај за наставника
да што чешће упућује ученике да откривају стилску функцију (изражајност) језичких појава. То
ће допринети развијању ученикове радозналости за језик, јер уметничка доживљавања чине
граматичко градиво конкретнијим, лакшим и применљивијим. Кад ученицима постане
приступачна стилска ( изражајна, експресивна ) функција језичке појаве, прихватају је као
стваралачки поступак, што је врло погодан и подстицајан пут да знања о језику брже прелазе у
умења , да се на тај начин доприноси бољем писменом и усменом изражавању, али и успешнијој
анализи књижевних текстова.
Нужно је да наставник увек има на уму пресудну улогу умесних и систематских вежбања,
односно да наставно градиво није усвојено док се добро не увежба. То значи да вежбаања морају
бити саставни чинилац обраде наставног градива, примене, обнављања и утврђивања знања.
Методика наставе језика, теоријски и практично, упућује да у настави матерњег језика треба
што пре превазићи нивое препознавања и репродукције, а стрпљиво и упорно неговати више
облике знања и умења, применљивост и стваралаштво. У настојањима да се у наставној пракси
удовољи таквим захтевима, функционално је у свакој погодној прилици знања из граматике
ставити у функцију тумачења текста (уметничког и популарног), чиме се оно уздиже од
препознавања и репродукције на нивое умења и практичне примене.
Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење и навике посебно
се постиже неговањем правописних и стилских вежби.
Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезују са
комуникативним говором. Један од изразито функционалних поступака у настави граматике јесу
вежбања заснована на коришћењу примера из непосредне говорне праксе, што наставу граматике
приближава животним потребама у којима се примењени језик појављује као свестрано
мотивисана људска активност. Настава на тај начин постаје практичнија и занимљивија, чиме
ученику отвара разноврсне могућности за његова стваралачка испољавања.
Ситуације у којима се испољавају одређене језичке појаве може и сам наставник да
поставља ученицима, да их спретно подсећа на њихова искуства, а они ће казивати или писати
како у изазовним приликама говорно реагују.
Целовити сазнајни кругови у настави граматике, који започињу мотивацијом, а завршавају
сазнавањем, резимирањем и применом одређеног градива, у савременом методичком приступу,
поготову у проблемски усмереној настави, отварају се и затварају више пута током наставног
часа. Такав сазнајни процес подразумева учестало спајање индукције и дедукције, анализе и
синтезе, конкретизације и апстракције, теоријских обавештења и практичне ообуке.
Савремена методика наставе истиче низ саодносних методичких радњи које ваља применити
у наставној обради програмских јединица из језика и које омогућују да сваки целовит сазнајни
пут, почев од оног који је уоквирен школским часом, добије своју посебну структуру.
Обрада нових наставних (програмских) јединица подразумева примену следећих
методичких радњи:
Коришћење погодног полазног текста (језичког предлошка) на коме се увиђа и објашњава
одговарајућа језичка појава. Најчешће се користе краћи уметнички, научно-популарни и
публицистички текстови, а и примери из писмених радова ученика.
Коришћење исказа (примера из пригодних, текућих или запамћених) говорних ситуација.
Подстицање ученика да полазни текст доживе и схвате у целини и појединостима.
Утврђивање и обнављање знања о познатим језичким појавама и појмовима који непосредно
доприносе бољем и лакшем схватању новог градива. (обично се користе примери из познатог
текста.)
Упућивање ученика да у тексту, односно у записаним исказима из говорне праксе, уочавају
примере језичке појаве која је предмет сазнавања.
Најављивање и бележење нове наставне јединице и подстисање ученика да запажену језичку
појаву истраживачки сагледају.
Сазнавање битних својстава језичке појаве ( облика, значења, функције, промене,
изражајних могућности...).
Сагледавање језичких чињеница (примера) са разних становишта, њихово упоређивање,
описивање и класификовање.
Илустровање и графичко представљање језичких појмова и њихових односа.
Дефинисање језичког појма; истицање својства језичке појаве и уочених законитости и
правилности.
Препознавање, објашњавање и примена сазнатог градива у новим околностима и у
примерима које наводе сами ученици (непосредна дедукција и прво вежбање).
Утврђивање, обнављање и примена стеченог знања и умења (даља вежбања, у школи и код
куће).
Наведене методичке радње међусобно се допуњују и прожимају, а остварују се у
сукцесивној и синхроној поставци. Неке од њих могу бити остварене пре наставног часа на коме
се разматра одртеђена језичка појава, а неке и после часа. Тако, на пример, добро је да текст на
коме се усваја градиво из граматике буде раније упознат, а да поједине језичке вежбе буду
предмет ученичких домаћих задатака. Илустровање, на пример, не мора бити обавезна етапа
наставног рада, већ се примењује кад му је функционалност неоспорна.
Паралелно и здружено у наведеном сазнајном путу теку све важне логичке операције:
запажање, упоређивање, закључивање, доказивање, дефинисање и навођење нових примера. То
значи да часови на којима се изучава граматичко градиво немају одељене етапе, односно јасно
уочљиве прелазе између њих. Нешто је видљивији прелаз изумеђу индуктивног и дедуктивног
начина рада, каао и иузмеђу сазнавања језичке појаве и увежбавања.
КЊИЖЕВНОСТ
Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова
(популарних, информативних), представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо на овом
ступњу школовања стичу се основна и врло значајна знања, умења и навике од којих ће у доброј
мери зависити не само ученичка књижевна култура, већ и његова општа култура на којој се
темељи укупно образовање сваког школованог човека.
Лектира
Укинута је неприродна и непотребна подела на домаћу и школску лектиру, па тако извори за
обраду текстова из лектире, поред читанки , постају књиге лектире за одређени узраст и сва
остала приступачна литература.
Дата је лектира за одређен разред, разврстана по књижевним родовима – лирика, епика,
драма, да би се кроз све програме могла пратити одговарајућа и разложна пропорција
књижевних дела. Подела је извршена према основној разлици везаној за стих и прозу. Лектира је
обогаћена избором научнопопуларних и информативних текстова.
Текстови из лектире представљају програмску окосницу. Наставник има начелну могућност
да понуђене текстове прилагођава конкретним наставним потребама, али је обавезан и на
слободан избор из наше народне књижевности и тзв. некњижевних текстова – према
програмским захтевима.
Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на
одговарајућа методичка решења ( прилагођавање читања врсти текста, опсег тумачења текста у
зависности од сложености његове структуре, повезивање и груписање са одговарајућим
садржајима из других предметних подручја – граматике, правописа и језичке културе и сл.).
Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним потребама и
интересовањима конкретног ђачког колектива са којим остварује програм.
Читање од III до VIII разреда
Тумачење текста заснива се на његовом читању, доживљавању и разумевању. При томе је
квалитет сгхватања порука и непосредно условљен квалитетом читања. Зато су разни облици
усмереног читања основни предуслов да ученици у настави стичу сазнања и да се успешно уводе
у свет књижевног дела.
Изражајно читање негује се систематски, уз стално повећавање захтева и настојање да се
што потпуније искористе способности ученика за постизање високог квалитета у вештини
читања. Вежбања у изражајном читању изводе се плански и уз солидно наставниково
припремање. У оквиру своје припреме наставник благовремено одабира погодан текст и
студиозно проучава оне његове особености које утичу на природу изражајног читања. У складу
са мисаоно-емотивним садржајем текста, наставник заузима одговарајући став и одређује
ситуациону условљеност јачине гласа, ритма, темпа, интонације, пауза, реченичног акцента и
гласовних трансформација. При томе се повремено служи аудио снимцима узорних
интерпретативних читања.
Пошто се изражајно читање, по правилу, увежбава на претходно обрађеном и добро
схваћеном тексту, то је конкретно и успешно тумачење штива неопходан поступак у припремању
ученика за изражајно читање. У оквиру непосредне припреме у VI, VII и VIII разреду повремено
се и посебно анализирају психички и језичкостилски чиниоци који захтевају одговарајућу
говорну реализацију. У појединим случајевима наставник (заједно са ученицима) посебно
приређује текст за изражајно читање на тај начин што у њему обележава врсте пауза, реченичне
акценте, темпо и гласовне модулације.
Изражајно читање увежбава се на текстовима различите садржине и облика; користе се
лирски, епски и драмски текстови у прози и стиху, у наративном, дескриптивном, дијалошком и
монолошком облику. Посебна пажња посвећује се емоционалној динамици текста, његовој
драматичности и говорењу из перспективе писца и појединих ликова.
У одељењу треба обезбедити одговарајуће услове за изражајно читање и казивање ученицима у улози читача и говорника ваља обезбедити место испред одељењског колектива , у
одељењу створити добру слушалачку публику, заинтересовану и способну да критички и
објективно оцењује квалитет читања и казивања. Посредством аудио снимка, ученицима
повремено треба омогућити да чују своје читање и да се критички осврћу на своје умење. На
часовима обраде књижевних дела примењиваће се ученичка искуства у изражајном читању, уз
стално настојње да сви облици говорних активности буду коректни и уверљиви.
Читање у себи је најпродуктивнији облик стицања знања па му се у настави поклања
посебна пажња. Оно је увек усмерено и истраживачко; помоћу њега се ученици оспособљавају за
свакодневно стицање информација и за учење.
Вежбе читања у себи непосредно се уклапају у остале облике рада и увек су у функцији
свестранијег стицања знања и разумевањља не само књижевног дела, већ и свих осталих
текстова.
Примена текст методе у настави подразумева врло ефикасне вежбе за савладавање читања у
себи с разумевањем и доприноси развијању способности ученика да усклађују брзину читања са
циљем читања и карактеристикама текста који читају.
Квалитет читања у себи подстиче се претходним усмеравањем ученика на текст и давањем
одговарајућих задатака, а потом и обавезним проверавањем разумевања прочитаног текста,
односно остварења добијених задатака. Информативно, продуктивно и аналитичко читање
најуспешније се подстичу самосталним истраживачким задацима који се ученицима дају у
припремном поступку за обраду текста или обраду садржаја из граматике и правописа. Тим
путем се унапређују брзина и економичност читања, а нарочито брзина схватања прочитаног
текста, подстиче се сазнајни процес, чиме се ученици оспособљавају за самостално учење.
Ученици старијих разреда уводе се у „летимично“ читање које се састоји од брзог тражења
информације и значења у тексту, при чему се не прочита свака реч, већ се погледом „пролази“
кроз текст и чита се на прескок (међунаслови, поднаслови, први редови у одељцима, увод,
закључак). При вежбању ученика у „летимичном“ читању, претходно се задају одговарајући
задаци (тражење одређених информација, података и сл. ), а потом проверава квалитет њиховог
остварења. „Летимичним“ читањем ученици се такође оспособљавају да ради подсећања,
обнављања, меморисања, читају подвучене и на други начин означене делове текста приликом
ранијег читања „с оловком у руци“, које треба систематски спроводити као вид припремања
ученика за самостални рад и учење.
Изражајно казивање напамет научених текстова и одломака у прози и стиху значајан је
облик рада у развијању говорне културе ученика. Ваља имати у виду да је убедљиво говорење
прозног текста полазна основа и неопходан услов за природно и изражајно казивање стихова.
Зато је пожељно да се повремено, на истом часу, наизменично увежбава и упоређује говорење
текстова у прози и стиху.
Напамет ће се учити разни краћи прозни текстови (нарација, дескрипција, дијалог, монолог),
лирске песме разних врста и одломци из епских песама. Успех изражајног казивања знатно
зависи од начина учења и логичког усвајања текста. Ако се механички учи, као што понекад
бива, усвојени аутоматизам се преноси и на начин казивања. Зато је посебан задатак наставника
да ученике навикне на осмишљено и интерпретативно учење текста напамет. Током вежбања
треба створити услове да казивање тече“очи у очи“, да говорник посматра лице слушалаца и да с
публиком успоставља емоционални контакт. Максимална пажња се посвећује свим вредностима
и изражајним могућностима говорног језика, посебно – природном говорниковом ставу,
поузданом преношењу информација и сугестивном казивању.
Тумачење текста од III до VIII разреда
Са обрадом текста почиње се после успешног читања наглас и читања у себи.
Књижевноуметничко дело се чита, према потреби и више пута, са циљем да изазове одговарајуће
доживљаје и утиске који су неопходни за даље упознавање и проучавање текста. Разни облици
поновљеног и усмереног читања дела у целини, или његових одломака, обавезно ће се
примењивати у обради лирске песме и краће прозе.
При обради текста примењиваће се у већој мери јединство аналитичких и синтетичких
поступака и гледишта. Значајне појединости, елементарне слике, експресивна места и
стилскојезички поступци неће се посматрати као усамљене вредности, већ их треба сагледавати
као функционалне делове виших целина и тумачити у природном садејству с другим уметничким
чиниоцима. Књижевном делу приступа се као сложеном и непоновљивом организму у коме је све
условљено узрочно-последичним везама, подстакнуто животним искуством и уобличено
стваралачком маштом.
Ученике треба ревносно навикавати на то да своје утиске, ставове и судове о књижевном
делу подробније доказују чињеницама из самога текста и тако их оспособљавати за самосталан
исказ, истраживачку делатност и заузимање критичких ставова према произвољним оценама и
закључцима.
Наставник ће имати у виду да је тумачење књижевних дела у основној школи, поготову у
млађим разредима, у начелу претеоријско и да није условљено познавањем стручне
терминологије. То, међутим, нимало не смета да и обичан, „разговор о штиву“ у млађим
разредима буде стручно заснован и изведен са пуно инвентивности и истраживачке
радозналости. Вредније је пројектовање ученика поводом неке уметничке слике и њено
интензивно доживљавање и конкретизовање у учениковој машти него само сазнање да та слика
формално спада у ред метафора, персонификација или поређења. Зато се још од првог разреда
ученици навикавају да слободно испољавају своје утиске, осећања, асоцијације и мисли изазване
сликовитом и фигуративном применом песничког језика.
У свим разредима обрада књижевног дела треба да буде повезана са решавањем
проблемских питања подстакнутих текстом и уметничким доживљавањем. На тај начин
стимулисаће се ученичка радозналост, свесна активност и истраживачка делатност, свестраније
ће се упознати дело и пружати могућност за афирмацију ученика у радном процесу.
Многи текстови, а поготову одломци из дела, у наставном поступку захтевају умесну
локализацију, често и вишеструку. Ситуирање текста у временске, просторне и друштвеноисторијске оквире, давање неопходних података о писцу и настанку дела, као и обавештења о
битним садржајима који претходе или следе одломкум- све су то услову без којих се у бројним
случајевима текст не може интензивно доживети и правилно схватити. Зато прототипску и
психолошку реалност, из које потичу тематска грађа, мотиви, ликови и дубљи подстицаји за
стварање, треба дати у пригодном виду и у оном обиму који је неопходан за потпуније
доживљавање и поузданије тумачење.
Методика наставе књижевности већ неколико деценија, теоријски и практично, развија и
стално усавршава наставников и учеников истзраживачки, проналазачки, стваралачки и
сатворачки однос према књижевноуметничком делу. Књижевност се у школи не предаје и не
учи, већ чита, усваја, у њој се ужива и о њој расправља. То су путеви да настава књижевости
шири ученикове духовне видике, развија истраживачке и стваралачке способности ученика,
критичко мишљење и уметнички укус, појачава и култивише литерарни, језички и животни
сензибилитет.
Модерна и савремена организација наставе матерњег језика и књижевности подразумева
активну улогу ученика у наставном процесу. У савременој настави књижевности ученик не сме
бити пасивни слушалац који ће у одређеном тренутку репродуковати „научено градиво“, односно
наставникова предавања, већ активни субјекат који истраживачки, стваралачки и сатворачки
учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.
Ученикова активност треба да свакодневно пролази кроз све три радне етапе : припремање,
рад на часу и рад после часа. У свим етапама ученик се мора систематски навикавати да у току
читања и проучавања дела самостално решава бројна питања и задатке, који ће га у пуној мери
емоционално и мисаоно ангажовати, пружити му задовољство и побудити истраживачку
радозналост. Такви задаци биће најмоћнија мотивација за рад што је основни услов да се остваре
предвиђени интерпретативни домети. Наставник ваља да постави задатке који ће ученика
подстицати да уочава, открива, истражује, процењује и закључује. Наставникова улога јесте у
томе да осмишљено помогне ученику тако што ће га подстицати и усмеравати, настојећи да
развија његове индивидуалне склоности и способности, као и да адекватно вреднује ученичке
напоре и резултате у свим облицима тих активности.
Проучавање књижевноуметничког дела у настави је сложен процес који започиње
наставниковим и учениковим припремањем (мотивисање ученика за читање, доживљавање и
проучавање уметничког текста, читање, локализовање уметничког текста, истраживачки
припремни задаци) за тумачење дела, своје најпродуктивније видове добија у интерпретацији
књижевног дела на наставном часу, а у облицима функционалне примене стечених знања и
умења наставља се и после часа : у продуктивним обнављањима знања о обрађеном наставном
градиву, у поредбеним изучавањима књижевноуметничких дела и истраживачкоинтерпретативним приступима новим књижевноуметничким остварењима. Средишње етапе
процеса проучавања књижевноуметничког дела у настави јесу методолошко и методичко
заснивање интерпретације и њено развијање на наставном часу.
У заснивању и развијању наставне интерпретације књужевноуметничког дела основно
методолошко опредељење треба да буде превасходна усмереност интерпретације према
уметничком тексту. Савремена методика наставе књижевности определила се, дакле, за
унутрашње (иманентно) изучавање уметничког текста, али она никако не превиђа нужност
примене и спољашњих гледишта да би књижевноуметничко дело било ваљано и поуздано
протумачено.
Уз наведена методолошка опредељења, наставна интерпретација књижевноуметничког дела
ваља да удовољи и захтевима које јој поставља методика наставе књижевности : да буде
оригинална, естетски мотивисана, свестрано усклађена са наставним циљевима и значајним
дидактичким начелима, да има сопствену кохерентност и поступност, а да методолошка и
методичка поступања на свакој деоници интерпретације остварују јединство анализе и синтезе.
О оквиру основне методолошке оријентације да наставна интерпретација
књижевноуметничког дела у највећој мери буде усмерена према уметничком тексту примат
припада опредељењу да се динамика интерпретације усклађује са водећим уметничким
вредностима књижевног остварења тако што ће оне бити чиниоци обједињавања
интерпретативних токова кроз свет дела. Једно од најважнијих начела које поштује тако
заснована и опредељена наставна интерпретација јесте удовољавње захтеву да се тумачењем
водећих вредности обухвати, односно проучи, дело у целини. Пошто су обједињена поставка и
односи свестраних међусобних прожимања природне датости уметничких чинилаца у делу
тумачењем водећих уметничких вредности обухватају се и упознају и сви други битни чиниоци
уметничке структуре, међу којима сваки у интерпретацији добија онолико места колико му
припада у складу са уделом који има у општој уметничкој вредност дела. У наставној
интерпретацији књижевноуметничког дела обједињавајући и синтетички чиниоци могу бити :
уметнички доживљаји, текстовне целине, битни структурни елементи (тема, мотиви,
уметничке слике, фабула, сиже, књижевни ликови, поруке, мотивациони поступци, композиција),
облици казивања, језичко-стилски поступци и литерарни (књижевноуметнички) проблеми.
У сваком конкретном случају, дакле, на ваљаним естетским, методолошким и методичким
разлозима ваља утемељити избор оних вредносних чинилаца према којима ће бити усмеравана
динамика наставне интерпретације књижевноуметничког дела. Зато методолошки и методички
прилази књижевноуметничком делу које теоријски и практично заснива и развија савремена
методика наставе књижевности, не познају и не признају утврђене методолошке и методичке
системе које би требало применити у интерпретацији сваког појединог дела. То значи да нема
једном датих и уходаних путева којима се улази у свет сваког појединог књижевноуметничког
остварења, већ су ти путеви унеколико увек другачији у приступу сваком поједином
књижевноуметничком делу – онолико колико је оно аутономно, самосвојно и непоновљиво
уметничко остварење.
Књижевни појмови
Књижевне појмове ученици ће упознати уз обраду одговарајућих текстова и помоћу осврта
на претходно читалачко искуство. Тако ће се, на пример, током обраде неке родољубиве песме , а
уз поредбени осврт на две-три раније прочитане песме исте врсте, развијати појам родољубиве
песме и стицати сазнање о тој лирској врсти. Упознавање метафоре биће погодно тек када су
ученици у претходном и предтеоријском поступку откривали изражајност извесног броја
метафоричких слика, кад неке од њих већ знају напамет и носе их као уметничке доживљаје.
Језичкостилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта; полазиће се од
изазваних уметничких утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати њихова
језичко-стилска условљеност.
Функционални појмови
Функционални појмови се не обрађују посебно, већ се у току наставе указује на њихова
примењена значења. Ученици их спонтано усвајају у процесу рада, у текућим информацијама на
часовима, а уз паралелно присуство речи и њоме означеног појма. Потребно је само подстицати
ученике да наведене речи (а и друге сличне њима) разумеју и схвате и да их примењују у
одговарајућим ситуацијама. Ако, на пример, на захтев да се уоче и објасне околности које утичу
на понашање неког лика, ученик наведе те околности , онда је то знак (и провера) да је тај појам
и одговарајућу реч схватио у пуном значењу.
У усменом и писменом изражавању узгредно ће се проверавати да ли ученици правилно
схватају и употребљавају речи: узрок, услов, ситуација, порука, однос и сл. Током обраде
књижевног дела, као и у оквиру говорних и писмених вежби, настојаће се да ученици откривају
што више особина, осећања и друштвених стања појединих ликова при чему се те речи бележе и
тако спонтано богати речник функционалним појмовима.
Функционалне појмове не треба ограничити на поједине разреде. Сви ученици једног
разреда неће моћи да усвоје све програмом наведене појмове за тај разред, али ће зато спонтано
усвојити знатан број појмова који су у програмима старијих разреда. Усвајање функционалних
појмова је непрекидан процес у току васпитања и образовања, а остварује се и проверава у току
остваривања садржаја свих програмско-тематских подручја.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика. Овај
наставни процес, иако је програмски конституисан као посебно подручје, с посебним садржајима
и облицима рада, мора се преносити како на обраду књижевног текста који је најбољи образац
изражавања, тако и на граматику с правописом, која нормира правила и дефинише језичке
законе. Исто тако, у повратном смеру, обрада књижевног текста и рад на граматици и правопису
књижевног језика, мора укључивати и садржаје за неговање културе усменог и писменог
изражавања, јер су својим већим делом том циљу и подређени. Рад на богаћењу језичке културе
треба да се интегрише са свим видовима усмених и писмених облика изражавања.
У настави језика и културе изражавања ваља непрестано имати у виду заједнички основни
циљ: развијање језичког мишљења и језичке свести уочавањем језичких законитости, па тек на
основу такве свести прелазити на нормирање и дефинисање. Отуда језик као средство
изражавања треба да буде предмет наставне пажње у свим његовим структурама.
Неопходно је да ученици уоче разлику између говорног и писаног језика. У говорном језику
реченице су обично краће. Чести недостаци су незавршене и стилски неуређене реченице и
употреба поштапалица.
Настава ће бити очигледнија и ефикаснија ако се користе аудиоснимци (нпр. Звучна
читанка) и ако се слуша и анализира снимљен говор ученика.
Лексичке и морфолошке вежбе, треба да богате ученичко сазнање о речи као облику, чему
служе не само коњугација и деклинација, него и систем грађења речи (просте, изведене и
сложене). Вежбе у грађењу изведених речи и сложеница , по угледу на сличне речи у обрађеном
тексту, треба да утичу на богаћење ученичког речника.
У старијим разредима лексичко-семантичке вежбе се односе на сложеније садржаје: право и
пренесено значење речи, синонимију, хомонимију, антонимију, полисемију, архаизме,
дијалектизме, жаргонизме, позајмљенице, фразеологизме. Треба упућивати ученике на служење
речницама: једнојезичним и двојезичним, лингвистичким и енциклопедијским.
Семантичке вежбе се повезују с морфолошким и синтаксичким вежбама и оне треба да
развију ученикову свест о одређеној моћи значења речи, на основу чега се једино и може
развијати способност и вештина изражавања. У млађим разредима те вежбе обухватају
откривање семантичке вредности акцента, и то искључиво на илустрованим примерима (Сунце је
село за село, хајдмо, селе, на село, итд.).
Синтаксичке вежбе су, као и морфолошке и семантичке, битнији садржаји језичке културе
у свим разредима. Тежина захтева, природно, одређује се према узрасту ученика. Те се вежбе
могу изводити и пре него што ученик почне да стиче синтаксичке појмове, с тим што се на твом
нивоу у наставном разговору не употребљавају стручни називи. До упознавања првих
синтаксичких појмова, вежбе у обликовању реченице треба да формирају свест ученика о месту и
положају појединих реченичних делова у склопу просте реченице. Кад се стекну први појмови о
простој реченици, и вежбе ће бити конкретније и богатије. Рад на стилистици реченице
конкретно се наставља до краја основног школовања. Он се састоји како у анализи и оцени
ученичких реченица из усменог излагања, тако и у анализи и процени реченица у њиховим
писменим саставима, а нарочито и посебно – у анализи реченица из дела обеју лектира и
говорног језика.
Све врсте тих вежбања, чији је циљ развијање језичког мишљења, изводе се на тексту или у
току разговора.
Знатан део говорних вежбања има за циљ изграђивање културе усменог изражавања. У низу
својих задатака (правилност, лакоћа, јасност, једноставност, природност, прецизност, дикција) те
вежбе треба у највећој мери да приближе учеников говор књижевном изговору. С обзиром на
велико шаренило и веома приметну дијалекатску разноликост говора ученика, а често и
наставника, говорење напамет научених одломака у стиху и прози (уз помоћ аудитивних
наставних средстава) треба да омогући ученику не само неговање правилне дикције него и да
убрза процес приближавања књижевном изговору.
У свим облицима неговања језичкње културе образац или узор треба да добије одговарајуће
место и његов значај се не сме никако потценити. Смишљено одабран узор, примерен узрасту и
врсти, треба да буде циљ до којег се стиже уз одговарајуће напоре. И облици усменог, као и
облици писменог изражавања, у свим врстама и типовима треба да се прикажу ученицима у
пажљиво одабраним узорцима изражавања. Уколико се једна врста усменог или пиосменог
изражавања континуирано понавља из разреда у разред, онда треба у сваком поновљеном
случају, у истом или следећем разреду, анализом узорка конкретно показати и обим повећаних
захтева (у садржајном, композиционо-формалном и језичко-стилском погледу).
Да се узорци не би претворили у клишеа која спутавају ученичку индивидуалност и
самосталност, време између приказивања узорка и израде одговарајућег писменог задатка треба
испунити радом на анализи сличних састава. Ови састави могу бити у форми одабраних текстова
које ученици сами проналазе у својим читанкама или лектири, а обавезно и у форми самосталних
домаћих писмених или усмених задатака – састава којима се остварује процес овладавања
одређеним обликом писменог или усменог изражавања. У анализи узорака треба обратити пажњу
на све елементе конкретне језичке структуре :садржај и композиција састава, распоред детаља и
изражајност употребљене лексике и стилских поступака. Ниједан школски писмени задатак не би
требало да се изведе, а да се претходно, на читавом низу смишљено програмираних часова, није
говорило како о предмету који ће бити тема писменог састава, тако и у облику у којем ће та тема
бити обрађена.
Богаћењу културе усменог и писменог узражавања посебно ће допринети самосталан рад
ученика на прикупљању одабраних примера језика и стила. Због тога ученици треба да бележе
вредне примере: рељефне портрете, правилне реченице, како у погледу формалне структуре
(распоред њених делова) тако и у погледу лексике и семантике. Овај рад треба да оствари два
задатка везана непосредно за културу изражавања. Прво, тиме ученик организовано
индивидуално ради на развијању своје говорне културе и писмености, а друго – у обиму своје
читалачке пажње развија онај њен значајан квалитет који му омогућује непрестано посматрање
језика и стила у штиву које чита. Повремени часови или делови часова, посвећени читању
одабраних примера треба, уз остало, да подстичу за рад на самообразовању те врсте.
Подстицање ученика на литерарно стваралаштво, схваћено свакако у ужем и претежно
образовно-васпитном погледу, треба применити као фронталан рад с целим одељењм, а никако
као обавезу литерарне секције.
Рад у литерарној секцији је слободно опредељење. Ученик основне школе, нарочито у млађим
разредима, по својој природи увек је спреман на креативност, па то треба и подстицати. Усменим
и писменим вежбама, кад то потреба допушта, наставник ће ученицима показати како настаје
стих, како се речи бирају и распоређују да делују ритмично, како се конституише строфа, како се
гради портрет, како се описује пејзаж или сцена. Уосталом, програм наставе усменог и писменог
изражавања конципиран је тако да у себи садржи скоро све елементе и уметничког језичког
изражавања, па би их требало повремено само обједињавати и осмишљавати. Подстицање
ученика на литерарно стваралаштво у додатном раду и литерарној секцији има богатије садржаје
и облике и обимније посебне циљеве. Тај рад не треба поистовећивати с подстицањем на
литерарно стваралаштво у оквиру целог одељења.
Један од облика рада на развијању и неговању језичке чистоте јесте и развијање свести о
поплави позајмљеница у нашем језику. Наставник ће, разумљиво, морати да нађе меру у
објашњавању да сваки језик нужно прихвата и речи пореклом из грчког и латинског језика у
стручној терминологији. Треба помоћи ученицима у разликовању позајмљеница које су добиле
„право грађанства“ у нашем језику од оних речи које треба енергично гонити из говора.
Разговори о томе треба да се воде у свакој конкретној прилици, кад се наиђе на позајмљеницу у
тексту или кад се она појави у говору ученика; исто тако, са ученицима ваља смишљено трагати
за позајмљеницама у свакодневном говору и разним медијима (штампа, радио, телевизија и др.).
Записивање домаћих речи, такође, може да буде подесан облик неговања језичке чистоте.
ДОПУНСКА НАСТАВА
Допунска настава се организује за ученике који – из објективних разлога – у редовној
настави матерњег језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских
подручја.
Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања,
наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад (на пример: група
ученика с недовољним знањем одређених садржаја и граматике или правописа; група ученика
који нису савладали неки од предвиђених елемената књижевне анализе или облика усменог и
писменог изражавања; група ученика са артикулационим проблемима, итд.) На основу
претходног испитивања тешкоћа и узрока, за сваку групу са ствара посебан , одговарајући план
рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини
ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне облике у савладавању одређених
програмских садржаја (индивидуализација наставе – полупрограмираним и програмираним
секвенцама, наставним листићима; предавањима с друкчијим – очигледнијим примерима;
посебни групни и индивидуални задаци и др.) Нарочито треба водити рачуна о одмерености
захтева, као и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).
Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче
тешкоће појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу
или отклони недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље
редовне наставе такве ученике не треба испуштати из вида, односно – диференцирањем редовне
наставе – омогућити ученицима да градиво савладају на редовним часовима.
ДОДАТНИ РАД
1. За додатни рад опредељују се ученици од IV до VIII разреда изнадпросечних
способности и посебних интересовања за наставу српског језика, односно за
продубљивање и проширивање знања из свих или само појединих програмско-тематских
подручја редовне наставе (књижевност, језик, култура изражавања, филмска и сценска
уметност). То су они ученици чија се знања, интересовања и даровитост изразитије
испољавају већ у I, II и III разреду. Такве ученике уочавају, прате и подстичу наставници
разредне наставе и педагошко-психолошка служба школе све до IV разреда када се први
пут организује додатни рад (изводи се све до завршног разреда).
2. Додатни рад се организује и изводи за ученике од IV до VIII разреда, један час недељно
током целе наставне године. Изузетно је важно да се започета динамика додатног рада
одржи док се не реализује утврђени програм. Уколико се, изузетно, додатни рад
организује само у једном делу године, пожељно је да се интересовање даровитих ученика
за овај рад доцније не гаси, односно да се они подстичу на самостални рад другим
формама рада (нпр. појачаном индивидуализацијом рада у редовној настави, давањем
посебних задатака, ангажовањем у одговарајућим слободним активностима и др.).
3. Додатни рад – заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање
знања, умења и вештина –непосредније активира ученике и оспособљава их за
самообразовање, развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и упућује на
самостално коришћење различитих извора сазнања. Под руководсвом наставника
ученици се у додатном раду самостално служе књижевном и некњижевном грађом (у
учењу и истраживању), те припремају и излажу своје радове (усмене, писмене,
практичне) пред својом групом, разредом или целом школом. Знања, умења и вештине
које су стекли истраживачким, индивидуалним и групним радом ученици користе у
редовној настави, слободним активностима и другим приликама (конкурси, такмичења,
школске и друге приредбе). Ученике који се посебно истичу у додатном раду треба и
посебно стимулисати (похвале, награде, стипендије за даље школовање, упис у
одговарајућу средњу школу и др.).
4. Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним
праћењем од стране наставника разредне и предметне наставе, анализом радова ученика
и остварених резултата на смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља
и применом одређених инструмената од стане школског психолога-педагога. На основу
резултата праћења и испитивања, интересовања и жеља даровитих ученика и напред
наведених оријентационих садржаја, наставник заједно са ученицима утврђује
(конкретизује) програм додатног рада с групама или појединим даровитим ученицима.
Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих садржаја програма (зависно од
интересовања и жеља ученика: сва подручја или само књижевност, односно језик,
односно култура изражавања, односно филмска или сценска уметност). То значи да
наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика оствари оријентационе
програмске садржаје у целини. Битно је да планирани програмски садржаји буду у
складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим фондом
часова.
5. Додатни рад из српског језика може се реализовати као индивидуализовани
(примерен појединим ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда
који се посебно интересују за исте програмске садржаје додатног рада). Зависно од
интересовања ученика и програмских тема, групе се могу мењати (флексибилност
састава групе).
6. Улога наставника у додатном раду је специфична. У сарадњи са учеником (евентуално
– родитељима и школским педагогом - психологом ) наставник утврђује конкретан
програм додатног рада (у развијеним школама програм може да утврди и стручни актив
наставника српског језика у разредној и предметној настави). Реализујући програм
додатног рада, наставник за сваку од одабраних тема проналази и примењује
најпогодније облике и методе рада, пре свега оне које у највећој могућој мери активирају
све потенцијале ученика, а нарочито оне који омогућавају развој креативности ученика.
Током додатног рада наставник се поставља као сарадник који стручно помаже рад
појединца или групе: упућује и усмерава, помаже да се дође до правих решења,
закључака и генерализација. Однос ученика и наставника у додатном раду је сараднички,
непосреднији и ближи него у редовној настави, заснован на узајамном поверењу и
поштовању.
7. У додатном раду са ученицима наставник прати и евидентира њихов развој и
напредовање, усавршава утврђене програме, открива нове могућности
индивидуализације рада (проблемски задаци, истраживачки радови, програмиране и
полупрограмиране секвенце, коришћење књижевне и некњижевне грађе и разних апарата
и техничких помагала и др.), те врши уопштавање и примену стечених знања, умења и
вештина у различитим ситуацијама. Обезбеђује укључивање ученика у организоване
облике рада ван школе (конкурси, смотре, такмичења). За сваког ученика води досије у
који уноси битне податке о његовом напредовању у развоју, те се стара да тај досије
прати ученике пре уписа у средњу школу.
8. Ученици се самостално опредељују за додатни рад из српског језика (могу бити
мотивисани али никако присиљавани на то). Приликом опредељивања ученика за
додатни рад, објективно треба проценити мотиве који су утицали на њихову одлуку (у
обзир долазе само стварно надарени ученици, оцене из српског језика, а жеље ученика и
родитеља не представљају пресудан фактор, јер не мора у сваком одељењу да буде
даровитих ученика за овај предмет, талентованих за све предмете и области). Ученик
остаје укључен у додатни рад онолико времена (година) колико жели. Посебно треба
водити рачуна о томе да се даровити ученици не оптерећују изнад њихових стварних
могућности и жеља (довољно је да ученик – уз редовну наставу – буде ангажован још
само у једном виду васпитно-образовног рада – додатном раду, на пример, из овог
предмета).
УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ ЗА УЧЕНИКЕ
ЛИТЕРАТУРА, ПРИРУЧНИЦИ И ЧАСОПИСИ ЗА НАСТАВНИКЕ
1) Андрић Милка, Наставно проучавање народног песништва, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 1997.
2) Деретић Јован, Историја српске књижевности, НОЛИТ, Београд (било које издање).
3) Књижевност и језик, Часопис Друштва за српски језик и књижевност Србије, Београд.
4) Николић, Милија, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2005.
5) Николић, Милија, Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.
6) Пешикан, Јерковић, Пижурица, Правопис српскога језика, МС, Нови Сад, (било које издање).
7) Речник књижевних термина, НОЛИТ, Београд, 1985.
8) Свет речи, часопис за српски језик и књижевност, Друштво за српски језик и књижевност
Србије, Београд
9) Станојчић, Живојин, Поповић, Љубомир, Граматика српског језика, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2005.
10) Тартаља, Иво, Теорија књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
11) Тестови из српског језика (са општинског, регионалног и републичког такмичења ученика
основних школа) из језика и језичке културе од 1990 до 2007, Друштво за српски језик и
књижевност Србије, Београд.
ПРЕГЛЕД НАСТАВНИХ ТЕМA
месеци
септембар
октобар
новембар
децембар
јануар
фебруар
март
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
Хвала сунцу, земљи, трави
И ствари имају душу
У завичају-међу својима
Који оно јунак беше?
Зимска разгледница
Породично благо
април
Љубав је сусрет најлепши на свету
Била једном једна бајка
мај
Живот је леп
јун
Сунце и Месец два верна друга
ПЛАН РАДА ЈЕЗИЧКЕ СЕКЦИЈЕ за школску 2009/2010. годину
(1 час недељно, 36 часова годишње)
Септембар
1.Глобална подела граматике
2.МОРФОЛОГИЈА СА ГРАЂЕЊЕМ РЕЧИ
3.Врсте речи
4.Променљиве врсте речи
Октобар
1.Непроменљиве врсте речи
2.Тест
3.Значење и употреба падежа
4.Падежи
Новембар
1.Функција речи у говору
2.Грађење речи - суфиксално
3.Полусложенице и сложенице
4.Правопис
Децембар
1.ФОНЕТИКА СА ФОНОЛОГИЈОМ
2.Подела гласова
3.Гласовне промене
4.Гласовне промене
Јануар
1.Књижевни језик и локални говор – уочавање акценатских разлика
2.Вежбе у говору с правилним акцентовањем
Фебруар
1.Читање и казивање кратких акцентованих текстова
2.Састављање речника локалних речи и израза
3.Школско такмичење
4.Школско такмичење
Март
1.Глаголски вид и глаголски род
2.Прости глаголски облици
3.Сложени глаголски облици
4.Систем глаголских облика
Април
1,СИНТАКСА
2.Синтагме – скупови речи
3.Непотпуне реченице
4.Систем независних реченица
Maj
1.Систем независних реченица
2.Прилошке реченице
3.Реченични чланови
4.Напоредне функције реченичних чланова
Јун
1.Језички квиз
2.Језички квиз
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
ЦИЉ НАСТАВЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА У 6. РАЗРЕДУ
Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које
се остварују овладавањем комуникативним вештинама и развијањем способности и метода учења
страног језика.
Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и
интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова,
стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и
културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,
стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног
образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да у
једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји
норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и
да настави, на вишем нивоу образовања и самостално учење истог или другог страног језика.
Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају
сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија
радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.
СТАНДАРДИ
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
Ученик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама, ситуацијама и комуникативним
функцијама предвиђеним наставним програмом.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
Ученик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама
и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик самостално усмено изражава ситуације и комуникативне функције у вези са
темама предвиђеним наставним програмом.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик се у писаној форми изражава у вези са темама, ситуацијама и комуникативним
функцијама предвиђеним наставним програмом поштујући правила писаног кода.
ИНТЕРАКЦИЈА
Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са
темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом,
поштујући социокултурне норме интеракције.
МЕДИЈАЦИЈА
У комуникативним контекстима који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и
циљног језика (Л2) преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у складу са
потребама комуникације.
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ
Ученик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући
значај развијања личних стратегија учења страног језика.
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ПО ЈЕЗИЧКИМ ВЕШТИНАМА
Оперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложњавају.
Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
Ученик треба да:
 разуме дијалоге (до 10 реплика / питања и одговора), приче, друге врсте текстова и песме
о темама, садржајима и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом
које чује уживо или са аудио-визуелних записа;
 разуме општи садржај и издвоји кључне информације из прилагођених текстова после 2-3
слушања;
 разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним искуством и са
активностима на часу (позив на групну активност, заповест, упутство, догађај из
непосредне прошлости, планови за блиску будућност, свакодневне активности, жеље и
избори, итд.)
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
Ученик треба да:
 разуме текстове (до 150 речи), који садрже претежно познате језичке елементе, а чији
садржај је у складу са развојним и сазнајним карактеристикама искуством и
интересовањима ученика;
 разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипови, ТВ програм,
распоред часова, биоскопски програм, ред вожње, специјализовани часописи,
информације на јавним местима, итд.) користећи језичке елементе предвиђене наставним
програмом.
 Проналази и издваја предвидљиве информације у текстовима из свакодневног окружења
(писма, краћи новински чланци, упутства о употреби) и из краћих књижевних форми
(приповетке, поезија, драмски текстови) примерених узрасту и интересовању ученика;
 Може да изведе закључак о могућем значењу непознатих речи ослањајући се на општи
смисао текста са темом из свакодневног живота.
 разуме, глобално садржај непознатог текста који садржи понеку непознату реч, под
условом да нису у питању кључне речи.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик треба да:
 усклађује интонацију, ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером и са
степеном формалности говорне ситуације;
 поред информација о себи и свом окружењу описује или извештава у неколико реченица о
лицима, догађајима и активностима у садашњости, прошлости и будућности, користећи
ознате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре);
 препричава, упоређује и интерпретира у неколико реченица садржај писаних,
илустрованих и усмених текстова на теме, садржаје и комуникативне фукције предвиђене
наставним програмом користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке
структуре);
 у неколико реченица даје своје мишљење и изражава ставове у складу са предвиђеним
комуникативним функцијама користећи познате језичке елементе (лексику и
морфосинтаксичке структуре);
ИНТЕРАКЦИЈА
Ученик треба да:
 у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује исказе у
вези са контекстом учионице, као и о свим осталим темама, ситуацијама и
комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом (укључујући и размену
мишљења и стаова према стварима, појавама, користећи познате морфосинтаксичке
структуре и лексику);
 учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч, не
прекида саговорника, пажљиво слуша друге, итд.).
 да одговори на директна питања која се надовезују уз могућност да му се понове и пружи
пооћ при формулисању одговора.
ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик треба да:
 пише реченице и кратке текстове (до 70 речи) чију кохерентност и кохезију постиже
користећи познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом или визуелним
подстицајем;
 издваја кључне информације и препричава оно што је видео, доживео, чуо или прочитао;
 користи писани код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље личне
поруке, честитке, користи електронску пошту и сл.).
МЕДИЈАЦИЈА
У ситуацији када посредује између особа (вршнака и одраслих) које е могу да се споразумеју,
ученик треба да:
 усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и са циљног на матерњи;
 писмено преноси једноставне поруке и објашњења.
ДОЖИВЉАЈ И РАЗУМЕВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
 Може да изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту (песма,
скраћена верзија приче, музичка песма) користећи вербална и невербална средства
изражавања (илустрације и израда наменских реквизита, глума).
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ И СТРАТЕГИЈЕ УЧЕЊА
ученик треба да:
 Препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом;
 Поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине;
 Користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (на пример,
форме учтивости);
 Разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима;
 Уочава сличности и разлике између мтерњег и страног језика који учи;
 Разуме значај употребе интернционализама;
 Примењује компензационе стратегије и то тако што:
1. усмерава пажњу, пре свега, на оно што разуме;
2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава питајући неког ко
добро зна (друга, наставника, итд.);
3. обраћа пажњу на речи / изразе који се више пута понављају, као и на наслове и
поднаслове у писаним текстовима;
4. обраћа пажњу на разне невербалне елементе (гестови, мимика итд. у усменим
текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писменим текстовима);
5. размишља да ли одређена реч коју не разуме личи на неку која постоји у матерњем
језику;
6. тражи значење у речнику;
7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо непознате (нпр.
Аутомобил уместо возило);
8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом /
мимиком;
9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих стратегија
учења (генерализација, индукција, дедукција и позитивни трансфер).
ТЕМЕ И СИТУАЦИЈЕ ПО ДОМЕНИМА УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА






Приватно
заједничке активности и
интересовања у школи и
ван ње (изласци, договори
преузимање одговорности
у договореној ситуацији)
договор и узајамно
поштовање међу
члановима породице
приватне прославе
(рођендан, годишњице и
др.)
припрема, планирање,
организација, подела
послова
обавезе у кући, уређење
простора у којем се живи,
промене у сопственом
кутку (постери, нове боје)
изражавање обавезе,
забране, недостатка







Јавно
развијање
позитивног
односа према животној
средини и другим живим
бићима
(описивање
времена прогноза)
традиција и обичаји у
културама земаља чији се
језик учи (карневал...)
оброци (сличности и
разлике са исхраном у
земљама чији се језик
учи), наручивање хране,
савети о хигијени у
кухињи
стамбена насеља –како
станујемо (блок-насеље,
кућа...)
споменици
и
знаменитости у великим
градовима (у земљама
чији се језик учи)
куповина на јендом месту
(велике
робне
куће,
олакшице)
развијање
критичког
става према негативним
елементима
вршњчке
културе (нетолеранција,
агресивно
понашање,
итд.)




