Naslov originala
Carl Sagan
COSMOS
Preveo s engleskog
Zoran Živković
Posvećeno En Drajan
Ova publikacija u celini ili u delovima ne srne se umnožavati, preštampavati ili
prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača
niti može biti na bilo koji drugi način ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili
umnožavana bez odobrenja izdavača.
Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržava autor i izdavač po odredbama
Zakona o autorskim pravima.
U ogromnosti prostora i neizmerju vremena radost je moja što delim
jednu planetu i jedno razdoblje sa Eni.
Dugujemo zahvalnost sledećim institucijama zato što su nam odobrile da preuzmemo ranije već ob­
javljen materijal:
'American Folklore Society': odlomci iz 'Chukchee Tales' Voldemara Borgorasa iz Journal of Ame­
rican Folklore, tom 41 (1928). Preuzeto po odobrenju 'American Folklore Society'.
'Ballantine Books': ilustracija Darela K. Svita za korice knjige Red Planet Roberta A. Hajnlajna,
copyright - 1949 by Robert A. Heinlein, obnovljen 1976 by Robert A. Heinlein. Ilustracija Majkla
Vilena za koricu knjige With Friends Like These... Alena Dina Fostera, copyright - 1977 by Alan
Dean Foster. Ilustracije braće Hildebrant za koricu knjige Stellar Science-Fiction Stories 2, priređi­
vač Džudi-Lin del Rej, copyright - 1976 by 'Random House, Ine'. Sve pomenute knjige objavila
je 'Ballantine Books', odeljak 'Random House, Ine', preuzeto po odobrenju.
Grad Baje: prizor sa Tapisserie de Bayeux', reprodukovan je po posebnom ovlašćenju grada Bajea.
'CoEvolution Quarterly': deo Kompjuterske foto-karte galaksija, - 'CoEvolution Quarterly'. (Pou­
zećem po ceni od pet dolara od CoEvolution Quarterly, Box 428, Sausalio, SA 94966)
'J. M. Dent and Sons, Ltd.': odlomci iz knjige Dž. M. Rodvelovog prevoda Korana ('An
Everyman's Library Series'). Preuzeto po odobrenju 'J. M. Dent and Sons, Ltd.'
'J. M. Dent and Sons, Ltd.' i 'E. P. Dutton': odlomak iz knjige Pensees Bleza Paskala, prevod V.
F. Trotera ('An Everyman's Library Series'). Preuzeto po odobrenju izdavača u Sjedinjenim Drža­
vama 'E. P. Dutton', odnosno izdavača u Engleskoj 'J. M. Dent and Sons, Ltd.'
'Encyclopedia Britannica, Inc.': navod Isaka Njutna {Optics), navod Žana Batista Furijea (Analytic
Theory of Heat) i Pitanje koje je Anaksimen uputio Pitagori (oko 600. godine pre nove ere). Pre­
uzeto po odobrenju 'Great Books of the Western World', copyright - 1952 by 'Encyclopedia Bri­
tannica, Inc.'
'Harvard University Press': navod Demokrita iz Abdere uzet iz Loeb Classical Library. Preuzeto
po odobrenju 'Harvard University Press'.
'Indiana University Press': odlomci iz Ovidijeve knjige Metamorphoses, prevod Rolfa Hamfrisa,
copyright 1955 by 'Indiana University Press'. Preuzeto po odobrenju izdavača.
'Liveright Publishing Corporation': stihovi iz The Bridge, poeme Harta Krejna, po odobrenju 'Liveright Publishing Corporation'. Copyright 1933, - 1958, 1970 by 'Liveright Publishing Corpora­
tion'.
'Oxford University Press': odlomak iz knjige Zurvan: A Zoroastrian Dilemma R. Č. Cehnera ('Cla­
rendon Press' - 1955). Preuzeto po odobrenju 'Oxford University Press'.
'Penguin Books. Ltd.': jedan stih iz Enuma Elish, Sumer, u knizi Poems of Heaven and Hell from
Ancient Mesopotamia, prevod N. K. Sandarsa ('Penguin Classics', 1971). Copyright - N. K. Sandars, 1971. Dvanaest stihova Lao Cea iz dela Tao Te Ching, prevod D. C. Laua (Penguin Clas­
sics, 1963). Copyright - D. C. Lau, 1963. Preuzeto po odobrenju 'Penguin Books, Ltd.'.
'Pergamon Press, Ltd.': odlomci iz knjige Giant Meteorites J. L. Krinova. Preuzeto po odobrenju
'Pergamon Press, Ltd.'.
'Simon and Schuster, Inc.': navod iz Bhagavat-gite iz knjige Lawrence and Oppenheimer Njula Fa­
ra Dejvisa (1968, strana 239) i odlomak iz Arhimedovog dela The Sand Reckoner uzet iz The World
of Mathematics Džejmsa Njumena (1956, tom 1, strana 420). Preuzeto po odobrenju 'Simon and
Schuster, Inc.'.
'Simon and Schuster, I n e ' i 'Bruno Cassirer, Ltd.': navod iz The Last Temptation of Christ Nikosa Kazancakisa. Preuzeto po odobrenju izdavača u Sjedinjenim Državama, 'Simon and Schuster,
I n e ' i izdavača u Engleskoj, 'Bruno Cassirer (publishers), Ltd.', Oksford. Copyright - 1960 by 'Si­
mon and Schuster, Inc.'.
Karl Segan
8 •
"The University of Oklahoma Press': odlomci iz dela Popol Vuh: The Sacred Book of the Ancient
Quiche Maya Adrijana Resinosa, 1950. Copyright - 1950 by 'University of Oklahoma Press'. Pre­
uzeto po odobrenju 'University of Oklahoma Press'.
OSTALA DELA KARLA SEGANA
Broca's Brain (Brokin mozak): Razmišljanja o romantičnosti nauke.
The Dragons of Eden (Rajski zmajevi): Umovanje o razvoju čovekove in­
teligencije.
Murmurs of Earth {Zagori Zemlje): Međuzvezdana ploča na 'Vojadžeru'
(sa F. D. Drejkom, En Drajan, Timotijem Ferisom, Jonom Lombergom
i Lindom Salcmen Segan).
The Cosmic Connection (Kosmička veza): Vanzemaljska perspektiva.
Other Worlds {Drugi svetovi).
Mars and the Mind of Man {Mars i čovekov um) (sa Rejom Bredberijem,
Arturom Č. Klarkom, Brusom Marejom i Volterom Salivenom).
Intelligent Life in the Universe {Razumni život u vaseljeni) (sa J. S. Sklovskim).
Communication with Extraterrestrial Intelligence {Komuniciranje sa vanzemaljskim razumom /priređivač/).
UFOs (NLO-i): Naučna rasprava (priređivač, sa Torntonom Pejdžom).
UVOD
Doći će vreme kada će pomna istraživanja, sprovođena tokom dugih
razdoblja, izneti na svetlost dana stvari koje sada leže skrivene. Jedan
životni vek, čak i kad bi potpuno bio posvećen nebu, ne bi bio dovo­
ljan da se izuči tako ogroman predmet... Stoga će se to znanje steći tek
posle dugog niza epoha. Doći će vreme kada će naši potomci biti za­
panjeni činjenicom da mi nismo znali stvari koje su njima same po se­
bi jasne... Mnoga otkrića sačuvana su za potonja razdoblja, kada spo­
meni na nas već budu izbledeli. Naš svet bio bi turoban i ništavan ka­
da svakoj epohi ne bi nudio nešto novo za istraživanje... Priroda ne ot­
kriva svoje tajne odjednom i svima.
Naturales quaestiones, Seneka,
VII knjiga, prvi vek
U starim vremenima, u svakodnevnom razgovoru i običajima, sasvim ba­
nalni ovozemaljski događaji dovođeni su vezu sa najvećim kosmičkim zbiva­
njima. Lep primer u ovom smislu jeste jedna bajalica protiv crva, za koje su
Asirci pre tri hiljade godina smatrali da izazivaju zubobolju. Ona počinje na­
stankom Vaseljene, a završava se lekom protiv zubobolje:
Pošto je Anu stvorio nebesa,
a nebesa stvorila zemlju,
a zemlja stvorila reke,
a reke stvorile kanale,
a kanali stvorili močvare,
a močvare stvorile crva,
10 •
Karl Segan
crv iziđe pred Šamaša, plačući,
a suze mu se slivahu pred Eu:
„Šta ćeš mi dati za jelo,
šta ćeš mi dati za piće?"
„Daću ti suvih smokava
i kajsija."
„Šta će mi to? Suve smokve
i kajsije!
Podigni me medu zube,
da obitavam u desnima!"
Neka te Ea zgromi svojom moćnom rukom,
o crve,
zato što si to poželeo!
(Bajalica protiv zubobolje.)
Lek: Slabo pivo... i ulje izmešaj;
Bajalicu tri puta kaži, a onda stavi lek na zub.
Naši preci silno su želeli da dokuče svet, ali za to im je nedostajao pravi
metod. Zamišljali su da je Vaseljena mala, prijatna i uređena, kao i da su si­
le što upravljaju njome bogovi poput Anua, Ee i Šamaša. U toj Vaseljeni lju­
di su igrali važnu, ako ne i središnju ulogu. Bili smo prisno povezani sa svom
ostalom prirodom. Lečenje zubobolje slabim pivom počivalo je na najdubljim
kosmološkim tajnama.
Danas raspolažemo jednim moćnim i elegantnim sredstvom za dokučivanje Vaseljene, metodom čiji je naziv nauka; ona nam je otkrila jednu tako drev­
nu i tako ogromnu Vaseljenu da spram nje svi ljudski poslovi na prvi pogled
izgledaju beznačajni. Udaljili smo se od Kosmosa. On je postao dalek i bez
uticaja na našu svakodnevicu. Ali nauka je ustanovila ne samo da se Vaselje­
na odlikuje zapanjujućom, ushićujućom veličanstvenošću, ne samo da je do­
stupna čovekovom razumevanju, već i da smo mi, u jednom krajnje stvarnom
i dubokom smislu, deo tog Kosmosa, da nas je on iznedrio, da nam je sudbi­
na neraskidivo povezana sa njim. Najtemeljnija ljudska zbivanja, kao i ona nejbeznačajnija, sežu do Vaseljene i njenog nastanka. Ova knjiga posvećena je
razmatranju te kosmičke perspektive.
Kosmos
• 11
Tokom leta i jeseni 1976. učestvovao sam sa još stotinu kolega naučnika
u istraživanju planete Mars, kao član ekipe koja je analizirala snimke dobijene sa lendera letelica 'Viking'. Prvi put u ljudskoj istoriji dva svemirska vo­
zila spustila su se na površinu jednog drugog sveta. Ishodi, o kojima se po­
drobnije govori u petom poglavlju, bili su spektakularni, a istorijski značaj mi­
sije sasvim očigledan. Pa ipak, široka publika gotovo da ništa nije doznala o
ovom velikom događaju. Novine su mu posvetile sasvim malo pažnje; televi­
zija je gotovo potpuno prenebregla ćelu stvar. Kada je postalo izvesno da ne­
će biti dat konačan odgovor na pitanje ima li života na Marsu, zanimanje je
još više splasnulo. Nesigurnosti nisu nailazile na razumevanje. Kada smo
ustanovili da je nebo Marsa, u stvari, ružičasto-žuto, a ne plavo, kako je u pr­
vi mah pogrešno bilo izvešteno, okupljeni novinari dočekali su ovu ispravku
horom zvižduka - oni su želeli da Mars bar u ovom pogledu bude sličan Ze­
mlji. Smatrali su da će zanimanje publike za Mars početi naglo da opada ako
se bude ispostavljalo da je on sve manje nalik na Zemlju. Predeli na Marsu
su, međutim, očaravajući, a pred vidicima koji se pružaju na njemu zastaje dah.
Bio sam ubeđen, na osnovu vlastitog iskustva, da postoji ogromno globalno za­
nimanje za istraživanje planeta, kao i za mnoge srodne predmete naučnog iz­
učavanja - kao što su nastanak života, Zemlja i Kosmos, traganje za vanzemlajskom inteligencijom, naša povezanost sa Vaseljenom. Takođe sam bio uveren da se ovo zanimanje može veoma podstaći posredstvom najmoćnijeg me­
dija javnog komuniciranja, televizije.
Istog mišljenja bio je i B. Džentri Li, upravnik odeljenja za analizu poda­
taka i planiranje misija 'Viking', čovek izuzetnih organizacionih sposobnosti.
Odvažno smo odlučili da ovim povodom nešto sami preduzmemo. Li je pred­
ložio da osnujemo proizvodnu kompaniju posvećenu širenju nauke na zanimljiv
i dostupan način. Tokom potonjih meseci razmotrili smo izvestan broj proje­
kata. Ubedljivo najzanimljiviji predlog potekao je od televizijske stanice KCET
iz Los Anđelesa, koja pripada mreži javne televizije. Konačno je postignut do­
govor da se pristupi radu na televizijskoj seriji od trinaest epizoda, koja bi bi­
la usredsređena na astronomiju, ali bi istovremeno sagledavala stvari i iz naj­
šireg ljudskog ugla. Bilo je zamišljeno da se obraća laičkoj publici, da u vizuelnom i muzičkom pogledu bude prvorazredna, kao i da u podjednakoj meri deluje na um i osećanja. Obavili smo razgovore sa finansijerima, angažovali smo izvršnog producenta, i tako smo počeli trogodišnji projekat pod nazi­
vom Kosmos. U času kad ovo pišem procenjujemo da će seriju širom sveta vi-
12 •
Karl Segan
deti sto četrdeset miliona ljudi, odnosno tri odsto žitelja planete zemlje. Pošli
smo od pretpostavke da je gledalište znatno inteligentnije nego što se obično
smatra; da najdublja naučna pitanja o prirodi i nastanku sveta pobuđuju zani­
manje i znatiželju ogromnog broja ljudi. Razdoblje u kome živimo veliko je
raskršće naše civilizacije, a možda i naše vrste. No, ma kojim putem da kre­
nemo, sudbina nam je neraskidivo povezana sa naukom. Razumevanje nauke
za nas je od suštinske važnosti, budući da nam od toga zavisi sam opstanak.
Osim toga, nauka pruža zadovoljstvo; evolucija se postarala za to da uživamo
u razumevanju - oni koji razumeju, naime, imaju više izgleda za opstanak. Te­
levizijska serija Kosmosi ova knjiga predstavljaju ogled za koji se nadamo da
će uspeti da dočara deo zamisli, metoda i radosti nauke.
Knjiga i televizijska serija rađene su zajedno. U izvesnom smislu svaka od
njih temelji se na onoj drugoj. Mnoge ilustracije u ovoj knjizi uzete su iz iz­
vrsnog vizuelnog materijala pripremljenog za televizijsku seriju. Ali knjiga i te­
levizijska serija imaju donekle različitu publiku i odlikuju se drugačijim pristu­
pom. Jedna od velikih vrlina knjige jeste to što čitaocu omogućava da se če­
sto vraća na nejasne ili teške delove; sa usavršenjem tehnologije video-kaseta
i video-ploča, ovo odskora počinje da biva izvodljivo i sa televizijom. Pisac
uživa znatno veću slobodu u određenju opsega i dubine razmatranja date teme
u jednom poglavlju nego televizijski autor, kome na raspolaganju stoji prokrustovskih pedeset osam minuta i trideset sekundi efektivnog programa, bez re­
klamnih umetaka. Ova knjiga seže znatno dublje u mnoge teme nego televizij­
ska serija. Postoje teme o kojima se raspravlja u knjizi, ali ne i u televizijskoj
seriji - i obrnuto. U trenutku kad ovo pišem još je neizvesno da li će u tele­
vizijsku verziju biti uvršćen niz crteža Alise i njenih prijatelja u uslovima sna­
žne i slabe sile teže, rađen po uzoru na radove ser Džona Tenijela. Drago mi
je što su te divne ilustracije jednog izvrsnog umetnika, Brauna, našle mesto
ovde, zajedno sa prigodnim tekstom. Sa druge strane, ovde se ne javlja po­
drobno prikazivanje Kosmičkog kalendara, koje je dato u televizijskoj seriji delimično i zato što se o ovoj temi već raspravlja u mojoj knjizi Rajski zma­
jevi; isto tako, ovde ne govorim opširno o životu Roberta Gadarda zato što
sam njemu posvetio jedno poglavlje u knjizi Brokin mozak. Ali svaka epizoda
televizijske serije u velikoj meri se poklapa sa odgovarajućim poglavljem iz
ove knjige; bio bih srećan kad bi zadovoljstvo u gledanju, odnosno u čitanju,
bilo osnaženo potonjim čitanjem, odnosno gledanjem.
Kosmos
• 13
Zbog jasnoće, u izvesnom broju slučajeva o nekoj zamisli govori se u vi­
še navrata - ona se najpre pominje ovlaš, da bi kasnije bila podrobnije razra­
đena. Tako, na primer, u prvom poglavlju dat je opširan uvod u prirodu kosmičkih tela, a iscrpnije je reč o njima dalje u knjizi; isto važi i kada su posredi mutacije, encimi i nukleinske kiseline, o kojima se prvi put govori u dru­
gom poglavlju. U nekoliko slučajeva, hotimice je odstupljeno od hronološkog
redosleda. Primera radi, zamisli starih grčkih naučnika izložene su u sedmom
poglavlju, dok je o Johanu Kepleru reč već u trećem. Ovo sam učinio stoga
što smatram da se sud o Grcima najbolje može doneti tek pošto se vidi kakva
su oni dostignuća zamalo propustili da ostvare.
S obzirom na to da je nauka nerazdvojivi deo sveukupnog ljudskog pregalaštva, o njoj se ne može raspravljati bez ponekad površnog, a ponekad su­
štinskog dovođenja u vezu sa izvesnim brojem društvenih, političkih, religij­
skih i filozofskih nazora. Čak se i pri snimanju jedne televizijske serije o na­
uci nailazilo na poteškoće uzrokovane globalnom zaokupljenošću vojnim delatnostima. Prilikom simuliranja istraživanja Marsa u Mohavskoj pustinji, uz korišćenje modela lendera letelice 'Viking' u prirodnoj veličini, često su nas pre­
kidali naleti aviona vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Američkih Država, angažovanih u bombarderskim vežbanjima na obližnjem poligonu. U Aleksandriji, u Egiptu, svakog jutra od devet do jedanaest, naš hotel bio je meta na ko­
joj su pripadnici egipatskih vazduhoplovnih snaga vežbali mitraljiranje u brišućem letu. Na Samosu, u Grčkoj, tek smo u poslednjem trenutku dobili dozvo­
lu za snimanje na bilo kom mestu na ostrvu zbog manevara jedinica NATO
pakta, kao i zbog građenja mreže podzemnih i brdskih utvrđenja za artiljeriju
i tenkove. U Cehoslovačkoj, korišćenje voki-tokija za organizacione potrebe
prilikom snimanja na nekom seoskom putu privuklo je pažnju jednog lovačkog
aviona čeških vazduhoplovnih snaga, koji je stao da kruži iznad nas, sve dok
mu na češkom nisu pružena uveravanja da nije posredi nikakvo ugrožavanje
nacionalne bezbednosti. U Grčkoj, Egiptu i Cehoslovačkoj agenti državnih slu­
žbi bezbednosti na svakom koraku pratili su našu filmsku ekipu. U Kalugi, u
Sovjetskom Savezu, želeli smo da snimimo materijal za predviđeno izlaganje
o životu ruskog pionira astronautike Konstantina Ciolkovskog, ali smo u tome
osujećeni; kako smo kasnije saznali, uzrok ovome bila su suđenja disidentima
koja je trebalo da se održe u tom mestu. Naši snimatelji nailazili su na veli­
ku predusretljivost u svakoj zemlji koju smo posetili; ali takođe se svuda osećala globalna vojna prisutnost, strah u srcima nacija. Ovo iskustvo osnažilo je
14 •
Karl Segan
moju rešenost da kad god je to potrebno razmatram i društvena pitanja, kako
u seriji, tako i u knjizi.
Suština nauke je u činjenici da ona ispravlja samu sebe. Ishodi novih ogle­
da i nove zamisli postojano rešavaju stare tajne. Na primer, u devetom pogla­
vlju raspravlja se o okolnosti da Sunce, kako izgleda, stvara premalo neobič­
nih čestica koje se nazivaju neutrini. Navedena su i neka predložena objašnje­
nja. U desetom poglavlju raspravlja se o tome da li u Vaseljeni ima dovoljno
materije da se obustavi razuđivanje dalekih galaksija, kao i da li je Vaseljena
beskrajno stara, što bi značilo da uopšte nije stvorena. Možda su u obe ove
nedoumice malo više svetlosti u međuvremenu uneli ogledi Frederika Rajnsa
sa Kalifornijskog univerziteta, koji smatra da je otkrio (a) da se neutrini javlja­
ju u tri različita stanja, od kojih su samo u jednom dostupni neutrinskim tele­
skopima kojima se izučava sunce; (b) za razliku od svetlosti, neutrini poseduju masu, tako da sila teže svih neutrina u svemiru može da doprinese zatvara­
nju Kosmosa, odnosno sprečavanju da se on zauvek širi. Potonji ogledi pokazaće da li su ove zamisli ispravne. Ali one valjano predočavaju neprekidno i
pomno preispitivanje stečenih znanja, što je od temeljne važnosti za naučno
pregalaštvo.
Kada je posredi jedan projekat ove veličine, nemoguće je izraziti zahval­
nost svima koji su na neki način doprineli njegovom ostvarenju. No, neka ime­
na naprosto se ne mogu zaobići. Tu je pre svih B. Džentri Li; zatim televizij­
ska ekipa serije Kosmos, na čelu sa glavnim producentima Džefrijem HajnsStajlsom i Dejvidom Kenardom i izvršnim producentom Edrijanom Malunom;
pa umetnici Jon Lomberg (koji je odigrao ključnu ulogu u prvobitnim projek­
tima i organizovanju rada na vizuelnom materijalu za Kosmos), Džon Elison,
Adolf Šaler, Rik Sternbah, Don Dejvis, Braun i En Norsija; konsultanti Do­
nald Goldsmit, Oven Džindžerič, Pol Roks i Dajana Akerman; Kameron Bek;
uprava KCET-a, a posebno Greg Andorfer, koji nam je prvi izložio ponudu
ove kompanije, Čak Alen, Vilijem Lemb i Džejms Loper; tu su i finansijeri i
koproducenti televizijske serije Kosmos, među kojima su 'Atlantic Richfield
Company', 'Corporation for Public Broadcasting', 'Artur Vining Davis Foun­
dations', 'Alfred P. Sloan Foundation', 'British Broadcasting Corporation' i
'Polytel International'. Ostali koji su pomagali oko priređivanja činjeničkog ma­
terijala ili oko pristupa navedeni su na kraju knjige. Razume se, međutim, da
je krajnja odgovornost za sadržinu knjige moja. Dugujem zahvalnost osoblju
izdavačke kuće 'Random House', a naročito urednici En Fridgud i dizajneru
Kosmos
• 15
Robertu Oličinu, na njihovom umešnom radu i strpljenju u trenucima kada su
rokovi za televizijsku seriju i knjigu počeli da se sudaraju. Posebno sam za­
hvalan Sirli Arden, koja je, u svojstvu mog izvršnog pomoćnika, prekucavala
rane verzije ove knjige, a potom vodila nadzor nad svim stupnjevima njenog
objavljivanja na svoj uobičajeno vedar i stručan način. To je samo jedan od
mnogo pogleda u kojima projekat Kosmos spada u njenu zaslugu. Zahvalniji
sam nego što sam to kadar da izrazim upravi Univerziteta Kornel, koja mi je
odobrila dvogodišnje odsustvo zbog rada na ovom projektu, mojim tamošnjim
kolegama i studentima, kao i mojim kolegama iz NASA, JPL-a i ekipe za ana­
lizu snimaka 'Vikinga'.
Najveću zahvalnost za pisanje Kosmosa dugujem En Drajan i Stivenu Soteru, koji su zajedno sa mnom priredili tekst za televizijsku seriju. Oni su
ostvarili temeljit i obiman doprinos osnovnim zamislima i onome što stoji u
vezi sa njima, kao i opštem intelektualnom ustrojstvu epizoda, odnosno priklad­
nosti stila. Duboko sam im zahvalan na pomnom i kritičkom čitanju prvobit­
nih verzija ove knjige, na konstruktivnim i stvaralačkim opaskama koje su do­
vele do mnogih potonjih revizija, kao i na ogromnoj pomoći u pripremanju te­
levizijskih skripata, koje su višestruko uticale na sadržinu ove knjige. Istinsko
uživanje koje sam iskusio u našim čestim raspravama jedna je od mojih naj­
dražih nagrada za rad na projektu Kosmos.
Itaka i Los Anđeles, maj 1980.
1.
OBALE
KOSMIČKOG OKEANA
Prvi ljudi koji su stvoreni i sazdani nazvani su Vrač Kobnog Smeha, Vrač Noći,
Raščupanac i Crni Vrač... Bili su obdareni pameću i uspeli su da pojme sve što po­
stoji na svetu. Kada bi se osvrnuli, u trenu bi sagledali sve što ih okružuje, a naizmenice su se upuštali u dokučivanje nebeskog luka i okruglog zemnog šara... (a on­
da Tvorac reče): „Znaju sve... šta ćemo sada sa njima? Neka im pogled dopire sa­
mo do onoga što je blizu; neka vide tek krajičak zemnog šara!... Zar po prirodi ni­
su ubogi stvorovi koje smo mi sazdali? Moraju li i oni da budu bogovi?"
Popol Vuh naroda Maja-Kviče
Jesi li pojmio ogromnost zemlje?
Gde je put do obitavališta svetlosti,
A gde mesto tmine...?
'Knjiga o Jovu'
Dostojanstvo mi valja tražiti ne u svemiru, već u vlastitim mislima. Nimalo neću
biti bogatiji ako posedujem svetove. U svemiru, bezmerje me okružuje i tu bivam pro­
gutan poput atoma; u mislima, pak, dokučujem svet.
Pensees, Blez Paskal
Poznato je konačno, nepoznato je beskonačno; u intelektualnom pogledu, nalazi­
mo se na ostrvcu usred bezgraničnog okeana neobjašnjenosti. Dužnost svakog pokolenja je da od mora otrgne još malo kopna.
T. H. Haksli, 1887.
Kosmos je sve što postoji, što je ikada postojalo i što će ikada postojati.
Čak i najbezazlenija pomisao na Kosmos izaziva nespokoj u nama - žmarci
nam prođu niz kičmu, glas nam zadrhti, obuzme nas nelagodno osećanje, slič­
no kakvom dalekom spomenu na padanje sa velike visine. Postajemo svesni da
pristupamo najvećoj među svim tajnama.
Veličina i starost Kosmosa nadmašuju sposobnosti običnog ljudskog poi­
manja. Izgubljen negde između bezmernosti i večnosti nalazi se naš sićušni planetni dom. Posmatrano iz kosmičke perspektive, većina ljudskih preduzetništva
izgleda beznačajno, čak tričavo. No, naša vrsta je mlada, radoznala i hrabra, a
uz to i silno obećava. Tokom poslednjih nekoliko hiljada godina došli smo do
najneverovatnijih i najneočekivanijih otkrića o Kosmosu i o našem mestu u nje­
mu, preduzeli smo istraživanja na koja je uzbudljivo i samo pomisliti. Ona nas
podsećaju na to da se čovek razvio da bi se čudio, da razumevanje donosi ra­
dost, da je znanje preduslov opstanka. Uveren sam da naša budućnost zavisi
od toga u kojoj ćemo meri upoznati Kosmos u kome plovimo poput zrnca pra­
šine na jutarnjem nebu.
Pomenuta istraživanja temeljila su se na skeptičnosti i mašti. Mašta će nas
često odvoditi do svetova kojih nikada nije bilo. Ali bez nje nikuda ne bismo
stigli. Skepticnost nam omogućava da razlučimo uobrazilju od činjenica, da
proverimo naša razmišljanja. Kosmos je neizmerno bogat - u pogledu elegant­
nih činjenica, sjajnih međuodnosa, tananih mehanizama koji ulivaju strahopo­
štovanje.
Površina Zemlje predstavlja obalu kosmičkog okeana. Sa nje smo naučili
gotovo sve ono što danas znamo. Odskora smo koraknuli i u more, zapravo
samo smo zamočili nožne prste, ili se, u najboljem slučaju, pokvasili do čla­
naka. Voda izgleda vrlo privlačno. Okean nas mami. Jedan deo našeg bića
shvata da je to zov sa mesta odakle potičemo. U nama se javlja žudnja da se
20 •
Karl Segan
tamo vratimo. Ovakva htenja ne predstavljaju, kako mi se čini, izraz nepošto­
vanja, iako bi mogla da uznemire eventualne bogove.
Razmere Kosmosa toliko su velike da bi za potrebe njihovog opisivanja
bilo besmisleno posezati za poznatim mernim jedinicama udaljenosti, kao što
su metri ili milje, koje su sasvim prikladne u slučaju Zemlje. Umesto toga sve­
mirske razdaljine merimo brzinom svetlosti. Za jednu sekundu svetlosni zrak
prevali približno tri stotine hiljada kilometara, što predstavlja sedmostruki obim
Zemlje. Za osam minuta on stiže sa Sunca na Zemlju. Stoga se može reći da
je Sunce udaljeno od nas osam svetlosnih minuta. Za godinu dana zrak sve­
tlosti prede približno deset biliona kilometara svemirskog prostora. Ta jedinica
dužine, razdaljina koju svetlost prevali za jednu godinu, naziva se svetlosna go­
dina. Njome se meri ne vreme nego udaljenost - i to ogromna udaljenost.
Zemlja predstavlja mesto. No, ona nipošto nije jedino mesto. Nije čak ni
tipično. Nijedna planeta, zvezda ili galaksija ne mogu da budu tipične zato što
je Kosmos poglavito prazan. Jedino tipično mesto nalazi se u ogromnom, hlad­
nom, sveopštem vakuumu, u večnoj noći medugalaktičkog prostora - mesto ta­
ko neobično i samotno da u poređenju sa njim planete, zvezde i galaksije iz­
gledaju bolno retke i predivne. Ukoliko bismo nasumce bili postavljeni u Ko­
smos, izgledi da se obremo u blizini neke planete bili bi manji od jedan pre­
ma milijardu biliona biliona (10", odnosno to je jedinica iza koje se pruža niz
od trideset tri nule). U svakodnevnom životu takve verovatnoće ravne su ne­
mogućnosti. Svetovi su prave dragocenosti i retkosti.
Ukoliko bismo posmatrali sa neke medugalaktičke tačke gledanja, videli bi­
smo, razuđene poput morske pene na talasima svemira, nebrojene, slabašne,
pramenaste pipke svetlosti. To su galaksije. Neke među njima predstavljaju sa­
motne lutalice; većina, međutim, ulazi u sastav jata, u kojima sa, zbijene, ne­
prekidno kreću kroz veliku kosmičku tminu. Pred očima nam se pruža Kosmos
u najvećim razmerama za koje znamo. Nalazimo se u carstvu maglina, osam
milijardi svetlosnih godina od Zemlje, na pola puta do ruba poznate Vaseljene.
Galaksije se sastoje od gasa, prašine i zvezda - milijardi i milijardi zve­
zda. Svaka zvezda može biti nečije sunce. Galaksije obiluju zvezdama, svetovima, a možda i živim stvorenjima, inteligentnim bićima i civilizacijama ka­
drim da premošćuju svemirske razdaljine. Ali, posmatrana izdaleka, jedna ga­
laksija podseća me pre na zbirku divnih predmeta - morskih školjki, možda,
ili korala, proizvoda pregalaštva prirode tokom eona u kosmičkom okeanu.
Obale kosmičkog okeana
• 21
Postoji približno sto milijardi (10") galaksija, od kojih svaka u prošeku sa­
drži po stotinu milijardi zvezda. U svim galaksijama ima možda isto toliko pla­
neta koliko i zvezda: 10" x 10" = IO22, odnosno deset milijardi biliona. S ob­
zirom na ovaj uistinu kolosalan broj, kolika je verovatnoća da samo oko jed­
ne obične zvezde, Sunca, kruži jedna nastanjena planeta? Zašto bismo baš mi,
zabačeni u jedan zabiti ugao Kosmosa, bili toliko srećni? Meni izgleda znatno
verovatnije da Vaseljena kipti životom. No, mi, ljudi, to još pouzdano ne zna­
mo. Tek smo počeli istraživanja. Sa razdaljine od osam milijardi svetlosnih go­
dina imali bismo ozbiljnih poteškoća da razaberemo čak i jato u čiji sastav ula­
zi Mlečni put, a da ne pominjemo Sunce ili Zemlju. Jedina planeta za koju
pouzdano znamo da je nastanjena predstavlja mrvicu od kamena i metala, ko­
ja slabašno sjaji odraženom Sunčevom svetlošću i koja je sa pomenute udalje­
nost bespogovorno nevidljiva.
Ali naredna etapa našeg putovanja vodi nas do ustrojstva koje astronomi
na Zemlji obično nazivaju 'lokalna grupa galaksija'. Prečnika nekoliko miliona svetlosnih godina, ona se sastoji od približno dvadeset galaksija. Posredi je
razređeno, tamno i neupadljivo jato. Jedna od galaksija u njemu je i M 31, ko­
ja se, posmatrano sa Zemlje, nalazi u sazvežđu Andromeda. Slično ostalim spi­
ralnim galaksijama, ona takode predstavlja ogroman vatreni točak zvezda, ga­
sa i prašine. M 31 ima dva mala satelita, patuljaste eliptične galaksije, sa ko­
jima je povezana gravitaciono, odnosno istim onim zakonom fizike koji mene
drži prikovanog za stolicu. Zakoni prirode isti su širom Kosmosa. Sada nas od
matičnog sveta deli dva miliona svetlosnih godina.
Iza M 31 nalazi se još jedna, veoma slična galaksija; posredi je Mlečni
put, čiji se spiralni kraci lagano okreću, praveći puni krug jednom u četvrt mi­
lijarde godina. Sada kada smo od doma udaljeni još četrdeset hiljada svetlo­
snih godina, hitamo ka masivnom središtu matične galaksije. No, ukoliko želi­
mo da pronađemo Zemlju, moramo da promenimo smer kretanja i da se upu­
timo prema dalekoj periferiji Mlečnog puta, ka jednom tamnom mestu blizu
ivice udaljenog spiralnog kraka.
Čak i između spiralnih krakova najupečatljiviji utisak ostavljaju zvezde ko­
je hrle kraj nas - neprekidni niz izuzetno samosjajnih zvezda, od kojih su ne­
ke krhke poput mehura od sapunice i toliko velike da u njih može da stane de­
set hiljada Sunaca ili bilion Zemalja, dok su druge sitne poput omanje varoši,
ali zato stotinama milijardi puta gušće od olova. Neke zvezde su samotne po­
put Sunca. Većina ih, međutim, im pratioce. Sistemi su poglavito dvočlani -
22 •
Karl Segan
dve zvezde koje orbitiraju jedna oko druge. No, postoji postupna gradacija, počev od tročlanih sistema, preko razvejanih jata sazdanih od nekoliko desetina
zvezda, do velikih zbijenih jata, u kojima blista po milion sunaca. Članovi po­
jedinih binarnih sistema toliko su blizu da se dodiruju, odnosno zvezdana gra­
da neprekidno teče medu njima. Ali većina ih je razmaknuta na udaljenost ko­
ja odgovara onoj između Jupitera i Sunca. Neke zvezde, takozvane supernove,
sjajne su poput čitave galaksije u čiji sastav ulaze; druge, crne rupe, nevidljive
su sa udaljenosti od svega nekoliko kilometara. Neke sijaju postojanim sjajem;
druge nesigurno trepere ili žmirkaju ravnomernim ritmom. Neke se okreću sve­
čano i elegantno; druge se, pak, tako mahnito vrte da se izobličuju do spljoštenosti. Većina ih šija poglavito vidljivom i infracrvenom svetlošću; ima, među­
tim, i takvih koje predstavljaju blistave izvore rendgenskih talasa i radio-talasa.
Plave zvezde su tople i mlade; žute zvezde, konvencionalne i sredovečne; crve­
ne zvezde, često postarije i na umoru; a male, bele ili crne zvezde već su u sa­
mrtnom ropcu. Mlečni put sadrži oko četiri stotine milijardi zvezda svih vrsta,
čije se kretanje odlikuje složenom i skladnom gracioznošću. Od svih tih zvezda
žitelji Zemlje za sada izbliza poznaju samo jednu.
Svaki zvedani sistem predstavlja ostrvo u svemiru, karantinski ograđeno od
suseda svetlosnim godinama. Mogu da zamislim stvorenja na nebrojenim svetovima, sa iskrama mudrosti, koja sva u prvi mah smatraju da je njihova ma­
jušna planeta i možda nekoliko sunaca sve što postoji. Mi rastemo u izolovanosti. Tek postupno i polako postajemo svesni Kosmosa.
Neke zvezde su po svoj prilici okružene milionima beživotnih, kamenih, si­
ćušnih svetova; to su planetni sistemi zamrznuti na nekom ranom stupnju svog
razvoja. Možda većina zvezda ima planetne sisteme prilično slične našem: na
periferiji im se nalaze velike, gasne planete sa prstenovima i ledenim mesecima, a bliže središtu mali, topli, plavobeli svetovi, prekriveni oblacima. Na ne­
kim među njima možda se razvio inteligentni život, koji je preduzeo globalni
neimarski poduhvat prekrajanja površine matične planete. To su naša braća i na­
še sestre u Kosmosu. Da li se oni mnogo razlikuju od nas? Kakav im je oblik,
kakva im je biohemija, neurobiologija, istorija, politika, nauka, tehnologija,
umetnost, muzika, religija, filozolija? Možda ćemo jednog dana to saznati.
Sada smo stigli do našeg dvorišta, na jednu svetlosnu godinu od Zemlje.
Sunce je optočeno loptastim rojem džinovskih pahuljica, sazdanih od leda, ka­
mena i organskih molekula: kometnim jezgrima. S vremena na vreme, slaba­
šan gravitacioni uticaj neke zvezde u prolazu nagna poneku od njih da zaplo-
Obale kosmičkog okeana
• 23
vi ka unutrašnjem Sunčevom sistemu. Tu je Sunce zagreva, što uzrokuje isparavanje leda i obrazovanje ljupkog kometnog repa.
Približavamo se planetarna našeg sistema, ovećim svetovima, zarobljenici­
ma Sunca, gravitaciono prinuđenim da se kreću gotovo kružnim orbitama, po­
glavito grejanim Sunčevom svetlošću. Pluton, prekriven metanskim ledom i u
pratnji svog samotnog, džinovskog meseca Harona, osvetljen je dalekim Sun­
cem, koje odatle izgleda samo kao sjajna tačka svetlosti na potpuno crnom ne­
bu. Džinovski gasni svetovi, Neptun, Uran, Saturn - biser Sunčevog sistema i Jupiter, svi imaju porodice ledenih meseca. Iza područja gasnih planeta i orbitirajućih ledenih bregova nalaze se topla, stenovita ostrva unutrašnjeg Sunče­
vog sistema. Tu je, na primer, crvena planeta Mars, sa visokim vulkanima, ve­
likim raselinskim dolinama, džinovskim, globalnim peščanim olujama i, možda,
izvesnim jednostavnim oblicima života. Sve planete kruže oko Sunca, najbliže
zvezde, tog pakla vodoničnog i helijumovog gasa koji učestvuje u termonuklearnim reakcijama, plaveći Sunčev sistem svetlošću.
Konačno, na kraju našeg putovanja, vraćamo se našem sićušnom, krhkom,
plavobelom svetu, izgubljenom u kosmičkom okeanu, čije razmere daleko nadmašaju dosege i najodvažnije uobrazilje. To je svet medu istinski nebrojenim
mnoštvom drugih. On može biti od značaja jedino za nas. Zemlja je naš dom,
naš roditelj. Naša vrsta života nikla je i razvila se ovde. Tu je ljudska rasa po­
stala punoletna. Na ovom svetu stekli smo strast prema istraživanju Kosmosa
i na njemu sami kujemo, uz nešto patnje i bez ikakvih jemstava, vlastitu sud­
binu.
Dobro došli na planetu Zemlju - svet plavog, azotnog neba, okeana tečne
vode, svežih šuma i mekih livada, svet koji, izvan svake sumnje, buja živo­
tom. Posmatrano iz kosmičke perspektive, on je, kao što sam rekao, dirljivo
predivan i redak; ali za sada je i jedini. Na ćelom našem putovanju kroz pro­
stor i vreme samo smo za njega pouzdano ustanovili da je bio poprište prera­
stanja kosmičke materije u život i svest. Mora da postoji mnoštvo takvih sve­
tova raštrkanih po svemiru, ali naše traganje za njima počinje ovde, na teme­
ljima sakupljene mudrosti muškaraca i žena naše vrste, pabirčene po veliku cenu tokom miliona godina. Mi smo povlašćeni po tome što imamo priliku da
živimo medu sjajnim i strastveno Ijubopitljivim ljudima, kao i u vreme kada
traganje za znanjem uživa opšte uvažavanje. Ljudska bića, koja u krajnjoj li­
niji potiču sa zvezda i samo privremeno i kratkotrajno nastanjuju svet nazvan
Zemlja, otisnula su se na dugi povratak u matično stanište.
24 •
Karl Segan
Do otkrića da je Zemlja mali svet došlo je, kao i u slučaju tolikih drugih
važnih čovekovih otkrića, na drevnom Bliskom istoku, u vreme koje neki lju­
di nazivaju treće stoleće pre nove ere, u najvećoj metropoli tog doba, egipat­
skom gradu Aleksandriji. Tu je živeo čovek po imenu Eratosten. Jedan njegov
zavidljivi savremenik nazvao ga je 'Beta', po drugom slovu grčkog alfabeta,
zato što je, prema njegovom mišljenju, Eratosten bio drugi na svetu u svemu
čega bi se latio. No, nama danas izgleda izvesno da je Eratosten u svemu bio
'Alfa'. Bio je astronom, istoričar, geograf, filozof, pesnik, pozorišni kritičar i
matematičar. Naslovi knjiga koje je napisao kreću se u rasponu od Astronomi­
je do 0 slobodi od bola. Takođe je bio upravnik velike Aleksandrijske bibli­
oteke, gde je jednog dana pročitao u nekoj papirusnoj knjizi da u južnoj po­
graničnoj varoši Sijeni, blizu prve Nilove katarakte, u podne 21. juna štapovi
okomito pobodeni u zemlju ne bacaju nikakvu senku. Za letnje dugodnevice,
najdužeg dana u godini, dok časovi mile ka podnevu, senke stubova hrama po­
staju sve kraće. U podne, sasvim iščezavaju. Odraz sunca tada se može videti u vodi na dnu dubokog bunara. Sunce se nalazi tačno povrh glave.
Bilo je to uočavanje koje bi nekom drugom po svoj prilici promaklo. Sta­
povi, senke, odrazi u bunarima, položaj Sunca - od kakve bi važnosti mogle
biti te jednostavne, svakodnevne stvari? Ali Eratosten je bio naučnik, a njego­
va razmišljanja o pomenutim običnostima promenila su svet; na izvestan na­
čin, u stvari, ona su stvorila jedan svet. Ljubopitljivost je nagnala Eratostena
da preduzme jedan ogled - da proveri, zapravo, da li i u Aleksandriji okomi­
to pobodeni štapovi ostaju bez ikakve senke 21. juna. Pokazalo se, međutim,
da je senke ipak bilo.
Eratosten se zapitao kako to da, u istom trenutku, štap poboden okomito
u Sijeni ne baca nikakvu senku, dok isto tako poboden štap u Aleksandriji, da­
leko na severu, ima popriličnu senku. Zamislite kartu drevnog Egipta sa dva
okomita štapa jednake dužine, od kojih je jedan poboden u Aleksandriji, a dru­
gi u Sijeni. Pretpostavite, zatim, da nekog određenog trenutka nijedan od ova
dva štapa ne baca senku. Ovu pojavu bilo bi veoma lako razumeti - pod uslovom da je Zemlja ravna. Sunce bi se tada nalazilo tačno iznad. Ukoliko bi oba
štapa bacala senke podjednake dužine, to bi takode imalo smisla na ravnoj Ze­
mlji: Sunčevi zraci bili bi u tom slučaju iskošeni pod istim uglom u odnosu
na dva štapa. Ali kako se može dogoditi da u istom trenutku u Sijeni nema
nikakve senke, dok je ona u Aleksandriji izrazita?
Obale kosmičkog okeana
• 25
Jedini mogući odgovor, shvatio je on, jeste da je površina Zemlje zakri­
vljena. I ne samo to: što je ova zakrivljenost veća, veća je i razlika u dužina­
ma senki. Sunce se nalazi toliko daleko da su njegovi zraci uporedni kada stig­
nu do Zemlje. Stapovi pobodeni pod raznim uglovima u odnosu na pravac do­
laženja Sunčevih zraka bacaju senke različite dužine. S obzirom na uočenu raz­
liku u dužinama senki, udaljenost između Aleksandrije i Sijene morala je da
iznosi oko sedam stepeni duž površine Zemlje; drugim recima, ukoliko zami­
slite da se štapovi pružaju sve do središta Zemlje, oni bi se tu presecali pod
uglom od sedam stepeni. Sedam stepeni približno iznosi pedeseti deo od tri
stotine šezdeset stepeni, što predstavlja puni obim zemlje. Eratosten je znao da
razdaljina između Aleksandrije i Sijene dostiže približno osam stotina kilome­
tara zato što je angažovao jednog čoveka da to prepešači i izmeri. Osam sto­
tina kilometara puta pedeset iznosi četrdeset hiljada kilometara; toliki, dakle,
mora biti obim Zemlje.
Ishod je bio tačan. Eratostenova jedina pomagala bila su štapovi, oči, no­
ge i mozak, kao i sklonost ka preduzimanju ogleda. Pomoću njih on je izra­
čunao obim Zemlje, uz grešku od svega nekoliko postotaka, što predstavlja iz­
uzetan poduhvat, ima li se na umu da je ostvaren pre dve hiljade dve stotine
godina. On je bio prvi čovek koji je tačno izmerio veličinu jedne planete.
Tadašnji svet Sredozemlja bio je znamenit po moreplovstvu. Aleksandrija
je bila najveća pomorska luka na celoj planeti. Kad biste jednom ustanovili da
Zemlja predstavlja kuglu skromnog prečnika, zar ne biste došli u iskušenje da
se otisnete na istraživačka putovanja, da tragate za još neotkrivenim zemljama,
pa čak možda i da se odvažite na plovidbu oko sveta? Četiri stotine godina
pre Eratostena jedna feničanska flota, koja je bila u službi egipatskog faraona
Nehoa, oplovila je Afriku. Oni su podigli jedra, po svoj prilici u krhkim, otvo­
renim lađama, i krenuli iz Crvenog mora, spustili se istočnom obalom Afrike,
prešli u Atlantik i vratili se preko Sredozemnog mora. Ovo epsko putovanje
trajalo je tri godine, što predstavlja približno isto vreme kao i ono koje je po­
trebno modernom 'Vojadžeru' da preleti razdaljinu između Zemlje i Saturna.
Hrabri i pustolovni moreplovci otiskivali su se na mnoga velika putovanja
posle Eratostenovog otkrića. No, njihovi brodovi bili su majušni. Raspolagali
su jedino najjednostavnijim navigacionim uređajima. Oslanjali su se na pribli­
žno određivanje položaja brodovlja i držali su se pravca pružanja obale što su
više mogli. U nepoznatom okeanu bili su kadri da odrede svoju geografsku ši­
rinu, ali ne i dužinu, na osnovu posmatranja, iz noći u noć, položaja sazvežda
26 •
Karl Segan
u odnosu na obzorje. Poznata sazvežđa mora da su delovala ospokojavajuće
usred neistraženog okeana. Zvezde su prijatelji istraživača, najpre onih koji su
plovili morima Zemlje, a sada i onih koji plove okeanima svemira. Iako je po­
sle Eratostena nesumnjivo bilo pokušaja, tek je u Magelanovo vreme uspešno
oplovljena Zemlja. Kakve su se samo priče o odvažnim pustolovinama mogle
čuti iz usta mornara i navigatora, praktičnih ljudi sveta, koji su stavljali na koc­
ku vlastite živote, pouzdajući se u matematičko umeće jednog naučnika iz
Aleksandrije?
U Eratostenovo vreme pravili su se globusi koji su prikazivali izgled Ze­
mlje viđene iz svemira; oni su bili u suštini tačni u području podrobno istra­
ženog Sredozemlja, ali su postajali sve nepouzdaniji što su se više udaljavali
odatle. Naša sadašnja znanja o Kosmosu odgovaraju ovom nelagodnom, ali i
neumitnom stanju stvari. U prvom stoleću nove ere aleksandrijski geograf Strabon zapisao je sledeće:
"Oni koji su odustali od pokušaja do oplove Zemlje kažu da ih u tome nije osu­
jetio kontinent koji bi im se isprečio na putu, budući da je more ostajalo besprekorno otvoreno pred njima, već je to znatno pre bilo gubljenje odlučnosti i ne­
dostatak namirnica i vode... Eratosten kaže da, ukoliko veličina Atlantskog okea­
na ne bude prepreka, mogli bismo lako morem da stignemo od Iberije do Indi­
je... Sasvim je moguće da u umerenom pojasu postoje jedna ili dve nastanjive
Zemlje... Štaviše, ako je (taj drugi deo sveta) nastanjen, onda njegovi žitelji nisu
ljudi kakvi postoje u našim krajevima, tako da bismo taj deo morali da smatra­
mo za jedan drugi nastanjeni svet.'
Ljudi su počeli da se otiskuju, u svakom suštinskom smislu, ka drugim
svetovima.
Potonje istraživanje Zemlje predstavljalo je preduzetništvo na globalnom
nivou, obuhvatajući i putovanja sve do Kine i Polinezije. Vrhunac je, razume
se, bilo Kolumbovo otkriće Amerike, kao i putovanja iz narednih nekoliko stoleća, koja su upotpunila geografsko istraživanje Zemlje. Kolumbovo prvo pu­
tovanje povezano je na najneposredniji način sa Eratostenovim proračunima.
Kolumbo je bio očaran onim što je nazivao 'poduhvat Indija' - zamišlju da
stigne do Japana, Kine i Indije ne na taj način što će ići uz obalu Afrike, a
potom ploviti na istok, već tako što će se smelo otisnuti na nepoznati zapad­
ni okean - ili, kako je to Eratosten kazao u trenutku blistavog naslućenja, 'sti­
ći morem od Iberije do Indije'.
Obale kosmičkog okeana
• 27
Kolumbo je bio strastveni sakupljač starih mapa i prilježni čitalac knjiga
drevnih geografa, kao što su Eratosten, Strabon i Ptolemej, odnosno dela o
ovim ljudima. Ali da bi 'poduhvat Indija' mogao da bude preduzet, da bi bro­
dovi i posada bili kadri da opstanu na dugom putovanju, Zemlja je morala da
bude manja nego što je to Eratosten kazao. Kolumbo je stoga varao u prora­
čunima, kao što su to razložno primetili stručnjaci i znalci sa Univerziteta iz
Salamanke. On se pozvao na najmanji mogući obim Zemlje i na najveće prostiranje Azije na istok koje je uspeo da pronađe u knjigama što su mu bile do­
stupne, pa je čak i tu preterao. Da se Kolumbu Amerika nije isprečila na pu­
tu, njegovi pohodi doživeli bi potpuni krah.
Zemlja je sada u potpunosti istražena. Ona više nema novih kontinenata ili
izgubljenih zemalja. Ali tehnologija koja nam je omogućila da istražimo i na­
selimo i najudaljenija područja Zemlje sada nam dopušta i da se otisnemo sa
matične planete, da se uputimo u svemir i preduzmemo istraživanje drugih svetova. Napustivši Zemlju, sada smo u prilici da je vidimo odozgo, da je osmo­
trimo kao čvrsto, loptasto obličje, sa razmerama koje odgovaraju Eratosteno­
vim proračunima i obrisima kontinenata koji potvrđuju da su mnogi drevni kar­
tografi bili pravi majstori svog posla. Kakvo bi samo zadovljstvo pred takvim
prizorom iskusili Eratosten i drugi aleksandrijski geografi.
Upravo u Aleksandiji, tokom razdoblja od šest stoleća, koje je počelo oko
300. godine pre nove ere, ljudska bića su se, u jednom važnom smislu, upu­
stila u intelektualnu pustolovinu koja nas je dovela do obala svemira. Ali od
izgleda i atmosfere tog slavnog mermernog grada ništa nije ostalo. Tlačenje i
strah od nauke izbrisali su gotovo sve spomene na staru Aleksandriju. Njeni
žitelji bili su čudesno raznoliki. Makedonski, a kasnije rimski vojnici, egipat­
ski sveštenici, grčke aristokrate, feničanski moreplovci, jevreski trgovci, posetioci iz Indije i podsaharske Afrike - svi, izuzev mnogoljudne robovske popu­
lacije - živeli su skladno i u uzajamnom poštovanju tokom najvećeg dela zlat­
nog doba Aleksandrije.
Ovaj grad osnovao je Aleksandar Veliki, a podigli su ga njegovi bivši telohranitelji. Aleksandar se zalagao za uvažavanje stranih kultura, kao i za slo­
bodoumno prikupljanje znanja. Prema predanju - a nije odveć važno da li se
to uistinu dogodilo - on se spustio ispod površine Crvenog mora u prvom ro­
nilačkom zvonu na svetu. Podsticao je svoje generale i vojnike da se žene Persijankama i Indijkama. Poštovao je bogove drugih naroda. Sakupljao je egzo­
tične oblike života, a svom učitelju Aristotelu nabavio je slona. Grad mu je
Karl Segan
28 •
sazdan u raskošnim razmerama, sa svrhom da bude svetsko trgovačko, kultur­
no i naučno središte. Krasili su ga prostrane avenije, široke i do trideset me­
tara, elegantna arhitektonska i vajarska dela, Aleksandrova monumentalna grob­
nica, kao i ogroman svetionik Faros, jedno od sedam čuda starog sveta.
Ali najveće čudo Aleksandrije bila je Biblioteka i sa njom povezan Muzej
(doslovno, institucija posvećena oblastima koje su stajale pod okriljem muza).
Od te legendarne Biblioteke danas je sačuvan samo jedan memljiv i zabora­
vljeni podrum takozvanog serapeuma, nekadašnjeg dogratka Biblioteke, koji je
najpre bio hram, da bi potom promenio namenu i postao posvećen znanju. Mo­
žda jedine fizičke ostatke tu danas predstavlja nekoliko plesnivih polica. Pa
ipak, ovo mesto bilo je jednom um i dika najvećeg grada na planeti, prvi istin­
ski istraživački institut u istoriji sveta. Naučnici Biblioteke izučavali su sveko­
liki Kosmos. Kosmos je grčka reč koja označava red u Vaseljeni. Ona je, na
izvestan način, suprotna od haosa. Njome se podrazumeva duboka međupovezanost svih stvari. Ona izražava i strahopoštovanje prema složenom i tananom
načinu na koji je Vaseljena sazdana. Ovde je obitavala zajednica naučnika ko­
ji su preduzimali istraživanja u oblasti fizike, književnosti, medicine, astrono­
mije, zemljopisa, filozofije, matematike, biologije i tehnike. Nauka i učenost tu
su stekle punoletstvo. Bio je to pravi rasadnik genija. Aleksandrijska bibliote­
ka bila je mesto gde smo mi, ljudi, prvi put sakupili, ozbiljno i sistematično,
svekoliko znanje sveta.
Pored Eratostena, tu je delao i astronom Hiparh, koji je kartografisao sazvežđa i procenio sjajnosti zvezda; zatim Euklid, koji je blistavo sistematizovao geometriju i kazao svom kralju, dok se ovaj jednom prilikom mučio oko
nekog teškog matematičkog problema: „Nema kraljevskog puta do geometrije";
pa Dionizije Tračanin, čovek koji je razvrstao delove govora, preduzevši u iz­
učavanju jezika ono što je Euklid preduzeo u geometriji; potom Herofil, fizi­
olog, koji je pouzdano ustanovio da je mozak, a ne srce, središte pameti; He­
ron iz Aleksandrije, izumitelj zupčastog prenosnika i parnih mašina, kao autor
Automate, prve knjige o robotima; Apolonije iz Perga, matematičar koji je od­
1
redio oblike preseka kupe - elipsu, parabolu i hiperbolu - krive za koje da­
nas znamo da predstavljaju orbite po kojima se kreću planete, komete i zvezde; Arhimed, najveći matematički genije do Leonarda da Vinčija; najzad,
1
Posredi su krive koje se dobijaju presecanjem kupe pod raznim uglovima. Osamnaest
stoleća kasnije, Apolonijevi zapisi o presecima kupe pomoći će Johanu Kepleru da prvi put
dokuči kretanje planeta.
Obale kosmičkog okeana
• 29
astronom i geograf Ptolemej, u čiju zaslugu spada najveći deo onoga što je da­
nas obuhvaćeno pseudonaukom astrologijom; njegova Vaseljena, u čijem se sre­
dištu nalazila Zemlja, ostala je na snazi hiljadu pet stotina godina, pokazujući
da od velikih grešaka nije imuna ni najblistavija inteligencija. A medu tim ve­
likim muškarcima bila je i jedna velika žena, Hipatija, matematičar i astronom,
poslednja perjanica Biblioteke, čija je mučenička smrt bila povezana sa unište­
njem Biblioteke sedam stoleća posle njenog osnivanja, o čemu će kasnije biti
još reci.
Grčki kraljevi Egipta, koji su se smenjivali posle Aleksandra, ozbiljno su
držali do nauke. Stolećima su pružali potporu istraživanju i obezbedivali rad­
ne uslove u Biblioteci za najizvrsnije umove datog doba. Ona je sadržala de­
set velikih istraživačkih dvorana, od kojih je svaka bila posvećena drugoj obla­
sti; tu su, zatim, bili vodoskoci i kolonade, botaničke bašte, jedan zoološki vrt,
sale za seciranje, opservatorija i velika trpezarija, gde su, u časovima dokoli­
ce, vođeni kritički razgovori o raznim zamislima.
Glavno blago Biblioteke bila je njena zbirka knjiga. Bibliotekari su pročešljavali sve kulture i jezike sveta u potrazi za knjigama. Upućivali su izaslani­
ke u inostranstvo da kupuju ćele biblioteke. Trgovačke brodove koji su prista­
jali u aleksandrijsku luku pretraživala je gradska straža - ali ne zbog šverca,
nego zbog knjiga. Svici su pozajmljivani, prepisivani, a onda vraćani vlasnici­
ma. Teško je proceniti tačan broj, ali Biblioteka je po svoj prilici imala pola
miliona papirusnih svitaka ispisanih rukom. Šta se zbilo sa svim tim knjigama?
Klasična civilizacija koja ih je iznedrila raspala se, a sama Biblioteka bila je
hotimice uništena. Sačuvao je tek sasvim mali broj dela iz nje, kao i nešto ža­
losno krnjih fragmenata. Ali koliko su samo uzbudljivi ti delovi i odlomci! Zna­
mo, na primer, da je na nekoj polici Biblioteke stajala jedna knjiga astronoma
Aristarha Samosaćanina, u kojoj se tvrdilo da je Zemlja samo jedna od plane­
ta, da sa ostalima kruži oko Sunca, kao i da su zvezde veoma daleke. Svi ovi
zaključci potpuno su tačni, ali trebalo je sačekati blizu dve hiljade godina da se
ponovo dođe do njih. Ukoliko sto hiljada puta uvećamo razmere gubitka zbog
nestanka ovog Aristarhovog dela, počećemo da shvatamo svu veličanstvenost
preduzetništva klasične civilizacije i tragičnost njenog uništenja.
Naša nauka daleko nadmaša onu za koju je znao stari svet. No, postoje
nepopunjive praznine u našem poznavanju istorije. Zamislite samo koje bi sve
tajne o našoj prošlosti mogle biti rešene kada bismo imali pristupa u Aleksan­
drijsku biblioteku. Znamo, na primer, za trotomnu (sada izgubljenu) istoriju
30 •
Karl
Segan
sveta, poteklu iz pera jednog vavilonskog sveštenika po imenu Beros. U pr­
vom tomu govorilo se o razdoblju od postanja do potopa, za koje je pisac sma­
trao da je trajalo četiri stotine trideset dve hiljade godina, odnosno oko sto pu­
ta duže nego prema hronologiji Starog zaveta. Pitam se šta li je sve tu bilo
zapisano!
Narodi starog veka znali su da je svet veoma star. Oni su žudeli da proniknu u daleku prošlost. Mi danas znamo da je Kosmos znatno stariji nego što
su oni bili kadri i da zamisle. Ispitali smo prostorno Vaseljenu i videli da ži­
vimo na zrncu prašine koje kruži oko jedne uboge zvezde u zabitom uglu jed­
ne tamne galaksije. Uporedo sa tim što smo mrvica u beskrajnosti prostora, za­
uzimamo i tek tren u neizmerju vremana. Danas nam je poznato da naša Vaseljena - ili bar njeno najnovije otelovljenje - traje već negde između petna­
est i dvadeset milijardi godina. Toliko je vremena proteklo od jednog izuzet­
nog eksplozivnog događaja, koji se naziva Veliki prasak. Na početku ove Vaseljene nije bilo galaksija, zvezda i planeta, a još manje života i civilizacija,
već je postojala samo jednoobrazna, blistava, plamena kugla koja je ispunjava­
la svekoliki prostor. Prelaz od haosa Velikog praska do Kosmosa koji mi po­
činjemo da dokučujemo predstavlja najstravičniji preobražaj materije i energije
i mi smo istinski povlašćeni što smo u prilici da razmišljamo o njemu. I sve
2.
JEDAN GLAS
U KOSMIČKOJ FUGI
Moram se predati Gospodu Svetova.
On je taj što te je stvorio od praha...
Koran. 40. sura
Najstarija medu filozofijama, filozofija evolucije, bila je sapeta i bačena u naj­
dublju tminu tokom hiljadugodišta teološke sholastike. Ali Darvin je podario nove ži­
votne sokove toj drevnoj zamisli; veziva su popucala i za oživljenu misao stare Grč­
ke ispostavilo se da je primereniji izraz sveopšteg poretka stvari od ma koje predsta­
ve što ju je sedamdeset potonjih pokolenja ljudi prihvatalo kroz veru i iz sujeverja.
dok negde drugde ne budemo pronašli druga inteligentna bića, moći ćemo se­
be da smatramo najspektakularnijim od svih preobražaja - dalekim potomcima
Velikog praska, kojima je usud dodelio da dokučuju i dalje preobražavaju Ko­
smos iz koga su potekli.
T. H. Haksli, 1887.
Verovatno su sva organska bića, koja su ikada živela na ovoj Zemlji, potekla od
nekog praiskonskog oblika u koji je život prvobitno bio udahnut... Ima nečeg veličan­
stvenog u ovakvom viđenju života... Dok se ova planeta okretala, saglasno neumolji­
vom zakonu gravitacije, iz jednog tako jednostavnog početišta razvili su se i još se
razvijaju nebrojeni predivni i čudesni oblici.
Poreklo vrsta, Carls Darvin, 1859.
Kako izgleda, širom Vaseljene postoji jedinstvo materije, budući da zvezde sadrže
mnoge elemente koji se nahode u Suncu i Zemlji. Čudesno je da elementi koji su naj­
rasprostranjeniji u zvezdanom glušju predstavljaju ujedno one koji stoje u najprisnijoj
vezi sa živim organizmima na našem globusu, računajući tu vodonik, natrijum, magnezijum i gvožđe. Zar bar sjajnije zvezde ne bi mogle biti, poput našeg Sunca, stožeri i
energetska središta sistema svetova, prilagođenih da budu staništa živih bića?
Vilijem Hagins, 1865.
Čitavog života sam razmišljao o mogućnosti postojanja vanzemaljskog ži­
vota. Kako bi izgledao? Od čega bi bio sačinjen? Svi živi stvorovi na našoj
planeti sazdani su od organskih molekula - složenih mikroskopskih zdanja u
okviru kojih atom ugljenika igra središnju ulogu. Postojalo je jedno doba pre
života, kada je Zemlja bila gola i potpuno pusta. Naš svet sada kipti životom.
Kako se on pojavio? Kako je, u uslovima odsustva života, dolazilo do stvara­
nja organskih molekula zasnovanih na ugljeniku? Kako su nastala prva živa
stvorenja? Kako se život potom razvijao, da bi na kraju doveo do pojave ova­
ko razrađenih i složenih bića kakva smo mi, kadri da se upustimo u odgone­
tanje tajne vlastitog porekla?
Postoji li život i na nebrojenim drugim planetarna koje možda kruže oko
drugih sunaca? Da li se vanzemaljski život, ako postoji, temelji na istim or­
ganskim molekulima kao i život na Zemlji? Da li bića sa drugih svetova ve­
oma nalikuju životu sa Zemlje? Ili su, pak, izrazito različita - kao ishod dru­
gačijih prilagođavanja na drugačije sredine? Koje još mogućnosti postoje u
ovom smislu? Priroda života na Zemlji i traganje za vanzemaljskim životom
dva su vida istog pitanja - traganja za tim ko smo mi.
U velikoj tmini između zvezda nahode se oblaci gasa, prašine i organske
materije. U njima je radio-teleskopima otkriveno na desetine različitih vrsta or­
ganskih molekula. Obilje tih molekula ukazuje na mogućnost da se građa ži­
vota nalazi svuda. Možda su, ukoliko ima dovoljno vremena, nastanak i raz­
voj života kosmičke neumitnosti. Na nekim od više milijardi planeta u Mlečnom putu život možda nikada nije nikao. Na drugima se možda javio, ali i ne­
stao, odnosno nikada nije nadrastao najjednostavnije oblike. A na nekom ma­
jušnom postotku svetova možda je došlo do razvoja inteligencija i civilizacija
znatno savršenijih od naših.
34 •
Karl Segan
Povremeno se mogu čuti opaske kako činjenica da je Zemlja idealno sta­
nište za život predstavlja stvar srećne podudarnosti: umerene temperature, teč­
na voda, kiseonička atmosfera i tako dalje. Ali ovde dolazi, bar delimično, do
brkanja uzroka i posledice. Lokalna stvorenja izvrsno su prilagiđena uslovima
zemaljske sredine zato što odavde potiču. Izumrli su svi raniji oblici života ko­
ji se nisu valjano prilagodili. Mi smo potomci onih organizama kojima je to
uspelo. Organizmi koji su se razvili na nekom sasvim različitom svetu nesum­
njivo bi svojoj lokalnoj sredini takođe pevali slavopojke.
Svekoliki život na Zemlji prisno je povezan. Mi imamo zajedničku organ­
sku herniju i zajedničko evoluciono nasleđe. Kao ishod toga, našim biolozima
ruke su prilično vezane. Oni su u prilici da izučavaju samo jednu vrstu biolo­
gije, jednu samotnu temu u muzici života. Je li ta slabašna i prigušena melodi­
ja jedini glas koji se može čuti hiljadama svetlosnih godina unaokolo? Ili mo­
žda postoji svojevrsna kosmička fuga, puna tema i kontrapunktava, disonanci i
harmonija, u kojoj milijardu različitih glasova tvore galaktičko sazvučje života?
Dopustite mi da vam ispričam priču o jednoj maloj frazi u muzici života
na Zemlji. Godine 1158. japanski car bio je jedan sedmogodišnji dečak po ime­
nu Antoku. On se, bar nominalno, nalazio na čelu jednog samurajskog klana
koji se nazivao Heike i koji je vojevao dugotrajan i krvav rat protiv drugog
samurajskog klana, Gendžija. Oba klana smatrala su da polažu preče nasledno
pravo na carski presto. Do odlučnog pomorskog okršaja medu njima, uz care­
vo prisustvo, došlo je kod Dano-ure, u Japanskom moru, 24. aprila 1185. go­
dine. Heike su bili brojno slabiji i uskoro nadvladani. Mnogi su bili pobijeni.
Preživeli su se masovno bacali u more i nestajali ispod površine. Gospa Nii,
careva baka, odlučila je da ona i Antoku ne padnu živi u ruke neprijatelju. 0
onome što se potom zbilo pripoveda se u Priči o Heikama:
Caru je bilo sedam godina, ali izgledao je znatno stariji. Bio je tako lep da se
činilo da zrači blistavošću, dok mu se dugačka, crna kosa raspletena spuštala niz
leđa. Sa iznenađenim i brižnim izrazom, on upita gospu Nii: „Kuda ćeš me od­
vesti?"
Ona se okrenula ka mladom vladaru, dok su joj se niz obraze slivale suze, i...
stala da ga teši, sakupljajući mu dugačku kosu u odefdu golubije boje. Očiju pu­
nih suza, mladi vladar sklopio je svoje divne ručice. Najpre se okrenuo ka isto­
ku, da se oprosti od boga Isea, a potom na zapad, da izgovori nembucu (moli­
tvu Amida-Budi). Gospa Nii čvrsto ga je uzela u naručje i uz reci: ,,U okeanskim dubinama naš je dvor" - bacila se u talase, koji su ih odmah progutali.
Jedan glas u kosmičkoj fugi
•35
Čitava ratna flota Heika bila je uništena. Preživele su samo četrdeset tri
žene. Ove dvorske dame bile su prinuđene da prodaju cveće i usluge za koje
su bile kadre ribarskom življu u okolini poprišta bitke. Heike su gotovo nesta­
li iz istorije. Ali jedna uboga grupa bivšuh dvorskih dama i njihovi potomci iz
veza sa ribarima počeli su da priređuju svetkovinu u spomen na bitku. Ona se
neprekidno proslavljala svakog 24. aprila sve do danas. Ribari koji potiču od
loze Heika oblače tada odeždu od konoplje, na glave stavljaju crni pokrov i u
povorci idu u hram Akama, gde je smešten mauzolej utopljenog cara. Tu gle­
daju predstavu koja prikazuje zbivanja posle bitke kod Dano-ure. Stolećima po­
sle nje ljudi su uobražavali da vide utvarne legije samuraja kako se uzalud upi­
nju da odagnaju sa sebe more, da speru sa njega krv, poraz i poniženje.
Ribari kažu da samuraji Heika još hode dnom Japanskog mora - u oblič­
ju rakova. Tu se mogu naći rakovi sa neobičnim šarama na leđima, čiji je ras­
pored useka takav da uznemirujuće podsećaju na lice samuraja. Kada ribari ulo­
ve ove rakove, oni ih ne jedu, već ih vraćaju u more, u spomen na tužna zbi­
vanja kod Dano-ure.
Ovo predanje suočava nas sa jednim zanimljivim problemom. Kako to da
se na leđnom oklopu jednog raka nalazi ugravirano lice samuraja? Odgovor bi
mogao da glasi da su ljudi vinovnici ove pojave. Šare na oklopu raka stiču se
nasledem. No, među rakovima, kao i medu ljudima, ima mnogo različitih lo­
za. Zamislimo da se, sasvim slučajno, među dalekim precima ovog raka našao
jedan sa šarom koja je, makar i sasvim ovlaš, podsećala na ljudski lik. Još pre
bitke kod Dano-ure ribari su po svoj prilici bili nevoljni da pojedu takvog ra­
ka. Bacivši ga natrag u vodu, oni su stavili u pokret jedan evolucioni proces:
ako ste rak i imate običan leđni oklop, ljudi će vas pojesti. Vaša loza imaće
manje potomaka. Ali ako vaš leđni oklop malo podseća na ljudski lik, vratiće
vas u more i tada ćete ostaviti više potomaka. Šare na leđnim oklopima bile
su, dakle, od bitnog značaja za rakove. Kako su prolazila pokolenja - i rako­
va i ljudi - poglavito su opstajali rakovi čije su šare najvećma nalikovale sa­
murajskom licu, sve dok na kraju nije nastalo ne obično ljudsko lice, ne samo
japansko lice, već lice srditog i namrgođenog samuraja. Sve to nije imalo ni­
kakve veze sa onim što su rakovi želeli. Odabiranje im je nametnuto spolja.
Što više ličite na samuraja, bolji su vam izgledi za opstanak. Na kraju, najvi­
še je bilo samurajskih rakova.
Ovaj proces naziva se veštačko odabiranje. U slučaju Heike rakova, njega
su, manje-više nesvesno, sproveli ribari, dok je sasvim izvesno da na sve to
Karl Segan
36 •
nikakvog upliva nisu imali sami rakovi. Ljudi su hiljadama godina hotimice
određivali koje će biljke i životinje ostati u životu, a koje će odumreti. Od ma­
lih nogu okružuju nas domaće životinje, voće, drveće i povrće. Odakle sve to?
Je li nekada slobodno živelo u divljini, da bi potom bilo nagnano da prihvati
manje naporan život na seoskom gazdinstvu? Ne, istina je potpuno suprotna.
Većinu ovih životinja i biljaka stvorili smo mi.
Pre deset hiljada godina nije bilo krava-muzara, jazavičara ili velikih kli­
pova kukuruza. Kada smo pripitomili pretke ovih biljaka i životinja - a oni su
se u izvesnim slučajevima veoma razlikovali od svojih današnjih potomaka počeli smo da kontrolišemo njihov dalji rasplod. Postarali smo se da se prven­
stveno razmnožavaju oni varijeteti za čija smo neka svojstva smatrali da su po­
željna. Kada nam je bio potreban pas koji bi nam pomogao oko čuvanja ova­
ca, odabrali smo pasminu koja se odlikovala inteligentnošću, poslušnošću i izvesnom urođenom nadarenošću za saterivanje u stado, koja je od koristi živo­
tinjama što love u čoporima. Ogromna, nabrekla vimena krava-muzara predsta­
vljaju ishod čovekovog zanimanja za mleko i sir. Naš kukuruz uzgajan je to­
kom deset hiljada pokolenja da bude ukusniji i hranljiviji od svojih kržljavih
predaka; u stvari, on se toliko izmenio da se više uopšte ne može razmnoža­
vati bez čovekovog upliva.
Suština veštačkog odabiranja - bilo da je posredi Heike rak, pas, krava ili
klip kukuruza - ogleda se u sledećem: mnoge odlike biljaka i životinja, kao
što su fizička svojstva ili ponašanje, stiču se nasleđem. One se verno prenose
genetskim putem. Iz određenih razloga, ljudi podstiču razmnožavanje jednih va­
rijeteta, a osujećuju druge. Odabrani varijeteti ostavljaju mnogo potomaka i na
kraju se silno namnože; oni osujećivani proređuju se, pa čak i iščezavaju.
Ali ako ljudi mogu da stvore nove varijetete biljaka i životinja, zar i pri­
roda ne bi morala da bude za to kadra? Ovaj srodan proces naziva se prirod­
no odabiranje. Na osovu izmena koje smo izazvali u biljnom i životinjskom
svetu tokom kratkotrajne čovekove vladavine na Zemlji, kao i na temelju fo­
silnih ostataka, sasvim je jasno da se život korenito menjao tokom eona. Fo­
silni ostaci nedvosmisleno govore o tome da su nekada u velikom broju po­
stojala stvorenja koja su sada potpuno iščezla.' Znatno je više vrsta izumrlo to1
Premda je tradicionalna zapadna religijska misao uporno tvrdila suprotno. Tako je, na
primer, 1770. godine Džon Vesli napisao: 'Smrti nikada nije dopušteno da uništi (čak ni) najneugledniju vrstu.'
Jedan glas u kosmičkoj fugi
• 37
kom istorije Zemlje nego što ih postoji danas; te vrste predstavljaju okončane
oglede evolucije.
Genetske promene izazvane pripitomljavanjem zbile su se veoma brzo. Zec
je bio pripitomljen tek početkom srednjeg veka (počeli su da ga uzgajaju fran­
cuski kaluđeri, uvereni da tek okoćeni zečići predstavljaju ribe, te da tako ne
podležu pod zabranu jedenja mesa određenih dana crkvenog kalendara); kafa u
petnaestom stoleću; šećerna repa u devetnaestom; a lasica je još u najranijem
dobu pripitomljavanja. Za manje od deset hiljada godina pripitomljavanjem ov­
ce povećala se težina vune koja se od nje dobija od nepunog kilograma gru­
be dlake do deset ili čak dvadeset kilograma ravnomerno finog runa; isto ta­
ko, količina mleka koju stoka daje tokom razdoblja laktacije porasla je od ne­
koliko stotina na milion kubnih centimetara. Ako je veštačko odabiranje u stan­
ju da izazove tako velike promene za tako kratko vreme, za šta bi onda bilo
kadro prirodno odabiranje, koje dejstvuje već nekoliko milijardi godina? Odgo­
vor na ovo pitanje jeste svekolika lepota i raznovrsnost biološkog sveta. Evo­
lucija je činjenica, a ne teorija.
Do velikog otkrića da prirodno odbiranje predstavlja mehanizam evolucije
došli su Čarls Darvin i Alfred Rasel Volas. Pre više od jednog stoleća oni su
istakli da priroda stvara obilje, da se rađa znatno više životinja i biljaka nego
što može da opstane i da u takvim prilikama sredina odabira one varijetete ko­
ji, igrom slučaja, imaju bolje izglede za opstanak. Mutacije - iznenadne pro­
mene u nasleđu - verno se prenose dalje. One obezbeđuju sirovine za evolu­
ciju. Sredina odabira one retke mutacije koje idu u prilog opstanku, odakle proishodi niz sporih preobražaja iz jednog oblika života u drugi, odnosno nasta­
1
nak nove vrste.
Evo šta je Darvin o tome rekao u Poreklu vrsta:
U Popol Vuhu, svetoj knjizi naroda Maja, razni oblici života opisuju se kao neuspeli
proizvodi bogova, koji se bave opitima sa namerom da stvore ljude. U ranim pokušajima ni­
su se mnogo približili tom naumu, budući da su sazdali samo niže životinje; u pretposlednjem
navratu uspeh im je izmakao za dlaku: načinili su, naime, majmune. Prema kineskom mitu,
ljudi su nastali od belih vaši jednog boga po imenu P'an Ku. U osamnaestom stoleću, Bifon
je ustvrdio da je Zemlja znatno starija nego što to piše u Svetom pismu, da su se oblici ži­
vota na neki način sporo menjali tokom hiljadugodišta, ali i da su majmuni degenerisani po­
tomci ljudskih bića. Iako ova predstava ne odražava tačno evolucioni proces kako su ga opi­
sali Darvin i Volas, ona ga ipak nagoveštava - baš kao što je to primer i sa zamislima Demokrita, Empedokla i ostalih jonjanskih naučnika, o kojima je reč u sedmom poglavlju.
38 •
Karl Segan
Čovek nije taj koji stvara raznovrsnost; on jedino nehotice stavlja organska bića
u nove životne uslove, a onda priroda preuzima stvar u svoje ruke, tvoreći ra­
znovrsnost. Ali čovek može da odabere i odabira varijetete koje mu je dala Pri­
roda, te ih tako i sabira na željeni način. On time prilagođava životinje i biljke
prema svom nahođenju, da mu budu što korisnije. To može da čini melodično,
ali i nehotice, tako što će sačuvati jedinke koje su mu najkorisnije u datom tre­
nutku, uopšte ne pomišljajući pri tom na pramenu pasmine... Nikakav očigledan
razlog ne protivi se tome da načela koja su bila tako delotvorna kod pripitomlja­
vanja ne budu ista takva i pri dejstvu Prirode... Rađa se znatno više jedinki ne­
go što može da opstane... I najmajušnija prednost nekog stvorenja, ma koje sta­
rosti i u bilo kom godišnjem dobu, u odnosu na ona sa kojima je u takmačkom
odnosu, kao i bolja prilagođenost makar i u najmanjem stepenu uslovima fizičke
sredine, doprineće tome da ono odnese konačnu prevagu.
T. H. Haksli, vatreni pobornik i popularizator evolucije, napisao je da su
Darvinova i Volasova dela bila 'blesak svetlosti koji čoveku što se izgubio u
mrkloj noći najednom pokazuje put koji, bez obzira na to da li ga pravo vo­
di kući ili ne, nesumnjivo ide u dobrom pravcu... Ono što mi je prvo palo na
um, kada sam ovladao središnjom zamišlju Porekla vrsta bilo je: Kako sam
samo bio glup što na ovo nisam pomislio! Pretpostavljam da su Kolumbovi sadruzi morali reći nešto slično... Činjenice o raznovrsnosti, o borbi za opstanak,
o prilagođavanju na uslove bile su dobro poznate; ali niko od nas nije naslu­
tio da put do srca problema vrsta vodi preko njih, sve dok Darvin i Volas ni­
su odagnali tminu.'
Obe ove zamisli, o evoluciji i o prirodnom odabiranju, zaprepastile su
mnoge ljude - a neki su još i danas zaprepašćeni. Prizor elegantnosti života
na Zemlji, kao i primerenost ustrojstva organizama njihovim funkcijama bili su
za naše pretke dokazi o postojanju velikog tvorca. Najjednostavniji jednoćelij­
ski organizam znatno je složenija mašina od najboljih džepnih časovnika. Džep­
ni časovnici se, međutim, spontano ne sklapaju ili samostalno razvijaju, u spo­
rim etapama, od, recimo, svojih predaka-časovnika. Jedan časovnik podrazumeva upliv časovničara. Izgledalo je da se atomi i molekuli ni na koji način ne
mogu spontano organizovati u stvorenja zastrašujuće složenosti i istančanog
funkcionisanja kakva krase svaki deo Zemlje. Shvatanja da je svako živo biće
zasebno stvoreno, da se jedna vrsta ne može pretvoriti u drugu, bila su savr­
šeno saglasna onome što su naši preci, raspolažući ograničenim istorijskim na­
lazima, znali o životu. Zamisao da je veliki tvorac krajnje brižljivo sazdao sva-
Jedan glas u kosmičkoj fugi
• 39
ko stvorenje pridavala je značaj prirodi, jemčila da u njoj vlada red, a ljud­
skim bićima podarivala važnost, za kojom i danas žudimo. Predstava o tvorcu
prirodno je, privlačno i sasvim ljudsko objašnjenje biološkog sveta. Ali, kako
su Darvin i Volas pokazali, postoji još jedna mogućnost, podjednako privlač­
na, podjednako ljudska i znatno primerenija stvarnosti: prirodno odabiranje, ko­
je je muziku života činilo sve divnijom kako su eoni prolazili.
Fosilni nalazi mogli bi biti saglasni sa zamišlju o velikom tvorcu; možda
su neke vrste uništene, kada je tvorac postao nezadovoljan njima i latio se no­
vih ogleda da poboljša svoje tvorevine. No, ova pretpostavka nije bez slabih
tačaka. Svaka biljka i životinja krajnje pomno je sazdana; zar jedan vrhunski
umešan tvorac ne bi trebalo već iz prve da bude kadar da stvori nameravano
raznovrsje? Fosilni ostaci ukazuju na traganje za najboljim rešenjima, na ne­
sposobnost predviđanja budućnosti, a to su svojstva koja ne idu uz pravog ve­
likog tvorca (premda idu uz tvorca udaljenijeg i posrednog delovanja).
Kao student, početkom pedesetih godina, imao sam sreću da radim u labo­
ratoriji H. Dž. Mulera, velikog genetičara koji je ustanovio da zračenje izaziva
mutacije. Muler mi je prvi skrenuo pažnju na Heike rakove kao na primer veštačkog odabiranja. Da bih se uputio u praktične vidove genetike, proveo sam
mnogo meseci radeći oglede na voćnim mušicama, drosophila melanogaster
(doslovno: crnotrupi ljubitelj rose), sićušnim dobroćudnim bićima sa parom kri­
laca i velikim očima. Držali smo ih u bocama za mleko od pola litre. Preduzimali bismo ukrštanja dva varijeteta da bismo videli kakvi će novi oblici nasta­
ti iz mešanja roditeljskih gena, kao i pod dejstvom prirodnih i veštački izazva­
nih mutacija. Ženke su polagale jaja u svojevrsnu melasu koju su laboranti sta­
vljali u bocu i hermetički zatvarali; a potom bismo sačekivali da se iz oplođe­
nih jaja razviju larve, iz larvi lutke, iz lutki nove, odrasle voćne mušice.
Jednoga dana, posmatrao sam kroz dvogledni mikroskop slabe snage uve
ćanja novoizleglu partiju odraslih drosophila, paralisanih pomoću malo etera;
četkicom od kamilje dlake odvajao sam različite varijetete, kada sam najednom
spazio nešto krajnje iznenađujuće: nije posredi bila neka sitna varijacija, kakve
su crvene oči umesto belih, ili vrat sa dlačicama umesto vrata bez dlačica, već
jedna sasvim različita, potpuno osobena vrsta stvorenja, sa znatno iarazitijim
krilima i dugačkim, perastim antenama. Usud je hteo, zaključio sam, da slučaj
krupne evolucione promene u samo jednom pokolenju bude zabeležen upravo
u laboratoriji H. Dž. Mulera, koji je tvrdio da se tako nešto nikada ne može
dogoditi. Pripala mi je dužnost da ga obavestim o tome.
40 •
Karl Segan
Teška srca zakucao sam na vrata njegove kancelarije. „Napred", začuo se
prigušeni glas. Ušao sam i obreo se u zamračenoj sobi; bila je uključena sa­
mo jedna mala svetiljka koja je obasjavala stočić mikroskopa za kojim je on
radio. Stojeći u tami, počeo sam nekako da objašnjavam šta se zbilo. Prona­
šao sam jednu potpuno različitu vrstu mušice. Bio sam siguran da se izlegla
iz neke lutke u melasi. Neprijatno mi je što ometam Mulera u radu, ali..."Li­
či li ona više na lepidopteru, nego na dipteru?" upitao me je on, lica osvetljenog odozdo. Nisam shvatio šta ima na umu, tako da je morao da mi objasni:
„Ima li velika krila? Ima li peraste antene?" Smrknuto sam klimnuo.
Muler je uključio osvetljenje na tavanici i dobroćudno se osmehnuo. Posredi je bila stara priča. Postojala je jedna vrsta moljaca koji se prilagodio uslovima u laboratorijama za genetičko izučavanje drosophila. Nimalo nije bio sli­
čan voćnim mušicama, niti je hteo da bilo šta ima sa njima. Jedino je žudeo
za njihovom melasom. U kratkom vremenskom razmaku, dok bi laboratorijski
tehničar načas otvorio bocu od mleka - na primer, da bi dodao nešto voćnih
mušica - ženka moljca obrušila bi se unutra i u letu izručila tovar jajašaca u
ukusnu melasu. Nisam otkrio nikakvu makromutaciju, već sam se susreo sa
jednim divnim primerom prilagođavanja u prirodi, koji je i sam nastao kao pro­
izvod mikromutacije i prirodnog odabiranja.
Tajne evolucije jesu smrt i vreme: smrt ogromnog broja oblika života, ko­
ji se nisu savršeno prilagodili uslovima sredine, i vreme za dugi niz malih mu­
tacija koje slučajno idu u prilog prilagodljivosti, odnosno vreme za sporo pri­
kupljanje povoljnih mutacija. Otpor koji se javio prema zamislima Darvina i
Volasa delimično potiče otuda što veoma teško možemo da pojmimo protok
hiljadugodišta, a da ne govorimo o eonima. Šta mogu sedamdeset miliona go­
dina da znače bićima čiji životni vek iznosi svega milioniti deo tog razdoblja.
Mi smo slični leptirima koji lepršaju samo jedan dan, a misle da je to večnost.
Ono što se zbilo ovde na Zemlji moglo bi biti manje ili više tipično za
razvoj života na mnogim svetovima; ali kada su posredi takve pojedinosti kao
što je hernija proteina ili neurologija mozgova, priča o životu na Zemlji lako
može biti jedinstvena u ćelom Mlečnom putu. Zemlja se kondenzovala iz međuzvezdanog gasa i prašine pre približno 4,6 milijardi godina. Na osnovu fo­
silnih ostataka znamo da je život nastao ubrzo posle toga, možda pre otprili­
ke četiri milijarde godina, u jezercima i okeanima primitivne Zemlje. Prvi ži­
vi stvorovi nisu ni izdaleka bili tako složeni kao jednoćelijski organizmi, koji
Jedan glas u kosmičkoj fugi
•41
već predstavljaju veoma razvijen oblik života. Ti prvi izdanci bili su znatno
skromniji. U tim ranim danima, atmosferska pražnjenja i ultraljubičasta svetlost sa Sunca razlagali su jednostavne, vodonikom bogate molekule primitivne
atmosfere, ali su se njihovi delovi spontano prestrojavali, obrazujući sve slože­
nije molekule. Proizvodi ove rane hernije bivali su potom rastvarani u okeani­
ma, tvoreći svojevrsnu organsku supu, čija se složenost postepeno povećavala,
sve dok jednoga dana, sasvim slučajno, nije došlo do nastanka takvog mole­
kula koji je bio kadar da stvara grube kopije samoga sebe, koristeći kao gra­
divni materijal druge molekule iz supe. (0 tome će kasnije još biti reci.)
Bio je to najraniji predak dezoksiribonukleinske koseline, DNK, vrhunskog
molekula života na Zemlji. Ovaj molekul ima oblik lestvica izvijenih u spira­
lu, čije se prečage javljaju u četiri različita molekularna vida, koji predstavlja­
ju četiri slova genetskog koda. Ove prečage, koje se nazivaju nukleotidi, artikulišu nasledna uputstva neophodna za stvaranje datog organizma. Svaki oblik
života na Zemlji ima drugačije ustrojstvo ovih uputstava, ali su sva ona ispi­
sana u osnovi na istom jeziku. Uzrok različitosti organizama jesu razlike u
uputstvima nukleinskih kiselina. Mutacija predstavlja promenu na nivou nukleotida, koja se verno prenosi u naredno pokolenje. S obzirom na to da su mu­
tacije slučajne promene nukleotida, većina ih je štetna ili čak pogubna, budu­
ći da dovodi do nastanka nefunkcionalnih encima. Valja dugo čekati pre no što
neka mutacija uzrokuje bolji rad organizma. Pa ipak, upravo ovaj neverovatan
događaj - mala, blagotvorna mutacija u nukleotidu prečnika jednog desetomilionitog dela centimetra - omogućava dejstvo evolucije.
Pre četiri milijarde godina Zemlja je predstavljala molekularni rajski vrt.
Tada još nije bilo grabljivica. Izvesni molekuli reprodukovali su se nedelotvorno, nadmetali su se za gradivni materijal i ostavljali vlastite grube kopije. Sa
pojavom reprodukcije, mutacije i selektivnog odstranjivanja najneuspešnijih va­
rijeteta evolucija je već uhvatila zalet, premda još na molekularnom nivou. Ka­
ko je vreme prolazilo, molekuli su se sve uspešnije reprodukovali. Konačno je
došlo do povezivanja molekula sa specijalizovanim funkcijama, koji su obra­
zovali svojevrstan molekularni kolektiv - prvu ćeliju. Današnje biljne ćelije poseduju sićušne molekularne fabrike, nazvane hloroplasti, koje su zadužene za
fotosintezu - pretvaranje Sunčeve svetlosti, vode i ugljen-dioksida u ugljene hidrate i kiseonik. Ćelije u kapi krvi sadrže drugačiju vrstu molekularne fabrike,
takozvane mitohondrije, koje spajaju hranu sa kiseonikom, lučeći korisnu ener-
42 •
Karl Segan
giju. Ove fabrike danas se nalaze u biljnim i životinjskim ćelijama, ali su po
svoj prilici nekada i same bile samostalne ćelije.
Pre tri milijarde godina izvestan broj jednoćelijskih biljaka se udružio, mo­
žda stoga što je neka mutacija sprečila razdvajanje pojedinačne ćelije posle deobe. Tako su nastali prvi višećelijski organizmi. Svaka ćelija vaše krvi pred­
stavlja svojevrsnu zajednicu, u okviru koje su nekada samnostalni delovi po­
vezani radi zajedničke dobrobiti. A vi ste sazdani od stotinu biliona ćelija. Sva­
ko od nas predstavlja, u stvari, jedno mnoštvo.
Kako izgleda, seks je pronađen pre otprilike dve milijarde godina. Pre to­
ga, novi varijeteti organizama mogli su nastati samo kroz sakupljanje slučajnih
mutacija - odabiranjem promena, slovo po slovo, u genetskim uputstvima. Do
tog časa evolucija je morala biti nepojamno spora. No, sa pronalaskom seksa
dva organizma došla su u priliku da razmenjuju čitave pasuse, stranice i knji­
ge svog DNK koda, stvarajući tako nove varijetete, spremne za sito odabira­
nja. Merilo odabiranja počela je da biva i sklonost prema uzimanju udela u
seksu - brzo su iščezavali oni kojima to nije izgledalo zanimljivo. Ovo važi
ne samo za mikrobe od pre dve milijarde godina. I mi, ljudi, odlikujemo se
danas neutaživom strašću da razmenjujemo segmente DNK.
Pre milijardu godina, biljke su, delujući u međusobnoj saradnji, dovele do
jedne izuzetne promene u životnoj sredini Zemlje. Zelene biljke stvaraju mo­
lekularni kiseonik. S obzirom na to da su okeani u međuvremenu postali ispu­
njeni jednostavnim zelenim biljkama, kiseonik je uznapredovao do glavnog sa­
stojka Zemljine atmosfere, neopozivo promenivši njen prvobitni vodonični ka­
rakter i okončavši epohu Zemljine istorije u kojoj je građa života nastajala nebiološkim procesima. Ali kiseonik ispoljava težnju da uzrokuje razlaganje or­
ganskih molekula. Iako nam je veoma drag, ovaj elemenat u osnovi je otrovan
za nezaštićenu organsku materiju. Prelaz na oksidirajuću atmosferu doveo je do
najveće krize u istoriji života, u kojoj je zauvek iščezlo veoma mnogo orga­
nizama, nesposobnih da se sažive sa kiseonikom. Nekoliko primitivnih oblika,
kao što su bacili botulizma i tetanusa, uspelo je, međutim, da opstane sve do
danas, ali samo u sredinama lišenim kiseonika. Azot u Zemljinoj atmosferi
znatno je hemijski inertniji, te stoga i daleko blagotvorniji od kiseonika. Ali i
on nastaje biološkim putem. Prema tome, čak i devedeset devet odsto Zemlji­
ne atmosfere biološkog je porekla. Nebo je, dakle, nastalo dejstvom života.
Više od četiri milijarde godina po pojavi života preovlađujući organizmi
bile su mikroskopske plavo-zelene alge koje su prekrivale i ispunjavale okea-
Jedan glas u kosmičkoj fugi
• 43
ne. A onda, pre približno šest stotina miliona godina, došlo je do raskida monopolne prevlasti algi i do bujanja mnoštva novih oblika života; ovaj događaj
dobio je naziv kambrijska eksplozija. Život se začeo skoro neposredno po na­
stanku Zemlje, što ukazuje na mogućnost da on predstavlja neumitan hemijski
proces na zemljolikim planetarna. No, život se nije mnogo razvio iznad nivoa
plavo-zelenih algi tokom tri milijarde godina, što ukazuje na to da se teže po­
javljuju veliki oblici života sa specijalizovanim organima - teže, u stvari, ne­
go što je to i sa samim začinjanjem života. Sasvim je moguće da trenutno
postoje mnoge druge planete sa obiljem mikroba, ali bez krupnih životinja i
biljaka.
Ubrzo posle kambrijske eksplozije okeani su stali da bujaju mnogim raz­
ličitim oblicima života. Pre otprilike pet stotina miliona godina postojala su ve­
lika krda trilobita, divno sazdanih životinja, pomalo sličnih krupnim insektima;
neki su u čoporima lovili po okeanskom dnu. U očima su im se nalazili kri­
stali kojima su razlučivali polarizovanu svetlost. Danas, međutim, nema živih
trilobita; oni ne postoje već dve stotine miliona godina. Zemlja je ranije bila
nastanjena biljkama i životinjama od kojih danas nema ni traga ni glasa. Isto
tako, sve vrste koje danas žive na planeti nekada nisu postojale. U drevnim
stenama nema nikakvog nagoveštaja o životinjama. Vrste se pojavljuju, opstaju manje ili više kratkotrajno, a onda iščezavaju.
Kako izgleda, pre kambrijske eksplozije vrste su se prilično sporo nasta­
vljale jedna na drugu. Uzrok ovome utisku delimično može da bude i činjeni­
ca da količina informacija kojima raspolažemo brzo opada što dublje poniremo u prošlost; stvar je, naime, u tome što su u ranoj istoriji planete samo retki organizmi posedovali čvrste delove tela, a meka stvorenja ne ostavljaju fo­
silne tragove; no, sa druge strane, izvesno je da je stopa pojavljivanja drama­
tično novih oblika života pre kambrijske eksplozije bila prilično spora; muko­
trpni razvoj ćelijskog ustrojstva i ćelijske biohemije nije se odmah ispoljavao
u spoljnjim oblicima koje nam otkrivaju fosilni nalazi. Posle kambrijske eks­
plozije izuzetna nova prilagođavanja stala su da se nižu srazmerno ogromnom
brzinom. Odmah posle prvih riba pojavili su se i drugi kičmenjaci; biljke, ra­
nije ograničene na okeane, počele su da kolonizuju kopno; razvili su se prvi
insekti, a njihovi potomci postali su prethodnica u kolonizovanju kopna, koje
su sprovele životinje; krilati insekti pojavili su se zajedno sa vodozemcima,
stvorenjima donekle sličnim ribama-plućašicama, kadrim da opstanu kako na
kopnu tako i u vodi; ubrzo je nastalo prvo drveće, kao i prvi reptili; razvili su
44 •
Karl Segan
se dinosaurusi; nikli su i sisari, a onda i prve ptice; javilo se prvo cveće; di­
nosaurusi su iščezli; razvili su se najraniji cetaceani, preci delfina i kitova, a
u istom razdoblju pojavili su se i primati - preci majmuna, čovekolikih maj­
muna i čoveka. Pre manje od deset miliona godina nastala su prva stvorenja
koja su veoma nalikovala čoveku, a uporedo sa tim došlo je i do spektakular­
nog povećanja veličine mozga. A onda, pre svega nekoliko miliona godina, po­
javila su se prva istinska ljudska bića.
Čovek je rastao u šumama; mi se odlikujemo prirodnom naklonošću pre­
ma njima. Kako je divotno stablo koje se uzdiže ka nebu! Njegovo lišće ža­
nje Sunčevu svetlost za potrebe fotosinteze, što uslovljava pojavu nadmetanja
medu drvećem, budući da ono veće ostavlja u senci manje. Ukoliko podrobni­
je osmotrite, često ćete imati priliku da uočite kako se dva stabla međusobno
guraju, čineći to na nejak, ali zato ljubak način. Drveta predstavljaju velike i
divne mašine, koje pokreće snaga Sunčeve svetlosti; ona uzimaju vodu iz tla i
ugljen-dioksid iz vazduha, a onda taj materijal pretvaraju u hranu za sebe i za
nas. Biljka koristi ugljene hidrate, koje sama stvara, kao izvor energije koji joj
omogućava da živi svoj biljni život. A mi, životinje, koji u krajnjoj liniji pred­
stavljamo parazite na grbači biljaka - mi krademo te ugljene hidrate da bismo
živeli svoj životinjski život. Jedući biljke, spajamo ugljene hidrate sa kiseonikom rastvorenim u našoj krvi, zapretanim tu zahvaljujući činjenici da udišemo
vazduh, i tako stičemo energiju koja nas pokreće. U ovom procesu dolazi do
izdisanja ugljen-dioksida, koji biljke potom recikliraju, stvarajući nove ugljene
hidrate. Kakav sjajan saradnički sklad: biljke izdišu ono što životinje udišu i
obrnuto - svojevrsno uzajamno veštačko disanje usta na stomu, rasprostranje­
no po celoj planeti, svekoliki elegantni ciklus koji biva napajan energijom jed­
ne zvezde, udaljene sto pedeset miliona kilometara.
Postoje na desetine milijardi poznatih vrsta organskih molekula. Pa ipak,
samo se pedesetak njih koristi za suštinske delatnosti života. Isto ustrojstvo ja­
vlja se stalno nanovo, izrazito konzervativno, ali i domišljato za različite funk­
cije. A u samom srcu života na Zemlji - u proteinima koji kontrolišu ćelijsku
herniju i u nukleinskim kiselinama koje nose nasledna uputstva - ovi moleku­
li su u suštini istovetni kod svih biljaka i životinja. Jedan hrast i ja sazdani
smo od iste grade. Ukoliko se dovoljno daleko vratite u prošlost, ustanovićete
da imamo i zajedničke pretke.
Živa ćelija predstavlja carstvo koje je u podjednakoj meri složeno i predivno kao i carstvo galaksija i zvezda. Savršena mašinerija ćelija mukotrpno
Jedan glas u kosmičkoj fugi
se razvijala tokom četiri milijarde godina. Komadi hrano bivaju preobraieni u
ćelijsku mašineriju. Današnja bela krvna zrnca predstavljaju jučerašnji pire od
spanaća. Kako ćelija to čini? U njenoj unutrašnjosti nalazi se lavirint i tanano
zdanje koje održava vlastito ustrojstvo, preobraća molekule, uskladištuje enet
giju i priprema se za samoreplikaciju. Kada bismo mogli da uđemo u jednu
ćeliju, pretežan deo mašinerije koju bismo tamo videli predstavljao bi moleku­
le proteina, od kojih se neki nalaze u stanju mahnite delatnosti, dok drugi na
prosto čekaju. Najvažniji proteini su encimi, molekuli koji kontrolišu hemijskc
reakcije u ćeliji. Encimi su slični radnicima na proizvodnoj traci, u smislu da
je svaki specijalizovan za neki poseban molekularni posao: faza četiri, na pri
mer, zadužena je za građenje nukleotida gvanozinskog fosfata, ili je, pak, za­
datak faze jedanaest, recimo, razlaganje jednog molekula šećera sa svrhom da
se izluči energija neophodna za obavljanje drugih ćelijskih poslova. Ali enci­
mi nisu zapovednici parade. Oni primaju uputstva - zapravo, i sami bivaju sa
zdavani po naređenjima pravih zapovednika. Ti zapovednički molekuli jesu uu
kleinske kiseline. One žive izdvojeno u jednom zabranjenom gradu u dubokoj
unutrašnjosti - u samom ćelijskom jedru.
Ukoliko bismo prodrli kroz neku poru u jedro ćelije, tamo bismo zatekli
prizor koji neodoljivo podseća na eksploziju u fabrici špageta - haotično mno
štvo zavojnica i niti, odnosno dve vrste nukleinskih kiselina: DNK, koja zna
šta valja činiti, i RNK, koja prenosi uputstva dobijena od DNK ostatku ćelije.
Ovo su vrhunska ustrojstva koja je četiri milijarde godina evolucije uspelo da
iznedri: u njima je sadržan potpuni sklop informacija o tome kako učiniti delatnim ćeliju, drvo ili čoveka. Količina informacija u ljudskoj DNK, ukoliko bi
one bile ispisane običnim jezikom, ispunila bi stotinu debelih tomova. Štaviše,
molekuli DNK znaju, uz sasvim retke izuzetke, kako da proizvedu potpuno
istovetne kopije samih sebe. Oni znaju izuzetno mnogo.
DNK predstavlja dvostruku spiralu, zapravo dve prepletene niti koje pod
sećaju na 'zavojite' stepenice. Jezik života nije ništa drugo do sled ili la/.vr
staj nukleotida duž ove niti. Za vreme reprodukcije, spirale se razdvajaju po
sredstvom jednog naročitog proteina, a potom obe sintetišu istovetnu kopiju one
druge iz nukleotidnog gradivnog materijala koji pliva unaokolo u viskoznoj to
nosti ćelijskog jedra. Kada počne rasplitanje, jedan izuzetan encim nazvan
DNK polimeraza obezbeduje da proces kopiranja teče besprekorno. Ukoliko do
đe do neke greške, određeni encimi odmah stupaju u dejstvo i zamenjuju po
46 •
Karl Segan
grešan nukleotid pravim. Ti encimi predstavljaju molekularnu mašinu zadivlju­
jućih moći.
Pored toga što je u stanju da pravi savršene kopije same sebe - a upravo
je to nasleđe - DNK iz jedra upravlja i delatnostima ćelije, odnosno procesom
koji se naziva metabolizam, na taj način što sintetiše jednu drugu nukleinsku
kiselinu, takozvani glasnik RNK, koji izlazi u oblasti izvan jedra, gde kontroliše, u pravo vreme i na pravom mestu, građenje po jednog encima. Kada se
sve okonča, proizveden je jedan encimski molekul koji potom upravlja nekim
posebnim vidom ćelijske hernije.
