УДК 811.163.41’35
811.163.41’373.611
Вељко Ж. Брборић*
Филолошки факултет Универзитета у Београду, Србија
ТВОРБА РЕЧИ И ПРАВОПИС – ПИСАЊЕ СЛОЖЕНИХ
ДЕТЕРМИНАТИВНИХ ФОРМАЦИЈА
СА ПРВОМ СТРАНОМ КОМПОНЕНТОМ**
Сажетак. У раду се говори о сложеним јединицама чији је први члан индеклинабилан. То су детерминатори који су, по правилу, страног порекла, некада
су посреди туђице, а некада калкови. Наиме, бавићемо се правописним решењима,
тј. писањем оваквих формација у српском језику. Ово јесте и граматичко питање
у одређивању јесу ли ове формације једна или две речи. Правопис српског језика
доноси решења у којима се овакве формације пишу са цртицом, али одвојено и/или
састављено. У нашој литератури, граматичкој и правописној, о овим јединицама
писано је на различите начине.
Кључне речи: српски језик, сложене и полусложене формације, правопис,
правописна решења.
1. Увод
Проблем писања сложених детерминативних формација са првом страном
компонентом није нов у српском језику. Истина, овај проблем је у последњих
неколико деценија и већи и израженији него што је био раније. Тако је Михаило
Стевановић поодавно указао на овај проблем и у оквиру одељка посвећеног
сложеницама написао и ове речи: „Занимљиве су, истина, и именице, нарочито
именице домаћег порекла сложене с каквим страним префиксом“ (Стевановић
1981: 426). Вероватно, М. Стевановић није слутио колико невоља нормативистима може да приреди појава која ће у другој половини 20. века бити у великом
успону, иако је приметио како ове појаве измичу покушајима укалупљивања у
систем језичких дефиниција, те како је, чак и када се утврди да „сложеницама
постају они делови реченице или целе реченице које чине речи што су дугом,
традиционалном употребом биле чврсто међусобно синтаксички повезане“, тешко
je тачно разграничити колико дуго треба да траје употреба неког споја да би он
постао сложеницом.
* e-mail: brboricv���������
�����������������
@��������
eunet���
.��
rs
** Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 178006, под називом Српски језик и његови ресурси:
опис, теорије и примена, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
486
Вељко Ж. Брборић
Комплексност овог проблемa, у вези са јасним одређењем сложеница, имала
је конкретне последице на формирање правописне норме. Њоме је прописано
основно начело и оно гласи да се у српском језику сложенице пишу спојено,
полусложенице са цртицом, а спојеви две или више речи одвојено. Критеријуме
за њихово међусобно разликовање, тј. да ли су се речи спојиле у сложенице или
полусложенице, можда је најбоље до сада дао Српски језички приручник, а то су:
1) промена значења тј. формирање новог, другачијег од значења саставних делова,
2) несамосталност једног од саставних делова; 3) непроменљивост првог дела и
4) јединствен акценат, тј. наглашеност само једног слога у споју (Ивић и др. 2004:
98). Ови критеријуми, наглашавају аутори Српског језичког приручника, често нису
довољни у стварној примени и могу се наћи у сукобу – још Стевановић наводи
примере речи с два акцента (Стевановић 1981: 427), које не стварају пометњу
само у покушају дефинисања правописне, већ и акценатске норме. Проблем
„стварања именичких (а уз њих иду и изведени придеви) полусложеница и сложеница новијег типа, друкчијег од наслеђених модела“ аутори Српског језичког
приручника виде као један од два најсложенија правописна проблема (Ивић и
др. 2007: 99), а потешкоће у вези с бележењем почетних саставница „углавном
страног порекла, са статусом форманата или префиксоида“ аутори најновијег издања Правописа српскога језика (2010) виде као „посебан нормативни проблем“.
„Посебан нормативни проблем су почетне саставнице, углавном страног порекла,
са статусом или форманата или префиксоида, као нпр.: ауто, авио, аеро, мото,
фото, радио, видео, стерео, аудио, кино, макро, микро, макси, мини, екстра,
супер, квази (и њен `превод` назови), екстра, еко, екс, ино и сл. Нормативисти
су каснили са описом ове врсте иновација и умножавањем сличних склопова,
а процес степена сраслости у одмеравању значењских и формалних момената
често су бивале несигурне и субјективне, јер су, по правилу, уистину у питању
нијансе“ (Правопис 2010: 77).
Овим проблемом бавили су многи истраживачи, а нама се чини да је приступ професора Боже Ћорића најупотребљивији и најприхватљивији: „Једна од
најактивнијих манифестација тенденције ка интернационализацији у последњих
неколико деценија јесте експанзија разноврсних устаљених страних елемената
у првом (препозитивном) делу сложених номинативних формација. Оне у прво
време имају у оба своја саставна дела стране елементе, али временом се почињу
у другом делу јављати и домаће (односно одомаћене стране) речи и тако настају
хибридне творевине“ (Ћорић 2008: 119–120). Б. Ћорић наводи и податак да у
Речнику српскохрватског књижевног језика ових сложених формација није било
много, али су у последњим деценијама двадесетог века доживеле неку врсту експанзије. „У последњим деценијама прошлог века најраширенији и најпознатији
такав елемент био је –супер: јавио се најпре у функцији првог елемента сложених
назива, да би се одатле издвојио и почео употребљавати као самостална реч“
(Ћорић 2008: 120).