Образовно
тематске
целине
и
повезаност садржаја са
другим предметима
сналажење у библиотеци /
медијатеци
употреба информација из
медија
образовни
систем
у
другим земљама
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Програм за шести разред подразумева комуникативне функције као и у претходном
разреду. Оне се усложњавају са лексичким и граматичким садржајима предвиђеним наставним
програмом.
Садржај комуникативних функција може бити једноставан или сложен у зависности од
циљне грпе (узраст, ниво језичких кмпетенција, ниво образовања). У настави страних језика
садржај комуникативних функција зависиће од наставног програма. Комуникативне функције су
као и у претходном разреду али су структурално и лексички у складу са програмом за стране
језике зе шести разред основне школе.
1. Представљање себе и других
2. Поздрављање
3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд.
(у вези са темама)
4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди
5. Постављање и одговарање на питања
6. Молбе и изрази захвалности
7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности
8. Изражавање допадања/недопадања
9. Изражавање физичких сензација и потреба
10. Именовање активности (у вези са темама)
11. Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из,...лево, десно, горе, доле...)
12. Давање и тражење информација о себи и другима
13. Тражење и давање обавештења
14. Описивање лица и предмета
15. Изрицање забране и реаговање на забрану
16. Изражавање припадања и поседовања
17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику
18. Скретање пажње
19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања
20. Исказивање извињења и оправдања
21. Негодовање и исказивање протеста
22. Преношење трећој особи основног значења исказаног у оквиру набројаних
комуникативних функција
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ СА ПРИМЕРИМА
Сви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим уколико
ученици на њима не инсистирају а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу употребе
у одговарајућем комуникативном контексту без инсистирања на експлицитном познавању
граматичких правила.
Ученици треба да разумеју и користе:
1. Именице – рецептивно и продуктивно
a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food.
b) Sloţenice: make-up, tracksuit, sewatshirt
c) Imenice izvedene od glagola, najĉešće sufiksi: -ation, -ment, -y
 Brojive i nebrojive imenice uz determinatore: some, any, no, a lot of
 Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with
 Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the book to
John.
2. Члан
a) Razlika u upotrebi odreĊenog i neodreĊenog ĉlana
 U širem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the school
football team.
 Prvopomenuti, drugi put pomenut: He lives in a big house. The house is new.
 Poznat iz konteksta: This is a nice house – the garden is big.
 U imeniĉkoj fazi sa imenicom koju prati postmodifikator: The man in a blue sweatshirt.
b) Nulti ĉlan:
 U izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast, after
lunch.
3. Pridevi – receptivno i produktivno
a) pridevi sa nastavcima –ed i –ing (interesting - interested)
b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija
c) Sufiksi za graĊenje prideva od imenica i glagola (danger-dangerous, beauty-beautiful, itd.)
d) Najĉešći negativni prefiksi (known-unknown, happy-unhappy)
e) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventnije kolokacije: good at, bad at, interested in
4. Zamenice – receptivno i produktivno
a) neodreĊene zamenice: somebody, something, somewhere, everybody, everything,
everywhere...
b) one, ones, another, another one
5. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of
6. Predlozi – receptivno i produktivno
a) Razliĉita znaĉenja najfrekventnijih predloga u kontrastu: from, in, of, to, at, on
b) Pravac kretanja: into, off, on, thhrough...
c) Pozicija u prostoru: between, inside, next to
7. Glagoli:
a) razlika izmeĊu The Present Simple Tense i The Present Continuos Tense
b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najĉešćih nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i
odriĉni oblici, receptivno i produktivno.
c) The Past Continuos Tense, potvrdni, upitni i odriĉni oblici, receptivno i produktivno.
d) Upotreba vremena u prošlom narativu, The Simple Past Tense i The Past Continuos Tense
e) The Present Perfect Tense, razlika izmeĊu The Present Perfect Tense i The Simple Past
Tense
f) The Future Simple: predviĊanje, prvi kondicional
g) Iskazivanje namere i planova pomoću BE GOING TO i The Present Continuos Tense
h) Modalni glagoli: can, have to, should, will
i) Kolokacije sa have (have lunch, have a shower) i get (get nervous, get scared, get angry)
j) Prepozicionalni glagoli: get together, get on, get into, get down; Frazalni glagoli: put on, put
off, dress up, take off
k) Upotreba infinitiva posle glagola decide, start, want
8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
a)
b)
c)
d)
Za vreme: yesterday, last week/year, ago, tomorrow.
Za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/downstairs, to.
Za naĉin: well
Za uĉestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u reĉenici: every day,
often, once, twice, three times...
9. Brojevi
Prosti brojevi preko 1000, redni brojevi do 30 i godine.
10. Upitne reĉenice (i receptivno i produktivno):
a) How + pridev; How much – how many
b) GraĊenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? What are you waiting
for?)
11. Veznici
a) Because, so, too, for example...
b) Veznici i vezniĉki izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after,
before, during, later, when...
Nastavni predmet: Engleski jezik
Course: Sky 2
Fond časova: 72
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
Do you live round here?
Dad is cooking dinner.
He likes skateboarding.
Across cultures
Revision
It’s mine!
Have you got any milk?
There aren’t many shops.
Across the curriculum
1
Story 1
Revision
1
Test
1
Test correction
1
Who was Elvis Prisley?
2
They landed on the Moon
2
I bet someone stole it!
2
Across cultures
1
Revision
1
How high is the London
2
Eye?
The fastest animal
2
More interesting than
2
stamps
Across the curriculum
1
Story 2
Revision
1
Test
1
Test correction
1
I am going to wash cars
2
What shall we do?
2
Who’s playing?
2
Across cultures
1
Revision
1
You mustn’t touch it!
2
What would you like?
2
Would you like to...?
2
Nastavni
oblici
Nastavne
metode
Nastavna
sredstva
Praćenje i
ocenjivanje
Pismeno praćenje napretka kroz testove i diktate kao i usmeno izlaganje i zalaganje na ĉasu.
19
20
Fond
časova
2
2
2
1
1
2
2
2
Knjiga, radna sveska, CD/kaseta, flash-cards, posteri.
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Naziv nastavne teme
Eclectic (Total Physical Response, Communicative Approach, Suggestopedia, Audio Lingual Method,
Silent Way)
R.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Frontalni, rad u parovima, rad u grupi i individu-alni
Razred: VI
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
Across the curriculum
Story 3
Revision
Test
Test correction
They go by bus
Turn left at the corner
Go slowly!
Across cultures
Revision
Do we have to...?
What’s she like?
To see the Crown Jewels
Across the curriculum
Story 4
Revision
Test
Test correction
Ukupno
1
1
1
1
2
2
2
1
1
2
2
2
ЛИ
КО
ВН
А
КУ
ЛТУ
РА
1
(1
час
неде
љно,
36
1
1
1
72
часова годишње)
Циљ васпитно – образовног рада у настави ликовне културе је да подстиче учениково креативно
мишљење и деловање у складу са овим предметом.
Задаци
- развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената,
- упознају и овладају различитим техникама,
- развијање способности за визуелно памћење,
- подстицање интересовања и посећивање музеја и изложби.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
У
т
о
к
у
г
о
д
и
н
е
Е
с
т
е
т
а
н
а
л
и
з
а
развијају ликовно – естетски доживљај
показују интересе за самостално откривање
посматрају и истражују ликовне елементе
развијају љубав према ликовном наслеђу.
З П Садржај
Креативно В Техника и средства
а е програма
ст
е
р
ж
о и
б
б о
а
р д
њ
а
а
д р
у а
д
а
Слободно
ритмичко
изражабанје
Метод рада
У
т
о
к
у
г
о
д
и
н
е
1
2
3
4
5
6
7
Е
с
т
е
т
а
н
а
л
и
з
а
1
З П Садржај
а е програма
р
о и
б о
р д
а
д р
у а
д
а
2
2
8
1
9
10
2
11
12
13
1
бојеним мрлјама,
линијама
светлинама,
облицима и
волуменима
(2+1+1)
Слободно
ритмичко
изражабанје
бојеним мрлјама,
линијама
светлинама,
облицима и
волуменима
ВИЗУЕЛНО
СПОРАЗУМЕВА
НЈЕ (2+1)
Визуелно
споразумаванје
ТЕКСТУРА
(4+1+1)
Текстуралне и
тактилне
вредности
површине и
облика
Материјали
(традиционални
и савремени) и
врсте материјала
Својства и врсте
тектуре
СВЕТЛИНА
(5+2+1)
Креативно
ст
В Техника и средства
е
ж
б
а
њ
а
Комбиновано
1
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Метод рада
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средстба и материјали
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
Перцепција
и
аперцепциј
а
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
1
2
У
т
о
к
у
г
о
д
и
н
е
Е
с
т
е
т
а
н
а
л
и
з
а
З П Садржај
а е програма
р
о и
б о
р д
а
д р
у а
д
а
14
1
Тонсе разлике
15
1
Светло -тамно.
16
1
Степен светлине
и затамнјености
17
1
18
1
Градација
светлости у
односу на
одредеђеност
извора
Илузија
заобљеност и
пластичност
волумена
Светлина у разним
техникама
натеријала
19
20
1
2
БОЈА (8+3+1)
Хармонски
(основе изведене)
и ахроматски
скуп
Топле и хладне
боје
21
22
2
23
1
24
25
2
Комплементарне
боје
26
1
Контраст
тоналитета
Креативно
ст
В Техника и средства
е
ж
б
а
њ
а
Метод рада
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
Цртанје, сликанје,
одговарајућа средства
и материјали
Комбиновано
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
.
Сликанје, темпера,
боје и остала
дидактичка средства
Комбиновано
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Сликанје, темпера,
боје и остала
дидактичка средства
Комбиновано
Сликанје, темпера,
боје и Остала
дидактичка средства
Комбиновано
Сликанје, темпера,
боје и остала
дидактичка средства
Комбиновано
Комбиновано
У
т
о
к
у
г
о
д
и
н
е
Е
с
т
е
т
а
н
а
л
и
з
а
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
З П Садржај
а е програма
р
о и
б о
р д
а
д р
у а
д
а
2
Креативно
ст
Слојевито
сликанје
Боја
1
2
Свет уобразиље у
делима ликовне
уметности(снови,
бајке,мит.)(2+1)
Свет уобразиље у
делима лик.умет.
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
Перцепција
и
аперцепциј
а
В Техника и средства
е
ж
б
а
њ
а
Метод рада
Сликанје,
одговарајућа средства
и материјали
Комбиновано
3
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
1
Цртанје, сликанје и
вајанје, одговарајућа
средства и материјали
Комбиновано
1
Комбиновано
Програмски садржаји требају подстицати визуелну радозналост НАЧИН ОСТВАРИВАНЈА
ПРОГРАМА.
Концепција програма посебну важност даје наставнику који метод и облик рада прилагођава
интересованјима ученика.
Битан је и медијум у спровођенју садржаја.
Музичка култура
(1 час недељно, 36 часова годишње)
Циљ и задаци:
Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и
упознавње музичке традиције и културе свога и других народа.
Остали циљеви и задаци су:
-
Развијање интересовања за музичку културу
Развијање музикалности и креативности
Неговање смисла за заједничко музицирање у свим облицима васпитно - образовног рада
са ученицима
Упознавање музичке традиције и културе свога и других народа
Неговање способности извођења музике (певање и свирање)
Стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање
музике
Подстицање креативности у свим музичким активностима
Упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке писмености
Припремање програма за културну и јавну делатност школе
Упознавање занимања музичке струке
Оперативни задаци:
Ученици треба да:
-
Певају песме по слуху и из нотног текста песме наших и других народа
Упознају основне појмове музичке писмености
Упознају музичка дела уз основне информације о делу и композитору
Развијају стваралачке способности
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
У програму музичке културе истакнуто место има слушање музичких дела и активно
музицирање (певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоретски појмови у
оваквом приступу планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела. Основни
циљ је активно учешће ученика на часу, а при том треба обухватити сва подручја предвиђена за
тај разред.
Настава музичке културе остварује се кроз:
1. певање, свирање и основе музичке писмености
2. слушање музике
активност
и
ученика
активност
и
наставник
а
наставна
средства
начин
праћења
и
оцењивањ
а
методе
садржај
р.бр.теме
наставна
тема
укупан бр.
часова
3. дечје музичко стваралаштво
Упознати и идентифико-вати музичке способности сваког ученика. Пратити рад, залагање, интересовање
и став.
Хармоника, (клавир), металофони, табла са линијским системом, инструменти Орфовог инстр.
Мотивација ученика, организовање наст. процеса, праћење ефеката свог рада, праћење напредовања и
оцењивање .
Извођење музике певањем и свирањем, тактирање, усвајање основа музичке писменостисвирање на инстр.
Орф. инстр.
Певање, свирање и основе музичке писмености
Обраде снизилицу, разрешилицу и обнове повисилицу
Упознају клавијатуру
19
Обнове просте парне и непарне тактове са четвртинском и осминском јединицом бројања (наглашен и
ненаглашен тактов део, уз објашњење тактирања и дириговања)
Обраде ала бреве такт (половина као јединица бројања)
Обнове знакове репетиције, и науче ознаке прима и секунда волте
Упознају корону
Обнове музички речник у вези са јачином (p, mp, f, mf), брзином (adagio, andante, moderato, allegro), и
постепеним динамичким прелазима из тишег у јаче и обрнуто (крешендо и декрешендо), и науче нове pp,
ff, vivo, presto... као и значење темина molto, poco, meno, као и ознаку карактера cantabile
Усвоје значење лукова (лук трајања и лук легата) и ознаке за стакато и глисандо
Обнове раније обрађене лествице и на основу њих обраде F-dur, D-dur и d-moll лествицу, Обнове значење
термина ступањ, степен и полустепен и упознају акорде на првом ступњу (поређење дура и мола и
објашњења тоналитета)
Понављају краћи мелодиски мотив
музицирање
у групно
инструмената
уводе већи број
Постепено
рецептивна, дивергентна, кооперативна.
смислено
метода
илустративна
Метода демонстрације,
Свирају на фрулици, мелодици, гитари и другим доступним инструментима
1
Септембар
Октобар
Новембар
Певање, свирање и
основе музичке
писмености
3
2
2
месец
Децембар
1
2
1
Дечје
музичко
стваралаштво
/
1
1
2
1
1
4
Јануар
Фебруар
Март
1
2
2
1
1
2
/
1
/
2
4
4
Април
2
1
/
3
Мај
јун
2
1
1
1
1
/
4
2
УКУПНО:
19
12
5
36
Слушање
музике
Укупни
број часова
4
5
4
Клавир, синтисајзери, металофони,
инстр. Орфовог инстр.,табла са
линијским системом
Посматрати залагање,
интересовањеобјективно оцењивати
и мотивисати на музичке
активности.
Слушање музике
Дечје музичко стваралаштво
Ритмичким и звучним ефектима
креирају пратње за
5 песме, стихове,
користећи при том различите
звукове извора
Креирају покрете уз музику коју
ученици певају или слушају
Смишљају музичка питања и
одговоре, ритмичке и мелодијске
допуњалке са потписаним текстом
и састављају мелодије од
мотива
понуђених мелодијских
5
Импровизују мелодију на задати
текст
Импровизују дијалог на
мелодијским Инструментима
Метода
инструментарија
Орфовогдемонтрације,
илустративна метода.
Компоновати музичка питања и
одговоре,
Компоновати мел. на задати текст,
импровизовати играње на одрећену
музику
Организација наст. процеса,
мотивација ученика.
Разговарати, објективно проценити
савладавање програмских захтева.
Пратити развој и интересовање ученика.
Цд плејер, дискови, стручна литература,
табла, илутрације композитора.
Метода демонстрације, монолошка,
дијалошка, илустративна, текстуална.
Слушати вокалне, вокално-инстр.и инстр.
комп. наших и страних композитора.
Упознати соло и хорску песму.
Кроз слушање музике упознати и
инстр.
изглед
препознати
мотивација
процеса,
наст. име,
Организовање звук,
ученика, учествовање у регулисању
социјалних односа, праћење и оцењивање.
12
на аналитичко
Усмеравање пажње ученика
слушање музике стимулисањем активног
праћења примера
Разликовање звучних боја музичких
инструмената, упознавање њихових
карактересистика (основне групе, грађа,
техничко - извођачке могућности)
Подстицање различитих видова
изражавања ученика у вези слушања
музике и музичким доживљајем
12 дела, стваралаца и
Упознавање музичких
извођача
2
3
ГЛОБАЛНИ И ТЕМАТСКИ ПЛАН
Препоручене композиције за певање и свирање
Химне
Државна химна
Химна Светом Сави
Химна школе
Народне песме и игре
Избор народних песама из различитих крајева Србије
Песма из Јапана - Шушти, шушти бамбусов лист
Народна из Индонезије - Кочија
Песме других народа
Дечје песме
З. Вауда - Бржимир и Бржимирка
З. Вауда - Лептирова успаванка
С. Мокрањац - Повела је јела
С. Мокрањац - Ој, за гором
В. А. Моцарт - Чежња за пролећем
К. Бабић - Коњски реп
Ј. С. Бах - Зима
Ј. С. Бах - Ах, што волим
Ђ. Б. Перголези - Где је онај цветк жути
Д. Кабалевски - Спокојно спавај
Песме чији су ствараоци деца
Мина Пантелић ОШ "Краљ Петар Први" Београд - Круна од нота
Ана Глумац ОШ "Лазар Саватић" Земун - Школа и љубав
Александар Драгутиновић ОШ " Лаза Костић" Н. Београд - Ђачки дани
Препоручене композиције за слушање
Химне
Државна химна
Химна Светом Сави
Химна школе
Народне песме и игре
Избор песама из различитих крајева Србије
Домаћи композитори
С. Мокрањац - V руковет
С. Мокрањац - VIII руковет
Ј. Маринковић - Отче наш
С. Бинички - Марш на Дрину
М. Милојевић - Муха и комарац
М. тајчевић - Седам балканских игара
К. Бабић - Гимнастика за два цванцика
Д. Радић - Гунгулице
Р. Петровић - Сватовске шаљивке
Избор из доступних инструменталних дела савремених композитора
Страни копозитори
Ј. С. Бах - Друга свита за флауту и оркестар, последњи став Бадинера
А. Вивалди - "Годишња доба" (зима)
Тартини - Ђавољи трилер, соната за виолину и клавир, први став
Л. в. Бетовен - 5. симфонија, први став
Ф. Шуберт - Дивља ружица
Ф. Менделсон - Виолински концерт, први став
Ј. Брамс - Мађарске игре (избор)
П. И. Чајковски - одломци из балета Успавана лепотица
А. Бородин - Половецке игре из опере Кнез Игор
Е. Григ - Прва свита из музике за драму Пер Гинт, Јутро (први став), и У двору планинског
краља (четврти став)
Н. Римски - Корсаков - Шехерезада
Избор из доступних дела композитора 20. века
Историја
(2 цаса недељно,72 часа годисње)
Циљ и задаци
Циљ изуцавања наставницког предмета историја је културни развој и хуманистицко
образовање уценика.Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског
простора и времена,историјских процеса и токова,као и развијању националног и
европског идентитета и духа толеранције код уценика.
Задаци наставе историје су да уценици,уоцавајуци узроцно-последицне везе,разумеју
историјске процесе и токове,улогу истакнутих лицности у развоју људског друства и да
познају националну и опсту историју (политицку,економску,друствену,културну…),као И
историју суседних народа и дрзава.
Оперативни задаци:











Садржаји
програма
разумевање појма “средњи век” и основних одлика тог историјског
периода;
разумевање основних одлика феудалног друства;
стицање знања о најзнацајнијим дрзавама средњовековне Европе;
стицање знања о српским средњовековним дрзавама;
стицање знања о лицностима које су обелезиле средњи век у опстој и
националној историји;
разумевање улоге религије у друству средњег века;
упознавање културних и техницких достигнућа средњовековне Европе;
упознавање културног наслеђа Срба у средњем веку;
коришћење историјских карата за период средњег века;
подстицање ученика на коришћење историјских извора;
развијање критичког односа према историјским изворима.
Број
Активности у
часо
васпитнова образовном раду
Увод
4
Европа и
Средоземље
у раном
средњем
веку
12
Основни
облици
извођења
програма
Циљеви и задаци
садржаја програма
-разумевање појма „средњи век“ и
-наративна основних одлика тог периода
-активно
(монолошк -разумевање основних одлика
слушање
а)
феудалног друштва
-учешће у
-дијалошка -коришћење историјских карата за
разговору
период средњег века
-гледање
илустратив -подстицање ученика на коришћење
илустрација
на
историјских исзвора
-читање текстова
-текстуална -развијање критичког односа према
историјским изворима
- активно
- наративна - разумевање појма «средњи век» и
слушање
(монолошк основних одлика тог периода
- учешће у
а)
- разумевање основних одлика раног
разговору
- дијалишка феудалног друштва на Истоку
- читање текстова - стицање знања о најзначајнијим
- гледање
илустратив државама средњовековне Европе
илустрација
- анализа стрипа
или филма
Срби и
њихово
окружење у
раном
средњем
веку
11
Европа у
позном
средњем
веку
11
Срби и
њихово
окружење у
позном
средњем
веку
21
на
текстуална
- стрип и
филм
- стицање знања о личностима које су
обележиле рани средњи век
- упознавање културних и техничких
достигнућа средњовековне Европе
- коришћење историјских карата за
овај период
- разумевање улоге религије у друштву
средњег века
- разумевање карактеристика
феудалног друштва на Истоку
- стицање знања о српским
- активно
- наративна средњовековним државама
слушање
- дијалошка - стицање знања о личностима које су
- учешће у
обележиле рани средњи век српске
разговору
илустратив историје
- читање текстова на
- упознавање културног наслеђа Срба у
- гледање
раном средњем веку
илустрација
текстуална - коришћење историјских карата за
- анализа стрипа - стрип или рани средњи век националне историје
или филма
филм
- развијање критичког односа према
историјским изворима
- подстицање ученика на коришћење
историјских извора
- разумевање основних одлика
друштва позног феудализма
- стицање знања о најзначајнијим
државама средњовековне Европе
- активно
- наративна - стицање знања о личностима које су
слушање
- дијалошка обележиле општу историју позног
- учешће у
средњег века
разговору
илустратив - разумевање улоге религије у
- читање текстова на
друштву средњег века
- гледање
- упознавање културних и техничких
илустрација
текстуална достигнућа средњовековне Европе
- анализа стрипа - стрип или - коришћење историјских карата за
или филма
филм
овај период
- подстицање ученика на коришћење
историјских извора
- развијање критичког односа према
историјским изворима
- активно
- наративна - стицање знања о српским
слушање
- дијалошка средњовековним државама
- учешће у
- стицање знања о личностима које су
разговору
илустратив обележиле позни средњи век српске
- читање текстова на
историје
- гледање
- стицање знања о развоју српског
илустрација
- анализа стрипа
или филма
- израда
родословних
таблица
Српске
земље и
њихово
окружење у
доба
османлијски
х освајања
13
текстуална
- стрип или
филм
- таблице
родослова
средњовековног друштва, династије
- упознавање културног наслеђа Срба у
позном средњем веку
- коришћење историјских карата за
овај период
- подстицање ученика на коришћење
историјских извора
- развијање критичког односа према
историјским изворима
- активно
- стицање знања о личностима које су
- наративна
слушање
обележиле овај период српске историје
- дијалошка
- учешће у
- схватање узрока пада балканских
разговору
земаља под турску власт
илустратив
- читање текстова
- разумевање основних одлика турског
на
- гледање
феудалног друштва
илустрација
- коришћење историјских карата за
текстуална
- анализа стрипа
овај период српске историје
- стрип или
или филма
- подстицање ученика на коришћење
филм
- израда
историјских извора
- таблице
родословних
- развијање критичког односа према
родослова
таблица
историјским изворима
ГЕОГРАФИЈА
Сврха програма географије
Географија је обавезан наставни предмет и изучава се у другом образовном
циклусу обавезног образовања и васпитања. Географска знања су значајна компонента
опште културе сваког човека. Ученици кроз овај предмет упознају основне објекте, појаве
и процесе у простору, њихове узрочно – последичне везе и на основу тога изграђују
сопствено географско мишљење о свом завичају, држави,континенту и свету као целини.
Настава Географије оспособљава ученике да користе географску карту, раде на терену и
самостално проналазе и анализирају изворе географских информација. Кроз стечена
знања ученици изграђују свест о значају свих геосфера као еколошког оквира за живот на
Земљи и формирају одговоран однос према животној средини. Улога Географије огледа се
и у развијању толерантног става према различитим народима, њиховим културама и
начину живота.
Циљеви и задаци географије
Настава Географије доприноси:
-упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у
непосредном окружењу,
- разумевање узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском омотачу,
-картографској писмености и коришћењу географске карте у свакодневном животу ,
-развоју географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености
географских појава и прцеса у простору и времену,
-стицање најосновнијих знања о васиони и васионским телима,
-разумевању потреба очувања, унапређења и заштите
географске средине у којој егзистира и човек,
Земљиних сфераи комплексне
-упознавање основних географских одлика Европе, њених регија и држава,
-упознавање са комплементарношћуи регионалним разликама планетарног света,
-развијању ставова о превентиви, заштити, унапређењу животне средине,
-развијању толеранције, постојања и припадности мултиетничком , мултијезичком и
мултикултурном свету,
-развијању способности за активно стицање и примену
самостално учење и истраживање.
Садржаји
програма
Број
Активности у
часова образовноваспитном раду
Основни
облици
извођења
програма
знања
из географије кроз
Циљеви и задаци садржаја
програма
1. Планета
Земља
9
2.
Становништво
и Насеља на
Земљи
5
3. Географска
средина и
људске
делатности
3
4.
Регинална
географија
Европе
52
-Проширивање стечених
знања о појавама и
процесима у Атмосфери и
Хидросфери
Слушају, упоређују,
-стицање знања и
самостално праве
разумевања појмоваДијалошка,
дијаграме,анализирају
хидросфере и биопсфере,
демонстрациона,
климатску карту
као и њихове зависности од
самосталан рад,
Света,
климе и њених елемената,
илустрациона,
-сопствено
као и распореда основног
тимски рад
оцењивање и оцена
размештаја биљног и
других
животињског света на
Земљи ,
-упознавање и о деловању
посебних облика рељефа на
њихов размештај.
Слушају, размењују
-упознавање и указивање о
сопствена знања,
најважнијим демографским
упоређују, праве и
Дијалошка,
и демогеографским
анализирају
демонстрациона, проблемима човечанства,
дијаграме, користе
илустациона,
-да схвате улогу природних,
географску
рад у групама,
друштвених и привредних
литературу
тимски рад
чинилаца и њихово
-самовредновање
јединство
стеченог знања
-да схвате и упознају појам
природне и географске
Слушају, истражују,
Дијалошка,
средине и појам географске
упоређују
демонстрациона
регије, као и њихову
комплементарност
Слушају, разговор,
-упознавање и сагледавање
размењују знања и
општих карактеристика
мишљења, истражују,
континента, уочавање
читају и користе
особености регионалних
Дијалошка,
географску
целина и појединих држава
илустративнолитературу, штампу,
Европе,
демонстрациона,
интернет самостално
-оспособљавање за
интерактивна,
раде,у тиму,групи; --кориштење географске
самосталан
пишу, читају и
литературе и различитог
истраживачки
анализирају реферате,
илустративног материјала
рад, тимски рад,
-израђују тематске
ради лакшег савлађивања
рад у групама ,
карте
наставног градиваи
паровима
-оцењују сопствена
оспособљавања за
постигнућа и
самосталан рад
постигнућа других,
-израђују тематске
зидне новинеевропске
занимљивости
Оперативни задаци
Ученици треба да
-упознају појаве,процесе и феномене у хидросфери и географски разместај
хидрографских објеката,као и њихове одлике
-схвате знацај вода за зивот на земљи
-упознају биљни и зивотињски свет,утицај природних фактора и цовека на њихов
развој,хоризонтални и вертикални распоред,као и медусобну условљеност и знацај
-упознају људске активности које утицу на квалитет зивотне средине и схвате
неопходност њеног оцувања,унапредивања и застите
-упознају основне појмове из географије становништва и насеља, схвате значај и
улогу природних, друштвених и привредних чинилаца и њихово јединство;
-стекну основна знања о привреди, њеној подели и факторима развоја;
-схвате појам природне и географске средине и појам географске регије;
-прошире знања из картографије и оспособе се за коришћење географске карте у
стицању нових знања и за оријентацију у простору;
-упознају најважније природногеографске одлике Европе, њених регија и држава;
-упознају најважније друштвеногеографске одлике Европе, њених регија и држава;
-упознају најважније економскогеографске одлике Европе, њених регија и држава;
-се оспособе за коришћење географске литературе и различитог илустративног
материјала ради лакшег савлађивања наставног градива и оспособљавања за самостални
рад.
План додатног рада географије за VI разред
1.Написати реферат о становништву Европе.
2.Написати реферат о Алпима или Дунаву.
3.Обрадити тему: Средоземно море кроз исторују и данас.
4.Написати реферат о Швајцарској.
5.Обрадити тему: Париз-светска метропола културе.
6.Исланд-земља'' ватре и леда ''.
7.Обрадити тему: Сибир.
8.Написати реферат о Руској Федерацији.
9.Европа:Основни географски подаци о континенту.
10.Становниство, политичка и регионална подела Европе.
11.Србија и Црна Гора.
12.Апениско полуострво-Италија.
13.Западна Европа:Границе, велицина, географски полођај и природне одлике.
14.Република Француска.
15.Краљевина Шведска.
16.Привреда Русије.
ФИЗИКА
Циљ и задаци
Циљ наставе физике је да ученици упознају природне појаве и основне природне
законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за распознавање појава у
свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање,
оформе основу научног метода И да се усмере према применама физике у животу и раду.
Задаци наставе физике су да ученици:
o упознају основне законе природе;
o упознају значај коришћења методе експеримента;
o се оспособе првенствено за квалитетно решавање јединствених физичких
задатака;
часа
Р.бр.
Недеља
Месец
o развијају мишљење и расуђивање;
o развијају радне навике и заинтересованост за физику и природне науке;
o упознају став човека према природи и развијају правилан однос према
заштити природне средине;
o стекну основе за техничко образовање;
o стекну навику да штеде енергију;
o развијају смисао за рад у радним групама и тимовима.
Назив наставне теме и
наставна јединица
Тип часа
1. УВОД (2+0+0)
1
1.
Упознавање са наставним садржајем за 6.
разред
2.
Физика као природна наука и методе којима се
она служи
Септембар
3.
2
2. МЕРЕЊЕ (4+4+3)
Основне и изведене физичке величине и
њихове јединице СИ система
обрада
обрада
обрада
4.
5.
разговор
Мерење, мерила и инструменти
Физичке величине, мерење и њихове мерне
јединице
утврђивање
3
утврђивање
6.
7.
4
5
СИ систем и инструменти
Мерење дужине и одређивање површине,
запремине и времена
8.
Мерење дужине и запремине, одређивање
површине и запремине
9.
Појам средње вредности мерене величине и
грешке при мерењу
обрада
утврђивање
обрада
утврђивање
10.
Октобар
11.
6
7
Грешке при мерењу
Мерење димензија малих тела лењиром са
милиметарском поделом
лаб.вежба
12.
Мерење запремине чврстих тела неправилног
облика помоћу мензуре
лаб.вежба
13.
Одређивање средње брзине променљовог
кретања тела
лаб.вежба
Оперативни задаци
Ученик треба да:
-
схвати како физика истражује природу;
зна да разликује појмове физичких тела од супстанције од којих се састоје тела;
овлада мерењем дужине, запремине и времена;
уме да рукује мерилима и инструментима: лењиром, нонијусом, хронометром и
мензуром;
користи јединице СИ система побројаних физичких величина: м, с, кг, Н, м/с, Па,
…;
разликује временски тренутак од временског интервала;
упозна грешке при мерењу.
3.КРЕТАЊЕ (7+7+1)
Октобар
7
8
14.
Кретање у свакодневном животу. Релативност
кретања
обрада
15.
Појмови који описују кретање. Путања и
пређени пут
обрада
обрада
16.
17.
9
18.
Брзина, правац и смер кретања
Механичко кретање
Подела кретања према облику путање и
брзине тела
утврђивање
обрада
19.
Зависност пређеног пута од времена код
равномерног праволинијског кретања
20.
Појмови и величине којима се описује
кретање
21.
Зависност пређеног пута од времена при
сталној брзини (график брзине и пређеног
пута)
22.
Израчунавање пређеног пута, брзине и
времена кретања
23.
Променљиво праволинијско кретање. Средња
брзина
10
Новембар
11
обрада
утврђивање
обрада
утврђивање
обрада
12
утврђивање
24.
25.
13
26.
Децембар
27.
Променљиво праволинијско кретање
Израчунавање сталне и средње брзине
Појмови и величине које описују кретање
(обележавање, израчунавање и мерне
јединице)
Кретање
утврђивање
систематизација
систематизација
14
28.
Одређивање брзине равномерног
праволинијског кретања
лаб.вежба
Оперативни задаци
Ученик треба да:
-
усвоји основне представе о механичком кретању;
упозна величине које карактеришу равномерно праволинијско кретање
(пут, временски интервал и брзину);
-
користи јединицу за брзину у SI;
уме да измери и израчуна сталну брзину.
4. СИЛА (7+7+3)
29.
Узајамно деловање два тела у непосредном
додиру и последице таквог деловања
обрада
30.
Узајамно деловање тела која нису у непосредном
додиру и последице таквог деловања,
гравитационо деловање
обрада
Децембар
15
16
утврђивање
31.
32.
Узајамно деловање тела
Електрично и магнетно деловање
обрада
33.
17
34.
Еластично деловање. Деловање при трењу
Узајамно деловање тела која нису у непосредном
додиру и последице таквог деловања
Јануар
36.
Појам силе, правац и смер деловања
Мерење интезитета силе динамометром
38.
Сила и мерење силе
Сила Земљине теже (тежина тела)
Фебруар
40.
21
обрада
утврђивање
39.
20
обрада
утврђивање
37.
19
утврђивање
обрада
35.
18
обрада
Сила Земљине теже (тежина тела)
Узајамно деловање тела без непосредног додира и
узајамно деловање тела у непосредном додиру
утврђивање
утврђивање
41.
Сила као мера узајамног деловања тела
42.
Мерење еластичне силе при истезању и
сабијању
опруге
43.
22
23
систематизација
Сила
лаб.вежба
44.
Баждарење еластичне опруге и мерење тежине
тела динамометром
лаб.вежба
45.
Мерење силе трења при клизању и котрљању
тела по равној подлози
лаб.вежба
Оперативни задаци
Ученик треба да:
23
46.
Инертност тела. Закон инерције (И Њутнов
закон)
обрада
47.
Маса тела на основу појма о инертности и
о узајамном деловању тела
обрада
48.
Маса и тежина тела као различити појмови
обрада
49.
Маса и тежина тела
утврђивање
24
25
Март
Фебруар
-
на основу појава узајамног деловања тела (одбијање, привлачење, деформације,
промене кретања) схвати силу као меру узајамног деловања тела, која се мери
динамометром;
уме да измери силу динамометром;
користи јединицу силе у СИ и зна да је сила векторска величина.
5. МАСА И ГУСТИНА (5+7+3)
Март
-
Мерење масе тела вагом
утврђивање
51.
Густина тела и одређивање густине
чврстих тела
обрада
52.
Одређивање густине чврстих тела
правилног геометријског облика
утврђивање
50.
26
53.
Одређивање густине чврстих тела
неправилног геометријског облика
утврђивање
54.
Одређивање густине течности мерењем
њене масе и запремине
обрада
55.
Одређивање густине течности
утврђивање
56.
Маса и густина
утврђивање
57.
Одређивање густине чврстих тела
правилног облика
лаб.вежба
58.
Одређивање густине чврстих тела
неправилног облика
лаб.вежба
59.
Одређивање густине течности мерењем
њене масе и запремине
лаб.вежба
Маса и густина
систематизациј
а
27
Април
28
29
30
60.
Оперативни задаци
Ученик треба да:
-
добије представу о маси као карактеристици физичког тела при узајамном деловању
тела, да зна да се маса тела мери вагом и да је око адитивна величина;
уме да помоћу формула израчуна бројке вредности густине;
уме да одреди густину чврстих тела и течности мерењем и израчунавањем;
зна јединице масе и густине у СИ.
6. ПРИТИСАК (5+6+1)
Мај
31
61.
Притисак чврстих тела
обрада
62.
Притисак чврстих тела
утврђивање
63.
Притисак у мирној течности.
Хидростатички притисак
обрада
64.
Спојени судови
Обрада
65.
Хидростатички притисак
утврђивање
32
33
66.
Атмосферски притисак. Торичелијев
оглед. Барометри
обрада
67.
Атмосферски притисак
утврђивање
68.
Преношење спољашњег притиска кроз
затворене течности. Паскалов закон
обрада
34
69.
35
Паскалов закон и његова примена
70.
Одређивање зависности хидростатичког
притиска од дубине воде
лаб.вежба
71.
Притисак
систематизација
72.
Систематизација и синтеза градива
систематизација
36
Јун
утврђивање
Оперативни задаци
Ученик треба да:
-
уме да одређује притисак чврстих тела мерењем и израчунавањем;
схвати да се притисак у течности и гасовима преноси подједнако у свим правцима и
да може да објасни силу притиска у течностима;
разуме Паскалов закон;
може да примени Архимедов закон;
разуме атмосферски притисак;
уме да користи течне и металне манометре;
користи јединицу притиска у СИ систему.
МАТЕМАТИКА
Циљ наставе математике:



Да ученици своја елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и
зависности у животу и друштву;
Да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у ређавању
разноврсних задатака уз животне праксе, за успешно настављање математичког
образовања и самообразовања.
да допринесе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и
свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике












да ученици стичу знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних
односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;
да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге и
примене математике у разним подручјима човекове делатнбости ( математичко
моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у ра;
да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког,
стваралачког и апстрактног мишљења;
да развија културне, радне,етичке и естетске навике учења, као математичку
радозналост у посматрању и изучавању природних појава;
да учесници стичу способност изражавања математичким језиком, јасност и прецизност
изражавања у усменом и писменом облику;
да ученици усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима;
да ученици савладају основне операције с природним, целим, рационалним и реалним
бројевима, као и основне законе тих операција;
да ученици упознају најважније геометријске објекте: линију, фигуру и тела и разумеју
њихове узајамне односе;
да оспособи ученике за прецизнист у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;
да припреми ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких
наука;
да изграђује позитивне особине ученикове личности као што су: систематичност,
упорност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад;
да ученици стичу навику и обучавају се у коришћењу разноврсних знања.
Оперативни задаци наставе математике за шести разред
Ученике треба оспособити да:



схвате потребу увођења негативних бројева, упознају структуре скупова целих и
рационалних бројева, појмове супротних бројева и апсолутне вредности броја;
упознају и савладају основне рачунске операције у скуповима Z и Q и потпуно
увежбају извођење тих операција, уз коришћење њихових својстава;
могу да читају и састављају разне једноставније изразе са рационалним бријевима и
израчунавају њихову бројевну вредност;




упознају и умеју да решавају једноставније једначине и неједначине у скупу
рационалних бројева;
разумејупроцентни начин изражавања и умеју да тај рачун примењују у пракси;
познају класификацију троуглова и четвороуглова и знају њихова основна својства;
схвате релацију подударности и њена својства умеју да примењују у извођењу
основних конструкција троугла и четвороугла;
схвате једнакост површина геометријских фигура и науче правила о израчунавању
површина троуглова, паралелограма и других четвороуглова;
примењују правила за израчунавање површине троугла и четвороугла у разним
практичним задацима;
усвајају елементе дедуктивног закључивања (правилно формулисање тврђења;
правилно коришћење везника „и“ „или“ а нарочито „ако...онда...“ и „ ако и само ако“,
осете потребу за извођење доказа и умеју да то раде у једноставнијим случајевима).



Глобални (годишњи) план рада за VI разред О.Ш.
Годишњи фонд часова за
Редни
број
ТЕМЕ
Време обраде
обраду обн/вежба
укупно
1.
Цели бројеви
9
15
24
До 10.10.2008.год.
2.
Рационални бројеви
17
28
45
До 30.01.2009.год.
3.
Троугао
13
17
30
До 25.03.2009.год.
4.
Четвороугао
8
12
20
До 12.05.2009.год.
5.
Површина четвороугла и троугла
7
10
17
До 12.06.2009.год.
Писмени задаци
6.
Годишеи фонд часова
/
8
8
54
90
144
у току године
Литература:
1. Ђорђе Дугошија, Војислав Андрић, Владимир Мићић, Вера Јоцковић
Математика за 6. разред основне школе;
2. Ђорђе Дугошија, Војислав Андрић, Владимир Мићић, Вера Јоцковић
Збирка задатака из математике за 6. разред основне школе;
Издавач литературе: Завод за уџбенике Београд.
Додатна настава
Садржаји додатног рада су везани за садржај овог разреда и обухватају њихову
интензивнију обраду. Уз то одабране су и друге занимљиве теме које су битно
садржајне.За одабир тема и задатака консултоване су стручне институције, као што су:
Друштво математичара Србије, КММ „Архимедес“ , итд.
Глобални план рада за додатну наставу
Редни
број
Назив теме
број часова
1.
Цели бројеви, рационални бројеви
6
2.
Дијаграми и њихове примене
4
3.
Задаци са математичких такмичења
6
4.
Одабрани конструктивни задаци о троуглу и четвороуглу
6
5.
Конструкције при ограничењима
2
6.
Једнакост многоуглова
3
7.
Задци логичко-комбинаторне природе
6
8.
Развој геометрије:Талес, Еуклид
3
Допунска настава
Допунска настава из математике организује се у шестом разреду са по једним часом
недељно. Њу похађају ученици који у редовној настави нису били успешни. Циљ допунске
наставе је да ученик,уз додатну помоћ наставника,сткне минимум основних знања из
садржаја које предвиђа програм математике у 6. разреду основне школе.
Годишњи глобални план рада за VI разред школске 2009/2010. год.
из биологије.
Р.БР.
Наставне
теме
Обрада Утврђивање
Вежба
Време обраде
Литература
Свега
1.
Увод
2
1
0
IX 2008.
3
2.
Праживотиње
5
3
1
IX,X 2008.
9
3.
4.
5.
Царство
Животиња
Угроженост и
заштита
животиња
Увод у
еволуцију
живог света
Укупно
часова
24
21
3
X,XI,XII
2008.
I,II,III,IV
2009.
4
2
0
IV,V 2009.
3
0
V,VI 2009
30
4
3
38
Биологија за VI
разред основне
школе,илустрована
енциклопедија.
48
6
6
72
Циљеви и задаци
Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици усвајањем образовно васпитног
садржаја упознају основне појмове о живом свету, његовом историјском развоју,
природним појавама и законитостима које у њему владају.
Задаци наставе биологије су да ученици схвате улогу и значај биологије за напредак
човечанства и одрживог развоја, разумеју поступност у развоју живог света, схвате да су
жива бића груписана у пет царства.
Стекну основан знања о грађи и функционисању живих бића. Стекну знања о
разноврсности о прострањености живих бића. Користе методе посматрање, мерења и
експеримента.
Техничко и информатичо
образовање
Циљеви и задаци
Циљ наставе техничког и информатичког образовања VI разреда јесте да се
ученици упознају са техничко – технолошким развојним окружењем и то кроз стицање
основне техничке и информатичке писмености, развој техничког мишљења, техничке
културе , радних вештина културе рада .
Остали циљеви и задаци
су да ученици стекну :
--стекну основно техничко и информатичко васпитање и образовање,
--стичу основна техничко- технолошка знања , умења, вештине и осп особљавају се
за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу,
--схвате законитости природних и техничких наука ,
--сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија
( ИЦТ), сазнају улогу ИЦТ у различитим структурама исверама живота,
--упознају рад на једном од перативних система и неколико најчешће коришћених
корисничких програма и стекну навике да их користе у свакодневним активностима ,
--науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке
приказе , интерфес и интернет ,
--развој стваралачког и критичког мишљења ,
--развој способности практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопственом плану рада и афирмишу креативност и оригиналност ,
--развијају психомоторне способности ,
--усвајају претпоставке за свесну прмену науке у техници, технојогији и другим
облицма друштвено корисног рада .
--савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима
технике и управљања технолошким процесима,
--развоју прецизности у ртаду,упорности и истрајности приликом решавања задатака
,
--стичу радне вештине и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад,
--комуницирају на језику технике ( техничка терминологија , цртеж ) .
--на основу физичких, хемиских, механичких и технолошких својства одаберу
одговарајући материјал за модел, макету или сретство ,
--упознаје економске,социјалне, техничко–технолошке, еколошке и етичке аспекте
рада и произвоцње и њихов значај на развоју друштва,
--примењује мере и средства за личну заштиту при раду ,на основу знања о врстама
делатности и сагледавања својих интере совања правилно одаберу своју будућу професију
и др. .
вежбе
укупно
П р в о полугође
наставна
средства
Увод у архитектуру и
грађевинарство
Техничко цртање у
грађевинарству
Информатичке
технологије
Грађевинеки материјали
4
_
4
ВЕ.,ДЕ.
Сл. и Цр.
6
2
8
8
8
16
4
_
4
ВЕ.,ДЕ.,
МГР.
ВЕ.,ДЕ.,
МПРР.
ВЕ.,ДЕ.
Сл. и Цр.
пр.цр.
рачунар
уџбеник
Сл. и Цр.
5.
6.
Енергетика
Техничка средства у
грађевинарству
4
4
_
_
4
4
ВЕ.,ДЕ.
ВЕ.,ДЕ.
Си. и Цр.
Сл. и Цр.
7.
Саобраћајни системи
2
_
2
ВЕ.,ДЕ.
Сл. и Цр.
8.
Култура становања
2
2
4
9.
Техничка средства у
пољопривреди
4
_
4
ВЕ.,ДЕ.,
МГР.
ВЕ.,ДЕ.
Сл. и Цр.,
пр.цр.
Сл. и Цр.,
1.
Д р у г о полугође
Наставне т е м е
наставне
методе
обраду
редни број
теме
Наставни
период
број часова за
2.
3.
4.
10.
Конструкторско моделовање
2
20
22
Укупно часова :
40
32
72
ВЕ.,ДЕ.,
МПР.
К.К.,К.П.Р.
А.и П.
Л е г е н д а скраћеница
ВЕ.
– Вербална метода
ДЕ.
– Демонстрациона метода
МГР. – Метода графичких радова
МПР. –Метода практичних радова
МГРР. –Метода графичких радова рачунаром
Сл.иЦр. –Слике и цртежи
пр и цр.-Прибор за цртање
К.К .
–Конструкторски комплети
К.П.Р.
–Комплети практичног рада
А.и П.
–Алат и прибор
уџбеник -ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗOВАЊЕ
СЕКЦИЈЕ ИЗ
ред.број часа
1.
1
2.
2
3.
3
Саобраћај(појам),врсте,
структура,функција
Регулисање и безбедност
друмског саобраћаја
пешак у саобраћају
број часа за:
укупно
рад.седмица
Наставне т е м е
П р в о п
о л у г о ђ
е
наст.период
-
VI разред
САОБРАЋЈА
вежбе
РАДА
обраду
ПЛАН
За
1
_
1
1
_
1
1
_
1
Наставне
методе
Наставна
средства
вербална ,
демонстра.
вербална,
демонстра.
вербална
уџбеник
рачунар
уџбеник
рачунар
уџбеник
рачунар
4.
4
5.
5
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
6
7
8
9
10
11
12
13
Бициклиста у саобраћај,
саобраћајна сигнализација
Обнова стазе на полигону
спретности (школском)
Вожња на полигону
спретности бициклом
за
V,VI,VII иVIII разред
Увежбавање правила и
прописа из саобраћаја уз
помоћ рачунара и пробног
теста
за V,VI,VII
и VIII разред
укупно
1
1
_
1
_
_
_
_
_
_
_
_
1
1
1
1
1
1
1
1
4
5
8
13
вербална,
демонстра.
практична
уџбеник
рачунар
полигон
спретно.
практична
полигон
спретнос.
бицикл
текстуална
рачунаром
рачунар
тест
Наставне
методе
Наставна
средства
вербална
текстуална
тест
знања
вербална
тест
знања
4
укупно
ред.број
часа
Одељењско такмичење
,,ШТА ЗНАШ О
САОБРАЋАЈУ ,,
за V,
VI, VII и VIII разред
18
18
Саопштавање резултата са
одељењско такмичење
укупно :
Д руго полугође- укупно :
5 13 18
вежбе
рад.седмица
-Наставне т е м е
обраду
наст.период
Прво полуго
ђе
14
15
16
17
_
_
_
_
1
1
1
1
_
1
1
5
13
18
10
26
36
4
20.
20
21.
21
Обнова(пешак и биклиста у саобраћају)
Обнова(правила и
прописа у саобраћа.
укупно
19
вежбе
19.
Наставне т е м е
обраду
ред.бр.часа
број часа за
рад.седмице
Нас.период
_
број часа за;
14
15
16
17
Д р уг о
п ол у г
о ђ е
1
1
_
1
1
_
1
_
1
4
Наставне
методе
Наставна
средства
вербална ,
демонстра.
вербална ,
демонстра.
рачунар
рачунар
22.
23.
22
23
24.
24
25.
25
26.
27.
26
27
28.
28
29
29
30.
30
31.
31
32.
32
33.
33
34.
35.
36.
34
35
36
Одељењско такмичење
на
полигону
спретности за
V,VI,VII и VIII разред
Саопштавање укупних резултата такм.
Увежбавање пре
школског такмичења
_
_
1
1
практична
полигон
бицикл
_
1
1
_
_
1
1
_
Школс. такмичење
(тест) за Б-групу
Школс. такмичење
(тест) за Ц-групу
Школс.такмичење
(полигон) –Б група
Школс.такмичење
(полигон)_Ц група
Саопш.победника
(2+2)БиЦ гру.Шк.Т.
Припрема за Општ.
такмичење (проб. тест
и полигон спретности
2+2 )
_
1
1
текстуална
полигон
,бицикл ,
рачунар
тест
_
1
1
текстуална
тест
_
1
1
практична
_
1
1
практична
1
_
1
вербална
полигон
бицикл
полигон
бицикл
тест +
бод.лист.
_
1
_
_
_
1
1
1
укупно :
5
13
вербална
1
2 бербална
практична
_
4
вербална
практична
пробни
тест ,
полигон ,
бицикл
18
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ .
ЦИЉ физичког васпитања је да систематским моторичким активностима
допринесе развоју моторичких способности и њиховој примени у свакодневним и
специфичним условима живота и рада.
ЗАДАЦИ физичког васпитања су да путем реализовања програмских садржаја
утиче на подстицање раста, развоја и правилног држања тела, развој моторичких
способности и њихово коришћење у свакодневном животу, формирање морално-вољних
особина личности и развијање свести о потреби здравља.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА:

Часови физичког васпитања
 Корективно педагошки рад
 Кросеви, излети
 Логоровања
 Зимовања
 Спортске активности од значаја за средину
 Школска и друга спортрска такмичења
 Приредбе
Облик рада на часу зависно од простора, броја ученика, броја справа и реквизита и
типа часа може бити 1. фронтални рад
2. групни рад
3. индивидуални рад - за ученике мањих способности као и
за оне са натпросечним способностима
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА НА ЧАСУ
Образовно –
васпитна
подручја
на часу
Тестови
физичке
способности
Развијање
физичких
способности
Усвајање
моторичких
знања, умења и
навика
Теоријско
образовање
Програмски садржаји
Иницијално мерење
Полугође
I
4
Финално мерење
На свим часовима, ваннаставним и ваншколским
облицима рада спроводи се низ поступака путем
којих се постижу оптималне вредности физичких
способности (снага, брзина, издржљивост,
прецизносз, гипкост, покретљивост) и правилног
држања тела
Атлетика
Вежбе на справама и тлу
Кошарка
Ритмчка гимнастика и народни плес
Провера
Садржаји се реализују на редовним часовима и на
ванчасовним и ваншколским активностима уз
практичан рад при чему ученици упознају суштину
вежбаоног процеса, стичу хигијенске навике и
знања о здрављу.
10
6
7
3
4
34
Уку
пно
II
Годи
шњи
фонд
4
4
4
10
8
9
3
4
38
20
14
16
6
8
72
8
64
72
ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ – обавља се током целе школске године на
основу јединствене методологије по следећим критеријумима
1.
2.
3.
4.
Вредновање моторичких способности – координацује, гипкости,
равнотеже, брзине, снаге издржљивости
Вредновање усвојености здравствено-хигијенских навика
Савладаност моторичких знања и умења
Однос према часу
ВАНЧАСОВНА И ВАНШКОЛСКА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА
НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Образовно – васпитна подручја
Самостални рад ученика
Корективно-педагошки рад
Активности у природи-обавезни програм
Унутародељењска такмичења
Одељењска такмичења
Такмичења у организацији МПС
Слободне активности-секција
Теоријско образовање
Програмски садржаји
Упућивање ученика на самостално вежбање у
слободно време и контрола постигнутог на
редовним часовима
Организује се за ученике са смањеним физичким
способностима ,телесним деформитетима и
лошим држањем тела. Вежбање се прилагођава
индивидуалним могућностима тако да нема
ученика ослобођених наставе физичког васпитања
Излети- 2 полудневна од 6 км у оба смера
Кросеви – јесењи и пролећни
Атлетика
Вежбе на тлу и справама
Једна спортска грана
Атлетика
Вежбе на тлу и справама
Једна спортска грана
Атлетика
Фудбал
Један час недељно током школске године
У оквиру свих активности, упознавање ученика са
законитостима процеса на којима се заснива
фзичко вежбање
АКТИВНОСТИ У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Све активности наставе физичког васпитања спроводе се у оквиру часовне,
ванчасовне и ваншколске организације рада и обухваћене су годишњим програмом рада
школе.
АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА
1. Вођење педагошке документације :