Ljudska DNK predstavlja lestvicu dugačku milijardu nukleotida. Najveći
deo mogućih kombinacija nukleotida potpuno je besmislen: one bi, naime,
uzrokovale sintezu proteina koji ne obavljaju nikakvu korisnu funkciju. Samo
jedan izuzetno ograničen broj molekula nukleinske kiseline od koristi je za ova­
ko složen oblik života kakav smo mi. No, čak i pod takvim okolnostima, broj
korisnih kombinacija nukleinskih kiselina zapanjujuće je veliki - po svoj pri­
lici znatno veći od ukupnog broja elektrona i protona u Vaseljeni. Shodno to­
me, broj mogućih pojedinačnih ljudskih bića nesravnjivo je veći od broja koji
je do sada živeo: još neiskorišćeni potencijali ljudske vrste u ovom pogledu
istinski su ogromni. Sigurno je da postoje načini kombinovanja nukleinskih ki­
selina, čiji bi ishodi dejstvovali znatno bolje - po ma kom merilu koje izabe­
remo - nego bilo koje ljudsko biće koje je ikada živelo. Srećom, mi i dalje
ne znamo kako da ustrojavamo alternativne nizove nukleotida, te da tako stva­
ramo alternativne vrste ljudskih bića. U budućnosti ćemo po svoj prilici biti u
stanju da ustrojavamo nukleotide u bilo koji željeni niz, odnosno da proizvo­
dimo sve odlike koje će nam tada izgledati poželjne - što predstavlja u isti
mah dičnu, ali i uznemirujuću perspektivu.
Evolucija dejstvuje posredstvom mutacija i odabiranja. Mutacije mogu da
se dogode tokom replikacije, ukoliko encim DNK polimeraza načini neku po­
grešku. Ali njemu se to retko događa. Do mutacija još dolazi pod dejstvom ra­
dioaktivnosti, ultraljubičaste svetlosti sa Sunca, kosmičkih zraka ili hemikalija
iz životne sredine; svi ovi činioci mogu da promene nukleotide ili da vežu u
čvorove nukleinske kiseline. Ukoliko je stopa mutacija odveć visoka, onda gu­
bimo nasleđe mukotrpne evolucije duge četiri milijarde godina. Ako je, pak,
odveć niska, tada neće doći do stvaranja novih varijeteta koji bi se prilagodi­
li nekoj budućoj promeni u životnoj sredini. Evolucija života zahteva uglav-
Jedan glas u kosmičkoj fugi
• 47
nom tačnu ravnotežu između mutacija i odabiranja. Kada se takva ravnoteža
uspostavi, onda dolazi do izuzetnih prilagođavanja.
Promena u jednom DNK nukleotidu uzrokuje promenu u jednoj amino-kiselini iz sastava proteina za koji ta DNK kodira. Crvena krvna zrnca ljudi
evropskog porekla imaju približno loptasti oblik. Crvena krvna zrnca nekih lju­
di afričkog porekla javljaju se, međutim, u obliku srpića ili polumeseca. Srpaste ćelije prenose manje kiseonika, te zbog toga uzrokuju pojavu jedne vrste
anemije. No, one obezbeđuju i visok stepen otpornosti na malariju. Pod takvim
okolnostima, nema nikakve sumnje da je bolje biti anemičan, nego mrtav. Ovaj
važan uticaj na funkciju krvi - tako upadljiv da se jasno očituje na fotografi­
jama crvenih krvnih zrnaca - predstavlja ishod promene samo u jednom od de­
set milijardi nukleotida u DNK tipične ljudske ćelije. Mi još pipamo u mraku
kada su posredi posledice promena većine drugih nukleotida.
Mi, ljudi, izgledamo prilično drugačiji od drveća. Izvan svake sumnje, na­
še viđenje sveta razlikuje se od viđenja sveta velikih stabala. Ali duboko u mo­
lekularnom srcu života drveće i mi u osnovi smo istovetni. I jedni i drugi ko­
ristimo nukleinske kiseline za nasleđe; i jedni i drugi koristimo proteine kao
encime koji kontrolišu herniju naših ćelija. No, najvažnije je to što koristimo
u dlaku istu knjigu šifri za prevođenje informacija nukleinskih kiselina u in­
formacije proteina, kao što čine i doslovno sva ostala živa stvorenja na našoj
planeti.1 Prema uobičajenom tumačenju ovog molekularnog jedinstva, svi mi drveće i ljudi, ribe-pecači, muljna plesan i paramecijumi - potičemo iz jednog
zajedničkog stupnja razvoja života u ranoj istoriji naše planete. Kako su se u
lom slučaju pojavili prvobitni, kritični molekuli?
U mojoj laboratoriji na Univerzitetu Kornel radimo, između ostalog, na
prebiološkoj organskoj herniji, stvarajući neke note muzike života. Najpre mešamo, a potom izlažemo dejstvu električnih varnica gasove primitivne Zemlje:
vodonik, vodenu paru, amonijak, metan, vodonik-sulfid - koji svi, uzgred buIspostavilo se da genetski kod nije sasvim istovetan u svim delovima svih organizama
na Zemlji. Zna se bar za nekoliko slučajeva kada se prevođenje DNK informacija u informa­
cije proteina u jednoj mitohondriji obavlja na osnovu drugačije knjige šifri od one kojom se
koriste geni u jedru iste ćelije. Ovo ukazuje na dugotrajno evoluciono razdvajanje genetskih
kodova mitohondrija i jedra, što je u saglasnosti sa pretpostavkom da su mitohondrije nekada
bile samostalni organizmi, koji su se potom, pre nekoliko milijardi godina, spojili sa ćelijom
u simbiotičku vezu. Potonji razvoj i usložnjavanje ove simbioze predstavlja, uzgred budi reče­
no, jedan od odgovora na pitanje čime je bila zaokupljena evolucija između nastanka ćelije i
bujanja višećelijskih organizama prilikom kambrijske eksplozije.
48 •
Karl Segan
di rečeno, postoje danas na planeti Jupiter, kao i širom Kosmosa. Varnice od­
govaraju atmosferskim pražnjenjima na drevnoj Zemlji, odnosno savremenom
Jupiteru. Reakcioni sud u početku je providan: polazni gasovi sasvim su nevi­
dljivi. Ali posle desetak minuta varničenja, neobičan smeđi pigment počinje po­
lako da stvara pruge na zidovima suda. Unutrašnjost se postepeno zatamnjuje,
budući da se na zidovima hvata sve gušći sloj smeđeg katrana. Da smo kori­
stili ultraljubičastu svetlost - oponašajući rano Sunce - ishod bi bio uglavnom
isti. Katran predstavlja izuzetno bogato stecište složenih organskih molekula,
među kojima se nalaze i sastavni delovi proteina i nukleinskih kiselina. Ispo­
stavlja se da se grada života sasvim lako može načiniti.
Ovakve opite prvi je izvodio, početkom pedesetih godina, Stenli Miler, ta­
da postdiplomac kod hemičara Herolda Jurija. Juri je bio uveren da je rana at­
mosfera Zemlje obilovala vodonikom, baš kao i Kosmos; prema njegovom mi­
šljenju, vodonik je uspeo da otekne u svemir sa Zemlje, ali ne i sa masivnog
Jupitera, a do nastanka života došlo je pre no što je vodonik bio izgubljen. Ka­
da je Juri izložio zamisao da bi ove gasove trebalo izložiti varničenju, neko ga
je zapitao šta očekuje da će dobiti u jednom takvom opitu. Juri je kratko uz­
vratio: „Bajlštajn." Bajlštajn je obiman nemački kompendijum, sačinjen od dva­
deset osam tomova, u kome su popisani svi organski molekuli za koje se zna
u herniji.
Koristeći samo najzastupljenije gasove koji su postojali na ranoj Zemlji,
kao i gotovo svaki izvor energije koji prekida hemijske veze, u stanju smo da
proizvedemo suštinske gradivne opeke života. Ali u našem reakcionom sudu
nalaze se jedino note muzike života - a ne i sama muzika. Molekularne gra­
divne opeke moraju se pravilno nizati. Život je nesumnjivo nešto više od amino-kiselina, koje tvore njegove proteine, i nukleotida, koji tvore njegove nukleinske kiseline. Ali veliki laboratorijski napredak ostvaren je i u svrstavanju tih
gradivnih opeka u dugačke lance molekula. Amino-kiseline su se sabirale, u
uslovima primitivne Zemlje, u molekule slične proteinima. Neki od njih imaju
izvesnu kontrolu nad korisnim hemijskim reakcijama, baš kao što je to kod encima. Nukleotidi su se sakupljali u niti nukleinskih kiselina, dugačke nekoliko
desetina jedinica. Pod odgovarajućim okolnostima u epruveti, kratke nukleinske kiseline u stanju su da sintetišu istovetne kopije samih sebe.
Niko još nije izmešao gasove i vodu primitivne Zemlje, pa da na kraju
opita nešto izmili iz epruvete. Najsitniji živi stvorovi za koje se zna, viroidi,
sastoje se od nešto manje od deset hiljada atoma. Oni izazivaju više različitih
Jedan glas u kosmičkoj fugi
• 49
bolesti kod kultivisanih biljaka i sva je prilika da su se u skorije vreme razvi­
li od složenijih, a ne od jednostavnijih organizama. U stvari, teško je i zami­
sliti neki jednostavniji organizam koji bi u ma kom smislu bio živ. Viroidi se
isključivo sastoje od nukleinske kiseline, za razliku od virusa koji imaju i pro­
teinski omotač. Oni nisu ništa drugo do jedna nit RNK, koja je ili pravolinijskog ili kružnog oblika. Viroidi uspevaju da napreduju uprkos svojoj sićušnosti zato što su pravi paraziti. Slično virusima, oni naprosto zaposedaju mole­
kularnu mašineriju neke znatno veće ćelije, koja valjano dejstvuje, i pretvara­
ju je od fabrike za proizvodnju novih ćelija u fabriku za proizvodnju novih viroida.
Najmanji samostalni organizmi za koje se zna jesu PPLO (pleuropneumonijoliki organizmi) i slična sićušna stvorenja. Oni se sastoje od pedesetak miliona atoma. Budući da se u znatno većoj meri moraju oslanjati na same se­
be, ovi organizmi su srazmerno složeniji od viroida i virusa. Ali današnji ži­
votni uslovi na Zemlji nisu osobito pogodni za jednostavne oblike života. Va­
lja se dobrano pomučiti da bi se preživelo. Treba se čuvati grabljivica. U ra­
noj istoriji naše planete, međutim, kada je Sunčeva svetlost stvarala ogromne
količine organskih molekula u atmosferi bogatoj vodonikom, veoma jednostav­
ni, neparazitski organizmi imali su dobre izglede za opstanak. Prvi živi stvo­
rovi verovatno su bili nalik na svojevrsne samostalne viroide, dugačke svega
nekoliko stotina nukleotida. Možda će već krajem ovog stoleća početi eksperi­
mentalni radovi na stvaranju ovakvih stvorenja od najosnovnijeg materijala ko­
ji ulazi u njihov sastav. Valja još mnogo dokučiti o nastanku života, računa­
jući tu i nastanak genetskog koda. No, opite ove vrste izvodimo tek tridesetak
godina. Priroda je imala četiri milijarde godina prednosti. Sve u svemu, ono
što smo do sada postigli i nije tako rđavo.
Nijedan činilac u ovim opitima nije osoben samo za Zemlju. Prvobitni ga­
sovi i izvori energije rasprostranjeni su širom Kosmosa. Hemijske reakcije ko­
je danas izazivamo u laboratorijama po svoj prilici su odgovorne za nastanak
organske materije i u međuzvezdanom prostoru, odnosno amino-kiselina prona­
đenih u meteoritima. Neka slična hernija morala je da se odigra i na milijar­
du drugih svetova u Mlečnom putu. Molekuli života ispunjavaju ceo Kosmos.
Ali čak i ako život na drugim planetarna poseduje isti tip molekularne he­
rnije kao i život na Zemlji, ipak nema razloga za očekivanje da će on naliko­
vati ovdašnjim organizmima. Pomislite samo na ogromnu raznovrsnost živih
stvorenja na Zemlji, koja sva potiču sa iste planete i odlikuju se istovetnom
50 •
Karl Segan
molekularnom biologijom. Te druge životinje i biljke po svoj prilici se korenito razlikuju od svih organizama koje poznajemo sa našeg sveta. Nije isklju­
čeno da postoji izvesno poklapanje evolucija zato što možda ima samo jedno
najbolje rešenje za određeni problem koji postavlja životna sredina - na pri­
mer, dva oka za binokularno viđenje na optičkim učestalostima. Ali, načelno
govoreći, slučajni karakter evolucionih procesa trebalo bi da za ishod ima na­
stajanje takvih vanzemaljskih stvorenja koja bi se veoma razlikovala od svega
što je nama poznato.
Uopšte vam ne mogu reći kako bi izgledalo jedno vanzemaljsko stvorenje.
Veoma me sputava činjenica da poznajem samo jednu vrstu života - ovu sa Ze­
mlje. Izvesni ljudi - pisci ili slikari naučne fantastike, na primer - razmišljali
su o tome kakav bi izgled mogla imati vanzemaljska bića. No, ja sam veoma
skeptičan u pogledu velike većine tih vanzemaljskih vizija. Čini mi se, naime,
da se one premnogo oslanjaju na oblike života za koje već znamo. Bilo koji
dati organizam takav je kakav se pojavljuje usled dugog niza pojedinačno neverovatnih pojava. Ne delim mišljenje onih koji smatraju da bi život drugde bio
reptilske, insektoidne ili, recimo, ljudske vrste - čak i uz neka manja kozme­
tička podešavanja, kao što su zelena koža, šiljate uši ili antene. Ali ako baš na­
valjujete, mogao bih da pokušam da zamislim nešto prilično različito.
Na nekoj džinovskoj gasnoj planeti, kakav je Jupiter, sa atmosferom boga­
tom vodonikom, helijumom, metanom, vodenom parom i amonijakom, nema
dostupnih čvrstih površina, već postoji samo gusta, oblačna atmosfera, u kojoj
organski molekuli možda padaju sa neba poput mane sa nebesa, slično proiz­
vodima naših laboratorijskih opita. No, na takvoj planeti javlja se jedna osobena prepreka sa kojom se život suočava: atmosfera je uskomešana; a u dubi­
ni je i veoma topla. Svaki organizam mora dobro paziti da ne bude odvučen
dole i ispržen.
Da bismo pokazali da život nije nemoguć čak ni na jednoj ovoliko razli­
čitoj planeti, moj kolega sa Kornela E. E. Salpiter i ja uradili smo neke pro­
račune. Razume se, mi ne možemo tačno znati kako bi izgledao život na jed­
nom takvom svetu, ali želeli smo da vidimo da li bi, saglasno zakonima fizi­
ke i hernije, sredina ove vrste mogla biti nastanjena.
Jedan od načina da obezbedite opstanak pod ovakvim uslovima jeste da
obavite razmnožavanje pre no što budete sprženi, nadajući se da će konvektivno strujanje odneti izvestan broj vaših potomaka do viših i hladnijih slojeva
atmosfere. Takvih organizama moglo bi biti sasvim malo. Nazivamo ih tonio-
Jedan glas u kosmičkoj fugi
• 51
ci. Ali migli biste biti i lebdelac: ogromna vodonična mešina, koja ispumpava
helijum i teže gasove iz svoje unutrašnjosti, ostavljajući jedino najlakši gas, vodonik; ili balon sa toplim vazduhom, koji bi plutao zahvaljujući tome što bi
vam unutrašnjost ostajala postojano topla, zagrevana energijom koju biste dobijali iz hrane što jedete. Slično balonima na Zemlji, što neki lebdelac bude
dublje potisnut, to izrazitije ispoljava težnju da se vrati u viša, hladnija, bezbednija područja atmosfere. Lebdelac bi mogao da se hrani već postojećim or­
ganskim molekulima, ili onima koje bi sam pravio, koristeći se Sunčevom svetlošću i vazduhom, slično biljkama na Zemlji. Do izvesne granice, što je jedan
lebdelac veći, to će biti delotvorniji. Salpiter i ja zamislili smo lebdeoce prečnika mnogo kilometara, znatno veće i od najkrupnijih kitova koji su ikada po­
stojali, bića veličine čitavih gradova.
Lebdeoci bi mogli da se kreću kroz planetnu atmosferu ispuštanjem mla­
zova gasa, slično mlažnjacima ili raketama. Zamišljamo ih u velikim, tromim
krdima, koja se pružaju dokle pogled dopire; koža bi im imala mimikrijska
svojstva, što bi značilo da ni oni nisu lišeni problema. Stvar je, naime, u to­
me što u ovakvoj sredini postoji bar još jedna ekološka niša: lov. Lovci su br­
zi i pokretni. Oni jedu lebdeoce kako zbog njihovih organskih molekula, tako
i zbog zaliha čistog vodonika. Šuplji tonioci mogli su se razviti u prve lebde­
oce, a lebdeoci kadri da se sami kreću u prve lovce. Lovaca ne bi moglo bi­
li mnogo, jer ako bi pojeli sve lebdeoce, i sami bi iščezli.
Fizika i hernija dopuštaju ovakve oblike života. Umetnost im pridaje izve­
stan šarm. Priroda, međutim, nije obavezna da se drži naših zamišljanja. Ali
ako postoje milijarde nastanjenih svetova u Mlečnom putu, možda će na neki­
ma obitavati tonioci, lebdeoci i lovci, koje je iznedrila naša mašta, usmeravana zakonima fizike i hernije.
Biologija je sličnija istoriji nego fizici. Morate znati prošlost, da biste razumeli sadašnjost. I to je morate znati izuzetno podrobno. Još ne postoji prediktivna teorija biologije, kao što nema ni prediktivne teorije istorije. Razlog
je isti u oba slučaja: i jedna i druga disciplina odveć su složene za nas. Ali,
razumevši druge slučajeve, moći ćemo bolje da upoznamo sebe. Izučavanje sa­
mo jednog uzorka vanzemaljskog života, ma koliko on skroman bio, ukinuće
parohijski karakter biologije. Biolozi će tada prvi put doznati koje su druge vr­
ste života moguće. Kada kažemo da je traganje za vanzemaljskim životom va­
žno, time nipošto ne jemčimo da će ovaj život biti lako pronaći - već jedino
to da je on i te kako vredan traganja.
52 •
Karl Segan
Za sada smo imali prilike da čujemo glas života samo na jednom malom
svetu. Ali konačno smo počeli da osluškujemo i oko sebe, ne bismo li odne­
kud čuli i druge glasove iz kosmičke fuge.
3.
SAGLASJE SVETOVA
Znadeš li red što vlada nebesima?
Možeš li ga vaspostaviti na Zemlji?
'Knjiga o Jovu'
Sve dobro i zlo što dolaze čoveku i drugim stvorovima dolaze mu kroz Sedam i
Dvanaest. Dvanaest Znakova Zodijaka, kao što Vera kaže, jesu dvanaest zapoved­
nika na strani svetlosti; a za sedam planeta je rečeno da su sedam zapovednika
na strani tmine. Sedam planeta tlači sve što je stvoreno, izlažući ga smrti i sva­
kojakom zlu: jer dvanaest znakova Zodijaka i sedam planeta kuju usud sveta.
Menok i Ksrat, poznozaratustranska knjiga
Reći nam da je svaka vrsta stvari obdarena nekim naročitim okultnim svojstvom,
kojim dela i tvori vidljiva dejstva, isto je kao i ne reći nam ništa; ali izvesti dva
ili tri opšta načela kretanja iz pojava, a potom nam objasniti kako svojstva i či­
novi svih telesnih stvari slede iz tih ispoljivih načela, tek bi to bio uistinu veliki
korak napred.
Optika, Isak Njutn
Ne pitamo koja je korisna svrha ptičjeg poja, jer poj je pticama zadovoljstvo i
one su stvorene da pevaju. Isto tako, ne bi trebalo da pitamo zašto se ljudski um
upinje da dokuči tajne nebesa... Raznovrsje pojava u Prirodi toliko je veliko, a
riznice skrivene na nebesima toliko su bogate, da čovekovom umu nikada neće
nedostajati sveza hrana.
Mysterium Cosmographicum, Johan Kepler
Kada bismo živeli na planeti na kojoj se nikada ništa ne menja, bili bi­
smo prilično sputani. Ne bi postojalo ništa da se dokuči. Nauka bi ostala bez
zamajca. A kada bismo živeli na nekom nepredvidljivom svetu, gde bi se stva­
ri menjale na nepravilan ili veoma složen način, tu ne bismo bili kadri da ih
dokučujemo. Ponovo ne bi došlo di nastanka nauke. Ali mi uistinu živimo u
Vaseljeni koja se nalazi negde između ove dve krajnosti: u njoj se stvari, do­
duše, menjaju, ali saglasno obrascima, pravilima, ili, kako ih mi nazivamo, za­
konima prirode. Ako bacim prut u vazduh, on će uvek pasti natrag. Ako Sun­
ce zađe na zapad, ono će se uvek narednog jutra ponovo pojaviti na istoku. I
tako, postaje moguće dokuči vati stvari. U prilici smo da se bavimo naukom i
da time poboljšavamo vlastite živote.
Ljudska bića umeju da shvataju svet. Oduvek smo to umeli. Bili smo ka­
dri da lovimo divljač i palimo vatre samo zato što smo nešto dokučili. Posto­
jalo je jedno vreme pre pojave televizije, bioskopa, radija, pre knjiga. Najveći
deo čovekovog postojanja protekao je u tom vremenu. Dok su u logorskim va­
trama tinjali ugarci, tokom dugih noći bez mesečine, posmatrali smo zvezde.
Noćno nebo je zanimljivo. Na njemu se javljaju šare. Čak i ako to hoti­
mice ne pokušavate, ipak će vam se dogoditi da tamo razaberete slike. Na severnom nebu, na primer, postoji jedna šara, odnosno sazvežđe, koja pomalo li­
či na medveda. Neke kulture je nazivaju Veliki medved (Ursa Major). Druge,
međutim, vide sasvim različite slike. Razume se, sve te slike se uistinu ne na­
laze na noćnom nebu. Mi smo ih postavili tamo. Bili smo lovački narod, tako
da smo videli lovce i pse, medvede i devojke, sve ono što nas je zanimalo.
Kada su evropski moreplovci iz sedamnaestog stoleća prvi put ugledali južno
nebo, ispunili su ga onim što je u to vreme bilo u žiži zanimanja: tukanima i
paunovima, teleskopima i mikroskopima, kompasima i brodskim krmama. Da
su sazvežđa dobijala nazive u dvadesetom veku, pretpostavljam da bismo mi
56 •
Karl Segan
na nebu videli bicikle i frižidere, 'zvezde' rok-en-rola, a možda i atomske pe­
čurke; bio bi to novi niz čovekovih nada i strahovanja, smešten medu zvezde.
Naši preci bi povremeno ugledali kako nebom na čas promakne jedna veo­
ma blistava zvezda sa repom. Nazivali su ih zvezde-padalice, ali taj izraz nije
bio sasvim prikladan, budući da su stare zvezde i dalje ostajale na svom mestu,
pošto su padalice pale. U nekim godišnjim dobima ima mnogo zvezda-padalica,
dok su u drugima one sasvim retke. I ovde se javlja određena pravilnost.
Slično Suncu i Mesecu, zvezde uvek izlaze na istoku, a zalaze na zapadu;
ako se kreću tačno iznad posmatrača (odnosno, po nebeskom polutani - prim,
prev.), onda im je potrebna ćela noć da prevale put preko neba. Sa pramenom
godišnjih doba menjaju se i sazvežda. Isto sazvežđe uvek izlazi, recimo, po­
četkom jeseni. Nikada se ne događa da neko novo sazvežđe iznenada iziđe na
istoku. Zvezde se odlikuju pravilnošću, predvidljivošću, postojanošću. Na izvestan način, one su gotovo ospokojavajuće.
Neke zvezde izlaze neposredno pre, ili zalaze neposredno posle Sunca; vre­
mena i položaji njihovog izlaženja i zalaženja menjaju se sa godišnjim dobi­
ma. Ako biste preduzeli brižljiva posmatranja ovih zvezda, beležeći im tokom
mnogo godina vremena i položaje, mogli biste da predviđate godišnja doba.
Takođe biste bili u prilici da određujete vreme u godini ukoliko biste ustano­
vili gde Sunce izlazi na obzorju svakoga dana. Na nebu se nalazio veliki ka­
lendar, dostupan svakome ko je posedovao odlučnost, sposobnost i sredstva da
beleži podatke.
Naši preci stvarali su naprave za merenje prolaska godišnjih doba. U ka­
njonu Cako, u Novom Meksiku, nalazi se velika, ceremonijalna kiva, ili hram,
bez krova, koja potiče iz jedanaestog stoleća. Dvadeset prvog juna, najdužeg
dana u godini, snop Sunčeve svetlosti ulazi kroz jedan prozor u zoru, a potom
se lagano kreće, sve dok ne ispuni naročitu nišu. Ali ovo se događa jedino oko
21. juna. Zamišljam ponosne pripadnike naroda Anasazi, koji su sebe nazivali
'Drevni', kako se okupljaju svakog 21. juna, opremljeni perjem i praporcima i
odeveni u tirkizne odore, da proslave moć Sunca. Oni su takođe nadgledali pri­
vidno kretanje Meseca: dvadeset osam viših niša i kivi verovatno predstavlja­
ju broj dana koji moraju proći da bi se Mesec vratio na isti položaj među sazvežđima. Ovaj narod poklanjao je veliku pažnju Suncu, Mesecu i zvezdama.
Ovakve naprave, zasnovane na sličnim zamislima, pronađene su još u Angkor
Vatu (Kambodža), Stounhendžu (Engleska), Abu Simbelu (Egipat), Čičen Ici
(Meksiko) i Velikim ravnicama (Severna Amerika).
Saglasje svetova
• 57
Nije, međutim, isključeno da neke navodne kalendarske naprave predsta­
vljaju plod slučaja - na primer, nehotičan raspored prozora i niše, koji dolazi
do izražaja 21. juna. No, ima i čudesno drugačijih naprava. Na jednom mestu
na američkom jugozapadu nalaze se tri uspravne ploče, koje su tu prebačene
sa položaja gde su prvobitno stajale pre otprilike hiljadu gidina. U kamenu je
uklesana jedna spirala, pomalo slična obliku galaksije. Dvadeset prvog juna, pr­
vog dana leta, uski zrak Sunčeve svetlosti, koji prolazi kroz razmak između
ploča, prepolovljuje spiralu; a 21. decembra, prvog dana zime, javljaju se dva
uska zraka Sunčeve svetlosti, koja bočno dodiruju spiralu, što predstavlja je­
dinstven vid primene podnevnog Sunca za očitavanje nebeskog kalendara.
Zašto su se ljudi širom sveta toliko upinjali da se upute u astronomiju? Mi
smo lovili gazele, antilope i bizone, čija su kretanja bila umerenija, odnosno
izrazitija, već prema datom godišnjem dobu. Voće i razni plodovi mogli su se
brati u određeno vreme, dok je u drugim razdobljima to bilo nemoguće. Kada
smo izumeli poljoprivredu, morali smo voditi računa o tome da sejemo i žanjemo žitarice u prava vremena. Godišnja sretanja raštrkanih nomadskih ple­
mena bila su zakazivana u sasvim određeno doba. Sposobnost da se očitava
nebeski kalendar doslovce je predstavljala stvar života ili smrti. Narodi širom
sveta zapažali su ponovnu pojavu polumeseca posle mene mladog meseca, po­
vratak Sunca posle potpunog pomračenja, jutarnji izlazak Sunca posle njego­
vog uznemurujućeg odsustva tokom noći; ove pojave govorile su našim preci­
ma o mogućnosti nadživljavanja smrti. Na nebu je stajala zapisana i metafora
o besmrtnosti.
Vetar huji kroz kanjone američkog jugozapada i niko ga drugi ne čuje osim
nas; spomen je to na četrdeset hiljada pokolenja muškaraca i žena, kadrih da
razmišljaju, koji su nam prethodili, o kojima ne znamo gotovo ništa, a na ko­
jima počiva naša civilizacija.
Kako je vreme prolazilo, ljudi su učili od svojih predaka. Što ste tačnije
znali položaje i kretanja Sunca, Meseca i zvezda, to ste pouzdanije mogli da
predviđate kada treba poći u lov, kada sejati i žnjeti, kada okupljati plemena.
Budući da se tačnost merenja poboljšavala, valjalo je početi beleženje podata­
ka, tako da je astronomija, koja je već dovela do unapređenja posmatranja i
matematike, doprinela i razvoju pisma.
Ali onda, znatno kasnije, rodila se jedna prilično neobična zamisao, došlo
je do prodora mistike i praznoverja u područje koje je poglavito pripadalo is­
kustvenoj nauci. Sunce i zvezde upravljali su godišnjim dobima, hranom, to-
Karl Segan
58 •
plotom. Mesec je upravljao plimama i osekama, životnim ciklusima mnogih ži­
votinja, a možda i menstrualnim1 razdobljem kod žena - što je od središnje va­
žnosti za jednu strastvenu vrstu koja drži do potomstva. No, postojala je još
jedna grupa nebeskih tela, lutajuće i nestalne zvezde zvane planete. Naši no­
madski preci jamačno su osećali naklonost prema planetarna. Ne računajući
Sunce i Mesec, mogli ste ih videti samo pet. Kretale su se spram zaleđa uda­
ljenih zvezda. Ako biste pratili njihovo prividno kretanje tokom mnogo meseci, primetili biste kako izlaze iz jednog sazvežđa i ulaze u drugo, a povreme­
no prave čak i svojevrsne spore petlje na nebeskom svodu. Sve ostalo na ne­
bu ima neki stvaran uticaj na ljudski život. Kakav bi u tom slučaju bio uticaj
planeta?
U savremenom zapadnom društvu, sasvim je lako kupiti - na novinskom
kiosku, na primer - neki astrološki časopis; znatno je teže, međutim, pronaći
neki astronomski. Doslovce sve novine u Americi imaju dnevnu rubriku o
astrologiji, dok je sasvim malo onih koje imaju makar i nedeljni stubac o astro­
nomiji. U Sjedinjenim Državama postoji deset puta više astrologa nego astro­
noma. Na zabavama imam prilike da srećem ljude koji ne znaju da sam nauč­
nik i koji me ponekad pitaju: „Jeste li Vodolija?" (izgledi da to budem izno­
se jedan prema dvanaest), ili: „Koji ste znak?" Znatno mi rede biva upućeno
pitanje: „Jeste li čuli da se prilikom eksplozija supernova stvara zlato?", ili:
„Šta mislite, kada će Kongres odobriti sredstva za vozilo po Marsu?"
Astrologija tvrdi da na vašu budućnost duboko utiče to u kome su se sazvežđu nalazile planete u trenutku kada ste rođeni. Pre nekoliko hiljada godi­
na javila se zamisao da kretanja planeta određuju sudbine kraljeva, dinastija,
carstava. Astrolozi su proučavali kretanja planeta i zapitali se šta se zbilo poslednji put kada se, recimo, Venera pela u sazvežđu Jarac; možda će se nešto
slično dogoditi i ovoga puta. Bio je to delikatan i opasan posao. Astrologe su
upošljavale jedino države. U mnogim zemljama izlagao se smrtnoj opasnosti
svako ko bi, osim zvaničnih astrologa, pokušao da tumači znamenja na nebu:
najbolji način da se poljulja neka vladavina bio je predskazati njen krah. Astro­
lozi sa kineskog dvora, koji bi izrekli pogrešna predskazanja, bili bi pogublje­
ni. Drugi su naprosto krivotvorili podatke posmatranja, kako bi obezbedili nji­
hovo potpuno poklapanje sa potonjim događajima. Astrologija se razvila u neo­
bičnu mešavinu posmatranja, matematike i pomnog arhiviranja, a sve je to bi­
lo začinjeno mutnim razmišljanjima i bogougodnim obmanama.
Koren ove reci znači 'Mesec'.
Saglasje svetova
• 59
Ali ako planete mogu da odrede sudbine naroda, kako onda mogu da ne
utiču i na ono što će se meni dogoditi sutra? Zamisao o ličnoj astronomiji ni­
kla je u Egiptu iz doba Aleksandrije, a potom se, pre otprilike dve hiljade go­
dina, proširila po grčkim i rimskim krajevima. Drevnost astrologije danas se
može razabrati po mnogim recima: disaster (engleski: nesreća - prim, prev.)
grčkog je porekla i znači 'rđava zvezda'; influenza (engleski: grip - prim,
prev.) italijanska je reč čije je osnovno značenje (zvezdani) 'uticaj'; mazeltov,
hebrejska reč vavilonskog porekla, na izvorniku znači 'dobro sazvežde'; ili
shlamazel, reč koja takođe vodi poreklo iz vavilonskog astronomskog leksiko­
na, a koja na jidišu označava nekoga koga stalno prati zla sreća. Prema Pliniju, izvesni Rimljani smatrani su sideratio, 'pogođeni planetom'. Za planete su
mnogi mislili da predstavljaju neposredne uzročnike smrti. Ili razmotrimo sa­
mu reč consider (engleski: razmotriti - prim, prev.): doslovno, ona znači 'sa
planetarna', što je očigledno bilo preduslov ozbiljnog razmatranja. Tabela na
strani 51 donosi spisak uzročnika smrti žitelja Londona 1632. godine. Tu se
navode razna smrtonosna oboljenja odojčadi i dece, kao i neke egzotične bo­
lesti kao što su 'uspinjanje svetlosti' ili 'kraljevo zlo', a od devet hiljada pet
stotina trideset pet smrtnih slučajeva trinaest otpada na ljude koji su podlegli
'planeti', što je više nego što ih je umrlo od raka. Pitam se samo kakvi li su
bili simptomi ove boljke.
Lična astrologija postoji još i danas: razmotrimo slučaj dve astrološke ru­
brike, objavljene u dvema novinama istoga dana u istom gradu. Neka bi to bi­
li njujorški Post i njujorški Daily News od 21. septembra 1979. godine. Pret­
postavljamo da ste Vaga - što znači da ste rođeni između 23. septembra i 22.
oktobra. Prema astrologu iz Posta: 'Kompromis će doprineti da popusti nape­
tost'; korisno, možda, ali i prilično neodređeno. Prema astrologu iz Daily
Newsa, međutim, morate: 'Više tražiti od sebe'; i ovo upozorenje je neodređe­
no, ali i različito od prethodnog. Ova 'predviđanja' nisu, u stvari, predviđanja;
to su pre svojevrsni saveti - oni nam govore šta da činimo, a ne šta će se do­
goditi. Hotimice su sročeni tako uopšteno da se na bilo koga mogu primeniti.
No, međusobno su ipak veoma nesaglasni. Zašto se onda objavljuju podjedna­
ko olako kao i sportske vesti ili izveštaji sa berze?
Astrologija se može proveriti na životima blizanaca. Ima mnogo slučajeva
kada jedan od blizanaca nastrada u detinjstvu, prilikom jahanja, recimo, ili od
udara groma, dok drugi doživi duboku starost. Oba su rođena na istom mestu
i u razmaku od svega nekoliko minuta. Iste planete uspinjale su se prilikom
60 •
Karl Segan
njihovog dolaska na svet. Ako je astrologija ispravna, kako onda dva ovakva
blizanca mogu imati krajnje različite sudbine? Takođe se ispostavlja da se
astrolozi ni medu sobom ne mogu složiti oko toga šta neki dati horoskop zna­
či. Prilikom pomnih proveravanja ustanovljeno je da oni nisu u stanju da pred­
vide karakter i budućnost ljudi o kojima ne znaju ništa drugo osim vremena i
mesta rođenja.1
Postoji jedna zanimljivost u vezi sa državnim zastavama na planeti Zemlji.
Na zastavi Sjedinjenih Država nalazi se pedeset zvezda; sovjetska i izraelska
imaju po jednu; burmanska četrnaest; grenadska i venecuelanska po sedam; ki­
neska pet; iračka tri; zastavu države Sao Tome i Prinsipe krase dve zvezde; na
japanskoj, urugvajskoj, malavijskoj, bangladeškoj i tajvanskoj stoji Sunce; na
brazilskoj je nebeski svod; zastave Australije, Zapadnog Samoa, Novog Zelan­
da i Papue Nove Gvineje prikazuju sazvežđe Južni krst; na zastavi Butana na­
lazi se zmajev biser, simbol Zemlje; na kambodžanskoj je astronomska opser­
vatorija Angkor Vat; zastave Indije, Južne Koreje i Narodne Republike Mon­
golije sadrže kosmološke simbole. Mnoge socijalističke zemlje imaju na zasta­
vama zvezde, a mnoge islamske zemlje polumesec. Gotovo polovina naših dr­
žavnih zastava odlikuje se astronomskim simbolima. Ova pojava je transkulturna, neograničena, svetska. Ona takođe nije osobena samo za naše vreme: na
sumerskim cilindričnim pečatima iz trećeg milenijuma pre nove ere i na taoističkim zastavama iz prerevolucione Kine nalaze se sazvežđa. Nema nikakve
sumnje da države žele da se domognu jednog dela moći i pouzdanosti nebesa.
Pokušavamo da ostvarimo vezu sa Kosmosom. Hoćemo da stvari postavimo u
najveće razmere. I odista, ispostavlja se da ta veza postoji, ali ne ona lična,
majušna, nemaštovita, do koje drže astrolozi, već jedna nesravnjivo dublja, ko­
ja seže u nastanak materije, nastanjivost Zemlje, razvoj i sudbinu ljudske vrste - na šta ćemo se kasnije još vratiti.
' Skeptična mišljenja o astrologiji i srodnim učenjima nisu ni nova, niti isključivo potiču
sa Zapada. Primera radi, evo jednog odlomka iz knjige Tsurezuregusa (Pabirčenje u dokolici),
japanskog pisca Hošija Kenka, napisane 1332. godine (u izvorniku stoji pogrešan podatak da
je Tsurezuregusa autor, a ne naslov dela - prim, prev.):
'Učenja o jinu i jangu u Japanu ne govore ništa o Danima crvenog jezika. Ljudi ra­
nije nisu zazirali od tih dana, ali sada se - pitam se samo od koga li je to poteklo - če­
sto može čuti: „Posao počet u Dane crvenog jezika nikad se neće okončati", ili „Šta god
kažeš ili uradiš u Dane crvenog jezika, ispašće na loše: izgubićeš ono što si stekao, propašće ti ono čega si se latio." Prava besmislica! Ako bi se izbrojala preduzetništva, početa brižljivo odabranih 'srećnih dana', koja su se izjalovila, pokazalo bi se da ih po svoj
prilici ima isto onoliko koliko i neuspelih poslova početih u Dane crvenog jezika.'
Saglasje svetova
• 61
Otac moderne popularne astrologije bio je Klaudijus Ptolemeus, koga mi
zovemo Ptolemej, premda on nije bio ni u kakvom srodstvu sa kraljevima istog
imena. Ptolemej je radio u Aleksandrijskoj biblioteci u drugom stoleću. Sve
one tajanstvenosti vezane za planete koje se uspinju u ovoj ili onoj Sunčevoj
ili Mesečevoj 'kući', odnosno za 'Doba Vodolije', potiču od Ptolemeja, koji je
kodifikovao vavilonsku astrološku tradiciju. Evo jednog tipičnog horoskopa iz
Ptolemejevog vremena, napisanog na grčkom na papirusu, za jednu devojčicu
rođenu 150. godine: 'Rođenje Filoe. Deseta godina Antonija Cezara, cara, pr­
vi čas noći između petnaestog i šesnaestog famenota. Sunce u Ribama, Jupiter
i Merkur u Ovnu, Saturn u Raku, Mars u Lavu, Venera i Mesec u Vodoliji,
horoskop Jarac' Način računanja meseci i godina znatno više se promenio to­
kom potonjih stoleća nego što su se promenile astrološke finese. Jedan tipičan
odlomak iz Ptolemejeve astrološke knjige Tetrabiblos glasi: 'Saturn, ako je na
istoku, uslovljava da osoba bude tamnoputa, snažna, crne i kovrdžave kose,
maljavih prsa, očiju skromne veličine, osrednjeg stasa, prekomerno vlažnog i
hladnog temperamenta.' Ptolemej je verovao ne samo da planete i zvezde utiču
na obrasce ponašanja nego i da zvezde određuju i takve odlike kao što su stas,
ten, nacionalni karakter, pa čak i urođene fizičke nepravilnosti. Kako izgleda,
moderni astrolozi su u ovom pogledu postali oprezniji.
Ali moderni astrolozi zaboravili su na precesiju ravnodnevica, koju je Pto­
lemej dokučio. Oni ništa ne znaju o atmosferskoj refrakciji, o kojoj je Ptole­
mej pisao. Gotovo da uopšte ne obraćaju pažnju na sve one mesece i planete,
asteroide i komete, kvazare i pulsare, eksplodirajuće galaksije, povezane dvoj­
ne zvezde, kataklizmičke varijable i rendgenske izvore koji su otkriveni posle
Ptolemejevog vremena. Astronomija je nauka - izučavanje Vaseljene kakva
stvarno jeste. Astrologija je pseudonauka - tvrdnja, koja se poteže u nedostat­
ku dokaza, da planete utiču na naš svakodnevni život. U Ptolemejevo vreme
nije bila sasvim uočljiva granica između astronomije i astrologije. Danas su one
potpuno razgraničene.
Kao astronom, Ptolemej je odredio nazive zvezda, ustanovio njihovu sjaj­
nost, pružio valjane razloge za verovanje da Zemlja ima oblik lopte, izložio
pravila za predviđanje pomračenja i, možda najvažnije, pokušao da dokuči za­
što se planete odlikuju onim neobičnim, lutajućim kretanjem spram zaleđa da­
lekih sazvežđa. Vaspostavio je prediktivan model razumevanja kretanja plane­
ta i odgonetanja poruka ispisanih na nebu. Izučavanje nebeskog svoda dovodi­
lo je Ptolemeja do pravih ushita. 'Znam da sam smrtan', napisao je on, 'i da
62 •
Karl Segan
Suglasje svetova
• 63
ću proziveti samo jedan tren. Ali kada, uz silno zadovoljstvo, pratim kako se
zgusnuto mnoštvo zvezda kreće svojim kružnim tokom, stopala kao da mi vi­
še ne dodiruju Zemlju...'
Ptolemej je verovao da je Zemlja središte Vaseljene; da Sunce, Mesec, pla­
nete i zvezde kruže oko Zemlje. To je najprirodnija pomisao na svetu. Zemlja
izgleda postojana, čista, nepomična, dok smo u prilici da vidimo kako nebeska
tela izlaze i zalaze svakog dana. Nema kulture koja nije postavila geocentričnu hipotezu. Tim povodom Johan Kepler je napisao: 'Nemoguće je da pret­
hodno neupućen razum zamisli bilo šta drugo do Zemlju kao svojevrsnu
ogromnu kuću, na čijem je vrhu smešten nebeski svod; on je nepomičan, a po
njemu Sunce, onako malo, ide sa jednog kraja na drugi, poput ptice što preleće vazduhom.' Ali kako objasniti prividno kretanje planeta - Marsa, na pri­
mer, za koje se znalo hiljadama godina pre Ptolemejevog vremena? (Jedan od
prideva koje su stari Egipćani pridavali Marsu bio je i sekded-ef em khetkhet,
što znači 'onaj koji putuje unazad'; ovde se očigledno imalo na umu njegovo
retrogradno ili petljasto prividno kretanje.)
Ptolemejev model planetnog kretanja može se predstaviti malom napravom,
sličnom onima koje su, služeći istoj svrsi, postojale i u njegovo vreme.1 Pro­
blem se ogledao u tome da se dokuči 'stvarno' kretanje planeta, viđenih odo­
zgo, odnosno 'spolja', koje bi što je moguće tačnije odražavalo prividno kre­
tanje planeta, viđenih odozdo, odnosno 'iznutra'.
Zamišljano je da planete kruže oko Zemlje pričvršćene za savršene provid­
ne kugle. No, one nisu bile neposredno spojene sa kuglama, već posredno, pre­
ko svojevrsnog decentriranog točka. Kugla bi se okretala, točkić bi se vrteo i
Mars bi, viđen sa Zemlje, pravio svoje petlje. Ovaj model omogućavao bi pri­
lično pouzdano predviđanje kretanja planeta, sasvim zadovoljavajuće s obzirom
na tačnost merenja koja se mogla ostvariti u Ptolemejevo vreme, pa čak i mno­
go stoleća kasnije.
Ptolemejeve nebeske kugle, za koje se u srednjem veku zamišljalo da su
od kristala, zadržale su se u jezičkoj upotrebi sve do naših dana, u izrazima
kao što su 'muzika sfera' (odnosno, 'kugli' - prim, prev.) ili 'sedmo nebo' (po­
stojalo je, naime, po jedno 'nebo', ili kugla, za Mesec, Merkur, Veneru, Sun­
ce, Mars, Jupiter i Saturn, kao i jedno za zvezde). Sa Zemljom u središtu Va-
seljene, sa postanjem usredsređenim samo na naš svet, sa nebesima za koja se
zamišljalo da su sazdana na krajnje nezemaljskim načelima, malo je bilo pobu­
da za astronomska posmatranja. Uz podršku crkve tokom mračnog doba, Pto­
lemejev model doprineo je da razvoj astronomije bude osujećivan čitavo hiljadugodište. Konačno, 1543. godine, jedan poljski katolički sveštenik po imenu
Nikola Kopernik objavio je sasvim drugačiju hipotezu kojom se objašnjava pri­
vidno kretanje planeta. Njeno najodvažnije svojstvo bila je pretpostavka da se
u središtu Vaseljene nalazi Sunce, a ne Zemlja. Zemlja je time bila ražalovana na samo jednu od planeta, treću od Sunca, koja se kreće savršeno kružnom
orbitom. (Ptolemej je uzeo u obzir i ovakav heliocentrični model, ali ga je od­
mah odbacio; silovito okretanje Zemlje, na koje je ukazivala Aristotelova fizi­
ka, izgledalo je da stoji u suprotnosti sa podacima posmatranja.)
Kopernikov model bio je u najmanju ruku podjednako uspešan kao i Pto­
lemejev u tumačenju prividnog kretanja planeta. No, on se ipak mnogima nije
dopao. Godine 1616. katolička crkva stavila je Kopernikovo delo na spisak za­
branjenih knjiga, kako bi ga 'ispravili' lokalni crkveni cenzori, gde je ostalo
sve do 1835. godine.1 Martin Luter opisao je Kopernika kao 'drskog astrolo­
ga... Ta budala hoće da postavi naglavce svekoliku astronomsku nauku. Ali u
Svetom pismu stoji da je Isus Navin naredio Suncu, a ne Zemlji, da stane.'
Čak su i neke Kopernikove pristalice tvrdile da on, u stvari, ni sam nije ve­
rovao u heliocentričnu Vaseljenu, već da je tu zamisao izložio samo kao zgod­
no pomoćno sredstvo za izračunavanje kretanja planeta.
Epohalno sučeljavanje dva viđenja Kosmosa - geoćentričnog i heliocentričnog - dostiglo je vrhunac u šesnaestom i sedamnaestom stoleću, a njegov glav­
ni zatočnik bio je jedan čovek koji se, poput Ptolemeja, bavio i astrologijom
i astronomijom. On je živeo u vremenu kada je ljudski duh bio sapet, a um
okovan; kada su hiljadu ili dve hiljade godina stari eklezijastički nazori o na­
učnim stvarima smatrani pouzdanijim od savremenih otkrića, ostvarenih tehni­
kama nedostupnim u starini; kada su odstupanja, čak i u pogledu nerešenih te­
oloških tajni, od preovlađujućih doksoloških shvatanja, kako katoličkih tako i
protestantskih, bila kažnjavana ponižavanjem, oporezivanjem, izgnanstvom, mu­
čenjem ili smrću. Na nebesima su obitavali anđeli, demoni i ruka gospodnja
koja je okretala kristalne kugle planeta. U nauci nije postojala zamisao da u
Cetiri stoleća ranije ovakvu napravu načinio je Arhimed: ispitao ju je i opisao Ciceron
Načinivši nedavno popis gotovo svih primeraka Kopernikove knjige koji su objavljeni
u šesnaestom stoleću, Oven Džindžerič je ustanovio da cenzura nije bila osobito uspešna: 'is­
pravljeno' je, naime, samo šezdeset odsto primeraka u Italiji, a nijedan u Iberiji.
u Rimu, gde ju je doneo rimski general Marcel, čiji je jedan vojnik, bezrazložno i protivno
naređenjima, ubio sedamdesetogodišnjeg naučnika prilikom osvajanja Sirakuze.
64 •
Karl Segan
osnovi prirodnih pojava možda leže zakoni fizike. Ali hrabra i usamljena bor­
ba ovog čoveka zapaliće fitilj moderne naučne revolucije.
Johan Kepler rođen je u Nemačkoj 1571. godine; kao dečak bio je upu­
ćen u protestantsku seminarsku školu u provincijskom gradu Maulbronu, gde
je trebalo da stekne svešteničko obrazovanje. Bio je to svojevrstan logor za
obuku, u kome su se mladi umovi uvežbavali u korišćenju teološkog oružja
protiv tvrđave rimskog katoličanstva. Tvrdoglav, inteligentan i veoma nezavistan, Kepler je proveo dve godine u sumornom Maulbronu, ne stekavši nijed­
nog prijatelja; držao se izdvojeno i povučeno, zadubljen u razmišljanja o svo­
joj uobraženoj nedostojnosti u Božjim očima. Kajao se zbog hiljadu grehova,
koji ni po čemu nisu bili posebni, i očajavao je oko toga da li će ikada zavredeti spasenje.
Ali Bog je za njega postao nešto više od Božjeg gneva koji valja ublaži­
ti. Keplerov Bog bio je stvaralačka sila Kosmosa. Radoznalost je u dečaku odnela prevagu nad strahom. Želeo je da se uputi u eshatologiju sveta; odvažio
se da razmišlja o Božjem umu. Ove opasne duhovne pustolovine, u početku
neopipljive poput sećanja, postale su njegova životna opsednutost. Te ohole
žudnje jednog malog seminarca na kraju će izvesti Evropu iz manastira srednjovekovne misli.
Nauka klasične starine zamukla je pre više od hiljadu godina, ali u poznom srednjem veku prvi slabašni odjeci njenih glasova, koje su sačuvali arap­
ski učenjaci, počeli su da titraju u evropskim učilištima. U Maulbronu, ti titraji doprli su i do Keplerovih ušiju, zahvaljujući tome što je, pored teologije,
učio još grčki i latinski, muziku i matematiku. Pomislio je da je u Euklidovoj
geometriji načas uočio prizor savršenstva i kosmičke veličanstvenosti. Kasnije
će zapisati: 'Geometrija je postojala pre postanja. Ona je podjednako večna kao
i Božji um... Geometrija je Bogu poslužila kao uzor za postanje... Geometrija
je sam Bog.'
Uprkos povučenom životu koji je Kepler vodio, na uobličenje njegovog ka­
raktera jamačno su uticala, pored ove zaokupljenosti matematikom, i nesavršenstva spoljnjeg sveta. Sujeverje je obilato stajalo na raspolaganju ljudima ko­
ji nisu imali ničim drugim da se suprotstave bedi što su je donosili glad, bo­
leštine i pogubni sukobi oko raznih verskih učenja. Za mnoge su jedina izvesnost bile zvezde, tako da je po dvorištima i krčmama Evrope kojom je harao
strah došlo do pravog procvata drevnog astrološkog zanata. Kepler, čiji je od­
nos prema astrologiji do kraja ostao dvojak, počeo je da se pita ne stoji li mo-
Saglasje svetova
• 65
žda u zaleđu prividnog haosa svakodnevnog života neki skriveni red. Ako je
Bog sazdao svet, zar ga onda ne bi trebalo pomno ispitati? Zar sve ono što je
stvoreno nije izraz saglasja u Božjem umu? Knjiga prirode čekala je više od
hiljadu godina da nađe čitaoca.
Godine 1589. Kepler se preselio iz Maulbrona u Tibingen, da bi na tamo­
šnjem velikom univerzitetu nastavio obrazovanje za sveštenički poziv. Za nje­
ga je to bilo pravo oslobođenje. Obrevši se usred najživljih intelektualnih stru­
janje tog vremena, Kepler je odmah svratio pozornost učitelja na vlastiti geni­
je; jedan od njih upoznao je mladića sa opasnim tajnama koje su ležale zapre­
tane u Kopernikovoj hipotezi. Heliocentrična Vaseljena poklapala se sa Keplerovim religijskim osećanjem i on je rado prihvatio tu zamisao. Sunce je bilo
metafora za Boga, oko koga se okretalo sve ostalo. Pre no što je bio rukopoložen za sveštenika, ponuđeno mu je jedno privlačno svetovno zaposlenje, ko­
je je on - možda zbog toga što se nije smatrao najprikladnijim za sveštenički
poziv - na kraju prihvatio. Bio je pozvan u Grac, u Austriju, da u srednjoj
školi predaje matematiku, a nešto kasnije počeo je i da priprema astronomske
i meteorološke almanahe, odnosno horoskope. 'Bog je svim stvorovima poda­
rio sredstva za život', napisao je on. 'Astronomima je u tu svrhu namenio
astrologiju.'
Kepler je bio blistav mislilac i sjajan pisac, ali držanje predavanja uopšte
mu nije ležalo. Mrmljao je sebi u bradu. Udaljavao se od teme. Povremeno je
bivao potpuno nerazumljiv. Prve godine u Gracu privukao je samo nekoliko
učenika, a naredne nijednog. Usredsredenost mu je stalno bivala narušavana
unutrašnjom plimom primisli i ideja, koje su mu odvlačile pažnju. I sasvim u
tom duhu, jednog prijatnog letnjeg popodneva, usred nekog beskrajnog preda­
vanja, Kepleru je najednom sinulo otkrovenje koje će korenito preinačiti bu­
dućnost astronomije. Možda je zastao usred rečenice. Njegovim nepažljivim
učenicima, koji su jedva čekali kraj časa, po svoj prilici je promakao taj istorijski trenutak.
U Keplerovo vreme bilo je poznato samo šest planeta: Merkur, Venera,
Zemlja, Mars, Jupiter i Saturn. Kepler se zapitao zašto samo šest. Zbog čega
ne dvadeset, ili stotinu? Zašto razmak između njihovih orbita iznosi upravo
onoliko koliko je to Kopernik izračunao? Još niko nije postavio takva pitanja.
Grčki matematičari znali su još od Pitagorinog vremena da postoji pet pravil­
nih ili 'platonskih' tela, čije su sve strane pravilni poligoni. Kepler je pomi­
slio da su ova dva broja povezana, da je razlog što postoji samo šest planeta
66 •
Karl Segan
to što ima samo pet pravilnih tela, kao i da će ova tela, ukoliko su upisana ili
smeštena jedno u drugo, odrediti udaljenost planeta od Sunca. On je poverovao da je u ovim besprekornim oblicima razabrao nevidljiva potporna ustrojstva
za kugle šest planeta. Veza između Pitagorinih tela i rasporeda planeta mogla
je da ima samo jedno objašnjenje: ruku Boga, geometra.
Kepler je bio zapanjen što je baš on - tako ogrezao u greh, prema vlasti­
tom uverenju - bio božanski izabran da dođe do ovog velikog otkrića. Uputio
je molbu virtemberškom vojvodi da novčano pomogne izradu trodimenzionog
modela njegove zamisli o pravilnim telima smeštenim jedno u drugo, čija bi
svrha bila da se i drugima pruži prilika da osmotre lepotu svete geometrije. Mo­
del bi, dodao je on, mogao da bude načinjen od srebra i dragog kamenja, te da
tako posluži i kao vojvodski putir. Molba je bila odbijena uz ljubazni savet da
Kepler najpre napravi jevtiniju verziju od hartije, čega se on odmah latio: 'Sil­
no zadovoljstvo koje mi je donelo ovo otkriće nikada se ne može iskazati re­
cima... Nisam prezao ni od kakvih proračuna, ma koliko teški bili. Dane i noći
provodio sam baveći se matematikom, da bih video da li je moja hipoteza u
saglasnosti sa Kopernikovim orbitama, ili mi je možda radovanje bilo uzalud­
no.' No, ma koliko se upinjao, tela i orbite planeta nikako se valjano nisu po­
klapali. Elegantnost i izvrsnost teorije ubedili su ga, međutim, da je greška ja­
mačno do posmatranja; do istog zaključka dolazili su i mnogi drugi teoretičari
u istoriji nauke kada bi se razišli sa ishodima posmatranja. U to vreme na sve­
tu je postojao samo jedan čovek koji je raspolagao tačnijim nalazima posmatra­
nja prividnih položaja planeta; bio je to Tiho Brahe, danski plemić koji je sa­
moga sebe poslao u izgnanstvo. Brahe je nosio titulu carskog matematičara na
dvoru svetog rimskog cara Rudolfa II, koji mu je, igrom slučaja, baš tada pred­
ložio da u Prag pozove Keplera, čija je matematička slava bila u usponu.
Provincijski učitelj neuglednog porekla, poznat jedino uskom krugu mate­
matičara, Kepler se u početku snebivao da li da prihvati Tihoovu ponudu. Ali
odluka je doneta nezavisno od njegove volje. Godine 1598. on je iskusio na
svojoj koži jedan od mnogih nagoveštaja predstojećeg tridesetogodišnjeg rata.
Lokalni katolički nadvojvoda, fanatički privržen dogmi, zavetovao se da će ra­
dije 'opustošiti ćelu zemlju, nego što će vladati jereticima'.1 Protestanti su bi' Ovo nipošto na spada u osobito isključive opaske koje su se mogle čuti u Evropi tokom
srednjeg veka i za vreme reformacije. Upitan kako će da razlikuje vernike od nevernika kada
bude osvojio jedan veliki albižanski grad koji je opsedao, Domingo de Guzman, kasnije poznat
kao sveti Dominik, navodno je uzvratio: „Sve ću ih pobiti. Bog će posle prepoznati svoje."
Saglasje svetova
• 67
li lišeni ekonomske i političke moći, Keplerova škola bila je zatvorena, a mo­
litve, knjige i himne za koje se smatralo da su jeretičke bile su zabranjene.
Konačno, građani su bili pozvani na pojedinačnu proveru podobnosti vlastitih
religijskih ubeđenja; oni koji bi odbili da se opredele za rimokatoličku veru,
bili su najpre kažnjeni oduzimanjem jedne desetine imovine, a potom, pod pretnjom smrti, zauvek izgnani iz Graca. Kepler je izabrao izgnanstvo: „Licemerje mi je oduvek bilo strano. U stvarima vere ja sam ozbiljan. Ne igram se ti­
me."
Napustivši Grac, Kepler, njegova žena i poćerka krenuli su na naporno pu­
tovanje u Prag. Brak mu nije bio osobito srećan. Hronično bolesna, Keplero­
va supruga, koja je neposredno pre toga izgubila dva deteta, bila je opisana
kao 'glupa, mrzovoljna, sklona osamljivanju i prepuštanju setnim raspoloženji­
ma'. Uopšte nije shvatala muževljev posao, a kako je odrasla u porodici sitnih
seoskih vlastela, prezirala je njegovo zanimanje zato što nije donosilo visoke
prihode. On ju je, zauzvrat, naizmenice prekorevao i zapostavljao; 'zaokuplje­
nost studijama ponekad me čini nepromišljenim, ali izvukao sam nauk, shva­
tio sam da treba biti strpljiv s njom. Kada bih video da je primila odveć k sr­
cu moje reci, radije bih sebi odgrizao prst nego što bih nastavio da je vređam.'
No, Kepler je i dalje ostajao poglavito zaokupljen svojim radom.
Zamišljao je Tihoovo okrilje kao utočište od zala vremena, kao mesto gde
će njegova kosmička tajna biti potvrđena. Imao je želju da postane kolega ve­
likog Tihoa Brahea, koji se, neposredno pre pronalaska teleskopa, čitavih tri­
deset pet godina posvetio pomnom merenju vaseljenskog mehanizma, besprekorno pravilnog i tačnog. No, Keplerova očekivanja nisu se obistinila. Sam Ti­
ho bio je osoba sklona kinđurenju, čiji je najupadljiviji ukras bio zlatni nos,
koji je zamenio original izgubljen još za studentskih dana u dvoboju oko toga
ko je bolji matematičar. Stalno ga je okruživala bučna bulumenta pomoćnika,
ulizica, daljih rođaka i svakojakih prišipetlji. Njihove beskrajne terevenke, nji­
hova ogovaranja i spletke tištili su i rastuživali Keplera, a najteže su mu pa­
dala gruba izrugivanja na račun njegove pobožnosti, učenosti i seljačkog pore­
kla. 'Tiho... je neizmerno bogat, ali uopšte ne zna kako da to iskoristi. Vrednost ma kog njegovog uređaja veća je od svega onoga što posedujemo ja i mo­
ja porodica, uzeto zajedno.'
Iako je sa nestrpljenjem očekivao da vidi Tihoove astronomske podatke,
Kepler je dobijao tek beznačajne odlomke. 'Tiho mi ne pruža priliku da steknem uvid u njegovo iskustvo. On bi samo pomenuo, onako uzgred, za vreme
68 •
Karl Segan
obeda ili povodom drugih stvari, danas vrednost apogeja jedne planete, sutra
presecišta neke druge... Tiho raspolaže najboljim podacima posmatranja... Ima
i saradnike. Jedino mu nedostaje neimar koji bi sve to osmislio.' Tiho je bio
najveći posmatrački genije tog doba, a Kepler najveći teoretičar. Obojica su
znala da sami ne bi bili kadri da ostvare sintezu tačnog i doslednog kosmičkog sistema, ali su osećala da je ona na pragu. No, Tiho nije bio spreman da
svoje životno delo prepusti jednom znatno mlađem mogućem takmacu. Sa dru­
ge strane, iz nekog razloga u obzir nije dolazilo ni zajedničko potpisivanje pod
eventualne plodove saradnje. Rođenje moderne nauke - izdanka teorije i po­
smatranja - klatilo se nad provalijom njihovog uzajamnog nepoverenja. Tokom
preostalih osamnaest meseci Tihoovog života njih dvojica neprestano su se sva­
đala i bivala mirena. Prilikom večere priređene u čast barona fon Rozenberga,
Tiho je, pošto se prekomerno napio vina, 'pretpostavio uljudnost zdravlju' i
odoleo telesnom porivu da za čas liši barona svog društva. Mokraćna infekci­
ja, koja je usledila, samo se pogoršala kada je Tiho odlučno odbio da posluša
lekarski savet i postane znatno umereniji u jelu i piću. Na samrtnoj postelji Ti­
ho je zaveštao podatke svojih posmatranja Kepleru, a 'poslednje noći svog bla­
gog delirijuma stalno je ponavljao iste reci, poput nekoga ko sastavlja pesmu:
Ne dajte da izgleda da sam Uveo uzalud... Ne dajte da izgleda da sam Uveo
uzalud. '
Posle Tihoove smrti, Kepler, koji je u međuvremenu stekao titulu carskog
matematičara, uspeo je nekako da se domogne podataka posmatranja od njego­
ve jogunaste porodice. Tihoovi nalazi nisu nimalo više od Kopernikovih išli u
prilog Keplerovoj pretpostavci o tome da pet platonskih tela opisuju orbite pla­
neta. Znatno kasnija otkrića Urana, Neptuna i Plutona konačno su potpuno opo­
vrgla njegovu 'Kosmičku Tajnu' - stvar je, naime, u tome što više nema pla­
tonskih tela' koja bi odredila udaljenosti ovih planeta od Sunca. Pitagorina te­
la smeštena jedno u drugo takođe nisu dopuštala mogućnost postojanja Zemljinog Meseca, a sa ćelom zamišlju kosilo se i Galilejevo otkriće četiri velika Jupiterova meseca. Sve ovo, međutim, ne samo što nije ozlovoljilo Keplera ne­
go ga je nagnalo da se upusti u traganje za novim satelitima. Zapitavši se ko­
liko bi svaka planeta trebalo da ima satelita, on je napisao Galileju: 'Odmah
sam počeo da razmišljam o tome kako se načelno može povećati broj planeta,
a da se time ne ugrozi moj Mysterium Cosmographicum, prema kome pet Euklidovih pravilnih tela ne dopuštaju više od šest planeta oko Sunca... Toliko
Dokaz ove tvrdnje može se naći u drugom dodatku >
Saglasje svetova
• 69
sam daleko od svake pomisli da ne poverujem u postojanje četiri satelita oko
Jupitera, da žudim za teleskopom kojim bih te. ako je moguće, preduhitrio u
otkriću dva meseca oko Marsa - kako to, izgleda, nalažu razmere - odnosno
šest ili osam oko Saturna, a možda i po jednog oko Merkura i Venere.' Mars
uistinu ima dva mala meseca, a jedna istaknuta geološka formacija na većem
od njih danas nosi naziv Keplerova grbina, u spomen na njegovo tačno pred­
viđanje. No, u slučaju Saturna, Merkura i Venere on je potpuno pogrešio, a i
Jupiter ima znatno više meseca nego što ih je Galilej otkrio. Mi i dalje ne zna­
mo zašto, u stvari, postoji baš devet planeta, manje ili više, kao ni zbog čega
se one odlikuju upravo ovakvim relativnim udaljenostima od Sunca. (Videti
osmo poglavlje.)
Tiho je posmatrao kretanja Marsa i ostalih planeta kroz sazvežđa tokom
mnogo godina. Ovi podaci iz poslednjih nekoliko decenija pre no što je izu­
mljen teleskop bili su najtačniji do kojih se do tada došlo. Kepler se strastve­
no latio posla da se razabere u njima: kojim se stvarnim kretanjem Zemlje i
Marsa oko Sunca moglo objasniti, s obzirom na datu tačnost merenja, privid­
no kretanje Marsa nebom, računajući tu i njegove retrogradne petlje, spram zaleđnih sazvežđa? Tiho je Kepleru preporučio upravo Mars zato što je njegovo
prividno kretanje izgledalo najnepravilnije, u smislu da je najvećma odstupalo
od kružne orbite. (Čitaocu, kome bi možda mnoštvo njegovih proračuna izgle­
dalo dosadno, on je kasnije napisao: 'Ako vas zamara ovaj jednolični postu­
pak, budite milostivi prema meni koji sam kroz sve to prošao bar sedamdeset
puta.')
Pitagora u šestom stoleću pre nove ere, Platon, Ptolemej i svi hrišćanski
astronomi pre Keplera smatrali su da se planete kreću kružnim putanjama. Za
krug se mislilo da predstavlja savršen geometrijski oblik, baš kao što se i za
planete, smeštene visoko na nebu, daleko od zemaljske 'nečisti', takođe verovalo da su na izvestan mističan način 'savršene'. Galilej, Tiho i Kopernik isto
su tako bili uvereni u jednoobrazno kružno kretanje planeta; Kopernik je čak
izjavio da 'mozak staje' pri pomisli na alternativnu mogućnost, budući da bi
'bilo nedostojno pretpostaviti tako nešto kada je u pitanju postanje ostvareno
na najbolji mogući način'. Ovo nasleđe nagnalo je Keplera da najpre pokuša
da objasni podatke posmatranja u svetlosti zamisli da se Zemlja i Mars kreću
po kružnim orbitama oko Sunca.
Posle trogodišnjeg preračunavanja, učinilo mu se da je došao do tačnih
vrednosti za Marsovu kružnu orbitu, koje su se poklapale sa deset Tihoovih
70 •
Karl Segan
posmatračkih nalaza uz odstupanje od dva lučna minuta. Poznato je da jedan
lučni stepen ima šezdeset lučnih minuta, a između zenita i obzorja stoji pravi
ugao koji ima devedeset stepeni. Prema toma, par lučnih minuta predstavlja ui­
stinu sasvim malu mernu vrednost - naročito kada se ima u vidu da se posmatralo bez teleskopa. Ovde je posredi petnaesti deo lučnog prečnika punog
Meseca viđenog sa Zemlje. Ali Keplerovo likovanje ubrzo se pretvorilo u smrknutost - budući da su dva naredna nalaza Tihoovih posmatranja odstupala od
njegove pretpostavljene orbite za čitavih osam lučnih minuta:
Božanska promisao podarila nam je u Tihou Braheu jednog tako vrsnog posmatrača da su njegovi nalazi osudili ovaj... proračun na grešku koja iznosi čak osam
minuta; jedino je ispravno da sada prihvatimo ovaj Božji dar zahvalna uma... Da
sam poverovao da se tih osam minuta mogu prenebreći, onda bih shodno tome
i skleptao svoju hipotezu. No. kako ih je bilo nemoguće prenebreći, pomenutih
osam minuta utrlo je put do sveobuhvatnog preobražaja astronomije.
Razlika između kružne orbite i istinske orbite može se razabrati jedino tačnim merenjima i hrabrim prihvatanjem činjenica: 'Vaseljena je urešena sklad­
nim razmerama, ali ti skladovi moraju da budu u saglasnosti sa iskustvom.' Keplera je pogodilo to što je bio prinuđen da odustane od zamisli o kružnoj or­
biti i da time dovede u pitanje svoju veru u božanskog geometra. Pošto je oda­
gnao iz astronomije krugove i spirale, preostala mu je, prema vlastitim recima,
'samo gomila ukropine', svojevrstan izduženi krug, donekle sličan ovalu.
No, konačno, Kepler je ipak došao do zaključka da je njegova očaranost
krugom bila puka samoobmana. Zemlja je planeta, kao što je Kopernik kazao,
a Kepleru je bilo više nego očigledno da je ona, obrvana ratovima, boleština­
ma, glađu i nedaćama svih vrsta, daleko od savršenstva. Kepler je bio jedan
od prvih ljudi posle starine koji je izložio zamisao da planete predstavljaju ma­
terijalna tela sazdana od nesavršene građe, baš kao što je to i Zemlja. A ako
su već planete 'nesavršene', zašto to onda ne bi bile i njihove orbite? On je
uzeo u obzir veći broj ovalnih kriva, uradio proračune za njih i odbacio ih, pri
čemu mu se potkralo nekoliko aritmetičkih grešaka (koje su uslovile da u pr­
vi mah odbaci i tačan odgovor), a onda, mesecima kasnije, kada je već poče­
lo da ga obuzima očajanje, primenio je formulu za jednu elipsu, koja je izvor­
no bila zavedena u Aleksandrijskoj biblioteci pod imenom svog izumitelja,
Apolonija iz Perga. Odmah je ustanovio da se ona predivno poklapa sa nala­
zima Tihoovih posmatranja: 'Istina prirode, koju sam stalno odbacivao i oda-
Saglasje svetova
• 71
gnavao, krišom se provukla na mala vrata, prerušivši se da bi bila prihvaće­
na... Ah, kako sam samo glup bio!'
Kepler je ustanovio da se Mars kreće oko Sunca ne kružnom, nego elip­
tičnom putanjom. Druge planete imaju orbite koje su znatno manje eliptične
od Marsove, tako da Kepler po svoj prilici nikada ne bi otkrio pravu prirodu
planetnih putanja da ga je Tiho podstakao da preduzme ispitivanje, recimo, Ve­
nerinog kretanja. Kod ovakve orbite Sunce ne stoji u središtu, već je po stra­
ni, u jednoj od žiža elipse. Kada se data planeta približava Suncu, brzina joj
se povećava, a kada se udaljava od njega, brzina joj se smanjuje. Upravo ova­
kva vrsta kretanja uslovljava da planete stalno padaju prema Suncu, ali i da
nikada ne stižu do njega. Keplerov prvi zakon planetnog kretanja naprosto je
ovo: planeta se kreće po elipsi oko Sunca, koje se nalazi u jednoj žiži.
Kod jednoobraznog kružnog kretanja, u jednakim vremenima prelazi se
jednaki ugao ili deo luka. Tako, na primer, potrebno je dva puta više vreme­
na da se prevale dve trećine puta po obimu kruga nego jedna trećina. Kepler
je ustanovio da su okolnosti donekle drugačije kada su posredi eliptične orbi­
te: kako se planeta kreće svojom orbitom, ona zahvata male, klinaste površine
unutar elipse. Kada se nalazi blizu Sunca, u datom razdoblju ona opisuje ve­
liki luk na orbiti, ali površina određena tim lukom nije odveć velika (kao što
bi bila da je posredi krug - prim, prev.), upravo zato što je planeta tada bli­
že Suncu. Kada se, međutim, planeta nalazi daleko od Sunca, ona opisuje znat­
no manji luk u istom razdoblju, ali taj luk sada određuje veću površinu (nego
što bi to bilo u slučaju kruga - prim, prev.), upravo zbog toga što je Sunce
udaljenije. Kepler je ustanovio da su dve pomenute površine, u stvari, uvek u
dlaku jednake, bez obzira na to u kojoj je meri orbita eliptična: izdužena, tan­
ka površina, koja se javlja kada je planeta daleko od Sunca, savršeno je jed­
naka kratkoj, zdepastoj površini, osobenoj za razdoblje kada je planeta blizu
Sunca. Ovo je bio Keplerov drugi zakon planetnog kretanja: planete zahvataju
iste površine u istim vremenima.
Keplerova prva dva zakona mogu da izgledaju pomalo daleka i apstrakt­
na: planete se kreću po elipsama i zahvataju jednake površine u jednakim vre­
menima. Dobro, pa Šta s tim? Kružno kretanje je lakše shvatiti. Lako nam se
može desiti da izgubimo iz vida ove zakone, da ih prenebregnemo kao puko
matematičko mudrovanje, kao nešto što je veoma daleko od svakodnevnog ži­
vota. Ali to su zakoni kojima se, pored naše planete, pokoravamo i mi sami,
prikovani silom teže za površinu Zemlje, dok se krećemo kroz međuplanetni
72 •
Karl Segan
prostor. Naše kretanje odigrava se saglasno zakonima prirode koje je Kepler
prvi otkrio. Prilikom upućivanja svemirskih letelica prema planetarna, prilikom
posmatranja dvostrukih zvezda, prilikom ispitivanja kretanja dalekih galaksija u svim tim slučajevima zapažamo da širom Vaseljene Keplerovi zakoni ostaju
na snazi.
Mnogo godina kasnije Kepler je došao do svog trećeg i poslednjeg zako­
na planetnog kretanja, zakona koji dovodi u međuodnos kretanja više planeta
i koji tačno opisuje kako dejstvuje mehanizam Sunčevog sistema. Ovaj zakon
izložen je u knjizi pod naslovom Saglasja sveta. Kepler je pod rečju 'saglasje'
podrazumevao više stvari: sklad i lepotu planetnog kretanja, postojanje mate­
matičkih zakona koji objašnjavaju to kretanje - zamisao koja seže sve do Pitagore - pa čak i saglasje u muzičkom smislu, 'harmoniju sfera'. Za razliku
od orbita Merkura i Marsa, putanje ostalih planeta toliko malo odstupaju od
kružnice da se njihov pravi oblik ne može uočiti čak ni na izuzetno tačnom
dijagramu. Zemlja predstavlja našu pokretnu platformu sa koje posmatramo kre­
tanja ostalih planeta spram zaleđa dalekih sazvežđa. Unutrašnje planete kreću
se brzo po svojim orbitama - to je i razlog što je Merkur upravo tako nazvan:
Merkur je, naime, bio glasnik bogova. Venera, Zemlja i Mars kreću se oko
Sunca progresivno sporije. Spoljnje planete, kao što su Jupiter i Saturn, kreću
se svečano i sporo, kako to i priliči kraljevima i bogovima.
Prema Keplerovom trećem ili harmonijskom zakonu, kvadrati perioda pla­
neta (vreme potrebno da se načini puna orbita) odnose se kao kubovi njihovih
prosečnih udaljenosti od Sunca; što je, naime, planeta udaljenija, to se i spo­
rije kreće, ali saglasno jednom tačnom matematičkom zakonu: R2 = a3, gde 'R'
predstavlja period kruženja planete oko Sunca, meren u godinama, a 'a' uda­
ljenost planete od Sunca, mereno u 'astronomskim jedinicama'. Jedna astro­
nomska jedinica odgovara razdaljini između Zemlje i Sunca. Jupiter je, na pri­
3
mer, pet astronomskih jedinica udaljen od Sunca, što znači da a iznosi 5 x 5
x 5, odnosno sto dvadeset pet. Koji je broj dignut na kvadrat najbliži broju sto
dvadeset pet? To je jedanaest - a upravo jedanaest godina iznosi jedan Jupiterov period oko Sunca. Ista računska radnja važi i u slučaju bilo koje druge
planete, asteroida ili komete.
Ne zadovoljivši se samo time da dokuči iz prirode zakone planetnog kre­
tanja, Kepler se upustio u pokušaj da odgonetne neki još temeljniji uzročnik,
neki uticaj Sunca na kinematiku svetova. Planete ubrzavaju kako se približuju
Suncu, a usporavaju kako se udaljuju od njega. Na izvestan način, dakle, da-
Saglasje svetova
• 73
leke planete osećaju Sunčevo prisustvo. Magnetizam takođe deluje i na dalji­
nu - i u trenutku blistavog naslućenja zamisli o sveopštoj gravitaciji Kepler je
izložio pretpostavku da je traženi uzročnik možda magnetizam:
Moj naum je da pokažem da nebeska mašina ne stoji u vezi ni sa kakvim božan­
skim organizmom, već pre sa svojevrsnim satnim mehanizmom... u smislu da se
gotovo sva mnogostruka kretanja izvode posredstvom jedne krajnje jednostavne
magnetne sile, baš kao što kod časovnika sva kretanja nastaju kao posledica pu­
kog spuštanja tega.
Magnetizam, razume se, nije isto što i gravitacija, ali Keplerova suštinska
novina nije stoga ništa manje izuzetna: prema njegovoj zamisli, kvantitativni
zakoni fizike koji važe u slučaju Zemlje predstavljaju osnovu kvantitativnih za­
kona fizike koji upravljaju nebom. Bilo je to prvo nemističko tumačenje nebe­
skih kretanja: Zemlja je na taj način potisnuta u kosmičku provinciju. „Astro­
nomija je", kazao je on, ,,deo fizike." Kepler se našao na velikoj istorijskoj
prekretnici; poslednji naučni astrolog postao je prvi astrofizičar.
Budući da mu je lažna skromnost bila strana, evo kako je sam Kepler ocenio svoja otkrića:
Ovom simfonijom glasova čovek može za manje od jednog sata da odsvira ono
za šta bi mu inače bila potrebna ćela večnost, a u prilici je i da u maloj meri
iskusi ushit Boga, Vrhunskog Umetnika... Slobodno se prepuštam toj svetoj raz­
draganosti... kocka je bačena i ja pišem knjigu - da je čitaju bilo moji savremenici, bilo potomstvo, svejedno. Ona će sačekati i ćelo stoleće da dobije čitaoca,
baš kao što je i Bog čekao šest hiljada godina na svedoka.
Iza izraza 'simfonija glasova' stajalo je Keplerovo uverenje da brzina sva­
ke planete odgovara određenoj noti iz latinizovane muzičke lestvice popularne
u to vreme - do, re, mi, fa, sol, la, si, do. Smatrao je da su u harmoniji sfe­
ra tonovi Zemlje fa i mi, da će Zemlja zauvek brujati ove note, čime se jasno
aludiralo na latinsku reč fames (glad - prim. prev.). Bio je mišljenja, svakako
ne bez razloga, da Zemlji najvećma pristaje upravo ova reč, tako puna bola.
Tačno osam dana pošto je Kepler otkrio svoj treći zakon, u Pragu je do­
šlo do incidenta kojim je počeo tridesetogodišnji rat. Ratni haos upropastio je
živote miliona ljudi, među njima i Keplerov. Jedna zaraza koju su širili vojni­
ci odnela mu je ženu i sina, kralj pod čijom se zaštitom nalazio bio je svrg-
Karl Segan
74 •
nut, a luteranska crkva ga je ekskomunicirala zbog neumoljivog osobenjaštva
u pitanjima vere. Kepler je ponovo postao izbeglica. Sukob koji su i katolici
i protestanti proglasili za sveti rat pre je bio izgovor da se neki ljudi domognu zemlje i moći na račun religijskog fanatizma. U prošlosti su se vojevanja
obično okončavala kada bi zaraćeni kneževi iscrpli zalihe. Ali sada, organizovana pljačka primenjena je kao sredstvo da se vojske zadrže na bojnom polju.
Primitivni žitelji Evrope bespomoćno su posmatrali kako se plugovi i voćarske
čakije doslovce raskivaju u mačeve i koplja.1
Talasi paranoičnih glasina širili su se zemljom, ubirajući žrtve naročito me­
du bespomoćnima. Najčešće su stradale starice koje su živele same: one su op­
tuživane da su veštice. Keplerova majka bila je odneta usred noći u sanduku
od pruća. U Vajl der Statu, Keplerovom rodnom gradu, svake godine između
1615. i 1629. u prošeku su tri žene stavljane na muke i pogubljivane kao ve­
štice. A Katarina Kepler bila je svadljiva i čangrizava starica. Bez dlake na je­
ziku prepirala se sa lokalnim plemstvom, a bavila se i prodajom sredstava za
uspavljivanje, pa čak možda i halucinogenih droga, kako to danas čine mek­
sičke curanderas. Siroti Kepler, poverovao je da je on doprineo majčinom hap­
šenju.
Povod ovome bila je okolnost da je Kepler napisao jedno od prvih naučnofantastičnih dela, čija je svrha bila da se objasni i popularise nauka. Naslov
knjige glasio je Somnium (San). U njoj se zamišljalo putovanje na Mesec; dospevši na lunarnu površinu, svemirski putnici stali su da posmatraju kako se
predivna planeta Zemlja lagano okreće na nebu povrh njih. Ukoliko promenimo perspektivu, doći ćemo u priliku da razaberemo kako svetovi uistinu dejstvuju. U Keplerovo vreme, jedna od najozbiljnijih primedbi na račun pretpo­
stavke da se Zemlja okreće bila je činjenica da ljudi ne osećaju to kretanje. U
Somniumu pisac je pokušao da Zemljino okretanje učini verovatnim, dramatič­
nim, shvatljivim: 'Sve dok je mnoštvo na dobrom putu... ja želim da sam na
njegovoj strani. Stoga se i silno upinjem da moja objašnjenja dopru do što vi­
še ljudi.' (Drugom prilikom napisao je u jednom pismu: 'Nemojte me potpu­
no osuditi na jednolične matematičke proračune - ostavite mi vremena za fi­
lozofska razmišljanja, moju jedinu radost.')2
Nekoliko primeraka još se mogu videti u oružarnici u Gracu.
Brahe je, baš kao i Kepler, bio daleko od toga da ima odbojno držanje prema astrolo­
giji, premda je brižljivo razlikovao svoju sopstvenu tajnu verziju ove discipline od onih koje
su zvanično bile na snazi u to vreme, a za koje je on držao da počivaju na sujeverju. U svo2
Saglasje svetova
• 75
Sa pronalaskom teleskopa postalo je moguće ono što je Kepler nazivao 'lu­
nama geografija'. U Somniumu se opisuje Mesec prekriven planinama i dolina­
ma, ali i 'šupljikav, kao da je sav ispunjen rupama i dugačkim pećinama', či­
me se aludira na lunarne kratere, koje je Galilej malo pre toga otkrio prvim
astronomskim teleskopom. Kepler je takođe zamislio da na Mesecu ima žitelja,
koji su se valjano prilagodili surovim uslovima lokalne životne sredine. Opisao
je lagano okretanje Zemlje, posmatrano sa lunarne površine, a pretpostavio je i
da obrisi kopna i okeana tvore izvesnu asocijativnu sliku, sličnu 'čoveku na
Mesecu'. Prizor 'bliskog susreta' južne Spanije i severne Afrike kod Gibraltar­
skog moreuza podsetio ga je na mladu ženu u lepršavoj haljini koja se sprema
da poljubi svog dragana - premda meni to pre liči na trljanje noseva.
Dužina lunarnog dana i noći navela je Keplera na pomisao o 'veoma su­
rovoj klimi i krajnje žestokim smenjivanjima izuzetne toplote i hladnoće na Me­
secu', što se pokazalo potpuno verodostojno. Razume se, zamisli mu nisu uvek
bile tačne. Verovao je, na primer, da tamo postoji obilata atmosfera, da ima
okeana i žitelja. Najzanimljivije je njegovo viđenje nastanka lunarnih kratera,
koji Mesec, prema njegovim recima, 'čine sličnim licu dečaka, rošavom od ve­
likih boginja'. Ispravno je tvrdio da su krateri pre udoline nego brežuljci. Pri­
likom vlastitih posmatranja zapazio je bedeme koji okružuju mnoge kratere, kao
i vrhove u njihovom središtu. Ali pomislio je da pravilan kružni oblik kratera
ukazuje na takav stepen reda koji se može objasniti jedino uplivom inteligent­
nog života. Nije mu palo na um da bi velike kamene gromade koje padaju sa
neba mogle izazvati lokalne eksplozije, savršeno simetrične u svim pravcima,
koje bi izdubile kružno udubljenje - kako je uistinu nastalo mnoštvo kratera
na Mesecu i drugim zemaljskim planetarna. Umesto toga, pretpostavio je 'pojoj knjizi Astronomiae Instauratae Mechanica, objavljenoj 1598. godine, izložio je tvrdnju da
je astrologija 'uistinu pouzdanija nego što bi se mislilo', pod uslovom da se prikladno pobolj­
šaju karte položaja zvezda. 'Od svoje dvadeset treće godine', dodao je Brahe, 'bavio sam se
alhemijom koliko i izučavanjem neba.' Ali obe pseudonauke, smatrao je on, sadrže tajne koje
su odveć opasne za običan svet (premda su. bio je uveren, potpuno bezopasne u rukama onih
kneževa i kraljeva od kojih je tražio potporu). Brahe je nastavio dugu i uistinu opasnu tradici­
ju nekih naučnika, koji su mislili da jedino oni i svetovni i crkveni moćnici mogu biti upuće­
ni u tajna znanja: 'Ne služi nikakvoj korisnoj svrsi i nerazumno je obznaniti svima takve stva­
ri.' Nasuprot njemu, Kepler je predavao astronomiju u školi, mnogo je objavljivao (poglavito
o svom trošku), a pisao je i naučnu fantastiku koja jamačno nije prvenstveno bila namenjena
njegovim kolegama naučnicima. On možda nije bio popularizator nauke u modernom smislu,
ali promena nazora u samo jednom pokolenju između Tihoa i Keplera više je nego rečita.
76 •
Karl Segan
stojanje neke rase kadre da se upusti u građenje udubljenja na Mesečevoj po­
vršini. Ta rasa mora biti mnogočlana, kako bi jedna skupina mogla da stavlja
u pogon jedno udubljenje, dok druga gradi drugo.' Mišljenjima da su tako ve­
liki neimarski poduhvati neverovatni Kepler je protivstavljao primer egipatskih
piramida i Velikog kineskog zida, koji se danas odista mogu razabrati sa Zemljine orbite. Zamisao da geometrijski red ukazuje na prisustvo inteligencije
zauzimala je središnje mesto u Keplerovom životu. Njegova pretpostavka o lunarnim kraterima neposredno nagoveštava nedoumicu povodom Marsovih kana­
la (videti peto poglavlje). Naprosto je neverovatno da su posmatračka traganja
za vanzemaljskim životom počela u istom pokolenju koje je doživelo i prona­
lazak teleskopa, kao i da je ta traganja preduzeo najveći teoretičar epohe.
Delovi Somniuma očigledno su bili autobiografski. Glavni junak, na pri­
mer, posećuje Tihoa Brahea, roditelji su mu se bavili prodajom opojnih sred­
stava, a majka mu je održavala veze sa duhovima i demonima, od kojih mu
je jedan konačno podario sredstvo za putovanje na Mesec. Somnium nam ja­
sno stavlja do znanja, premda mnogi Keplerovi savremenici za to nisu imali
razumevanja, da se 'u snu povremeno mora dopustiti sloboda zamišljanja i ta­
kvih stvari koje nikada nisu postojale u svetu čulnih opažanja'. Naučna fanta­
stika predstavljala je novinu u vreme tridesetogodišnjeg rata, tako da je Keplerova knjiga iskorišćena kao dokaz da mu je majka veštica.
Usred drugih teških ličnih problema, Kepler je pohitao u Virtemberg, gde
je svoju sedamdeset četvorogodišnju majku zatekao u protestantskoj svetovnoj
tamnici, u kojoj je, baš kao i Galilej u katoličkom zatvoru, bila izložena pretnji stavljanja na muke. On se smesta latio posla, kao što bi to učinio svaki na­
učnik, da pronađe prirodna objašnjenja za razne događaje i pojave na kojima
se zasnivala optužba da mu je majka veštica, računajući tu i neka laka fizička
oboljenja, čiju su pojavu građani Virtemberga pripisali njenim činima. Traga­
nje je urodilo plodom - bilo je to, kao i u mnogim drugim prilikama u nje­
govom životu, likovanje razuma nad sujeverjem. Majka mu je na kraju poslata u izgnanstvo, uz pretnju da će biti pogubljena ako se ikada vrati u Vir­
temberg; a Keplerova nadahnuta odbrana nagnala je, kako izgleda, vojvodu da
izda ukaz kojim se ubuduće zabranjuje podizanje optužbi za veštičarenje bez
čvrstih dokaza.
Ratne prilike uticale su na to da presahnu gotovo sve Keplerove novčane
potpore, tako da je on poslednje godine života proveo u prilično teškim uslovima, moljakajući na sve strane za novac i uhleblje. Pravio je horoskope za
Saglasje svetova
• 77
vojvodu od Valenštajna, kao što je to ranije činio za Rudolfa II, a kraj živo­
ta dočekao je u jednom šleskom gradu, koji se nalazio pod upravom Valen­
štajna i čiji je naziv bio Sagan. Epitaf na njegovom grobu, koji je sam sasta­
vio, glasio je: 'Merah nebesa, sada seni merim. Umom visinama sezah, al' telo mi zemno osta'. Keplerov grob, međutim, nestao je u pustošenjima tridese­
togodišnjeg rata. Kada bi mu se sad podigao spomenik, na njemu bi moglo da
stoji ispisano, u spomen na Keplerovu naučnu hrabrost: 'Više je voleo i naj­
mrskiju istinu od najdražeg privida.'
Johan Kepler je verovao da će jednoga dana postojati 'nebeski brodovi sa
jedrima primerenim svemirskim vetrovima', kadri da plove svodom i puni is­
traživača 'koji se neće bojati ogromnosti' prostora. I odista, ti istraživači, ka­
ko u ljudskom, tako i u robotskom obličju, koriste danas kao nepogrešive vo­
diče na svojim putovanjima kroz ogromnost prostora tri zakona planetnog kre­
tanja koja je Kepler dokučio tokom života ispunjenog ličnim nedaćama i ushitnim otkrićima.
Životni san Johana Keplera da shvati kretanje planeta, da razabere sagla­
sje na nebu, bio je najzad ostvaren trideset šest godina posle njegove smrti u
delu Isaka Njutna. Njutn se rodio na božični dan 1642; kako mu je majka is­
pričala mnogo godina kasnije, bio je tako sitna beba da je mogao stati u kri­
glu zapremine četvrt galona. Bolešljiv, lišen roditeljske ljubavi, prznica, nedru­
štven, bez ikakvog seksualnog iskustva do kraja života, Isak Njutn bio je mo­
žda najveći naučni genije koji je ikada živeo.
Još kao mladić, Njutn je razbijao glavu oko tako neopipljivih pitanja kao
što su: da li je svetlost 'tvar ili neko uzgredno svojstvo', ili kako sila teže mo­
že da dejstvuje kroz vakuum. Rano je došao do zaključka da je konvencional­
no hrišćansko verovanje u sveto trojstvo nastalo kao ishod pogrešnog čitanja
Svetog pisma. Prema njegovom biografu Džonu Mejnardu Kejnzu:
on je pre bio judaistički monoteista Majmonidesove škole. Do ovog stava došao
je ne na temelju takozvanog racionalnog ili skeptičkog razmatranja, već isključi­
vo na osnovu tumačenja izvornog starozavetnog teksta. Bio je ubeden da obelodanjeni dokumenti nikako ne idu u prilog učenju o svetom trojstvu, koje je pro­
isteklo iz potonjih krivotvorenja. Obznanjeni Bog bio je samo jedan Bog. Ali ovo
je bila strašna tajna koju je Njutn uz tešku muku prikrivao celog života.
78 •
Karl Segan
Slično Kepleru, ni on nije bio imun na praznoverja svog vremena i često
se susretao sa misticizmom. U stvari, pretežan deo Njutnovog intelektualnog
razvoja protekao je u znaku ovog raskola između racionalizma i misticizma.
Na vašaru u Staurbridžu, 1663. godine, kada mu je bilo dvadeset godina, ku­
pio je jednu knjigu o astrologiji, podstaknut 'pukom radoznalošću da se obavesti šta je tu posredi'. Počeo je da čita, sve dok nije došao do jedne ilustra­
cije koju nije mogao da razume zato što nije bio upućen u trigonometriju. To
ga je nagnalo da nabavi knjigu o trigonometriji, ali je ubrzo ustanovio da ni­
je kadar da prati geometrijske rasprave. Zbog toga je pribavio jedan primerak
Euklidovog dela Elementi geometrije i stao da čita. Dve godine kasnije izumeo
je diferencijalni račun.
Kao student, Njutn je bio očaran svetlošću, što ga umalo nije načinilo traj­
nom žrtvom Sunca. Upuštao se, naime, u opasno preduzetništvo da posmatra
Sunčev odraz u ogledalu:
Posle nekoliko časova doveo bih oči u takvo stanje, da je bilo dovoljno da sa­
mo bacim pogled na neki svetao predmet, pa da vidim Sunce pred sobom, tako
da se nisam usuđivao ni da pišem, ni da čitam; da bih povratio sposobnost vi­
da, zatvarao sam se po tri dana u potpuno zamračenu sobu i na svaki način na­
stojao da odvratim pažnju od pomisli na Sunce. Jer, kad god bi mi ono palo na
um, odmah bi mi pred oči stala njegova slika, iako sam bio u tami.
Godine 1666. dvadesettrogodišnji Njutn bio je student na Univerzitetu u
Kembridžu, kada ga je izbijanje neke zaraze primoralo da provede ćelu godi­
nu u dokolici, u izolovanom selu Vulstorp, gde je bio rođen. Tu se pozabavio
pronalaženjem diferencijalnog i integralnog računa, došao je do ključnih otkri­
ća o prirodi svetlosti i postavio je temelj teorije o opštoj gravitaciji. Jedina se­
zona slična ovoj u istoriji fizike bila je Ajnštajnova 'čudesna godina', 1905.
Kada su ga upitali kako je uspeo da ostvari sva ta neverovatna otkrića, Njutn
je prostodušno odgovorio: „Razmišljajući o njima." Njegov rad bio je tako zna­
čajan, da mu je profesor na Kembridžu, Isak Berou, ustupio katedru za mate­
matiku pet godina pošto se mladi student vratio na Univerzitet.
Evo kako je Njutna, kao čoveka zašlog u petu deceniju života, opisao nje­
gov sluga:
Nikada nisam imao prilike da ga vidim da se odmara ili nečim zabavlja: on ni­
kada nije izjahao da se malo nadiše vazduha, nikada se nije uputio u šetnju, ni-
Saglasje svetova
• 79
kada nije otišao na kuglanje, niti na neku drugu zabavu. Držao je da su izgu­
bljeni svi oni časovi koje ne bi proveo u izučavanju, do čega mu je silno bilo
stalo, tako da je sobu napuštao bezmalo samo onda kada je imao zakazane ro­
kove (za predavanja)... Nažalost, njegovim časovima prisustvovalo je malo slušalaca, a od njih ga je još manje razumelo, tako da mu se ne retko događalo da,
u nedostatku slušalaca, predaje zidovima.
I Keplerovi i Njutnovi studenti nikada nisu shvatili kakvu su priliku pro­
pustili...
Njutn je otkrio zakon inercije, težnju tela koje se kreće da nastavi to kre­
tanje pravolinijski, sve dok ga neki spoljnji uticaj ne skrene s puta. Mesec bi,
zaključio je Njutn, odleteo u pravoj liniji, tangencionalnoj u odnosu na vlasti­
tu orbitu, da nema jedne druge sile koja mu stalno zakrivljuje putanju u goto­
vo savršenu kružnicu, privlačeći ga u pravcu Zemlje. Tu silu Njutn je nazvao
gravitacija, pretpostavivši da ona deluje na razdaljini. Ne postoji ništa što fi­
zički povezuje Zemlju i Mesec; pa ipak, naša planeta stalno privlači svoj pri­
rodni satelit ka nama. Primenivši treći Keplerov zakon, Njutn je matematičkim
putem odgonetnuo prirodu gravitacione sile.' On je pokazao da ista sila koja
privlači jabuku ka Zemlji takođe drži Mesec na njegovoj orbiti, odnosno pru­
ža objašnjenje kruženja nedavno otkrivenih Jupiterovih satelita po njihovim pu­
tanjama oko daleke planete.
Stvari su padale dole još od praiskona. Tokom ćele ljudske istorije verovalo se da Mesec kruži oko Zemlje. Njutn je bio prvi čovek koji je dokučio
da je uzročnik ove dve pojave jedna ista sila. Upravo se ovo podrazumeva pod
pridevom opšta, kojim je Njutn opisao silu teže. Isti zakon gravitacije važi svu­
da širom Vaseljene.
Posredi je zakonitost obrnutih kvadrata. Gravitaciona sila, naime, opada sa
kvadratom udaljenosti. Ukoliko se razdaljina između dva tela dvostruko pove­
ća, gravitaciona sila koja ih privlači imaće tada samo četvrtinu pređašnje vrednosti. Ako se udaljenost između njih udesetostruči, sila teže tada će biti manja
u odnosu na prvobitnu za IO2, odnosno sto puta. Jasno je da gravitaciona sila
mora da slabi sa udaljenošću. Ukoliko bi bilo obrnuto, odnosno ako bi rasla sa
povećanjem udaljenosti, onda bi najjače delovala na najudaljenija tela, što bi,
Nažalost, u svom remek-delu Principia Njutn nije ukazao na ovaj dug Kepleru. Ali
1686. godine, u jednom pismu Edmundu Haleju, napisao je sledeće o svom zakonu gravitaci­
je: 'Priznajem da sam to izveo iz Keplerove teoreme pre dvadesetak godina.'
80 •
Karl Segan
kako mi se čini, uslovilo da svekolika svemirska materija počne da hrli ka jed­
nom središnjem kosmičkom sabiralištu. Međutim, kako gravitacija slabi sa po­
većanjem udaljenosti, dolazi do situacije u kojoj neka kometa ili planeta uspo­
ravaju što su dalje od Sunca, odnosno ubrzavaju što su mu bliže; drugim reci­
ma, sila teže sve se slabije oseća kako se povećava udaljenost od Sunca.
Sva tri Keplerova zakona o planetnom kretanju mogu se izvesti iz Njutnovih načela. Keplerovi zakoni bili su iskustveni, zasnovani na pomnom i muko­
trpnom posmatranju Tihoa Brahea. Njutnovi zakoni, naprotiv, bili su teorijski:
posredi su, naime, prilično jednostavne matematičke apstrakcije iz kojih bi se,
u krajnjoj liniji, mogli izvesti ishodi svih Tihoovih meranja. Ti zakoni pružili
su Njutnu povoda da u knjizi Principia napiše sa neskrivenim ponosom: 'Sa­
da mogu da pokažem okvir u kome dejstvuje Sistem Sveta'.
Kasnije u životu, Njutn je postao predsednik Kraljevskog naučnog društva,
kao i majstor Kovnice, u kom svojstvu je uložio silan trud da osujeti sve rasprostranjeniju pojavu krivotvorenja novca. Istovremeno, postajao je sve povučeniji i namćorastiji; resio je da digne ruke od onih naučnih preduzetništva ko­
ja su ga dovodila u situaciju da zapodeva svađalačke rasprave sa drugim na­
učnicima, čiji je povod najčešće bilo pravo prvenstva: s tim u vezi, mogle su
se čuti glasine da je Njutn iskusio nešto što bi se moglo nazvati svojevrsna
varijanta 'nervnog sloma' osobenog za sedamnaesti vek. No, sve ga to nije
sprečilo da izvodi neprekidne opite na granici između alhemije i hernije, a izvesni skorašnji nalazi ukazuju na mogućnost da ono od čega je patio nije bila
toliko neka psihogena boljka, koliko trovanje teškim metalima, prouzrokovano
sistematskim unošenjem u organizam malih količina arsenika i žive. Među ta­
dašnjim hemičarima, naime, bio je rasprostranjen običaj da se kao analitičko
oruđe koristi čulo ukusa.
No, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, Njutnove raskošne intelektual­
ne sposobnosti nimalo nisu gubile na snazi. Godine 1696. švajcarski matema­
tičar Johan Bernuli izazvao je svoje kolege da rese jednu još neodgonetnutu
zagonetku, nazvanu brahistohronski problem; posredi je određenje krive koja
povezuje dve okomito i bočno razmaknute tačke, a kojom bi se neko telo, sa­
mo pod dejstvom sile teže, spustilo u najkraćem vremenu iz više u nižu tačku. Bernuli je prvobitno odredio rok od šest meseci za rešenje ovog problema,
ali ga je kasnije povećao na godinu dana na zahtev Lajbnica, jednog od vode­
ćih naučnika tog vremena i čoveka koji je, nezavisno od Njutna, takođe izu­
meo diferencijalni i integralni račun. Izazov je bio uručen Njutnu u četiri ča-
Saglasje svetova
• 81
sa po podne 29. januara 1697. godine. Pre no što je pošao na posao narednog
jutra, on je izumeo čitavu jednu novu granu matematike, takozvani varijacioni
račun, koji je primenio pri rešavanju brahistohronskog problema; rešenje je od­
mah poslao i ono je bilo objavljeno, ali - na Njutnov izričit zahtev - nepot­
pisano. No, blistavost i originalnost rešenja nesumnjivo su ukazale na to ko
stoji iza njega. Kada je Bernuli video rešenje, propratio ga je ovim recima:
„Lav se po kandžama poznaje." Njutnu je tada bilo pedeset pet godina.
Njegovo glavno intelektualno zanimanje tih poslednjih godina života bilo
je usaglašenje i kalibrisanje hronologija drevnih civilizacija, u dobroj meri saobrazno tradiciji drevnih istoričara Manetona, Strabona i Eratostena. U njego­
vom poslednjem, posthumno objavljenom delu, Ispravljena hronologija drevnih
kraljevstava, nailazimo na česta astronomska kalibrisanja istorijskih događaja;
tu se takođe pominje arhitektonska rekonstrukcija Solomonovog hrama; stoji i
izazovna tvrdnja da su sva sazvežđa sa severne polulopte dobila nazive prema
likovima, artefaktima i zbivanjima iz starogrčkog mita o Jasonu i argonautima;
i/.ložena je i zanimljiva pretpostavka da su bogovi svih civilizacija, uz jedini
izuzetak Njutnove, bili naprosto drevni kraljevi i junaci, koje su potonja pokolenja proglasila božanstvima.
Kepler i Njutn bili su nosioci jednog od ključnih preokreta u ljudskoj istoriji: oni su otkrili da svekolikom prirodom upravljaju u osnovi jednostavni ma­
tematički zakoni; da ista pravila važe kako na Zemlji, tako i na nebu; kao i
da postoji svojevrsna usaglašenost između načina na koji mi mislimo i načina
na koji svet dejstvuje. Oni su visoko cenili tačnost podataka posmatranja, a iz­
uzetna pouzdanost njihovog predviđanja kretanja planeta ubedljivo je dokazala
da su ljudi u stanju da neverovatno duboko proniknu u tajne Kosmosa. Naša
moderna globalna civilizacija, naš pogled na svet i naše sadašnje istraživanje
Vaseljene u potpunosti počivaju na njihovoj domišljatosti.
Njutn je ljubomorno čuvao svoja otkrića i žestoko se prepirao sa svojim
kolegama naučnicima. Ništa mu nije predstavljalo da sačeka da prođu decenija ili dve po otkriću zakona o odnosu gravitacije i udaljenosti, pa da ga tek
onda objavi. Ali pred veličanstvenošću i složenošću prirode on je, poput PtoIcmeja i Keplera, postajao ushićen i smerno skroman. Neposredno pred smrt
napisao je sledeće: 'Ne znam kakav izgledam svetu; ali sebi se činim samo
kao dečkić koji se igra na obali mora, zabavljajući se povremenim pronalaže­
njem kakvog glatkog oblutka ili neke neuobičajeno lepe školjke, dok se preda
mnom, još uopšte neotkriven, pruža ogromni okean istine.'
4.
RAJ I PAKAO
Devet svetova se spominjem.
