ЈАНУАР 2014.
BR.35
Рад: Зорана Шунтић VI3
XVIII година обновљеног листа „Први кораци”
Фото: Милан Маодуш, проф.
БРОЈ 35
Први кораци
Награђивање
Директор ОШ „Коста Трифковић“ Милан Спасојевић
наградио је раднике школе за постигнуте резултате на
такмичењима (Републички и Окружни ниво) претходне
шкoлске године.
Награђени су наставници (Републичи ниво): Слађана
Петровић Пејчић, Оља Коцкаревић, Љубинка Летић, Николина Ђурић, Драгана Бенић, Сузана Спасојевић, Ивона
Пришић, С ла ђа на Вуле т ић, Горд а на Грча на ц, Срђа н
Пришић, Снежана Недељковић, Јелена Билић, Мирјана
Дицков; (окружни ниво): Марија Делић, Снежана Мандић,
Биљана Марковић, Градимир Шушак, Драгица Цветковић,
Маја Поњавић, Ивана Инић, Иван Јанеш, Гордана Ракочевић,
Нада Првуловић.
Урадили смо, планирамо
Скупштина града
Током јесењег дела ове школске године у ОШ „Коста Трифковић“
извршена је реконструкција санитарног чвора десног крила зграде
и дела електроинсталација да би се поставили бојлери због топле
воде за ученике. Вредност радова била је негде око 4. 000.000,00 динара. Очекујемо током зимског распуста да извршимо постављање
косог крова или поправку постојећег на десном крилу зграде као
и кречење свих ходника школе и учионица новог дела зграде по
налогу санитарне инспекције.
У оквиру Дечије недеље једна од занимљивости била је и одлазак
у Скупштину града 11 октобра. Ишли смо психолог школе Дејана
Васић и ми, чланови Ђачког парламента.
Сврха посете била је ширење свести о ниском наталитету што
је била и тема презентације „Слушајте, мама и тата, хоћу секу
или брата“. Ученице школе „Бранко Радичевић“ испричале су и
приказале своја истраживања о овој теми.
За нас важан посао који је започет је обука наставника у пројекту
„Школа развионица“ Министарства просвете где смо изабрани по
конкурсу за едукацију наставника и студената наставне струке.
Овај пројекат поред обуке наставника за истраживање у настави
и примену дигиталне технологије и савремених метода и облика
рада у наставви ће донети и нову опрему у вредности око 125.000
евра.Пројекат ће трајати око годину и по дана, а пријем студената
очекујемо већ у марту 2014. године.
После тога имали смо закуску и додељивани су поклони. Сви
смо отишли кући срећни и пуни утисака.
Нада Коларов, VII3
ДАН ШКОЛЕ
Приреба за Дан Основне школе „Коста Трифковић“ ове
школске године одржана је 17. 10. 2013. године. Свечаности су
присуствовали ученици, наставници, запослени, родитељи.
Све је почело око 17 часова а учесници програма били су хор и
оркестар (припремила професор музичког Мирјана Бошковић)
и чланви рецитаторске секције (припремила професор српског
језика Ивона Пришић).
На почетку ове, нама драге, свечансти заменица директора,
професор српског језика Марија Делић обратила се присутнима, све поздравила и рекла нам да директор школе Милан
Спасојевић због обавеза неће бити на свечаности што нас је
све изненадило јер смо навикли да је увек ту са нама.У свом
казивању истакла је шта се најважније дешавало током ових 47
година, значај овог тренутка рада школе и планове за следећи
период.Нагласила је да на добар рад школе указује и све већи
број ученика који се уписују у нашу школу, ове године имамо
седам првих разреда. На почетку програма наступио је хор
школе са песмом Живот је леп. Програм је водила, али и учествовала у казивању текста Теодора Пришић из 6-3. Смењивале
су се рецитације које су нам приближили својим казивањима
ученици Вук Негровић, Иван Марић и Ивана Калопер из 6-3.
Прослави допринели су и чланови оркестра: А. Крстић, М.
Зарић, Д. Миловановић (на гитари); П. Цвијетић на хармоници,
М.Вујановић на клавијатури и В. Вукашиновић на удараљкама.
Хор је отпевао песму Музика на струју.
Од важнијих задатака у наредном периоду истакао бих и упис
ученика у први разред за школску 2014/15. годину као и завршни
испит ученика осмог разреда који ће званично имати тест из
српског језика, математике и опште образовни (комбиновани)
тест из пет предмета.
Директор школе
Милан Спасојевић, проф.
Анастасија Отић, VI4
На Наставничком већу 24. 12. 2013. присуствовао је начелник
Школске управе Новог Сада Петар Виђикант.
Школа
Школа, школа, права ствар
за децу она је дар!
Школа, школа прави је дар
у љубави она је знај.
Деца воле школу знај,
њиховој срећи није крај.
Ања Главашки, III3
ШКОЛА КОНКУРИСАЛА ЗА СВЕТОСАВСКО ПРИЗНАЊЕ
2
БРОЈ 35
Први кораци
У Дечијем савезу
У фискултурној сали у ОШ „Коста Трифковић“ ( 9. октобра 2013.) ученици четвртог разреда и њихови учитељи организовали су свечани пријем првака у Дечији савез поводом Дечије недеље.
Свечана приредба само за ђаке прваке била је занимљива. У програму низале су се ситуације из свакодневног школског
дана,много скечева и рецитација, које су биле лепе свака на свој начин. Свечаној и разиграној атмосфери допринеле су ученице
уз врло занимљиву плесну тачку уз коју су сви заиграли. Чули су се пелепи звуци виолине и хармонике. На крају свечаности
ученици су представили одломак из серије „Шешир професора Косте Вујића“, чиме су све присутне пријатно изненадили.
Ученици првог разреда уживали су у програму, који су за њих спремили њихови старији другари.
Ивона Вујатов, VIII1
ФЕР ПЛЕЈ ТУРНИР
Турнир у кошарци одржан је 13. 10. 2013. године у ОШ „Коста Трифковић“. Било је предвиђено да дође осам школа, али су
се појавиле екипе пет школа и то: ОШ „Коста Трифковић“, ОШ „Иво Лола Рибар“, ОШ „Иван Гундулић“, ОШ „Душан Радовић“,
ОШ„Светозар МарковићТоза“. То је мало разочарало наш тим зато што смо упознали мање другара и имали мање прилика да
играмо.
Свака утакмица трајала је две четвртине по десет минута. Када су почели први мечеви, мало смо се уплашили зато што
смо видели да и друге школе добро играју, али нас је наш тренер Срђан Пришић охрабрио као и наставник физичког Немања
Јовишевић, који је, такође, био организатор турнира. Када смо изашли на терен да бисмо одиграли прву утакмицу, морали смо
да савладамо трему која је нестала са првим звиждуком судије. Прва утакмица није била неизвесна јер смо показали да смо
бољи тим од противника. После добијене утакмице, сели смо на клупу и посматрали како играју остали да бисмо видели њихове
слабости и добре стране.