Дневник рада
Израда годишњег плана по разредима и циклусима
Израда оперативног плана по разредима и циклусима
Израда плана ванчасовних и ваншколских активности и праћење
њихове реализације
 Израда плана стручног актива
 Писане припреме за поједине наставне теме
 Припрема очигледних средстава
 План такмичења - међуодељењска и међуразредна
 Израда и вођење радног картона за сваког ученика
2. Утврђивање физичког статуса према тестовима физичке способности.
3. Формирање хомогених група.
4. Праћење и оцењивање.
5. Стимулисање и охрабривање ученика
6. Израда и презентација очигледних средстава.
7. Опис вежби и практичан приказ – демонстрација .
8. Планирање и распоређивање радних места.
9. Исправљање грешака при вешжбању.
10. Стварање безбедних услова за рад.
11. Корективно-педагошки рад – израда програма вежби примереног здравственом
стању ученика.
12. Упућивање на самостални рад у слободно време.
13. Организовање слободних активности – секција , за спортске гране, зависно од
интересовања ученика.
14. Организовање активности у природи – кросеви и излети.
15. Организовање унутародељењских и одељењских такмичења.
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
1. Активно и свесно учешће.
2. Усвајање моторичких знања и умења – вежбање.
3. Развијање физичких способности кроз вежбаони процес.
4. Међусобна сарадња и одговорност према сeби и другима.
5. Формирање правилног односа према опреми за вежбање.
6. Самостални рад у слободно време.
7. Корективне вежбе ( за ученике са деформитетима ).
8. Учешће на ваншколским и ванчасовним активностима.
9. Учешће у обавезним активностима у природи.
10. Учешће на такмичењима
ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ВЕРОНАУКА 6. разред
1 час недељно, 36 часова годишње,од тога око 20 часова за обраду, а око 16 часова за
утвђивање и вежбање)
Оперативни задаци
Ученици треба да:
-
Уоче да је слобода кључни елеменат у разумевању Тајне Христове;
Науче да се слобода поистовећује с личношћу, односно да се личност поистовећује
с љубављу према другој личности;
Запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној
иконографији и западној ренесансној уметности.
Садржај програма
Тајна Христова – јединство Бога и човека (Литургија као Тајна Христова).
Рођење Христово од Духа Светог и Марије Дјеве (улога слободе Марије Дјеве у рођењу
Спаситеља: девичанство Богородице).
Христос је Син Божији који је постао човек, нови Адам, да би сјединио створену природу с
Богом (одлуке 1. и 4. Вас. Сабора; Симбол вере).
Улога Бога у спасењу света ( свет не може да постоји без заједнице с Богом, али Бог не
врши насиље над човеком).
Улога човека у спасењу света (слобода човека је пресудна за спасење света; осврт на првог
Адама и његову улогу у спасењу света; однос човека према природи).
Христово страдање и васкрсење.
Христов живот у православној иконографији.
Екскурзија у православни манастир.
ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ ИЗ ВЕРОНАУКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ОД ПРВОГ ДО ОСМОГ
РАЗРЕДА У ШКОЛСКОЈ 2009/2010.ГОД.
План једнодневног излета:
Посета манастирима Светог Стефана у Липовцу, Светог Романа и Покрова Пресвете
Богородице у Ђунису.
Циљ посете:
Боље упознавање ученика са религијским садржајима наше православне вере, иконописом,
архитектуром и службама у Цркви.
Време извођења једнодневног излета:
Током другог полугођа, у мају и јуну.
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
(1 час недељно, 36 часова годишње)
-ЦИЉ ПРЕДМЕТА-
Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу локалне
заједнице проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз
практично деловање.
ТЕМЕ
УПОЗНАВАWЕ
ОСНОВНИХ
ЕЛЕМЕНАТА
ПРОГРАМА
ПРВИ КОРАКУОЧАВАWЕ
ПРОБЛЕМА У
ЗАЈЕДНИЦИ
ДРУГИ КОРАКИЗБОР
ПРОБЛЕМА
ТРЕЋИ КОРАКСАКУПЉАЊЕ
ПОДАТАКА О
ИЗАБРАНОМ
ПРОБЛЕМУ
ЧЕТВРТИ
КОРАК-ИЗРАДА
СТУДИЈЕ
ПЕТИ КОРАКЈАВНА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА
СТУДИЈЕ
БР.
ЧАС.
ПО
ТЕМИ
6
4
1
МЕТОДЕ
РАДА
истраживачка,
интерактивна
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
-Подстицање и оспособљавање за активно
учешће у животу локалне заједнице;
истраживачка,
интерактивна -Разумевање функционисања нивоа и
органа власти;
истраживачка,
интерактивна -Упознавање мера власти;
истраживачка,
-Упознавање права и одговорности
интерактивна
грађана на нивоу заједнице;
8
12
1
-Развијање комуникацијских вештина
истраживачка, неопходних за сарадничко понашање,
интерактивна аргументовање ставова и изражавање
мишљења;
истраживачка,
интерактивна
-Обучавање за тимски начин рада;
ШЕСТИ КОРАКОСВРТ НА
НАУЧЕНО
4
СВЕГА:
36
истраживачка,
интерактивна
-Развијање способности критичког
расуђивања и одговорног одлучивања и
делања.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
(други страни језик)
( 2 часа недељно, 72 часа годишње)
Циљеви наставе страног језика
-Циљ наставе страног језика у основном образовању је да ученици овладају
стандардним говорним језиком до нивоа који ће им омогућити де се, у говору и писању,
служе тим језиком у једноставном споразумевању с људима из других земаља и да се
преко језика који уче упознају са културом и начином живота изворних говорника тог
језика што доприноси ширењу сазнања и опште културе, развијању интелектуалних
способности, моралних и естетских вредности, изграђивању свести о улози језика у
повезивању народа и дтварању толерантних односа према припадницима других
културних заједница.
-Припремањр ученика да настави учење страног језика на вишем нивоу образовања
или самостално.
-Развијање сазнајних, интелектуалних способности ученика, обогаћивање
хуманистичких, естетских и моралних ставова.
-Стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према
сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости.
Стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.
Задаци наставе страног језика
-Стицање основних знања из језика
-Глобално разумевање усмених и писаних порука исказаним савременим језиком
без непотрбних лексичких и синтаксичких тешкоћа.
-Упознавање основних елемената система страног језика што значи усвајање
одређеног вокабулара и структура на фонолошком, морфолошком и синтаксичком нивоу.
-У границама усвојених језичких структура савладају основна ортографска
правила што ће допринети, поред познавања других елемената језика, коректном
писменом изражавању и успостављању основне комуникације у писаној форми(да напишу
личне податке, честитку, кратку поруку, кратко неформално писмо, да изнесу лични став
о нечему и да напишу кратак резиме о ономе што су чули, видели, прочитали и сл.
-Разумевање писаног текста подразумева способност ученика да читају текстове и
разговарају о темама у оквиру обрађеног језичког градива и усвојене лексике.
-Усмено изражавање пордазумева способност ученика да учествују у комуникацији,
да искажу једноставну усмену поруку, да учествују у једноставном разговору, да
једноставно и јасно причају о темама из свакодневног живота и делокруга њиховог
интересовања.
-Стицање способности и навика да се служе речником и другом при.ичном
литературом да би употпунии стечена знања и да би се припремили за даље образовање и
самостални рад. Упознавање културе и цивилизације земље чији се језик учи.
Стандарди
Разумевање говора Ученик разуме једноставну усмену поруку не дужу од две до три
минуте, и то на нивоу глобалног разумевања (основно обавештење из поруке), и на нивоу
сеективног разумевања ( проналажење тражене информације). Разумевање треба да се
односи на различите врсте усмених порука ( монолог, краћи разговор, кратка
информација)
Разумевање писаног текста Ученик чита са разумевањем краће писане и илустроване
текстове у вези са познатим темама и садржајима.
Усмено изражавање Ученик је у стању да искаже једноставну усмену поруку, исприча
лични доживљај, садржај разговора или наративног тексте, самостално или уз помоћ
наставника.
Писмено изражавање Ученик је у стању да напише поруку или кратак текст.
Интеракција Ученик остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке
информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.
Знања о језику Препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке
компетенције.
Оперативни задаци на нивоу језичких вештина
На крају VI разреда, ученик треба да:
Разумевање говора
-разуме изразе које наставник употребљава током часа да би дао упутства за рад.
-разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до осам реченица, иѕговорена природним
темпом а коа садрже искључиво језичку граћу обраћену у петом и шестом разреду.
- разуме једносттавне песме, причице, бројалице и сл.
- разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке кроз разне активности на
часу.
Разумевање писаног текста
-упозна и савлада технике читања у себи и гласног читања.
- даље упознаје правила графије и ортографије.
- разуме упутства за израду вежбања у уџбенику и радним листовима,
- разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим темама( око
70 речи)
- издваја основне информације из неког текста (ко, шта, где, како...)
Усмено изражавање
-траба да разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује
речи, поштује ритам и интонацију при спонтаном говору или читању.
- ступи у дијалог и у оквиру шест-седам реплика, постављањем и одговарањем на питања
води разговор у оквиру лексике обрађене у петом и шестом разреду.
- да уме да представи себе и другога, уз помоћ питања саопшти садржај дијалога и , текста,
или опише слику, лице, предмет, животињу и ситуацију.
- интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и рецитација.
Интеракција
Ученик треба да:
- реагује вербално или невербално на упутства и постављена питања;
- поставља једноставна питања и одговара на њих;
- изражава допадање или недопадање
-учествује у комуникацији на часу(у пару, у групи, итд.);
- тражи разјашњење кад нешто не разуме.
Писмано изражавање
Ученик треба да:
- даље упознаје правила графије, ортографије и интерпункције;
- допуњава и пише речи и кратке реченице на основу датог модела, слике и сл.
- пише пригодне честитке, поруке, електронске писма користећи модел;
- пише своје личне податке и податке других особа (име, презиме, адресу, занимање)
- одговори на јадноставна питања (ко, шта, где...)која се односе на обрађене теме,
ситуације у разреду или њега лично.
-прави спискове са различитим наменама.(куповина, рођендандан, обавезе)
Знања о језику
- схвата значај познавања језика
-препознаје ште је ново научио и разуме везу између сопственог залагања и постигнућа. У
језичким активностима.
- увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем првог
страног језика.
-користи језик у складу санивоом форманости комуникативне ситуације) учтивост...)
Теме и ситуације по доменима употребе језика
Приватно:
-заједничке активности и интересовања у школи и ван ње.
-спортски дан
-обавезе у школи или током дана
-обавезе у кући (уређење простора, куповина намирница, активности у кући и сл.
Јавне
-развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима
-празници и обичаји у Француској.
-оброци (код куће и ван ње)
-становање (кућа, зграда, насеље, село, град и сл.)
- куповина (учиве форме обраћања)
Образовне
-предмети, распоред часова, недељна оптерећеност
-слободне активности
Теме обрађене у петом разреду даље се проширују
-школски простор и прибор, активности и обавезе, излети и дружење,
-спорт
-ужа и шира породица, суседи и пријатељи
-Божић, Нова година, Ускрс и други важни празници
-просторије у кући и обавезе у кући
оброци, омиљенљ храна, здрава храна
-навике у исхрани у Француској
-одевни предмети и прикладно оевање
-место и улица где станујем
-важне установе у окружењу(биоскоп, школа, позориште,пошта, музеј, банка...
-годишња доба, месеци, дани у недељии делови дана
-исказивање времена(метеоролошко и хронолошко-пуни сати и пола сата)
-основни подаци о Француској(култура, цивилизација и сл)
Комуникативне функције
1. Представљање себе и других.
2. Поздрављање.
3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева
и сл.
4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди.
5. Постављање и одговарање на питања.
6. Молбе и изрази захвалности
7. Примање и давање позива за учешће у игри / групној активности
8. Изражавање допадања / недопадања
9. Изражавање физичких сензација и потреба.
10. Исказивање просторних односа и веичина ( идем у, долазим из, ево, десно...)
11. Давање и тражење информација о себи и другима
12. Тражење и давање обавештења и скретање пажње.
13. Описивање ица и предмета.
14. Изрицање забране и реаговање на забрану.
15. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику.
16. Тражење мисшљења и изражавање слагања / неслагања.
17. Исказивање извињења и оправдања.
tests,
chansons
total
textes, poésies
exercices
actes de
paroles
grammaire
наставна јединица
présentation
Глобални план за 6. разред
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Revision
Dossier I Les vacances…La rentrée
Devoir de controle
Dossier II Un frere...une soeur
I devoir écrit
Dossier III Mes parents...mes grands...
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Dossier IV Moi... autres
Dossier V A la maison...a l’école
Devoir de controle
Dossier VI Je vends... j’achete
II Devoir écrit
DossierVII Le soleil…la pluie
Exercices de récapitulation
1
1
2
2
2
2
1
2
2
1
1
2
2
2
2
1
2
2
1
2
2
7
14
14
2
2
1
2
2
2
2
1
2
1
2
2
2
1
2
2
2
2
1
1
24
9
1
1
1
4
2
9
2
9
3
9
8
8
2
8
3
7
2
72
Наставни облици
Интерактивни рад, фронтални рад, рад у
паровима или у групи и индивидуални рад
Наставна метода
Комуникативни приступ у раду (Approche
communicative)
Наставна средства
Уџбеник “Le francais pour nous'', радни листови,
CD, касете, постери, слике и разгледнице
Праћење и
оцењивање
Праћење усменог излагања и залагања на часу
Праћење писменог напретка путем вежбања,
тестова и писаних задатака
Морфосинтаксички и фонетски садржаји са примерима
Ученици треба да разумеју и користе:
1. Презентативе c`est / ce sont; voici /voilà; il y a, C`est ma soeur.Ce sont mes
Parents. Voici Miki notre chien. Voilà nos chatons. Il y a cinq chats.
2. Средства која указују на лице:
а) личне ѕаменице у функцији субјекта (и испред гагола који почињу самогасником):
J`habite à Novi Sad. Nous avons des amis en France. Ils ont des jeux de société. Le jeu qu`elle
adorent, c`est…
б)наглашене личне ѕаменице: Qui veut effacer le tableau? -Moi! Qui a trouvé ce
chaton? –Elles!
в)личне ѕаменице у функцији директног и индиректног објекта (ненаглашене личне
заменице ѕа прво и за друго лице): Tu m`écoutes? Elles vos connaissent bien. Je te donnerai
mon devoir.
(за треће лице): Tu l`aime beaucoup? Vous pouvez le dire à Marta? Nous les voyons
souvent. Il lui fait des misères, puis il lui donne des bonbons! Je leur écris tous les jours.
3. Актуализаторе именице (члан одређени / неодређени / нулти, демонстративе,
посесиве, квантификаторе): Le pays où nous avons passé nos vacances, c`est la Suisse. C`est un
tres beau pays. Il y a des acs et des montagnes. Sur cette photo, c`est mon ami Pierre: il est guide.
Ces deux filles sont ses soeurs: Marie est infirmière, elle a 23 ans; Sophie est étudiante, elle a 20
ans.
4. Модалитете реченице: афирмацију, негацију, интерогацију (која садржи
афирмацију и негацију, као и потврдни одговор si): ne / n`… pas / personne / jamais / rien,
губљење ne / n` у фамилијарном говору): On va au cinema ce soir. Je t`invite Je ne veux pas
venire avec toi./ Je veux pas… Je n`aime pas tes amis / J`aime pas… Je ne vois pesonne… Ils ne
font jamais ce que je propose… Tu ne veux rien me dire? Vous êtes toujours à …? Vous ne devez
pas prendre le train de midi? Si! Est-ce vous connaissez X? Savez-vous oùje peux trouver X, s`îl
vous plait? Quand est-ce qu`il revient? Pourquoi partez-vous si tôt?
5. Средства за исказивање просторних односа: ici / là / là-bas, an haut / en bas, à
gauche / à droite / en face / tout droit
6. Квалификацију
-помоћу компаратива супериорности и суператива: Je suis plus fort que toi! C`est ma
meileure amie.
-помоћу компаративног comme: Je suis comme toi.
Детерминацију помоћу реативних реченица: релативне заменице qui, que, où: Le
village que nous avons visité s`appelle…; le village qui se trouve au bord du Danube s`appelle…;
Le village où est né mon père s`appelle…
7. Средства за исказивање временских односа:
-временске индикаторе hier, demain, en ce moment / à ce moment-là; aujourd`
hui / ce jour-là
-везнике quand, lorsque и везички израз pendant que.
8. Глаголске начине и времена:
-презент, сложени перфекат, имперфект, футур први индикатива, као и
перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост. Je lis beaucoup; ce roman, je
viens de le finir; cette BD, je vais la lire pendant les vacances.
-презент субјонктива после глагола прве групе (после il faut que tu racontes ca à ton
frère, као и рецептивно il faut que tu ailles / que tu sois/ que tu lises / que tu saches / que tu
écrives
-презент кондиционала (у изражавању сугестије – савета) On pourrait lui montrer ma
bibliothèque.
-императив sois, soyez
9. Личне глаголске облике и безличне глаголске облике са инфинитивном
допуном, директном и препозиционалном: Ils veulent aller au cinéma. Il faut travailler plus.
Je dois travailler. Je peux travailler. Il apprend à parler français.
-Употребу глагоских израза avoir la permission de, avoir le temps de: Nous avons la
permission de rester jusqu`à minuit! Je n`ai pas le temps de ranger ma chamber, je suis en retard.
-Глаголе који уводе комплетивну реченицу са везником que: Il pense que c`est trop
loin. Il dit que c`est très loin.
10. Средства за исказивање огичких односа:
- узрок: Pourquoi tu ne viens pas avec nous? Parce que je n`ai pas fini mon travail. Il part
car il est fatigué. J`ai compris cette phrase grâce à ta mère.
-последица: Il ne fera pas beau, il faut donc organiser la fête dans un restaurant.
-опозиција: Je sais chanter, mais pas danser.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
- ИЗАБРАНИ СПОРТФизичко васпитање – изабрани спорт доприноси остваривању циља физичког
васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, при чему се
задовољавају индивидуалне потребе ученика, њихова радозналост и жеља за достигнућима
у изабраном спорту.
Физичко
васпитање
-изабрани
спортПрограмски
садржаји
Мали фудбал
Одбојка
17
1 час недељно
-
развијање моторичких способности
обучавање и усавршавање технике
индивидуална и колективна тактика
изабр.спорта
теоријско образовање
правила изабраног спорта
правила изабраног спорта
организовање одељењских и међуодељењских
19
36
36
такмичења
Општи
оперативни
задаци
изабраног
спорта






Посебни
оперативни
задаци
изабраног
спорта




Организациони
облици рада


задовољавање потребе за кретањем, игром и
такмичењем,
допринос социјализацији личности,
развијање потребе за стваралаштвом,
примена знања у систему школских
спортских такмичења,
усавршавање моторичких способности,
формирање морално-вољних квалитета
личности.
развој основних моторичких способности
(брзина,координација,прецизност),
усавршавање моторичких умења и навика
изабране спортске гране,
примена спортско-техничких и тактичких
знања изабраног спорта у сложеним
условима,
усвајање етичких вредности: поштовање
противника, правила понашања, фер-плеј...
часови физичког васпитања-изабрани спорт
спортска такмичења
1 час недељно
17
19
36
Програмски садржаји кроз које се остварује физичко васпитање-изабрани спорт
су усмерени на развијање физичких способности специфичних за изабрани спорт (брзина,
снага, издржљивост, гипкост, координација, окретност...) зависно од индивидуалних
могућности ученика, учвршћивање правилног држања тела и усвајање моторичних знања
карактеристичних за изабрани спорт.
36
ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ – обавља се током целе школске године на
основу јединствене методологије по следећим критеријумима
5.
6.
7.
8.
Вредновање моторичких способности – координацује, гипкости,
равнотеже, брзине, снаге издржљивости
Вредновање усвојености здравствено-хигијенских навика
Савладаност моторичких знања и умења
Однос према часу
ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Глобални тематски план рада из предмета
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
за VI разред основне школе у школској 2009/2010. години
Циљеви и задаци:
Циљ образовно-васпитног рада изборног програма је да се ученици оспособе за
коришћење рачунара.
Задаци образовно-васпитног рада:




упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;
развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;
подстицање креативног рада са рачунаром;
оспособљавање за рад са рачунаром.
Оперативни задаци:




упознавање ученика са табелама у програму за обраду текста „Word 2003“;
упознавање ученика са применом рачунара у области информација и комуникација;
упознавање ученика са основним елементима програма за графику и анимацију;
упознавање ученика саосновним елементима програмирања.
Годишњи фонд часова за
рбр.
Назив наставне теме
обраду
утврђ.
вежба.
понав.
системат.
свега
1
Рад са текстом
6
1
2
1
/
10
2
Интернет
5
1
3
1
/
10
3
Графика
2
1
1
/
/
4
4
Анимација
1
/
1
/
/
2
5
Изборни модул Програмирање
6
1
2
1
/
10
укупно
ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ
(1 час недељно, 36 часова годишње)
Циљ и задаци
Циљ васпитно-образовног рада овог предмета је да подстиче развој практичних и
теоријских знања ученика која су важна за њихово слобоно и креативно комбиновање
ликовних елемената у области: цртања, сликања, вајања, графике, примењених уметности
и визуелних комуникација, а у циљу развоја њховог креатинвог мишљења.
Задатак ове наставе је да:
омогући и подстакне развој учениковог спонтаног и креатинвог мишљења у областима
ликовне културе;
омогући и подстакне ученике на савладавање технолошког поступка ликовног рада;
мотивација ученика на упознавање основних елемената и закономерности ликовног језика;
развијање способности и веће осетљивости ученика за опажање квалитета свих ликових
елемената;
развијање веће осетљивости за ликовне и визуелне вредности које се стичу у настави, а
примењују у раду и животу;
36
развијање моторних способности ученика и навике за лепо писање;
подстицање интересовања за посећивањем музеја и изложби;
стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне
законитости и друштвене појаве;
омогућавање разумевање позитивног емоционалног става према вредностима израженим у
делима различитих подручја уметности;
развијање способности за препознавање основних својстава традицоналне, модерне и
савремене уметности.
Начин остваривања програма
Перманентним праћењем развоја ученика и савладавања планираног програма постиже се
већа могућност спонтаног и слободног изражавања. Прављење мапа омогућава бољи увид
у стваралачки развој. Планирање часа и израда плана и програма рада омогућавају да се
боље организују часови и доведу до жељеног резултата.
1.
2.
3.
1
2
3
1
1
1
4.
5.
4
5
1
1
Период
рада
За обраду
У току
године
Наставна
целина
Садржаји програма остварују се учењем и стварањем у окриву ликовних задатака.
се
п.
се
п.
се
п.
се
п.
ок
т.
Садржај
програма
Цртање
Тачка
Линија и
Смер
Слободан
ритам маса
и волумена,
бојених
мрља,
линија
светлина
Наставне
јединице
Игра у односима
тачке и линије
Смер
Комбиновање
тачке линије и
смера
Слободан ритам
ликовних
елемената
Слободан ритам
наведених
ликовних
елемената
Техник
Ликовн
а
Мето
и
и
д рада
задаци средст
ва
Развија Цртачк Комби
ње
и
нован
осетљив матери
ости за јали
ликовне
вреднос
ти
Посмат Цртањ Дијал
рају и
е
ог
естетск Слика
и
ње
доживљ
авају
дела
Тип
часа
Обрада
Вежбе
Вежбе
Обрада
Вежбе
лик.
уметнос
ти
Развија
ње
стварал
ачког
односа
према
околини
Развију
осетљив
ост за
пробле
ме у
корошћ
ењу
ликовни
х
средста
ва
1
1
1
ок
т.
ок
т.
ок
т.
Компонова
ње основних
тродимензи
оналних
облика
Тродимензионал
ни облици и
њихово
компоновање
9. 9
10. 10
11. 11
1
1
1
но
в.
но
в.
но
в.
Компонова
ње више
ритмичких
целина у
простору
(употребни
предмети)
Ритмичка
целина у
простору
Компоновање
12. 12
1
де
ц.
Естетска анализа
13. 1
14. 2
1
1
де
ц.
де
ц.
15. 3
16. 4
1
1
де
ц.
ја
н.
17. 5
18. 6
1
1
19. 7
20. 8
21. 9
1
1
1
ф
еб
.
ф
еб
.
ф
еб
.
Естетско
процењивањ
е
Сликање
Хроматски
и
ахроматски
скуп
Интензивне
(јарке,
чисте) боје и
боје
ослабљеног
интензитета,
замућене
боје
Топле и
хладне боје
Визуелно
споразумева
ње
Стварање шифре Оспосо
и декодирање
бе за
шифре
стварал
6.
7.
8.
6
7
8
Цртачк
и
матери
јал
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Вежбе
Цртаћи Комби Обрада
матери нован Вежбе
јал
Вежбе
Упознавање са
бојом
Значај боја
Развију
ликовни
сензиби
литет
Сликар дијало Обрада
ски
г
Вежбе
матери
јал
перцепција
Естетск
о
доживљ
авање
Сликар Дијал
ски
ог
матери
јал
Обрада
Вежбе
Перцепција и
аперцепција
Контрас
т
тоналит
ета
Сликар Дијал
ски
ог
матери
јал
Обрада
Вежбе
Сликар Дијал
ски
ог
матери
Обрада
Вежбе
Вежбе
ма
р.
ма
р.
22. 10
1
ма Пантомима,
р. говор тела
Перцепција и
аперцепција
23. 11
1
ма Амбијент –
р. сценски
простор
Позоришна
представа
24. 12
1
ап
р.
ап
р.
ап
р.
Естетска анализа
25. 1
26. 2
Естетска
анализа
Вајање
Тактилне
вредности
површине и
облика
Тактилне
вредности
површине
Тактилне
вредности
површине и
облика
27. 3
28. 4
ап Чврста и
р. мека форма
ма
ј
Чврста и мека
форма
Чврста и мека
форма
29. 5
30. 6
ма
ј
ма
ј
Упознавање са
геометријом
форме и
Неправилност
форме
Моделовање
геометријск
их и
неправилни
х форми
ачко
пренош
ење
визуелн
их
порука
Смисао
за
унапред
јивање
животн
е
средине
Естетск
о
доживљ
авање
јал
Фотогр Дијал
афија,
ог
филм
Обрада
Сликар Дијал
ски
ог
матери
јал
Обрада
Посмат Вајање
рају и
естетск
и
доживљ
авају
дела
ликовне
уметнос
ти
Развијај Вајање
у
стварал
ачки
однос
према
околини
Покажу Вајање
интерес
еи
способн
ости за
самоста
лно
открива
ње
визуелн
Комби Обрада
нован Вежбе
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
комби
нован
и
Обрада
Вежбе
31. 7
32. 8
33. 9
34. 10
35. 11
36. 12
их
појава
ма Конвексна и Различитост
Посмат
ј
конкавна
изгледа
рају и
ју форма
конкавне и
разлику
н
конвексне форме ју
различи
те
форме
ју Односи маса Значај масе и
Развија
н и волумена
волумена у
ње
ју
делима светске
стварал
н
баштине
ачког
односа
према
визуелн
им
појавам
а
ју Естетска
Естетска анализа
н анализа
Естетска анализа
ју
н
Вајање
Дијал
ог
Обрада
Вежбе
Вајање
Дијал
ог
Обрада
вежбе
ХОР И ОРКЕСТАР
Циљ и задаци:
Општи циљ наставе хора је развијање интересовања за музичку уметност и упознавње
музичке традиције и културе свога и других народа.
Остали циљеви и задаци су:
-
Неговање способности извођења музике (певање и свирање)
Стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музике
-
Подстицање креативности у свим музичким активностима
Упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке
писмености
Припремање програма за културну и јавну делатност школе
Упознавање занимања музичке струке
-
Оперативни задаци:
Ученици треба да:
-
Певају песме по слуху и из нотног текста песме наших и других народа
Упознају основне појмове музичке писмености
Упознају музичка дела уз основне информације о делу и композитору
Развијају стваралачке способности
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Извођење музике
- Певање, свирање и основе музичке писмености
- Обрадити и и певати народне, дечје, уметничке песме, каноне и песме наших и
страних композитора
- На дечијим ритмичким и мелодијским инструментима изводити песме
одговарајуће тежине (обнављање целе ноте, половине, четвртине, осмине,
шеснаестине у групи и одговарајућих пауза, а такође и обрада осминске
триоле и синкопе)
- Кроз обраду песама упознати F - dur, D - dur и d - moll лествицу
Слушање музике
- Слушати вокално-инструменталне и инструменталне композиције домаћих и
страних композитора
- Посебну пажњу обратити на соло и хорску песму уз основне информације о
делу и композитору
- Ученике оспособити да препознају и упознају звук инструмента у примерима
које слушају, представити им изглед и могућност инструмената
Стварање музике
- Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним
инструментима
- Импровизовање дијалога на инструментима Орфовог инструментарија
- Стварање дечијих песама
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
У програму изборног предмета истакнуто место има слушање музичких дела и активно
музицирање (певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоретски
појмови у оваквом приступу планирани су у функцији бољег разумевања музике и
музичког дела. Основни циљ је активно учешће ученика на часу, а при том треба
обухватити сва подручја предвиђена за тај разред.
Настава изборног предмета остварује се кроз:
- певање, свирање и основе музичке писмености
- слушање музике
- дечје музичко стваралаштво
а) Кроз певање, свирање и основа музичке писмености ученици треба да:












обраде снизилицу, разрешилицу и обнове повисилицу
упознају клавијатуру
обнове просте парне и непарне тактове са четвртинском и осминском јединицом
бројања (наглашен и ненаглашен тактов део, уз објашњење тактирања и
дириговања)
обраде ала бреве такт (половина као јединица бројања)
обнове знакове репетиције, и науче ознаке прима и секунда волте
упознају корону
обнове музички речник у вези са јачином (p, mp, f, mf), брзином (adagio, andante,
moderato, allegro), и постепеним динамичким прелазима из тишег у јаче и обрнуто
(крешендо и декрешендо), и науче нове pp, ff, vivo, presto... као и значење темина
molto, poco, meno, као и ознаку карактера cantabile
усвоје значење лукова (лук трајања и лук легата) и ознаке за стакато и глисандо
обнове раније обрађене лествице и на основу њих обраде F-dur, D-dur и d-moll
лествицу, обнове значење термина ступањ, степен и полустепен и упознају акорде
на првом ступњу (поређење дура и мола и објашњења тоналитета)
понављају краћи мелодиски мотив
постепено уводе већи број инструмената у групно музицирање
свирају на фрулици, мелодици, гитари и другим доступним инструментима
б) Кроз слушање музике ученици треба да:




усмеравање пажње ученика на аналитичко слушање музике стимулисањем активног
праћења примера
разликовање звучних боја музичких инструмената, упознавање њихових
карактересистика (основне групе, грађа, техничко - извођачке могућности)
подстицање различитих видова изражавања ученика у вези слушања музике и
музичким доживљајем
упознавање музичких дела, стваралаца и извођача
в) У музичком стваралаштву ученике треба подстицати да:





ритмичким и звучним ефектима креирају пратње за песме, стихове, користећи при
том различите звукове извора
креирају покрете уз музику коју ученици певају или слушају
смишљају музичка питања и одговоре, ритмичке и мелодијске допуњалке са
потписаним текстом и састављају мелодије од понуђених мелодијских мотива
импровизују мелодију на задати текст
импровизују дијалог на мелодијским инструментима Орфовог инструментарија
Методе и технике
Демонстративна, илустративна,текстуална,метода рада по слуху, вербална...
Методе активне наставе(смислено рецептивна, дивергентна,кооперативна...)
Наставна средства
Клавијатура (хармоника), касетофон, ЦД, ДВД плејер, ТВ, Орфов инструментариј,
илустрације, слике композитора и инструмената, уџбеник.
Активности ученика
Слуша композиције различитог садржаја и расположења, пева песме различитог карактера
по слуху и са нотног текста, пева и изводи музичке игре, креира покрете на музику, свира
на Орфовом инструментарију, препознаје и свира делове песама, слуша народне песме и
игре, опажа, анализира, смишља музичка питања и одговоре, компонује мелодије на
задани текст
ГЛОБАЛНИ И ТЕМАТСКИ ПЛАН
месец
Певање, свирање и
основе музичке
писмености
Слушање
музике
Дечје
музичко
стваралаштво
Укупни
број
часова
Септембар
3
1
/
4
Октобар
2
2
1
5
Новембар
2
1
1
4
Децембар
2
1
1
4
Јануар
1
1
/
2
Фебруар
2
1
1
4
Март
2
2
/
4
Април
2
1
/
3
Мај
2
1
1
4
јун
1
1
/
2
УКУПНО:
19
12
5
36
Препоручене композиције за певање и свирање
Химне
Државна химна
Химна Светом Сави
Химна школе
Народне песме и игре
Избор народних песама из различитих крајева Србије
Песма из Јапана - Шушти, шушти бамбусов лист
Народна из Индонезије - Кочија
Песме других народа
Дечје песме
З. Вауда - Бржимир и Бржимирка
З. Вауда - Лептирова успаванка
С. Мокрањац - Повела је јела
С. Мокрањац - Ој, за гором
В. А. Моцарт - Чежња за пролећем
К. Бабић - Коњски реп
Ј. С. Бах - Зима
Ј. С. Бах - Ах, што волим
Ђ. Б. Перголези - Где је онај цветк жути
Д. Кабалевски - Спокојно спавај
Песме чији су ствараоци деца
Мина Пантелић ОШ "Краљ Петар Први" Београд - Круна од нота
Ана Глумац ОШ "Лазар Саватић" Земун - Школа и љубав
Александар Драгутиновић ОШ " Лаза Костић" Н. Београд - Ђачки дани
Препоручене композиције за слушање
Химне
Државна химна
Химна Светом Сави
Химна школе
Народне песме и игре
Избор песама из различитих крајева Србије
Домаћи композитори
С. Мокрањац - V руковет
С. Мокрањац - VIII руковет
Ј. Маринковић - Отче наш
С. Бинички - Марш на Дрину
М. Милојевић - Муха и комарац
М. тајчевић - Седам балканских игара
К. Бабић - Гимнастика за два цванцика
Д. Радић - Гунгулице
Р. Петровић - Сватовске шаљивке
Избор из доступних инструменталних дела савремених композитора
Страни копозитори
Ј. С. Бах - Друга свита за флауту и оркестар, последњи став Бадинера
А. Вивалди - "Годишња доба" (зима)
Тартини - Ђавољи трилер, соната за виолину и клавир, први став
Л. в. Бетовен - 5. симфонија, први став
Ф. Шуберт - Дивља ружица
Ф. Менделсон - Виолински концерт, први став
Ј. Брамс - Мађарске игре (избор)
П. И. Чајковски - одломци из балета Успавана лепотица
А. Бородин - Половецке игре из опере Кнез Игор
Е. Григ - Прва свита из музике за драму Пер Гинт, Јутро (први став), и У двору планинског
краља (четврти став)
Н. Римски - Корсаков - Шехерезада
Избор из доступних дела композитора 20. века
-СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ-
VI разред
-ЦИЉ И ЗАДАЦИЦиљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и
оспособљвањ ученика да кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље
разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености.
Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да
науче како да сагледају себе у контексту “ другог “ , да би сопствени идентитет што
потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.
Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим
елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање,
игре, забава, становање, одевање, итд, уоче њихову условљеност историјским процесима и
догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с
основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Средоземља и Европе у
целини, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које
постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик
живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог
предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима,
да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију
критички однос према њој.
-СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ
Р.
БР.
ТЕ
МЕ
1.
2.
.
ТЕМЕ
УВОД
ГРБОВИ И
ЗАСТАВЕ НЕКАД
И САД
( 1час недељно, 36 часова годишње)
БР.
ЧАС
МЕТОД ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ
ПО
Е РАДА
ТЕМ
И
2
истражив
ачка,
интеракт
ивна
4
истражив
ачка,
интеракт
ивна
истражив
ачка,
интеракт
ивна
СВАКОДНЕВНИ
ЖИВОТ У
СРЕДЊЕМ ВЕКУ
-Свакодневни живот
људи у
средњевековној
Европи
-Свакодневни живот
у српским земљама
средњег века
18
истражив
ачка,
интеракт
ивна
12
истражив
ачка,
интеракт
ивна
истражив
ачка,
интеракт
ивна
-Разумевање појма свакодневни живот;
-Разумевање значаја проучавања
свакодневног живота у прошлости;
-Усвајање и продубљивање знања о
разликама између свакодневног живота
данас и у прошлости;
-Упознавање са улогом и значајем
грбова и застава;
-Упознавање са улогом и значајем
грбова и застава у прошлости српског
народа;
-Упознавање са свакодневним животом
у средњем веку;
-Упознавање са свакодневним животом
српског народа у средњем веку;
-Подстицање ученика на самостални
истрачивачки рад;
-Развијање способности повезивања
знања из различитих области.
истражив
ачка,
интеракт
ивна
СВЕ
ГА :
36
ФАКУЛТАТИВНА НАСТАВА
ПЛАН И ПРОГРАМ ЕКСКУРЗИЈЕ
Циљ и задатак екскурзије је упознавање рељефа и обилазак културно-историјских и
туристичких места Шумадије. Крећући се аутопутем од Лесковца преко Ниша према
Београду пратимо ток Јужне Мораве а после њеног спајања са Западном Моравом код
Сталаћа аутопут води дуж Велике Мораве. Ближе ћемо упознати Аранђеловац и његову
околину, пре свега историјска места и здања ( смештена на брежуљцима Шумадије) везана
за Први српски устанак и Буковичку бању и дечје одмаралиште Букуља.
ПУТНИ ПРАВЦИ - РЕЛАЦИЈА
МАНОЈЛОВЦЕ –ОПЛЕНАЦ – ТОПОЛА – АРАНЂЕЛОВАЦ- БУКУЉА - ОРАШАЦ МАНОЈЛОВЦЕ
ПРОГРАМ ПУТОВАЊА
Полазак у 6 часова из Манојловца (6:15 из Братмиловца). Вожња аутобусом преко
Ниша и даље аутопутем до Марковца и скретања према Тополи и Опленцу.
Посета цркве Св. Ђорђа на Опленцу и музеја у Тополи као и упознавање са историјским
збивањима из доба Првог српског устанка. Одлазак у Аранђеловац и обилазак Буковичке
бање и дечјег одмаралишта Букуља, ручак. Свраћање у Орашац, место избијања Првог
српског устанка, после чега преко Велике Плане крећемо пут Ниша и Лесковца. Уз краће
успутно задржавање, на место поласка стижемо до 21 сат.
НОСИОЦИ АКТИВНОСТИ припреме и извођења:
Директор школе
-
Стручни вођа
Одељењски старешина
ТЕХНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА: Одељењски старешина обезбеђује техничке услове
извођења екскурзије:
- Комуникација са родитељима
- Прикупљање сагласности родитеља
- Пријем уплаћених рата и предаја новца благајни школе
- Координира реализацију планираних садржаја
- Контролише понашање деце и брине о њиховој сигурности
ПОДЕЛА ЗАДУЖЕЊА – непосредно пред полазак ( и за наставнике и за ученике).
НАЧИН ФИНАНСИРАЊА – родитељи у више рата уплатом на жиро рачун агенције
преко разредног старешине и благајне школе.
ДНЕВНИЦЕ ЗА НАСТАВНИКЕ – износ одређује Савет родитеља.
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНА ПОДРУЧЈА:
-
Географија
Историја
Физичко васпитање
ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ – мај 2010. год.
План излета за предметну наставу
VI разред
-
полудневини излет планиран је за пролеће 2009. године
окупљање до 7:30 у дворишту школе
договор са разредним старешинама о маршрути и задужењима током
пешачења, о активностима на одредишту и времену повратка
старешине окупљају своје одељење и дају инструкције о обавезама и
правилима понашања током излета, деле задужења
полазак око 8 часова
одредиштe за VI разред је клизиште у Великој Биљаници
око 11:30 повратак до школа у Манојловцу и Братмиловцу
План и програм одељенског старешине
Одељењски старешина је, органа школе, чији се начин рада утврђује Статутом, а разрађује
планом рада. С обзиром на задатак одељењског старешине, као педагошкога,
организационог и одељењског руководиоца, његов рад треба да обухвати следеће групе
послова:
5.
6.
7.
8.
Старање о успеху ученика
Васпитавање и васпитни утицај
Сарадња са родитељима
Уредно и благовремено вођење педагошке евиденције и документације одељења,
достављање извештаја, анализа и осталих поддатака о раду одељења потребних за
израду планова и извештаја о раду целе школе.
Одељењски старешина је индивидуални стручни орган који руководи радом у
одељењу, са наглашеном организационом, административном и педагошком улогом.
Организациони послови су следећи:
- планирање и програмирање,
- руковођење радом одељењског већа,
- координација рада и васпитних утицаја свих учесника и чинилаца васпитања
ученика,
- формирање одељења и рад на развијању одељењске заједнице (колектива),
- пружање помоћи ученицима у различитим облицима интересног организовања и
самоорганизовања (слободне активности и организације),
- успостављање сарадње са родитељима и другим чиниоцима ван школе,
- успостављање сарадње са стручним сарадницима, стручним органима, управом
школе и специјалистичким службама (здравственим, социјалним и др.),
- организација радних група и комисија,
- организовање послова за унапређивање, анализирање и вредновање квалитета и
ефеката образовно-васпитног рада у одељењу.
Административни послови су следећи:
- евиденција о реализацији плана и програма образовно-васпитног рада,
- евиденција о васпитном раду са ученицима (породичним и социјалним
приликама ученика, интересовање ученика за секције, белешке о разговору са
ученицима и родитељима),
- евиденција о унапређивању образовно-васпитног рада у одељењу (збирни
подаци о објективном проверавању знања, квалитативна анализа оцена у
одељењу, подаци о успесима ученика на такмичењу, показатељи о квалитету
наставе и сл.),
- евиденција о раду заједнице ученика (планови рада, записници о састанцима и
извештаји).
Педагошки послови су следећи: (Напомена: Одељењски старешина подстиче стил
демократског вођења и руковођења развојем ученика, и као руководилац одељења
изграђује став поверења у ученикове снаге и уважавању достојанства његове личности.)
-
-
-
-
-
-
-
укључивање ученика у остваривање образовно-васпитних програма одређеног
разреда, односно одељења, њихово поступно оспособљавање и осамостаљивање
у учењу и раду,
организовање индивидуалних активности сваког ученика у стицању основног,
општег образовања, усмеравање ученика на активан и одговоран однос према
учењу и раду, сопственом развоју, самообразовању и самоваспитању,
сређивање усвојених и пружање нових информација о актуелним, (узрасним)
питањима психофизичког развоја деце о животу и раду и међуљудским
односима,
праћење и подстицање индивидуалног развоја и напредовање ученика,
стимулисање креативних и пружање помоћи у превазилажењу сметњи у развоју,
оспособљавање ученика за вредновање и самовредновање тј. за оцењивање
успеха и понашање појединца и одељења у целини,
развијање сарадње, узајамности и поверења између ученика и наставника и
укључивање родитеља у ову сарадњу ради унапређивања васпитног рада и
развоја ученика,
стварање васпитних ситуација на основу програмских захтева за формирање
одељењских заједница ученика и постепено осамостаљивање у њиховом
самоорганизовању и изграђивању колективних вредности и норми,
праћење и подстицање ученика на друштвене активности у секцијама, у
друштвеним и организацијама у школи и ван школе, на друге активности у
слободном времену и богаћење њихових културних потреба и културе
понашања,
усклађивање васпитних утицаја на ученике једног разреда - одељења усмерених
на свестрани развој личности и пружање помоћи ученицима у сређивању
сопствених искуства, посебно у моралном развоју (морално суђење, усвајање
моралних вредности) и подстицање њихове професионализације и
социјализације.
Тезе за разговор одељењског старешине са ученицима
(поводом дечије недеље а током целе школске године)
-
-
-
Поздравите своје ученике и пожелете им успешан рад у новој школској години,
изразите задовољство што сте баш њима одељењски старешина,
покажите наглашену дозу педагошког оптимизма и доказе да о њима већ знате
пуно позитивног (да сте се о њима обавестили),
истакните уверење да ћете уз њихову помоћ и залагање бити једно од бољих
одељења у разреду или школи, уз услове: да редовно похађају наставу, да на
настави буду пажљиви, да међусобно сарађују и да се поможу, да континуирано
и систематски раде и уче,
нека осете вашу личну спремност да им помажете у решавању њихових
свакодневних проблема (личних и одељењских),
промовишите рад и другарство као две основне вредности и мерило успеха у
школи,
нагласите да знање није једино што се од њих тражи и да сами треба да брину о
свим одликама своје личности,
скрените им пажњу да наставници посебно цене систематски, а не кампањски
рад и учење,
опомените их превентивно да се често неоправдано изостајање са наставе не
толерише у чколи и да омета рад свих,
детаљније их обавестите о улози и дужностима дежурних ученика и редара,
истакните им обавезу доношења уџбеника, прибора за писање као и остале
неопходне школске опреме,
подсетите их на уобичајен начин међусобног одношења унутар школског
колектива (обраћање наставнику, односи за време школских одмора и сл.),
позовите их да сами раде на укључивању својих родитеља у заједничке школске
потребе,
помозите им у остваривању неких ђачких права и повластица,
заједнички са њима направите план седења ученика у одељењу, ако је то
потребно,
учествујте у њиховом договарању о одржавању хигијене у учионици и другим
школским просторијама
обавестите их да поштују углед школе и чувају школску имовину, као и лик
ученика те школе,
упознајте их са традицијом школе, говорите им о најпознатијим некадашњим
ђацима и наставницима школе, који данас служе као углед и пример,
покажите им изложбене паное, на којима су показани најновији успеси ученика
(пехари, повеље, похвале, дипломе, награде са такмичења и фотографије са
значајних манифестација),
инфиормишите их о основним карактеристикама и "нормама кућног реда" о
режиму рада и распореду часова и других активности,
прокоментаришите им школска документа у којима је регулисан систем
васпитно-дисциплинских мера за ученике, као и начин оправдавања изостанака,
разговарајте са њима о свим ваннаставним активностима ученика у школи и
објасните им начин укључивања у њихов програм рада,
укажите им на значај и начин организовања додатне и допунске наставе и на
потребу и могућности њиховог укључивања,
-
продискутујте са њима програм рада одељењског старешине и сарадњу са
родитељима,
непосредно им помажите у конституисању и функционисању одељењске
заједнице.
ПРЕДЛОЗИ ОРЈЕНТАЦИОНИХ ПЛАНОВА РАДА РС и ОЗ
1.
КОНСОЛИДОВАЊЕ ОДЕЉЕЊА КАО КОЛЕКТИВА РАДИ ПОСТИЗАЊА
УСПЕХА, РАДНЕ ДИСЦИПЛИНЕ И ВАСПИТНИХ ЗАДАТАКА
1. 1
Упознати ученике са кућним редом и правилима о животу и раду школе (01.
09. 2007. године)
1. 2
1. 3
Редовно пратити и усклађивати понашање ученика са школским прописима –
током године.
1. 4
Упознавање ученика са планом и програмом рада школе, распоредом часова,
школским календаром, режимом рада библиотеке, педагошке службе,
радионицама и предавањима.
Иницирати и учествовати у изради плана рада одељењских заједница
ученика, разраде тема „Учионице добре воље“.
2
ПРОГРАМИРАЊЕ РАДА ОДЕЉЕЊСКИХ ВЕћА И ОСТВАРИВАЊЕ
САРАДЊЕ СА ЧЛАНОВИМА ВЕЋА.
2. 1
Сачинити план рада одељењског већа – до 16. 09. 2007. године
2. 2
Обезбедити активно учешће чланова одељењског већа у раду седница при
анализи успеха и дисциплине, као и реализације наставног плана и програма,
предлагати и изрицати похвале, награде, казне (тромесечје, полугодиште и
крај године)
2. 3
Обезбедити благовремену реализицију и организацију допунске, додатне
наставе и секција и пратити реализацију током целе године
3
ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СТАЛНЕ САРАДЊЕ СА ПЕДАГОшКОМ СЛУЖБОМ
3. 1
Заједнички идентифиловати проблеме ученика који имају тешкоће у
савлађивању наставног градива – по потреби
3. 2
Организовати анкетирање о тешкоћама у настави као и о међусобним
односима у одељењу.
3. 3
3. 4
Обезбедити поступно и повремено информисање ученика ВИИИ разреда о
условима за наставак школовања – април.
Информативна предавања педагога школе.
4
ИСТИЦАЊЕ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ
4. 1
Усмерити ученике према склоностима и способностима за рад у оквиру
слободних активности, обезбедити праћење и вредновање резултата – током
године.
5
ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЕТА ПОЗОРИШТУ, МУЗЕЈУ, ЛИКОВНИМ
ИЗЛОЖБАМА, БИОСКОПИМА И КУЛТУРНИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА У
ШКОЛИ И ВАН ЊЕ
6.
ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ ИЗЛЕТА И ЕКСКУРЗИЈА
6. 1
Планирати одредиште, садржај и средства за излете и екскурзије – март и
април
6. 2
Планирати завршне свечаности за ученике ВИИИ разреда
7.
САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА
7. 1
Организовати четири родитељска састанка – на почетку школске године, на
крају класификационих периода и полугодишту
7. 2
Планирати стални термин за индивидуалне консултације са родитељима –
једном недељно
7. 3
По потреби обезбедити телефонске консултације или писана обавештења
родитељима
8.
ВОЂЕЊЕ ДОМУКЕНТАЦИЈЕ
8. 1
Ажурно водити дневник рада, матичну књигу, ђачке књижице, записнике са
седница, испита, родитељских састанака, сведочанстава, диплома и др –
током целе године.
ПРЕДЛОГ ПЛАН РАДА РАЗРЕДНОГ СТАРЕШИНЕ за VI разред
СЕПТЕМБАР /
37.
Поновни сусрет у новој школској години, (догађаји са распуста)
39.
40.
Кодекс понашања у школи, и усвајање планова рада за нову шк.год. (
Посебна правила која важе у нашој учионици,)
Подела осталих задужења у одељењу, (степен овлашћења)
Организација рада школе, наставне и ванаставне активности
41.
42.
43.
44.
ДЕЧЈА НЕДЕЉА - Први понедељак у Октобру, Дечја права
Узајамна помож солидарност - значај хуманизма,друг другу,
Упознавање са програмом рада Дечјег савеза у школи,предлог чл.
Правилно формирање радних навика, уређивање учионице,
38.
ОКТОБАР /
НОБВЕМБАР/
Правилна исхрана,значај физичке активности и очување животне
средине,
46. Толеранција и њен значај за успешну комуникацију,(Међун.16.11.)
47. Богатство различитости, тешкоже ,узајамно разумевање ученика,
48. Методе успешног учења, како и колико учимо код куже,разм. иск.
45.
ДЕЦЕМБАР /
49.
50.
51.
52.
Болести зависности, 1. децембар дан борбе против СИДЕ
Цигарете, алкохол, дрога,- штетне последице конзумирања,
Религија, Православље, Српска култура и традиција,СЕКТЕ,
У сусрет Новој години, о култури Дочека Нове године,
53.
54.
Припрема за родитељски састанак - очекивања родитеља,
Припрема за обележавање Св.Саве,
55.
56.
57.
58.
Успех и дисциплина, стање у одељењу,очекивања и могућности
Анализа успеха и дисциплине, мотивација и учење,
Сусрети са еминентним личностима из културног и јавног живота,
Лажи и крађе, штетне последице, ПОШТЕЊЕ, круна личности,
59.
60.
61.
У сусрет 8.марту,
Значај склоности и интересовања за бављење одређеним послом,
Р.С. Поступно и правилно изгрђивање особина битних за успех,
/радозналост,истрајност,уредност,упорност,издржљивост,тачност,пр
ецизност,рационалност/
Значај правилног става родитеља према избору занимања
детета,штетне последице преамбициозних родитеља за дете,
ЈАНУАР/
ФЕБРУАР/
МАРТ/
62.
АПРИЛ/
63.
64.
65.
Непожељни-неприхватљиви облици понашања,ризична
понашања,агресија-насиље
Утицај вршњачке групе као најјачи у хиерархији утицаја,Модел.
Како се одупрети негативним утицајима и притисцима са сртране,
МАЈ /
66.
67.
68.
69.
Ментална хигијена, очување душевног здравља,
Припреме иактивности за обележавање Дана школе,15.мај,
Промене у пубертету, дечаци-девојчице, изазови, последице,
Екскурзије, релације, заинтересованост,
70.
71.
72.
Разматрање успеха и дисциплине у одељењу, оцена-мерило знања?
Како смо уредили наш пано у одељењу,
Организација слободног времена за време распуста,
ЈУН /
VII РАЗРЕД
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
Школски програм за седми разред траје 36 радних недеља, односно 180 наставних
дана.
ГОДИШЊИ ФОНД ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД
Редни
број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
број
1.
2.
3.
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Српски језик
Енглески језик
Ликовна култура
Музичка култура
Историја
Географија
Физика
Математика
Биологија
Хемија
Технич. и инфор. образовање
Физичко васпитање
УКУПНО А
СЕДМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
144
720
72
360
36
180
36
180
72
360
72
360
72
360
144
720
72
360
72
360
72
360
72
360
936
4680
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Верска настава/ Грађанско васпитање
Француски језик
Физичко васпитање/ изборни спорт
СЕДМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
36
180
72
360
36
180
УКУПНО Б
УКУПНО А + Б
144
1080
720
5400
Редни
број
1.
2.
3.
4.
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Информатика и рачунарство
Цртање, сликање и вајање
Хор и оркестар
Свакодневни живот у прошлости
УКУПНО В
УКУПНО А + Б + В
СЕДМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
36
180
36
180
36
180
36
180
36
180
1116
5580
Редни
број
1.
2.
3.
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
Редовна настава
Допунска настава
Додатни рад
УКУПНО
СЕДМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
1116
5580
36
180
36
180
1188
5940
Редни
број
1.
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
Обавезне ван-наставне активности
Час одељенског старешине
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
СЕДМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
36
180
2.
36-72
180-360
До 2 дана
ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СА НЕДЕЉНИМ И ГОДИШЊИМ ФОНДОМ
ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА
Редни
број
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
11
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
11
Српски језик
Енглески језик
Ликовна култура
Музичка култура
Историја
Географија
Физика
Математика
Биологија
СЕДМИ РАЗРЕД
недељно
годишње
4
144
2
72
1
36
1
36
2
72
2
72
2
72
4
144
2
72
Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне
мањине
10.
11.
12.
Хемија
Технич. и инфор. образовање
Физичко васпитање
УКУПНО: А
2
2
2
26
72
72
72
936
ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СА НЕДЕЉНИМ И ГОДИШЊИМ
ФОНДОМ ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА
Редни
број
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
СЕДМИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Верска настава/ Грађанско васпитање12
1
36
2.
Француски језик13
2
72
3.
Физичко васпитање/ изборни спорт14
1
36
УКУПНО: Б
4
144
УКУПНО: А+Б
29-32*
1044-1152*
ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СА НЕДЕЉНИМ И ГОДИШЊИМ ФОНДОМ
ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА
Редни
број
12
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ15
СЕДМИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Цртање, сликање и вајање
1
36
2.
Хор и оркестар
1
36
3.
Информатика и рачунарство
1
36
Ученик бира један од понуђених наставних предмета и изучава га до краја другог циклуса
Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским
могућностима и изучава га до краја другог циклуса
14
Ученик бира спортску грану са листе коју нуди школа на почетку школске године
15
Школа је дужна да поред обавезних изборних предмета са листе Б, понуди још најмање четири изборна
предмета са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим склоностима, на
почетку школске године
13
Свакодневни живот у прошлости
4.
1
36
УКУПНО: В
1-2*
36-72*
УКУПНО: A+Б+В
30-33*
1080-1188*
ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Редни
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
СЕДМИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Редовна настава
31
1116
2.
Допунска настава
1
36
3.
Додатни рад
1
36
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Редни
број
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
1.
Обавезне ван-наставне активности
Час одељенског старешине
2.
СЕДМИ РАЗРЕД
недељно
1
годишње
36
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
1-2
36-72
До 2
дана
годишње
До 2 дана
годишње
НАСТАВНИ ПРОГРАМ
ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
1. СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
Сврха програма образовања
-
Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке,
научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености,
неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.
-
Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да
успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и
потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и
одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси
демократском, економском и културном развоју друштва.
Циљеви и задаци програма образовања су:
-
стицање знања о језику, књижевности и медијима релевантним за будуће
образовање и професионални развој;
оспособљавање ученика да користи стандардни матерњи језик, ефикасно
комуницира у усменом и писаном облику у различите сврхе;
оспособљавање ученика да комуницирају у усменом и писаном облику на теме из
свакодневног живота на страном језику;
развијање свести о значају вишејезичности у савременој вишекултурној заједници;
разумевање повезаности различитих научних дисциплина;
разумевање и сналажење у садашњости и повезаности друштвених појава и процеса
у простору и времену (Србија, Европа, свет);
-
прихватање и уважавање другог/друге без обзира на националну, верску, родну и
друге разлике;
разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких,
хемијских и биолошких закона, модела и теорија;
правилно формирање математичких појмова и стицање основних математичких
знања и вештина;
стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање
проблема;
овладавање информационо-комуникационим технологијама;
развијање вештина и техника уметничког изражавања;
познавање различитих техника, стилова и медија уметничког изражавања;
познавање вредности сопственог културног наслеђа и повезаности са другим
културама и традицијама:
развијање одговорног односа према сопственом здрављу и здрављу других;
2. ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ
ПРЕДМЕТА
ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК
Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и
писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа,
да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да
изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење
и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима
српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да
упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и
друга уметничка остварења из српске и светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
српског језика буду у пуној мери реализовани
развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује
описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског
књижевног језика
поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика
-
-
-
-
упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и
стилским могућностима српског језика
оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима
његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама
(улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца)
развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности
развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво
усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза
увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и
читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког)
оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано
тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова
упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из
илустрованих енциклопедија и часописа за децу
поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање
и критичко процењивање прочитаног текста
развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као
извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске,
школске, месне), поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним
књигама
поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање
сценских остварења (позориште, филм)
усвајање основних теоријских и функционалних појмова из књижевности,
позоришне и филмске уметности
упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног
идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и
других уметничких остварења
развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и
унапређује
навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на
радију и телевизији
подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво
подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности
(литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.)
васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости,
солидарности и других моралних вредности
развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње
међу људима.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци:
- систематизација и проширивање знања о врстама речи и граматичким категоријама
променљивих речи о значењу и употреби падежа, о врстама глагола
-
систематизација и проширивање знања реченичним члановима
напоредни односи међу реченичним члановима
појам синтагме и састав именичке синтагме
појам актива и пасива
систем независних предикатских реченица
напоредни односи међу независним предикатским реченицама у оквиру
комуникативне реченице
конгруенција
разликовање кратких акцената и реченични акценат
основни појмови о старословенском језику
осамостаљивање за анализу лирских, епских и драмских дела
усвајање књижевних и функционалних појмова према захтевима програма
излагање (експозиција), опис и приповедање
технички и сугестивни опис, техничко и сугестивно приповедање
рад на некњижевном тексту
информативно читање и упућивање ученика у читање "с оловком у руци"
(подвлачење, обележавање, записивање).
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ЈЕЗИК
Граматика
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање
постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код
именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код
променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик,
лице, број, род, стање, потврдност / одричност. Гласовне промене у промени облика речи
(нормативна решења).
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања).
Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни,
непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола
(обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски),
прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин,
узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни
односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни.
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција.
Апозитив.
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним
придевом.
Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на
обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне
независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више)
независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и
закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у
реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број,
евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат.
Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање
старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба.
Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.
Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.
Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда
различитим облицима диктата и других писмених вежби.
Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).
Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Ортоепија
Проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (разликовање дугих и
кратких акцената, дугоузлазних и дугосилазних акцената).
Вежбање у изговарању
краткоузлазног и краткосилазног акцента.
КЊИЖЕВНОСТ
ЛЕКТИРА
Лирика
Народна песма: Кујунџија и хитропреља
Посленичке народне песме (избор)
Народна песма: Љубавни растанак
Јован Дучић: Подне
Милан Ракић: Симонида
Владислав Петковић Дис: Међу својима
Сима Пандуровић: Бисерне очи
Милутин Бојић: Плава гробница
Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња
Стеван Раичковић: Небо
Мирослав Антић: Плави чуперак (избор)
Добрица Ерић: Песник и Месец
Васко Попа: Манасија
Иван В. Лалић: Ветар
Миодраг Павловић:Светогорски дани и ноћи (избор)
Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас
Епика
Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)
Народна песма: Диоба Јакшића
Епске народне песме покосовског тематског круга (избор)
Народна песма: Мали Радојица
Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника
Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор)
Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница
Свети Сава: Писмо игуману Спиридону
Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, народних прича и предања;
народне и ауторске поезије о Св. Сави)
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)
Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак)
Јанко Веселиновић: Хајдук Станко
Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира
Радоје Домановић: Мртво море( одломак)
Вељко Петровић: Јабука на друму
Павле Угринов: Стара породична кућа
Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак)
Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)
Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт
Антоан де Сент Егзипери: Мали принц
Ана Франк: Дневник (одломак)
Драма
Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
Бранислав Нушић: Власт (одломак)
Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак)
Допунски избор
Борисав Станковић: Наш Божић (одломак)
Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине Бурсаћа
Иво Андрић: Панорама, Немири (избор)
Антоније Исаковић: Кашика
Гроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцало
Данило Киш: Ливада у јесен
Милорад Павић: Руски хрт (одломак)
Тургењев: Шума и степа
Алфонс Доде: Писма из моје ветрењаче
Исак Башевис Сингер: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус(одломак)
Корнелија Функе: Срце од мастила (одломак)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за
обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског - Обичаји о различнијем
празницима
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у веровању Срба (јабука)
Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и културноисторијским
споменицима Србије (избор)
Giorgio Vasari: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да
Винчију)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду.
Тумачење текста
Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту:
истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и
тврдњи, запажања и закључака подацима из текста.
Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и
њихове функције (логичко и естетско условљавање сваке појединости).
Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод,
заплет, врхунац, расплет - без књижевнотеоријских дефиниција).Однос сижеа и
фабуле.Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог,
унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа,
главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, драматичне
ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста.
Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос
писца према друштвеној стварности.
Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и
повезивање, удруживање у поетске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних
осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тумачење песничких порука.
Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских
дела (дијалог, монолог, ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на
лирска и епска дела.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Функција мотива у композицији лирске песме.
Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; фигуре понављања
(асонанца и алитерација).
Слободни стих.
Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и
рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме.
Песма у прози.
Епика
Фабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.
Композиција и мотивација. Епизода.
Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.
Врсте карактеризације књижевног лика.
Унутрашњи монолог.
Дневник. Легендарне приче. Врсте романа.
Драма
Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска
ситуација.
Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.
Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.
Драма у ужем смислу.
Функционални појмови
Подстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско,
морално,психолошко,социјално,елегично,вишезначно,релативно,аналитичко,синтетичко,а
ргументовано.
Читање
Усавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста;
вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног и
необрађеног уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и
психолошких пауза, реченичног акцента).Читање и казивање по улогама.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Подела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција),
опис (дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова.
Технички опис (давање објективних обавештења о томе како нешто изгледа) и сугестивни
опис (у уметничком делу). Техничка нарација (упутства, објашњења како нешто
функционише) и сугестивна нарација (у уметничком делу).
Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава догађаја; интервју.
Технички и сугестивни опис: описивање неког предмета/објекта из околине, из ентеријера
и екстеријера (по сопственом избору) – најпре објективно (технички опис), а затим
изражавајући сопствене утиске (сугестивни опис). Бирање појединости у зависности од
сврхе описа. Опис лика из околине или књижевног дела – технички или сугестивни опис
(по избору), уз вођење рачуна о стилским вредностима описивања.
Техничка нарација: сачињавање упутства за обављање неког посла (по сопственом избору).
Писање честитке, позивнице, захвалнице, и-мејл порука.
Препричавање текста са променом редоследа догађаја (ретроспектива) - по самостално
сачињеном плану. Увежбавање сажетог препричавања уз замењивање граматичког лица (у
првом и трећем лицу).
Причање о стварном или измишљеном догађају уз коришћење приповедања, описивања и
дијалога. Анализа одабраних текстова у којима преовлађује говор ликова ради бољег
схватања дијалога као облика казивања, преиначавање управног говора у неуправни.
Усмена и писмена вежбања
Вежбе на некњижевном тексту: проналажење и издвајање основних информација у
тексту. Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извођење закључка заснованог
на тексту. Проналажење, издвајање и упоређивање информација из два краћа текста или
више њих.
Сажимање текста. Писање резиме (сажетка).
Развијање флексибилне брзине читања у себи у зависности од текста.Увођење ученика у
информативно читање ради налажења одређених информација (у уџбеницима других
предмета, у новинским чланцима, у књизи из лектире, у дописима, огласима,
обавештењима и сл.) и упућивање ученика у читање с оловком у руци (подвлачење,
обележавање, записивање и друго).
Синтаксичке вежбе: вежбе у употреби различитих падежа (предлошко-падежних
конструкција) за исто значење (падежна синонимија). Вежбе у употреби одговарајућих
падежних облика (с обзиром на различите дијалекатске основе). Отклањање грешака у
конгруенцији.
Лексичке вежбе: исказивање особина предмета (у оквиру описивања), односно исказивање
радњи (у оквиру приповедања) одговарајућим придевима и прилозима, односно
глаголима. Коришћење стилски неутралних и експресивних речи. Коришћење речника
српског језика.
Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде, табеле.
Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.
Четири школска писмена задатка, писана ћирилицом (један час за израду и два часа за
анализу задатака и писање побољшане верзије састава).
ДОДАТНИ РАД
(Оријентациони садржаји програма)
Језик и језичка култура
Вежбе у правилном акцентовању. Коришћење речника да би се проверио акценат.
Анализа реченица и синтагми. Претварање активних реченица у пасивне и обрнуто.
Анализа случајева у којима то није могуће (нпр. у правом презенту могућан је само
повратни пасив, и то не од свих глагола; пасивну реченицу није могуће претворити у
активну ако не знамо вршиоца радње, итд.).
Вежбе на тежим експозиторним текстовима: уочавање основних информација, извођење
закључака, упоређивање информација из више дужих текстова, резимирање.
Прављење легенди и табела.
Књижевност
Анализа лирске и епске песме – језичко-стилска средства као интеграциони чиниоци
интерпретације.
Анализа драмског књижевног дела - уочавање битних одлика. Разлика између драмског
књижевног дела и позоришне представе.
Анализа савременог књижевног дела по слободном избору ученика. Коришћење основне
литературе о делима и писцима. Формирање властитог мишљења о књижевном делу.
Анализа домаћег филма са посебним акцентом н визуелним и акустичким ефектима.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
-
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
ЈЕЗИК (граматика, правопис и ортоепија)
У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену
комуникацију стандардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису
усмерени само на језичка правила и граматичке норме већ и на њихову функцију. На
пример, реченица се не упознаје само као граматичка јединица (са становишта њене
структуре), већ и као комуникативна јединица (са становишта њене функције у
комуникацији).
Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик
представи и тумачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава
изоловано, ван контекста у којем се остварује њена функција.
Поступност се обезбеђује самим избором и распоредом наставних садржаја, а
конкретизација нивоа обраде, као врста упутства за наставну праксу у појединим
разредима, назначена је описно формулисаним захтевима: запажање, уочавање, усвајање,
појам, препознавање, разликовање, информативно, употреба, обнављање, систематизација
и другима. Указивањем на ниво програмских захтева наставницима се помаже у њиховим
настојањима да ученике не оптерете обимом и дубином обраде језичке грађе.
Селективност се остварује избором најосновнијих језичких законитости и
информација о њима.
Програмске садржаје из акцентологије не треба обрађивати као посебне наставне
јединице. Не само у настави језика, већ и у настави читања и језичке културе, ученике
треба у сваком разреду уводити у програмом предвиђене стандардне акценатске норме а
сталним вежбањем, по могућству уз коришћење аудио снимака, ученике треба навикавати
да чују правилно акцентовану реч, а у местима где се одступа од акценатске норме, да
разликују стандардни акценат од свога акцента.
Правопис се савлађује путем систематских вежбања, елементарних и сложених, која
се организују често, разноврсно и различитим облицима писмених вежби. Поред тога,
ученике врло рано треба упућивати на служење правописом и правописним речником
(школско издање).
Настава ортоепије обухвата следеће елементе говора: артикулацију гласова, јачину,
висину и дужину, акценат речи, темпо, ритам, реченичну интонацију и паузе.
Артикулационе вежбе односе се на правилан изговор гласова: - ч, - ћ, - џ, - ђ, - х, као
и - е (често отворено). Ученици с неправилним изговором –р, -с, -з упућују се логопеду.
Гласови се најпре вежбају појединачно, а онда у говорном ланцу, у тексту.
Ортоепске вежбе, обично краће и чешће, изводе се не само у оквиру наставе језика
него и наставе читања и језичке културе. Треба указивати на правилност у говору, али и на
логичност и јасност.
Вежбе за усвајање и утврђивање знања из граматике до нивоа његове практичне
примене у новим говорним ситуацијама проистиче из програмских захтева, али су у
великој мери условљене конкретном ситуацијом у одељењу – говорним одступањима од
књижевног језика, колебањима, грешкама које се јављају у писменом изражавању ученика.
Стога се садржај вежбања у настави језика мора одређивати на основу систематског
праћења говора и писања ученика. Тако ће настава језика бити у функцији оспособљавања
ученика за правилно комуницирање савременим књижевним српским језиком.
У настави граматике треба примењивати следеће поступке који су се у пракси
потврдили својом функционалношћу:
- подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика
- сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности
- заснивање тежишта наставе на суштинским вредностима, односно на битним
својствима и стилским функцијама језичких појава
- уважавање ситуационе условљености језичких појава
- повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста
- откривање стилске функције, односно изражајности језичких појава
- коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика
- систематска и осмишљена вежбања у говору и писању
- што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава
- неговање примењеног знања и умења
- континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом
- остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања
- побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама
- указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава
- коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава.
У настави граматике изразито су функционални они поступци који успешно
сузбијају ученикову мисаону инертност, а развијају радозналост и самосталност ученика,
што појачава њихов истраживачки и стваралачки однос према језику. Наведена усмерења
наставног рада подразумевају његову чврсту везаност за животну, језичку и уметничку
праксу, односно за одговарајуће текстове и говорне ситуације. Због тога је указивање на
одређену језичку појаву на изолованим реченицама, истргнутим из контекста, означено
као изразито непожељан и нефункционалан поступак у настави граматике. Усамљене
реченице, лишене контекста, постају мртви модели, подобни да се формално копирају, уче
напамет и репродукују, а све то спречава свесну активност ученика и ствара погодну
основу за њихову мисаону инертност.
Савремена методика наставе граматике залаже се да тежиште обраде одређених
језичких појава буде засновано на суштинским особеностима, а то значи на њиховим
битним својствима, комуникативним и стилским функцијама, што подразумева
занемаривање формалних и споредних обележја проучаваних језичких појава.
У настави језика нужно је посматрати језичке појаве у животним и језичким
околностима које су условиле њихово значење. Ученике ваља упутити на погодне текстове
и говорне ситуације у којима се одређена језичка појава природно јавља и испољава.
Текстови би требало да буду познати ученицима, а ако пак нису, треба их прочитати и о
њима разговарати са ученицима.
Наставник ваља да има на уму и то да упознавање суштине језичке појаве често води
преко доживљавања и схватања уметничког текста, што ће бити довољно јак подстицај за
наставника да што чешће упућује ученике да откривају стилску функцију (изражајност)
језичких појава. То ће допринети развијању ученикове радозналости за језик, јер
уметничка доживљавања чине граматичко градиво конкретнијим, лакшим и
применљивијим. Кад ученицима постане приступачна стилска (изражајна, експресивна)
функција језичке појаве, прихватају је као стваралачки поступак, што је врло погодан и
подстицајан пут да знања о језику брже прелазе у умења, да се на тај начин доприноси
бољем писменом и усменом изражавању, али и успешнијој анализи књижевних текстова.
Нужно је да наставник увек има на уму пресудну улогу умесних и систематских
вежбања, односно да наставно градиво није усвојено док се добро не увежба. То значи да
вежбања морају бити саставни чинилац обраде наставног градива, примене, обнављања и
утврђивања знања.
Методика наставе језика, теоријски и практично, упућује да у настави матерњег
језика треба што пре превазићи нивое препознавања и репродукције, а стрпљиво и упорно
неговати више облике знања и умења – применљивост и стваралаштво. У настојањима да
се у наставној пракси удовољи таквим захтевима, функционално је у свакој погодној
прилици знања из граматике ставити у функцију тумачења текста (уметничког и
популарног), чиме се оно уздиже од препознавања и репродукције на нивое умења и
практичне примене.
Практичност и применљивост знања о језику и његово прелажење у умење и навике
посебно се постиже неговањем правописних и стилских вежби.
Ученике, такође, континуирано треба подстицати да своја знања о језику повезују са
комуникативним говором. Један од изразито функционалних поступака у настави
граматике јесу вежбања заснована на коришћењу примера из непосредне говорне праксе,
што наставу граматике приближава животним потребама у којима се примењени језик
појављује као свестрано мотивисана људска активност. Настава на тај начин постаје
практичнија и занимљивија, чиме ученику отвара разноврсне могућности за његова
стваралачка испољавања.
Ситуације у којима се испољавају одређене језичке појаве може и сам наставник да
поставља ученицима, да их спретно подсећа на њихова искуства, а они ће казивати или
писати како у изазовним приликама говорно реагују.
Целовити сазнајни кругови у настави граматике, који започињу мотивацијом, а
завршавају сазнавањем, резимирањем и применом одређеног градива, у савременом
методичком приступу, поготову у проблемски усмереној настави, отварају се и затварају
више пута током наставног часа. Такав сазнајни процес подразумева учестало спајање
индукције и дедукције, анализе и синтезе, конкретизације и апстракције, теоријских
обавештења и практичне обуке.
Савремена методика наставе истиче низ саодносних методичких радњи које ваља
применити у наставној обради програмских јединица из језика и које омогућују да сваки
целовит сазнајни пут, почев од оног који је уоквирен школским часом, добије своју
посебну структуру.
Обрада нових наставних (програмских) јединица подразумева примену следећих
методичких радњи:
- коришћење погодног полазног текста (језичког предлошка) на коме се увиђа и
објашњава одговарајућа језичка појава. Најчешће се користе краћи уметнички,
научнопопуларни и публицистички текстови, а и примери из писмених радова ученика
- коришћење исказа (примера из пригодних, текућих или запамћених) говорних ситуација
- подстицање ученика да полазни текст доживе и схвате у целини и појединостима
- утврђивање и обнављање знања о познатим језичким појавама и појмовима који
непосредно доприносе бољем и лакшем схватању новог градива. (Обично се користе
примери из познатог текста.)
- упућивање ученика да у тексту, односно у записаним исказима из говорне праксе,
уочавају примере језичке појаве која је предмет сазнавања
- најављивање и бележење нове наставне јединице и подстицање ученика да запажену
језичку појаву истраживачки сагледају
- сазнавање битних својстава језичке појаве (облика, значења, функције,
промене, изражајних могућности...)
- сагледавање језичких чињеница (примера) са разних становишта, њихово упоређивање,
описивање и класификовање
- илустровање и графичко представљање језичких појмова и њихових односа
- дефинисање језичког појма; истицање својства језичке појаве и уочених
законитости
и правилности
- препознавање, објашњавање и примена сазнатог градива у новим
околностима и у примерима које наводе сами ученици (непосредна
вежбање)
дедукција и прво
- утврђивање, обнављање и примена стеченог знања и умења (даља вежбања, у школи и
код куће).
Наведене методичке радње међусобно се допуњују и прожимају, а остварују се у
сукцесивној и синхроној поставци. Неке од њих могу бити остварене пре наставног часа на
коме се разматра одређена језичка појава, а неке и после часа. Тако, на пример, добро је да
текст на коме се усваја градиво из граматике буде раније упознат, а да поједине језичке
вежбе буду предмет ученичких домаћих задатака. Илустровање, на пример, не мора бити
обавезна етапа наставног рада, већ се примењује кад му је функционалност неспорна.
Паралелно и здружено у наведеном сазнајном путу теку све важне логичке
операције: запажање, упоређивање, закључивање, доказивање, дефинисање и навођење
нових примера. То значи да часови на којима се изучава граматичко градиво немају
одељене етапе, односно јасно уочљиве прелазе између њих. Нешто је видљивији прелаз
између индуктивног и дедуктивног начина рада, као и између сазнавања језичке појаве и
увежбавања.
КЊИЖЕВНОСТ
Увођење ученика у свет књижевности, али и осталих, тзв. некњижевних текстова
(популарних, информативних), представља изузетно одговоран наставни задатак. Управо
на овом ступњу школовања стичу се основна и врло значајна знања, умења и навике од
којих ће у доброј мери зависити не само ученичка књижевна култура, већ и његова општа
култура на којој се темељи укупно образовање сваког школованог човека.
Лeктира
Укинута је непотребна подела на домаћу и школску лектиру, па тако извори за
обраду текстова из лектире, поред читанки, постају књиге лектире за одређени узраст и сва
остала приступачна литература.
Дата је лектира за одређен разред, разврстана по књижевним родовима – лирика,
епика, драма, да би се кроз све програме могла пратити одговарајућа и разложна
пропорција и имати увид у то. Подела је извршена према основној разлици везаној за стих
и прозу. Лектира је обогаћена избором научнопопуларних и информативних текстова.
Текстови из лектире представљају програмску окосницу. Наставник има начелну
могућност да понуђене текстове прилагођава конкретним наставним потребама, али је
обавезан и на слободан избор из наше народне усмене књижевности и тзв. некњижевних
текстова – према програмским захтевима.
Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу
на одговарајућа методичка решења (прилагођавање читања врсти текста, опсег тумачења
текста у зависности од сложености његове структуре, повезивање и груписање са
одговарајућим садржајима из других предметних подручја – граматике, правописа и
језичке културе и сл.).
Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним
потребама и интересовањима конкретног ђачког колектива са којим остварује програм.
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Развијање језичке културе један је од најважнијих задатака наставе матерњег језика.
Овај наставни процес, иако је програмски конституисан као посебно подручје, с посебним
садржајима и облицима рада, мора се преносити како на обраду књижевног текста који је
најбољи образац изражавања, тако и на некњижевне текстове и на граматику с
правописом, која нормира правила и дефинише језичке законе. Исто тако, у повратном
смеру, обрада књижевног текста и рад на граматици и правопису књижевног језика, мора
укључивати и садржаје за неговање културе усменог и писменог изражавања, јер су својим
већим делом том циљу и подређени. Рад на богаћењу језичке културе треба да се
интегрише са свим видовима усмених и писмених облика изражавања.
У настави језика и културе изражавања ваља непрестано имати у виду заједнички
основни циљ: развијање језичког мишљења и језичке свести уочавањем језичких
законитости, па тек на основу такве свести прелазити на нормирање и дефинисање. Отуда
језик као средство изражавања треба да буде предмет наставне пажње у свим његовим
структурама.
Неопходно је да ученици уоче разлику између говореног и писаног језика. У
говорном језику реченице су обично краће. Чести недостаци су незавршене и стилски
неуређене реченице и употреба поштапалица.
Настава ће бити очигледнија и ефикаснија ако се користе аудиоснимци (нпр. Звучна
читанка) и ако се слуша и анализира снимљен говор ученика.
Лексичке и морфолошке вежбе треба да богате ученичко сазнање о речи као
облику, чему служе не само конјугација и деклинација, него и систем грађења речи
(изведене,сложене и сложено-изведене). Вежбе у грађењу изведених речи и сложеница, по
угледу на сличне речи у обрађеном тексту, треба да утичу на богаћење ученичког речника.
У старијим разредима лексичко–семантичке вежбе се односе на сложеније садржаје:
право и пренесено значење речи, синонимију, хомонимију, антонимију, полисемију,
архаизме, дијалектизме, жаргонизме, позајмљенице, фразеологизме. Треба упућивати
ученике на служење реченицама: једнојезичним и двојезичним, лингвистичким и
енциклопедијским.
Семантичке вежбе се повезују с морфолошким и синтаксичким вежбама и оне треба
да развију ученикову свест о одређеној моћи значења речи, на основу чега се једино и
може развијати способност и вештина изражавања. У млађим разредима те вежбе
обухватају откривање семантичке вредности акцента, и то искључиво на илустрованим
примерима (Сунце је село за село хајдмо, селе, на село, итд.).
Синтаксичке вежбе су, као и морфолошке и семантичке, битнији садржаји језичке
културе у свим разредима. Тежина захтева, природно, одређује се према узрасту ученика.
Те се вежбе могу изводити и пре него што ученик почне да стиче синтаксичке појмове, с
тим што се на том нивоу у наставном разговору не употребљавају стручни називи. До
упознавања првих синтаксичких појмова, вежбе у обликовању реченице треба да
формирају свест ученика о месту и положају појединих реченичних делова у склопу
просте реченице. Кад се стекну први појмови о простој реченици, и вежбе ће бити
конкретније и богатије. Рад на стилистици реченице конкретно се наставља до краја
основног школовања. Он се састоји како у анализи и оцени ученичких реченица из
усменог излагања, тако и у анализи и процени реченица у њиховим писменим саставима, а
нарочито и посебно - у анализи реченица из дела обеју лектира и говорног језика.
Све врсте тих вежбања, чији је циљ развијање језичког мишљења, изводе се на тексту
или у току разговора.
Знатан део говорних вежбања има за циљ изграђивање културе усменог изражавања.
У низу својих задатака (правилност, лакоћа, јасност, једноставност, природност,
прецизност, дикција) те вежбе треба у највећој мери да приближе учеников говор
књижевном изговору. С обзиром на велико шаренило и веома приметну дијалекатску
разноликост говора ученика, а често и наставника, говорење напамет научених одломака у
стиху и прози (уз помоћ аудитивних наставних средстава) треба да омогући ученику не
само неговање правилне дикције него и да убрза процес приближавања књижевном
изговору.
У свим облицима неговања језике културе образац или узор треба да добије
одговарајуће место и његов значај се не сме никако потценити. Смишљено одабран узор,
примерен узрасту и врсти, треба да буде циљ до којег се стиже уз одговарајуће напоре. И
облици усменог, као и облици писменог изражавања, у свим врстама и типовима треба да
се прикажу ученицима у пажљиво одабраним узорцима изражавања. Уколико се једна
врста усменог или писменог изражавања континуирано понавља из разреда у разред, онда
треба у сваком поновљеном случају, у истом или следећем разреду, анализом узорка
конкретно показати и обим повећаних захтева (у садржајном, композиционо-формалном и
језичко-стилском погледу).
Да се узорци не би претворили у клишеа која спутавају ученичку индивидуалност и
самосталност, време између приказивања узорка и израде одговарајућег писменог задатка
треба испунити радом на анализи сличних састава. Ови састави могу бити у форми
одабраних текстова које ученици сами проналазе у својим читанкама или лектири, а
обавезно и у форми самосталних домаћих писмених или усмених задатака - састава којима
се остварује процес овладавања одређеним обликом писменог или усменог изражавања. У
анализи узорака треба обратити пажњу на све елементе конкретне језичке структуре:
садржај и композиција састава, распоред детаља и изражајност употребљене лексике и
стилских поступака. Ниједан школски писмени задатак не би требало да се изведе, а да се
претходно, на читавом низу смишљено програмираних часова, није говорило како о
предмету који ће бити тема писменог састава, тако и о облику у којем ће та тема бити
обрађена.
Богаћењу културе усменог и писменог изражавања посебно ће допринети самостални
рад ученика на прикупљању одабраних примера језика и стила. Због тога ученици треба да
бележе вредне примере: успеле описе, рељефне портрете, правилне реченице, како у
погледу формалне структуре (распоред њених делова) тако и у погледу лексике и
семантике. Овај рад треба да оствари два задатка везана непосредно за културу
изражавања. Прво, тиме ученик организовано индивидуално ради на развијању своје
говорне културе и писмености, а друго - у обиму своје читалачке пажње развија онај њен
значајан квалитет који му омогућује непрестано посматрање језика и стила у штиву које
чита.
Подстицање ученика на литерарно стваралаштво, схваћено свакако у ужем и
претежно образовно-васпитном погледу, треба применити као фронталан рад с целим
одељењем, а никако као обавезу литерарне секције. Рад у литерарној секцији је слободно
опредељење. Ученик основне школе, нарочито у млађим разредима, по својој природи
увек је спреман на креативност, па то треба и подстицати. Усменим и писменим вежбама,
кад то потреба допушта, наставник ће ученицима показати како настаје стих, како се речи
бирају и распоређују да делују ритмично, како се конституише строфа, како се гради
портрет, како се описује пејзаж или сцена. Уосталом, програм наставе усменог и писменог
изражавања конципиран је тако да у себи садржи скоро све елементе и уметничког
језичког изражавања, па би их требало повремено само обједињавати и осмишљавати.
Подстицање ученика на литерарно стваралаштво у додатном раду и литерарној секцији
има богатије садржаје и облике и обимније посебне циљеве. Тај рад не треба
поистовећивати с подстицањем на литерарно стваралаштво у оквиру целог одељења.
Један од облика рада на развијању и неговању језичке чистоте јесте и развијање
свести о поплави позајмљеница у нашем језику. Наставник ће, разумљиво, морати да нађе
меру у објашњавању да сваки језик нужно прихвата и речи пореклом из грчког и латинског
јсзика у стручној терминологији. Треба помоћи ученицима у разликовању позајмљеница
које су добиле "право грађанства" у нашем језику од оних речи које треба енергично
гонити из говора. Разговори о томе треба да се воде у свакој конкретној прилици, кад се
наиђе на позајмљеницу у тексту или кад се она појави у говору ученика; исто тако, са
ученицима ваља смишљено трагати за позајмљеницама у свакодневном говору и разним
медијима (штампа, радио, телевизија и др.). Записивање домаћих речи, такође, може да
буде подесан облик неговања језичке чистоте.
ДОПУНСКА НАСТАВА
Допунски рад се организује за ученике који - из објективних разлога - у редовној
настави матерњег језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмскотематских подручја.
Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока
заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад (на
пример: група ученика с недовољним знањем одређених садржаја и граматике или
правописа; група ученика који нису савладали неки од предвиђених елемената књижевне
анализе или облика усменог и писменог изражавања; група ученика са артикулационим
проблемима, итд.). На основу претходног испитивања тешкоћа и узрока, за сваку групу се
ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени
недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне
облике у савладавању одређених програмских садржаја (индивидуализација наставе полупрограмираним и програмираним секвенцама, наставним листићима; предавањима с
друкчјим - очигледнијим примерима; посебни групни и индивидуални задаци и др.).
Нарочито треба водити рачуна о одмерености захтева, као и о стимулисању ученика за
показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).
Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче
тешкоће појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену
тешкоћу или отклони недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе.
Током даље редовне наставе такве ученике не треба испуштати из вида, односно диференцирањем редовне наставе - омогућити ученицима да градиво савладају на
редовним часовима.
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
ЦИЉ НАСТАВЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА У 7. РАЗРЕДУ
Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама
ученика које се остварују овладавањем комуникативним вештинама и развијањем
способности и метода учења страног језика.
Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних
и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских
ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према
сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на
отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и
матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из
страног језика која ће му омогућити да у једноставној усменој и писаној комуникацији
споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне
комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем
нивоу образовања и самостално учење истог или другог страног језика.
Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о
значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик
развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима
других језика.
СТАНДАРДИ
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
Ученик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама, ситуацијама и
комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
Ученик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама,
ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик самостално усмено изражава ситуације и комуникативне функције у вези са
темама предвиђеним наставним програмом.
ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик се у писаној форми изражава у вези са темама, ситуацијама и
комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом поштујући правила
писаног кода.
ИНТЕРАКЦИЈА
Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези
са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним
програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.
МЕДИЈАЦИЈА
У комуникативним контекстима који укључују говорнике учениковог првог језика
(Л1) и циљног језика (Л2) преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у
складу са потребама комуникације.
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ
Ученик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције
уочавајући значај развијања личних стратегија учења страног језика.
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ПО ЈЕЗИЧКИМ ВЕШТИНАМА
Оперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложњавају.
Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.
РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА
Ученик треба да:
 разуме дијалоге (до 10 реплика / питања и одговора), приче, друге врсте текстова и
песме о темама, садржајима и комуникативним функцијама предвиђеним наставним
програмом које чује уживо или са аудио-визуелних записа;
 разуме општи садржај и издвоји кључне информације из прилагођених текстова
после 2-3 слушања;
 разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним
искуством и са активностима на часу (позив на групну активност, заповест,
упутство, догађај из непосредне прошлости, планови за блиску будућност,
свакодневне активности, жеље и избори, итд.)
РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА
Ученик треба да:
 разуме текстове (до 150 речи), који садрже претежно познате језичке елементе, а
чији садржај је у складу са развојним и сазнајним карактеристикама искуством и
интересовањима ученика;
 разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипови, ТВ
програм, распоред часова, биоскопски програм, ред вожње, специјализовани
часописи, информације на јавним местима, итд.) користећи језичке елементе
предвиђене наставним програмом.
 Проналази и издваја предвидљиве информације у текстовима из свакодневног
окружења (писма, краћи новински чланци, упутства о употреби) и из краћих
књижевних форми (приповетке, поезија, драмски текстови) примерених узрасту и
интересовању ученика;
 Може да изведе закључак о могућем значењу непознатих речи ослањајући се на
општи смисао текста са темом из свакодневног живота.
 разуме, глобално садржај непознатог текста који садржи понеку непознату реч, под
условом да нису у питању кључне речи.
УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик треба да:
 усклађује интонацију, ритам и висину гласа са сопственом комуникативном
намером и са степеном формалности говорне ситуације;
 поред информација о себи и свом окружењу описује или извештава у неколико
реченица о лицима, догађајима и активностима у садашњости, прошлости и
будућности, користећи ознате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке
структуре);
 препричава, упоређује и интерпретира у неколико реченица садржај писаних,
илустрованих и усмених текстова на теме, садржаје и комуникативне фукције
предвиђене наставним програмом користећи познате језичке елементе (лексику и
морфосинтаксичке структуре);
 у неколико реченица даје своје мишљење и изражава ставове у складу са
предвиђеним комуникативним функцијама користећи познате језичке елементе
(лексику и морфосинтаксичке структуре);
ИНТЕРАКЦИЈА
Ученик треба да:
 у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује
исказе у вези са контекстом учионице, као и о свим осталим темама, ситуацијама и
комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом (укључујући и
размену мишљења и стаова према стварима, појавама, користећи познате
морфосинтаксичке структуре и лексику);
 учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи
реч, не прекида саговорника, пажљиво слуша друге, итд.).
 да одговори на директна питања која се надовезују уз могућност да му се понове и
пружи пооћ при формулисању одговора.
ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ
Ученик треба да:
 пише реченице и кратке текстове (до 70 речи) чију кохерентност и кохезију
постиже користећи познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом
или визуелним подстицајем;
 издваја кључне информације и препричава оно што је видео, доживео, чуо или
прочитао;
 користи писани код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље
личне поруке, честитке, користи електронску пошту и сл.).
МЕДИЈАЦИЈА
У ситуацији када посредује између особа (вршнака и одраслих) које е могу да се
споразумеју, ученик треба да:
 усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и са циљног на
матерњи;
 писмено преноси једноставне поруке и објашњења.
ДОЖИВЉАЈ И РАЗУМЕВАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
 Може да изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту
(песма, скраћена верзија приче, музичка песма) користећи вербална и невербална
средства изражавања (илустрације и израда наменских реквизита, глума).
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ И СТРАТЕГИЈЕ УЧЕЊА
ученик треба да:
 Препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом;
 Поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине;
 Користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (на
пример, форме учтивости);
 Разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима;
 Уочава сличности и разлике између мтерњег и страног језика који учи;
 Разуме значај употребе интернционализама;
 Примењује компензационе стратегије и то тако што:
1. усмерава пажњу, пре свега, на оно што разуме;
2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава питајући
неког ко добро зна (друга, наставника, итд.);
3. обраћа пажњу на речи / изразе који се више пута понављају, као и на наслове
и поднаслове у писаним текстовима;
4. обраћа пажњу на разне невербалне елементе (гестови, мимика итд. у
усменим текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писменим
текстовима);
5. размишља да ли одређена реч коју не разуме личи на неку која постоји у
матерњем језику;
6. тражи значење у речнику;
7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо непознате
(нпр. Аутомобил уместо возило);
8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом /
мимиком;
9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих
стратегија учења (генерализација, индукција, дедукција и позитивни
трансфер)
ТЕМЕ И СИТУАЦИЈЕ ПО ДОМЕНИМА УПОТРЕБЕ ЈЕЗИКА
Приватно

заједничке активности и
Јавно

развијање
Образовно
позитивног 
тематске
целине
и





интересовања у школи и
ван ње (изласци,
договори преузимање
одговорности у
договореној ситуацији)
договор и узајамно
поштовање међу
члановима породице
приватне прославе
(рођендан, годишњице и
др.)
припрема, планирање,
организација, подела
послова
обавезе у кући, уређење
простора у којем се
живи, промене у
сопственом кутку
(постери, нове боје)
изражавање обавезе,
забране, недостатка