Islandska Eda, Snori Sturluson
Postah smrt, što svetove ruši.
Bhagavad-gita
Vrata raja i pakla jedna su kraj drugih i ne razlikuju se.
Poslednje Hrstovo iskušenje, Nikos Kazancakis
Zemlja je divan i uglavnom spokojan svet. Stvari se, doduše, na njoj menjaju, ali polako. Možemo proživeti ceo život, a da ne iskusimo prirodnu ne­
sreću koja bi bila silovitija od oluje. Sve nas to uljuljkuje u zadovoljstvu, opu­
štenosti, bezbrižnosti. No, u istoriji prirode postoji i druga strana medalje. Svetovi su, govore nam nalazi, bivali uništavani. Čak smo i mi, ljudi, odskora ste­
kli tehničku sposobnost, kojom se ne možemo podičiti, da sami izazivamo ne­
sreće, kako hotimice, tako i nehotice. Na površinama drugih planeta, gde su se
očuvali tragovi prošlosti, ima mnoštvo belega velikih katastrofa. Ovde je stvar,
naprosto, u vremenskim razmerama. Neki događaj koji je nezamisliv u stotinu
godina postaje neumitan u sto miliona godina. Čak su se i na Zemlji - i to u
našem stoleću - zbili neobični prirodni događaji.
U ranim jutarnjim časovima 30. juna 1908. godine, u srednjem Sibiru, jed­
na džinovska plamena kugla viđena je kako brzo prelazi nebom. Na mestu gde
je dodirnula obzorje došlo je do ogromne eksplozije. Ona je sravnila oko dve
hiljade kvadratnih kilometara šume, a mnogo hiljada stabala izgorelo je od plamenog dejstva blizu poprišta udara. Eksplozija je izazvala i atmosferski udar­
ni talas koji je dva puta obišao Zemlju. Čitava dva dana posle toga u atmos­
feri je bilo toliko fine prašine da su se usred noći mogle čitati novine pri rasejanoj svetlosti na ulicama Londona, udaljenog deset hiljada kilometara.
Vlada carske Rusije nije mnogo marila za to da se upusti u ispitivanje jed­
nog tako tričavog događaja, koji se, uostalom, odigrao daleko među zaostalim
sibirskim Tunguzima. Tek deset godina posle revolucije stigla je jedna ekspe­
dicija da ispita poprište zbuvanja i prikupi svedočanstva očevidaca. Evo nekih
izveštaja koji su tom prilikom zabeleženi:
U rano jutro, dok su svi još spavali, šator je najednom bio dignut u vazduh za­
jedno sa svima koji su se u njemu nalazili. Kada su se članovi porodice ponovo
86 •
Karl Segan
obreli na Zemlji, ustanovili su da su se samo malo ugruvali, a jedino su Akulina i han izgubili svest. Kada su došli k sebi. začuli su silnu buku. dok je šuma
oko njih buktala, već prilično uništena.
Sedeo sam na tremu kude blizu trgovačke postaje u Vanovari; bilo je vreme do­
ručka i ja sam zaludno gledao prema severu. Upravo sam podigao sekiru da pri­
čvrstim obruče na jednom buretu, kad se iznenada... nebo raspolutilo, a visoko
iznad šume ceo severni deo svoda kao da je bio zahvaćen plamenom... U istom
trenutku zapljusnula me je silna jara, kao da mi je košulja najednom buknula
pravim ognjem... Mašio sam se da je strgnem sa sebe i odbacim, kada se u taj
mah nebom razlegao prasak, a odmah potom oglasila grdna lomljava. Bio sam
odbačen u vazduh i tresnuo sam na zemlju oko tri saženja (približno šest meta­
ra - prim, prev.j od trema, izgubivši na trenutak svest. Moja žena je istrčala i
uvukla me u brvnaru. Posle treska zaorila se buka, kao da kamenje pada s ne­
ba ili pucaju topovi. Zemlja je stala da se trese, a ja sam, ležeći na tlu, prekrio
glavu rukama iz straha da me ne pogodi neki kamen. U času kada se nebo otvo­
rilo, sa severa je oko kolibe stao da huči vreli vetar, kao iz topovske cevi, osta­
vljajući svoj beleg na tlu...
Tek što sam seo pored pluga da doručkujem, kad se nejednom razlegoše prasci,
slični gruvanju topova. Konj mi pade na kolena. Sa severne strane povrh šume
suknu plamen... U tom času spazih kako je vetar poobarao jele i najpre mi na
um pade orkan. Sčepah čvrsto rukama drške pluga, kako ga oluja ne bi oduvala. Vetar je bio tako snažan da je podizao gromade tla sa površine, a onda or­
kan stade da gura vodeni zid uz Angaru. Jasno sam ga mogao videti zato što se
moje imanje nalazilo na obronku brda.
Tutnjava je toliko prestrašila konje da su neki stali sumanuto da galopiraju, ob­
uzeti panikom, vukući plugove za sobom u svim pravcima, dok su se drugi na­
prosto stropoštavali na tie.
Raj i pakao
• 87
nilo kao rezak pucanj. Istog časa sam se okrenuo i ugledao izduženi, plamteći
predmet kako leti nebom. Prednji deo bio mu je znatno širi od repa, a boja mu
je nalikovala onoj kojom se odlikuje vatra viđena po danu. Bio je višestruko ve­
ći od Sunca, ali i znatno tamniji, tako da se mogao posmatrati golim okom. Iza
plamena vuklo se nešto što je ličilo na prašinu. Bilo je izvijeno u male prame­
nove, a za ognjenim jezicima vijorile su se plave pruge... Čim je ovog vatrenog
predmeta nestalo, počeli su da se oglašuju prasci bučniji od gruvanja topova,
osećalo se kako zemlja podrhtava, a prozorska okna na brvnari bila su porazbi­
jana.
...Prala sam vunu na obali reke Kan. kada se iznenada začu buka slična sna­
žnom lepetu krila prestrašene ptice... a uz reku stade da se valja svojevrsno izbočenje. Ubrzo potom razleže se još jedan rezak prasak, koji je bio toliko silo­
vit da je jedan od radnika... pao u vodu.
Ova izuzetna pojava dobila je naziv 'tunguski događaj'. Neki naučnici iz­
ložili su pretpostavku da je njegov uzročnik komad antimaterije koji je prispeo
iz svemira, potro se prilikom dodira sa običnom materijom Zemlje i nestao u
vidu bleska gama zrakova. Ali nepostojanje radioaktivnosti na poprištu udara
obesnažuje ovo objašnjenje. Čule su se i zamisli da je to jedna mini crna ru­
pa prošla kroz Zemlju, ušavši u Sibiru, a izašavši sa naspramne strane globu­
sa. Ali u dokumentaciji o atmisferskim udarnim talasima nema ni pomena o
lome da je neko telo uz silan prasak izletelo iz severnog Atlantika kasnije to­
ga dana. Možda je posredi bio svemirski brod neke nepojamno razvijene vanzemaljske civilizacije, koji se, zbog nepopravljivog mehaničkog kvara, srušio u
zabiti kraj jedne mračne planete. Sve ove pretpostavke uistinu su bile izlože­
ne, ne uvek podjednako ozbiljno. No, nijednoj od njih nalazi bitnije ne idu u
prilog. Ključna činjenica tunguskog događaja jeste postojanje zastrašujuće eks­
plozije, koja je izazvala veliki udarni talas i šumski požar ogromnih razmera,
ali ne i udarni krater u epicentru. Kako izgleda, postoji samo jedno objašnje­
Drvodelje su, posle prva dva praska, počele preneraženo da se krste, a kada se
razlegao i treći tresak, popadati su sa građevine na gomilu piljevine. Neki su bi­
li toliko ošamućeni i prestravljeni, da sam morao da ih umirujem i ospokojavam.
Svi smo napustili posao i pošli u selo. Tu smo, na ulicama, zatekli okupljene meštane kako užasnuti pričaju o neobičnoj pojavi.
Bio sam u polju... Taman sam upregao jednog konja i počeo drugoga da vezu­
jem za drljaču, kada sam najednom, sa desne strane, začuo nešto što mi se uči-
nje saglasno sa svim ovim okolnostima: godine 1908. komad neke komete uda­
rio je u Zemlju.
U ogromnim prostranstvima između planeta nalazi se mnoštvo tela; neka
od njih su kamena, druga metalna, treća ledena, a ima i takvih koja se delimično sastoje od organskih molekula. Veličina im se kreće u rasponu od zr­
naca prašine do gromada nepravilnog oblika krupnih poput Nikaragve ili Bu­
tana. Ponekad se slučajno dogodi da im se na putu ispreči neka planeta. Uzroč-
88 •
Karl Segan
nik tunguskog događaja verovatno je bio komad neke ledene komete, prečnika
oko sto metara - što odgovara razmerama fudbalskog igrališta; ovo đule, te­
ško milion tona, kretalo se brzinom od oko trideset kilometara u sekundi, od­
nosno sto osam hiljada kilometara na čas.
Ako bi do ovakvog udara došlo danas, on bi, naročito u prvom trenutku
panike, mogao pogrešno da bude protumačen kao nuklearna eksplozija. Udar
komete i plamena kugla oponašali bi sva dejstva detonacije nuklearne bombe
od jedne megatone, računajući tu i atomsku pečurku, ali bi ipak postojala dva
izuzetka: ne bi bilo gama zračenja, niti radioaktivnih padavina. Da li bi, u tom
slučaju, jedan redak, ali prirodan događaj, kao što je udar zamašnije kometne
gromade, mogao da izazove izbijanje nuklearnog rata? Zamisao je uistinu su­
luda: jedna mala kometa pogađa Zemlju, kao što su to pre nje činile milioni
drugih, a naša civilizacija reaguje na to hitrim samouništenjem. Možda ponajpre zbog ove mogućnosti ne bi bilo zgoreg da malo podrobnije upoznamo ko­
mete, sudare i katastrofe. Dvadeset drugog septembra 1979. godine jedan ame­
rički satelit tipa 'Vela' zabeležio je, na području gde se sreću južni Atlantik i
zapadni deo Indijskog okeana, snažan dvostruki blesak svetlosti. Prema prvo­
bitnim pretpostavkama, posredi je bilo tajno južnoafričko ili izraelsko isproba­
vanje nuklearnog oružja slabe snage (dve kilotone, što odgovara šestini ener­
getskog potencijala bombe bačene na Hirošimu). Sirom sveta, političke posledice ovakvog čina bile su ocenjene kao veoma ozbiljne. Ali šta ako je ove bleskove izazvao udar nekog malog asteroida ili kometne gromade? S obzirom na
to da ispitivanjem iz vazduha u blizini mesta gde su primećeni bleskovi nije
utvrđeno povećanje radioaktivnosti u atmosferi, ovo je uistinu sasvim osnova­
na mogućnost, a ceo događaj samo ističe to kakvim se opasnostima izlažemo,
u eri nuklearnog oružja, zbog nedovoljnog vođenja računa o prirodnom bombardovanju iz svemira.
Jedna kometa poglavito se sastoji od leda: najviše ima vodenog (H2O) le­
da, nešto metanskog (CH4) i sasvim malo amonijačnog (NH3). Prilikom suda­
ra sa Zemljinom atmosferom kometna gromada skromnih razmera pretvoriće se
u veliku, blistavu, plamenu kuglu, koja će izazvati moćan eksplozivni talas ka­
dar da spali drveće, sravni šume i oglasi se oko celog sveta. Ali on ne bi na­
činio i neki upadljiviji krater na tlu. Led bi se sav istopio prilikom prolaska
kroz atmosferu. Malo bi komada komete preostalo koji bi se mogli prepozna­
ti - možda samo pregršt zrnaca iz neledenih delova kometnog jezgra. Sovjet­
ski naučnik J. Sobotovič nedavno je otkrio veći broj sićušnih dijamanata rase-
Raj i pakao
• 89
janih po poprištu tunguskog događaja. Ovakvi dijamanti već su pronađeni u
meteoritima koji se nisu sasvim raspali pru udaru; nije isključeno da i ti meteoriti u krajnjoj liniji potiču sa kometa.
Mnogih vedrih noći, ako pažljivo budete gledali prema nebu, primetićete
kako neki samotni meteor začas blesne svodom. A biće i noći kada će vam se
ukazati prilika da vidite meteorski pljusak - i to uvek nekoliko određenih da­
na svake godine: prirodni vatromet, prava nebeska svetkovina. Ovi meteori sa­
zdani su od zrnaca sitnijih od semena gorušice; ponekad se nazivaju zvezdepadalice, ali tu je znatno pre posredi svemirsko paperje, koje na trenutak ble­
sne prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu, gde biva zagrejano i uništeno tre­
njem na visini od oko sto kilometara. Meteori su ostaci kometa.' Stare kome­
te, koje često bivaju grejane usled mnogobrojnih prolazaka pored Sunca, osi­
paju se, isparavaju i raspadaju. Njihovi delovi pružaju se ćelom dužinom ko­
metne orbite. Na mestu gde se ta orbita seče sa orbitom Zemlje čeka nas me­
teorski roj. Izvesni deo roja uvek je na istom potezu Zemljine orbite, te se ta­
ko meteorski pljusak može zapaziti istoga dana svake godine. Tridesetog juna
1908. godine došlo je do pljuska roja meteorita Beta Tauridi, koji potiče sa or­
bite Enkeove komete. Kako izgleda, tunguski događaj izazvan je gromadom
Enkeove komete - gromadom koja je bila znatno veća od delića što izazivaju
iskričave i bezopasne meteorske pljuskove.
Komete su oduvek pobuđivale zebnju, strahopoštovanje i sujeverje. Njiho­
va povremena pojavljivanja uznemirujuće su se kosila sa predstavom 0 nepromenljivom i božanski skladnom Kosmosu. Činilo se ne verovatno da spektaku­
larna pruga mlečnobelog plamena, koja je izlazila i zalazila sa zvezdama iz no­
ći u noć, nije na nebu iz nekog razloga, da ne predstavlja neki predznak koji
se tiče ljudskih poslova. I tako, rodila se zamisao da su komete vesnici nesre­
ća, proroci Božjeg gneva - da predskazuju smrt prinčeva, propast kraljevstava.
Vavilonjani su smatrali da su komete nebeske brade, Grci da je to rasuta ko­
sa, a Arapi su verovali da su posredi plamteći mačevi. U Ptolemejevo vreme
Zamisao da meteori i meteoriti stoje u vezi sa kometama prvi je izložio Aleksandar fon
Humbolt u delu pod naslovom Kosmos; pet tomova koji sačinjavaju ovo delo objavljeni su u
rasponu od 1845. do 1862. godine, a predmet im je popularizacija svih nauka. Čitanje upravo
Humboltovih ranijih knjiga podstaklo je mladog Ćarlsa Darvina da se istovremeno lati geo­
grafskih istražinanja i proučavanja istorije prirode. Ubrzo posle ove odluke on je prihvatio po­
ložaj prirodnjaka na brodu H. M. S. Beagle, čime je bio postavljen kamen-temeljac Porekla
vrsta.
90 •
Karl Segan
komete su brižljivo bile klasifikovane, dobijajući razne nazive - 'balvani',
'trube', 'ćupovi' - već prema obliku koji su imale. Ptolemej je smatrao da ko­
mete donose ratove, vrućine i 'opšte neprilike'. Komete sa nekih srednjovekovnih crteža podsećaju na neidentifikovana leteća raspeća. Jedan luteranski 'po­
zornik', magdeburški biskup Andreas Celihijus, objavio je 1578. godine delo
pod naslovom 'Teološka opomena nove komete', u kome se izlaže nadahnuto
viđenje da je kometa, zapravo, 'gust dim ljudskih grehova, koji se diže sva­
kog dana, svakog časa, svakog trenutka, zapahnjujući lice Božje obiljem poga­
ni i sagrešenja; dim postepeno postaje tako gust da tvori kometu kovrdžavih i
vitastih pramenova, koju konačno zaodevaju ognjem jara i plamena srdžba Vr­
hovnog Nebeskog Sudije'. No, bilo je primećeno da bi nebo neprekidno bli­
stalo kometama, kada bi one uistinu predstavljale dim greha.
Pojava Halejeve komete (odnosno, jedne komete uopšte) prvi put se pominje u kineskoj Knjizi kneza Huaia Nana, učesnika u pohodu kralja Vua protiv
Žoua iz Jina. koji se odigrao 1057. godine pre nove ere. Približavanje Haleje­
ve komete Zemlji 66. godine nove ere po svoj prilici predstavlja objašnjenje
izveštaja Josifa (Flavija - prim, prev.) o maču koji je stajao nad Jerusalimom
čitave godine. Normani su, 1066. godine, takode bili očevici novog dolaska Ha­
lejeve komete. S obzirom na to da su ova znamenja, prema njihovom uverenju, neumitno predskazivala propast nekog kraljevstva, tadašnja pojava komete
podstakla je i na izvestan način ubrzala osvajanje Engleske, koje je preduzeo
Viljem Osvajač. Kometa je pomno zabeležena i u svojevrsnim novinama iz tog
vremena, na goblenu iz Bajea. Godine 1301, Doto, jedan od rodonačelnika mo­
dernog realističkog slikarstva, bio je očevidac nove pojave Halejeve komete na
nebu Zemlje, što ga je podstaklo da je uvrsti u prizor Hristovog rođenja na
jednom svom delu. Velika kometa iz 1466. godine - ponovo Halejeva - iza­
zvala je silnu paniku u hrišćanskoj Evropi; hrišćani su se, naime, pobojali da
se Bog, koji šalje komete, možda stavio na stranu Turaka, koji su upravo ta­
da osvojili Carigrad.
Komete su očaravale vodeće astronome iz šesnaestog i sedamnaestog stoleća, pa se čak i Njutn prilično zagrejao za njih. Prema Kepleru, komete hrle
kroz svemir 'poput riba u moru', ali ih sunčeva svetlost potiskuje, budući da
su im repovi uvek okrenuti od njega. Dejvid Hjum, koji je najčešće istupao kao
neumoljivi racionalista, dopustio je sebi izrazito maštovitu pretpostavku da ko­
mete predstavljaju, u stvari, reproduktivne ćelije - jajašca i spermatozoide planetnih sistema, odnosno da planete nastaju kao ishod svojevrsnog međuzve-
Raj i pakao
* 91
zdanog seksa. Još kao student, pre no što je pronašao teleskop sa ogledalom,
Njutn je proveo mnogo naizmeničnih, besanih noći, pokušavajući golim okom
da zapazi komete na nebu; u ova nastojanja se toliko unosio, da je na kraju
zanemoćao od iscrpljenosti. Poput Tihoa i Keplera, Njutn je takođe zaključio
da se komete, viđene sa Zemlje, ne kreću u našoj atmosferi, kao što su to mi­
slili Aristotel i još neki izučavaoci, već da su udaljenije od Meseca, premda i
bliže od Saturna. Baš kao i planete, komete odražavaju Sunčevu svetlost, 'a
grdno greše oni koji misle da su one daleko koliko i nepomične zvezde; jer da
jesu, komete ne bi mogle da primaju ništa veše svetlosti sa našeg Sunca nego
što je Zemlja prima sa nepomičnih zvezda'. Njutn je još pokazao da se kome­
te, takođe slično planetarna, kreću po elipsi: 'Komete su svojevrsne planete ko­
je kruže oko Sunca po veoma ekscentričnim orbitama'. Ova demistifikacija, ovo
predviđanje pravilnih kometnih orbita podstakli su Njutnovog prijatelja Edmunda Haleja da se 1707. godine lati računanja koje ga je ubrzo dovelo do zaključ­
ka da su komete iz 1531. 1607. i 1682. bile, u stvari, jedno isto telo - ista ko­
meta koje se vraća u razmacima od sedamdeset šest godina i čiji se naredni
dolazak predviđao 1758. I odista, kometa je poslušno stigla u određeni čas. Halej, doduše, tada više nije bio živ, ali je ona posthumno nazvana po njemu. Ha­
lejeva kometa igrala je zanimljivu ulogu u ljudskoj istoriji, a verovatno će pred­
stavljati prvo nebesko telo ove vrste kome će u susret biti upućena jedna sve­
mirska sonda prilikom njegovog narednog dolaska, 1986. godine.
Među savremenim planetolozima ponekad se može čuti tvrdnja da bi su­
dar komete sa planetom po svoj prilici značajno obogatio planetnu atmosferu.
Tako, na primer, svekolika voda koja danas postoji u atmosferi Marsa mogla
bi se objasniti skorašnjim padom neke male komete. Njutn je smatrao da ma­
terija iz repa kometa biva rasuta po međuplanetnom prostoru, da je komete gu­
be i da ona polako podleže gravitacionom privlačenju obližnjih planeta. Verovao je da Zemlja postepeno gubi vodu, koja se 'troši za vegetaciju, odnosno
prilikom truljenja, ili se pretvara u posnu zemlju... Ukoliko se tečnost ne bi
stalno nadoknađivala spolja, njena količina postojano bi opadala i na kraju bi
je sasvim nestalo.' Kako izgleda, Njutn je bio mišljenja da su i Zemljini okeani kometnog porekla, odnosno da je život moguć samo zato što kometna ma­
terija pada na našu planetu. U trenucima mističnog sanjarenja otišao je još ko­
rak dalje: 'Podozrevam, štaviše, da duh poglavito potiče sa kometa, taj najsićušniji, ali i najtananiji i najkorisniji deo našeg vazduha, silno potreban da bi
život svih stvari ostao sa nama.'
92 •
Karl Segan
Još 1868. godine, astronom Vilijem Hagins ustanovio je da dolazi do po­
klapanja između izvesnih osobenosti spektra jedne komete i spektra prirodnog
ili 'olefinskog' gasa. Hagins je pronašao organsku materiju u kometama; u po­
tonjim godinama, u repovima kometa identifikovan je cijan, CN, koji se sasto­
ji od jednog ugljenikovog i jednog azotovog atoma; posredi je radikal koji tvo­
ri cijanide. Kada je Zemlja 1910. godine trebalo da prođe kroz rep Halejeve
komete, mnoge ljude obuzela je panika. No, oni su prevideli činjenicu da je
rep ma koje komete izuzetno razređen: stvarna opasnost od otrova u kometnom repu znatno je manja od opasnosti koju je još 1910. stvaralo industrijsko
zagađenje u velikim gradovima.
Ova činjenica nikoga nije ospokojila. Evo, na primer, nekoliko naslova iz
dnevnog lista Chronicle iz San Fransiska, od 5. maja 1910: 'Kamera za kome­
tu velika kao kuća', 'Dolazak komete opametio jednog muža', 'Kometne zaba­
ve u modi u Njujorku'. Losanđeleski Examiner nastojao je da svemu da vedri­
ji prizvuk: 'Je li vas kometa već cijanisala?... Besplatno gasno kupanje za će­
lu ljudsku rasu', 'Biće pravih ludorija', 'Mnogi osećaju opori zadah cijana',
Žrtva se pentra na drveće, pokušava da telefonira kometi'. Godine 1910. pri­
ređivale su se zabave da se ljudi što više provesele pre no što dođe do sma­
ka sveta pod otrovnim dejstvom cijana. Preduzimljivi trgovci prodavali su antikometne pilule i gas-maske, pri čemu je ovo drugo bilo nagoveštaj sablasnih
prizora na bojnim poljima Prvog svetskog rata.
Izvesne nedoumice oko kometa zadržale su se sve do našeg vremena. Go­
dine 1957. kao diplomirani student radio sam na Jerkizovoj opservatoriji pri
Čikaškom univerzitetu. Jedne pozne noći bio sam sam u opservatoriji, kada je
telefon stao uporno da zvoni. Podigao sam slušalicu i sa druge strane veze ja­
vio se neki čovek iz čijeg se glasa jasno moglo razabrati da je pod zamašnim
dejstvom alkohola: „Je 1, tu neki 'stranom?" „Da, ja sam, izvolite." „Mi smo
ti ovde, u Vilmetu, imamo žurku u bašti, znaš, i nešto je čudno na nebu. Ako
ga gledaš, nema ga, al' ako ga ne gledaš, tu je." Najosetljiviji deo mrežnjače
ne nalazi se u središtu vidnog polja. Slabašne zvezde i druga tela možete uo­
čiti tako što ćete malo skrenuti pogled. Znao sam da se, jedva vidljiva u to
vreme, na nebu nalazi novootkrivena Aren-Rolanova kometa i kazao sam mu
da je to što vidi verovatno ona. Usledila je duga pauza, a onda me je glas upi­
tao: „Šta ti je, bre, to kometa?" „Kometa je", uzvratio sam, „grudva koja u
prečniku ima jednu milju." Ponovo je došlo do pauze, koja je potrajala još du­
že od prethodne, da bi mi glas konačno rekao: „Čuj, burazeru, zovni mi ne-
Raj i pakao
• 93
kog pravog 'stronoma." Kada se Halejeva kometa ponovo bude pojavila 1986.
godine, pitam se kojim će li političkim vođama to uterati strah u kosti i ka­
kve ćemo sve gluposti tada počiniti.
Planete se, doduše, kreću eliptičnim orbitama oko Sunca, ali njihova elipličnost sasvim je neuočljiva. Na prvi pogled, u stvari, uopšte se ne može ra­
zabrati da tu posredi nisu kružnice. No, za razliku od planeta, komete - a na­
ročito one dugoperiodne - odlikuju se dramatično eliptičnim orbitama. Planete
su starosedeoci u unutrašnjem Sunčevom sistemu, dok su komete tu novajlije.
Zbog čega su orbite planeta gotovo kružne i međusobno jasno razdeljene? Stvar
je u sledećem: kada bi planete imale veoma eliptične orbite, koje bi se među­
sobno presecale, ranije ili kasnije dolazilo bi do sudara. U ranoj istoriji Sun­
čevog sistema verovatno je bilo mnogo planeta u procesu stasavanja. One sa
eliptičnim, presečnim orbitama ispoljavale su težnju ka sudaranju, pri čemu su
bivale uništavane. Za razliku od njih, planete sa kružnim orbitama uspevale su
da se do kraja oblikuju i ostajale su pošteđene. Sadašnje planetne orbite jesu
orbite onih svetova koji su prošli kroz sito tog sudarnog prirodnog odabiranja,
ušavši u doba postojane sredovečnosti jednog sunčevog sistema čija je mladost
obilovala katastrofalnim razaranjima.
U krajnjem spoljnjem Sunčevom sistemu, u tmini daleko iza planeta, na­
lazi se ogroman loptasti oblik sazdan od bilion kometnih jezgara, koji kruži
oko Sunca ne brže od bolida na automobilskoj trci indijanopolis 500'.' Tipič­
na kometa ličila bi na džinovsku grudvu što se okreće, prečnika oko jedan ki­
lometar. Većina ih nikada ne pređe granicu koju obeležava Plutonova orbita.
No, povremeno, neka zvezda u prolazu izazove gravitacionu pometnju i nered
u kometnom oblaku, što uslovljava da jedna skupina kometa stekne veoma elip­
tične orbite, koje ih vode ka Suncu. Pošto putanja nekog člane ove grupe preZemlja je udaljena od Sunca jednu astronomsku jedinicu, odnosno sto pedeset miliona
kilometara. Obim njene približno kružne orbite iznosi 2 Trp = 10' kilometara. Naša planeta na­
pravi puni krug svojom putanjom jednom u godinu dana. Jedna godina ima 3xl0 7 sekundi. Pre­
ma tome, Zemljina orbitalna brzina iznosi IO9 km/3 x 107s a 30 km/s. Razmotrimo sada lop­
tasti omotač orbitirajućih kometa za koji mnogi astronomi smatraju da optače Sunčev sistem
na udaljenosti od približno 100.000 astronomskih jedinica, što predstavlja gotovo polovinu raz­
daljine do najbliže zvezde. Na osnovu trećeg Keplerovog zakona (strana 63) neposredno proishodi da orbitalni period oko Sunca bilo kog od ovih tela iznosi: (10 s ) w = 10" * 3 x 107,
odnosno trideset miliona godina. Napraviti krug oko Sunca potrajalo bi prilično dugo ako ži­
vite u spoljnjim svetovima sistema naše zvezde. Kometna orbita ravna je 2ra = 2rt x 10s x
1,5 x 10" km a 10'4km, što znači da brzina iznosi samo IO'4 km/10"s = 0,1 km/s * 360 ki­
lometara na sat.
94 •
Karl Segan
trpi dodatnu pramenu uslovljenu gravitacionim susretima sa Jupiterom i Saturnom, taj član počinje, jednom u stotinak godina, da skreće ka unutrašnjem
Sunčevom sistemu. Kada se nađe negde između orbita Jupitera i Marsa, kome­
ta staje da isparava. Materija koja biva izbačena iz Sunčeve atmosfere, tako­
zvani solarni vetar, potiskuje deliće prašine i leda iza komete, tvoreći zametak
repa. Ako bi Jupiter imao samo jedan metar u prečniku. naša kometa tada bi
bila sitnija od zrnca prašine, ali bi zato njen rep, kada se potpuno razvije, bio
veliki poput razdaljine što razdvaja svetove. Kad god bi ušla u vidokrug Ze­
mlje na svakoj od svojih orbita, ona bi izazivala prave plime sujeverja među
njenim žiteljima. No, ljudi su konačno shvatili da komete ne potiču iz njiho­
ve atmosfere, već da se nalaze znatno dalje, među planetarna. Tada su se la­
tili posla da im izračunaju orbite. A možda će jednog skorog dana uputiti ka­
kvo malo svemirsko vozilo, čiji će zadatak biti da se istraže ovi posetioci iz
carstva zvezda.
Ranije ili kasnije mora doći do sudara kometa sa planetarna. Komete i ma­
li asteroidi, ostaci iz razdoblja nastajanja Sunčevog sistema, jamačno su u pro­
šlosti obilato bombardovali Zemlju i naš prirodni satelit, Mesec. S obzirom na
to da ima znatno više malih nego velikih tela, trebalo bi da bude i znatno vi­
še sudara sa malim nego sa velikim telima. Udar neke male kometne gromade o Zemlju, kao što se to zbilo u slučaju tunguskog događaja, trebalo bi da
se ponavlja jednom u hiljadu godina. No, do sudara sa nekom većom kome­
tom, kakva je Halejeva, trebalo bi da dođe tek jednom u milijardu godina.
Prilikom pada jednog malog ledenog tela na neku planetu ili mesec uglav­
nom ne ostaje izrazitiji ožiljak na njihovoj površini. Ali ako je đule krupnije i
ako se pretežno sastoji od kamene građe, na mestu udara dolazi do eksplozije
koja stvara poluloptasto udubljenje; ova 'zdela' naziva se udarni krater. Uko­
liko nikakav proces ne izravna ili ne ispuni takav krater, on može da se zadr­
ži milijardama godina. Na Mesecu gotovo da uopšte nema erozije, tako da, gde
god se osvrnemo na njegovoj površini, zatičemo udarne kratere; njih ima znat­
no više nego što bi se moglo objasniti iz perspektive prilično proređenog broj­
nog stanja kometnih i asteroidnih gromada koje danas ispunjavaju unutrašnji
Sunčev sistem. Površina Meseca rečito je svedočanstvo o tome da je, pre više
milijardi godina, postojalo razdoblje kada je dolazilo do uništenja svetova.
Udarni krateri nisu ograničeni samo na Mesec. Ima ih širom unutrašnjeg
Sunčevog sistema - od Merkura, najbližeg Suncu, preko oblacima prekrivene
Venere, pa do Marsa i njegovih majušnih meseca, Fobosa i Deimosa. Ovo su
Raj i pakao
• 95
takozvane zemaljske planete, naša porodica svetova koji manje ili više naliku­
ju Zemlji. Oni se odlikuju čvrstom površinom, unutrašnjost im je sazdana od
kamena i gvozda, dok im se atmosfere kreću u rasponu od gotovo vakuumske
do takve u kojoj pritisci čak devedeset puta premašuju Zemljin. Zbijaju se oko
Sunca, izvora svetlosti i toplote, poput kampera oko vatre. Sve ove planete sta­
re su oko 4,6 milijardi godina. Poput Meseca, svaka od njih nosi tragove iz
doba udarnih katastrofa, koje su se zbivale u ranoj istoriji Sunčevog sistema.
No, kada ostavimo Mars za sobom, ulazimo u sasvim drugačije područje
- u carstvo Jupitera i drugih džinovskih ili jovijanskih planeta. To su veliki
svetovi sazdani poglavito od vodonika i helijuma. uz manje količine gasova bo­
gatih vodonikom, kao što su metan, amonijak i voda. Tu ne možemo videti
čvrstu površinu, već samo atmosferu i raznobojne oblake. Posredi su ozbiljne
planete, a ne samo sitni i neugledni svetovi poput Zemlje. U Jupiter bi moglo
da stane hiljadu Zemalja. Ukoliko bi neka kometa ili neki asteroid pali u Jupiterovu atmosferu, ne bi nastao nikakav vidljivi krater, već bi jedino došlo do
trenutnog procepa u oblacima. No, uprkos ovoj okolnosti, ipak znamo da je
spoljnji Sunčev sistem tokom više milijardi godina bio poprište sudara - za­
hvaljujući tome što Jupiter poseduje veliki sistem od preko deset meseca od
kojih je pet sa male udaljenosti ispitala svemirska sonda 'Vojadžer'. I ovde po­
stoji obilje tragova minulih katastrofa. Kada Sunčev sistem jednom bude pot­
puno istražen, verovatno ćemo pronaći ožiljke sudarnih katastrofa na svih de­
vet svetova, od Merkura do Plutona, kao i na svim manjim mesecima, kometama i asteroidima.
Teleskopom se sa Zemlje može razabrati oko deset hiljada kratera na bli­
žoj strani Meseca. Većina ih se nalazi na drevnom lunarnom gorju i potiče iz
razdoblja završnog srašćivanja Meseca iz međuplanetne građe. Tu je još i oko
hiljadu kratera sa prečnikom većim od jednog kilometra u području maria (na
latinskom 'mora'); posredi su nizije koje su ubrzo posle nastanka Meseca bile
preplavljene, verovatno lavom, tako da je došlo do zastiranja kratera koji su u
njima prethodno postojali. Shodno tome, krateri bi na Mesecu - prema gruboj
proceni - trebalo danas da nastaju stopom od 10" godina kroz 10" kratera, od­
nosno IO5 godina kroz jedan krater; drugim recima, između dva čina nastanka
kratera trebalo bi da protekne sto hiljada godina. No, s obzirom na okolnost
da je pre nekoliko milijardi godina moralo biti više međuplanetnih gromada
nego što ih ima danas, možda ćemo morati da čekamo duže od sto hiljada go­
dina da bismo prisustvovali rađanju jednog novog kratera na Mesecu. Budući
96 •
Karl Segan
da je površina Zemlje veća od površine Meseca, razdoblje čekanja ovde bi bi­
lo srazmerno manje: između nastanka dva kratera prečnika jednog kilometra na
našoj planeti trebalo bi da protekne oko deset hiljada godina. A kako je usta­
novljeno da je Meteorski krater iz Arizone, koji je udarnog tipa i ima kilome­
tar u prečniku, nastao pre dvadeset do trideset hiljada godina, posmatranja na
Zemlji su, znači, u saglasnosti sa ovim grubim proračunima.
Sudar kakve male komete ili asteroida sa Mesecom mogao bi da izazove
trenutnu eksploziju koja bi bila dovoljno sjajna da se vidi sa Zemlje. Možemo
zamisliti kako naši preci, zaludno posmatrajući nebo neke daleke noći pre sto
hiljada godina, iznenada postaju očevici zagonetne pojave: sa neosvetljenog dela Meseca diže se neobičan oblak, obasjan zracima Sunca. No, ne bismo oče­
kivali da se ovakav događaj zbio u istorijskim vremenima. Izgledi za tako ne­
što iznose jedan prema stotinu. Uprkos tome, međutim, postoji istorijski izveštaj u kome se možda opisuje stvarni pad nekog nebeskog tela na Mesec, vi­
đen sa Zemlje golim okom: uveče 25. juna 1178. godine pet britanskih mona­
ha prisustvovalo je izuzetnoj pojavi, koja je kasnije zabeležena u letopisu Gervazija iz Kenterberija, smatranog za veoma pouzdanog izvestitelja o političkim
i kulturnim zbivanjima svog vremena. Evo šta je zapisao ovaj letopisac posle
razgovora sa očevicima, koji su se zakleli u verodostojnost svoje priče.
Bio je blistav mlad mesec i kao obično u toj četvrti rogovi su mu stajali okre­
nuti prema istoku. Najednom, gornji rog se raspolutio. Iz središta rascepa suknula je plamteća buktinja, bljujući vatru, vrelo ugljevlje i varnice.
Astronomi Deral Malholend i Odaji Kalejm izračunali su da bi pad na po­
vršinu Meseca izazvao podizanje oblaka prašine čiji bi izgled prilično odgova­
rao onome što su opisali kenterberijski monasi.
Da je do takvog udara došlo samo pre osam stotina godina, krater bi tre­
balo još bolje da bude vidljiv. Erozija je na Mesecu sasvim slaba zbog nepo­
stojanja vazduha i vode, tako da su čak i mali krateri stari nekoliko milijardi
godina još srazmerno dobro očuvani. Na osnovu podataka iz Gervazijevog za­
pisa moguće je odrediti područje Meseca na koje se posmatranje odnosilo. Uda­
ri stvaraju zrake, pravolinijske pruge finog praha razvejanog prilikom eksplo­
zije. Ovi zraci stoje u vezi sa najmlađim kraterima na Mesecu - onima, na pri­
mer, koji su dobili naziv prema Aristarhu, Koperniku i Kepleru. Ali dok kra­
teri odolevaju slaboj Mesečevoj eroziji, zracima to ne uspeva, budući da su iz-
Raj i pakao
• 97
uzetno rastresiti. Kako vreme prolazi, čak i pad mikrometeorita - fine prašine
iz svemira - raspršuje i prekriva zrake, koji neprestano iščezavaju. Zraci su,
dakle, obeležje skorašnjih udara.
Izučavalac meteorita Džek Hartung ustanovio je da se jedan veoma skora­
šnji, mali krater izrazito svežeg izgleda i sa upadljivim zračnim sistemom na­
lazi tačno u onom području Meseca na koje su ukazali kenterberijski monasi.
Ovaj krater dobio je naziv 'Đordano Bruno', prema rimokatoličkom učenjaku
iz šesnaestog veka koji je smatrao da postoji beskonačnost svetova, kao i da
su mnogi među njima nastanjeni. Zbog ovog i sličnih zločina on je spaljen na
lomači 1600. godine.
Kalejm i Melholend došli su do dodatnog nalaza, saglasnog sa ovim tu­
mačenjem. Kada neko telo pri velikoj brzini udari u Mesec, ovaj blago zatitra.
Vibracije jednom konačno zamru, ali ne u tako kratkom razdoblju kao što je
osam stotina godina. Ovakva titranja mogu se izučavati tehnikama laserskih od­
raza. Astronauti iz misije 'Apolo' postavili su na nekoliko mesta na Mesecu
naročita ogledala nazvana laserski retroreflektori. Laserski snop sa Zemlje od­
bija se sa ogledala i vraća na polazište, pri čemu se vreme ovog dvosmernog
putovanja može izuzetno tačno izmeriti. Ako se, sad, taj interval pomnoži br­
zinom svetlosti, dobiće se, takođe izuzetno tačno, udaljenost Meseca u tom tre­
nutku. Merenja ove vrste, obavljena tokom više godina, ukazala su na to da
Mesec odista vibrira ili podrhtava - i to takvim periodom (oko tri godine) i
takvom amplitudom (oko tri metra) koji su saglasni sa pretpostavkom da je
krater 'Đordano Bruno' bio izdubljen pre manje od hiljadu godina.
Svi ovi zaključci, međutim, posredno su izvedeni. Kao što sam kazao, ma­
la je verovatnoća da se ovakav događaj zbio u istorijskom vremenu. No, nala­
zi do kojih smo došli prilično su sugestivni. Kao što to pokazuju tunguski do­
gađaj i Meteorski krater iz Arizone, sve sudarne katastrofe nisu se odigrale u
ranoj istoriji Sunčevog sistema. Sa druge, pak, strane, činjenica da samo neko­
liko lunarnih kratera ima izrazitije zračne sisteme takođe nas podseća na to da
izvesno dejstvo erozije postoji čak i na Mesecu.' Izučavajući preklapanja krate­
ra, kao i druge osobenosti lunarne stratigrafije, doći ćemo u priliku da rekonstruišemo redosled udara i plavljenja, čiji je možda najskorašnjiji primer nasta­
nak kratera 'Đordano Bruno'. Na 89 strani preduzet je pokušaj da se predoče
zbivanja koja su oblikovala površinu Mesečeve polulopte, što se vidi sa Zemlje.
Na Marsu, gde je erozija znatno delotvornija, iako ima mnogo kratera, ne postoji do­
slovce nijedan zračni krater, kao što bi se i očekivalo.
98 •
Karl Segan
Zemlja je veoma blizu Meseca. Ako su udari svemirskih gromada u toj
meri izrovali Mesec, kako je onda Zemlja izbegla sličnu sudbinu? Zašto nema
više meteorskih kratera poput onog iz Arizone? Da možda komete i asteroidi
ne smatraju da nije preporučljivo bombardovati nastanjenu planetu? Teško da
je ovakva uvidavnost verovatna. Jedino moguće objašnjenje jeste da su udarni
krateri nastajali u gotovo istom obimu i na Zemlji i na Mesecu, pri čemu su
se na našem prirodnom satelitu, lišenom vazduha i vode, očuvali veoma dugo,
dok ih je spora erozija na našoj planeti potrla ili ispunila. Proticanje vode, na­
nošenje peska vetrom i nastajanje planina izuzetno su spori procesi. No, tokom
miliona ili milijardi godina oni su ipak kadri da potpuno potru čak i veoma
velike udarne ožiljke.
Na površini bilo kog meseca ili planete dejstvuju spoljnji procesi, kao što
su bombardovanja iz svemira, ali i unutrašnji, kao što su zemljotresi; isto ta­
ko, ima munjevitih, katastrofičnih pojava, kao što su vulkanske eksplozije, ali
i procesa koji su nepojamno spori, kao što je, na primer, stvaranje udubljenja
u tlu zrncima peska iz vazduha. Nema opšteg odgovora na pitanje koji su pro­
cesi preovlađujući, unutrašnji ili spoljašnji; retke, ali silovite pojave, ili svako­
dnevna i neupadljiva zbivanja. Na Mesecu su prevagu odneli spoljnji, katastrofični događaji; na Zemlji, pak, prednost imaju unutrašnji, spori procesi. A Mars
je negde na sredini između ove dve krajnosti.
Između orbita Marsa i Jupitera nalazi se nebrojeno mnogo asteroida, siću­
šnih zemaljskih planeta. Najveći među njima imaju prečnik od nekoliko stoti­
na kilometara. Većina ih se odlikuje duguljastim oblikom i vrti se dok se kre­
će kroz svemir. U izvesnim slučajevima, kako izgleda, dva ili više asteroida
orbitiraju oko zajedničkog težišta na maloj udaljenosti. Do sudara između aste­
roida dolazi često, pri čemu ponekad neka gromada biva odbačena iz pojasa,
slučajno se nađe na putu Zemlje i pada na tie u vidu meteorita. U izložbenim
vitrinama naših muzeja nalaze se komadići dalekih svetova. Asteroidni pojas je
veliki žrvanj u kome se gromade usitnjuju sve do zrnaca prašine. Veće asteroidne gromade, zajedno sa kometama, glavni su vinovnici skorašnjih stvara­
nja kratera na površinama planeta. Možda se na mestu asteroidnog pojasa ne­
kada nalazila planeta koja nije uspela do kraja da se uobliči zbog razornih gra­
vitacionih dejstava obližnjeg džinovskog Jupitera; ili su to, možda, posredi kr­
hotine jedne planete koja je samu sebe razorila. Ovo, doduše, izgleda malo verovatno zato što nijedan naučnik na Zemlji ne zna kako bi neka planeta mo­
gla da razori samu sebe - što možda i nije tako rdavo.
Raj i pakao
• 99
Saturnovi prstenovi nalikuju asteroidnom pojasu: bilioni sićušnih ledenih
meseca koji kruže oko velike planete. Možda je Saturnova gravitacija osujeti­
la srašćivanje ovih komada u mesec koji bi se nalazio na maloj udaljenosti, ili
su to, pak, ostaci jednog meseca koji se odveć približio planeti, tako da su ga
razorila snažna gravitaciona dejstva. Takođe, postoji mogućnost da je tu posre­
di svojevrsna stacionarna ravnoteža između materijala koji biva odbačen sa ne­
kog Saturnovog meseca, kao što je Titan, i materijala koji pada u atmosferu
planete. Jupiter i Uran takođe imaju sisteme prstenova, otkrivene tek nedavno,
koji su gotovo nevidljivi sa Zemlje. Planetolozi su veoma zainteresovani za to
da ustanove da li i Neptun ima prsten. Možda su prstenovi tipičan ukras jovijanskih planeta širom Kosmosa.
Veliki skorašnji sudari koji su se zbivali od Saturna do Venere predsta­
vljaju predmet popularne knjige Svetovi u sudaru, koju je je 1950. godine ob­
javio psihijatar Imanuel Velikovski. Prema njegovoj zamisli, u Jupiterovom si­
stemu na neki način došlo je do nastanka jednog tela planetne mase, koje je
on nazvao kometa. Pre otprilike tri i po hiljade godina ono je, navodno, skrenulo ka unutrašnjem Sunčevom sistemu i u više navrata prošlo na maloj uda­
ljenosti o.'"Zemlje i Marsa, što je za uzgrednu posledicu na našoj planeti ima­
lo razdvajanje Crvenog mora, tako da su Mojsije i Izrailjci uspeli da uteknu
faraonu, kao i zaustavljanje Zemljinog okretanja po zapovesti Isusa Navina. Isto
telo izazvalo je, tvrdio je Velikovski, obimne vulkanske erupcije i potope.1 Po­
sle ovog -složenog međuplanetnog bilijara, kometa se najzad ustalila na posto­
janoj, gotovo kružnoj orbiti, postavši planeta Venera - za koju je on smatrao
da je pre toga uopšte nije bilo.
Već sam imao prilike da, u jednom drugom delu, potanko obrazložim za­
što je ćela ova zamisao gotovo izvesno pogrešna. Astronomi svakako dopušta­
ju mogućnost velikih sudara, ali su uzdržani kada su u pitanju veliki skorašnji
sudari. U ma kom modelu Sunčevog sistema nemoguće je prikazati veličine
planeta u istim razmerama kao i njihove orbite zato što bi u tom slučaju pla­
nete bile toliko male da se gotovo ne bi mogle videti. No, ako bismo ih ipak
dali u prikladnim razmerama - kao zrnca prašine - lako bismo uočili da su
izgledi za sudar neke posebne komete sa Zemljom u razdoblju od svega neko­
liko hiljada godina izuzetno mali. Osim toga, Venera je stenovita i metalna plaKoliko je meni poznato, prvi u suštini nemistički pokušaj tumačenja jednog istorijskog
događaja iz ugla dejstva komete potekao je od Edmunda Haleja, koji je izložio pretpostavku
da je Nojev potop izazvan slučajnim udarom jedne komete.
100 •
Karl Segan
neta, koja oskudeva vodonikom, dok se Jupiter - odakle je, prema mišljenju
Velikovskog, ona potekla - gotovo isključivo sastoji od vodonika. Dalje, ne
postoje izvori energije koji bi omogućili da komete ili planete budu izbačene
iz Jupiterovog sistema. Takode, ako bi neka od njih i prošla pokraj Zemlje, ne
bi mogla da 'zaustavi' njeno okretanje, a još manje da ga ponovo pokrene, i
to u dvadesetčetvoročasovnom dnevnom ritmu. Ne postoje, zatim, geološki na­
lazi koji bi išli u prilog zamisli o neuobičajenoj učestalosti vulkanskih aktiv­
nosti i potopu pre tri i po hiljade godina. Neki mesopotamski zapisi koji se
odnose na Veneru potiču iz ranijeg razdoblja za koje je Velikovski držao da
je u njemu ovo nebesko telo preraslo iz komete u planetu.1 Isto tako krajnje
je neverovatno da bi se jedno telo na tako izrazito eliptičnoj orbiti moglo br­
zo prestrojiti u gotovo savršeno kružnu orbitu, na kojoj se Venera danas nala­
zi. I tako dalje.
Mnoge hipoteze koje su postavili naučnici, baš kao i laici, pokazale su se
pogrešne. Ali nauka je preduzetništvo koje samo sebe ispravlja. Da bi bile pri­
hvaćene, sve nove zamisli moraju da prođu kroz strogu proveru. No, najgori
vid 'slučaja Velikovski' nije bilo to što su mu hipoteze pogrešne ili u suprot­
nosti sa pouzdano ustanovljenim činjenicama, već okolnost da su neki ljudi ko­
ji sebe nazivaju naučnici pokušali da 'ućutkaju' ovog autora. Nauka se teme­
lji na slobodnom istraživanju, njemu je posvećena: posredi je načelo da svaka
hipoteza, ma koliko izgledala neobična, već sama sobom zavređuje da bude
razmotrena. 'Ućutkivanje' neprijatnih glasova može biti svojstveno religiji i po­
litici, ali ono ne pripada putu koji vodi ka znanju; za njega nema mesta u na­
učnom pregalaštvu. Mi unapred ne znamo ko će doći do temeljito novih uvida.
2
Venera se odlikuje gotovo istovetnom masom, veličinom i gustinom kao
Zemlja. Kao nama najbliža planeta, ona je stolećima smatrana za Zemljinu se­
stru. Kakva je, u stvari, naša sestra-planeta? Je li možda posredi blagi, letnji
svet, nešto topliji od Zemlje zato što je malo bliži Suncu? Ima li udarne kra­
tere, ili su oni već svi erodirali? Postoje li vulkani? Planine? Okeani? Život?
Prvi čovek koji je video Veneru kroz teleskop bio je Galilej 1609. godi­
ne. Ono što je ugledao bilo je krajnje jednoličan disk. Galilej je zapazio da i
Venera, slično Mesecu, prolazi kroz četvrti, u rasponu od tankog srpa, do pu' Na cilindričnom pečatu iz Ade, koji potiče iz polovine trećeg milenijuma pre nove ere,
jasno se vidi Inana, boginja Venere, zvezde zornjače, preteča vavilonske boginje Ištar.
!
Uzgred budi rečeno, ona je tridesetak miliona puta masivnija od najmasivnije komete
za koju se zna.
Raj i pakao
• 101
nog diska, i to iz istog razloga: ponekad, naime, pretežno vidimo noćnu stra­
nu planete, a ponekad pretežno dnevnu (ovo otkriće uzgred je potkrepilo gle­
dište da je Zemlja ta koja kruži oko Sunca, a ne obrnuto). Kako su se optič­
ki teleskopi povećavali, što je poboljšavalo njihovu razlučnu moć (sposobnost
da uvećaju sitne pojedinosti), oni su sistematski bivali upravljani ka Veneri.
No, moglo se zapaziti samo ono što je video i Galilej. Postalo je očigledno da
je Venera prekrivena gustim omotačem neprozirnih oblaka. Kada osmotrimo
planetu na jutarnjem ili večernjem nebu, vidimo kako se svetlost odražava sa
njenih oblaka. Međutim, stolećima pošto su ovi oblaci otkriveni, njihov sastav
ostao je potpuno nepoznat.
Nepostojanje ničega što bi se moglo razabrati na Veneri navelo je neke
naučnike na neobičan zaključak da je površina ove planete prekrivena močva­
rom, kao što je to na Zemlji bilo u karbonskom razdoblju. Dokazni postupak
- ako ga uopšte možemo udostojiti tog naziva - mogao je imati otprilike ova­
kav tok:
„Ne mogu da vidim ništa na Veneri."
„Zašto?"
„Zato što je potpuno prekrivena oblacima."
„Od čega se sastoje ti oblaci?"
„Od vode, razume se."
„Zbog čega su onda Venerini oblaci gušći od Zemljinih?"
„Zbog toga što u njima ima više vode."
„Ali ako ima više vode u oblacima, onda je mora imati više i na tlu. Koja vrsta
površine sadrži visok postotak vode?
„Močvara."
A kad su tu već močvare, zašto onda na Veneri ne bi bilo i paprati, vi­
linskih konjica, pa čak i dinosaurusa? Ishod posmatranja: na Veneri se baš ni­
šta ne može videti. Zaključak: ona sigurno kipti od života. Potpuno jednolični
oblaci Venere odrazili su nam naše vlastite sklonosti. Mi smo živi, tako da
smo skloni pomisli da života ima i drugde. Ali samo brižljivo prikupljanje i
pro vera nalaza mogu nam reći da li je neki svet uistinu nastanjen. Za Veneru
se ispostavilo da nije pružila potporu našim sklonostima.
Do prvih uistinu pouzdanih podataka o prirodi Venere došlo se zahvalju­
jući radovima sa prizmama načinjenim od stakla ili sa takozvanim difrakcionim rešetkama, svojevrsnim ravnim površinama išpartanim mrežom finih, upo-
102 •
Karl Segan
rednih linija. Kada snažan snop obične bele svetlosti prođe kroz neki uski pro­
rez, a potom kroz prizmu ili rešetku, on se razlaže u dugu boja koja se nazi­
va spektar. Spektar se kreće u rasponu od visokih do niskih učestalosti' vidlji­
ve svetlosti - od ljubičaste boje, preko plave, zelene, žute i narandžaste. do cr­
vene. S obzirom na to da smo kadri da vidimo ove boje, spektar o kome je
reč dobio je naziv 'spektar vidljive svetlosti'. No, svetlosti ima znatno više ne­
go što je obuhvaćeno ovim malim odeljkom spektra koji vidimo. Na višim uče­
stalostima, iza ljubičaste boje, pruža se takozvani ultraljubičasti deo spektra:
posredi je neopozivo stvarna vrsta svetlosti, pogubna po mikrobe. Za nas je
ona, doduše, nevidljiva, ali je lako zapažaju bumbari i fotoelektrične ćelije.
Svet je znatno bogatiji nego što se to prikazuje našem čulu vida. Iza ultraljubičastog prostire se rendgensko područje spektra, a posle njega dolaze gama
zraci. Na nižim ulčestalostima, iza crvene boje, pruža se infracrveni deo spek­
tra. On je otkriven tako što je postavljen osetljivi termometar u područje iza
crvenog, koje je za naše oči tamno. Temperatura je počela da raste. Izvesna
svetlost padala je, dakle, na termometar, iako je za nas bila nevidljiva. Zvečarke i legirani poluprovodnici takođe bez poteškoća registruju infracrveno zra­
čenje. Iza infracrvenog dela prostire se veliko spektralno područje radio-talasa.
Sve ove svetlosti, u rasponu od gama zraka do radio-talasa, zavređuju podjed­
nako uvažavanje. Svaka od njih od koristi je u astronomiji. Ali zbog ograni­
čenja naših očiju odnosimo se sa predrasudama, pristrasno, prema majušnom
području duge koji nazivamo spektar vidljive svetlosti.
Godine 1844. filozof Ogist Kont upustio se u traganje za nekim primerom
znanja koje će zauvek ostati nedokučivo. Kao naročito pogodan u ovom po­
gledu učinio mu se sastav dalekih zvezda i planeta. Mi ih nikada nećemo fi­
zički posetiti, zaključio je on, a bez uzorka njihove građe na raspolaganju sa­
stav ovih tela za nas će zauvek ostati nepoznanica. No, samo tri godine posle
Kontove smrti ustanovljeno je da se spektar može koristiti za utvrđivanje hemijskog sastava dalekih nebeskih tela. Različiti molekuli i hemijski elementi
apsorbuju različite učestalosti ili boje svetlosti, ponekad u vidljivom delu spek­
tra, a ponekad na ostalim područjima. U spektru atmosfere neke planete jedna
tamna linija predstavlja mesto na kome svetlost nedostaje, odnosno to je odraz
apsorbovanja Sunčeve svetlosti tokom njenog kratkog prolaska kroz atmosferu
Svetlost je talasno kretanje, njena učestalost predstavlja broj talasnih bregova, recimo,
koji ulaze u uređaj za detektovanje (kao što je, na primer, mrežnjača) u datoj jedinici vreme­
na (kao što je, na primer, sekunda). Što je učestalost veća, zračenje sadrži više energije.
Raj i pakao
• 103
drugog sveta. Svaku takvu liniju stvara neki poseban molekul ili atom. Sve
supstance imaju svoj osoben spektralni potpis. Gasovi na Veneri mogu se pre­
poznati sa Zemlje, udaljene šezdeset miliona kilometara. Možemo da odgonet­
nemo sastav Sunca (na kome je helijum, nazvan prema grčkom bogu Sunca,
Heliosu, prvobitno otkrven); magnetnih A zvezda bogatih evropijumom; dale­
kih galaksija kod kojih analiziramo zbirne svetlosti stotinu milijardi sastavnih
zvezda. Astronomska sprektroskopija gotovo je čarobnjačka tehnika. Ona ne
prestaje da me očarava. Ogist Kont izabrao je baš nesrećan primer.
Da je Venera uistinu močvarna, trebalo bi da bude lako razabrati linije vo­
dene pare u njenom spektru. Ali prva spektroskopska istraživanja, preduzeta
oko 1920. godine u opservatoriji Maunt Vilson, nisu otkrila ni traga, ni trun­
ku vodene pare povrh Venerinih oblaka, što je ukazivalo na suvu, pustinjsku
površinu, optočenu oblacima fine silikatne prašine koja lagano plovi atmosfe­
rom. Potonja izučavanja ukazala su na postojanje ogromnih količina ugljen-dioksida u atmosferi, što je za neke naučnike značilo da se celokupna voda sa
planete spojila sa ugljovodonicima, tvoreći ugljen-dioksid; u tom slučaju povr­
šina Venere bila bi globalno naftonosno polje, more nafte koje bi prekrivalo
ćelu planetu. Drugi su došli do zaključka da vodene pare nema iznad oblaka
zato što su oni veoma hladni, tako da se celokupna voda kondezuje u kaplji­
ce, koje se odlikuju drugačijim ustrojstvom spektralnih linija nego vodena pa­
ra. Prema njihovoj zamisli planeta je potpuno prekrivena vodom - sa izuzet­
kom možda retkih krečnjačkih ostrva, sličnih grebenima Dovera. No, zbog ve­
likih količina ugljen-dioksida u atmosferi, u moru se nije mogla nalaziti obič­
na voda; fizička hernija nalagala je da ona bude karbonizovana - što bi zna­
čilo da se na Veneri nalazi ogroman okean sode-vode.
Prvi nagoveštaj pravog stanja stvari nije potekao iz spektroskopskih izuča­
vanja u vidljivom i bliskom infracrvenom delu spektra, nego iz posmatranja na
radio-području. Jedan radio-teleskop radi pre kao svetlomer nego kao foto-aparat. Upravite ga ka nekom prilično širokom području neba i on će beležiti ko­
liko energije, na nekoj posebnoj učestalosti, stiže na Zemlju. Mi smo navikli
da radio-signale emituju inteligentna bića - ona, naime, koja upravljaju televi­
zijskim i radio-stanicama. No, ima mnoštvo razloga da i prirodni objekti odašilju radio-talase. Jedan od njih je taj što su topli. Kada je, 1956. godine, je­
dan od prvih radio-teleskopa bio upravljen prema Veneri, ustanovljeno je da
ona zrači radio-talase kao da na njoj vlada izuzetno visoka temperatura. Ali
neposredan dokaz da je površina Venere uistinu neverovatno topla pribavljen
104 •
Karl Segan
je tek zahvaljujući sovjetskim sondama tipa 'Venera', koje su prve uspele da
se probiju kroz neprozirne oblake i da se spuste na tajanstvenu i nedostupnu
površinu susedne planete. Ispostavilo se da je na Veneri nesnosno vrelo. Ne­
ma ni pomena od močvara, naftonosnih polja, niti okeana soda-vode. Bez do­
voljno podataka lako je pogrešiti.
Kada sam sa nekom prijateljicom, ja je vidim posredstvom odražene vi­
dljive svetlosti, koju stvara Sunce ili, recimo, sijalica. Svetlosni zraci odbijaju
se od nje i ulaze u moje oči. U starini se smatralo - tog mišljenja je bio čak
i jedan Euklid - da vidimo posredstvom zraka koje na neki način tvore naše
oči i koji ostvaruju aktivan, fizički kontakt sa posmatranim predmetom. Ova
zamisao sasvim je prirodna i još se može sresti, premda se njome ne može ob­
jasniti nevidljivost predmeta u zamračenoj sobi. Danas koristimo udruženo dejstvo lasera i fotoćelija, ili radarskog odašiljača i radio-teleskopa, ostvarujući na
taj način aktivan svetlosni kontakt sa dalekim objektima. U radarskoj astronomniji, radio-talasi bivaju emitovani teleskopom sa Zemlje, odbijaju se, recimo,
od polulopte Venere koja je okrenuta prema nama i vraćaju se natrag. Na mno­
gim talasnim dužinama oblaci i atmosfera Venere potpuno su providni za radio-talase. Neka mesta na površini će ih apsorbovati ili, ako su izrazito nerav­
na, bočno rasuti, tako da će ta područja biti tamna za radio-talase. Prateći kre­
tanje površinskih osobenosti, izazvano rotiranjem Venere, prvi put je postalo
moguće pouzdano odrediti dužinu njenog dana - vreme potrebno da planeta
napravi pun krug oko svoje ose. Ispostavilo se da se, u odnosu na zvezde, Ve­
nera okrene jednom u dve stotine četrdeset tri dana, ali unazad, u smeru su­
protnom od svih ostalih planeta iz unutrašnjeg Sunčevog sistema. Sunce stoga
izlazi na zapadu, a zalazi na istoku, pri čemu između dva izlaska protekne sto
osamnaest zemaljskih dana. Osim toga, ona je okrenuta gotovo potpuno istom
stranom ka Zemlji kad god se nalazi na najmanjoj udaljenosti od naše plane­
te. Ma kako da je Zemljina gravitacija uspela da nagna Veneru na ovako sinhronizovano okretanje sa našom planetom, to se nije moglo brzo dogoditi. Ve­
nera nikako ne može biti stara pukih nekoliko hiljada godina, već mora biti
vršnjak svih ostalih tela u unutrašnjem Sunčevom sistemu.
Radarski teleskopi za Zemlje i letelica 'Pionir Venera' sa orbite oko pla­
nete snimili su obilje radarskih slika Venere. One pružaju pouzdane dokaze o
postojanju udarnih kratera. Na Veneri ima isto toliko kratera koji nisu ni pre­
veliki ni premali kao i na Mesečevom gorju, a to mnoštvo takođe nam stavlja
do znanja da je ona veoma stara. Krateri na Veneri su, međutim, izrazito plit­
ka/' i pakao
• 105
ki, gotovo kao da su visoke površinske temperature stvorile neku vrstu stene
koja se rastače tokom dugog razdoblja, poput karamelne mase ili gita, poste­
peno umekšavajući reljef. Tu postoje i velike mese, dvostruko više od Tibe­
tanske visoravni, jedna udubinska dolina, možda džinovski vulkani, kao i jed­
na planina visoka poput Everesta. Sada najzad imamo pred očima jedan svet,
prethodno potpuno skriven oblacima - čije su osobenosti prvi istražili radari i
svemirske letelice.
Površinske temperature Venere, koje su ustanovljene tehnikama radio-astronomije, da bi kasnije te nalaze potvrdila neposredna merenja svemirskih son­
di, iznose oko 480 stepeni Celzijusa, što znači da je tamo toplije nego u najvrelijoj kuhinjskoj pećnici. Odgovarajući površinski pritisak dostiže devedeset
atmosfera, odnosno devedeset puta je jači od pritiska kojim na nas deluje Ze­
mljina atmosfera, što je ravno težini vodenog stuba jedan kilometar ispod po­
vršine okeana. Da bi jedno svemirsko vozilo dugo opstalo na Veneri, ono mo­
ra biti rashlađivano, ali i sazdano poput podmornica predviđenih za velike du­
bine.
Desetak svemirskih vozila iz Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država ušlo
je u gustu Venerinu atmosferu i probilo se kroz oblake; nekoliko ih je čak
uspelo da opstane oko jedan čas na površini.1 Dve sonde iz sovjetske serije
'Venera' snimile su fotografije na tlu. Krenimo tragom ovih pionirskih misija
u posetu jednom drugom svetu.
Na području obične vidljive svetlosti mogu se razabrati slabašni žućkasti
oblaci Venere, ali, kako je još Galilej zapazio, oni se odlikuju potpunom jednoličnošću. Ukoliko, međutim, podesimo kamere na ultraljubičasto područje,
doći ćemo u priliku da vidimo graciozan, složeno uskovitlan klimatski sistem,
u visokim delovima atmosfere, gde vetrovi duvaju brzinom od oko sto metara
'Pionir Venera' bila je uspešna američka misija iz 1978-79, koja je obuhvaćala jedan
orbiter i četiri sonde za ulazak u atmosferu; dve od njih uspele su da zakratko opstanu u pa­
klu Venerine površine. Prilikom izrade svemirskih sondi za istraživanje planeta ima mnogo
neočekivanih obrta. Evo jedne zanimljive zgode iz misije 'Pionir Venera': medu uređajima na
jednoj sondi nalazio se i radiometar ukupnog fluksa, koji je trebalo ćelom putanjom kroz Ve­
nerinu atmosferu istovremeno da meri količinu infracrvene energije koja protiče nagore i nadole. Uređaj je nalagao ugradnju otpornog prozora koji bi bio proziran za infracrveno zrače­
nje. U tu svrhu bio je je uvezen i obrađen jedan dijamant od trinaest i po karata. Uvoznik je.
međutim, bio obavezan da plati dvanaest hiljada dolara na ime carinskih dažbina. No, američ­
ka Uprava carina ipak je zaključila da dijamant, pošto bude lansiran na Veneru, neće više mo­
ći da bude predmet trgovanja na Zemlji, tako da je odobrila povraćaj novca.
706 •
Karl Segan
u sekundi, odnosno tri stotine šezdeset kilometara na sat. Čak devedeset i šest
odsto Venerine atmosfere sastoji se od ugljen-dioksida. Postoje i sićušne koli­
čine azota, vodene pare, argona, ugljen-monoksida i još nekih gasova, dok na
ugljovodonike ili ugljene hidrate ne otpada nijedan desetomilioniti deo. Poka­
zalo se da Venerini oblaci poglavito predstavljaju koncentrisani rastvor sum­
porne kiseline, uz manje količine hlorovodonične i fluorovodonične kiseline.
Čak i u području visokih, hladnih oblaka Venera nije nimalo prijatan svet.
Daleko iznad vidljivog pokrova oblaka, na visini od oko sedamdeset kilo­
metara, prostire se neprekidna izmaglica sitnih čestica. Na šezdeset kilometara
povrh tla zaranjamo u oblake i najednom bivamo okruženi kapljicama koncentrisane sumporne kiseline. Sto se dublje spuštamo, čestice oblaka postaju sve
krupnije. Opori gas sumpor-dioksid, SO9, prisutan je u malim količinama u ni­
žim delovima atmosfere. Odatle se penje iznad oblaka gde ga ultraljubičasta
svetlost sa Sunca razgrađuje, što mu omogućava da se spoji sa vodom i obra­
zuje sumpornu kiselinu - koja se kondenzuje u kapljice i u tom obliku spušta
na niže visine, da bi je tu toplota razložila na SO9 i vodu, čime se ciklus za­
tvara. Na celoj Veneri neprekidno pada kiša sumporne kiseline, ali nijedna ka­
pljica nikada ne stiže do površine.
Magla sumporne boje pruža se sve do visine od četrdeset pet kilometara
iznad tla, posle čega sledi gusta, ali kristalno prozirna atmosfera. Atmosferski
pritisak toliko je visok, međutim, da se površina ne može videti. Molekuli u
atmosferi u toj meri prelamaju Sunčevu svetlost da se slike površine potpuno
gube. Tu nema ni traga prašine ili oblaka, već postoji samo atmosfera čija se
gustina osetno povećava prema tlu. Sloj oblaka zrači obilje Sunčeve svetlosti,
baš kao što to biva i na Zemlji za oblačnih dana.
Po žežućoj vrelini, mrvećim pritiscima, pogubnim gasovima i avetinjskom
crvenkastom sjaju koji sve obliva Venera liči znatno pre na otelovljenje pakla
nego na boginju ljubavi. Koliko smo u prilici da razaberemo, bar neka mesta
na površini predstavljaju polja raštrkanih, zatupastih kamenih gromada, nepra­
vilnog oblika; posredi je negostoljubiv, pust predeo, koji samo mestimično bi­
va oživljen erodiranim olupinama retkih svemirskih sondi upućenih s jedne pla­
nete koja se uopšte ne može videti kroz gustu, oblačnu, otrovnu atmosferu.1
1
Krajnje je neverovatno da u ovoj pogubnoj sredini može postojati nešto živo, makar to
bila i stvorenja veoma različita od nas. Organski i drugi zamislivi biološki molekuli naprosto
bi se tu raspali. No, pustimo ipak malo mašti na volju i pretpostavimo da se na ovakvoj pla­
neti jednom pojavio inteligentan život. Da li bi on izumeo nauku? Razvoj nauke na Zemlji iz-
Raj i pakao
• 107
Venera je oličenje katastrofe planetnih razmera. Postalo je prilično izvesno
da je uzrok visoke površinske temperature veoma opsežno dejstvo staklene ba­
ste. Sunčeva svetlost prolazi kroz atmosferu i oblake Venere, koji su poluprovidni za vidljivu svetlost, i stiže do površine. Pošto na taj način biva zagrejana, površina počinje da zrači natrag u svemir. No, s obzirom na to da je Ve­
nera znatno hladnija od Sunca, ona odašilje zračenja poglavito na infracrvenom,
a ne na vidljivom području spektra. Međutim, ugljen-dioksid i vodena para ' u
Venerinoj atmosferi gotovo su potpuno neprozirni za infracrveno zračenje, tako
da toplota Sunca biva delotvorno zarobljena, što uslovljava rast površinske tem­
perature - sve dok male količine infracrvenog zračenja, koje ipak uspevaju da
se otmu toj masivnoj atmosferi, ne dođu u ravnotežu sa Sunčevom svetlošću
koja biva apsorbovana u nižim delovima gasnog omotača i na površini.
Naš susedni svet pokazao se kao krajnje sumorna i neprijatna planeta. No,
još ćemo se vratiti Veneri. Ona je očaravajuća na svoj način. Mnogi junaci iz
nikao je na temeljima posmatranja pravilnosti zvezda i planeta. Venera je, međutim, potpuno
prekrivena oblacima. Noć je pogodno duga - oko pedeset devet zemaljskih dana - ali nikakvu
astronomsku Vaseljenu ne biste videli ako biste podigli pogled ka noćnom nebu Venere. Čak
bi i Sunce bilo nevidljivo po danu; svetlost bi mu bila prelomljena i razlivena po ćelom nebu - baš kao što ronioci vide pod morem jednoobrazni sjajni pokrov nad sobom. No, ukoliko
bi na Veneri bio napravljen radio-teleskop, on bi mogao da otkrije Sunce, Zemlju i druga da­
leka tela. A ako bi došlo i do razvoja astrofizike, postojanje zvezda moglo bi se u krajnjoj li­
niji izvesti iz načela fizike, ali one bi bile samo teorijske konstrukcije. Pitam se kako bi reagovala inteligentna bića sa Venere, kada bi jednoga dana naučila da lete, da plove gustim va/.duhom, da poniru u tajanstveni pokrov oblaka četrdeset i pet kilometara iznad tla - što bi ih
konačno dovelo u priliku da, pošto jednom izrone iznad oblaka, prvi put ugledaju blistavu Va­
seljenu Sunca, planeta i zvezda.
U ovom trenutku još je pomalo neizvesno koliko na Veneri stvarno ima vodene pare.
Gasni hromatograf na sondama misije 'Pionir Venera' ustanovio je da u nižim delovima at­
mosfere količina vode iznosi nekoliko desetina jednog postotka. S druge strane, infracrvena merenja sovjetskih letelica koje su se spustile do površine, 'Venere 11' i 'Venere 12', govore 0
količini od stotog dela jednog postotka. Ako je prva vrednost tačna, onda su ugljen-dioksid i
vodena para sami dovoljni da zaustave gotovo celokupno toplotno zračenje sa površine i da
(ako održavaju nivo temperature tla na oko 480 stepeni Celzijusa. No, ako je ispravna druga
vrednost - a meni se čini da je ta procena pouzdanija - onda bi ugljen-dioksid i vodena pa­
ra bili kadri da održavaju nivo površinske temperature samo na oko 380 stepeni Celzijusa, što
znači da bi valjalo računati na još neki sastojak atmosfere koji bi zatvorio preostale prozore
mfracrvenih učestalosti u atmosferskoj staklenoj bašti. Za ovu svrhu izgledaju pogodne male
količine SO2, CO i HC1, a sva su ova jedinjenja otkrivena u Venerinoj atmosferi. Prema to­
me, novije američke i sovjetske misije na Veneru po svemu sudeći pružile su potvrdu da je
dejstvo staklene bašte uistinu razlog visoke površinske temperature na ovoj planeti.
108 •
Karl Segan
grčke i nordijske mitologije, uostalom, preduzimali su znamenite poduhvate da
posete pakao. Ima mnogo stvari koje možemo da naučimo o našoj planeti, tom
pravom raju spram Venere, tako što ćemo je porediti sa ovim paklom.
Sfinga, stvorenje koje je pola čovek, a pola lav, načinjena je pre više od
pet i po hiljada godina. Njeno lice jednom je bilo pravilno i besprekorno glat­
ko. Pustinjske peščane oluje i povremene kiše u Egiptu uspele su, međutim, da
ga tokom minulih hiljada godina izobliče i razriju. U Njujorku se nalazi jedan
obelisk nazvan Kleopatrina igla, koji je tu donet iz Egipta. Za samo sto godi­
na, koliko stoji u Centralnom parku, zapisi na njemu gotovo su se potpuno iz­
brisali pod dejstvom smoga i industrijskog zagađenja - hemijske erozije slične
onoj iz Venerine atmosfere. Erozija na Zemlji lagano potire informacije, ali s
obzirom na okolnost da su ovdašnji procesi veoma postupni - udar kišne ka­
pi, tarenje zrnca peska - oni mogu proći nezapaženi. Velike formacije, kao što
su planinski masivi, opstaju desetinama miliona godina; manji udarni krateri
možda stotinu hiljada;1 a ljudski artefakti velikih razmera svega nekoliko hilja­
da. Pored ovih sporih i jednoobraznih erozija, razaranja još izazivaju velike i
male katastrofe. Sfingi nedostaje nos. Neko ga je odvalio hicima, obuzet pori­
vom skrnavljenja u trenucima zaludnosti - možda mamelučki Turci, a možda
Napoleonovi vojnici.
Na Veneri, Zemlji, kao i na drugim svetovima u Sunčevom sistemu posto­
je tragovi katastrofalnih razaranja, koje su sporiji, jednoobrazniji procesi ubla­
žili ili sasvim potrli: na Zemlji to čine, na primer, padavine koje prerastaju u
potoke, rečice i reke tečne vode, stvarajući ogromne nanosne i taložne bazene;
na Marsu postoje ostaci drevnih reka, koje su možda izvirale ispod površine;
na Iou, jednom od Jupiterovih meseca, ima formacija koje liče na široke jaru­
ge, stvorene protokom tečnog sumpora. Moćni klimatski sistemi dejstvuju na
Zemlji - baš kao i u višim delovima Venerine atmosfere, odnosno na Jupite­
ru. Peščane oluje besne na Zemlji i Marsu; munje sevaju na Jupiteru, Veneri
i Zemlji. Vulkani bljuju svoju utrobu u atmosfere Zemlje i Ioa. Unutrašnji ge­
ološki procesi lagano preobličavaju površinu Venere, Marsa, Ganimeda, Evro­
pe, baš kao i Zemlje. Glečeri čija je sporost poslovična, dovode do velikih pre­
krajanja zemaljskih predela, a verovatno i onih na Marsu. Ovi procesi ne mo' Tačnije rečeno, udarni krateri prečnika deset kilometara nastaju na Zemlji jednom u pet j
stotina hiljada godina; oni bi odoleli eroziji oko tri stotine miliona godina na područjima ko- I
ja su geološki postojana, kao što su to Evropa i Severna Amerika. Manji krateri bivaju stva­
rani češće, ali i brže uništavani, naročito u geološki aktivnim oblastima.
D
Raj i pakao
• 109
raju da budu neprekidni. Pretežan deo Evrope jednom je bio prekriven ledom.
Pre nekoliko miliona godina mesto na kome se danas nalazi Čikago bilo je za­
pretano ledenim naslagama debelim tri kilometra. Na Marsu i na još nekim mestima u Sunčevom sistemu postoje formacije koje nisu mogle danas nastati,
predeli skrojeni pre više stotina miliona ili nekoliko milijardi godina, kada su
se lokalne klime po svoj prilici veoma razlikovale od sadašnjih.
Postoji još jedan činilac koji može da dovede do promene površinskog iz­
gleda i klime Zemlje: inteligentni život kadar da preduzima velika prekrajanja
životne sredine. Kao i na Veneri, na Zemlji se takođe javlja dejstvo staklene
bašte zbog postojanja ugljen-dioskisa i vodene pare. Globalna temperatura Ze­
mlje bila bi ispod tačke mržnjenja vode da nema dejstva staklene bašte. To
dejstvo održava okeane u tečnom stanju i omogućava postojanje života. Slabo
dejstvo staklene bašte svakako je povoljno. Slično Veneri, i na Zemlji ima do­
voljno ugljen-dioksida za pritisak od oko devedeset atmosfera; ali ovde se on
nalazi u planetnoj kori, u vidu krečnjaka i drugih karbonata, a ne u atmosfe­
ri. Kad bi se Zemlja samo malo približila Suncu, temperatura bi blago porasla.
To bi oslobodilo izvesne količine CO2 iz površinskih stena, što bi za posledicu imalo pojačanje dejstva staklene bašte, koje bi, sa svoje strane, dovelo do
novog porasta temperature na površini. A toplija površina izazvala bi nova isparavanja karbonata u vidu CO2, tako da bi, po svoj prilici, počelo nezadrži­
vo bujanje dejstva staklene bašte sve do veoma visokih temperatura. Smatra se
da se upravo ova pojava zbila u ranoj istoriji Venere zbog velike blizine ove
planete Suncu. Površinske prilike na Veneri predstavljaju ozbiljno upozorenje:
jednu planetu veoma sličnu našoj lako može da snađe zao usud.
Glavni izvori energije naše sadašnje industrijske civilizacije jesu takozva­
na fosilna goriva. Sagorevamo drvo i naftu, ugalj i zemni gas, pri člemu se u
vazduhu oslobađaju ogromne količine gasova, a prvenstveno C02- Sadržaj
ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi dramatično se povećava. Mogućnost ne­
zadrživog bujanja dejstva staklene bašte opominje nas da moramo biti oprezni:
porast globalne temperature makar i za stepen ili dva može imati katastrofal­
ne posledice. Prilikom sagorevanja uglja, nafte i benzina takođe se u atmosfe­
ru oslobađa sumporna kiselina. Slično kao i na Veneri, u Zemljinoj stratosferi
već se sada nalazi zamašna izmaglica sačinjena od kapljica sumporne kiseline.
Naši velegradovi zagađeni su škodljivim molekulima. Ne shvatamo dugoročne
posledice koraka koje sada preduzimamo.
110 •
Karl Segan
No, mi dovodimo do poremećaja klime i u suprotnom smislu. Stotinama
hiljada godina ljudska bića su palila i sekla šume i puštala domaće životinje
da pasu po travnatim površinama i da ih uništavaju. Danas je sečenje šume i
spaljivanje zemljišta za potrebe poljoprivrede krajnje neumereno, krčenju šum­
skih površina u tropima u industrijske svrhe kao da nema granica, a ispaša se
sprovodi tako kao da budućnost uopšte ne postoji. Ali šume su tamnije od pa­
šnjaka, a pašnjaci su tamniji od pustinja. Kao posledica ovoga dolazi do samnjenja količine Sunčeve svetlosti koju tlo apsorbuje, odnosno promene vidova
korišćenja zemljišta uzrokuju sniženje površinske temperature naše planete. Da
li će to hlađenje dovesti do povećanja razmera polarnih ledenih kapa, koje će
tada, budući da su svetle, odražavati još više Sunčeve svetlosti sa Zemlje i ti­
me doprineti daljem hlađenju planete, što bi na kraju izazvalo nezadrživo bu­
janje takozvanog albedo' dejstva?
Naša divna, plava planeta Zemlja jedini je dom za koji znamo. Venera je
pretopla. Mars je odveć hladan. Ali Zemlja je baš kakva treba da bude, pravi
raj za ljude. Uostalom, mi smo nikli ovde. Ali klima koja nam sada pogodu­
je možda je nepostojana. Mi remetimo našu sirotu planetu na načine koji su
ozbiljni i međusobno protivurečni. Postoji li opasnost da se životna sredina Ze­
mlje pretvori u planetni pakao Venere ili u globalno ledeno doba Marsa? Naj­
jednostavniji odgovor jeste da to niko ne zna. Izučavanje klime u globalnim
razmerama i poređenje Zemlje sa drugim svetovima - to su discipline koje se
još nalaze u povoju. Osim toga, u njih se malo i nerado ulaže. No, u nezna­
nju, mi uporno nastavljamo po starom, zagađujući atmosferu i osvetljavajući
kopno, pri čemu gubimo iz vida činjenicu da su dugoročne posledice svih tih
činova još uglavnom potpuno nepoznate.
Pre nekoliko miliona godina, kada su se ljudska bića javila na Zemlji, ona
je već bila sredovečni svet, od čije je mladosti, pune razaranja i plahovitosti,
već proteklo 4,6 milijardi godina. Ali mi, ljudi, predstavljamo sada jedan nov,
a možda i odlučujući činilac. Naša inteligencija i naša tehnologija podarile su
nam moć da utičemo na klimu. Kako ćemo upotrebiti tu moć? Da li ćemo bi­
ti popustljivi prema neznanju i samozadovoljstvu u stvarima koje se tiču ćele
čovekove porodice? Cenimo li kratkoročne pogodnosti više od dobrobiti Ze­
mlje? Ili ćemo, možda, početi da razmišljamo i o onome što dolazi sutra, vo'Albedo' je deo Sunčeve svetlosti koja se odbija od površine planete i vraća u svemir.
U slučaju Zemlje albedo iznosi trideset do trideset pet odsto. Ostatak Sunčeve svetlosti biva
apsorbovan na tlu, što obezbeđuje održanje prosečne površinske temperature
Raj i pakao
• 111
deći računa i o našoj deci i unucima i nastojeći da dokučimo i zaštitimo slo­
žene sisteme za održanje života na našoj planeti? Zemlja je sićušan i krhki
svet. Valja je gajiti i negovati.
5.
BLUZ ZA
CRVENU PLANETU
U voćnjaku bogova on promatra kanale...
Enuma eliš, Sumer, oko 2500. pre nove ere
Čovek koji je Kopernikovog Uverenja, da je, naime, ova naša Zemlja samo Pla­
neta, koja se kreće oko Sunca što je obasjava, poput svih ostalih, mora jednom
doći na odvalnu pomisao... da i druge planete imaju svoju Odeždu i Opremu, pa
čak i Žitelje, kao i naša Zemlja... Ali mi smo odvajkada bili skloni zaključku da
je uzaludno upuštati se u istraživanje onoga što se Prirodi tamo ushtelo da stvo­
ri, smatrajući neverovatnim da se takvo Istraživanje ikada može okončati... No,
tu skoro, ozbiljno se udubivši u razmišljanje o tome (pri čemu sebe nipošto ni­
sam smatrao umnijim od onih velikih Ljudi /prošlosti/ već jedino povlašćenim ti­
me što živim posle većine njih), ustanovih da rečeno Istraživanje ipak nije neiz­
vodljivo, kao i da mu na putu ne stoje nesavladive Prepreke, već da tu i te ka­
ko ima prostora za osnovane Pretpostavke.
Nove pretpostavke o planetnim svetovima, njihovim žiteljima i proizvodima,
Kristijan Hajgens, oko 1690.
Doći će vreme kada će ljudi biti kadri da daleko dosegnu svojim očima... Tada
će vide ti planete poput naše Zemlje.
Kristofer Ren, pristupna beseda, Gresem koledž, 1657.
Pre mnogo godina, kaže se u priči, jedan poznati novinski izdavač uputio
je jednom znamenitom astronomu telegram sledeće sadržine: HITNO POŠA­
LJITE TELEGRAFSKI NA NAŠ RAČUN PET STOTINA RECI 0 TOME
IMA LI ŽIVOTA NA MARSU. Astronom je smesta uzvratio: POJMA NE­
MAM, POJMA NEMAM... dve stotine pedeset puta. Iako je ovo priznanje ne­
znanja poteklo od jednog stručnjaka i bilo ponovljeno znatno više puta nego
što je potrebno, na to kao da niko nije obratio pažnju: sve do naših dana, na­
ime, ne prestajemo da slušamo autoritativne tvrdnje kako onih koji misle da
mora biti života na Marsu, tako i onih koji smatraju da o tome ne može biti
govora. Neki ljudi silno žele da na Marsu bude života, dok neki opet podjed­
nako silno žele da ga ne bude. U oba tabora dolazilo je do preterivanja. Sna­
žne strasti donekle su prigušile popustljivost prema suprotnom stanovištu, ko­
ja je od suštinske važnosti za nauku. Kako izgleda, ima premnogo onih koji
po svaku cenu žele neki odgovor, bilo potvrdan ili odrican, samo da bi se oslo­
bodili nelagodne obaveze da u glavi u isto vreme drže dve međusobno isklju­
čive mogućnosti. Izvesni naučnici smatrali su, na osnovu nalaza za koje se ka­
snije ispostavilo da su veoma nepouzdani, da je Mars nastanjen. Drugi su do­
šli do zaključka da je planeta beživotna zato što preliminarna traganja za ne­
kim posebnim vidom ispoljavanja života nisu urodila plodom, ili su njihovi is­
hodi bili dvosmisleni. Bluz je često sviran za crvenu planetu.
Ali zašto Marsovci? Zašto toliko uzbudljivih spekulacija i nesputanih ma­
štanja baš o Marsovcima, a ne, recimo, o Saturnjanima ili Plutonjanima. Zato
što Mars, na prvi pogled, veoma nalikuje Zemlji. To je najbliža planeta čiju
površinu možemo da vidimo. Postoje polarne ledene kape, pokretni beli obla­
ci, silovite peščane oluje, šare na crvenoj površini koje se menjaju prema go­
dišnjim dobima, a tu je čak i dvadesetčetvoročasovni dan. Ima puno povoda
116 •
Karl Segan
da se o Marsu razmišlja kao o nastanjenom svetu. On je postao svojevrsno mit­
sko poprište na koje smo mi projektovali naše zemaljske nade i strahove. Ali
ne smemo dopustiti da nas sklonosti zavedu. Od značaja su jedino dokazi, a
njih još nema. Stvarni Mars je svet čuda. Perspektive vezane za ovaj svet znat­
no su uzbudljivije nego naša bivša strahovanja od njega. Već smo uspeli da
prosejemo pesak Marsa, vaspostavili smo tamo svoje prisustvo, ispunili smo či­
tavo stoleće snova!
Ko bi još mogao poverovati. u poslednjim godinama devetnaestog stoleća, da ovaj
svet pomno i netremice posmaraju inteligencije veće od čovekove, ali podjednako
smrtne kao i njegova; dok su ljudi išli za svojim raznovrsnim poslovima, bili su
ispitivani i proučavani, možda podjednako pažljivo kao što čovek proučava pod
mikroskopom prozračna stvorenja što vrve i množe se u kapi vode. Ispunjeni neizmernim samozadovoljstvom, ljudi su mileli po ćelom globusu, zadubljeni u svo­
je tričarije i spokojni u uverenju da vladaju materijom. Moguće je da se isto ta­
ko oseća infuzorija pod mikroskopom. Nikome na pamet nisu padali stariji svetovi u svemiru kao izvorišta opasnosti po čoveka; kada bi im i dolazili u um, ljudi
su o tim svetovima razmišljali jedino kao o mestima gde je život nemoguć ili neverovatan. Zanimljivo je prisetiti se nekih uverenja iz tih minulih dana. U najbo­
ljem slučaju, Zemljani su zamišljali da na Marsu možda ima ljudi, verovatno neuglednijih od njih i spremnih da pruže dobrodošlicu misionarskom pohodu. Među­
tim, sa one strane svemirskog bezdana, umovi koji su spram naših kao što su na­
ši spram umova davno iščezlih životinja, ogromni, hladni, nenakloni intelekti mo­
trili su na Zemlju očima punim zavisti, polako i neumitno kujući urotu protiv nas.
Ovi uvodni redovi klasičnog naučnofantastičnog romana Rat svetova Herberta Džordža Velsa, objavljenog 1897. godine, sve do danas ništa nisu izgu­
bili od svog zloslutnog prizvuka.' Naša svekolika istorija bila je ispunjena stra­
hovanjima, odnosno nadama, da život možda postoji i izvan Zemlje. U poslednjih stotinu godina ta zaokupljenost usredsredila se na jednu jarkocrvenu tačku svetlosti na noćnom nebu. Tri godine pre no što je objavljen Rat svetova
jedan Bostonac po imenu Persival Louel osnovao je veliku opservatoriju oda­
kle su potekle najpodrobnije zamisli kojima je trebalo da se osnaži pretpostav­
ka o postojanju života na Marsu. Louel se u mladosti pomalo bavio astrono­
mijom; upisao se na Harvard, obavljao je poluzvaničnu diplomatsku dužnost u
' Godine 1938. Orson Vels je priredio radiodramsku verziju ovog romana, premestivši po­
prište radnje iz Engleske u istočni deo Sjedinjenih Država. Milioni Amerikanaca, obuzeti pred­
ratnom psihozom, poverovali su da je uistinu počela invazija Marsovaca.
Bluz za crvenu planetu
• 117
Koreji i uopšte je bio zaokupljen uobičajenim delatnostima imućnih ljudi tog
vremena. Pre no što je umro 1916. godine, on je u velikoj meri obogatio na­
ša znanja o prirodi i razvoju planeta, doprineo je nastanku zamisli o širenju
Vaseljene i na odlučujući način utro je put ka otkriću planete Pluton, koja je
u izvesnom smislu nazvana po njemu. Prva dva slova imena Pluton predsta­
vljaju inicijale Persivala Louela, a simbol ovog sveta je E, što predstavlja
svojevrsni planetni monogram.
Ali Louelova životna ljubav bila je planeta Mars. Godine 1877. dozi veo je
silno ushićenje kada je saznao za izveštaj italijanskog astronoma Đovanija Skjaparelija o otkriću izvesnih formacija na Marsu, koje je ovaj nazvao canali. Za
vreme približenja Marsa Zemlji Skjapareli je uočio prepletenu mrežu pojedi­
načnih i dvostrukih pravih linija koja je prekrivala svetla područja planete. Reč
canali na italijanskom označava kako prirodne, tako i veštačke formacije, ali
je na nevolju bila prevedena na engleski rečju canals, pod kojom se podrazuinevaju samo veštačke tvorevine. (Za odgovarajuća prirodna ustrojstva u engle­
skom jeziku koristi se reč channels - prim, prev.) I tako, Mars-manija raširi­
la se Evropom i Amerikom, a pod njenim dejstvom našao se i Persival Louel.
Godine 1892, pošto mu je vid sasvim oslabio, Skjapareli je objavio da od­
ustaje od daljeg posmatranja Marsa. Louel je resio da preuzme stvar u svoje
ruke. Za to mu je bio potreban prvorazredni posmatrački položaj, neometan
oblacima, gradskim svetlima i slabom 'vidljivošću'. Pod vidljivošću se u astro­
nomiji podrazumeva postojana atmosfera koja omogućava najniži stepen svetlucanja astronomske slike u teleskopu. Slabu vidljivost izaziva manja uskomešanost atmosfere iznad teleskopa, zbog koje izgleda da zvezde trepere. Louel
je podigao opservatoriju daleko od doma, na Marsovom brdu u Flegstafu, u
saveznoj državi Arizoni.' Počeo je da crta površinske osobenosti Marsa, a na­
ročito kanale koji su ga naprosto opčinjavali. Posmatranja ove vrste nisu laka.
Treba provesti duge sate uz teleskop, pri noćnoj studeni. Vidljivost je uglav­
nom slaba, tako da je slika Marsa najčešće mutna i izobličena. Ono što se ta­
da vidi valja prenebreći. Ali povremeno se slika primiruje i pojedinosti plane­
te zakratko blesnu pred vama, čudesno jasne. U tim trenucima morate upamIsak Njutn je napisao: 'Kada bi krajnje teorijske mogućnosti u pogledu pravljenja tele­
skopa bile potpuno ostvarene, ipak bi i dalje postojale određene granice preko kojih teleskopi
ne bi mogli da dosegnu. Vazduh kroz koji gledamo zvezde neprekidno je uskomešan... U ta­
kvim prilikama, jedino nam valja potražiti što vedriji i postojaniji vazduh, kakav možda po­
stoji na vrhovima najviših planina, iznad debelog sloja oblaka.'
7/8 •
Karl Segan
titi ono što ste bili povlašćeni da vidite, i to verno preneti na hartiju. Tada va­
lja zaboraviti na sva predubedenja i otvorenog uma zabeležiti čudesa Marsa.
Beležnice Persivala Louela pune su onoga što je on mislio da je video: tu
su svetla i tamna područja, pomaljanje polarne kape i kanali - čitava planeta
prošarana kanalima. Louel je verovao da je video mrežu velikih prokopa za
navodnjavanje koja opasuje globus, dovodeći dragocenu tečnost sa polarnih ka­
pa što se otapaju do žednih žitelja polutarnih gradova. Verovao je da planetu
nastanjuje jedna starija i mudrija rasa, možda veoma različita od nas. Verovao
je da do sezonskih pramena boje tamnih područja dolazi zbog bujanja i zami­
ranja vegetacije. Verovao je da je Mars veoma sličan Zemlji. Jednom reci, premnogo je verovao.
Louel je zamišljao Mars kao drevan, bezvodan, uvenuo, pustinjski svet. No,
ta pustinja imala je zemaljski izgled. Louelov Mars bio je u mnogo pogleda
sličan američkom jugozapadu, gde se nalazila opservatorija ovog astronoma. On
je držao, doduše, da su temperature na Marsu nešto niže, ali ipak sasvim pod­
nošljive, kao, recimo, na 'jugu Engleske'. Vazduh je. navodno, bio redak, ali
je sadržao dovoljno kiseonika za normalno disanje. Oskudevalo se u vodi, ali
je elegantna mreža kanala napajala ćelu planetu ovom dragocenom tečnošću.
Ono što danas izgleda kao najozbiljnija zamerka koja su Louelu uputili
njegovi savremenici poteklo je iz jednog neočekivanog izvora. Godine 1907.
Alfred Rasel Volas, biolog koji je zajedno sa Čarlsom Darvinom otkrio da evo­
lucija dejstvuje posredstvom prirodnog odabiranja, bio je zamoljen da napiše
prikaz jedne Louelove knjige. Volas je u mlađim godinama bio inženjer, a ia­
ko je pokazivao izvesno razumevanje prema takvim stvarima kao što je vančulno opažanje, imao je izrazito skeptičan stav prema zamislima o nastanjenosti Marsa. On je pre svega pokazao da je Louel pogrešio pri izračunavanju prosečne temperature na Marsu; nije moglo biti ni govora o blagim temperatur­
nim prilikama poput onih koje vladaju na jugu Engleske: veoma su retka bila
mesta gde temperatura stalno nije stajala ispod tačke mržnjenja vode. Postoja­
ni ledeni pokrov okivao je površinu. Isto tako, vazduh je bio znatno redi ne­
go što je to Louel izračunao. Kratera je moralo biti podjednako mnogo kao i
na Mesecu. A evo Volasove opaske povodom navodne vode u kanalima:
Svaki pokušaj da se taj oskudni višak (vode) dovede nabujalim kanalima preko
polutara u drugu poluloptu, kroz užasna pustinjska područja, gde na nebu nema
ni oblačka, kako to opisuje gospodin Louel, predstavljao bi znatno pre delo lu-
Bluz za crvenu planetu
• 119
đaka, nego poduhvat inteligentnih bića. Više je nego osnovano pretpostaviti da
bi najdalje na stotinu milja od izvorišta doslovce svaka kap vode isparila ili bi­
la upijena u sparušeno tie.
Ova razorna i uglavnom tačna fizička analiza sročena je kada su Volasu
bile osamdeset četiri godine. On je došao do zaključka da je život na Marsu
- a pod tim je podrazumevao civilno neimarstvo začinjeno hidraulikom - ne­
moguć. Nije izložio nikakvo gledište o mikroorganizmima.
Uprkos Volasovoj kritici, uprkos činjenici da drugi astronomi, čiji telesko­
pi i posmatrački položaji ništa nisu zaostajali za Louelovim, nisu uspeli da za­
paze ni traga od znamenitih kanala, Louelovo viđenje Marsa ipak je steklo sil­
nu popularnost. Ono je posedovalo izvesno mitsko svojstvo, koje kao da je po
starodrevnosti bilo ravno samom postanju. Deo njegove privlačnosti poticao je
i iz činjenice da je devetnaesti vek bio doba neimarskih čudesa, među koja su
spadala i prokopavanja ogromnih kanala: Sueckog, koji je okončan 1869; Korintskog iz 1893; Panamskog iz 1914; konačno, u samim Sjedinjenim Država­
ma podignute su brane na Velikim jezerima, u gornjem delu savezne države
Njujork izgrađeni su plovni kanali, a na jugozapadu zemlje napravljena je či­
tava mreža prokopa za navodnjavanje. A ako su Evropljani i Amerikanci ka­
dri da preduzimaju ovakve poduhvate, zašto to ne bi bili u stanju i Marsovci?
Staviše, zar se od jedne starije i mudrije vrste nisu mogla očekivati još slože­
nija i obimnija preduzetništva, kojima bi se odvažno predupredilo sve izrazitije obezvođenje crvene planete?
Mi smo danas uputili izviđačke satelite na orbitu oko Marsa. Kartografisana je ćela planeta. Spustili smo dve automatizovane laboratorije na njenu po­
vršinu. U međuvremenu, od Louelovih dana, tajne Marsa samo su se produ­
bljivale. Međutim, na slikama, koje su nesravnjivo podrobnije od svih prizora
planete što su mogli stati pred Louelove oči, nema ni traga od dične mreže
kanala, niti od neke ustve. Radeći optička posmatranja u uslovima otežane vi­
dljivosti, Louel, Skjapareli i drugi astronomi naprosto su bili zavedeni - delimično, možda, i zbog sklonosti da veruju u postojanje života na Marsu.
Posmatračke beležnice Persivala Louela svedoče o neprekidnom radu uz te­
leskop tokom mnogo godina. One pokazuju da je Louel i te kako bio svestan
skeptičnog stava ostalih astronoma prema navodnom stvarnom postojanju ka­
nala. Ti zapisi otkrivaju nam jednog čoveka uverenog da je došao do važnog
otkrića i ozlojeđenog zbog toga što drugi još nisu uvideli njegov značaj. Tako
120 •
Karl Segan
se, na primer, pod 21. januarom 1905. godine, u jednoj beležnici nalazi zapi­
sano sledeće: 'Dvostruki kanali pojavljivali se na mahove, uveren u njihovu
stvarnost.' Čitajući Louelove zapise, stekao sam jasan, ali nelagodan utisak da
je on uistinu video nešto. Ali šta?
Kada smo Pol Foks sa Kornela i ja uporedili Louelove karte Marsa sa
snimcima iz orbite koje je načinio 'Mariner 9', raspolažući razlučnom moći ko­
ja je povremeno bila i do hiljadu puta bolja od one kojom se odlikovao Louelov refrakcioni teleskop prečnika dvadeset četiri inča na površini Zemlje, ni­
smo pronašli među njima doslovce nikakva poklapanja. Nije stvar bila u tome
što su Louelove oči spojile nepovezane sitne pojedinosti na Marsovoj površini
u prividne prave linije. Na mestima gde se pružala većina njegovih navodnih
kanala ne postoje tamne mrlje ili kraterski lanci. Tu naprosto nema nikakvih
posebnosti. Kako je onda mogao da crta iste kanale iz godine u godinu? Ka­
ko su onda drugi astronomi - od kojih su neki tvrdili da su se podrobnije upo­
znali sa Louelovim kartama tek pošto su obavili svoja posmatranja - takođe
crtali iste kanale? Jedno od najvažnijih otkrića do kojih se došlo prilikom mi­
sije 'Marinera 9' bilo je postojanje nestalnih pruga i mrlja na površini Marsa
- od kojih mnoge stoje u vezi sa bedemima udarnih kratera i menjaju se sa
godišnjim dobima. Posredi su nanosi peska čije oblike preinačuju sezonski vetrovi. Ali pruge nemaju karakter kanala, one se ne nalaze na njihovim navod­
nim mestima i nijedna pojedinačno nije dovoljno velika da bi se uopšte mo­
gla razabrati sa Zemlje. Neverovatno je da su u prvim decenijama ovog stoleća na Marsu postojale neke stvarne formacije koje su makar i malo podsećale
na Louelove kanale, a koje su bez traga iščezle onog trenutka kada su posta­
la izvodljiva istraživanja svemirskim sondama sa male udaljenosti.
Kako izgleda, Marsovi kanali predstavljali su ishod nekog kratkog spoja,
nastalog u uslovima slabe vidljivosti, u čovekovom operativnom lancu rukaoko-mozak. (Razume se, ovo se ne odnosi na sve posmatrače: mnogi astrono­
mi, naime, koji su podjednako valjanim uređajima preduzimali ispitivanje Mar­
sa u Louelovo vreme, tvrdili su da nema ni govora o nekim kanalima.) No, ni
ovo objašnjenje ne čini mi se sasvim zadovoljavajuće: imam neodoljiv utisak,
naime, da je neki važan vid problema Marsovih kanala još prekriven velom
tajne. Louel je stalno govorio da je pravilnost kanala nepogrešivi znak njiho­
vog inteligentnog porekla. Ovo je nesumnjivo tačno. Jedino preostaje da se
ustanovi sa koje se strane teleskopa nalazila ta inteligencija.
Bluz za crvenu planetu
• 121
Louelovi Marsovci bili su dobroćudni i vedri, čak pomalo bogoliki, u sva­
kom slučaju nimalo slični zlim i pretećim stvorenjima iz Rata svetova Herberta Džordža Velsa i Orsona Velsa. Obe zamisli počele su da raspaljuju maštu
široke publike posredstvom nedeljnih novinskih dodataka i naučne fantastike.
Sećam se kako sam kao dečak bez daha i opčinjen čitao romane o Marsu Edgara Rajsa Barouza. Putovao sam sa Džonom Karterom, otmenim pustolovom
iz Virdžinije, na 'Barsum', kako su Mars nazivali njegovi žitelji. Pratio sam
krda osmonogih tovarnih životinja, toata. Osvojio sam srce predivne Dejah Toris, princeze Helijuma. Sklopio sam prijateljstvo sa zelenoputim borcem po
imenu Tars Tarkas, čija je visina dostizala četiri metra. Tumarao sam barsumskim gradovima punim kula i tornjeva, zalazio u natkrite crpne stanice, šetao
se zelenim obalama kanala Nilosirtis i Nepentes.
Da li je odista moguće - u stvarnosti, a ne u mašti - otisnuti se sa Džo­
nom Karterom na putovanje u kraljevstvo Helijum na planeti Mars? Da li bi
bilo izvodljivo krenuti neke letnje večeri, dok nam put osvetljavaju dva hitra
Barsumova meseca, u misiju koja bi predstavljala prvorazrednu naučnu pusto­
lovinu? Bez obzira na to što su se Louelovi zaključci o Marsu, računajući tu
i one o postojanju znamenitih kanala, pokazali pogrešni, njegovi opisi planete
imali su bar jednu vrlinu: nagnali su čitava pokolenja osmogodišnjaka, među
koje sam i ja nekada spadao, da istraživanje planeta smatraju stvarnom moguć­
nošću, da se pitaju da li se i mi jednoga dana možemo uputiti na Mars. Džon
Karter stigao je tamo tako što je izišao na jednu čistinu, raširio ruke, i to sil­
no poželeo. Sećam se kako sam u dečaštvu proveo mnoge sate, odlučno raši­
renih ruku na jednom pustom polju, preklinjući svetlu tačku na nebu, za koju
sam držao da je Mars, da me prebaci na svoju površinu. Ovaj način, međutim,
nije upalio. Morao je postojati neki drugi.
