УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
ИНФОРМАТОР
2014/2015.
Крагујевац, 2014.
ИЗДАВАЧ
Правни факултет
Јована Цвијића 1
Крагујевац
тел. 034/306 505, 306 500
www.jura.kg.ac.rs
wap.jura.kg.ac.rs
[email protected]
ЗА ИЗДАВАЧА
Проф. др Предраг СТОЈАНОВИЋ,
Декан Факултета
ПРИРЕДИЛИ
Проф. др Предраг СТОЈАНОВИЋ
Доц. др Милан Палевић
Милош МАРКОВИЋ
Илија ОБРИЋ
Емил МАТИЋ
Тираж:
300 примерака
Крагујевац, април 2014.
DISCE, SED A DOCTIS, INDOCTOS IPSE DOCETO!
Учи, али од учених људи, неуке сам подучавај!
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ ...........................................................................................7
1. РЕЧ ДЕКАНА ФАКУЛТЕТА........................................................9
2. УПИС НА ФАКУЛТЕТ ...............................................................13
2.1. Упис на основне академске студије права..................13
2.2. Пријемни испит ................................................................15
2.3. Упис на мастер академске студије................................16
2.4. Упис на докторске академске студије .........................16
3. ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА ...............................................21
4. СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ...................................23
4.1. Студијски програм основних академских студија ..24
4.2. Студијски програм мастер академских студија ........28
4.3. Студијски програм докторских академских студија
......................................................................................................29
5. ПРАВИЛА СТУДИЈА..................................................................35
5.1. Правила студија на основним академским студијама
......................................................................................................35
5.2. Правила студија на мастер академским студијама .37
5.3. Правила студија
на докторским академским
студијама....................................................................................38
5.4. Испити ................................................................................39
5.5. Права и обавезе студената..............................................40
6. СТУДЕНТСКИ ЖИВОТ И СТУДЕНТСКЕ АКТИВНОСТИ ..43
7. ПОВЕЗАНОСТ ФАКУЛТЕТА СА ДРУГИМ ФАКУЛТЕТИМА
И ПРАВОСУДНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА ....................................45
8. ПРИЛОЗИ .....................................................................................47
8.1. ПРИЈЕМНИ ИСПИТ........................................................47
8.2. Питања за пријемни испит ............................................48
8.2.1. Питања из српског језика и књижевности ..............48
8.2.2. Питaњa из историје.......................................................59
1. РЕЧ ДЕКАНА ФАКУЛТЕТА
Драги бруцоши,
Младим људима говорити да су донели исправну одлуку
решивши да своје образовање наставе на Правном факултету у
Крагујевцу, јесте обавеза неког ко је на челу ове куће, али
уједно и помало непотребан задатак. Дубоко сам свестан
чињенице да младост верује у своје одлуке, донете најчешће
срцем, док смо ми искуснији ту само да у ваше жеље и емоције
унесемо поруке које нам намећу разум и искуство, који,
сигуран сам да и ви то тако осећате, чистоти младалачких
хтења само намећу стеге свега онога што можемо подвести под
појам „живот”.
С тога не желим да вам превише говорим о томе шта вас
чека након што, најмање, четири године, проведете на
Правном факултету у Крагујевцу и стекнете звања
дипломираних правника. Желим да се поклоним пред вашом
младошћу, пред генерацијом која је решила да се у Србији,
земљи која још увек гради свој правни систем, бави
правничким „занатом”, те да своје способности стави у
функицју онога што би од Србије требало да начини бољим
местом за живот.
Једино што могу јесте да вам на тој одлуци, уз
нескиривено осећање дивљена на храбрости, честитам. И да
вам кажем – хвала. Хвала што нам верујете. Хвала што, ево још
као бруцоши, држите лекцију и нама својим професорима,
лекцију која нас учи да су у око нас малди људи спремни да
најлепше године свог живота посвете потрази за правим
вредностима: знањем, науком, просвећеним духом. Зато се
могу само обавезати да ћете од целог колектива Правног
9
факултета у Крагујевцу, чији део од сада и ви постајете имати
безрезервну подршку у тој потрази.
Да прича о подршци коју ћете имати не делује као само
куртоазно обеђање дозволите да вам представим пар детаља
који говоре да сте уписавши факултет који полако „гази” кроз
пету деценију свог постојања изабрали прави пут за улазак у
свет академаца.
Дошли сте у кућу која се има чиме похвалити. Пре свега
сваки колектив чине људи - појединци. Кроз наш, а сада и ваш,
факултет, у протеклим деценијама прошли су многи. Сада
успешне судије, адвокати, тужиоци, правници који су своје
каријере градили у великм привредним системима, кроз рад у
државној управи, били су некада као и ви бруцоши на
Правном факултету у Крагујевцу. Њихова сведочења, а
имаћете прилике да неке од њих и упознате, говоре, да је ово
место где се однос узајамног поверења, поштовања и сваколике
подршке не ограничава само на четири године студија. Не. Од
сада па до краја ваших, убеђен сам успешних, каријера ви ћете
остати студенти Правног факултета у Крагујевцу.
Наши капацитети да са вама тај и такав однос остваримо
су велики. У прилог томе говоре чињенице. Набројаћу само
неке од њих. Од данас ви студирате на факултету који
баштини традицију Лицеја, основаног још 1838. године, те
претече данашњег Универзитета у Крагујевцу, те прве
„правничке” школе у Србији. Студирате у граду који је био
прва престоница, у коме је донет први српски Устав, граду који
је центар државотворног у Србији, што је традиција која
обавезује, али и предност за вас који тим давно утабаним
стазама сада крећете, јер ћете у овом окружењу, увек бити
поштовани као даљи „чувари ватре” оног најбољег и
најплеменитијег што држава Србија има, чува и негује.
Рекох, та традицја обавезује, зато и сви ми ккоји смо
непосредно укључени у процес вашег образовања, имамо
обавезу да вам створимо најбоље услове за студирање. Ово је
место на коме ћете поред квалитетне наставе, спремности
10
професора да вам помогну имати прилику да се упознате са
најмодернијим тендецијама у правној науци. Бићете у прилици
да се сретнете и да чујете најеминентније светске и европске
стручњаке из разних области права, сваке године многи од њих
су гости нашег факултета На располагању ће вам бити и наши
научни центри: Центар за спортско право, Центар за право
европске уније, Правне клинике, Уставна радионица
„Димитрије Давидовић” где ћете у раду са професорима стећи
додатна знања из неких области за које покажете посебно
интересовање.
Одавде ћете имати прилику да се упознате и са радом
најзначајнијих државних међународних институција. Тако су
наши студенти имали прилике и да посете и буду примљени у
некима од њих од Народне скупштине Републике Србије, па до
Међународног суда правде и Хашког трибунала...
О техничкој подршци вама студентима просто и не
говоримо. Она се подразумева. Под кровом Правног факултета
у Крагујевцу на располагању су вам фондови две библиотеке –
Универзитетске и Библиотеке Правног факултета, ту су и
рачунарске учионице која вам омогучавају приступ базама
правних прописа, претраживање интернета, а све у сврси
вашег квалитетнијег рада и лакшег учења.
Наравно студије нису само године потрошене у учењу. Ви
сада живите најлепше године својих живота. Дружења
студената, окупљања, популарне „правнијаде” све је то у
функцији жеље да са овог места не понесете само успомене које
се тичу учења, већ и да овде учврстите међусобна пријатељства
и везе што је можда и највећи капитал који одаведе може
понети. Зато се на нашем факултета велика пажња поклања
студентском организовању, па тако своја права можете
остварити кроз рад Студентског парламента или кроз
активности студентских организација.
То су те чињенице које говоре у прилог исправности ваше
одлуке. Да се вратим на почетак те да још једном поновим да
сте ви ту одлуку донели срцем, али ако све о чему смо говорили
11
промислимо разумом искунијег и старијег, вашој одлуци не
мог наћи ману. Као неко ко је и сам пре више деценија своју
каријеру почео управо као и ви – као бруцош Правног
факултета у Крагујевцу, могу само да вам честима и кажем:
добродошли и срећно!
