Pogledi i mišljenja
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
BIOTEHNOLOGIJA I NJENI IZAZOVI *
Agroekonomisti u svetu intenzivno proučavaju tehnološke promene i njihov uticaj na razvoj poljoprivrede, racionalno korišćenje životne sredine, itd. (Hayami i Ruttan, 1971; Fishel, Kenney, 1985). Naši agroekonomisti se vrlo malo bave ovom problematikom. U ovom
radu se govori o nekim izazovima biotehnologije i inženjeringa i ekonomskim efektima njihovog bržeg razvoja i primene u proizvodnji
hrane. Mnogi autori smatraju da razvojem, usavršavanjem i primenom
biotehnologije i genetskog inženjeringa počinje četvrta zelena revolucija u poljoprivredi1 (kraj 20. i početak 21. veka).
Biotehnologija obuhvata niz tehničko-tehnoloških postupaka u
biološkim i prirodnim naukama, a genetsko inženjerstvo omogućava
stvaranje novih kombinacija genetskog (naslednog) materijala. „To se
postiže“, piše V. Glišin, „ugrađivanjem plazmida bakterije ili nekog
drugog vektorskog sistema, molekula nukleinskih kiselina, koji su posebnim postupkom dobijeni van ćelije, u virus. Time se omogućava
njihovo ugrađivanje u drugi organizam u kojem se mogu trajno umnožavati iako se prirodno u njemu ne nalaze.“2
Biotehnologija i genetsko inženjerstvo imaju sve širu primenu u
proizvodnji hrane, energije, sirovina, industriji stočne hrane, u veterini, proizvodnji lekova za stoku, medicini, farmaceutskoj industriji, racionalnom korišćenju životne sredine, itd. To su najnovija naučnotehnološka dostignuća ovog veka i veoma su afirmisana u svetskoj nauci.
Značajan doprinos tome dali su napredak molekularne i ćelijske biologije u posleratnom periodu.
Vrlo važnu i značajnu ulogu u svim tim procesima imaju biljke.
One su posrednici u ovim procesima. Ljudi žanju, ubiru plodove biljaka i koriste energiju, koja je, u stvari, pokretač života na Zemlji. „Svi
mi živimo i radimo na sunčev pogon.“3 S tim u vezi K. Segan piše:
„Kakav divan saradnički sklad: biljke izdišu ono što životinje i ljudi
udišu i obrnuto. Svojevrsno uzajamno veštačko disanje usta na stomu,
278
Biotehnologija i njeni izazovi
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
rasprostranjeno po celoj planeti, svekoliki elegantni ciklus, koji biva
napajan energijom jedne zvezde udaljene sto pedeset miliona kilometara“.4 Biljni proizvodi imaju nezamenljivu ulogu u ishrani ljudi i životinja i predstavljaju važan izvor energije u ljudskom i životinjskom
svetu. Sem toga, biljni nusproizvodi ili tzv. obnovljivi resursi su ogromni izvori energije, a upravo ograničeni izvori energije sve više
predstavljaju barijeru svetskom privrednom razvoju. Korišćenje i ovih
izvora energije postaje sve značajnije i aktuelnije, jer savremeni svet
sve više oskudeva u sirovinskim, fosilnim i energetskim, odnosno u
tzv. neobnovljivim resursima.5 Samo u našoj zemlji, i to u ratarskoj
proizvodnji, godišnje se dobija oko 26,5 miliona tona nusproizvoda
(slame, kukuruzovine, stabljika i glava suncokreta), što je – ističu Perunović i saradnici – ekvivalent za 8,3 miliona tona mazuta ili 75%
uvozne nafte.6 Proizlazi da se preradom biljnih nusproizvoda mogu
obezbediti ogromne količine energije neophodne ne samo poljoprivredi, već i drugim privrednim granama. Korišćenje obnovljivih izvora
energije veoma je važno za privredni i poljoprivredni razvoj, jer je
učešće troškova energije u ceni koštanja poljoprivrednih proizvoda visoko i pokazuje tendenciju rasta. Međutim, pri korišćenju obnovljivih izvora energije neophodno je ovladati tehnološkim postupcima,
zasnovanim na ekonomskoj opravdanosti, što mi još nismo učinili.