Када је дошло да се игра финале, имали смо велику тему зато што нисмо хтели да разочарамо тренера. Пролили смо много
суза и зноја на тој утакмици, али смо на крају изгубили са малом разликом што нас је још више разочарало. Била је то веома неизвесна утакмица, али срећа је била на њиховој страни. После тог пораза схватили смо да мора више да се трудимо. То су били
наши утисци са турнира.
Милош Глеђа и Бојан Цакић, VI1
Осврт на биографију и
рад школског педагога
Са нашом учитељицом
Замолили смо
нашу учитељицу Ната ш у Шошић, која
је отишла у пензију,
да одговори на наша
питања.
Рођена сам у Пригревици, где сам завршила
основну школу. После тога
уписала сам Учитељску
школу у Сомбору јер је
при опредељењу за упис
у средњу школу преовадала љубав према позиву просветног радника.
Школовање сам наставила у Новом Саду на Филозофском факултету – одсек за педагогију. Моја
љубав према математици
остала је до данас поље
у које ра до закорача м.
Након завршетка студија
з а по с л и л а с а м с е к а о
школски педагог у школи „Кос та Т рифковић“
где сам провела цео радни век (35 година) на истом радном месту.
Осврћући се на дуги низ година радо могу рећи да сам настојала
што боље и успешније да обавим све задатке који су били захтевни и специфични. Рад са децом, родитељима, колегама, рад
на унапређивању наставе и бројни други задаци образовно-васпитног рада,донели су ми огромно и богато искуство педагошке
праксе, а и жељу и потребу за сталним стручним напредовањем
и усавршавањем.Моје темељно познавање живота и рада у школи огроман је потенцијал који сам стекла учећи од других и са
другима.
Тајна мог задовољства је у томе што сам радила оно што волим
и волела оно што радим.
На крају бих желела да поручим вама деци да следите и остварите своје снове. Оно што је пред вама и за шта се определите, вредно
радите, пуним срцем. Успех долази уколико уживате у ономе што
радите. Будите срећни!
(У име новинарске секције захваљује се Ивона Вујатов VIII1)
Рекла нам је да
свој радни век није
почела у овој школи,
али га је овде заврш и л а од л а с к ом у
пензију. У нашој школи радила је 30 година и на питање шта
су јој били најбољи
тренуци у школи , одговорила нам је да су
то били успеси њених
ученика постигнути
у школи или ван ње у
спорту, музици... Најтежи тренутак јој је био када је остала
без три ученика. Одговорила нам је и да између њене прве
и последње генерације има разлике, да јој је рад у боравку
био велико искуство, да се ту „види однос према раду, учењу,
колективу, другу, другарици, родитељима и учитељици“.
Указала нам је да су јој била битна мишљења ученика, а да
је њен став и однос према ученицима био исти.
На питање да ли би ,када би могла да се врати у прошлост,
опет изабрала овај посао, одговорила је: „Да, опет бих изабрала овај позив“.
Шта је са плановима сада када је у пензији? Одговор је
био да жели да путује, путује, путује. А када помисли на
нашу школу, радо ће се сећати својих ученика.
Учитељице, желимо Вам све најбоље!
Милица Кукрић, VIII5
Љубица Јонтовић
3
БРОЈ 35
Први кораци
Спортске вести
за школске новине
Републичко међушколско такмичење у пливању одржано
је 3. 12. 2013. године на базенима Спортско рекреативног
центра „Милан Гале Мушкатировић“ у Београду.
Наставник физичког васпитања Срђан Пришић водио је
представнике наше школе мене, Бранка Милошевића ученика 6-4 и Бранислава Зоркића, ученика 6-5 одељења. Ми
смо на Окружном међушколском такмичењу освојили прва
места у дисциплинама 50 метара краул и 50 метара прсно
и тиме смо се пласирали на ово такмичење. Постигли смо
велики успех у оштрој конкуренцији пливача из целе земље
заузевши шесто и четврто место.
Бранко Милошевић, VI4
За нашу школу поново злато!
Шаховски турнир „ Јо Пајташ“ један је од турнира које наша
школа никада не пропушта. Ове године турнир је одржан у ОШ
„Стеван Сремац“ у Сенти. Одигран је појединачни турнир,а касније
су сабрани екипни поени.
У конкуренцији девојчица нашу школу представљала сам ја,
Маша Миливојевић 5-1, и Ива Вујков 6-2, а код дечака то су били
Давид Оморјан 7-1, Стефан Мајсторовић 7-1,Никола Панић 8-4,
Јован Шербеџија 6-5 и Лука Шербеџија 8-4.
Код девојчица заузели смо убедљиво прво место са 13 екипних поена (М. Миливојевић 7 и И. Вујков 6 поена). И код дечака
смо т ријумфова ли уз убед љиво прво место. У појединачној
конкуренцији Маша Миливојевић била је прва у групи девојчица
1-8 разред. На крају т у рнира наша школа проглашена је за
најуспешнију школу на турниру. Али најбитније је да је добра атмосфера допринела да се свако лепо проведе и забави.
Сигурна сам да ћемо у најскорије време учествовати на још
неким такмичењима и да ћемо остврити нове и добре резултате. О
томе ћемо писати у следећем броју школског листа.
Маша Миливојевић, V1
И ја знам да плешем
Срећи никад краја
„И ја знам да плешем“
назив је пројекта под
покровитељством града Новог Сада. Имали
смо ту част да будемо
део тога. У школскком
тиму плесача било је
још четири пара. Имали
с мо оса м часова бесплатне обуке. Научили
смо да плешемо „Ча,ча,
ча“, „Енглески валцер“
и „Диско“.
Међушколско такмичење одржало се у Спортској хали у Футогу. Било
је веома лепо и свечано.
Ми смо одлично плесали, нисмо ни у једном тренутку испали из
ритма. Ушли смо у супер финале и на крају од седамдесет плесних
парова освојили смо прво место. Школски тим наше школе освојио је
завидно друго место. Били смо веома срећни, задовољни и поносни
на наш успех.Било је то једно веома лепо искуство.
Марија Даутовић и Лазар Минић, III5
Као и сваке године, тако и ове, наставници физичког
Пришић и Јовишевић припремили су и водили девојчице
које тренирају одбојку на школско такмичење на нивоу града Новог Сада. Утакмице су се одржавале у школама „Јован
Поповић“, „Жарко Зрењанин“ и „Прва војвођанска бригада“.
Учествовало је седам школа као и наша. Екипе школа биле су
подељене у групе и из сваке групе пролазила је једна екипа и
победници из сваке групе су се укрштали.
Ми смо успеле да и поред јаке конкуренције освојимо
високо треће место изгубивши само од школе која је освојила
прво место. У нашој екипи одбојкашице су биле М. Вукобрат, А. Врањеш, М. Кукрић, Т. Црногорац, А. Баленовић,
В. Павић, С. Ковач,Д. Тепавћевић, И. Вујатов, Д. Паповић,
А. Драгутиновић, Ј. Ђурић, Ј. Бошњаковић, М. Вучковић,
С. Гуглета. Надамо се да ће следећа генерација наставити
наш успех.