Проф. др Предраг Стојановић
12
2. УПИС НА ФАКУЛТЕТ
2.1. Упис на основне академске студије права
Упис студената на основне академске студије права спроводи се на основу Заједничког конкурса који објављују сви факултети за територију Републике Србије. Текст Конкурса се може набавити на свим трафикама. Конкурс би требало да буде
објављен око 1. маја 2014. године.
У прву годину основних студија, у оквиру броја који одреди Влада Републике Србије уписују се:
 студенти који се финансирају из буџета,
 студенти који плаћају школарину.
У прву годину основних академских студија може се уписати, у оквиру одобреног броја, свако лице које има средње
образовање у четворогодишњем трајању и које положи пријемни испит.
Кандидат који има положену општу матуру (?!) не полаже
пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату
вреднују се резултати опште матуре у складу са општим актом
Универзитета.
Страни држављанин се може уписати на студије права,
под истим условима као и домаћи држављанин, у складу са Законом. Посебан услов за упис страног држављанина на прву годину основних студија јесте знање српског језика. Проверу знања српског језика обавља комисија од 3 члана, коју образује Декан.
13
Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија утврђује Комисија за упис на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту
Ранг листа се сачињава према укупном броју бодова сваког кандидата, по утврђеним мерилима. Кандидат може освојити највише 100 бодова.
Под општим успехом у средњој школи подразумева се
збир просечних оцена из свих предмета у I, II, III и IV разреду,
помножен са два. По овом основу кандидат може освојити најмање 16, а највише 40 бодова. Општи успех у средњој школи
рачуна се на две децимале.
На пријемном испиту кандидат може постићи од 0 до
највише 60 бодова( два теста по 30 питања).
Универзитет утврђује јединствену ранг листу свих кандидата, са укупним бројем бодова стеченим по свим критеријумима утврђеним Конкурсом, без обзира на начин финансирања.
Кандидат може бити уписан на терет буџета ако се налази
на јединственој ранг листи до броја одобреног за упис кандидата на терет буџета, а има најмање 51 бод.
Кандидат може бити уписан као студент који плаћа школарину уколико се на јединственој ранг листи налази, од броја
који се уписује на терет буџета до броја одобреног за упис студената који плаћају школарину, ако постигне најмање 30 бодова.
Учесник конкурса за упис може поднети приговор на регуларност конкурса, регуларност испита, редослед кандидата
на ранг листи декану Факултета, у року од 24 сата од објављивања ранг листе на огласној табли Факултета.
По приговору учесника конкурса, декан доноси решење у
року од 24 сата од пријема приговора.
14
На одлуку декана по приговору, кандидат може изјавити
жалбу Савету Факултета у року од 24 сата од дана пријема решења.
Савет Факултета решава по жалби у року од два дана од
дана њеног пријема.
Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на
студијама првог степена и лице коме је престао статус студента
у складу са законом, може се уписати на студије првог степена,
под условима и на начин прописан општим актом Универзитета.
Право из претходног става остварује се на лични захтев.
Одлуку о испуњености услова за признавање испита и
упис у одговарајућу годину студија доноси декан Факултета.
2.2. Пријемни испит
Кандидати који конкуришу за упис у прву годину основних академских студија у школској 2014/2015. години, полажу
пријемни испит из Српског језика и књижевности и Историје,
по програму гимназије општег смера.
Пријављивање кандидата у првом конкурсном року биће
25, 26. и 27. јуна 2014. године, а полагање пријемног испита
биће 30. јуна, 1, 2. или 3. јула. Тачан датум одржавања
пријемног испита на Правном факултету у Крагујевцу биће
објављен на веб страни факултета и на огласној табли.
У другом делу Информатора дати су наставни програми
предмета који се полажу, као и по 100 питања по предмету, од
којих ће за пријемни испит бити састављени тестови од по 30
питања).
15
2.3. Упис на мастер академске студије
На мастер академске студије права, за стицање академског
назива - мастер правних наука, може се уписати кандидат који
је завршио основне академске студије права на Правном факултету у Крагујевцу, са најмање 240 ЕСПБ.
Под истим условима, на ове студије се може уписати и
кандидат који је основне академске студије права завршио на
другом правном факултету у Републици Србији или иностранству, уколико се број, назив и/или садржај предмета који је положио на факултету са кога долази, у највећој мери подудара
са бројем, називом и садржајем предмета основних академских
студија првог степена овог факултета. У супротном, кандидат
је дужан да пре уписа на мастер студије положи испите из недостајућих предмета.
Кандидат који је завршио основне академске студије права
на другом правном факултету у Републици Србији или иностранству, може се уписати на мастер академске студије на
овом факултету и под другачијим условима, уколико су они
предвиђени споразумом овог факултета и другог правног факултета у земљи или иностранству.
Рангирање кандидата за упис на мастер академске студије
врши се на основу просечне оцене постигнуте на основним
академским студијама.
2.4. Упис на докторске академске студије
Право уписа на докторске академске студије има лице које
је:
- завршило мастер академске студије и стекло звање - мастер, остваривши најмање 300 ЕСПБ, са просечном оценом најмање 8,00 на основним и мастер студијама и које познаје један
од страних (светских) језика у мери да може користити страну
литературу;
16
- завршило основне студије и стекло звање дипломирани
правник, са просечном оценом најмање 8,00 и које познаје један
од страних (светских) језика у мери да може користити страну
литературу;
- изузетно, на докторске студије може се уписати и лице
које је завршило друге дипломске академске студије, односно
универзитетске основне студије из друштвено-хуманистичких
наука, ако испуњава услове у погледу просечне оцене најмање
8,00 и знање једног страног (светског) језика у мери да може користити страну литературу, под условом да положи одређене
испите из програма студија права, које одреди Наставно научно веће, на предлог одговарајуће катедре;
- завршило магистарске студије и стекло академски степен
магистра наука, без пријављене докторске дисертације у складу
са одредбом чл. 128. Закона о високом образовању. Овај кандидат се уписује у пети семестар докторских студија;
- уписало последипломске магистарске студије у складу са
Законом о универзитету, али које још увек није одбранило магистарски рад. Овај кандидат се зависно од остварених резултата, према одлуци Комисије за докторске студије, уписује у одговарајућу годину студија;
- завршило специјалистичке академске студије. Овај кандидат се уписују у трећи семестар докторских студија под условом да је током специјалистичких студија остварио најмање 60
ЕСПБ, односно, одбранило специјалистички рад.
Мерила за утврђивање редоследа кандидата су: општа
просечна оцена и резултати са пријемног испит.
17
 Потребна документа 
Кандидати подносе:
 на конкурс:
1. Пријаву на Конкурс (може се добити на Факултету и на
сајту Факултета),
2. Оригинална документа на увид,
3. Фотокопије сведочанстава сва четири разреда завршене
средње школе,
4. Фотокопију дипломе о положеном завршном, односно
матурском испиту,
5. Фотокопију извода из матичне књиге рођених,
6. Доказ о уплати накнаде на име трошкова полагања
пријемног испита. О висини накнаде и начину уплате
кандидати ће бити обавештени путем огласне табле и
сајта Факултета.
 на пријемном испиту:
1. Потврду о учешћу на Конкурсу коју кандидат добија
приликом подношења докумената на Конкурс,
2. Личну карту или пасош,
3. Хемијску оловку или наливперо.
 приликом уписа:
1. Оригинална документа четири сведочанства, диплому
и извод из матичне књиге рођених,
2. Индекс, купује се на Факултету,
3. Две фотографије формата 4,5 x 6 цм,
18
4. Комплет образаца за упис, купује се на Факултету књижари,
5. Доказ о уплати накнада за студенте који плаћају школарину, о висини накнаде и начину уплате кандидати ће
бити обавештени путем огласне табле и сајта Факултета.
НАПОМЕНЕ:
1. Кандидати могу приликом конкурисања, уместо фотокопија докумената да поднесу оригинална документа. У том
случају фотокопије нису потребне.
2. Фотокопије докумената кандидата који нису примљени
или су одустали од уписа, не враћају се.
19
3. ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА
Правни факултет Универзитета у Крагујевцу је високошколска установа која у обављању делатности високошколско
образовање и научноистраживачки рад обједињује образовни,
научноистраживачки и стручни рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања у области правних и пратећих друштвених наука.