Preradom i drugih poljoprivrednih nusproizvoda (npr. stajnjaka),
mogu se dobiti znatne količine biogasa koji ima veoma široku primenu kao gorivo na farmama i fabrikama stočne hrane. Sem toga, metodom reciklaže stajnjaka, kao najznačajnijeg oblika organskog đubriva,
značajnog izvora organske materije i humusa, otvara se mogućnost
njegovog povratka na njive. Njegova uloga u poboljšanju fizičkih, hemijskih, bioloških i mehaničkih osobina zemljišta je nezamenljiva.
Posebno značajnom ističemo mogućnost korišćenja jednoćelijskih proteina SCP i raznih lignoceluloznih otpadaka iz poljoprivrede
(slama, kukuruzovina, glava i stabljika suncokreta i dr.) u smanjenju
deficita proteina za stočnu hranu. Važnu ulogu u biokonverziji celuloze ima mikroorganizam chaetomium cellylolyticum koji veoma brzo
i uspešno raste na pripremljenim lignoceluloznim otpacima poljoprivrede.7 Ove mogućnosti u proizvodnji proteina, te važne komponente
stočne hrane, treba sve više koristiti, zbog toga što proizvodnja stočne
hrane predstavlja jedan od osnovnih faktora niske i često oscilirajuće
proizvodnje u stočarstvu.8 Proizvodnja stočne hrane je u velikoj zavis-
279
Pogledi i mišljenja
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
nosti od uvoza proteinskih hraniva, za koja se izdvajaju ionako oskudna devizna sredstva.
Šira primena biotehnoloških postupaka moguća je i u proizvodnji lekova, vakcina i zdravstvenoj zaštiti stoke. Jedna od čestih i veoma opasnih bolesti stoke jeste slinavka. Blagovremena vakcinacija
stoke protiv ovog oboljenja je veoma efikasna. Naučnici iz Instituta za
proučavanje životinjskih virusa u Pirbrightu (V. Britanija) klonirali su
gen i ubacili ga u Escherichia coli. Ovaj gen kodira sa proteinom
virusa VPA, koji prečišćen deluje kao veoma efikasna vakcina protiv
virusa slinavke. Ove tzv. VPA vakcine su prilično jeftine i efikasne.
Sem primene u zdravstvenoj zaštiti stoke, biotehnološke metode i postupci doprinose povećanju mlečnosti i prirasta stoke. Prema istraživanjima S. Prentisa, „ubacivanjem viška hormona goveda može se povećati mlečnost krava do 40%, a težina za 10–15%. Gen je već kloniran i
uskoro će se pojaviti na tržištu u SAD-u“.9
Primena ovih metoda moguća je i u prehrambenoj industriji,
proizvodnji alkohola, zaštiti bilja (ugrađivanjem gena za otpornost
prema bolestima, suši, mrazu) itd.
Genetski inženjering, za razliku od oplemenjivanja bilja i selekcije, koji su doveli do treće zelene revolucije, treba da nas uvede u četvrtu zelenu revoluciju. Usavršavaju se nove tehnike i metode u manipulaciji genetskim materijalom biljaka. Najprogresivnija metoda je
ponašanje odabranih (poželjnih) gena sa jedne biljne vrste na drugu.
Posebno interesantni su napori istraživača da prenesu kompleks gena
sa leguminoznih biljaka, koji vezuju azot iz vazduha, na seme žita.
Ovaj pokušaj je u fazi istraživanja i prvi rezultati se očekuju oko 1990.
godine. U čemu je ekonomski značaj ove metode? Rekli bismo da je
višestruk. Naime, azot se u zemljištu nalazi u lako pristupačnom nitratnom (NO3) obliku i u teže pristupačnom, amonijačnom (NH3) obliku. Biljke ga koriste isključivo u nitratnom obliku. Stoga je neophodna transformacija amonijačnog u nitratni oblik. Nitratni oblici azota su
podložni ispiranju i time se gube ogromne količine azota iz zemljišta.