Ивана Вујатов VIII1, Милица Кукрић, VIII5
НА ПОЧЕТКУ
У првом један учитеља Давора Барашина има 25 ученика и то 12 девојчица и 13 дечака. У мојој посети овом одељењу и разговору
са њима сазнала сам да су се веома брзо снашли у школи и да већина њих има овде старију браћу и сестре. Ставили су ми до знања
да су се на све учитеље навикли, али да су се највише навикли на свог учитеља.
Иначе у овом одељењу дечаци већином тренирају фудбал, а девојчице гимнастику. Лако су прихватили једни друге јер се већина
познаје из вртића и њихово дружење наставља се и изван школе, па се по договору играју и на игралиштима једни код других.
Скоро сви обожавају школу, али се и распусту радују.
Мила Радусиновић, VI4
4
БРОЈ 35
Први кораци
Ноћ истраживача
Експериментисање, награде, нова открића је оно што милује дечије уши.
Факултет техничких наука Нови Сад, Природно матемтички факултет Нови
Сад, Виша техничка школа, Креативно едукативни центар организовали су
манифестацију „Ноћ истраживача“. Ученице шестог, седмог и осмог разреда
ОШ „Коста Трифковић“ одлучиле су да 27. септембра 2013. године обиђу ту
занимљиву манифестацију са наставницама Драгицом Цветковић, Драганом
Бенић и Ивоном Винокић, које су изашле у сусрет њиховим жељама.
Окупљање свих заинтересованих било је код пекаре „Европа“ , а све се у вези
са манифестацијом „Ноћ истраживача“ одржавало се на Спенсу.
Кад смо стигли на Спенс, поделили смо се на групе. Ученице А. Гајић,А.
Свитлица и А. Отић биле су у једној групи и биле су задужене да направе неколико фотографија. Ту је било много занимљивости. Најзанимљивије било је:
погађање облика чулом додира, говорење роботу Марку шта да ради, погађање
зачина чулом мириса и кловнови на штулама. У доњем делу Спенса разгледали
смо штандове са занимљивим биљкама и штандове са разним врстама меда.
Кући смо отишли са многим пријатним утисцима.
Анастасија Отић, VI4
У позоришту
У време Дечије недеље четврти разред наше школе присуствовао је представи
„Успавана лепотица“ у Позоришту младих.
Тог дана до позоришта пешачили смо и уживали док смо посматрали фасаде
старих кућа у центру града. Када смо стигли у Позориште младих, удобно смо се
сместили и нестрпљиво чекали да представа почне. Не морам да препричавам о
чему се ради у представи јер смо је сви бар једном чули, али вредело је гледати ову
представу. Овога пута запамтићемо је по веома оргиналним луткама и увежбаним
глумцима.
Због тога свима топло препоручујем да погледамо ову представу.
Маша Милков, IV4
Базен
Учитељица нам је пре неког времена рекла да ћемо имати десет часова пливања.
Сви смо се обрадовали, а кад је дошао и тај дан, дочекали смо аутобус и кренули.
Кад смо стигли, упознали смо се са учитељима пливања и отишли у свлачионице.
Пресвукли смо се, а затим кренули на базен. Бућкали смо ногама, полако улазили
у воду а затим смо се тестирали и одвајали по групама и почели са тренингом. Ја
сам био у великој групи, тако да смо ми одмах ишли у велики базен. Вода нам је
била доста хладна, али смо се ми током времена привикли. Пливали смо на различите начине: мушки, женски, са даскама... Мени се највише свидело да пливам
слободно. На крају смо имали пет минута за игру. Завршили смо тренинг, осушили
се и вратили у школу.
Имали смо десет тренинга и кад је стигао дан за полагање, сви смо били
узбуђени. Дошли смо на базен, стали у колону и један по један је полагао. А до
тада непливачи сада су први пут препливали велики базен.
Једва чекам да са школом идемо на неки други спорт.
Игор Цветковић, III5
Најлепши град
– мој Нови Сад
Тамо где сунце блиставо сја,
тамо где птица најлепше пева,
паркови где имају најлепши хлад,
то је мој град – мој Нови Сад.
Најлепши град,
најлепши град,
то је мој Нови Сад.
Њега красе булевари
и широки тротоари.
Док Дунавом плавим бродови плове,
ја сањам најслађе снове.
Најлепша ту свиће зора
и зелени Фрушка гора.
Ја живим у најлепшем граду,
у мом Новом Саду.
Ту су насмејана лица,
ту је школа и моја улица.
Ту је најлепши цвет у трави,
и мој Дунав плави.
Најлепши град,
Најлепши град,
То је мој Нови Сад.
Одломак из песме „Најлепши град
– мој Нови С а д “, с н и м љ е н с по т, а
премијерно извођење на хуманитарном
концерту Новосадских талената.
Аутори стихова: Никола Лулеџија V4,
Исидора Скенџић V3 и Мила Рибић, V3
Излет на Петроварадинској тврђави
Једног сунчаног јутра, са својим и осталим одељењима трећег разреда, кренули смо у обилазак Пероварадинске тврђаве и Музеја
града Новог Сада. Циљ је био да откријемо нешто из прошлости нашег града.
Када смо стигли на Тврђаву, обилазили смо тунеле у којима се некад давно држало оружје и у којима су се људи скривали. Са Тврђаве
смо могли лепо видети и мостове преко Дунава: Мост слободе, Варадинску дугу и Жежељев мост.Видели смо и и Петроварадински
сат, јединствен по томе што мала казаљка показује сате, а велика минуте. Он је уједно и симбол нашег града. После дуге шетње по
Тврђави,направили смо кратак одмор за ужину. Ливада на којој смо стали да се одморимо, близу је катакомби. Морам признати да ме
је од ње мало ухватила језа.
После смо отишли у Музеј града Новог Сада. Пред улазом нас је дочекао љубазни водич који нам је причао о бомбардовању Петроварадинске тврђаве и о настанку града. Међу експонатима на првом спрату видели смо разне предмете из прошлости : оружје,
накит,одећу,слике... На другом одељку,односно спрату, видели смо намештај из богате грађанске породице из деветнаестог века. После
обиласка Музеја,дошао је најслађи део – сладолед. Морам признати да је већина нас жељно ишчекивала овај тренутак.
Највише ми се свидела панорама Новог Сада и Петроварадински сат. Било је веома узбудљиво и забвно, а истовремено и поучно, јер
смо научили нешто о историји нашег града.
Тијана Вељовић, III3
Свиђа им се
У првом два одељењу учитељице Драгане Пањковић има 13 дечака и 13 девојчица. На моја питања одговорили су ми да се као
прваци осећају лепо, да им се највише свиђа српски и математика и на моје питање да ли једва чекају да буду старији разреди,
одговорили су да им се свиђа њихов први разред. Много њих зна да чита. Редовно раде домаћи и вежбају.
Када неко од њих има рођендан, пожеле слављенику све најбоље, деле бомбоне и певају рођенданске песме. Рекли су нам да
њихова учитељица држи луткарску секцију, али они ће ићи касније кад буду већи.