односа према животној
средини и другим живим
бићима
(описивање 
времена прогноза)
традиција и обичаји у 
културама земаља чији
се језик учи (карневал...) 
оброци (сличности и
разлике са исхраном у
земљама чији се језик
учи), наручивање хране,
савети о хигијени у
кухињи
стамбена насеља –како
станујемо (блок-насеље,
кућа...)
споменици
и
знаменитости у великим
градовима (у земљама
чији се језик учи)
куповина
на
јендом
месту (велике робне
куће, олакшице)
развијање
критичког
става према негативним
елементима
вршњчке
културе (нетолеранција,
агресивно
понашање,
итд.)
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
повезаност садржаја са
другим предметима
сналажење у библиотеци
/ медијатеци
употреба информација из
медија
образовни
систем
у
другим земљама
Програм за шести разред подразумева комуникативне функције као и у претходном
разреду. Оне се усложњавају са лексичким и граматичким садржајима предвиђеним
наставним програмом.
Садржај комуникативних функција може бити једноставан или сложен у зависности
од циљне грпе (узраст, ниво језичких кмпетенција, ниво образовања). У настави страних
језика садржај комуникативних функција зависиће од наставног програма. Комуникативне
функције су као и у претходном разреду али су структурално и лексички у складу са
програмом за стране језике зе шести разред основне школе.
23. Представљање себе и других
24. Поздрављање
25. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја,
бројева, итд. (у вези са темама)
26. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди
27. Постављање и одговарање на питања
28. Молбе и изрази захвалности
29. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности
30. Изражавање допадања/недопадања
31. Изражавање физичких сензација и потреба
32. Именовање активности (у вези са темама)
33. Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из,...лево, десно, горе,
доле...)
34. Давање и тражење информација о себи и другима
35. Тражење и давање обавештења
36. Описивање лица и предмета
37. Изрицање забране и реаговање на забрану
38. Изражавање припадања и поседовања
39. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику
40. Скретање пажње
41. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања
42. Исказивање извињења и оправдања
43. Негодовање и исказивање протеста
44. Преношење трећој особи основног значења исказаног у оквиру набројаних
комуникативних функција
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ СА ПРИМЕРИМА
Сви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим
уколико ученици на њима не инсистирају а њихово познавање се евалуира и оцењује на
основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту без инсистирања на
експлицитном познавању граматичких правила.
Ученици треба да разумеју и користе:
8. Именице – рецептивно и продуктивно
a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, money, time, food.
b) Sloţenice: make-up, tracksuit, sewatshirt
c) Imenice izvedene od glagola, najĉešće sufiksi: -ation, -ment, -y
 Brojive i nebrojive imenice uz determinatore: some, any, no, a lot of
 Imenice uz postmodifikatore: the man in / the woman with
 Imenice kao direktni i indirektni objekat: He gave John the book. He gave the
book to John.
9. Ĉlan
c) Razlika u upotrebi odreĊenog i neodreĊenog ĉlana
 U širem kontekstu: My brother is a football player and he is the captain of the
school football team.
 Prvopomenuti, drugi put pomenut: He lives in a big house. The house is new.
 Poznat iz konteksta: This is a nice house – the garden is big.
 U imeniĉkoj fazi sa imenicom koju prati postmodifikator: The man in a blue
sweatshirt.
d) Nulti ĉlan:
 U izrazima: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have
breakfast, after lunch.
10. Pridevi – receptivno i produktivno
a) pridevi sa nastavcima –ed i –ing (interesting - interested)
b) Opisni pridevi, pridevi za iskazivanje stava, mišljenja i emocija
c) Sufiksi za graĊenje prideva od imenica i glagola (danger-dangerous, beauty-beautiful,
itd.)
d) Najĉešći negativni prefiksi (known-unknown, happy-unhappy)
e) Pridevi kao delovi predikata, najfrekventnije kolokacije: good at, bad at, interested in
11. Zamenice – receptivno i produktivno
a) neodreĊene zamenice: somebody, something, somewhere, everybody, everything,
everywhere...
b) one, ones, another, another one
12. Determinatori some, any, no, much, many, a lot of
13. Predlozi – receptivno i produktivno
a) Razliĉita znaĉenja najfrekventnijih predloga u kontrastu: from, in, of, to, at, on
b) Pravac kretanja: into, off, on, thhrough...
c) Pozicija u prostoru: between, inside, next to
14. Glagoli:
a) razlika izmeĊu The Present Simple Tense i The Present Continuos Tense
b) The Simple Past Tense pravilnih glagola i najĉešćih nepravilnih glagola, potvrdni,
upitni i odriĉni oblici, receptivno i produktivno.
c) The Past Continuos Tense, potvrdni, upitni i odriĉni oblici, receptivno i produktivno.
d) Upotreba vremena u prošlom narativu, The Simple Past Tense i The Past Continuos
Tense
e) The Present Perfect Tense, razlika izmeĊu The Present Perfect Tense i The Simple
Past Tense
f) The Future Simple: predviĊanje, prvi kondicional
g) Iskazivanje namere i planova pomoću BE GOING TO i The Present Continuos Tense
h) Modalni glagoli: can, have to, should, will
i) Kolokacije sa have (have lunch, have a shower) i get (get nervous, get scared, get
angry)
j) Prepozicionalni glagoli: get together, get on, get into, get down; Frazalni glagoli: put
on, put off, dress up, take off
k) Upotreba infinitiva posle glagola decide, start, want
8. Prilozi i priloške odredbe (i receptivno i produktivno)
e)
f)
g)
h)
Za vreme: yesterday, last week/year, ago, tomorrow.
Za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/downstairs, to.
Za naĉin: well
Za uĉestalost, sa posebnim naglaskom na poziciju ove vrste priloga u reĉenici: every
day, often, once, twice, three times...
9. Brojevi
Prosti brojevi preko 1000, redni brojevi do 30 i godine.
10. Upitne reĉenice (i receptivno i produktivno):
c) How + pridev; How much – how many
d) GraĊenje pitanja sa prepozicionim glagolima (Who is she looking at? What are you
waiting for?)
11. Veznici
c) Because, so, too, for example...
d) Veznici i vezniĉki izrazi u prošlom narativu: one day, suddenly, in the end, then, after,
before, during, later, when...
Заједнички део програма
Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну
jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају
комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.
Задаци наставе страног језика у основном образовању стога јесу:
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе страног језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
страног језика буду у пуној мери реализовани
- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких,
моралних и естетских ставова,
- стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према
сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на
отвореност у комуникацији,
- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.
- ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у
једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других
земаља,
- ученик треба да усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са
специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и
самостално, учење истог или другог страног језика.
Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о
значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик
развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима
других језика.
-
Стандарди
Разумевање говора
Ученик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама 16, ситуацијама и
комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.
Разумевање писаног текста
1 Теме предвиђене наставним програмом обухватају и оне теме које су обрађене током претходних година
учења страног језика.
Ученик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама
и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.
Усмено изражавање
Ученик самостално усмено изражава ситуације и комуникативне функције у вези са
темама предвиђеним наставним програмом.
Писано изражавање
Ученик се у писаној форми изражава у вези са темама и ситуацијама и
комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући правила
писаног кода.
Интеракција
Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са
темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом,
поштујући социокултурне норме интеракције.
Медијација
У комуникативним контекстима, који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и
циљног језика (Л2), преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у
складу са потребама комуникације.
Знања о језику17
Ученик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући
значај развијања личних стратегија учења страног језика.
СЕДМИ РАЗРЕД
(седма година учења)
Оперативни задаци по језичким вештинама
Оперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложњавају.
Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних
разреда.
Разумевање говора
Ученик треба да:
- разуме краће дијалоге (до15 реплика / питања и одговора), приче, друге врсте текстова
и песме о темама предвиђеним наставним програмом, које чује уживо, или са аудиовизуелних записа
- разуме општи садржај и издвоји кључне информације из краћих аутентичних текстова
из свакодневног живота после 1-2 слушања (обавештења са разгласа на станици,
аеродрому, у супермаркету или у школи)
- разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним искуством и
са активностима на часу (позив на групну активност, заповест, упутство, догађај из
непосредне прошлости, планови за блиску будућност, свакодневне активности, жеље и
избори, итд.)
- разуме краће рекламе, радио и ТВ емисије о темама предвиђеним наставним
програмом.
Разумевање писаног текста
Ученик треба да:
17
Под знањем о језику подразумева се функционално знање, односно способност ученика да језичке
структуре правилно употреби у датој комуникативној ситуацији.
- разуме краће текстове (до 200 речи), који садрже већи проценат познатих језичких
елемената, интернационализама, структуралних и лексичких, а чији садржај је у
складу са развојним и сазнајним карактеристикама, искуством и интересовањима
ученика
- разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипове, ТВ
програм, биоскопски програм, ред вожње, информације на јавним местима итд.)
користећи језичке елементе предвиђене наставним програмом
- проналази и издваја предвидљиве информације у текстовима из свакодневног
окружења (писма, краћи новински чланци, упутства о употреби, огласи, плакати,
каталози)
- може да изведе закључак о могућем значењу непознатих речи ослањајући се на општи
смисао текста са темом из свакодневног живота
- разуме краће текстове у вези са градивом других предмета, ослањајући се на општи
смисао текста и предходно стечена знања.
Усмено изражавање
Ученик треба да:
- усклађује интонацију, ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером
и са степеном формалности говорне ситуације
- поред информација о себи и свом окружењу описује или извештава у неколико
реченица о догађајима и активностима (познату радњу или ситуацију) у садашњости,
прошлости и будућности, користећи познате језичке елементе (лексику и
морфосинтаксичке структуре)
- препричава и интерпретира у неколико реченица садржај писаних, илустрованих и
усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом као и на теме из других
наставних предмета користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке
структуре)
- у неколико реченица изражава своја осећања, мишљење и ставове аргументујући их
(допадање, недопадање, противљење, итд.), користећи познате језичке елементе
(лексику и морфосинтаксичке структуре)
- једноставним речима описује лица, догађаје, ситуације и предмете из окружења и
упоређује их са другима из области свог интересовања као и из одређених садржаја
других наставним предмета.
Интеракција
Ученик треба да:
- у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује исказе
у вези с контекстом учионице, као и о свим осталим темама предвиђеним наставним
програмом (укључујући и размену мишљења и ставова према стварима, појавама из
домена њиховог интересовања, свакодневног живота и живота младих, користећи
познате морфосинтаксичке структуре и лексику)
- учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч,
не прекида саговорника, пажљиво слуша друге, итд)
- да одговори на ограничен број непосредних питања која се надовезују уз могућност
да му се понове и пружи помоћ при формулисању одговора.
Писмено изражавање
Ученик треба да:
- пише реченице и краће текстове (до 100 речи) чију кохерентност и кохезију постиже
користећи познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом или
визуелним подстицајем
- записује кључне информације и препричава оно што је видео, доживео, чуо или
прочитао
- користи писани код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље личне
поруке, честитке, користи електронску пошту, пише лична писма и сл.)
- у кратким формалним писмима (обавештење професорима, суседима, тренеру)
примењује облике обраћања, молбе, поздрава и захваљивања
- записује планове, задатке и друге захтеве који му се усмено саопштавају.
Медијација
У ситуацији када посредује између особа (вршњака и одраслих) које не могу да се
споразумеју, ученик треба да:
-
усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и са циљног на
матерњи
-
писмено преноси једноставне поруке и објашњења
препричава садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције
започиње краћи разговор о познатим темама., одржава континуитет и завршава га.
Доживљај и разумевање књижевног текста
може да изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту (песма,
скраћена верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства
изражавања (цртежи, моделирање, глума)
препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи.
-
-
Знања о језику и стратегије учења 18
Ученик треба да:
препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом (на
пример: препознаје и користи глаголске облике који изражавају садашњост,
прошлост и будућност, употребљава прилоге и придеве)
- поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине (на
пример: познаје и употребљава везнике за координацију)
- користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр.
форме учтивости)
-
- разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима
- уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика и страног језика који
учи
- разуме значај употребе интернационализама
- примењује компезационе стратегије и то тако што:
18
Под знањем о језику подразумева се функционално знање, односно способност ученика да језичке
структуре правилно употреби у датој комуникативној ситуацији.
1. усмерава пажњу, пре свега, на оно што разуме;
2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава питајући неког ко
добро зна (друга, наставника, итд)
3. обраћа пажњу на речи / изразе који се више пута понављају, као и на наслове и
поднаслове у писаним текстовима
4. обраћа пажњу на разне невербалне елементе (гестови, мимика, итд. у усменим
текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писменим текстовима)
5. размишља да ли одређена реч коју не разуме личи на неку која постоји у матерњем
језику
6. тражи значење у речнику
7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо непознате (нпр.
аутомобил уместо возило)
8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом / мимиком
9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих стратегија
учења (генерализација, индукција, дедукција, инференција и позитивни трансфер).
Теме и ситуације по доменима употребе језика
Приватно
Јавно
Образовно
- заједничке активности
и интересовања у школи
и ван ње (изласци,
договори, преузимање
одговорности у
договореној ситуацији)
- развијање позитивног
односа према животној
средини и другим живим
бићима (описивање времена,
прогноза,
загађивање/заштита
човекове околине)
- тематске целине и
повезаност садржаја са
другим предметима
- договор и узајамно
поштовање међу
члановима породице као
и према другим особама
- изражавање обавезе,
забране, недостатака
- вршњачка
комуникација и људска
права (толеранција –
интеркултурна,
интеретничка и
интеррасна)
- традиција и обичаји у
културама земаља чији се
језик учи (карневал...)
- оброци (савети о хигијени
у кухињи, развијање свести о
правилној исхрани)
- сналажење у раду с
компјутером
- употреба информација
из медија и јачање
медијске писмености
- образовни систем у
другим земљама
- стамбена насеља – како
станујемо (предности
живота у селу и у граду)
- споменици и знаменитости
у великим градовима (у
земљама чији се језик учи)
- знаменити људи и њихова
дела (у земљама чији се
језик учи)
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
1. Представљање себе и других
2. Поздрављање
3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја,
бројева, итд. (у вези са темама)
4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди
5. Постављање и одговарање на питања
6. Молбе и изрази захвалности
7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности
8. Изражавање допадања/недопадања
9. Изражавање физичких сензација и потреба
10.Именовање активности (у вези са темама)
11.Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из..., Лево, десно,
горе, доле...)
12.Давање и тражење информација о себи и другима
13.Тражење и давање обавештења
14.Описивање лица и предмета
15.Изрицање забране и реаговање на забрану
16.Изражавање припадања и поседовања
17.Тражење и давање обавештења о времену на часовнику
18.Скретање пажње
19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања
20.Исказивање извињења и оправдања
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Сви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим
уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се евалуира и оцењује на
основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту, без инсистирања на
експлицитном познавању граматичких правила.
Eнглески језик
Ученици треба да разумеју и користе:
1. Именице – рецептивно и продуктивно
а) Бројиве и небројиве именице: rain, water, money, time, food,
б) Сложенице: make-up, tracksuit, sewatshirt
в) Именице изведене од глагола, најчешћи суфикси: -ation, -ment, -y
- Бројиве и небројиве именице уз детерминаторе some, any, no, a lot of
- Именице уз постмодификаторе: the man in / the woman with
- Именице као директни и индиректни објекат: He gave John the book. He gave
the book to John.
2. Члан
а) Pазлика у употреби одређеног и неодређеног члана
- у ширем контексту: My brother is a football player and he is the captain of the
school football team.
- првопоменути, други пут поменут He lives in a big house. The house is new.
- познат из контекста This is a nice house – the garden is big.
- у именичкој фрази са именицом коју прати постмодификатор The man in a blue
sweatshirt.
б) Нулти члан:
- у изразима: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast,
after lunch
3. Придеви – рецептивно и продуктивно
а) Придеви са наставцима -ed и -ing (interesting – interested).
б) Описни придеви, придеви за исказивање става, мишљења и емоција
в) Суфикси за грађење придева од именица и глагола (danger – dangerous, beauty – beutiful,
west – western, comfort – comfortable, health – healthy, expense - expensive)
г) Најчешћи негативни префикси (known – unknown, happy - unhappy)
д) Придеви као делови предиката, најфреквентије колокације: good at, bad at, interested in
ђ) Неправилно поређење little, far – I get less money now. Is it much farther/further to
go?
4. Заменице – рецептивно и продуктивно
а) Неодређене заменице somebody, something, somewhere, everybody, everything,
everywhere, nobody, nothing, nowhere, anybody, anything, anywhere
б) one, ones, another, another one,
в) Односне заменице: за лица - who, whom, whose, that, what за ствари – which,
whose, that, what (The man who is here is our teacher. Take the cup which is on the
table.)
5. Детерминатори some, any, no, much, many, a lot of, a little /little, a few /few, a bit
6. Предлози – рецептивно и продуктивно:
а) Различита значења најфреквентијих предлога у контрасту: from, in, of, to
at, on, in
б) правац кретања: into, off, on, through, along, past, over, left, right, around, down,
в) позиција у простору: between, insiдe, in the middle of, next to, outside, around
7. Глаголи:
а) разлика између The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense.
б) разлика између Тhe Simple Past Tense и The Past Continuous Tense, употреба
времена у прошлом наративу
в) Употреба used to - за прошлу навику, поступак I used to play tennis when I was
younger.
г) pазлика између The Present Perfect и The Simple Past Tense
д) Hачини изражавања будућности (The Future Simple, BE GOING TO, The Present
Continuous Tense)
ђ) Модални глаголи
-
can, can't, could
have to, don't have to, had to
should, shouldn't
will – понуда – I'll do that for you.
would – значење жеље - Would you like to go to the cinema tonignt?
need’t - значење необавезности – You needn’ do it right now.
-
must – значење обавезе – Must you go home now?
е) Предвиђање и спекулације (It can happen ... it will happen ... it could happen)
ж) Први и други кондиционал
з) Изражавање допадања и недопадања (like, hate, love, mind, prefer, I'd rather,I'd
like, I can’t stand)
и) Пасив само the Present Simple и the Past Simple Tense
English is spoken here. He was elected president.
ј) Индиректни говор: наредбе, молбе и савети
к) Препозиционални глаголи get together, get on, get into, get down; фразални
глаголи
put on, put off, dress up, take off
л) Изрази и конструкције: good to do, looks interesting, sounds OK, let /make somebody
do something
8. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)
а) за време: yesterday, last week/year, ago; tomorrow.
б) за место и правац кретања: beside, by, upstairs/ downstairs; to.
в) за начин (well).
г) за учесталост, са посебним нагласком на позицију ове врсте прилога у реченици:
every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.
д) Поређење прилога (рецептивно): I play basketball more often than football.
Неправилно поређење прилога: well/badly; little/much; far He can speak French
better than German. I can work best in the morning. You must eat more. I’m dead
tired. I can’t walk any farther/further.
ђ) Место прилога у реченици. She goes to school by bus. Last night he played the
piano at the school concert.
9. Бројеви
Прости бројеви 10000, редни бројеви до 100.
10. Упитне реченице (и рецептивно и продуктивно):
а) How + придев; How much –how many
б) Грађење питања са препозиционим глаголима (Who is she looking at? Who are you
waiting for?)
в) Question tags: …isn’t he? …haven’t we?
11. Везници
a) because, so, so that, too, for example, like, while, although, either ... or,
neither ....nor, both …end, not only … but also
б) Везници и везнички изрази у прошлом наративу: one day, suddenly, in the
end, then, after, before, during, later, when
в) Конективи actually, luckily, however, also, as well
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
ЗА VII РАЗРЕД
ШКОЛСКА 2009/2010 ГОДИНА
Наставни предмет: Енглески језик
Course: Sky 3
Разред: VII
72
Фонд часова:
R.
Naziv nastavne teme
br.
1
What’s happening?
Fond
časova
Nastavni
oblici
Nastavne metode
2
Frontalni,
Eclectic (Total
Praćenje
Nastavna
i
sredstva ocenjiva
nje
Knjiga,
Pismeno
2
Which one?
2
3
We made friends.
2
4
Across cultures
1
5
Revision
1
6
He could draw well
2
7
We were driving…
2
8
He used to play the
drums
2
9
Across the curriculum
1
Story 1
10
Revision
1
11
Test
1
12
Test correction
1
13
They’re too casual.
2
14
The man who steals
Helen
2
15
Something important
2
16
Across cultures
1
17
Revision
1
18
France have just scored
2
19
Have you ever…?
2
20
We’ve been here for an
hour.
2
21
Across the curriculum
1
Story 2
rad u
parovima,
rad u grupi
i individualni
Physical
Response,
Communicative
Approach,
Suggestopedia,
Audio Lingual
Method, Silent
Way)
radna
sveska,
CD/kaset
a, flashcards,
posteri.
praćenje
napretka
kroz
testove i
diktate
kao i
usmeno
izlaganje
i
zalaganje
na ĉasu.
22
Revision
1
23
Test
1
24
Test correction
1
25
What will happen?
2
26
I’ll help you.
2
27
I’d rather work outside
2
28
Across cultures
1
29
Revision
1
30
If I am in a bad mood,...
2
31
If you do it quickly,…
2
32
It may wake up!
2
33
Across the curriculum
1
Story 3
34
Revision
1
35
Test
1
36
Test correction
1
37
You don’t have to…
2
38
You shouldn’t cycle…
2
39
What would you do?
2
40
Across cultures
1
41
Revision
1
42
It’s recycled.
2
43
Villages were destroyed.
2
44
He says we are leaving.
2
45
Across the curriculum
1
Story 4
46
Revision
1
47
Test
1
48
Test correction
1
Ukupno
72
У току
године
Наставна
целина
За обраду
ЛИКОВНА КУЛТУРА
Период
рада
Садржај
програма
Креативно
ст
Ликовни
задаци
Техника
Мето
и
д
средств
рада
а
АРАБЕСКА 4 ЧАСА
1
1
2
2
3
3
4
4
3
Септемб
ар
Арабеска I
Перцепција
и
аперцепциј
а
Компоновање
арабеске путем
геометријских
мотива
(стилизација
биљних и
животињских
мотива)
Цртање, Комб
сликање, .рад
оловка,
фломаст
ер,
темпера
1
Септемб
ар
Арабеска I I
Вежба и
естетска
анализа
Композиција
геометријских
облика
Туш и
перо,оло
вка,
фломаст
ер
Комб
. Рад
и
дијал
ог
Цртање,
оловка
Комб
. рад
Вежба и
естетска анализа
ПРОПОРЦИЈА 4 ЧАСА
5
1
6
2
7
3
3
Септемб
ар
Октобар
Пропорција I
Перцепција Пропорција
шаке, главе и
људске фигуре
8
4
1
Октобар
Пропорција I I
Вежба и
естетска анализа
Вежба
посматрањ
а односа
величина
Студија шаке
Цртање,
оловка
Комб
. Рад
и
дијал
ог
КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР 20 ЧАСА
2
Новемба
р
Равнотежа
облика у
простору
Перцепција Фигурална
и
композиицја
аперцепциј
а
Цртање, Комб
сликање, . Рад
воштане
боје и
акварел
3
1
Новемба
р
Равнотежа масе
у простору
Перцепција Компоновање
и
различитих
аперцепциј целина
а
Цртање, Комб
сликање, . Рад
оловке у
боји
12
4
2
13
5
Децемба
р
Равнотежа боје у
простору
Перцепција Група предмета
и
аперцепциј
а
Сликање Комб
,
. Рад
темпера
и колаж
14
6
2
15
7
Децемба
р
Компоновање
величине у
простору
Перцепција Проблем
простора у
ликовној
композицији
Цртање, Комб
сликање, . Рад
гваш
16
8
2
Јануар
17
9
Компоновање
више величина у
простору
Перцепција Ритмичко
компоновање
боја, облика и
линија
Оловка,
темпера,
туш и
перо
18
10
2
Фебруар
19
11
Компоновање
више ритмичких
целина
различитог
значења у
Перцепција Понављање
више ритмичких
целина у
простору
Цртање, Комб
сликање, . Рад
фломаст
ер,
темпера
9
1
10
2
11
Комб
. Рад
простору
20
12
1
Март
Понављање
облика у
рпостору
Перцепција Представљање
облика бојом у
прстору
Цртање, Комб
сликање, . Рад
темпера
21
13
1
Март
Степеновање
облика у
простору
Перцепција
и
аперцепциј
а
Цртање, Комб
сликање, . Рад
темпера,
колаж
22
14
1
Март
Контраст,
светлина,
површина и
облика у
одређеном
простору
Перцепција Комбиновање по
и
контрасту
аперцепциј
а
Цртање, Комб
сликање, . Рад
оловка,
темпера
23
15
1
Март
Сродност
ликовних
вредности у
одређеном
простору
Перцепција
и
аперцепциј
а
Компоновање по
сличности
различитих
ликовних
елемената
Цртање, Комб
сликање, . Рад
гваш,
темпера
24
16
2
25
17
Март и
Април
Композиција и
простор
Посматрањ
еи
опажање
Упознавање
појма
перспектива
(линеарна)
Цртање
и оловка
26
18
2
Април
27
19
Композиција и
простор
Изражајне Студија мртве
могућности природе
волумена и
простора
28
20
1
Април
Композиција и
простор
Естетска
анлиза
Стапеновање
облика, боја и
површина у
задатом
простору
(витраж)
Комб
. Рад
Цртање, Комб
сликање, . Рад
оловка и
лавиран
и туш
Естетска
анализа
Дија
лог
ОБЈЕДИЊАВАЊЕ ПОКРЕТА, ИГРЕ И ЗВУКА 6 ЧАСОВА
29
1
4
Мај
Обједињавање
Груписање
Одређивање
Цртање,
Комб
30
2
31
3
32
4
покрета, игре и
звука
и
преплитањ
е
различитих
елемената
и
дешавања
Упорен
,убрзан и
наизменича
н ритам
33
5
34
6
2
Мај
Јун
Постављање на
сцену
једноставне
приче;
припреме; скица,
план, идеје за
детаље;
Ритам дешавања,
Груписање
и
преплитањ
е
различитих
елемената
и
дешавања
светлосних
сликање, . Рад
звучних ефеката, оловка,т
декорисање,
емпера,
туш и
перо,
акварел,
лавиран
и туш и
колаж
Одређивање
светлосних
звучних ефеката,
декорисање,
Комбин
оване
технике
различи
тих
материја
ла
Дија
лог
Фотогра
фија
Комб
.рад
Фотогра
фија
Дија
лог
Упорен
,убрзан и
наизменича
н ритам
ФОТОГРАФИЈА 2 ЧАСА
35
1
1
Јун
ФотографијаУпознавање са
новим
медијумом
(фотографија);
ликовни
елементи у
оквиру
фотографије
Перцепција
и
аперцепциј
а
Израда
фотографија и
њихова обрада
на рачунару
36
2
1
Јун
Значај
фотографије у
ликовном
Перцепција Естетска
и
анализа
аперцепциј
стваралаштву
а
МУЗИЧКА КУЛТУРА
Циљ и задаци
Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и
уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да
-
упознавају музичке културе кроз обраду тема повезаних са музиком различитих епоха
развију музикалност и креативност
неговују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитнообразовног рада са ученицима.
Задаци наставе музичке културе јесу:
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
музичке културе буду у пуној мери реализовани
стицање знања о музици различитих епоха
развијање способности извођења музике (певање/свирање)
развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за
разумевање музике
подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање,
истраживање и стварање музике)
даље упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке
уметности;
стварање одељенских ансамбала.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Оперативни задаци су:
-
-
певање и свирање, по слуху и из нотног текста; песме и теме из познатих композиција
упознавање музикe праисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и
класицизма кроз сагледавање друштвене функције музике, видова музицирања,
карактеристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих
стваралачких личности
утврђивање појмова из основа музичке писмености
обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце
обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама)
утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија,
полифонија, хомофонија, фактура.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Упознавање музике различитих епоха и извођење музике
Праисторија
Обрада следећих тема: порекло и улога музике у првобитном друштву; изражајна
средства музике – примери мелодија и ритмова; настанак првих инструмената
(удараљки, дувачких, жичаних).
Певање и свирање примера у комбинацији са покретом. Обрада појма импровизација.
Античка епоха
Музика првих цивилизација – Месопотамија, Египат, Индија и Кина (појмови класног
раслојавања и професионалне музике, функција музике у друштву). Упознавање
пенататонике кроз извођење примера и упознавање специфичног инструментарија.
Античка Грчка – музика и мит, инструменти и видови музицирања (дитирамб и грчка
трагедија, хорско певање, концертна надметања).
Средњи век
Музика и хришћанство. Музичка основа хришћанске музике. Појава осмогласника и
грегоријанског корала. Њихова даља музичка надоградња и развој црквених музичких
облика у уметничке. Видови извођења вокалне музике: солистичко, хорско, антифоно и
респонзоријално певање, канон. Појава оргуља у Европи. Инструменти у световном
музицирању: дувачки, жичани, удараљке. Улога плеса.
Облици црквеног певања код православних народа: литургија и њени делови, врсте
црквених песама: химна, тропар, стихира, ирмос. Развој средњовековне музике на
Западу: рађање вишегласја. Миса.
Извођење примера.
Ренесанса
Световна и духовна музика. Појмови хомофоније и полифоније. Облици: мадригал,
шансон, миса, мотет.
Барок
Развој инструмената (породица виолина, породице дрвених и лимених дувачких
инструмената, инструменти с диркама). Рођење опере. Клаудио Монтеверди. Облици
вокално-инструменталне музике (ораторијум, кантата, пасија). Инструментална
музика: солистичко, камерно и оркестарско музицирање. Облици: свита, концерт, фуга.
Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих Хендл.
Слушање и извођење једноставних музичких примера. Примери двогласног извођења.
Класицизам
Појам сонате и симфоније. Жанрови класичне музике: опера, црквени жанрови,
симфонијска, концертантна, камерна (посебно гудачки квартет), солистичка музика.
Клавир. Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен.
Слушање и извођење једноставних музичких примера.
Музика на тлу Србије
Праисторијска налазишта и антички споменици на тлу Србије. Народна музика и
обичаји. Развој црквене музике од XII до XVIII века (утицаји византијске музике и
стварање српске црквене музике, духовни центри у турском периоду, развој музике
после Велике сеобе).
Основе музичке писмености
- Обнављање и обрада нових појмова из музичке писмености: мелодијски мол, акорди на
главним ступњевима (на примеру Це-дура), каденца, мешовити тактови.
Стварање музике
-
Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним инструментима.
Стварање дечјих композиција.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
У програму музичке културе за седми разред истакнуто место има стицање знања о
музици кроз различите епохе. Циљ није увођење садржаја наставе историје музике, већ
обрада тема значајних за разумевање улоге музике у друштву, упознавање музичких
изражајних средстава, инструмената, жанрова и облика, као и истакнутих стваралаца и
извођача. Ови циљеви се остварују кроз слушање музичких дела и активно музицирање
(певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоријски појмови у оваквом
приступу планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела.
Основни принцип у остваривању циља и задатака треба да буде активно учешће
ученика на часу. При томе на једном часу треба обухватити различита подручја
предвиђена за тај разред и комбиновати разне методе у настави. Час посвећен само једном
подручју и извођен само једном методом не може бити ни користан ни занимљив за
ученике, што води ка осиромашивању садржаја и смисла предмета.
Настава музичке културе остварује се кроз:
-
стицање знања о музици
певање, свирање и стицање основа музичке писмености;
слушање музике
дечје музичко стваралаштво.
Групним и појединачним певањем или свирањем развија се интересовање ученика
да активно учествују у музичком животу своје средине.
Препоруке за остваривање програма у седмом разреду
Стицање знања
За усвајање и утврђивање знања из наставног предмета музичка култура у седмом
разреду треба користити следеће наставне методе: дијалошку, демонстрацију и
монолошку. Код обраде тема обавезно користити очигледна средства и увек их повезивати
са слушним примерима и извођачком праксом.
Слушање музике
-
-
усмеравање пажње ученика на аналитичко слушање музике стимулисањем активног
праћења примера
разликовање звучних боја музичких инструмената, упознавање њихових
карактеристика (основне групе, грађа, техничко-извођачке могућности).
подстицање различитих видова изражавања ученика у вези са слушањем музике и
музичким доживљајем (ово се не сме сводити на пасивизацију улоге наставника и
померање акцената са активног слушања на друге активности, обично ликовне или
литерарне, за које наставник нема праву компетенцију тумачења и оцењивања)
упознавање музичких дела, стваралаца и извођача.
Основе музичке писмености
-
обнављање предзнака
обнављање простих парних и непарних тактова са четвртинском и осминском
јединицом бројања и ала бреве такта
обрада мешовитих тактова (на примерима народних песама)
обнављање ознака за динамику (p, mp, pp, f, mf, ff, crescendo, decrescendo) и темпо
(adagio, andante, moderato, allegro, vivo, presto)
понављање до сада научених лествица, појма тоналитет, упознавање акорда на главним
ступњевима Це-дура, објашњење и увежбавање каденце, уваежбавање мелодијског
мола.
Певање песама по слуху и из нотног текста
-
-
неопходни су редовно указивање на значај правилне хигијене гласа, стална брига о
положају тела при певању, вежбе за певачко дисање, вежбе артикулације, распевавање
уз инструменталну пратњу и без ње, певање каденце
учење песме почиње увођењем у тематику, затим следи наставниково тумачење
литерарног текста са наглашавањем васпитних елемената
-
-
-
код учења песама по слуху прво се демонстрира оригинални вид песме (у темпу, са
динамиком), а затим ради једноставна анализа песме због разумевања форме
(заједничко уочавање понављања и контраста)
код учења песама из нотног текста, прво се ради анализа записа песме (уочавају се:
кључ, предзнаци, такт уз пробу тактирања, динамичке и артикулационе ознаке, дужине
и имена тонова), затим се нотни текст ишчитава парлато (са понављањима док се текст
не утврди), уради се вежба распевавања и прелази на певање док наставник свира
мелодију
осмишљавање почетне интонације песме најбоље је дати кроз инструментални увод
песма се учи по деловима и фразама уз инструменталну пратњу која се у почетку своди
на мелодију (аранжмане додати тек пошто је песма научена)
теже ритмичке фигуре и мелодијски скокови се обрађују кроз понављања
током учења непрекидно се инсистира на изражајном и доживљеном певању.
Свирање
-
свирање на инструменатима Орфовог инструментаријума
свирање на фрулици, мелодици, тамбури,, гитари и другим доступним инструментима
свирање примера из литературе.
Музичко стваралаштво
-
импровизација мелодије на задати текст
инструментална импровизација;
коришћење плеса и импровизација покрета уз музику.
Дидактичко-методичка упутства
Препоручени садржаји овог наставног предмета ученицима треба да пруже знања и
информације како би разумели, пратили, разликовали, доживљавали и што боље
процењивали музичке вредности.
За успешну реализацију наставе музичке културе неопходно је остварити основни
предуслов: кабинет са наставним и очигледним средствима. Наставна средства су: клавир,
комплет Орфовог инструментарија за све ученике, табла са линијским системима,
квалитетни уређај за слушање музике, а пожељни су и компјутер, уређај за емитовање
DVD-а са пратећом опремом. Очигледна средства укључују: слике појединачних
инструмената, гудачког и симфонијског оркестра, слике страних и домаћих композитора и
извођача, квалитетне снимке примера.
Садржаји музичке културе треба да пруже ученицима довољно знања и
обавештености која ће им омогућити да разликују стварне вредности и квалитете у свету
музике која их окружује у свакодневном животу од оних садржаја које не развијају њихов
укус и не доприносе њиховом естетском васпитању.
Усвајање знања ученика зависи од организације часа, који мора бити добро
планиран, осмишљен и занимљив. Ученик треба да буде активан на часу, а час музичке
културе треба да буде доживљај за ученике. Разним облицима рада, техникама и
очигледним средствима ученицима се преносе знања и комбинују разне методе у настави.
Наставник је равноправни учесник у свим активностима.
Домаће писмене задатке или писане тестове, контролне задатке, реферате не треба
задавати ни у једном разреду.
Наставу треба увек повезивати са другим предметима, музичким животом
друштвене средине и учествовати на такмичењима и музичким приредбама.
Извођење музике
Песма коју ученик учи по слуху или из нотног текста има највише удела у развоју
његовог слуха и музичких способности уопште. Певањем песама ученик стиче нова
сазнања и развија музички укус. Кроз извођење музике ученик треба да савлада појмове
из основа музичке писмености. Настава има задатак да код ученика развија љубав према
музичкој уметности и смисао за лепо, да помогне у свестраном развоју личности ученика,
да ученика оплемени и да му улепша живот.
При избору песама наставник треба да пође од психофизичког развоја ученика, од
њима блиских садржаја, ширећи при том њихова интересовања и обогаћујући дотадашња
знања новим садржајима. Такође, потребно је да оцени гласовне могућности разреда пре
одабира песама за певање.
Детаљном анализом потребно је обрадити текст и утврдити о чему песма говори,
као и у којој је лествици написана. За упознавање народне песме важно је разумети њено
етничко и географско порекло, улогу песме у народним обичајима или свакодневном
животу. Једна од карактеристика народних песама је и завршетак који одудара од онога
што је ученик сазнао кроз основе музичке писмености – завршетак на другом ступњу. На
ову карактеристику треба скренути пажњу, а она ће уједно бити и оријентир за
препознавање народне песме.
Наставник бира од предложених песама, али мора водити рачуна да у његовом раду
буду заступљене уметничке, народне, пригодне песме савремених дечјих композитора, као
и композиције са фестивала дечјег музичког стваралаштва које су стварала деца. Ради
актуелизације програма, наставник, такође, може научити ученике да певају и понеку
песму која се не налази међу предложеним композицијама ако то одговара циљу и
задацима предмета и ако одговара критеријуму васпитне и уметничке вредности.
Посебну пажњу треба посветити изражајности интерпретације – динамици,
фразирању, доброј дикцији.
Свирање
У сваком одељењу постоји један број ученика који има веће или мање потешкоће у
певању. Таквим ученицима треба дати могућност афирмације кроз свирање на дечјим
музичким инструментима да би учествовали у групном музицирању.
У раду користити ритмичке и мелодијске инструменте. Пошто су ученици
описмењени, свирање на мелодијским инструментима биће олакшано јер се могу
користити нотни примери појединих песама које су солмизационо обрађене.
Потребно је развијати дечје предиспозиције за музичко обликовање и омогућити им
да доживе радост свирања, чиме се богати личност у осетљивом периоду емоционалног
сазревања.
Слушање музике
Слушање музике је активни психички процес који обухвата емоционално
доживљавање и мисаону активност. Улога наставника у организовању правилног приступа
слушању музике је од пресудне важности за естетски однос према музици и за тумачење
музичког дела. Слушање музике се у седмом разреду ставља у функцију стицања знања о
музици и део је обраде задатих тема.
Пре слушања треба обновити знања из области музичких изражајних средстава која
се стављају у функцију изабраног примера. Треба избегавати утврђене методске поступке
већ трагати за новим приступом у складу са делом које се обрађује. Личност ствараоца се
представља најуопштеније, са основним хронолошким подацима, с мером одабраним
анегдотама и уз настојање да се ученикова знања из различитих области повежу и ставе у
функцију разумевања слушаног дела.
Елементи музичког облика могу се усвајати графичким представљањем, али се мора
инсистирати на звучној представи сваког облика као основи разумевања. Музички облици
се усвајају у оквиру историјског контекста у којем су се појавили. Могуће је и пожељно
користити паралеле са савременим стваралаштвом.
Музичко стваралаштво
Дечје музичко стваралаштво представља виши степен активирања музичких
способности које се стичу у свим музичким активностима, а као резултат креативног
односа према музици. Оно има велику васпитну и образовну вредност: подстиче музичку
фантазију, обликује стваралачко мишљење, продубљује интересовања и доприноси
трајнијем усвајању и памћењу музичких репродуктивних и стваралачких активности и
знања.
Ове активности треба вредновати према стваралачком ангажовању ученика, а не
према квалитету насталог дела јер су и најскромније музичке импровизације педагошки
оправдане.
Праћење и вредновање ученика
Да би се остварио процес праћења напредовања и степена постигнућа ученика у
настави музичке културе, неопходно је да наставник претходно упозна и идентификује
музичке способности сваког ученика.
Оцењивање ученика у настави мора се спроводити организовано. Оно треба да
обухвати и прати посебан развој сваког ученика, његов рад, залагање, интересовање, став,
умешност, креативност и слично. Наставник треба да прати развој личности у целини и да
објективно процењује колико је ученик савладао програмске захтеве.
Смисао оцењивања у настави музичке културе не треба да буде искључиво везан за
оцену музичких способности, мада њих треба истаћи, већ и у функцији награде за
залагање, интересовање, љубав према музици. Оцену треба користити као средство
мотивације: она треба да ученике мотивише на музичке активности и на бављење музиком
у складу с њиховим стварним способностима и потребама.
Домаћи писмени задаци или писани текстови, контролни задаци и слично не задају
се за овај предмет ни у једном разреду. Целокупно наставно градиво остварује се само у
школи.
ПРЕПОРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА ПЕВАЊЕ И СВИРАЊЕ
Химне
Државна химна
Химна светом Сави
Школска химна
Народна музика
Наджњева се момче и девојче
Све тичице запјевале
Седи мома на пенџеру
Ти једина
Трескавица коло
Шано душо
Духовне песме
Божићу, наша радости
Исајија Србин – Алилуја
Помози нам драги Боже
К. Станковић – Многаја љета
Тропар за Божић
Тропар светом Сави
С. Мокрањац – одломак из литургије, Буди имја
Староградске песме
Ајде Като, ајде злато
Небо је тако ведро
Што се боре мисли моје
Ој, јесенске дуге ноћи
У тем Собору
Песме из балканских ратова и Првог светског рата
Капетан Коча путује
Креће се лађа француска
Тамо далеко
Канони
М. Преторијус – Живела музика
М. Преторијус – Освану дан
Ј. Хајдн – Интервали
Песме које су компоновала деца
Одабир песама награђен на Фестивалу дечјег музичког стваралаштва.
Песме националних мањина
Зека (мађарска)
Мала птица (албанска)
Родиле су трњине (русинска)
Тодоро, Тодорке (бугарска)
Црвена јабука (словачка)
Чобанчић (румунска)
Ђелем, ђелем (ромска)
Забавна и филмска музика
Избор савремених популарних песама.
УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Певање, свирање и основе музичке писмености
Са педагошког аспекта веома значајно место има певање песама којима се развијају
музичке способности, а ученици оспособљавају за емоционално доживљавање музике.
При учењу и усвајању песама у вокалном извођењу треба настојати да се што више
активирају дечје музичке диспозиције и способности: слух, осећај ритма, музичко
памћење.
Паралелно са радом на развијању способности ученика за певање по нотном тексту
треба развијати способности за аудитивну анализу музике, али тако да сваки метрички,
ритмички или мелодијски проблем прво доживи певањем песме по слуху, па тек онда
обрадом са нотног текста.
Песме које се уче по нотама ученици треба, према својим могућностима, да свирају
и на неким дечјим мелодијским инструментима. На тај начин активирају се и она деца са
недовољно развијеним вокалним способностима или интересовањима за овакве начине
музичког изражавања. Кад год је могуће певање ученика треба повезивати са
инструменталном пратњом наставника или појединих ученика. На тај начин се развијају
способности ученика за схватање органске везаности и прожимање вокалне и
инструменталне музике.
Пожељно је да песме или теме које певају или слушају ученици науче и да свирају на
неком мелодијском инструменту
ГЛОБАЛНИ И ТЕМАТСКИ ПЛАН
Стицање
знања о
музици
Певање,
свирање и
основе
музичке
писмености
Септембар
3
/
Октобар
Дечје
Укупни
музичко
стваралаштво
број
часова
1
/
4
4
1
/
5
Новембар
3
1
/
4
Децембар
3
1
/
4
Јануар
1
/
/
2
Фебруар
3
1
/
4
Март
1
1
1
4
месец
1
1
Слушање
музике
Април
1
1
1
/
3
Мај
1
1
1
1
4
јун
1
1
/
2
УКУПНО:
21
9
2
36
4
ИСТОРИЈА
Циљ и задаци
Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и
научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање
историјске свести и хуманистичко образовањe ученика. Настава историје треба да
допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и
процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код
ученика.
Задаци наставе историје су:
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје
буду у пуној мери реализовани
да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности
у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку,
економску, друштвену, културну...).
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученици треба да:
-
усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода
стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку
стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком
влашћу
стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног
признања независности 1878. године
-
упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку
упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку
стекну знања о знаменитим личностима новог века
развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима.
стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УСПОН ЕВРОПЕ
(Европа од краја XV до краја XVIII века)
Основне одлике новог века (појам „нови век”, хронолошки и просторни оквири).
Велика географска открића (научно-технолошка открића као предуслов –
унапређивање бродоградње, усавршавање компаса, астролаба, дурбина и часовника;
путовања Бартоломеа Дијаза, Васка да Гаме, Кристифора Колумба и Фернанда Магелана;
индијанске цивилизације и колонизација Новог света).
Градови у новом веку (улога и значај великих европских градова у периоду од краја
XV до краја XVIII века – Фиренце, Венеције, Ђенове, Париза, Лондона, Антверпена,
Амстердама; мануфактура као нови начин производње, почеци грађанске класе,
свакодневни живот у граду).
Хуманизам и ренесанса (књижевност, уметност и политичка мисао – Данте
Алигијери, Франческо Петрарка, Ђовани Бокачо, Еразмо Ротердамски, Николо
Макијавели, Микеланђело Буонароти, Леонардо да Винчи, Рафаело Санти, Тицијан
Веничело, Албрехт Дирер...).
Реформација и противреформација (узроци, улога Мартина
протестантизам, католичка реакција – улога језуита; верски сукоби и ратови).
Лутера,
Апсолутистичке монархије (појам апсолутистичке монархије, сталешко друштво,
примери Француске, Енглеске, Пруске, Аустрије, Русије, Шпаније).
СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД XVI ДО XVIII ВЕКА
Турска освајања, држава и друштво од XVI до XVIII века (Сулејман Величанствени
– врхунац османске моћи, Турска као апсолутистичка монархија, друштво – муслимани и
хришћани; тимарски систем, култура).
Положај Срба у Турском царству (друштвене категорије – раја и власи,
исламизација, хајдуци, свакодневни живот).
Српска православна црква (Пећка – српска патријаршија: верска, културна,
национална и политичка установа).
Срби у ратовима Аустрије и Млетачке републике против Турског царства (Дуги –
Сисачки, Кандијски, Велики бечки, ратови 1716–1718. и 1737–1739. године, Кочина
крајина).
Сеобе Срба (Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат, Бачка, Срем).
Срби под хабзбуршком и млетачком влашћу (статус и привилегије, Војна крајина,
Карловачка митрополија, покатоличавање и унијаћење, ускоци, Дубровник између
Млетачке републике и Турског царства, културни и привредни значај Дубровачке
републике).
Почеци грађанске класе код Срба (школске реформе Марије Терезије и Јосифа II,
настанак нове образоване елите – трговци, официри, свештеници, чиновници, учитељи,
правници; Доситеј Обрадовић, Карловачка гимназија).
ДОБА РЕВОЛУЦИЈА
(Европа и свет од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века)
Индустријска револуција (појам револуције; парна машина, текстилна индустрија,
рударство, тешка индустрија, железница; друштво – јачање грађанске и појава радничке
класе).
Политичке револуције (социјална, верска и национална обележја; примери
низоземске, енглеске и америчке револуције; појмови уставности и поделе власти).
Француска револуција (повод и узроци, утицај просветитељских идеја Волтера,
Монтескјеа и Русоа; личности Луја XVI и Марије Антоанете; вође – Лафајет, Мирабо,
Дантон, Робеспјер; укидање феудализма; декларација о правима човека и грађанина, устав,
идеје уставне монархије, републике, либерализма, демократије; терор, револуционарни
ратови, национализам, романтизам).
Наполеоново доба (личност, војна и политичка каријера Наполеона Бонапарте;
Наполеонов кодекс, Бечки конгрес).
Револуције 1848/49. године (повод и узроци, јачање идеја национализма,
либерализма, демократије, социјализма; примери – Француска, Хабзбуршка монархија,
италијанске и немачке земље).
Уједињење Италије и Немачке (улога Пијемонта у уједињењу Италије, истакнуте
личности – Камило Кавур, Ђузепе Мацини и Ђузепе Гарибалди; ратови за уједињење
Италије; улога Пруске и њеног канцелара Ота фон Бизмарка у уједињењу Немачке, ратови
за уједињење, проглашење Другог немачког царства).
Грађански рат у САД (територијално ширење – излазак на Пацифик, индустријски
успон, грађанска демократија, индијанско питање, положај робова, личност Абрахама
Линколна, сукоб Севера и Југа и грађански рат).
Велике силе, Источно питање и балкански народи (појам велике силе, појам
Источно питање; политика Русије, Хабзбуршке монархије, Велике Британије и Француске
према Турској и балканским народима; Кримски рат, улога балканских народа – Српска
револуција, Грчка револуција, национални покрети Румуна, Бугара, Албанаца; Велика
источна криза и Берлински конгрес).
НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
(до међународног признања 1878. године)
Српска револуција 1804–1835 (обележја – национална, социјална и културна; фазе –
ратни период 1804–1815. и мирнодопски период 1815–1835; повод и узроци; вође: вожд
Карађорђе Петровић и кнез Милош Обреновић; културни и просветни реформатори
Доситеј Обрадовић и Вук Караџић).
Први српски устанак (Збор у Орашцу, битке на Иванковцу, Мишару, Делиграду,
Чегру; заједничко ратовање Срба и Руса, Букурешки мир и пропаст устанка; организација
устаничке државе, личности – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Божидар
Грујовић, Стеван Синђелић, Хајдук Вељко Петровић...).
Други српски устанак (неуспех Хаџи Проданове буне, ток Другог устанка – сабор у
Такову, битке на Љубићу, Палежу, Дубљу; споразум кнеза Милоша са Марашли Алипашом).
Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића (територија и становништво, борба
за аутономију, Хатишерифи из 1829, 1830. и 1833. године, Сретењски устав, укидање
феудализма 1835, Турски устав; оснивање Гимназије и штампарије 1833, покретање
Новина србских 1834, позоришта 1835, Лицеја 1838; унутрашња и спољна политика кнеза
Милоша; личности – кнегиња Љубица, Димитрије Давидовић, Тома Вучић Перишић,
Аврам Петронијевић...).
Уставобранитељски режим 1842–1858 (развој државних установа, Грађански
законик 1844, Начертаније, Друштво српске словесности; личности кнеза Александра
Карађорђевића, кнегиње Персиде, Илије Гарашанина, Мише Анастасијевића, Јована
Хаџића...).
Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића (Светоандрејска скупштина,
унутрашња и спољна политика; национална политика кнеза Михаила и Илије Гарашанина
и стварање Првог балканског савеза; либерална опозиција, Уједињена омладина српска,
добијање градова; Београд као престоница, успон грађанске класе; културна и просветна
политика – оснивање Велике школе, Српског ученог друштва, Народног позоришта;
свакодневни живот; личности кнеза Михаила, кнегиње Јулије, Јеврема Грујића, Владимира
Јовановића).
Србија на путу ка независности 1868–1878 (Друго намесништво, Устав из 1869.
године, унутрашња и спољна политика, српски национални покрет и романтизам,
ослободилачки ратови 1876–1878, Србија на Берлинском конгресу, територијално
проширење и независност, личности кнеза Милана Обреновића, Јована Ристића, генерала
Черњајева).
Црна Гора у доба владичанства (територија и становништво, друштвене категорије
– племена и братства; теократски облик владавине, Цетињска митрополија, унутрашња и
спољна политика Петра I и Петра II; личности владика Петра I и Петра II).
Кнежевина Црна Гора (појам световне државе; Законик Данила I, унутрашња и
спољна политика књаза Данила и књаза Николе; национална политика, савез са Србијом и
учешће у ослободилачким ратовима 1876–1878; Црна Гора на Берлинском конгресу –
територијално проширење и независност; Цетиње – престони град Петровића Његоша;
личности књаза Данила и књаза Николе Петровића Његоша).
СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА XVIII ВЕКА ДО
СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XIX ВЕКА
Срби под хабзбуршком влашћу (Јужна Угарска, Хрватска и Славонија, Далмација и
Бока Которска; Темишварски сабор, одјеци Српске револуције, Матица српска, Револуција
1848/1849. године, Војводство Србија и Тамишки Банат, национални покрет, Аустроугарска нагодба и Хрватско-угарска нагодба; личности – Сава Текелија, митрополит
Стефан Стратимировић, патријарх Јосиф Рајачић, Светозар Милетић).
Положај Срба у Турској (Босна и Херцеговина, Стара Србија и Македонија; криза
турске државе и друштва и покушаји реформи; одјеци Српске револуције; устанци Луке
Вукаловића, Невесињска пушка; личности – Хусеин капетан Градашчевић, Омер-паша
Латас, Мића Љубибратић).
ИСТОРИЈА
Задаци наставе Историје у седмом разреду су:
-разумевање појма «нови век» и основних одлика тог историјског периода
-стицање знања о личностима које су обележиле период од краја 15. до 1878. године у
општој и националној историји;
-стицање знања о настанку и развоју модерне српске државе до 1878. године;
-упознавање културних и научних достигнућа у периоду новог века;
-упознавање културних и научних достигнућа Срба у периоду новог века;
-коришћење историјских карата за период новог века.
Р.
бр.
I
II
III
IV
V
Наставна тема
Успон Европе(Европа од кр.15.до кр. 18 века)
Српски народ под страном влашћу од кр.16. до
кр. 18 века
Српски народ под страном влашћу од краја
18.века до 19.
Доба револуција(Европа и свет од краја 18.до
19.века)
Нововековне српске државе Србија и Црна
Гора(1878.)
Садржаји
програма
Број
Активности у
часова васпитнообразовном
раду
Основни
облици
извођења
програма
Обрада
Утврђи
вање
Система
тизација
Уку
пно
4
5
1
10
9
9
1
19
2
2
1
5
6
6
1
13
13
15
2
30
Циљеви и задаци
Садржаја програма
Успон Европе ( Европа од
краја 15. до краја 18.века)
Српски народ под страном
влашћу од краја 16. до краја
18.века
Српски народ под страном
влашћу од краја 18.века до 19.
Доба револуције Европа и свет
од краја 18. до 19.века
10
19
13
-активно
слушање
-учешће у
разговору
-гледање
илустрација и
графикона
-читање
текстова
-активно
слушање
-учешће у
разговору
-гледање
илустрација и
графикона
-читање
текстова
-активно
слушање
-учешће у
разговору
-гледање
илустрација и
графикона
-читање
текстова
-разумевање појма «нови век» и
основних одлика тог историјског
-монолошка
периода
(наративна)
-упознавање нових културних и
-дијалошка
научних достигнућа у периоду
новог века
илустративна
-коришћење историјских карата
-текстуална
за период новог века
-групни рад
-стицање знања о личностима
које су обележиле период новог
века
-стицање основних знања о
турском друштву и држави од 16.
до 18.века и о положају Срба у
Турском царству
-монолошка
-упознавање са облицима отпора
-дијалошка
турској власти
-упознавање са верским и
илустративна
културним установама Срба у
-текстуална
том периоду
-групни рад
-стицање знања о личностима
које су обележиле период од 16.
до 18.века
-коришћење историјских карата
-упознавање са привредним и
друштвеним променама у Европи
крајем 18.века и у првој
половини 19.
-монолошка
-разумевање појмова
-дијалошка
индустријска
револуција,грађанска револуција
илустративна
-стицање знања о основним
-текстуална
карактеристикама појединачних
-групни рад
револуција у Европи и свету
-стицање знања о личнистима тог
историјског периода
-коришћење историјских карата
Нововековне српске
државе Србија и Црна
Гора
30
-активно
слушање
-учешћеу
разговору
-гледање
илустрација и
графикона
-читање
текстова
-монолошка
-дијалошка
иластративна
-текстуална
-групни рад
-стицање основних знањао
српској реаволуцији, о настанку
и развоју модерне српске државе
до 1878.године
-упознавање културних и
научних достигнућа срба у том
периоду
-стицање знања о личностима тог
периода
-коришћење историјских карата
ИСТОРИЈА
Циљеви допунске наставе су:
Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или за ученике који
су били одсутни са часова и за оне који желе даутврде своје знање са
циљем,разумевања,препознавања отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања
знања умења и вештина из наставног градива.
Садржај програма
Успон Европе (Европа
од 15. до 18 века )
Српски народ под
страном влашћу од 16.
до 18.века
Српски народ под
страном влашћу од
краја 18.до 19.века
Бро
ј
час
ова
2
2
1
Активности у
образовноваспитном
раду
Основни
облици
извођења
програма
-дијалошки,
наративни,
илустративни, рад
у паровима
-слушају,
питају,
разговарају,
вежбају и пишу
питају,слушају,
илуструју,
дијалошки,текстуа
разговарају,
лни,илустративни,
читају,
рад у паровима
упоређују
-разговарају,
питају,
илуструју,
-текстуални,
наративни,
дијалошки,илустр
Циљеви и
задаци
садржаја
програма
-боља разумевања
појмова,усвајање
основних
знања,препознава
ње
-боље разумевање,
уочавање,
усвајање основнох
знања, употреба и
примена
историсјких
карата
-разумевање
појмова, усвајање
основних
Доба револуција
Европа и свет од краја
18. до 19. века
4
Нововековне српске
државе
-
упоређују,
читају, користе
историјски
атлас
-разговарају,
питају,
илуструју,
читају,
упоређују,
примењују
историјски
атлас
ативни, рад у
паровима,
индивидуални
знања,сналажење
на карти
текастуани,нарати
вни
дијалошкиилустра
тивни, рад у
паровима,
индивидуални
-разумевање
појмова, усвајање
знања, сналажење
на карти,
повезивање и
примена наученог
-
-
-
План додатног рада наставе историје за 7. разред
1. Данте Алигијери,Петрарка,Бокачо,Микеланђело,Леонардо да Винчи
истакнути књижевници и уметници,
2. Карловачка гимназија-значај,
3. Наполеон Бонапарта-личност,војна и политичка каријера,
4. Карађорђе Петровић-вођа првог српског устанка,
5. Доситеј Обрадовић и Вук Караџић-културни и просветни реформатори,
6. Истакнуте личности и вође првог српског устанка,
7. Милош Обреновић вођа другог српског устанка,
8. Уставобранитељски режим-закони,
9. Његос као државник и књижевник,
10. Невесинска пушка-значај и личности.
План допунске наставе историје за 7.разред
1. Путовања Колумба,Васка де Гаме и Мгелана,
2. Положај Срба у Турском царству,
3. Државно и друштвено уређење османлијске царевине,
4. Пећка патријаршија,
5. Војна крајина,Карловачка митрополија,
6. Грађанске класе код Срба,
7. Први српски устанак-значајне битке,
8. Други српски устанак-значајне битке,
9. Владавина Милоша и Михаила Обреновића,
10. Црна Гора у доба владичанства,
11. Положај Срба у Турској(невесинска пушка).
ИСТОРИЈА
Садржај
програма
Избор ученика и
усвајање
годишњег плана
рада
Обнавлјање и
проширивање
знања из
претходних
разреда
Успон Европе
(Европа од краја
15, до краја
18.века)
Српски народ
под страном
влашћу од 16. од
краја 18.века
Револуционарнаграђанска
Европа (свет од
краја 18.века до
70-тих година
19.
Национални
покрети српског
народа у
19.веку(до
Број
часо
ва
1
2
1
4
Активности у
образовноваспитном раду
-слушање ,сугестије
и
усвајање,записивање
плана
-разговарају,
слушају, прикупљају
исечке из штампе,
праве паное, уређују
кабинет
-учествују у
разговору, активно
слушају, читају и
анализирају текстове
из историјске
читанке, користе
атллас
-учествују у
разговору,активно
слушају,читају и
анализирају текстове
из историјске
читанке,користе
атлас,врше
истраживање о
познатим
личностима
Основни
облици
извођења
програма
-наративни,
дијалошки
-дијалошки,
наративни,
илустративните
кстални, групни
-дијалошки,
текстуални, рад
у паровима
-дијалошки,
наративни,
илустративни,
текстуални,
групни
Циљеви и задаци
садржаја програма
-упознавање са садржајем
плана додатне наставе
-обнављање постојећег и
проширивање знања,
развијање вештина
креативности и међусобне
сарадње
-развијање сарадничког
односа, проширивање
постојећих и усвајање
нових знања, сналажење
на карти
-усвајање нових знања,
утврђивање постојећих,
употреба
атлас,оспособљавање за
самосталан рад
1
-активно
слушају.питају
илуструју,
истражују, читају
текстове
-дијалошки,
текстуални,
илустративни
-анализа
текстова,уочавање
повезаности
градива,оспособљавање за
самосталан рад
2
-учествују у
разговору, активно
слушају, читају и
анализирају текстове
дијалошки,нара
тивни,илустрат
ивни,текстуалн
и,
-анализа текстова,
уочавање повезаности
градова, оспособљаавње
за самосталан рад,
Берлинског
конгреса)
Припрема за
такмичење
8
из историјске
читанке, користе
атлас, врше
истраживање ос
познатим
личностима,
упоређују,
самостално раде у
радној свесци
-учествују у
разговору,самосталн
о раде и анализирају
текстове из
читанке,раде тестове
и анализирају
резултате
групни,индивид уочавање узрочно
уални
последничких веза
-дијаошки,
наративни,
текстуални,
инивидуални
-повезивање примена
наученог, анализа тестова,
уочавање повезаности
градива
ГЕОГРАФИЈА
Циљ и задаци
Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку
и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају и
разумеју географске објекте, појаве, процесе и законитости у простору, њихове узрочнопоследичне везе и односе, развију географску писменост и географски начин мишљења,
свести и одговорног односа према свом завичају, држави, континенту и свету као целини и
толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.
Задаци наставе географије су:
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
географије буду у пуној мери реализовани
упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у
непосредном окружењу
картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у
свакодневном животу
упознавање основних географских одлика Европе, осталих континената и развијених
држава света
упознавање основних географских одлика своје државе и држава у непосредном
окружењу, њихових асоцијација и интеграција
упознавање комплементарности и регионалних разлика савременог света
развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и
других феномена у геопростору
изграђивање и развијање ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне
средине
развијање националног, европског и светског идентитета
развијање толеранције, постојања и припадности мултиетничком, мултијезичком,
мултикултурном ... свету
развијање опште културе и образовања
оспособљавање за самостално учење и проналажење информација.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученици треба да:
- стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских
њихових регија и појединих држава
континената,
- стекну знања о друштвеногеографским одликама ваневропских континената, њихових
регија и појединих држава
- се оспособе за праћење и разумевање економских и друштвених активности и промена у
савременом свету и њиховом доприносу општем развоју и напретку човечанства
-
упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света;
- разумеју проблеме у савременом свету (пренасељеност, неједнак привредни
развој,
недостатак хране, воде, енергије, минералних сировина, еколошки проблеми, болести,
ратови и друго)
-
развијају национални идентитет и упознају значај толеранције у мултиетничким,
мултијезичким и мултикултуралним срединама у свету;
-
упознају различите културе континената, њихових регија и држава и кроз то развијају
општу културу
-
развијају жељу и стичу потребу за даље образовање и самообразовање са циљем да се
што успешније укључе у даље стручно оспособљавање
-
кроз рад у настави географије проширују знања из картографије и оспособе се за
самостално коришћење географске карте у стицању нових знања и у свакодневном
животу
-
оспособе за самостално коришћење географске литературе и различитог графичког и
илустративног материјала у циљу лакшег савладавања наставног градива и
оспособљавања за самостални рад.
Глобални план рада
Редни
број
Број
часова
НАСТАВНА ТЕМА
Број
часова
обраде
11
7
1
2
Географска обележја Азије
Географска обележја Африке
18
14
3
4
Географска обележја Северне Америке
Географска обележја Средње и Јужне
Америке
Географска обележја Аустралије и Океаније
Географска обележја поларних области
Свет као целина
Регионална Географија ваневропских
континената - УКУПНО
14
12
7
6
6
4
4
3
2
2
72
38
5
6
7
Садржаји
програма
Активности у
образовно-васпитном
раду
1. Тема -Слушање, описивање,
Регионална
демонстрација,
географија
показивање,
ваневропски закључивање,
х
упоређивање, разговор,
континената: размењивање
ИЗВОРИ
ЗНАЊА
Уџбеник, атлас
,
Интернет,
Штампани
извори,
енциклопедије
Основни облици
извођења програма
Циљеви и задаци
садржаја програма
Монолошка, дијалошка,
дијалошкодемонстрациона,
илустративна, рад у
групама, самостални
рад, тимски рад,
Усвајање знања о
природногеографски
м одликама
ваневропских
континената,
њихових регија и
Азија,
Африка;
Северна,
Средња,
Јужна
Америка;
Аустралија и
Океанија;
Поларне
области
сопствених знања и
мишљења, истраживање,
писање реферата,
израда тематских карата,
анализирање,
уочавање,самооцењивањ
е и самовредновање
сопственог рада,
истраживачки рад,
писање реферата,
израда тематских
карата,
фронтални,комбинован
и, коришћење
интернета...
појединих држава,
Стекну знања о
друштвеноекономски
м одликама, упознају
еконпмско географске
карактеристике,
Оспособе се за
праћење економских
и друштвених
активности и промена
у савременом свету
као и њихов допринос
у општем развоју
човечанства,
Да се оспособе за
коришћење
географске
литературе и
различитог
илустративног
материјала у сврху
лакшег савлађивања
наставног градива и
оспособљавања за
самосталан рад и
примену својих знања
у другим наставним
предметима и
програмима,
Развијање духа
солидарности и
толеранције према
другим народима у
свету
Циљеви и задаци:
-стицање знања, утврђивање стечених знања и умења о ваневропским континрнтома и
њиховим регионалним одликама,
-стицање бољег успеха из предмета
теме:
1.
2.
3.
4.
5.
азија – 3 часа
африка – 2 часа
америка – 2 часа
аустралија и океанија – 1 час
свет у целини – 1 час
Садржаји
образовно
васпитног
програма
Географска
обележја Азије
Географска
обележја
Африке
Северне и
Јужне Америке
Аустралија и
Окејанија
Број
часова
3
2
4
2
Активности у
образовно
васпитном раду
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Облици
остваривања
програма
Циљеви и задаци
садржаја програма
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД (1)
Сврха, циљеви, задаци и програмски садржаји регионалне географије ваневропских
континената.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ (21)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност азијског континента,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Југозападне Азије,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Државе Југозападне Азије: Турска, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ЈУЖНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Јужне Азије, клима и
биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Државе Јужне Азије: Индија, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Југоисточне Азије,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Државе Југоисточне Азије: Индонезија, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
СРЕДЊА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Средње Азије, клима
и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
ИСТОЧНА АЗИЈА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Источне Азије,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Државе Источне Азије: Кина и Јапан, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ (14)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана
континента, клима и биљни свет, воде на копну.
и
вертикална
разуђеност
афричког
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
СЕВЕРНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Северне Африке,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Државе Северне Африке: Египат, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одли
ИСТОЧНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Источне Африке,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
Природна богатства и привреда.
насељеност,
састав,
етничка
ЗАПАДНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Северне Африке,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
ЈУЖНА АФРИКА
Географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност Северне Африке,
клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број,
разноврсност, миграције), насеља, политичка подела.
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Државе Јужне Африке: Јужноафричка Република, географски положај, границе и
величина. Основне природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ (12)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност северно америчког
континента, клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције), насеља.
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Северне Америке: Сједињене Америчке Државе и Канада, географски положај,
границе и величина. Основне природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕ АМЕРИКЕ (3)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност средњеамеричког
континента, клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво
разноврсност, миграције), насеља.
(број,
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Средње Америке: Мексико, географски положај, границе и величина. Основне
природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ (9)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност јужноамеричког
континента, клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво
разноврсност, миграције), насеља.
(број,
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Јужне Америке: Бразил и Аргентина, географски положај, границе и величина.
Основне природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АУСРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ (6)
Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина.
Природногеографске одлике: хоризонталана и вертикална разуђеност аустралијског
континента, клима и биљни свет, воде на копну.
Друштвеноекономске одлике: становништво
разноврсност, миграције), насеља.
(број,
насељеност,
састав,
етничка
Природна богатства и привреда.
Регионална и политичка подела.
Државе Аустралије и Океаније: Нови Зеланд, географски положај, границе и величина.
Основне природногеографске и друштвеноекономске одлике.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АРКТИКА (2)
Основни географски подаци: откриће и истраживања Арктика, име, географски положај и
величина. Природна и економска обележја.
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНТАРКТИКА (2)
Основни географски подаци: откриће и истраживања Антрктика, име, географски положај
и величина. Природна и економска обележја.
СВЕТ КАО ЦЕЛИНА (2)
Савремени политичкогеографски процеси у свету. Неоколонијализам, интеграције и
глобализам.
Формирање политичке карте света.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
Садржаји програма наставног предмета географија у седмом разреду основне школе
обухватају систематско изучавање регионалне географије ваневропских континената, а
програмску структуру чини осам наставних тема.
Кроз прву наставну тему потребно је ученике упознати са сврхом, циљем, задацима
и наставним садржајима географије за седми разред, са планом рада, начином рада,
начином коришћења дидактичког материјала, стручне и научнопопуларне литературе.
У оквиру регионалне географије ваневропских континената предвиђена је обрада
континената у целини, што треба да пружи могућност сагледавања општих одлика
континената да би се на основу њих могле јасније уочите особености њихових регија и
појединих држава.
Регионална географија ваневропских континената значајна је у васпитном и у
образовном погледу јер пружа широке могућности да ученици упознају
различите
регије и државе на Земљи, како у погледу њихових природних одлика, тако и у погледу
становништва, природних богатстава, друштвено-економских односа и степена
развијености привреде.
Наставни садржаји регионалне географије ваневропских континената одабрани су
по егземпларном и функционалном дидактичком принципу што је омогућило линеарно–
степенасто структуирање по Керовом систему. Наставни програм чине наставне целине и
теме за које је предложен оријентациони број часова, а слобода и креативност наставника
се огледа у самосталном планирању и распореду типова часова, избору наставних метода,
техника, активности, дидактичких средстава и помагала.
Приликом обраде регија и појединих држава света потребно је истицати
разноврсност природногеографских одлика (рељеф, клима, воде, биљни и животињски
свет) којима се истичу поједине регије и указивати на разноврсност њиховог природног
богатства. Природногеографске одлике односе се на опште одлике континената, регија и
држава. Приликом обраде ових садржаја тежиште треба ставити на опште садржаје, као и
на интерактивне везе и односе свих чинилаца географске средине. При обради ових
географских садржаја посебну пажњу треба посветити проблемима заштите и
унапређивања животне средине.
Потребно је такође истицати битне карактеристике становништва (број, размештај
становништва, структуре, природни прираштај, културно-образовни ниво, миграције) што
је значајно за друштвеноекономски положај држава у свету. Кроз друштвеногеографске
садржаје упознати ученике са демографским развојем и насељеношћу појединих делова
света. Ово наставно градиво треба повезивати са сличним садржајима других наставних
предмета, у циљу сагледавања популационих проблема и изграђивања свести о
неопходности заједничког живота различитих народа. Кроз садржаје ове наставне теме
ученици се упознају са популационом политиком и њеним значајем. С тим у вези,
неопходно је објаснити и указати на факторе који су довели до крупних промена и
трансформација током прошлог и почетком овог века, што се снажно одражава на
становништво и насеља у свету.
Потребно је наглашавати и међуусловљеност природногеографских и
друштвеногеографских појава, процеса и односа који истовремено утичу на развој
привреде регије или државе о којој је реч. Треба, такође, посебно указати на постојеће
разлике у степену демографске развијености континената, као и на противуречности које
постоје између њихових природних богатстава и нивоа развијености њихове привреде.
При обради садржаја који се односе на развој привреде у целини и појединих
привредних делатности, као и о природно-географској основи развоја, тежиште треба
ставити на најважније карактеристике развоја, територијални размештај и неравномерност
у нивоу развијености, а избегавати сувопарно набрајање обиља бројчаних података.
Кроз обраду савремених интеграцијских процеса треба омогућити да ученици
схвате разгранатост и развојност међусобне политичке, економске, културнопросветне и
научнотехнолошке сарадње међу државама и организацијама у свету. Важно је упознати
ученике са актуелним интеграцијским процесима у Европи и свету и указати на значај и
место наше земље у овој сфери.
Наставне садржаје из регионалне географије ваневропских континената треба
максимално користити за васпитно деловање на ученике, развијање духа солидарности и
толеранције према другим народима у свету и указати на неопходност сарадње земаља у
региону, на континенту и на глобалном нивоу.
У раду са ученицима препоручује се наставнику да користи различитие наставне
методе, облике и средства рада да би наставне садржаје учинио приступачнијим
ученицима, њиховом узрасту и способностима. Потребно је да се избегава вербализам, а
да се код ученика подстиче радозналост, систематичност и креативност. Фонд часова треба
рационално користити у складу са наставним садржајима.
Уз помоћ наставника, групно или у пару, ученици могу вршити мала истраживања,
а потом презентацију географских одлика неког дела света, на основу чега наставник
може да сагледа обим и квалитет самосталног рада сваког појединца.
У настави географије неопходно је коришћење географских карата на свим
типовима часова и у свим облицима наставног рада. Поред географских карата неопходно
је користити табеле, дијаграме, схеме и остале дидактичке материјале који доприносе
очигледности и трајности знања и умења код ученика.
ГЕОГРАФИЈА
Циљеви и задаци:
-стицање знања, утврђивање стечених знања и умења о ваневропским континрнтома и
њиховим регионалним одликама,
-стицање бољег успеха из предмета
теме:
6. азија – 3 часа
7. африка – 2 часа
8. америка – 2 часа
9. аустралија и океанија – 1 час
10. свет у целини – 1 час
Садржаји
образовно
васпитног
програма
Географска
обележја Азије
Географска
обележја
Африке
Северне и
Јужне Америке
Аустралија и
Окејанија
Број
часова
3
2
4
2
Активности у
образовно
васпитном раду
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Упознавање
основних појмова,
Употреба карте,
Учвршћивање
знања
Облици
остваривања
програма
Циљеви и задаци
садржаја програма
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
Индивидуални
Тимски
Групни
Осамостаљивање у
учењу
Утврђивање знања
Коришћење карте
ФИЗИКА
Р.
Програмске теме и целине
бр.
Сила и кретање
1.
Обрада
Укупно
Обнављање
Вежбе
10
13
2
25
5
4
2
11
часова
Кретање тела под дејством силе теже.
2.
Силе трења
3.
Равнотежа тела
6
5
1
12
4.
Механички рад и енергија. Снага
8
6
2
16
5.
Топлотне појаве
3
4
1
8
32
33
7
72
УКУПНО
Циљ и задаци
Циљ наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и
научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају
природне појаве и основне природне законе, да се оспособе за уочавање и распознавање
физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама
кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени
физичких закона у свакодневном животу и раду.
Задаци наставе физике су:
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе физике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физике
буду у пуној мери реализовани
развијање функционалне писмености
упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици
разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона
развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз
истраживање
-
развијање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности у
мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања
развијање логичког и апстрактног мишљења
схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења
решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја
развијање способности за примену знања из физике
схватање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби
заштите, обнове и унапређивања животне средине
развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи
развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној
оријентацији.
Оперативни задаци
Ученик треба да:
-
-
разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу од оних које су
дефинисане интензитетом, правцем и смером (време, маса, температура, рад, брзина,
убрзање, сила...)
користи, на нивоу примене, основне законе механике – Њутнове законе
стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела (безтежинско стање)
упозна силу трења
разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи
трансформацију енергије у рад и обрнуто
на нивоу примене користи законе одржања (масе, енергије)
прави разлику између температуре и топлоте
уме да рукује мерним инструментима
користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.
ДОДАТНИ РАД
(Оријентациони садржаји програма)
1. Решавање проблема везаних за слагање и разлагање сила и равнотежу тела.
2. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика слагања и разлагања
сила, равнотеже тела и примене полуге.
3. Tела на стрмој равни.
4. Решавање проблема кретања тела с константним убрзањем.
5. Графичко решавање проблема код равномерно променљивог кретања и њихова
примена.
6. Примери за примену Њутнових закона динамике.
7. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика механичког кретања
под дејством силе теже.
8. Кеплерови закони. Кретање планета. Сунчев систем.
9. Занимљивости из астрономије.
10. Сила трења и коефицијент трења.
11. Видеозапис или симулација на рачунару различитих облика механичког рада у
свакодневном животу.
12. Принцип рада простих машина.
13. Видеозапис или симулација на рачунару кинетичке и потенцијалне енергије тела,
претварања потенцијалне енергије у кинетичку и обрнуто, закона одржања механичке
енергије и др.
14. Решавање проблема везаних за рад, енергију тела и законе кретања.
15. Одређивање специфичног топлотног капацитета тела.
Механизми преношења топлоте с једног тела на друго (примери). Топлотна Равнотежа.
16. Решавање проблема у којима се користе притисак и потисак као физичке
величине.Средња густина код нехомогених тела. Архимедов закон кроз примере.
17. Видеозапис или симулација на рачунару тела и супстанција на различитим
температурама, термичког ширења тела, промене агрегатних стања и сл.
18. Вода на различитим температурама и њено другачије понашање у односу на остале
течности.
19.Посета некој лабораторији (кабинету) за физику на факултету,научноистраживачком
институту, опсерваторији, електрани, фабрици, кабинету у гимназији и др.
МАТЕМАТИКА
Циљ и задаци
Циљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици
стекну базичну jeзичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији
одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и
задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и
дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне
садржаје, као и да усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање
појава и законитости у природи и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених
математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, да представља
основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да
доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и
свестраном развитку личности ученика.
Задаци наставе математике јесу:
-
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе
математике буду у пуној мери реализовани
стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и
законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу
стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене
математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање),
за успешно настављање образовања и укључивање у рад
развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког,
аналитичког и апстрактног мишљења
развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање
математичке радозналости
стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност
изражавања у писменом и усменом облику
усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима
савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним
бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција
упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање
њихових узајамних односа
оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским
конструкцијама
припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука
изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност,
упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад
стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученике треба оспособити да:
- схвате појам квадрата рационалног броја и квадратног корена
- умеју да одреде приближну вредност броја a ( a Q, a  0)
- схватају реалне бројеве као дужинске мере, односно као тачке на бројевној правој
одређене дужима које представљају такву меру
- упознају појам степена и операције са степенима (изложилац степена природан број)
- умеју да изводе основне рачунске операције с полиномима, као и друге идентичне
трансформације ових израза (назначене у програму)
- упознају правоугли координатни систем и његову примену
- добро упознају директну и обрнуту пропорционалност и практичне примене
- знају Питагорину теорему и умеју да је примене код свих изучаваних геометријских
фигура у којима се може уочити правоугли троугао
- познају најважнија својства многоугла и круга; умеју да конструишу поједине правилне
многоуглове (са 3, 4, 6, 8 и 12 страница) и да цртају друге правилне многоуглове
рачунајући централни угао и преносећи га угломером
- знају најважније обрасце у вези с многоуглом и кругом и да умеју да их примене у
одговарајућим задацима
- схвате појам размере дужи и својства пропорције
- умеју да преведу на математички језик и реше једноставније текстуалне задатке
- користе елементе дедуктивног закључивања (и изводе једноставније доказе у оквиру
изучаваних садржаја).
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
РЕАЛНИ БРОЈЕВИ
Квадрат рационалног броја.
Решавање једначине x 2  a, a  0 ; постојање ирационалних бројева (на пример решења
једначине x 2  2 ). Реални бројеви и бројевна права.
Квадратни корен, једнакост
a2  a .
Децимални запис реалног броја; приближна вредност реалног броја. Основна својства
операција с реалним бројевима.
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА
Питагорина теорема. Важније примене Питагорине теореме.
Конструкције тачака на бројевној правој које одговарају бројевима 2 ,
3,
5
итд.
ЦЕЛИ И РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
Степен чији је изложилац природан број; операције са степенима; степен производа,
количника и степена.
Алгебарски изрази. Полиноми и операције (мономи, сређени облик, збир, разлика,
производ полинома).
Операције с полиномима (трансформације збира, разлике и производа полинома у сређени
облик полинома). Квадрат бинома и разлика квадрата и примене.
Растављање полинома на чиниоце.
МНОГОУГАО
Многоугао – појам и врсте. Збир углова многоугла. Број дијагонала многоугла. Правилни
многоуглови (појам, својства, конструкције). Обим и површина многоугла.
ЗАВИСНЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЊИХОВО ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ
Правоугли координатни систем у равни.
Пропорција. Примери практичне примене директне и обрнуте пропорционалности
(пропорционална подела суме, проценти и др.).
КРУГ
Централни и периферијски угао у кругу.
Обим круга, број . Дужина кружног лука.
Површина круга, кружног исечка и кружног прстена.
СЛИЧНОСТ
Пропорционалне величине. Троуглови са једнаким угловима – слични троуглови – и
пропорционалност њихових страница. Примене сличности.
Напомена: Обавезна су четири једночасовна школска писмена задатка годишње (са
исправкама 8 часова).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони предлог броја часова по
темама по моделу (укупан број часова за тему; број часова за обраду + број часова за
понављање и увежбавање).
Реални бројеви (16; 7 + 9)
Питагорина теорема (16; 5 + 11)
Цели и рационални алгебарски изрази (46; 19 + 27)
Многоугао (13, 5 + 8)
Зависне величине и њихово графичко представљање (20; 7 + 13)
Круг (15; 6 + 9)
Сличност (10; 4 + 6)
Реални бројеви – Увести појам квадрата рационалног броја
p
и илустровати га
q
2
 p
p
површином квадрата. Инсистирати на томе да је    0 и кад је
< 0. Тема Реални
q
q
бројеви наставља се представљањем мерних бројева дужи на бројевној правој. Цртање
дужи чији је мерни број дати рационалан број. Пример дужи чији мерни број није
рационалан; нпр. отвара се питање колики је мерни број странице квадрата чија је
површина 2 и доказује (Аристотелов доказ) да тај број није рационалан. За такве бројеве
кажемо да су ирационални, а онда за рационалне и ирационалне користимо заједнички
назив реални бројеви. Као резултат претходног, ученици долазе до сазнања о узајамно
једнозначној вези између тачака на правој с једне, и реалних бројева с друге стране.
Саопштити ученицима да рационални бројеви имају коначан или периодичан децималан
запис, и на основу тога видети да ирационални бројеви морају имати бесконачан и
непериодичан децимални запис. На конкретном примеру показати како се долази до
приближних рационалних вредности за нпр. 2 , уобичајеним поступком: одговарајући
одсечак бројевне праве с целобројним крајевима поделити на десет једнаких делова (дати
геометријску конструкцију дељења дужи на једнаке делове) и тај поступак узастопно
понављати. Тачка која представља тај ирационални број увек остаје унутар једног од
добијених интервала. Крајеви интервала су означени децималним разломцима за које се
каже да су приближне вредности тог ирационалног броја. За грешку која се тако чини
треба говорити да је мања од једног целог, једног десетог, једног стотог итд. и никакву
другу причу о грешкама при заокругљивању не треба укључивати. Кад се горњи поступак
дељења интервала замисли да се неограничено наставља, настају децимални разломци са
неограниченим бројем децимала који ће представљати изабрани ирационални број.
Напоменути да рачунање са реалним бројевима иде по истим правилима које ученици
знају да важе у пољу рационалних бројева.
Питагорина теорема – Ова теорема изражава једну значајну везу страница
правоуглог троугла и има широке примене у рачунским и конструктивним задацима, па јој
треба посветити одговарајућу пажњу (познавање формулације, једноставнијег доказа и
разумевање суштине Питагорине теореме). Треба постићи увежбаност у њеној примени
код разних фигура у којима се појављује правоугли троугао. Такође треба ученике увежбати да неке троуглове с целобројним страницама (на пример 3,4,5 и 5,12,13) препознају
као правоугле. Корисно је навести и неке примере практичне примене (рецимо да провере
да ли су два суседна зида просторије ортогонална или да помоћу конопца са чворовима на
3. 7. и 12. метру исцртају на тлу прав угао). Ученици такође треба да науче да конструишу
тачке бројевне праве које одговарају бројевима 2 , 3, 5, ...
Цели и рационални алгебарски изрази – Основни циљ ове теме јесте да се код
ученика изгради навика (на основу познавања својстава степена) да успешно врше
идентичне трансформације полиномијалних израза (полинома). Реализација ове теме
започиње се даљом изградњом појма степена: упознавање степена чији је изложилац
конкретан природан број и операција са таквим степенима, с примерима примене у физици
и другим областима. После тога се може прећи на упознавање појма алгебарског израза, уз
израчунавање вредности једноставнијих израза. Међу алгебарским изразима посебно се
обрађују полиноми (при чему се моном третира као посебан случај полинома).
Рачунске операције с полиномима (у сређеном облику), односно идентичне трансформације збира и производа полинома врше се на основу познатих закона рачунских операција
с бројевима (а то је случај и с било којим изразима). Од осталих идентичних
трансформација полинома обрадити само растављање на чиниоце полинома типа аx + bx,
а2 – b 2, а2 + 2аb + b2; при томе је битно да се на конкретним примерима види сврха тих
трансформација. Растављање на чиниоце може се искористити и за решавање једначина
облика аx2 + bx = 0 и x2 – c2 = 0 .
Многоугао – Полазећи од раније стечених знања о појединим геометријским
фигурама (област, изломљена линија, конвексна област, троугао, четвороугао), многоугао
треба дефинисати као део равни ограничен многоугаоном линијом. Треба обрадити
зависност збира углова и броја дијагонала ма ког многоугла од броја његових страница, па
зависност међу елементима правилног многоугла, као и његову симетрију. Осим конструкција неких правилних многоуглова (са 3, 4, 6, 8, 12 страница), могу се цртати и други
правилни многоуглови (са 7, 9, 10, ... страница) уз коришћење угломера. При томе треба
јасно разликовати конструкцију од приближног цртања.
Зависне величине и њихово графичко представљање – Координатни систем,
координате тачке и растојање две тачке изражено преко њихових координата. Примери
зависних величина (време и температура, време пуњења базена водом и дубина воде, итд.)
и њихово графичко представљање. Читање својстава с графика. За две променљиве
величине х и у дефинисати директну (и обрнуту) пропорционалност везом у = kх (х·у = k, х
≠ 0 и у ≠ 0). Пропорција – својство и решавање по једном непознатом члану.
Представљање директне пропорционалности и график зависности величина х и у везаних
условом у = kх. Не уводи се општи појам функције, али може се говорити о линеарној
функцији (у поменутом посебном случају). Директну пропорционалност везивати за
размере на географским картама и рачунање стварног растојања.
Круг – Осим увођења појмова централног и периферијског угла круга и уочавања и
доказивања њиховог односа, централна тема треба да буде одређивање обима и површине
круга. То треба започети кроз практичне аспекте проблема (пут који пређе точак, ...).
Добро је да се експерименталним путем осети, односно констатује, сталност односа обима
и пречника круга, уз увођење броја  и информативно упознавање ученика с његовом
(ирационалном) природом. По обради обима и површине круга извести обрасце за дужину
кружног лука, површину кружног исечка и површину кружног прстена.
У практичним израчунавањима за π не треба увек узимати приближну вредност 3,14, него
повремено радити и с другим приближним вредностима (3,142; 3,1427; 22/7 или мање
тачним 3,1). Унети информацију о броју познатих децимала за број π и навести његову
приближну вредност са, рецимо, 10 децимала.
Сличност – Два низа реалних бројева a, b, c , ... и a  , b  , c  , ... су пропорционални
a b c
   . Троуглови са једнаким угловима се дефинишу као слични. Код
a ' b  c'
сличних троуглова аналогне странице су пропорционалне (без доказа). Примене: сторија о
Талесу и фараону, одређивање висине дрвета мерењем углова и дужине његове сенке,
мерење растојања до неприступачних места, итд.
ако је
Ставови сличности и њихова примена остају за осми разред.
Додатна настава
Садржаји додатне наставе морају, пре свега, бити везани за садржаје овог разреда и
на тај начин бити њихова интензивнија обрада. Уз то, могу да се изаберу и све друге
занимљиве теме водећи рачуна да су битно садржајне. За одабир тема и задатака
консултоване су стручне институције, као што су: Друштво математичара Србије, КММ
„Архимедес“ , итд.
Допунска настава
Допунска настава из математике организује се са по једним часом недељно. Њу похађају
ученици који у редовној настави нису били успешни. Циљ допунске наставе је да
ученик,уз додатну помоћ наставника,сткне минимум основних знања из садржаја које
предвиђа програм математике у 7. разреду основне школе.
БИОЛОГИЈА
Циљ и задаци
Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку
и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем
образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о грађи и функционисању човечијег
организма, развијају здравствену културу, хигијенске навике и схвате значај
репродуктивног здравља.
Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете живота,
навике, запажања, способности критичког мишљења, објективно и логичко расуђивање као
и хумане односе међу половима.
Задаци наставе биологије су:
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе биологије. сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије
буду у пуној мери реализовани
-
разумевање улоге и значаја биологије за развој и напредак човечанства
развијање свести о властитом пореклу и положају у природи
разумевање еволутивног положаја човека
упознавање грађе и функционисања организма, усвајање одређених хигијенских
навика, стеицање одговорности за лично здравље и здравље других људи
схватање да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева
поштовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима
стицање радних навика и способности за самостално посматрање и истраживање.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученици треба да:
-
науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и
еволутивни положај човека данас
стекну знања о грађи ћелија и ткива и повезаности органа и органских система у
организам као целину
упознају основну грађу и улогу коже
упознају облик и грађу костију и мишића
упознају грађу и функцију нервног система и чула
упознају грађу и функцију жлезда са унутрашњим лучењем и њихову повезаност са
нервним системом
упознају грађу и функцију система органа за варење
упознају грађу и функцију система органа за дисање
упознају грађу и функцију система органа за циркулацију
упознају грађу и функцију система органа за излучивање и њихов значај за промет
материја
упознају грађу и функцију система органа за размножавање, фазе у полном сазревању
човека и биолошку регулацију процеса везаних за пол
упознају најчешћа обољења и повреде органских система човека
науче основна правила пружања прве помоћи
развијају неопходне хигијенске навике
схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља
-
схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку, напретку људског друштва као и
последице њеног нарушавања.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ (4)
Наука о човеку – антропологија.
Порекло и историјски развој човека.
Преци данашњег човека.
Људи данас.
ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА (59)
Нивои организације биолошких система. Човек – органски системи.
Ћелија: величина, облик, основна грађа (ћелијска мембрана, цитоплазма, органеле, једро,
DNK, хромозоми). Деоба ћелија.
Вежба: Посматрање грађе ћелије на трајном микроскопском препарату.
Кратак преглед еволутивне разноврсности кожног система животиња.
Кожни систем човека
Грађа коже човека. Кожни органи. Слузокожа. Функција коже.
Обољења, повреде коже и прва помоћ. UV зрачење и заштита коже.
Вежба: Посматрање грађе коже на трајном микроскопском препарату.
Кратак преглед еволутивне разноврсности скелетног система животиња.
Скелетни систем човека
Коштана ћелија. Коштано ткиво. Грађа кости. Хрскавица.
Везе међу костима.
Скелет. Кости главе, трупа и удова.
Обољења, повреде костију и прва помоћ.
Деформације. Правилно држање тела.
Вежба: Посматрање костију, зглобова и шавова. Упоређивање са механичким зглобовима.
Кратак преглед еволутивне разноврсности мишићног система животиња.
Мишићни систем човека
Мишићне ћелије. Мишићно ткиво. Попречно-пругаста, глатка и срчана мускулатура.
Скелетни мишићи (облици). Физиолошке особине мишића.
Кретање.
Обољења и оштећења мишића. Физичка активност.
Вежба: Посматрање мишићног ткива на трајном микроскопском препарату.
Кратак преглед еволутивне разноврсности нервног система животиња.
Нервни систем човека
Нервна ћелија и нервно ткиво.
Физиолошке особине нервне ћелије. Нерви и ганглије.
Централни нервни систем: мозак и кичмена мождина.
Рефлекси и рефлексни лук.
Периферни нервни систем.
Аутономни (вегетативни) нервни систем.
Обољења нервног система.
Стрес. Одмор и сан.
Учење и памћење.
Вежба: Посматрање нервног ткива на пресеку мозга или кичмене мождине (на трајном
микроскопском препарату). Испитивање рефлекса бутног мишића.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система жлезда са унутрашњим лучењем
животиња.
Систем жлезда са унутрашњим лучењем човека
Жлезде са унутрашњим лучењем, грађа.
Повезаност жлезда са унутрашњим лучењем и нервног система.
Поремећаји у раду жлезда са унутрашњим лучењем.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система чулних органа животиња.
Систем чулних органа човека
Чулне ћелије.
Чуло мириса и укуса.
Грађа и функција чула вида.
Мане и обољења ока.
Чуло слуха и равнотеже.
Оштећења и обољења чула слуха и равнотеже.
Бука и чуло слуха.
Вежба: Одређивање оштрине вида и разликовање боја. Мариотов оглед.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за варење животиња.
Систем органа за варење човека
Грађа органа за варење. Варење хране. Јетра и панкреас.
Обољења органа за варење.
Правилна исхрана и последице неправилне исхране (гојазност, булимија, анорексија).
Хигијена усне дупље.
Вежба: Таблице правилне исхране.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за дисање животиња.
Систем органа за дисање човека
Грађа и функција органа за дисање. Покрети дисања.
Спољашње и ћелијско дисање.
Глас и говор.
Обољења органа за дисање. Дувански дим и здравље.
Вежба: Доказивање угљен-диоксида у издахнутом ваздуху.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за циркулацију животиња.
Систем органа за циркулацију човека
Крв и лимфа.
Крвне групе. Трансфузија. Наслеђивање крвних група.
Срце и крвни судови. Грађа и рад срца. Артерије, вене, капилари.
Лимфни судови. Крвоток и лимфоток.
Одбрамбене способности организма. Вакцине.
Обољења, повреде срца и крвних судова, прва помоћ. Реанимација.
Вежба: Посматрање крви на трајном микроскопском препарату.
Вежба: Мерење пулса и крвног притиска.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за излучивање животиња.
Систем органа за излучивање човека
Грађа и функција органа за излучивање.
Обољења органа за излучивање.
Вежба: Грађа бубрега – дисекција.
Кратак преглед еволутивне разноврсности система органа за размножавање животиња.
Систем органа за размножавање човека
Грађа и функција органа за размножавање.
Физиологија репродукције.
Наслеђивање пола код човека. Наследне болести везане за пол.
Обољења органа за размножавање. Хигијена полних органа.
РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ (9)
Дефиниција здравља.
Пубертет и адолесценција.
Проблеми везани за период одрастања (делинквенција, болести зависности).
Почетак полног живота. Хумани односи међу половима. Контрацепција.
Ризично понашање и сексуално преносиве болести – превенција и лечење.
Значај и планирање породице. Наталитет.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
Избор и систематизација програмских садржаја биологије резултат су захтева
времена и најновијих достигнућа у биологији, а примерени су узрасту ученика и њиховом
психо-физичком развоју.
Наставне теме су логички распоређене, а обухватају садржаје науке о човеку,
здравственој култури и репродуктивном здрављу.
Овако конципиран програм пружа ученицима основна знања, а ради лакшег
разумевања и усвајања градива, наставник не треба да инсистира на детаљном опису грађе
и функције, већ на обољењима и повредама појединих органа, пружању прве помоћи и
стицању неопходних хигијенских навика, очувању личног здравља и здравља других
људи, као и одговорном односу према репродуктивном здрављу.
Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети 60%
часова за обраду новог градива и 40% за друге типове часова.
Концепција програма пружа широке могућности за примену различитих наставних
метода и употребу расположивих наставних средстава и информационих технологија на
часовима обраде, вежби и систематизације градива. Избор наставних метода зависи од
циља и задатака наставног часа и опремљености кабинета. Избор облика рада препуштен
је наставнику.
Наставник за припрему рада на часу треба да користи уџбеник одобрен од стране
Министарства просвете, најновију стручну литературу и да примењује искуства стечена
професионалним развојем на акредитованим семинарима из Каталога програма стручног
усавршавања Завода за унапређивање образовања и васпитања.
1.
Хемија и њен значај
1
2.
Основни хемијски појмови
6
3
3
1
а)
7
4
1
1
б)
6
4
1
Структура супстанце
2
свега
Систематиз
ација
понављање
Контролни
задатак
Практична
вежба
утврђивање
НАСТАВНА ТЕМА
обрада
Р. бр.
ХЕМИЈА
3
13
1
14
1
13
а) Атом и структура атома
3.
б) Основне честице које
изграђују супстанце
(атоми, молекули, јони )
1
4.
Хомогене смеше-раствори
3
3
3
1
1
5.
Хемијске реакције и
израчунавања
6
5
1
1
3
2
18
29
19
11
4
5
4
72
11
Циљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и
научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних
постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим
ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију
мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и
-
-
развијање функционалне хемијске писмености
разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија,
модела и закона
развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских
симбола, формула и једначина
развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања
развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема
развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу
развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у
различитим изворима (уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет)
развијање свести о важности одговорног односа према животној средини,
одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у
свакодневном животу
развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и
позитивног става према учењу хемије
развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној
оријентацији.
Задаци наставе хемије јесу:
-
-
-
-
-
стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током
наставе хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у
пуној мери реализовани
омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим
се у хемији долази до сазнања
омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој
различитих технологија и развој друштва уопште
оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску
терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских
симбола, формула и једначина
стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци
и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које
самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у
мишљењу
стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне
вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором,
посуђем и супстанцама
оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања
-
стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и
експериментално искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема
стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава
и промена у реалном окружењу
омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни
аспект хемијских промена и његову практичну примену.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученик треба да:
1. разуме шта је предмет изучавања хемије и како се у хемији долази до сазнања
(научни метод)
2. овлада основним операцијама лабораторијске технике, мерама опрезности, заштите
и прве помоћи како би самостално изводио једноставне експерименте
3. препознаје примере физичких и хемијских промена у свакодневном окружењу
4. препознаје примере елемената и једињења у свакодневном окружењу
5. уме да изабере и примени поступак за раздвајање састојака смеше на основу
физичких својстава супстанци у смеши.
6. разуме квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола
7. разуме како су својства елемента и његов положај у периодном систему условљени
атомским бројем (број протона), односно бројем и распоредом електрона у омотачу
8. уме да користи податке дате у таблици периодног система елемената.
9. разуме како од атома настају јони, како од атома настају молекули, односно разуме
разлику између атома, јона и молекула
10. разуме појам раствора и растворљивости
11. уме да израчуна процентну концентрацију раствора
12. уме да направи раствор одређене процентне концентрације
13. зна да је вода за пиће драгоцена и да је чува од загађења.
14. разуме квалитативно и квантитативно значење симбола, формула и једначина
хемијских реакција
15. разликује појам масе од појма количине супстанце као и њихове основне јединице
16. зна на основу формуле да израчуна моларну масу супстанце
17. зна да хемијским једначинама прикаже једноставне хемијске реакције
18. изводи једноставна израчунавања на основу једначине хемијске реакције –
стехиометријска израчунавања заснована на масеним и количинским односима
Наставне теме
Тип часа
Активности
наставника
Активности
ученика
Корелација
Eвалуација
1. Хемија
њен значај
и -обрада новог
градива
-
-утврђивање
2. Основни
хемијски
појмови
3.Структура
супстанце
-
понављање
систематиза
ција
контролни
задаци
лабораториј
ске вежбе
-
а) Атом и
структура
атома
б) Основне
честице које
изграђују
супстанцу
-
презентација
наставних
садржаја
усмеравање
активности
ученика
подстицање
логичког
размишљања
праћење и
вредновање
достигнућа
ученика
извођење
демонстраци
оних огледа
припрема
услова за
извођење
огледа
-
-
уочавање
опажање
посматрање
праћење
процењивање
решавање
задатака
извођење
огледа
бележење
резултата
закључивање
дискутовање
коришћење
савремених
извора
информација
сређивање
радног места
израда
наставних
средстава
- физика
-тест знања
- биологија
-усмена
математика провера
- екологија знања
4.Хомогене
смешераствори
5.Хемијске
реакције и
израчунавања
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
Градиво хемије у основној школи организовано је тако да се у седмом разреду уче
основни појмови опште хемије, а у осмом разреду садржаји неорганске и органске хемије.
У седмом разреду садржај је организован у оквиру пет тема. У првој теми ученици би
требало да сазнају шта је предмет изучавања хемије, о научном методу како хемичари
долазе до сазнања и о примени и значају хемије у свакодневном животу за развој
технологије и друштва. У оквиру друге теме уводе се основни хемијски појмови који се
кроз наредне теме даље развијају. Циљ учења треће теме јесте сазнавање о честицама које
изграђују супстанцу, начину на који се оне међусобно удружују и уређују и условљености
својстава структуром супстанце. У четвртој теми ученици детаљније уче о појму раствора,
растворљивости и квантитативном изражавању састава раствора, уз стално повезивање
ових појмова са свакодневним животом. Пета тема обухвата детаљније разматрање
хемијских промена, закона по којима се оне одвијају и квантитативног аспекта хемијских
реакција.
Наставне методе
Облици рада
Наставна средства
- монолошко-дијалошка
- фронтални
- уџбеници
- дијалошка
- индивидуални
- табла
- демонстрациона
- рад у малим и великим - лабораторијско посуђе и
групама
прибор
- рад у паровима
- одговарајуће хемикалије
- калотни модели
- графоскоп
- слике
- компјутер и видео бим
ПРОГРАМ ДОДАТНЕ НАСТАВЕ ХЕМИЈЕ
Програм додатне наставе обухвата проширивање и продубљивање садржаја редовне
наставе хемије и планиран је према предвиђеним наставним темама редовне наставе са 36
часова годишње.
Оријентациони садржаји програма за седми разред:
Хемија и њен значајРазвој хемије као науке. Хемија у савременом животу.
Мерења у хемији: мерење масе, мерење запремине мензуром и пипетом.
Основни хемијски појмовиМетоде раздвајања смеша. Раздвајање чврсто-чврсте
смеше натријум-хлорида и јода сублимацијом и селективним растварањем.
Хроматографија као метода раздвајања. Раздвајање зелене боје лишћа хроматографијом на
колони од прах-шећера и раздвајање боје из фломастера кружном хроматографијом на
папиру.
Хомогене смеше или раствори
Раствори – својства раствора: експериментална провера снижења температуре
мржњења раствора натријум-хлорида у односу на воду. Растварање калијум-перманганата,
никал(II)-сулфата, бакар(II)-сулфата и гвожђе(III)-хлорида у води и у раствору воденог
стакла – „силикатни врт“. Колоидни раствори – растварање желатина (сол и гел стање).
Израчунавање масеног процентног садржаја у поступку разблаживања раствора и
у поступку мешања раствора различитог садржаја.
Хемијске реакције и израчунавања на основу хемијских једначина
Основни типови хемијских реакција – синтеза алуминијум-јодида или цинк-јодида
из елемената, електролиза воде и електролиза калијум-јодида у електрохемијској ћелији од
кромпира.
Израчунавања на основу хемијских једначина, на основу односа количине, масе и
броја честица учесника у хемијској реакцији.
Израчунавања на основу релација количина супстанце, маса супстанце и бројност
честица. Експериментално одређивање Авогадровог броја.
Израчунавање на основу хемијских формула - израчунавање масеног елементарног
процентног састава једињења.
Топлотни ефекти при физичким и хемијским променама супстанци: егзотермне и
ендотермне реакције. Растварање натријум-хидроксида и растварање амонијум-хлорида у
води.
Програм слободних активности из хемије
У оквиру слободних активности окупљају се ученици који показују повећано
интересовање за хемију. Циљ слободних активности је подстицање и проширивање
интересовања ученика за хемију, као и развој њихових склоности и способности у
функцији професионалног опредељивања. Групе за рад у оквиру слободних активности
формирају се од десет до петнаест ученика, и могу се повећати при обради теоријских
садржаја, или смањити код извођења неких хемијских експеримената. Значајна улога
наставника у слободним активностима јесте да идентификује даровите ученике и да их
усмери у даљем професионалном развоју ка избору занимања у подручју хемије.
Облици рада у оквиру слободних активности могу да буду разноврсни: израда и
презентација ученичких пројеката, обрада интересантих тема кроз предавања и
презентације наставника или предавача по позиву, колаборативни рад ученика при обради
актуелних тема из хемијских аспеката угрожености и заштите животне средине,
организоване кратке стручне екскурзије (посете хемијским фабрикама, постројењима за
прераду воде и друго), неформална мини-такмичења кроз квизове знања, израда пригодних
учила (збирке минерала, сировина, полупроизвода и финалних производа хемијске
индустрије или израда једноставних модела и уређаја). Посебно место у слободним
активностима заузимају самостални ученички хемијски експерименти, а важан задатак
слободних активности је подстицање интересовања за хемијске експерименте као
примарне изворе знања у хемији и развијање основних лабораторијских техника рада.
Теме које се обрађују у оквиру слободних активности могу да буду преузете из
програма додатне наставе, уз могућност корекције према наставниковој процени
ученичких интересовања.
ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ
VII разред
Редни
број:
Број часова за:
Наставна тема:
Обраду
Вежбе
Укупно
1
Увод у машинску технику
2
2
Техничко цртање у машинству
6
2
8
3
Информатичке технологије
6
8
14
4
Материјали
2
2
5
Мерење и контрола
2
2
6
Технологија обраде материјала
4
4
7
Машине и механизми
10
8
Роботика
2
2
9
Енергетика
6
6
10
Конструкторско моделовање-модули
2
14
16
42
30
72
Укупно часова:
2
6
16
Циљ и задаци
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи
јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку, техничку и
информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда
образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и
непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са
другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне
садржаје, као и да се упознају са техничко-технолошки развијеним окружењем,
развију техничко мишљење, техничку културу, радне вештине и културу рада.
Задаци наставе техничког и информатичког образовања су
- стварање разноврсних могућности
да кроз различите садржаје и облике рада
током наставе техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци
образовања, као и циљеви наставе техничког и информатичког образовања буду у
пуној мери реализовани
- стицање основног техничког и информатичког образовања и васпитања
- стицање основних техничко-технолошких знања, умења, вештина и
оспособљавање ученика за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу
- схватање законитости природних и техничких наука
- сазнавање основног концепта информационо-комуникационих технологија (ICT),
улоге ICT у различитим струкама и сферама живота,
као и оспособљавање ученика да
- раде на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених
корисничких програма и стицање навике да их ученик користи у свакодневним
активностима
- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке
приказе, интерфејс и интернет
- развијају стваралачко и критичко мишљење
- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје
према сопстевеном плану рада и афирмишу креативност и оригиналност
- развијају психомоторне способности
- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим
облицима друштвено корисног рада
- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима
технике и управљања технолошким процесима
- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака
- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад
- комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж)
- стекну знања за коришћење мерних инструмената
- на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу
одговарајући материјал за модел, макету или средство
- препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства,
електротехнике, електронике и да их компонују у једноставније функционалне
целине (графички и кроз моделе, макете или предмете)
- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија
- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу
- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору
- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)
- израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара
- упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и
производње и њихов значај на развој друштва
- примењују мере и средства за личну заштиту при раду
- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења
- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања
правилно одаберу своју будућу професију и др.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
- комуницирају на језику технике (користе стручну терминологију и израђују
технички цртеж-основним прибором и рачунаром)
- користе рачунар у прикупљању информација као и у њиховој обради и
презентацији
- служе мерним инструментима за мерење дужине, углова, масе, силе;
- на основу физичких, хемијских и технолошких својстава одаберу одговарајући
материјал (метал, легуру, неметал и погонски материјал) за модел или употребно
средство
- препознају елементе (компоненте) из области машинства и да их компонују у
једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе или употребне
предмете)
- примењују одговарајуће поступке обраде материјала кроз алгоритам
- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија
- правилно употребљавају стандардни прибор, алат и машине при обликовању
елемената за моделе и употребна средства
- одређују адекватне везе између елемената (завртањ, закивак, ...)
- препознају природне ресурсе, њихову ограниченост у коришћењу
- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском претварачу
- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)
- одаберу једноставнији програм за управљање рачунаром
- примењују мере и средства за личну заштиту при раду
- знају мере заштите и потребе за обнову и унапређивање животног окружења
- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања и
знања, правилно одаберу своју будућу професију.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз
све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација
препоручениох од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања
обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су
оцењивани.
Програм техничког и инфотматичког образовања у седмом разреду је иновиран у
складу са дугорочном пројекцијом развоја овог предмета и у складу са извршеним
променама у петом и шестом разреду. Ивршено је уједначавање и сажимање
наставних области као и у претходним разредима. Због тога су уведене нове теме
под називом Увод у машинску технику и Машине и механизми. Следеће теме су
преименоване због рационализације и то: уместо Технологија метеријала уведена је
тема Материјали; уместо Техничко комуницирање уведено је Техничко цртање у
машинству;
Мерење и контрола уместо Лабораторијске вежбе. Садржаји
Саобраћајних система су убачени у област Енергетике. Измене које су унете неће
битније утицати на реализацију програма јер су оне и настале на основу сугестија
предметних наставника.
Увод у машинску технику има задатак да уведе и заинтересује ученике за нову
техничку област – машинство. Увођење у машинство остварити обрадом основних
појмова из области машина и механизама и њихових задатака. На основу знања из
претходних разреда о ресурсима увести ученике у основе трансформације материје
и енергије, пренос и трансформација оптерећења и кретања.
Техничко цртање у машинству - у оквиру техничког цртања проширивати знања
са ортогоналним пројектовањем и просторним приказивањем објеката, затим
специфичностима у области машинства (техничка документација у машинству
ортогонална пројекција, котирање, пресеци, и упрошћавање, просторно
приказивање). Наставити са алгоритамским приступом у конструкторском
моделовању посебно у приступу развоја техничког стваралаштва - Од идеје до
реализације.
Информатичка технологија – област која остварује континуитет информатичке
писмености с циљем да ученици науче да користе рачунар за цртање и израду
презентација. Посебан аспект употребе рачунара и периферних уређаја је у
функцији управљања техничким системима и процесима (интерфејс – систем веза
са рачунаром). У ту сврху се са рачунаром повезује интерфејс а користе се готови
програми (софтвер) за управљање. Ову наставну тему треба повезати са темом
роботика. У практичним вежбама користити рад са конструкторима на бази
интерфејс – технологије, односно моделе управљани рачунаром.
У оним школама у којима се реализује изборна настава из информатике и
рачунарства треба остварити корелацију како се не би наставни садржаји
преклапали.
Материјали - проширити знања о техничким материјалима које су ученици стекли
у претходним разредима. Акценат је на машинским материјалима: метали, легуре,
композити, неметали, погонски материјали. Упознати ученике са својствима метала
и легура (испитивање тврдоће, чврстоће и др.) који се најчешће користе у
машинству. Остварити везу са хемијом тако што треба ускладити време и обим
реализације у оба наставна предмета.
Мерење и контрола - ова наставна јединица се надовезује на наставне садржаје из
физике из претходног разреда. За техничко и информатичко образовање посебно је
важно да упознају мерење и мерна средства: дужине, угла, масе, силе и момента,
размеравање и обележавање на металу. Ученици треба да науче да рукују помичним
мерилом, микрометром, калибрима и угаоником.
Технологија обраде материјала - ова наставна тема се ослања на наставне
садржаје из претходних разреда. У току реализације треба указати на принципе
обраде метала са и без скидања стуготине, разлике у обради метала у односу на
друге материјале, као и спајање металних делова. Осим ручне обраде уз
одговарајуће мултимедијалне софтвере обрадити производне машине - принцип
рада, састав, коришћење.
Није предвиђено да ученици раде на обради тешко обрадивих материјала. Посебно
обратити пажњу на мере заштите на раду.
Машине и механизми - представља комлексну област која обухата: основне
појмове и принципе рада машина и механизама, елементе машина и механизама,
елементе за везу, елементе за пренос снаге и кретања, специјалне елементи. Обрада
ових елементарних појмова представља основу за следеће садржаје у оквиру ове
теме тј. подсистеме саобраћајних машина и уређаја: машине спољашњег (бицикл,
аутомобил, железничка озила, бродови, авиони и др.) и унутрашњег (транспортери,
дизалице и др.) транспорта - принцип рада, састав, коришћење. Повезати са
садржајима из енергетике тако да ученици могу да схвате међусобне односе
погонских и преносних елемената у саобраћајним средствима.
Роботика је област која треба да интегрише наставне садржаје других области као
што су информатичка технологија, машине и механизме, енергетику, технологију
обраде материјала. Ученици треба да упознају врсте робота, намену, конструкција
(механика, погон и управљање) идт. За реализацију ове теме треба користити
адекватне мултимедијалне презентације. Посебно је погодно организовати
моделовање робота из конструкторких комплета и коришћење интерфејса.
Енергетика - ученици треба да упознају принципе рада енергетских
преображајника, изворе, коришћење и трансформацију енергије. Упознати ученике
са развојем погонских машина – мотора, као и врстама: хидраулични, пнеуматски,
топлотни (цилиндри, турбине, парне машине и турбине, четворотактни бензински
мотор, дизел мотор и остали мотори). Детаљније обрадити принципе рада и делове
СУС мотора. При реализацији по могућности користити делове мотора, моделе и
аудиовизуелне медије, односно мултимедију.
Конструкторско моделовање - Модули - реализација модула је заснована на
примени конструкторских елемената и самосталној изради неких делова
конструкције на основу пројекта. Ученици се могу определити по сопственом
избору за различите модуле: конструкција модела машина и механизама, интерфејс
технологија, роботика, рад на рачунару и др. Реализацијом модула остварује се
диференцијација и индивидуализација ученика према способностима, интересовању
и полу. Ученици приступају реализацији модула израдом пројекта који садржи
алгоритам од идеје до реализације. У изради техничке документације за пројекат
могу се користити једноставни бесплатни програми за техничко цртање.
Програм техничког и информатичког образовања се ослања на досадашња искуства
у наставној пракси и на постојећу реалност, а има за циљ, поред модернизације
предмета рационализацију наставе и растерећење ученика, тако да је програм
еволутивне природе. Промене у програму техничког и информатичког образовања
ће се уводити по етапама. Реализација предходне етапе је услов за прелазак на
следећу.
Наставни програм је модуларног типа. Модули представљају програмске целине
који омогућују ученицима креативну слободу; омогућавају индивидуализацију
наставе и диференцијацију према способностима, полу и интересовањима ученика,
могућностима школе, наставника и потребама животне средине. У приступу је
избегнута дистрибуција наставних садржаја према врсти материјала који се
обрађују. Тако, обрада материјала постаје средство а не циљ у настави
техничког и информатичког образовања.
Повезаност теорије и праксе постигнуто је кроз јединство теоријских садржаја,
радионичких и лабораторијских вежби које у реализацији треба да се преплићу и
допуњују, а функционално обезбеђују корелацију са сродним садржајима из
наставних предмета: физике, математике, биологије, хемије и др.
За успешно остваривање садржаја програма, односно циља и задатака
наставе, неопходно је организовати наставу у складу са следећим захтевима:
уводити ученике у свет технике и савремене технологије на занимљив и
атрактиван начин, чиме се подстиче њихово интересовање за техничко
стваралаштво
- омогућити ученицима да исказују властите креативне способности, да траже и
налазе сопствена техничка решења и да се доказују у раду
- наставне садржаје треба остваривати на спојеним часовима, блок од два часа,
- с обзиром да је настава техничког образовања (техничког и информатичког
образовања) теоријско - практичног карактера, часове треба остваривати са
одељењем подељеним на две групе, односно са највише 20 ученика
- ученицима треба обезбедити да на најефикаснији начин стичу трајна и
применљива научно - технолошка знања и да се навикавају на правилну примену
техничких средстава и технолошких поступака
- не инсистирати на учењу и запамћивању података, мање значајних чињеница и
сличних теоријских садржаја
- ради што успешније корелације одговарајућих наставних садржаја, усклађивања
терминологије, научног осмишљавања садржаја и рационалног стицања знања,
умења и навика неопходна је стална сарадња са наставницима физике, математике,
хемије, биологије и ликовне културе и др.
- приликом конкретизације појединих садржаја програма, нарочито упознавања
нових и савремених технологија, у обзир треба узимати специфичности средине и
усклађивати их са њеним потребама.
Васпитно-образовни циљеви су идентични за све школе. Међутим, модули
омогућавају различите начине за постизање тих циљева. За њихову реализацију
потребно је поступно уводити ученике у алгоритме конструкторског моделовања
при изради сопственог пројекта као израза слободног избора идеја, материјала,
поступка и др. Алгоритмизовати наставу значи одредити прецизан систем правила и
упутстава по којима ће се обављати све наставникове и ученикове активности, да би
се најсигурније и најбрже дошло до постављених циљева.
За сваку програмску целину - модул постоји одређен оквир (циљ и задаци), а
наставни садржаји се реализују као модули активности, реализацијом пројекта кога
израђује сваки ученик према личном опредељењу и избору. Пројекат треба да
садржи идеју (намену, изглед), материјал (избор), скицу, технички цртеж, план
редоследа и поступака обраде и потребног алата и прибора. У пројект се може
укључити и више ученика уколико је рад сложенији, односно ако се ученици за
такав вид сарадње одлуче. На избор модула активности може утицати и
опремљеност радионица - кабинета алатом и материјалом. Модули садржаја ће се
примењивати у следећој етапи развоја наставе техничког и информатичког
образовања, када се у потпуности испуне услови за њихову примену.
Посете музејима технике, сајмовима и обиласке производних и техничких објеката
треба остваривати увек када за то постоје услови, ради показивања савремених
техничких достигнућа, савремених уређаја, технолошких процеса, радних операција
и др. Када за то не постоје одговарајући услови, ученицима треба приказивати
наставне филмове односно видео секвенце, као и мултимедијалне програме у
којима је заступљена ова проблематика.
Ученицима се не задају домаћи задаци, већ све садржаје програма - знање, умења и
вештине треба да усвоје на часовима редовне наставе и коришћењем одобреног
уџбеника, радне свеске и дидактичког материјала.
У складу са прихваћеном концепцијом пројектовати етапни развој и набавку
наставних средстава и дидактичког материјала.
С обзиром на различитост функција и карактера појединих делова програмских
садржаја, као и психофизичких могућности ученика у појединим фазама, у настави
техничког и информатичког образовања се, по правилу користе сви постојећи
облици рада, који су иначе заступљени у осталим наставним предметима:
фронтални, групни, рад у паровима и индивидуални рад.
Фронтални облик рада примењује се најчешће зато што је економичан у
припремању и одржавању часова и ученицима обезбеђује поступност,
систематичност као и лакше праћење и контролисање рада и резултата рада
ученика. Међутим, у настави техничког и информатичког образовања треба водити
рачуна и о слабим странама фронталног облика рада као што је спутавање
иницијативности и самосталности у раду, немогућност ангажовања свих ученика у
раду, појединци не могу да задовоље своје склоности и развију своје способности
темпом који им одговара.
Групни облик рада се чешће користи у настави техничког и информатичког
образовања, а посебно у реализацији наставних садржаја као што су: упознавање
принципа и начина функционисања појединих справа, уређаја, апарата, машина и
сл. Приликом њиховог расклапања и склапања; проучавање појединих технолошких
процеса; примена практичних знања, умења и вештина и др.
Индивидуални облик у настави техничког и информатичког образовања има
посебну улогу у реализацији модула и конструкторског моделовања. Израда
пројекта захтева од наставника индивидуални рад са сваким учеником тако да им
омогући рад у складу са својим способностима, склоностима и интересовањима.
Овај облик рада се примењује када ученици постигну одређена знања, умења и
вештине и извесно искуство које могу примењивати у самосталном раду при
реализацији "пројекта".
Избор метода зависи од циља и задатака наставног часа, опремљености кабинета
наставним средствима и изабраног облика рада.
Ученике оцењивати према резултатима које постижу у усвајању наставних
садржаја, узимајући у обзир и све њихове активности значајне у овој настави
(уредност, систематичност, залагање, самоиницијативност, креативност и др.). Не
треба одвојено оцењивати теоријска и практична знања, нити примењивати
класично пропитивање ученика, већ изводити оцене на основу сталног праћења
рада ученика.
Очекивани резултати који треба да се постигну наведеним начином
реализације предмета су специфицирани у односу на сваки разред:
У VII разреду ученик треба да:
- уме да примењује техничке цртеже и да на цртежу представи једноставан
предмет у ортогоналној пројекцији;
- зна називе основних елемената машина и њихову намену и примену;
- уме да прикаже своју идеју скицом и техничким цртежом;
- да познаје конвенционалне и алтернативне облике енергије, рационално је
користи;
- уме да користи рачунар у решавању једноставнијих проблема у обради текста,
цртежа, за управљање на бази интерфејса.
Литература:
1. Иван Тасић,Драгана Глушац-ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ за
7. разред основне школе;
2. Стручна литература.
ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА
НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ЗА 7. РАЗРЕД
ЦИЉ физичког васпитања је да систематским моторичким активностима
допринесе развоју моторичких способности и њиховој примени у свакодневним и
специфичним условима живота и рада.
ЗАДАЦИ физичког васпитања су да путем реализовања програмских садржаја
утиче на подстицање раста, развоја и правилног држања тела, развој моторичких
способности и њихово коришћење у свакодневном животу, формирање морално-вољних
особина личности и развијање свести о потреби здравља.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА:
 Часови физичког васпитања
 Корективно педагошки рад
 Кросеви, излети
 Логоровања
 Зимовања
 Спортске активности од значаја за средину
 Школска и друга спортрска такмичења
 Приредбе
Облик рада на часу зависно од простора, броја ученика, броја справа и реквизита и
типа часа може бити 1. фронтални рад
2. групни рад
3. индивидуални рад - за ученике мањих способности као и
за оне са натпросечним способностима
ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ – обавља се током целе школске године на
основу јединствене методологије по следећим критеријумима
Вредновање моторичких способности – координацује, гипкости,
равнотеже, брзине, снаге издржљивости
10. Вредновање усвојености здравствено-хигијенских навика
11. Савладаност моторичких знања и умења
12. Однос према часу
9.
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА НА ЧАСУ
Образовно –
Програмски садржаји
Уку
Годи
васпитна
подручја
Полугође
на часу
I
Тестови
физичке
способности
Иницијално мерење
Развијање
физичких
способности
На свим часовима, ваннаставним и ваншколским
облицима рада спроводи се низ поступака путем
којих се постижу оптималне вредности физичких
способности (снага, брзина, издржљивост,
прецизносз, гипкост, покретљивост) и правилног
држања тела
Усвајање
моторичких
знања,
умења и
навика
Атлетика
Теоријско
образовање
пно
II
4
4
8
Финално мерење
4
4
10
10
20
Вежбе на справама и тлу
6
8
14
Одбојка
7
9
16
Ритмчка гимнастика и народни плес
3
3
6
Провера
4
4
8
34
38
72
Садржаји се реализују на редовним часовима и на
ванчасовним и ваншколским активностима уз
практичан рад при чему ученици упознају
суштину вежбаоног процеса, стичу хигијенске
навике и знања о здрављу.
ВАНЧАСОВНА И ВАНШКОЛСКА ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ
ВАСПИТАЊА
Теоријско образовање
шњи
фонд
64
72
Образовно – васпитна подручја
Програмски садржаји
Самостални рад ученика
Упућивање ученика на самостално вежбање у
слободно време и контрола постигнутог на
редовним часовима
Корективно-педагошки рад
Организује се за ученике са смањеним физичким
способностима ,телесним деформитетима и
лошим држањем тела. Вежбање се прилагођава
индивидуалним могућностима тако да нема
ученика ослобођених наставе физичког васпитања
Активности у природи-обавезни програм
Излети- 2 полудневна од 9 км у оба смера
Кросеви – јесењи и пролећни
Атлетика
Унутародељењска такмичења
Вежбе на тлу и справама
Једна спортска грана
Атлетика
Одељењска такмичења
Вежбе на тлу и справама
Једна спортска грана
Такмичења у организацији МПС
Атлетика
Фудбал
Слободне активности-секција
Један час недељно током школске године
Теоријско образовање
У оквиру свих активности, упознавање ученика са
законитостима процеса на којима се заснива
фзичко вежбање
АКТИВНОСТИ У НАСТАВИ
ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
Све активности наставе физичког васпитања спроводе се у оквиру часовне,
ванчасовне и ваншколске организације рада и обухваћене су годишњим програмом рада
школе.
АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА
1. Вођење педагошке документације :