Седиште Факултета је у Крагујевцу, улица Јована Цвијића
бр. 1, раније Ђуре Пуцара Старог бр. 1).
Своју делатност Факултет остварује деловањем запослених у неколико организационих јединица, и то:
 Наставно-научна јединица,
 Институт за правне и друштвене науке,
 Студијско-истраживачки центри
 Стручна служба, у оквиру које делује неколико одсека.
То су:
1) Одсек за наставу и студентска питања,
2) Одсек за опште послове,
3) Одсек за материјално-финансијско пословање,
4) Информациони центар,
5) Библиотека
21
4. СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ
Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија.
Студијски програми, врсте и нивои студија на универзитетима у Србији уређени су Законом о високом образовању
(„СГ РС“ бр 76/05...89/13) након чега су током 2006. године,
Универзитет у Крагујевцу и сви факултети у његовом саставу,
међу којима и Правни факултет, донели своје Статуте (мењали
и допуњавали их више пута) а у складу са поменутим Законом
и принципима Болоњске декларације.
Делатност високог образовања остварује се кроз академске
студије на основу акредитованих студијских програма.
На Правном факултету у Крагујевцу студије се изводе у
три степена.
Студије првог степена су основне академске студије, које
имају 240 ЕСПБ. Оне трају четири године (осам семестара), а
њиховим окончањем студент стиче звање дипломирани правник.
Студије другог степена су мастер академске студије, које
имају 60 ЕСПБ. Оне трају једну годину (два семестра), а студент
који их успешно заврши стиче звање мастер правних наука.
Студије трећег степена су докторске академске студије које имају 180 ЕСПБ. Оне трају три године (шест семестара). Студент који испуни све обавезе предвиђене овим студијским програмом, као и обавезе прописане Статутом Универзитета, Факултета и Правилником о докторским студијама, стиче научни
назив - доктор правних наука.
23
Правни факултет у Крагујевцу расписује конкурс за пријем нове генерације студената на сва три нивоа академских студија.
4.1. Студијски програм
основних академских студија
ПРВА ГОДИНА
Б.
ПРЕДМЕТ
01
Увод у право
02
Римско право
Правна историја
света
Изборни предмет
страни језик:
енглески или
руски или немачки
или француски
03
04
категорија
предмета
теоријскометодолошки
научно-стручни
теоријскометодолошки
академскоопштеобразовни
семeстар
Укупно
часови
активне
наставе
ЕСПБ
I
6
8
I
6
8
I
4
6
I
4
6
20
28
Укупно у I семестру:
05
06
07
08
Основи економије
Српска правна
историја
Уставно право
Изборни предмет
Велики правни
системи или
Економска
дипломатија
академскоопштеобразовни
II
6
8
научно-стручни
II
5
8
научно-стручни
II
7
10
академскоопштеобразовни
II
4
6
22
42
32
60
Укупно у II семестру:
Укупно у I и II семестру:
24
ДРУГА ГОДИНА
Б.
ПРЕДМЕТ
01
Увод у грађанско
право и Стварно
право
Кривично право
Јавне финансије и
финансијско право
Управна наука
02
03
04
05
06
07
08
Породично право
Наследно право
Изборни предмет
Политички систем
или Савремене
правне теорије
Изборни предмет
Малолетничко
кривично право
или Право локалне
самоуправе
категорија
предмета
семeстар
Укупно
часови
активне
наставе
ЕСПБ
научно-стручни
III
8
10
научно-стручни
теоријскометодолошки
стручноапликативни
III
7
10
III
6
8
III
4
5
25
6
6
33
8
8
Укупно у III семестру:
IV
IV
научно-стручни
научно-стручни
теоријскометодолошки
IV
4
6
стручноапликативни
IV
3
5
19
44
27
60
Укупно у IV семестру:
Укупно у III и IV семестру:
ТРЕЋА ГОДИНА
Б.
ПРЕДМЕТ
01
Облигационо
право
Управно право
Ауторско право
02
03
04
Међународно јавно
право
категорија
предмета
семeстар
Укупно
часови
активне
наставе
ЕСПБ
научно-стручни
V
7
10
научно-стручни
стручноапликативни
стручноапликативни
V
7
10
V
4
5
V
6
8
25
Укупно
часови
активне
наставе
Укупно у V семестру:
24
категорија
предмета
Б.
ПРЕДМЕТ
05
Криминалистика
06
Кривично
процесно право
Изборни предмет
Црквено право или
Право осигурања
Изборни предмет
Пореско право или
Потрошачко право
или Службеничко
право или Управни надзор или Организационо процесно право
07
08
теоријскометодолошки
стручноапликативни
семeстар
ЕСПБ
33
VI
4
6
VI
7
10
теоријскометодолошки
VI
4
6
стручноапликативно
VI
3
5
18
42
27
60
Укупно у VI семестру:
Укупно у V и VI семестру:
ЧЕТВРТА ГОДИНА
Б.
ПРЕДМЕТ
01
02
Привредно право
Грађанско
процесно право
Право
индустријске
својине
Изборни предмет
Правна медицина
или Реторика
03
04
05
06
26
Радно и социјално
право
Међународно
пословно право
категорија
предмета
семeстар
научно-стручни
стручноапликативни
VII
Укупно
часови
активне
наставе
8
VII
7
10
стручноапликативни
VII
4
6
академскоопштеобразовни
VII
3
4
Укупно у VII семестру:
22
30
стручноапликативно
VIII
6
8
научно-стручни
VIII
6
8
ЕСПБ
10
Б.
ПРЕДМЕТ
07
Међународно
приватно право
Изборни предмет
Медицинско право
или Међународно
кривично право
или Берзанско
право или Право
знакова
разликовања
Изборни предмет
Берзе и берзанско
пословање или
Корпоративно
управљање
08
09
категорија
предмета
семeстар
Укупно
часови
активне
наставе
ЕСПБ
научно-стручни
VIII
3
4
стручноапликативни
VIII
4
5
академскоопштеобразовни
VIII
4
5
20
42
30
60
Укупно у VIII семестру:
Укупно у VII и VIII семестру:
27
4.2. Студијски програм
мастер академских студија
ПЕТА ГОДИНА Прва година
семeстар
Укупно
часови
активне
наставе
ЕСПБ
Б.
ПРЕДМЕТ
категорија
предмета
01
Међународна
трговинска
арбитража
стручноапликативни
I
3
4
академскоопштеобразовни
I
3
5
теоријскометодолошки
I
3
5
стручноапликативни
I
4
6
академскоопштеобразовни
II
4
6
стручноапликативни
II
4
6
02
03
04
05
06
07
08
28
Право Европске уније
Криминологија са
правом извршења
кривичних санкција
Изборни предмет
Дипломатскоконзуларно право
или Међународно
правосуђе
Изборни предмет
Основе грађанског
процесног права ЕУ
или Међународно
приватно право ЕУ
Изборни предмет
Право конкуренције
или Спортско право
или Туристичко
право
Студијски
истраживачки рад
Мастер рад
19
II
Укупно у I и II семестру:
40
28
60
4.3. Студијски програм
докторских академских студија
Распоред предмета по семестрима и годинама студија за
студијски програм докторских студија права.
Часови
активне
наставе
Шифра
Назив предмета
предмета
С Статус
П
предмета
ЕСПБ
СИР
ПРВА ГОДИНА
1.
METO
Методологија научноистраживачког рада
1 О
6
10
2.
PREZ
Писање и презентовање
научних радова
1 О
8
12
3.
SIRD11
Студијски истраживачки рад,
преглед литературе
1 О
6
8
4.
SIRD12
Студијски истраживачки рад Семинарски рад I
2 О
14
15
5.
IPDS1
Изборни предмет 1
2 ИБ
6
15
Укупно часова активне наставе на години студија =40
60
ДРУГА ГОДИНА
6
SIRD21
Студијски истраживачки рад –
избор теме докторске
дисертације
3 О
7
IPDS2
Изборни предмет 2
3 ИБ
8.
SIRD22
Студијски истраживачки рад Семинарски рад II
3 О
9
IPDS3
Изборни предмет 3
4 ИБ
6
6
15
8
6
7
8
15
29
10
SIRD23
Студијски истраживачки рад
који је у функцији израде
докторске дисертације – писање
и објављивање научних радова
4 О
14
15
Укупно часова активне наставе на години студија =40
60
ТРЕЋА ГОДИНА
11
.