Poput organizama, mašine se takođe razvijaju. Rakete su prvobitno nasta­
le, baš kao i barut koji ih je u početku pokretao, u Kini, gde su se koristile
pri svetkovinama ili iz estetskih razloga. Prenete u Evropu oko četrnaestog stoleća, stale su da se primenjuju u ratovanjima, da bi ih u devetnaestom veku
ruski učitelj Konstantin Ciolkovski uzeo u obzir kao glavno sredstvo za prevoz do planeta; konačno, američki naučnik Robert Gadard prvi ih je usavršio
za letenje do velikih visina. Nemačke vojne rakete 'fau 2' iz Drugog svetskog
rata sadržale su doslovce sve novine koje je izumeo Gadard, doživevši vrhu­
nac u lansiranju dvostepene kombinovane rakete 'fau 2'-VAK Korporal, koja
se vinula do tada nedostižne visine od četiri stotine kilometara. Tokom pede-
722 •
Karl Segan
setih godina, tehnološki napredak, čiji je glavni zatočnik u Sovjetskom Savezu
bio Sergej Koroljov, a u Sjedinjenim Državama Verner fon Braun, i u čijem
je zaleđu stajalo nastojanje da se izgrade transportni sistemi sredstava masov­
nog uništenja, za šta su se lako obezbedivala sredstva, utro je put do prvih ve­
slačkih satelita. Ritam napretka potom je postajao sve brži: orbitalni let sa ljud­
skom posadom; kosmonauti na orbiti oko Meseca, a potom i na samom Mesecu; robotske svemirske sonde po ćelom Sunčevom sistemu. I mnoge druge
nacije već su lansirale svoje svemirske letelice - na primer, Britanija, Francu­
ska, Kanada, Japan i Kina, zemlja u kojoj je raketa pronađena.
Jedan od ranih vidova primene svemirske rakete - o čemu su Ciolkovski
i Gadard (koji je kao mladić čitao Velsa, a potom bivao podstican predavanji­
ma Persivala Louela) rado maštali - trebalo je da bude orbitalna naučna sta­
nica, koja bi imala zadatak da sa velike visine posmatra Zemlju, kao i sonda
koja bi bila upućena u traganje za životom na Marsu. Oba ova sna sada su
ostvarena.
Zamislite da ste posetilac sa neke druge, veoma različite planete i da se
približavate Zemlji, nemajući nikakva predubeđenja o njoj. Viđenje našeg sve­
ta postepeno vam se poboljšava kako se primičete i vi počinjete da razabirete
sve tananije pojedinosti. Da li je planeta nastanjena? U kojoj tački se to mo­
že ustanoviti? Ako postoje inteligentna bića, ona su možda sazdala neimarska
ustrojstva koja su veoma upadljiva u razmerama od nekoliko kilometara, ustroj­
stva koja bi se mogla otkriti ukoliko bismo našim optičkim sistemima posmatrali Zemlju uz kilometarsku razlučnu moć. Na ovom nivou pojedinosti, među­
tim. Zemlja izgleda potpuno pusta. Nema nikakvog traga od života, inteligen­
cije ili bilo čega drugog na mestima koja mi nazivamo Vašington, Njujork, Bo­
ston, Moskva, London, Pariz, Berlin, Tokio i Peking. Ako i ima inteligentnih
stvorenja na Zemlji, ona nisu u velikoj meri preoblikovala površinu u pravil­
ne geometrijske formacije koje se mogu razabrati pri kilometarskoj razlučnoj
moći.
No, ukoliko desetostruko poboljšamo razlučnu moć, tako da počinjemo da
uočavamo pojedinosti koje u promeru imaju samo sto metara, situacija se menja. Mnoga mesta na Zemlji najednom kao da bivaju izoštrena, otkrivajući slo­
žene šare sačinjene od kvadrata i pravougaonika, pravih linija i krugova. Posredi su, zapravo, neimarski artefakti inteligentnih bića: drumovi, autoputevi,
kanali, obrađene površine, gradske ulice - oblici koji ukazuju na dve velike
ljudske strasti: prema euklidovskoj geometriji i prema teritorijalnosti. U ovim
Bluz za crvenu planetu
• 123
razmerama inteligentni život može se razabrati u Bostonu, Vašingtonu ili Njujorku. Pri razlučnoj moći od deset metara prvi put postaje očigledno u kojoj
je meri, u stvari, prekrojena površina planete. Izvesno je da ljudi nisu provo­
dili vek skrštenih ruku. Fotografije koje se nalaze od 114. do 116. strane sni­
mljene su po danu. Ali u sumrak ili tokom noći postaju vidljive druge stvari:
vatre na naftnim bušotinama u Libiji i Persijskom zalivu; podmorsko osvetljavanje japanske ribarske flote u lovu na lignje; jarka svetla velegradova. A ako
po danu poboljšamo razlučnu moć još jednom, tako da možemo razabrati stva­
ri koje imaju samo metar u promeru, doći ćemo u priliku da prvi put otkrije­
mo pojedinačne organizme - kitove, krave, flamingoe, ljude.
Inteligentni život na Zemlji otkriva se prvi put po geometrijskoj pravilno­
sti svojih tvorevina. Kada bi Louelova mreža kanala uistinu postojala, zaklju­
čak da inteligentna bića nastanjuju Mars takođe bi bio sasvim osnovan. Da bi
se život mogao uočiti na fotografijama Marsa snimljenim čak sa orbite oko ove
planete, on je isto tako morao da preduzme obimna prekrajanja površine. Teh­
ničke civilizacije, koje grade kanale, lako bi se mogle otkriti. No, izuzev jed­
nog ili dva zagonetna obličja, ništa slično tome ne može se razabrati u obilju
Marsovih površinskih pojedinosti koje su zabeležile svemirske letelice bez ljud­
ske posade. Postoje, međutim, i mnoge druge mogućnosti, u rasponu od veli­
kih biljaka i životinja, preko mikroorganizama i izumrlih oblika, pa sve do pla­
nete koja je oduvek bila beživotna, baš kao što je to i sada. Temperature na
Marsu znatno su niže zato što je on udaljeniji od Sunca nego Zemlja. Vazduh
mu je redak i sastoji se poglavito od ugljen-dioksida, uz nešto molekularnog
azota i argona, kao i sasvim malo vodene pare, kiseonika i ozona. Otvorena
tečna voda danas je tamo nemoguća zato što je atmosferski pritisak odveć ni­
zak da spreči brzo proključavanje čak i sasvim hladne tečnosti. Sićušne koli­
čine tečne vode možda postoje u porama i kapilarama tla. Obim kiseonika da­
leko je ispod nivoa koji je potreban za normalno disanje. Ozona je takođe sa­
svim malo, tako da ultraljubičasto zračenje sa Sunca, pogubno po klice, bez
prepreka stiže do Marsove površine. Da li bi bilo koji organizam mogao da
opstane u takvoj sredini?
Da bismo pokušali da odgovorimo na ovo pitanje, moje kolege i ja nači­
nili smo pre više godina naročite komore u kojima su oponašani uslovi marsovske sredine, saglasno tada poznatim činjenicama; unutra su ubrizgavani ze­
maljski mikroorganizmi, a potom smo čekali da vidimo da li će neki među nji­
ma opstati. Ovakve komore dobile su prikladan naziv 'marsovski ćupovi'. U
124 •
Karl Segan
marsovskim ćupovima razvijan je tipičan temperaturni ciklus ove planete, koji
se kreće u rasponu od nešto malo iznad tačke mržnjenja vode u podne do oko
-80 stepeni Celzijusa pred svitanje, u beskiseoničnoj atmosferi poglavito sazdanoj od CO2 i N2. Ultraljubičaste svetiljke bile su zamena za žestok solarni
fluks. Nije bilo tečne vode, izuzev veoma tankih opni koje su vlažile pojedi­
načna zrnca peska. Neki mikrobi uginuli su od hladnoće tokom prve noći, ne
uspevši da se povrate. Drugi su, opet, stradali zbog nedostatka kiseonika. Za
treće je bila pogubna žeđ, dok je četvrte satrla ultraljubičasta svetlost. No, uvek
je postojao izvestan broj varijeteta zemaljskih mikroba kojima nije bio potre­
ban kiseonik, ili koji su privremeno 'zatvarali dućan' kada bi temperatura prekomerno pala, odnosno koji su se krili od ultraljubičastog zračenja pod oblucima ili pod tankim slojem peska. U drugim ogledima, kada su postojale ma­
le količine tečne vode, dolazilo je čak do bujanja mikroba. A ako zemaljski
mikrobi mogu da opstanu u marsovskoj sredini, koliko onda samo u tom po­
gledu treba da budu uspešniji tamošnji mikroorganizmi, ako ih ima. Ali da bi­
smo to ustanovili, najpre nam je valjalo stići na Mars.
U Sovjetskom Savezu sprovodi se aktivan program istraživanja planeta sve­
mirskim letelicama bez ljudske posade. Svakih godinu ili dve relativni položaj
planeta i fizika Keplera i Njutna omogućuju lansiranje letelica ka Marsu ili Ve­
neri uz najmanji utrošak energije. Od početka šezdesetih godina SSSR jedva
da je propustio neku od tih prilika. Ova upornost i inženjersko umeće konač­
no su se obilato isplatili. Pet sovjetskih svemirskih sondi tipa 'Venera' - od
broja osam do broja dvanaest - spustile su se na planetu oblaka, sa čije su po­
vršine uputile obilje informacija, što nipošto nije beznačajan poduhvat, s obzi­
rom na vrelu, gustu i korozivnu atmosferu. Uprkos mnogim pokušajima, me­
đutim, Sovjetski Savez još nije uspeo da izvede bezbedno spuštanje na Mars
- svet koji je, bar na prvi pogled, gostoljubiviji, sa niskim temperaturama, znat­
no redom atmosferom i dobroćudnijim gasovima; sa polarnim ledenim kapama,
vedrima ružičastim nebom, velikim peščanim dinama, drevnim rečnim koriti­
ma, jednom velikom udubinskom dolinom, najvećim vulkanskim zdanjem, bar
koliko nam je u ovom trenutku poznato, u Sunčevom sistemu i blagim, polutarnim, letnjim popodnevima. Posredi je znatno zemljolikiji svet od Venere.
Godine 1971. sovjetska svemirska letelica 'Mars 3' ušla je na orbitu oko
crvene planete. Prema informacijama koje su automatski bile radio-vezom upu­
ćene na Zemlju, ona je tokom spuštanja uspešno aktivirala sisteme za prize­
mljenje, pravilno usmerila nadole toplotni štitnik, ispravno otvorila veliki pa-
Bluz za crvenu planetu
• 125
dobran i pri kraju silazne putanje uključila retrorakete. Saglasno podacima dobijenim od 'Marsa 3', ova sonda trebalo je da se uspešno spustila na površi­
nu planete. No, pošto je dodirnula tie, sve što je uspela da učini bilo je da
uputi dvadesetak sekundi nejasne televizijske slike na Zemlju, a onda je, iz ne­
kog tajanstvenog razloga, otkazala. Godine 1973. gotovo istovetnu sudbinu doživeo je i lender 'Marsa 6', s tom razlikom što je do otkazivanja rada došlo
samo sekundu po prispeću na površinu. U čemu je bio problem?
'Mars 3' prvi put sam video na ilustraciji sa jedne sovjetske poštanske
marke (od šesnaest kopejki); svemirska sonda prikazana je kako se spušta kroz
svojevrsnu crvenkastu koprenu. Pretpostavljam da je umetnik želeo da prikaže
prašinu uskovitlanu snažnim vetrovima: 'Mars 3'. naime, ušao je u atmosferu
crvene planete za vreme jedne globalne, veoma snažne peščane oluje. Na osno­
vu podataka dobijenih posredstvom američke sonde 'Mariner 9' znamo da se
pri takvim olujama podižu vetrovi koji blizu površine duvaju brzinom od pre­
ko sto četrdeset metara u sekundi - što premašuje polovinu brzine zvuka na
Marsu. I naše sovjetske kolege i mi smatramo da su po svoj prilici ti snažni
vetrovi zahvatili sondu 'Mars 3' sa otvorenim padobranom, tako da se ona me­
ko spustila u okomitom pravcu, ali zato vrtoglavo brzo u vodoravnom. Sve­
mirska sonda koja se spušta pomoću velikog padobrana naročito je osetljiva na
vodoravna atmosferska strujanja. Pošto se spustio, 'Mars 3' je odskočio neko­
liko puta, udario 0 kakvu gromadu ili neku drugu izbočinu Marsovog reljefa,
prevrnuo se, izgubio radio-vezu sa orbiterom i tako zakazao.
Ali zašto je 'Mars 3' počeo spuštanje usred velike peščane oluje? Ova mi­
sija bila je u tančine priređena pre lansiranja. Svaki korak koji je valjalo preduzeti bio je unet u program brodskog kompjutera pre otiskivanja sa Zemlje. Po­
sle toga, nije više bilo moguće menjati data uputstva, čak ni onda kada su po­
stale očigledne razmere silovite peščane oluje iz 1971. godine. Rečeno žargo­
nom svemirskih istraživanja, misija 'Marsa 3' bila je preprogramirana, odnosno
neprilagodljiva. Zakazivanje 'Marsa 6', međutim, znatno je tajanstvenije. Nije
bilo globalnih oluja kada je ova sonda ušla u Marsovu atmosferu, niti razloga
da se očekuje neko lokalno nevreme, kao što se ponekad zbiva, na mestu spu­
štanja. Možda je došlo do nekog tehničkog kvara u trenutku dodirivanja tla. Ili
se možda Marsova površina odlikuje nekim naročito opasnim svojstvom.
Činjenica da su Sovjeti izveli uspešna spuštanja na Veneru, a da im to ni­
je pošlo za rukom u slučaju Marsa, nagnala nas je da sa izvesnom zebnjom
očekujemo razvoj američke misije 'Viking', u okviru koje je, prema nezvanič-
126 •
Karl Segan
nom programu, jedan od dva lendera trebalo da se meko spusti na površinu
Marsa, 4. jula 1976. godine, na dan kada se proslavljala dvestogodišnjica Sje­
dinjenih Država. Kao i kod sovjetskih prethodnika, za spuštanje 'Vikinga' korišćeni su toplotni štitnik, padobran i retrorakete. S obzirom na to da gustina
Marsove atmosfere dostiže samo jedan postotak Zemljine, upotrebljen je veo­
ma veliki padobran, prečnika osamnaest metara, za usporenje spuštanja lende­
ra kroz redak vazduh crvene planete. Atmosfera je, naime, toliko retka da bi
se 'Viking' razmrskao o tie da se kojim slučajem spustio na kakvu planinu:
do te tačke ne bi bilo dovoljno vazduha da u potrebnoj meri uspori spuštanje.
Bilo je, dakle, neophodo izabrati mesto za spuštanje u nekoj niziji. Na osno­
vu podataka dobijenih sa 'Marinera 9', kao i zahvaljujući radarskim izučava­
njima sa Zemlje, znali smo za mnogo takvih područja.
Da bismo izbegli verovatnu sudbinu 'Marsa 3', želeli smo da se 'Viking'
spusti na izabrano mesto u vreme kada tamo ne duvaju snažni vetrovi. Vetrovi koji bi mogli da prevrnu lender bili bi verovatno dovoljno snažni i da po­
dižu oblake prašine i peska sa tla. Ukoliko bismo, dakle, mogli da ustanovi­
mo da odabrano poprište spuštanja nije prekriveno pokretnim, uskovitlanim
oblacima prašine, imali bismo bar izvesna jemstva da vetrovi nisu prekomerno
snažni. Ovo je bio jedan od razloga što su oba lendera misije 'Viking' zadr­
žana na orbiti oko Marsa zajedno sa svojim orbiterima: njihovo spuštanje od­
gođeno je, naime, sve dok orbiteri nisu ispitali mesto za spuštanje. Posredstvom
'Marinera 9' ustanovili smo da do osobenih promena svetlih i tamnih šara na
Marsovoj površini dolazi u vreme duvanja snažnih vetrova. Mi svakako ne bi­
smo poprište spuštanja 'Vikinga' označili kao bezbedno da su fotografije sni­
mljene sa orbite ukazale na ove nestalne šare. No, s druge strane, naša jem­
stva nisu mogla biti ni sto odsto pouzdana. Na primer, mogli smo se opredeliti za takvo poprište spuštanja na kome su vetrovi toliko snažni da su već oduvali svu prašinu koju su mogli podići sa tla. U tom slučaju, ostali bismo bez
pokazatelja eventualnih jakih vetrova. Podrobne vremenske prognoze u slučaju
Marsa bile su, razume se, znatno nepouzdanije nego zemaljske. (U stvari, je­
dan od mnogih zadataka misije 'Viking' bilo je proširenje našeg razumevanja
meteoroloških osobenosti obe planete.)
S obzirom na komunikaciona i temperaturna ograničenja, 'Viking' nije mo­
gao da računa na spuštanje na veće geografske širine Marsa. Bilo koja tačka
iznad četrdeset petog ili pedesetog stepena kako na severnoj tako i na južnoj
polulopti uslovila bi da dođe do ozbiljnog skraćenja razdoblja kada se mogla
Bluz za crvenu planetu
• 127
održavati veza sa Zemljom, odnosno kada bi sonda bila pošteđena opasno ni­
skih temperatura.
Takođe nismo želeli da spuštanje izvedemo na odveć neravnom terenu.
Lender bi se tu mogao prevrnuti i razbiti, ili bi bar njegova mehanička ruka,
koja je trebalo da zahvata uzorke Marsovog tla, bila zaprečena, odnosno stala
da bespomoćno maše na, recimo, metar iznad površine. Iz sličnog razloga na­
stojali smo da izbegnemo i spuštanje na mesto koje bi bilo prekomerno meko.
Ukoliko bi tri stajne noge sonde duboko utonule u rastresito tie, došlo bi do
mnoštva neželjenih posledica, od kojih bi jedna ponovo bila zaprečenje ruke
za uzimanje uzoraka. Takođe nije dolazilo u obzir prizemljenje na odveć čvr­
stom terenu: da je, na primer, spuštanje izvedeno na nekom okamenjenom po­
lju lave, lišenom prahastog površinskog materijala, mehanička ruka ne bi bila
kadra da se domogne uzoraka, koji su bili od suštinske važnosti za predviđe­
ne hemijske i biološke opite.
Na najboljim fotografijama Marsa kojima se tada raspolagalo - snimljenim
sa 'Marinera 9' na orbiti - najmanje formacije koje su se videle imale su u
promeru devedeset metara. Snimci 'Vikingovih' orbitera samo su neznatno bili
bolji u ovom pogledu. Gromade široke jedan metar bile su potpuno nevidljive
na tim slikama, a upravo su one predstavljale glavnu opasnost po lender 'Vi­
kinga'. Isto tako, duboki, meki prah uglavnom se ne bi mogao otkriti na foto­
grafijama. No, srećom, postojala je jedna tehnika koja nam je omogućila da od­
ledimo neravnost ili mekoću odabranog mesta za spuštanje: radarsko posmatranje. Izrazito neravan teren bočno bi izlomio radarski snop sa Zemlje, tako da
bi njegov odraz bio slab, odnosno to područje bilo bi radarski tamno. Veoma
meko mesto takođe bi se odlikovalo slabim radarskim odrazom zbog obilja me­
đuprostora koji razdvaja pojedinačna zrnca peska. Na radarskom snimku ne bi,
doduše, bilo moguće uočiti razliku između neravnog i mekog terena, ali ta raz­
lika i nije bitna prilikom izbora mesta za spuštanje, s obzirom na to da su obe
konfiguracije podjednako opasne. Preliminarna radarska istraživanja pokazala su
da je negde između jedne četvrtine i jedne trećine Marsove površine tamno, od­
nosno opasno po misiju 'Viking'. No, radarskim snopovima sa Zemlje nije do­
stupan ceo Mars, već samo pojas između dvadeset petog stepena severne i dva­
deset petog stepena južne geografske širine. A orbiteri 'Vikinga' nisu bili opre­
mljeni radarskim sistemom kojim bi dodatno kartografisali površine.
Postojalo je, dakle, mnoštvo ograničenja - čak možda previše, kako smo
se pribojavali. Mesta za spuštanje nisu smela biti na odveć velikim visinama,
128 •
Karl Segan
izložena snažnim vetrovima, prekomerno tvrda, suviše meka, izrazito neravna
ili preblizu polu. Bilo bi, u stvari, neobično da na Marsu uopšte ima takvih
lokaliteta koji istovremeno zadovoljavaju sve naše kriterijume bezbednosti. No,
sa druge strane, takođe nam je bilo jasno da nas je ovo traganje za bezbednim poprištima spuštanja ograničilo uglavnom na ona mesta koja moraju biti
krajnje nezanimljiva.
Kada su se dva tandema orbiter-lender misije 'Viking' našla na Marsovoj
orbiti, neopozivo je bila određena geografska širina na kojoj mora doći do spu­
štanja. Ako se, na primer, najniža taćka orbite poklapa sa dvadeset prvim stepenom severne geografske širine, lender bi se prizemljio upravo na toj parale­
li, pri čemu je mogao da odabere bilo koju geografsku dužinu, na taj način što
bi sačekao da se planeta okrene pod njim. Shodno tome, naučna ekipa koja je
pripremala misiju 'Viking' izabrala je nekoliko geografskih širina na kojima se
nalazilo više pogodnih mesta za spuštanje. 'Vikingu 1' bio je namenjen dva­
deset prvi stepen severne geografske širine. Najizglednije poprište prizemljenja
bilo je područje nazvano Hris (na grčkom: 'zemlja zlata'), blizu sastavka četi­
ri vijugava kanala za koja se smatra da ih je u ranijim razdobljima Marsove
istorije izdubila tekuća voda. Izgledalo je da oblast Hrisa zadovoljava sve zahteve u pogledu bezbednosti. No, ranijim radarskim posmatranjima nije bio ob­
uhvaćen sam Hris, već područje u njegovoj blizini; ova oblast prvi put je ra­
darski snimljena tek nekoliko nedelja pre predviđenog datuma spuštanja, usled
osobenih položaja Zemlje i Marsa na orbitama oko Sunca.
Za spuštanje 'Vikinga 2' prvobitno je bio određen četrdeset četvrti stepen
severne geografske širine; najizglednije poprište prizemljenja, mesto nazvano Cidonija, izabrano je s obzirom na okolnost da su, prema nekim teorijskim rado­
vima, postojali značajni izgledi da tu ima malih količina vode, bar u nekim raz­
dobljima tokom Marsove godine. Budući da su biološki opiti misije 'Viking'
prevashodno bili usredsređeni na organizme kojima pogoduje tečna voda, neki
naučnici su smatrali da će lenderi pronaći život ponajpre u Cidoniji. Sa druge
strane, moglo se čuti gledište da na jednoj tako vetrovitoj planeti kao što je
Mars, ako uopšte negde postoje mikroorganizmi, onda moraju postojati svuda.
Nijedno od ova dva stanovišta nije bilo bez osnova, tako da je bilo teško opredeliti se između njih. U jednom pogledu, međutim, nije bilo nikakve sumnje:
četrdeset četvrti stepen severne geografske širine nalazi se sasvim izvan doma­
šaja radarskih provera; moralo se računati na ozbiljnu mogućnost neuspeha mi­
sije 'Viking 2', ukoliko bi njegov lender bio upućen u visoke severne geograf-
liluz za crvenu planetu
• 129
ske širine. Bilo je. doduše, mišljenja da bi se, ako se 'Viking 1' bezbedno spu­
sti i uspešno počne da radi, onda mogao prihvatiti veći rizik sa 'Vikingom 2'.
Ja sam, međutim, istupao sa krajnje konzervativnim preporukama, pozivajući se
na mogući potpuni udes misije vredne milijardu dolara. Na um mi je, na pri­
mer, padao eventualni kvar nekog ključnog uređaja u Hrisu neposredno pošto bi
došlo do nesrećnog kraha u Cidoniji. Na kraju, da bi se poboljšali izgledi misije 'Viking', odabrano je još nekoliko eventualnih mesta za spuštanje, u geolo­
škom pogledu veoma različitih od Hrisa i Cidonije, blizu četvrtog stepena južne
geografske širine, u području proverenom radarskim posmatranjima. No, konačna
odluka o tome da li će se 'Viking 2' prizemljiti na visokoj ili niskoj geograf­
skoj širini doneta je doslovce u poslednjem minutu: prevagu je odnelo mesto sa
optimističkim nazivom Utopija, na istoj geografskoj širini kao i Cidonija.
Pošto smo ispitali fotografije koje je snimio orbiter i proučili podatke dohijene radarskim posmatranjima sa Zemlje, došli smo do zaključka da je me­
sto na kome je, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da se spusti 'Viking 1' skop­
čano sa neprihvatljivim rizicima. Zakratko sam se pobojao da će 'Vikinga 1'
snaći udes sličan onom koji je zadesio legendarnog Holanđanina lutalicu: zauvek će, naime, nastaviti da luta nebom Marsa, ne uspevši da pronađe bezbednu luku. No, konačno, pošlo nam je za rukom da otkrijemo pogodno mesto,
koje se i dalje nalazilo u oblasti Hris. ali podalje od sastavka četiri drevna ka­
nala. Zbog ovih poteškoća nismo uspeli da spuštanje obavimo 4. jula 1976. go­
dine, ali svi su se složili da bi neuspelo prizemljenje na taj datum bio sasvim
neprikladan poklon Sjedinjenim Državama za dvestoti rođendan. Napustili smo
orbitu i zaronili u Marsovu atmosferu šesnaest dana kasnije.
Posle međuplanetnog putovanja od godinu i po dana, dugog sto miliona
kilometara, koliko iznosi obilazni put oko Sunca, dva tandema orbiter-lender
našla su se na odgovarajućim orbitama oko Marsa; orbiteri su stali da proveravaju predviđena mesta za spuštanje; dobivši naređenje radio-vezom, lenderi
su ušli u Marsovu atmosferu, pravilno okrenuli toplotne štitnike, otvorili pado­
brane i uključili retrorakete. U Hrisu i Utopiji, prvi put u ljudskoj istoriji, dve
sonde su se meko i bezbedno spustile na površinu crvene planete. Trijumfalni
uspeh ovih prizemljenja dobrim delom dugujemo velikom umeštvu koje je ulo­
ženo u projektovanje, izradu i proveravanje letelica, kao i sposobnosti kontro­
lora misije. No, s obzirom na to da je posredi bila jedna tako opasna i tajan­
stvena planeta kao što je Mars, u svemu tome neminovno je postojao i bar izvestan prisenak sreće.
130 •
Karl Segan
Odmah po spuštanju trebalo je da budu upuc'eni prvi snimci. Znali smo da
smo izabrali jednolična i nezanimljiva mesta. Ali ipak smo se nadali. Na pr­
voj slici koju je snimio lender "Vikinga 1* videla se jedna njegova stajna no­
ga - u slučaju, naime, da on počne da tone u eventualni živi pesak na Mar­
su, želeli smo da to doznamo pre no što sasvim iščezne. Slika je stala da se
stvara, liniju po liniju, sve dok, uz silno olakšanje, nismo ugledali stajnu no­
gu kako postojano počiva na površini - potpuno suva. Ubrzo su usledili i dru­
gi snimci, čiji je svaki elemenat zasebno bio slat na Zemlju radio-vezom.
Sećam se kako sam, kao ukočen, posmatrao pomaljanje prve slike sa lendera na kojoj se videlo Marsovo obzorje. Na um mi je tog časa palo da to
uopšte nije strani svet. Znao sam za takva mesta u Koloradu, Arizoni i Nevadi: stene, peščani nanosi, jedna udaljena uzvišica - sve je bilo potpuno prirod­
no i prepoznatljivo, baš kao i bilo gde na Zemlji. Mars se pokazao kao neki
stari, poznati kraj. Razume se, bio bih iznenađen da sam video kako se iza ne­
ke dine pojavljuje kakav sedokosi kopač zlata, vodeći svoju mazgu, ali u isti
mah ta slika izgledala mi je sasvim prikladna. Ni na šta slično nisam pomislio
nijednog trenutka tokom mnogo sati koje sam proveo proučavajući snimke po­
vršine Venere, dobijene posredstvom sondi 'Venera 9' i 'Venera 10'. U sva­
kom slučaju, shvatio sam da je ovo svet na koji ćemo se rado vraćati.
Predeo je ogoljen, crven i divan: gromade razbacane unaokolo prilikom na­
stajanja nekog kratera negde iza obzorja, male peščane dine, kamenje koje je
često bivalo prekrivano površinskom prašinom, da bi ga ubrzo vetar razgrtao,'
podižući pramenove sitnozrnastog materijala. Odakle potiče to kamenje? Koli­
ko peska nosi vetar? Kakva je bila minula istorija planete, tokom koje su na­
stali raspuklo kamenje, ukopane gromade, pravilni useci u tlu? Od čega se sa­
stoje stene? Od istog materijala od koga i pesak? Je li pesak naprosto usitnjen
kamen ili nešto drugo? Zašto je nebo ružičasto? Od čega je sazdan vazduh?
Kojom brzinom duva vetar? Postoje li marsotresi? Kako se atmosferski priti­
sak i izgled sredine menjaju sa godišnjim dobima?
Na sva ova pitanja misija 'Viking' dala je sasvim pouzdane ili bar verovatne odgovore. Mars koji je otkriven ovim poduhvatom pokazao se kao veo­
ma zanimljiv svet - naročito ako imamo u vidu da su izabrana prilično neza­
nimljiva mesta za spuštanje. Kamere, međutim, nisu otkrile ni traga od gradi­
telja kanala, nije bilo ni pomena od barsumskih vazduhoplova ili kratkih ma­
čeva, od princeza ili boraca, od toata; nije primećen čak ni neki otisak stopa-
liluz za crvenu planetu
• 131
la u tlu, kaktus ili kengurski pacov. Koliko smo mogli da vidimo, nije postojao nikakav znak života.'
Možda na Marsu postoje krupni oblici života, ali ih nije bilo na dva me­
sta gde smo se spustili. Nije isključeno da sitni oblici nastanjuju svaku stenu
ili zrnce peska. Tokom najvećeg dela istorije Zemlje, ona područja na njoj ko­
la nisu bila prekrivena vodom prilično su nalikovala današnjim marsovskim
predelima - a tu je još bila atmosfera bogata ugljen-dioksidom i lišena ozona,
tako da je žestoko ultra] jubičasto zračenje haralo površinom. Velike biljke i ži­
votinje obitavale su na kopnu tek tokom poslednje desetine istorije naše pla­
nete. Pa ipak. mikroorganizmi su postojali svuda na Zemlji tri milijarde godi­
na. Predmet traganja za životom na Marsu moraju, dakle, biti mikrobi.
Lenderi misije 'Viking' proširili su ljudske dosege do dalekih, stranih predela. Prema izvesnim merilima, jedan lender pametan je poput skakavca; pre­
ma drugim, pak, inteligencija mu je ravna bakterijinoj. Nema ničeg ponižava­
jućeg u ovim poređenjima. Prirodi su bile potrebne stotine miliona godina da
razvije jednu bakteriju, a milijarde da sazda skakavca. Sa krajnje skromnim is­
kustvom u ovoj vrsti posla, mi smo se pokazali prilično umešni. Lender ima
-Iva oka, baš kao i mi. ali njima vidi i na infracrvenom području, za šta mi
nismo kadri; tu je, dalje, naročita ruka koja može da gura kamenje, da kopa i
uzima uzorke tla; pa svojevrstan prst koji se podiže da bi se izmerili brzina i
pravac duvanja vetra; zatim, odgovarajuće verzije čula mirisa i ukusa, kojima
je u stanju da oseti, znatno bolje nego mi, i najsićušnije količine datih mole­
kula; unutrašnje uho, kojim je kadar da dokuči tutnjavu marsotresa i da registruje znatno blaža podrhtavanja vlastitog trupa, izazvana vetrom; konačno, tu
su i sredstva za otkrivanje mikroba. Sonda poseduje vlastiti, samostalni, radi­
oaktivni izvor energije. Uz to, ona radio-vezom saopštava Zemlji sve podatke
koje pribavlja. Na isti način do nje stižu uputstva sa Zemlje. Ljudi su tako u
prilici da stiču uvid u ostvarenja misije 'Viking', ali i da nalažu sondi da preduzima nove korake.
Ali koji je najbolji način - s obzirom na znatna ograničenja u pogledu ve­
ličine, sredstava i energetskih potreba - traganja za mikrobima na Marsu? Ni1
Došlo je do kratkotrajne pometnje kada nam se učinilo da na jednoj maloj gromadi u Hrisu vidimo veliko slovo 'V - primer svojevrsnih marsovskih grafita. Ali potonja ispitivanja po­
kazala su da je posredi udruženo dejstvo svetlosti i senke, odnosno čovekove nadarenosti da pre­
poznaje stvari. Krajnje je, naime, neverovatno da bi eventualni Marsovci samostalno izumeli abe­
cedu. Pa ipak, na trenutak mi se u sec'anju oglasio daleki odjek sveta iz detinjstva - Barsuma.
132 •
Karl Segan
smo u prilici - bar za sada - da tamo pošaljemo mikrobiologe. Imao sam jed­
nog prijatelja, Volfa Višnijaka, izuzetnog mikrobiologa sa Univerziteta Ročester u Njujorku. Krajem pedesetih godina, kada smo tek počinjali ozbiljno da
razmišljamo o traganju za životom na Marsu, on se našao na nekom naučnom
skupu na kome je jedan astronom izrazio čuđenje zbog toga što biolozi ne ras­
polažu nekim jednostavnim, pouzdanim, automatskim uređajem, kadrim da tra­
ga za mikroorganizmima. Višnijak je resio da nešto preduzme u tom smislu.
I odista, napravio je mali uređaj koji je trebalo poslati na planete. Njego­
vi prijatelji nazvali su tu napravu Volfova zamka. U njoj bi na Mars bila odneta bočica sa hranljivom organskom materijom, u koju bi tamo bio unet uzo­
rak tla crvene planete, a potom bi usledilo posmatranje promena stepena zamućenosti izazvane eventualnim razvojem mogućih klica sa crvene planete.
Volfova zamka bila je izabrana zajedno sa još tri naprave za mikrobiološke
oglede kao sastavni deo lendera misije 'Viking'. Dva od ova tri druga opita
takođe su se zasnivala na slanju hrane Marsovcima. Da bi Volfova zamka mo­
gla uspešno da dejstvuje, bilo je potrebno da marsovskim klicama prija tečna
voda. Čula su se, doduše, mišljenja da će Višnijak samo utopiti sićušne žite­
lje crvene planete. Ali prednost Volfove zamke ogledala se u tome što se mar­
sovskim mikrobima nisu postavljali nikakvi zahtevi u pogledu toga šta da ra­
de sa hranom. Jedino je trebalo da se množe. Svi ostali ogledi temeljili su se
na posebnim pretpostavkama o gasovima koje će mikrobi apsorbovati ili ispu­
štati - pretpostavkama tek nešto malo pouzdanijim od pukog nagađanja.
Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (NASA - prim, prev.), koja
upravlja planetnim svemirskim programom u Sjedinjenim Državama, žrtva je
čestih i nepredvidljivih kresanja budžeta. Samo retko dolazi do nenajavljenih
povećanja fondova. Naučne delatnosti NASA gotovo da su bez delotvorne po­
drške u vladi, tako da najčešće strada nauka kada ovoj upravi treba uskratiti
nešto novca. Godine 1971. doneta je odluka da se isključi jedan od četiri mi­
krobiološka opita i izbor je pao na Volfovu zamku. Za Višnijaka je to bilo te­
ško razočaranje, budući da je uložio dvanaest godina rada u usavršenje svoje
naprave.
Mnogi drugi bi na njegovom mestu napustili biološku ekipu misije 'Vi­
king'. Ali Višnijak je bio blag i predan čovek. Umesto da digne ruke od sve­
ga, on je resio da će najbolje doprineti traganju za životom na Marsu ako se
uputi u područje Zemlje koje je najsličnije prirodnoj sredini crvene planete u suve doline Antarktika. Neki prethodni istraživači ispitali su antarktičko tie
Bluz za crvenu planetu
• 133
i ustanovili da retki mikrobi koje su tamo uspeli da pronađu nisu, zapravo, do­
moroci suvih dolina, već da su tu doneti vetrom iz umerenijih i blažih sredi­
na. Prisetivši se ogleda sa marsovskim ćupovima, Višnijak je razložno zaklju­
čio da je život prilično žilav, odnosno da je Antarktik savršeno pogodan za
mikrobiološke opite. Ako zemaljske klice mogu da žive na Marsu, pomislio je
on, zašto onda ne bi mogle i na Antarktiku - koji je znatno topliji, vlažniji,
ima više kiseonika i manje je izložen dejstvu ultraljubičastog zračenja. I obr­
nuto, pronaći život u suvim dolinama Antarktika srazmerno bi poboljšalo, sma­
trao je on, izglede da na Marsu takođe ima života. Višnijak je bio uveren u
nesavršenost oglednih tehnika kojima se ranije došlo do zaključka o neposto­
janju domorodačkih mikroba na Antarktiku. Hranljivi rastvori, naime, koji su
bili sasvim zadovoljavajući u blagim uslovima univerzitetske mikrobiološke la­
boratorije, nisu bili pogodni za korišćenje u suvim polarnim pustošima.
I tako, 8. novembra 1973. godine, Višnijak je, u pratnji jednog geologa i
opskrbljen novom mikrobiološkom opremom, helikopterom bio prebačen iz sta­
nice Mek Mardo u područje blizu planine Balder, u jednu suvu dolinu Asgardskog venca. Namera mu je bila da postavi svoje male mikrobiološke stanice u
antarktičko tie, a onda da se mesec dana kasnije vrati i sakupi ih. Desetog de­
cembra 1973. uputio se po uzorke na planinu Balder; u trenutku polaska bio
je fotografisan sa udaljenosti od oko tri kilometra. Bilo je to poslednji put da
ga je neko video živog. Osamnaest časova kasnije telo mu je pronađeno u pod­
nožju ledenog grebena. Kretao se jednim ranije neistraženim područjem i, ka­
ko izgleda, nesrećno se okliznuo, sunovrativši se niz strm obronak dugačak oko
sto pedeset metara. Možda mu je nešto privuklo pogled, kakav pogodni habi­
tat za mikrobe, recimo, ili busen zelenila na mestu gde nikako nije pristajao.
To nikada nećemo saznati. U maloj, smeđoj beležnici, koju je nosio sa sobom
toga dana, kao poslednje zabeleženo ostalo je sledeće: 'Pokupio stanicu 202.
Deseti decembar 1973. 22.30. Temperatura tla: -10°. Temperatura vazduha: 16°.' To je sasvim odgovaralo tipičnim letnjim prilikama na Marsu.
Mnoge Višnijakove mikrobiološke stanice još se nalaze na Antarktiku. Ali
njegove kolege i prijatelji ispitali su vraćene uzorke, primenivši metodu koju
je on izumeo. U uzorcima sa doslovce svih lokaliteta koji su uzeti u obzir pro­
nađeno je veliko raznovrsje mikroba, koji bi inače bili nedokučivi konvencio­
nalnim tehnikama traganja. Višnijakova udovica, Helen Simpson Višnijak, ot­
krila je u muževljevom materijalu iz suvih dolina jednu novu vrstu kvasca ko­
ja, kako izgleda, postoji isključivo na Antarktiku. Takođe se ispostavilo da ve-
134 •
Karl Segan
like kamene gromade. pribavljene na Antarktiku tokom Višnijakove ekspedici­
je, koje je podvrgao ispitivanju Imre Fridmen, poseduju raskošan mikrobiolo­
ški sadržaj: milimetar ili dva ispod površine kamena alge su kolonizovale je­
dan sićušan svet u kome su male količine vode bile zarobljene i pretvorene u
tečno stanje. Na Marsu bi ovakav položaj bio još zanimljiviji, s obzirom na
okolnost da bi vidljiva svetlost, neophodna za fotosintezu, prodrla do te dubi­
ne, dok bi ultraljubičasto zračenje, pogubno po klice, bar delimčno bilo zadr­
žano.
Budući da se projekti svemirskih misija zaključuju mnogo godina pre lan­
siranja, kao i usled Višnijakove smrti, ishodi njegovih antarktičkih ogleda ni­
su doveli do promene programa traganja za životom na Marsu u okviru poho­
da 'Viking'. Uopšteno govoreći, mikrobiološki opiti nisu bili izvođeni na ni­
skim temperaturama osobenim za Marsovu sredinu, niti su vremena inkubaci­
je bila potrebno duga. Svi ti ogledi počivali su na prilično krutim pretpostav­
kama o tome kakav bi trebalo da bude metabolizam na Marsu. Nije, međutim,
bilo načina da se preduzme traganje za životom i u stenama.
Oba lendera misije 'Viking' raspolagala su po jednom rukom za zahvatanje materijala sa površine, koji je po uzimanju polako bivao unošen u unutra­
šnjost sonde; uzorci su prevoženi u malim korpama, sličnim vagončićima elek­
tričnog voza, do pet odeljaka gde su rađeni ogledi: jedan je bio usredsređen
na neorgansku herniju tla, u okviru drugoga tragalo se za organskim molekulima u pesku i prašini, dok su preostala tri nastojala da otkriju mikrobski ži­
vot. Kada se upuštamo u traganje za životom na nekoj planeti, polazimo od
izvesnih pretpostavki. Pokušavamo, koliko smo to u stanju, da ne pretpostavi­
mo da će život na drugim svetovima biti potpuno istovetan ovdašnjem životu.
No, postoje određena ograničenja u ovom pogledu. Podrobno nam je poznat
jedino život na Zemlji. Biološki opiti misije 'Viking' predstavljaju prve pionir­
ske korake, odnosno nipošto ih ne treba shvatiti kao najviši doseg u traganju
za životom na Marsu. Njihovi ishodi pokazali su se zbunjujući, uzbudljivi, iza­
zovni, podsticajni i, bar donedavno, u suštini neizvesni.
Tri mikrobiološka opita postavila su tri različita pitanja, ali su se sva ona
odnosila na metabolizam na Marsu. Ako ima mikroorganizama u Marsovom
tlu, onda oni moraju uzimati hranu i ispuštati otpadne gasove; druga moguć­
nost je da moraju uzimati gasove iz atmosfere, a onda ih, možda uz pomoć
Sunčeve svetlosti, pretvarati u koristan materijal. Stoga smo na Mars poslali
hranu, nadajući se da će ona biti ukusna eventualnim Marsovcima. Tu je tre-
Btuz za crvenu planetu
• 135
balo preduzeti posmatranje sa svrhom da se ustanovi da li će se iz tla pojavi­
ti neki zanimljivi, novi gasovi. Sa druge strane, uputili smo gasove koje smo
prethodno radioaktivno označili, kako bismo mogli da utvrdimo da li će biti
pretvoreni u organsku materiju, što bi ukazalo na upliv malih Marsovaca.
Prema merilima utvrđenim pre lansiranja, dva od tri mikrobiološka ekspe­
rimenta misije 'Viking' imala su pozitivne ishode. U prvom slučaju, kada je
uzorak Marsovog tla bio izmešan sa jalovom organskom supom sa Zemlje, ne­
što iz tla hemijski je razgradilo supu - gotovo kao da su to neki mikrobi, ka­
dri da dišu, podvrgli metabolizmu pošiljku hrane sa naše planete. U drugom
slučaju, kada su gasovi sa Zemlje uvedeni u uzorak Marsovog tla, došlo je do
spajanja gasova i tla - gotovo kao da su u dejstvo stupili mikrobi kadri za fo­
tosintezu, koji su iz atmosferskih gasova sazdali organsku materiju. Pozitivni
ishodi u pogledu marsovske mikrobiologije ostvareni su u opitima sa sedam
različitih uzoraka, pribavljenih na dva mesta crvene planete, međusobno uda­
ljena pet hiljada kilometara.
Situacija je, međutim, složena, s obzirom na to da se pojavila mogućnost
da su primenjena neodgovarajuća merila kojima je ustanovljen uspeh opita.
Ogromni napori su preduzeti da se prirede mikrobiološki eksperimenti misije
'Viking', kao i da se isprobaju na čitavom raznovrsju mikroba. No, gotovo ni­
šta nije učinjeno u pogledu usaglašenja ovih opita sa verovatnim neorganskim
materijalima Marsovog tla. Mars nije Zemlja. A kako nas to opominje zaveštanje Persivala Louela, skloni smo previdima. Možda u Marsovom tlu dejstvuje neka egzotična neorganska hernija koja je kadra, u uslovima odsustva tamo­
šnjih mikroba, da oksiduje hranu. Takođe je moguće da se u tlu nalazi neki
naročiti neorganski i neživi katalizator, koji bi bio u stanju da vezuje atmos­
ferske gasove i da ih pretvara u organske molekule.
Neki noviji opiti pokazuju da je po svoj prilici upravo to u pitanju. Prili­
kom velike peščane oluje na Marsu iz 1971. godine infracrveni spektrometar
na 'Marineru 9' zabeležio je spektralne osobenosti uskovitlane prašine. Anali­
zirajući te spektre, 0. B. Tun, Dž. B. Polak i ja ustanovili smo da izvesne apsorpcione linije najverovatnije potiču od montmorilonita i drugih vrsta gline.
Potonja posmatranja lendera misije 'Viking' takođe su ukazala na to da na
Marsu postoji glina koju raznosi vetar. A. Benin i Dž. Rišpon utvrdili su da
mogu da ostvare neke ključne vidove 'uspešnih' mikrobioloških opita misije
'Viking' - navodnu fotosintezu i takođe navodno disanje - ako u laboratorij­
skim ogledima namesto Marsovog tla upotrebe glinu. Glina se odlikuje slože-
136 •
Karl Segan
nom i aktivnom površinom, koja je u stanju da apsorbuje i oslobađa gasove,
kao i da katališe hemijske reakcije. Još je rano reći da se svi mikrobiološki is­
hodi misije 'Viking' mogu objasniti dejstvovanjem neorganske hernije, ali vi­
še ne bi bilo iznenađujuće ako bi se ispostavilo da je to tako. Hipoteza koja
se temelji na glini nipošto ne isključuje mogućnost postojanja života na Mar­
su, ali nam, sasvim izvesno, dopušta da ustvrdimo da nema ubedljivih dokaza
o prisustvu mikrobiologije na crvenoj planeti.
No, čak i tako, ishodi do kojih su došli Benin i Rišpon od velike su bio­
loške važnosti zato što pokazuju da u uslovima odsustva života može postoja­
ti svojevrsna hernija tla, koja bi se ispoljavla na isti način kao i život. Na Ze­
mlji pre nastanka života možda su se takode zbivali ciklusi hemijskih procesa
koji su nalikovali disanju i fotosintezi i koje je potom život prihvatio kada se
pojavio. Poznato je, osim toga, da su montmorilonitske gline moćni katalizato­
ri koji dovode do kombinovanja amino-kiselina u dugačke lance molekula, slič­
ne proteinima. Glina primitivne Zemlje možda je predstavljala kovačnicu živo­
ta, a hernija koja danas dejstvuje na Marsu lako može doprineti boljem razumevanju nastanka i rane istorije života na našoj planeti.
Površina Marsa prošarana je mnogim kraterima, koji su dobili nazive pre­
ma znamenitim ličnostima, uglavnom naučnicima. Krater Višnijak nalazi se sasvim prikladno - na antarktičkom području Marsa. Višnijak nije tvrdio da na
crvenoj planeti mora biti života, već samo da je on moguć, kao i da je izu­
zetno značajno ustanoviti da li uistinu postoji. Ukoliko života ima na Marsu,
ukazaće nam se jedinstvena prilika da proverimo opštost zemaljskog tipa živo­
ta. A ako bi se ispostavilo da života nema na Marsu, planeti prilično sličnoj
Zemlji, onda ćemo morati da ustanovimo razlog tome - jer bismo tada, kako
je Višnijak istakao, bili suočeni sa klasičnim slučajem raskola između eksperi­
mentalnog uzorka i kontrolnog uzorka.
Otkriće da se mikrobiološki ishodi misije 'Viking' mogu objasniti hipote­
zom o glini, da oni nužno ne ukazuju na život, doprinelo je da se odgonetne
jedna druga tajna: ogled usredsreden na organsku herniju, u okviru istog poho­
da, nije zabeležio ni traga od organskih materija u Marsovom tlu. Ako ima ži­
vota na Marsu, šta je onda sa njegovim ostacima? Nisu pronađeni nikakvi or­
ganski molekuli - nikakva građa proteina i nukleinskih kiselina, nikakvi jed­
nostavni ugljovodonici, ništa što ulazi u sastav života na Zemlji. Okolnost da
su mikrobiološki ogledi misije 'Viking' otkrili da u Marsovom tlu dolazi do
sintetisanja organske materije nije, međutim, u protivurečnosti sa ovim nalazi-
Bluz za crvenu planetu
• 137
ma, budući da su uređaji za mikrobiološke eksperimente bili hiljadu puta
osetljiviji (po jedinici ugljenikovog atoma) od naprava za hemijske opite. No,
ovim se stvar bitno ne menja. Zemljino tie krcato je organskim ostacima ne­
kada živih organizama; u Marsovom tlu nalazi se manje organske materije ne­
go u površinskom sloju Meseca. Ako nam je stalo do hipoteze o životu, mo­
žemo pretpostaviti da je hemijski reaktivna, oksidirajuća površina Marsa uni­
štila ostatke živih bića - kao što neka klica biva uništena u boci vodonik-peroksida; ili da ima života, ali takve vrste kod koje organska hernija ne igra u
podjednakoj meri središnju ulogu kao u slučaju života na Zemlji.
No, ova druga mogućnost ne izgleda mi osobito uverljiva: nevoljno, nai­
me, priznajem da sam šovinistički nastrojen u pogledu ugljenika. Ugljenik je
obilato zastupljen u Kosmosu. On tvori čudesno složene molekule, pogodne za
život. Takode sam šovinistički nastrojen u pogledu vode. Voda predstavlja ide­
alan rastvarač za dejstvovanje organske hernije i ostaje u tečnom stanju u ši­
rokom temperaturnom rasponu. Ali ponekad me obuzmu sumnje. Ima li moja
naklonost prema ovim materijalima neke veze sa činjenicom da sam ja sazdan
poglavito od njih? Da li se mi temeljimo na tigljeniku i vodi možda samo za­
to što su oni bili prisutni u velikim količinama na Zemlji u vreme nastajanja
života? Može li se život na drugim svetovirrta - na Marsu, recimo - zasniva­
ti na nečem drugom?
Ja predstavljam zbir vode, kalcijuma i organskih molekula pod imenom
Karl Segan. Vi ste zbir gotovo istovetnih molekula, koji imaju neku drugu ko­
lektivnu oznaku. Ali je li to sve? Zar tu nema više ničeg osim molekula? Ne­
kim ljudima ova pomisao izgleda donekle ponižavajuća po čovekovo dostojan­
stvo. Za mene je, međutim, ushićujuće to što je priroda naše Vaseljene omo­
gućila razvoj jedne tako složene i tanane molekularne mašine kakva smo mi.
Ali suština života ne ogleda se toliko u atomima i jednostavnim molekulima iz kojih smo sačinjeni, koliko u načinu.na koji su oni sklopljeni u celinu. Cesto se može pročitati da hemikalije ocf kojih se sastoji ljudsko telo ko­
štaju, recimo, devedeset sedam centi, deset dolara, ili već neku sličnu svotu;
pomalo je onespokojavajuće ustanoviti da nam tela tako malo vrede. Navede­
ne svote, međutim, odnose se na ljudska bića svedena na najjednostavnije mo­
guće sastojke. Mi smo poglavito sazdani od vode, koja ne košta gotovo ništa;
ugljenik košta koliko i ugalj; kalcijum iz naših kostiju koliko i kreda; azot iz
naših proteina koliko i vazduh (takode veoma jevtino); gvožđe u našoj krvi ko­
liko i zarđali ekseri. Ako ne bismo bili upućeni u pravo stanje stvari, mogli
138 •
Karl Segan
bismo doći u iskušenje da uzmemo sve atome iz kojih smo sazdani, da ih iz­
ručimo u jedan veliki sud i dobro izmešamo. No, mogli bismo mešati koliko
nas volja, ali sve što bismo dobili na kraju bila bi bezoblična smesa atoma.
Kako bismo, uostalom, nešto drugo i mogli očekivati?
Herold Morovic je izračunao koliko bi koštalo nabaviti u nekoj hemijskoj
fabrici molekule koji sačinjavaju jedno ljudsko biće, a potom ih tačno sklopi­
ti u celinu. Svota do koje je došao iznosi oko deset miliona dolara, što bi tre­
balo da nam malo osokoli ponos. Ali čak ni tada ne bismo mogli tako da iz­
mešamo te hemikalije da na kraju iz opitnog suda iziđe živo ljudsko stvore­
nje. Ovako nešto daleko nadmaša naše sposobnosti i tako će verovatno ostati
još dugo. Srećom, postoje i drugi, jevtiniji i još veoma pouzdani načini pra­
vljenja ljudi.
Mislim da će se oblici života na mnogim svetovima poglavito sastojati od
istih atoma od kojih smo sazdani i mi ovde, a možda čak i od mnogih istovetnih osnovnih molekula, kao što su proteini i nukleinske kiseline - ali će ovi
sastojci biti sklopljeni u celine na drugačije načine. Možda će nam organizmi
koji plove u gustoj atmosferi matične planete veoma nalikovati u pogledu atom­
skog sastava, s tom razlikom što verovatno neće imati kosti, tako da im neće
biti potrebno mnogo kalcijuma. Možda će se na nekom drugom svetu koristi­
ti neki drugi rastvarač, a ne voda. Fluorovodonična kiselina mogla bi u ovom
smislu dobro da posluži, premda u Kosmosu nema mnogo fluora; fluorovodo­
nična kiselina bila bi vrlo štetna po molekule od kojih smo mi sačinjeni, ali
zato su neki drugi organski molekuli - parafinski vosak, na primer - savršeno
postojani u njenom prisustvu. Tečni amonijak predstavljao bi još bolji rastvarački sistem zato što ga u Kosmosu ima u velikim količinama. Ali on se na­
lazi u tečnom stanju jedino na svetovima koji su znatno hladniji od Zemlje ili
Marsa. Amonijak je na Zemlji obično gas, baš kao što je to voda na Veneri.
Ili možda ima živih stvari koje uopšte ne poseduju rastvarački sistem - život
u obliku čvrstog tela, kod koga se, umesto plivanja molekula, odigrava prostiranje električnih signala.
No, ove zamisli ne idu u prilog pretpostavci da su opiti lendera misije 'Vi­
king' ukazali na postojanje života na Marsu. Na tom prilično zemljolikom sve­
tu, koji obiluje ugljenikom i vodom, život bi, kada bi postojao, morao da se
temelji na organskoj herniji. Ishodi opita na polju organske hernije, baš kao i
rezultati posmatranja, odnosno mikrobiološki ogledi, poriču postojanje života u
finim česticama iz Hrisa i Utopije, podvrgnutim ispitivanju krajem sedamdese-
Bluz za crvenu planetu
• 139
tih godina. Možda je drugačije nekoliko milimetara ispod površine stena (kao
u slučaju antarktičkih suvih dolina), ili na nekom drugom mestu na planeti, od­
nosno možda je bilo drugačije u nekom ranijem, umerenijem razdoblju - ali
sada, na mestima koja smo mi uzeli u obzir, stvari naprosto stoje tako.
Istraživanje Marsa koje je preduzeto u okviru misije 'Viking' od ogromne
je istorijske važnosti: to je prvo ozbiljno traganje za drugim vrstama života,
prvi uspešan i delotvoran boravak jedne svemirske letelice duže od jednog ča­
sa na nekoj drugoj planeti ('Viking 1' dejstvovao je godinu dana), izvor bo­
gate žetve podataka o geologiji, seizmologiji, mineralogiji, meteorologiji i još
o pet-šest disciplina jednog drugog sveta. Šta preduzeti kao naredni korak po­
sle ovog spektakularnog uspeha? Neki naučnici žele da pošalju automatski ure­
đaj koji bi se spustio, uzeo uzorke tla i vratio ih na Zemlju, gde bi bili veo­
ma podrobno ispitani u velikim, izvrsno opremljenim laboratorijama, umesto u
skučenim, minijaturnim retortama koje smo jedine bili u prilici da uputimo na
Mars. Na taj način bila bi odgonetnuta većina nedoumica vezanih za mikrobi­
ološke opite misije 'Viking'. Mogla bi se odrediti hernija i mineralogija tla:
poseglo bi se ispod površina stena u potragu za eventualnim životom koji je
tamo zapretan: moglo bi se izvesti na stotine testova vezanih za organsku he­
rniju i život, među njima i neposredno mikroskopsko istraživanje u širokom ra­
sponu uslova. Čak bismo mogli da primenimo Višnijakove tehnike traganja. Ia­
ko bi bila prilično skupa, jedna ovakva misija verovatno spada u domet naših
tehnoloških mogućnosti.
No, ona je skopčana sa jednom novom opasnošću: uvezenom kontamina­
cijom. Ako želimo da na Zemlji ispitamo uzorke Marsovog tla, u traganju za
mikrobima, ne smemo ih, razume se, prethodno sterilisati. Suština ekspedicije
jeste u tome da ih pribavimo žive. Ali šta onda? Mogu li marsovski mikroor­
ganizmi, doneti na Zemlju, da predstavljaju opasnost po opšte zdravlje? Marsovci Herberta Džordža Velsa i Orsona Velsa, zaokupljeni podjarmljivanjem
Baurnmauta i Džerzi Sitija, prekasno su uvideli da su njihove imunološke od­
brane nemoćne protiv zemaljskih mikroba. Da li je moguće obrnuto? To je
ozbiljno i teško pitanje. Mikromarsovci možda ne postoje. A ako ih i ima, mo­
žda ih možemo pojesti čitav kilogram bez ikakvih rđavih posledica. Ali to je
neizvesno, a rizik je veliki. Ako želimo da donesemo nesterilisane uzorke marsovskog tla na Zemlju, moramo obezbediti izuzetno pouzdan zaštitni postupak
protiv kontaminacije. Postoje nacije koje usavršavaju i uskladištuju bakteriolo­
ška oružja. Kako izgleda, povremeno dolazi do neprilika sa njima, ali još ni-
140 •
Karl Segan
je, koliko je meni poznato, izazvana neka globalna epidemija. Možda se uzor­
ci sa Marsa mogu bezbedno doneti na Zemlju. Ali voleo bih da budem sasvim
spokojan pre no što se preduzme jedan takav korak.
Postoji još jedan način da se istraži Mars; ova raznolika planeta čuva za
nas čitav niz zanimljivih otkrića i iznenađenja. Osećanje koje me nije napušta­
lo sve vreme rada na slikama koje su slali lenderi misije 'Viking' bila je osujećenost zbog toga što smo nepomični. Zaticao sam samoga sebe kako nesvesno podstičem sondu da se bar popne na vrhove prstiju, kao da je mala labo­
ratorija, koja je bila predviđena da nepomično stoji, nastrano odbijala da ma­
kar malčice poskoči. Kako smo samo žudeli da malo razgrnemo onu dinu ru­
kom za uzimanje uzoraka, da potražimo život ispod onog kamena, da vidimo
da li ona udaljena grbina predstavlja bedem nekog kratera. A ne odveć dale­
ko na jugoistoku, znao sam, nalaze se četiri vijugava kanala Hrisa. Uprkos
svim uzbudljivim i izazovnim rezultatima do kojih je došla misija 'Viking', po­
znavao sam stotinu drugih mesta na Marsu koja su znatno zanimljivija od onih
na koja smo se spustili. Idealno sredstvo bilo bi neko krstareće vozilo, kadro
za složene opite, naročito hemijske i biološke prirode, kao i da obilato snima
oko sebe. Na prototipovima ovakvih vozila već se radi u NASA. Ona umeju
da savlađuju stene, da se spuštaju niz jaruge, da se izvlače iz skučenih prosto­
ra. U okviru je naših mogućnosti da na Mars spustimo jedno takvo krstareće
vozilo, koje bi osmotrilo svoju okolinu, uočilo najzanimljivije mesto u vidnom
polju i sutra u isto vreme stiglo do njega. Svakoga dana neko novo mesto složeno, krivudavo krstarenje šarolikom topografijom ove privlačne planete.
Ovakva misija bila bi od ogromne naučne koristi, čak i kada bi se pou­
zdano ispostavilo da na Marsu nema života. Mogli bismo da se zaputimo drev­
nim rečnim kotlinama, uz obronke neke velike vulkanske planine, duž neobič­
nih, terasastih padina u polarnom području, ili u susret zagonetnim Marsovim
1
piramidama, koje nas neodoljivo mame. Zanimanje javnosti za ovakvu misiju
bilo bi veliko. Svakoga dana novi prizori stizali bi na naše male ekrane. Mo­
gli bismo da pratimo krstarenje, da učestvujemo u otkrićima, da predlažemo
nova odredišta. Putovanje bi bilo dugo, a vozilo bi se pokoravalo radio-zapovestima sa Zemlje. Postojalo bi obilje vremena da se nove zamisli unesu u proPromer osnove najvećih među njima iznosi tri kilometra, dok im visina dostiže kilome­
tar - što znatno nadmaša sumerske, egipatske ili meksičke piramide sa Zemlje. Ove formaci­
je izgledaju erodirane i stare; posredi su, po svoj prilici, male planine, koje su već veoma du­
go izložene dejstvu vetra. No, i pored toga, smatram da zavređuju podrobno ispitivanje.
Bluz za crvenu planetu
• 141
gram misije. Milijardu ljudi moglo bi da uzme udela u istraživanju jednog dru­
gog sveta.
Površina Marsa velika je koliko i kopnena površina Zemlje. Očigledno je
da bi podrobno izviđanje potrajalo stolećima. Ali jednom bi došlo vreme kada
bi Mars bio potpuno istražen; kada bi robotski vazduhoplovi obavili potpuno
kartografisanje sa velike visine, kada bi krstareća vozila prošla ćelom površi­
nom, kad bi uzorci bezbedno bili doneti na Zemlju i kada bi, konačno, ljud­
ska bića zakoračila na pesak Marsa. A šta onda? Šta nam tada valja činiti sa
Marsom?
Ima toliko primera ljudske zloupotrebe Zemlje da me jeza hvata već i pri
pomisli na ovo pitanje. Ako na Marsu ima života, onda smatram da tamo ne
treba ništa da preduzimamo. U tom slučaju, Mars pripada Marsovcima, pa bi­
li oni i mikrobi. Postojanje samostalne biologije na ovoj obližnjoj planeti pred­
stavlja neprocenjivo blago i očuvanje tog života mora biti pretpostavljeno, sma­
tram, svim drugim, mogućim upotrebama Marsa. No, zamislimo da je crvena
planeta beživotna. Ona nije izgledan izvor sirovina: prevoz od Marsa do Ze­
mlje, naime, biće još mnogo stoleća preskup. Ali da li bismo mi mogli da ži­
vimo na Marsu? Da li bismo u izvesnom smislu mogli Mars da učinimo nastanjivim?
To je, nema zbora, divan svet, ali i skopčan - iz našeg parohijskog ugla
posmatranja - sa silnim poteškoćama, računajući tu pre svega male količine kiseonika, nepostojanje tečne vode i snažno ultraljubičasto zračenje. (Niska tem­
peratura ne predstavlja nepremostivu prepreku, kako to pokazuju naučne stani­
ce na Antarktiku, koje rade preko ćele godine.) Sve ostale nepovoljne okolno­
sti mogle bi se otkloniti ako bismo nekako obezbedili više vazduha. Uz viši
atmosferski pritisak postala bi moguća tečna voda. Isto tako, uz više kiseonika mogli bismo da dišemo atmosferu, a obrazovao bi se i ozonski omotač ko­
ji bi štitio površinu od Sunčevog ultraljubičastog zračenja. Vijugavi kanali, na­
slagane polarne ploče i drugi nalazi ukazuju na to da je Mars nekada posedovao jednu takvu, gušću atmosferu. Malo je verovatno da su gasovi iz nje­
nog sastava otekli sa crvene planete. Oni su, dakle, još negde na Marsu. Ne­
ki su hemijski spojeni sa površinskim stenama, drugi su u potpovršinskom le­
du, ali većina se, po svoj prilici, nalazi zapretana u polarnim ledenim kapama.
Da bismo izazvali isparavanje tih kapa, moramo ih zagrejati; možda bismo
mogli da ih prekrijemo nekim tamnim prahom i da ih tako nagnamo da apsorbuju više svetlosti, što bi im povećavalo temperaturu (to je obrnuto od onoga
142 •
Karl Segan
što činimo na Zemlji kada uništavamo šume i travnate površine). Ali površina
kapa je veoma velika. Za prevoz neophodnih količina praha sa Zemlje na Mars
moralo bi da se upotrebi hiljadu dve stotine raketa-nosača tipa 'Saturn 5'; no,
čak i tada, vetrovi bi mogli da oduvaju prah sa polarnih kapa. Bolji način bi
bio izumeti neki tamni materijal, kadar da proizvodi kopije samoga sebe, ma­
lu, tamnu mašinu, koju bismo odneli na Mars i koja bi tada stala da se ras­
prostire po polarnim kapama, koristeći tamo raspoloživi materijal za vlastito
umnoženje. Postoji jedna kategorija takvih mašina. To su biljke. Neke su ve­
oma žilave i prilagodljive. Poznato nam je da bar neki zemaljski mikrobi mo­
gu da opstanu na Marsu. Ono što je potrebno jeste program veštačkog odabi­
ranja i genetskog inženjeringa tamnih biljaka - možda lišajeva - koje bi se saživele sa veoma okrutnom marsovskom životnom sredinom. Ako bi se takve
biljke mogle odgajati, onda je zamislivo da ih jednog dana zasadimo na veli­
kim prostranstvima ledenih kapa Marsa, posle čega bi one uhvatile koren i ras­
prostrte se, zatamnjujući tie pod sobom, apsorbujući Sunčevu svetlost, zagrevajući led i oslobađajući drevnu Marsovu atmosferu iz dugotrajnog ropstva. Na
um čak pada i svojevrstan marsovski Džoni Eplsid. bilo u robotskom ili u ljud­
skom obličju, kako tumara smrznutim polarnim prostranstvima, zadubljen u jed­
no preduzetništvo od koga će koristi imati tek potonja pokolenja ljudi.
Ova opšta zamisao naziva se teraformiranje: prekrajanje stranog sveta u
sredinu pogodnu za ljudska bića. Bile su potrebne hiljade godina da čovek iza­
zove poremećaj globalne temperature Zemlje samo za jedan stepen putem pra­
mena izazvanih dejstvom staklene bašte ili albeda, ali ćemo zato novu prame­
nu u istom obimu sada prouzrokovati za samo stoleće ili dva ako ovim tem­
pom budemo nastavili da sagorevamo fosilna goriva i uništavamo šume i trav­
nate površine. Ova okolnost, kao i neke druge, ukazuju na to da vreme na ko­
je valja računati za obimnije teraformiranje Marsa verovatno iznosi više stoti­
na ili čak hiljada godina. No, kada u budućnosti budemo raspolagali znatno
razvijenijom tehnologijom, možda ćemo poželeti ne samo da povećamo uku­
pan atmosferski pritisak i da tako omogućimo postojanje tečne vode nego i da
dovedemo u toplija polutama područja tečnu vodu sa polarnih kapa što se ota­
paju. Razume se, postoji način da se to sprovede u delo. Izgradićemo kanale.
Površinski i potpovršinski led koji se otapa bio bi prevožen, u tečnom sta­
nju, velikom mrežom kanala. Ali to je upravo ono što je Persival Louel, pre
nepunih stotinu godina, pogrešno pretpostavio da se uistinu događa na Marsu.
I Louel i Volas shvatili su da je uzrok srazmerne negostoljubivosti Marsa ne-
Bluz za crvenu planetu
• 143
dostatak vode. Kada bi samo postojala mreža kanala, ovaj nedostatak bi se ot­
klonio i nastanjivanje Marsa postalo bi izvodljivo. Louel je posmatrao pod iz­
uzetno slabim uslovima vidljivosti. Drugi, a među njima i Skjapareli, već su
uočili nešto što je nalikovalo na kanale; te formacije dobile su naziv canali pre
no što je Louel počeo svoju životnu ljubavnu priču sa Marsom. Ljudska bića
odlikuju se dokazanom nadarenošću za samoobmanjivanje kada im se osećanja
uzburkaju, a malo ima zamisli koje su kadre da tako uskomešaju osećanja i
pomute razum kao pretpostavka da jednu susednu planetu nastanjuju inteligent­
na stvorenja.
Louelova zamisao možda bi mogla, zahvaljuući svojoj neodoljivosti, da
preraste u svojevrsno predosećanje. Njegovu mrežu kanala navodno su izgradi­
li Marsovci. Možda će se pokazati da je čak i u ovom pogledu bio u pravu:
ako crvena planeta ikada bude teraformirana, onda će taj poduhvat izvesti ljud­
ska bića čije su stalno stanište i matična planeta Mars. Marsovci ćemo biti mi.
6.
PRIČE PUTNIKA
Postoji li mnoštvo svetova, ili je samo jedan? To je jedno od najdičnijih i naju­
zbudljivijih pitanja u izučavanju Prirode.
.
Albertus Magnus, trinaesto stoleće
U najranije doba sveta, ostrvljani su smatrali ili da su oni jedini žitelji Zemlje,
ili da nikako nije jasno kako bi se sa drugima, ako ih i ima, moglo trgovati, bu­
dući da ih od njih razdvaja duboko i široko more; no, u potonjim vremenima
pronađeni su brodovi... Možda će se, u istom smislu, jednom izumeti i način da
se stigne do Meseca... Sada još nema nekog Drejka ili Kolumba koji bi preduzeli takvo putovanje, niti Dedala da iznađe kako leteti vazduhom. No, ja uopšte ne
sumnjam u to da će vreme, koje je još otac novih istina i koje nam je obznani­
lo mnoge stvari neznane našim precima, isto tako otkriti našem potomstvu ono
što mi sada priželjkujemo, ali ne možemo da znamo.
Otkriće jednog sveta na Mesecu, Džon Viklins, 1638.
Možemo se vinuti sa ove uboge Zemlje i, osmotrivši je odozgo, ustanoviti da li
je Pridoda utrošila sve svoje vrline i divote na to zrnce Prašine. Tako ćemo, po­
put Putnika u daleke zemlje, moći bolje da prosudimo šta smo učinili kod kuće,
doznaćemo kako da ispravno procenjujemo sve stvari, kako da im pridajemo pri­
kladnu vrednost. Manje ćemo biti skloni da se divimo onome što ovaj Svet pro­
glašava velikim i sa visine ćemo prezreti Tričarije do kojih silno drži Ljudsko
mnoštvo kada budemo doznali da postoje nebrojene nastanjene Zemlje, koje ni u
čemu ne zaostaju za našom.
Otkriveni nebeski svetovi, Kristijan Hajgens, oko 1690.
Ovo je vreme u kome su ljudi počeli da plove morem svemira. Moderni
brodovi, koji se kreću keplerovskim putanjama ka planetarna, nemaju ljudsku
posadu. To su domišljato sazdani poluinteligentni roboti koji istražuju nepozna­
te svetove. Putovanjima u spoljnji Sunčev sistem upravlja se iz jednog mesta
na planeti Zemlji: posrdi je kontrolni centar NASA pod nazivom Laboratorija
za mlazni pogon (JPL) iz Pasadene, u saveznoj državi Kaliforniji.
Devetog jula 1979. godine svemirska sonda 'Vojadžer 2' stigla je do Jupiterovog sistema. Prethodno je skoro dve godine plovila međuplanetnim pro­
storom. Letelica je sačinjena od više miliona zasebnih delova, koji su tako
ustrojeni u celinu da ako neki sastavak zakaže. drugi preuzimaju njegove du­
žnosti. Sonda teži 0,9 tona i ispunila bi oveću dnevnu sobu. Misija koja joj je
namenjena odvešće je toliko daleko od Sunca da se više neće moći napajati
njegovom energijom kao ostale svemirske sonde. 'Vojadžer' zbog toga posetluje mali nuklearni generator, koji crpi na stotine vati iz radioaktivnog raspa­
danja kuglice plutonijuma. Tri integrisana kompjutera, kao i većina uređaja za
dejstvovanje letelice - na primer, sistem kontrole temperature - smešteni su u
njenom središtu. Ona prima naređenja sa Zemlje i radio-vezom šalje svoje izveštaje natrag, posredstvom velike antene prečnika 3,7 metara. Većina naučnih
uređaja nalazi se na pokretnoj platformi, koja prati Jupiter ili neki od njego­
vih meseca, dok sonda hita kraj njih. Tu je postavljeno mnogo naučnih uređaja - ultraljubičasti i infracrveni spektrometri. naprave za merenje naelektrisauih čestica, magnetnih polja i radio-emisija sa Jupitera - ali najdelatnije su bi­
le dve televizijske kamere, programirane da načine na desetine hiljada snima­
ka planetnih ostrva u spoljnjem Sunčevom sistemu.
Jupiter je optočen omotačem nevidljivih, ali izuzetno opasnih čestica, ko­
je su naelektrisane i odlikuju se velikom energijom. Sonda mora proći kroz
spoljnji rub ovog radijacionog pojasa da bi mogla izbliza da ispita Jupiter i
148 •
Karl Segan
njegove mesece, kao i da bi nastavila misiju do Saturna i dalje. Ali naelektrisane čestice mogu da oštete tanane uređaje i da potpuno unište elektroniku. Ju­
piter je takode opasan prstenom čvrstih gromada; ovaj prsten, koji je 'Vojadžer 2' morao da preseče, otkrio je četiri meseca ranije 'Vojadžer 1'. Sudar sa
kakvom manjom stenom potpuno bi izbacio sondu sa dotadašnje putanje i ona
bi počela da se nekontrolisano kreće; njena antena više ne bi bila kadra da se
upravi na Zemlju, tako da bi svi prikupljani podaci bili zauvek izgubljeni. Ne-;
posredno pred ovaj susret u kontroli misije vladala je prilična nervoza. Usledilo je nekoliko uzbuna i situacija je uopšte bila napeta, ali zahvaljujući udru­
ženom dejstvu inteligencije ljudi na Zemlji i robota u svemiru izbegnuto je naj­
gore.
Lansirana 20. avgusta 1977. godine, sonda se uputila lučnom putanjom po­
kraj Marsove orbite, pa kroz asteroidni pojas, da bi najzad stigla do Jupiterovog sistema, počevši mimohod kraj planete i njenih četrnaestak prirodnih sate­
lita. Prolazak pored Jupitera 'Vojadžer' je iskoristio da stekne ubrzanje, neop­
hodno za potonji bliski susret sa Saturnom. Na isti način, Saturnova sila teže
hitnuće ga ka Uranu. Posle Urana proći će pokraj Neptuna i konačno izići iz
Sunčevog sistema, postavši međuzvezdana svemirska sonda, kojoj je usud dodelio da zauvek plovi velikim okeanom između kosmičkih sunaca.
Ova putovanja, usredsredena na istraživanja i otkrića, poslednja su u du­
gom nizu koji je predstavljao osobenost i odličje ljudske istorije. U petnaestom
i šesnaestom stoleću mogli ste od Spanije do Azora stići za nekoliko dana, baš
koliko je danas potrebno da se premosti kanal što razdvaja Zemlju od Mese­
ca. Onda je bilo potrebno nekoliko meseci da se preplovi Atlantski okean i
stigne do novog sveta, Amerike. Za nekoliko meseci danas se može preplovi­
ti okean unutrašnjeg Sunčevog sistema i prispeti na Mars ili Veneru, koji ui­
stinu i doslovno predstavljaju nove svetove što čekaju na nas. U sedamnaestom
i osamnaestom stoleću od Holandije do Kine putovalo se između godinu i dve,
a to je vreme koje je 'Vojadžer' proveo na putovanju od Zemlje do Jupitera.1
Godišnja izdavanja za ovakve misije bila su tada srazmerno veća nego sada,
ali u oba slučaja iznosila su manje od jednog postotka odgovarajućeg bruto naPostoji još jedno zgodno poredenje: oplođenom jajašcu potrebno je isto toliko vremena
da iz jajovoda stigne do materice i smesti se u nju koliko je i 'Apolu 11' bilo potrebno da
bi prevalio put do Meseca; a vreme za koje se ono potpuno razvije u novorođenče odgovara
vremenu koje je 'Viking' proveo na putu do Marsa. Normalan životni vek čoveka duži je od
razdoblja koje će biti potrebno 'Vojadžeru' da ostavi iza sebe Plutonovu orbitu.
Priče putnika
• 149
cionalnog proizvoda. Naši sadašnji svemirski brodovi, sa svojim robotskim po­
sadama, predstavljaju preteče, prethodice budućih čovekovih pohoda na plane­
te. Taj put smo već prevalili.
Razdoblje između petnaestog i sedamnaestog stoleća bilo je velika prekret­
nica u našoj istoriji. Tada je postalo jasno da se možemo zaputiti u sve kutke
naše planete. Odvažne posade jedrenjaka iz više evropskih zemalja stale su da
se otiskuju na sve okeane. Postojalo je mnoštvo pobuda za preduzimanje ovih
putovanja: ambicioznost, pohlepa, nacionalni ponos, religijski fanatizam, amne­
stiranje, naučna radoznalost, žeđ za pustolovinama i nemogućnost pronalaženja
prikladnog zaposlenja u Estramaduri. Ta putovanja donela su kako mnogo zla,
tako i mnogo dobra. No, krajnji ishod bilo je povezivanje ćele Zemlje, ukida­
nje parohijalnosti, objedinjenje ljudske vrste i moćno umnoženje znanja o na­
šoj planeti i nama samima.
Znamenje epohe velikih istraživanja i otkrića, ostvarenih posredstvom je­
drenjaka, bila je revolucionarna Holandska Republika iz sedamnaestog veka.
Proglasivši nedavno nezavisnost od moćnog španskog carstva, ona je, potpuni­
je od bilo koje druge nacije iz tog vremena, prihvatila evropsku prosvećenost.
Bilo je to racionalno, sređeno, stvaralačko društvo. Ali s obzirom na to da su
llolanđanima bili nedostupni španski brodovi i luke, ekonomski opstanak ma­
le republike zavisio je od njene kadrosti da sagradi, opremi ljudstvom i razra­
di veliku flotu trgovačkih plovila.
Holandska Istočnoindijska kompanija, mešovito vladino i privatno preduzeće, počela je da šalje brodove u daleke krajeve sveta, gde su pribavljana ret­
ka dobra, koja su potom, uz dobru zaradu, preprodavana u Evropi. Ovakva pulovanja bila su od životne važnosti za republiku. Navigacione karte i mape
smatrane su za državne tajne. Brodovi su se često otiskivali sa zapečaćenim
uputstvima o odredištu. I tako, Holanđani su najednom postali prisutni na celoj planeti. Barencovo more u Arktičkom okeanu i Tasmanija u Australiji do­
bili su nazive po holandskim pomorskim zapovednicima. Ovi pohodi, međutim,
nisu bili usredsređeni samo na trgovinu, premda je ona bila preovlađujuća. Holanđane je takođe podsticala sklonost ka naučnim pustolovinama, kao i želja
/a otkrivanjem novih zemalja, novih biljaka i životinja, novih ljudi; bila je to
potraga za znanjem radi znanja.
Amsterdamska većnica odražava samopouzdanje i svetovnost koji su pred­
stavljali odličja Holandije iz sedamnaestog veka. Na njenu izgradnju utrošeni
su brodovi i brodovi mermera. Konstantin Hajgens, pesnik i diplomata iz tog
150 •
Karl Segan
vremena, kazao je jednom prilikom da većnica odagnava „gotsku razrokost i
ispraznost". U većnici se još i danas nalazi statua Atlasa koji nosi nebeski svod
prošaran sazvežđima. Ispod je smeštena pravda, koja drži zlatni mač i terazije, a oko nje su smrt i kazna, dok su joj ispod nogu gramzivost i zavist, bo­
govi trgovaca. Holanđani, čija se ekonomija temeljila na privatnom preduzetništvu, shvatili su da bezobzirna trka za zaradom može ozbiljno da ugrozi du­
šu nacije.
Manje alegoričan simbol može se naći ispod Atlasa i pravde, na podu većnice. To je velika, kitnjasta mapa, koja potiče sa kraja sedamnaestog ili počet­
ka osamnaestog stoleća i koja zahvata prostranstva od zapadne Afrike do Ti­
hog okeana. Ceo svet bio je holandska arena. Na istoj mapi došla je do izra­
žaja i izuzetna skromnost Holanđana: oni su, naime, izostavili sebe, upisavši
samo stari latinski naziv Belgium za svoj deo Evrope.
Mnogo brodova se iz godine u godinu otiskivalo na put oko pola sveta.
Najpre bi se spustili zapadnom obalom Afrike, kroz ono što su nazivali Etiop­
sko more, zatim bi oplovili južnu obalu Afrike, prošli kroz Madagaskarski moreuz, stigli do južnog rta Indije, odakle su produžavali do jednog od svojih
glavnih odredišta, Začinskih ostrva, odnosno današnje Indonezije. Neke ekspe­
dicije upućivale su se i dalje, do zemlje nazvane Nova Holandija, odnosno do
današnje Australije. Pojedine su se otiskivale kroz Malački moreuz, pa pokraj
Filipina, da bi na kraju stigle u Kinu. U jednom dokumentu iz sredine sedam­
naestog stoleća pominje se 'poslanstvo Istočnoindijske kompanije iz Sjedinje­
nih Pokrajina Holandije kod velikog Tatarina, kana, kineskog cara'. Holandski
burgeri, poslanici i pomorski zapovednici bivali su iskreno zapanjeni prilikom
susreta sa jednom drugom civilizacijom u carskom gradu Pekingu.1
Nikada pre ni posle toga Holandija nije bila takva svetska sila: mala ze­
mlja, primorana da se osloni isključivo na samu sebe, sa izrazito miroljubivom
spoljnjom politikom. Budući da je pokazivala popustljivost prema neortodok­
snim mišljenjima, postala je pravi raj za intelektualce, koji su utekli pred cen­
zurom i kontrolom misli iz drugih krajeva Evrope - slično kao što su tokom
tridesetih godina ovoga veka Sjedinjene Države postale poprište egzodusa in­
telektualaca iz Evrope kojom se širio nacizam. Tako je, na primer, Holandija
u sedamnaestom veku pružila utočište Spinozi, velikom jevrejskom filozofu,
kome se Ajnštajn divio; Dekartu, središnjoj figuri u istoriji matematike i filoZnamo čak i to koje su darove doneli dvoru. Carici je poklonjeno 'šest malih kovčega
raznih slika', dok je car dobio 'dve šipke cimeta'.
Kosmos
• 151
zofije, i Džonu Loku, političkom naučniku, koji je uticao na grupu filozofski
nastrojenih revolucionara kao što su Pejn, Hemilton, Adams, Frenklin i Džeferson. Nikada pre ni posle toga Holandiju nije krasila jedna takva galaksija
umetnika i naučnika, filozofa i matematičara. Bilo je to vreme vrhunskih sli­
kara Rembranta, Vermera i Fransa Halsa; Levenhuka, izumitelja mikroskopa;
Grocijusa, utemeljitelja međunarodnog prava; Vilebrorda Snelijusa, koji je ot­
krio zakon o refrakciji svetlosti.
Saglasno holandskoj tradiciji podsticanja slobode razmišljanja, Lajdenski
univerzitet ponudio je mesto profesora jednom italijanskom naučniku po ime­
nu Galiiej, koga je katolička crkva prisilila pod pretnjom mučenja da se od­
rekne svog jeretičkog nazora da je Zemlja ta koja se okreće oko Sunca, a ne
obrnuto.1 Galiiej je i inače održavao prisne veze sa Holandijom: njegov prvi
astronomski teleskop predstavljao je poboljšanu verziju jednog holandskog dogleda. Njime je on otkrio pege na Suncu. Venerine mene, kratere na Mesecu
i četiri velika Jupiterova meseca, koji se danas prema njemu nazivaju Galilejevi
sateliti. U jednom pismu, koje je 1615. godine napisao velikoj vojvotkinji Kri­
stini, Galiiej govori o nevoljama koje je imao sa crkvom:
Pre nekoliko godina, kao što vaša Presvetla Visost zna, otkrio sam na nebesima
mnoge stvari koje niko nije video pre našeg doba. Novotnost tih stvari, kao i ne­
ke posledice koje su proishodile iz. njih, a koje su stajale u oprečnosti sa fizič­
kim nazorima što su na snazi među akademskim filozofima, podigli su protiv me­
ne ne mali broj profesora - većinu crkvenih - kao da sam ja bio taj koji je te
stvari smestio na nebo vlastitim rukama sa naumom da poremetim Prirodu i uzur­
piram nauke. Izgleda da oni zaboravljaju da povećanje obima poznatih istina podstiče istraživanje, opšti napredak i razvoj umetnosti i veština.'
' Godine 1979. papa Jovan Pavle II obazrivo je predložio da se ukine kazna koju je 'sve­
ta inkvizicija' dosudila Galileju pre tri stotine četrdeset šest godina.
Hrabrost Galileja (i Keplera) u širenju heliocentrične hipoteze nije šire prihvaćena kao
uzor, čak ni medu onima koji su živeli u manje religijski zagriženim delovima Evrope. Tako
je, na primer, u jednom pismu iz aprila 1634. godine. Rene Dekart, koji je tada bio nastanjen
u Holandiji, naveo:
'Nesumnjivo znate da su inkvizitori vere nedavno podvrgli cenzuri Galileja, kao i da su
njegovi nazori o kretanju Zemlje osuđeni kao jeretički. Moram vam reći da su sve stva­
ri koje sam preduzeo da objašnjavam u mojoj raspravi, računajući tu i kretanje Zemlje,
u toj meri međusobno zavisne, da je dovoljno otkriti kako je samo jedna medu njima po­
grešna, pa pouzdano ustanoviti da je sve ostalo o čemu se govori neosnovano. Iako, me­
đutim, znam da se one temelje na veoma čvrstim i neoborivim dokazima, ipak nipošto
152 •
Karl Segan
Veza između Holandije kao istraživačke sile i Holandije kao intelektual­
nog i kulturnog središta bila je veoma prisna. Usavršenja jedrenjaka podstakla
su razvoj tehnologija svih vrsta. Ljudi su uživali u radu vlastitim rukama. Iz­
umi su se cenili i uvažavali. Tehnološki napredak zahtevao je najslobodnije
moguće traganje za znanjem - i tako je Holandija postala vodeći izdavač i
knjižar u Evropi: tu su se prevodila dela pisana na drugim jezicima, kao i štam­
pala ona koja su u drugim zemljama bivala zabranjena. Pustolovine u egzotič­
nim zemljama i susreti sa neobičnim društvima poljuljali su svako samozado­
voljstvo, nagnali su mislioce da preispitaju preovlađujuće mudrosti i pokazali
su da neke zamisli koje su bile prihvatane hiljadama godina - na primer, u
zemljopisu - počivaju na potpuno pogrešnim osnovama. U vreme kada su kra­
ljevi i carevi vladali najvećim delom sveta, Holandskom Republikom upravljao
je, više nego bilo kojom drugom zemljom, narod. Otvorenost društva i podsticanje životnosti uma, materijalno blagostanje i predanost istraživanju i korišćenju novih svetova stvorili su klimu vedrog pouzdanja u ljudsko preduzetništvo.'
U Italiji je Galilej navestio druge svetove, a Đordano Bruno se upuštao u
razmišljanje o drugim oblicima života. Obojici je ova odvažnost donela mno­
go patnje. Ali u Holandiji, astronom Kristijan Hajgens, koji je otvoreno zago­
varao i Galilejeve i Brunove ideje, bio je obasipan počastima. Njegov otac,
Konstantin Hajgens, bio je vrhunski diplomata tog vremena, književnik, pesnik,
kompozitor, muzičar, bliski prijatelj i prevodilac engleskog pesnika Džona Do­
na i glava arhetipski velike porodice. Konstantin se divio slikaru Rubensu i 'ot­
krio' je jednog mladog umetnika po imenu Rembrant van Rajn, na čijih se ne­
koliko dela potom pojavljuje. Evo šta je Dekart, posle prvog susreta sa Konstantinom Hajgensom, napisao o njemu: 'Nisam mogao poverovati da je jedan
um kadar da se bavi tolikim stvarima, snalazeći se pri tom tako valjano u sva­
koj od njih.' Hajgensov dom bio je pun dobara donetih iz celog sveta. Uva­
ženi mislioci iz drugih zemalja bili su tu česti gosti. Rastući u takvoj sredini,
mladi Kristijan Hajgens postao je istovremeno vičan jezicima, crtanju, pravu,
na svetu ne bih hteo da ih suprotstavim autoritetu crkve... Želim da živim u miru, drže­
ći se gesla: Da bi se dobro Uvelo, mora se Uveli neupadljivo.
Ova istraživačka tradicija verovatno predstavlja objašnjenje činjenice da je Holandija,
sve do naših dana, davala znatno više uglednih astronoma nego što bi trebalo, ako je računa­
ti po glavi stanovnika; medu njima bio je i Gerard Peter Kajper, koji je tokom četrdesetih i
pedesetih godina predstavljao jedinog profesionalnog planetnog astrofizičara na svetu. Većina
astronoma smatrala je u to vreme da je ova oblast bar malo neugledna i da je na njoj još senka louelovskog zastranjivanja. Imao sam veliku povlasticu da budem Kajperov student.
Kosmos
• 153
nauci, tehnici, matematici i muzici. Njegova zanimanja i predanosti sezali su
veoma široko. „Svet je moja zemlja", kazao je on, ,,a nauka mi je vera."
Svetlost je bila motiv tog doba: simbolična prosvećenost slobode misli i
religije, zemljopisnih otkrića; svetlost je prožimala slikarstvo tog vremena, što
je naročito došlo do izražaja u izuzetnim Vermerovim delima; svetlost je takode predstavljala predmet naučnog izučavanja: Snelijus je ispitivao refrakciju,
Levenhuk je izumeo mikroskop, a sam Hajgens postavio je talasnu teoriju svetlosti.1 Sve ove delatnosti bile su povezane, a oni koji su ih upražnjavali slo­
bodno su saradivali. Vermerovi enterijeri odlikuju se, na primer, mnoštvom po­
morskih artefakata i zidnih karti. Mikroskopi su predstavljali salonsku atrakci­
ju. Levenhuk je bio izvršilac Vermerove ostavštine i česti posetilac Hajgensovog doma u Hofviku.
Levenhuk je došao na pomisao o mikroskopu gledajući uveličavajuća sta­
kla koja su koristili suknari da ispituju kakvoću tkanina. Posredstvom ove na­
prave otkrio je čitavu Vaseljenu u kapi vode: mikrobe koje je opisao kao 'animalkule' i za koje je držao da su 'ljupki'. Hajgens je uzeo udela u stvaranju
prvih mikroskopa, pa je i sam došao do mnogih otkrića pomoću njih. Leven­
huk i Hajgens bili su medu prvim ljudima koji su videli ćelije čovekove sper­
me, što je predstavljalo preduslov za razumevanje razmnožavanja kod ljudi. Da
bi objasnio kako se mikroorganizmi lagano razvijaju u vodi, koja je prethod­
no sterilisana proključavanjem, Hajgens je izložio pretpostavku da su oni tako
Isak Njutn divio se Kristijanu Hajgensu, smatrajući ga 'najelegantnijim matematičarem'
epohe i istinskim sledbenikom matematičke tradicije starih Grka - što je onda, baš kao i da­
nas, bio veliki kompliment. Njutn je verovao, delimično stoga što se senke odlikuju oštrim ivi­
cama, da se svetlost ponaša tako kao da predstavlja struju sićušnih čestica. Mislio je da se
crvena svetlost sastoji od najvećih čestica, a ljubičasta od najmanjih. Hajgens je, naprotiv, tvr­
dio da se svetlost ponaša kao da predstavlja prostiranje talasa u vakuumu, slično kretanju ta­
lasa u moru; zbog toga danas govorimo o talasnoj dužini i učestalosti svetlosti. Mnoga svoj­
stva svetlosti, računajući tu i difrakciju, prirodno su objašnjena talasnom teorijom, tako da je
u potonjim godinama Hajgensova zamisao odnela prevagu. Ali 1905. godine Ajnštajn je poka­
zao da korpuskularna teorija svetlosti može da pruži objašnjenje za fotoelektrični efekat - po­
javu odvajanja elektrona od metala posle njegovog izlaganja snopu svetlosti. Moderna kvant­
na mehanika objedinjuje ove dve zamisli i danas se obično smatra da se svetlost pod izvesnim
okolnostima ponaša kao snop čestica, a pod drugima kao talas. Ovo dvojstvo talas-čestica ko­
si se sa našim zdravorazumskim predstavama, ali je zato savršeno saglasno sa onim što smo
ogledima ustanovili o ponašanju svetlosti. Ima nečeg tajanstvenog i uznemirujućeg u ovom spo­
ju suprotnosti i primereno je što su baš Njutn i Hajgens, obojica neženje, bili roditelji našeg
modernog shvatanja prirode svetlosti.
]$4
Karl Segan
#
sićušni da plove vazduhom, a razmnožavaju se po prispeću u vodu. Bila je to
alternativa zamisli o spontanom stvaranju - ideji da se život može začeti u fer­
mentiranom grožđanom soku ili trulom mesu, na primer, potpuno nezavisno od
prethodno postojećeg života. Tek u doba Luja Pastera, dva stoleća kasnije, Hajgensova pretpostavka pokazala se tačna. Traganje za životom na Marsu u sklo­
pu misije 'Viking' u više pogleda vuče koren iz pregalaštva Levenhuka i Hajgensa. Oni su preteče teorije da neke bolesti bivaju izazvane klicama, što zna­
či da su i te kako zadužili modernu medicinu. No, njih dvojica nisu imala na
umu nikakve praktične pobude. Oni su naprosto eksperimentisali u jednom teh­
nološkom društvu.
Mikroskop i teleskop, načinjeni početkom sedamnaestog stoleća u Holandiji, predstavljaju produžetke čovekovog vida u područje veoma malog i pod­
ručje veoma velikog. Temelji našeg potonjeg posmatranja atoma i galaksija po­
stavljeni su u to vreme i na tom mestu. Kristijan Hajgens voleo je da brusi i
glača sočiva za astronomske teleskope; jedan koji je načinio bio je dugačak pet
metara. Već i sama otkrića koja je ostvario pomoću teleskopa bila bi dovolj­
na da mu zajamče mesto u istoriji čovekovih preduzetništva. Krećući se stopa­
ma Eratostena, on je prvi izmerio veličinu jedne druge planete. Takođe je pr­
vi došao na pomisao da je Venera potpuno prekrivena oblacima; prvi je nacr­
tao jednu površinsku pojedinost sa planete Mars (ogromnu, tamnu, vetrom ogo­
ljenu uzvisinu, koja je dobila naziv Sirtis Major); posmatrajući pojavljivanje i
nestajanje takvih osobenosti prilikom okretanja ove planete, prvi je izračunao
da Marsov dan, slično Zemljinom, traje približno dvadeset četiri časa. Isto ta­
ko, prvi je ustanovio da je Saturn opasan sistemom prstenova, koji nigde ne
dodiruju planetu.1 Takođe je otkrio Titan, najveći prirodni satelit u Sunčevom
sistemu - svet koji je izuzetno zanimljiv i pun obećanja. Većinu ovih otkrića
on je ostvario u dvadesetim godinama života. Osim toga, smatrao je da je astro­
logija puka koještarija.
Hajgens nas je zadužio i mnogim izumima. Ključni problem pomorske na­
vigacije iz tog vremena bilo je određenje geografske dužine. Širina se lako mo­
gla ustanoviti pomoću zvezda - što ste dalje na jug, naime, to više južnih sazvežđa možete da vidite. Ali za dužinu je potrebno tačno merenje vremena.
Precizan brodski časovnik pokazivao bi vreme u vašoj matičnoj luci; izlazak i
Galilej je otkrio prstenove, ali nije bio načisto kako da ih objasni. Viđeni kroz rane
astronomske teleskope, oni su izgledali kao dva izdanka simetrično prikačena za Saturn; zbu­
njen, Galilej je kazao da ga podsećaju na uši.
Kosmos
• 155
zalazak Sunca i zvezda odredili bi lokalno brodsko vreme; a razlika između
ova dva vremena bila bi pokazatelj vaše geografske dužine. Hajgens je izumeo
časovnik sa klatnom (načelo na kome se on temelji nešto ranije otkrio je Ga­
lilej), koji je potom korišćen, premda ne sasvim uspešno, za izračunavanje po­
ložaja broda usred velikog okeana. Njegovi pionirski koraci uveli su dotad ne­
slućenu tačnost u astronomska i druga naučna posmatranja i podstakla su po­
tonji razvoj nautičkih časovnika. On je pronašao i zavojitu ravnotežnu oprugu,
koja se i danas koristi kod nekih časovnika; ostvario je temeljne doprinose na
polju mehanike - na primer, izračunavanje centrifugalne sile - a izučavajući
igru bacanja kockica doprineo je postavljanju teorije verovatnoće. Poboljšao je
vazdušnu pumpu, koja će kasnije dovesti do prave revolucije u rudarskoj in­
dustriji, kao i takozvanu 'čarobnu svetiljku', preteču projektora za slajdove. Ta­
kođe je izumeo nešto što je nazvao 'barutski motor', koji će uticati na razvoj
jedne druge naprave, parne mašine.
Hajgens je bio oduševljen time što je Kopernikovo viđenje Zemlje kao pla­
nete koja se okreće oko Sunca široko prihvaćeno čak i među običnim svetom
u Holandiji. Kopernika su, kazao je on, priznali svi astronomi izuzev onih ko­
ji su bili 'pomalo sporog duha ili pod uticajem sujeverja nametnutog pukim
ljudskim autoritetom'. U srednjem veku, hrišćanski filozofi rado su tvrdili da
nebesa nikako ne mogu biti beskonačnog dosega, s obzirom na okolnost da na­
čine krug oko Zemlje jednom dnevno; shodno tome, nije moglo biti ni govo­
ra o beskrajnom, pa čak ni o velikom broju svetova. Otkriće da je Zemlja ta
koja se okreće, a ne nebo, imalo je važne posledice u pogledu jedinstvenosti
Zemlje i mogućnosti postojanja života izvan nje. Kopernik je smatrao da je ne
samo Sunčev sistem nego i ceo svemir heliocentričan, a Kepler je poricao da
zvezde imaju planetne sisteme. Kako izgleda, prvi čovek koji je otvoreno iz­
ložio zamisao o tome da se na orbitama oko drugih sunaca nalazi veliki - u
stvari, beskonačan - broj drugih svetova bio je Đordano Bruno. Ali neki su
mislili da mnoštvo svetova neposredno sledi već iz zamisli Kopernika i Keplera, što ih je ispunjavalo gnušanjem. Početkom sedamnaestog stoleća Robert
Merton je tvrdio da heliocentrična hipoteza ukazuje na postojanje mnoštva dru­
gih planetnih sistema, a da to predstavlja takozvani reductio ad absurdum (videti prvi dodatak), koji govori o pogrešci u polaznoj pretpostavci. Evo šta je
tim povodom napisao u jednoj raspravi, čija je logika svojevremeno verovatno
izgledala besprekorna:
156 •
Karl Segan
Ali ako je svod tako nepojamno ogroman, kako to smatraju ti kopernikanski di­
vovi... toliko veliki i pun nebrojenih zvezda da se beskrajno prostire... zašto on­
da ne bismo mogli da pretpostavimo... da te nebrojene zvezde što se vide na svo­
du predstavljaju mnoga sunca, sa naročitim nepomičnim središtima; da takode
poseduju potčinjene planete, kao što i Sunce ima svoje koje igraju oko njega?...
I tako, shodno tome, postoje nebrojeni nastanjeni svetovi; šta se protivi ovome?...
ovakve i slične drske i bezobrazne zamisli, nesuvisli zaključci puni paradoksa, nu­
žno moraju slediti ako se prihvati ono što... Kepler... i neki drugi podrazumevaju pod Zemljinim kretanjem.
Ali Zemlja se uistinu kreće. Da je danas živ. Merton bi morao da i sam
dođe do zaključka o 'nebrojenim, nastanjivim svetovima'. Hajgens nije prezao
od tog zaključka, već ga je rado prihvatio: u moru svemira zvezde su druga
sunca. Po analogiji sa našim Sunčevim sistemom, Hajgens je ustvrdio da i te
druge zvezde treba da imaju vlastite planetne sisteme, kao i da je mnogo tih
planeta možda nastanjeno: 'Dopustimo li pomisao da su planete tek ogromne
pustinje... lišene svih onih stvorova što najjasnije ukazuju na svog božanskog
tvorca, stavićemo ih ispod Zemlje u pogledu lepote i dostojanstva, a to je već
nešto krajnje nerazložno.'1
Ove zamisli izložene su u jednoj izuzetnoj knjizi sa trijumfalnim naslo­
vom: Otkriveni nebeski svetovi: pretpostavke o žiteljima, biljkama i proizvodi­
ma svetova na planetarna. Napisano neposredno pre Hajgensove smrti 1690.
godine, ovo delo oduševilo je mnoge, među kojima je bio i car Petar Veliki;
prema njegovom nalogu, bilo je to prvo ostvarenje zapadne naučne misli koje
je objavljeno u Rusiji. Zamašan deo knjige posvećen je opisu prirode ili sre­
dine na drugim planetarna. Među ilustracijama u luksuzno opremljenom prvom
izdanju nalazi se i jedna na kojoj su, u odgovarajućim razmerama, predočeni
Sunce i džinovske planete Jupiter i Saturn. One su, sasvim primereno, prilič­
no male. Postoji i jedna gravira koja prikazuje Saturn pokraj Zemlje: naša pla­
neta tu je tek kružić.
Hajgens je uglavnom zamišljao da prilike i žitelji sa drugih planeta prilič­
no podsećaju na one sa Zemlje iz sedamnaestog stoleća. On je, doduše, dopu­
štao mogućnost da se 'Tela tih planetaraca, kao i svaki njihov deo, možda ve­
oma razlikuju od naših... jer krajnje je smešna pomisao... da je nemoguće da
1
Bilo je još nekoliko sličnih mišljenja. U knjizi Harmonice mundi Kepler je napisao: 'Po­
vodom golih pustoši globusa, Tiho Brahe bio je mnjenja da one ipak nisu jalove već pune ži­
telja'.
Kosmos
• 157
razumna Duša obitava i u nekom drugom obličju do u našem.' Možete biti
mudri, govorio je on, čak i ako neobično izgledate. No, potom je sledila tvrd­
nja da oni ipak ne izgledaju odveć neobično - da moraju imati ruke i stopala
i hodati uspravno, da su umešni u pisanju i geometriji, kao i da Jupiter poseduje četiri Galilejeva satelita zbog toga da bi oni pružili navigacionu pomoć
moreplovcima u jovijanskim okeanima. Hajgens je, razume se, bio čovek svog
vremena. Ko od nas to nije? Proglasio je nauku za svoju religiju, a onda us­
tvrdio da planete moraju biti nastanjene, jer bi inače Bog stvorio svetove ni
zbog čega. S obzirom na okolnost da je živeo pre Darvina, njegova razmišlja­
nja o vanzemaljskom životu lišena su evolucione perspektive. Ali pošlo mu je
za rukom da, na osnovu posmatranja, dođe do svojevrsne moderne kosmičke
perspektive:
Kakvu čudesnu i Zadivljujuću predstavu imamo ovde o veličanstvenoj ogromnosti Vaseljene... Toliko Sunaca, toliko Zemalja... a na svakoj od njih obilje Smilja
i Bosiljci, Drveća i Zverinja, i svaka urešena mnoštvom Mora i Planina!... A ka­
ko se naše čuđenje i divljenje samo povećavaju kada pomislimo na neizmernu
Udaljenost i Množinu zvezda.
Svemirske sonde 'Vojadžer' neposredno proishode iz moreplovskih istraži­
vačkih pohoda i naučne i maštarske tradicije Kristijana Hajgensa. 'Vojadžeri'
su karavele što hitaju ka zvezdama, istražujući usput one svetove za koje je
Hajgens znao i koje je silno voleo.