Прво издање ове књиге под називом Језички приручник појавило се 1991. године, да би се
2004. године појавило друго, допуњено и измењено издање под називом Српски језички приручник.
Творба речи и правопис – писање сложених детерминативних формација ...
487
Ове речи добијају велики број нових значења, прво у разговорном стилу, али
се експанзија наставља из жаргона и у друге функционалне стилове, највише у
публицистички. Правописни проблеми ове врсте врсте примећени су још у првој
половини двадесетога века, када бележимо називе где се у првом делу појављују
индеклинабилне стране речи. Ево неких примера: радио апарат, тенис меч,
бокс меч, гала представа, хокеј утакмица, џокел-клуб, аутоклуб, аеролутрија
(Живковић 1937: 164).
У књизи Творба именица у српском језику, у одељку Стране препозитивне
компоненте (117–152), проф. Божо Ћорић нуди поделу на префиксоиде (морфеме
блиске префиксима): анти–, вице–, екс–, квази–, контра–, макро–, мега–, микро–,
мини–, нео–, супер–, ултра–,...) и радиксоиде (јединице блиске правим коренским
морфемама): авио–, видео–, еко–, електро–, моно–, фото–, псеудо–, диско–, ... .
Ову поделу ваља схватити условно, јер има и оних које није лако одредити, неке
компоненте које могу бити смештене у обе групе (Ћорић 2008: 122).
2. Правописни приступ
Назив Одвојено и састављено писање речи налазимо још у Правопису српскохрватског књижевног језика Александра Белића (1923). Правопис српскохрватскога књижевног језика (1960) овај одељак је назвао Састављено и растављено
писање речи, да би у Правопису српскога језика (1993) назив био промењен у
Спојено и одвојено писање речи. У Правопису српског језика (2010) овај одељак
није променио назив, сада је пето поглавље, раније је био треће (74–98). Назив
поглавља се није променио, али ни проблеми којима је обухваћена ова правописна
област. „Са становишта правописа, проблем се углавном своди на разликовање
сложеница, које се пишу спојено, од полусложеница, које се пишу с цртицом,
и израза или синтагми (групе речи повезаних функцијом или значењем), који
се пишу или одвојено или спојено“ (Правопис 2010: 74). Оваква констатација
наводи нас на помисао да потешкоће у вези са спојеним, полусложеничким или
одвојеним писањем речи и нису тако велике. Међутим, на истом месту је дато
седам формалних и значењских критеријума који су приређивачи правописа имали
на уму приликом састављања правила:
1. степен самосталности речи,
2. актуелност и познатост речи савременом читаоцу, 3. акценатска обједињеност речи,
Списак од безмало стотину префиксоида можемо наћи код И. Клајна: авио–, агро–, аеро–,
анархо–, англо–, антропо–, астро–, аустро–, ауто–, афро–, библио–, био–, бронхо–, видео–, галвано–, гастро–, гео–, германо–, дактило–, диско–, дека–, деци–, демо–, евро–, еко–, електро–, етно–,
зоо–, индо–, итало–, кардио–, кило–, клепто–, космо–, крипто–, лито–, лого–, макро–, мега–, мегало–, мулти–, микро–, мили–, морфо–, мегнето–, мото–, нарко–, нео–, некро–, неуро–, нитро–, остео–, палео–, пиро–, поли–, порно–, прото–, псеудо–, психо–, радио–, русо–, социо–, спектро–, стерео–, тео–, термо–, техно–, турбо–, теле–, хидро–, хидро–, ретро–, уни–, фито–, фоно–, фото–,
физио–, франко–, хекто–, хелио–, хемо–, хидро–, хромо–, хетеро–, хомо–, хроно– центи– (Клајн,
2002: 152–156).
Сви наши правописи и правописни приручници у последњих стотину година доносе посебне одељке о овом проблему. Тако Правопис српскохрватског књижевног језика (1960) доноси, на
двадесет страна, одељак Састављено и растављено писање речи (70–91).
488
Вељко Ж. Брборић
4. правила творбе (историјска и савремена),
5. избегавање нарушавања створених навика,
6. преузети склопови речи из страних језика,
7. флексибилност насупрот изричитости (Правопис 2010: 74).
Приступ у нашим правописима и сви побројани критеријуми указују колико
је стандардизација спојеног и одвојеног писања речи осетљив и сложен поступак.
Са једне стране морају се узети у обзир формални критеријуми (морфо-фонолошки, творбени, историјски), а са друге семантички. Уз то правила не би смела
изазвати недоумице и нарушити традиционалну правописну праксу. Ипак, очекује
се да правописна норма прецизно и недвосмислено реши овај проблем, без обзира
на његову сложеност.