SIRD31
Студијски истраживачки рад у
вези израде докторске
дисертације
5 О
12
.
ZRDS1
Изрaда докторске дисертације
5
13
.
SIRD32
Студијски истраживачки рад,
припрема за одбрану докторске
дисертације
6 О
14
.
ZRDS2
Израда и одбрана докторске
дисертације
20
20
20
Укупно часова активне наставе на години студија =40
ЛИСТА ПРЕДМЕТА НА ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА
ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ
1. Методологија научноистраживачког рада
2. Писање и презентовање научних радова
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
1. Алтернативно решавање спорова са елементом иностраности
2. Ауторско право - одабране теме
3. Грађанско процесно право - одабране теме
4. Историја српске уставности
5. Јавне финансије и финансијско право - одабране теме
30
10
5
25
6. Кривично право - одабране теме
7. Кривично процесно право - одабране теме
8. Криминалистика - одабране теме
9. Криминологија са правом извршења кривичних санкција одабране теме
10. Макроекономија
11. Малолетничко кривично право - одабране теме
12. Међународно јавно право - одабране теме
13. Међународно кривично право - одабране теме
14. Међународно правосуђе
15. Међународно приватно право - одабране теме
16. Међународно радно право
17. Међународно трговинско право
18. Микроекономија
19. Наследно право - одабране теме
20. Облигационо право - одабране теме
21. Органи привредних друштава
22. Породично право - одабране теме
23. Права деце
24. Право ЕУ
25. Право заштите славних жигова
26. Правна историја света - одабране теме
27. Право интелектуалне својине
28. Право међународне продаје робе
29. Превенција криминалитета и Рад полиције у заједници
30. Привредно право - одабране теме
31. Радно право - одабране теме
32. Римско право - одабране теме
33. Савремене правне теорије - одабране теме
34. Саобраћајно право
31
35. Систем правних лекова у ГСП
36. Спортско право - одабране теме
37. Српска правна историја - одабране теме
38. Стварно право - одабране теме
39. Увод у право - одабране теме
40. Управно право - одабране теме
41. Уставноправна историја света
42. Уставно право - одабране теме
43. Финансијска тржишта
Уже научне области су /са предметима у заградама/:
1. Грађанскоправна (Увод у грађанско право и стварно
право, Породично право, Наследно право, Облигационо право,
Организационо процесно право, Грађанско процесно право,
Медицинско право, Основе грађанског процесног права ЕУ,
Спортско право, Црквено право, Грађанско процесно право одабране теме, Наследно право - одабране теме, Облигационо
право - одабране теме, Породично право - одабране теме, Права деце, Систем правних лекова у грађанским судским поступцима, Спортско право - одабране теме, Стварно право - одабране теме),
2. Историја државе и права (Српска права историја,
Историја српске уставности, Српска правна историја - одабране
теме),Правна историја света, Правна историја света - одабране
теме, Уставноправна историја света),
3. Римско право (Римско право, Велики правни системи,
Реторика, Римско право - одабране теме),
4. Јавноправна и теоријскоправна (Увод у право, Уставно
право, Управна наука, Политички систем, Савремене правне
теорије, Право локалне самоуправе, Управно право, Службеничко право, Управни надзор, Радно и социјално право, Јавна
управа, Међународно радно право, Радно право - одабране те32
ме, Савремене правне теорије - одабране теме, Увод у право одабране теме, Управно право - одабране теме, Уставно право одабране теме, Методологија научноистраживачког рада, Писање и презентовање научних радова),
5. Кривичноправна (Кривично право, Малолетничко
кривично право, Криминалистика, Кривично процесно право,
Међународно кривично право, Правна медицина, Криминологија са правом извршења кривичних санкција, Кривично право
- одабране теме, Кривично процесно право - одабране теме,
Криминалистика - одабране теме, Криминологија са правом
извршења кривичних санкција - одабране теме, Малолетничко
кривично право - одабране теме, Међународно кривично право - одабране теме, Превенција криминалитета и рад полиције
у заједници),
6. Пословноправна (Ауторско право, Право осигурања,
Потрошачко право, Привредно право, Право индустријске својине, Међународно пословно право, Берзанско право, Право
знакова разликовања, Право Европске уније, Право конкуренције, Туристичко право, Ауторско право - одабране теме,
Органи привредних друштава, Међународно трговинско право, Право Европске уније - одабране теме, Право заштите славних жигова, Право интелектуалне својине, Право међународне
продаје робе, Привредно право - одабране теме, Саобраћајно
право),
7. Међународноправна (Међународно јавно право, Међународно приватно право, Међународно правосуђе, Дипломатско-конзуларно право, Међународна трговинска арбитража,
Међународно приватно право ЕУ, Међународно јавно право одабране теме, Међународно правосуђе - одабране теме, Алтернативно решавање спорова са елементом иностраности, Међународно приватно право - одабране теме),
8. Правноекономска (Основи економије, Економска дипломатија, Јавне финансије и финансијско право, Пореско право, Берзе и берзанско пословање, Корпоративно управљање,
33
Јавне финансије и финансијско право - одабране теме, Макроекономија, Микроекономија, Финансијска тржишта),
9. Страни језици (Енглески језик, Руски језик, Француски
језик, Немачки језик)
34
5. ПРАВИЛА СТУДИЈА
5.1. Правила студија
на основним академским студијама
При упису сваке школске године студент се опредељује за
онај број предмета који је потребан да се оствари најмање 60
ЕСПБ-а.
Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ-а у
складу са студијским програмом.
Студент који не положи обавезан предмет до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не
положи изборни предмет, може поново уписати исти или се
определити за други изборни предмет.
Студент стиче право уписа у следећу годину студија ако је
до истека рока за упис, уредно извршио све предвиђене обавезе
из студијског програма и положио испите из предмета који му
према бодовном режиму, утврђеним студијским програмом,
омогућују упис на вишу годину студија.
Студент који се финансира из буџета, а који у току школске године оствари 60 ЕСПБ, стиче право да се и у наредној
школској години финансира из буџета. Студент који не
оствари 60 ЕСПБ, може наставити студије у статусу студента
који сам финансира студије.
Студент који сам финансира студије и који у току школске године оствари 60 ЕСПБ, стиче право да се у наредној години финансира из буџета, у оквиру укупног броја студената који се финансирају из буџета.
35
На основним академским студијама настава се изводи у
складу са акредитованим студијским програмом првог степена
образовања, а према плановима рада на наставним предметима
који се утврђују за сваку школску годину.
Школска година по правилу почиње 1. октобра текуће, а
завршава се 30. септембра наредне године. У школској години
настава се реализује у два семестра, зимском и летњем, који
трају по 15 недеља.
Настава се на основним академским студијама изводи у
облику предавања, вежби, консултација, практичног рада, израде и одбране семинарских радова, стручне праксе и других
облика активне наставе погодних за остварење образовне делатности високошколске установе.
Предавање је основни облик наставе којим наставник излаже градиво садржано у наставном програму. На почетку предавања наставник упознаје студенте са планом рада на наставном предмету и динамиком његовог остваривања, изабраним
начином рада на предавањима и обавезама студената у циљу
постизања очекиваних компетенција.
Вежбе имају за циљ појашњење материје из одговарајућег
наставног предмета, практичну примену стечених знања кроз
обраду случајева из праксе, оспособљавање студената за стицање вештина у вођењу судских и вансудских поступака кроз организовање симулација појединих фаза поступака или вођења
поступка у целини, проверу знања путем тестова, колоквијума
или на други начин који је прилагођен природи предмета и величини групе.
Консултације, као облик активне наставе, одржавају се у
циљу разјашњења појединих делова градива и пружања потребне помоћи студентима при изради семинарских радова.
Као један од видова активне наставе је и стручна пракса из
појединих позитивно-правних предмета, путем које се студентима омогућава ближе упознавање са организацијом и радом
правосудних и управних органа.
36
Студент може да изради и одбрани семинарски рад чија
тема је унапред одређена планом рада из одређеног наставног
предмета.
5.2. Правила студија
на мастер академским студијама
Студијски програм мастер академских студија остварује се
кроз обавезне и изборне предмете, друге облике активне наставе и израду обавезног завршног рада.