Дневник рада
Израда годишњег плана по разредима и циклусима
Израда оперативног плана по разредима и циклусима
Израда плана ванчасовних и ваншколских активности и праћење
њихове реализације
 Израда плана стручног актива
 Писане припреме за поједине наставне теме
 Припрема очигледних средстава
 План такмичења - међуодељењска и међуразредна
 Израда и вођење радног картона за сваког ученика
16. Утврђивање физичког статуса према тестовима физичке способности.
17. Формирање хомогених група.
18. Праћење и оцењивање.
19. Стимулисање и охрабривање ученика
20. Израда и презентација очигледних средстава.
21. Опис вежби и практичан приказ – демонстрација .
22. Планирање и распоређивање радних места.
23. Исправљање грешака при вешжбању.
24. Стварање безбедних услова за рад.
25. Корективно-педагошки рад – израда програма вежби примереног здравственом
стању ученика.
26. Упућивање на самостални рад у слободно време.
27. Организовање слободних активности – секција , за спортске гране, зависно од
интересовања ученика.
28. Организовање активности у природи – кросеви и излети.
29. Организовање унутародељењских и одељењских такмичења.
АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА
1. Активно и свесно учешће.
2. Усвајање моторичких знања и умења – вежбање.
3. Развијање физичких способности кроз вежбаони процес.
4. Међусобна сарадња и одговорност према сeби и другима.
5. Формирање правилног односа према опреми за вежбање.
6. Самостални рад у слободно време.
7. Корективне вежбе ( за ученике са деформитетима ).
8. Учешће на ваншколским и ванчасовним активностима.
9. Учешће у обавезним активностима у природи.
10. Учешће на такмичењима
ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Редни
број
Наставна тема
Год.фонд.
часова
1.
Увод
2
2.
Грађанин
19
3.
Државна власт
7
4.
Ђачки парламент и иницијатива
5
5.
Завршни део
3
Укупно
36
Циљеви :
Циљ предмета је да ученици стекну сазнања, формирају ставове, ратвију вештине и усвоје
вредности које су претпоставка за комплетан,одговоран и ангажован живот у
демократском друштву.
Задаци :
o Разумевање значења кључних појмова који се односе на грађанина, државу и власт
o Схватање историјског развоја грађанских права и слобода
o Упознавање са карактеристикама одговорног и активног грађанина
o Разумевање места и улоге детета као грађанина у друштву
o Разумевање односа између грађанских права, појединца и општег добра
o Упознавање са начелима развијања грађанске одговорности
o Разумевање волонтерског покрета и значаја волонтерских акција
o Подстицање ученика да се ангажују у различитим иницијативама и акцијама
СЕДМИ РАЗРЕД
ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКА)
Циљ и задаци
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и
васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две
димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки
живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају
православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској
димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома
отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји
показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне
цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну
припадност и верско образовање. Све то се остварује како на информативно-сазнајном,
тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке
спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са
собом).
Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:
- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања
човекове слободе;
- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу, али да не одустаје да
свет доведе у вечно постојање;
- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни
живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;
- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је
створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;
- развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
- запазе да природа не постоји без личности;
- науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу;
- уоче да у стварном свету људска природа претходи човеку као личности у
онтолошком смислу;
- запазе да се код створених бића, тј. код људи слобода може изразити и као
негација, што није случај у Богу;
- запазе да је слобода Божија онтолошка, тј, да се изражава само као љубав према другој
личности;
- запазе разлику између иконографског приказивања Св. Tројице у
римокатоличкој традицији.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Упознавање ученика са садржајима програма и начином рада.
православној
и
БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ
(БОГОСЛУЖБЕНА , БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА)
Бог је Света Тројица.
Библијска и светоотачка сведочанства о Богу као Светој Тројици.
Богослужбена сведочанства о Богу као Светој Тројици (крштење, евхаристија).
Бог је Света Тројица (Отац, Син и Дух Свети су три вечне, конкретне личности).
Света Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност Божанских
личности).
УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА,
СВЕТООТАЧКА И ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА)
Љубав као израз слободе.
Слобода се изражава као љубав.
Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према Сину и Светоме Духу.
Личност може постојати само у слободном односу љубави према другој личности.
Имена Свете Тројице показују да су то имена за однос.
ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ)
Постојање као заједница слободе.
АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ
Антрополошке последице вере у Свету Тројицу.
КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА
ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ
ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)
Пројављивање Свете Тројице кроз Литургију.
Пројављивање нашег истинског постојања у будућности кроз Литургију.
Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Свету Тројицу.
СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ
Света Тројица у православној иконографији (са скретањем пажње ученицима и на
погрешно приказивање).
Света Тројица у православној иконографији (са истицањем икона из српске баштине).
Екскурзија у православни манастир.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Реализацијом наставног програма за седми разред треба да се постигну следећи
циљеви:
-
да се код ученика изгради свест о томе да је носилац постојања природе личност;
-
да је личност израз заједнице слободе с другом личношћу;
- да је Црква у својој литургијској пројави икона начина постојања Свете Тројице,
односно постојања човека као личности – као иконе Божије.
Да би се ово постигло, потребно је најпре детаљно изложити православно учење о
Богу као Св. Тројици, а затим и саму структуру Литургије.
Тема Бог у кога хришћани верују јесте Св. Тројица... треба да има следећу
садржину: Бог у кога хришћани верују јесте Св. Тројица: Отац, Син и Свети Дух, односно
Бог је конкретна личност, Отац, Син и Св. Дух, а не безлична виша сила, или пак, безлична
природа. Божанска природа не постоји безлично, већ као конкретне личности: Отац, Син и
Св. Дух. Да бисмо ово показали, треба се позвати на реалност нашег постојања, односно
људске природе, која једино постоји као конкретна личност: Милан, Марко, Милица итд.
Међутим, кад говоримо о Божанским личностима, Оцу, Сину и Св. Духу, не
говоримо о три Бога, о три Божанске индивидуе, које су међусобно раздељене по природи,
као што је то случај с нама људима, где кад говоримо о човеку, говоримо о многим
људима. Божанске личности су нераздељиве међу собом по природи. Зато што нису
створене, односно зато што Божанска природа није створена, не постоји ни временскопросторна дистанца између постојања Оца и постојања Сина и Духа. (Примера ради, не
постоји прво Отац као јединка, као индивидуа, који је касније родио Сина као јединку да
би њихове природе биле раздељене, као што је случај с нама људима, већ су обојица исте
природе и савечни су). Једна Божанска природа постоји цела, нераздељива, у свакој од три
личности: у личности Оца, у личности Сина и у личности Св. Духа, односно то су три
личности, три савечна конкретна бића.
Узрок Божијег постојања, односно постојања Св. Тројице, јесте Отац. То значи да у
Богу не претходи природа у односу на личност, односно не постоји прво једна безлична
заједничка природа из које се рађају Отац, Син и Свети Дух као конкретна бића, већ
личност Оца чини божанску природу постојећом и Он рађа Сина и исходи Светог Духа.
(Слично људима који се не рађају из једне безличне људске природе, већ од конкретних
личности које су носиоци постојања те природе.)
Овим се подвлачи да је постојање божанске природе слободно постојање, због тога
што је њено постојање израз слободе личности Оца. Јер, мимо личности Оца не постоји
божанска природа. Отац слободно постоји, жели и постоји, и зато је Један Бог Отац, једна
конкретна личност, а не безлична божанска природа.
Што се, пак, тиче личности, она не може да постоји сама, без заједнице с другом
личношћу. Отац је Отац у заједници са Сином. Ако нема Сина, нема ни Оца. Божија
слобода постојања као Оца изражава се као љубав према другој личности, односно
изражава се на тај начин што Отац вечно рађа Сина и исходи Св. Духа. Један Бог је Отац
који је истовремено и Света Тројица као заједница љубави Оца са Сином и Св. Духом.
Постојање личности Оца, која је носилац постојања природе у Богу, претпоставља
постојање Св. Тројице. То има за последицу да се у Богу личност поистовећује са
слободом, односно с љубављу према другој личности, и стога је Бог љубав зато што је Св.
Тројица, као и то да постојање једне конкретне личности не искључује многе, већ
напротив, постојање многих је претпоставка постојања једне конкретне личности.
Теме Антрополошке последице вере у Бога као Св. Тројицу и Кроз Литургију се
пројављује Св. Тројица треба реализовати тумачењем одељка Светог писма Старог завета
који говори о стварању човека као иконе Божије и опис Литургије.
За Оце Цркве човек је икона (слика) Божија. По природи човек је створен и зато
његова природа подлеже ограничењима и на крају смрти. Но, и поред тога, човек је
створен слободан. То значи да је призван да постоји не на начин на који постоји његова
природа, већ слободно у односу на своју природу, односно, човек је позван да своју
слободу изрази као љубав према другој личности, односно према Богу, и да тако постоји
слично Богу. На овај начин човек би ослободио своју природу последица њене
створености, односно детерминисаности постојања, и обожио би се. Слично Христовом
начину постојања.
Литургија указује на то да се у литургијском искуству Бог открива као Отац, Син и
Св. Дух, као три конкретне личности, које се познају и пројављују односом који имају
једна према другој. Христос, Син Божији, јесте онај који приноси дарове. Он их приноси
Богу Оцу, док је Дух Свети онај који сабира многе људе око Христа, односно, Дух се
пројављује као онај који конституише Литургију кроз Крштење, Миропомазање и
Рукоположење. Истовремено треба указати ученицима на то да се Св. Тројица овде
пројављује преко људи и њихових служби које они пројављују у односу један према
другом. Овим се показује да је човек икона Божија и да се Бог не среће другачије осим
преко човека у литургијском догађају.
За остваривање овог програма треба користити: Св. писмо Старог и Новог завета,
литургијско искуство откривења Бога, литургијски начин постојања човека, као и помоћну
литературу: Св. Григорије Ниски: О стварању човека; Св. Максим Исповедник: Тумачење
14. беседе Св. Григорија Богослова; И. Мидић: Сећање на будућност, Београд, 1994; Ј.
Зизијулас: Допринос Кападокије хришћанској мисли; А. Шмеман: За живот света,
Београд, 1981. и др.
ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ ИЗ ВЕРОНАУКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ОД ПРВОГ ДО ОСМОГ
РАЗРЕДА У ШКОЛСКОЈ 2009/2010.ГОД.
План једнодневног излета:
Посета манастирима Светог Стефана у Липовцу, Светог Романа и Покрова Пресвете
Богородице у Ђунису.
Циљ посете:
Боље упознавање ученика са религијским садржајима наше православне вере, иконописом,
архитектуром и службама у Цркви.
Време извођења једнодневног излета:
Током другог полугођа, у мају и јуну.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
La ville ou j`habite
Une famille comme les ...
Mes amours
Mes fetes
II Devoir écrit
Mes projets de vacances
1
2
2
1
1
1
1
2
2
2
2
1
1
1
1
1
2
8
16
3
2
2
2
2
2
1
1
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
11
25
8
1
1
1
1
1
4
total
2
2
exercices
2
2
tests, chansons
7.
8.
9.
10.
11.
12.
1
1
textes, poésies
Revision
Mes amis du monde entier
Le monde autour de nous
I Devoir écrit
Ma vie scolaire
Révision
grammaire
1.
2.
3.
4.
5.
6.
actes de paroles
наставна јединица
présentation
Глобални план за 7. разред
3
9
8
3
8
3
7
7
7
7
3
7
72
Наставни облици
Фронтални рад, рад у паровима или у групи и
индивидуални рад
Наставна метода
Комуникативни приступ раду (Approche communicative)
Наставна средства
Уџбеник “Le Présent”, радни листови,
слике и разгледнице
Праћење и оцењивање
Праћење усменог излагања и залагања на часу
Праћење писменог напретка путем вежбања, тестова и
писаних задатака
CD, касете, постери,
(обавезно изборни страни језик у V, VI, VII и обавезни страни језик у VIIIразреду)
Циљеви наставе страног језика
-Циљ наставе страног језика у основном образовању је да ученици овладају
стандардним говорним језиком до нивоа који ће им омогућити де се, у говору и писању,
служе тим језиком у једноставном споразумевању с људима из других земаља и да се
преко језика који уче упознају са културом и начином живота изворних говорника тог
језика што доприноси ширењу сазнања и опште културе, развијању интелектуалних
способности, моралних и естетских вредности, изграђивању свести о улози језика у
повезивању народа и дтварању толерантних односа према припадницима других
културних заједница.
-Припремањр ученика да настави учење страног језика на вишем нивоу образовања
или самостално.
-Развијање сазнајних, интелектуалних способности ученика, обогаћивање
хуманистичких, естетских и моралних ставова.
-Стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према
сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости.
Стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.
Задаци наставе страног језика
-Стицање основних знања из језика
-Глобално разумевање усмених и писаних порука исказаним савременим језиком
без непотрбних лексичких и синтаксичких тешкоћа.
-Упознавање основних елемената система страног језика што значи усвајање
одређеног вокабулара и структура на фонолошком, морфолошком и синтаксичком нивоу.
-У границама усвојених језичких структура савладају основна ортографска
правила што ће допринети, поред познавања других елемената језика, коректном
писменом изражавању и успостављању основне комуникације у писаној форми(да напишу
личне податке, честитку, кратку поруку, кратко неформално писмо, да изнесу лични став
о нечему и да напишу кратак резиме о ономе што су чули, видели, прочитали и сл.
-Разумевање писаног текста подразумева способност ученика да читају текстове и
разговарају о темама у оквиру обрађеног језичког градива и усвојене лексике.
-Усмено изражавање пордазумева способност ученика да учествују у комуникацији,
да искажу једноставну усмену поруку, да учествују у једноставном разговору, да
једноставно и јасно причају о темама из свакодневног живота и делокруга њиховог
интересовања.
-Стицање способности и навика да се служе речником и другом при.ичном
литературом да би употпунии стечена знања и да би се припремили за даље образовање и
самостални рад. Упознавање културе и цивилизације земље чији се језик учи.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
- ИЗАБРАНИ СПОРТФизичко васпитање – изабрани спорт доприноси остваривању циља физичког
васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, при чему се
задовољавају индивидуалне потребе ученика, њихова радозналост и жеља за достигнућима
у изабраном спорту.
Физичко
Мали фудбал
васпитање
Одбојка
1 час недељно
-изабрани
спорт-
Програмски
садржаји
-
Општи
оперативни
задаци
изабраног
17
развијање моторичких способности
обучавање и усавршавање технике
индивидуална и колективна тактика
изабр.спорта
теоријско образовање
правила изабраног спорта
правила изабраног спорта
организовање одељењских и међуодељењских
такмичења
 задовољавање потребе за кретањем, игром и
такмичењем,
 допринос социјализацији личности,
 развијање потребе за стваралаштвом,
 примена знања у систему школских
спортских такмичења,
 усавршавање моторичких способности,
19
36
36
спорта
формирање морално-вољних квалитета личности