У Правопису српскога језика (2010) као проблем истичу се почетне саставнице страног порекла са статусом или форманта или префиксоида: ауто, авио,
аеро, мото, фото, радио, видео, стерео, аудио, кино, макро, микро, макси, мини,
екстра, супер, квази, еко, екс, ино и сл. Писање именица са овим саставницама
зависи првенствено од њиховог значења. Тако ће се формант ауто- писати спојено
у речи аутобиографија (ауто- има значење само, сопствено) али полусложенички
у речи ауто-трке (аутомобилске трке). Ако се страни форманти појаве удвојени или у проширеним везама, нормира се одвојено писање (нпр. ауто и мото
трке, авио и речни саобраћај). На исти начин пишу се и спојеви у којима прва
саставница није променљива, док у општој употреби јесте (нпр. мока кафа, џез
музика). Такође, уколико је први члан непроменљив, страног је порекла и схвата
се као придев у односу на другу реч, овакав спој треба писати одвојено (нпр.
зорли јунак, фитнес тренер и сл.).
Није спорно да је тешко дефинисати свеобухватна, јасна и лако применљива
правила која би обухватила и релативно новију или сасвим нову лексику. Ризикује се притом изазивање додатне сумње у колико-толико стабилизоване обичаје.
Међутим, мора се ипак унети више сагласности у регулисање несумњиво сличних
склопова. То ће се најбоље учинити богато илустрованим прегледом инструктивних образаца, груписаних према значењским сродностима, с ослонцем на напред
изложена правила (Правопис 2010: 78).
Овај проблем истраживали смо са студентима докторских студија школске
2011/12. године и овде доносимо грађу и резултате из уџбеничке литературе и
публикација које се представљају као културни водичи.
Радове с овом проблематиком радило је десет доктораната. Материјал (примере које наводимо у раду) смо преузели из два рада: 1. Саша Чорболоковић, Писање полусложеница у уџбеницима за
седми разред основне школе и 2. Ана З. Ранђеловић, Правописни проблеми у београдским културним
водичима. Доста материјала садрже и радови Светлане Слијепчевић, Владимира Вукомановића и
Марије Марковић, али се због ограниченог простора у овом раду не можемо позивати на њих.
Творба речи и правопис – писање сложених детерминативних формација ...
489
3. Уџбеници за седми разред основне школе
У уџбеницима за седми разред основне школе као најфреквентији примери
почетних саставница страног порекла јављају се видео-, веб-, док су интернет-,
радио-, аудио-, стерео-, фото- мање заступљене.
Почетна саставница видео јавља се у шеснаест различитих примера. Од
тога у дванаест није употребљена цртица која је обележје полусложеничког писања, и коју Правопис српског језика предвиђа (т. 84): видео конференције (I, 7),
видео записа (I, 8), видео контакта (I, 14); видео везу (I, 39); видео састанак (I,
41); видео комуникација (I, 53); видео камера (I, 85), видео секвенце (I, 92), видео
датотеку (I, 92), видео формати (I, 118); видео уређаја (I, 124). Облици видеопројектори, видео пројектори (I, 124) неправилни су. Треба их писати искључиво
као полусложеницу видео-пројектор. При удвајању, цртица по правилу изостаје,
па су регистровани облици правилни: сервисери аудио и видео опреме (I, 52) ;
аудио и видео комуникација (I, 32); видео и звучног записа (I, 94), звучне и видео
записе (VII, 41), аудио и видео записи (VII, 41).
Саставница веб – забележена је у девет примера: веб пошти (I, 21), веб
страна (I, 12), веб камера (I, 14), веб дизајнери (I, 52), веб програмери (I, 52), веб
страница (I, 60); веб прегледача (I, 65), веб траци (I, 149), веб претраживача (VII,
53). Ни у једном од њих се не јавља цртица и сви су погрешно употребљени.
Сматрамо оправданим да све забележене примере третирамо као полусложенице с обзиром на непроменљивост и нелексикализованост првог дела (иако се
понеки ретки пример његове промене може јавити нпр. другарица са веба (I, 14).
Сходно томе, нема оправдања за изостављање цртице. Иако тренутно ове речи
нису присутне и издвојене као посебне (као облици са видео-, радио-, фото-,
аудио- и сл.), несумњиво да ће их развој електронских комуникација временом
наметнути као уобичајене и незаобилазне.
Ово је списак седам уџбеника за седми разред из којих су примери, у раду су навођени само
римски бројеви уместо уџбеника (као скраћенице): I Никола Клем, Небојша Лазовић, Информатика
и рачунарство (уџбеник за седми разред основне школе), БИГЗ, Београд 2009; II Драгана Анђелковић, Татјана Недељковић, Хемија 7, Логос, Београд 2011; III Радивоје Стојковић, Јасминка Радовановић, Уџбеник из математике (за 7. разред основне школе) , БИГЗ, Београд 2011; IV Весна Ломпар,
Српски језик 7, Клет, Београд 2011; V Радош Љушић, Историја (за седми разред основне школе са
читанком и радном свеском), Фреска, Београд 2011; VI Марија Крнета, Катарина Стевановић, Физика (уџбеник за седми разред основне школе), БИГЗ, Београд 2010; VII Иван Тасић, Драгана Глушац,
Техничко и информатичко образовање 7, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
Неки од ових примера су врло учестали, али су наведени само први регистровани облици.