Активну наставу на дипломским академским студијама
чине предавања, вежбе и студијски истраживачки рад. Предавање је основни облик наставе којим наставник излаже градиво
садржано у наставном програму. Вежбе се састоје у појашњењу
материје из уџбеника и предавања, практичној примени стечених знања кроз обраду случајева из праксе и др. Студијски истраживачки рад, који се спроводи у трајању од 16 часова у току
недеље, у функцији је израде завршног мастер рада.
Овај програм садржи обавезу израде завршног мастер рада, који вреди 24 ЕСПБ-а. Стандарди који се односе на тему, циљеве израде, структуру, обавезну литературу, форму, референце, цитирање, процедуру израде, одбране и оцену, ближе су
регулисани Правилником о изради семинарских и завршних
радова.
Ближи услови студирања, на основним и дипломским академским студијама, уређени су Правилником о основним и дипломским академским студијама Правног факултета у Крагујевцу.
37
5.3. Правила студија
на докторским академским студијама
Студијски програм докторских студија реализује се кроз
наставу, истраживачки рад и израду и одбрану докторске
дисертације.
Студијски програм докторских студија се реализује на следећи начин: у првом семестру, кроз обавезне методолошке
предмете и студијски истраживачки рад који није везан за докторску дисертацију, што обухвата 30 ЕСПБ-а; у другом семестру, кроз студијски истраживачки рад чији је резултат један
семинарски рад, наставу и полагање једног изборног предмета,
што обухвата 30 ЕСПБ-а; у трећем семестру, кроз наставу и полагање једног изборног предмета, студијски истраживачки рад
чији је резултат други семинарски рад и студијски истраживачки рад у циљу одабира теме докторске дисертације, што обухвата 30 ЕСПБ-а; у четвртом семестру, кроз полагање трећег изборног предмета, самосталну научноистраживачку активност
везану за докторску дисертацију, што ће резултирати објављивањем два рада, што обухвата 30 ЕСПБ-а; у петом и шестом семестру, кроз израду и одбрану докторске дисертације, што
обухвата 60 ЕСПБ-а.
Научноистраживачки рад студент обавља у циљу припреме и одбране докторске дисертације.
Научноистраживачки рад се обавља под надзором ментора, а резултати овог рада се објављују у научним и стручним
часописима.
Студент мора објавити најмање два рада који, у претежном делу, нису делови оцењеног семинарског рада на докторским студијама.
Најмање један рад из претходног става мора бити објављен или прихваћен за објављивање у домаћем часопису са листе Министарства надлежног за науку.
38
Студент стиче право да пријави докторску дисертацију
најраније после уписа трећег семестра, односно пошто је испунио све обавезе предвиђене Студијским програмом за први и
други семестар.
Тема докторске дисертације се бира из уже научне области утврђене Статутом Факултета, која је везана за изборни
предмет Студијског програма са изборне позиције број три, за
који се студент приликом уписа студија, а најкасније приликом
уписа трећег семестра, определио.
Правилником о докторским студијама Правног факултета
у Крагујевцу ближе се уређује организација и извођење докторских студија, упис на докторске студије, начин спровођења испита и истраживачког рада, као и друга питања од значаја за
остваривање овог студијског програма.
5.4. Испити
Полагање испита и оцењивање на испиту регулисано је
Правилником о полагању испита и оцењивању на испиту
Правног факултета у Крагујевцу.
Студент спрема и полаже испите на основу уџбеника и
друге литературе са којима предметни наставник упознаје студенте на почетку семестра у коме се изводи настава из конкретног предмета. Списак обавезне и допунске литературе и испитних питања, доступан је и на сајту Правног факултета.
Успешност студената у савладавању појединог испита
континуирано се прати током наставе и изражава поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент
може остварити највише 100 поена. Укупна оцена студената на
наставном предмету састоји се из два дела: оцене рада студената током наставе и оцене знања студената показаног на завршном испиту.
39
Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није
положио) до 10 (одличан-изузетан).
Коначна оцена на испиту заснована је на укупном броју
поена које је студент стекао испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, а утврђује се на следећи начин:
 до 54 поена - оцена 5 није положио)
 од 55 до 64 поена - оцена 6
 од 65 до 74 поена - оцена 7
 од 75 до 84 поена - оцена 8
 од 85 до 94 поена - оцена 9
 од 95 до 100 поена - оцена 10.
Редовни испитни рокови су: јануарски, априлски, мајски,
јунски, августовски и септембарски.
Испит је јаван и полаже се у просторијама Факултета пред
предметним наставником или испитном комисијом. Јавност је
обезбеђена истицањем времена и места полагања испита на
огласној табли и сајту Факултета.
Испити се полажу усмено, писмено, односно писмено и
усмено.
Оцену на испиту даје предметни наставник или испитна
комисија.
5.5. Права и обавезе студената
Уписом на неки од студијских програма стиче се статус
студента. Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета или студента који плаћа школарину.
Права и обавезе студената утврђене су Законом, Статутом
Правног факултета и општим актима Универзитета и Факултета.
40
Студент има право:
1) на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;
2) на благовремено и тачно информисање о свим питањима, која се односе на студије;
3) на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са
Законом;
4) на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;
5) на повластице, које произилазе из статуса студента;
6) на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;
7) на различитост и заштиту од дискриминације;
8) да бира и да буде биран у Студентски парламент и друге органе високошколске установе.
Студент је дужан да:
1) испуњава наставне и предиспитне обавезе;
2) поштује опште акте Факултета;
3) поштује права запослених и других студената Факултета;
4) учествује у доношењу одлука у складу са Законом;
5) полаже испите на начин прописан студијским програмом и у роковима прописаним Законом и општим актом Факултета;
6) поштује прописану дисциплину у складу са општим актима Универзитета и Факултета;
7) чува углед и достојанство Универзитета, Факултета, студената, наставника и других чланова академске заједнице.
41
Правилником о правима и обавезама студената Правног
факултета у Крагујевцу уређена су и друга права и обавезе студената, као и поступак њихове заштите у случају повреде.
42
6. СТУДЕНТСКИ ЖИВОТ
И СТУДЕНТСКЕ АКТИВНОСТИ
Живот студената на Правном факултету Универзитета у
Крагујевцу није сведен само на предавања, вежбе и испите. Напротив, обогаћен је мноштвом садржаја који омогућавају како
продубљивање студентских интересовања за различите научно
- стручне области, тако и активан друштвени живот уопште. Уз
то, ове активности доприносе успостављању чврстих спона не
само међу студентима, већ и између студената и Факултета.
Као такве, оне се реализују било у самосталној организацији
студената или у суорганизацији студената и Факултета.
Међу бројним активностима ове врсте истичемо само неке, нпр. Студентски лист "Правник" који вам пружа могућност
предузимања првих новинарских корака, затим, ЕLSA; Студентски парламент; организовање разних трибина, промоција,
изложби књига; Клуб УН; спортска такмичења; вечери забаве и
сл.
У жељи да што више подигне студентски стандард, Факултет преко Универзитета посебну пажњу поклања смештају
студената у студентски дом који се врши путем конкурса, као и
здравственој заштити студената која је обезбеђена преко Студентске поликлинике.
Такође, пажњу заслужује и чињеница да Министарство
просвете Републике Србије студентима, током студирања на
факултетима чији је оснивач Република додељује, за постигнуте резултате током студирања, стипендије и кредите под условима о којима се можете обавестити на Факултету.
43
7. ПОВЕЗАНОСТ ФАКУЛТЕТА СА ДРУГИМ
ФАКУЛТЕТИМА И ПРАВОСУДНИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА
Једна од активности којима Факултет поклања посебну пажњу јесте и повезивање Факултета са другим правним факултетима у земљи и иностранству и са правосудним институцијама, пре свега у Крагујевцу.
Факултет је до сада потписао споразуме о сарадњи: са
правним факултетима у Бања Луци, Источним Сарајеву,
Подгорици, Скопљу, Државном правном академијом у Москви,
а у току је поступак потписивања Споразума о оснивању
Мреже правних факултета југоисточне Европе и судовима у
Крагујевцу.