Александра Свитлица, VI4
5
БРОЈ 35
Први кораци
ЈЕДАН ДАН НА ЧЕЛУ ШКОЛЕ
За Дан просветних радника била сам директор школе. На посао сам
стигла на време и са својим замеником отишла сам до нашег директора
у његову канцеларију, где нам је објаснио како ћемо радити овога дана.
Направили су нам канцеларију којом смо стварно била одушевљена.
На малим одморима налазили смо се у библиотеци, нашој ученичкој
зборници. Обилазила сам све учионице и проверавала како напредују
часови. Са директором сам присуствовала акцији која се одржавала у
трпезарији. Послужили су нас здравом храном, која ми се јако свидела.
За велики одмор смо се одлучили да пуштамо музику на разглас. Свим
ученицима се свидела идеја и рекли су да бисмо могли то да поновимо.
Врло сам задовољна како сам одрадила свој посао и како су ученици
савесно схватили своју улогу наставника. Мислим да је дисциплина
била добра и да би оваквих дана требало више да буде.
Ивона Вујатов, VIII1
Испуњен задатак
Дан просветних радника за многе је омиљен дан у школској години. То је дан када улогу запослених преузимају ученици.
Неки су и ове године добили улогу наставника, неки домара, а ја сам добила задатк да будем педагог, што је било јако занимљиво.
Када смо тог дана стигли у ПП службу, психолог Дејана Васић рекла нам је да одемо у одељење петог четири на час биологије.
Представила нас је ђацима и час је могао почети. После тога смо ишле у 7-4 на час српског, па у 7-3 где сам делила анкету, коју
сам после морала изанализирати. Затим сам направила тзв. педагошки извештај за који је психолог ракла да је добар и да је
задовољна оним како сам испунила задатак.
Био је ово напоран , али и занимљив дан и не би ми сметало да и следеће године радим нешто слично.
Нада Коларов, VII3
УСПЕШНО ОДРЖАН
ЧАС СРПСКОГ ЈЕЗИКА
За дан Просветних радника одржале смо час српског језика код
наставнице Марије Делић. Увиделе смо да је потребно више времена
да се припремимо за час, јер није лако предавати књижевност. За
час смо спремиле Power Point презентацију и разноразна занимљива
питања. Предавале смо Молијерово, веома захтевно, драмско дело
„Грађанин племић“. На часу смо постављале унапред припремљена
питања и задржавалe им пажњу сликом и речју. Наши другари су показали поприлично знање и речитост. Успеле смо да пробудимо заинтересованост као и жељу за знањем. Иако је само неколицина наших
другова прочитала одломак, одржале смо веома квалитетне часове.
Марија је предавала VIII1, а Драгана и Јована су предавале VIII2.
Оба часа је наша наставница похвалила и ми смо заиста поносне
због тога.
Марија Поповић, VIII1, Драгана Марковић VIII2, Јована Красић, VIII2
Лишће у јесен
Изашла сам у двориште и видела пуно лишћа.
Била сам окружена прелепм јесењим бојама. Голо дрвеће, а земља прекривена прекрасним нијансама зелене, жуте, црвене... боје.
Била сам радосна јер сам осетила какву топлоту јесен пружа.
Јелисавета Јовичин, IV1
Први утисци
У првом три учитељице Драгане Бјелице има 13 дечака и 13 девојчица. На питање како се осећају као ученици првог разреда,
одговори су били да се осећају супер, одлично, добро и рекли су ми да су им први утисци о школи да им се све јако свидело, да
је све добро.
Рекли су ми да редовно раде домаће задатке, да воле школу (већина, већина) и да се радују зимском распусту (скоро сви).
Милица Марковић, VI4
6
БРОЈ 35
Први кораци
ЧАС МАТЕМАТИКЕ
Ове школске година моја другарица Јована Влаховић и ја,
Милана Докић, одлучиле смо да за Дан просветних радника
мењамо наставницу математике Слађану Петровић Пејчић .
Пре часа биле смо нервозне, али не превише јер смо предавале свом разреду. По распореду часова први час био је
математика, тако да је требало да нас две пробијемо лед.
Када смо ушле у учионицу, биле смо још увек мало нервозне,
али како је час одмицао, постајале смо све опуштеније. Покушале смо да одржимо час налик часовима какве имамо са
наставницом. У плану нам је било да на забаван начин нашим
друговима из разреда дочарамо драж математике. После
часа попричале смо мало о нашим утисцима и охрабривале
смо другове који је требало да предају на седећем часу.
Схватиле смо да није лако бити наставница и да није лако
спремити се за час и знати како да знање пренесеш на друге.
Такође смо схватиле да није лако држати ауторитет, мир и
пажњу свих ученика на часу.
Милана Докић, VII2
Почетак тежак,али...
Предавао сам биологију
Дошао је и тај дан! Једва сам дочекао почетак часа када ћу и ја
бити наставник. Осмех ми није силазио са лица док су ми се дланови знојили и питања су се низала једно за другим. Како да почнем
час? Шта прво да урадим? Моје дугогодишње бављење спортом
много ми је помогло да средим мисли и да почнем да примењујем
оно што највише волим и знам да радим.
На Дан просветних радника мењао сам наставницу
биологије Сузану Спасојевић. Било ми је јако занимљиво,
али сам имао велику трему.Предавао сам у два разреда,
у свом и у 6-5. У 6-5 прошло је онако како сам планирао,
али сам јако брзо причао, тако да сам морао да понављам.
Ипак, све остало било је одлично. У мом разреду било је
боље зато што сам већ имао искуства са предавањем и зато
што ме већ познају. И ту је час одлично прошао.
Сваки пчетак је тежак,па је и мој био такав. Што је дан даље
одмицао, то сам и ја био мирнији и задовољнији, а и срећнији што
млађим разредима могу да пренесем моје „искуство“. Тог дана
држао сам четири часа са моја два друга Иваном и Недељком. Био
сам задужен за почетак часа и задатак ми је био да заграјем ђаке
за остатак часа када ће моји другари направити једну тркачку
игру у кошарци.
На крају ми је наставник рекао да сам имао превише
информација. Следеће недеље наставник ми је рекао да
сам заслужио оцену 7 од 5-10.
Све у свему, било ми је јако лепо, али бих следеће године
желео да будем библиотекар.
Овај д а н д у г о ћу па мт и т и. Х ва ла спорт у и сви м моји м
досадашњим тренерима, наставницима, а посебно наставнику
физичког што је веровао у мене. Надам се да ће и следеће године
изабрти мене да држим час физичког.
Филип Поповић, VI3
Виктор Миловановић, VII2
Успели смо
За Дан просветних радника добили смо прилику да покажемо своје знање енглеског језика као и способност да то пренесемо
другарима.
За разлику од других који су предавали само један или два часа, ми смо предавали и у осмом и у шестом разреду, односно били
„наставници“ енглеског језика у целој смени. Иако нисмо ималу неку презентацију којом бисмо привукли пажњу наших другара,
они су на часовима били изузетно активни и заинтересовани. Часови су текли мирним током и успели смо да испредајемо сво
градиво предвиђено за час. Наша наставница Дакић похвалила нас је за изуетан рад.