Правопис 1993: 49 је дозвољавао и облике са цртицом и одвојено написане облике (т. 52 c);
Правопис 1994: 96 (поновљено издање) предвиђа у наведеним примерима (где је друга реч самостална реч) само растављено написане облике (т. 118 б). Коментар није потребан.
Клајн, Шипка (2007: 251) за реч веб наводе два значења: 1. „Огранак Интернета који чини
скуп међусобно повезаних докумената у систему хипертекста и којем се приступа преко почетне
странице“. 2. „светска компјутерска мрежа која путем сателита и телефона повезује мање компјутерске мреже и омогућава међусобну комуникацију њихових корисника“. Једини наведени пример у
Речнику је полусложеница веб-сајт.
Нови Правопис (Правопис 2010, т. 84) са саставницом веб- има само полусложеницу
веб-сајт.
490
Вељко Ж. Брборић
Штавише, учесталошћу употребе секвенце веб- која се већ користи као
самостална реч, а неке ће постати и самосталне речи (баш као и скајп, фејсбук,
твитер, интернет, за које у тренутку када су се појавиле то нико није могао
да гарантује), па се може десити да наведени спојеви изгубе полусложенички
каракрер.
По Правопису (т.84а), облик интернет10– са првим делом који је изван
пронађених спојева променљив и има самосталну употребу треба писати као две
засебне речи. Пошто реч интернет већ увелико у језику функционише као засебна,
не би требало додавати цртицу између ње и неке речи која јој следи. Пронађено
је пет примера: Интернет кафе (I, 20), интернет видео везе (I, 41), интернетадреси (II I, 16), по интернет адресама (линковима) (VI, 5), Интернет-страници
(III, 29), од којих су три исправно написана, а два погрешно, она са цртицом.
Пронађени примери са саставницама видео-, веб- и интернет- су углавном
англицизми из компјутерске терминологије. Неки од њих су дословно преузети
уз претходну фонетску-фонолошку адаптацију, док су други настали спајањем
(мешањем) неке енглеске и наше речи (хибридне форме). Већина њих доприноси богатству нашег језика јер се њима именује један нови појам, који није
постојао у српском језику. Када је њихово писање у питању, енглески језик је
врло флексибилан (у ретким случајевима дозвољава и састављено и растављено
писање и писање са цртицом, а преовлађује писање без цртице, састављено или
растављено).11
Саставнице стерео- и аудио- пишу се састављено ако је друга саставница
несамостална реч. У осталим случајевима то су полусложенице: стерео варијанти (I, 69), стерео траку (I, 80), аудио сигнала (I, 65), аудио записа (I, 69), аудио
конектори (VII, 53). Свих пет примера су неправилни. Саставница радио- пише
се с цртицом кад се односи на радио, радијски. Пронађена су два неправилна
примера: радио веза (I, 90) и ФМ радио квалитет (I, 69).
Префиксоид фото- се пише са цртицом ако је друга саставница самостална реч. Нажалост, забележени примери не поштују изнето правило: дигитални
фотоапарат (I, 90, 91), фотомонтаже (I, 172). Оба примера треба писати са
цртицом. Поред већ наведеног неправилног облика, у паралелној употреби пронађен је и синтагматски пример фотографски апарат (I, 85). У значењу светлосни
фото- треба писати састављено, па је облик фото-ћелије (VII, 113) неправилан,
а фотосинтеза (VI, 175) правилан.
Хемијски термини се пишу са цртицом (изузев примера са спојним вокалом
који се пишу спојено): натријум-хлорид (II, 42), магнезијум-оксид (II 43), угљендиоксид (II, 43), баријум-хлорид (II, 149), натријум-сулфат (II, 149), натријумхидрооксида (II, 158), натријум-оксид (II, 175), калијум-оксид (II, 175), калцијум10
Клајн, Шипка (2007: 527) за реч интернет наводе следеће значење „светска компјутерска
мрежа која путем сателита и телефона повезује мање компјутерске мреже и омогућава међусобну
комуникацију њихових корисника“. Сви наведени примери у Речнику (интернет-адреса, интернет-кафе, интернет-протокол) дати су као полусложенице, супротно садашњем правописном
решењу.
11
В. шире у: Oxford
���������������
English Dictionary
�������������������������������
Second Edition 2009.
Творба речи и правопис – писање сложених детерминативних формација ...