На овај начин остварују се два основна циља: прво, путем
размене студената и професора, студенти стичу могућност како непосредног контактирања са својим колегама са других факултета из земље и иностранства, тако и размене искустава;
друго, омогућава се свим студентима да у току студија, посебно
у завршним годинама студирања, проведу једно време на пракси у институцијама у којима ће сутра да раде, на тај начин, још
у време студија, упознају се са практичном применом знања која стичу на факултету. Бројне су активности студената које су
реализоване захваљујући оваквој политици Факултета.
Дубоко свесни корисности наведених активности за студенте уопште, Факултет ће настојати да исте још више интензивира у времену које је пред нама.
45
8. ПРИЛОЗИ
8.1. ПРИЈЕМНИ ИСПИТ
Пријемни испит обухвата проверу знања из:
1. српског језика и књижевности
2. историје.
Материјал за припремање пријемног испита из Српског језика
и књижевности је:
 Читанка за I-IV разред гимназије општег смера.
 Граматика за I-IV разред гимназије општег смера
Материјал за припремање пријемног испита из Историје је:
 Историја за I-IV разред гимназије општег смера.
47
8.2. Питања за пријемни испит
8.2.1. Питања из српског језика и књижевности
1. Основна и најважнија функција језика је комуникативна.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
2. Језик се преноси културним путем.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
3. Комуникација која се одвија речима је вербална
комуникација.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
4. Вербална комуникативна средства су говор и писмо.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
5. Дијалекти су нестандардни народни говори.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
6. Језичка норма је скуп прописаних и обавезних правила
употребе језика.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
7. Шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки дијалекат
су млађи штокавски дијалекти.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
8. Призренско-тимочки и косовско-ресавски дијалекат су млађи
штокавски дијалекти.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
48
9. Украјински језик припада западнословенској језичкој групи.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
10. Руски језик припада источнословенској језичкој групи.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
11. Годином почетка словенске писмености сматра се:
а) 963.
б) 863.
в) 1054.
12. Први књижевни језик свих Словена је:
а) српскословенски б) старословенски
в) славеносрпски
13. Прво словенско писмо је:
а) латиница
б) ћирилица
в) глагољица
14. Мирослављево јеванђеље написано је:
а) глагољицом б) ћирилицом в) босанчицом
15. Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски
ћирилички споменик.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
16. Душанов законик је најстарији законик на народном језику.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
17. Граматичка основа именице ждребе је:
а) ждреб-
б) ждребет-
в) ждребе-
18. Реч подбрадак настала је:
а) извођењем б) комбинованом творбом
в) претварањем
19. Придев летећи (летећи тањир) настао је:
а) извођењем б) комбинованом творбом
в) претварањем
49
20. Подвуците придев који има кратак акценат:
жут,
љут,
крут,
пун
21. Заокружите слово испред пара гласова који имају исто место
и исти начин изговора:
а) д,ц
б) г,х
в) т,д
г) ф,з
22. По језику из ког су преузете, речи кул и ин називају се:
а) романизми б) англицизми
в) германизми
23. По језику из ког су преузете, речи шнајдер и шустер називају
се:
а) романизми б) англицизми
в) германизми
24. Одредите глаголски облик: ићи
а) глаголски прилог садашњи
в) инфинитив
б) презент
25. Одредите глаголски облик: плачући
а) глаголски прилог садашњи б) презент в) инфинитив
26. Одредите број лексема у реченици: Човек је човеку вук.
а) четири
б) три
27. Одредите број лексема у реченици: Ми о вуку,а вук на врата.
а) шест
б) седам
28. Подвуците неправилно написану реч:
претчас, подпредседник,
дргастор,
29. Подвуците неправилно написану реч:
подшишати, потпредседник,
јуриздикција, свагдашњи
30. Правилно је:
а) одбрамбени
50
б) одбранбени
истесати
31. Правилно је:
а) довезен
б) довежен
32. Покретни самогласници се јављају:
а) на почетку речи б) на крају речи
в) у средини речи
33. Непостојано ане стојина крају речи, осим код предлога.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
34. Правилно је написано (када означава географски појам):
а) Света гора
б) Света Гора
35. Правилно је написано (када означава заједницу манастира):
а) Света гора
б) Света Гора
36. Придев школски по значењу може бити:
а) и присвојни и описни б) само присвојни
в) само описни
37. Придев розе може се деклинирати.
Наведена тврдња је: а) тачна б) нетачна
38. Одредите врсту зависне реченице:
Иако је падала киша, изашли смо у шетњу.
а) узрочна
б) допусна
в) временска
39. Одредите врсту зависне реченице:
Да није падала киша, изашли бисмо у шетњу.
а) условна
б) допусна
в) временска
40. Одредите врсту напоредног односа:
Сви су пажљиво слушали, само је Иван телефонирао.
а) саставни
б) раставни
в) искључни
51
41. Одредите врсту напоредног односа:
Лука је учио, те је добио петицу из математике.
а) саставни
б) раставни
в) искључни
42. Подвуците категорију која је заједничка свим променљивим
врстама речи:
број,
падеж,
вид, компарација, лице
43. Инструментал једнине именице трио гласи:
а) триом
б) тријом
44. Генитив једнине именице три огласи:
а) триа
в) трија
45. У номинативу једнине правилно је:
а) тужиоц
б) тужилац
в) и тужиоц и тужилац
46. У генитиву множине правилно је:
а) клијента
б) клијената
в) и клијента и клијената
47. Граматички број именице деца је:
а) једнина
б) множина
48. Граматички број именице лишће је:
а) једнина
б) множина
49. Множина именице грозд гласи.
а) гроздови
б) грожђе
в) и гроздови и грожђе
50. Граматичка основа именице племе је:
а) плем-
б) племе-
в) племен-
51. Јона Потапов је лик из дела:
а) Ревизор
52
б) Туга
в) Ујка Вања
52. Чеховљево дело Туга је:
а) роман
б) новела
в) цртица
53. Марица и Митар су ликови из дела:
а) Прва бразда б) Први пут с оцем на јутрење
в) Глава шећера
54. Еп о Гилгамешу припада:
а) хебрејској б) хеленској
в) сумерско-вавилонској књижевности
55. Страдање и васкрсење Христово описано је у јеванђељу:
а) по Марку
б) по Матеју
в) по Луки
г) по Јовану
56. ,,За љубав, не за мржњу ја сам рођена!“ изговара:
а) Антигона
б) Андромаха в) Ана Карењина
57. Лик из Илијаде, Пелејев син, је:
а) Хектор
б) Ахилеј
в) Агамемнон
58. ,,Рани сина, пак шаљи на војску,
Србија се умирит не може“
Наведени стихови су из песме:
а) Смрт мајке Југовића б) Бој на Мишару
в) Урош и Мрњавчевићи
59. Средњовековна књижевна посланица и песма је дело:
а) Слово љубве б) Похвала кнезу Лазару в) Похвала Светом
Симеону
60. Паоло и Франческа су ликови из дела:
а) Декамерон б) Божанствена комедија
в) Ромео и Јулија
53
61. Подвуците име писца који не припада низу:
Данте Алигијери,
Ђовани Бокачо
Молијер, Франческо Петрарка,
62. Канцонијер је дело:
а) Франческа Петрарке
в) Ђакома Леопардија
б) Ђованија Бокача
63. Радња трагедије „Ромео и Јулија“ одвија се у:
а) Равени
б) Верони
в) Фиренци
64. Ла Флеш, Елиза и Клеант су ликови из дела:
а) Чича Горио б) Тврдица
в) Фауст
65. Предговор „Кромвелу“ представља манифест:
а) романтизма б) класицизма в) реализма