развој основних моторичких способности
(брзина,координација,прецизност),
 усавршавање моторичких умења и навика
изабране спортске гране,
 примена спортско-техничких и тактичких
знања изабраног спорта у сложеним
условима,
усвајање етичких вредности: поштовање
противника, правила понашања, фер-плеј...
Посебни
оперативни
задаци
изабраног
спорта
Организациони
облици рада


часови физичког васпитања-изабрани спорт
спортска такмичења
1 час недељно
17
19
36
36
Програмски садржаји кроз које се остварује физичко васпитање-изабрани спорт
су усмерени на развијање физичких способности специфичних за изабрани спорт (брзина,
снага, издржљивост, гипкост, координација, окретност...) зависно од индивидуалних
могућности ученика, учвршћивање правилног држања тела и усвајање моторичних знања
карактеристичних за изабрани спорт.
ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Циљеви и задаци:
Циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се осигура да сви ученици стекну
базичну jeзичку и информатичку писменост, да се оспособе да решавају проблеме и
задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и
дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне
садржаје, као и да се ученици оспособе за коришћење рачунара и стекну вештине у
примени рачунара у свакодневном животу.
Задаци образовно-васпитног рада:


упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;
развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;


подстицање креативног рада са рачунаром;
оспособљавање за рад на рачунару.
Оперативни задаци:






оспособљавање за примену рачунара у области информација и комуникација;
упознавање са опасностима на Интернету и начинима заштите од њих;
упознавање са основама програма за снимање и обраду звука;
упознавање са основама програма за снимање и обраду видео записа;
оспособљавање за израду мултимедијалних презентација;
оспособљавање за писање једноставних програма;
Годишњи фонд часова за
рбр.
Назив наставне теме
обраду
утврђ.
вежба.
понав.
системат.
свега
1
Програмирање
6
1
3
1
/
10
2
Интернет
2
1
3
1
/
6
3
Обрада звука
2
1
1
/
/
4
4
Обрада видео записа
2
1
1
/
/
4
5
Графички дизајн
1
1
/
/
/
2
7
Израда презентације
6
1
2
1
/
10
укупно