491
оксид (II, 175), алуминијум-оксид (II, 175), цинк-оксид (II, 175), гвожђе-оксид (II,
175), жива(III)-оксид (II, 175), калијум-хлорид (II, 175), магнезијум-хлорид (II, 175),
калцијум-хлорид (II, 175), алуминијум-хлорид (II, 175), натријум-бромид (II, 175),
натријум-јодид (II,175), азот(I)-оксид, азот-субоксид (II,175); азот(II)-оксид,
азот-моноксид (II, 175) ; азот(III)-оксид, азот-триоксид (II, 175); азот(IV)-оксид,
азот-диоксид (II, 175); азот(V)-оксид, азот-пентоксид (II, 175); угљен-моноксид,
угљеник(II)-оксид (II, 175); сумпор(IV)-оксид, сумпор-диоксид (II, 175); сумпор(VI)
-оксид, сумпор-триоксид (II, 175); литијум-јонских батерија (VII, 13).
Иако би се тачност забележених примера или пак доследност полусложеничког писања могла правдати међународним правилником, о тзв. IUPAC12номенклатури, овде то није случај будући да се у другим језицима саставнице
пронађених хемијских једињења пишу одвојено, без цртице. Дакле, ови обрасци
писања хемијских термина део су наше ортографије (Правопис 1993: 47, Правопис
2010: 83), која је постала уобичајена.
Са цртицом се пишу и спојеви чија је прва саставница једнословни симбол:
х-осе (III, 104), у-оса (III, 104)13, t-осом (VI, 54).
Одвојено се пишу спојеви са верзалним скраћеницама: USB диска (I, 124),
IRC сервера (I, 33), NET passport14 (I, 36), SMS порука (I, 38, 39), VIP учеснике
(I, 41), MP3 формату (I, 65), LED технологији (I, 124), AVI формат (I, 69), PDF
формат (I, 204), PNG формату (I, 243), USB порт, (VII, 54), USB шоље (VII, 56),
ISO стандардима (VII, 30), PS рачунар (VII, 54), USB напајања (VII, 63), СУС
мотори, ДНК молекула (II, 109), (VII, 71) PS-рачунара (VII, 91), Сходно наведеном, последњи пример треба писати без цртице. Интересантно да је у свим овим
спојевима верзална скраћеница написана великим латиничним словима.
Полусложенице: шприц-боца (II, 17), реагенс-боцу (II, 18), филтер-папир (II,
50), спејс-шатлу (VI, 24), вакуум-пумпа (VI, 173) диск-кочница (VII, 113), исправно
су написане. Три полусложенице: хард диску (VII, 33), флеш меморија (VII, 38,
56), дизел мотор (VII, 11) неправилне су јер је цртица изостављена.15
Истраживање је обухватило седам различитих уџбеника основне школе.
Резултати показују да су истраживани спојеви најбројнији у уџбеницима Историје (28,95%), Хемије (28,29%) и Информатике (21,71%), а мање присутни у
уџбеницима Техничког и информатичког образовања (9,87%), Српског језика (5,
26%), Физике (3,29%) и Математике (2,63%).
12
IUPAC је скраћеница за Међународну организацију за чисту и примењену хемију (The
International Union of Pure and Applied Chemistry), која установљава правила за именовање органских
и неорганских једињења (Недељковић, Анђелковић 2010: 112).
13
Исте полусложенице срећу се и у једном другом извору: х-осу (II, 24), у-осу (II, 24).
14
Овде је у питању неадаприрана позајмљница.
Цртица се до 2010. године употребљавала у двојним женским презименима, нови Правопис овде изоставља цртицу и ово решење не можемо сматрати оправданим. Нажалост, забележени
примери из имресума књига, списка литературе или примера сведоче да је углавном задржано старије стање или да су прештампана издања са „готовим решењима“: Гордана Кнежевић-Орлић (IV, 2),
Милена Павловић-Барили (IV,131), Душанка Милојковић-Опсеница (II, 2), Бернардина Мелкиор-Боне
(V,219), Јелица Новаковић-Лопушина (V, 219), Весна Радовановић-Пеневски (VI, 2), Соња Преловшек-Перош (VI, 188), Маријана Васић Стјепановић (VII, 152).
15
492
Вељко Ж. Брборић
Процентуално, највише тачно написаних облика је у Хемији (97,67%), затим
у Историји (84,09%), Српском језику (75,00%), Техничком и информатичком образовању (66,67%). На другом месту су Математика (50,00%) и Физика (40,00%).
Највише грешака у полусложеничком писању регистровано је у уџбенику Информатике и рачунарства (само 21,21% тачних одговора)16.
Приликом писања полусложеница са почетном саставницом страног порекла (видео-, веб-, радио-, фото-, аудио-, стерео-) видљива је неусаглашаност са
новим Правописом, који је највеће новине донео у састављеном и растављеном
писању речи. Међутим, треба нагласити да многе пронађене полусложенице нису
присутне ни у Речнику на крају Правописа што је разумљиво јер речи које прате
развој информационо-комуникационих технологија тек постају део лексичког
инвентара српског језика. Услед тога, и процес њиховог нормирања је у току.
Уколико се такви примери појаве, од велике помоћи била би аналогија на већ
присутне речи.