Урош Комленић и Теодора Косијер, VIII 2
Прави наставници
За Дан просветних радника нисам ни једног наставника мењала, али ми је тај дан био посебан јер су моји другари предавали.
Неки часови били су пуни забаве, лапсуса, шале, смеха..., а на некима смо учили нову наставну јединицу и нисмо се шалили,
смејали и мање ми је било забавно.На ходницима, за време одмора, деловало ми је да су сви срећни и примећивала се ужурбаност
„наставника“, али и ученика. Неки ученици су носили и дневнике што им је давало наду да ће се њихов труд и воља да буду наставници
показати успешном. Били су ту и наши наставници (прави) који су, по договору, омогућили својим ученицимада се испробају у улози
наставника. Наравно,неки „наставници“ имали су јачу, а неки мању трему. Али сви су се трудили да се то не примети јер су желели да
делују као прави наставници. Тражили су нашу активност на часу, пажњу и рад. Прави наставници!
Николина Ћоћкало, VI3
Допада им се
У првом четири учитељице Љубице Маринковић има 26 ученика, од тога 14 девојчица и 12 дечака. Учитељица ми је рекла да
је ђаци слушају, али има и оних немирних и да за почетак углавнм добро уче.
Ученици су ми рекли да им се допада у школи, да им се свиђа њихова учитељица и неки су рекли да воле да раде домаћи, а
неки не. И поред тога раде редовно домаћи. Оно што им се посебно свиђа је кад преписују са табле.
Анастасија Отић, VI4
7
БРОЈ 35
Први кораци
Дан моје учитељице
Данас је био дан моје учитељице.Заправо, данас је био дан свих учитеља,учитељица, наставника –Дан просветних радника.
И у нашој школи све је било некако свечаније него обично. Наш директор био је посебно весео и насмејан. Овај дан био је посебан и за нас ђаке.
У нашем одељењу часове су држале ученице старијих разреда. То се нама јако свидело. Изгледало нам је као да имамо
нове учитељице, али нисмо заборављали током наставе ни нашу учитељицу. Наше нове учитељице држале су нам час српског
језика и математике. Слушали смо предавања о Краљевићу Марку и сабирању и, иако смо о овоме већ слушали, све нам је
било занимљивије.
Пожелела сам да једнога дана будем на месту ученика који ће предавати својим друговима. За време часова наша учитељица
Нада није се одмарала и славила свој дан, већ је пажљиво слушала и пратила излагање својих заменица.Све је то било јако
узбудљиво. Надам се да ћу то и открити када порастем и добијем тај задатак.
Милица Пешут, III1
ЖЕЛЕЛИ СМО
ПРВИ ПУТ
Бранко Милошевић и ја, Андреј Голијанин, јавили смо се наставнику физике Градимиру Шушаку да предајемо физику за
Дан просветних радника. Наставник је пристао и дао нам је тему
мерење са динамометром, што нам је било занимљиво.
За Дан просветних радника ученици су држали часове
место наставника. Међу тим ученицима били смо и нас
двојица и вредно смо се припремали да држимо час музичке културе у 5-2.
Није нам требало пуно да се спремимо за час. Користили смо
књигу и реквизите које смо имали. Пошто смо у оквиру те наставне јединице имали четири поглавља, договорили смо се да свако
предаје по два. У петак, на Дан просветних радника, први час
имали смо физику. Нормално, као и већина ученика који су предавали, и ми смо осећали страх. Али после пар минута предавања,
обојица смо се опустили, и било нам је све лакше. На табли смо
цртали и писали оно што је најважније и издиктирали смо им по
две дефиниције. Ученици су били мирни, неки јако активни, а неки
су само пажљиво пратили и слушали.
Имали смо малу трему (први пут смо тако нешто радили), али смо се трудили да то не показујемо.На часу смо
понављали градиво у вези са теоријом музике, а затим смо
понављали песме. Пратили смо сваку песму свирајући
гитаре. Цело одељење је са одушевљењем певало и сви су
били задовољни. Наставница Бошковић певала је са нама
и понашала се као ученик.
Било нам је лепо и једва чекамо да опет држимо час.
Часови су креће трајали, и таман смо завршили наш час пред
звоно. Наставник је наш труд и залагање оценио десетком, тј.
петицама у дневник.
Александар Крстић и
Милош Зарић, V1
Бранко Милошевић Андреј Голијанин, VI4
Припрема и рад
Заменик директора
Наставница Драгица Цветковић одлу чила је да предајем
географију у 6-4. Дошао сам са намером да добро обавим овај задатак и да добијем највишу оцену, а то је десет.
Добио сам тему Рељеф и клима Европе. Припреме за држање
часа су биле пажљиве.Прво сам прочитао лекције, а затим извукао
белешке и одштампао их на компјутеру. Пошто наставница диктира најважније податке из лекције, и ја сам извукао оно што ћу
на часу да издиктирам својим друговима да запишу у свеску. Узео
сам Атлас и отишао у фотокопирницу. Рекао сам да ми увећају и
одштампају карте рељефа и климе Европе. То ми је помогло да
лакше научим све планине, низије и климатске зоне и на тај начин
показујем ученицима на карти.
Једва сам чекао да почне час. Имао сам трему, али је она нестала
чим сам почео да предајем. Био сам сигуран у себе и хтео сам на
најбољи начин да испредајем наставну јединицу. Трудио сам се
тако да држим час, да ученици буду активни. Доста њих се јављало
и тако су ми помагали да час буде занимљивији.
Када се све завршило, осећао сам се веома поносно и задовољно
пошто је и наставница била задовољна. Наградила ме је десетком, а
добио сам и петицу у дневник. Из овог искуства схватио сам колико
је тешко бити наставник и пренети знање другима.
За Дан просветних радника имала сам част да будем
заменица директора уместо наставнице српског језика и
заменице директора Марије Делић.
На почетку радног дана директор Милан Спасојевић посетио је моје „колеге“ и мене и дао нам задатак да пишемо
извештај после сваког часа. Озбиљно смо схватиле здатак и
трудиле се да што боље заменимо директора и његове сараднике. Одмах смо кренуле у обилазак учионица, а нашим
колегама, „ наставницима“, на лицу се видела узбуђеност
што су баш они изабрани да предају тог дана. Атмосфера
на часовима била је добра, ученици су се трудили да буду
активни и да помогну својим другарима.
Дан је пролазио споро и није био лак као што смо мислили
да ће бити. Схватили смо да је посао директора и његових
колега веома напоран и захтеван.
Драго ми је што сам баш ја изабрана да будем заменица
директора и мислим да сам дала све од себе да све прође
успешно.
Ана Баленовић VIII 2
(помоћ при писању Јоване Красић)
Огњен Јарчевић, VI2
Сама школа
У првом пет учитеља Далибора Стајића има 12 дечака и 12 девојчица. Ученици су, како ми је учитељ рекао, понекад причљиви,
али имају знања. Ученици су рекли да се добро сналазе у школи, а што се тиче обавеза и учења, није им тешко сем математике
која им је понекад тешка.