36
упознавање са основама програма за цртање и графички дизајн.
ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА
изборни предмет: цртање, сликање и вајање
ЦРТАЊЕ
Време
обраде
месеци
IX
IX-X
НАЗИВ НАСТАВНЕ ТЕМЕ
ОБРАДА
ВЕЖБЕ
АНАЛИЗА
УКУПНО
Пропорција
2
1
0
3
Компоновање величина у
простору
2
0
0
2
X
Компоновање и степеновање
облика у простору
2
1
0
3
XI
Арабеска
2
1
0
3
XI
Естетска анализа
0
0
1
1
СЛИКАЊЕ
XII
Равнотежа облика и боје у
простору
3
1
0
4
I-II
Контраст, светлина,
површина и облика у
одређеном простору
3
1
0
4
Сродност ликовних
вредности у одређеном
простору
2
1
0
3
Естетска анализа
0
0
1
1
II-III
III
ВАЈАЊЕ
III-IV
Обликовање маса и волумена
додавањем и одузимањем
2
1
0
3
IV-V
Орнаменти
2
1
0
3
V
Вајарски материјали,
одливање ( негатив, позитив)
1
1
0
2
VI
Перформанс
VI
Естетска анализа
0
0
1
1
23
10
3
36
УКУПАН ФОНД ЧАСОВА
Циљ и задаци
Циљ образовно-васпитног рада у настави ликовне културе је да се подстиче и развија
ученикова креативност.
Задаци
Задаци васпитно-образовног рада у настави ликовне културе су у развијању ученикове
способности за:
-коришћење свих ликовних елемената и ликовни стваралачки рад;
-усвајање естетских критеријума и доживљај уметничког дела;
-критичко мишљење;
-стваралачко деловање у културном животу средине и естетско унапређење околине;
-неговање укупних људских достигнућа;
-еманципацији личности ученика и културу рада.
Оперативни задаци
Ученици треба да:
-прошире искуство у ликовном изражавању и упознају: арабеску, пропорције, композицију
и простор, обједињавање покрета игре и звука, фотографију и перформанс;
-сазнају о основним елементима ликовне организације и припреме се за самостално
преобликовање простора;
-стекну способност повезивања ликовног рада с литерарним сценским изразом, звуком и
покретом;
-упознају вредности споменика културе и своју културну баштину.
Структура:
1. Садржаји програма
2. Креативност
3. Медијуми
ХОР И ОРКЕСТАР
Циљ и задаци
Општи циљ наставе изборног предмета хор и оркестар је развијање интересовања
за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и других народа.
Задаци
- неговање способности извођења музике (певање/свирање)
- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за
разумевање музике
- подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање,
истраживање и стварање музике)
- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности
- припремање програма за културну и јавну делатност школе
- упознавање занимања музичке струке.
СЕДМИ РАЗРЕД
Оперативни задаци
Ученици треба да:
-
певају по слуху и из нотног текста песме наших и других народа (народне,
уметничке, дечје, староградске)
упознају основне појмове из музичке писмености
упознају музичке дела уз основне информације о делу и композитору
развијају стваралачке способности.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
Хор
Веома је значајно правилно оценити могућности хора и руководити се ставом да је
боље одлично извести неко једноставније дело, него лоше отпевати тежу композицију.
И за хор млађих и за хор старијих разреда обезбедити потребан број часова, што
омогућује постизање добрих резултата и много радости члановима хора.
Наставник-хоровођа мора стално да води рачуна о доброј постави гласа, правилном
дисању и декламацији, тачној интонацији и ритму.
Композиције на репертоару хора млађих разреда треба да буду претежно
једногласне и двогласне, док се с хором старијих разреда могу успешно изводити и
трогласне композиције. Хор треба да пева a capella или уз инструменталну пратњу
наставника (или неког ученика) на хармонском инструменту.
Репертоар школских хорова обухвата одговарајућа дела домаћих и страних аутора
разних епоха.
У току школске године потребно је са хором извести најмање десет композиција.
Оркестар
Оркестар може да буде састављен од било које комбинације инструмената који
могу да буду заступљени у најмање три деонице. За хомогене саставе постоји довољно
литературе, било да се ради о оркестрима хармоника, блок флаута, мандолина и друго.
Мало је теже наћи литературу за друге и за најразличитије саставе школских оркестара. За
стручног наставника неће представљати потешкоћу да обради за свој састав одговарајућа
дела. Ма колико аранжман неке композиције Баха, Моцарта, Бетовена или Чајковског био
неприкладан и непожељан на концертном подијуму, он има пуно оправдање у школској
музичкој пракси ако је зналачки и са укусом направљен, За ученике ће бити велико
задовољство да познато дело великог композитора изведу “на свој начин''.
Школским оркестром се сматра инструментални ансамбл са најмање десет
инструменталиста који изводе композиције у најмање три деонице. Оркестри могу бити
састављени од инструмената који припадају истој породици (блок флауте, мандолине,
тамбуре, хармонике, Орфов инструментаријум итд.) или мешовитог састава према
расположивим инструментима. Репертоар школског оркестра чине дела домаћих и страних
композитора разних епоха, у оригиналном облику или прилагођена за постојећи школски
састав.
У току године оркестар треба да изведе најмање осам дела, од којих нека заједно са
хором.
У свим школама у којима раде наставник или наставници који владају неким
инструментима организује се додатна настава за даровите и заинтересоване ученика у
свирању на појединим инструментима.
Задаци инструменталне наставе су:
- да код ученика развија музичке способности и жељу за активним музицирањем
и суделовањем у школским ансамблима
да упоредо са инструменталном наставом ученицима даје и потребна теоријска
знања
- да и овом наставом подстиче код ученика њихове креативне способности и
смисао за колективно музицирање.
Настава се одвија у групи до четири ученика, односно од пет до девет ученика када
се ради о блок флаутама, тамбурама, мандолинама или Орфовом инструментаријуму.
Зависно од могућности и интересовања ученика, у додатној настави се формирају мали
музички састави.
Програмом и садржајима додатне наставе обухватити одговарајуће уџбенике,
приручнике и збирке за поједине инструменте, као и дела (у оригиналном облику или
прилагођена саставима ученика дотичне школе) домаћих и страних композитора из разних
епоха, доступна извођачким могућностима ученика.
Ученици приказују своја индивидуална и групна достигнућа из додатне музичке
наставе на школским и другим приредбама и такмичењима.
-
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Полазна опредељења при конципирању програма изборног предмета
Певање песама по слуху и из нотног текста:
-
-
-
-
неопходно је редовно указивање на значај правилне хигијене гласа, стална брига о
положају тела при певању, вежбе за певачко дисање, вежбе артикулације,
распевавање уз инструменталну пратњу и без ње, певање каденце
учење песме почиње увођењем у тематику, затим следи наставниково тумачење
литерарног текста са наглашавањем васпитних елемената
код учења песама по слуху прво се демонстрира оригинални вид песме (у темпу, са
динамиком), затим ради једноставна анализа песме због разумевања форме
(заједничко уочавање понављања и контраста)
код учења песама из нотног текста прво се ради анализа записа песме (уочавају се:
кључ, предзнаци, такт уз пробу тактирања, динамичке и артикулационе ознаке,
дужине и имена тонова), затим се нотни текст ишчитава парлато (са понављањима
док се текст не утврди), уради се вежба распевавања и прелази на певање док
наставник свира мелодију
осмишљавање почетне интонације песме најбоље је дати кроз инструментални увод
песма се учи по деловима и фразама уз инструменталну пратњу која се у почетку
своди на мелодију (аранжмане додати тек пошто је песма научена)
теже ритмичке фигуре и мелодијски скокови се обрађују кроз понављањ;
током учења непрекидно се инсистира на изражајном и доживљеном певању.
Свирање
- свирање на инструменатима Орфовог инструментаријума
- свирање на фрулици, мелодици, тамбури,, гитари
инструментима
- свирање примера из литературе.
и
другим доступним
У сваком одељењу постоји један број ученика који има веће или мање потешкоће у
певању. Таквим ученицима треба дати могућност афирмације кроз свирање на дечјим
музичким инструментима да би учествовали у групном музицирању.
У раду користити ритмичке и мелодијске инструменте. Пошто су ученици
описмењени, свирање на мелодијским инструментима биће олакшано јер се могу
користити нотни примери појединих песама које су солмизационо обрађене.
Потребно је развијати дечје предиспозиције за музичко обликовање и омогућити им
да доживе радост свирања, чиме се богати личност у осетљивом периоду емоционалног
сазревања.
Дидактичко-методичка упутства
Препоручени садржаји овог наставног предмета ученицима треба да пруже знања и
информације како би разумели, пратили, разликовали, доживљавали и што боље
процењивали музичке вредности.
За успешну реализацију неопходно је остварити основни предуслов: кабинет са
наставним и очигледним средствима. Наставна средства су: клавир, комплет Орфовог
инструментарија за све ученике, табла са линијским системима, квалитетни уређај за
слушање музике, а пожељни су и компјутер, уређај за емитовање DVD-а са пратећом
опремом. Очигледна средства укључују: слике појединачних инструмената, гудачког и
симфонијског оркестра, слике страних и домаћих композитора и извођача, квалитетне
снимке примера.
Садржаји треба да пруже ученицима довољно знања и обавештености која ће им
омогућити да разликују стварне вредности и квалитете у свету музике која их окружује у
свакодневном животу од оних садржаја које не развијају њихов укус и не доприносе
њиховом естетском васпитању.
Усвајање знања ученика зависи од организације часа, који мора бити добро
планиран, осмишљен и занимљив. Ученик треба да буде активан на часу, а час музичке
културе треба да буде доживљај за ученике. Разним облицима рада, техникама и
очигледним средствима ученицима се преносе знања и комбинују разне методе у настави.
Наставник је равноправни учесник у свим активностима.
Домаће писмене задатке или писане тестове, контролне задатке, реферате не треба
задавати ни у једном разреду.
Наставу треба увек повезивати са другим предметима, музичким животом
друштвене средине и учествовати на такмичењима и музичким приредбама.
Извођење музике
Песма коју ученик учи по слуху или из нотног текста има највише удела у развоју
његовог слуха и музичких способности уопште. Певањем песама ученик стиче нова
сазнања и развија музички укус. Кроз извођење музике ученик треба да савлада појмове
из основа музичке писмености. Настава има задатак да код ученика развија љубав према
музичкој уметности и смисао за лепо, да помогне у свестраном развоју личности ученика,
да ученика оплемени и да му улепша живот.
При избору песама наставник треба да пође од психофизичког развоја ученика, од
њима блиских садржаја, ширећи при том њихова интересовања и обогаћујући дотадашња
знања новим садржајима. Потребно је, такође, да оцени гласовне могућности разреда пре
одабира песама за певање.
Детаљном анализом потребно је обрадити текст и утврдити о чему песма говори,
као и у којој је лествици написана. За упознавање народне песме важно је разумети њено
етничко и географско порекло, улогу песме у народним обичајима или свакодневном
животу. Једна од карактеристика народних песама је и завршетак који одудара од онога
што је ученик сазнао кроз основе музичке писмености – завршетак на другом ступњу. На
ову карактеристику треба скренути пажњу, а она ће уједно бити и оријентир за
препознавање народне песме.
Наставник бира од предложених песама, али мора водити рачуна да у његовом раду
буду заступљене уметничке, народне, пригодне песме савремених дечјих композитора, као
и композиције са фестивала дечјег музичког стваралаштва које су стварала деца. Ради
актуелизације програма, наставник, такође може научити ученике да певају и понеку
песму која се не налази међу предложеним композицијама ако то одговара циљу и
задацима предмета и ако одговара критеријуму васпитне и уметничке вредности.
Посебну пажњу треба посветити изражајности интерпретације – динамици,
фразирању, доброј дикцији.
ПРЕПОРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА РАД ХОРА
Песме домаћих аутора
К. Бабић – Балада о два акрепа
И. Бајић – Српски звуци
З. Вауда – Мрави
З. Вауда – Пахуљице
С. Гајић – Тужна муха
Д. Деспић – Киша
Д. Деспић – Огласи
Д. Деспић – Смејалица
В. Ђорђевић – Веће врана
В. Илић – Воденица
Д. Јенко – Боже правде
Д. Јенко – песме из Ђида
Ј. Каплан – Жуна
П. Коњовић – Враголан
Ј. Маринковић – Љубимче пролећа
М. Милојевић – Ветар
М. Милојевић – Младост
М. Милојевић – Муха и комарац
С. Мокрањац – II руковет
С. Мокрањац – X руковет
С. Мокрањац – XI руковет
С. Мокрањац – На ранилу
С. Мокрањац – Пазар живине
С. Мокрањац – Славска
С. Мокрањац – Тебе појем
С. Мокрањац – Химна Вуку
Б. Симић – Пошла ми мома на вода
Т. Скаловски – Македонска хумореска
М. Тајчевић – Додолске песме
М. Тајчевић – I свита из Србије
Шистек-Бабић – Ој, Србијо
Страни композитори
Аутор непознат – Ла виолета
Ј. Брамс – Успаванка
К. М. Вебер – Јека
Г. Гусејнли – Моји пилићи
Г. Димитров – Ана мрзелана
З. Кодаљ – Каталинка
З. Кодаљ – Хидло Веген
О. ди Ласо – Ехо
Л. Маренцио – Ад уна фреска рива
В. А. Моцарт – Успаванка
Д. Ђовани – Ки ла гаљарда
С. Обретенов – Гајдар
Палестрина – Бенедиктус
Палестрина – Вигилате
Б. Сметана – Долетеле ласте
Ф. Супе – Проба за концерт
Ф. Шопен – Жеља
Ф. Шуберт - Пастрмка
Канони
Аутор непознат - Дона нобис пацем
Л. Керубини – На часу певања
В. А. Моцарт – Ноћ је мирна
Ј. Г. Ферари - Кукавица
В. Илић - Сине музика
Ј. Хајдн – Мир је свуда
ГЛОБАЛНИ И ТЕМАТСКИ ПЛАН
месец
Певање, свирање и
основе музичке
писмености
Слушање
музике
Дечје
музичко
стваралаштво
Укупни
број
часова
Септембар
3
1
/
4
Октобар
3
2
/
5
Новембар
2
1
1
4
Децембар
3
1
/
4
Јануар
1
Фебруар
3
Март
3
1
Април
2
1
Мај
2
1
јун
1
1
УКУПНО:
23
10
1
/
2
1
4
/
4
3
1
4
2
3
36
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ
Циљ и задаци
Циљ наставе изборног предмета свакодневни живот у прошлости јесте да се
осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка
реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају
проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје
мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за
предметне садржаје, као и да прошире знањa из области опште културе, да се оспособе
кроз упознавање са начином живота људи у прошлости боље разумеју свет и време у коме
живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају
са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у
контексту „другог” да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири
контекст разуђене и сложене садашњости.
Задаци наставе изборног предмета свакодневни живот у прошлости су стварање
разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе овог
изборног предмета сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета)
буду у пуној мери реализовани
Кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног
живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, игре, забава, становање,
одевање… ученици уочавају њихову условљеност историјским процесима и догађајима.
Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним
елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Европе и света, с намером да се
уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом
историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи.
Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог
предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију представу о прошлим
временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да
развију критички однос према тој грађи и другим остацима прошлих времена.
СЕДМИ РАЗРЕД
Oперативни задаци
Ученици треба да:
- разумеју појам свакодневни живот
- разумеју значај проучавања свакодневног живота у прошлости
- усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас
и у прошлости
- усвоје и прошире знања о улози новца и банака у свакодневном животу
људи некад и сад
- употпуне знања о историји српског новца
- стекну знања о свакодневном животу у новом веку
- стекну знања о свакодневном животу Срба у новом веку
- развијају истраживачку радозналост
- развијају способност повезивања знања из различитих области.
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
УВОД
Појам свакодневног живота (уочавање разлике између политичке историје и
историје свакодневног живота и указивање на основне тематске области истраживања –
исхрана, становање, одевање, образовање, односи у породици и локалној заједници,
лечење, религиозност и веровања обичних људи, забава, такмичарске игре...). Значај
проучавања свакодневног живота у прошлости (прошлост не припада само владарима,
војсковођама и државницима, већ и обичним људима, којима се можемо приближити
једино истраживањем њихове свакодневице).
НОВАЦ И БАНКЕ НЕКАД И САД
Појмови нумизматика, новац и банка (нумизматика као наука о постанку, развоју и
употреби кованог новца; новац као специфична роба, мера вредности, платежно средство и
као једно од обележја самосталности државе; банка као предузеће које тргује новцем).
Новац и банке у садашњости (сврха и значај постојања новца и банака; појмови –
штедња, трезор, кредит, камата, деоница, инфлација, дефлација; фалсификовања новца,
савремено потрошачко друштво у коме је новац највиша вредност…).
Новац и банке у прошлости (историјат новца и банака – од старог века до данас: од
плаћања у натури до кованог, папирног, „пластичног” и „електронског” новца и од малих
мењачница у Старој Грчкој и Риму, преко ренесансних банака, до модерних
мултинационалних финансијских институција; материјали од којих је израђиван новац,
историјски феномен „кварења” новца; ликови и различити симболи на кованом и
папирном новцу...).
Новац у Србији некад и сад (историјат новца од средњег века до данас: перпер,
динар, дукат, грош, акча–аспра, талир, форинта, марка; динар као званична валута модерне
Србије; мотиви на новчаницама; настанак и развој Народне банке као прве финансијске
институције у Србији).
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У НОВОМ ВЕКУ
Свакодневни живот у Европи и свету од краја XV до краја XIX века
Начин исхране (сакупљање и припремање намирница, употреба источњачких
зачина, јеловник, понашање за столом, прибор за јело, начини чувања хране и њено
конзервирање, пиће, конзумирање кафе, чаја и дувана...).
Одевање (материјали и начини обраде, појава шиваће машине, стилови у одевању,
модне куће, свакодневна и свечана одећа, накит, фризуре, перике, шминка, парфеми, лична
хигијена...).
Породични односи (традиционални и модерни погледи на породицу, положај детета;
промене настале после Француске револуције).
Становање у доба ренесансе и барока (грађевински материјали, начин градње,
оруђа за рад, изглед објеката и организација простора – палата, дворана, ложница, студио,
кабинет, оџаклија; осветљење, грејање, украшавање стамбеног простора – слике, портрети
чланова породице; кућни инвентар; разлика у начину становања између села и града и
између богатих и сиромашних).
Становање у индустријско доба (врсте објеката и организација простора;
осветљење – гас и струја; грејање, кућни инвентар; украшавање стамбеног простора –
слике, портрети чланова породице, фотографије).
Живот у ренесансном и барокном граду (просторно и урбано планирање, примери
Венеције, Фиренце, Напуља, Мадрида, Париза, Лондона, Антверпена, Амстердама...).
Живот у граду индустријског доба (просторно и урбано планирање, нове улице –
појава булевара; настанак индустријских четврти, радничка насеља и предграђа; боемске
четврти; појава модерне инфраструктуре – водовод, канализација, метро; примери Париза,
Лондона, Берлина, Њујорка).
Живот на селу (основни ритмови аграрне производње, организација радног дана...).
Образовање и васпитање (школе и универзитети, улога цркве и државе – појава
световног и обавезног образовања; појава штампарства и ширење писмености, појава
школских уџбеника, забрањене књиге, појава легата и задужбина; положај ученика –
награђивање и кажњавање, одевање ученика).
Верски живот (обележја свакодневног живота припадника различитих верских
конфесија – сличности и разлике између католика, протестаната, православаца, муслимана,
Јевреја; појава атеизма).
Војска (израда и изглед војничке опреме: мачеви, копља, ватрено оружје – од
примитивних пушака аркебуза и мускета до разорне артиљерије; увођење стајаће војске,
развој модерне војне стратегије и тактике – појава генералштаба, увођење униформи и
војних одликовања; војно образовање).
Класична музика и класично позориште (музички инструменти – клавир, оргуље,
виолина, флаута, гитара; позориште у доба Шекспира и Молијера, настанак опере).
Доколица и забавни живот (игре, плес уз музику, балови, маскирање, улични
забављачи, путујућа позоришта, коцкање...).
Комуникације у индустријско доба (развој поштанског, телеграфског и железничког
саобраћаја; појава телефона, пароброд, новине и новинарство).
Путовање и туризам (откривање нових дестинација, гостионице и хотели, бање).
Однос према другом и различитом (према странцима, припадницима друге
професије, пола, вероисповести, политичког уверења; прогон вештица).
Страхови становништва (од смака света, помрачења сунца и месеца, комета,
природних непогода, глади, болести, митских бића – вампира, вукодлака, духова...).
Лечење (болнице, начини здравствене заштите и превентиве, хуманитарне
организације – Црвени крст; лекови и лековито биље, апотеке, заразне болести, болести
морнара, хигијенски услови, епидемије, карантини...).
Свакодневни живот Срба од краја XV до краја XIX века
Начин исхране (реконструкција могућег јеловника – двор, град, село; припремање
хране, посни и мрсни циклуси, утицаји других кухиња на карактер исхране; пиће,
конзумирање кафе и дувана).
Одевање (материјали и тканине – чоја, крзно, кожа, лан, свила; накит, разлика у
одевању код Срба у Хабзбуршком и Турском царству, као и код припадника различитих
друштвених група; црна одећа монаха и плава одећа свештеника у Карловачкој
митрополији; средњоевропски узори у облачењу српског грађанског сталежа у
Хабзбуршкој монархији; забрана хришћанима у Турској да носе зелену и скарлетну боју
одеће, као и беле турбане како би се разликовали од муслимана; грађанско одело,
униформе државних чиновника, лекара, цариника, професора Лицеја и гимназија у
обновљеној Србији; народна ношња у Србији – опанци, шарене чарапе, гаће од платна,
чакшире од чоје, везене кошуље, гуњ, шубара, фес, јелек, прегача, зубун...).
Становање (грађевински материјали, начин градње, изглед објеката и организација
простора; разлике у становању код Срба у Хабзбуршком и Турском царству: дворци,
градске куће, конаци, сеоске куће – брвнаре, чатмаре, бондручаре, кућери – преносне куће;
дворови владара – вожда Карађорђа, кнеза Милоша, кнеза Михаила, кнеза Александра,
владике Петра II, књаза Данила, књаза Николе; украшавање стамбеног простора –
намештај, иконе, портрети чланова породице, српских владара и црквених
великодостојника, фотографије; уређење дворишта).
Живот у граду (основни типови градских насеља – варошица, варош и град;
оријентални и европски утицаји; примери Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца...).
Трговина и занатство (еснафи, занати – турски и немачки називи за занатлије:
ћурчија, терзија, абаџија, болтаџија, папуџија, мумџија, туфегџија, кујунџија, чаругџија,
шлосер, тишлер, шустер, шнајдер...).
Живот на селу (основни ритмови аграрне производње; основна обележја
земљорадње, виноградарства и сточарства; задруга, моба, позајмица; пољопривредна
оруђа, млинови, ветрењаче, чување и складиштење хране).
Породица (обичаји животног циклуса – рођење, свадба, смрт, сахрана; положај
мушкарца, жене и детета у породици и локалној заједници, живот у ужој и широј породици
– задруга и инокосна породица).
Друштвени живот (основни празници заједнице – верски и државни; породични
празници – крсна слава; радни и нерадни дани; улога кафана, крчми и механа; различити
облици забавних активности: на селу – коло, прела, посела, панађури; у граду – балови,
соареи, излети, књижевне дружине и читалишта, позориште...).
Однос према другом и различитом (према странцима, припадницима друге
професије, пола, вероисповести, политичког уверења; гостопримство).
Образовање (ширење основне писмености у локалним срединама – парохијски
свештеник као учитељ писања и читања, манастири као центри писмености и образовања;
оснивање световних школа – гимназија и Велика школа; један дан у школи; школска слава;
одевање ученика; школовање женске деце; слање ђака на школовање у иностранство).
Војска (оружје устаника, начин ратовања устаничке војске – значај шанчева и
утврђења; пешадија, коњица, артиљерија; војна организација за време кнеза Михаила и
кнеза Милана – оружје, униформе и одликовања; порекло шајкаче, војно образовање).
Лечење (начини здравствене заштите и превентиве, хуманитарне организације –
Црвени крст; лекови и лековито биље, апотеке, заразне болести, хигијенски услови,
епидемије, карантини; прве болнице и први Срби лекари у јужној Угарској у XVIII веку,
отварање болница у Србији у време кнеза Милоша; надрилекарство, враџбине...).
Комуникације (писмо, пошта, телеграф; путеви, новине и новинарство, поклоничка
путовања – хаџилуци).
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону
вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све
програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде
организована употребом ових метода.
У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену
наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручениох
од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици
информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.
Програм за седми разред је концепцијски постављен да представља смисаону
целину која истовремено отвара могућности за даљи развој и надоградњу садржаја у
програмима овог предмета за осми разреда, а ослања се на садржаје из петог и шестог
разреда. Састоји се из три тематске целине.
Прва целина се може одредити као базична јер сви програми за овај предмет, од
петог до осмог разреда, њоме започињу. Садржаји у оквиру ове теме намењени су
прецизнијем одређивању појма свакодневни живот, као и објашњавању значаја
проучавања свакодневног живота људи у прошлости.
Друга је фокусирана на само један садржај свакодневног живота. У седмом разреду
та тема је Новац и банке некад и сад, која се обрађује полазећи од садашњости која је
ученицима позната ка све даљој прошлости.
Трећа тематска целина се бави различитим аспектима свакодневног живота у
одређеном временском периоду. У седмом разреду то је нови век, чиме се обезбеђује веза
са проучавањем историјских догађаја у оквиру обавезног предмета историја.
Поделом на поменуте тематске целине, ученицима је омогућено да се у било ком
разреду опредељују за овај изборни предмет по први пут, а да пропуштени програм(и) не
представљају озбиљнију препреку. Они ученици који изаберу да током читавог другог
циклуса основног образовања и васпитања похађају овај предмет овладаће најважнијим
појмовима и појавама, које чине свакодневицу људи у распону од праисторије до
савременог доба, а са садржајима четири теме (по једна за сваки разред) биће детаљније
упознати.
Иако је цео програм окренут прошлости, неопходно је да се током рада са
ученицима врши стална компарација са савременим добом, чиме се потенцира схватање
континуитета у развоју људи и друштва. Садржаји се, такође, обрађују и кроз димензију
локално – глобално, где ученици имају прилику да свој завичај боље проуче у односу на
задату епоху.
У садржају програма дате су основне тематске целине, а наставник има слободу да
креира коначну верзију програма за сваку групу са којом ради, уважавајући интересовања
ученика и циљеве и задатке предмета. Почетни часови, кад се ученици међусобно боље
упознају јер најчешће припадају различитим одељењима, погодни су да се разговара и о
избору садржаја. Наводећи интересатне историјске чињенице или питања (како су у
прошлости људи поправљали зубе, како су знали колико је сати...?), наставник побуђује
ученичку радозналост и мотивише их да се определе за неке од понуђених садржаја.
Одговорност наставника је да, затим, те садржаје уобличи у конкретне наставне теме, које
ће бити обрађиване на часовима.
Тако добијени материјал основ је за даљи рад наставника, планирање активности и
припрему за час. Пожељно је да наставник постигне да планиране активности имају
дефинисану структуру, коју одликују флексибилност и адаптибилност. У припремној фази
наставник треба да прикупи довољан број информација о садржајима на којима ће радити
са ученицима, али ће коначни обим информација бити одређен ученичким потребама и
могућностима да их припреме и приме. Наставник је тај који не дозвољава да доминира
претерана фактографија, а настоји да се постигне функционалност знања и повезаност
чињеница у смисаоне целине. Он на различите начине подстиче осамостаљивање ученика
у прикупљању и сређивању историјских података, усмерава их на различите изворе
информација и подучава их како да се према њима критички односе. На тај начин се негује
истраживачки дух и љубав према науци и подстиче мишљење засновано на провереним
чињеницама и аргументима.
Основни приступ у раду јесте интердисциплинарност и савлађивање нових и
непознатих чињеница помоћу оних блиских и познатих. У оквиру овог предмета постоје
велике могућности за интеграцију школског и ваншколског знања ученика, за излазак из
оквира школских уџбеника и учионице, укључивање родитеља и суграђана који поседују
знања, колекције, књиге, филмове и друго што може да помогне у реализацији програма.
Наставник свакој наставној јединици приступа као посебном образовном и
дидактичком проблему за који заједно са ученицима проналази одговарајућа решења. Увек
треба тежити комбиновању различитих метода рада (кратка предавања, гледање филмова,
читање књига, дискусије, анализа писаних извора и слика, посете археолошким и
историјским локалитетима, прављење употребних предмета из прошлости...). Посебно је
прикладно организовати ученике у тимове, где се централни задатак решава тако што
свако има свој појединачни радни задатак и улогу у тиму.
У извођењу наставе активност ученика је најважнија, без обзира на изабране методе
рада. Наставникова је улога да организује наставу, пружи помоћ ученицима у раду (од
давања информација до упућивања на изворе информација) и да подстиче интересовање
ученика за предмет. У току свих активности треба охрабривати размену информација, како
између ученика и наставника, тако и између самих ученика.
Квалитет наставе унапредиће употреба различитих наставних средстава као што су:
илустрације, документарни и играни видео и дигитални материјали, археолошки материјал
или копије налаза, посете културно-историјским споменицима, компјутерске игрице које
се заснивају на реконструкцији друштва из прошлости и др.
Домаћи задаци имају своје оправдано место у реализацији овог програма. Уколико
се добро поставе, неће додатно оптеритити ученике нити код њих изазвати одбојност.
Разлог за увођење домаћих задатака не произилази из малог фонда часова и обимног
градива, већ из самог циља предмета. Домаћи задаци ће у великој мери допринети да се
ученици осамостале у истраживачким активностима и прикупљању података, посебно када
се ускладе с интересовањима ученика (не треба сви ученици да имају исти домаћи
задатак). Многе домаће задатке ученици могу радити у пару или мањој групи, уз помоћ
породице, за време распуста, што су недовољно искоришћени модалитети у раду с
ученицима.
Као и код других изборних предмета где оцена не утиче на школски успех,
оцењивање добија нешто другачију димензију. За овај предмет класично писмено и усмено
испитивање знања није погодно. Свака активност је прилика да се ученик оцени.
Наставник прати целокупни рад ученика и награђују све његове аспекте. Поред стеченог
знања о свакодневном животу људи у прошлости, наставник треба да награди и учешће и
посвећеност активностима независно од постигнућа. Оцена је одраз индивидуалног
напредовања детета и подстицај за његов даљи развој.
Како је садржај предмета повезан са свим областима живота (исхрана, одевање,
образовање, лечење, производња, забава...), ученици имају прилику да савлађивањем
програма овог предмета добију бројне информације значајне за свој будући
професионални развој. Наставник треба да има у виду и овај аспект предмета и, уколико
код неког ученика препозна посебно интересовање за одређене садржаје, треба да му
укаже којом професијом би се могао бавити, односно у којој средњој школи се стичу знања
и звања за одређену област.
Да би се задаци наставе што потпуније остварили, требало би да постоји
корелација с другим обавезним и изборним наставним предметима као што су историја,
географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, цртање, сликање и вајање,
шах, верска настава, грађанско васпитање...
На крају школске године, као могућност да се систематизује и рекапитулира
усвојено знање, може се организовати изложба/приредба којом би ученици показали
стечено знање, као и материјале и предмете које су прикупили изучавајући овај изборни
предмет. Овакве изложбе/приредбе захтевају од наставника да планира часове на крају
школске године за њихову припрему.
Посебни захтеви
Новац и банке некад и сад
Кроз обраду ове тематске целине ученици ће се упознати са улогом и значајем
новца и банака у животу људи и развоју свих друштава до данас. Активности треба тако
организовати да ученици схвате психолошки и социјални аспект новца и његову
позитивну и негативну улогу.
Проучавање ове теме може да започне анализом новца који је сада у употреби,
разговором о смислу постојања бројних банака које се баве прометом новца и о појавама
као што су инфлација, штедња, кредити, фалсификовање новца...
Уколико ученици имају интересовања, могу се организовати дебатне групе које би
нападале и браниле постојање новца (како би се живело без њега – за и против) и које би
упоређивале место и улогу новца у прошлости и садашњости... Циљ је да ученици схвате
зашто је новац одувек био један од главних „организатора” друштва.
Важно је указати на материјале који су се користили за израду новца (посебно
кованог) и на естетски аспект новца. Ученици могу и сами прегледом изабраног новца из
прошлости и садашњости (у ту сврху могу се користити прави новац, али и фотографије)
да идентификују симболе који су се користили и да покушају да тумаче њихово значење.
Део активности се може посветити и личностима приказаним на новцу и идентификовати
по чему су они познати, односно зашто су заслужили такву почаст (владари, војсковође,
научници, уметници...).
Посебну пажњу треба посветити анализи српског новца кроз историју.
Нумизматичка вредност збирки старог новца може се појаснити ученицима
организовањем посете установама које поседују такве збирке у локалној средини или у
Београду (Народни музеј, Народна банка Србије). Ученици могу донети стари новац који
имају у својим кућама и припремити причу о његовој старости, пореклу, изгледу,
вредности...
Ученицима могу бити интересантне теме о функцији новца на народној ношњи
неких земаља, или о томе како се новац чувао кад није било банака, како су изгледали
новчаници и чиме су се украшавали (мушки и женски новчаници, врећице за новац...).
Могуће је и анализирати називе које новац има у различитим деловима света, или открити
порекло речи динар и у којим се све земљама он користи. Ученицима, такође, може бити
атрактивна активност на осмишљавању новца за неку хипотетичку државу, а од радова се
може направити изложба.
Свакодневи живот у новом веку
Наставни садржаји препоручени у овој теми дају могућност ученицима да стекну
јаснију слику о периоду новог века. Највећи део прошлости припада обичним људима,
који су нам по много чему веома блиски. Тај „обичан” и углавном „безимени” свет
појединаца и локалних заједница (сагледаних као опозиција центру) чини заправо историју
света, коју класична историја, политички и догађајно усмерена, представља само кроз
историју држава, владара и владајућих елита. Упознавањем са људском свакодневицом у
новом веку, као и у било којој другој историјској епохи, ученицима ће се указати бројне
сличности и разлике с данашњим временом.
Уочавање сличности и разлика има два основна циља. Прво, ученицима ће се
апстрактност историјске науке о историјским процесима и ишчезлим државама и
културама приближити кроз „конкретизацију” прошлости у појави свакодневице обичних
људи прошлих времена. Тиме се код ученика ствара свест да је прошлост некада била
нечија садашњост, као што и наша свакодневица веома брзо постаје прошлост. Друго, у
дијалогу са различитим и другим, ученици ће моћи да потпуније сагледају непосредно
окружење и друштво у коме живе, као и себе саме. На тај начин, доћи ће до проширивања
стечених знања, а у исто време процес формирања свести о самом себи и околном свету
биће употпуњен сазнањем о развоју и усавршавању културних одлика различитих
заједница, које најчешће одговарају променама њихових друштвено-економских система.
Тиме би требало да се код ученика подстакне развој вештине посматрања, употребе
компаративности и критичког сагледавања његовог сопственог окружења и садашњице.
ОДАБРАНА ЛИТЕРАТУРА:
Д. Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, Београд 2004.
Ф. Бродел, Материјална цивилизација, економија и капитализам од XIV до XVIII
века, Књ.1: Структура свакодневице: могуће и немогуће, Нови Сад 2007.
Е. Бухари, Наполеонова гардијска коњица, Београд 2006.
А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад 2001.
П. Вилар, Злато и новац у повијести 1450–1920, Београд 1990.
А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између посела и балова. Живот у Србији у 19. веку,
Београд 2005.
Ж. Делимо, Страх на западу од XIV до XVIII века: опседнути град, Врњачка Бања
1982.
С. Димитријевић, Средњовековни српски новац, Београд 1997.
Историја приватног живота III, од ренесансе до просвећености, приредили Ф.
Аријес и Ж. Диби, Београд 2002.
Историја приватног живота IV, од Француске револуције до Првог светског рата,
приредили Ф. Аријес и Ж. Диби, Београд 2003.
К. Кандури, Велико истраживање – историја, Београд 2005.
Р. Љушић, Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера,
Београд 2007, 81–83, 114–117, 231–234.
Р. Љушић, Историјска читанка и радна свеска за трећи разред гимназије општег и
друштвено-језичког смера, Београд 2007, 140–145.
Р. Љушић, Љубави српских владара и политичара, Ниш 2000.
Р. Мандру, Опседнутост ђаволом и враџбине у XVII веку, Нови Сад 1988.
Б. Миљковић-Катић, Структура градског становништва средином XIX века,
Београд 2002.
Образовање код Срба кроз векове, Београд 2001.
Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, приредио А. Фотић,
Београд 2005.
Приватни живот код Срба у деветнаестом веку. Од краја осамнаестог века до
Првог светског рата, приредили Ана Столић и Ненад Макуљевић, Београд 2006.
Службено одело у Србији у 19. и 20. веку, Београд 2001.
Глобални план из Свакодневног живота у прошлости
Редни Наставна тема
број
Број
часова
1 Увод
1
2 Новац и банкарство
4
3 Свакодневни живот у Европи
18
4 Свакодневни живот у Европи и свету од краја XV до краја XIV века
13
36
VIII РАЗРЕД
ШКОЛСКИ ПРОГРАМ
ЗА ОСМИ РАЗРЕД
Школски програм за осми разред траје 34 радне недеље односно 170 наставних
дана.
Сврха, циљеви и задаци програма образовања
-Квалитетно образовање и васпитање које омогућава стицање језичке, математичке,
научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености
неопходне за живот у савременом друштву.
-Развијање знања, вештина, ствовова и вредности које оспособљавају
успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену
потенцијале, поштује друге особе, њихов идентитет, потребе, интересе, уз
одговорно учешће у економском, друштвеном и килтурном животу и
демократском, економском и килтурном развоју друштва.
ученика да
личност и
захтевно и
доприноси
Циљ и задаци програма образовања су:












развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање
природе, друштва, себе и света у коме живе у складу са њиховим развојним
потребама, могућностима и интересовањима;
подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика;
оспособљавање за рад и даље образовање и самостално учење, у складу са начелима
сталног усавршавања и начелима доживотног учења;
оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на
сопствени развој и будући живот;
развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске
традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина;
омогућавање укључувања у процесе европског и међународног повезивања;
развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине;
усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности
демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва;
усвајање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и израдња сопственог
система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима различитости
и добробити за све;
развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе
традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције,
јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања која нарушавају
остваривање права на различитост;
поштовања права деце, људских и грађанских права и основних слобода и
развијање способности за живот у демократски уређеном друштву;
развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког
живота и подстицање индивидуалне одговорности.
ГОДИШЊИ ФОНД ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА ЗА ОСМИ РАЗРЕД
Редни
број
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Српски језик
1.
ОСМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
136
680
2.
Енглески језик
68
340
3.
Ликовна култура
34
170
4.
Музичка култура
34
170
5.
Историја
68
340
6.
Географија
68
340
7.
Физика
68
340
8.
Математика
136
680
9.
Биологија
68
340
10.
Хемија
68
340
11.
Технич. и инфор. образовање
68
340
12.
Физичко васпитање
68
340
УКУПНО А
884
4420
ОСМИ РАЗРЕД
број
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
У одељењу
У разреду
1.
Верска настава/ Грађанско васпитање
34
170
2.
Француски језик
68
340
3.
Физичко васпитање/ изборни спорт
34
170
УКУПНО Б
136
680
УКУПНО А + Б
1020
5100
Редни
број
1.
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ
Информатика и рачунарство
ОСМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
34
170
2.
Цртање, сликање и вајање
34
170
3.
Хор и оркестар
34
170
4.
Свакодневни живот у прошлости
34
170
УКУПНО В
34
170
1054
5270
УКУПНО А + Б + В
Редни
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ
РАДА
ОСМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
1054
5270
1.
Редовна настава
2.
Допунска настава
34
170
3.
Додатни рад
34
170
1122
5610
УКУПНО
Редни
број
1.
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
Обавезне ван-наставне активности
ОСМИ РАЗРЕД
У одељењу
У разреду
34
170
34-68
170-340
Час одељенског старешине
2.
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
До 2 дана
ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СА НЕДЕЉНИМ И ГОДИШЊИМ ФОНДОМ
ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА
Редни
А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ
ОСМИ РАЗРЕД
број
ПРЕДМЕТИ
недељно
годишње
1.
Српски језик19
4
136
2.
Енглески језик
2
68
3.
Ликовна култура
1
34
4.
Музичка култура
1
34
5.
Историја
2
68
6.
Географија
2
68
7.
Физика
2
68
8.
Математика
4
136
9.
Биологија
2
68
10.
Хемија
2
68
11.
Технич. и инфор. образовање
2
68
12.
Физичко васпитање
2
68
26
884
УКУПНО: А
ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СА НЕДЕЉНИМ И ГОДИШЊИМ
ФОНДОМ ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА
Редни
број
1.
19
Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Верска настава/ Грађанско васпитање20
ОСМИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1
34
Назив језика националне мањине у школама у којима се настава одржава на матерњем језику националне
мањине
20
Ученик бира један од понуђених наставних предмета и изучава га до краја другог циклуса
2.
Француски језик21
2
68
3.
Физичко васпитање/ изборни спорт22
1
34
УКУПНО: Б
4
136
УКУПНО: А+Б
30
1044
х
ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ СА НЕДЕЉНИМ И ГОДИШЊИМ ФОНДОМ
ЧАСОВА ПО ПРЕДМЕТИМА
Редни
број
В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ
ПРЕДМЕТИ23
недељно
годишње
1.
Цртање, сликање и вајање
1
34
2.
Хор и оркестар
1
34
3.
Информатика и рачунарство
1
34
4.
Свакодневни живот у прошлости
1
34
1
34
УКУПНО: В
21
ОСМИ РАЗРЕД
Ученик бира страни језик са листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским
могућностима и изучава га до краја другог циклуса
22
Ученик бира спортску грану са листе коју нуди школа на почетку школске године
23
Школа је дужна да поред обавезних изборних предмета са листе Б, понуди још најмање четири изборна
предмета са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим склоностима, на
почетку школске године
УКУПНО: A+Б+В
31
1078
ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Редни
број
ОБЛИК ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
ОСМИ РАЗРЕД
недељно
годишње
1.
Редовна настава
31
1054
2.
Допунска настава
1
34
3.
Додатни рад
1
34
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА
Редни
број
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНОВАСПИТНОГ РАДА
1.
Обавезне ван-наставне активности
Час одељенског старешине
2.
ОСМИ РАЗРЕД
недељно
1
годишње
34
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне,
спортске и културне активности
Екскурзија
1-2
34-68
До 2
дана
годишње
До 2 дана
годишње
ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
Osnovna škola „ Radoje Domanović“, Manojlovce
školska 2010/2011. godina
SRPSKI JEZIK
Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Operativni zadaci:
-
dalje ovladavanje znanjima iz gramatike, stilistike, leksikologije, istorije knjiţevnog jezika,
dijalektologije;
razvijanje pozitivnog odnosa prema dijalektima (ovom i drugima), kao i potrebe da se usvaja, neguje i
razvija knjiţevni jezik;
dalje usvajanje ortoepske, ortografske, gramatiĉke, leksiĉke i stilske norme srpskog jezika;
razvijanje kritiĉkog odnosa prema jeziku i sadrţini iz svakodnevnog ţivota; razvijanje osetljivosti na
manipulaciju jezikom ( naroĉito u vidu birokratskog jezika i jezika reklama);
formiranje za samostalni izbor, analizu i procenu umetniĉkih dela pristupaĉnih ovom uzrastu;
sistematizacija znanja o knjiţevnoteorijskim pojmovima;
ovladavanje raspravom kao oblikom usmenog i pisanog izraţavanja;
obnavljanje i sistematizacija znanja iz svih podruĉja.
SRPSKI JEZIK ZA OSMI RAZRED
( 4 ĉasa nedeljno, 136 ĉasova godišnje)
JEZIK
Gramatika
Srpski jezik medju drugim slovenskim jezicima. Dijalekti srpskog jezika (osnovni podaci ). Narodni
jezik ( jezik kao skup dijalekata ) i knjiţevni jezik. Pojam normiranja.
Razvoj srpskog knjiţevnog jezika: srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski; Vukova reforma jezika, pisma i pravopisa; knjiţevni jezik kod Srba od Vuka do danas ( osnovni
podaci ). Razvoj leksike srpskog jezika ( osnovni podaci).
Jezik nacionalnih manjina ( osnovni podaci ).
Jezik svakodnevne komunikacije – govorne i pisane. Glavne osobine tipiĉnog govornog jezika:
oslanjanje na kontekst i govornu situaciju; funkcija gestova i mimike; kratke, eliptiĉne i nedovršene
reĉenice, emocionalnost i neformalnost. Glavne osobine tipiĉnog pisanog jezika u javnoj komunikacij:
eksplicitnost, potpunost reĉenica, intelektualnost, formalnost. Formiranje reĉeniĉnih ĉlanova pomoću
reda reĉi ( u pisanom jeziku ). Glavne osobine pisanih stilova javne ko- munikacije – publicistiĉkog,
nauĉnog, administrativnog.
Sintagme – pridevske, priloške, glagolske.
Zavisne predikatske reĉenice: obeleţja ( zavisni veznici, vezniĉki spojevi i dr.); vrste: izriĉne ( izriĉne
u uţem smislu i zavisnoupitne ), odnosne, mesne, vreme-nske, uzroĉne, uslovne, dopusne, namerne,
poslediĉne i poredbene; konstituentska funkcija u okviru više reĉenica ( nezavisne ili zavisne ) ili
sintagme. Naporedni odnos medju zavisnim reĉenicama ( sastavni, rastavni, suprotni).
Iskazivanje reĉeniĉnih ĉlanova zavisnim reĉenicamai predloško-padeţnim ko-nstrukcijama.
Izraţavanje pomoću glagola ( Oĉekivali su da avion poleti; Avion je poleteo iako je bila magla.) i
glagolskih imenica ( Oĉekivali su poletanje aviona; Avion je poleteo uprkos magli ). Preimućstvo
imeniĉkog naĉina izraţavanja ( u ne-kim sluĉajevima ono je preciznije i ekonomiĉnije ) i njene mane (
gubi se slikovi-tost, a reĉenica se teţe prati ).
Osnovne funkcije i znaĉenja glagolskih oblika ( obnavljanje i proširivanje znanja ). Upotreba
glagolskih oblika u pripovedanju.
Gradjenje reĉi – obnavljanje; kombinovano gradjenje; gradjenje pretvara-ranjem. Glasovne
promene u vezi sa gradjenjem reĉi.
Jednoznaĉne i višeznaĉne reĉi; homonimija. Prikazivanje polisemije i homonimije u velikim
jednojeziĉnim reĉenicama. Metafora i metonimija kao na-ĉin da reĉ stekne nova znaĉenja.
Glavna pravila standardne akcenatske norme i sistematizacija znanja o akcentima iz prethodnih
razreda.
Obnavljanje i sistematizovanje gradiva iz prethodnih razreda radi pripreme za završni ispit.
Ortoepija
Proveravanje pravilnog izgovora samoglasnika; intonacija proste i sloţene re-ĉenice. Variranje
intenziteta, tempa i pauza u govoru i u tekstovima razliĉitog sadrţaja.
Pravopis
Prilagodjeno pisanje imena iz razliĉitih staranih jezika. Pisanje polusloţenica.
Genitivni znak.
Sistematizovanje sadrţaja iz pravopisa: upotreba velikog slova; interpunkcija; spojeno i rastavljeno
pisanje reĉi; pisanje skraćenica; rastavljanje reĉi na kraju reda.
KNJIŽEVNOST
Lektira
Lirika
Narodna pesma: Srpska devojka
Ljubavne narodne lirske pesme (izbor)
Ðura Jakšić: Otadzbina
Jovan Jovanović Zmaj: Ðulići ( izbor), Svetli grobovi
Franĉesko Petrarka: Kanconijer ( LXI sonet)
Desanka Maksimović: Prolećna pesma ili Opomena
Miloš Crnjanski: Lament nad Beogradom ( odlomak)
Vasko Popa: Očiju tvojih da nije
Oskar Daviĉo: Srbija
Sergej Jesenjin: Pismo majci
Rajner Marija Rilke: Ljubavno pismo
Izbor iz savremene srpske poezije
Epika
Narodna epsko-lirska pesma: Ženidba Milića Barjaktarevića
Narodne epsko-lirske pesme ( izbor)
Narodna pesma: Početak bune protiv dahija
Narodne epske pesme novijih vremena ( tematski krug o oslobodjenju Srbije i Crne Gore)
Vuk Stefanović Karadzić: Srpski Rječnik ( izbor ): o narodnim pevačima
Narodna pripovetka: Nemušti jezik ili Usud
Teodosije: Žitije svetog Save ( odlomak )
Prota Mateja Nenadović: Memoari ( odlomak )
Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac ( izbor kratkih odlomaka )
Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije ( odlomci )
Sima Matavulj: Pilipenda
Petar Koĉić: Kroz mećavu
Miloš Crnjanski: Seobe ( odlomak )
Ivo Andrić: Most na Žepi; izbor pripovedaka o deci
Dobrica Ćosić: Deobe ( odlomak )
Isidora Sekulić: Carsko dostojanstvo jezika ( odlomak ) ili esej po izboru
Izbor iz savremene srpske proze
Drama
Branislav Nušić: Sumnjivo lice
Danilo Kiš: Noć i magla
Viljem Šekspir: Romeo i Julija
Molijer: Gradjanin i plemić ( odlomak )
Dopunski izbor tekstova
Bora Stanković: Uvela ruža
Rastko Petrović: Afrika ( odlomci )
Grozdana Olujić: Glasam za ljubav
Milorad Pavić: Predeo slikan čajem ( odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu Goru)
Matija Bećković: Priča o Svetom Savi
Dušan Kovaĉević: Ko to tamo peva
Borislav Mihajlović: Banović Strahinja
Izbor iz antologije srpske ljubavne lirike
Robert Grev: Zlatno runo ( odlomci )
Dzon Selindzer: Lovac u žitu
Dejvid Gibins: Atlantida
Ernest Hemingvej: Starac i more
( Sa predloženog spiska nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obrad)
Naučnopopularni i informativni tekstovi
Petar Vlahović: Srbija – zemlja, ljudi, običaji ( izbor )
Miodrag Popović: Vuk Stefanović Karadzić ( odlomci )
Eva Kiri: Marija Kiri ( odlomci )
Š. Kulišić, Ţ. Petrović, N. Pantelić: Srpski mitološki rečnik ( izbor )
D. Srejović, A. Cermonović: Rečnik grčke i rimske mitologije ( izbor )
Mile Nedeljković: Godišnji običaji u Srba ( izbor )
Dragomir Antonić: Običaji bonton ( izbor )
Jasminka Petrović: Bonton ( ili oblici iz ovakve knjige nekog drugog autora )
Izbor iz knjiga, enciklopedija i ĉasopisa za decu i omladinu
( Iz navedenog spiska obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu )
DODATNI RAD
Jezik i jezička kultura
Sintaksiĉka analiza komplikovanih reĉenica.
Usmeno raspravljanje na temu iz svakodnevnog ţivota. Pisanje argumentativnih tekstova s
korišćenjem literature.
Veţbanje u govorništvu. Kratko, sadrzajno i jezgrovito izlaganje o odredjenoj temi za odredjeno
vreme, pred auditorijumom.
Analiza reklama s televizije, iz novina, ĉasopisa, s reklamnih panoa.
Samostalno pronalaţanje primera birokratskog jezika i njegovo „prevodjenje“ na obiĉan jezik.
Prouĉavanje lokalnog govora. Samostalni radovi uĉenika o lokalnom govoru ( ĉitanje
odgovarajuće literature; sakupljanje gradje; pisanje rada i njegovo objavljivanje u školskim glasilima ).
Književnost
Karakterizacija likova uvidom u forme pripovedanja.
Jeziĉka analiza kao integracioni ĉinilac interpretacije knjiţevnoumetniĉkog teksta. Istraţivaĉki rad
na reĉnicima ( Srpski rječnik Vuka Stefanovića Karadzića; Rečnik MS; Rečnik književnih termina;
Rečnik simbola ).
Objedinjujući i poredbeni ĉinioci u obradi odabranih knjiţevnih tekstova (komparativni pristup).
Dramatizacija proznog teksta.
DOPUNSKA RAD
Dopunski rad se organizuje za uĉenike koji, iz objektivnih razloga, u redovnoj nastavi ne postiţu
zadovoljavajuće rezultate u nekim od programskote-matskih podruĉja.
Zavisno od utvrdjenih nedostataka u znanjima i umenjima uĉenika, kao i uzroka zaostajanja,
nastavnik formira odgovarajuće grupe s kojima organizuje dopunski rad ( npr. grupa uĉenika koji nisu
savladali neki od predvidjenih eleme- nata knjiţevne analize ili oblika usmenog ili pismenog izraţavanja;
grupa uĉenika sa nedovoljnim znanjem iz gramatike ). Za svaku grupu se stvara odgovarajući plan rada,
ĉijim će se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci.
Dopunski rad se organizuje tokom cele nastavne godine, odnosno odmah ĉim se uoĉe teškoće
pojedinih uĉenika u usvajanju programskih sadrţaja. Ĉim sa- vlada odrenjnu teškoću ili otkloni
nedostatak, uĉenik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve
uĉenike ne treba ispuštati iz vida, odnosno omogućiti im da gradivo savladaju na redovnim ĉasovima.
Годишњи план рада наставника за школску 2010/2011.г.
Наставни предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК
Школа:
Разред и одељење: VIII
Наставник:
Редни број
наставне
теме
Број часова
Назив наставне теме
за обраду
за друге
типове
укупно
1.
Кад се сретну сан и јава
10
7
17
2.
Савиним стопама
9
7
16
3.
11
6
17
4.
Земља тврда, а небо високо
Говорити о љубави, то је већ
помало волети
10
6
16
5.
Усправна земља
10
8
18
6.
Цео свет је позорница
10
8
18
7.
8.
Мрвица детињства
Кућа насред пута
9
8
8
9
17
17
77
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
59
136
STRANI JEZIK
Zajedniĉki deo programa
Cilj
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uĉenici steknu baziĉnu jeziĉku
pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se
osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloţe
svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uĉenje i zainteresovanost za
predmetne sadrţaje, kao i da ovladaju komunikativnim veštinama i razviju sposobnosti i metode
uĉenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jesu:
razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uĉenika, njegovih humanistiĉkih, moralnih
i estetskih stavova,
-sticanje pozitivnog odnosa prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleĊu, kao i
prema drugim jezicima i kulturama, uz uvaţavanje razliĉitosti i navikavanje na
otvorenost u komunikaciji,
-sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika.
-unapreĊivanje znanja iz stranog jezika, koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj
usmenoj i pismenoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,
usvajanje normi verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifiĉnostima jezika koji se
uĉi,
-podsticanje na dalje uĉenje istog ili drugog stranog jezika, bilo samostalno ili na višem nivou
obrazovanja.
U procesu uĉenja stranih jezika uĉenik bogati sebe i, upoznajući drugog, stiĉe svest o
znaĉaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uĉenik razvija
radoznalost, istraţivaĉki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Standardi
Razumevanje govora
1
Uĉenik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama , situacijama i
komunikativnim funkcijama predviĊenim nastavnim programom.
Razumevanje pisanog teksta
Uĉenik ĉita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i
komunikativnim funkcijama predviĊenim nastavnim programom.
1Teme predvidjene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obuhvacene tokom
predhonih godina ucenja stranog jezika.
Usmeno izražavanje
Uĉenik se usmeno izraţava, pristupa razliĉitim komunikativnim situacijama i ostvaruje
komunikativne funkcije u vezi sa temama predviĊenim nastavnim programom.
Pismeno izražavanje
Uĉenik se u pisanoj formi izraţava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim
funkcijama, predviĊenim nastavnim programom, poštujući pravila pisanog koda.
Interakcija
Uĉenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa
temama, situacijama i komunikativnim funkcijama predviĊenim nastavnim programom, poštujući
sociokulturne norme interakcije.
Medijacija
U komunikativnim kontekstima, koji ukljuĉuju govornike uĉenikovog prvog jezika (L1) i
ciljnog jezika (L2), prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi), u skladu sa
potrebama komunikacije.
2
Znanja o jeziku
Uĉenik prepoznaje principe jezika, odnosno gramatiĉke i sociolingvistiĉke kompetencije
uoĉavajući znaĉaj razvijanja liĉnih strategija uĉenja stranog jezika.
OSMI RAZRED
(osma godina uĉenja) (2 ĉasa nedeljno, 68 ĉasova godišnje)
Operativni zadaci po jeziĉkim veštinama
Operativni zadaci po jeziĉkim veštinama postepeno se proširuju i usloţnjavaju.
Istovremeno se kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.
Razumevanje govora
Uĉenik treba da:
-globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije) razume
razliĉite usmene tekstove (dijaloge, monologe, pesme i drugo) o temama predviĊenim nastavnim
programom u trajanju od 3 do 5 minuta (u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta),
koje ĉuje uţivo ili sa audio vizuelnih zapisa.
a) Razume i reaguje na odgovarajući naĉin na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na ĉasu
(govor nastavnika i drugova, audio i vizuelni materijali u nastavi);
2
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje,odnosno sposobnost ucenika da
jezicke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
b) Razume reklame, radio i TV emisije bliske interesovanjima uĉenika ili znaĉajne za mlade, kao
i o temama obrazovnog karaktera iz popularne nauke;
c) Razume usmene tekstove koje iskazuju govornici razliĉitih standardnih varijeteta o temama iz
svakodnevnog ţivota bliţeg i daljeg uĉenikovog okruţenja, a koje se odnose na uzrasno
specifiĉna interesovanja.
Razumevanje pisanog teksta
Uĉenik treba da:
-razume globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije i
liĉnih potreba) razliĉite pisane tekstove (pisma, novinske ĉlanke, jasna ilustrovana uputstva,
oglase, prilagoĊene knjiţevne tekstove, tekstove u vezi sa gradivom drugih nastavnih predmeta i
sliĉno) o temama iz svakodnevnog ţivota i popularne nauke, bliţeg i daljeg uĉenikovog
okruţenja, a koje se odnose na uzrasno specifiĉna interesovanja i ĉija duţina zavisi od ĉinjenice u
kolikoj meri uĉenik poznaje datu temu i kontekst.
UviĊajući nameru autora teksta i konteksta u kojem je tekst nastao (emocionalni i drugo),
uĉenik ĉita:
a) da bi se informisao;
b) da bi pratio uputstva;
c) radi zadovoljstva.
Usmeno izražavanje
Uĉenik treba da: -prilagoĊavajući svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom
trajanju od dva do tri minuta, na strukturisani naĉin:
a) govori o sebi i svom okruţenju, o dogaĊajima i aktivnostima u školi i izvan nje;
b) izrazi svoje utiske, osećanja i argumentovano mišljenje i stavove u vezi sa temama koje su
programom predviĊene.
Interakcija
Uĉenik treba da:
-poštujući sociokulturne norme komunikacije, sa sagovornicima razmenjuje informacije,
mišljenja i stavove o temama iz svakodnevnog ţivota, bliske njegovom interesovanju ili
iz popularne nauke i kulture,
-zapoĉinje i vodi razgovor o poznatim temama., odrţava njegov kontinuitet i završava
ga.
Pismeno izražavanje
Uĉenik treba da piše :
-srukturisane i koherentne tekstove duţine od 140 do 160 reĉi u kojima, koristeći poznatu leksiku
i morfosintaksiĉke stukture, opisuje dogaĊaje iliĉna iskustva,
-poruke i pisma (u elektronskoj i tradicionalnoj formi) razliĉitog sadrţaja (zahvaljivanje,
pozivanje, izvinjenje, traţenje i davanje informacija) .
Medijacija
U situaciji kada posreduje izmeĊu osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se
sporazumeju, uĉenik treba da:
-usmeno prenosi suštinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog
maternji,
-pismeno prenosi poruke i objašnjenja,
-prepriĉava sadrţaj pisanog ili usmenog teksta.
Doživljaj i razumevanje književnog teksta
Uĉenik moţe da:
-izrazi utiske i osećanja o kratkom prilagoĊenom knjiţevnom tekstu i tekstu iz oblasti
knjiţevnosti za mlade (pesma, skraćena verzija priĉe, muziĉka pesma), koristeći verbalna
i neverbalna sredstva izraţavanja (crteţi, modeliranje, gluma),
-prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja ĉiji jezik uĉi,
-uviĊa sliĉnosti i razlike sa matiĉnom i ostalim kulturama.
Znanja o jeziku i strategije učenja
Uĉenik treba da:
•
prepoznaje i koristi gramatiĉke sadrţaje predviĊene nastavnim programom,
•
poštuje osnovna pravila smislenog povezivanja reĉenica u šire celine,
•
koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme
uĉtivosti),
•
razume vezu izmeĊu sopstvenog zalaganja i postignuća u jeziĉkim aktivnostima,
•
uoĉava sliĉnosti i razlike izmeĊu maternjeg i stranog jezika i stranih jezika koje uĉi,
•
razume znaĉaj upotrebe internacionalizama,
•
primenjuje kompenzacione strategije i to tako što:
1.
usmerava paţnju, pre svega, na ono što razume;
2.
pokušava da odgonetne znaĉenje na osnovu konteksta i proverava pitajući nekog ko dobro
zna (druga, nastavnika itd),
3.
obraća paţnju na reĉi / izraze koji se više puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u
pisanim tekstovima,
4.
obraća paţnju na neverbalne elemente (gestovi, mimika itd. u usmenim tekstovima;
ilustracije i drugi vizuelni elementi u pisanim tekstovima),
5.
razmišljajući utvrĊuje sliĉnosti i dovodi u vezu strane reĉi koje ne razume sa reĉima u
srpskom jeziku,
6.
traţi znaĉenje u reĉniku
7.
pokušava da upotrebi poznatu reĉ pribliţnog znaĉenja umesto nepoznate (npr. automobil
umesto vozilo)
8.
pokušava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom,
9.
uz pomoć nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni opštih strateg