Без обзира на то, они би требало да издавачима, или боље речено лекторима, помогну да исправе погрешнo написане примере, односнo да их ускладе са
новим Правописом јер правопис јесте ствар договора лингвиста, али управо тај
договор језик чини уређеним, јасним и одрживим. Правописна правила постоје
да би се поштовала, а једном објашњена и научена никад нису гаранција да ће
заувек таква и остати јер језик је жива материја подложна променама, што важи
и за његово нормирање. Једино би пожељно било да то буде доследније, јасније,
лакше за примену и да се не мења сувише често.
4. Писање сложеница у културним водичима
Последњих неколико година у Београду се двапут месечно појављују нови
бројеви културних водича City Magazine (у даљем тексту СМ) и Singidunum Weekly
(у даљем тексту SW). Ови водичи су бесплатни, деле се на јавним местима и лако
стижу до основаца, средњошколаца, студената, али и свих оних који су заинтересовани за „урбани животни стил у Београду“.17 Овде ћемо донети неке примере с
намером да покажемо у којој мери колтурни водичи поштују правописну норму,
односно да ли су усаглашени с правописном нормом када је посреди спојено и
одвојено писање страних препозитивних компоненти. Навешћемо само примере
који су нам се учинили занимљивијим, као и оне који су били фреквентнији.
У поменутим бројевима часописа нашли смо 133 примера,18 које смо, према
начину на који су били написани, сврстали у три категорије: сложенице (написане
су спојено), полусложенице (написане су с цртицом или с неким другим интер-
16
Посебно брину пропусти у уџбеницима за српски језик, грешке ове врсте сусрећемо и у
уџбеницима за српски језик преосталих разреда основне школе. Ово не можемо разумети, посебно
ако знамо да се грешке сусрећу и код оних аутора уџбеника који су универзитетски професори.
17
Корпус за наше истраживање чинило је по пет бројева поменутих културних водича. За
часопис City magazine ексцерпирани су бројеви 46, 49, 50, 51 и 54, а за Singidunum Weekly бројеви
150, 152, 154, 157 и 159. Сви наведени бројеви објављени су 2011. године.
18
City Magazine и Singidunum Weekly штампају се на латиници и стога све примере доносимо
латинично.
Творба речи и правопис – писање сложених детерминативних формација ...
493
пункцијским знаком)19 и синтагме (написане су одвојено). Као посебну групу
издвојићемо тзв. удвојене форманте (Правопис 2010, т. 85 и 91).
Од 133 примера спојено су написана 24 (18,04%). У складу с правописном
нормом написан је чак 21 пример (87,5%): snaga supermoći (SW 157, 20), anticelulit
(SW 157, 40), krempita (CM 66, 47), fotogalerija (CM 66, 5), multiinstrumentalista
(CM 66, 6), 16 megapiksela (CM 66, 16), pseudoistorija (CM 66, 34), autoportret (CM
66, 36), supermarket (CM 66, 45), antioksidans (CM 66, 50), u ... autoportretu (CM
66, 52), 50 megabajta (SW 159, 5), megazvezde (SW 159, 22), poligraf (SW 159, 45),
jedan od... kantautora (CM 51, 5), logotip (CM 50, 7), grupa antiheroja (CM 50, 23),
u monoplanu (CM 50, 12), prema fotografiji (CM 50, 12), fotograf (CM 50, 12). Три
примера (12,5%) су написана неправилно, спојено уместо са цртицом: fotoaparati
(CM 66, 16), turoperator (SW 150, 6), didžej (SW 150, 14).
Највећи део грађе, чак 48,12% написан је одвојено. Исправно је написано
39 примера (60,94%): beta fazu (SW 157, 6), verziju hit suknji (SW 157, 8), u vidu...
kapri pantalona (SW 157, 8), boho stil (SW 157, 9), sa hipi pokretom (SW 157, 9),
treš komedija (SW 157, 24), na internet strani (SW 157, 30), na fitnes spravama (SW
157, 37), dens muzika (SW 157, 38), fitnes centar (SW 157, 41), dens zvezda (CM 66,
10), iz ... pop dueta (CM 66, 20), na Fejsbuk stranicu (CM 66, 22), uz ... fanki zvukove
(CM 66, 22), disko zvezdu (CM 66, 24), oni … jesu super ljudi (CM 66, 24), trendi
obuća (CM 66, 29), solo karijere (CM 66, 32), šoping centar (CM 66, 35), rok sastav
(SW 154, 14), rok svirka (SW 159, 7), osim solo projekata (SW 159, 14), metal bend
(SW 159, 15), uz hit singlove (SW 159, 30), džez muzičar (CM 51, 5), do nivoa rok
zvezde (CM 50, 4), solo karijeru (CM 50, 5), ka korenima haus muzike (CM 50, 10),
internet prostor (CM 50, 11), rok sastav (CM 50, 18), hit mjuzikl (CM 50, 22), solo
izvođači (CM 50, 10).