Много тога им се највише у школи допада и то су: боравак, учење, српски језик, математика, сама школа. Не допада им се диктат
из српског језика, самостални рад, викање. За време распуста многи ће ићи на скијање и сви очекују да ће моћи да се грудвају.
Александра Гајић, VI4
8
БРОЈ 35
Први кораци
Рецитаторска секција из словачког језика
Учесници наше школе похађају наставу словачког језика са елементима националне културе као изборни предмет.
Сваке године организујемо рецитаторску секцију где ученици уче да казују прозу и поезију. Другог новембра 2013. године
организовали смо школско ткмичење на којем су учествовали: Уна Амиџић 2-5, Вања Гажо 3-1, Мина Лукић 3-2 и Јован Таушан
6-4.. Чланови комисије за избор ђака који ће представљати нашу школу у Студију „М“, биле су наставница српског језика и библиотекар Мирјана Дицков, наставница словачког језика Марија Кукучка Супетова и ја, ученица Мила Радусиновић. Комисија
се после изношења свог виђења казивања текстова једногласно сложила да ученик који ће представљати нашу школу, буде Јован
Таушан из 6-4 са прозним текстом „ Са језиком се можеш играти, вежбати, измишљати..“ из часописа Зорничка.
Јован се такмичио у Студију „М“ 23. 11. 2013.године у категорији рецитовања прозе и освојио је диплому за учешће и књигу
„Bola raz jedra trieda“ списатељице Кристе Бердове. Учествоваћемо и следеће године на такмичењу.
Мила Радусиновић, VI4
НАШИ КОШАРКАШИ
Наставник физичког васпитања Срђан Пришић саставио је екипу за школско такмичење из кошарке. Нашу екипу чинили су: М.
Диклић, А. Ковачавић, Д. Илијин, Н. Панић, А. Пивнички, Б. Цакић, Л. Шаренац, М. Половина, Н. Пантелић, Л. Шербеџија.
Такмичење се одржало у нашој школи, а екипе које су нам биле гости су из школе ОШ „Михаило Пупин“ из Ветерника и из ОШ“
Мика Антић“ из Футога. Прву утакмицу играле су екипе Ветеника и Футога, а као победник изашла је екипа Футога (19 поена разлике).
Затим су играли кошаркаши наше школе са кошаркашима из Футога и иако су се борили,нису успели да дођу до победе изгубивши са
резултатом 29: 41, Затим је следила утакмица са Ветерником. Ту је било неизвесно до краја, а кошаркаши наше школе су је изгубили
(и недостатак среће) са два поена разлике.
Надамо се да ће наши кошаркаши следеће године имати више среће и успеха, али смо свакако поносни што смо на овом такмичењу
представљали школу.
Момчило Диклић, VIII5, Милица Кукрић VIII5
Час информатике
Сарадња
Моја другарица Јелена Вељковић и ја предавале смо на
часу информатике .
Узбуђење је расло све више, а времена је било све мање. Ми
смо се спремале и све научиле мада се не може рећи да је било
нешто да се учи јер се углавном радило на компјутеру. Наставник Милан помогао нам је да спремимо пројектор и наш
компјутер на ком ћемо радити. Требало је урадити Креирање
фолдера, што су многи већ знали. Али било је ту и ситница које
су тек научили, па смо их ми током часа повремено обилазиле
и помагале онима који нису знали.Информатика као предмет
није захтевна, али је важна јер свако ко има компјутер,може
то што смо радили на часу да ради и вежба код куће. Најбољи
део часа су игрице које играмо после обновљеног градива.
Час који смо држале Јелена и ја, био је забаван и наши
другари били су добри и мирни и поштовали су нас, што ми
је било битно. Изузетно важно је и то што смо изванредно
сарађивали.Сада знам како је то лепо бити наставник иако
је понекад тешко умирити ученике. Надам се да ће бити још
много оваквих часова.
Тара Каљевић, V2
Јутро је било другачије од сваког другог. Дошле смо у
школу , али не само као ученици, већ је требало да преузмемо улогу наставника математике.
Припреме за час који је требало да држимо, нису биле
превише тешке јер смо сличну лекцију радили у шестом
разреду. И поред тога, у почетку часа, нашим друговима
лекција је деловала тешка, али временом су схватили да
се трудом и радом може све постићи. Како је време пролазило на часу, били су све активнији и дисциплинованији,
конструкције углова биле су им све лакше и занимљивије.
Предавале смо кратко јер су ученици имали идеје за сваки наредни задатак и није им било потребно пуно наше
помоћи. Час је прошао брзо, звоно нас је све изненадило.
Захвалиле смо се ђацима на сарадњи и упутиле им похвале за труд и рад.
Свидела нам се улога наставника и пожелеле смо да
овакав дан имамо чешће.
Владана Павић и Теодора Црногорац, VIII 2
Сазнај више, изабери боље
Неколико мојих другара и ја били смо изабрани да представљамо нашу школу на такмичењу из професионалне оријентације „Сазнај
више, изабери боље“ 28. новембра 2013. године. Такмичење, на које смо ишли са психологом школе Снежаном Родић, било је одржано
у једној приватној школи у Сремским Карловцима.
Било је ту ученика још из шест новосадских школа. Сви су били вешто припремљени за предстојећи спектакл.Пошто је свако отишао у групу у вези са професијом коју је изабрао, предавања су почела. Сви учесници вредно су слушали и запажали оно што су нам
наши предавачи говорили. Постављали смо питања која су нас занимала. Након завршених предавања, подељени су нам задаци које
је требало да решимо. Када су испунили своје задатке, упутили су нас у амфитеатар. Изабрани су представници сваке професије и
коначна фаза такмичења могла је да почне. Сваки представник изложио је свој ЦВ и одговорио на по три питања из жирија. Иако смо
имали двоје представника из наше школе (Теодора Црногорац и Јована Красић из 8-2), на жалост, оне су освојиле четврто и пето место.
За све нас ово је било једно велико и доста поучно искуство.
Драгана Марковић, VIII2
Да! Јако!
У првом шест учитељицеДине Петровић има 13 дечака и 13 девојчица. Ученици су ми рекли да су им утисци о школи добри,
да им се свиђају математика, грађанско, српски језик, веронаука. Похвалили су се да су научили о бројевима, слова, читали су.
Ђаци су паметни, углавном су добри и слушају на часу. На моје једноставно питање да ли воле школу,добила сам и једноставан
одговор: „Да! Јако!“
Исидора Шего, VI4
9
БРОЈ 35
Први кораци
Београд
Сваки дан носи са собом нова дешавања, а ја сам увек спремна да обогатим себе другачијим искуствима. Најлепша су она
искуства која поделим са друштвом из моје петице.
Овог новембра заједно смо провели једну суботу. Заједничка посета Београду и организовани одлазак у Мали град обележили су протекли месец као једно искуство. Путовање аутобусом увек представља радост и задовољство. Весели гласови
помешани са шушкањем кесица и понеком песмом били су добро обећање да нас чека незаборавни провод.