Zbog toga je potrebno unositi nešto povećane količine azotnih đubriva
kako bi se obezbedio optimalni nivo ishrane biljaka. Samo u SAD-u se
godišnje u proizvodnji kukuruza potroši oko 40 miliona tona azotnih
đubriva, sa tendencijom stalnog rasta. Troškovi proizvodnje ovih đubriva su visoki, kreću se oko jedan bilion dolara godišnje i pokazuju
tendenciju rasta. Od ukupne potrošnje nafte u SAD oko 10% se troši u
proizvodnji veštačkih đubriva (S. Prentis). Zbog toga postoji hitna
280
Biotehnologija i njeni izazovi
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
potreba za iznalaženjem alternativnih mogućnosti jeftinije proizvodnje
azotnih đubriva. Jedna od mogućnosti je intenzivnije korišćenje gasovitog (N2) azota iz vazduha. Ovaj izvor „jeftinog“ azota i do sada je
korišćen u ishrani bilja. Tu „privilegiju“ imale su samo leguminoze i
mahunarke, biljke na čijem korenu se nalaze kvržična zadebljanja u
kojima živi bakterija Rhizobium. Bakterije koriste eneregiju od biljaka, a stavljaju im na raspolaganje azot u obliku redukovanih jedinjenja. Time se uspešno koriste ogromne i praktično neiscrpne količine
atmosferskog azota.
Ukoliko bi istraživači uspeli u poduhvati da gene bakterije Rhizobium, koje poseduju sposobnost vezivanja atmosferskog azota,
ugrade u koren žita i drugog bilja – to bi bila u pravom smislu reči nova „zelena revolucija“ u poljoprivredi. Pitanje ishrane biljaka najvažnijim hranivom – azotom, bilo bi veoma jeftino i trajno rešeno. Proizvodnja i fabrike azotnih đubriva ne bi nam ni bile potrebne. Uštede bi
bile ogromne. Atmosfera je neiscrpan izvor azota (gasovitog) koji je
ključni faktor povećanja produkcije biljaka.
U našoj agroekonomskoj literaturi problemi životne sredine i njenog racionalnog korišćenja su zapostavljeni. Oni su očigledni u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Brzom i stihijnom industrijalizacijom zemlje zagadili smo reke i okolinu. U želji da intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju ozbiljno smo ugrozili hemijske, fizičke, biološke i mehaničke osobine zemljišta. Primenom DDT-a doprineli smo uspešnom
suzbijanju malaričnih komaraca, ali smo pri tome izazvali i niz nepoželjnih ekonomskih efekata, itd. Nedopustivo je da nauka doprinosi povećanju materijalnog bogatstva a istovremeno da izaziva i društveno
negativne posledice kao što su narušavanje ekološke ravnoteže, neracionalno korišćenje životne sredine, ugrožavanje opstanka ljudske vrste i civilizacije na našoj planeti. Potrebno je u istraživačkom radu, i
praktičnoj aktivnosti, uvažavati jedan od osnovnih principa dijalektike,
princip totaliteta. Pored uvažavanja ekonomskih kriterijuma u proizvodnji hrane, što je i osnovni moto agroekonomske struke, neophodno
je razmišljati i o ekonomici prirode i promišljenoj razmeni materije sa
prirodom. Ovladati prirodom i „odneti pobedu“ nad njom, nemoguće
je. Da li uopšte, na globalnom ili parcijalnom nivou u društvenoj aktivnosti, treba da nam je cilj „pobeda nad prirodom“. Ta osvajačko-agresivna terminologija nije u skladu sa shvatanjem totaliteta.
Pojam ovladavanja je manje isključiv, ali ni on, posmatrano
izolovano, nije srećno rešenje. „Pobeda nad prirodom“ nije moguća i
281
Pogledi i mišljenja
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
zbog samog zakona o održavanju energije. Zbog toga, neophodno je
sarađivati sa prirodom. U protivnom, priroda će nam se teško osvetiti i
doživećemo ekološke katastrofe. Treba nastojati da se poljoprivredna
proizvodnja povećava i ekonomski racionalizuje. Međutim, u cenu
koštanja poljoprivrednih proizvoda, pored cena inputa, treba sve više
uključiti i tzv. društvenu cenu, na primer cenu zdravlja stanovništva,
itd. Pri tome se moraju uzeti u obzir i dugoročni efekti u razvoju čovečanstva.