Jedno od glavnih dobara koja su pribavljana na putovanjima od pre neko­
liko stoleća bile su priče putnika,1 pripovesti o stranim zemljama i egzotičnim
stvorenjima koje su izazivale čuđenje i podsticale potonja istraživanja. Bilo je
izveštaja o planinama koje sežu sve do neba; o aždajama i morskim čudovišti­
ma; o svakodnevnom priboru za jelo načinjenom od zlata; o životinji koja je
namesto nosa imala ruku; o narodu koji je smatrao da su verske rasprave iz­
među protestanata, katolika, Jevreja i muslimana potpuno bespredmetne i smešne; o crnom kamenu koji gori; o bezglavim ljudima sa ustima na prsima; o
Ovakve priče spadaju u drevnu čovekovu tradiciju; mnoge od njih imale su, još od po­
četaka istraživanja, kosmičke motive. Na primer, kada su Kinezi iz dinastije Ming preduzeli u
petnaestom stoleću istraživanja Indonezije, Šri Lanke, Indije, Arabije i Afrike, te pohode opi­
sao je Fei Hsin, jedan od učesnika, u ilustrovanom delu pod naslovom 'Trijumfalna prikaza­
nja zvezdanog splava', pripremljenom za cara. Nažalost, slike su - premda ne i tekst - izgu­
bljene.
158 •
Karl Segan
ovcama koje rastu na drveću. Neke od tih priča bile su verodostojne, dok su
druge bile izmišljene. Neke su sadržale zrno istine, ali su ih ili istraživači pre­
uveličali, ili su ih, pak, oni što su ih slušali pogrešno razumeli. U rukama Voltera, recimo, ili Džonatana Svifta ti izveštaji postali su podsticaj za jedno no­
vo viđenje evropskog društva, odakle je proisteklo temeljito preispitivanje tog
učmalog sveta.
I moderni 'Vojadžeri' (voyagers - putnici, prim, prev.) imaju svoje priče
- priče o svetu razmrskanom poput kristalne kugle; o globusu čije je tie od
pola do pola prekriveno nečim što nalikuje na mrežu paučine; o sićušnim mesecima u obliku krompira; o svetu sa podzemnim okeanom; o kopnu koje smr­
di poput pokvarenih jaja i ima izgled piće, sa jezerima rastopljenog sumpora i
vulkanskim erupcijama pri kojima dim biva izbačen pravo u svemir; o plane­
ti zvanoj Jupiter spram koje je naša pravi patuljak: čak hiljadu Zemalja stalo
bi u tog džina.
Svaki od Galilejevih satelita Jupitera veliki je gotovo poput planete Mer­
kur. U prilici smo da izmerimo njihovu veličinu i masu, te kako da im izračunamo gustinu, što nam omogućava da doznamo od čega im se sastoji unu­
trašnjost. Pokazalo se da unutrašnja dva, Io i Evropa, poseduju gustinu kojom
se odlikuju stene. Spoljnja dva, Ganimed i Kalisto, imaju znatno manju gusti­
nu, negde na sredokraći između stena i leda. Ali mešavina leda i stena u tim
spoljnjim mesecima mora da sadrži, baš kao i kod zemaljskih stena, primese
radioaktivnih minerala, koji zagrevaju svoju okolinu. Ne postoji delotvoran na­
čin da ova toplota, koja se sabira milijardama godina, stigne do površine i otekne u svemir, što znači da radioaktivnost u Ganimedu i Kalistu rastapa njihovu
ledenu unutrašnjost. Ovo je pružilo povoda za pretpostavku o postojanju pod­
zemnih okeana bljuzgavice i vode u tim mesecima; bio je to nagoveštaj, pre
no što su uopšte viđene izbliza površine Galilejevih satelita, da se oni među­
sobno veoma razlikuju. Kada smo najzad došli u priliku da ih izbliza osmotri­
mo, posredstvom očiju sa "Vojadžera', ova hipoteza je potvrđena. Oni uopšte
ne liče jedan na drugog. U stvari, razlikuju se od svih svetova koje smo ika­
da ranije videli.
Svemirska sonda "Vojadžer 2' nikada se neće vratiti na Zemlju. Ali njeni
naučni nalazi, njena epska otkrića, njene 'priče putnika' ipak se vraćaju. Uzmi­
mo, na primer, 9. juli 1979. godine. U osam časova i četiri minuta po stan­
dardnom pacifičkom vremenu na Zemlju su tog jutra prispeli prvi snimci jed­
nog novog sveta, koji je svoj naziv, Evropa, dobio po jednom starom.
Kosmos
• 159
Kako stiže do nas slika iz spoljnjeg Sunčevog sistema? Dok se Evropa kre­
će po svojoj orbiti oko Jupitera, sa njene površine natrag u svemir odbija se
Sunčeva svetlost koja je obasjava; izvestan deo ove odbijene svetlosti dospeva
do fosfornih senzora u televizijskim kamerama sondi "Vojadžer", stvarajući tu
sliku. Sliku potom očitavaju kompjuteri, pretvaraju je u radio-signale i u tom
obliku upućuju preko ponora od pola milijarde kilometara do nekog radio-teleskopa na površini Zemlje. Jedan od njih nalazi se u Španiji, drugi je u Mohavskoj pustinji u južnoj Kaliforniji, dok je treći u Australiji. (Pomenutog julskog jutra 1979. godine ka Jupiteru i Evropi bio je upravljen onaj iz Austra­
lije.) Kada primi signale, on ih prosleđuje posredstvom komunikacionih sateli­
ta na orbiti oko Zemlje do južne Kalifomije, gde ovi bivaju sprovedeni mre­
žom mikrotalasnih relejnih stanica do jednog kompjutera u Laboratoriji za mla­
zni pogon, koji počinje da ih obrađuje. Slika koja se dobija u osnovi je slič­
na novinskoj telefotografiji: sastoji se od možda milion zasebnih tačkica, koje
se sve odlikuju nekom posebnom nijansom sivog; tačkice su toliko sitne i zbi­
jene da se sa daljine uopšte ne mogu razabrati u pojedinačnom vidu. Ono što
zapažamo jeste njihov zbirni izgled. Informacije sa svemirske sonde određuju
koliko će svaka tačkica biti svetla, odnosno tamna. Pošto bivaju obrađene, tač­
kice se potom uskladištuju na magnetni disk, sličan gramofonskoj ploči. Posto­
ji oko osamnaest hiljada fotografija koje je u Jupiterovom sistemu snimio "Vo­
jadžer 1' i koje su potom bile uskladištene na magnetne diskove, kao i pribli­
žno isto toliko snimaka koje je načinio "Vojadžer 2'. Konačno, završni proiz­
vod te izuzetne mreže veza i releja jeste tanki komad sjajne hartije, na kojoj
se u ovom slučaju nahode zabeležena čudesa Evrope - snimljena, obrađena i
ispitana prvi put u ljudskoj istoriji 9. jula 1979. godine.
Ono što smo videli na tim snimcima bilo je uistinu fantastično. "Vojadžer
P uputio nam je izvrsne fotografije ostala tri Galilejeva satelita Jupitera, ali ne
i Evrope. 'Vojadžeru 2' pripalo je u zadatak da nam obezbedi prve snimke
Evrope sa male udaljenosti - snimke na kojima se mogu razabrati pojedinosti
promera svega nekoliko kilometara. Na prvi pogled, ovaj svet neodoljivo podseća na prizor mreže kanala za koju je Persival Louel zamišljao da prekriva
Mars, dok mi danas znamo, na osnovu istraživanja svemirskim letelicama, da
od nje nema ni pomena. Na Evropi se može videti zadivljujuće prepletena mre­
ža pravih i zakrivljenih linija koje se presecaju. Jesu li posredi grebeni - od­
nosno izbočenja? Ili možda useci - odnosno udubljenja? Kako su ove forma­
cije nastale? Da li su one deo globalnog tektonskog sistema, stvorene možda
160 •
Karl Segan
slamanjem planete koja se širi ili sužava? Imaju li sličnosti sa tektonikom plo­
ča na Zemlji? Šta nam govore o drugim satelitima Jupiterovog sistema? U tre­
nutku otkrića, dična tehnologija podarila nam je nešto zadivljujuće. Ali sada je
na jednom drugom uređaju, ljudskom mozgu, da dokuči šta je, u stvari, posredi. Ispostavilo se da je Evropa glatka poput bilijarske kugle, bez obzira na mre­
žu linija koja je prekriva. Nepostojanje kratera možda se može objasniti zagrevanjem i rastakanjem površinskog leda posle pada meteora. Linije su useci ili
pukotine, o čijem će se nastanku još dugo voditi rasprave.
Da je u misije 'Vojadžer' bila uključena i ljudska posada, kapetan bi vo­
dio brodski dnevnik; evo kako bi taj dnevnik mogao da izgleda u slučaju ob­
jedinjenih pohoda 'Vojadžera 1' i "Vojadžera 2':
Dan 1: Pošto je pomno provereno stanje zaliha i uređaja, sa kojima je izgledalo
da nešto nije u redu, uspešno smo uzleteli sa Kejp Kanaverala i otisnuli se na
dugo putovanje ka planetarna i zvezdama.
Dan 2: Poteškoća sa stavljanjem u pogon nosača pokretne naučne platforme. Ako
ne otklonimo kvar, neće biti ništa od većine snimaka i drugih naučnih podataka.
Dan 13: Osvrnuli smo se pozadi i načinili prve ikada snimljene fotografije na ko­
jima se zajedno vide Zemlja i Mesec kao svetovi u svemiru. Skladan par.
Dan 150: Rutinsko uključenje motora zbog ispravke putanje.
Dan 170: Uobičajeni poslovi oko održanja. Protekli meseci bez ikakvih posebno­
sti.
Dan 185: Uspešni kalibracioni snimci Jupitera.
Dan 207: Rešen problem sa nosačem, ali kvar glavnog radio-odašiljača. Prešli
smo na rezervni. Ako i on zakaže, na Zemlji niko neće više čuti ni glasa od nas.
Dan 215: Prošli smo Marsovu orbitu. Sama planeta je sa druge strane Sunca.
Dan 295: Ulazimo u asteroidni pojas. Oko nas je mnoštvo velikih gromada koje
se okreću, plićak i grebenje svemira. Većina ih nije uneta u karte. Postavljene
straže. Nadamo se da ćemo izbeći sudar.
Dan 475: Uspešno smo izišli iz glavnog asteroidnog pojasa, zadovoljni što smo
sačuvali živu glavu.
Dan 570: Jupiter sve izrazitije na nebu. Već uspevamo da na njemu razaberemo
sitnije pojedinosti nego što su za to ikada bili kadri i najveći teleskopi na Ze­
mlji.
Dan 615: Naprosto su nas hipnotisali kolosalni meteorološki sistemi i nestalni
oblaci Jupitera, koji se okreće u prostoru pred nama. Planeta je ogromna. Više je
nego dvostruko masivnija od svih ostalih planeta uzetih zajedno. Na njoj nema
planina, dolina, vulkana, reka; nema granica između kopna i vazduha; posredi je
Kosmos
• 161
samo ogroman okean gustog gasa i plutajućih oblaka - svet bez površine. Sve
što vidimo na Jupiteru plovi nebom.
Dan 630: Vremenske prilike na Jupiteru i dalje su spektakularne. Ovaj zamašan
svet načini puni krug oko svoje ose za manje od deset časova. Kretanja u atmos­
feri izazvana su brzim rotiranjem. Sunčevom svetlošću i toplotom koja kulja i navire iz unutrašnjosti.
Dan 640: Ustrojstvo oblaka sasvim je uočljivo i izgleda raskošno. Pomalo nas
podseća na Van Gogovu Zvezdanu noć, ili na dela Vilijema Blejka i Edvarda
Munka. Ali samo pomalo. Nijedan umetnik još nije ovako slikao zato što se ni­
jednome nije ukazala prilika da se otisne sa matične planete. Nema tog slikara
sputanog na Zemlji koji bi zamislio ovako neobičan i divan svet.
Izbliza posmatramo šarolike pojaseve i pruge na Jupiteru. Za bele pruge se sma­
tra da predstavljaju visoke oblake, koji su verovatno sazdani od kristala amonija­
ka: smeđi pojasevi su dublja i toplija mesta gde atmosfera tone. Plava područja
su, kako izgleda, duboke rupe u gornjim oblacima kroz koje vidimo vedro nebo.
Ne znamo šta je uzrok crvenkasto-smeđih oblaka na Jupiteru. Možda je posredi
neka hemijska reakcija fosfora ili sumpora. A možda su u pitanju složeni organ­
ski molekuli jarke boje, koji nastaju tako što ultraljubičasta svetlost sa Sunca raz­
laže metan, amonijak i vodu u Jupiterovoj atmosferi, a potom se njihovi sastojci
prestrojavaju u nove hemijske oblike. Ako je to tačno, onda nam boje Jupitera
govore o hemijskim zbivanjima koja su pre četiri milijarde godina dovela na Ze­
mlji do nastanka života.
Dan 647: Velika crvena mrlja. Ogroman stub gasa koji seže visoko iznad okol­
nih oblaka, toliko veliki da bi u njega stalo pet-šest Zemalja. Možda je crven
zbog toga što iznosi na videlo složene molekule koji ili nastaju na većim dubi­
nama ili su tamo usredsređeni. Verovatno je posredi džinovski olujni sistem star
milion godina.
Dan 650: Susret. Dan čuda. Uspešno smo utekli opasnim radijacionim pojasima
Jupitera, uz oštećenje samo jednog uređaja, fotopolarimetra. Presekli smo ravan
prstenova, izbegavši sudare sa česticama i gromadama nedavno otkrivenog opasača Jupitera. Predivni snimci Amaltee, sićušnog, crvenog, duguljastog sveta ko­
ji obitava u srcu radijacionih pojaseva; tu su, zatim, šaroliki Io, pa Evropa išpartana linijama, paučinasto obličje Ganimeda, Kalisto sa velikim bazenom okruže­
nim koncentričnim krugovima. Obišli smo Kalisto i prošli orbitu Jupitera 13, najspoljašnjijeg poznatog meseca velike planete. Polako napušamo sistem.
Dan 662: Detektori za čestice i polja pokazuju da smo ostavili za sobom Jupiterove radijacione pojaseve. Gravitacija planete povećala nam je brzinu. Konačno
smo se oslobodili Jupitera i ponovo plovimo morem svemira.
162 •
Karl Segan
Dan 874: Gubitak brodskog orijentira - veze sa zvezdom Kanopus koja u prika­
zu sazvežda predstavlja kormilo jedrenjaka. To je i naše kormilo, bitno za orijentisanje broda u tmini svemira, bez koga ne možemo pronaći put kroz ovaj neis­
tražen deo kosmičkog okeana. Ponovo uspostavljena veza sa Kanopusom. Kako
izgleda, optički senzori pobrkali su Alfu i Betu Kentaura sa Kanopusom. Nared­
na pristanišna luka: Saturnov sistem - kroz dve godine.
Od svih priča putnika koje su nam ispričali 'Vojadžeri' najmilija mi je ona
koja se tiče otkrića vezanih za najunutrašnjiji Galilejev satelit lo.1 I pre misija
'Vojadžer' znalo se da postoji nešto neobično u vezi sa lom. Mogli smo da razaberemo tek nekoliko pojedinosti na njegovoj površini, ali znali smo da je cr­
ven - izuzetno crven, crveniji od Marsa, možda najcrvenije telo u Sunčevom
sistemu. Tokom razdoblja od više godina nešto kao da se menjalo na njemu,
na području infracrvene svetlosti, a možda i u pogledu svojstva njegovih radar­
skih odraza. Takođe je bilo poznato da je Jupiter delimično opasan na orbital­
nom položaju Ioa velikim cevastim prstenom sazdanim od atoma sumpora, natrijuma i kalijuma, materijala koji je, očigledno, na neki način otekao sa Ioa.
Kada se 'Vojadžer' približio tom džinovskom mesecu, suočili smo se sa
neobičnom šarolikom površinom, različitom od svih ostalih iz Sunčevog siste­
ma. Io se nalazi u blizini asteroidnog pojasa, tako da je tokom ćele istorije do­
brano morao biti bombardovan gromadama iz svemira, koje je trebalo da iza
sebe ostavljaju udarne kratere. Od njih, međutim, nije bilo ni traga. Ovo je
značilo da na Iou mora dejstvovati neki proces koji izuzetno delotvorno ili potire kratere ili ih ispunjava. Taj proces nije mogao biti atmosferski, s obzirom
na okolnost da je lova atmosfera poglavito otekla u svemir zbog njegove sla­
be sile teže. Takođe nije mogla biti posredi voda, budući da je lova površina
odveć hladna. Postojalo je nekoliko mesta koja su nalikovala vrhovima vulka­
na. Ali stvar je bila neizvesna.
Linda Morabito, član navigacione ekipe misije 'Vojadžer', čiji je zadatak
bio da vodi računa o putanjama sondi, rutinski je naložila kompjuteru da po­
jača kontrast na jednoj slici ivice Ioa, kako bi se u zaleđu pojavile zvezde. Na­
rednog trenutka iznenađeno je ugledala jedan sjajni pramen kako se ocrtava
spram tame, dižući se sa površine satelita; bilo joj je potrebno malo vremena
Amerikanci obično izgovaraju naziv ovog meseca 'Ajo' zato što Oksfordski rečnik en­
gleskog jezika daje prednost tom izgovoru. Ali teško da su Britanci tu merodavni. Sama reč
potiče iz istočnog Sredozemlja i svuda u Evropi ispravno se izgovara io'.
Kosmos
• 163
da ustanovi da se pramen nalazi tačno na mestu gde je bio jedan od pretpo­
stavljenih vulkana. 'Vojadžer' je otkrio prvi aktivni vanzemaljski vulkan. Da­
nas znamo za devet velikih vulkana, koji bljuju gas i meku gradu, kao i za
stotine - a možda i hiljade - ugašenih vulkana na Iou. Meke građe, koja se
kotrlja i sliva niz obronke vulkanskih planina, razuđujući se u velikim mlaznicama po polihromatskoj površini, ima više nego dovoljno da prekrije udarne
kratere. Suočili smo se sa svežim planetnim predelom, sa novim i mladim tlom.
Kako bi samo taj prizor ispunio čuđenjem i divljenjem Galileja i Hajgensa.
Pre no što su otkriveni vulkani na Iou, njih su predvideli Stenton Pil i nje­
govi saradnici. koji su izračunali plime što bi se dizale u čvrstoj unutrašnjosti
ovog satelita pod dejstvom udruženog privlačenja obližnjeg meseca Evrope i
džinovske planete Jupiter. Oni su ustanovili da bi stene u Iou trebalo da budu
rastopljene, ali ne usled radioaktivnosti, već zbog ovih plima; u svakom sluča­
ju, pretežan deo love unutrašnjosti morao je biti u tečnom stanju. Sada izgle­
da verovatno da vulkani na Iou crpe podzemni okean tečnog sumpora, rasto­
pljenog i usredsređenog blizu površine. Kada se čvrsti sumpor zagreje do tem­
perature od 115 stepeni Celzijusa, koja je nešto malo viša od normalne tačke
ključanja vode, on se topi i menja boju. Ako se taj rastopljeni sumpor brzo
ohladi, on zadržava stečenu boju. Raspored boja koji imamo prilike da vidimo
na Iou veoma podseća na onaj koji bi se mogao očekivati kada bi reke, buji­
ce i mase rastopljenog sumpora kuljale iz vulkanskih grotla: crni sumpor, naj­
topliji, blizu vrha vulkana; crveni i narandžasti, kojim se odlikuju i reke, u
okolini; konačno, žuti sumpor, kao pokrov velikih, udaljenijih ravnica. Površi­
na Ioa menja se u razdobljima koja se mere mesecima, tako da njegove karte
neba često prekrajati, baš kao i meteorološke karte Zemlje. Budući istraživači
Ioa moraće da budu snalažljivi i prilagodljivi.
'Vojadžeri' su ustanovili da se veoma retka i slabašna atmosfera Ioa po­
glavito sastoji od sumpor-dioksida. No, čak i tako retka atmosfera može da po­
služi korisnoj svrsi zato što joj je gustina možda ipak dovoljna da zaštiti po­
vršinu od žestokih naelektrisanih čestica u Jupiterovom radijacionom pojasu koji optače Ioa. Noću se temperatura toliko spušta da bi sumpor-dioksid trebalo
da se kondenzuje u svojevrstan beli mraz; naelektrisane čestice tada bi stale da
haraju po površini, tako da bi po svoj prilici bilo mudro provesti noć malo is­
pod površine.
Veliki vulkanski stubovi dima sa Ioa sežu tako visoko da gotovo dolazi
do izručivanja atoma pravo u svemir oko Jupitera. Vulkani predstavljaju vero-
164 •
Karl Segan
vatni izvor velikog, cevastog prstena atoma što opasuje Jupiter duž pružanja
love orbite. Ti atomi, koji se postepeno zavojito kreću ka Jupiteru, trebalo bi
da optaču unutrašnji mesec Amalteu i verovatno su uzročnik njegove crvenka- j
ste boje. Čak je moguće da materijal koji u vidu gasova otiče sa Ioa dospeva
posle mnoštva sudara i kondenzacija do Jupiterovog sistema prstenova.
Neko obimnije čovekovo prisustvo na samom Jupiteru znatno je teže za­
misliti - premda podozrevam da veliki balonski gradovi, koji bi stalno plutali
njegovom atmosferom, predstavljaju tehnološku mogućnost daleke budućnosti.;
Viđen sa unutrašnjih strana Ioa ili Evrope, taj ogroman i nepostojan svet za-|
prema pretežan deo neba; lebdeći visoko, on niti izlazi niti zalazi zato što sej
gotovo svi sateliti u Sunčevom sistemu uvek nalaze istom stranom okrenuti pre­
ma matičnoj planeti - baš kao i Mesec prema Zemlji. Jupiter će biti izvor neprekidnih izazova i uzbuđenja za potonje istraživače njegovog sistema meseca.
Prilikom kondenzovanja Sunčevog sistema iz međuzvezdanog gasa i praši­
ne, Jupiter je stekao zamašan deo materije koja nije otekla ka meduzvezdanom
prostoru, niti je ušla u sastav Sunca. Da je Jupiter bio nekoliko desetina puta]
masivniji, građa u njegovoj unutrašnjosti bila bi podvrgnuta termonuklearnim
reakcijama i Jupiter bi počeo da šija vlastitom svetlošću. Najveća planeta je, u
stvari, neuspela zvezda. No, čak i tako, unutrašnja temperatura veoma joj je vi­
soka i ona zrači dva puta više energije nego što je prima sa Sunca. Na infracrvenom području spektra čak bi možda bilo ispravno proglasiti Jupiter za zvezdu. Da je on postao zvezda u domenu vidljive svetlosti, mi bismo danas obi-l
tavali u binarnom ili dvočlanom sistemu, sa dva sunca na nebu; noći bi se ta­
da rede spuštale - što je, kako mi se čini, prilično česta pojava u nebrojenim
drugim sunčevim sistemima širom Mlečnog puta. U tom slučaju, po svoj prili­
ci bismo za postojeće okolnosti smatrali da su prirodne i sasvim prikladne.
Duboko pod oblacima Jupitera težina gornjih slojeva atmosfere stvara pri­
tiske što daleko nadmašaju sve koji postoje na Zemlji; ti pritisci su toliko ve­
liki da elektroni bivaju strgnuti sa vodonikovih atoma, što dovodi do stvaranja
jedne izuzetne tvari, tečnog metalnog vodonika - fizičkog stanja koje nikada
nije ostvareno u zemaljskim laboratorijama zato što je nemoguće postići po­
trebne pritiske. (Postoji izvesna nada da se metalni vodonik ponaša kao superprovodnik na umerenim temperaturama. Ako bi se on mogao proizvesti na Ze­
mlji, to bi dovelo do prave revolucije u elektronici.) U unutrašnjosti Jupitera,
gde su pritisci oko tri miliona puta veći nego na površini Zemlje, nema goto­
vo ničeg drugog osim velikog, tamnog, bljuzgavog okeana metalnog vodonika.
Kosmos
• 165
•\li u samom jezgru Jupitera možda postoji kameno-gvozdena gromada, zemljoliki svet u mengelama pritiska, zauvek skriven u središtu najveće planete.
Električne struje u tečnoj metalnoj unutrašnjosti Jupitera možda predstavljaiu izvor ogromnog magnetnog polja planete, najjačeg u Sunčevom sistemu, kao
i sa njim povezanog pojasa zarobljenih elektrona i protona. Ove naelektrisane
Cestice bivaju izbačene sa Sunca u vidu solarnog vetra, da bi ih se potom domoglo Jupiterovo magnetno polje koje ih ubrzava. Ogroman broj njih biva za­
robljen visoko iznad oblaka, posle čega počinje da se kreće od pola do pola,
sve dok se slučajno ne sudari sa nekim atmosferskim molekulom na velikoj vi­
sini i tako skrene iz radijacionog pojasa. Io se kreće orbitom tako bliskom Ju­
piteru da prolazi usred najsnažnije zone zračenja, tvoreći kaskade naelektrisanih čestica, koje, sa svoje strane, izazivaju snažna šikljanja radio-energije. (One
možda takođe utiču na eruptivne procese na površini Ioa.) Moguće je predvi­
đati radio-šikljanja sa Jupitera pouzdanije i tačnije nego meteorološke prilike
na Zemlji samo na osnovu izračunavanja položaja Ioa.
Činjenica da je Jupiter izvor radio-emisija otkrivena je slučajno tokom pe­
desetih godina, u ranim danima radio-astronomije. Dvojica mladih Amerikana­
ca, Bernard Bark i Kenet Frenklin, ispitivali su nebo jednim novoizgrađenim i
za to vreme veoma osetljivim radio-teleskopom. Tragali su za kosmičkim zaleđnim radio-zračenjem - naime, za radio-izvorima daleko izvan našeg Sunče­
vog sistema. No, na vlastito iznenađenje, otkrili su snažan i do tada nepoznat
izvor, koji se, kako je izgledalo, nije poklapao ni sa jednom istaknutijom zve/dom, maglinom ili galaksijom. Štaviše, on se postepeno pomerao u odnosu na
daleke zvezde - u stvari, znatno brže nego što bi to moglo ma koje daleko telo.1 Pošto nisu uspeli da pronađu nikakvo uverljivo objašnjenje uočenih pojava
na kartama dalekih objekata, oni su jednoga dana izišli iz opservatorije i go­
lim okom osmotrili nebo, ne bi li možda tako na datom mestu zapazili nešto
zanimljivo. I odista, silno su se zapanjili kada su upravo u kritičnoj tački ugle­
dali jedno izuzetno sjajno telo, u kome su ubrzo prepoznali planetu Jupiter. Uz­
gred budi rečeno, ovo slučajno otkriće sasvim je tipično u istoriji nauke.
Svake večeri, pre no što je 'Vojadžer 1' stigao do Jupitera, imao sam pri­
like da posmatram kako džinovska planeta treperi na nebu; u tom prizoru na­
ši preci su uživali i divili mu se tokom milion godina. Ali one večeri kada je
došlo do susreta, dok sam hitao u Laboratoriju za mlazni pogon da se prikljuZato što je brzina svetlosti konačna (videti osmo poglavlje).
166 •
Karl Segan
čim ekipi za izučavanje podataka sa 'Vojadžera', na um mi je palo kako Ju­
piter više nikada neće biti onaj stari, nikada više samo tačka svetlosti na noć­
nom nebu, već zauvek ubuduće stvarni svet koji valja istražiti i upoznati. Ju­
piter i njegovi meseci predstavljaju svojevrstan minijaturni sunčev sistem, koji
sačinjavaju raznoliki i izuzetni svetovi sa mnoštvom korisnih nauka za nas.
U pogledu sastava i mnogih drugih svojstava Saturn je sličan Jupiteru,
premda je nešto manji. On napravi puni krug oko svoje ose jednom u deset ča­
sova i takode se odlikuje šarolikim polutarnim prugama, koje, međutim, nisu
tako upadljive kao kod Jupitera. Magnetno polje i radijacioni pojas slabiji su
mu od Jupiterovih, ali zato ga opasuje znatno spektakularniji sistem prstenova.
Konačno, i on je okružen porodicom od dvanaest ili možda više satelita.
Kako izgleda, najzanimljiviji Saturnov mesec je Titan, najveće telo te vr­
ste u Sunčevom sistemu i jedino koje se odlikuje zamašnijom atmosferom. Pre
susreta 'Vojadžera 1' sa Titanom novembra 1980, informacije kojima smo ras­
polagali o njemu bile su oskudne i zbunjujuće. Jedini gas za koji se pouzdano
znalo da je tamo prisutan bio je metan, CH4, koji je otkrio G. P. Kajper. Ultraljubičasta svetlost sa Sunca pretvara metan u složenije ugljovodonične mole­
kule i vodonik. Ugljovodonici bi trebalo da ostanu na Titanu, prekrivajući po­
vršinu smeđim, katranastim, organskim talogom, sličnim onome koji se dobija
u ogledima usredsredenim na nastanak života na Zemlji. Laki vodonikov gas
trebalo bi, zbog Titanove male sile teže, da brzo otekne u svemir pod dejstvom
jednog silovitog procesa nazvanog 'oduvavanje', povukavši za sobom metan i
druge atmosferske sastojke. Ali Titan se odlikuje atmosferskim pritiskom koji
je u najmanju ruku veliki poput onoga sa planete Mars. Kako izgleda, ne do­
lazi do oduvavanja. Možda postoji neki zamašan, još neotkriven sastojak atmos­
fere - azot, na primer - koji održava na visokom nivou prosečnu molekularnu
težinu atmosfere i tako osujećuje oduvavanje. Ili se možda oduvavanje ipak od­
igrava, ali gasovi koji otiču u svemir bivaju nadoknađeni iz unutrašnjosti sate­
lita. Gustina tela Titana tako je mala da on mora sadržati obimne količine ra­
znih vrsta leda, uključujući tu i vodeni, a verovatno i metanski, koji u nepo­
znatom opsegu bivaju oslobađani na površinu pod dejstvom unutrašnje toplote.
Kada ispitujemo Titan kroz teleskop, sve što vidimo jeste jedan jedva primetiv crvenkasti disk. Neki posmatrači izvestili su 0 promenljivim belim obla­
cima iznad diska - najverovatnije sačinjenim od kristala metana. Ali šta bi mo­
gao da bude uzročnik crvenkaste boje? Većina proučavaiaca Titana slaže se da
su najverovatnije objašnjenje složeni organski molekuli. 0 površinskoj tempe-
Kosmos
• 767
raturi i atmosferskom pritisku još se vode rasprave. Bilo je izvesnih nagoveštaja o povišenoj površinskoj temperaturi usled postojanja dejstva staklene ba­
ste u atmosferi. Sa obiljem organskih molekula na površini i u atmosferi. Ti­
tan je izuzetan i jedinstven žitelj Sunčevog sistema. Istorija naših bivših otkrivalačkih putovanja ukazuje na verovatnost da će misija 'Vojadžer' i drugi iz­
viđački pohodi svemirskih sondi dovesti do prave revolucije naših znanja 0
ovom svetu.
Kroz provedricu u Titanovim oblacima može vam se ukazati prizor Satur11a i njegovih prstenova, čiju bi bledožutu boju rastočila atmosfera. Zbog či­
njenice da je Saturnov sistem deset puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja, sjaj
naše zvezde na Titanu iznosi samo jedan odsto onoga na koji smo mi navikli,
što znači da bi temperatura morala da bude znatno ispod tačke mržnjenja vo­
de, čak i pri obimnijem atmosferskom dejstvu staklene bašte. Ali uz obilje or­
ganske materije, Sunčevu svetlost i možda topla vulkanska područja ne može
se olako prenabreći mogućnost postojanja života na Titanu.' U toj krajnje raz­
ličitoj sredini od naše život, razume se, nikako ne bi nalikovao zemaljskom.
Ne postoje čvrsti dokazi koji bi se protivili ili išli u prilog zamisli 0 životu na
Titanu. Naprosto, on je moguć. Teško, međutim, da ćemo doći do pouzdanog
odgovora na ovo pitanje pre no što na površinu Titana spustimo svemirsku le(elicu opremljenu prikladnim uređajima.
Da bismo ispitali pojedinačne sastojke Saturnovih prstenova, moramo im
se potpuno približiti, budući da su oni sasvim mali - grudve, ledene krhotine
1 sićušni, uzvrteli, razgranati glečeri promera oko jednog metra. Znamo da su
sazdani od vodenog leda zato što se spektralna svojstva Sunčeve svetlosti odražene sa prstenova poklapaju sa spektralnim svojstvima leda, ustanovljenim u
laboratoriji. Da bismo se u svemirskom vozilu približili ovim sastojcima, mo' Hajgens, koji je 1655. otkrio Titan, imao je 0 tome sledeće mišljenje: 'Može li bilo ko
da osmotri i uporedi ove Sisteme Jupitera i Saturna, a da ne bude očaran Ogromnošću i otmenom Pratnjom ove dve Planete, spram kojih naša Zemlja izgleda ubogo sitna? Ili može li ne­
ko sebi da dopusti pomisao da je mudri Tvorac ovde utrošio sve svoje Zverinje i Bilje, da je
opremio i ukrasio jedino ovaj Svet, dok je sve druge ostavio gole i lišene Žitelja, koji bi Ga
obožavali i klanjali mu se, da sva ona nebrojena Tela postoje samo zato da bi treperila i da
bi ih proučavala nas nekolicina Sirotana?' Budući da Saturn načini krug oko Sunca jednom u
trideset godina, dužina godišnjih doba na njemu i na njegovim mesecima znatno je veća ne­
go na Zemlji. Evo šta je Hajgens, imajući to u vidu, zaključio o pretpostavljenim žiteljima Saturnovih meseca: 'Nemoguće je da im se način života veoma ne razlikuje od našeg, s obzi­
rom na to da imaju veoma okrutne Zime.'
168 •
Karl Segan
ramo usporiti, kako bismo se kretali uporedo sa njima dok kruže oko Saturna
brzinom od oko sedamdeset hiljada kilometara na čas; drugim recima, mora­
mo se i sami naći na orbiti oko Saturna, kružeći istom brzinom kao i sastoj­
ci prstenova. Tek ćemo tada biti kadri da ih razaberemo u pojedinačnom vidu,
a ne kao mrlje ili pruge.
Zašto umesto sistema prstenova oko Saturna ne postoji jedan veliki sate­
lit? Sto je neki sastojak prstenova bliži Saturnu, to je veća njegova orbitalna
brzina (odnosno, to on brže 'pada' oko planete - saglasno trećem Keplerovom
zakonu); unutrašnje gromade hrle pokraj spoljašnjih (i ovde se pokazuje da je
'obilazna traka' uvek sa leve strane). Iako se ćelo ustrojstvo okreće oko pla­
nete brzinom od oko dvadeset kilometara u sekundi, ova razlika u brzinama
između dve susedne gromade veoma je, međutim, mala, svega nekoliko centi­
metara u minutu. No, čak i ovakvo relativno kretanje gromada dovoljno je da
ih onemogući u okupljanju u jedinstvenu celinu pod dejstvom uzajamne sile
teže. Čim bi to pokušale, mala razlika u orbitalnim brzinama odmah bi ih osu­
jetila. Da prstenovi nisu toliko blizu Saturnu, ovo dejstvo ne bi bilo tako iz­
razito i gromade bi mogle da pristupe srašćivanju, tvoreći najpre male grudve.
da bi na kraju obrazovale čitav satelit. S obzirom na ovu okolnost, verovatno
nije slučajno što se tek iza Saturnovih prstenova pruža sistem satelita, čije se
razmere kreću u rasponu od nekoliko stotina kilometara u prečniku do Titana,
džinovskog meseca, čija je veličina gotovo ravna Marsovoj. Materija u svim
satelitima, pa i u samim planetarna, možda se prvobitno javila u obliku prste­
nova, koji su se kondenzovali i sabrali, obrazujući sadašnje mesece i planete.
Slično Jupiterovom magnetnom polju, Saturnovo takođe hvata i ubrzava
naelektrisane čestice Sunčevog vetra. Prilikom prelaska neke naelektrisane če­
stice sa jednog magnetnog pola na drugi dolazi do presecanja polutame ravni
Saturna. Ukoliko im se na putu ispreči neki sastojak prstenova, proton ili elek­
tron bivaju apsorbovani u tu malu grudvu. I tako, kod obe planete, prstenovi
potiru radijacione pojaseve, koji postoje samo do tog opasača grudvica i od
njega. Neki bliski mesec Jupitera ili Saturna na isti način bi potirao čestice radijacionog pojasa: u stvari, ova okolnost omogućila je otkriće jednog novog
Saturnovog meseca - 'Pionir 11' registrovao je neočekivani procep u radijacionim pojasevima, izazvan potiranjem naelektrisanih čestica prethodno nepozna­
tog satelita.
Sunčev vetar seže daleko iza Saturnove orbite. Ako uređaji na 'Vojadžerima' još budu radili kada ove letelice stignu do Urana i do orbita Neptuna i
Kosmos
• 169
Plutona, gotovo je izvesno da će i dalje osećati njegovo prisustvo - dašak ve­
tra što duva među svetovima, kruna Sunčeve atmosfere razvejana ka carstvu
zvezda. Na razdaljini od Sunca koja je dva ili tri puta veća od Plutonove pri­
tisak međuzvezdanih protona i elektrona postaje veći od sićušnog pritiska solarnog vetra. Ovo područje, koje se naziva heliopauza, predstavlja jednu od de­
finicija spoljnjih međa Sunčevog carstva. Ali sonde 'Vojadžer' nastaviće i da­
lje, ostavivši za sobom heliopauzu negde sredinom dvadeset prvog stoleća; ploviće okeanom svemira, premda više nikada neće ući u neki sunčev sistem, osu­
đene na večno lutanje daleko od zvezadanih ostrva. I tako, kroz nekoliko sto­
tina miliona godina, načiniće prvi krug oko masivnog središta Mlečnog puta.
Otisnuli smo se na uistinu epska putovanja.
7.
KIČMA NOĆI
Prispeše do jedne okrugle rupe u nebu... što buktaše poput plama. Ovo je. pro­
zbori Gavran, zvezda.
Eskimski mit o postanju
Radije bih dokučio jedan uzrok, no bio persijski car.
Dcmokrit iz Abderc
Ali Aristarh Samosaćanin objavio je knjigu u kojoj se izlažu neke hipoteze, iz či­
jih polaznih pretpostavki proishodi da je Vaseljena mnogostruko veća od onoga
što se danas pod njom podrazumeva. Prema njegovim hipotezama, zyez.de stajačice i Sunce ostaju nepokretni. Zemlja kruži oko Sunca po obimu kružnice, u sre­
dištu ove orbite je Sunce, a kugla zvezda stajačica. čije se središte poklapa sa
Sunčevim, toliko je velika da se krug po kome on smatra da Zemlja kruži nala­
zi praktično na istoj razdaljini od zvezda stajačica kao i središte kugle od njene
površine.
Račun s peščanim zrncima, Arhimcd
Ako bi bez predrasuda pristupio razmatranju Čovekovih zamisli o Božanstvu, mo­
rao bi da prizna da se reč 'bogovi' poglavito koristila za izražavanje skrovitih.
dalekih, neznanih uzroka čijih je posledica bio očevidac; da pribegava ovom iz­
razu kada zdenac prirodnih, izvor poznatih uzroka prestaje da bude vidljiv: čim
izgubi nit tih uzroka, ili čim mu um više nije kadar da sledi lanac uzročnosti. on
rešava poteškoću, okončava istraživanje tako što ćelu stvar pripisuje bogovima...
No, kada pripiše svojim bogovima izazivanje neke pojave... ne zamenjuje li. u
stvari, time samo tminu vlastitog uma jednim zvukom koji je navikao da sluša uz
smerno strahopoštovanje?
Systeme de la Nature, Paul Hajnrih Dilrih, baron od Holbaha. London, 1770.
Kada sam bio mali. živeo sam u Bensonharstu, jednom kraju Bruklina, u
gradu Njujorku. Podrobno sam poznavao svoje neposredno susedstvo, svaku
stambenu zgradu, golubarnik, dvorište, stubište pred kućom, prazan teren, sva­
ko stablo bresta. ukrasnu ogradu, šaht za ugalj i zid za igranje kineskog ruko­
meta: za ovo poslednje bez premca je bilo cigieno pročelje bioskopa Loiz u
aveniji Stilvel. Znao sam gde mi stanuju mnogi prijatelji: Bruno i Dino, Ro­
nald i Harvi, Sendi, Berni, Deni, Džeki i Majra. Ali samo nekoliko blokova
dalje, severno od Osamdeset šeste ulice sa gustim automobilskim saobraćajem
i nadzemnom železnicom, počinjala je strana, nepoznata teritorija, u koju, pri­
likom tumaranja, nikada nisam zalazio. Što se mene tiče, to je sasvim mogao
biti i Mars.
Čak i kada vas rano šalju na počinak, zimi ste ponekad u prilici da vidi­
te zvezde. Posmatrao sam ih, onako treperave i daleke, razmišljajući o tome
šta predstavljaju. Kada sam to pitanje uputio starijoj deci i odraslima, oni su
mi uzvraćali: „To su svetla na nebu, mali." Mogao sam i sam da vidim da su
posredi svetla na nebu. Ali šta ona predstavljaju? Samo male, lebdeće svetiljke? Ali kakva im je svrha? Na izvestan način, bilo mi ih je žao: neobičnost
tih opštih mesta svakodnevice nije pobuđivala radoznalost mojih vršnjaka. Mo­
rao je postojati neki dublji odgovor.
Čim sam dovoljno odrastao, roditelji su me učlanili u biblioteku. Mislim
da se ona nalazila negde u Osamdeset petoj ulici, dakle na stranom tlu. Prvo
što sam zatražio od bibliotekarke bilo je nešto o zvezdama. Ona mi je odmah
donela jednu ilustrovanu knjigu, punu portreta muškaraca i žena, ispod kojih
su stajala imena kao što su Klerk Gebl i Džin Herlou. Kazao sam joj da to
nije ono što tražim, na šta se ona, iz nekog meni tada nedokučivog razloga,
osmehnula i pronašla jednu drugu knjigu - ovoga puta pravu. Smesta sam je
otvorio i počeo da čitam kao bez daha. U njoj je pisalo nešto fantastično, jed-
174 •
Karl Segan
na velika misao. Stajalo je da su zvezde sunca, samo veoma daleka. I Sunce
je zvezda. ali veoma bliska.
Zamislite da uzmete Sunce i pomerite ga toliko daleko da izgleda samo
kao treperava tačkica na nebu? Na koju biste ga daljinu morali pomeriti? Ta­
da nisam imao pojma o ugaonoj veličini. Ništa nisam znao o zakonu po ko­
me se jačina svetlosti odnosi obrnuto srazmerno prema kvadratu udaljenosti iz­
vora. Nisam imao ni trunke izgleda da izračunam razdaljine do zvezda. Ali bi­
lo mi je jasno da ako su zvezde sunca, onda moraju biti veoma udaljene - da­
lje od Osamdeset pete ulice, dalje od Menhetna, a po svoj prilici dalje i od
Nju Džerzija. Kosmos je, očigledno, bio znatno veći nego što sam slutio.
Kasnije sam pročitao još jednu fantastičnu činjenicu. Zemlja, koja obuhva­
ta i Bruklin, predstavlja planetu koja kruži oko Sunca. Postoje i druge plane­
te. One takode kruže oko Sunca; neke su mu bliže, dok su druge udaljenije.
Ali planete ne sijaju vlastitom svetlošću, kao što to Sunce čini. One samo od­
ražavaju svetlost sa Sunca. Ako biste se nalazili na velikoj udaljenosti, uopšte
ne biste mogli da vidite Zemlju i ostale planete; one bi bile samo majušne sve­
de tačke, izgubljene u sjaju Sunca. Ako tako stoje stvari, pomislio sam, onda
je blizu pameti da i druge zvezde moraju imati planete, koje još nismo otkri­
li, a na nekim od tih planeta trebalo bi da bude života (zašto da ne?) - i to
verovatno različitog od ovoga za koji mi znamo, od života u Bruklinu. I tako,
resio sam da budem astronom, da naučim sve o zvezdama i planetarna, a ako
bude moguće i da ih posetim.
Imao sam silnu sreću što su mi roditelji i neki učitelji podsticali ovu neo­
bičnu sklonost, kao i što živim baš u ovom vremenu, kada ljudi prvi put u
istoriji uistinu posećuju druge svetove i preduzimaju duboka izviđačka ponira­
nja u Kosmos. Da sam bio rođen u nekom znatno ranijem dobu, ma koliko da
sam se upinjao ne bih uspeo da dokučim šta su zvezde i planete. Uopšte ne
bih znao da postoje druga sunca i drugi svetovi. Bila je to jedna od velikih
tajni koja je otrgnuta od prirode zahvaljujući strpljivim posmatranjima tokom
milion godina i odvažnim razmišljanjima u koja su se upuštali naši preci.
Sta su zvezde? Ovakva pitanja prirodna su poput detinjeg osmeha. Oduvek smo ih postavljali. Naše vreme razlikuje se od svih pređašnjih po tome što
u njemu konačno znamo neke odgovore. Knjige i biblioteke predstavljaju mesta gde se lako mogu pronaći ti odgovori. U biologiji postoji jedno načelo takozvana rekapitulacija - koje se odlikuje moćnom, premda nesavršenom primenljivošću: u našem pojedinačnom embrionalnom razvoju mi se krećemo tra-
Kičma noći
• 175
gom evolucione istorije vrste. Kako mi se čini, svojevrsna rekapitulacija na sna­
zi je i u slučaju naših pojedinačnih intelektualnih razvoja. Nesvesno sledimo
i rag misli naših dalekih predaka. Zamislite vreme pre nauke, vreme pre bibli­
oteka. Zamislite vreme pre mnogo stotina hiljada godina. Tada smo bili podlednako pametni, podjednako radoznali i podjednako zaokupljeni društvenim i
seksualnim stvarima kao i sada. Ali ogledi još nisu rađeni, izumi još nisu bi­
li ostvareni. Bilo je to detinjstvo roda homo. Zamislite vreme kada je tek pro­
nađena vatra. Kakvi su onda bili ljudski životi? Šta su naši preci smatrali da
su zvezde? Ponekad, kad se prepustim maštanju, zamišljam da je postojao ne­
ko ko je otprilike ovako razmišljao:
Jedemo bobice i korenje. Koštunjave plodove i lišće. Uginule životinje. Ne­
ke životinje nalazimo. Druge ubijamo. Znamo koja je hrana dobra, a koja je
opasna. Ako probamo neke stvari, odmah se stropoštavamo. kažnjeni zato što
smo se drznuli da ih okusimo. Nismo imali nikakve rdave namere. Ali zubačica ili kukuta mogu nam doći glave. Volimo svoju decu i prijatelje. Upozora­
vamo ih da se klone takve hrane.
Možemo da stradamo i prilikom lova na životinje. Događa se da budemo
probodeni rogovima. Hi izgaženi. Ili pojedeni. Ono što životinje čine, za nas
znači život ili smrt: kako se ponašaju, kakve tragove ostavljaju, kada se pare
i donose mlade na svet, kada migriraju. Moramo znati te stvari. 0 njima pri­
čamo našoj deci. A ona će svojoj.
Zavisimo od životinja. Pratimo ih - naročito zimi, kada nema mnogo bi­
ljaka za jelo. Mi smo lutajući lovci i sakupljači. Nazivamo sebe lovački narod.
Mnogi od nas noć provode pod vedrim nebom, ispod kakvog drveta ili na
njegovim granama. Koristimo životinjske kože za odevanje: da nam bude to­
plo, da pokrijemo nagotu, a ponekad i kao viseću ležaljku. Kada nosimo živo­
tinjsku kožu, osećamo moć date životinje. Skačemo sa gazelom. Lovimo sa medvedom. Postoji veza koja nas spaja sa životinjama. Lovimo i jedemo životi­
nje. One love i jedu nas. Deo smo jedni drugih.
Pravimo oruđa, i to nam omogućava da opstanemo. Među nama ima struč­
njaka za razbijanje, klesanje, oštrenje i glačanje, kao i za pronalaženje kame­
nja. Neko kamenje vezujemo životinjskim žilama za drvenu dršku i tako dobijamo sekiru. Sekirom sečemo biljke i životinje. Drugo kamenje vezujemo za du­
gačke pruteve. Ako postupamo tiho i oprezno, ponekad se možemo dovoljno
približiti nekoj životinji da je probodemo kopljem.
176 •
Karl Segan
Meso je sklono kvarenju. No, kada smo gladni, to nam mnogo ne smeta.
Ponekad mešamo travu sa pokvarenim mesom da malo ublažimo neprijatan
ukus. Umotavamo hranu koja se ne kvari u delove životinjske kože. Ili u veli­
ke listove. Ili je stavljamo u ljusku krupnijih koštunjavih plodova. Mudro je
ostaviti na siranu nešto hrane i nositi je sa sobom. Ako prerano pojedemo te
zalihe, neki od nas kasnije će skapati od gladi. Moramo se. dakle, međusob­
no pomagati. Zbog toga, kao i iz mnoštva drugih razloga, imamo pravila. Svi
se moraju pokoravati pravilima. Oduvek smo imali pravila. Pravila su sveta.
Jednoga dana podigla se oluja, sa mnoštvom munja, gromova i kiše. Ma­
li se boje oluja. Ponekad ih se i ja plašim. Tajna oluja je skrovita. Grom je
dubok i bučan; munja je kratkotrajna i svetla. Možda se to silno srdi neko ko
je veoma moćan. Na nebu, mislim, mora biti nekoga.
Posle oluje, iz obližnje šume doprlo je svet tucanje i pucketanje. Pošli smo
da vidimo šta je posredi. Ugledali smo nešto svetio, toplo, skakutavo, žute i
crevne boje. Nikada ranije nismo videli tu stvar. Nazvali smo je 'plamen'. Ima
naročiti miris. Na izvestan način je živa. Jede hranu. Jede biljke, grane drve­
ća, pa čak i ćela stabla, ako joj dopustite. Snažna je. Ali nije osobito pamet­
na. Kada utroši svu hranu, umire. Neće da prevali ni kopljomet između dva
stabla ako celim putem nema hrane. Ne može da ide ako nema hrane. Ali ta­
mo gde je mnogo hrane, buja i daje mnogo svojih plamenih potomaka.
Jedan od nas došao je na odvažnu i strašnu pomisao: da uhvati plamen,
da ga pomalo hrani i tako učini našim prijateljem. Našli smo nešto dugačkih
grana od čvrstog drveta. Plamen ih je jeo, ali polako. Mogli smo ih držati za
kraj na kome nije bilo plamena. Ako brzo trčite sa malim plamenom u ruci,j
on umire. Deca su mu slabašna. Zato nismo trčali. Koračali smo lagano. Um
vikujući mu dobre želje. „Nemoj umreti", govorili smo plamenu. Drugi lovač­
ki narodi posmatrali su nas razrogačenih očiju.
Posle loga, uvek smo ga nosili sa sobom. Imamo majku plamena koja ga
polako dohranjuje kako ne bi skončao od gladi! Plamen je čudo - i to koriShvatanje vatre kao žive stvari, koju valja čuvati i negovati, nipošto ne treba prenebreći kao 'primitivnu' predstavu. Ono se može naći u korenima mnogih modernih civilizacija.
Svaki dom u staroj Grčkoj. Rimu, kao i medu bramanima stare Indije imao je ognjište i niz
propisanih pravila za vođenje računa o plamenu. Noću je ugljevlje bilo prekriveno pepelom da
bi se izolovalo; ujutro su bile dodavane grančice da bi plamen oživeo. Smrt plamena u ognji­
štu smatrana je sinonimom smrti porodice. U sve tri pomenute kulture obredi vezani za ognji­
šte dovođeni su u vezu sa obožavanjem seni predaka. To je poreklo većnog plamena, simbo­
la koji je još zamašno prisutan u religijskim, memorijalnim. političkim i sportskim ceremoni­
jama širom sveta.
(229) Strni Zemlje i Sunca. Kroz. nekoliko milijardi godina svanuće poslednji
običan dan. A onda, tokom razdoblja od više miliona godina. Sunce će stati
da buja. Zemlja će se veoma zagrejati, mnogi oblici života biće uništeni, a
obala mora će se povući. Okeani će brzo ispariti, a atmosfera će oteći u
svemir. Kako Sunce sve više bude postajalo crveni džin. Zemlja će se
pretvoriti u suv, ogoljen i bezvazdušan svet. Konačno, Sunce će prekriti
najveći deo neba i progutaće Zemlju. Slike Adolfa Salera.
Kičma noći. Slika Jona Lumber ga koja prikazuje metaforu o prirodi Mlečnog
puta, poteklu od Kung Bušmana iz Republike Bocvane.
/.hijeno zvezdano jato koje orhitira oko galaktićkog jezgra. Slika En Norsije.
(344) Matična planeta jedne mlade tehničke civilizacije, koja se upinje da
izbegne samouništenje. Viđena je iz privremenog bivaka nedaleko od njenog
samotnog prirodnog satelita. Zemlja svakoga dana prevaljuje oko dva i po
miliona kilometara oko Sunca: osam puta brže kreće se oko središta
Mtečnog puta; a možda još dvadeset puta brže ka galaktičkoin jatu u
sazvežđu Devica, kome hita u susret zajedno sa celim Mlečnim putem.
Oduvek smo bili svemirski putnici. Ljubaznošću NASA.
Malo galaktičko jato sa jednim spiralnim i jednim eliptičnim članom.
Slika Adolfa Šalera.
Snimak površine loa sa 'Vojadžera /'. Svako tamno, približno kružno obličje
predstavlja vulkan koji je nedavno bio aktivan. Vulkan sa svetlim oreolom,
koji se nalazi gotovo u središtu diska, bio je aktivan samo petnaest časova
pre no što je načinjen ovaj snimak; posle toga, dobio je naziv Prometej. Za
crnu, crvenu, narandžastu i žutu boju smatra se da potiču od smrznutog
sumpora, koji je prvobitno bio izbačen iz vulkana u rastopljenom stanju;
početna temperatura bila je najviša kod crnih naslaga, a najniža kod žutih.
Bele naslage, računajući tu i one oko Prometeja, možda predstavljaju
smrznuti sumpor-dioksid. Prečnik loa iznosi tri hiljade šest stotina četrdeset
kilometara. Ljubaznošću NASA.
ZamiSljena ledena planeta u sistemu magline Prsten u Liri. Središnja zvezda
•dbacila je svoju spoljnju atmosferu, stvorivši višebojnu opnu blistavog gasa
koja se lagano širi. Ovaj sistem udaljen je hiljadu i po svetlosnih godina i
verovatno će predstavljati predmet čovekovih istraživanja u dalekoj
budućnosti. Slika Dejvida Egija, 1979.
Kičma noći
• 177
mo; svakako, dar moćnih bića. Jesu li to ista ona stvorenja koja se silno srlc za vreme oluja?
Plamen nas greje za studenih noći. Daje nam svetlost. Tvori rupe u tmini
luk je mlad mesec. Tada možemo noću da pripremamo koplja za sutrašnji lov.
\ (iKo nismo umorni, čak i u mraku se možemo videli i razgovarati. Isto tako
što je uistinu dobro! - vatra odagnam životinje. Zazirali smo od njih noću.
Ponekad su nam glave dolazile čak i male životinje, hijene i vukovi. Sada je
ve drugačije, pošto vatra odvraća životinje. Vidimo ih u tami kako prigušeno
n'ž.e, vrebajući unaokolo, dok im se oči svetlucaju u sjaju plamena. Vatra vo­
di računa o nama.
Bezvazdušna planeta u dvočlanom zvezdanom sistemu. Svi objekti na njoj
bacaju po dve senke, crvenu i plavu. Slika Dejvida Hardija iz knjige
Challenge of the Stars ('Rand McNally').
Nebo je važno. Ono nas pokriva. Govori nam. Pre no što smo pronašli
vatru, običavali smo da ležimo u tami i gledamo ka svim onim točkama svetlosti. Neke tačke bi se sakupljale i tvorile sliku na nebu. Jedna medu nama
uspevala je da bolje razabere slike od ostalih. Ona nas je uputila u zvezdane
slike i kazala nam kako da ih nazivamo. Sedeli bismo okupljeni do duboko u
noć i ispredali priče o slikama na nebu: lavovima, psima, medvedima. lovač­
kim narodima. I o drugim, neobičnijim stvarima. Jesu li to možda prikaze moć­
nih biću sa neba, onih koja dižu oluju kada se rasrde?
Nebo se uglavnom ne menja. Iste zvezdane slike na njemu su iz godine u
'"dinu. Mesec se ni iz čega pret\'ara u tanušnu iverktt: pa u okruglu loptu, da
bi se potom ponovo vratio u ništavih. Kada se mesec menja, žene krvare. U
nekim plemenima postoje pravila koja zabranjuju prisnosti u određena vreme­
na kada se mesec povećava i smanjuje. Neka plemena, opet. urezuju dane me\eca ili dane kada žene krvare na rogove. To im omogućava da predviđaju
stvari i olakšava pokoravanje pravilima. A pravila su sveta.
Zvezde su veoma daleko. Kada se uspnemo uz neko brdo ili kakvo drvo,
nimalo im se ne približavamo. Oblaci dolaze između nas i zvezda, što znači
• la zvezde moraju biti iza oblaka. Sporo se krećući, mesec prolazi ispred zveda. Kasnije se može videti da to nije naudilo zvezdama. Mesec ne jede zve/('. Zvezde su iza meseca. One trepere. Neobičnom, hladnom, belom, dalekom
svetlošću. Mnoge. Po ćelom nebu. Pitam se šta su one.
Pošto smo pronašli plamen, sedeo sam jedne noći uz logorsku vatru i raz­
mišljao o zvezdama. Lagano, javila mi se zamisao: zvezde su plamenovi, po­
mislio sam. Potom se javila nova pomisao: zvezde su logorske vatre koje noi u pale drugi lovački narodi. Zvezde daju manje svetlosti nego logorske vatre.
178 •
Karl Segan
Prema tome, zvezde moraju biti logorske vatre koje su veoma daleko. „Ali".
upitali su me, „kako može biti logorskih vatri na nebu? Kako to da logorske
vatre i lovci oko njih ne padnu dole? Zašto se ta neobična plemena ne strmo­
glave sa neba?"
To su dobra pitanja. Ona me kopkaju. Ponekad pomislim da je nebo po­
lovina ogromne ljuske od jajeta ili ljuske od nekog koštunjavog ploda. Sma­
tram da nas ljudi oko tih dalekih logorskih vatri posmatraju odozgo - odno­
sno, kako njima izgleda, odozdo - i govore kako smo mi na njihovom nebu.
Pretpostavljam da se takode pitaju kako to da ne padnemo na njih - shvatate, zar ne? Ali ostali mi kažu: „Dole je dole, a gore je gore." I to je, dodu­
še, dobar odgovor.
Ima još jedna misao koja je pala na um jednome od nas. On je pomislio
da je noć velika, crna, životinjska koža prebačena preko neba. U koži postoje
rupe, kroz koje se može videti. To što vidimo jesu plamenovi. On ne misli da ]
plamena ima na samo nekoliko mesta gde vidimo zvezde. Smatra da je plamen
svuda. Misli da plamen prekriva ćelo nebo. Ali koža skriva plamen. Osim ta-\
mo gde su rupe.
Neke zvezde lutaju. Poput životinja koje lovimo. Poput nas. Ako pažljivo
posmatrate tokom mnogo meseci, ustanovićete da se kreću. Ima ih samo peti
takvih, poput prstiju na šaci. One polako lutaju medu ostalim zvezdama. Ako
je zamisao o logorskim vatrama tačna, onda su te zvezde plemena lutajućih
lovačkih naroda, koji nose sa sobom velike vatre. Ali ne vidim kako bi lutam
će zvezde mogle biti rupe u koži. Kada napravite rupu, ona ostaje tamo gde\
jeste. Rupa je rupa. Rupe ne lutaju. Takode mi se ne bi dopalo da budem okru­
žen plamenim nebom. Ako koža padne, noćno nebo postalo bi svetio - odveć
svetio! - kao da odasvuda blista plamen. Mislim da bi nas platneno nebo sve
pojelo. Možda ima dve vrste moćnih bića na nebu. Rdava, koja žele da nas
plamen proždere. I dobra, koja navlače kožu da bi odagnala plamen. Moramo
pronaći način da se zahvalimo dobrima.
Ne znam da li su zvezde logorske vatre na nebu. Ili rupe u koži, kroz ko­
je nas odozgo posmatra plamen moći. Ponekad pomislim da je prvo tačno, a
ponekad drugo. Jednom sam čak pomislio da posredi nisu ni logorske vatre ni
rupe, već nešto treće, što nisam kadar da razumem.
Naslonite vrat na kakvu kladu. Zabacite glavu unazad. Sve što vidite to je
nebo. Nema brda, drveća, lovačkih naroda, logorskih vatri. Samo nebo. Pone­
kad osetim da mogu pasti gore na nebo. Ako su zvezde logorske vatre, voleo
Kičma noći
• 179
bih da posetim te druge lovačke narode - one koji lutaju. Tada mi se dopa­
da padanje nagore. Ali ako su zvezde rupe u koži, onda se bojim. Ne želim
da padnem kroz neku rupu gore i dospem u plamen moći
Voleo bih da znam šta je posredi. Neznanje me ispunjava nelagodnošću.
Ne uobražavam da su se mnogim članovima lovačko-sakupljačkih grupa ja­
vljale ovakve misli o zvezdama. Možda su, tokom dugih razdoblja, nekolicini
one i dolazile u pamet, ali nikada sve samo jednoj osobi. Složene zamisli su,
međutim, prilično česte kod takvih zajednica. Na primer, !Kung' Bušmani iz
pustinje Kalahari u Bocvani imaju jedno objašnjenje Mlečnog puta, koji se na
njihovoj geografskoj širini uglavnom pruža preko zenita. Oni ga nazivaju 'kič­
ma noći', kao da je nebo neka velika životinja u čijoj unutrašnjosti mi živi­
mo. Na ovaj način, Mlečni put postaje koristan i shvatljiv. Kung Bušmani veruju da Mlečni put nosi teret noći: da nema njega, komadi tame počeli bi da
se sunovraćaju dole. Posredi je uistinu istančana zamisao.
Metafore slične ovoj, o nebeskim logorskim vatrama ili galaktičkim kič­
mama, konačno su, međutim, u većini ljudskih kultura zamenjene jednom dru­
gom zamišlju: moćna bića na nebu unapređena su u bogove. Data su im ime­
na, rođaci, kao i naročite odgovornosti u okviru kosmičkih službi koje je tre­
balo da obavljaju. Za svaki vid čovekovog postojanja javili su se neki bog ili
boginja. Bogovi su počeli da upravljaju prirodom. Ništa se nije moglo dogo­
diti bez njihovog neposrednog upliva. Ako su oni srećni, onda je bilo obilja
hrane, tako da su i ljudi bili srećni. Ali ako bi nešto rasrdilo bogove - a po­
nekad je za to sasvim malo bilo potrebno - posledice su bile zastrašujuće: su­
še, oluje, ratovi, zemljotresi, vulkani, zaraze. Bogove je tada valjalo umilostiviti i u tu svrhu dizala se čitava vojska sveštenika, koja je stala da prinosi žr­
tve kako bi ublažila njihov gnev. Ali kako su bogovi bili ćudljivi, nije bilo izvesno kako će postupiti. Priroda je predstavljala tajnu. Bilo je teško dokučiti
svet.
Gotovo da ništa nije ostalo od Herajona na egejskom ostrvu Samosu; bilo
je to jedno od čuda starog sveta, veliki hram posvećen Heri, koja je svoje obi­
tavanje na Olimpu počela kao boginja neba. Bila je božanska zaštitnica Samo­
su, igrajući istu ulogu kao i Atena za Atinu. Znatno kasnije udala se za Zevsa, poglavara olimpskih bogova. Medeni mesec proveli su na Samosu, pripoveZnak usklika ispred reci znači da jezikom treba dodirnuti untrašnju stranu sekutića i
istovremeno izgovoriti 'k'.
180 •
Karl Segan
da se u drevnim pričama. Prema grčkoj religiji, razuđena traka svetlosti na noć­
nom nebu predstavlja Herino mleko, koje se rasulo iz njene dojke po svodu;
iz ovog predanja vodi poreklo izraz koji se u zapadnoj civilizaciji još nalazi u
upotrebi - Mlečni put. Možda je to u početku bila važna zamisao da nebo hra­
ni Zemlju; no, takvo značenje zaboravljeno je pre mnogo hiljada godina.
Gotovo svi mi potomci smo onih ljudi koji su na opasnosti postojanja uz­
vratili izmišljanjem priča o nepredvidljivim ili nezadovoljnim božanstvima. Ve­
oma dugo, čovekov nagon za razumevanje bio je osujećivan jednostavnim re­
ligijskim objašnjenjima. U staroj Grčkoj iz doba Homera postojali su bogovi
za nebo i zemlju, za olujne nepogode, za okeane i podzemni svet, za vatru, za
vreme, ljubav i rat; svako drvo i livada imali su svoju drijadu i menadu.
Hiljadama godina ljudi su bili sputavani - a neki su još i danas - pred­
stavom da je Vaseljena samo marioneta čije konce vuku bogovi i boginje, ne­
vidljivi i nedokučivi. A onda, pre dve i po hiljade godina, došlo je do blista­
vog buđenja u Joniji: na Samosu i u drugim obližnjim grčkim kolonijama ko­
je su nicale po ostrvima i zatonima prometnog istočnog Egejskog mora. Na­
jednom su se javili ljudi koji su smatrali da je sve sazdano od atoma; da ljud­
ska bića i druge životinje potiču od jednostavnijih oblika; da uzročnici bolesti
nisu demoni i bogovi; da je Zemlja samo planeta koja kruži oko Sunca. Kao
i da su zvezde veoma daleko.
Ta revolucija načinila je od haosa Kosmos. Rani Grci verovali su da je
prvo biće bilo Haos, što odgovara 'bezobličnome' iz Starozavetnih knjiga po­
stanja. Haos je potom stvorio boginju po imenu Noć, a onda se spario sa njom;
njihovi potomci na kraju su izrodili sve bogove i ljude. Vaseljena iznikla i
Haosa bila je savršeno saobrazna grčkom verovanju u nepredvidljivu prirodu
kojom upravljaju ćudljivi bogovi. Ali u šestom stoleću pre nove ere u Joniji
se rodila jedna nova predstava, jedna od najvećih zamisli ljudske vrste. Vase­
ljena je saznatljiva, tvrdili su stari Jonjani, zato što se odlikuje unutrašnjim re­
dom: u prirodi postoje pravilnosti, koje omogućuju otkrivanje njenih tajni. Pri­
roda nije potpuno nepredvidljiva; postoje pravila kojima se čak i ona mora po­
koravati. Ovo sređeno i dično svojstvo Vaseljene dobilo je naziv Kosmos.
Ali zašto Jonija, zašto ti skromni i pastoralni predeli, ta daleka ostrva i za­
toni istočnog Sredozemlja? Zašto se ćela stvar nije odigrala u velikim grado­
vima Indije ili Egipta, Vavilona, Kine ili Srednje Amerike. Astronomska tradiPometnja je ovde izazvana okolnošću da Jonija nije u Jonskom moru; naziv su joj da­
li kolonisti sa obala Jonskog mora.
Kičma noći
• 181
čija u Kini stara je hiljadama godina; tamo su pronađeni hartija i štamparstvo,
rakete, časovnici, svila, porcelan i brodovlje kadro da plovi okeanima. Neki
istoričari smatraju da je, uprkos svemu tome, kinesko društvo bilo odveć tra­
dicionalno i da je nerado primalo novotarije. Zašto ne Indija, čija je kultura
bila izuzetno bogata i matematički nadarena. Prema mišljenju izvesnih istoričara, sputavala ju je kruta opčinjenost zamišlju o neizmerno staroj Vaseljeni, osu­
đenoj na beskrajne cikluse rađanja i umiranja, o dušama i svetovima u kojima
se ništa suštinski novo nikada ne može zbiti. Zašto ne društvo Maja ili Acteka. koji su bili vični astronomiji i očarani, kao i pripadnici indijske kulture,
velikim brojevima? Stvar je bila u tome, kažu istoričari, što su im nedostajali
nadarenost ili podsticaj za mehaničke izume. Maje i Acteke nisu pronašle - iz­
uzev kod dečjih igračaka - čak ni točak.
Jonjani su imali više preimućstava. Jonija je ostrvsko područje. Izdvoje­
nost, čak i nepotpuna, podstiče raznovrsnost. Uz mnogo različitih ostrva posto­
jalo je i mnoštvo raznorodnih političkih sistema. Nije bilo takve usredsređenosti moći na jednom mestu koja bi zavela društvenu i intelektualnu jednoobra­
znost na svim ostrvima. Postojalo je moguće slobodno istraživanje. Propagan­
da sujeverja nije smatrana političkom neophodnošću. Za razliku od mnogih dru­
gih kultura, Jonjani su se našli na raskršću civilizacija, a ne u nekom od nji­
hovih središta. U Joniji je, najpre, feničanski alfabet bio prilagođen grčkim po­
trebama, što je omogućilo opštu pismenost. Pisanje više nije bilo monopol sveštenika i pisara. Na taj način, misli mnogih ljudi postale su dostupne opštem
razmatranju i preispitivanju. Politička moć nalazila se u rukama trgovaca, ko­
ji su se silno zalagail za tehnologiju, budući da je od nje zavisio njihov na­
predak. Upravo u istočnom Sredozemlju dolazilo je do sretanja afričkih, azij­
skih i evropskih civilizacija, računajući tu i velike kulture Egipta i Mesopotamije, čiji su se uticaji ukrštali, dovodeći do žestokih sučeljavanja predrasuda,
jezika, zamisli i bogova. Sta vam valja činiti kada se nađete suočeni sa neko­
liko različitih bogova, koji svi polažu preče pravo na istu teritoriju. I vavilonski Marduk i grčki Zevs smatrani su gospodarima neba i kraljevima bogova.
Mogli biste stoga zaključiti da su Marduk i Zevs jedno te isto. No, takođe bi­
ste mogil doći do zaključka, s obzirom na to da imaju sasvim različita svoj­
stva, da su jednoga od njih naprosto izmislili sveštenici. Ali ako je tako sa jed­
nim, zašto ne bi bilo i sa obojicom?
I tako se javila velika zamisao, uviđanje da možda postoji način dokučivanja sveta bez uvođenja hipoteze o Bogu; da možda postoje načela, sile, za-
182 •
Karl Segan
koni prirode, posredstvom kojih bi se mogao razumeti svet, a da se pad sva­
kog vrapčića ne pripisuje neposrednom Zevsovom uplivu.
Pretpostavljam da bi i Kina, Indija i Mesopotamia nabasale na nauku, da
su samo imale malo više vremena. Kulture se ne razvijaju istovetnim ritmom,
niti je njihov razvoj savršeno jednoobrazan. One niču u različitim vremenima
i napreduju različitim tempom. Naučni pogled na svet tako uspešno dejstvuje,
toliko toga objašnjava, u toj meri je saobrazan najrazvijenijim delovima naših
mozgova, da bi, smatram, s vremenom doslovce svaka kultura na Zemlji, pre­
puštena sama sebi, otkrila nauku. Neka kultura morala je u ovom pogledu bi­
ti prva. I tako, dogodilo se da je Jonija bila mesto gde je rođena nauka.
Ova velika revolucija ljudske misli zbila se između 600. i 400. godine pre
nove ere. Ključ te revolucije bila je ruka. Neki od blistavih jonjanskih misli­
laca bili su sinovi moreplovaca, ratara i tkača. Bili su stoga vični petljanju i
baratanju, za razliku od sveštenika i pisara iz drugih naroda, koji su, budući
odrasli u raskoši, veoma nevoljno prljali ruke običnim poslovima. Odbacili su
sujeverje, da bi sami počeli da tvore čuda. U mnogim slučajevima posedujemo samo krnja svedočanstva ili izveštaje iz druge ruke o onome što se zbilo.
Metafore koje su se tada koristile danas su nama uglavnom nedokučive. Osim
toga, gotovo je izvesno da su nekoliko stoleća kasnije preduzimana hotimična
nastojanja da se priguše nove zamisli. Vodeće prilike u toj revoluciji bili su
ljudi sa grčkim imenima, danas uglavnom nepoznati, ali koji su uistinu na svo­
jim plećima izneli razvoj naše civilizacije i našeg čoveštva.
Prvi jonjanski naučnik bio je Tales iz Mileta, grada u Maloj Aziji, koji je
od ostrva Samosa razdvojen samo malim moreuzom. Putovao je u Egipat i bio
je upućen u znanje Vavilona. Govorilo se da je predvideo jedno pomračenje
Sunca. Naučio je kako da meri visinu piramida na osnovu dužine njihove senke i ugla pod kojim se nalazi Sunce u odnosu na obzorje - metod koji se da­
nas koristi za utvrđenje visine planina na Mesecu. Bio je prvi koji je dokazao
geometrijske teoreme što će ih Euklid kodifikovati tri stoleća kasnije - na pri­
mer, poučak da su uglovi u osnovi ravnokrakog trougla jednaki. Postoji oči­
gledna neprekidna nit intelektualnog preduzetništva od Talesa, preko Euklida,
pa do onog trenutka kada je Isak Njutn 1663. godine kupio na staurbriđžskom
vašaru Elemente geometrije - čin koji će dati krila modernoj nauci i tehnolo­
gijiTales je pokušao da dokuči svet bez pozivanja na upliv bogova. Slično
Vavilonjanima, verovao je da se svet nekada sastojao od vode. Da bi objasni-
Kičma noći
• 183
li postojanje kopna, Vavilonjani su pretpostavili da je Marduk prostro rogozi1
nu po površini vode, a zatim na nju nagomilao blato. Tales je bio sličnog mi­
šljenja, ali je, kako je primetio Bendžamin Ferington, 'izostavio Marduka\ Ta­
ko je, jednom je posvuda bila voda, ali zemlja je nikla iz okeana prirodnim
procesom - sličnim, pomislio je on, zamuljivanju koje je imao prilike da vidi
V
u delti Nila. Staviše, smatrao je da je voda opšte načelo koje počiva u teme­
lju svekolike materije, baš kao što mi danas govorimo za elektrone, protone i
neutrone, ili za kvarkove. Da li su Talesovi zaključci tačni ili nisu, to ni izda­
leka nije tako važno kao njegov pristup: svet nisu stvorili bogovi, već je on
ilelo materijalnih sila koje stupaju u međudejstva u prirodi. Tales je doneo iz
Vavilona i Egipta seme novih nauka, astronomije i geometrije, disciplina koje
će proklijati i izrasti u plodnom tlu Jonije.
Veoma malo se zna o Talesovom privatnom životu; no, u Aristotelovoj Po­
litici navodi se jedna anegdota koja tu unosi malo svetlosti:
(Tales) je bio znamenit po svom siromaštvu, koje je, navodno, predstavljalo do­
kaz da od filozofije nema nikave koristi. No, priča se da je on, zahvaljujući svom
umeću (u tumačenju nebesa), zaključio jednom, još tokom zime, da će maslinke
bogato roditi naredne godine; i tako, ono malo novca što je imao uložio je u is­
ključivo pravo da koristi sve prese za maslinke sa Hiosa i iz Mileta, uspevši da
ih zakupi po niskoj ceni zato što se niko nije nadmetao sa njim. Kada je došlo
vreme berbe, zavladala je velika potražnja presa, tako da je on mogao da im po
volji određuje najam, što mu je donelo mnogo novca. Na taj način pokazao je
svetu da se filozofi lako mogu obogatiti, ako to žele, ali njihova htenja sasvim
su druge vrste.
Takođe je uživao glas mudrog političara; uspešno je podsticao Milećane da
se odupru asimilaciji, koju je hteo da sprovede Krez, lidijski kralj; no, nije mu
Postoje izvesni podaci da su prethodni, rani sumerski mitovi o postanju poglavito pred­
stavljali naturalistička objašnjenja, koja su kasnije, oko hiljadite godine pre nove ere, kodifikovana u epu Enuma eliš (posredi su početne reci prvog stiha: 'Kada na vrhu'), ali tada su
već bogovi zamenili prirodu, tako da je u mitu kosmogonija ustupila mesto teogoniji. Enuma
eliš podseća na japanske i ainujske mitove, prema kojima je Kosmos u početku bio blatište,
da bi se potom, pod udarcima krila jedne ptice, to blato razlučilo na kopno i vodu. U jednom
mitu o postanju sa Fidžija kaže se: 'Rokomautu je stvorio zemlju. Zahvatao ju je sa okeanskog dna u velikim pregrštima i sabirao u gomile tu i tamo. Ovo su ostrva Fidži.' Razdvaja­
nje kopna od vode predstavlja sasvim prirodnu zamisao za ostrvljane i ljude koji se otiskuju
na putovanja morem.
184 •
Karl Segan
pošlo za rukom da ubedi zemljake da osnuju federaciju svih ostrva-država Jonije, kako bi se suprotstavili Lidijcima.
\
Anaksimandar iz Mileta bio je Talesov prijatelj i kolega, jedan od prvih
ljudi za koje znamo da su izvršili neki opit. Ispitujući pokretnu senku koju ba­
ca okomito poboden štap, tačno je odredio dužinu godine i godišnjih doba. Hi­
ljadama godina pre toga ljudi su koristili štapove da se međusobno udaraju i
probadaju. Anaksimandar je, međutim, upotrebio štap za merenje vremena. Bio
je prvi čovek u Grčkoj koji je napravio sunčani časovnik, kartu poznatog sve­
ta i nebeski globus na kome su bili prikazani oblici sazvežđa. Smatrao je da
su Sunce, Mesec i zvezde načinjeni od vatre, viđene kroz pomične rupe u ne­
beskom svodu, što po svoj prilici predstavlja znatno stariju zamisao. Zastupao
je izuzetno stanovište da Zemlja nije obešena na nebu, niti da ga podupire, već
da samostalno počiva u središtu Vaseljene; s obzirom na to da je podjednako
bila udaljena od svih mesta na 'nebeskoj kugli', nijedna sila nije je mogla po­
krenuti.
Istakao je da smo mi u toj meri bespomoćni pri rođenju, da bi prva no- j
vorodenčad ljudskog roda odmah umrla da su bila prepuštena sama sebi. Na
osnovu ovoga, Anaksimandar je izveo zaključak da su ljudska bića potekla od
drugih životinja, čiji su novorođeni mladunci samostalniji: izložio je pretpostav­
ku o spontanom nastanku života u blatu, pri čemu su prve životinje bile ribe
prekrivene bodljama. Neki potomci ovih riba napustili su jednog trenutka vo­
du i prešli na kopno, gde su se razvili u druge životinje, pretvarajući se iz ob­
lika u oblik. Bio je uveren da postoji beskonačan broj svetova, koji su svi na­
stanjeni i podložni ciklusima raspadanja i ponovnog stvaranja. „Ni on", zlo­
voljno je primetio sveti Augustin, „baš kao ni Tales, nije pripisivao uzrok sve
te neprekidne delatnosti nekom božanskom umu."
Oko 540. godine pre nove ere na ostrvu Samosu moći se domogao jedan
tiranin po imenu Polikrat. Kako izgleda, u početku je bio opskrbnik, da bi se
potom posvetio međunarodnom gusarenju. Polikrat je bio velikodušni zaštitnik
umetnosti, nauke i tehnike. Ali tlačio je vlastiti narod; ratovao je sa susedima;
s puno razloga bojao se osvajačkih pohoda. Zbog toga je okružio svoj glavni
grad masivnim zidom, dugačkim oko šest kilometara, čiji ostaci još i danas po­
stoje. Da bi doveo vodu iz velikog izvora kroz utvrđenja, naložio je da se izgradi veliki tunel. Dva prokopa, početa sa suprotnih krajeva, srela su se gotovo savršeno u sredini. Rad na ovom neimarskom poduhvatu trajao je skoro pet­
naest godina, ali je on ostao kao svedočanstvo o građevinskim dostignućima
Kičma noći
• 185
tog vremena i kao znamenje izuzetnih praktičnih sposobnosti Jonjana. No, po­
stoji još jedan, znatno neprijatniji vid ovog poduhvata: kopanje su delimično
obavljali robovi u lancima, koje su uglavnom zarobljavali Polikratovi gusarski
brodovi.
Bilo je to vreme Teodora, vrhunskog inženjera tog doba, kome Grci u za­
slugu pripisuju pronalazak ključa, lenjira, tesarskog ugaonika, libele, struga, livenja bronze i centralnog grejanja. Zašto ne postoje spomenici tom čoveku?
Oni koji su snevali i razmišljali o zakonima prirode razgovarali su sa tehnolozima i inženjerima. No, često je tu posredi bila ista osoba. Teoretičar i prak­
tičar bili su jedno.
Nekako u isto vreme, na obližnjem ostrvu Kosu, Hipokrat je udarao teme­
lje svoje znamenite medicinske tradicije, koja se danas pamti gotovo jedino po
Hipokratovoj zakletvi. Bila je to praktična i delotvorna škola medicine, za ko­
ju je Hipokrat držao da se mora zasnivati na disciplinama koje su u to vreme
1
odgovarale fizici i herniji. No, ona je imala i svoju teorijsku stranu. U svo­
joj knjizi 0 drevnoj medicini Hipokrat je napisao: 'Ljudi drže da je padavica
božanski beleg, ali to je samo zato što je ne razumeju. No, kada bi božanskim
nazivali sve što ne shvataju, onda bi postojale jedino božanske stvari.'
S vremenom, uticaj Jonjana i njihov opitni metod proširili su se kontinen­
talnom Grčkom, Italijom i Sicilijom. Pre toga, gotovo da nije bilo nikoga ko
je verovao u postojanje vazduha. Razume se, svi su znali za disanje i smatra­
li su da je vetar dar bogova. No, pomisao o vazduhu kao o statičnoj, materi­
jalnoj, premda nevidljivoj tvari bila je nepojmljiva. Prvi zabeleženi ogled sa
vazduhom uradio je jedan lekar2
po imenu Empedokle, čije je pregalaštvo bilo na vrhuncu oko 450. godi­
ne pre nove ere. Prema nekim izveštajima, on je za sebe smatrao da je bog.
Ali možda je stvar bila u tome što se odlikovao takvom pameću da su ga dru­
gi smatrali bogom. Verovao je da svetlost putuje veoma brzo, ali ne i besko­
načno brzo. Učio je o tome da je nekada postojalo znatno veće raznovrsje ži­
vih stvorova na Zemlji, ali da su mnoge rase bića 'jamačno bile nesposobne
I astrologiji, koja je tada opšte bila smatrana za nauku. Evo jednog tipičnog odlomka
iz Hipokratovih spisa: 'Takode se valja čuvati izlaska zvezda, naročito Pasje zvezde (Sirijusa)
i Arkturusa, kao i zalaska Plejada.'
Opit je bio urađen da bi se dokazala jedna potpuno pogrešna teorija o kruženju krvi,
ali već i sama pomisao o ogledu, čija je svrha bila da se ispita priroda, predstavlja važnu no­
vost.
786 •
Karl Segan
da se množe i nastavljaju svoju vrstu. Jer sve loze koje postoje zaštitila je i
očuvala ili snaga, ili odvažnost, ili brzina'. Ovim pokušajem da rastumači
skladno prilagođavanje organizama životnoj sredini Empedokle je, slično Anaksimandru i Demokritu (videti dalje), jasno nagovestio neke vidove Darvinove
velike zamisli o evoluciji koja dejstvuje putem prirodnog odabiranja.
Empedokle je izveo pomenuti opit jednom kuhinjskom napravom, koju su
ljudi koristili već stolećima; posredi je takozvana klepsidra, 'lopov vode', ko­
ja se upotrebljavala kao vedrica. Naprava predstavlja bronzanu kuglu, sa du­
gačkim, otvorenim grlićem i rupicama na dnu, koja se puni tako što se zaro­
ni u vodu. Ako je izvadite sa otvorenim grlićem, voda će poteći kroz rupice,
tvoreći mali tuš. Ali ako je izvadite kako treba, sa palcem koji zatvara grlić,
voda će ostati u kugli sve dok ne podignete palac. Ukoliko pokušate da je na­
punite, držeći grlić zatvoren, ništa se neće dogoditi. Neka materijalna tvar oči­
gledno stoji na putu vodi. Tu tvar ne možemo videti. Sta bi to moglo biti?
Empedokle je ustvrdio da bi posredi jedino mogao biti vazduh. Stvar koju ne
vidimo kadra je da pritiska i da osujeti moje nastojanje da napunim vodom
sud, pod uslovom da glupo postupim i držim palac na otvoru grlića. Empedo­
kle je otkrio nevidljivo. Vazduh. smatrao je on, mora biti materija koja se ja­
vlja u toliko sitnom obliku da se ne može videti.
Kažu da je Empedokle okončao život tako što se u trenutku silnog ushita
bacio u vrelu lavu sa vrha grotla velikog vulkana Etne. Ali ja ponekad zami­
šljam da se to on naprosto okliznuo tokom odvažnog i pionirskog istraživanja
na polju posmatračke geofizike.
Ovaj nagoveštaj, ova slutnja o postojanju atoma stekli su silan zamah za­
hvaljujući čoveku po imenu Demokrit, koji je poticao iz jonjanske kolonije Abdere na severu Grčke. Abdera je uživala neslavan glas grada koji je služio za
podsmeh. Da ste 430. godine pre nove ere ispričali kakvu priču o nekome iz
Abdere, jamačno bi se razlegao smeh medu onima koji bi vas slušali. Bio je
to na izvestan način Bruklin svog vremena. Demokrit je smatrao da u sveko­
likom životu valja uživati, ali ga i razumeti; razumevanje i uživanje za njega
su, u stvari, bili isto. Jednom je kazao da je „život bez veselja isto što i du­
gačak put bez svratišta". Demokrit je, doduše, poticao iz Abdere, ali nipošto
nije bio glup čovek. Verovao je da je veliki broj svetova spontano nastao iz
razuđene materije u Kosmosu, da se potom razvio, a onda raspao. U vreme
kada niko nije imao pojma o udarnim kraterima, Demokrit je izložio pretpo­
stavku da se svetovi pokatkad sudaraju; smatrao je da neki svetovi sami luta-
Kičma noći
• 187
ju kroz tminu svemira, dok se drugi nalaze u pratnji većeg broja sunaca i meseca; da su neki svetovi nastanjeni, dok na drugima nema ni biljaka, ni živo­
tinja, pa čak ni vode; da su najjednostavniji oblici života nikli iz svojevrsnog
praiskonskog mulja. Učio je da je opažanje - razlog što, recimo, smatram da
mi se u ruci nalazi pero - čisto fizički i mehanički proces; da mišljenje i osećanje predstavljaju svojstva materije, koja je sazdana u celinu na izuzetno ta­
nan i složen nažin, a da nije posredi nikakav duh koji u materiju udahnjuju
bogovi.
Od Demokrita potiče reč atom, koja na grčkom znači 'onaj koji se ne mo­
že šeći'. Atomi su zamišljani kao krajnje čestice, koje se neumoljivo protive
svim našim nastojanjima da ih isitnimo na još manje delove. Sve, govorio je
on, predstavlja zbirišta atoma, koji su složeno ustrojeni u celinu. Čak i mi. „Ne
postoji ništa drugo", kazao je, „osim atoma i praznine."
Kada sečemo jabuku, tvrdio je Demokrit, nož mora proći kroz prazan pro­
stor između atoma. Da nema tih praznih prostora, te praznine, nož bi naišao
na neprobojne atome i jabuka se ne bi mogla preseći. Isecimo odsečak neke
kupe, na primer, i uporedimo preseke dva dela. Jesu li im površine jednake?
Nisu, kazao je Demokrit. Nagib kupe uslovljava da presek jednog dela bude
nešto manji od preseka drugog. Da su dve površine u dlaku jednake, onda bi
tu posredi bio valjak, a ne kupa. Ma koliko bio oštar nož, dva dela neće ima­
ti jednake preseke. Zašto? Zato što u veoma malim razmerama materija ispoljava svojstvo neumanjive neravnosti. Tu najtananiju razmeru neravnosti Demo­
krit je označio rečju atomi. Argumenti kojima se koristio razlikuju se od na­
ših današnjih, ali bili su domišljati i elegantni, izvedeni iz svakodnevnog živo­
ta. A zaključci do kojih je došao u osnovi su bili tačni.
U bliskoj vezi s ovim stajao je i Demokritov pokušaj da izračuna zapreminu kupe ili piramide pomoću veoma velikog broja izuzetno tankih ploča, na­
slaganih jedna na drugu, čije se veličine smanjuju od osnove prema vrhu. To
ga je dovelo do postavljanja problema koji se u matematici naziva teorija li­
mesa. Nalazio se na pragu diferencijalnog i integralnog računa, tog temeljnog
sredstva za dokučivanje sveta, koje nije, bar koliko nam je poznato iz pisanih
dokumenata, otkriveno sve do vremena Isaka Njutna. Da Demokritovo delo ni­
je bilo gotovo potpuno uništeno, za pomenuta dva računa verovatno bi se zna­
1
lo već u doba Hrista.
' Na prag diferencijalnog i integralnog računa kasnije su takođe stigli Eudoks i Arhimed.
188 •
Karl Segan
Tomas Rajt izrazio je 1750. godine divljenje prema Demokritovom uverenju da se Mlečni put sastoji poglavito od zvezda koje se ne mogu razlučiti go­
lim okom: 'I to znatno pre nego što je astronomija počela da se koristi tekovi­
nama optike; on je domašio, kako bismo to mi rekli, okom razuma podjedna­
ko daleko u beskraj kao i najsposobniji astronomi iz potonjih, naprednijih vre­
mena.' Demokritov um vinuo se dalje od Herinog mleka, dalje od kičme noći.
Kako izgleda, Demokrit je kao čovek bio pomalo neobičan. Žene, deca i
seks nisu ga privlačili, delimično i zbog toga što su mu oduzimali vreme za
razmišljanje. No, visoko je cenio prijateljstvo, držao je da su radost i veselje
svrha života i uložio je silan filozofski trud da dokuči poreklo i prirodu odu­
ševljenja i poleta. Jednom je otputovao u Atinu da poseti Sokrata, ali onda ga
je obrvala stidljivost, tako da do susreta među njima nije došlo. Bio je prisan
prijatelj Hipokrata. Ispunjavale su ga strahopoštovanjem lepota i elegantnost fi­
zičkog sveta. Smatrao je da je siromaštvo u demokratiji poželjnije od bogat­
stva u tiraniji. Verovao je da su preovladujuće religije njegovog vremena zle,
kao i da ne postoje ni besmrtne duše. niti besmrtni bogovi: 'Nema ničeg dru­
gog do atoma i praznine.'
Ne postoje dokumenta o tome da je Demokrit bio proganjan zbog svojih
uverenja - ali ne treba smetnuti s uma da je poticao iz Abdere. No, već u nje­
govo vreme kratkotrajna tradicija popustljivosti prema neuobičajenim gledišti­
ma stala je da vene, a onda i da se gasi. Ljudi su počeli da bivaju kažnjava­
ni zbog neobičnih zamisli. Demokritov portret danas se nalazi na grčkoj nov­
čanici od sto drahmi. Ali njegova stanovišta bila su sputana, a uticaj na istoriju osujećen. Mistici su počeli da odnose prevagu.
Anaksagora je bio Jonjanin, znamenit po preduzimanju opita, koji se na­
šao u zenitu oko 450. godine pre nove ere, kada je živeo u Atini. Bio je bo­
gat, ali i ravnodušan prema svom bogatstvu, ispoljavajući strasti jedino prema
nauci. Upitan jednom prilikom šta je svrha života, uzvratio je: „Istraživanje
Sunca, Meseca i nebesa" - pravi odgovor istinskog astronoma. Izveo je domi­
šljat opit u kome je pokazao da kap neke bele tečnosti, kao što je mleko, ne
može primetno da razblaži tamnu boju neke druge tečnosti, kao što je vino,
koje do vrha ispunjava veliki krčag. Ovo ga je navelo na zaključak da mora­
ju postojati promene koje se mogu ustanoviti pomoću opita, ali i koje su od­
već tanane da bi se mogle neposredno opaziti čulima.
Anaksagora ni izdaleka nije bio tako radikalan kao Demokrit. Obojica su
pripadala taboru nepokolebljivih materijalista, ali ne u smislu da su visoko ce-
Kičma noći
• 189
nili privatno vlasništvo, već po tome što su smatrali da u temelju sveta poči­
va isključivo materija. Anaksagora je verovao u postojanje naročite tvari od ko­
je je sazdan um, ali ne i da ima atoma. Držao je da su ljudi inteligentniji od
ostalih životinja zato što imaju ruke, što predstavlja tipično jonjansku zamisao.
On je bio prvi čovek koji je jasno istakao da Mesec šija odraženom svetlošću, na osnovu čega je postavio teoriju o Mesečevim menama. Ova ideja bi­
la je toliko opasna, da je rukopis u kome je ona opisana morao krišom da kru­
ži, predstavljajući svojevrstan atinski samizdat. Nije bilo u duhu predrasuda tog
vremena preduzeti objašnjavanje Mesečevih mena ili pomračenja iz ugla rela­
tivne geometrije Zemlje. Meseca i Sunca, koje jedino šija vlastitom svetlošću.
Dva pokolenja kasnije. Aristotel se zadovoljio tvrdnjom da se te stvari doga­
đaju zato što je u prirodi Meseca da ima mene i pomračenja - što predstavlja
puko praznoslovlje, tumačenje koje ništa ne tumači.
Prema preovlađujućem verovanju, Sunce i Mesec bili su bogovi. Anaksa­
gora je, međutim, smataro da su Sunce i zvezde ognjeni kamenovi. Mi ne osećamo vrelinu zvezda zato što su one odveć daleko od nas. Takode je bio mi­
šljenja da na Mesecu ima planina (tačno) i lokalnih žitelja (pogrešno). Držao
je da je Sunce toliko veliko da po svoj prilici nadmaša i ceo Peloponez, na
koji otpada približno južna trećina Grčke. Njegovi kritičari bili su uvereni da
je ova procena prekomerna i besmislena.
Anaksagoru je u Atinu doveo Perikle, njen poglavar u vremenu kada se
nalazila na vrhuncu slave, ali i čovek čiji su postupci doveli do Peloponeskog
rata, koji je stajao glave atinsku demokratiju. Perikle se oduševljavao filozofi­
jom i naukom, a Anaksagora je bio jedan od njegovih najprisnijih prijatelja.
Postoje mišljenja da je u ovoj ulozi Anaksagora ostvario značajan obol veličanstvenosti Atine. Ali Perikle je imao političke poteškoće. Bio je odveć mo­
ćan da bi lično mogao da bude meta napada, tako da su mu neprijatelji napa­
dali one koji su mu bili bliski. Anaksagora je bio osuđen i bačen u tamnicu
zbog bezbožništva, koje je smatrano religijskim zločinom: učio je, naime, da
je Mesec sazdan od obične materije, da predstavlja stvarni svet, kao i da je
Sunce stena u stanju crvenog usijanja koja stoji na nebu. Biskup Džon Vilkins
izrekao je 1638. godine ovakav sud o Atinjanima: „Ti revnosni idolopoklonici
(smatrali su) velikim bogohuljenjem to što im je bog proglašen za kamen, a
pri tom su bili toliko bezumni u klanjanju idolima da su kamen proglasili za
svog boga." Kako izgleda, Perikle je preduzeo korake da Anaksagoru oslobo­
di iz zatvora, ali bilo je kasno. Stvari su počele da menjaju tok u Grčkoj, prem-
190 •
Karl Segan
da će jonjanska tradicija biti nastavljena dve stotine godina kasnije u Egiptu iz
doba Aleksandra Velikog.
Veliki naučnici od Talesa, preko Demokrita, do Anaksagore često se u istorijskim ili filozofskim knjigama opisuju kao 'presokratovci', kao da im je glav­
ni zadatak bio da drže filozofsku tvrđavu dok ne stignu Sokrat, Platon i Ari­
stotel; sve što im se tu priznaje jeste skroman uticaj na ove potonje mislioce.
Stvari, međutim, stoje sasvim drugačije: stari Jonjani pripadnici su jedne dru­
gačije i u mnogo pogleda suprotne tradicije, koja je znatno primerenija moder­
noj nauci. Okolnost da se njihov uticaj moćno osećao samo dva ili tri stoleća
predstavlja nenadoknadivi gubitak za sva ona ljudska bića koja su živela izme­
đu jonjanskog buđenja i italijanskog preporoda.
Možda je najuticajniji žitelj Samosa svih vremena bio Pitagora,1 Polikratov
savremenik iz šestog stoleća pre nove ere. Saglasno lokalnoj tradiciji, on je
jedno vreme živeo u pećini na samoskoj planini Kerkis i bio je prvi čovek na
svetu koji je došao do zaključka da je Zemlja kugla. Možda je to ustanovio
po analogiji sa Mesecom i Suncem, ili je uočio zakrivljenu senku Zemlje na
Mesecu za vreme lunarnog pomračenja; takođe je moguće da je zapazio kako
jarboli poslednji nestaju kada se brodovi otiskuju sa Samosa i zalaze za obzor­
jeOn ili njegovi učenici otkrili su ono što danas nazivamo Pitagorina teore­
ma: zbir kvadrata nad katetama pravouglog trougla jednak je kvadratu nad hipotenuzom. Pitagora nije samo nabrojao primere ove teoreme već je postavio
metod matematičkog izvođenja, kojim se ćela stvar dokazivala na opštem ni­
vou. Moderna tradicija matematičke argumentacije, koja je od suštinske važno­
sti za sve nauke, veoma duguje Pitagori. On je prvi upotebio reč Kosmos da
označi sređenu i skladnu Vaseljenu, svet dostupan čovekovom poimanju.
Mnogi Jonjani su verovali da je sklad koji počiva u temelju Vaseljene do­
kučiv putem posmatranja i opita, postupcima koji su danas na snazi u nauci.
Pitagora je, međutim, primenjivao jedan sasvim različit metod. On je učio da
se zakoni prirode mogu izvesti čistim razmišljanjem. Pitagora i njegovi sled' Šesto stoleće pre nove ere predstavljalo je doba izuzetnih intelektualnih i duhovnih pre­
viranja širom planete. To ne samo što je bilo vreme Talesa, Anaksimandra, Pitagore i drugih
Jonjana nego i razdoblje egipatskog faraona Nehoa, po čijem je nalogu oplovljena Afrika, za­
tim Zaratustre u Persiji, Konfučija i Lao Cea u Kini, jevrejskih proroka u Izraelu, Egiptu i
Vavilonu. kao i Gotama Bude u Indiji. Teško je pojmiti da su sve te pojave bile međusobno
potpuno nepovezane.
Kičma noći
• 191
benici u suštini su bili protivnici opita.' Predstavljali su matematičare, ali uz
to i ovejane mistike. Prema jednom, možda pomalo preoštrom navodu Bertranda Rasela, Pitagora je 'osnovao religiju čija su glavna načela bila seoba duša
i grešnost jedenja pasulja. Ta religija bila je otelovljena u jednom verskom re­
du koji je tu i tamo uspevao da se domogne vlasti u državi i da vaspostavi
vladavinu svetaca. Ali grešnici nisu prestajali da žude za pasuljem, tako da su
ranije ili kasnije dizali pobune'.
Pitagorejci su se oduševljavali izvesnošću matematičkih dokaza, osećanjem
čistog i neukaljanog sveta dostupnog čovekovom intelektu, Kosmosa u kome
su se strane pravouglog trougla savršeno pokoravale jednostavnim matematič­
kim odnosima. Ovo je stajalo u izrazitoj oprečnosti sa zbrkanom stvarnošću
svakodnevnog sveta. Verovali su da su u matematici na trenutak osmotrili sa­
vršenu stvarnost, carstvo bogova, čiji je naš običan svet samo nesavršeni od­
raz. U Platonovoj znamenitoj paraboli, sužnji su bili tako sputani u pećini da
su mogli videti samo senke prolaznika i za te senke su verovali da su stvarne
- ni ne sluteći o složenoj stvarnosti koja bi im postala dostupna da su samo
mogli da okrenu glavu. Pitagorejci će moćno uticati na Platona, a kasnije i na
hrišćanstvo.
Oni nisu zagovarali slobodno sučeljavanje međusobno različitih gledišta,
već su, kao i sve ortodoksne religije, ispoljavali krutost koja im je onemogu­
ćila da isprave vlastite greške. Ciceron je napisao:
U raspravi nije toliko
bitna težina
autoriteta,
koliko snaga argumenata. Autoritet
onih koji podučavaju često se javlja kao prerpreka onima koji žele da nauče; oni
prestaju da misle vlastitom glavom i usvajaju sudove svojih učitelja kao merodavne u svim stvarima. Nimalo nisam voljan da se suglasim sa običajem što se
tradicionalno pripisuje pitagorejcima, za koje se priča da su, kada bi im bilo za­
traženo da obrazlože osnovanost neke tvrdnje što su je potegli u raspravi, po pra­
vilu
uzvraćali:
'Učitelj je
tako
rekao', pri čemu se pod
'učiteljem' podrazumevao
Postojalo je, doduše, nekoliko značajnih izuzetaka. Očaranost pitagorejaca odnosima celih brojeva u muzičkim saglasjima očigledno je proisticala iz posmatranja, pa čak i iz opita sa
zvukom trzanjem struna. Empedokle je. bar delimično, bio pitagorejac. Jedan od Pitagorinih
učenika, Alkmeon. bio je prvi čovek za koga se zna da je preduzeo seciranje ljudskog tela;
ustanovio je razliku između arterija i vena, prvi je otkrio očni živac i Eustahijeve trube i do­
kučio da je mozak središte pameti (što je kasnije poricao Aristotel, tvrdeći da je stanište inte­
ligencije srce, da bi potom Alkmeonovu zamisao oživeo Herofil iz Aleksandrije). On je tako­
đe udario temelj embriologiji. Ali Alkmeonova sklonost ka bavljenju nečistim stvarima ostala
je bez odjeka kod većine ostalih pitagorejaca iz potonjih vremena.
192 •
Karl Segan
Pitagora. Neko ranije izneto mišljenje postajalo je toliko moćno da je autoritet
odnosio prevagu, iako nije imao potporu razuma.
Pitagorejce su očaravala pravilna tela, simetrični trodimenzioni objekti, či­
je sve strane predstavljaju pravilne poligone. Kocka je najjednostavniji primer
sa svojih šest kvadrata. Postoji beskonačan broj pravilnih poligona, ali ima sa­
mo pet pravilnih tela. (Dokaz ove tvrdnje, znamenita dika matematičkog raz­
mišljanja, dat je u prvom dodatku.) Iz nekog razloga, upućenost u telo nazva­
no dodekaedar, koje se sastoji od dvanaest pravilnih petouglova (pentagona),
činila im se opasna. Ono je na mistički način dovođeno u vezu sa Kosmosom.
Ostala četiri pravilna tela bila su poistovećivana sa četiri 'elementa' za koja se
zamišljalo da tvore svet: sa zemljom, vatrom, vazduhom i vodom. Peto pravil­
no telo mora u tom slučaju, smatrali su oni. da bude saobrazno nekom petom
elementu koji je mogao predstavljati jedino tvar nebeskih tela. (Predstava o pe­
toj esenciji koren je naše reci kvintesencija - ovejana suština.) Običan svet va­
ljalo je držati u neznanju o dodekaedru.
Gajeći naklonost prema celim brojevima, Pitagorejci su verovali da se sve
stvari mogu izvesti iz njih, a svakako svi ostali brojevi. Kriza u ovom učenju
usledila je kada su ustanovili da je kvadratni koren iz dva (količnik dijagona­
le i osnovice kvadrata) iracionalan, odnosno da se VI ne može potpuno izra­
ziti kao količnik bilo koja dva ćela broja, ma koliko oni veliki bili. Ima iro­
nije u činjenici da se do ovog otkrića (o kome je takođe reč u prvom dodat­
ku) došlo pomoću Pitagorine teoreme. 'Iracionalno' je prvobitno značilo samo
to da se dati broj ne može izraziti kao racio ('količnik' - prim. prev.). Za pi­
tagorejce je odavde proishodila jedna zastrašujuća posledica, nagoveštaj da im
je pogled na svet možda nerazložan, što danas predstavlja drugo značenje re­
ci 'iracionalan'. Umesto da obnaroduju ove važne matematičke nalaze, pitago­
rejci su prikrili otkriće o V2 i 0 dodekaedru. Spoljnji svet 0 tome nije smeo
doznati ništa.' Čak i danas postoje naučnici koji se protive popularizaciji nau­
ke: sveta znanja valja zadržati unutar kulta, neokaljana javnim razumevanjem.