Новинари ових културних водича грешку у писању ових спојева направили
су 25 пута (39,06%). Од тога су у 23 случаја полусложенице писали одвојено
уместо с цртицом: pop koncert (SW 157, 6), mini suknje (SW 157, 9), među... maksi
suknjama (SW 157, 9), akten tašna (SW 157, 20), etno restoran (SW 157, 31), remek
dela (SW 157, 36), etno pevači (SW 157, 38), na eko pumpama (CM 66, 5), hard disk
(CM 66, 16), bas gitara (CM 66, 32), audio kaseta (CM 66, 36), na radio stanicama
(SW 150, 14), mini golf (SW 150, 40), na ... veb adresi (SW 150, 50), na ... veb strani
(SW 150, 51), foto aparat20 (SW 159, 4), na set listu (SW 159, 14), top lista (SW 159,
30), u video igrama (SW 159, 39), disk dzokej21 (SW 159, 48), o pet ambalaži (CM 51,
7), na mini sajtu (CM 51, 10), sa audio komandama (CM 50, 13).
19
О драстичном кршењу ортографске норме говори и податак да су новинари наведених „културних“ водича између спојева које су осећали као делимично несамостале наводили различите
правописне знаке. Тако уместо цртице можемо пронаћи и црту, па чак и знак косе црте (код удвојених форми).
20
Да се аутор ексцерпираног текста колебао у писању говори и исправно написан пример забележен на истој страни, неколико редова ниже: foto�������
-������
aparat (�������������������������������������
SW�����������������������������������
159, 4). Неуједначена решења само
уносе додатну забуну и тешко се може правдати да исти текст доноси различита решења.
21
Наведени пример сведочи и о честим недостацима дијакритичких знакова и утицају енглеског језика.
494
Вељко Ж. Брборић
У нашој грађи забележена су само два случаја у којима су сложенице написане одвојено. Оба се односе на писање стране препозитивне компоненте мега-:
pet mega piksela (SW 154, 17) и mega hit (CM 50, 15).
Са цртицом (понегде и са цртом) налазимо 30 примера, од којих је исправно
свега 17 (56,67): svlačionice sa tuš-kabinom (SW 157, 41), trim-staza (SW 157, 41),
top-lista (CM 66, 5), foto-takmičenje (CM 66, 22), avio-karte (CM 66, 22), foto-oprema
(CM 66, 22), set-lista (CM 66, 32), kafe-klub (CM 66, 45), objavljivanjem ... videoigara (SW 159, 7), video-snimak (SW 159, 23), kombinacija hip-hopa (SW 159, 30),
emisija ugljen-dioksida (CM 51, 6), auto-prikolice (CM 50, 4), auto-industrije (CM
50, 12), za gledanje video-sadržaja (CM 50, 14), sa 20 video-formata (CM 50, 15), za
11 audio-formata (CM 50, 15).
Погрешно написаних примера има 13 (43,33%), а међу њима преовладавају
они који указују на мешање црте и цртице (укупно седам примера): posetioci
veb–sajta (SW 150, 8), striptiz–klub (SW 150, 30), disk–džokeji (SW 150, 6),
di–džejeva (SW 150, 6), auto–oprema (SW 150, 7), mini–zološkom vrtu22 (SW 150,
44), kafe–restoran (SW 152, 40).
У три случаја наилазимо на цртицу уместо одвојеног писања: hit-komedija23
(SW 157, 21), hit-singlovi (SW 150, 15) и sa pop-kulturom (CM 50, 6).
Цртицу срећемо и међу сложеницама, где јој такође није место (три примера): arhi-neprijatelj (SW 157, 20), hidro-masažu (SW 157, 40) и mikro-detalj (SW
159, 30).
Као посебну скупину издвојили смо удвојене компоненте, односно случајеве
када се стране препозитивне компоненте јављају удвојено (Правопис 2010, т. 85).
Таквих примера има 15 (11,28%). Од тога је исправно написано мање од половине
– укупно седам примера (46,67%): nastup... elektro-pop dua (SW 157, 6), art i treš
filmovi (SW 157, 22), filmski i video autori (SW 157, 22), elektro-pop bend (CM 66,
20), pop-rok bendovi (CM 66, 45), elektro-haus muzičar (SW 150, 20), od ... brit-pop
zvuka (SW 159, 30).
Грешке у писању удвојених компонената забележили смо у осам случајева
(53,33%). Од тога је шест примера написано одвојено уместо са цртицом: elektro
pop grupa (SW 157, 16), do big bend numera (SW 150, 14), jedan od najuspešnijih
hevi metal bendova (SW 159, 15), bubnjar pank rok benda (SW 159, 20), sa ... pop
rok zvukom (SW 159, 30) и elektro tango atrakcija (CM 50, 5), док у два примера
уместо цртице наилазимо на косу црту: pop/ rok zvezda (SW 157, 14) и hardkor/rege
sastav (CM 66, 8).
Примери из културних водича неспорно указују на превелику неусклађеност
текстова у културним водичима са ортографском нормом. Уочена одступања се
не могу бранити англизацијом текста, већ је у питању непоштовање правописне
норме.
22
У наведеном примеру очигледан је још један пропуст – страна препозитивна компонента
зоо- забележена је као зо- (само са једним -о-).
23
Да се аутор колебао можемо приметити и неколико редова наниже, где наилазимо на исправно написан пример: hit komedija (SW 157, 21).