66. Алеко је лик из дела:
а) Цигани
б) Евгеније Оњегин
в) Ујка Вања
67. Песму ,,Међу јавом и мед сном“ написао је:
а) Ђура Јакшић б) Јован Дучић в) Лаза Костић
68. Дело „Господа Глембајеви“ је:
а) роман
б) трагедија
в) драма у ужем смислу
69. Подвуците дело које није написао Лаза Лазаревић:
Ветар, Вертер, Два цванцика, Швабица,
Све ће то народ позлатити
70. Песму ,,Сиво, суморно небо“ написао је:
а) Ђура Јакшић
в) Војислав Илић
54
б) Бранко Радичевић
71. Стеван Сремац ствара у периоду реализма:
Наведена тврдња је:
а) тачна
б) нетачна
72. ,,Искрену песму “ написао је:
а) Милан Ракић
в) Алекса Шантић
б) Јован Дучић
73. Песму „Пијани брод“ написао је;
а) Артур Рембо
б) Стефан Маларме в) Пол Верлен
74. Стих ,,Зелено, волим те зелено“ је из песме коју је написао:
а) Пабло Неруда
б) Федерико Гарсија Лорка
в) Хорхе Луис Борхес
75. Астров је лик из дела:
а) Ујка Вања б) Ана Карењина
в) Мајстор и Маргарита
76. Аутор песме ,,Можда спава“ је:
а) Владислав Петковић Дис
в) Раде Драинац
б) Сима Пандуровић
77. Подвуци правац који не припада датом низу:
импресионизам, експресионизам, надреализам,
натурализам, футуризам
78. ,,Лирика Итаке“ и „Ламент над Београдом“ су дела:
а) Милоша Црњанског б) Растка Петровића
в) Момчила Настасијевића
79. Подвуци име писца који није био у дипломатској служби:
а) Јован Дучић
б) Милош Црњански
в) Милан Ракић в) Иво Андрић
55
80. Песме Коњ, Патка, Маслачак, Кактус написао је:
а) Миодраг Павловић
в) Љубомир Симовић
б) Васко Попа
81. Триптихон за Еуридику и Узалуд је будим написао је:
а) Бранко Миљковић
в) Миодраг Павловић
б) Стеван Раичковић
82. Научите пјесан написао је:
а) Бранко Миљковић
в) Миодраг Павловић
б) Стеван Раичковић
83. Подвуците лик који не припада датом низу:
Ћамил, Хаим, Заим, Абид ага, Карађоз
84. ,,Башту сљезове боје“ написао је:
а) Бранко Ћопић
в) Данило Киш
б) Александар Тишма
85. Подвуците лик који не припада датом низу:
Соња, Дуња, Татјана, Размухин, Свидригајлов
86. Дело ,,Хамлет“ је:
а) антидрама
б) трагедија
в) лирска драма
87. Дело ,,Чекајући Годоа“ је:
а) антидрама
б) трагедија
в) лирска драма
88. Берлиоз је лик из дела:
а) Фауст
б) Мајстор и Маргарита
в) Злочин и Казна
89. Грета је лик из дела:
а) Фауст
б) Мајстор и Маргарита
в) Злочин и Казна
56
90. „Бити или не бити, питање је сад“ наведени цитат је из дела:
а) Фауст
б) Хамлет
в) Ромео и Јулија
91. „Хамлет“ је трагедија освете.
Наведена тврдња је:
а) тачна
б) нетачна
92. Оксиморон је спој речи опречног значења (зимско
летовање).
Наведена тврдња је:
а) тачна
б) нетачна
93. Подвуците други назив за опис :
нарација, дескрипција, ретроспекција, ретардација
94. Успоравање тока радње назива се:
а) ретардација б) ретроспекција
в) регресија
95. Аристофан је писац комедија:
Наведена тврдња је:
а) тачна
б) нетачна
96. Откуд злато који руха не има?
Откуд злато који круха не има?
Наведни стихови су пример за:
а) метонимију б) симплоху
в) таутологију
97. Дједи ваши родише се тудијер,
Оци ваши родише се тудијер
Наведни стихови су пример за:
а) епифору
б) симплоху
в) анафору
57
98. Таутологија је понављање или гомилање речи са истим или
сличним значењем.
Наведена тврдња је:
а) тачна
б) нетачна
99. Промена реда речи уобичајеног за неки језик назива се:
а) антиклимакс
б) инверзија
в) антитеза
100. Међународни дан матерњег језика обележава се:
а) 21. јануара
58
б) 21. фебруара
в) 21. марта
8.2.2. Питaњa из историје
1. Oснове историје као науке поставио је у V веку п.н.е. грчки
историчар:
а) Плутарх
б) Тит Ливије в) Херодот
2. Најстарија европска држава настала је на острву:
а) Крфу
б) Криту
в) Кипру
3. Праисторијску културу Лепенског вира открио је археолог:
а) Милоје Васић
в) Ненад Тасић
б) Драгослав Срејовић
4. Грађевине у облику степенасте пирамиде са храмом на врху
називају се:
а) зигурати
б) сфинге
в) обелисци
5. Асурбанипал је владао:
а) Сумером
б) Персијом
в) Асиријом
6. Најстарија монотеистичка религија је:
а) хришћанство
б) јудаизам
в) ислам
7. Микенску цивилизацију су уништили:
а) Дорци
б) Јонци
в) Еолци
8. Апела је била народна скупштина у :
а) Атини
б) Спарти
в) Теби
9. Драконови закони су били познати по својој:
а) строгоћи
б) праведности
в) благости
59
10. Битка код Саламине се одиграла:
а) 490 г.п.н.е.
б) 480 г.п.н.е.
в) 479 г.п.н.е.
11. ”Златно доба Атине” обележио је у великој мери атински
државник:
а) Солон
б) Пизистрат
в) Перикле
12. Најчувеније позориште у античкој Грчкој се налазило у:
а) Коринту
б) Делфима
в) Епидаурусу
13. Зенон је био зачетник филозофске школе познате под
називом:
а) стоицизам
филозофија
б) епикурејство
в) киничка
14. Александар Велики је био син и наследник:
а) Архелаја
б) Филипа II
в) Антигона
15. Закони 12 таблица донесени су у Римској држави:
а) 494 г.п.н.е.
века п.н.е.
б) средином 5 века п.н.е. в) средином 4
16. Израз плебс или плебејци односио се у старом Риму на:
а) аристократију
б) народ
в) робове
17. Магистрати у старом Риму који су имали судске и
законодавне дужности звали су се:
а) квестори
б) цензори
в) претори
18. У бици код Кане 216 г.п.н.е., Римљани су се сукобили са:
а) Картагињанима б) Самнитима в) Галима
19. Политичка групација која је у античком Риму штитила
интересе нобилитета се звала:
а) оптимати
60
б) популари
20. Осуде на смрт без претходног суђења у старом Риму се зову:
а) остракизам б) проскрипције
в) транскрипције
21. Каталинина завера се догодила:
а) 71 г.п.н.е.
б) 63 г.п.н.е.
в) 60 г.п.н.е.
22.” Белешке о грађанском рату” је написао:
а) Цицерон
б) Полибије
в) Гај Јулије Цезар
23. Римски цар који је освојио Британију звао се:
а) Калигула
б) Клаудије
в) Нерон
24. Оснивач династије Флавијеваца је био римски цар:
а) Веспазијан
б) Тит
в) Марко Аурелије
25. Који град је у IV веку постао престоница Римског царства?
а) Сирмијум
б) Никомедија в) Константинопољ
26. Салвије Јулијан, Папинијан и Улпијан су били чувени
римски:
а) лекари
б) историчари в) правници
27. Аларих је био племенски вођа и краљ:
а) Визигота
б) Острогота
в) Хуна
28. Зборник грађанског права(Corpus iuris civilis) је објављен
током владавине:
а) Јустинијана б) Теодосија
в) Ираклија
29. Обред увођења у звање вазала и даривање феуда, у средњем
веку, назива се:
а) инвеститура б) омаж
в) бенефицијум
30. Службени језик у Византији од VII века је био:
а) латински
б) грчки
61
31. Средином 6. века из Азије у Панонску низију пристижу:
а) Авари
б) Кумани
в) Арабљани
32. Срби су се трајно населили на Балканско полуострво у:
а) V веку
б) VI веку
в)VII веку
33. Кнез Часлав припада династији:
а) Властимировића б) Немањића
в) Лазаревића
34. Први бугарски цар је био:
а) Самуило
б) Јован II Асен
в) Симеон
35. У средњем веку, савези грађана повезани заклетвом се
називају:
а) гилде
б) еснафи
в) комуне
36. Фридрих Барбароса је био учесник:
а) Првог крсташког рата б) Другог крсташког рата
в) Трећег крсташког рата
37. Отац Стефана Немање се звао:
а) Тихомир
б) Завида в) Деса
38. Француски краљеви у средњем веку крунисани су у
катедрали у граду:
а) Орлеану
б) Ремсу в) Анжуу
39. Црквени устав, правилник, писано правило по коме треба
да живи неки манастир назива се:
а) легат
б) типик в) јурисдикција
40. Манастир Жича је задужбина:
а) Стефана Немање
в) Стефана Владислава
62
б) Стефана Првовенчаног
41. Краљ Милутин је дошао на власт 1282 год., после Сабора у:
а) Расу
б) Скопљу
в) Дежеву
42. Стефан Душан је свечано крунисан за цара:
а) 1341.