Neracionalno korišćenje životne sredine je barijera bržeg i poljoprivrednog i privrednog razvoja naše zemlje. Zbog toga je u narednom
periodu neophodno racionalnije korišćenje životne sredine i radikalnija promena odnosa društva prema toj problematici.10 U tome važnu
ulogu ima razvoj znanja, nauke i tehnologije. O tome vrlo inspirativno
piše K. Segan: „Naša divna, plava planeta, Zemlja jedini je dom za koji znamo… Zemlja je baš kakva treba da bude… Mi remetimo našu sirotu planetu na načine koji su ozbiljni i međusobno protivrečni. Mi
ljudi predstavljamo sada jedan nov, a možda i odlučujući činilac. Naša
inteligencija i naša tehnologija podarile su nam moć da utičemo na klimu i zemljište. Kako ćemo upotrebiti tu moć? Da li ćemo biti popustljiviji prema neznanju i samozadovoljstvu u stvarima koje se tiču cele
čovekove porodice? Cenimo li kratkoročne pogodnosti više od dobrobiti Zemlje? Ili ćemo, možda, početi da razmišljamo i o onome što dolazi sutra, vodeći računa i o našoj deci i unucima, nastojeći da dokučimo i zaštitimo složene sisteme za održavanje života na našoj planeti?
Zemlja je sićušan i krhki svet. Valja je gajiti i negovati.“11
Ovim tekstom želeli smo da animiramo agroekonomiste kako bi
se aktivnije uključili u sagledavanje ekonomskih efekata u poljoprivrednom razvoju zasnovanom na uvođenju novih tehnoloških postupaka.
Napomena:
* Stručni rad objavljen u Zborniku radova naučnog skupa Razvoj agroindustrijskog kompleksa – uslovi i mere, održanog u Novom Sadu 21. i 22. aprila 1986. godine, Društvo agrarnih ekonomista Jugoslavije, Novi Sad,
1986, str. 221–224.
1
U poljoprivredi se odvijalo nekoliko „zelenih revolucija“. Pronalazak i primena pluga revolucionalisali su poljoprivrednu proizvodnju. To je bila prva zelena revolucija i trajala je oko 8000 godina. Druga zelena revoluci-
282
Biotehnologija i njeni izazovi
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
ja je započela polovinom 19. veka, pronalaženjem i primenom parne mašine i veštačkih đubriva. Intenzivniji rad na selekciji, oplemenjivanju bilja
i stvaranju novih sorti, hibrida i rasa označio je početak treće zelene revolucije (početak i sredina 20. veka).
2
V. Glišin, Mogućnosti i perspektive razvoja genetskog i biohemijskog inženjerstva u Jugoslaviji, rad saopšten na Prvom jugoslovenskom savetovanju „Genetičko i biohemijsko inženjerstvo u biotehnologiji“, Beograd,
8–10. april 1985.
3
K. Segan, Kosmos, Otokar Keršovani, Rijeka, 1982, str. 234.
4
K. Segan, isto, str. 33.
5
Osnovni pravci tehnološkog razvoja u SAP Vojvodini, materijali društvenog saveta, I deo, Novi Sad, jul 1984, str. 267.
6
P. Perunović i sar., Biomasa kao gorivo, Savremena poljoprivredna tehnika, Novi Sad, br. 1–2/1983, str. 10.
7
Dr S. Gaćeša, mr S. Popov, Proizvodnja proteina direktnom mikrobiološkom konverzijom lignoceluloznih otpadaka poljoprivrede“, Savremena
poljoprivredna tehnika, Novi Sad, br. 1–2/1983, str. 29–34.
8
Radovi sa savetovanja Proizvodnja i potrošnja proteinskih hraniva, Savez
poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije, knjiga II, Novi Sad, 22. i
23. II 1984, str. 229.
9
S. Prentis, Biotechnology a new industrial revolution, Orbis, Publishing,
London, 1984, str. 36–62
10
Dr M. Crnobrnja, Čovekova životna sredina i ekonomski razvoj, Marksistički centar organizacije SK u Beogradu, NIO Poslovna politika, Beograd,
1984, str. 188.
11
K. Segan, već citirano delo, str. 318.
283
Download

03_03 biotehnologija.pdf