Творба речи и правопис – писање сложених детерминативних формација ...
495
Није довољно да часописи који се називају културним водичима само информишу о културним догађајима. Најчешће се пренебрегава чињеница да, осим
информативне функције, језик медија мора бити усклађен са целокупном нормом
стандардног језика, чиме показује компетенцију кода и комуникације оних који
га користе као средство информисања. Материјал нам даје за право да кажемо
како новинари, уредници и лектори културних водича не воде рачуна о језику
и језичкој норми. Очигледно је да часописима ове врсте недостају компетентни
језички стручњаци (лектори) који би све правописне (али и друге) омашке препознали и исправљали. После свега наведног, усуђујемо се да закључимо да овакви
часописи неоправдано носе назив културни водичи.
5. Закључак
1. Спојено и одвојено писање речи представља озбиљан проблем српског
правописа и наше ортографске норме. Додатан проблем представља писање сложених јединица код којих је први члан индеклинабилан (и страног порекла).
2. Наша нормативистичка (правописна и граматичка) литература доноси
неуједначена решења, то додатно усложњава овај проблем.
3. Правопис српскога језика Матице српске (Нови Сад, 2010), тј. измењено
и допуњено издање, није најсрећније разрешио неке нејасноће. Неусклађеност
Правописа (2010) и одговарајуће литературе, као што је Правописни речник (2010)
представља озбиљан проблем и уноси додатну забуну. Решења морају бити усклађена у целокупној нормативистичкој литератури.
4. Уџбеници и приручници који се користе у настави морају бити у целини усклађени с правописном нормом. Сви уочени пропусти морају се хитно
исправити. Гласила која носе ознаку културних водича морала би водити рачуна
о језику, језичкој култури, граматичкој и правописној морми. Наши примери то
не потврђују.
5. Овакав однос тачних и погрешних исписа у нашим уџбеницима и културним водичима сматрамо недопустивим. Уџбеници и културни водичи у нашем
случају учвршћују незнање, тј. често користе погрешно писање детерминативних
формација с првом страном компонентом. За почетак би било довољно да уџбеници прођу озбиљну лектуру и да се сви уочени пропусти отклоне, а да културни
водичи имају лекторе који би текстове исправљали и новинарима скретали пажњу на правописну норму. Иначе, прети нам опасност да неписменост надјача
писменост.
Литература
Белић 1923 [21930, 31950]: Александар Белић, Правопис српскохрватског књижевног језика, Београд.
Брборић 2004: Вељко Брборић, Правопис српског језика у наставној пракси,
Београд.
Брборић 2011: Вељко Брборић, Правопис и школа, Београд.
496
Вељко Ж. Брборић
Дешић 62004 [11994]: Милорад Дешић, Правопис српског језика. Приручник за
школе, Земун.
Драгићевић 2007: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд.
Живковић 1937: Сретен Живковић, О писању туђих сложеница, Наш језик V,
Београд, 164–167.
Ивић 1998: Павле Ивић, „Из прошлости српског правописа“ у: К новој писмености, Београд.
Ивић и др. 22004: Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан, Бранислав Брборић,
Српски језички приручник. Београд.
Клајн 2002: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику, Први део:
Слагање и префиксација (Прилози граматици српског језика I), Београд.
Клајн, Шипка 2007: Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник старних речи и
израза, Нови Сад.
Пешикан 1996: Митар Пешикан „Правописна норма“, у: Српски језик на крају
века, Београд, 171–179.
Правопис 1960: Правопис српскохрватскога књижевног језика са правописним
речником (израдила правописна комисија), Нови Сад – Загреб.
Правопис 1993: Правопис српскога језика, I. Правила и њихови односи, II. Речник
уз правопис), Нови Сад.
Правопис 2010: Правопис српскога језика (измењено и допуњено издање), Нови
Сад.
Симић еt al. 1993: Р. Симић, Ж. Станојчић, Б. Остојић, Б. Ћорић, М. Ковачевић,
Правопис српскога језика са речником, Београд – Никшић.
Списи 2004: Списи Одбора за стандардизацију српског језика, Београд.
Стевановић 41981: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I
(граматички списи и књижевнојезичка норма), Београд.
Ћорић 2008: Божо Ћорић, Творба именица у српском језику (одабране теме),
Београд.
Шипка 2010: Милан Шипка, Правописни речник српског језика са правописнограматичким саветником, Нови Сад.
Veljko Ž. Brborić
WORD FORMATION AND ORTHOGRAPHY – SPELLING THE COMPOUND
DETERMINATIVE FORMATIONS WITH THE FOREIGN FIRST COMPONENT
Summary
The paper discusses compound units whose first members are indeclinable. They include determiners which are, as a rule, of foreign origin, sometimes loanwords, and sometimes
calques. We will treat the orthographic solutions, i.e. spelling these formations in Serbian. This
matter also assumes a grammatical nature when we need to define whether these formations
consist of one or two words. Serbian orthography provides solutions which prescribe the spelling of these formations with a hyphen, but also separately and/or together.
Download

творба речи и правопис – писање сложених