б) 1346.
в) 1355.
43. Сељаци, земљорадници у средњевековној Србији се
називају:
а) власи
б) отроци в) меропси
44. Богородичина црква у Хиландару припада:
а) српско-византијском стилу б) рашком стилу
в) моравском стилу
45. Први закони који су били примењивани у немањићкој
Србији били су:
а) византијски б) угарски
в) руски
46. Oтпадници од праве, канонске цркве се зову:
а) крсташи
б) аскете
в) јеретици
47. Задарским миром 1358., Далмација и Дубровник су пали
под врховну власт:
а) Турске
б) Угарске
в) Венеције
48. Врста феудалног поседа у Византији које је владар давао
свом вазалу за обављање војне службе на привремено
коришћење зове се:
а) баштина
б) пронија
в) тимар
49. Године 1365., краљ и савладар српског цара Уроша постаје:
а) Вукашин Мрњавчевић
в) Лазар Хребељановић
б) Угљеша Мрњавчевић
50. Битка на Марици се одиграла:
а) 1371год.
б) 1389 год.
в) 1402 год.
63
51. Балшићи су крајем 14. и почетком 15 века владали у:
а) Босни
б) Србији
в) Зети
52. Турска лака, јуришна коњица су били:
а) јаничари
б) акинџије
в) спахије
53. Морепловац Педро Кабрал стигао је 1500 године до:
а) Бразила
б) Индије
в) Венецуеле
54. Протестанти у Француској су се називали другачије и :
а) пуританци б) хугеноти
в) гезе
55. Прва грађанска република у Европи је била:
а) Француска б) Енглеска
в) Холандија
56. Теорију суверенитета и божанског права краљева је
разрадио:
а) Николо Макјавели
б) Жан Боден в) Џон Понет
57. Османлије су освојиле Београд:
а) 1459 год.
б) 1496 год.
в) 1521 год.
58. Најмања административна јединица у Османском царству
се звала:
а) нахија
б) санџак
в) беглербеглук
59. Вестфалским миром је завршен:
а) Тридесетогодишњи рат
в) Рат ружа
б) Стогодишњи рат
60. ”Славено-сербска хроника” је дело:
а) Ђорђа Бранковића
б) Јована Рајића
в) Доситеја Обрадовића
61. Битка код Сенте се одиграла:
а) 1691.
64
б) 1697.
в) 1699.
62. Декларацију независности у САД-у је написао:
а) Томас Џеферсон
в) Абрахам Линколн
б) Џорџ Вашингтон
63. Против које државе је била уперена Наполеонова
”континентална блокада”?
а) Русије
б) Енглеске
в) Пруске
64. Другу, велику сеобу Срба је предводио патријарх:
а) Арсеније III Чарнојевић
б) Пајсије
в) Арсеније IV Јовановић Шакабента
65. Клефти су били хајдуци у:
а) Бугарској
б) Грчкој
в) Далмацији
66. Најрадикалнија политичка групација у периоду Француске
револуције су били:
а) јакобинци
б) монтањари в) еберовци
67. У бици на Чегру је храбро погинуо:
а) Стеван Синђелић
в) Танаско Рајић
б) Хајдук Вељко Петровић
68. Букурешки мир, између Русије и Турске, је потписан:
а) 1810 год.
б) 1812 год.
в) 1813 год.
69. Бој на Мишару је битка из:
а) Првог српског устанка
б) Другог српског устанка
70. Писац Сретењског устава(1835.) је:
а) Вук Караџић
б) Доситеј Обрадовић
в) Димитрије Давидовић
65
71. Буну, којом је збачен кнез Михаило Обреновић 1842., је
предводио:
а) Милоје Ђак
б) Тома Вучић Перишић
в) Милета Радојковић
72. Ko од следећих личности не припада
”уставобранитељима”?:
а) Аврам Петронијевић
в) Јован Ристић
б) Тома Вучић Перишић
73. Најзначајнији правни акт Србије у 19. веку је:
а) Грађански законик
в) Душанов законик
б) Начертаније
74. Ко је написао дело ”Србија на истоку”?:
а) Димитрије Туцовић
в)Радоје Домановић
б) Светозар Марковић
75. Најзначајнија политичка личност Срба у Јужној Угарској у
19. веку био је:
а) Марко Миљанов
в) Светозар Милетић
б) Стјепан Митров Љубиша
76. Источно питање је питање опстанка ког царства на
Балкану?
а) руског
б) турског
в) аустријског
77. Србија је добила независност на Берлинском конгресу
године:
а) 1848.
б) 1867.
в) 1878.
78. Милутин Гарашанин је био шеф:
а) Радикалне странке
в) Напредне странке
66
б )Либералне странке
79. Анексија значи:
а) отцепљење б) присаједињење
в) давање повластица
80. Које године је Црна Гора постала краљевина?
а) 1878.
б) 1905.
в) 1910.
81. Кумановска битка је битка из:
а) Првог балканског рата
б) Другог балканског рата
82. Италија је у Првом светском рату учествовала на страни:
а) Антанте
б) Централних сила
83. У бици на Соми, 1916 године, по први пут су употребљени:
а) бојни отрови
б) тенкови
в) авиони
84. Војвода Живојин Мишић се истакао у бици на:
а) Колубари
б) Церу
в) Кајмакчалану
85. Током Првог светског рата у Русији, ”Мир, хлеб, земља” је
била парола:
а) бољшевика
б) мењшевика
в) либерала
86. Први председник Турске републике, и велики турски
реформатор, био је:
а) Мустафа Решид б) Кемал Ататурк
в) Пазван Оглу
87. Учење о неједнакости људких раса назива се:
а) расизам
б) надреализам
в) колонијализам
88. На Минхенској конференцији 1938. год, нацистичкој
Немачкој је предат део територије:
а) Пољске
б) Аустрије
б) Чехословачке
89. Споразум између Ватикана и неке државе о правима
католичке цркве у тој држави назива се:
а) конфесија
б) клерикализам
в) конкордат
67
90. Оснивач и председник Демократске странке у периду од
1919. до 1940. год. је био:
а) Стојан Протић
б) Љуба Давидовић в) Милан Грол
91. Ког генерала из Другог светског рата су звали ”пустињска
лисица”?
а) Двајта Ајзенхауера
в) Георгија Жукова
б) Ервина Ромела
92. Највећи нацистички концентрациони логор за масовно
истребљење људи(пре свега Јевреја) је био:
а) Аушвиц
б) Дахау в) Матхаузен
93. Која од наведених битака не припада Другом светском рату:
а) Курска б) Стаљинградска
в) код Мазурских језера
94. Седиште Организација уједињених нација(ОУН) је у:
а) Сан Франциску
б) Њујорку
в) Женеви
95. Вођа Покрета за грађанску равноправност црнаца у САД-у
је био:
а) Нелсон Мендела б) Мартин Лутер Кинг
в) Махатма Ганди
96. Негативан симбол подељеног света током Хладног рата је:
а) Берлински зид
б) Кинески зид
в) Ајфелов торањ
97. Први човек који је полетео у космос био је:
а) Јуриј Гагарин
б) Нил Амстронг
в) Сергеј Авдејев
98. На Брионском пленуму ЦК СКЈ (јули 1966.) смењен је са
свих дужности:
а) Милован Ђилас б) Добрица Ћосић
в) Александар Ранковић
68
99. ИРА, ЕТА, ”Црвене бригаде”... су:
а) музичке групе
б) терористичке групе
в) политичке странке
100. Политичко или војно мешање једне државе у унутрашње
послове друге државе назива се:
а) интервенција
б) дискриминација в) сегрегација
69
Download

Zadaci - Fakulteti