Nova tehnologija u poljoprivredi – mogući ekonomski uticaji
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
NOVA TEHNOLOGIJA U POLJOPRIVREDI
– MOGUĆI EKONOMSKI UTICAJI – *
Suština poljoprivredne proizvodnje je u što boljoj saradnji čoveka i prirode. Milenijumima je čovek usavršavao studije za rad (pronalazio srp, kosu, plug, traktor, kombajn), da bi povećao svoju produktivnost rada. Stvarao je i usavršavao sorte bilja, rase životinja, proizvodio hemijska sredstva, đubriva i pesticide, a sve s ciljem povećanja
produkcije hrane. U ekonomskoj teoriji preovladava stav da tehnološke promene imaju veoma značajnu ulogu u razvoju poljoprivrede, ne
samo u prošlosti, već i danas, a i u budućnosti.
Svedoci smo sve brže proizvodnje i primene kompjutera, kompjuterske tehnologije, razvoja biotehnologije i primene biotehnoloških
postupaka i proizvoda u poljoprivredi razvijenih zemalja sveta. Suština novih tehnoloških promena ista je kao i kod klasičnih tehnologija –
u boljem korišćenju raspoloživih prirodnih, ljudskih, obnovljivih i neobnovljivih resursa.
Osnovni ciljevi razvoja i primene novih tehnologija u poljoprivredi su: 1) povećanje proizvodnje, 2) smanjenje ulaganja, 3) racionalno korišćenje resursa, 4) proizvodnja prirodne, biološki čiste hrane.
Nova biotehnologija omogućava preuređenje strukture DNK, prenos i
rekombinaciju gena, transplataciju embriona, kloniranje, kultivisanje
tkiva itd. Zahvaljujući tome znatno su povećane mogućnosti za stvaranje novih sorti bilja otpornih na bolesti, štetočine, hladnoću, zaslanjivanje, sušu itd. Time bi se smanjili troškovi zaštite bilja, popravke i
korišćenje zemljišta, navodnjavanja, odnosno smanjila bi se ulaganja u
proizvodnju.
U stočarskoj proizvodnji mogućnosti su znatno veće negoli u
biljnoj. Posebnu pažnju naučne i stručne javnosti privlači proizvodnja
hormona rasta koji će, prema prognozama, dovesti do povećanja proizvodnje mleka uz smanjenje broja krava. Proizvodnja iste količine
351
Pogledi i mišljenja
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
kvalitetnijih stočarskih proizvoda moguća je uz skraćivanje vremena
uzgoja i ishrane stoke i dr. Time se znatno smanjuju troškovi ishrane i
povećava ekonomičnost proizvodnje. Biotehnološki proizvodi mogu
se javiti kao supstituti ili dopune hranivima, odnosno hemijskim proizvodima – inputima i u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji.
Sem toga, novi tehnološki postupci treba da omoguće jeftiniju
proizvodnju energije od biomase i drugih nusproizvoda. Ove postupke
treba usavršavati zbog toga što su biomasa i drugi nusproizvodi, na
primer stajnjak, obnovljivi resursi i obnovljivi potencijalni izvor energije. Razvoj i primena ovih postupaka, ukoliko su zasnovani na ekonomskim kriterijumima, mogli bi naći širu primenu u našoj praksi, s
obzirom na visoko učešće troškova energije u ceni koštanja poljoprivrednih proizvoda.
Pored biotehnologije, sve širu primenu u svetskoj poljoprivredi,
pre svega u poljoprivredi industrijalizovanih zemalja, imaju kompjuterska tehnika i tehnologija. Broj kompjutera na farmama ovih zemalja
raste i oni sve više postaju svakidašnjica u životu i radu farmera, posebno u poboljšanju sistema upravljanja. Njihova primena štedi ljudski rad, resurse, oslobađa čoveka rutinskih, zamornih poslova – a produžava vreme za kreaciju. Na taj način poboljšava se umešnost u radu
i omogućava povećanje produktivnosti rada.
Proizvodnja hardvera je znatno dinamičnija od proizvodnje softvera. Potreba za korišćenjem softvera na farmama je u stalnom porastu. Savremena kretanja u kompjuterskoj tehnologiji stvaraju mogućnosti razvoja ekspertnog sistema. To je specijalan softver čijom se primenom rešavaju (analiziraju) određeni problemi na stručnom nivou,
približnom nivou razmišljanja čoveka – eksperta iz te oblasti. Prednost
ovog sistema je u tome što može podići rad prosečnog radnika na nivo
eksperta. Ovi sistemi su specijalizovani za rešavanje usko definisanih
zadataka i problema. Ekspertni sistem je idealan kanal za prenos nove
tehnologije (znanja) od naučnoistraživačke laboratorije do praktične
primene, odnosno do farme i farmera – kao krajnjeg potrošača rezultata
poljoprivredne nauke. S obzirom na to da je transfer tog znanja možda
jedan od najvećih problema u ovoj oblasti, tim više uloga ekspertnog
sistema postaje značajnija. Ovi sistemi su veoma fleksibilni a mogućnosti za njihov razvoj, usavršavanje, odnosno inkorporiranje novih znanja u osnovno znanje su izuzetno velike.
Problemi razvoja novih tehnologija u poljoprivredi i mogući
ekonomski efekti sve više zaokupljaju pažnju agroekonomista u svetu.
352
Nova tehnologija u poljoprivredi – mogući ekonomski uticaji
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
Oni pokušavaju da primenom ekonometrijskih metoda, pre svega troškovnom i proizvodnom funkcijom, utvrde ekonomske uticaje u ovoj
oblasti, mada se tu javlja dosta teškoća i ograničenja.
Stiče se utisak da se naši agroekonomisti ne bave dovoljno ovom
problematikom. Zapažaju se nedovoljna obaveštenost i oskudica literature iz ove oblasti. Zbog toga, ovaj tematski broj „Ekonomike poljoprivrede“ treba da ublaži nedostatak literature i negativne posledice koje
iz toga mogu da proisteknu, a istovremeno da podstakne i naše agroekonomiste da se aktivnije bave ovom problematikom i to u saradnji sa biolozima, tehnolozima i drugim ekspertima iz srodnih oblasti.
Da li se u tome uspelo ili ne, neka prosuđuju sami čitaoci i saradnici časopisa.
Napomena:
* Rad objavljen u časopisu Ekonomika poljoprivrede, Vol. 36, No. 7–8,
Beograd, 1989., str. 383-386.
353
Download

NOVA TEHNOLOGIJA U POLJOPRIVREDI – MOGUĆI EKONOMSKI