Pitagorejci su smatrali da je kugla 'savršena', budući da su joj sve tačke
na površini podjednako udaljene od središta. Krugovi su takode držani za sa­
vršene. Pitagorejci su isto tako bili uvereni da se planete kreću po kružnim or1
Jedan Pitagorejac po imenu Hipas ohnarodovao je tajnu 'kugle sa dvanaest pentagona',
dodekaedra. Kada je kasnije stradao u brodolomu, ostali pitagorejci navodno su tvrdili da ga
je stigla zaslužena kazna. Knjiga 0 dodekaedru nije sačuvana.
Kičma noći
• 193
bitama, i to nepromenljivim brzinama. Njima je izgledala nedolična pomisao
da bi one mogle ubrzavati ili usporavati na pojedinim delovima putanja; nekružno kretanje bilo je na izvestan način manjkavo, neprilično za planete, ko­
je su, budući nezavisne od Zemlje, takođe smatrane za savršene.
Povoljni i nepovoljni vidovi pitagorejske tradicije jasno se mogu razabrati
u životnom delu Johana Keplera (treće poglavlje). Njihovu zamisao 0 savrše­
nom i mističnom svetu, nedostupnom čulima, rado su prihvatili rani hrišćani,
a ona je kasnije postala i sastavni deo Keplerovog osnovnog obrazovanja. Sa
druge strane, Kepler je bio uveren da matematički skladovi postoje u prirodi
("Vaseljena je', napisao je on, 'urešena skladnim svojstvima'); jednostavni broj­
ni odnosi jamačno određuju kretanje planeta. No, takođe u duhu pitagorejske
tradicije, dugo je verovao da tu može biti posredi samo jednoobrazno kružno
kretanje. Neprekidno je ustanovljavao da se osmotreno kretanje planeta ne mo­
že objasniti na taj način, ali nije prestajao da pokušava da ga baš tako rastu­
mači. Za razliku, međutim, od pitagorejaca. on se uzdavao u posmatranja i
oglede u stvarnom svetu. Konačno, podrobna posmatranja prividnog kretanja
planeta nagnala su ga da odustane od zamisli 0 kružnim putanjama i da doku­
či da se planete kreću po elipsama. Privlačnosti pitagorejskog učenja sa jedne
strane su nadahnule Keplera da preduzme traganje za skladom planetnog kre­
tanja, ali su, sa druge, uslovile da do ispravnog rešenja dođe sa zakašnjenjem
od preko deset godina.
Prezir prema praktičnom došao je glave antički svet. Platon je podsticao
astronome da razmišljaju 0 nebesima, umesto da traće vreme u posmatranju.
'Niže vrste su po prirodi robovi - smatrao je Aristotel - i za njih je bolje, baš
kao i za sve koji su podređeni, da budu pod vladavinom nekog gospodara...
Rob uzima udela u životu gospodara; zanatlija je već manje povezan sa njim
i stiče odličje tek time što postaje rob. Niža vrsta rukotvoraca odlikuje se na­
ročitim i zasebnim ropstvom.' Plutarh je napisao sledeće: 'Ako vas nečiji rad
oduševljava svojom izvrsnošću, odatle još ne sledi nužno da je onaj koji ga je
obavio vredan hvale.' Ksenofon je bio sličnog mišljenja: 'Ono što se naziva
rukotvorne veštine nosi društveni žig srama i s pravom je obeščašćeno u na­
šim gradovima.' Kao ishod ovakvih stavova, blistavi i obećavajući opitni metod Jonjana najvećim delom tavorio je u zaboravu čitavih dve hiljade godina.
Bez opita nema načina da se utvrdi koja je od dve sučeljene hipoteze tačna,
nema uslova za napredak nauke. Odbojnost pitagorejaca prema opitima zadrža­
la se sve do naših dana. Kako to? Odakle potiče ovaj prezir prema ogledima?
194 •
Karl Segan
Istoričar nauke Bendžamin Ferington izložio je jedno objašnjenje ovog su­
mraka nauke starog sveta: trgovačka tradicija, koja je dovela do jonjanske na­
uke, takođe je dovela do robovske ekonomije. Posedovanje robova omogućavalo je sticanje bogatstava i moći. Polikratova utvrđenja podigli su robovi. Atina iz doba Perikla, Platona i Aristotela imala je mnogoljudan robovski živalj.
Svi oni dični atinski govori o demokratiji odnosili su se samo na povlašćenu
manjinu. Za robove je bio osoben rukotvorački rad. Ali naučni ogledi takođe
predstavljaju rukotvorački rad, koga su se robovlasnici rado klonili; istovreme­
no, međutim, jedino su robovlasnici - koji se u nekim društvima učtivo nazi­
vaju 'džentlmeni', 'otmenim ljudi' - raspolagali dokolicom, koja je bila preduslov za bavljenje naukom. I tako, gotovo da je potpuno nestalo zanimanja za
nauku. Jonjani su bili savršeno kadri da načine i te kako tanane i složene ma­
šine. Ali okolnost da su postojali robovi podrivala je ekonomske pobude za
razvoj tehnologije. Na kraju je ispalo da je ista trgovačka tradicija koja je doprinela velikom jonjanskom buđenju oko 600. godine pre nove ere bila najverovatniji uzrok njegovog zamiranja približno dva stoleća kasnije, usled toga što
je držala do institucije ropstva. Ima u ovome puno ironije.
Slični obrti zabeleženi su i u mnogim drugim sredinama, širom sveta. Sa­
mosvojna kineska astronomija našla se na vrhuncu oko 1280. godine, zahva­
ljujući pregalaštvu Kuo Součinga, koji je na raspolaganju imao posmatračku
tradiciju dugu hiljadu i po godina i koji je bitno poboljšao kako astronomske
uređaje, tako i matematičke tehnike izračunavanja. Smatra se da je kineska
astronomija posle njega doživela nagli pad. Natan Sivin misli da razlog ovo­
me bar delimično leži 'u sve izrazitijoj krutosti elitnih stavova, koja se ispoljavala u gubljenju zanimanja među obrazovanima za tehnike, kao i u stanovi­
štu da bavljenje naukom nije primereno jednom otmenom čoveku'. Astronom­
ska delatnost počela je da se prenosi s kolena na koleno, što se pokazalo po­
gubno po razvoj ove naučne grane. Osim toga, 'odgovornost za napredak astro­
nomije ostala je usredsređena na carskom dvoru i uglavnom je bila prepušte­
na stranim znalcima', najčešće jezuitima, koji su iznenađene Kineze upoznali
sa Euklidovim i Kopemikovim tekovinama, ali i koji su, pošto je knjiga ovog
poslednjeg bila podvrgnuta cenzuri, uložili silan trud da prikriju i osujete heliocentričnu kosmologiju. Možda nauka nikada nije procvala u civilizacijama
Indijaca, Maja i Acteka iz istog razloga koji je doveo do njenog sumraka u
Joniji: zbog prekomernog oslanjanja na robovsku ekonomiju. Ozbiljan problem
sa kojim se suočava savremeni (politički) treći svet jeste okolnost da obrazo-
Kičma noći
• 195
vane klase potiču iz imućnih slojeva društva, tako da ispoljavaju težnju da oču­
vaju status quo; osim toga, one nisu vične rukotvoračkom radu, niti imaju po­
buda da se protivstavljaju konvencionalnim shvatanjima. Nauka veoma sporo
hvata koren.
Platonu i Aristotelu sasvim je odgovaralo robovsko društvo. Oni su smišlja­
li opravdanja za tlačenje. Služili su tiranima. Učili su o odvojenosti tela i duše
(što je potpuno prirodni ideal u robovskom društvu); razlučili su materiju od
misli, razdvojili su Zemlju od nebesa. Sve ove podele preovlađivaće zapadnim
pogledom na svet više od dvadeset stoleća. Platon, koji je verovao "da bogovi
ispunjavaju sve stvari', upotrebio je upravo metaforu o ropstvu da bi ostvario
sponu između svoje politike i svoje kosmologije. Kažu da je on podstakao pa­
ljenje svih Demokritovih knjiga (iste preporuke imao je i u pogledu Homerovih
knjiga), možda stoga što Demokrit nije priznavao besmrtne duše, besmrtne bo­
gove i pitagorejski misticizam, ili zato što je verovao u postojanje beskonačnog
broja svetova. Od sedamdeset tri knjige, koliko se smatra da je Demokrit napi­
sao, obuhvativši njima svekoliko ljudsko znanje, nijedna nije sačuvana. Sve što
je doprlo do nas jesu odlomci, poglavito o etici, i izveštaji iz druge ruke. Stvari
isto stoje i sa gotovo svim ostalim drevnim jonjanskim naučnicima.
Uvidevši da je Kosmos saznatljiv, da priroda počiva na matematičkim te­
meljima, Pitagora i Platon veoma su doprineli razvoju nauke. Ali potiskujući
neprijatne činjenice, smatrajući da nauku valja sačuvati za malu elitu, prezirući opite, pribegavajući misticizmu i lako prihvatajući robovsko društvo, oni su
zadali težak udarac sveukupnom ljudskom preduzetništvu. Posle dugotrajnog
mističkog sna, tokom koga su trulila oruđa naučnog istraživanja, jonjanski pri­
stup, koji je u izvesnim slučajevima prenesen potonjim naraštajima zahvaljuju­
ći pregalaštvu učenjaka iz Aleksandrijske biblioteke, konačno je ponovo bio ot­
kriven. Zapadni svet se opet probudio. Ogled i nesputano izučavanje ponovo
su stekli uvažavanje. Opet je došlo do čitanja zaboravljenih knjiga i odloma­
ka. Leonarda, Kolumba i Kopernika nadahnuli su delovite drevne grčke tra­
dicije, ili su oni, međusobno nezavisno, išli njenim tragom. Naše vreme obiluje jonjanskom naukom, premda ne u oblasti politike i religije, i odlikuje se odvažnim i slobodnim istraživanjima. No, u njemu takođe postoje mračno sujeverje i pogubna etička dvojstva. I nas prožimaju drevne protivurečnosti.
Platoničari i njihovi hrišćanski sledbenici bili su neobičnog mišljenja da je
Zemlja ogavna i gnusna, dok su nebesa savršena i božanska. Temeljna zami­
sao da Zemlja predstavlja planetu, da smo mi žitelji Vaseljene, bila je odba-
196 •
Karl Seym
čena i zaboravljena. Na tu ideju prvi je došao Aristarh, rođen na Samosu trij
stoleća posle Pitagore. Aristarh je bio jedan od poslednjih jonjanskih naučni­
ka. U njegovo vreme, središte intelektualne prosvećenosti bilo je premešteno u I
veliku Aleksandrijsku biblioteku. Aristarh je bio prvi čovek koji je smatrao da
se u središtu našeg planetnog sistema nalazi Sunce, a ne Zemlja, kao i da se
sve planete okrec'u oko Sunca, a ne ono oko Zemlje. I njegovi spisi o ovim
stvarima nepovratno su izgubljeni, što je sasvim tipična pojava. Na osnovu Zemljine senke na Mesecu za vreme lunarnog pomračenja on je došao do za­
ključka da Sunce mora biti mnogo veće od Zemlje, kao i da je veoma udalje­
no. Možda mu je tog časa palo na um kako je besmisleno da jedno tako ve­
liko telo kao što je Sunce kruži oko jednog tako malog tela kao što je Zemlja.
Premestio je Sunce u središte, dok je za Zemlju rekao da pravi krug oko svo­
je ose za jedan dan, a oko Sunca za godinu dana.
Istu ovu zamisao mi uglavnom dovodimo u vezu sa Kopernikovim ime­
nom; Galilej je, međutim, opisao Kopernika kao čoveka koji je "obnovio i po­
1
tvrdio', a ne postavio heliocentričnu hipotezu. Tokom pretežnog dela razdoblja
od hiljadu osam stotina godina, koliko razdvaja Aristarha i Kopernika. niko ni­
je imao pojma o tačnom razmeštaju planeta, iako je to sasvim jasno rastumačeno još oko 280. godine pre nove ere. Ova zamisao razgnevila je neke Aristarhove savremenike. Čuli su se glasovi - poput onih što su se digli protiv
Anaksagore, Bruna i Galileja - koji su zahtevali da on bude osuđen zbog bezbožništva. Odbojnost prema Aristarhu i Koperniku, svojevrstan geocentrizam u
svakodnevnom životu, i danas postoji: još, naime, govorimo o tome kako Sun­
ce 'izlazi' i 'zalazi'. Od Aristarhovog doba proteklo je dve hiljade dve stotine
godina, a naš jezik i dalje ne priznaje da se Zemlja okreće.
Razmak što razdvaja planete - četrdeset miliona kilometara između Zemlje
i Venere, kada nam je najbliža, odnosno šest milijardi kilometara, koliko nas
razdvaja do Plutona - prenerazio bi one Grke koji su bili grdno uvređeni zamišlju da bi Sunce moglo biti veliko poput Peloponeza. Bilo je prirodno imaKopernik je možda došao na tu ideju čitajuc'i spise o Aristarhu. Upravo otkriveni kla­
sični tekstovi predstavljali su izvor silnog uzbuđenja na italijanskim univerzitetima u vreme
kada je Kopernik tamo pohađao studije medicine. U rukopisu svoje knjige Kopernik je pomenuo Aristarhovo prvenstvo, ali je pred štampanje izostavio taj navod. U jednom pismu upuće­
nom papi Pavlu III Kopernik je napisao: 'Prema Ciceronu, Niketa je učio da se Zemlja kre­
de... Prema Plutarhu (koji raspravlja o Aristarhu)... bilo je još nekih koji su zastupali to mi­
šljenje. Kada sam, dakle, na taj način doznao za ovu mogućnost, i sam sam počeo da razmi­
šljam o pokretljivosti Zemlje.'
Kičma noći
• 197
li predstavu o Sunčevom sistemu kao o znatno zbijenijem i lokalnijem. Ako
slavim prst pred oči i osmotrim ga najpre levim, pa desnim okom, imaću uti­
sak da se on pomerio spram udaljenog zaleđa. Što mi je prst bliži, to izrazitije izgleda da se pomerio. U prilici sam da ustanovim udaljenost do prsta na
osnovu veličine ovog prividnog pomeranja, odnosno paralakse. Da su mi oči
međusobno razmaknutije, izgledalo bi da mi se prst znatno upečatljivije pome­
rio. Što je veći razmak između tačaka sa kojih posmatramo, to je veća i para­
laksa, odnosno tačnije ćemo moći da izmerimo udaljenost do dalekih tela. Mi
obitavamo na jednoj pokretnoj platformi, Zemlji, koja svakih šest meseci pre­
vali put između dva naspramna kraja svoje orbite, koja su međusobno udalje­
na tri stotine miliona kilometara. Ako osmotrimo isto, nepomično nebesko te­
lo u razmaku od šest meseci, doći ćemo u priliku da izmerimo veoma velike
razdaljine. Aristarh je podozrevao da su zvezde daleka sunca. Svrstao je Sun­
ce u red zvezda stajaćica. Nepostojanje uočljive stelarne paralakse prilikom kre­
tanja Zemlje ukazalo je na to da su zvezde znatno udaljenije od Sunca. Pre
pronalaska teleskopa, paralaksa čak i najbližih zvezda bila je odveć mala da bi
se mogla otkriti. Tek u devetnaestom stoleću prvi put je izmerena paralaksa
jedne zvezde. Tada je konačno postalo sasvim izvesno, na osnovu neumoljive
grčke geometrije, da između Zemlje i zvezda ima mnogo svetlosnih godina.
Postoji još jedan način merenja udaljenosti do zvezda, koji su Jonjani sa­
svim bili kadri da otkriju, premda, bar koliko nam je poznato, do toga nije do­
šlo. Svi znaju da što je neki predmet udaljeniji, to izgleda manji. Ova obrnu­
ta srazmera između prividne veličine i udaljenosti predstavlja osnovu perspek­
tive u umetnosti i fotografiji. Shodno tome, što smo udaljeniji od Sunca, ono
će nam se činiti manje i slabašnije. Na kojoj bismo razdaljini morali da bude­
mo od Sunca, pa da nam ono izgleda malo i slabašno poput neke zvezde? Od­
nosno, koliko bi mali jedan deo Sunca morao biti, pa da po sjajnosti odgova­
ra nekoj zvezdi?
Jedan od prvih ogleda, čija je svrha bila da se dođe do odgovora na ovo
pitanje, izveo je Kristijan Hajgens - sasvim u duhu jonjanske tradicije. Haj­
gens je izbušio rupice u mesinganoj ploči, zatim podigao ploču prema Suncu
i zapitao se koja rupica po sjajnosti najviše podseća na zvezdu Sirijus, čiji je
sjaj upamtio od prošle noći. Data rupica bila je u prečniku dvadeset osam hi­
ljada puta manja od prividne veličine Sunca.1 Na osnovu ovoga došao je do
1
Hajgens je, u stvari, koristio stakleno zrnce da bi smanjio količinu svetlosti koja je pro­
lazila kroz rupice.
198 •
Karl Segan
zaključka da Sirijus mora biti dvadeset osam hiljada puta udaljeniji od nas ne­
go što je to Sunce, što iznosi oko pola svetlosne godine. Teško je zadržati u
pameti tačnu sjajnost neke zvezde mnogo časova pošto ste je osmotrili, ali Hajgensu je to sasvim pošlo za okom. Da je znao da je Sirijus znatno sjajniji od
Sunca, izvesno je da bi došao do gotovo potpuno tačnog odgovora: do Sirijusa nas, naime, razdvaja 8,8 svetlosnih godina. Činjenica da su Aristarh i Hajgens koristili netačne podatke, te da su stoga došli do pogrešnih odgovora, uopšte. međutim, nije važna. Oni su, naime, tako valjano objasnili svoje metode
da se bez po muke moglo doći do ispravnih odgovora, čim je poboljšan nivo
posmatranja.
Između Aristarhovog i Hajgensovog vremena ljudi su pokušavali da odgo­
vore na pitanje koje me je toliko uzbuđivalo tokom detinjstva u Bruklinu: šta
su zvezde? Odgovor glasi da su zvezde moćna sunca u praznini međuzvezdanog prostora, udaljena svetlosnim godinama.
Aristarh nam je ostavio veliko zaveštanje: ni mi ni naša planeta ne uživa­
mo povlašćen položaj u prirodi. Ovo gledište primenjivano je u potonjim vre­
menima u dva pravca: nagore, ka zvezdama, i bočno, ka mnogim ograncima
čovekove porodice - sa velikim uspehom i uz neumitna protivljenja. Ono je
omogućilo zamašan napredak na polju asronomije, fizike, biologije, antropolo­
gije, ekonomije i politike. Pitam se da li je njegova društvena ekstrapolacija
glavni uzrok koji stoji iza nastojanja da se ono osujeti.
Aristarhovo zaveštanje proširilo je svoj domašaj daleko izvan područja zvezda. Krajem osamnaestog stoleća, Vilijem Heršel, muzičar i astronom na dvo­
ru Džordža III u Engleskoj, kartografisao je zvezdano nebo i tom prilikom usta­
novo da prividno postoji podjednak broj zvezda u svim pravcima u ravni ili
traci Mlečnog puta; na osnovu ovoga sasvim je razložno zaključio da se mi
nalazimo u središtu Galaksije.' Uoči Prvog svetskog rata, Herlou Šepli iz Mizurija usavršio je tehniku merenja udaljenosti do zbijenih jata, onih predivnih,
loptastih ustrojstava zvezda koja liče na rojeve pčela. Šepli je pronašao jedan
stelarni ogledni uzorak - zvezdu, naime, koja je upadljiva zbog svoje promenljivosti, ali koja se odlikuje postojanom prosečnom stvarnom sjajnošću. Poređenjem sjajnosti najslabijih takvih zvezda, koje je otkrivao u zbijenim jatima,
sa uzorkom stvarne sjajnosti, određenim prema obližnjim predstavnicima istog
1
Ovaj pretpostavljeni povlašćen položaj Zemlje, u središtu onoga što se tada smatralo za
poznatu Vaseljenu, naveo je A. R. Volasa da u knjizi Čovekovo mesto u svemiru zastupa antiaristarhovski stav da je naša planeta možda jedina nastanjena.
Kičma noći
• 199
tipa, Šepli je došao u priliku da izračuna njihovu udaljenost - baš kao što, u
polju, možemo da procenimo udaljenost nekog fenjera, čija je stvarna sjajnost
poznata, na osnovu njegove slabašne svetlosti koja stiže do nas; u oba sluča­
ja posredi je u osnovi Hajgensov metod. Šepli je otkrio da zbijena jata nisu
usredsredena u Sunčevom susedstvu, već da okružuju jedno daleko područje
Mlečnog puta, u pravcu sazvežđa Strelac. Učinilo mu se vrlo verovatnim da
zbijena jata, na koja se oslanjao u istraživanju i kojih je bilo gotovo stotinu,
orbitiraju oko masivnog središta Mlečnog puta, obrazujući mu svojevrsnu po­
časnu svitu.
Šepli je 1915. godine imao hrabrosti da izloži pretpostavku da se Sunčev
sistem nalazi na rubu, a ne u središtu Galaksije. Heršela su zavele zamašne
količine zatamnjujuće prašine u pravcu Strelca; nije bilo načina da dozna za
ogroman broj zvezda koje leže iza te prašine. Danas je sasvim izvesno da se
mi nalazimo na udaljenosti od trideset hiljada svetlosnih godina od galaktičkog
jezgra, na ivicama jednog spiralnog kraka, gde je gustina zvezda prilično ma­
la. Možda postoje bića koja žive na nekoj planeti što kruži oko središnje zve­
zde u jednom od Šeplijevih zbijenih jata, ili koja je smeštena u samom jezgru.
Takva stvorenja mogla bi da nas sažaljevaju zbog krajnje oskudnog broja zve­
zda koje možemo videti golim okom, dok njihovo nebo naprosto blešti ne­
preglednim mnoštvom sunaca. Blizu središta Mlečnog puta golim okom bi se
mogli videti milioni blistavih zvezda. što bi ostavilo nesravnjivo upečatljiviji
utisak od onoga koji stvaraju naših pukih nekoliko hiljada. Naše sunce ili sun­
ca mogli bi da zalaze, ali tamo se noć nikada ne bi spustila.
Bilo je već daleko odmaklo dvadeseto stoleće, a astronomi su još verovali da u Kosmosu postoji samo jedna galaksija, Mlečni put - iako su u osam­
naestom veku Tomas Rajt iz Darbana i Imanuel Kant iz Kenigsberga naslutili
da su izuzetna, sjajna, spiralna obličja, viđena kroz teleskop, u stvari druge ga­
laksije. Kant je otvoreno ustvrdio da je M 31 iz sazvežđa Andromeda drugi
Mlečni put, sačinjen od ogromnog broja zvezda, predloživši jedan prizivan i
upečatljiv naziv za ove objekte: 'ostrva-vaseljene'. Neki naučnici poigrali su se
zamišlju da spiralne magline nisu daleka ostrva-vaseljene, već pre obližnji obla­
ci međuzvezdanog gasa koji se kondenzuju, verovatno na putu da postanu Sun­
čevi sistemi. Da bi se ustanovila udaljenost spiralnih maglina, bila je potrebna
klasa promenljivih zvezda znatno većeg stvarnog sjaja kao novi ogledni uzo­
rak. Utvrđeno je da su ovakve zvezde, koje je 1924. godine u M 31 otkrio
Edvih Habl, sasvim slabašne, što je predstavljalo pokazatelj da se M 31 nala-
200 •
Karl Segan
zi na ogromnoj udaljenosti, koja se danas procenjuje na više od dva miliona
svetlosnih godina. Ali ako je M 31 uistinu na takvoj razdaljini, onda to nika­
ko ne bi mogao biti oblak pukih međuzvezdanih razmera; naprotiv - posredi
je morao biti znatno veći objekat, neka džinovska galaksija. A druge, slabije
galaksije moraju biti još udaljenije, stotinu milijardi njih, rasute po tmini do
samih meda poznatog Kosmosa.
Od kada postoje ljudi, nismo prestajali da tragamo za našim mestom u Kosmosu. U detinjstvu naše vrste (kada su naši preci pomalo zaludno posmatrali
zvezde), među jonjanskim naučnicima stare Grčke, kao i u našem vremenu pro­
ganjala su nas ista pitanja. Gde smo? Ko smo? Otkrili smo da živimo na jed­
noj beznačajnoj planeti jedne jednolične zvezde, izgubljene između dva spiral­
na kraka na rubovima jedne galaksije, koja je član jednog razvejanog galaktičkog jata, smeštenog u nekom zabitom kutku jedne Vaseljene u kojoj ima znat­
no više galaksija nego ljudskih biča. Ova perspektiva predstavlja odvažan na­
stavak naše sklonosti da sazdajemo i proveravamo mentalne modele neba; Sun­
ce kao kamen u stanju crvenog usijanja, zvezde kao nebeski plamen. Galaksi­
ja kao kičma noći.
Posle Aristarha. svaki novi korak u našem traganju udaljavao nas je od
središnjeg poprišta kosmičke drame. Nije bilo dovoljno vremena da se saživimo sa svim tim novim nalazima. Otkrića Seplija i Habla ostvarena su u vreme kada se već rodila većina ljudi koji i danas još žive. Ima onih koji u po­
taji žale zbog ovih velikih otkrića, koji svaki korak nauke smatraju ponižava­
jućim, koji duboko u svom srcu još čeznu za Vaseljenom čije je središte, ži­
ža i uporište bila Zemlja. Ali ako želimo da se suočimo sa Kosmosom, onda
ga najpre moramo razumeti, čak i ako nam se pri tom izjalove nade u neka­
kav nezavredeni povlašćeni položaj. Shvatanje sredine u kojoj živimo predsta­
vlja preduslov poboljšanja šire okoline. Dokučivanje drugih sredina takođe je
od pomoći. Ako nam je stalo do toga da nam planeta bude važna, postoje ko­
raci koji se u tom pogledu mogu preduzeti. Matični svet možemo učiniti zna­
čajnim jedino hrabrošću naših pitanja i dubinom odgovora.
Otisnuli smo se na kosmičko putovanje jednim pitanjem koje je prvi put
bilo postavljeno u detinjstvu naše vrste i koje je potom svako pokolenje pona­
vljalo uz nesmanjeno čuđenje: šta su zvezde? Istraživanje je u našoj prirodi.
Počeli smo kao lutalice i još smo lutalice. Dugo smo tavorili na obalama kosmičkog okeana. Konačno smo spremni da zaplovimo ka zvezdama.
8.
PUTOVANJA KROZ
PROSTOR IVREME
Niko nije Uveo duže od mrtvog deteta, a Metuzalem je umro mlad.
mlja stari su kao ja, a deset hiljada stvari je jedna.
Cuang Cu, oko 300. godine pre nove ere, Kina
Odveć smo voleli zvezde da bismo se plašili noći.
Epitaf na nadgrobnom spomeniku dva astronoma amatera
Zvezde zapisuju u našim očima mrazne sage,
blistave napeve nepokornog svemira.
Most, Hart Krejn
Posredi je, u stvari, kineska verzija Metuzalema, P'eng Cu.
Zapljuskivanje obale talasima delimično je izazvano morskim menama.
Mesec i Sunce su daleko od nas, ali njihov gravitacioni uticaj veoma je stva­
ran i osetan ovde na Zemlji. Obale nas podsec'aju na svemirski prostor. Fina
zrnca peska, koja su sva manje ili više jednake veličine, stvorena su od krup­
nijih oblutaka tokom vekova struganja i tarenja, abrazije i erozije, prouzroko­
vanih dejstvom talasa i vremenskih prilika, iza kojih takođe stoje daleki Me­
sec i Sunce. Obale nas podsećaju i na vreme. Svet je znatno stariji od ljudske
vrste.
Šaka peska sadrži oko deset hiljada zrnaca, što je više od broja zvezda ko­
je možemo razabrati golim okom za vedrih noći. Ali broj zvezda koje smo ka­
dri da vidimo samo je majušan deo ukupnog broja zvezda koje postoje. Ono
što noću vidimo tek je pregršt najbližih zvezda. Kosmos je, međutim, neizmerno bogat: ukupan broj zvezda u Vaseljeni veći je od ukupnog broja svih zrna­
ca peska na svim obalama planete Zemlje.
Uprkos nastojanjima drevnih astronoma i astrologa da nebo ispune slika­
ma, sazvežđa nisu ništa drugo do proizvoljna svrstavanja zvezda; ove skupine
su sazdane od veoma slabašnih sunaca, koja nam izgledaju sjajna zato što su
sasvim blizu, kao i od znatno sjajnijih sunaca, koja su nešto udaljenija. Sva
mesta na Zemlji praktično su podjednako udaljena od bilo koje zvezde. To je
razlog što se raspored zvezda u datom sazvežđu ne menja, bez obzira na to da
li ga posmatramo iz sovjetske srednje Azije ili sa američkog jugozapada. U
astronomskom pogledu, SSSR i Sjedinjene Države predstavljaju isto mesto.
Zvezde u ma kom sazvežđu toliko su daleke da ih ne možemo razabrati kao
irodimenzione konfiguracije sve dok smo vezani za Zemlju. Prosečna udalje­
nost između zvezda iznosi nekoliko svetlosnih godina, a sećamo se da svetlosna godina dostiže oko deset biliona kilometara. Da bi se rasporedi zvezda u
okviru sazvežđa promenili, moramo da prevalimo udaljenosti ravne onima što
204 •
Karl Segan
razdvajaju zvezde, odnosno moramo da pređemo više svetlosnih godina. U tom
slučaju, izgledalo bi da je neka obližnja zvezda izišla iz datog sazvežda, dok
bi druge ušle u njega, što bi uslovilo da mu se ustrojstvo dramatično izmeni.
Naša tehnologija u ovom trenutku uopšte nije kadra da nam omogući preduzimanje ovako velikih međuzvezdanih putovanja, bar ne takvih koja bi krat­
ko trajala. Ali u prilici smo da unesemo u programe naših računara podatke o
trodimenzionim položajima svih obližnjih zvezda, a potom da im naložimo da
nas povedu na malo putovanje - u obilazak zbira sjajnih zvezda koje sačinja­
vaju, recimo, Velikog medveda - tokom koga bismo posmatrali kako se sazve­
žda menjaju. Zvezde povezujemo u tipična sazvežda tako što ih zamišljamo
kao tačke, koje potom spajamo linijama. Kako nam se menja ugao posmatranja, primećujemo da im se prividan izgled sve izrazitije izobličuje. Žitelji pla­
neta drugih zvezda imaju pred očima sazvežda na noćnom nebu koja se veo­
ma razlikuju od naših - što predstavlja druge Roršahove testove za druge umo­
ve. Možda će kroz nekoliko stoleća jedan svemirski brod sa Zemlje uspeti da
prevali ogromne udaljenosti nekom velikom brzinom, tako da će posada doći
u priliku da ugleda nova sazvežda koja nijedan čovek ranije nije video - osim
pomoću računara.
Izgled sazvežda menja se ne samo pri kretanju kroz prostor nego i pri kre­
tanju kroz vreme; do toga će doći ne samo ako promenimo ugao posmatranja
već i ako naprosto dovoljno dugo čekamo. Ponekad se zvezde kreću zajedno
u grupi ili jatu; drugom prilikom, neka pojedinačna zvezda može da se kreće
veoma brzo u odnosu na ostale. Takva zvezda na kraju izlazi iz starog sazve­
žda i ulazi u neko novo. Povremeno, naime, dolazi do eksplozije jednog čla­
na nekog dvostrukog zvezdanog sistema, što dovodi do raskidanja gravitacio­
nih okova onog drugog, koji tada biva hitnut u svemir svojom pređašnjom or­
bitalnom brzinom, kao da je izbačen iz nebeske praćke. Osim toga, zvezde se
rađaju, razvijaju i umiru. Kada bismo dovoljno čekali, postali bismo očevici
pojavljivanja novih i nestajanja starih zvezda. Ustrojstva na nebu lagano se ras­
taču i menjaju.
Čak i tokom životnog veka ljudske vrste, koji iznosi nekoliko miliona go­
dina, sazvežda su se menjala. Razmotrimo sadašnji izgled Velikog medveda.
Naš računar može nam pomoći da se krećemo i kroz vreme, a ne samo kroz
prostor. Vrativši Velikog medveda u prošlost, saglasno kretanju zvezda koje
ulaze u njegov sastav, videćemo da je imao sasvim drugačiji izgled pre milion
godina. Veliki medved tada je veoma podsećao na koplje. Ako bi vas vreme-
Putovanje kroz prostor i vreme
• 205
plov odveo do nekog nepoznatog doba u dalekoj prošlosti, u načelu biste mo­
gli da odredite epohu u kojoj ste se obreli prema izgledu sazvežda: ako bi, na
primer, Veliki medved imao oblik koplja, to bi onda značilo da se nalazite
usred pleistocena.
Takode možemo naložiti računaru da projektuje neko sazvežde u buduć­
nost. Uzmimo, na primer, Lava. Zodijak predstavlja pojas od dvanaest sazve­
žda koji naizgled opasuje nebo, nalazeći se na prividnoj putanji Sunca. Koren
ove reci jeste zoo, zato što su zodijačka sazvežda, kao što je Lav, poglavito
zamišljena kao životinje. Kroz milion godina Lav će još manje ličiti na lava
nego danas. Možda će ga naši daleki potomci prozvati sazvežđem radio-teleskopa - premda podozrevam da će kroz milion godina radio-teleskop biti još
zastareliji nego što je to kameno koplje sada.
Nezodijačno sazvežde Orion, lovac, oivičavaju četiri sjajne zvezde. a dija­
gonalno preseca linija od tri zvezde, koja predstavlja lovčev pojas. Tri slabe
zvezde koje vise sa pojasa obrazuju, prema konvencionalnom astronomskom
opisu, Orionov mač. Srednji član mača nije, u stvari, zvezda, već je posredi
veliki oblak gasa, nazvan Orionova maglina, u kome se rađaju zvezde. Mno­
ge zvezde u Orionovoj maglini su tople i mlade; one se brzo razvijaju i okon­
čavaju živote u kolosalnim kosmičkim eksplozijama, takozvanim supemovama.
Između njihovog rađanja i umiranja jedva da protekne nekoliko desetina mili­
ona godina. Ako bismo, pomoću računara. stali da projektujemo Orionovu maglinu brzo u budućnost, bili bismo očevici izuzetnih pojava: rađanja i spekta­
kularnih umiranja mnogih tamošnjih zvezda, koje blesnu i zgasnu poput svitaca u mrkloj noći.
Sunčevo susedstvo, neposredna okolina naše zvezde u svemiru, obuhvata i
najbliži zvezdani sistem, porodicu Alfe Kentaura. Posredi je, u stvari, tročlani
sistem, u okviru koga dve zvezde kruže jedna oko druge, dok treća, Proksima
Kentaura, orbitira oko njih na diskretnoj udaljenosti. Na određenim tačkama
svoje orbite Proksima je najbliža poznata zvezda Suncu - te otuda i njen na­
ziv {Proxima: obližnja - prim. prev.). Mnoge zvezde na nebu ulaze u sastav
dvočlanih i višečlanih stelarnih sistema. Naše samotno Sunce predstavlja tu
svojevrsnu nepravilnost.
Druga zvezda po sjajnosti u sazvežđu Andromeda, takozvana Beta Andromede, udaljena je od nas sedamdeset pet svetlosnih godina. Svetlost posred­
stvom koje je sada vidimo provela je sedamdeset pet godina putujući tamom
međuzvezdanog prostora da bi stigla do Zemlje. Da se zbio neverovatan slu-
206 •
Karl Segan
čaj i da je Beta Andromede eksplodirala prošlog utorka, mi to ne bismo sa­
znali još sedamdeset pet godina, budući da bi toj zanimljivoj informaciji, koja
putuje brzinom svetlosti, bilo potrebno upravo toliko vremena da prevali
ogromnu međuzvezdanu razdaljinu. Kada se svetlost, po kojoj sada vidimo tu
zvezdu, otisnula na svoje dugo putovanje, mladi Albert Ajnštajn, zaposlen kao
činovnik u Švajcarskom patentnom zavodu, upravo je objavio svoju posebnu
teoriju relativnosti ovde na Zemlji.
Prostor i vreme su prepleteni. Nemoguće je baciti pogled u prostor, a da
se istovremeno ne baci pogled i u vreme. Svetlost putuje veoma brzo. Ali pro­
stor je izuzetno prazan, a zvezde su međusobno veoma udaljene. Udaljenosti
od sedamdeset pet svetiosnih godina ili manje veoma su skromne u poredenju
sa drugim razdaljinama u astronomiji. Od Sunca do središta Mlečnog puta ima
trideset hiljada svetiosnih godina. Naša galaksija udaljena je od najbliže spiral­
ne galaksije, M 31, koja se takođe nalazi u sazvežđu Andromeda, dva miliona svetiosnih godina. Kada je svetlost, koju danas vidimo sa M 31, krenula ka
Zemlji, na našoj planeti još nije bilo ljudi, premda su se naši preci brzo raz­
vijali prema našem sadašnjem obliku. Razdaljina između Zemlje i najudaljeni­
jih kvazara iznosi između osam i deset milijardi svetiosnih godina. Danas ih
vidimo kakvi su bili pre no što se obrazovala Zemlja, pre no što je uopšte na­
stao Sunčev sistem.
Ova situacija nije ograničena samo na astronomske objekte, ali jedino su
astronomski objekti toliko daleki da konačnost brzine svetlosti dolazi do izra­
žaja. Ako pogledate prijateljicu koja je od vas udaljena tri metra, na suprot­
nom kraju sobe, vi je, u stvari, ne vidite kakva je „sada", već kakva je „bila"
pre jedan sto milioniti deo sekunde: (3m)/(3 x 108m/s) = l/(108s) = (10'8s), ili
stoti deo mikrosekunde. U ovom računu naprosto smo podelili udaljenost sa
brzinom i dobili vreme putovanja svetlosti. Ali razlika između vaše prijatelji­
ce 'sada' i sada menje jedan sto milioniti deo sekunde odveć je mala da bi se
mogla primetiti. Sa druge strane, kada posmatramo kvazar udaljen osam mili­
jardi svetiosnih godina, činjenica da ga vidimo kakav je bio pre osam milijar­
di godina može da bude veoma važna. (Na primer, ima mišljenja da su kvazari eksplozivne pojave koje se po svoj prilici zbivaju jedino u ranoj istoriji
galaksija. U tom slučaju, što je data galaksija udaljenija, mi je vidimo dublje
u istoriji, pa je verovatnije da ćemo je ugledati u kvazarskom vidu. I odista,
broj kvazara se povećava kako nam pogled domaša udaljenosti iznad pet mi­
lijardi svetiosnih godina.)
Putovanje kroz prostor i vreme
• 207
Dve međuzvezdane svemirske sonde 'Vojadžer', najbrže letelice koje su do
sada lansirane sa Zemlje, trenutno se kreću brzinom koja dostiže jedan desetohiljaditi deo svetlosne. Da bi prevalile razdaljinu do najbliže zvezde, biće im
potrebno četrdeset hiljada godina. Ima li bilo kakve nade da se otisnemo sa
Zemlje i premostimo ogromnu udaljenost makar i do Proksime Kentaura u ne­
kom prikladnom razdoblju? Možemo li se na neki način približiti brzini sve­
tlosti. U čemu se ogleda tajna brzine svetlosti? Da li ćemo jednoga dana mo­
žda moći da je nadmašimo?
Da ste imali prilike da se šetate kroz živopisne predele Toskane tokom poslednje decenije prošlog stoleća, možda biste, negde na putu za Paviju, sreli
jednog pomalo dugokosog momčića, nedavno izbačenog iz škole. Njegovi uči­
telji u Nemačkoj uveravali su ga da nikada ništa u životu neće postići, da nje­
gova pitanja narušavaju red u razredu i da će biti najbolje ako napusti školu.
On ih je poslušao i ubrzo se obreo u severnoj Italiji, koja ga je očarala svo­
jom lepotom i gde je mogao da se posveti stvarima beskrajno dalekim od onih
kojima je bio kljukan u svojoj pređašnjoj, vojnički disciplinovanoj, pruskoj ško­
li. Njegovo ime bilo je Albert Ajnštajn. a njegova razmišljanja izmenila su svet.
Ajnštajn je bio oduševljen Bernštajnovom Narodnom knjigom o prirodnim
naukama; već na prvoj strani ovog dela, posvećenog popularizaciji nauke, opi­
suje se fantastična brzina elektriciteta kroz žice i svetlosti kroz prostor. On se
zapitao kakav bi svet izgledao kada biste mogli da putujete na talasu svetlosti.
Putovati brzinom svetlosti! Uistinu očaravajuća i zanosna pomisao za dečaka
na putu kroz živopisne predele, koji se, treperavi, kupaju u Sunčevoj svetlosti.
Ne biste uopšte mogli da ustanovite da se nalazite na svetlosnom talasu, ako
biste putovali sa njim. Ukoliko biste se otisnuli na bregu talasa, na njemu bi­
ste i ostali, izgubivši svaku predstavu da je tu posredi talas. Nešto neobično
se zbiva pri brzini svetlosti. Što je Ajnštajn više razmišljao o ovakvim pitanji­
ma, ona su postajala sve neugodnija. Izgledalo je da paradoksi niču odasvud
ako biste došli u priliku da putujete brzinom svetlosti. Izvesne stvari prihvatane su kao ispravne, ali izgleda da o njima nije u dovoljnoj meri promišljeno.
Ajnštajn je pošao od jednostavnih pitanja koja su mogla biti postavljena stolećima ranije. Sta, na primer, imamo na umu kada kažemo da su dva događa­
la istovremena?
Zamislite da vozim bicikl ka vama. Približivši se jednom raskršću, umalo
da naletim, bar meni tako izgleda, na jednu konjsku zapregu, koja mi nailazi
sa strane. Skrećem i jedva uspevam da očuvam ravnotežu. Razmislite sada po-
208 •
Karl Segan
novo o ovom događaju i zamislite da se bicikl i zaprega kreću gotovo brzi­
nom svetlosti. Ako se nalazite sa druge strane raskršća, naspram bicikla, onda
se zaprega kreće pod pravim uglom u odnosu na vašu liniju vida. Mene vidi­
te po odraženoj Sunčevoj svetlosti kako idem ka vama. Zar u tom slučaju mo­
ju brzinu ne bi trebalo dodati brzini svetlosti, što bi za posledicu imalo da mo­
ja slika stigne do vas znatno pre nego slika zaprege? Zar me u tom slučaju ne
biste videli kako naglo skrećem, pre no što spazite da je zaprega stigla do ras­
kršća? Možemo li zaprega i ja da stignemo do raskršća istovremeno - iz mo­
je tačke gledanja, ali ne i iz vaše? Mogu li da za dlaku izbegnem sudar sa za­
pregom, dok biste me vi videli kako skrećem oko nepostojeće prepreke, a za­
tim nastavljam da vedro vozim bicikl ka varošici Vinči? Posredi su neobična
i tanana pitanja. Ona prkose očiglednostima. Postoji razlog što niko na njih ni­
je pomislio pre Ajnštajna. Iz ovako elementarnih pitanja Ajnštajn je izveo te­
meljito prekrajanje sveta, doveo je do revolucije u fizici.
Ako želimo da dokučimo svet, ako hoćemo da izbegnemo ovakve logičke
paradokse koji se javljaju pri kretanju velikim brzinama, moramo poštovati od­
ređena pravila, zapovesti prirode. Ajnštajn je kodifikovao ta pravila u poseb­
noj teoriji ralativnosti. Svetlost (odražena ili emitovana) sa nekog tela kreće se
istom brzinom bez obzira na to da li se dotično telo nalazi u stanju kretanja
ili mirovanja: Nemoj dodati svoju brzinu brzini svetlosnoj. Isto tako, nijedno
materijalno telo ne može se kretati brže od svetlosti: Nemoj putovati brzinom
svetlosti, niti brže od nje. Ništa se u fizici ne protivi tome da se koliko god
želite približite brzini svetlosti: savršeno je u redu da se krećete brzinom koja
dostiže 99,9 odsto svetlosne. Ali ma koliko se upinjali, nikada vam neće poći
za rukom da zaokruglite ovu brojku na sto. Da bi svet bio logički saglasan,
mora postojati kosmička brzinska granica. U protivnom, mogli biste da postig­
nete praktično neograničenu brzinu tako što biste zbrajali brzine na nekoj po­
kretnoj platformi.
Evropljani sa kraja prošlog i početka ovog stoleća bili su opšteg uverenja
da postoje povlašćeni referencijalni sistemi: da nemačko, francusko ili britan­
sko kulturno i političko ustrojstvo nadmaša ustrojstva iz drugih zemalja; da su
Evropljani nadređeni drugim narodima, koji su se mogli smatrati srećnim ako
bi bili kolonizovani. Društvena i politička primena Aristarhovih i Kopernikovih zamisli bila je odbačena ili prenebregnuta. Mladi Ajnštajn ustao je protiv
predstave o povlašćenim referencijalnim sistemima u fizici, baš kao i u politi­
ci. U Vaseljeni punoj zvezda, koje se razuduju u svim pravcima, ne postoju
Putovanje kroz prostor i vreme
• 209
mesto 'u stanju mirovanja', nema takvog posmatračkog položaja koji bi bio
nadređen svim ostalim položajima. Upravo se ovo podrazumevalo pod rečju re­
lativnost. Zamisao je veoma jednostavna, uprkos oreolu tajanstvenosti koji ju
je pratio: za posmatranje Vaseljene sva mesta su podjednako valjana. Zakoni
prirode moraju biti istovetni. bez obzira na to ko ih opisuje. Ako je ovo tačno - a bilo bi krajnje neobično kada bi se naš beznačajan položaj u Kosmosu odlikovao nečim naročitim - onda nužno sledi da se niko ne može kretati
brže od svetlosti.
Čujemo pucanj biča zato što se njegov vrh kreće brže od zvuka, stvaraju­
ći udarni talas, odnosno mali sonični prasak. Grmljavina je sličnog porekla.
Svojevremeno se mislilo da avioni neće moći da putuju brže od zvuka. Danas
je nadzvučni let sasvim običan. Ali svetlosna barijera razlikuje se od zvučne.
Ovde nije posredi puki inženjerski problem, kao što je to bio kod nadzvučnih
aviona. U pitanju je temeljni zakon prirode, podjednako suštinski kao i gravi­
tacija. Osim toga, ne postoje pojave u sklopu našeg iskustva - slične pucnju
biča ili prasku groma u slučaju zvuka - koje bi ukazale na mogućnost nadmašivanja brzine svetlosti u vakuumu. Baš naprotiv: raspolažemo izuzetno širo­
kim rasponom iskustava - sa nuklearnim akceleratorima i atomskim časovnicima, na primer - koja su u tačnoj kvantitativnoj saglasnosti sa posebnom relativnošću.
Problemi istovremenosti ne javljaju se kod zvuka kao kod svetlosti zato
što se zvuk prostire kroz neku materijalnu sredinu, obično vazduh. Zvučni talasi koji stižu do vas kada vam se obraća neki prijatelj predstavljaju kretanje
molekula u vazduhu. Svetlost. međutim, putuje u vakuumu. Ograničenja veza­
na za kretanje molekula u vazduhu ne važe kada je posredi vakuum. Svetlost
sa Sunca stiže do nas kroz prazan prostor što nas razdvaja, ali ma koliko pom­
no osluškivali, nećemo čuti pucketanje Sunčevih pega ili tutnjavu solarnih bleskova. Pre relativnosti smatralo se da se svetlost prostire kroz jedan naročiti
medijum koji ispunjava svekoliki svemir: posredi je bio takozvani 'svetlonosni
eter'. Ali znameniti ogled Majklsona i Morlija bespogovorno je pokazao da ta­
kav eter ne postoji.
Povremeno čujemo o stvarima koje, navodno, mogu da putuju brže od sve­
tlosti. Najčešće se s tim u vezi pominje takozvana 'brzina misli'. Posredi je,
međutim, krajnje nesuvisla zamisao, naročito s obzirom na okolnost da je br­
zina impulsa kroz neurone u našem mozgu približno jednaka brzini magareće
zaprege. Činjenica da su ljudska bića bila dovoljno mudra da otkriju relativ-
210 •
Karl Segan
nost pokazuje da smo mi kadri da valjano mislimo, ali teško da se možemo
podičiti time da brzo mislimo. Električni impulsi kod modernih računara kre­
ću se, međutim, gotovo svetlosnom brzinom.
Posebnoj relativnosti, koju je Ajnštajn u potpunosti razradio sredinom dva­
desetih godina života, u prilog je išao svaki ogled preduzet sa svrhom da se
ona proveri. Možda će sutra neko postaviti teoriju, saglasnu sa svime ostalim
što znamo, koja bi prevazišla paradokse vezane za istovremenost, izbegla povlašćene referencijalne sisteme, a ipak dopustila putovanja brzinama većim od
svetlosne. Ali ja u to ozbiljno sumnjam. Ajnštajnova zabrana putovanja nadsvetlosnom brzinom kosi se sa našim zdravim razumom, ali zašto bismo u
ovom pogledu ukazali poverenje zdravom razumu? Zašto bi naša iskustva pri
brzini od deset kilometara na čas bila merodavna za zakone prirode koji važe
pri brzini od tri stotine hiljada kilometara u sekundi? Relativnost postavlja gra­
nice onome što ljudi u krajnjoj liniji mogu da učine. Ali Vaseljenu ništa ne
obavezuje da bude u savršenoj saglasnosti sa našim htenjima. Posebna relativ­
nost lišava nas jednog načina da stignemo do zvezda, onemogućujući postoja­
nje broda koji bi se kretao brže od svetlosti. No, ona u isti mah dopušta je­
dan drugi, sasvim neočekivani metod.
Sledeći jednu ideju Džordža Gamova, zamislimo svet u kome brzina sve­
tlosti ne bi imala svoju stvarnu vrednost od tri stotine hiljada kilometara u se­
kundi, već jednu znatno skromniju: četrdeset kilometara na sat, recimo - ali
strogo propisano. (Nema kazni za ogrešenje o zakone prirode zato što ogrešenja uopšte ne postoje: priroda sama sobom upravlja i sređuje stvari tako da je
njene zabrane nemoguće prekršiti.) Zamislite da se približavate brzini svetlosti,
vozeći se na jednom motociklu. (Relativnost obiluje rečenicama koje počinju
sa: 'Zamislite...' Ajnštajn je ovakve oglede nazivao Gedankenexperiment, mi­
saoni opit.) Kako vam se brzina povećava, pogled počinje da vam domašuje
iza uglova objekata pored kojih prolazite. Iako ste okrenuti napred i ne osvrćete se, u vidnom polju počinju da vam se pojavljuju stvari koje su iza vas.
Pri brzini koja je sasvim blizu svetlosne, svet izgleda, viđen iz vašeg ugla posmatranja, veoma neobično: sve na kraju biva zbijeno u jedan majušni kružni
prozor koji se nalazi tik pred vama. Iz perspektive posmatrača u stanju miro­
vanja, svetlost koja se odražava od vas postaje crvenija kako se udaljavate, a
plavlja kako se približavate. Ako se krećete ka posmatraču gotovo brzinom sve­
tlosti, naći ćete se optočeni sablasnim hromatskim sjajem: vaše obično nevi­
dljive infracrvene emisije biće pomerene ka kraćim vidljivim talasnim dužina-
Putovanje kroz. prostor i vreme
• 211
ma. Postaćete zbijeni u pravcu kretanja, povećaće vam se masa, a vreme koje
iskušujete počeće sporije da teče, što predstavlja čudesnu posledicu putovanja
brzinom bliskom svetlosnoj, takozvanu vremensku dilataciju. Ali iz perspekti­
ve posmatrača koji se kreće zajedno sa vama - možda motocikl ima dva sedišta - ne javlja se nijedno od ovih dejstava.
Ova neobična i u prvi mah zbunjujuća predviđanja posebne relativnosti verodostojna su u najdubljem smislu u kome je u nauci ma šta verodostojno. Ona
zavise od vašeg relativnog kretanja, doduše, ali su stvarna, odnosno ne pred­
stavljaju samo optičke varke. Mogu se dokazati jednostavnim računskim rad­
njama, poglavito elementarnom algebrom, tako da su dostupna svakoj obrazo­
vanoj osobi. Takođe su saglasna sa mnogim opitima. Veoma tačni časovnici
smešteni u avione malo usporavaju u odnosu na časovnike u stanju mirovanja.
Nuklearni akceleratori sagrađeni su tako da računaju na porast mase pri pove­
ćanju brzine; da se ova okolnost nije imala u vidu, ubrzane čestice udarale bi
u zidove aparata, tako da bi se malo šta moglo preduzeti u eksperimentalnoj
nuklearnoj fizici. Brzina predstavlja udaljenost podeljenu sa vremenom. S ob­
zirom na to da blizu brzine svetlosti više ne možemo jednostavno da zbraja­
mo brzine, kao što smo to navikli da činimo u svakodnevnom svetu, moramo
odustati od uobičajenih predstava o apsolutnom prostoru i apsolutnom vreme­
nu - nezavisnim od našeg relativnog kretanja. To je razlog što dolazi do sma­
njivanja. To je uzrok vremenske dilatacije.
Putujući brzinama bliskim svetlosnoj, teško da biste uopšte starili, ali bi
zato vaši prijatelji i rođaci, koje ste ostavili kod kuće, starili uobičajenom sto­
pom. Kada biste se vratili sa relativističkog putovanja, kakva bi samo razlika
bila između vaših prijatelja i vas: oni bi u međuvremenu ostarili decenijama,
dok vi praktično uopšte ne biste bili stariji! Kretanje brzinama koje su na sa­
mom pragu svetlosne predstavlja svojevrsni eliksir života. S obzirom na okol­
nost da vreme počinje sporije da teče u blizini brzine svetlosti, posebna rela­
tivnost pruža nam sredstvo da se otisnemo ka zvezdama. No, je li moguće, posmatrano iz ugla praktičnog inženjerstva, putovati brzinama bliskim svetlosnoj?
Da li je moguć takav zvezdani brod?
Toskana je pružila nadahnuće ne samo mladome Albertu Ajnštajnu; ona je
bila postojbina još jednog velikog genija, Leonarda da Vinčija, koji je tu živeo četiri stotine godina ranije; on je uživao u penjanju po toskanskim brdima
i posmatranju sa velike visine, osećajući se pri tom kao da leti poput ptice.
Bio je prvi koji je nacrtao skice iz vazdušne perspektive predela, gradova i
212 •
Karl Segan
utvrđenja. Medu mnogim Leonardovim zanimanjima i preduzetništvima, kao što
su slikarstvo, kiparstvo, anatomija, geologija, prirodopis, vojno i civilno inženjerstvo, postojala je i jedna velika strast: da projektuje i načini mašinu koja
bi bila kadra da leti. U tom smislu pravio je planove, izrađivao modele, gra­
dio prototipove u prirodnoj veličini - ali nijedan od njih nije se pokazao delotvoran. Stvar je, naime, bila u tome što tada nisu postojali dovoljno snažni i
dovoljno laki motori. Projekti su. međutim, bili izvanredno domišljati i podsticali su mnoge neimare iz potonjih vremena. No, Leonarda su neuspesi dubo­
ko tištili. Ali greška nije bila do njega. On je, naprosto, bio zarobljen u pet­
naestom stoleću.
Sličan slučaj zbio se i 1939. godine, kada je jedna grupa inženjera, oku­
pljenih u Britanskom međuplanetnom društvu, projektovala brod koje je treba­
lo da ljude preveze do Meseca - brod koji se temeljio na tehnologiji iz 1939.
On uopšte nije bio istovetan projektu letelice 'Apolo', koja je obavila upravo
tu misiju tri decenija kasnije, ali je ukazao na to da putovanje na Mesec mo­
že jednoga dana da postane praktična inženjerska mogućnost.
Danas raspolažemo preliminarnim projektima brodova za upućivanje ljud­
skih posada prema zvezdama. Ne predviđa se da nijedan od ovih brodova kre-i
ne na put sa površine Zemlje. Umesto toga, oni će biti izgrađeni na orbiti oko
naše planete, odakle će se i lansirati na svoja dugotrajna međuzvezdana puto­
vanja. Jedan od projekata dobio je naziv 'Orion', prema istoimenom sazvežđu,
što treba da posluži kao stalni podsetnik da su krajnja odredišta letilica ovoga
tipa zvezde. Predviđeno je da 'Orion' koristi eksplozije vodoničnih bombi, nu­
klearnog oružja koje bi dejstvovalo na inercionu ploču, pri čemu bi svaka eks­
plozija obezbeđivala određen potisak, a kao krajnji ishod dobio bi se svojevr­
stan ogroman svemirski motorni čamac. Posmatrano iz čisto tehnološkog ugla,
projekat 'Orion' izgleda savršeno praktičan. Priroda mu je, doduše, takva da
prilikom njegovog dejstvovanja nastaju velike količine radioaktivnosti, ali p
misiji koja bi se savesno sprovodila ovo zračenje odlazilo bi isključivo u međuplanetni, odnosno međuzvezdani prostor. Rad na 'Orionu' već je bio dobra­
no odmakao u Sjedinjenim Državama, ali je onda morao biti obustavljen zbog
potpisivanja međunarodnog sporazuma kojim se zabranjuje korišćenje nuklear­
nog oružja u svemiru. Čini mi se da je to velika šteta. Zvezdani brod 'Orion'
najbolji je vid upotrebe nuklearnog oružja koji mogu da zamislim.
Projekat 'Dedal' predstavlja skorašnju zamisao nastalu pri Britanskom me­
đuplanetnom društvu. Njime se pretpostavlja upotreba nuklearnog fuzionog re-
Putovanje kroz prostor i vreme
• 213
aktora - naprave koja je znatno bezbednija i delotvornija od postojećih l'isionih elektrana. Mi još ne raspolažemo fuzionim reaktorima, ali ima puno osno­
ve za pretpostavku da ćemo ih načiniti kroz deceniju ili dve. Letelice na pogon zasnovan na projektima 'Orion' i 'Dedal' mogle bi da dostignu deseti deo
brzine svetlosti. Putovanje takvim brodovima do Alfe Kentaura, udaljene 4,3
svetlosne godine, trajalo bi četrdeset tri godine, što je manje od ljudskog veka. No, brzina ovakvih letelica ne bi bila dovoljno bliska svetlosnoj da do iz­
ražaja dođe dejstvo vremenske dilatacije, o kome govori posebna teorija rela­
tivnosti. Čak i uz optimističko viđenje razvoja naše tehnologije, malo je verovatno da će projekti 'Orion'. 'Dedal' ili neki sličan biti ostvareni pre sredine
dvadeset prvog stoleća, premda bismo mogli, ako bismo to želeli. da odmah
pristupimo sprovođenju u delo 'Oriona'.
Kada su posredi putovanja duža od onih do najbližih zvezda, mora se preduzeti nešto drugo. Možda bi se projekti 'Orion' i 'Dedal' mogli primeniti za
višepokolenjske brodove, u kom slučaju bi oni koji stignu do neke planete dru­
ge zvezde bili daleki potomci astronauta koji su se otisnuli na put pre više sto­
leća. Ili će možda biti pronađen bezbedan način hibernisanja ljudi, što će omo­
gućiti da se svemirski putnici zamrznu, a potom probude mnogo vekova ka­
snije. Kako izgleda, ove nerelativističke svemirske brodove, koji će nesumnji­
vo biti veoma skupi, srazmerno je lako projektovati, sagraditi i koristiti, u poređenju sa kosmičkim letelicama koje se kreću brzinama bliskim svetlosnoj.
Drugi zvezdani sistemi dostupni su ljudskim bićima, ali tek uz zamašne na­
pore.
Brzi međuzvezdani svemirski letovi - pri kojima se brzina brodova pribli­
žava brzini svetlosti - predstavljaju cilj koji se sasvim izvesno neće moći do­
stići za stotinu, već tek za hiljadu, ili čak za deset hiljada godina. No, načel­
no govoreći, oni su mogući. R. V. Basard izložio je zamisao o svojevrsnim
međuzvezdanim usisnicima. koji bi sakupljali razuđenu materiju - poglavito vodonikove atome - što pluta između zvezda; potom bi ta materija bila ubrzana
u fuzionom motoru i u mlazu ponovo izbačena napolje. Vodonik bi ovde bio
korišćen i kao gorivo i kao reakciona masa. Ali u takozvanom dubokom sve­
miru, u svakom kubnom centimetru, zapremini koja odgovara veličini jednog
zrna grožđa, javlja se samo po jedan atom. Da bi usisnici dejstvovali, potre­
ban je čeoni sabirnik prečnika više stotina kilometara. Kada bi brod dostigao
relativističke brzine, vodonikovi atomi kretali bi se gotovo brzinom svetlosti u
odnosu na kosmičku letelicu. Ukoliko se ne bi preduzele odgovarajuće mere
214 •
Karl Segan
predostrožnosti, ovi indukovani kosmički zraci naprosto bi spržili brod i putni­
ke na njemu. Prema jednom predloženom rešenju ove poteškoće, laserima bi
se sa meduzvezdanih atoma skinuli elektroni, što bi uslovilo da oni steknu elek­
trični naboj još dok su na izvesnoj udaljenosti, a potom bi ih izuzetno snažno
magnetno polje skrenulo od broda, odnosno upravilo ka usisniku. Ovo bi bio
inženjerski poduhvat kakvom na Zemlji još nije bilo ravna. Posredi su, naime,
motori veličine čitavih malih svetova.
No, pokušajmo da začas ipak razmislimo o jednom takvom brodu. Zemljina gravitacija privlači nas izvesnom silom, koju bismo pri padanju iskusili kao
ubrzanje. Ukoliko bismo se omakli sa drveta - što je moralo da se često do­
gađa našim protoljudskim precima - stali bismo da padamo sve brže, odnosno
brzina padanja povećavala bi nam se stopom od oko deset metara u sekundi,
svake sekunde. Ovo ubrzanje, kojim se odlikuje sila gravitacije što nas drži na
površini planete, obeležava se sa 1 g, gde je 'g' oznaka za Zemljinu silu te­
že. Mi se osećamo sasvim normalno pri ubrzanju od 1 g; odrasli smo pri 1 g.
Ako bismo živeli u svemirskom brodu koji bi ostvarivao ubrzanje od 1 g, za
nas bi to bila savršeno prirodna sredina. U stvari, jednakost između gravitaci­
onih sila i sila koje bismo iskusili u svemirskoj letelici u stanju ubrzanja pred­
stavlja jednu od glavnih tekovina Ajnštajnove poznije opšte teorije relativnosti.
Uz neprekidno ubrzanje od 1 g, posle godinu dana provedenih na putovanju
kroz svemir kretali bismo se brzinom koja je veoma bliska svetlosnoj: (0,01
km/s2) x (3 x 107s) = 3 x IO5 km/s.
Zamislimo sad kako jedan takav svemirski brod, sa ubrzanjem od 1 g, ko­
je ga dovodi gotovo do granice brzine svetlosti, načini okret na pola puta i
počne da se usporava takođe jednom gravitacijom sve dok ne stigne do odre­
dišta. Najvećim delom putovanja brzina bi bila gotovo svetlosna, što bi uslo­
vilo ogromno usporenje protoka vremena. Jedno od mogućih obližnjih odredi­
šta misije koja bi se ostvarivala na ovaj način, odnosno jedno susedno sunce
koje možda poseduje planetni sistem, jeste takozvana Barnardova zvezda, uda­
ljena od nas oko šest svetlosnih godina. Do nje bi se moglo stići za približno
osam godina, mereno časovnikom smeštenim na brodu; istim parametrom od­
ređeno, putovanje do središta Mlečnog puta trajalo bi dvadeset jednu godinu;
do M 31, galaksije Andromeda, dvadeset osam godina. Razume se, ljudima ko­
ji su ostali na Zemlji stvari bi izgledale bitno drugačije. Umesto samo dvade­
set jednu godinu do središta Galaksije, časovnici na našoj planeti izmerili bi
čak trideset hiljada godina. Pod takvim okolnostima, kada bismo se vratili ku-
Putovanje kroz prostor i vreme
• 215
ći sa jedne ovakve misije, teško da bi se našao neki stari prijatelj da nam po/.eli dobrodošlicu. Načelno govoreći, putovanje koje se ostvaruje brzinama na
samoj granici svetlosne omogućilo bi nam da obiđemo poznatu Vaseljenu za
ciglih pedeset šest godina brodskog vremena. No, kući bismo se vratili mno­
go desetina milijardi godina u budućnost - i zatekli ugljenisane ostatke Zemlje
i zgaslo Sunce. Relativistička putovanja čine Vaseljenu dostupnom, bar kada
su posredi istinski razvijene civilizacije - ali i tu samo onim njihovim pripad­
nicima koji se otiskuju u misije. Nema nikakvog načina da se onima koji su
ostali na matičnim svetovima upute neke informacije brzinom koje bi premašale brzinu svetlosti.
Projekti 'Orion' i "Dedal', kao i Basardovi sabirnici po svoj prilici više će
zaostajati za pravim međuzvezdanim svemirskim letelicama koje ćemo jedno­
ga dana graditi nego što Leonardovi modeli zaostaju za današnjim nadzvučnim
avionima. Ali ukoliko ne uništimo sami sebe, uveren sam da ćemo se jedno­
ga dana otisnuti put zvezda. Kada budemo istražili ceo matični Sunčev sistem,
počeće da nas mame planete drugih zvezda.
Putovanje kroz prostor i putovanje kroz vreme blisko su povezani. Može­
mo putovati brzo kroz prostor jedino ako putujemo brzo u budućnost. Ali šta
je sa prošlošću? Možemo li da se vratimo u prošlost i da je menjamo? Može­
mo li da preinačimo zbivanja o kojima govore udžbenici istorije? Mi sve vre­
me putujemo sporo u budućnost, stopom od jednog dana dnevno. Relativističkim svemirskim letom mogli bismo brzo da putujemo u budućnost. Ali mno­
gi fizičari smatraju da je povratak u prošlost nemoguć. Čak i kada biste posedovali napravu kadru da se vraća u prošlost, misle oni, ne biste ipak bili u sta­
nju da preduzmete ništa što bi izazvalo bilo kakvu pramenu u budućnosti. Ako
biste se otisnuli u prošlost i osujetili susret vaših roditelja, onda ne biste uopšte ni bili rođeni, što već predstavlja očiglednu protivurečnost, budući da izvesno postojite. Slično dokazu o iracionalnosti kvadratnog korena iz dva, slično
problemu istovremenosti u posebnoj teoriji relativnosti, i ovo je primer dovo­
đenja u pitanje polazne pretpostavke, budući da zaključak izgleda besmislen.
No, ima fizičara koji zastupaju glidište o dve alternativne istorije, dve podlednako valjane stvarnosti koje bi uporedo postojale - jedna za koju znate i
druga u kojoj uopšte niste rođeni. Možda se samo vreme odlikuje čitavim mno­
štvom potencijalnih dimenzija, uprkos činjenici što je nama usud dodelio da
obitavamo samo u jednoj od njih. Zamislite da možete da se vratite u prošlost
i da je izmenite - recimo, da ubedite kraljicu Izabelu da ne pruži potporu Kri-
216 •
Karl Segan
stoforu Kolumbu. Taj čin pokrenuo bi sasvim drugačiji lanac istorijskih doga­
đaja, o kojima ništa ne bi doznali oni koje ste ostavili u vašoj matičnoj vre­
menskoj liniji. Ukoliko bi ovakva vrsta putovanja kroz vreme bila moguća, on­
da bi svaka zamisliva alternativa istorije mogla u izvesnom smislu uistinu da
postoji.
Istorija se poglavito sastoji od složenog klupka veoma prepletenih niti, od
društvenih, ekonomskih i kulturnih međudejstava koja nipošto nije lako rasple­
sti. Nebrojena sitna, nepredvidljiva i slučajna zbivanja, koja se neprekidno od­
igravaju, uglavnom ostaju bez dalekosežnih posledica. Ali neka među njima,
ona koja se događaju na kritičnim prekretnicama ili račvalištima, mogu da menjaju ustrojstvo istorije. Postoje slučajevi u kojima srazmerno beznačajna po­
dešavanja mogu da dovedu do korenitih promena. Što je jedan takav događaj
dublje u prošlosti, njegov uticaj mogao bi da bude tim izrazitiji - iz jednostav­
nog razloga što na taj način postaje duži krak vremenske poluge.
Polio-virus spada u red sićušnih mikroorganizama. Svakoga dana srećemo
ih čitavo mnoštvo. Ali samo retko - srećom - jedan od njih inficira nekog čoveka i izaziva opasnu boljku. Frenklin D. Ruzvelt, trideset drugi predsednik
Sjedinjenih Američkih Država, imao je paralizu. Okolnost da ga je bolest ve­
zala za stolicu možda je u Ruzveltu podstakla izrazitije sažaljenje prema bes­
pomoćnima i obespravljenima; ili ga je možda nadahnula snažnijom željom da
uspe. Da je Ruzveltova ličnost bila drugačija, ili da se u njemu nikada nije po­
javilo htenje da bude predsednik Sjedinjenih Država, lako se moglo dogoditi
da velika ekonomska kriza iz tridesetih godina, Drugi svetski rat i razvoj nu­
klearnog oružja imaju sasvim drugačiji tok. Jednom rečju, budućnost sveta mo­
gla je biti promenjena. Jedan virus, međutim, sasvim je beznačajna stvar, promera svega milioniti deo centimetra. Teško da uopšte predstavlja bilo šta.
Sa druge strane, zamislimo da je naš vremenski putnik uspeo da ubedi kra­
ljicu Izabelu da je Kolumbov zemljopis pogrešan, odnosno da, sudeći po Eratostenovoj proceni Zemljinog obima, on nikada ne bi mogao da stigne do Azi­
je. No, čak i da se to dogodilo, gotovo je izvesno da bi neki drugi Evroplja­
nin, koju deceniju kasnije, preduzeo putovanje na zapad, prema Novom svetu.
Napredak na polju navigacije, privlačnost trgovine začinima i nadmetanje me­
du takmačkim evropskim silama uslovili bi da otkriće Amerike bude manje-više neumitno oko 1500. godine. Razume se, u tom slučaju danas ne bi bilo dr­
žave Kolumbije, oblasti Kolumbije u saveznoj državi Ohajo, niti univerziteta
Kolumbija u Njujorku. Ali glavni tok istorijskih zbivanja bio bi po svoj prili-
Putovanje kroz prostor i vreme
• 217
ci uglavnom istovetan. Da bi dalekosežno uticao na budućnost, putnik kroz vre­
me verovatno bi morao da upliviše na čitav niz brižljivo odabranih događaja,
jer se jedino tako može preinačiti tkanje istorije.
Veoma je podsticajno maštati o istraživanju tih svetova koji nikada nisu
postojali. Ako bismo ih posetili, došli bismo u priliku da istinski dokučimo ka­
ko istorija dejstvuje; istorija bi tada postala eksperimentalna nauka. Da neka
naizgled stožerna osoba uopšte nije živela - Platon, recimo, apostol Pavle, ili
Petar Veliki - u kojoj meri bi svet bio različit? Šta bi bilo da je opstala i uze­
la maha naučna tradicija drevnih Jonjana? To bi nalagalo da mnogi društveni
odnosi tog vremena budu drugačiji - a pre svega da se iskoreni rasprostranje­
no verovanje da je ropstvo prirodno i pravično. Šta bi bilo da ona luča koja
je zablistala pre dve i po hiljade godina u istočnom Sredozemlju nije zgasla?
Šta da su nauka, eksperimentalni metod i dostojanstvo zanatstva i rukotvoračkih veština uhvatili čvrst koren dve hiljade godina pre industrijske revolucije?
Šta bi bilo da je moć novog načina razmišljanja u većem obimu uočena i pri­
znata. Ponekad mi se čini da smo na taj način mogli uštedeti deset ili dvade­
set stoleća. Možda bi Leonardovi doprinosi opštoj kulturi, odnosno civilizaciji
bili ostvareni hiljadu godina ranije, a Ajnštajnovi pola milenijuma. Na takvoj
jednoj alternativnoj Zemlji Leonardo i Ajnštajn, razume se, nikada ne bi bili
rođeni. Premnogo stvari bi se razlikovalo. U svakom ejakulatu postoji na sto­
tine miliona ćelija sperme, ali samo jedna od njih uspeva da oplodi jajašce i
da proizvede člana narednog pokolenja ljudskih bića. Ali koji će spermatozoid
oploditi jajašce zavisi od krajnje sitnih i beznačajnih činilaca, kako unutrašnjih,
tako i spoljašnjih. Da je samo neka sićušna stvar krenula drugim tokom pre
dve i po hiljade godina, niko od nas ne bi danas bio ovde. Umesto nas posto­
jale bi milijarde drugih ljudskih stvorenja.
Da je duh Jonjana preovladao, mislim da bismo se mi - odnosno, alterna­
tivni 'mi' - već otisnuli prema zvezdama. Naši prvi posmatrački brodovi, upu­
ćeni do Alfe Kentaura, Barnardove zvezde, Sirijusa i Taua Kita, odavno bi se
vratili. Na Zemljinoj orbiti uveliko bi se obavljalo građenje velikih flota meduzvezdanih transportera - izviđačkih letelica bez ljudske posade, putničkih
brodova za emigrante, ogromnog trgovačkog brodovlja koje bi sporo krstarilo
svemirskim morima. Na svim tim kosmičkim plovilima nalazili bi se simboli
i napisi. Ukoliko bismo ih pobliže osmotrili, videli bismo da su na grčkom je­
ziku. Možda bi znamenje na pramcu jednog od prvih brodova bio dodekaedar,
ispod koga bi stajalo: 'Svemirski brod Teodor sa planete Zemlje'.
218 •
Karl Segan
U vremenskoj liniji našeg sveta stvari su se razvijale donekle sporije. Mi
još nismo spremni za zvezde. Ali možda će kroz stoleće ili dva. kada Sunčev
sistem bude potpuno istražen, prilike na našoj planeti takode biti sređene. Ta­
da ćemo imati volju, sredstva i tehničko znanje da se uputimo ka zvezdama.
Sa velike udaljenosti istražićemo raznovrsje drugih planetnih sistema, od kojih
će neki biti veoma slični našem, dok će se drugi izuzetno razlikovati. Znaćemo koju zvezdu valja posetiti. Naše mašine i naši potomci prevaljivaće kao od
šale svetlosne godine, deca Talesa i Aristarha, Leonarda i Ajnštajna.
Još pouzdano ne znamo koliko ima planetnih sistema, ali po svemu sude­
ći broj im je ogroman. U našoj neposrednoj okolini ne nalazi se samo jedan,
već ih, u izvesnom smislu, ima čak četiri: Jupiter. Saturn i Uran poseduju si­
steme satelita koji, u pogledu srazmernih veličina i razmeštaja meseca. veoma
liče na sistem planeta oko Sunca. Statistička istraživanja dvostrukih zvezda, či­
je se mase veoma razlikuju, ukazuju na to da bi gotovo sve pojedinačne zve­
zde poput našeg Sunca trebalo da imaju planetne pratioce.
Nismo još u stanju da neposredno vidimo planete drugih zvezda, sićušne
tačke svetlosti potpuno zasenjene sjajnošću lokalnih sunaca. Ali sve više po­
stajemo kadri da razaberemo gravitaciono dejstvo nevidljive planete na neku
posmatranu zvezdu. Zamislimo takvu jednu zvezdu sa izrazitim 'stvarnim kre­
tanjem', koja se decenijama kreće spram zaleđa udaljenih sazvežđa: zamislimo
takođe da ona poseduje veliku planetu, recimo Jupiterove mase, čija se orbi­
talna ravan igrom slučaja nalazi pod pravim uglom u odnosu na naš pravac
gledanja. Kada se, posmatrano iz naše perspektive, planeta, koja se inače ne
vidi, nade desno od zvezde, ova će biti malo odvučena udesno, odnosno u su­
protnom smeru kada je planeta levo. To će izazvati izvestan poremećaj puta­
nje zvezde, koja će umesto pravolinijske postati talasasta. Najbliži stelarni objekat na koji se može primeniti ovaj metod gravitacionog poremećaja jeste naš
prvi samotni kosmički sused, Barnardova zvezda. Složena međudejstva triju
zvezda u sistemu Alfe Kentaura znatno bi otežala traganje za pratiocem male
mase. Čak i u slučaju Barnardove zvezde traganje je prilično mukotrpno: posredi je, zapravo, nastojanje da se uoče mikroskopska odstupanja od središnjeg
položaja na fotografskim pločama eksponiranih tokom čitavih decenija posred­
stvom teleskopa. Dva ovakva istraživanja obavljena su u nastojanju da se uo­
či postojanje hipotetičkih planeta oko Barnardove zvezde - i oba su, prema izvesnim kriterijumima, bila uspešna, što ukazuju na prisustvo dve ili više pla­
neta Jupiterove mase, koje se kreću orbitama (izračunatim na osnovu Keplero-
Putovanje kroz prostor i vreme
• 219
vog trećeg zakona) nešto bližim matičnoj zvezdi nego što su to Jupiter i Sa­
turn u odnosu na Sunce. Nažalost, međutim, izgleda da su dva posmatračka
nalaza međusobno nesaglasna. Možda je planetni sistem oko Barnardove zve­
zde već otkriven, ali tek potonja izučavanja treba to nedvosmisleno da potvr­
de.
Upravo se razvijaju i drugi metodi otkrivanja planeta oko zvezda, među
kojima je i onaj u sklopu koga se veštačkim putem zaklanja zasenjujuća svetlost izabrane zvezde - na taj način što se pred svemirski teleskop postavi disk
ili tako što se u istu svrhu koristi tamna ivica Meseca - što omogućava da do
izražaja dođe odražena svetlost sa planete, koja se više ne gubi u sjaju obli­
žnje zvezde. Tokom narednih nekoliko decenija trebalo bi da dođemo do po­
uzdanih odgovora na pitanje koje od sto najbližih zvezda imaju velike planet­
ne pratioce.
Poslednjih godina, posmatranja na infracrvenom području otkrila su izve­
stan broj preplanetnih diskolikih oblika gasa i prašine oko nekih obližnjih zve­
zda. U međuvremenu, objavljeno je nekoliko izazovnih teorijskih radova, koji
zagovaraju pretpostavku da su planetni sistemi veoma rasprostranjeni u Galak­
siji. U nizu kompjuterskih istraživanja ispitan je razvoj pljosnatog, kondenzujućeg diska gasa i prašine, za kakav se smatra da vodi do obrazovanja zvezda
i planeta. Mala zgrušenja materije - prve kondenzacije u disku - uvođena su
u nepravilnim vremenskim razmacima u oblak. Ta zgrušenja su potom, kreću­
ći se, priključivala u sebe čestice prašine. Kada su im se razmere na taj način
povećale, zgrušenja su stala da gravitaciono privlače i gas, poglavito vodonik,
u oblak. Kada bi se dva zgrušenja sudarila, program kompjutera bi ih spojio.
Proces se nastavljao, sve dok sav gas i prašina nisu na ovaj način bili iskorišćeni. Ishodi zavise od početnih uslova, naročito od rasporeda gustine gasa i
prašine kako se povećava udaljenost od središta oblaka. Ali kod čitavog niza
verovatnih početnih uslova dolazi do obrazovanja planetnih sistema sličnih na­
šem - sa oko deset planeta, pri čemu su one zemaljskog tipa bliže zvezdi, dok
su planete jovijanskog tipa udaljenije. U drugim uslovima, ne postoje planete
- već samo asteroidi; takođe, javljaju se planete jupiterovskog tipa u blizini
zvezde; isto tako, događa se da neka jovijanska planeta sakupi premnogo ga­
sa i prašine; ona tada postaje zvezda, odnosno dolazi do nastanka binarnog si­
stema. Rano je još za sasvim pouzdane zaključke, ali, kako izgleda, može se
očekivati raskošna raznovrsnost planetnih sistema širom Galaksije. Uz to, njih
će po svemu sudeći biti veoma mnogo, budući da smatramo da sve zvezde mo-
220 •
Karl Segan
raju poticati iz takvih oblaka gasa i prašine. Nije isključeno da u Mlečnom pu­
tu čeka da bude istraženo stotinu milijardi planetnih sistema.
Nijedan od tih svetova neće biti istovetan Zemlji. Malo će ih biti nastanjivo; mnogi će samo ostavljati utisak da su nastanjivi. Većina će izgledati veo­
ma lepa. Na nekim svetovima za dana će na nebu biti mnogo sunaca, a noću
meseca - ili će se od obzorja do obzorja pružati veliki sistemi prstenova sazdanih od čestica. Neki meseci nalaziće se toliko blizu matične planete, da će
ona, posmatrana sa njih, izgledati veoma velika, prekrivajući gotovo polovinu
nebeskog svoda. Postojaće i takvi svetovi sa kojih će pucati pogled prema pro­
stranim gasnim maglinama, ostacima nekada sasvim običnih zvezda kojih više
nema. Na svim tim nebesima, bogatim dalekim i egzotičnim sazvežđima, na­
laziće se i jedna slabašna žuta zvezda - možda jedva vidljiva golim okom, mo­
žda primetna jedino kroz teleskop - matično sunce flote međuzvezdanih bro­
dova koji istražuju to sićušno područje ogromnog Mlečnog puta.
Kao što smo videli, teme prostora i vremena su prepletene. Slično ljudi­
ma, svetovi i zvezde se rađaju, žive i umiru. Životni vek jednog ljudskog bi­
ća meri se decenijama; vek Sunca duži je stotinu miliona puta. U poredenju
sa svezdama mi smo poput vodenog cveta, tog kratkovečnog stvora koji pro­
živi ceo svoj vek za samo jedan dan. Iz perspektive vodenog cveta, ljudska bi­
ća su tupa, neosetljiva, dosadna, gotovo potpuno nepomična stvorenja, koja je­
dva ostavljaju utisak da uopšte nešto čine. Iz perspektive jedne zvezde. među­
tim, čovek je samo tanušan blesak, jedan od mnogo milijardi kratkovečnih ži­
vota koji zaiskriče načas na površini kakve neobično hladne, nepravilno čvrste,
egzotično udaljene kugle, sazdane od silikata i gvozda.
Na svim tim drugim svetovima u svemiru zbivanja se neprekidno odigra­
vaju, događaji koji će odrediti njihovu budućnost. A na našoj maloj planeti ovaj
trenutak predstavlja istorijsku prekretnicu, koja se po značaju može uporediti
samo sa onom kada se jonjanska nauka uhvatila ukoštac sa magijom pre dve
i po hiljade godina. Ono što u ovom trenutku budemo učinili sa našim svetom
odrazice se kroz potonja stoleća i moćno će odrediti sudbinu naših potomaka
i njihov usud, ako ga bude, među zvezdama.
9.
ŽIVOTI ZVEZDA
Otvorivši svoja dva oka, (Ra, bog Sunca) obasja svetlošću Egipat, razluči noć od
dana. Bogovi su porekli iz njegovih usta, a rod ljudski iz njegovih očiju. Sve stva­
ri proishode iz njega, iz deteta koje blista u lotosu i čiji zraci oiivotvoruju sva
bića.
Bajalica iz Ptolemejevog Egipta
Bog je kadar da stvara čestice materije različitih veličina i oblika... a možda i
različitih gustina i sila. tako da je u prilici da menja zakone Prirode i da tvori
raznolike svetove u raznim delovima Vaseljene. Ja bar u svemu tome ne vidim
nikakvo protivurečje.
Optika, Isak Njutn
Nebo nad nama stalno je bilo osuto zvezdama i mi smo ih često ležeći posmatrali, raspravljajući pri tom o tome da li ih je neko stvorio, ili one možda na­
prosto postoje same od sebe.
Haklberi Fin. Mark Tven
Osećam... silnu potrebu... da li da izustim tu reč?... za religijom. Tada izlazim
noću i slikam zvezde.
Vinsent van Gog
Da biste napravili pitu od jabuka, potrebni su vam brašno, jabuke, nekoli­
ko drugih sitnica i toplota pećnice. Svi sastojci pite sazdani su od molekula od šećera, recimo, ili vode. Molekuli su, sa svoje strane, sazdani od atoma ugljenika, kiseonika, vodonika i još nekih drugih. Odakle potiču ti atomi? Svi
su oni. osim vodonika, nastali u zvezdama. Jedna zvezda je svojevrsna kosmička kuhinja u kojoj se vodonikovi atomi zgotovljuju u teže atome. Zvezde se
kondenzuju iz međuzvezdanog gasa i prašine, koji se poglavito sastoje od vo­
donika. Ali vodonik je stvoren pri Velikom prasku, eksploziji kojom je počeo
Kosmos. Ako, dakle, želite da napravite pitu od jabuka, pošavši ni od čega,
morate najpre izumeti Vaseljenu.
Zamislite da uzmete parče pite od jabuka i presečete ga napola; zatim
uzmite jednu od dve polovine, pa i nju prepolovite; potom nastavite na isti na­
čin, sasvim u duhu Demokrita. Koliko biste puta morali da prepolovite sve sit­
nije komade pite da biste stigli do pojedinačnog atoma? Odgovor glasi: oko
devedeset naizmeničnih puta. Razume se, nijedan nož ne bi bio dovoljno oštar,
pita je odveć mrvljiva, a i sam atom bio bi premali da bi se mogao videti go­
lim okom. No, ipak postoji način da se to učini.
Na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj prvi put je dokučena priroda ato­
ma; bio je to plod četrdesetpetogodišnjeg istraživanja, sa središtem u 1910. Do
otkrića se delimicno došlo tako što su se delovi atoma ispaljivali u atome, pri
čemu je posmatrano kako se odbijaju. Tipičan atom ima na spoljnjem delu svo­
jevrstan oblak elektrona. Elektroni su naelektrisani, kako im to i sam naziv ka­
že. Njihovo naelektrisanje arbitrarno je označeno kao negativno. Elektroni od­
ređuju hemijska svojstva atoma - sjaj zlata, hladnoću gvozda pri dodiru, kri­
stalnu strukturu ugljenikovog dijamanta. Duboko u unutrašnjosti atoma, skrive­
no daleko iza oblaka elektrona, nalazi se jezgro koje se poglavito sastoji od
pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona. Atomi su ve-
224 •
Karl Segan
oma mali - čak sto miliona njih, poredanih jedan uz drugoga, stalo bi duž ja­
bučice vašeg malog prsta. Jezgro je, međutim, još sto hiljada puta manje, i to
je jedan od razloga što je bilo potrebno toliko vremena da se ono otkrije.' Pa
ipak, najvec'i deo mase atoma nalazi se u jezgru; u poredenju sa njim, elektro­
ni su samo oblaci uskovitalnog paperja. Atomi predstavljaju poglavito prazan
prostor. Materija se uglavnom sastoji ni od čega.
Ja sam sazdan iz atoma. Moj lakat, koji počiva na stolu preda mnom, sa­
činjen je od atoma. Sto se sastoji od atoma. Ali ako su atomi tako mali i pra­
zni, a jezgra još manja, kako me onda sto izdržava? Zašto jezgra koja sačinja­
vaju moj lakat - kako je to Artur Edington voleo da pita - ne skliznu glatko
kroz jezgra koja sačinjavaju sto? Zašto se ja ne obrem na podu? Odnosno, za­
što naprosto ne prođem kroz ćelu Zemlju?
Odgovor pruža oblak elektrona. Spoljnji deo jednog atoma mog lakta ne­
gativno je naelektrisan. Isto je i sa svim atomima stola. Negativna naelektrisanja se, međutim, odbijaju. Moj lakat ne može da proklizi kroz sto zato što ato­
mi imaju elektrone oko jezgara i zato što su električne sile jake. Svakodnevni
život zavisi od strukture atoma. Isključite električne naboje i sve će se raspr­
šiti u nevidljivu, finu prašinu. Bez električnih sila, u Vaseljeni više ne bi bilo
stvari - postojali bi samo razuđeni oblaci elektrona, protona i neutrona, kao i
gravitaciono povezane lopte elementarnih čestica, jednolični ostaci nekadašnjih
svetova.
Ukokiko se prilikom sečenja pite od jabuka ne zaustavimo na pojedinač­
nom atomu, već nastavimo dalje, suočavamo se sa beskrajem veoma malog. A
kada podignemo pogled prema noćnom nebu, onda nam pred oči staje beskraj
veoma velikog. Ove beskrajnosti predstavljaju neprekidnu regresiju, za koju je
nedovoljno reći da seže veoma daleko, budući da je njen domašaj bezgraničan.
Ukoliko se nađete između dva ogledala - u berbernici, na primer - videćete
veliki broj vaših likova, koji svi predstavljaju međusobne odraze. Nećete, do­
duše, moći da vidite beskraj sopstvenih likova zato što ogledala nisu savršeno
ravna i besprekorno postavljena, zato što svetlost ne putuje beskrajno brzo, kao
Prethodno se smatralo da su protoni jednoobrazno razmešteni u oblaku elektrona, a ne
usredsredeni u jezgru sa pozitivnim naelektrisanjem. Jezgro je otkrio Ernest Raterford na Kembridžu, kada su se neke čestice kojima je ono bombardovano vratile u pravcu iz koga su do­
šle. Tim povodom, Raterford je primetio: „Bio je to najneverovatniji događaj koji sam nikada
iskusio u životu. Stvar je bila u podjednakoj meri nepojmljiva kao kada biste ispalili topov­
sko dule promera petnaest inča na parče pelira, a ono se odbilo od njega, vratilo se natrag i
pogodilo vas."
Životi zvezda
• 225
i zato što ste se vi isprečili na putu. Kada govorimo o beskraju, onda imamo
na umu vrednost veću od bilo kog broja, ma koliko veliki on bio.
Američki matematičar Edvard Kesner jednom je zatražio od svog deveto­
godišnjeg nećaka da izmisli naziv za jedan izuzetno veliki broj - deset na sto­
ti (IO100): posredi je jedinica iza koje se pruža niz od sto nula. Mališan je taj
broj nazvao gugol. Evo kako bi on izgledao: 10.000.000.000.000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000
.000.000.000.000.000.000.000. I sami možete da se upustite u izmišljanje veo­
ma velikih brojeva, kojima biste potom nadevali nazive. Pokušajte. Ima u to­
me izvesne ljupkosti, naročito ako vam je devet godina.
Ako vam gugol izgleda veliki, šta ćete onda tek reći za gugolpleks. Po­
sredi je broj deset dignut na gugol stepen - odnosno, to je jedinica iza koje
se pruža gugol nula. Poredenja radi, ukupan broj atoma koji ulaze u sastav va­
šeg tela iznosi IO28, a u Vaseljeni dostupnoj posmatranju ima ukupno 108" ele­
mentarnih čestica - protona, neutrona i elektrona. Kada bi se u Vaseljeni na­
lazili, recimo, samo neutroni,1 tako da više uopšte ne bi bilo praznog prosto­
ra, postojalo bi samo oko 10,2S čestica, što je tek nešto više od gugola, ali be­
značajno malo u poredenju sa gugolpleksom. Mrdutim, ma koliko veliki izgle­
dali, gugol i gugolpleks nisu ni blizu predstavi o beskonačnosti. Gugolpleks je
podjednako daleko od beskonačnosti kao i broj jedan. Mogli bismo da poku­
šamo da ispišemo gugopleks, ali to je posao koji je unapred osuđen na neuspeh. Hartija koja bi bila dovoljno velika da na nju stanu sve nule koje ulaze
u sastav gugolpleksa ne bi mogla da se smesti u poznatu Vaseljenu. Srećom,
postoji jednostavniji i nesravnjivo sažetiji način da se napiše gugopleks: 1010'00;
ovo važi i za beskonačnost: co (simbol se izgovara 'beskonačno').
Ostaci izgorele pite od jabuka poglavito se sastoje od ugljenika. Posle de­
vedeset prepolovljivanja doći ćete do ugljenikovog atoma, koji ima po šest pro1
Duh ovog proračuna veoma je star. Uvodne rečenice Arhimedovog dela Račun s peščanim zrncima glase: 'Ima nekih, kralju Gelone, koji smatraju da je broj zrnaca peska beskona­
čan: pod peskom podrazumevam ne samo onaj koji postoji oko Sirakuze i na Siciliji već i
onaj koji se može naći u svim ostalim krajevima sveta, bilo nastanjenim ili nenastanjenim.
Ima, međutim, i drugih koji ne drže, doduše, da je rečeni broj beskonačno veliki, ali ipak mi­
sle da još nije skovan naziv za jedan takav kojim bi se nadmašila ova ogromnost.' Arhimed
ne samo što je izmislio naziv za dotični broj nego ga je i izračunao. Kasnije se zapitao koli­
ko bi zrnaca peska stalo, gusto zbijeno, u Vaseljenu za koju je on znao. Ishod do koga je do­
šao, 10", odgovara broju od IO8' atoma, što predstavlja neobičnu podudarnost sa stvarnim sta­
njem stvari.
226 •
Karl Segan
tona i neutrona u jezgru, odnosno šest elektrona u spoljnjem oblaku. Ako bi­
smo iz ugljenikovog jezgra odstranili jedan deo - recimo, dva protona i dva
neutrona - taj izvadak više ne bi predstavljao jezgro ugljenikovog atoma, već
jezgro helijumovog atoma. Do ovakvog raspolućivanja ili fisije atomskih jezga­
ra dolazi danas u nuklearnom oružju i konvencionalnim nuklearnim elektrana­
ma, premda se tu ne koriste ugljenikova jezgra. Ako prepolovite pitu od jabu­
ka i devedeset prvi put, odnosno ako prepolovite ugljenikovo jezgro, nećete do­
biti manje delove ugljenika, već nešto drugo - jedan atom sa potpuno razli­
čitim hemijskim sojstvima. Presečete li atom. dovodite do pretvaranja jednog
elementa u drugi.
No, zamislimo da idemo i dalje. Atomi se sastoje od protona, neutrona i
elektrona. Možemo li preseći proton? Ukoliko visokoenergetske protone podvrgnemo bombardovanju drugim elementarnim česticama - drugim protonima,
recimo - počećemo da odgonetamo još temeljnije jedinice, skrivene u protonu.
Fizičari danas smatraju da se takozvane elementarne čestice, kao što su proto­
ni i neutroni, sastoje, u stvari, od još elementarnijih čestica, koje su dobile na­
ziv kvarkovi; kvarkovi se međusobno razlikuju u pogledu "boja' i 'ukusa', ka­
ko su označena njihova svojstva u dirljivom nastojanju da se subnukleami svet
učini što Ijudskiji. Da li su kvarkovi najsitniji sastavni delovi materije, ili se
možda i oni sastoje od još manjih i još elementarnijih čestica? Da li ćemo ika­
da doći do kraja u našem razumevanju prirode materije, ili možda postoji bes­
krajna regresija ka sve timeljnijim česticama? Ovo je jedan od velikih nerešenih problema nauke.
U srednjovekovnim laboratorijama preduzimani su pokušaji pretvaranja ele­
menata jednih u druge, a ovo pregalaštvo dobilo je naziv alhemija. Mnogi alhemičari verovali su da svekolika materija predstavlja mešavinu četiri elemen­
tarne supstance: vode, vazduha, zemlje i vatre - zamisao koja je očigledno jonjanskog porekla. Pramenom relativnih srazmera zemlje i vatre, recimo, mogli
biste, smatrali su oni, da pretvorite bakar u zlato. Medu alhemičarima bilo je
mnogo šarmantnih varalica i obmanjivača, kao što su Kaljostro i grof od SenŽermena, koji su tvrdili ne samo da su u stanju da pretvaraju elemente nego
i da su upućeni u tajnu besmrtnosti. Ponekad je zlato bilo skriveno u šupljini
kakve palice, da bi se onda na čudesan način pojavilo u retorti na kraju neke
složene opitne demonstracije. Budući da su u izgledu bili bogatstvo i besmrt­
nost, evropsko plemstvo nije oklevalo da pruža pozamašne novčane potpore
upražnjavanju ove sumnjive veštine. No, bilo je i ozbiljnijih alhemičara, kao
Životi zvezda
• 227
što su Paracelzus i Isak Njutn. Uloženi novac nije bio sasvim straćen - otkri­
veni su, naime, neki novi elementi: fosfor, antimon i živa. U stvari, koreni mo­
derne hernije neposredno sežu do tih ogleda.
Postoje devedeset dve hemijski različite vrste atoma koji se javljaju u pri­
rodi. Oni se nazivaju hemijski elementi i sve doskora sačinjavali su sve što po­
stoji na našoj planeti, premda se poglavito javljaju u kombinovanom vidu, kao
molekuli. Voda je molekul u čiji sastav ulaze vodonikovi i kiseonikovi atomi.
Vazduh se uglavnom sastoji od atoma azota (N), kiseonika (0), ugljenika (C),
vodonika (H) i argona (Ar), u molekularnim oblicima: N2, O2, CO2, H2O i
Ar. I sama Zemlja predstavlja veoma bogatu mešavinu atoma, poglavito silicijuma,' kiseonika, aluminijuma, magnezijuma i gvozda. Vatra uopšte nije sazda­
na od hemijskih elemenata. Posredi je zračeća plazma u kojoj visoka tempera­
tura dovodi do odvajanja izvesnog broja elektrona od jezgara. Nijedan od če­
tiri drevna jonjanska i alhemijska 'elementa' nije, u stvari, elemenat u moder­
nom značenju ove reci: jedan je molekul, dva su smese molekula, a poslednji
je plazma.
Od vremena alhemičara stalno su otkrivani novi elementi, a poslednji me­
đu pronađenima bili su ujedno i najređi. Većina ih je poznata: to su oni, nai­
me, koji poglavito ulaze u sastav Zemlje, ili koji su temeljni za život. Neki se
javljaju u čvrstom, neki u gasnom, a dva (brom i živa) u tečnom stanju na
sobnoj temperaturi. Naučnici ih konvencionalno razvrstavaju prema složenosti.
Najednostavniji, vodonik, elemenat je broj jedan; najsloženiji, uran, elenenat je
broj devedeset dva. Drugi elementi su manje poznati - hafnijum, erbijum, diprozijum i prazeodimijum, recimo, sa kojima se mnogo ne susrećemo u sva­
kodnevnom životu. Uopšteno govoreći, što je neki elemenat poznatiji, to ga vi­
še i ima. Zemlja sadrži velike količine gvožđa, a sasvim male itrijuma. Postoje,
razume se, izuzeci od ovog pravila, kao što su zlato ili uran, elementi koji su
na visokoj ceni zbog arbitrarnih ekonomskih konvencija ili iz estetskih razlo­
ga, odnosno zato što se odlikuju prvorazrednom praktičnom primenljivošću.
Činjenica da se atomi sastoje od tri vrste elementarnih čestica - protona,
neutrona i elektrona - otkrivena je srazmerno skoro. Neutron je pronađen tek
1932. godine. Moderna fizika i hernija svele su složenost čulnog sveta na fanSilicijum (na engleskom: silicon - prim, prev.) je atom. Silikon (na engleskom: silico­
ne - prim, prev.) jeste molekul, jedan od mnogo milijardi različitih varijeteta koji sadrže silicijum. Silicijum i silikon imaju različita svojstva i vidove primene.
228 •
Karl Segan
tastičnu jednostavnost: tri jedinice sklapane na različite načine tvore u osnovi
sve što postoji.
Neutroni, kao što je rečeno i kao što na to njihov naziv ukazuje, nisu naelektrisani. Protoni imaju pozitivno naelektrisanje, a elektroni odgovarajuće ne­
gativno. Atom opstaje kao celina zahvaljujući međusobnom privlačenju različi­
tih naelektrisanja elektrona i protona. Budući da je svaki atom električno neu­
tralan, broj protona u jezgru mora da bude jednak broju elektrona u elektron­
skom oblaku. Hemija atoma zavisi samo od broja elektrona, koji je ravan bro­
ju protona i koji se naziva atomski broj. Hemija - to su, u stvari, brojevi, a
ova zamisao jamačno bi se dopala Pitagori. Kada biste bili atom sa jednim pro­
tonom, onda bi vam naziv bio vodonik; sa dva, helijum; sa tri, litijum; sa če­
tiri, berilijum; sa pet, bor; sa šest, ugljenik; sa sedam, azot; sa osam, kiseonik;
i tako dalje, sve do devedeset dva protona, u kom bi slučaju vaš naziv bio
uran.
Istovetna naelektrisanja, naelektrisanja sa istim znakom, međusobno se sna­
žno odbijaju. Ovo možemo predočiti kao neskrivenu uzajamnu netrpeljivost pri­
padnika istog tabora, pomalo kao kada bi svet bio gusto nastanjen samotnjaci­
ma i čovekomrscima. Elektroni odbijaju elektrone. Protoni odbijaju protone.
Kako u tom slučaju jedno jezgro ostaje na okupu? Zašto se ono namah ne raz­
leti? Zato što postoji još jedna prirodna sila: to nije gravitacija, nije ni elektri­
citet, već kratkodometna nuklearna sila, koju možemo zamisliti u vidu niza ku­
ka što stupaju u dejstvo tek kada se protoni i neutroni nađu međusobno veo­
ma blizu, čime se nadjačava električko odbijanje među protonima. Neutroni,
koji doprinose nuklearnoj sili privlačenja, a odmažu električnoj sili odbijanja,
predstavljaju svojevrstan lepak koji pomaže da jezgro ostane na okupu. Iako
žude za samotnošću. pustinjaci su lancima vezani za svoje zlovoljne sadruge i
smešteni među znatno popustljiviji i srdačniji svet.
Dva protona i dva neutrona sačinjavaju jezgro atoma helijuma, za koje se
ispostavilo da je veoma stabilno. Tri helijumova jezgra sačinjavaju jedno ugljenikovo jezgro; četiri, kiseonikovo; pet, neonovo; šest, magnezijumovo; sedam,
silicijumovo; osam, sumporovo; i tako dalje. Svaki put kada dodamo jedan pro­
ton ili više protona, kao i dovoljno neutrona da jezgro ostane na okupu, stva­
ramo neki novi hemijski elemenat. Ako živi oduzmemo jedan proton i tri ne­
utrona, dobićemo zlato, a to je bio san drevnih alhemičara. Iza urana dolaze
elementi koji se ne javljaju u prirodi na Zemlji. Njih je sintetisao čovek i u
većini slučajeva oni su se odmah raspali. Jedan od njih, elemenat devedeset
Životi zvezda
• 229
četiri, dobio je naziv plutonijum; posredi je jedna od najpogubnijih supstanci
za koju se zna. Nažalost, plutonijum se raspada prilično sporo.
Odakle potiču elementi koji se javljaju u prorodi? Možemo pretpostaviti da
je svaka atomska vrsta zasebno stvorena. Ali Vaseljena se, gotovo posvuda, sa­
stoji od devedeset devet odsto vodonika i helijuma,1 dva najjednostavnija ele­
menta. Helijum je, štaviše, najpre bio otkriven na Suncu, pa tek onda na Ze­
mlji - te otuda i njegov naziv (Helios je bio jedan od grčkih bogova Sunca).
Da li su možda ostali hemijski elementi na neki način proistekli iz vodonika i
helijuma? Da bi se osujetilo električno odbijanje, delovi jezgra moraju se do­
vesti međusobno sasvim blizu, kako bi u dejstvo stupila kratkodometna nukle­
arna sila. To se može dogoditi jedino pri veoma visokim temperaturama, gde
se čestice kreću toliko brzo da sila odbijanja ne stiže da deluje - pri tempera­
turama od više desetina miliona stepeni. U prirodi, toliko visoke temperature i
odgovarajući pritisci javljaju se jedino u unutrašnjostima zvezda.
Ispitali smo naše Sunce, najbližu zvezdu, na raznim talasnim dužinama, od
radio-područja, preko obične, vidljive svetlosti, do rendgenskog područja; sva
ova zračenja potiču samo sa krajnjih spoljnjih Sunčevih slojeva. Naša zvezda
nije baš kamen u stanju crvenog usijanja, kako je to Anaksagora smatrao, već
je tu pre posredi velika lopta vodonikovog i helijumovog gasa, koja sija zbog
visokih temperatura, iz istog razloga iz koga i žarač sija kada dođe u stanje cr­
venog usijanja. Anaksagora je, dakle, bar delimično bio u pravu. Snažne solarne oluje stvaraju blistave bleskove koji remete radio-komunikacije na Zemlji;
istom prilikom nastaju i ogromne lučne mlaznice vrelog gasa, čiji tok određuje
Sunčevo magnetno polje, takozvane solarne protuberance, spram kojih Zemlja
izgleda patuljasto. Sunčeve pege, koje se ponekad mogu videti golim okom pri
zalasku Sunca, predstavljaju tamnija područja, koja se odlikuju snažnijim mag­
netnim poljem. Sve ove neprekidne, izmešane, uskovitlane aktivnosti odigrava­
ju se na srazmerno hladnoj, vidljivoj površini. Mi vidimo samo do temperatura
od oko šest hiljada stepeni. Ali u skrovitoj unutrašnjosti Sunca, gde se stvara
svetlost naše zvezde, temperature dostižu i do četrdeset miliona stepeni.