Убрзо смо стигли у велики Мали град. Памтићу га као велику кутију жеља јер сам га заиста тако и доживела. Тамо смо
могли да се бавимо свим оним што смо у машти и игри икада пожелели: да будемо манекени, зубари, весели радници у пошти,
истраживачи, кувари...Другарице су се пресвлачиле, глумиле лекаре, репортере, истраживаче. Време је пролетело и убрзо смо
се упутиле у Музеј. Очекивала сам поново неку велику зграду, међутим, изненадила сам се када сам стигла на циљ. Испред
нас била је дрвена кућица браонкасте боје. Осећала сам се као да ме је време вратило у доба Вуковог живота. Видели смо старе
дрвене кревете на којима је спавао наш велики просветитељ. Могли смо да видимо његову штулу, прамен косе, наочаре и пуно
папира.Дечаке је одушевила пушка, а ја сам била одушевљена Вуковим оделом и црвеном капом. После кутије жеља завршилио
се ово путовање кроз време. За крај остало је да се забавимо посетом позоришту „Пуж“. Гледали смо представу „Пепељуга“ где
је мене одушевила улога младог принца који је истинито и топло описао своја осећања према Пепељуги.
После тога сам топла срца кренула ка Новом Саду. У аутобусу смо размењивали утиске, препричавали догађаје. Свако
заједничко путовање обогаћује пријатељства и чини их значајнијим.
Сташа Анђелковић, II5
„Тајна напуштеног врта“
Френсис Хоџсон Бернет ауторка је романа „Тајна напуштеног врта“ У књизи се говори о девојчици из богате
индијске породице. Њена мајка је млада и лепа, а она
ружна. Када су јој родитељи умрли и када је остала сама
самцата на великом индијском двору, приморали су је да
се пресели код родбине у Енглеску где је имала осећај да
није добро дошла. Код родбине упознаје нове личности
и сазнаје за тајни врт иза сакривених врата , што ће јој
променити живот.
Ако желите да сазнате шта се десило са малом богаташицом, да ли је пронашла врт, какво се чује јецање и
који су необични догађаји, прочитајте ову књигу, која
има много страница, али када почнете да читате, не можете да одустанете. Јер овај роман прати лик девојчице
од несрећног раног детињства до срећних догађаја
изграђених на разумевању, пажњи, љубави и упорности.
У школској библиотеци прваке упознаје са радом библиотеке библиотекар
Маријана Тешовић.
Анастасија Арсић, VI3
Све по плану
Јесен у мојој улици
Корачам улицом кроз суво лишће. Хладно је. Дува кошава.
Корачам даље. Поред мене пролазе људи са великим капуљачама и шареним кишобранима. Осећам мирис влаге. Продавац пече кестење које као
да дозива пролазнике да га помиришу. Црно, огромно, оголело дрвеће стоји
као залеђено. Нека врана на њему гаче. Понеки врабац пролети испред мене.
Вероватно да се склони од ветра. Небо је тмурно и магловито. Киша почиње
да пада. Голубови се склањају са тротоара. Стајем испод настрашнице. Бара
поред мене као да плаче. Видим мраве како трче у своје рупе. Пси се сакривају
у склоништа. Киша престаје. Крећем даље. Поред мене видим маслачак који
затвара своје латице и пада у сан.
Деца иду са игралишта. Људи иду својим топлим домовима.
И ја се спремам за хладне дане, али се такође спремам и за зимски распуст.
Цветомир Кецман, IV3
Као већина мојих другова и ја сам имала
прилику да се опробам у улози наставника Моја
другарица Сташа и ја предавале смо српски
језик. Наравно, како је то и очекивано, имале
смо малу трему.
Вредно смо се спремале за час тако да када
смо заузеле место иза катедре, осећале смо се
сасвим сигурно у себе. Предавале смо лекцију
која је, по мом мишљењу , веома занимљива.
Како је час пролазио, имала сам осећај да сам
права наставница.
На крају све је било како смо то нас две и испланирале. Наш труд био је награђен. Уживала
сам у улози наставника и волела бих када би то
могло да се понови.
Милица Марковић, VI4
Занимљиво
Посетио сам одељење првог седам учитељице Лане Тохољ у коме има 13 дечака и 13 девојчица. За ученике први утисци о школи
су да је све лепо и занимљиво. Са новим другарима се лепо слажу и нагласили су да имају много пријатеља.
Када сам питао шта мисле о учитељицама, рекли су да је сјајна ( поредили су је са мајком). Од предмета највише им се свиђа
математика и волели би да у вишим разредима иду на неко такмичење из математике или српског језика. Нисам их питао о распусту, али сам им поставио питање шта мисле о петардама и ватромету, и ђаци су одговорили да мисле да је то опасно, као што
су знали шта треба учинити када се нађеш у опасности.
Иван Томљеновић, VI4
10
БРОЈ 35
Први кораци
У ПОСЕТИ ОРГАНИЗАЦИЈИ ЗМАЈЕВИХ ДЕЧИЈИХ ИГАРА
Са наставницом српског језика Ивоном Пришић 22. 11. 2013.
ишли смо у посету организацији „Змајевих дечијих игара“ и тамо
смо упознали Мирка Марковића, који нам је на свој начин дочарао
живот и каријеру познатог писца Душка Трифуновића. Сазнали
смо много поучних и занимљивих података.
Душко Трифуновић био је познати писац, а 300 његових песама
коришћене су као текст за песме: „Два јарца“, „Албатрос“, „Тајна
веза“ (пева Бијело дугме), и још много других. Био је и текстописац
за Здравка Чолића, Жељка Јоксимовића, групе „Индекс“ и „Тешка
индустрија“. Живео је и стварао је у Сарајеву. У Нови Сад преселио
се 90-тих, а за срце су му посебно прирасли Срамски Карловци,
где је и сахрањен. Када смо били у Организацији, сазнали смо и за
питање које је Душко често постављао, а оно је: „ Да ли је срећнија
она особа која има 200 жеља, а испуни јој се 180, или особа која има
4000 жеља, и испуни их се 2200? „ Шта ви мислите?
Змајеве дечије игре настале су 1959. године. Свако од нас барем
је једном био на Змајевим играма и има лепа сећања на њих.
Ада Радошевић, VII4
Лик џина из бајке „Себични џин”
Бајку „Себични џин“ написао је Оскар Вајлд. У њој је описана себичност једног џина.
Лик џина је приказан у овој бајци кроз његов однос према башти. Он није волео да дели своју прелепу башту са децом. Волео
је сам да ужива у њој. Оградио ју је зидом да деца не би могла да долазе. Живео је сам, самоћа је утицала да постане мрзовољан
и да мисли сам о себи. Природа му је показала да греши и да лепоту и топлоту баште чине деца која се играју у њој. Одлучио
је да своју башту подели са децом и да заједно уживају. Захваљујући деци џин више није био усамљен. Научио је да не мисли
само о себи већ и о другима. Џин се променио и постао је нежан и пажљив.