Zvezde i njihove prateće planete rađaju se u gravitacionom kolapsu oblaka
međuzvezdanog gasa i prašine. Sudari molekula gasa u unutrašnjosti oblaka doZemlja je izuzetak zato što je naš praiskonski vodonik, koji srazmerno slabo gravitaciono privlačenje naše planete nije uspelo da zadrži, u najvećoj meri već otekao u svemir. Ju­
piter, čija je gravitacija daleko jača, još poseduje gotovo celokupnu prvobitnu količinu najlak­
šeg elementa.
230 •
Karl Segan
vode do njegovog zagrevanja. koje raste sve do tačke kada vodonik počne da
se fuzioniše u helijum: četiri vodonikova jezgra spajaju se i obrazuju jedno helijumovo jezgro, pri čemu dolazi do oslobađanja jednog fotona gama zraka. Taj
foton potom biva naizmenice apsorbovan i emitovan u gornjim slojevima ma­
terije; no, on ipak postepeno krči sebi put ka površini zvezde, gubeći, doduše,
energiju, na svakom koraku, ali i uspevši na kraju, posle epskog putovanja od
milion godina, da u vidu vidljive svetlosti stigne do ruba zvezde i otisne se u
svemir. Tog trenutka zvezda biva upaljena. Gravitacioni kolaps prestelarnog
oblaka tu biva zaustavljen. Težina spoljnjih omotača zvezde dobija protivtežu u
visokim temperaturama i pritiscima koje stvaraju unutrašnje nuklearne reakcije.
Sunce se u ovako stabilnom, ravnotežnom stanju nalazi već pet milijardi godi­
na. Termonuklearne reakcije slične onima koje dejstvuju u vodoničnoj bombi
napajaju energijom Sunce, dejstvujući u vidu ukroćene, neprekidne eksplozije,
pri kojoj dolazi do pretvaranja oko četiri stotine miliona tona (4xl014 grama)
vodonika u helijum svake sekunde. Kada noću podignemo pogled ka zvezdama,
svekoliki sjaj koji do nas dopire potiče od dalekih nuklearnih fuzija.
U pravcu zvezde Deneb, u sazvežđu Labud, nalazi se ogroman, blistav supermehur izuzetno vrelog gasa, verovatno nastao pri eksplozijama supernova,
koje označavaju smrt zvezda, blizu središta mehura. Na rubovima, međuzvezdana materija je sabijena pod dejstvom udarnih talasa supernova, čime poči­
nju nova pokolenja kolabiranja oblaka i obrazovanja zvezda. U ovom smislu
se može reći da zvezde imaju roditelje; a kako to ponekad biva i kod ljudi,
roditelj umire prilikom rođenja deteta.
Zvezde poput Sunca rađaju se u skupinama u velikim, zbijenim komplek­
sima oblaka, kakva je, na primer, Orionova maglina. Viđeni spolja, ovakvi
oblaci izgledaju tamni i sumorni. Ali iznutra ih blistavo obasjavaju novorođe­
ne zvezde. Zvezde kasnije izlaze iz ovog porodilišta i kreću u potragu za sre­
ćom po Mlečnom putu; ovaj stelarni podmladak u početku je još optočen pra­
menovima bleštavog maglišta, još vezan gravitacionom pupčanom vrpcom za
gasnu matericu iz koje je izišao. Plejade predstavljaju najbliži primer u ovom
smislu. Kako to biva i kod ljudi, odrasle zvezde odlaze daleko od doma, tako
da se najbliži srodnici gotovo više ne viđaju. Negde u Galaksiji nalaze se zve­
zde - možda nekoliko desetina njih - koje predstavljaju Sunčevu braću i se­
stre, budući da su nastale iz istog kompleksa oblaka pre nekih pet milijardi go­
dina. Ali mi ne znamo koje su to zvezde. Što se nas tiče, one bi se lako mo­
gle nalaziti i sa suprotne strane Mlečnog puta.
Životi zvezda
• 231
Pretvaranje vodonika u helijum u središtu Sunca pruža objašnjenje ne sa­
mo za sjajnost naše zvezde na području vidljive svetlosti nego i za jedno dru­
go, tajanstvenije i utvamije zračenje: Sunce, naime, slabašno emituje i neutri­
ne, koji, kao i fotoni. nemaju masu mirovanja i kreću se brzinom svetlosti. Oni
ne spadaju u vrstu svetlosti. Slično protonima, elektronima i neutronima, neutrini takođe poseduju vlastiti angularni momenat, ili spin, dok fotoni uopšte ne­
maju spin. Materija je providna za neutrine, koji gotovo bez otpora prolaze
kroz Zemlju i Sunce. Tek sasvim sićušan deo ovog zračenja tu biva zausta­
vljen. Kada u sekundi osmotrim Sunce, milijardu neutrina projuri kroz moju
očnu jabučicu. Razume se. oni se ne zaustavljaju na mrežnjači. kako to biva
sa običnim fotonima, već mi bez ikakvog otpora prolaze kroz glavu. Zanimlji­
va je okolnost da bi i noću, ako bih pogledao ka tlu, prema mestu gde bi se
Sunce nalazilo (da nema Zemlje između mene i njega), gotovo istovetan broj
solarnih neutrina prošao kroz moju očnu jabučicu, projurivši prethodno kroz
Zemljinu kuglu, koja je za neutrine u podjednakoj meri providna kao i čisto
prozorsko staklo za vidljivu svetlost.
Ako je naše poznavanje unutrašnjosti Sunca celovito u onoj meri u kojoj
mi to pretpostavljamo da jeste, kao i ako ispravno razumemo nuklearnu fiziku
koja stoji u zaleđu stvaranja neutrina, onda bi trebalo da budemo kadri da pri­
lično tačno izračunamo koliko bi Sunčevih neutrina trebalo da bude primljeno
na datoj površini - kao što je očna jabučica - u datoj jedinici vremena, kao
što je sekunda. Eksperimentalna potvrda ovako dobijenih rezultata znatno je,
međutim, teža. S obzirom na okolnost da neutrini prolaze pravo kroz Zemlju,
nismo u stanju da ih hvatamo. Ali od ogromnog broja neutrina izvestan delić
ipak će stupiti u dejstvo sa materijom, što bi moglo da nam pruži priliku da
ih otkrijemo. U retkim slučajevima neutrini mogu da pretvore atome hlora u
atome argona, pri čemu ostaje nepromenjen ukupan broj protona i neutrona.
Da biste otkrili pretpostavljeni tok Sunčevih neutrina. potrebne su vam velike
mase hlora; američki fizičari stoga su izlili ogromne količine tečnosti za čišće­
nje (koja sadrži hlor - prim, prev.) u rudnik Houmstejk, kod mesta Led, u sa­
veznoj državi Južna Dakota. Hlor je potom podvrgnut mikrohemijskoj analizi,
pri čemu se tragalo za novostvorenim argonom kao pokazateljem obima dejstvovanja neutrina. Iz ogleda je, međutim, proisteklo da je odliv neutrina sa
Sunca slabiji nego što to proračuni predviđaju.
Ovde smo suočeni sa jednom istinskom nerešenom tajnom. Slab odliv ne­
utrina sa Sunca verovatno ne dovodi u pitanje naše viđenje nukleosinteze kod
232 •
Karl Segan
Životi zvezda
• 233
zvezda, ali je isto tako izvesno da znači nešto važno. Izložena objašnjenja kre­
ću se u rasponu od hipoteze da se neutrini raspadaju prilikom prevaljivanja pu­
ta između Sunca i Zemlje, pa do zamisli da su nuklearne vatre u unutrašnjo­
sti Sunca privremeno zgasle, dok svetlost delimično biva stvarana sporim gra­
vitacionim sažimanjem. Ali neutrinska astronomija još je u povoju. Mi smo i
dalje opčinjeni činjenicom da smo stvorili napravu kadru da uputi pogled u sa­
mo blistavo srce Sunca. Kako se osetljivost neutrinskih teleskopa bude pobolj­
šavala, možda će postati moguće dosegnuti nuklearnu fuziju i u dubokoj unu­
trašnjosti obližnjih zvezda.
Ali vodonična fuzija ne može večno da traje: Sunce ili bilo koja druga
zvezda poseduju konačnu količinu vodoničnog goriva u svojoj vreloj unutra­
šnjosti. Sudbina jedne zvezde, kraj njenog životnog ciklusa, u velikoj meri za­
vise od toga kolika joj je početna masa. Ukoliko neka zvezda uspe da zadrži
dvostruko ili trostruko veću masu od Sunčeve, pošto je prethodno otekla sa nje
u svemir bilo koja količina materije, ona će svoj životni ciklus okončati na sa­
svim drugačiji način nego što će to biti sa Suncem. No, i Sunčeva sudbina bi­
će spektakularna. Kada sav vodonik iz središta bude pretvoren u helijum, kroz
pet ili šest milijardi godina, zona vodonične fuzije počeće polako da se pomera ka spoljnjim područjima, tvoreći šireću opnu termonuklearnih reakcija, sve
dok ne stigne do mesta na kome su temperature ispod desetak miliona stepeni. Tada će se vodonična fuzija sama od sebe okončati. U međuvremenu, gravitaciono dejstvo Sunca izazvaće ponovo sažimanje njegovog jezgra bogatog
helijumom, što će za posledicu imati novo povećanje unutrašnjih temperatura i
pritisaka. Helijumova jezgra postajaće sve zbijenija, tako da će konačno i ona
početi da se spajaju; u dejstvo će stupiti kuke njihovih kratkodometnih nukle­
arnih sila, uprkos uzajamnom električnom odbijanju. Pepeo će postati gorivo i
u Suncu će uzeti maha nova faza fuzionih reakcija.
Pri ovom procesu nastaće elementi ugljenik i kiseonik, a usput će biti stvo­
rene i nove količine energije, koje će Suncu omogućiti da nastavi da šija još
jedno ograničeno vreme. Zvezda je feniks kojoj je usud dodelio da privreme­
no nikne iz vlastitog pepela.' Pod udruženim dejstvom vodonične fuzije, koja
se odigrava u tankoj opni daleko od središta naše zvezde, i helijumske fuzije
praćene visokim temperaturama u jezgru Sunce će doživeti veliku pramenu:
njegov spoljnji deo proširiće se i ohladiti. Sunce će tada postati zvezda crve­
ni džin, čija će vidljiva površina biti toliko daleko od unutrašnjosti da će sila
teže na njoj sasvim oslabiti, a atmosfera će mu se proširiti svemirom, postav­
ši svojevrsna stelarna oluja. Kada Sunce, rumeno i naduveno, preraste u cr­
venog džina, ono će uključiti u sebe i progutati planete Merkur i Veneru - a
po svoj prilici i Zemlju. Ceo unutrašnji Sunčev sistem tada će se praktično na­
laziti u Suncu.
Kroz više milijardi godina na Zemlji će svanuti poslednji običan dan. Po­
sle toga. Sunce će polako postajati sve crvenije i šire, postepeno povećavajući
temperaturu na Zemlji, tako da će čak i na njenim polovima biti prevruće. Le­
dene kape na Arktiku i Antarktiku će se istopiti, što će dovesti do potopa duž
obala sveta. Visoke okeanske temperature oslobadaće sve više vodene pare u
vazduh. što će povećavati oblačnost. koja će, sa svoje strane, zaklanjati Sunce
i tako malo odložiti kraj. Ali širenje Sunca više se ne može zaustaviti. Konač­
no, okeani će proključati, atmosfera će ispariti u svemir i našu planetu zadesiće katastrofa najvećih zamislivih razmera.' U međuvremenu, ljudska bića će
se, gotovo izvesno, razviti u nešto sasvim drugo. Možda će naši potomci biti
kadri da kontrolišu ili bar ublaže razvoj zvezda. Ili će se možda naprosto pre­
seliti na Mars, Evropu ili Titan, odnosno, kako je to zamišljao Robert Gadard,
potražiće neku nenastanjenu planetu u kakvom mladom i obećavajućem planetnom sistemu.
Sunčev stelarni pepeo može se ponovo koristiti kao gorivo samo do izvesne tačke. Jednom će konačno doći vreme kada će se u unutrašnjosti naše zve­
zde nalaziti samo ugljenik i kiseonik, kada pri postojećim temperaturama i pri­
tiscima više neće moći da se odigravaju termonuklearne reakcije. Pošto heli­
jum iz središta bude gotovo potpuno utrošen, unutrašnjost Sunca nastavice svoj
privremeno zaustavljen kolaps i temperature će ponovo porasti, počevši posled­
nji ciklus nuklearnih reakcija i malo proširivši Sunčevu atmosferu. U samrtnom
ropcu, Sunce će lagano pulsirati, šireći se i sažimajući jednom u nekoliko hi­
ljada godina, da bi konačno otpustilo svoju atmosferu u svemir u jednoj ili dve
koncentrične gasne opne. Neoptočena, topla unutrašnjost Sunca plaviće opne
ultraljubičastom svetlošću, divnom crvenom i plavom fluorescentnošću koja će
se pružati iza Plutonove orbite. Možda će čak polovina Sunčeve mase biti iz-
Zvezde masivnije od Sunca dostižu više temperature i pritiske u središtu u poznim evoIucionim stupnjevima. One su kadre u više navrata da se dignu iz vlastitog pepela, koristeći
ugljenik i kiseonik kao gorivo za sintetisanje još težih elemenata.
Acteke su predskazale da će doći vreme 'kada će Zemlja postati umorna... kada će se
Zemljino seme okončati'. Jednoga dana, verovali su oni, Sunce će pasti sa neba, a i zvezde
će biti otresene sa svoda.
234 •
Karl Segan
gubljena na ovaj način. Sistem naše zvezde tada će biti ispunjen avetinjskim
sjajem, Sunčevim duhom koji hrli što dalje od svog matičnog staništa.
Osvrnemo li se po našem malom kutku Mlečnog puta, vedećemo da su
mnoge zvezde okružene loptastim opnama sjajnog gasa, planetnim maglinama.
(One nemaju nikakve veze sa planetarna, ali neke od njih nalikovale su kroz
slabije teleskope na plavo-zelene diskove Urana i Neptuna). Ove magline po­
javljuju se u obliku prstenova, ali to je samo stoga što nam izgledaju istaknu­
tije pri rubovima nego u središtu, baš kao i mehurovi od sapunice. Svaka planetna maglina predstavlja znamenje neke zvezde in extremis. Blizu središnje
zvezde možda se nalazi svita mrtvih svetova, ostaci planeta koje su jednom
odisale životom, a sada počivaju bez vazduha i okeana, obasjane utvarnim sja­
jem. Ono što će preostati od Sunca, ogoljeno jezgro koje će u prvi mah biti
optočeno planetnom maglinom. predstavljaće malu. vrelu zvezdu, čija će toplota oticati u svemir; zvezda će biti zbijena do gustine nepojmljive na Zemlji jedna kafena kašičica njene materije težiće više od tone. Kroz mnogo milijar­
di godina Sunce će se pretvoriti u degeneresanog belog patuljka, sličnog svim
onim svetlim tačkama koje vidimo u središtima planetnih maglina, čije će vi­
soke površinske temperature postepeno opadati do konačnog stanja, tamnog i
mrtvog crnog patuljka.
Dve zvezde približno jednake mase razvijaće se približno uporedo. Ali jed­
na masivnija zvezda brže će utrošiti svoje nuklearno gorivo, pre će postati cr­
veni džin i ranije će početi završnu životnu fazu kao beli patuljak. S obzirom
na ovu okolnost, moralo bi da postoji (kao što se uistinu i događa) mnogo slu­
čajeva binarnih zvezda kod kojih je jedan član crveni džin, a drugi beli patu­
ljak. Neki ovakvi parovi nalaze se međusobno toliko blizu da se dodiruju, što
uslovljava preticanje blistave stelarne atmosfere sa širokog crvenog džina na
zgusnutog belog patuljka; ova materija ispoljava težnju da pada na neko odre­
đeno područje na površini belog patuljka. Tako dolazi do sakupljanja vodonika, koji snažna gravitacija belog patuljka sažima do sve viših pritisaka i tem­
peratura, da bi konačno ukradena grada sa crvenog džina bila podvrgnuta termonuklearnim reakcijama, što za posledicu ima kratkotrajan snažan blesak be­
log patuljka. Ovakav član binarnog sistema naziva se nova i on se u pogledu
porekla sasvim razlikuje od supernove. Nove se javljaju jedino kod dvočlanih
zvezdanih sistema i njih izaziva vodonična fuzija; supernove su pojave vezane
za pojedinačne zvezde i njihov uzročnik je silicijumska fuzija.
Životi zvezda
• 235
Atomi sintetisani u unutrašnjosti zvezda obično bivaju vraćeni u meduzvezdani gas. Kod crvenih džinova, spoljnja atmosfera biva razvejana u svemir;
planetne magline predstavljaju završna stanja zvezda sličnih Suncu, koje su
ostale bez svojih spoljnjih omotača. Supernove silovito odbacuju pretezan deo
svoje stelarne mase u svemir. Atomi koji na ovaj način bivaju rasuti u kosmička prostranstva predstavljaju, razume se, one koji se najlakše stvaraju pri termonuklearnim reakcijama u unutrašnjostima zvezda: vodonik se fuzioniše u helijum, helijum u ugljenik, ugljenik u kiseonik, a potom, u masivnijim zvezdama, dodavanjem stalno novih helijumovih jezgara, nastaju neon, magnezijum,
silicijum, sumpor i tako dalje - neprekidno nadograđivanje po dva protona i
dva neutrona, sve do gvozda. Gvožđe može da se stvori i neposrednom fuzi­
jom silicijuma - spajanjem dva silicijumova atoma, od kojih svaki ima po dva­
deset osam protona i neutrona, na temperaturama od mnogo milijardi stepeni.
pri čemu nastaje atom gvozda sa pedeset šest protona i neutrona.
Sve su to poznati hemijski elementi. Prepoznajemo njihove nazive. Pri pomenutim zvezdanim nuklearnim reakcijama ne nastaju erbijum, hafnijum, diprozijum, prazeodimijum ili itrijum, već elementi koje znamo iz svakodnevnog
života, elementi koji odlaze u međuzvezdani gas, gde bivaju obuhvaćeni nared­
nim pokolenjem kolabiranja oblaka i obrazovanja zvezda i planeta. Svi elemen­
ti na Zemlji, izuzev vodonika i nešto helijuma, stvoreni su svojevrsnom zvezdanom alhemijom pre više milijardi godina u drugim suncima, od kojih su
neka danas neugledni beli patuljci na naspramnom kraju Mlečnog puta. Azot
u našoj DNK, kalcijum u našim zubima, gvožđe u našoj krvi, ugljenik u na­
šim pitama od jabuka - svi ti elementi sazdani su u unutrašnjostima kolabirajućih zvezda. Mi smo sačinjeni od zvezdane građe.
Neki od ređih elemenata nastali su pri samim eksplozijama supernova. Na
Zemlji ima srazmerno mnogo zlata i urana samo zahvaljujući tome što je do­
šlo do više eksplozija supernova neposredno pre no što je nastao Sunčev si­
stem. Drugi planetni sistemi mogu da imaju drugačije količine retkih elemena­
ta. Postoje li planete čiji se žitelji diče naušnicama od niobijuma i narukvica­
ma od protaktinijuma, dok zlato predstavlja samo laboratorijsku zanimljivost?
Da li bi naši životi bili bolji da su zlato i uran retki i nevažni na Zemlji kao
što je prazeodimijum?
Nastanak i razvoj života povezani su na najprisniji način sa nastankom i
razvojem zvezda. Prvo: sama materija iz koje smo sazdani, atomi koji omogu­
ćuju život stvoreni su davno i daleko u džinovskim crvenim zvezdama. Rela-
236 •
Karl Segan
tivna zastupljenost hemijskih elemenata pronađenih u Kosmosu izvrsno se sla­
že sa relativnom zastupljenošću atoma stvorenih u zvezdama, tako da nema mesta sumnji u to da su crveni džinovi i supernove pećnice i retorte u kojima se
tvori materija. Sunce je zvezda drugog ili trećeg pokolenja. Celokupna materi­
ja u njemu, svekolika materija koju vidite oko vas, prošla je kroz jedan ili dva
prethodna ciklusa zvezdane alhemije. Drugo: postojanje izvesnih varijeteta te­
ških atoma na Zemlji ukazuje na to da se negde u blizi odigrala eksplozija
supernove neposredno pre no što se obrazovao Sunčev sistem. Teško, međutim,
da je ovde posredi puka podudarnost; znatno je verovatnije da je udarni talas
koji je stvorila supernova sabio međuzvezdani gas i prašinu i uzrokovao početak kondenzovanja sistema naše zvezde. Treće: kada je Sunce zasijalo, njegovo
ultraljubičasto zračenje stalo je da se sliva u atmosferu Zemlje, a toplota je po­
čela da izaziva električna pražnjenja; ovi izvori energije dejstvovali su na slo­
žene organske molekule koji su doveli do nastanka života. Četvrto: Sunčeva svetlost je ta koja gotovo isključivo pokreće život na Zemlji. Biljke skupljaju fotone i pretvaraju Sunčevu u hemijsku energiju. Životinje su paraziti biljaka. Po­
ljoprivreda je naprosto metodična žetva Sunčeve svetlosti, pri čemu se biljke ko­
riste kao nedobrovoljni posrednici. Gotovo svi mi dejstvujemo na Sunčev po­
gon. Konačno, nasledne promene nazvane mutacije predstavljaju sirovinu evo­
lucije. Mutacije, iz kojih priroda odabira novi inventar oblika života, delimično
bivaju izazvane kosmičkim zracima - visokoenergetskim česticama izbačenim
gotovo brzinom svetlosti pri eksplozijama supernova. Evolucijom života na ze­
mlji bar jednim delom upravljaju spektakularne smrti dalekih, masivnih sunaca.
Zamislite da se sa Gajgerovim brojačem i komadom rude urana nađete na
nekom mestu duboko pod Zemljom - u rudniku zlata, recimo, ili u tunelu la­
ve, u pećini koju je kroz nedra planete prokopala reka rastopljenih stena. Osetljivi brojač otkucava kad god biva izložen gama zracima ili visokoenergetskim
česticama kao što su protoni i helijumova jezgra. Ukoliko ga prinesemo rudi
urana, koja emituje helijumova jezgra kao ishod spontanog nuklearnog raspa­
danja, stopa otkucavanja, broj otkucaja u minutu, dramatično se povećava. Ako,
međutim, stavimo rudu urana u masivan olovni kontejner, stopa otkucavanja
zamašno opada; olovo, naime, apsorbuje zračenje urana. No, ipak ne dolazi do
potpunog prestanka otkucavanja. Izvestan postotak tog preostalog otkucavanja
otpada na prirodnu radioaktivnost u zidovima pećine. Međutim, njome se ne
može objasniti sav zvuk koji dopire iz Gajgerovog brojača. Jedan njegov deo
izazvan je visokoenergetskim česticama koje dopiru kroz 'krov' pećine. To što
Životi zvezda
• 237
čujemo delimično je odjek kosmičkih zraka nastalih davno u dubinama svemi­
ra. Kosmički zraci, koji poglavito predstavljaju elektrone i protone, bombardovali su Zemlju tokom svekolike istorije života na njoj. Jedna zvezda uništi sa­
mu sebe mnogo hiljada svetlosnih godina od nas, stvorivši pri tom kosmičke
zrake koji se zavojitim putanjama kreću kroz Mlečni put milionima godina, sve
dok, sasvim slučajno, jedan njihov deo ne stigne do Zemlje i ne utiče na naš
genetski materijal. Možda su kosmički zraci odlučujuće uticali na razvoj ge­
netskog koda, na nastanak kambrijske eksplozije, ili na pojavu dvonožnog kre­
tanja među našim precima.
Četvrtog jula 1054. godine kineski astronomi zabeležili su jednu pojavu u
sazvežđu Bik, koju su nazvali 'gostujuća zvezda'. Jedna zvezda, koja je pret­
hodno bila nevidljiva, postala je blistavija od svih drugih na nebu. Sa druge
strane sveta, na američkom jugozapadu, postojala je u to vreme jedna razvije­
na kultura sa bogatom astronomskom tradicijom, čiji su pripadnici takođe bili
očevici pojave blistave nove zvezde.1 Na osnovu datiranja pomoću ugljenika
četrnaest iz ostataka vatre u kojoj je kao gorivo korišćen drveni ugalj doznali
smo da je sredinom jedanaestog stoleća jedna grupa pripadnika naroda Anasazi, predaka današnjih Hopija, živela ispod jednog stenovitog ispusta na područ­
ju sadašnjeg Novog Meksika. Jedan član grupe je, kako izgleda, nacrtao na
pročelju jedne stene zaštićene od dejstva vremenskih nepogoda prizor nove zve­
zde. Njen položaj u odnosu na Mesečev srp bio bi baš onakav kakav je i pri­
kazan. Pored crteža nalazi se i otisak šake, možda umetnikov potpis.
Ta izuzetna zvezda, udaljena pet hiljada svetlosnih godina, danas se nazi­
va supernova Rakovice, zato što su ostaci džinovske eksplozije ličili upravo na
ovu životinju jednom astronomu koji je prvi ka njima upravio svoj teleskop
mnogo stoleća kasnije. Maglina Rakovica predstavlja ostatke jedne masivne
zvezde koja je samu sebe raznela. Njena eksplozija mogla se posmatrati sa Ze­
mlje golim okom čitava tri meseca. Bila je lako vidljiva pri dnevnoj svetlosti,
a uz nju se noću moglo čitati. U prošeku, supernova se javlja jednom u sto
godina u datoj galaksiji. Tokom životnog veka jedne tipične galaksije, koji iz­
nosi oko deset milijardi godina, eksplodira oko sto miliona zvezda - što je ve­
oma mnogo, ali je ovim ipak obuhvaćena tek svaka hiljadita zvezda. U
Mlečnom putu, posle supernove iz 1054. godine primećena je još jedna, 1572.
o kojoj je ostao zapis Tihoa Brahea; nedugo potom, 1604, ponovo je zablista1
Nju su primetili i muslimanski posmatrači. No, o ovoj zvezdi nema ni reci u evropskim
letopisima.
238 •
Karl Segan
la jedna supernova, o kojoj nam je svedočanstvo ostavio Johan Kepler.1 Naža­
lost, u našoj Galaksiji nije zapažena nijedna eksplozija supernove posle prona­
laska teleskopa, što astronome ozlojeđuje već stolećima.
Supernove se danas rutinski posmatraju u drugim galaksijama. Ako bi tre­
balo izabrati rečenicu koja bi u najvećoj meri zapanjila astronome sa početka
ovog veka, onda bih se ja opredelio za misao napisanu u članku Dejvida Helfenda i Noksa Longa, objavljenom u broju od 6. decembra 1979. godine bri­
tanskog časopisa Nature: 'Petog marta 1979. godine devet meduplanetnih son­
di, koje sačinjavaju naročitu posmatračku mrežu za registrovanje obimnih i na­
glih emisija zračenja, zabeležilo je jedan neuobičajeno zamašan fluks snažnih
rendgenskih i gama zraka; takode je ustanovljeno da se položaj izvora ovog
zračenja poklapa sa ostacima supernove N 49 u Velikom Magelanovom obla­
ku.' (Veliki Magelanov oblak, nazvan tako zato što je prvi stanovnik severne
polulopte koji ga je video bio Magelan, predstavlja malu, satelitsku galaksiju
Mlečnog puta, udaljenu svega sto osamdeset hiljada svetlosnih godina. Takode
postoji, kao što se može i pretpostaviti, Mali Magelanov oblak). Međutim, u
istom broju časopisa Nature, E. P. Mazec i njegove kolege iz Jofeovog insti­
tuta u Lenjingradu - koji su posmatrali isti izvor posredstvom detektora sna­
žnih emisija gama zraka na sondama 'Venera 11' i 'Venera 12', što su se u
to vreme nalazile na putu prema 'planeti oblaka' - istupili su sa pretpostav­
kom da je tu posredi bleskajući pulsar, udaljen svega nekoliko stotina svetlo­
snih godina od nas. No, iako se položaj izvora snažnog fluksa gama zraka go­
tovo poklapa sa ostacima supernove, Helfend i Long ne drže po svaku cenu
do neke bliske veze među njima. Oni su spremno uzeli u obzir više hipoteza,
ubrojavši tu i iznenađujuću mogućnost da se zagonetni izvor nalazi unutar gra­
nica našeg Sunčevog sistema. Možda su u pitanju 'izduvni gasovi' nekog vanzemaljskog zvezdanog broda koji se vraća na matični svet. Ali razbuktavanje
zvezdanih ognjeva u N 49 predstavlja jednostavniju hipotezu: sasvim smo, na­
ime, sigurni da postoje supernove.
Kepler je 1606. godine objavio knjigu pod naslovom De Stella Nova, 0 novoj zvezdi,
u kojoj se zapitao da li supernova možda predstavlja ishod slučajnog dejstvovanja atoma na
nebeskom svodu. Potom je izložio ono što je nazvao: '... ne moje mišljenje, već mišljenje mo­
je supruge: juče, pošto sam se umorio od pisanja, bejah pozvan na večeru, i salata koju za­
tražili bi izneta preda me. Kako izgleda, kazah tada, kada bi kositrena zdela, lišće zelene sa­
late, zrnca soli, kapi vode, sirce, ulje i kriške kuvanih jaja ćelu večnost leteli vazduhom, mo­
žda bi se na kraju slučajno dogodilo da od svega toga ispadne salata. Možda, uzvratila je
moja draga supruga, ali sigurno ne bi bila tako dobra kao moja.'
Životi zvezda
• 239
Prilično sumoran usud čeka unutrašnji Sunčev sistem kada naša zvezda po­
stane crveni džin. No, jedina uteha jeste u tome što planete neće biti rastoplje­
ne i spržene pri erupciji supernove. Ta sudbina rezervisana je samo za svetove koji se nalaze u blizini zvezda masivnijih od Sunca. S obzirom na to da
zvezde sa višim temperaturama i pritiscima brzo troše svoje nuklearno gorivo,
njihov životni vek znatno je kraći od Sunčevog. Zvezda koja je više desetina
puta masivnija od Sunca u stanju je da za svega nekoliko miliona godina pre­
tvori gotovo sav svoj vodonik u helijum, da bi potom zakratko prešla na eg­
zotičnije nuklearne reakcije. Stoga je gotovo izvesno da nema dovoljno vreme­
na da se razviju složeniji oblici života na bilo kojoj od pratećih planeta; drugim
recima, teško da mogu postojati bića koja bi postala svesna da im se matična
zvezda pretvara u supemovu: ako bi, naime, živela dovoljno dugo da postanu
kadra za poimanje supernova, sasvim je izvesno da to onda ne bi mogla biti
njihova zvezda.
Bitan preduslov za eksploziju supernove jeste stvaranje masivnog gvozde­
nog jezgra putem fuzije silicijuma. Pod ogromnim pritiscima, slobodni elektro­
ni u unutrašnjosti zvezde bivaju prinuđeni da se spajaju sa protonima jezgara
gvozda, pri čemu dolazi do međusobnog potiranja suprotnih električnih naboja
jednakog iznosa; unutrašnjost zvezde pretvara se tada u jedno džinovsko atom­
sko jezgro, koje zaprema znatno manji prostor nego prethodno postojeći elek­
troni i jezgra atoma gvozda. Sledi silovita implozija jezgra, što uslovljava že­
stoko odbacivanje spoljnjih delova zvezde i tako nastaje eksplozija supernove.
Jedna supernova može biti blistavija od udruženog sjaja svih ostalih zvezda iz
galaksije u kojoj se nalazil. Sve one masivne plavo-bele zvezde superdžinovi,
koje su se nedavno izlegle u Orionu, osuđene su da kroz nekoliko miliona go­
dina postanu supernove, neprekidni kosmički vatromet u sazvežđu lovca.
Pri zastrašujućoj eksploziji supernove u svemir biva odbačen najveći deo
materije prethodne zvezde - nešto malo preostalog vodonika i helijuma, kao i
obimne količine drugih atoma, ugljenika i silicijuma, gvozda i urana. Ono što
ostaje jeste nukleus toplih neutrona, povezanih nuklearnom silom, jedno jedin­
stveno, masivno atomsko jezgro, čija atomska težina iznosi oko 10 , sunce
prečnika trideset kilometara; posredi je sićušna, smanjena, zbijena, skvrčena stelarna gromada, neutronska zvezda koja se veoma brzo okreće oko svoje ose.
Kako jezgro jednog masivnog crvenog džina kolabira, obrazujući ovakvu neutronsku zvezdu, ono se sve brže okreće. Neutronska zvezda u središtu magline Rakovica predstavlja ogromno atomsko jezgro, otprilike veličine Menhetna,
240 •
Karl Segan
koje načini trideset okretaja oko svoje ose u sekundi. Njegovo moćno magnet­
no polje, koje se pojačava tokom kolabiranja, hvata naelektrisane čestice, baš
kao što to čini i znatno slabije Jupiterovo magnetno polje. Elektroni u rotirajućem magnetnom polju odašilju snopove zračenja ne samo na radio-učestalostima nego i na području vidljive svetlosti. Ako bi se kojim slučajem Zemlja
našla u snopu jednog takvog kosmičkog svetionika, videli bismo po jedan nje­
gov blesak prilikom svakog kruga koji bi napravio. To je i razlog što zvezde
ovoga tipa nazivamo pulsari. Trepereći i otkucavajući poput svojevrsnog ko­
smičkog metronoma, pulsari znatno tačnije mere vreme i od najpreciznijih obič­
nih časovnika. Dugoročno merenje stope radio-impulsa nekih pulsara, na primer
onoga koji je označen šifrom PSR 0329+54, ukazuje na mogućnost da ovi
objekti imaju jednog ili više malih planetnih pratilaca. Možda nije isključeno
da je neka planeta kadra da preživi razvoj zvezde u pulsara: ili je možda pla­
neta zarobljena tek pošto se taj preobražaj odigrao. Pitam se kakvo bi nebo iz­
gledalo sa površine jedne takve planete.
Kafena kašičica materije neutronske zvezde teži približno koliko i jedna
prosečna planina - toliko, u stvari, da kada biste imali komadić ove materije
i pustili ga da padne (teško da biste ga mogli sprečiti u tome), on bi bez ot­
pora prošao kroz ćelu Zemlju, poput kamena što pada kroz vazduh, izdubivši
rupu kroz telo naše planete i izbivši sa suprotne strane - možda u Kini. Lju­
di bi se tamo nalazili, recimo, u šetnji, zadubljeni u svoja posla, kada bi na­
jednom iz tla izleteo sićušan grumen neutronske zvezde. ostao da lebdi na tre­
nutak, a potom ponovo zaronio u Zemlju, bar malo narušivši spokoj svakodnevice. Ako bi komad materije neutronske zvezde bio ispušten iz neposredne sve­
mirske okoline, tako da Zemlja rotira pod njim dok bi padao, on bi izbušio na
stotine hiljada rupa u njoj, pre no što bi ga zaustavilo trenje sa unutrašnjošću
naše planete. Kada bi se gromada konačno zaustavila u središtu Zemlje, unu­
trašnjost naše planete verovatno bi zakratko ličila na švajcarski sir, ali bi joj
rane ubrzo zacelio podzemni tok stena i metala. Sasvim je u redu to što su
veće gromade neutronske zvezde nepoznate na Zemlji. Ali one najsitnije nala­
ze se posvuda. Zastrašujuća moć neutronske zvezde vreba u jezgru svakog ato­
ma, skrivena u svakoj šolji čaja i svakom puhu, u svakom dašku vazduha, sva­
koj piti od jabuka. Neutronska zvezda uči nas poštovanju prema običnostima.
Zvezda slična Suncu okončaće svoje dane, kao što smo videli, najpre u vi­
du crvenog džina, a potom belog patuljka. Kolabirajuća zvezda dvostruko masivnija od Sunca postaće najpre supernova, a potom neutronska zvezda. Ali još
Životi zvezda
• 241
krupnija zvezda, kojoj, posle faze supernove, preostaje masa petostruko veća
od Sunčeve, doživeće još izuzetniju, jedinstvenu sudbinu - njena sila teže pretvoriće je u crnu rupu. Zamislimo da raspolažemo čarobnom gravitacionom ma­
šinom - napravom kojom bismo mogli da kontrolišemo silu Zemljine teže, na
taj način, recimo, što bismo okretali neko dugme. Dugme je u početku posta­
vljeno na 1 g' i sve se pri tom ponaša baš onako kao što to očekujemo. Živo­
tinje i biljke na Zemlji sasvim su prilagođene sili teže od 1 g, a zdanja koja
podižemo projektovana su da izdrže upravo toliko opterećenje. Ukoliko bi gra­
vitacija bila znatno slabija, verovatno bi postojali visoki i tanki oblici, koji se
ne bi prevrnuli ili srušili pod vlastitom težinom. Ako bi, pak, sila teže bila bit­
no snažnija, biljke, životinje i arhitektura morali bi da budu niski, zdepasti i
nabijeni kako se ne bi raspali. Ali čak i u prilično jakom gravitacionom polju
svetlost bi se kretala pravolinijski. kao što to, razume se, čini i u svakodnev­
nom životu.
Zamislimo jednu moguću tipičnu grupu zemaljskih bića. Kako smanjujemo
gravitaciju, njihova težina takođe se smanjuje. Pri 0 g čak i najmanja kretnja
uzrokuje da naši prijatelji počnu da lebde i da se okreću po vazduhu. Prosuti
čaj - ili bilo koja druga tečnost - obrazuje titrajuće, loptaste grudvice u va­
zduhu: površinski napon tečnosti nadjačava gravitaciju. Čajne kuglice nalaze se
posvuda. Ako sada ponovo vratimo dugme na 1 g, izazvaćemo čajnu kišu.
Ukoliko malo povećamo gravitaciju - od 1 g na, recimo, 3 ili 4 g - svi na­
jednom postaju nepomični: potreban je ogroman napor da bi se makar malčice pomerila šapa. No, bićemo uviđavni i poštedećemo naše prijatelje daljeg dejstva gravitacione mašine, tim pre što nam predstoji novo povišenje sile teže.
' Jedan 'g' je ubrzanje koje iskušuju tela što padaju na Zemlji i ono iznosi gotovo deset
metara u sekundi. Kamen koji pada dostići će brzinu od deset metara u sekundi posle prve
sekunde, od dvadeset metara u sekundi posle druge - i tako dalje, sve dok ne udari u tie ili
bude uništen dejstvom trenja prilikom prolaska kroz vazduh. Na svetu gde bi gravitaciono ubr­
zanje bilo znatno veće, brzina tela koja padaju povećala bi se u odgovarajućem obimu. Na
svetu sa ubrzanjem od 10 g kamen bi se kretao brzinom od 10x10 m/s, odnosno gotovo 100
m/s posle prve sekunde, pa zatim 200 m/s posle druge sekunde i tako dalje. Tu bi čak i obič­
no posrtanje moglo da bude pogubno. Ubrzanje koje se javlja kao dejstvo sile teže treba uvek
označavati malim slovom da bi se razlikovalo od Njutnove gravitacione konstante G, koja pred­
stavlja meru jačine gravitacije bilo gde u Vaseljeni, a ne samo na nekom svetu ili suncu o
kome je reč. (Njutnova relacija koja dovodi u vezu ove dve veličine glasi: F = mg = GMm/r";
g = GM/r\ gde je F gravitaciona sila, M masa planete ili zvezde. m masa tela koja pada, a
r razdaljina između tela koje pada i središta planete ili zvezde.)
242 •
Karl Segan
Snop svetlosti sa nekog fenjera kreće se savršeno pravolinijski (bar koliko to
mi možemo da vidimo) pri nekoliko g, baš kao i pri 0 g. Pri hiljadu g snop
je još pravolinijski, ali drveće je postalo zdrobljeno i sravnjeno; pri sto hilja­
da g stene se razmrskavaju pod vlastitom težinom. Konačno, ništa ne uspeva
da opstane, osim, zahvaljujući naročitoj povlastici, češirskog mačka. Kada se
sila teže približi vrednosti od milijardu g, događa se nešto još neobičnije. Snop
svetlosti, koji je do sada pravo stremio u nebo, počinje da se povija. Izuzetno
snažna gravitaciona ubrzanja deluju čak i na svetlost. Ako još pojačamo silu
teže, svetlost se savija natrag ka tlu. Sada je nestao i kosmički ćeširski mačak:
preostao je još jedino njegov gravitacioni kikot.
Dovoljno visokoj gravitaciji ništa, čak ni svetlost, ne može da utekne. Mesto gde do toga dolazi naziva se crna rupa. Zagonetno ravnodušna prema oko­
lini, ona predstavlja svojevrsnog kosmičkog češirskog mačka. Kada gustina i
gravitacija dostignu određeni nivo, crna rupa se gasi i nestaje iz naše Vaseljene. To je i razlog što se naziva crna: svetlost nije u stanju da se otisne sa nje.
U njenoj unutrašnjosti, gde se svetlost nalazi zarobljena, stvari su možda izda­
šno osvetljene. Iako je crna rupa nevidljiva spolja, njeno gravitaciono prisustvo
verovatno je više nego osetno. Ukoliko prilikom nekog međuzvezdanog puto­
vanja ne budete dovoljno pažljivi, lako vam se može dogoditi da neumitno bu­
dete uvučeni u nju, pri čemu bi vam telo bilo rastegnuto u dugačku, tanku nit,
što verovatno nije nimalo prijatno. Ali prizor materije koja srašćuje u disk što
opasuje crnu rupu ostao bi vam u trajnoj uspomeni, u neverovatnom slučaju,
razume se, ako biste preživeli putovanje.
Termonuklearne reakcije u unutrašnjosti Sunca služe kao nosači spoljnjih
omotača naše zvezde i mnogo milijardi godina odlažu katasrofalan gravitacio­
ni kolaps. U slučaju belih patuljaka, pritisak elektrona, otrgnutih od jezgara,
održava zvezdu u postojanom stanju. Kod neutronske zvezde, pritisak neutro­
na suprotstavlja se gravitaciji. Ali kada je u pitanju jedna vremešnija zvezda,
preostala posle eksplozije supernove i drugih pratećih plahovitosti, čija je ma­
sa nekoliko puta veća od Sunčeve, nijedna poznata sila nije u stanju da osu­
jeti njen kolaps. Takva zvezda se neverovatno smanjuje, sve brže okreće, po­
staje sve crvenija i na kraju nestaje. Zvezda čija je masa dvadeset puta veća
od Sunčeve smanjivaće se sve do razmera šireg područja Los Andelesa, a onda,
kada razorna gravitacija dostigne vrednost od IO10 g, ona će skliznuti kroz procep u prostorvremenskom kontinuumu koji je sama napravila i iščeznuće iz na­
še Vaseljene.
Životi zvezda
• 243
Na pomisao o crnim rupama prvi je došao engleski astronom Džon Mičel
1783. godine. Ali ideja je izgledala toliko neobična da je sve donedavno osta­
la potpuno nezapažena. A onda, na veliko iznenađenje većine astronoma, do­
šlo se do nalaza koji su išli u prilog pretpostavci o postojanju crnih rupa u
svemiru. Zemljina atmosfera je neprozirna za rendgenske zrake. Da bi se usta­
novilo da li astronomska tela emituju ovako kratkotalasnu vrstu svetlosti, rend­
genski teleskop morao bi se dići iznad atmosfere. Prva rendgenska opservato­
rija predstavljala je pravi međunarodni poduhvat: na orbitu su je podigle Sje­
dinjene Američke Države sa italijanske lansirne platforme u Indijskom okeanu,
pored kenijske obale, a naziv joj je bio 'Uhuru', što na svahili jeziku znači
•sloboda'. Godine 1971. 'Uhuru' je otkrila jedan izuzetno sjajan rendgenski iz­
vor u sazvežđu Labud, koji je treperio ritmom od hiljadu puta u sekundi. Iz­
vor, koji je dobio naziv Labud H-l, morao je, dakle, biti veoma mali. Ma šta
bilo uzrok treperenju, informacija o tome kada se valja uključiti, a kada isklju­
čiti nije mogla da putuje ovim objektom brže od svetlosti, odnosno brže od tri
stotine hiljada kilometara u sekundi. To je, drugim recima, značilo da Labud
H-l ne može da ima više od 300.000 km/s x (l/1000)s = 300 kilometara u
prečniku. Neko telo veličine asteroida predstavlja blistavi, treperavi izvor rend­
genskih zraka, vidljiv preko međuzvezdanih udaljenosti. Šta bi to telo moglo
biti? Labud H-l nalazi se tačno na ovom mestu na nebu gde i jedna topla, pla­
va, superdžinovska zvezda, za koju je u domenu vidljive svetlosti ustanovlje­
no da ima masivnog i bliskog, ali nevidljivog parnjaka koji je gravitaciono vu­
če najpre na jednu, a potom na drugu stranu. Masa tog parnjaka približno je
deset puta veća od Sunčeve. S obzirom na to da je malo verovatno da je superdžin izvor rendgenskog zračenja, 'sumnja' je pala na nevidljivog parnjaka,
koji se posredno ispoljavao na području vidljive svetlosti. Ali nevidljivo telo
koje je desetostruko masivnije od Sunca i koje po zapremini odgovara jednom
asteroidu ne može da bude ništa drugo do crna rupa. Rendgensko zračenje ve­
rovatno nastaje pod dejstvom trenja u disku gasa i prašine koji okružuje La­
buda H-l, potičući sa njegovog superdžinovskog parnjaka. Još neke zvezde V 861 Škorpije, GX 339-4, SS 433 i Šestar X-2 - takođe predstavljaju kandi­
date za crne rupe. Kasiopeja A jeste ostatak supernove čiji je blesak trebalo
da stigne do Zemlje u sedamnaestom stoleću, kada je već bilo prilično astro­
noma. Pa ipak, niko od njih nije izvestio o ovakvoj eksploziji. Prema zamisli
J. S. Šklovskog, možda se tamo krije jedna crna rupa, koja je progutala eksplodirajuće zvezdano jezgro i tako pri tulila ognjeve supernove. Teleskopi u sve-
244 •
Karl Segan
miru predstavljaju sredstvo za proveru ovih nepotpunih, krnjih podataka, koji
možda predstavljaju trag do znamenitih crnih rupa.
U pokušaju da se dokuče crne rupe od pomoći može biti predstava o za­
krivljenosti prostora. Zamislite ravnu, savitljivu, išpartanu dvodimenzionu po­
vršinu, sličnu komadu milimetarske hartije načinjene od gume. Ukoliko na nju
spustimo malu masu, površina se izobličuje ili ugiba. Kliker bi kružio oko ovog
ulegnuca po orbiti sličnoj onoj kojom neka planeta kruži oko Sunca. Prema
ovom tumačenju, koje dugujemo Ajnštajnu, gravitacija predstavlja iskrivljenje
tvari prostora. U našem primeru imamo slučaj dvodimenzionog prostora iskri­
vljenog pod dejstvom mase u treću fizičku dimenziju. Zamislite da živimo u
trodimenzionoj Vaseljeni, koju materija na jednom mestu iskrivljuje u četvrtu
fizičku dimenziju što neposredno ne može da se dokuči. Što je veća lokalna
masa, to je snažnija i lokalna gravitacija; istovremeno, time bi izrazitije bilo
ugibanje, odnosno izobličenje ili iskrivljenje prostora. Prema ovoj analogiji, cr­
na rupa je svojevrsna jama bez dna. Šta bi se dogodilo ako biste se sunovratili u nju? Posmatrano spolja, bilo bi vam potrebno beskrajno mnogo vremena
za padanje u crnu rupu zato što bi izgledalo da su svi vaši časovnici - kako
mehanički, tako i biološki - prestali da rade. Ali iz vašeg ugla viđenja, svi va­
ši časovnici normalno bi radili. Ako biste na neki način uspeli da preživite gra­
vitacione plime i pogubno zračenje i ako bi (što je verovatno) crna rupa roti­
rala, nije isključeno da biste izbili u neki drugi deo prostorvremena - negde
drugde u prostoru i u neko drugo vreme. Ovakve crvotočine u prostoru, po­
malo slične onima u jabuci, predstavljaju sasvim ozbiljne pretpostavke, prem­
da još nipošto nije dokazano da uistinu postoje. Da li bi gravitacioni tuneli mo­
gli da budu svojevrsna meduzvezdana ili medugalaktička podzemna železnica,
koja bi nam omogućila da stižemo do nedostupnih mesta znatno brže nego što
bismo to mogli na običan način? Mogu li crne rupe da posluže kao vremeplovi, koji bi nas odveli u daleku prošlost ili budućnost? Činjenica da se o ova­
kvim zamislima raspravlja makar i poluozbiljno pokazuje u kojoj bi meri Vaseljena mogla da bude nadstvarna.
Mi smo, u najdubljem smislu, deca Kosmosa. Pomislite na Sunčevu toplotu koju osećate na podignutom licu nekog vedrog letnjeg dana; pomislite na to
koliko je opasno pogledati pravo u Sunce. Svesni smo njegove moći sa uda­
ljenosti od sto pedeset miliona kilometara. Kako bismo se osećali na njegovoj
uzavreloj, samosjajnoj površini ili u srcu nuklearnih ognjeva? Sunce nas greje,
hrani i omogućava nam da vidimo. Ono je oplodilo Zemlju. Njegova moć le-
Životi zvezda
• 245
že sa one strane svih ljudskih iskustava. Ptice pozdravljaju izlazak Sunca raspevanom razdraganošću. Čak i neki jednoćelijski organizmi znaju da plivaju ka
svetlosti. Naši preci klanjali su se Suncu,' a nipošto se ne bi moglo reći da su
bili glupi. Pa ipak, Sunce je samo obična, čak osrednja zvezda. Ali ako već
moramo da se klanjamo nekoj sili većoj od nas, onda je možda ipak na me­
stu to što obožavamo Sunce i zvezde. Skriveno u svakom astronomskom istra­
živanju, toliko duboko zapretano da čak ni sam istraživač nije svestan njego­
vog prisustva, nalazi se zrnce strahopoštovanja.
Galaksija predstavlja neistraženi kontinent pun egzotičnih bića zvezdanih
razmera. Obavili smo početna izviđanja i susreli se sa nekim od žitelja. Izvestan broj njih nalikuje bićima koje znamo. Neobičnost drugih nadmaša čak i
najnesputaniju maštu ljudskih bića. Ali mi smo tek na početku istraživanja. Otkrivalačka putovanja iz prošlosti ukazuju na to da su najzanimljiviji žitelji galaktičkog kontinenta po svoj prilici još nepoznati i nenaslućeni. Ne odveć da­
leko izvan naše Galaksije gotovo izvesno postoje planete koje orbitiraju oko
zvezda u Magelanovim oblacima, kao i u zbijenim jatima koja okružuju Mlečni put. Sa ovakvih svetova pucao bi opčinjavajući vidik na izlazak Galaksije na rađanje ogromnog spiralnog obličja koje sadrži četiri stotine milijardi zve­
zdanih žitelja: kolabirajuće gasne oblake, kondenzujuće planetne sisteme, bli­
stave superdžinove, postojane sredovečne zvezde, crvene džinove, bele patulj­
ke, planetne magline, nove, supernove, neutronske zvezde i crne rupe. Sa ta­
kvog sveta bilo bi izvesno - baš kao što i sa našega to sada počinje da biva
- u kojoj su meri naša materija, naš oblik i najveći deo naše osobnosti odre­
đeni postojanjem duboke veze između života i Kosmosa.
' Rani sumerski piktograf za boga bio je asterisk, simbol zvezda. Actečka reč za boga
glasi Teotl, a njen grafički prikaz bilo je Sunce. Nebesa su nosila naziv Teoatl, bogmore, kosmički okean.
10.
NA RUBU VEČNOSTI
Ima jedna stvar, bezoblično stvorena.
rođena pre Neba i Zemlje.
Bešumna i prazna.
ona stoji samotna i ne menja se,
ide posvuda, a ne umara se.
Kadra je da bude majka sveta.
Ne znam njeno ime.
te je stoga zovem 'Put'.
Nazivam je 'Velika'.
A ona je ne samo velika nego se i udaljava,
udaljava se i već je daleko.
daleko je. ali već se vraća.
Tao te king, Lao Ce (Kina, oko 600. godine pre nove ere)
Postoji jedan put, gore visoko, upadljiv na vedrom nebu, nazvan Mlečni put, ko­
ji blista vlastitim sjajem. Njime bogovi hode u obitavalište velikog Gromovnika,
u njegovo kraljevsko stanište... Tu su domovi znamenitih i moćnih žitelja neba.
Odvažio bih se da to područje nazovem Palatin (put) Velikog neba.
Metamorfoze, Ovidije (Rim, prvo stoleće)
Neki glupi ljudi izjavljuju da je Tvorac sazdao svet. Učenje da je svet stvoren
pogrešno je i valja ga odbaciti.
Ako je Bog stvorio svet, gde je bio pre tog stvaranja?...
Kako bi Bog mogao da napravi svet bez ikakve građe? Ako kažete da je najpre
napravio građu za svet, pa onda svet, tada se suočavate sa beskonačnim naza­
dovanjem...
Znajte da svet nije stvoren, baš kao što to nije ni vreme, i da je bez početka i
kraja,
[sto tako. on počiva na načelima...
Mahapurana (Veliko predanje), Jinasena (Indija, deveto stoleće)
Pre deset ili dvadeset milijardi godina dogodilo se nešto - Veliki prasak,
čin kojim je počela naša Vaseljena. Zašto je do toga došlo - to je najveća taj­
na za koju znamo. Da se uistinu odigralo - to je prilično izvesno. Svekolika
materija i energija koje sada postoje u Vaseljeni bile su zbijene do izuzetno
velike gustine - slično svojevrsnom kosmičkom jajetu, o kome govore mitovi
o postanju iz mnogih kultura - možda u matematičku tačku bez ikakvih di­
menzija. No, ovde nije posredi bila puka sabijenost celokupne materije i ener­
gije u jedan kutak Vaseljene; naprotiv, i sama Vaseljena - zajedno sa materi­
jom i energijom, odnosno prostorom koji ove ispunjavaju - zauzimala je siću­
šnu zapreminu. Tu nije bilo mnogo mesta gde bi se zbivanja mogla odigrava­
ti.
U toj titanskoj kosmičkoj eksploziji Vaseljena je počela širenje koje se još
nije okončalo. Pogrešno je opisivati ovo širenje Vaseljene po analogiji sa svo­
jevrsnim mehurom koji se rasteže, posmatranim spolja. Po definiciji, naime, ni­
šta što uopšte možemo doznati na nalazi se spolja. Uputnije je o celoj stvari
razmišljati iz unutrašnje perspektive, uz pomoć mreže linija - zamišljene tako
kao da pripada samoj pokretnoj tvari prostora - koja se jednoobrazno širi u
svim pravcima. Kako se prostor razmicao, materija i energija u Vaseljeni širi­
le su se sa njim, brzo se hladeći. Zračenje kosmičke plamene lopte, koje je
onda, baš kao i sada, ispunjavalo Vaseljenu, pomeralo se duž spektra: od ga­
ma zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti; zatim kroz du­
gine boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen
radio-talasa. Ostaci te plamene lopte, kosmičko zaledno zračenje koje dopire iz
svih delova neba, danas se mogu otkriti radio-teleskopima. U ranoj Vaseljeni
prostor je bio blistavo osvetljen. Sa prolaskom vremena, kako se tvar prostora
postojano širila, ovo zračenje sve se više hladilo i jednog trenutka svemir je,
na području obične vidljive svetlosti, postao taman, kakav je i danas.
250 •
Karl Segan
Ranu Vaseljenu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj pla­
tnenoj lopti. Da je u to vreme postojao neko kadar za čin gledanja, malo bi
šta imao da vidi. A onda, stala su da rastu majušna zgrušenja gasa, sićušne nejednoobraznosti. Obrazovali su se pipci ogromnih, paučinastih, gasnih oblaka,
kolonije velikih sabirišta koje su se polako okretale, postojano svetleći, svaka
svojevrsna neman koja će na kraju sadržati stotinu milijardi blistavih tačkica.
Nastala su najveća prepoznatljiva ustrojstva u Vaseljeni. Vidimo ih i danas. 1
sami obitavamo u zabitom kutku jednog od njih. Nazivamo ih galaksije.
Oko milijardu godina posle Velikog praska razvrstaj materije u Vaseljeni
postao je pomalo neravnomeran, možda stoga što ni Veliki prasak nije bio sa­
vršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim
mestima. Njihova sila teže stala je da privlači zamašne količine okoinog gasa.
uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da po­
stanu galaktička jata. Veoma mala početna jednoobraznost dovoljna je da ka­
snije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.
Kako je gravitaciono kolabiranje uzimalo maha, praiskonske galaksije sve
su se brže okretale usled očuvanja ukupnog angularnog momenta. Neke su se
spljoštile, sabivši se duž ose rotiranja, gde centrifugalna sila nije pružala protivtežu sili gravitacije. Bile su to prve spiralne galaksije, velika rotirajuća va­
trena kola materije u otvorenom svemiru. Druge protogalaksije, sa slabijom gra­
vitacijom ili sporijom početnom rotacijom, sasvim malo su se spljoštile, po­
stavši prve eliptične galaksije. Širom Kosmosa javljaju se slične galaksije, kao
da su izišle iz istog kalupa, zbog toga što isti, jednostavni zakoni prirode gravitacija i očuvanje ukupnog angularnog momenta - jednako dejstvuju u celoj Vaseljeni. Fizika koja je na snazi ovde, u Zemljinom mikrokosmosu, kada
su posredi tela što padaju i klizači na ledu koji prave piruete, važi i u makrokosmičkim razmerama Vaseljene.
U okviru galaksija koje su se rađale, gravitacionom kolapsu podlegali su i
znatno manji oblaci materije; njihova unutrašnja temperatura postala je veoma
visoka, počele su termonuklearne reakcije i zablistale su prve zvezde. Tople,
masivne, mlade zvezde razvijale su se brzo, rasipnici koji su nemilice traćili
svoj kapital vodoničnog goriva; živote su okončavale u eksplozijama blistavih
supernova, vraćajući pri tom termonuklearni pepeo - helijum, ugljenik, kiseonik i teže elemente - u međuzvezdani gas za nastajanje potonjih pokolenja zvezda. Eksplozije masivnih ranih zvezda u vidu supernova stvarale su neizmenič-
Na rubu večnosti
• 251
ne udarne talase u okolnom gasu, koji su se preplitali, sabijajući međugalaktički medijum i ubrzavajući nastajanje galaktičkih jata. Gravitacija je oportuni­
stička, ona ide u prilog čak i malim kondenzacijama materije. Udarni taiasi su­
pernova verovatno su doprinosili srašćivanju materije u svim razmerama. Po­
čeo je epos kosmičke evolucije, hijerarhija kondenzovanja materije iz gasa Ve­
likog praska - najpre galaktička jata, pa galaksije, zvezde, planete i, konačno,
život i jedna inteligencija kadra da pojmi bar delić elegantnog procesa koji je
doveo do njenog nastanka.
Galaktička jata danas ispunjavaju Vaseljenu. Neka su beznačajna, puki zbi­
rovi nekoliko desetina galaksija. Jato koje s ponosom nazivamo 'lokalna gru­
pa' sadrži svega dve velike galaksije, i to obe spiralne: Mlečni put i M 31.
Druga jata predstavljaju ogromne horde u čiji sastav ulazi na hiljade galaksija
koje su međusobno gravitaciono povezane. Postoje izvesni nagoveštaji da jato
iz sazvežđa Devica broji više desetina hiljada galaksija.
U najvećim razmerama, mi obitavamo u Vaseljeni galaksija: ima možda
stotinu milijardi ovih izvrsnih primera kosmičkog neimarstva i rasula, reda i
nereda, koji su u podjednakoj meri očiti; tu su, najpre, normalne spiralne ga­
laksije, okrenute pod raznim uglovima u odnosu na naš zemaljski pravac posmatranja (kada ih gledamo pljoštimice, vidimo spiralne krake, a kada ih gle­
damo postrance, onda pred očima imamo prizor središnjeg glušja gasa i praši­
ne, iz koga kraci nastaju); zatim, prečkaste spiralne galaksije, sa rekom gasa,
prašine i zvezda koja im teče kroz središte, povezujući naspramne spiralne kra­
ke; gizdave džinovske eliptične galaksije, koje sadrže više od bilion sunaca i
koje su toliko narasle zato što su progutale druge galaksije, izmešavši se sa
njima; pa obilje patuljastih eliptičnih galaksija, pravih kepeca, koje sadrže je­
dva po nekoliko miliona sunaca; tu je, potom, ogromno raznovrsje tajanstve­
nih nepravilnih galaksija, koje nam pokazuju da i u svetu galaksija ima mesta
gde stvari umeju da krenu zloslutno rđavim tokom; konačno, postoje galaksije
koje kruže jedna oko druge na tako maloj razdaljini da su im rubovi povijeni
pod uzajamnim gravitacionim dejstvom, a u nekim slučajevima snažna sila te­
že tvori strujnice gasa i zvezda, koje poput mostova spajaju galaksije.
Kod izvesnih jata galaksije su jasno raspoređene u obliku lopte; ona se po­
glavito sastoje od eliptičnih galaksija, među kojima se često jedna ističe po
ogromnosti, predstavljajući verovatnog galaktičkog kanibala. Druga jata, koja
se odlikuju znatno nepravilnijim ustrojstvom, imaju srazmerno daleko više spi­
ralnih i nepravilnih galaksija. Prilikom sudara galaksija u loptastom jatu dola-
252 •
Karl Segan
zi do njegovog izobličenja, kao i do pretvaranja eliptičnih galaksija u spiralne
i nepravilne. Oblik i zastupljenost galaksija kazuju nam priču o drevnim zbi­
vanjima u najvećim mogućim razmerama, priču koju tek počinjemo da čitamo.
Razvoj ultrabrzih računara omogućio je izvođenje numeričkih ogleda veza­
nih za zbirno kretanje mnogo hiljada ili desetina hiljada tačaka, od kojih sva­
ka predstavlja jednu zvezdu što se nalazi pod gravitacionim uticajem svih osta­
lih. U izvesnim slučajevima, spiralni kraci obrazuju se samostalno u galaksiji
koja se već spljoštila do oblika diska. Ponekad do nastanka spiralnog kraka do­
lazi zbog velikog gravitacionog približenja dveju galaksija, od kojih se svaka
sastoji od više milijardi zvezda. Gas i prašina koji su razuđeni po tim galak­
sijama počeće da se sudaraju i zagrevaju. Ali kad se dve galaksije sudare, zve­
zde naprosto prolaze jedna pokraj druge, slično mecima kroz roj pčela, zato
što se galaksije poglavito sastoje ni od čega, odnosno prostori između zvezda
su ogromni. Pa ipak, ustrojstva galaksija mogu ozbiljno da budu izobličena. Di­
rektni udar jedne galaksije u drugu može usloviti da se zvezde iz njihovih sa­
stava razlete i raštrkaju po meduzvezdanom prostoru, što bi za posledicu ima­
lo opustošenje bar jedne galaksije. Kada neka mala galaksija pljoštimice nale­
ti na neku veliku, onda može da nastane jedna od najdivnijih nepravilnih ga­
laksija, takozvana prstenasta galaksija, promera mnogo hiljada svetlosnih godi­
na, koja upečatljivo dolazi do izražaja spram baršuna međugalaktičkog prosto­
ra. Posredi je kratkovečna ustalasanost galaktičkog jezera, privremeno ustroj­
stvo poremećenih zvezda, galaksija koja je ostala bez središnjeg dela.
Neustrojene grumuljice nepravilnih galaksija, kraci spiralnih galaksija i torusi prstenastih galaksija postoje na svega nekoliko sličica kosmičkog filma, da
bi se ubrzo raspali, posle čega često sledi novo ustrojavanje. Naša predstava o
galaksijama kao o nezgrapno krutim telima sasvim je pogrešna. Tu su posredi
labava ustrojstva, u čije sastave ulazi po stotinu milijardi zvezda. Jedna galak­
sija slična je ljudskom biću, tom skupu sto milijardi ćelija koji se uglavnom
nalazi u ravnotežnom stanju između građenja i razgrađivanja, predstavljajući celinu koja je nešto više od zbira delova što je sačinjavaju.
Stopa samoubistava među galaksijama prilično je visoka. Neki obližnji primeri, udaljeni nekoliko desetina ili stotina miliona svetlosnih godina, predsta­
vljaju moćne izvore rendgenskog zračenja, infracrvenih emisija i radio-talasa i
imaju izuzetno blistava jezgra, čija se sjajnost menja u ritmu koji se meri nedeljama. Kod nekih se javljaju mlazevi zračenja, pramenovi dugački i po hi­
ljadu svetlosnih godina, kao i diskovi prašine koji se odlikuju zamašnim nere-
Na rubu večnosti
• 253
dom. Te galaksije upravo se rasprskavaju. Pretpostavlja se da se u jezgrima
džinovskih eliptičnih galaksija kao što su NGC 6251 i M 87 nalaze crne ru­
pe, koje u pogledu masivnosti nadmašuju Sunce u rasponu od više miliona do
više milijardi puta. Postoji nešto veoma masivno, veoma zbijeno i veoma ma­
lo što otkucava i prede u galaksiji M 87 - nešto što zaprema prostor skrom­
niji od razmera Sunčevog sistema. Pretpostavlja se da je posredi crna rupa. Na
udaljenosti od više milijardi svetlosnih godina nalaze se još silovitiji objekti,
kvazari, koji možda predstavljaju kolosalne eksplozije mladih galaksija, najmoć­
nija zbivanja u istoriji Vaseljene posle Velikog praska.
Reč 'kvazar' predstavlja akronim od quazi-stellar radio source (kvazizvezdani-radio-izvor - prim. prev.). Pošto je utvrđeno da svi među njima nisu sna­
žni radio-izvori, naziv im je promenjen u QSO (quasi-stellar-objects" - 'kvazizve/dani objekti' - prim. prev.). Budući da imaju izgled zvezda, za njih se
u početku prirodno pretpostavljalo da predstavljaju zvezde u našoj Galaksiji.
Ali spektroskopska posmatranja njihovog crvenog pomaka (videti dalje) poka­
zala su da se oni po svoj prilici nalaze na ogromnim udaljenostima. Kako iz­
gleda, kvazari svesrdno uzimaju učešća u samom širenju Vaseljene, budući da
se neki udaljuju od nas brzinom koja dostiže devedeset odsto svetlosne. Ako
se uistinu nalaze veoma daleko, njihov stvarni sjaj mora biti izuzetno snažan
da bi uopšte bili vidljivi sa tolikih udaljenosti; neki su sjajni poput hiljadu su­
pernova koje bi zajedno eksplodirale. Baš kao i u slučaju Labuda X-1, brze
fluktuacije kvazara pokazuju da im je sjajnost ograničena na veoma malu zapreminu, u ovom slučaju manju od razmera Sunčevog sistema. U zaleđu
ogromnih odliva energije kod kvazara mora stajati neki izuzetan proces. Evo
nekih izloženih pretpostavki: (1) kvazari su čudnovate verzije pulsara, čija supermasivna jezgra koja brzo rotiraju stoje u vezi sa snažnim magnetnim po­
ljem; (2) kvazari nastaju kao izvor višestrukih sudara miliona zvezda koje se
nalaze gusto zbijene u galaktičkom jezgru i kojima tom prilikom bivaju strgnuti spoljnji omotači, tako da na videlo izlazi unutrašnjost masivnih sunaca, či­
je temperature dostižu milijarde stepeni; (3) slično tome, kvazari su galaksije
kod kojih su zvezde tako gusto zbijene da bi eksplozija supernove na jednom
mestu dovela do skidanja spoljnjih omotača kod prve susedne zvezde, zbog če­
ga bi i ona postala supernova - i tako bi došlo do zvezdane lančane reakcije;
(4) energija kvazara potiče od uzajamnog potiranja materije i antimaterije, ko­
ja se na neki način očuvala u ovim objektima sve do danas; (5) kvazar pred­
stavlja energiju oslobođenu prilikom padanja gasa, prašine i zvezda u ogrom-
254 •
Karl Segan
nu crnu rupu u galaktičkom jezgru, koja možda i sama predstavlja proizvod
dugotrajnog sudaranja i srašćivanja manjih crnih rupa; konačno (6) kvazari su
'bele rupe', drugi kraj crnih rupa, mesto gde izranja materija koja ulazi u mno­
štvo crnih rupa u drugim delovima Vaseljene, pa čak i u drugim vaseljenama.
Prilikom razmatranja kvazara suočavamo se sa dubokim tajnama. Ma šta
da je uzrok eksplozije kvazara, jedna stvar izgleda izvesna: zbivanja takve si­
lovitosti moraju dovoditi do nepojamnih pustošenja. Prilikom svake eksplozije
kvazara možda biva potpuno uništeno na milione svetova - od kojih neki na
sebi nose život i inteligenciju kadru da razume šta se zbiva. Izučavanje galak­
sija otkriva sveopšti red i lepotu. Istom prilikom doznajemo i za haotične si­
lovitosti ranije neslućenih razmera. Uistinu je fantastična okolnost što obitava­
mo u Vaseljeni koja dopušta postojanje života. No, podjednako je fantastično
i to što ona u isto vreme dopušta satiranje galaksija, zvezda i svetova. VaseIjena nije ni blagonaklona ni neprijateljski nastrojena, već naprosto ravnodušna
prema stvarima do kojih drže ovako majušna bića kakva smo mi.
Čak i jedna naizgled veoma pristojna galaksija kao što je Mlečni put nije
lišena trzavica i poremećaja. Radio-osmatranjima otkrivena su dva ogromna
oblaka vodoničnog gasa, dovoljna da se načini mnogo miliona sunaca, koja ku­
ljaju iz galaktičkog jezgra, kao da se tamo svakog časa odigravaju umerene
eksplozije. Astronomska opservatorija na orbiti oko Zemlje, usredsređena na
praćenje visokoenergetskih zračenja, ustanovila je da galaktičko jezgro predsta­
vlja snažan izvor jedne posebne spektralne linije gama zraka, što je u saglasnosti sa zamišlju da se tamo nalazi skrivena masivna crna rupa. Galaksije slič­
ne Mlečnom putu možda predstavljaju postojane sredovečne članove jednog ne­
prekidnog evolucionog niza, koji takođe obuhvata kvazare, odnosno eksplodirajuće galaksije, iz vremena njihove plahovite mladosti: s obzirom na okolnost
da su kvazari veoma daleko, naime, mi ih vidimo kakvi su bili u mladosti, pre
više milijardi godina.
Zvezde Mlečnog puta kreću se pravilno i skladno. Zbijena jata prolaze kroz
galaktičku ravan, izbijaju sa druge strane, usporavaju, menjaju smer kretanja i
vraćaju se natrag. Kada bismo mogli da pratimo kretanje pojedinačnih zvezda
koje hitaju oko galaktičke ravni, ono bi nam ličilo na skakutanje kokica. Ni­
smo bili u prilici da vidimo kako neka galaksija bitnije menja svoj oblik sa­
mo zato što se ona veoma sporo kreće. Mlečni put načini puni krug oko svo­
je ose jednom u četvrt milijarde godina. Ako bismo ubrzali ovo okretanje, vi­
deu' bismo da je naša Galaksija veoma dinamična, gotovo kao neki organski
Na rubu večnosti
• 255
entitet, u izvesnim pogledima slična kakvom višećelijskom organizmu. Svaka
astronomska fotografija neke galaksije samo je tren jednog stupnja njenog la­
ganog kretanja i razvoja.' Unutrašnje područje date galaksije kruži kao čvrsto
telo. Ali izvan tog područja, slično planetarna oko Sunca koje se kreću sugla­
sno Keplerovom trećem zakonu, spoljnji delovi rotiraju sve sporije. Kraci ispoljavaju težnju da se obavijaju oko jezgra u obliku sve suženije spirale, a gas
i prašina sabijaju se u tim zavojitim ustrojstvima sve veće gustine, koja sa svo­
je strane predstavljaju mesta gde se obrazuju mlade, tople, sjajne zvezde, zve­
zde koje oivičavaju spiralne krake. Te zvezde blistaju desetak miliona godina,
što je tek pet odsto od vremena potrebnog da se galaksija okrene oko svoje
ose. Ali kada zgasne jedno stelamo pokolenje što oivičava spiralni krak, od­
mah dolazi do nastanka novih zvezda i maglina koje idu uz njih, tako da za­
vojito ustrojstvo ostaje očuvano. Zvezde koje oivičavaju krake ne opstaju čak
nijedan galaktički krug; zadržava se jedino spiralno ustrojstvo.
Brzina kruženja ma koje date zvezde oko središta Galaksije ne poklapa se
sa brzinom zavojitog ustrojstva. Sunce je često ulazilo u spiralne krake i izla­
zilo iz njih tokom dvadeset obilazaka oko Mlečnog puta brzinom od dve sto­
tine kilometara u sekundi (oko sedam stotina hiljada kilometara na čas). U pro­
šeku Sunce i planete provedu četrdeset miliona godina u spiralnom kraku, da
bi potom osamdeset miliona godina bili izvan njega, pa onda ponovo četrde­
set miliona godina u njemu i tako dalje. Spiralni kraci oivičavaju područje gde
nastaje najnovije pokolenje zvezda, ali ne nužno i ono gde se u datom trenut­
ku nalaze sredovečne zvezde poput našeg Sunca. U ovom razdoblju mi živi­
mo između spiralnih krakova.
Periodični prolazak Sunčevog sistema kroz zavojite krake po svoj prilici je
od značajnih posledica po nas. Pre otprilike deset miliona godina Sunce je iz­
išlo iz kompleksa zvanog Guldov pojas u Orionovom spiralnom kraku, koji je
sada udaljen nešto manje od hiljadu svetlosnih godina. (Sa one strane Orionovog kraka koja je bliža galaktičkom središtu nalazi se Strelčev krak, a sa one
koja je udaljenija od središta prostire se Persejev krak.) Prilikom Sunčevog pro­
laska kroz neki zavojiti krak postoje veći izgledi nego što je to sada da ono
Ovo nije sasvim tačno. Jedna strana neke galaksije bliža nam je za nekoliko desetina
hiljada svetlosnih godina od druge, tako je slika bližeg kraja uvek za nekoliko desetina hilja­
da godina mlađa od slike daljeg kraja. Ali tripični događaji u dinamici galaksija traju na de­
setine miliona godina, tako da nam se potkrada zaneniarljivo mala greška kada zamišljamo da
slika galaksije koju vidimo sva pripada istom trenutku.
256 •
Karl Segan
uđe u gasne magline i međuzvezdane oblake prašine, kao i da se susretne sa
telima podzvezdane mase. Prema jednoj pretpostavci, do velikih ledenih doba
na našoj planeti, koja se ponavljaju svakih stotinak miliona godina, dolazi zbog
prodora međuzvezdane materije u prostor između Sunca i Zemlje. V. Nejpit i
S. Klab izložili su hipotezu da se izvestan broj meseca, asteroida, kometa i prstenova koji opasuju planete u Sunčevom sistemu nekada slobodno kretao međuzvezdanim prostorom, da bi potom bio zarobljen prilikom Sunčevog prola­
ska kroz Orionov spiralni krak. Posredi je privlačna zamisao, premda po svoj
prilici ne mnogo verovatna. No, može se proveriti. Sve što nam je potrebno
jeste uzorak, recimo, Fobosa ili neke komete u kome bi bili ispitani izotopi
magnezijuma. Relativna zastupljenost izotopa magnezijuma (koji imaju isti broj
protona, ali različiti broj neutrona) zavisi od toga kojim se tačnim redosledom
odvijala sinteza jezgara u zvezdama, kao i od toga kad su se odigrale obližnje
eksplozije supernova, budući da su tom prilikom nastali svi raspoloživi uzorci
ovog elementa. U nekom drugom delu Galaksije sinteza jezgara sigurno se od­
vijala drugačijim redosledom, tako da tamo jamačno preovladuje neki različiti
odnos magnezijumovih izotopa.
Otkriće Velikog praska i udaljavanje galaksija temeljilo se na jednom opštem mestu prirode, nazvanom Doplerov efekat. On nam je obično poznat iz
fizike zvuka. Vozač kola koja brzo prolaze kraj nas pritisne sirenu. Svi koji su
u automobilu čuju ravnomerno trubljenje nepromenljive visine tona. Ali mi, iz­
van kola, zapažamo osobenu promenu visine zvuka. Za nas, pisak sirene kre­
će se od visokih ka niskim učestalostima. Trkačka kola koja jure brzinom od
dve stotine kilometara na sat kreću se gotovo petinom brzine zvuka. Zvuk pred­
stavlja niz talasa u vazduhu, breg i dolju, breg i dolju. Što su talasi međusob­
no bliži, veća je učestalost, odnosno visina tona; što su, pak, talasi međusob­
no razmaknutiji, visina tona je niža. Ako se kola udaljavaju od nas, to uzroku­
je razvlačenje zvučnih talasa, što za posledicu ima, iz našeg ugla posmatranja,
smanjenje visine tona, odnosno osobenu promenu zvuka koja nam je svima po­
znata. No, ako kola jure ka nama, zvučni talasi postaće zbijeniji, učestalost će
porasti i mi ćemo čuti visok ton trubljenja. Kada bismo znali kakva je obična
visina tona sirene dok se kola ne kreću, mogli bismo i vezanih očiju da usta­
novimo kojom brzinom idu na osnovu promene visine zvuka sirene.
Svetlost je takođe talasne prirode. Za razliku od zvuka, međutim, ona se
savršeno dobro kreće kroz vakuum. Doplerov efekat i kod nje je na snazi. Ako
bi, umesto zvuka, automobil iz nekog razloga emitovao napred i nazad snop
Na rubu večnosti
• 257
čiste žute svetlosti, njena učestalost malo bi se povećala dok se kola približa­
vaju, odnosno malo bi se smanjila dok se udaljuju. Pri običnim brzinama ovaj
učinak bio bi neprimetan. Ali ako bi na neki način kola uspela da dostignu za­
mašan postotak brzine svetlosti, došli bismo u priliku da uočimo kako se bo­
ja svetlosti menja ka višim učestalostima, odnosno ka plavom, kako nam se
auto približava; isto tako prilikom udaljavanja automobila, svetlost bi se pomerala ka nižim učestalostima, odnosno ka crvenom. Ustanovljeno je da su kod
tela koja nam se približavaju veoma velikim brzinama spektralne linije pomerene ka plavom. Kod tela, pak, koja se udaljuju od nas veoma velikim brzina­
ma spektralne linije pomerene su ka crvenom.' Ovaj crveni pomak, zapažen
kod spektralnih linija dalekih galaksija i protumačen u duhu Doplerovog efek­
ta, predstavlja ključ kosmologije.
Početkom ovog stoleća, na Maunt Vilsonu, planini sa koje se pružao po­
gled na tada vedro nebo Los Anđelesa, radilo se na postavljanju najvećeg te­
leskopa na svetu, čija je osnovna namena bila otkrivanje crvenog pomaka da­
lekih galaksija. Velike delove teleskopa valjalo je preneti na vrh planine, što se
jedino moglo učiniti tovarnim mazgama. Jedan mladi gonič mazgi po imenu
Milton Hjumason pomagao je oko prenosa mehaničke i optičke opreme, odno­
sno prevoza naučnika, inženjera i dostojanstvenika uz planinu. Hjumason je
predvodio povorku mazgi, jašući na konju, a njegov beli terijer stajao je na
zadnjim šapama odmah iza sedla, dok su mu prednje počivale na Hjumasonovim ramenima. Hjumason je bio vetropir, ljubitelj žvakanja duvana, prvorazred­
ni kockar i igrač bilijara, a i gajio je izrazite naklonosti prema ženskom svetu.
U pogledu formalnog obrazovanja imao je samo osam razreda osnovne škole.
No, bio je bistar i znatiželjan čovek, koji se stalno raspitivao o opremi oko či­
jeg je mukotrpnog iznošenja na planinu pomagao. Hjumason se zbližio sa kćer­
kom jednog inženjera opservatorije, kome nije baš bilo pravo što se devojka
zabavlja sa čovekom koji nije imao veće ambicije do da bude gonič mazgi.
Hjumason se stoga latio obavljanja raznih domarskih poslova na opservatoriji bio je pomoćnik električara, pazikuća, prao je postolja teleskopa oko čijeg je
postavljanja pomagao. Jedne večeri, kaže se u priči, naprasno se razboleo po­
moćnik na teleskopu u noćnoj smeni i Hjumason je bio zamoljen da ga zame1
Samo telo može biti bilo koje boje, čak i plave. Crveni pomak znači jedino to da se
svaka njegova spektralna linija nalazi na većim talasnim dužinama nego kada je u stanju mi­
rovanja; veličina crvenog pomaka upravo je srazmerna brzini i talasnoj dužini spektralne lini­
je kada se telo nalazi u stanju mirovanja.
258 •
Karl Segan
ni. Tom prilikom on je pokazao takvu veštinu i pažljivost u baratanju uređaji­
ma da je ubrzo postao stalni operator teleskopa i pomoćnik u posmatranju.
Posle Prvog svetskog rata na Maunt Vilson došao je jedan naučnik koji će
uskoro postati slavan - Edvin Habl, blistav, uglađen čovek, sa društvenim ve­
zama izvan astronomskih krugova, u čijem se govoru osećao engleski naglasak,
stečen posle samo godinu dana provedenih u Oksfordu, u svojstvu Roudsovog
stipendiste. Habl je bio astronom koji je pružio konačan dokaz da su spiralne
magline, u stvari 'ostrva-vaseljene', daleki skupovi ogromnog broja zvezda, slič­
ni našem Mlečnom putu; ustanovio je zvezdani ogledni uzorak neophodan za
merenje udaljenosti galaksija. Habl i Hjumason izvrsno su se slagali; iako na
prvi pogled nisu delovali kao prikladan tandem, za teleskopom su bili veoma
skladni. Sledeći primer astronoma V. M. Slifera sa Louelove opservatorije,
počeli su da mere spektre dalekih galaksija. Uskoro je postalo jasno da je Hju­
mason u stanju da dobija kvalitetnije spektre ovih objekata od bilo kog drugog
profesionalnog astronoma na svetu. Postao je član stručnog osoblja opservato­
rije Maunt Vilson, stekao je mnoga znanja o naučnim temeljima svog posla i
umro je visoko uvažavan i cenjen u astronomskim krugovima.
Svetlost neke galaksije predstavlja zbir svetlosti koju emituju milijarde zve­
zda što ulaze u njen sastav. U času kada svetlost napušta zvezde, atomi u nji­
hovim krajnjim spoljnjim omotačima, apsorbuju izvesne učestalosti ili boje.
Tamne linije koje se kao posledica ovog apsorbovanja javljaju u spektrima zve­
zda udaljenih od nas mnogo miliona svetlosnih godina omogućile su nam da
ustanovimo da one sadrže iste hemijske elemente kao i naše sunce i obližnje
zvezde. Hjumason i Habl sa čuđenjem su otkrili da se spektri svih dalekih ga­
laksija odlikuju crvenim pomakom; no, još je neobičnija bila činjenica da što
je neka galaksija udaljenija, to su joj spektralne linije pomerenije ka crvenom
kraju.
Najočiglednije objašnjenje crvenog pomaka bilo je u duhu Doplerovog
efekta: galaksije se udaljuju od nas; što je data galaksija dalja, to joj je brzi­
na udaljavanja veća. Ali zbog čega galaksije beže od nas? Da li je možda naš
položaj u Vaseljeni na neki način naročit? Da nije možda Mlečni put načinio
neki nehotičan, ali uvredljiv korak u društvenom životu galaksija? Izgledalo je
znatno verovatnije da se sama Vaseljena širi, noseći pri tom galaksije sa so­
bom. Hjumason i Habl su - postupno je postajalo jasno - otkrili Veliki pra­
sak, odnosno, ako već ne samo nastajanje Vaseljene, a ono bar njeno najskorašnije otelotvorenje.
Na rubu večnosti
• 259
Gotovo svekolika moderna kosmologija - a naročito zamisao o širenju Va­
seljene i Velikom prasku - temelji se na pretpostavci da je Doplerov efekat
ključ za razumevanje crvenog pomaka galaksija, odnosno da do ovog pomaka
dolazi zbog brzine njihovog udaljavanja. No, u prirodi postoje i druge vrste cr­
venog pomaka. Takav je, na primer, gravitacioni crveni pomak, koji nastaje
zbog toga što svetlost koja kreće iz nekog snažnog gravitacionog polja mora
da utroši velike količine energije da bi ga savladala; ovaj proces izgledao bi
nekom dalekom posmatraču kao pomak emitovane svetlosti ka dužim talasnim
dužinama, odnosno ka crvenijim bojama. S obzirom na to da pretpostavljamo
da se u središtima nekih galaksija nalaze masivne crne rupe, ovo je prihvatlji­
vo objašnjenje njihovih crvenih pomaka. Međutim, neke posebne spektralne li­
nije koje su tu uočene često su osobene za veoma redak, razuden gas, a ne za
fantastično gustu sredinu koja mora da vlada u neposrednoj okolini crne rupe.
Takođe je moguće da crveni pomak nastaje kao posledica Doplerovog efekta,
ali ne zbog sveopšteg širenja Vaseljene, već usled neke skromnije, lokalne galaktičke eksplozije. Ali u tom slučaju osnovano bi bilo očekivati približno pod­
jednak broj krhotina eksplozije koje se udaljuju od nas i koje nam se približuju, odnosno trebalo bi da bude podjednako plavih pomaka i crvenih pomaka.
Ono, međutim, što imamo prilike da vidimo jesu gotovo isključivo crveni po­
maci, bez obzira na koji daleki objekt izvan lokalne grupe upravili teleskope.
Neki astronomi, međutim, skloni su uzdržanosti kada je posredi zaključak
o širenju Vaseljene izveden na osnovu crvenog pomaka galaksija, koji se tu­
mači u duhu Doplerovog efekta. Astronom Halton Arp pronašao je zagonetne
i uznemirujuće slučajeve galaksije i kvazara (ili dveju galaksija), koji su, ka­
ko izgleda, fizički povezani, ali imaju veoma različite crvene pomake. Povre­
meno, kao da se javlja most sazdan od gasa, prašine i zvezda koji ih spaja.
Ako do crvenog pomaka dolazi usled širenja Vaseljene, onda veoma različiti
crveni pomaci moraju da znače i veoma različite udaljenosti. Ali dve galaksi­
je koje su fizički povezane teško da u isti mah mogu biti veoma razmaknute
- u nekim slučajevima i do milijardu svetlosnih godina. Skeptici kažu da je
ova povezanost samo statistička: stvar, na primer, može biti u tome što se ne­
ka obližnja sjajna galaksija i znatno udaljeniji kvazar, koji se odlikuju veoma
različitim crvenim pomacima i veoma različitim brzinama udaljavanja, napro­
sto sasvim slučajno nalaze duž iste linije posmatranja, tako da ne može biti ni
govora o nekoj stvarnoj fizičkoj vezi medu njima. Rasprava je usredsredena na
to da li je broj ovakvih podudarnosti veći nego što bi se mogao očekivati pod
260 •
Karl Segan
uplivom slučaja. Arp ukazuje na neke druge galaksije u kojima uz bok nekoj
galaksiji sa malim crvenim pomakom stoje dva kvazara sa velikim i gotovo
istovetnim crvenim pomacima. On smatra da ovi kvazari nisu na kosmološkim
razdaljinama, već da ih je levo i desno odbacila galaksija 'u prvom planu'; nji­
hovi crveni pomaci predstavljaju ishod dejstvovanja nekog još neutvrđenog me­
hanizma. Skeptici, međutim, tvrde da je i ovde u pitanju slučajan raspored, za­
lažući se za Hablovo i Hjumasonovo tumačenje crvenog pomaka. Ako je Arp
u pravu, onda bi pali u vodu svi oni egzotični mehanizmi koji su predloženi
u nastojanju da se objasni izvor energije dalekih kvazara - lančane reakcije su­
pernova, supermasivne crne rupe i tome slično. Kvazari tada, naime, ne bi mo­
rali da budu veoma daleko. No, i dalje bi bio potreban neki egzotičan meha­
nizam kojim bi se rastumačio njihov crveni pomak. U oba slučaja nešto se ve­
oma neobično zbiva u dubinama svemira.
Prividno udaljavanje galaksija, čiji se crveni pomak objašnjava u duhu Doplerovog efekta, ne predstavlja jedini argument koji ide u prilog Velikom pra­
sku. Jedan nezavisan i veoma ubedljiv nalaz proishodi iz kosmičkog zaleđnog
zračenja crnog tela, slabašnog radio-šuma koji sasvim jednoobrazno dopire iz
svih pravaca u Kosmosu; snaga mu odgovara upravo onoj koja bi se mogla oče­
kivati u naše doba, s obzirom na obim u kome se prvobitno zračenje Velikog
praska u međuvremenu moralo ohladiti. Ali i ovde postoji nešto neobično. Posmatranja posredstvom osetljive radio-antene, koja je avionom U-2 bila podig­
nuta blizu vrha Zemljine atmosfere, pokazala su da je zaleđeno zračenje, bar
prema prvoj proceni, podjednako snažno iz svih pravaca - kao da se plamena
lopta Velikog praska širila sasvim jednoobrazno, odnosno kao da se čin nastan­
ka Vaseljene odlikovao savršenom simetrijom. No, kada je zaleđeno zračenje is­
pitano uz veći stepen tačnosti, pokazalo se da ono nije baš savršeno simetrično.
Postoji jedna mala, postojana neravnoteža, koja se može protumačiti pretpostav­
kom da se čitav Mlečni put (a po svoj prilici i ostali članovi lokalne grupe) kre­
će ka galaktičkom jatu u sazvežđu Devica brzinom od preko šest stotina kilo­
metara u sekundi. Ako nastavimo tom brzinom, stići ćemo tamo za deset mili­
jardi godina, kada će i bavljenje vangalaktičkom astronomijom postati znatno
lakše. Jato u sazvežđu Devica predstavlja najbogatiji skup galaksija za koji zna­
mo: ta kutija sa draguljima na nebu obiluje mnoštvom spiralnih, eliptičnih i ne­
pravilnih članova. Ali zašto se mi krećemo ka ovom jatu? Džordž Smut i nje­
gove kolege koje su učestvovale u pomenutim posmatranjima sa velike visine,
smatraju da jato u Devici gravitaciono privlači Mlečni put ka svom središtu, kao
Na rubu večnosti
• 261
i da su njegove razmere odista ogromne: prečnik mu, naime, dostiže između mi­
lijardu i dve milijarde svetlosnih godina, što je uistinu fantastično.
Prečnik same Vaseljene, koja je dostupna posmatranjima, iznosi svega ne­
koliko desetina milijardi svetlosnih godina, a ako postoji ogromno superjato u
sazvežđu Devica, onda možda ima i drugih takvih superjata na znatno većim
udaljenostima, koje je srazmerno teže otkriti. U okviru dosadašnjeg trajanja Va­
seljene, nije bilo, kako izgleda, dovoljno vremena da neka prvobitna gravitaci­
ona nejednoobraznost dovede do sabiranja one količine mase koja se, po sve­
mu sudeći, nalazi u superjatu u Devici. Smuta je ovo navelo na zaključak da
je Veliki prasak bio znatno manje jednoobrazan nego što na to ukazuju druga
posmatranja, odnosno da je prvobitni razmeštaj materije u Vaseljeni bio prilič­
no neravnomeran. (Izvesne neravnomernosti mogu se očekivati, pa su čak i
neophodne da bi se mogla razumeti kondenzacija galaksija; ali neravnomernost
ovih razmera odista je iznenađujuća.) Možda se paradoks može razrešiti uvo­
đenjem pretpostavke o dva ili više približno istovremenih Velikih prasaka.
Ako je tačna opšta zamisao o širenju Vaseljene i o Velikom prasku, onda
se moramo suočiti sa još složenijim pitanjima. Kakvi su uslovi vladali u tre­
nutku Velikog praska? Šta se dogodilo pre toga? Da li je postojala neka siću­
šna Vaseljena, sasvim lišena materije, da bi potom materija namah bila stvo­
rena ni iz čega? Kako se to dogodilo? U mnogim kulturama postoji uobičaje­
ni odgovor da je Bog stvorio Vaseljenu ni iz čega. Ali ovime se problem ne
rešava, već se samo odgađa. Ako želimo da se odvažno upustimo u traganje
za odgovorom, onda, razume se, neizbežno moramo postaviti pitanje odakle je
Bog nastao. A ako dođemo do zaključka da je ovo pitanje nerešivo, zašto on­
da ne uštedimo jedan korak i ne zaključimo da je i pitanje nastanka Vaselje­
ne nerešivo? Isto tako, ako kažemo da je Bog oduvek postojao, zašto ne ušte­
dimo jedan korak i ne zaključimo da je i Vaseljena oduvek postojala?
U svim kulturama javlja se mit o svetu pre postanja, kao i o postanju sve­
ta, do čega najčešće dolazi sparivanjem bogova ili izleganjem kosmičkog jaje­
ta. Za Vaseljenu se uglavnom naivno zamišljalo da se drži ljudskog ili živo­
tinjskog uzora. Evo, na primer, pet malih odlomaka iz takvih mitova, različi­
tih stepena domišljatosti, iz Pacifičkog bazena:
Na samom početku sve je počivalo u večnoj tmini: noć je prekrivala sve poput
kakvog neprozirnog cestara.
Mit o Velikom ocu naroda Aranda u srednjoj Australiji.
262 •
Karl Segan
Sve je stajalo, svuda je vladao mir, sve je bilo utihlo; ništa se nije pokretalo, ni­
ti micalo; nebeska prostranstva takode bejahu prazna.
Popol Vuh naroda Maja Kviče.
Na Arean sedeo je sam u prostoru poput oblaka što pluta ništavilom. Nije spa­
vao, jer nije bilo sna; nije gladovao, jer nije bilo gladi. Tako je ostao dugo, sve
dok mu se u umu ne rodi misao. On reče sebi: „Načiniću nešto."
Mit iz Maiane, Džilbertova ostrva
U početku je bilo veliko kosmičko jaje. U jajetu je obitavao haos, a u haosu plo­
vio P'an Ku, Nerazvijeni, božanski zametak. A onda P'an Ku suknu iz jajeta, četvorostruko veći od bilo kog današnjeg čoveka, sa čekićem i dletom u šakama,
čime stade da oblikuje svet.
Mitovi o P'an Kuu, Kina (oko trećeg stoleća)
Pre no što su nebo i zemlja stekli obličje, sve je bilo neodređeno i bezoblično...
Ono što je bilo prozirno i lagano, diglo se i postalo nebo, dok je ono što je bi­
lo teško i neprozirno očvrsnulo i postalo zemlja. Cista, fina građa sasvim se la­
ko sazdala u celinu, ali se zato teška, neprozirna građa veoma teško stvrdnuta.
Nebo je stoga prvo nastalo, dok se zemlja uobličila tek kasnije. Kada su se ne­
bo i zemlja spojili u praznini i dok je sve još bilo sirovo i jednostavno, same su
od sebe nastale stvari koje nisu bile stvorene. Bila je to velika Jednota. Sve stva­
ri potekle su iz te Jednote, ali postale su različite.
Huai-nan Cu, Kina (oko prvog stoleća pre nove ere)
Ovi mitovi predstavljaju spomenik čovekovoj odvažnosti. Glavna razlika
između njih i našeg modernog naučnog mita o Velikom prasku ogleda se u to­
me što nauka samu sebe preispituje i što smo mi u prilici da preduzimamo
oglede i posmatranja kojima proveravamo vlastite zamisli. Ali i te druge priče
o postanju vredne su našeg najdubljeg poštovanja.
Svaka ljudska kultura radovala se činjenici da u prirodi postoje ciklusi. Ali
kako su ti ciklusi mogli nastati, razmišljalo se, ako nisu plod volje bogova?
Osim toga, kad već postoje ciklusi u godinama ljudi, zar ih onda ne bi moglo
biti i u eonima bogova? Hinduistička religija jedina je među velikim svetskim
Na rubu večnosti
• 263
verama posvećena zamisli da i sam Kosmos podleže ogromnom, u stvari bes­
krajnom broju umiranja i ponovnih rađanja. To je jedina religija čije se vre­
menske razmere poklapaju, nema sumnje slučajno, sa vremenskim razmerama
moderne naučne kosmologije. Njeni ciklusi kreću se u rasponu od običnog da­
na i noći do dana i noći Brame, koji iznose 8,64 milijardi godina, što nadmaša starost Zemlje ili Sunca i dostiže približno polovinu vremena proteklog od
Velikog praska. A postoje i znatno veće vremenske razmere.
Ima nečeg dubokog i privlačnog u zamisli da je Vaseljena samo san bo­
ga - san koji se posle stotinu Braminih godina rastače u besano spavanje. Za­
jedno sa njim rastače se i Vaseljena - da bi se, pošto protekne još jedno Bramino stoleće, on trgao, promeškoljio i opet stao da sneva veliki kosmički san.
U međuvremenu, drugde postoji beskrajan broj drugih Vaseljena, svaka sa vla­
stitim bogom koji sanja kosmički san. No, ove velike zamisli bacila je u zasenak jedna druga, možda još veća. Prema njoj, ljudi možda nisu snovi bogo­
va, već su pre bogovi snovi ljudi.
U Indiji ima mnogo bogova, a svaki bog ima mnoštvo vidova ispoljavanja. Bronzane figure iz dinastije Cola, izlivene u jedanaestom stoleću, sadrže
nekoliko različitih otelotvorenja boga Sive. Najelegantnije i najtananije medu
njima jeste ono koje pokazuje postanje Vaseljene na početku svakog kosmičkog ciklusa, motiv poznat kao Sivin kosmički ples. Siva, koji se u ovom vidu
ispoljavanja zove Nataraja, kralj igre, ima četiri ruke. U gornjoj desnoj ruci dr­
ži bubanj, čiji je zvuk znamenje postanja. U gornjoj levoj ruci nalazi mu se
plameni jezik, podsetnik na to da će Vaseljena, koja tek što je stvorena, kroz
više milijardi godina biti potpuno uništena.
Sklon sam da ove duboke i očaravajuće zamisli shvatim kao svojevrsno na1
slućivanje modernih astronomskih predstava. Prilično je verovatno da se Vase­
ljena širila posle Velikog praska, ali nipošto nije izvesno da će zauvek nastavi­
ti da se širi. Sirenje se može postepeno usporavati, zatim zaustaviti, da bi mu
se onda promenio smer. Ako se količina materije u Vaseljeni nalazi ispod odDatumi koji se javljaju u zapisima Maja takode sežu duboko u prošlost, a povremeno
i daleko u budućnost. Jedan zapis govori o vremenu od pre milion godina, dok se u drugom
možda pominju događaji od pre četiri stotine miliona godina, premda se o ovom poslednjem
još vode rasprave medu izučavaocima kulture Maja. Upamćeni događaji su možda mitski, ali
vremenske razmere su uistinu ogromne. Hiljadu godina pre no što su Evropljani najzad odu­
stali od biblijske zamisli da je svet star svega nekoliko hiljada godina, Maje su pomišljale na
milione, dok su Indijci računali sa milijardama godina.
264 •
Karl Segan
redene kritične granice, gravitacija galaksija što se razilaze neće biti dovoljna
da zaustavi širenje i Vaseljena će večno nastaviti da se razuduje. Ali ako ima
više materije nego što možemo da vidimo - koja je skrivena, recimo u crnim
rupama ili u toplom, ali nevidljivom gasu između galaksija - onda će se Vase­
ljena gravitaciono održati i uslediće niz ciklusa, u kojima će se širenje i saži­
manje naizmenice smenjivati, Vaseljena za Vaseljenom, beskrajan Kosmos, baš
kao u hinduističkom mitu. Ako živimo u jednoj takvoj oscilirajućoj Vaseljeni,
onda Veliki prasak ne predstavlja znamenje postanja Kosmosa, već naprosto svr­
šetak prethodnog ciklusa, čin uništenja poslednjeg otelotvorenja Kosmosa.
No, nijedna od ove dve moderne kosmologije nije po nas sasvim povolj­
na. U jednoj, Vaseljena je na neki način stvorena pre deset ili dvadeset mili­
jardi godina i zauvek se širi; galaksije se tu međusobno razilaze, sve dok i poslednja od njih ne zađe za kosmičko obzorje. Tada će galaktički astronomi osta­
ti bez posla, zvezde će se ohladiti i umreti, sama materija će se raspasti i Va­
seljena će se pretvoriti u poprište retke i hladne izmaglice elementarnih česti­
ca. U drugoj, koja govori o oscilirajućoj Vaseljeni, Kosmos nema ni početka
ni kraja, a mi se nalazimo usred beskrajnog niza ciklusa kosmičkih umiranja i
ponovnih rađanja, pri čemu nikakve informacije ne mogu da se provuku kroz
tačku nastavka dveju oscilacija. Nijedan podatak o galaksijama, zvezdama, pla­
netarna, oblicima života ili civilizacijama koje su postojale u prethodnom otelotvorenju Vaseljene nije u stanju da šmugne kroz ta dodirišta, da se 'prošvercuje' kroz Veliki prasak i da se obznani u našoj sadašnjoj Vaseljeni. Sudbina
Vaseljene u obe kosmologije može da izgleda pomalo onespokojavajuće, ali
utehu nam valja potražiti u vremenskim razmerama koje su tu na snazi. Ovde,
naime, valja računati na najmanje nekoliko desetina milijardi godina. Ljudska
bića i naši potomci, ma ko oni bili, moći će mnogo toga da ostvare za neko­
liko desetina milijardi godina, pre nego što dođe do kraja Kosmosa.
Ako Vaseljena uistinu oscilira, onda se javljaju neka još neobičnija pita­
nja. Neki naučnici smatraju da će, kada širenje bude zamenjeno sažimanjem,
kada spektri dalekih galaksija budu počeli da se odlikuju plavim pomakom, do­
ći do preokretanja uzročnosti, u smislu da će posledice prethoditi uzrocima.
Najpre će se talasi raširiti iz jedne tačke na površini vode, a tek ću onda ja
baciti kamen u jezerce. Najpre će baklja buknuti plamenom, a tek ću je onda
ja zapaliti. Teško je shvatiti šta bi sve moglo da znači takvo preokretanje
uzročnosti. Da li će se ljudi tada rađati u grobu, a umirati u majčinoj utrobi?
Da li će vreme teći unazad? Imaju li ovakva pitanja uopšte nekog smisla.
Na rubu večnosti
• 265
Naučnici razmišljaju o tome šta se događa u oscilirajućoj Vaseljeni na dodirištima, na prelascima iz sažimanja u širenje. Postoje pretpostavke da tada bi­
vaju nasumce prekrajani zakoni prirode, što bi značilo da fizika i hernija koje
ustrojavaju ovu Vaseljenu predstavljaju tek jedan u beskrajnom rasponu mogu­
ćih vidova prirodnih zakona. Lako je razabrati da je samo veoma ograničen
raspon zakona prirode saglasan sa galaksijama i zvezdama, planetarna, životom
i inteligencijom. Ako na dodirnim tačkama oscilacija uistinu dolazi do nepred­
vidljivog preoblikovanja prirodnih zakona, onda je posredi odista krajnje izu­
zetna slučajnost što je iz kosmičkog automata ovoga puta ispala Vaseljena ko­
ja je savršeno saglasna sa nama.'
Da li živimo u Vaseljeni koja će se večno širiti, ili, pak, u takvoj koja se
odlikuje beskrajnim nizom ciklusa? Postoje načini da se to ustanovi: valja tačno izmeriti ukupnu količinu materije u Vaseljeni, ili dopreti pogledom do ru­
ba Kosmosa.
Radio-teleskopi su kadri da otkriju veoma slabašne, veoma daleke objek­
te. Kada uputimo pogled duboko u svemir, mi ga takođe upućijemo duboko u
vreme. Od najbližeg kvazara razdvaja nas možda pola milijarde svetlosnih go­
dina. Od najdaljeg nas možda deli deset ili dvanaest, pa čak i više milijardi
svetlosnih godina. Ali kada vidimo jedan objekt koji je udaljen dvanaest mili­
jardi svetlosnih godina, mi ga u isti mah vidimo i kakav je izgledao pre dva­
naest milijardi godina. Ponirući pogledom daleko u svemir, istovremeno poniremo daleko u prošlost, ka obzorju Vaseljene, ka razdoblju Velikog praska.