Лик џина из ове бајке нам је показо да је ружно кад си сам и себичан.
Милица Бранковић, III4
Сусрети
У нашој школи библиотекарке Катарина
Новаковић и Драгана Божић из Градске библиотеке свечано су представиле Градску
библиотеку са посебним освртом на Дечије
одељење. Овом приликом су наши прваци
званично ( бесплатно) постали чланови Градске библиотеке. У оквиру дружења одржан је
квиз – такмичење и победници су награђени
књигом. Организатор овог сусрета била је наша
библиотекарка Маријана Тешовић.
Поглед с прозора моје собе
Бакина прича
Једне зимске ноћи, док су сви спавали, пробудила ме је светлост уличне
светиљке.
Погледала сам кроз прозор, промене су биле видљиве на сваком кораку.
Провејавао је ситан снег. Снега је било довољно, све је забелело. Белина је
бљештала. Снег је прекрио стазе пролазника. Улична светиљка обасјавала је
празне клупе прекривене снегом, а пахуље су светлуцале у пуном сјају, као бисери. Изгледале су као перца, која падају из поцепаних јастучића са неба на град,
као да играју валцер и нежно падају на оголело грање, које их весело дочекује.
Свануло је. Уочила сам првог ужурбаног пролазника који је остављао трагове
у снегу. Аутомобили су остављали шаре својих гума на белом тепиху. Кровови
кућа били су прекривени снегом. Из оџака полако је излазио дим. Отворила сам
прозор, мирис зиме улазио ми је у ноздрве.
Овај ноћни зимски призор и мирис хладноће остаће ми у сећању. Срећна сам
што сам учествовала у смени јесењих и зимских стражара.
Зорана Шунтић, VI3
11
Кад дођем код баке и кад падне ноћ,
она ми исприча причу која има чудну моћ.
Некад ми тугу буди,некад ми радост ствара,
а некад, само да заспим, бака ме причом вара.
И док вук и Црвенкапа у бакиној причи трче,
одједном зачујем како бака хрче.
Иако ме некад од бакине приче срце заболи,
ја знам да мене моја бака највише воли.
Александра Мирковић, III4
Рад: Милица Кукрић, VВII5
СРЕЋАН ПРАЗНИК
На путовању са нашом наставницом веронауке
Рад: Марија Поповић, VIII1
На почетку седмог разреда обишли смо неколико манастира. Они су значајни део наше
културе и православља.
Тог лепог сунчаног дана посетили смо манастире: Ћелије, Лелић, Каона и Јовање. Манастири су дивне грађевине којим одише дух православља, лепота вере, љубави и наде.
Посебно ми се свидео манастир Каона и природа око њега, прелепо језеро и пећина.Била
ми је занимљива прича монаха из манастира Јовање, који нам је са пуно љубави и осећања
причао о историји тог манастира, његовом рушењу и обнављању.
Дружење са мојим другарима на овом путовању, било је незаборавно.
Тада сам доживео много лепих ствари, осетио дух вере, лепоту природе и пријатељство
мојих другова. Надам се да ћемо ићи у обилазак још неких манастира где ћемо имати прилику да доживимо слична искуства.
Игор Петровски, VII2
Мој час
Дан просветних радника је празник за све учитеље, наставнике, професоре, предаваче. У мојој школи „Коста Трифковић“ устаљен је обичај да тог
8. новембра ученици замене „улоге“ са запосленима. Одабрала сам да будем на месту наставнице српског језика, јер тај предмет волим и сматрам да
је веома битан јер нас учи само корисним, лепим и потребним стварима и доприноси нашој личној култури. Замислила сам се над изреком „проговори,
па да видим какав си“. Пожелела сам да баш ја предајем и кажем нешто поучно и добро.
Тема часа и наставна јединица била је“Поруке које шаљем себи“. Ово ми се учинило лепо и мислила сам да ћу се добро снаћи. Почела сам код куће
да осмишљавам и припремам се за час. Схватила сам, у једном тренутку, да уопште није лако одабрати праве речи, изразе. Веома је захтевно причати,
објашњавати и писати некоме нешто, без обзира што ћу предавати мојој генерацији. Прионула сам на припреме са жељом да мој час буде озбиљан и
да са њега сви понесу позитивне утиске. Када је започео час,била сам под малом тремом. Бринула сам се да ли ћу бити занимљива и убедљива пред
мојим другарима. Морала сам да заузмем став и неко професионално држање. Како је
време одмицало, схватила сам да није нимало лако бити наставник! Много је ту припреме,
знања,труда уложено... и волела бих да ме схвате и они који ме слушају.
Осмислила сам разне видове групног рада. На цедуљицама требало је написати нешто
што је универзално. Поруке су биле лепе: „Ја то могу“, „Позитивна сам особа“, „Вредан сам
и успећу“. На таблу сам залепила најуспешније поруке, тако да смо све заокужили причом
о појединачном догађају из којег су извукли поуку, На крају сам добила парове: врлинакултура, поштовање-васпитање, толеранција-стрпљивост. Постављала сам им питања на
која су они одговарали. На крају сам их све похвалила, а у себи сам осећала олакшање и
срећу што се показало да мој труд није узалудан. Другари и наставница похвалили су и
мене. Најлепше је кад имаш прилику неког нечему да научиш, а још лепше кад видиш да
су то другари прихватили и уважили.
Приметила сам да се добро осећам у улози наставника и да ми се ово занимање веома
свиђа иако сигурно није лако радити овај захтеван, али и леп посао.
Теодора Пришић, VI3
Рад: Зорана Шунтић VI3
Земља живих
У оквиру пројекта „Дрога нема последњу реч!“ 22. новембара 2013. године одржано је
предавање у нашој школи о опасностима и последицама употребе дроге. То предавање
одржано је ради едукације младих о наркоманији и њеним штетним последицама за
појединца, породицу и читаво друштво.
У уводном делу присутнима обратио се вероучитељ Саша Куриџа који нам је саопштио
да ћемо имати прилику да чујемо потресне животне приче и сведочанства људи који су
били наркомани, али су успели да се одупру овом злу. Затим смо чули различите приче,
потресне и истините. Присутни у сали са са интересовањем све пратили - од онога како
су почели да се дрогирају, како су губили пријатеље и породицу до покушаја да се излече
и враћања оном најважнијем да морају да истрају у својој намери.
Било нам је тешко. Испратили смо их аплаузом као знаком подршке да истрају на
свом путу да наставе живот без дроге.
Јована Ботић, VII3
Лист ученика ОШ „Коста Трифковић” Нови Сад. Директор школе: Милан Спасојевић, професор.
Одговорни уредник: Мирјана Дицков, професор; Редакција: чланови новинарске секције.
Компјутерска обрада: Златко Миленковић.
Хвала колегама и ученицима на прилозима.
Штампа: „ТАМПОГРАФ” Нови Сад. Бесплатан примерак. Тираж: 1000
Сајт школе: www.kostatrifkovicns.edu.rs
Download

Prvi Koraci 035.indd - ОШ "Коста Трифковић"