'Veoma velika mreža' ('Very Large Anay' - VLA) predstavlja skup od
dvadeset sedam zasebnih radio-teleskopa koji se nalaze u jednom području No1
Zakoni prirode ne mogu se nasumce prekrajati na dodirištima. Ako je Vaseljena već
prošla kroz mnoge oscilacije, to još ne znači da su u njima mogli biti na snazi ma kakvi za­
koni gravitacije, budući da bi mnoge sile teže bile toliko slabe da Vaseljena ne bi uspela da
se održi, pri bilo kakvoj početnoj eksploziji. Kada bi se Vaseljena jednom spotakla na takav
zakon gravitacije, ona bi se razletela i više ne bi došla u priliku da prođe kroz novu oscila­
ciju, odnosno više ne bi bilo dodirišta, niti nove garniture zakona prirode. P r e m a tome, na
osnovu činjenice da Vaseljena postoji možemo izvesti zaključak ili da joj je starost konačna,
ili da postoji strogo ograničenje u pogledu vrsta zakona prirode koji su dopustivi u svakoj osci­
laciji. A ako zakoni prirode ne bivaju nasumce prekrajani na dodirištima, onda mora postoja­
ti zakonomernost. skup pravila koja bi određivala koji su zakoni dopustivi, a koji nisu. Takav
skup pravila pretpostavljao bi jednu novu fiziku, koja bi stajala izvan postojeće fizike. No, je­
zik nam je siromašan: kako izgleda, nema prikladnog naziva za takvu novu fiziku. Termini
'parafizika' i 'metafizika' već se koriste za sasvim drugačije, a po svoj prilici i potpuno ne­
bitne delatnosti. Možda bi odgovarao termin 'transfizika'.
266 •
Karl Segan
vog Meksika. Posredi je sinhrona mreža, u smislu da su pojedinačni teleskopi
elektronski povezani, tako da se praktično dobija jedan teleskop, čije razmere
odgovaraju međusobnoj udaljenosti njegovih najrazmaknutijih elemenata, koja
dostiže više desetina kilometara. VLA je kadra da razluči ili razabere sitne po­
jedinosti na radio-područjima spektra ravne onima koje su u stanju da uoče
najveći teleskopi sa površine Zemlje što dejstvuju na optičkom području.
Ponekad su ovakvi radio-teleskopi povezani sa teleskopima na suprotnom
kraju Zemlje, obrazujući tako osnovnu liniju ravnu Zemljinom prečniku - či­
me se u izvesnom smislu dobija teleskop veliki poput ćele naše planete. U bu­
dućnosti ćemo možda imati teleskope na Zemljinoj orbiti, sa elementima na naspramnim tačkama oko Sunca, čime će se praktično dobiti radio-teleskop veli­
ki poput unutrašnjeg Sunčevog sistema. Takvim teleskopima mogli bismo da
otkrijemo unutrašnje ustrojstvo i prirodu kvazara. Možda će se pronaći kvazarski ogledni uzorak, što bi omogućilo utvrđenje razdaljina do ovih objekata ne­
zavisno od njihovih crvenih pomaka. A kada budemo odgonetnuli ustrojstvo i
crveni pomak najudaljenijih kvazara, možda ćemo moći da ustanovimo da li je
širenje Vaseljene bilo brže pre više milijardi godina, odnosno da li se uspora­
va, što bi onda značilo da će se Vaseljena jednoga dana početi da sažima.
Moderni radio-teleskopi izuzetno su osetljivi; jedan daleki kvazar toliko je
slabašan da zračenje koje se sa njega registruje iznosi možda jedan trilioniti
deo vata. Ukupna količina energije prispele izvan Sunčevog sistema, koju su
ikada primili radio-teleskopi na planeti Zemlji, manja je od energije jedne je­
dine pahuljice u času kada dodirne tie. Prilikom beleženja kosmičkog zaleđe­
nog zračenja, prebrojavanja kvazara i traganja za signalima razumnog porekla
iz svemira radio-astronomi imaju posla sa količinama energije koje jedva da
uopšte postoje.
Neka materija, naročito ona u zvezdama, zrači vidljivu svetlost i lako ju
je primetiti. Druge vrste materije, međutim, kao što su, na primer, gas i pra­
šina na rubovima galaksija ne mogu se tako lako otkriti. One ne emituju vi­
dljivu svetlost, premda, kako izgleda, odašilju radio-talase. Ovo je jedan od raz­
loga što odgonetanje kosmoloških tajni nalaže primenu egzotičnih naprava i
učestalosti različitih od onih koje važe na području vidljive svetlosti, dostupne
našim očima. Opservatorije na putanji oko Zemlje ustanovile su postojanja sna­
žnog rendgenskog sjaja između galaksija. U prvi mah se mislilo da je tu po­
sredi topli međuzvezdani vodonik, ogromna, ranije neviđena količina ovog ele­
menta, koja bi bila dovoljna da zatvori Kosmos i učini nas sužnjima oscilira­
la rubu večnosti
• 267
juće Vaseljene. Ali skorašnja posmatranja Rikarda Đakonija pokazala su da se
rendgenski sjaj sastoji možda od pojedinačnih tačaka, koje bi mogle da pred­
stavljaju ogroman čopor dalekih kvazara. Ova ranije nepoznata masa takode do­
prinosi uvećanju ukupne količine mase u Vaseljeni. Kada kosmički inventar bu­
de okončan, kada bude zbrojena masa svih galaksija, kvazara, crnih rupa, međugalaktičkog vodinika, gravitacionih talasa i nekih još egzotičnijih svemirskih
žitelja, konačno ćemo doznati u kakvoj Vaseljeni obitavamo.
Kada raspravljaju o ustrojstvu Kosmosa u velikim razmerama, astronomi
su skloni da kažu da je svemir zakrivljen, da Kosmos nema središta, ili da je
Vaseljena konačna, ali neograničena. Šta oni pod tim podrazumevaju? Zamisli­
mo da živimo u jednoj neobičnoj zemlji gde su svi potpuno pljosnati. Nazvaćemo tu zemlju Ravnođija, prema Edvinu Abotu, jednom izučavaocu Sekspira
koji je živeo u viktorijanskoj Engleskoj. Neki od nas su kvadrati, drugi trouglovi, a treći imaju složenije oblike. Vrzmamo se tamo-amo, ulazimo u naše
pljosnate kuće i izlazimo iz njih, zaokupljeni smo svojim pljosnatim poslovi­
ma i dokolicama. Svako u Ravnođiji ima širinu i dužinu, ali ne i visinu. Zna­
mo za levo-desno, napred-nazad, ali nemamo ni pojma, baš nikakvu predstavu
o gore-dole; jedini izuzetak su ovde pljosnati matematičari. Oni kažu: „Pazite,
stvar je sasvim laka. Zamislite levo-desno. Zamislite napred-nazad. Ovo razumete, zar ne? Dobro, zamislite sad još jednu dimenziju pod pravim uglovima
u odnosu na prve dve." „Ma o čemu to pričate?" upitamo mi. „'Pod pravim
uglovima u odnosu na prve dve!' Postoje samo dve dimenzije. Pokažite nam
tu treću dimenziju. Gde vam je ona?" I tako, obeshrabreni, matematičari dižu
ruke. Niko ne sluša matematičare.
Svako stvorenje kvadratnog oblika u Ravnođiji vidi neko drugo stvorenje
kvadratnog oblika samo kao duž, kao stranu kvadrata koja mu je najbliža. Ne­
ku drugu stranu može da vidi jedino ako preduzme malu šetnju. Ali unutra­
šnjost kvadrata za njega ostaje večna tajna, osim ako pri nekoj teškoj nesreći
ili autopsiji ne dođe do presecanja strana, čime bi unutrašnjost izišla na videlo.
Jednoga dana, jedno trodimenziono stvorenje - u obliku jabuke, recimo stiže do Ravnođije, zapravo počne da lebdi povrh nje. Zapazivši jedan naroči­
to privlačan i simpatičan kvadrat kako ulazi u svoju pljosnatu kuću, jabuka od­
luči da ga pozdravi, u znak međudimenzionog prijateljstva. „Kako si?" upita
ga posetilac iz treće dimenzije. „Ja sam posetilac iz treće dimenzije." Ubogi
kvadrat stane da se osvrće po svojoj zatvorenoj kući, ali ne vidi nikoga. Sto
je još gore, njemu izgleda da pozdrav, koji je stigao odozgo, potiče iz njego-
268 •
Karl Segan
vog vlastitog pljosnatog tela, glas koji dopire iz njega. To mora da je gen, po­
misli on smrknuto, onog ludog pradede.
Ogorčena zbog toga što je protumačena kao psihičko zastranjenje, jabuka
se spusti u ravnođiju. Doduše, jedno trodimenziono biće može samo delimično postojati u Ravnodiji; sve što se od njega može videtin jeste jedan popreč­
ni presek, samo dodirne tačke sa ravnom površinom dvodimenzionog sveta. Ja­
buka koja prolazi kroz Ravnođiju najpre bi izgledala kao tačka, da bi se po­
tom pretvarala u sve veće, približno kružne preseke. Kvadrat vidi kako se jed­
na tačka pojavljuje u zatvorenoj sobi njegovog dvodimenzionog sveta, počevši
odmah da raste u približno kružni oblik. Neko stvorenje neobičnog i promenljivog oblika banulo je niotkuda.
Ponižena i nesrećna zbog maloumnosti pljosnatog stvora, jabuka udari kva­
drat, od čega ovaj poleti uvis, stavši da leprša i da se obrće u tajanstvenoj tre­
ćoj dimenziji. U prvi mah kvadrat nije u stanju da razabere šta se zbiva; sve
je to potpuno izvan njegovog iskustva. Ali konačno uspeva da shvati da mu
pred očima stoji Ravnođija viđena iz jednog neobičnog ugla: 'odozgo'. U pri­
lici je da viri u zatvorene sobe. Isto tako može da zaviri u svoje pljosnate ze­
mljake. Stekao je povlasticu da svoju Vaseljenu sagleda iz jedinstvene i veli­
čanstvene perspektive. Jedna od uzgrednih blagodeti putovanja kroz neku dru­
gu dimenziju jeste sticanje svojevrsnog rendgenskog vida. Konačno, poput li­
sta koji pada, naš kvadrat lagano se spušta na površinu. Iz ugla viđenja njego­
vih zemljaka Ravnođana, on je neobjašnjivo iščezao iz zatvorene sobe, a onda
se uznemirujuće otelotvorio ni iz čega. „Zaboga", kažu oni „šta ti se dogodi­
lo?" „Mislim", uzvraća on, „da sam bio 'gore'." Na to oni stanu da ga tapšu
po ivicama i da ga teše. Dobro je poznato da mu pradeda nije bio baš naj­
zdravijeg uma.
U ovakvim međudimenzionim razmišljanjima ne moramo se ograničiti sa­
mo na dve dimenzije. Možemo, na primer, ponovo prema Abotu, da zamisli­
mo jednodimenzioni svet, gde svi predstavljaju duži, pa čak i čaroban svet bezdimenzionih nemani, tačaka. No, možda je zanimljivije uputiti se ka višim di­
1
menzijama. Može li postojati četvrta fizička dimenzija?
Ako bi postojalo četvorodimenziono stvorenje, ono bi se moglo u našoj trodimenzionoj
Vaseljeni, pojavljivati i iščezavati po volji, zamašno menjati oblik, izbacivati nas iz zatvore­
nih prostorija i ponovo vraćati u njih na izgled niotkuda. Takode bi moglo da nas izokrene;
najneprijatnija varijanta bila bi da nam se utroba i unutrašnji organi nadu spolja, dok bi čitav
Kosmos - blistavi medugalaktički gas, galaksije, planete i sve ostalo - bio unutra. Priznajem
da mi se nimalo ne dopada ova zamisao.
Na rubu večnosti
• 269
Stvaranje kocke možemo zamisliti na sledeći način: uzmite jednu duž od­
ređene veličine i počnite da je postavljate pod pravim uglom u odnosu na nju
samu (sve dok se ne vratite do polaznog položaja - prim, prev.) Na taj način
dobićete kvadrat. Počnite sada da postavljate taj kvadrat pod pravim uglom u
odnosu na njega samoga (sve dok se ne vratite do polaznog položaja - prim,
prev.) i dobićete kocku. Poznato je da kocka baca senku, koju mi obično cr­
tamo kao dva kvadrata čija su temena povezana. Ako ispitamo senku kocke u
dve dimenzije, primetićemo da sve linije ne izgledaju jednake, kao i da svi
uglovi nisu pravi. Trodimenziono telo nije savršeno predstavljeno prilikom pre­
takanja u dve dimenzije. No, to je cena gubljenja jedne dimenzije pri geome­
trijskoj projekciji. Uzmimo sada našu trodimenzionu kocku i počnimo da je po­
stavljamo u četvrtoj fizičkoj dimenziji, pod pravim uglom u odnosu na nju sa­
mu: ne levo-desno, ne napred-nazad, ne gore-dole, već istovremeno pod pra­
vim uglom u odnosu na sve ove pravce. Ne mogu vam pokazati koji je to pra­
vac, ali mogu da zamislim da postoji. U tom slučaju dobili bismo četvorodimenzionu hiperkocku, koja se još naziva teserakt. Nisam u stanju da vam po­
kažem teserakt, zato što smo zarobljeni u tri dimenzije. Ali ono što ipak mo­
gu da vam pokažem jeste senka teserakta u tri dimenzije. Posredi su dve koc­
ke različite veličine, pri čemu se manja nalazi u većoj, a sva temena su im
povezana dužima. Ali kod pravog teserakta, u četiri dimenzije, sve duži bile
bi jednake dužine i svi uglovi bili bi pravi.
Zamislite jednu Vaseljenu u svemu u sličnu Ravnodiji, sa samo jednim iz­
uzetkom, o kome njeni žitelji nemaju pojma: ta dvodimenzioni svet zakrivljen
je, naime, kroz treću fizičku dimenziju. Kad bi se Ravnođani uputili na kratak
izlet, svet bi im izgledao besprekorno ravan. Ali, ako bi jedan od njih preduzeo veoma dugo putovanje, krećući se na izgled savršeno pravolinijski, na kra­
ju bi se suočio sa velikom tajnom: iako nije naišao ni na kakvu prepreku, ni­
ti se okrenuo natrag, na neobjašnjiv način obreo bi se na mestu odakle je i po­
šao. Njegova dvodimenziona Vaseljena mora da je savijena, zaobljena ili za­
krivljena kroz tajanstvenu treću dimenziju. On nije u stanju da zamisli tu tre­
ću dimenziju, ali u prilici je da posredno izvede zaključak o njenom postojanju.
Povećajte sve dimenzije iz ove priče za jedan red veličine i dobićete situaciju
koja se može primeniti i na nas.
Gde je središte Kosmosa? Postoji li rub Vaseljene? Šta se nalazi iza tog
ruba? U dvodimenzionoj Vaseljeni, zakrivljenoj kroz treću dimenziju, ne po­
stoji središte - bar ne na površini kugle. Središte takve Vaseljene nije na njoj
270 •
Karl Segan
samoj; ono leži nedosežno, u trećoj dimenziji, unutar kugle. Sama površina ku­
gle nije beskrajna, ali ta Vaseljena ipak nema ruba; ona je konačna, ali neo­
graničena. Besmisleno je pitanje šta leži sa one strane. Pljosnata stvorenja ni­
su kadra, sama od sebe, da se otisnu izvan svoje dve dimenzije.
Povećajte sve dimenzije za jedan red veličine i dobićete situaciju koja se
može primeniti na nas: Vaseljena kao četvorodimenziona hiperkugla, bez sre­
dišta i ruba i ničega što leži s one strane. Zašto izgleda da sve galaksije beže
od nasi Hiperkugla se širi iz jedne tačke, poput nekog četvorodimenzionog ba­
lona koji se naduvava, stvarajući svakog trenutka sve više prostora u Vaseljeni. Izvesno vreme pošto je širenje počelo, kondenzovale su se galaksije i od­
mah stale da se razuđuju na širećoj površini hiperkugle. U svakoj galaksiji ima
astronoma, a svetlost koju oni vide takode je zarobljena na zakrivljenoj površiri hiperkugle. Kako se kugla širi. astronom u bilo kojoj galaksiji imao bi uti­
sak da sve ostale galaksije beže od njega. Ne postoji povlašćeni referencijalni
sistem.' Sto je data galaksija udaljenija, to se brže udaljuje. Galaksije su sto­
pljene sa prostorom, pripojene su za njega, a tvar prostora se širi. A što se ti­
če pitanja: 'Gde se, u sadašnjoj Vaseljeni odigrao Veliki prasak?' - odgovor,
očigledno glasi: 'Svuda".
Ako materije nema dovoljno da osujeti večno širenje Vaseljene, onda ova
mora biti otvorenog oblika, zakrivljena poput sedla, sa površinom koja se pru­
ža u beskraj u našoj trodimenzionoj analogiji. Ako je, pak, materije dovoljno,
onda Vaseljena ima zatvoren oblik, zakrivljen poput kugle u našoj trodimenzi­
onoj analogiji. Ukoliko je Vaseljena zatvorena, svetlost je zarobljena u njoj.
Tokom dvadesetih godina, astronomi su pronašli u smeru suprotnom od onoga
u kome se nalazi M 31 jedan daleki par spiralnih galaksija. Da li je moguće,
zapitali su se oni, da su to što vide Mlečni put i M 31 iz drugog smera - kao
kada biste posredstvom svetlosti koja je obišla Vaseljenu videli sopstveni po­
tiljak? Mi danas znamo da je Vaseljena znatno veća nego što se smatralo dva­
desetih godina. Da obiđe Vaseljenu, svetlosti bi bilo potrebno više vremena ne­
go što je sama Vaseljena stara. A galaksije su mlađe od Vaseljene. Ali ako je
Kosmos zatvoren i svetlost ne može da iziđe iz njega, onda bi bilo savršeno
prikladno opisati Vaseljenu kao crnu rupu. Ako želite da doznate kako izgle­
da u crnoj rupi, osvrnite se oko sebe.
Koliko nam je poznalo, gledišta da Vaseljena uvek izgleda uglavnom ista, bez obzira
na to odakle je posmatramo, prvi je izložio Đordano Bruno.
Na rubu večnosti
• 271
Ranije smo pomenuli mogućnost postojanja crvotočina, posredstvom kojih
bi se moglo stići iz jednog mesta u Vaseljeni do drugog bez prevaljivanja raz­
daljine što ih razdvaja - kroz crnu rupu. Te crvotočine možemo zamisliti kao
cevi koje vode kroz četvrtu fizičku dimenziju. Mi, doduše, ne znamo da li ove
crvotočine uistinu postoje. Ali ako postoje, da li one uvek izbijaju na neko mesto u našoj Vaseljeni? Ili je možda moguće da crvotočine predstavljaju vezu
sa drugim vaseljanama, sa mestima koja bi inače za nas zauvek bila nedosti­
žna? Koliko sada znamo, nije isključeno da postoje mnoge druge Vaseljene.
Možda su one, u izvesnom smislu, smeštene jedna u drugu.
Postoji jedna zamisao - neobična, onespokojavajuća, prizivna - jedna od
najizuzetnijih pretpostavki koje su se pojavile u nauci ili religiji. Nema ni naj­
manjeg dokaza koji bi joj išao u prilog; sasvim je moguće da nikada neće bi­
ti potvrđena. Ali ona ipak silno uzbuđuje. Postoji, kažu, beskrajna hijerarhija
Vaseljena: ukoliko bismo ušli u jednu elementarnu česticu iz naše Vaseljene recimo, elektron - ona bi se pokazala kao čitava jedna zatvorena Vaseljena. U
njoj bi se, organizovane u lokalne ekvivalente galaksija i manjih ustrojstava,
nalazile nebrojene druge, znatno sitnije elementarne čestice, koje i same pred­
stavljaju Vaseljene na narednom nivou - i tako u beskraj, bezgranično naza­
dovanje ka sve manjim Vaseljenama. Isto važi i za suprotan smer. Naša po­
znata Vaseljena, sazdana od galaksija i zvezda, planeta i živih bića, bila bi u
ovoj zamisli tek jedna elementarna čestica u Vaseljeni iz narednog reda veli­
čine, prvi korak ka drugoj beskrajnoj regresiji.
Koliko je meni poznato, ovo je jedina religijska zamisao koja nadmaša ide­
ju o beskrajnom broju neizmerno starih ciklusa Vaseljene iz hinduističke kosmogonije. Kakve bi izgledale te druge Vaseljene? Da li bi počivale na razli­
čitim zakonima fizike? Da li bi u njima bilo zvezda, galaksija i svetova, ili bi
se tamo nahodilo nešto potpuno drugačije? Da li bi one bile saglasne sa ne­
kim nezamislivo različitim oblikom života? Da bismo ušli u njih, morali bismo
da se na neki način probijemo u četvrtu fizičku dimenziju - što nipošto nije
lak poduhvat, ali možda nam crna rupa ovde može biti od pomoći. Možda u
Sunčevom susedstvu postoje male crne rupe. Obrevši se na rubu večnosti, ra­
nije ili kasnije odvažili bismo se da načinimo još jedan korak...
u.
POSTOJANOST PAMĆENJA
Sada, pošto su sudbine Nebesa i Zemlje određene,
pošto su rov i kanal dobili prikladan tok,
pošto su utvrđene obale Tigra i Eufrata,
šta nam još valja činiti?
Šta još da stvorimo?
Oh, Anunaki, vi veliki bogovi neba, šta nam još valja činiti?
Asirsko predanje o postanju čoveka, 800. godine pre nove ere
Kada je on, ma koji od bogova to bio, zaveo red u prvobitni haos i tako sređe­
nog ga sveo na kosmičke delove, najpre je Zemlji podario oblik moćne lopte, ka­
ko bi sa svih strana bila jednaka... A da nijedno područje ne ostane bez vlasti­
tih oblika života, zvezde i božanska obličja zauzeše nebeski svod, more se sruči
na blistave ribe da im bude dom, Zemlja primi na sebe zverinje, a pokretni vazduh uze ptice... A onda se rodi Covek: ...i dok sve ostale životinje idu pognute,
pogleda uprtog u zemlju, on je Coveku podario uzdignuto lice, uspravno držanje
i pogled upravljen ka nebesima.
Metamorfoze, Ovidije, prvo stoleće
U velikoj kosmičkoj tmini postoje nebrojene zvezde i planete, među koji­
ma su neke mlađe, a neke starije od našeg Sunčevog sistema. Iako u to nismo
još sasvim sigurni, isti procesi koji su na Zemlji doveli do razvoja života i in­
teligencije, trebalo bi da dejstvuju širom Kosmosa. Samo u Mlečnom putu ovog
trenutka možda ima milion svetova nastanjenih bićima koja su veoma različi­
ta i daleko naprednija od nas. Znati mnogo nije isto što i biti mudar; inteli­
gencija se ne ogleda samo u posedovanju informacija već i u donošenju sudo­
va, u načinu na koji se informacije koordiniraju i koriste. Pa ipak, količina in­
formacija koje su nam dostupne predstavlja jedan od indeksa naše inteligenci­
je. Merna jedinica, aršin informacija jeste nešto što se naziva 'bit' (skraćenica
od 'binary digit', 'binarna brojka' - prim. prev.). Posredi je odgovor - da ili
ne - na neko nedvosmisleno pitanje. Da bi se ustanovilo da li je neka svetiljka uključena ili isključena, potreban je samo jedan bit informacija. Da bi se
odredilo jedno slovo od dvadeset šest, koliko ih ima u abecedi, potrebno je pet
5
bita (2 = 2 x 2 x 2 x 2 x 2 = 32, što je više od dvadeset šest). Verbalni informacioni sadržaj ove knjige nešto je manji od deset miliona bita, IO7. Uku­
pan broj bita kojim se odlikuje jedan jednočasovni televizijski program iznosi
IO12. Inforacije u recima i slikama raznih knjiga u svim bibliotekama na Ze­
16
17
mlji kreću se negde između IO i IO bita.' Razume se, najveći deo toga je
redundantno. Ovaj broj približno određuje nivo našeg znanja. Ali drugde, na
starijim svetovima, gde se život razvio milijardama godina pre nego na Zemlji,
20
30
možda znanje tamošnjih žitelja dostiže IO ili IO bita; tu, međutim, nije po­
sredi samo veća količina informacija, već su to i značajno drugačije informa­
cije.
Sve knjige na svetu sadrže manje informacija nego što se emituje preko televizije sa­
mo u jednom američkom velegradu za godinu dana. No, nemaju svi biti istu vrednost.
276 •
Karl Segan
Medu pomenutih milion svetova nastanjenih uznapredovalim inteligencija­
ma obratimo pažnju na jednu retku planetu, jedinu u ćelom lokalnom sistemu
sa površinskim okeanom tečne vode. U toj sredini bogatoj vodom žive mnoga
srazmerno inteligentna stvorenja; neka imaju osam izdanaka za hvatanje; dru­
ga, pak, komuniciraju međusobno tako što menjaju složen raspored svetlih i
tamnih šara na telu; tu su i mudri, sitni stvorovi sa kopna koji se otiskuju u
kratkotrajne pljačkaške pohode na okean u plovilima sazdanim od drvata i me­
tala. Ali mi tragamo za preovlađujućom inteligencijom, za najvećim stvorenji­
ma na planeti, bićima kadrim da osećaju, za očaravajućim gospodarima okeanskih dubina - velikim kitovima.
Oni su najveće životinje1 koje su se ikada razvile na planeti Zemlji, dale­
ko krupnije od dinosaurusa. Odrastao plavi kit može da dostigne dužinu od tri­
deset metara i masu od sto pedeset tona. Mnogi, a naročito pločani kitovi spa­
daju u krotke biljojede; ogromne zapremine okeanske vode prođu im kroz usta
dok tragaju za sitnim stvorenjima kojima se napasaju; drugi jedu ribe i planktonske ljuskare. Kitovi su srazmerno tek odskora u okeanu. Pre samo sedam­
deset miliona godina preci su im bili sisari-mesožderi, koji su se polako prese­
lili sa kopna u more. Kod kitova, majke doje mladunče i nežno se brinu o po­
tomstvu. Tokom dugog detinjstva odrasli uče mlade. Igra je kod njih tipična u
dokolici. Sve su to odlike sisara koje su važne za razvoj inteligentnih bića.
More je tmasto. Čula vida i mirisa koja valjano koriste sisarima na kop­
nu nisu od velike pomoći u okeanskim dubinama. Oni preci kitova koji su se
oslanjali na ova čula da bi odredili položaj partnera za parenje, mladunčeta ili
neke grabljivice nisu ostavili mnogo potomaka. Evolucija je stoga usavršila dru­
gi metod; on dejstvuje prvorazredno i od ključne je važnosti pri svakom po­
kušaju razumevanja kitova: čulo sluha. Neke zvuke koje tvore kitovi nazivamo
pesme, ali mi, u stvari, veoma malo znamo o njihovoj pravoj prirodi i znače­
nju. Oni se protežu u širokom rasponu učestalosti, koje se spuštaju daleko is­
pod granice koje je ljudsko uho kadro da čuje. Tipična pesma kitova traje mo­
žda petnaest minuta; najduže dostižu jedan čas. Često se ponavljaju potpuno
istovetno, takt na takt, ton na ton, nota na notu. Povremeno se događa da gru­
pa kitova napusti zimske vode usred neke pesme, da bi je, kada se tu vrati
šest meseci kasnije, nastavila tačno u notu, kao da nije bilo nikakvog prekida.
Kitovi izvrsno pamte. No, češće, po povratku dolazi do promene vokalizacije.
Pojavljuju se nove pesme na kitovskoj paradi hitova.
Neka stabla sekvoje veća su i masivnija od ma kog kita.
Postojanost pamćenja
• 277
Veoma često, članovi grupe pevaće zajedno istu pesmu. Kao po nekom do­
govoru, iza koga stoji svojevrstan kolektivni čin komponovanja, melodija se
menja, iz meseca u mesec, sporo i predvidljivo. Ove vokalizacije su složene.
Kada bi se pesme kitova-grbavaca pretočile u tonalni jezik, njihov ukupan informacioni sadržaj - broj bita informacija u takvim pesmama - iznosio bi 10',
što približno odgovara informacionom sadržaju Ilijade ili Odiseje. Mi ne zna­
mo o čemu to kitovi i njihovi rođaci delfini imaju da razgovaraju. Oni ne poseduju manipulativne organe, ne grade neimarska zdanja, ali su ipak društvena
stvorenja, koja love, plivaju, hvataju ribe, brste, vesele se, pare, igraju, beže
od grabljivica. Očigledno, ne nedostaju im teme za razgovor.
Najveća opasnost za kitove jeste jedan novajlija, jedna životinja uspravnog
držanja, koja je tek odnedavno, zahvaljujući tehnologiji, postala vična okeanu,
jedno stvorenje koje sebe naziva čovek. Tokom 99,99 odsto istorije kitova, u
okeanima i na okeanima nije bilo ljudi. U tom ogromnom razdoblju kitovi su
razvili svoj izuzetan akustički komunikacioni sistem. Kitovi-perajari, na primer,
odašilju izvanredno snažne zvuke na učestalosti od dvadeset herca, sve do naj­
niže oktave na klavijaturi. (Herc je jedinica učestalosti zvuka pod kojom se
podrazumeva jedan zvučni talas, breg i dolja, koji vam dopire do uha svake
sekunde.) Ovakvi zvuči niske učestalosti slabo bivaju apsorbovani u okeanu.
Američki biolog Rodžer Pejn izračunao je da bi dva kita koja koriste zvučni
kanal na velikim okeanskim dubinama mogla međusobno da opšte na učesta­
losti od dvadeset herca praktično bez obzira na to gde se na svetu nalaze. Je­
dan bi, na primer, mogao da bude kod Rosovog ledenog brega, kraj Antarkti­
ka, i da odatle održava vezu sa drugim, koji je kod Aleutskih ostrva (u blizi­
ni Aljaske - prim. prev.). Tokom najvećeg dela svoje istorije kitovi su, po svoj
prilici, raspolagali globalnom komunikacionom mrežom. Kad ih razdvaja pet­
naest hiljada kilometara, njihove vokalizacije možda predstavljaju ljubavne pe­
sme koje se sa puno nade upućuju kroz prostranstva okeanskih dubina.
Desetinama miliona godina ova ogromna, inteligentna, komunikativna stvo­
renja razvijala su se praktično bez prirodnih neprijatelja. A onda, pojava paro­
broda u devetnaestom stoleću stvorila je koban izvor zvučnog zagađenja. Ka­
ko se trgovačko i vojno brodovlje umnožavalo, fon buke u okeanima, naroči­
to na učestalosti od dvadeset herca, postajao je sve izrazitiji. Kitovi su se ja­
mačno suočavali sa sve većim poteškoćama prilikom pokušaja da komunicira­
ju preko okeana. Razdaljina na kojoj su mogli da opšte sve više se smanjiva­
la. Pre dve stotine godina, tipična udaljenost na kojoj su kitovi perajari mogli
278 •
Karl Segan
da održavaju vezu iznosila je možda deset hiljada kilometara. Danas ona do­
stiže jedva nekoliko stotina kilometara. Znaju li se kitovi međusobno po ime­
nima? Mogu li se prepoznati kao pojedinci samo na osnovu zvuka? Mi smo
razdvojili kitove. Stvorenja koja su neometano opštila desetinama miliona go­
dina sada su delotvorno ućutkana.1
No, to još nije ono najgore što smo učinili: i danas, naime, još ne presta­
je trgovina truplima kitova. Ima ljudi koji love i ubijaju kitove, a potom pro­
daju lovinu da se od nje prave rumenilo za usne i industrijska maziva. Mno­
ge nacije uviđaju da je sistematsko ubijanje ovako inteligentnih stvorenja ču­
dovišno, ali trgovina kitovima i dalje traje, poglavito u Japanu, Norveškoj i So­
vjetskom Savezu. Mi, ljudi, zainteresovani smo, kao vrsta, za komuniciranje sa
vanzemaljskom inteligencijom. Zar dobar početak na ovom polju ne bi bilo po­
boljšanje komuniciranja sa zemaljskom inteligencijom, sa drugim ljudskim bi­
ćima iz različitih kultura i jezičkih sredina, sa velikim majmunima, sa delfini­
ma, ali ponajpre sa inteligentnim gospodarima dubina, velikim kitovima?
Da bi kit mogao da opstane, ima mnogo stvari koje mora znati kako da
čini. Ovo znanje uskladišteno je u njegovim genima i u njegovom mozgu. Ge­
netske informacije odnose se, na primer, na to kako pretvoriti planktone u sa­
lo, ili kako zadržati dah prilikom ronjenja na dubinu od jedan kilometar. In­
formacije u mozgu, naučene informacije, govore, na primer, o tome ko ti je
majka ili šta znači neka pesma koju upravo slušaš. Kao i sve ostale životinje
na Zemlji, kit takođe ima genetsku biblioteku i moždanu biblioteku.
Genetski materijal kitova, kao i genetski materijal ljudskih bića, sastoji se
od nukleinskih kiselina, tih izuzetnih molekula kadrih da se reprodukuju iz hemijskih gradivnih opeka koje ih okružuju, kao i da stavljaju u dejstvo informa­
cije nasleđa. Postoji, na primer, jedan encim kod kitova, takozvana heksokinaza,
koji se nalazi i u svakoj ćeliji vašeg tela; to je prvi u nizu od gotovo trideset
No, ljudi ne osujećuju samo kitove nego i sami sebe. Optimalan radio-kanal za međuzvezdano komuniciranje sa drugim tehničkim civilizacijama nalazi se blizu učestalosti od 1,42
milijardi herca, odnosno tu je na radio-području spektralna linija vodonika, najzastupljenijeg
atoma u Vaseljeni. Tek smo počeli da tu osluškujemo eventualne signale razumnog porekla.
Ali u ovo frekvenciono područje sve više prodiru civilna i vojna komunikaciona saobraćanja
na Zemlji - i to ne samo ona koja potiču od velesila. Prigušujemo meduzvezdani kanal. Nekontrolisan rast zemaljske radio-tehnologije lako nas može osujetiti u uspostavljanju komuni­
kacione veze sa inteligentnim bićima na dalekim svetovima. Njihove pesme mogu ostati bez
odgovora zato što nam nedostaje volja da obuzdamo zagađenje na radio-učestalostima i da poč­
nemo osluškivanje.
Postojanost pamćenja
• 279
encimskih stepena neophodnih da bi se jedan molekul šećera dobijen iz plank­
tona pretvorio u kitovom metabolizmu u malo energije - koja će možda biti upotrebljena za stvaranje jedne note niske učestalosti u muzici ovih stvorenja.
Informacije uskladištene u dvostrukoj spirali DNK jednog kita, čoveka ili
ma koje druge životinje ili biljke na Zemlji ispisane su jezikom koji ima sa­
mo četiri slova - četiri različite vrste nukleotida, molekula koji tvore DNK.
Koliko je bita informacija sadržano u materijalu nasleđa raznih oblika života?
Koliko je jednostavnih 'da-ne' odgovora na različita biološka pitanja ispisano
jezikom života? Jednom virusu potrebno je oko deset hiljada bita - što je ot­
prilike ravno količini informacija na ovoj stranici. Ali informacije virusa su jed­
nostavne, krajnje sažete i izuzetno delotvorne. Da bi se pročitale, valja pomno
usredsrediti pažnju. Posredi su uputstva o tome kako inficirati neki drugi or­
ganizam i kako se razmnožavati - jedine dve stvari kojima su virusi vični. Jed­
na bakterija koristi približno milion bita informacija - što odgovara obimu oko
sto štampanih stranica. Bakterije moraju da znaju znatno više od virusa. Za
razliku od virusa, one nisu sasvim paraziti, već su prinuđene da same sebe iz­
državaju. No, već jedna jednoćelijska ameba, koja slobodno pliva, daleko je
složenije stvorenje: s obzirom na to da poseduje približno četiri stotine milio­
na bita u svojoj DNK, bila bi potrebna količina informacija ravna onoj koju
sadrže osamdeset tomova od po pet stotina stranica da se načini jedna ameba.
Jednom kitu ili ljudskom biću potrebno je otprilike pet milijardi bita. Ako
bi ovih 5x10' bita informacija u našoj enciklopediji života - u jedru svake na­
še ćelije - bilo ispisano na, recimo, engleskom, oni bi ispunili hiljadu tomo­
va. Svaka od vaših sto biliona ćelija sadrži celokupnu biblioteku uputstava o
tome kako načiniti bilo koji deo vas. Svaka ćelija u vašem telu predstavlja plod
dugog niza deoba, početog deobom prve ćelije, oplođenog jajašca, koju su
omogućili vaši roditelji. Svaki put kada je došlo do deobe ćelije, tokom mno­
gih embrioloških nivoa koji su vodili ka vašem nastajanju, prvobitna garnitura
genetskih uputstava umnožavana je veoma verno. Tako, na primer, ćelije vaše
jetre raspolažu neiskorišćenim znanjem o tome kako da načine ćelije vaših ko­
stiju - i obrnuto. Genetska biblioteka sadrži sve ono što vaše telo zna o tome
kako da samostalno dejstvuje. Stare informacije ispisane su iscrpno, pomno,
obimno, podrobno - kako se smejati, kako kijati, kako hodati, kako prepozna­
vati ustrojstva, kako se razmnožavati, kako variti jabuku. Kada bi bila izraže­
na jezikom hernije, uputstva za prve korake u varenju šećera iz jabuke odgo­
varala bi shemi prikazanoj na stranama 274 i 275.
280 •
Karl Segan
Jedenje jabuke predstavlja veoma složen proces. U stvari, ako bi trebalo
da ja sGm sintetišem vlastite encime, ako bih svesno morao da pamtim i usmeravam sve hemijske korake koji su neophodni da bi se iz hrane dobila energi­
ja, po svoj prilici bih skapao od gladi. Ali čak i bakterije vrše anaerobnu glikolizu, zbog čega i dolazi do truljenja jabuka: posredi je prava gozba mikro­
ba. Oni i mi, baš kao i sva ostala stvorenja što stoje između nas, posedujemo
mnoga slična genetska uputstva. Naše inače zasebne genetske biblioteke imaju
mnoge zajedničke stranice, što nas takođe podseća na istovetno evoluciono nasleđe. Tehnologija kojom raspolažemo kadra je da duplicira samo sićušan deo
složene biohemije koju naša tela sprovode bez ikakvih napora: tek smo, za­
pravo, počeli da izučavamo te procese. Evolucija je, međutim, imala milijarde
godina prakse. DNK je živi svedok.
Ali pretpostavimo da je ono što treba da učinite toliko složeno da je čak
i informacioni materijal od nekoliko milijardi bita nedovoljan. Zamislimo da
životna sredina počne najednom tako brzo da se menja da prekodirana genet­
ska enciklopedija, koja je do tada savršeno služila svrsi, najednom postane ne­
dovoljna. U takvim prilikama čak ni genetska biblioteka od hiljadu tomova vi­
še ne bi bila dovoljna. Upravo je ovo razlog što posedujemo mozgove.
Slično svim našim drugim organima, mozak se takode razvijao tokom miliona godina, povećavala mu se složenost i rastao mu je informacioni sadržaj.
Njegovo ustrojstvo odražava sve stupnjeve kroz koje je prošao. Razvoj mozga
imao je usmerenje od iznutra ka spolja. Duboko u unutrašnjosti nalazi se naj­
stariji deo, moždano stablo, koje nadzire osnovne biološke funkcije, uključuju­
ći tu i ritmove života kao što su rad srca i disanje. Prema jednoj izazovnoj za­
misli Pola Mek Lina, više moždane funkcije razvile su se u tri naizmenična
stupnja. Moždano stablo prekriveno je takozvanim R kompeksom, sedištem
agresivnosti, ritualnosti, teritorijalnosti i društvene hijerarhije, koji se razvio pre
više stotina miliona godina kod naših reptilskih predaka. Duboko zapretan u
lobanji svakog od nas nalazi se svojevrstan krokodilski mozak. R-kompleks
obavijen je limbičkim sistemom ili mozgom sisara, koji se razvio pre više de­
setina miliona godina kod naših predaka koji su već bili sisari, ali još ne i pri­
mati. To je izvorište naših raspoloženja i osećanja, naše brižnosti i nežnosti
prema mladima.
Konačno, na krajnjem spoljnjem nivou, živeći u nepouzdanom primirju sa
primitivnijim mozgovima pod sobom, stoji moždana kora, koja se razvila pre
više miliona godina kod naših predaka primata. Moždana kora, gde se materi-
Postojanost pamćenja
• 281
ja preobražava u svest, predstavlja istinsku luku za otiskivanje na sva naša kosmička putovanja. Zapremajući više od dve trećine moždane mase, ona je po­
prište kako intuicije, tako i kritičke analize. Tu nastaju naše zamisli i nadah­
nuća, tu čitamo i pišemo, tu se bavimo matematičkim problemima i komponujemo. Kora reguliše naš svesni život. Ona je osobenost naše vrste, stecište na­
še ljudskosti. Civilizacija predstavlja proizvod moždane kore.
Jezik mozga nije DNK jezik gena. Ono što znamo enkodirano je u ćelija­
ma koje se nazivaju neuroni; posredi su mikroskopski elektrohemijski prekida­
či, čiji tipičan prečnik iznosi nekoliko stotih delova milimetra. Svako od nas
ima možda stotinu milijardi neurona, što odgovara broju zvezda u Mlečnom
putu. Mnogi neuroni imaju na hiljade veza sa svojim susedima. U ljudskoj mo­
ždanoj kori postoji oko sto biliona, IO'4, takvih veza.
Čarls Šerington zamislio je upečatljivu sliku aktivnosti moždane kore pri­
likom buđenja:
Kora sada postaje iskričavo polje ritmički bleskajućih tačkica, sa nizovima putu­
jućih iskri koje hitaju na sve strane. Mozak se budi, a sa njim se vraća i svest.
Nastaje prizor kao da Mlečni put počinje neku kosmičku igru. Kora ubrzo posta­
je začarani razboj na kome milioni bleskajućih čunkova tkaju nepostojano tkanje,
uvek suvislo, ali nikada trajno; sazdano od nestalnog saglasja podustrojstava. A
onda, kada se telo polako pridiže, podustrojstva tog velikog saglasja delatnosti
spuštaju se u neosvetljene koloseke (nižih delova mozga). Strune bleskajućih i pu­
tujućih iskri aktiviraju tamo veze. To znači da se telo pridigla i da kreće u su­
sret budnom stanju tokom dana.
Čak i u snu, mozak pulsira, dobuje i bleska u ritmu složenih poslova ljud­
skog života - sanja, pamti, zamišlja. Naše misli, vizije i maštanja poseduju fi­
zičku stvarnost. Jedna misao sazdana je od mnogo stotina elektrohemijskih im­
pulsa. Ukoliko bismo bili smanjeni do nivoa neurona, bili bismo u prilici da
pratimo građenje i razgrađivanje tih složenih, zamršenih, nepostojanih ustroj­
stava. Jedno od njih moglo bi da predstavlja iskru sećanja na miris jorgovana
kraj kakvog seoskog puta iz detinjstva. Drugo bi moglo da bude deo brižnog,
sudbinskog pitanja: 'Gde li sam samo zaturio ključeve?'
Postoje mnoge doline među brdima uma, vijuge koje veoma povećavaju
površinu moždane kore raspoloživu za skladištenje informacija u lobanji ogra­
ničene veličine. Neurohemija mozga zapanjujuće je aktivna: posredi je elek­
tronska mašina nesravnjivo čudesnija od svih koje su ljudi izumeli. Ali nema
282 •
Karl Segan
nikakvih nagoveštaja o tome da se njeno dejstvovanje odvija u okviru nečeg
drugog osim u sklopu IO'4 neuralnih veza što tvore elegenatno zdanje svesti.
Svet misli približno je podeljen na dve polulopte. Desna polulopta moždane
kore poglavito je odgovorna za prepoznavanje ustrojstava, intuiciju, osećajnost,
stvaralačke uvide. Leva predstavlja stecište racionalnog, analitičkog i kritičkog
mišljenja. To su međusobno suprotstavljene sile, suštinski takmaci koji pred­
stavljaju možda najhitnije odličje ljudskog načina mišljenja. Kada zajedno dejstvuju, te sile omogućuju u isti mah nastajanje zamisli i ispitivanje njihovih
vrednosti. Između dve polulopte traje neprekidni dijalog, koji se odvija kroz
debeo snop nerava, takozvani corpus callosum (žuljevito telo - prim, prev.),
most između stvaralačke sposobnosti i analitičnosti, činilaca koji su u podjed­
nakoj meri važni za razumevanje sveta.
Izražen bitima, informacioni sadržaj ljudskog mozga verovatno se može
uporediti sa ukupnim brojem neuronskih veza - oko sto biliona, odnosno 10'\
Ukoliko bi bile ispisane, recimo na engleskom, te informacije ispunile bi oko
dvadeset miliona tomova, koliko ih ima u najvećim bibliotekama sveta. Obim
informacija ravan onome koji se nalazi u dvadeset miliona knjiga zapretan je
u glavama svih nas. Mozak predstavlja veoma veliko mesto na veoma malom
prostoru. Većina knjiga u mozgu nalazi se u moždanoj kori. Sasvim u temelju
smeštene su funkcije od kojih su poglavito zavisili naši daleki preci - agresiv­
nost, odgajanje dece, strah, seks, spremnost da se vođa slepo prati. Neke više
moždane funkcije - čitanje, pisanje, govor - izgleda da se nalaze na posebnim
mestima u moždanoj kori. Nasuprot tome, pamćenje je obilno razmešteno po
raznim delovima. Ukoliko postoji takva sposobnost kao što je telepatija, jedna
od njenih najistaknutijih vrlina bila bi pružanje mogućnosti svakome od nas da
čita knjige u moždanoj kori onih koje voli. No, nema ubedljivih dokaza o po­
stojanju telepatije, tako da saopštavanje ovakvih informacija ostaje zadatak
umetnika i pisaca.
Mozak, međutim, nipošto nije ograničen samo na pamćenje. On poredi,
preduzima analize i sinteze, tvori apstrakcije. Mi moramo naučiti znatno više
nego što su u stanju da znaju naši geni. Upravo je to razlog što je biblioteka
mozga nekih deset hiljada puta veća od genetske biblioteke. Naša strast prema
saznavanju, koja se može uočiti u ponašanju svakog deteta što je tek prohodalo, predstavlja oruđe našeg opstanka. Osećanja i obrasci obrednog ponašanja du­
boko su usađeni u nama. Oni su deo naše ljudskosti. No, ta svojstva nisu i osobeno ljudska. Mnoge druge životinje takođe poseduju osećanja. Ono što izdva-
Postojanost pamćenja
• 283
ja našu vrstu jeste mišljenje. Moždana kora predstavlja oslobođenje. Više ne mo­
ramo da budemo zarobljenici genetski nasledenih obrazaca ponašanja reptila i
pavijana. Svako od nas u velikoj je meri odgovoran za ono što nam ulazi u
mozak, za ono što, kao odrasli, saznajemo i za šta marimo. Više nismo prepu­
šteni na milost i nemilost reptilskom mozgu, već smo u prilici da se menjamo.
Velika većina gradova sveta rasla je neplanski, malo-pomalo, već prema
potrebama trenutka; veoma je retko dolazilo do planiranja gradova za daleku
budućnost. Razvoj grada sličan je u ovom pogledu razvoju mozga: on se za­
čeo u malom središtu, da bi potom lagano rastao i menjao se, ostavljajući mno­
ge stare delove da i dalje budu operativni. Evolucija nema načina da uništi
drevnu unutrašnjost mozga zbog njene nesavršenosti i da je zameni nekom mo­
dernijom tvorevinom. Mozak mora da radi za vreme renoviranja. Upravo je to
razlog što je moždano stablo prekriveno R-kompleksom, da bi potom došao
limbički sistem i na kraju moždana kora. Na starim delovima leži premnogo
temeljnih funkcija da bi mogli biti u potpunosti isključeni i zamenjeni. I tako,
oni i dalje rade, zastareli i ponekad protivno moždanoj kori, ali u svojstvu nu­
žne posledice evolucije.
Raspored mnogih glavnih ulica u Njujorku potiče iz sedamnaestog stoleća,
berza iz osamnaestog, vodovod iz devetnaestog, elektrifikacija iz dvadesetog.
Raspored bi bio znatno delotvorniji da su svi gradski sistemi stvarani uporedo
i periodično zamenjivani (to je razlog što su zamašne vatrene stihije - veliki
požari Londona i Cikaga, na primer - od pomoći u planiranju gradova). Ali
sporo prirastanje novih funkcija dopušta da grad dejstvuje manje ili više ne­
prekidno tokom stoleća. U sedamnaestom veku, preko 1st Rivera, između Bruklina i Menhetna, putovalo se trajektom. U devetnaestom veku, razvijena teh­
nologija omogućila je podizanje visećeg mosta preko ove reke. On je posta­
vljen na istom mestu gde je pristajao trajekt, kako zbog toga što je grad bio
vlasnik tog zemljišta, tako i zato što su se velike saobraćajnice već slivale ka
tom pristaništu. Kasnije, kada je postalo izvodljivo prokopati tunel ispod reke,
on se takođe našao na istom mestu iz istih razloga, kao i zato što su mali, na­
pušteni prethodnici tunela, takozvani kesoni, već bili postavljeni za vreme gra­
đenja mosta. Ovo korišćenje i prekrajanje ranijih sistema za nove potrebe ve­
oma nalikuje postupcima koji se sprovode u biološkoj evoluciji.
Kada u naše gene nisu mogle da se uskladište sve informacije neophodne
za opstanak, polako smo izumeli mozgove. Ali onda je došlo vreme, možda
pre deset hiljada godina, kada se javila potreba da znamo više nego što je obič-
284 •
Karl Segan
no moglo da stane u mozgove. Tako smo naučili da gomilamo ogromne koli­
čine informacija izvan naših tela. Mi smo jedina vrsta na planeti, koliko nam
je bar poznato, koja je izumela zajedničko pamćenje što nije smešteno ni u ge­
nima niti u mozgovima. Skladište tog pamćenja naziva se biblioteka.
Knjiga je napravljena od drveta. Ona predstavlja skup ravnih, savitljivih
delova (koji se prikladno nazivaju 'listovi') sa otisnutim tamnim, pigmentiranim škrabotinama. Dovoljan je jedan pogled na njih, pa da čujete glas neke
osobe, nekoga ko je mrtav možda već hiljadama godina. Savlađujući provaliju
od mnogo milenijuma koja vas razdvaja, autor vam se obraća, jasno i bešumno, odzvanja vam u glavi. Pismo je možda najveći ljudski izum, kadar da po­
vezuje ljude, pripadnike međusobno udaljenih razdoblja, koji se nikada nisu
upoznali. Knjige slamaju okove vremena, dokazuju da su ljudi sposobni da
stvaraju čarolije.
Neki od najstarijih autora pisali su na glini. Klinasto pismo, daleki predak
zapadnog alfabeta, pronađeno je na bliskom istoku pre otprilike pet hiljada go­
dina. Svrha mu je bila da se beleže razni podaci i događaji: kupovina žita, pro­
daja zemljišta, trijumfi kralja, uredbe sveštenika, položaji zvezda, molitve bo­
govima. Hiljadama godina pisalo se urezivanjem u glinu ili kamen, grebanjem
po vosku, kori drveta ili koži; takođe se slikalo na bambusu, papirusu ili svi­
li - ali uvek samo u jednom primerku i, sa izuzetkom napisa na spomenicima,
uvek za veoma uzan krug čitalaca. A onda, između drugog i šestog stoleća, u
Kini su pronađeni hartija, mastilo i štampanje pomoću izrezbarenih drvenih blo­
kova, što je omogućilo da se napravi mnogo primeraka nekog dela, te da se
tako i poveća krug čitalaca. Moralo je da protekne hiljadu godina da ta zami­
sao uhvati koren u dalekoj i nazadnoj Evropi. No, pošto se to jednom dogo­
dilo, knjige su namah počele da se štampaju širom sveta. Neposredno pre pro­
nalaska pokretnog sloga, oko 1450. godine, u celoj Evropi jedva da je posto­
jalo nekoliko desetina hiljada isključivo rukopisnih knjiga; toliko ih je bilo u
Kini u prvom stoleću pre nove ere, a čak deset puta više u velikoj Aleksandrijskoj biblioteci. Pedeset godina kasnije, oko 1500, već je postojalo deset miliona štampanih knjiga. Učenje je postalo dostupno svakome ko je umeo da či­
ta. Čarobnjaštvo je uzelo maha.
U novije vreme knjige, naročito džepna izdanja, počele su da se štampaju
u veoma obimnim i jevtinim tiražima. Za svotu kojom biste platili jedan skro­
man obed možete da se obavestite o propasti i padu Rimskog carstva, o poreklu vrsta, o tumačenju snova, o prirodi stvari. Knjige su poput semena. Mogu
Postojanost pamćenja
• 285
stolećima beskorisno da počivaju, a onda da urode plodovima na tlu koje naj­
manje obećava.
Velike biblioteke sveta sadrže na milione tomova, što je ravno obimu od
14
IO bita informacija u obliku reci, odnosno 10IS bita u obliku slika. To je de­
set hiljada puta više informacija nego u našim genima, a oko deset puta više
nego u mozgovima. Ako bih čitao jednu knjigu nedeljno, tokom svog životnog
veka pročitao bih svega nekoliko hiljada knjiga, što je tek deseti deo jednog
postotka sadržaja najvećih biblioteka našeg vremena. Trik je ovde znati koje
knjige čitati. Informacije u knjigama nisu preprogramirane u času rođenja, već
se neprekidno menjaju, događaji ih dopunjuju, prilagođavaju se svetu. Prošla
su dvadeset tri stoleća od osnivanja Aleksandrijske biblioteke. Da nema knji­
ga, pisanih svedočanstava, pomislite samo koliko bi ta dvadeset tri stoleća iz­
gledala ogromna. Ako u jednom stoleću ima četiri pokolenja, onda tokom dva­
deset tri veka protekne gotovo stotinu pokolenja ljudskih bića. Kada bi se in­
formacije mogle prenositi samo usmeno, kako bismo onda malo znali o pro­
šlosti, kako bi spor bio naš napredak! Sve bi zavisilo od toga o kojim smo na­
lazima iz starine slučajno čuli, kao i u kojoj smo meri tačno izvešteni. Stare
informacije mogu se poštovati, ali tokom naizmeničnih prepričavanja one bi po­
stajale sve izobličenije, da bi na kraju sasvim bile izgubljene. Knjige nam omo­
gućuju da putujemo kroz vreme, da se domognemo neoštećene mudrosti naših
predaka. Biblioteka nas povezuje sa uvidima i znanjem, mukotrpno pabirčenim
iz prirode, najvećih umova koji su ikada postojali, sa najboljim učiteljima iz
svih razdoblja i sa ćele planete, koji nas podučavaju na zanimljiv način i na­
dahnjuju nas da i sami doprinesemo kolektivnom znanju ljudske vrste. Javne
biblioteke zavise od dobrovoljnih priloga. Smatram da se zdravlje naše civili­
zacije, dubina svesti o temeljima naše kulture i naš odnos prema budućnosti
mogu proveriti po tome u kojoj meri pružamo potporu našim bibliotekama.
Kada bi Zemlja ponovo krenula iz početka, sa potpuno istovetnim fizičkim
osobenostima, krajnje je nevereovatno da bi se ponovo pojavilo nešto što bi u
većoj meri ličilo na čoveka. Proces evolucije odlikuje se izrazitom slučajnošću.
Da je jedan kosmički zrak dejstvovao na neki drugi gen, izazvavši tako neku
drugačiju mutaciju, posledice bi u početku mogle biti male, ali zato bi kasni­
je postale ogromne. Slučaj po svoj prilici igra moćnu ulogu u biologiji, baš
kao i u istoriji. Što se neki kritični događaj zbio dublje u prošlosti, to njegov
uticaj u sadašnjosti može da bude izrazitiji.
Karl Segan
286 •
Razmotrimo, na primer, naše šake. Imamo pet prstiju od kojih je jedan,
palac, postavljen naspram ostalih. Svi nam oni sasvim dobro služe. Ali mislim
da bi nam podjednako dobro služilo pet prstiju i palac ili tri prsta i palac, od­
nosno pet prstiju i dva palca. Ustrojstvo prstiju na čovekovoj šaci, za koje obič­
no držimo da je prirodno i neumitno, nipošto ne predstavlja suštinski najbolje
rešenje. Mi imamo pet prstiju na šaci samo zato što potičemo od jedne ribe iz
devonskog razdoblja koja je posedovala pet falangi ili kostiju u perajama. Da
smo kojim slučajem potomci neke ribe koja je imala četiri ili šest falangi, ima­
li bismo na svakoj šaci po četiri ili šest prstiju, smatrajući pri tom da je upra­
vo taj broj najprirodniji. Raspolažemo aritmetikom sa osnovom deset samo za­
to što imamo deset prstiju na obe šake.' Da je raspored bio drugačiji, koristi­
li bismo u aritmetici osnovu osam ili osnovu dvanaest, dok bismo osnovu de­
set svrstali u višu matematiku. Mislim da isto važi i na mnogim drugim bit­
nim područjima našeg života: materijal našeg nasleda, naša unutrašnja biohemija, naš oblik, držanje, sistemi organa, ljubavi i mržnje, strasti i očajanja, nežnost i agresivnost, čak i naši analitički procesi - sve je to, bar delimično, is­
hod prividno sitnih slučajnosti u našoj izuzetno dugoj evolucionoj istoriji. Da
se jedan manje vilinski konjic utopio u močvarama karbona, možda bi dana­
šnji inteligentni organizmi na našoj planeti imali krila i učili mlade da lete.
Ustrojstvo evolucione uzročnosti predstavlja izuzetno složeno tkanje; nepotpu­
nost našeg razumevanja prilično je poražavajuća.
Pre samo pet miliona godina naši preci bili su najneprivlačnija stvorenja
medu sisarima - bića koja po veličini i inteligenciji nisu stajala nimalo iznad
krtica ili rovki. Samo bi jedan veoma smeo biolog naslutio da će od tih živo­
tinja poteći loza čiji će izdanci danas preovlađivati na Zemlji. Zemlja je u to
vreme bila puna zastrašujućih, košmarnih reptila - dinosaurusa, veoma uspešnih stvorova, koji su ispunjavali doslovce svaku ekološku nišu. Bilo je repti­
la koji su plivali, reptila koji su leteli i reptila - ponekad visokih poput šestospratnice - koji su tutnjali zemnim šarom. Neki su imali prilično velike mo­
zgove, išli su uspravno, a dva kratka, prednja uda, veoma slična šakama, ko­
ristili su da hvataju sitne, brze sisare - medu kojima je po svoj prilici bilo i
naših dalekih predaka - za obed. Da su ti dinosaurusi opstali, možda bi čla­
novi danas preovlađujuće inteligentne vrste na našoj planeti bili četiri metra vi­
soki, imali zelenu kožu i oštre zube, dok bi ljudsko obličje bilo smatrano za
Aritmetika sa osnovom na broju pet ili deset izgleda tako očigledna da je doslovno zna­
čenje starogrčkog glagola 'brojati' bilo 'petati'.
Postojanost pamćenja
• 287
čudovišnu prikazu iz gušterske naučne fantastike. Ali dinosaurusi nisu opstali.
Satrla ih je neka globalna katastrofa, baš kao i mnoge, gotovo sve ostale vrste
na Zemlji.1 Ali zle sudbine bile su pošteđene rovke. I sisari. Oni su opstali.
Niko ne zna šta je stajalo glave dinosauruse. Prema jednoj zanimljivoj za­
misli posredi je bila razorna kosmička katastrofa, eksplozija jedne obližnje zvezde - supernova slična onoj koja je stvorila maglinu Rakovica. Da je slučajno
došlo do eksplozije neke supernove u lopti prečnika između deset i dvadeset
svetlosnih godina oko Sunčevog sistema, ona bi preplavila okolni svemir sna­
žnim emisijama kosmičkih zraka; jedan deo tog zračenja, koji bi prodro u Zemljin vazdušni omotač, sagoreo bi atmosferski azot. Tako nastali azotovi oksi­
di uklonili bi iz atmosfere zaštitni ozonski sloj, što bi dovelo do povećanja pri­
liva Sunčevog ultraljubičastog zračenja na površini; ovaj pojačani fluks uništio
bi ili genetski preinačio mnoge organizme koji ne raspolažu savršenom zašti­
tom protiv ultraljubičaste svetlosti. Neki od tih organizama možda su bili glav­
ne stavke u ishrani dinosaurusa.
Ma koja da je nesreća uklonila dinosauruse sa svetske pozornice, ona je
time ukinula postojeći pritisak na sisare. Naši preci više nisu morali da žive u
senci proždrljivih reptila. To je dovelo do razmaha raznovrsnosti i do opšteg
napredovanja. Pre dvadeset miliona godina, naši neposredni preci verovatno su
još živeli na drveću, ali onda su počeli da silaze sa njega zato što su se šu­
me povukle za vreme iznenadnog i dugotrajnog ledenog doba, da bi ih zamenile travnate savane. Nije osobito korisno biti veoma vičan življenju na drve­
ću ako ima sasvim malo stabala. Mnogi primati koji su obitavali na drveću ja­
mačno su iščezli zajedno sa šumama. Nekolicina ih je prihvatila nepouzdan ži­
vot na tlu i uspela da opstane. A od jedne od tih loza potekli smo mi. Niko
ne zna šta je bio uzrok te klimatske promene. Možda je posredi bila manja va­
rijacija stvarne sjajnosti sunca ili zemljine orbite, ili je prilikom masivnih vul­
kanskih erupcija došlo do izbacivanja velikih količina fine prašine u stratosfe­
ru, što je za posledicu imalo obimnije odražavanje Sunčeve svetlosti u svemir,
odnosno hlađenje Zemlje. Takođe je moguće da su u pitanju bile promene opštih tokova okeana. Ili je možda Sunce prošlo kroz neki galaktički oblak pra­
šine. No, ma šta da je bio uzrok, ovde ponovo vidimo u kojoj je meri naše
postojanje povezano sa slučajnim astronomskim i geološkim zbivanjima.
Prema jednoj skorašnjoj analizi, u to vreme je izumrlo čak devedeset šest odsto svih
vrsta u okeanima. S obzirom na tako visoku stopu izumiranja, današnji organizmi mogli su
poteći samo iz jednog malog i nereprezentativnog uzorka organizama koji su živeli u poznom
mezozoiku.
288 •
Karl Segan
Pošto smo sišli sa drveća, stekli smo uspravno držanje; ruke su nam tako
postale slobodne; posedovali smo izvrsno čulo vida smešteno u dva oka - ste­
kli smo, u stvari, mnoštvo preduslova za pravljenje oruđa. Tek tu je došla do
izražaja prednost raspolaganja velikim mozgom, odnosno sposobnost saopštavanja složenih misli. Ukoliko su ostali činioci jednaki, uvek je bolje biti pametan
nego glup. Inteligentna bića u stanju su da bolje rešavaju probleme, da duže ži­
ve i da za sobom ostavljaju više potomaka; sve do pronalaska nuklearnog oruž­
ja inteligencija je moćno išla u prilog opstanku. Našu istoriju počela je horda
krznatih, malih sisara, koji su se krili od dinosaurusa da bi potom kolonizovali
krošnje drveća, a kasnije sišli sa njih, ukrotili vatru, izumeli pismo, sagradili op­
servatorije i stali da lansiraju svemirske letelice. Da su stvari bile malo druga­
čije, lako se moglo dogoditi da inteligencija i manipulativne sposobnosti nekih
drugih bića dovedu do ostvarenja sličnih poduhvata. Možda su to mogli biti pa­
metni dvonožni dinosaurusi, rakuni, vidre ili lignje. Bilo bi zanimljivo znati u
kojoj meri mogu biti različite druge inteligencije; upravo je to razlog što prou­
čavamo kitove i velike majmune. Da bismo saznali nešto o tome kakve su sve
vrste drugih civilizacija moguće, u prilici smo da proučavamo istoriju i kultur­
nu antropologiju. Ali svi mi - kitovi, majmuni i ljudi - odveć smo bliski srod­
nici. Sve dok su naša istraživanja ograničena samo na jednu ili dve evolucione
loze na jednoj planeti, nikada nam neće poći za rukom da dokučimo mogući
raspon i svu raskošnost drugih inteligencija i drugih civilizacija.
Na nekoj drugoj planeti, sa različitim nizom slučajnih procesa koji tvore
raznovrsnost nasleđa i sa drugačijom prirodnom sredinom koja upliviše na odbir posebnih genetskih kombinacija, mislim da su gotovo ravni nuli izgledi da
se nađu bića koja bi nam u fizičkom pogledu bila veoma slična. Znatno je,
međutim, izglednije da će postojati neka druga vrsta inteligencije. Sasvim je
moguće da bi razvoj mozgova tih različitih stvorenja takode imao usmerenje
od iznutra ka spolja. Isto tako, uopšte nije isključeno da bi im mozgovi pose­
dovali prekidačke elemente koji odgovaraju našim neuronima. Ali neuroni se
međusobno mogu veoma razlikovati; možda su oni negde superprovodnici, ko­
ji dejstvuju na veoma niskim temperaturama - a ne organske naprave koje ra­
de na sobnoj temperaturi - u kom bi slučaju brzina razmišljanja takvih bića
bila IO7 puta veća od naše. Takode se može zamisliti situacija u kojoj neka­
kvi ekvivalenti neurona na nekom drugom svetu ne bi bili u neposrednom fi­
zičkom dodiru, već u radio-vezi, što bi omogućilo da jedno inteligentno biće
bude razmešteno među mnogo različitih organizama, koje bi mogla da razdva-
Postojanost pamćenja
• 289
ja čak i planetna razdaljina, svaki sa po jednim delom inteligencije celine, sva­
ki doprinoseći radiom inteligenciji koja bi bila mnogo veća od njegove.1 Mo­
žda postoje planete na kojima inteligentna bića poseduju oko IO14 neuralnih ve­
za, baš kao i mi. Ali možda ima i takvih mesta gde se taj broj penje do IO24
ili IO'4. Pitam se samo šta bi takva bića sve znala. S obzirom na okolnost da
smo žitelji iste Vaseljene kao i oni, izvesno je da bismo raspolagali određe­
nom količinom istih suštinskih informacija. Ukoliko bismo mogli da usposta­
vimo kontakt, u njihovim mozgovima jamačno bi postojalo mnoštvo stvari ko­
je bi bile izvanredno zanimljive za nas. Ali takode je sasvim izvesno da bi ovo
interesovanje bilo obostrano. Mislim da bi vanzemaljske inteligencije - čak pod
pretpostavkom da su daleko razvijenije od naše - bile živo zainteresovane za
nas, za ono što znamo, šta mislimo, kakvi su naši mozgovi, kakav nam je tok
evolucije, kakvi su nam izgledi za budućnost.
Ako inteligentna bića postoje na planetarna srazmerno bliskih zvezda, da
li su ona već mogla da doznaju za naše postojanje? Da li su bila kadra da na
neki način dokuče dugo evoluciono napredovanje od gena, preko mozgova, do
biblioteka koje se zbilo na neuglednoj planeti Zemlji? Ako se vanzemaljci ni­
su otisnuli sa matičnog sveta, postoje najmanje dva načina na koja su mogli
da saznaju za nas. Jedan način bio bi osluškivanje velikim radio-teleskopima.
Milijardama godina do njih bi dopirale samo slabašne, neprekidne statičke
smetnje izazivane atmosferskim pražnjenima i svojevrsnim zviždanjem elektro­
na i protona zarobljenih u Zemljinom magnetnom polju. A onda, pre manje od
jednog stoleća, radio-talasi koji se otiskuju sa Zemlje najednom su postali sna­
žniji, glasniji, manje slični šumu, a više signalima. Žitelji Zemlje konačno su
nabasali na radio-komuniciranje. Danas postoji veoma obimno međunarodno
komunikaciono saobraćanje na području radija, televizije i radara. Na nekim radio-učestalostima Zemlja je postala ubedljivo najsjajniji objekat, najmoćniji radio-izvor u Sunčevom sistemu - sjajniji od Jupitera, sjajniji čak i od Sunca.
Vanzemaljska civilizacija koja nadzire radio-emisije sa Zemlje sasvim izvesno
će po prijemu ovakvih signala doći do zaključka da se tamo u poslednje vreme zbiva nešto zanimljivo.
Kako se Zemlja okreće, naši najmoćniji radio-odašiljači lagano prelaze pre­
ko neba. Radio-astronom na planeti neke druge zvezde bio bi u stanju da iz­
li izvesnom smislu, do ovakve radio-integracije zasebnih jedinki već se polako dolazi
na planeti Zemlji.
290 •
Karl Segan
računa dužinu dana na Zemlji na osnovu vremena pojavljivanja i nestajanja na­
ših signala. Medu naše najmoćnije izvore spadaju i radarski odašiljači; nekoli­
ko ovih naprava koristi se za radarsku astronomiju: posredi je, zapravo, opipa­
vanje radio-prstima površina obližnjih planeta. No, veličina radarskog snopa ko­
ji se odašilje put neba znatno je veća od razmera planeta, tako da se pretežan
deo signala odliva iz Sunčevog sistema u dubine međuzvezdanog prostora, ka
eventualnim osetljivim prijemnicima koji možda osluškuju. Većina radarskih
emisija je za vojne potrebe. Vojni radari neprekidno šaraju nebom u strahu od
obimnog lansiranja raketa sa nuklearnim bojevim glavama, tog znamenja poslednjih petanest minuta ljudske civilizacije. Informacioni sadržaj tih impulsa
sasvim je oskudan: posredi su jednostavni brojčani nizovi kodirani u 'bipove'.
No, daleko najzamašniji i najuočljiviji izvor radio-zračenja sa Zemlje jesu
naši televizijski programi. Zbog okretanja Zemlje, neke televizijske stanice pojavljivaće se na jednom obzorju, dok će neke nestajati na drugom. Postojaće
zbunjujući preplet programa. Međutim, razvijena civilizacija na planeti neke
obližnje zvezde ipak bi uspela da se razabere u tom metežu, da ga razvrsta i
klasifikuje. Najčešće ponavljane poruke bili bi najavni signali stanica i reklam­
ni spotovi o deterdžentima, dezodoransima, tabletama protiv glavobolje, auto­
mobilima i naftnim prerađevinama. Najuočljivije poruke bile bi one koje isto­
vremeno emituju mnogi odašiljači u mnogim vremenskim zonama - na primer,
govori predsednika Sjedinjenih Američkih Država i premijera Sovjetskog Save­
za u trenucima međunarodnih kriza. Maloumni sadržaji komercijalne televizije,
panični odjeci međunarodnih kriza i krvava razračunavanja u okvirima ljudske
porodice - eto to su glavne poruke o životu na Zemlji koje smo izabrali da
odašiljemo u Kosmos. Šta li će samo drugi misliti o nama?
Ne postoji način da se opozovu ti televizijski programi. Nikako se ne mo­
že poslati neka brža poruka koja bi pretekla i preinačila već upućene emisije.
Ništa ne može putovati brže od svetlosti. Obimnije televizijsko emitovanje na
planeti Zemlji počelo je tek krajem četrdesetih godina. Drugim recima, naš svet
okružuje loptasti talasni front, promera trideset pet svetlosnih godina, koji se
širi brzinom svetlosti i sadrži, recimo, dečje emisije iz serije 'Haudi Dudi', go­
vore potpredsednika Ričarda M. Niksona, upamćene po tome što je pokraj nje­
ga uvek stajao i njegov pas Čekers, kao i inkvizicijske nastupe senatora Džozefa Mek Kartija. S obzirom na činjenicu da su ove emisije emitovane pre ne­
koliko decenija, one su odmakle od Zemlje svega nekoliko desetina svetlosnih
godina. Ukoliko se najbliža civilizacija nalazi na većoj udaljenosti, moći ćemo
Postojanost pamćenja
• 291
da odahnemo, ali samo nakratko; u stvari, jedino nam preostaje da se nadamo
da drugi neće uspeti da dokuče naše programe.
Dve svemirske sonde tipa 'Vojadžer' nalaze se već na putu prema zvezdama. Pričvršćena na svakoj od njih stoji po jedna pozlaćena bakarna gramofon­
ska ploča, sa prigodnom zvučnicom i iglom, a na aluminijumskom omotu is­
pisana su uputstva za upotrebu. Bićima koja možda plove morima međuzve­
zdanog prostora uputili smo osnovne podatke o našim genima, o našim mo­
zgovima, o našim bibliotekama. Ali nismo želeli da šaljemo prvenstveno nauč­
ne informacije. Bilo koja civilizacija kadra da se sretne sa 'Vojadžerom' u
dubinama međuzvezdanog prostora, u vreme kad odašiljači sonde već odavno
ne budu više radili, biće sigurno daleko upućenija u nauku od nas. Umesto to­
ga, želeli smo da tim drugim stvorenjima saopštimo nešto od onoga što nam
se čini osobeno naše. Zanimljivosti moždane kore i limbičkog sistema podrob­
no su predstavljene, a u nešto manjem obimu R-kompleksa. Iako oni koji bu­
du primili poruku sasvim izvesno neće poznavati nijedan jezik Zemlje, mi smo
ipak uključili pozdrave na šezdeset ljudskih jezika, kao i na govoru kitova-grbavaca. Poslali smo fotografije ljudi iz celog sveta, na kojima je prikazano ka­
ko se brinu jedni o drugima, kako uče, prave alatke, stvaraju umetnička dela
i odgovaraju na izazove. Postoji, zatim, sat i po izvrsne muzike iz mnogih kul­
tura, koja delimično izražava naše osećanje kosmičke samotnosti, želju da
okončamo izdvojenost, žudnju da uspostavimo kontakt sa drugim bićima iz Kosmosa. Takođe smo uputili snimke zvukova koji su se mogli čuti na našoj pla­
neti od najranijih dana pre nastanka života, pa sve do razvoja ljudske vrste i
najzad u vreme naših najskorašnjijih tehnoloških čudesa. To je, baš kao i kod
pločanih kitova, ljubavna pesma upućena kroz praznine bezdana. Mnoge, a mo­
žda čak i sve naše poruke biće neprotumačive. No, mi smo ih ipak uputili za­
to što je vredno truda pokušati.
U istom duhu, na sondi 'Vojadžer' takođe se nalaze misli i osećanja jed­
ne osobe, električna aktivnost njenog mozga, srca, očiju i mišića, koja je bila
snimana oko jedan sat, zatim transkribovana u zvuke, vremenski zgusnuta i preneta na ploču. U izvesnom smislu, lansirali smo u Kosmos misli i osećanja
jedne ljudske jedinke onako kako ih je ona iskusila meseca juna 1977. godine
na planeti Zemlji. Možda se oni koji se budu domogli 'Vojadžera' uopšte ne­
će razabrati u svemu tome, možda će misliti da je posredi zabeleženo dejstvo
pulsara, na šta odista i podseća snimak u izvesnom površnom pogledu. Ili će
292 •
Karl Segan
možda neka civilizacija, nezamislivo razvijenija od naše, ipak biti kadra da dešifruje ove registrovane misli i osećanja, ceneći pri tom naša nastojanja da se­
be podelimo sa njima.
Informacije u našim genima veoma su stare - većina mnogo miliona go­
dina, a neke čak i nekoliko milijardi. Nasuprot tome, informacije u našim knji­
gama jedva da dostižu starost od nekoliko hiljada godina, dok su nam one u
mozgovima stare tek koju deceniju. Dugovečne informacije nisu osobeno ljud­
ske. Usled erozije na Zemlji, naši spomenici i artefakti neće, po prirodnom to­
ku stvari, doživeti daleku budućnost. Ali sonda 'Vojadžer" nalazi se na putu
koji je vodi izvan Sunčevog sistema. Erozija u meduzvezdanom prostoru - ko­
ju poglavito uslovljavaju kosmički zraci i sudari sa zrncima prašine - toliko je
spora da će informacije zabeležene na ploči potrajati najmanje milijardu godi­
na. Geni, mozgovi i knjige različito enkodiraju informacije i imaju drugačije
stope opstajanja u vremenu. Ali pamćenje ljudske vrste biće znatno postojani­
je u urezanim metalnim žlebovima međuzvezdane ploče na 'Vojadžeru'.
Poruka smeštena u ovoj sondi putuje nezamislivo sporo. Iako je to najbr­
ži objekat koji je ljudska vrsta do sada lansirala, ipak će mu biti potrebne na
desetine hiljada godina da prevali razdaljinu koja nas razdvaja od najbliže zvezde. Svaki televizijski program preći će za svega nekoliko časova rastojanje
koje je 'Vojadžer' prevaljivao godinama. Neka televizijska emisija koja je upra­
vo okončana kroz svega nekoliko sati prestići će 'Vojadžera' u okolini Saturna i nastaviće da hita ka zvezdama. Ako bude išla u pravcu Alfe Kentaura, ta­
mo će stići za nešto malo više od četiri godine. Ukoliko kroz nekoliko dece­
nija ili stoleća neko u svemiru uhvati naše televizijske emisije, nadam se da
će steći dobro mišljenje o nama - proizvodima kosmičke evolucije duge pet­
naest milijardi godina, lokalnom obliku prerastanja materije u svest. Naša in­
teligencija odnedavna nam je podarila zastrašujuće moći. Još nije izvesno da li
ćemo biti dovoljno mudri da izbegnemo zamku samouništenja. Ali mnogi me­
đu nama daju sve od sebe da to postignemo. Nadamo se da ćemo uskoro, u
perspektivi kosmičkog vremena, uspeti da miroljubivo ujedinimo našu planetu
u organizaciju koja će uvažavati bivstvovanje svakog živog stvora na Zemlji,
da bismo se potom odvažili na naredni veliki korak - uzimanje udela u galaktičkom društvu civilizacija koje međusobno komuniciraju.
ENCYCLOPAEDIA
GALACTICA
„Šta si ti? Odakle si? Nikada nisam video nešto slično tebi." Tvorac Gavran sta­
de da promatra Čoveka... iznenađen silno što to neobično, novo biće toliko nali­
kuje njemu.
Eskimski mit o postanju
Nebesa su osnovana.
Zemlja je osnovana,
ko sada da bude živ, o bozi?
Actečki letopis Povest kraljevstava
Znam da će neki reći da su nam Tvrdnje o Planetarna odveć smele i da počiva­
ju na premnogo Hipoteza, od kojih je dovoljno da se samo jedna pokaže pogre­
šna ili u suprotnosti sa našom polaznom Pretpostavkom, pa da ćelo Zdanje bu­
de poljuljano, kao da stoji na klitnavim Temeljima, i da se sruši na tie. Ali...
pretpostavivši, kao što smo to mi učinili, da je Zemlja jedna od Planeta, podjed­
nakog dostojanstva i časti kao i ostale, ko bi se odvažio da ustvrdi kako nigde
više ne postoji niko ko bi se divio veličanstvenom prizoru Dela Prirode? Ili, ako
bi i postojao, da je samo nama pošlo za rukom da duboko proniknemo u tajne
i saznanja o tome.
Nove pretpostavke o planetnim svetovima, njihovim žiteljima
i proizvodima, Kristijan Hajgens, oko 1690.
Tvorac Prirode... onemogućio nam je da budemo u bilo kakvoj vezi sa ove ze­
mlje sa drugim velikim telima u Vaseljeni, u našem sadašnjem stanju; takođe je
sasvim moguće da je on osujetio vezu i među drugim planetarna, odnosno razli­
čitim sistemima... Ono što zapažamo na svima njima dovoljno je da nam probu-
294 •
Karl Segan
di radoznalost, ali ne i da je utaži... No, ne izgleda primereno mudrosti što bli­
sta u svekolikoj prirodi pretpostaviti da nam je dato da toliko domašimo pogle­
dom i da nam je radoznalost u toj meri pobuđena... samo da bismo na kraju doŽiveli razočaranje... Stoga nam naše sadašnje stanje valja shvatiti samo kao osvit
ili početak našeg postojanja, odnosno kao stanje priprema ili isprobavanja za naš
potonji napredak...
Kolin Meklorin, 1748.
Ne može postojati neki drugi jezik koji bi bio opštiji i jednostavniji, pošteđeniji
grešaka i ne jasnoća... primereniji izražavanju nepromenljivih odnosa prirodnih
stvari (nego što je to matematika). Ona tumači (sve pojave) istim jezikom, kao
da time želi da potvrdi jedinstvo i jednostavnost ustrojstva Vaseljene i da učini
još uočljiviji nenarušivi poredak koji vlada svim prirodnim uzrocima.
Analitička teorija toplote, Žan Batist Furije, 1822.
Do sada smo lansirali četiri broda ka zvezdama: 'Pionira 11', 'Pionira 12',
'Vojadžera 1' i 'Vojadžera 2'. To su jednostavne i primitivne letelice, koje se
kreću, s obzirom na ogromnost međuzvezdanih razdaljina, sporo kao u kakvoj
trci u snovima. Ali u budućnosti bićemo uspešniji. Naši brodovi putovaće br­
že. Počećemo da ih upućujemo ka odabranim meduzvezdanim odredištima, a
ranije ili kasnije na našim letelicama naći će se i ljudska posada. U Mlečnom
putu jamačno postoji mnogo planeta koje su milionima godina starije od Ze­
mlje, a verovatno ima i izvestan broj takvih koje su starije milijardama godi­
na. Zar u tom slučaju ne bi trebalo da nas je neko već posetio? Zar tokom
milijardi godina, koliko već postoji naša planeta, nijedna neobična letelica ne­
ke daleke civilizacije nije preduzela posmatranje našeg sveta sa orbite, da bi
se potom lagano spustila na površinu, gde su imali priliku da je osmotre ša­
roliki vilinski konjici, nezainteresovani reptili, kričavi primati ili začuđeni lju­
di? Ova pomisao sasvim je prirodna. Ona je pala na um svakome ko je raz­
mišljao, makar i uzgred, o pitanju postojanja inteligentnog života u Vaseljeni.
Ali da li je do toga stvarno došlo? Odlučujući činilac jeste valjanost navodnih
dokaza, strogo i skeptički preispitanih: nije bitno ono što zvuči verovatno, ni­
ti su od značaja nepotkrepljena svedočanstva jednog ili dvojice samozvanih
očevidaca. Mereno ovakvim aršinom, nema uverljivih dokaza o poseti vanzemaljaca, bez obzira na silnu prašinu koja se podigla oko NLO-a i drevnih astro­
nauta i zbog koje ponekad izgleda da naša planeta vrvi od nezvanih gostiju.
Voleo bih da je situacija drugačija. Ima nečeg neodoljivog u pomisli na otkri­
će makar jednog znamenja, možda kakvog složenog napisa, koji bi poslužio
kao ključ za razumevanje neke strane, egzotične civilizacije. Posredi je zov či­
ju smo privlačnost mi, ljudi, već imali prilike da iskusimo.
Godine 1801. fizičar Žan Batist Furije' bio je prefekt u francuskom departmanu Izer. Tokom inspekcije škola u svojoj oblasti, Furije je otkrio jednog
' Furije je danas znamenit po svom izučavanju širenja toplote u čvrstim telima, čiji se
rezultati koriste i u odgonetanju površinskih svojstava planeta, kao i po istraživanju talasa i
296 •
Karl Segan
jedanaestogodišnjeg dečaka koji je svojom zavidnom bistrinom i nadarenošću
za orijentalne jezike zadivljavao nastavnike. Furije ga je pozvao k sebi na raz­
govor. Dečaka je kod Furijea očarala zbirka egipatskih artefakata, sakupljena
za vreme Napoleonovog pohoda, u sklopu koga je Furijeovo zaduženje bilo da
katalogizuje astronomske spomenike te drevne civilizacije. Hijeroglifski zapisi
probudili su u dečaku silno čuđenje. „Šta oni znače?" upitao je on. „Niko to
ne zna", glasio je odgovor. Dečakovo ime bilo je Žan Fransoa Šampolion. Podstaknut tajnom jezika koji niko nije umeo da pročita, on je postao izvrstan lin­
gvista i strastveno se upustio u dokučivanje staroegipatskog pisma. Francuska
je u to vreme bila preplavljena egipatskim artefaktima koje je pokrao Napo­
leon, omogućivši time da oni kasnije postanu dostupni zapadnim izučavaocima. Mladi Šampolion gotovo je u jednom dahu pročitao opis ovog pohoda, ko­
ji je u međuvremenu objavljen. Kada je odrastao, Šampolion je uspeo da ostva­
ri svoje dečačko htenje: domišljato je odgonetnuo staroegipatske hijeroglife. Ali
tek 1828, dvadeset sedam godina posle susreta sa Furijeom, Šampolion je pr­
vi put kročio na tie Egipta, u zemlju svojih snova, i krenuo Nilom uzvodno
od Kaira, na poklonjenje jednoj kulturi u čije je razumevanje uložio silan trud.
Bio je to, u stvari, pohod kroz vreme, poseta jednoj stranoj civilizaciji.
Uveče 16. konačno smo stigli u Denderu. Mesečina je veličanstveno blistala, a
od hramova nas je razdvajao samo jedan čas hoda: da li smo mogli odoleti is­
kušenju? Pitam to najravnodušnije medu smrtnicima! Večerati i smesta krenuti bilo je neumitno tog časa: sami, bez vodiča, ali naoružani do zuba, krenuli smo
preko poljG... Konačno, Hram se pojavio... Razmere se mogu izmeriti, ali bilo bi
ih nemoguće dočarati.. On predstavlja jedinstvo ljupkosti i veličanstvenosti u naj­
višem stepenu. Ostali smo tu dva sata, ispunjeni ushićenjem; hitali smo kroz
ogromne prostorije... i pokušavali da pročitamo spoljnje natpise pri mesečini. Do
barke smo se vratili tek u tri ujutro, ali smo već u sedam ponovo bili kod Hra­
ma... Ono što nam se učinilo veličanstveno pri mesečini nije ništa izgubilo od iz­
uzetnosti obasjano svetlošću Sunca, koja nam je otkrila mnoge pojedinosti... Mi
smo u Evropi samo kepeci i nijedan narod, bilo stari ili moderan, nije raspola­
gao umetnošću neimarstva tako tananog, velikog i upečatljivog stila kao što su
to stari Egipćani. Sve što su gradili kao da je bilo pravljeno za ljude visoke sto
stopa.
drugog periodičnog kretanja - što tvori jednu granu matematike koja se naziva Furijeova ana­
liza.
Encyclopaedia galactica
• 297
Na zidovima i stubovima Karnaka, u Denderi, svuda u Egiptu, Šampolion
je sa oduševljenjem ustanovio da je u stanju gotovo bez poteškoća da čita nat­
pise. Mnogi pre njega bezuspešno su pokušavali da odgonetnu ljupke hijero­
glife - reč koja znači 'sveti urezi'. Neki izučavaoci smatrali su da je tu posredi svojevrsno slikovno pismo, puno nerazumljivih metafora koje su poglavito
govorile o očnim jabučicama, talasastim linijama, bubama, bumbarima i ptica­
ma - naročito o pticama. Zbrka je bila sveopšta. Bilo je i takvih koji su do­
šli do zaključka da su Egipćani, u stvari, kolonisti iz stare Kine. No, postoja­
lo je i suprotno mišljenje u ovom pogledu. Objavljivana su ogromna folio iz­
danja sa netačnim prevodima. Izvestan tumač bacio je samo jedan pogled na
kamen iz Rozete, čiji je hijeroglifski tekst tada još bio neodgonetnut, i smesta
je kazao šta je tu napisano. Objasnio je da mu ovako brzo dešifrovanje omo­
gućava da 'izbegne sistematske pogreške koje su se neizostavno pojavljivale
pri dužem razmišljanju'. Doći ćete do boljih rezultata, tvrdio je on, ako ne raz­
mišljate premnogo. Kao što je to i sa savremenim traganjem za vanzemaljskim
životom, nesuvisla naklapanja amatera nagnala su mnoge profesionalce da dig­
nu ruke od ćele stvari.
Šampolion nije podlegao zabludi da su hijeroglifi slikovne metafore. Ume­
sto toga, upravljajući se jednom sjajnom zamišlju engleskog fizičara Tomasa
Janga, krenuo je drugim putem. Kamen iz Rozete pronašao je 1799. godine je­
dan francuski vojnik, koji je radio na utvrđenju grada Rašida u delti Nila; Evro­
pljani, koji uglavnom nisu znali arapski, nazivali su ovaj grad Rozeta. Bila je
to ploča iz jednog starog hrama, na kojoj je stajala ispisana očigledno ista po­
ruka na tri različita pisma: hijeroglifskom (gore), demotskom (u sredini), koje
predstavlja svojevrsne kurzivne hijeroglife, i grčkom (dole), koje je bilo ključ
uspeha. Šampolion, koji je izvrsno znao starogrčki, pročitao je da je zapis u
kamenu načinjen povodom proslave krunisanja Ptolemeja V Epifana, u proleće 196. godine pre nove ere. Kralj je za tu priliku oslobodio političke zatvo­
renike, ublažio poreze, podigao zadužbine, dao oproštaj pobunjenicima, poja­
čao vojnu pripravnost - jednom reci učinio je sve ono što rade i savremeni
vladari kada žele da ostanu na vlasti.
U grčkom tekstu Ptolemej se pominje mnogo puta. Na približno istim mestima u hijeroglifskom tekstu nalazio se niz simbola koje je okruživao oval ili
kartuš. Taj niz je, pretpostavio je Šampolion, po svoj prilici takođe značio 'Pto­
lemej'. Ako je tako, onda hijeroglifsko pismo nije u osnovi moglo biti slikov­
no ili metaforičko; umesto toga većina simbola morala je predstavljati slova ili
298 •
Karl Segan
slogove. Šampolion je takođe bio dovoljno pronicljiv da prebroji grčke reći i
pojedinačne hijeroglife u tekstovima za koje je dražo da su verovatno istovetni. Prvih je bilo znatno manje, što je isto tako išlo u prilog zamisli da su hijeroglifi poglavito slova i slogovi. Ali koji hijeroglifi odgovaraju kojim slovi­
ma? Srećom, Šampolion je imao na raspolaganju jedan obelisk, iskopan na Fileu, na kome se nalazio hijeroglifski zapis grčkog imena Kleopatra. Dva kartuša koji znače 'Ptolemej' i 'Kleopatra', preraspoređena tako da se čitaju sleva nadesno, prikazana su na strani 296. Ptolemej počinje slovom 'p'; prvi sim­
bol u kartušu je kvadrat. Peto slovo u reci 'Kleopatra' takođe je 'p', a u kartušu 'Kleopatra' isto je tako na petom mestu kvadrat. Četvrto slovo u reci 'Pto­
lemej' je T. Da li je njegov hijeroglifski znak lav? Drugo slovo u reci 'Kle­
opatra' takođe je T, a na istom mestu kartušu stoji ponovo lav. Orao je 'a' i
dva puta se pojavljuje u kartušu „Kelopatra", baš tamo gde treba. Rešenje je
počelo da se pomalja. Egipatski hijeroglifi najvećim delom se mogu prevesti u
smislu šifre na načelu zamene. Ali nije svaki hijeroglif slovo ili slog. Završni
deo kartuša 'Ptolemej' znači 'besmrtni miljenik boga Ptaha'. Polukrug i jaje na
kraju kartuša 'Kleopatra' predstavljaju konvencionalni ideogram čije je znače­
nje 'Izidina kćer'. Ova mešavina slova i slikovnih znakova uglavnom je pred­
stavljala uzrok neuspeha ranijih tumača.
Danas ovo zvuči gotovo lako. Ali bilo je potrebno mnogo stoleća da bi se
tajna odgonetnula, a valjalo je i uložiti još silan trud, naročito pri dešifrovanju
hijeroglifa iz znatno ranijih vremena. Kartuši su bili ključ u ključu, gotovo kao
da su egipatski faraoni okruživali svoja imena da bi olakšali posao egiptolozima kroz dve hiljade godina. Šampolion je hodio velikom dvoranom sa stubovima nosačima u Karnaku, čitajući usput napise u kojima se niko pre njega ni­
je razabrao. Bio je to odgovor na pitanje koje je kao dečak uputio Furijeu. Ka­
kvu je samo radost moralo doneti otvaranje tog jednosmernog komunikacionog
kanala sa drugom civilizacijom, što je omogućilo jednoj kulturi, zamukloj hi­
ljadama godina, da progovori o svojoj istoriji, čarobnjaštvu, medicini, religiji,
politici i filozofiji.
Danas ponovo tragamo za porukama neke drevne i egzotične civilizacije,
ovoga puta skrivene od nas ne samo u vremenu nego i u prostoru. Ako bi se
dogodilo da primimo radio-poruku neke vanzemaljske inteligencije, kako je
uopšte možemo razumeti? Vanzemaljska civilizacije biće elegantna, složena, sa
unutrašnjim skladom i potpuno strana. Vanzemaljci bi, razume se, želeli da svo­
ju poruku učine što razumljivijom. Ali kako će im to poći za rukom? Postoji
Encyclopaedia galactica
• 299
li, u bilo kom smislu, međuzvezdani kamen iz Rozete? Verujemo da postoji.
Verujemo da postoji jedan zajednički jezik svih tehničkih civilizacija, bez ob­
zira na to koliko se one međusobno razlikovale. Zajednički jezik nauke jeste
matematika. Zakoni prirode istovetni su svuda. Spektri dalekih zvezda i galak­
sija ne razlikuju se od Sunčevog spektra, baš kao ni od onih koji se dobijaju
pri laboratorijskim ogledima: ne samo što isti hemijski elementi postoje svuda
u Vaseljeni nego svuda važe i istovetni zakoni kvantne mehanike koji upra­
vljaju apsorbovanjem i emitovanjem zračenja atoma. Daleke galaksije kruže
jedna oko druge saglasno istim zakonima gravitacijske fizike kojima se poko­
rava jabuka što pada na Zemlju, ili 'Vojadžer' na putu ka zvezdama. Ustroj­
stva prirode svuda su jednaka. Meduzvezdana poruka, priređena sa svrhom da
je dokuči neka civilizacija u povoju, trebalo bi da bude lako razumljiva.
Ne očekuje se neka razvijena tehnička civilizacija na bilo kojoj drugoj pla­
neti u našem Sunčevom sistemu. Ako bi i postojala takva, koja je, međutim,
malo mlađa od naše - deset hiljada godina, recimo - ona uopšte ne bi raspo­
lagala razvijenom tehnologijom. Ukoliko bi, pak, bilo takve koja je samo ma­
lo starija od naše - a mi smo već počeli da istražujemo Sunčev sistem - nje­
ni predstavnici odavno bi morali da budu ovde. Da bismo komunicirali sa dru­
gim civilizacijama, potreban nam je, dakle, metod koji bio pogodan ne za pu­
ke međuplanetne, nego za međuzvezdane razdaljine. Idealno, taj metod trebalo
bi da bude jevtin - kako bi ogromna količina informacija mogla da se poša­
lje i primi po sasvim nisku cenu; brz - kako bi međuzvezdani dijalog uopšte
bio moguć; i očigledan - kako bi ga lako otkrila svaka tehnološka civilizaci­
ja, bez obzira na osobenosti vlastitog evolucionog puta. Možda zvuči iznena­
đujuće, ali takav metod postoji. Njegov naziv je radio-astronomija.
Najveća polupokretna opservatorija za radarsku i radio-astronomiju na pla­
neti Zemlji jeste kompleks Aresibo, kojim upravlja Univerzitet Kornel u ime
'Nacionalne naučne zadužbine' i koji je smešten duboko u unutrašnjosti ostrva Portoriko.
Opservatorij ski teleskop ima u prečniku tri stotine pet metara, a njegova
reflektujuća površina predstavlja odsečak lopte postavljen u dolinu zgodnog
zdelastog oblika. Ona prima radio-signale iz dubina svemira i dovodi ih u ži­
žu na sabirnu antenu visoko iznad 'zdele', koja je elektronski povezana sa kon­
trolnom salom, gde signal biva podvrgnut analizi. Alternativno, kada se tele­
skop koristi kao radio-odašiljač, sabirna antena upućuje signal na 'zdelu', ko­
ja ga reflektuje u svemir. Opservatorija Aresibo korišcena je kako za traganje
300 •
Karl Segan
za razumnim signalima svemirskih civilizacija, tako i za - jednom prilikom slanje poruke u pravcu M 13, dalekog zbijenog jata zvezda. Ovo bi trebalo da
jasno stavi do znanja - bar nama samima - da posedujemo tehničke sposobno­
sti neophodne za uspostavljanje dvosmerne meduzvezdane veze.
U razdoblju od samo nekoliko nedelja, opservatorija Aresibo mogla bi da
uputi odgovarajućoj opservatoriji na planeti neke obližnje zvezde celokupnu
Encyclopaediu Britanku. Radio-talasi putuju brzinom svetlosti, što je deset hi­
ljada puta brže nego što se kreće poruka na našoj najbržoj međuzvezdanoj letelici. Radio-teleskopi stvaraju, u uskim područjima učestalosti, tako snažne sig­
nale da se oni mogu otkriti preko ogromnih međuzvezdanih razdaljina. Opser­
vatorija Aresibo u stanju je da održava vezu sa jednim istovetnim radio-teleskopom na nekoj planeti udaljenoj petnaest hiljada svetlosnih godina, što od­
govara polovini razdaljine do središta Mlečnog puta; jedini uslov ovde jeste
znati tačan položaj sabesednika. Osim toga, radio-astronomija se odlikuje viso­
kom praktičnom vrednošću. Doslovce, svaka planetna atmosfera, bez obzira na
njen sastav, trebalo bi da bude delimično providna za radio-talase. Gas koji po­
stoji između zvezda ne apsorbuje niti u velikoj meri rasipa radio-poruke, baš
kao što smog, čija je gustina smanjila vidljivost na optičkim talasnim dužina­
ma na svega nekoliko kilometara, ne predstavlja smetnju da se neka radio-stanica iz San Franciska dobro čuje u Los Anđelesu. U Kosmosu postoje mnogi
prirodni radio-izvori koji nemaju nikakve veze sa inteligentnim životom: pulsari i kvazari, radijacioni pojasevi planeta i spoljnje atmosfere zvezda; gotovo
svaka planeta predstavlja sjajan radio-izvor koji se neizostavno mora otkriti još
u početku lokalnog razvoja radio-astronomije. Štaviše, na radio-emisije otpada
zamašan deo elektromagnetnog spektra. Svaka tehnologija kadra da zabeleži
zračenje na bilo kojoj talasnoj dužini prilično brzo bi nabasala na radio-područje spektra.
Možda postoje i drugi delotvorni metodi komuniciranja na koje valja ra­
čunati: optički ili infracrveni laseri; impulsirani neutrini; modulirani gravitaci­
oni talasi; ili neka druga vrsta emisija koju nećemo otkriti još hiljadu godina.
Sasvim je moguće da su razvijene civilizacije uveliko prerasle nivo radija za
potrebe vlastitog komuniciranja. Ali radio je moćan, jevtin, brz i jednostavan.
One bi znale da bi neka primitivna civilizacija, kakva je naša, koja nastoji da
hvata poruke sa neba, po svoj prilici najpre posegla u radio-tehnologiju. Mo­
žda će iz toga razloga morati da izvade radio-teleskope iz Muzeja stare tehno-
Encydopaedia galactica
• 301
logije. Ako bismo primili radio-poruku, znali bismo da postoji bar jedan pred­
met o kome možemo da povedemo razgovor: radio-astronomija.
Ali postoji li neko sa kim bismo mogli da razgovaramo? S obzirom na či­
njenicu da samo u Mlečnom putu ima između tri stotine milijardi i pola biliona zvezda, da li je moguće da jedino oko našeg Sunca kruži nastanjena pla­
neta? U kojoj je meri znatno verovatnije da su tehničke civilizacije rasprostra­
njene u Kosmosu, da Galaksija pulsira i vrvi razvijenim društvima, što bi on­
da nužno značilo da najbliža takva kultura nije odveć daleko, da možda upu­
ćuje poruke sa antena postavljenih na planeti neke susedne zvezde koja se mo­
že razabrati golim okom. Možda se, kada podignemo pogled ka noćnom nebu,
pored neke od slabašnih tačkica svetlosti koje tamo vidimo nalazi svet sa ko­
ga neko ko se veoma razlikuje od nas upravo u tom času zaludno posmatra
zvezdu koju mi nazivamo Sunce, dok mu se u svesti zakratko uobličava odvažno pitanje: ima li tamo života?
Vrlo je teško biti načisto u ovim stvarima. Mogu postojati ozbiljne prepre­
ke koje stoje na putu nastanka tehnoloških civizacija. Planete su možda rede
nego što mi to pretpostavljamo. Možda je razvoj života znatno teži nego što
to pokazuju naši laboratorijski opiti. Možda je evolucija razvijenih oblika ži­
vota neverovatna. Ili se možda složeni oblici života lako razvijaju, dok je za
nastanak inteligencije i tehničkih društava neophodan neverovatan splet okol­
nosti - baš kao što je razvoj ljudske vrste zavisio od iščeznuća dinosaurusa i
nastanka ledenog doba, koje je dovelo do povlačenja šuma u čijim su krošnja­
ma naši preci povazdan kričali, kadri tek za vrlo jednostavna umovanja. Ili se
možda civilizacije javljaju često i neumitno na nebrojenim planetarna u Mleč­
nom putu, ali se uglavnom pokazuju nestabilne, tako da tek jedan majušan po­
stotak uspeva da se sazivi sa vlastitom tehnologijom, da ne postane žrtva po­
hlepe i neznanja, zagađenja i nuklearnog rata.
Moguće je preduzeti podrobnije istraživanje ovog velikog problema, sa namerom da se dođe do okvirne procene parametra 'N', koji predstavlja broj raz­
vijenih tehničkih civilizacija u našoj Galaksiji. Razvijenu civilizaciju definišemo kao onu koja je vična radio-astronomiji. Ovo je, razume se, uska, ali nu­
žna definicija. Sasvim je moguće da postoje nebrojeni svetovi čiji su žitelji pr­
vorazredni lingvisti ili izvrsni pesnici, ali zato krajnje nevični radio-astronomi­
ji. Od njih, međutim, nećemo čuti ni glasa. 'N' se može izraziti kao proizvod
množenja određenog broja činilaca, od kojih svaki predstavlja svojevrstan fiter
i koji moraju biti zamašni kako bi mogao postojati veliki broj civilizacija:
302 •
Karl Segan
N* broj zvezda u Mlečnom putu;
fp postotak zvezda koje imaju planetne sisteme;
ne broj planeta u datom sistemu koje su ekološki pogodne za život;
f| postotak inače pogodnih planeta na kojima je život stvarno nastao;
fj postotak nastanjenih planeta na kojima se razvio inteligentni oblik života;
fc postotak planeta nastanjenih inteligentnim bićima na kojima je došlo do na­
stanka tehničke civilizacije kadre za meduzvezdano komuniciranje; i
fL postotak veka planete tokom koga postoji tehnička civilizacija.
Ispisana, ova jednačina glasi: N = N*f nefjfjfcfL.
Svi činioci 'f su postoci, čija se vrednost kreće između jedinice i nule;
oni će smanjiti veliku vrednost činioca N*.
Da bismo ustanovili broj 'N' moramo da procenimo svaki činilac koji ga
određuje. Raspolažemo priličnim znanjem o prvim činiocima u jednačini, o bro­
ju zvezda i planetnih sistema. No, o potonjim činiocima znamo veoma malo:
o razvoju inteligencije, na primer, ili o veku tehničkih društava. U ovim slu­
čajevima naše procene neće se bitnije razlikovati od nagađanja. Ukoliko se ne
budete slagali sa procenama za koje sam se niže opredelio, pozivam vas da sa­
mi izaberete neke vrednosti, te da potom vidite kako se ti alternativni predlo­
ži odražavaju na broj razvijenih civilizacija u našoj Galaksiji. Jedna od velikih
vrlina ove jednačine, čiji je autor Frenk Drejk sa Kornela, ogleda se u tome
što ona uzima u obzir čitav raspon činilaca, od zvezdane i planetne astrono­
mije, preko organske hernije, evolucione biologije, istorije i politike, pa sve do
psihologije abnormalnog. Zamašan deo Kosmosa obuhvaćen je rasponom Drejkove jednačine.
Na osnovu brižljivog prebrojavanja zvezda u okviru malih, ali reprezenta­
tivnih područja neba prilično tačno smo ustanovili vrednost činioca N*, odno­
sno broj zvezda u Mlečnom putu. On iznosi nekoliko stotina milijardi; prema
nekim novijim procenama najverovatnije je da je posredi 4 x 10" zvezda. Sa­
svim mali deo njih otpada na masivna kratkovečna sunca koja brzo straće svo­
je zalihe termonuklearnog goriva. Vek velike većine dostiže mnogo milijardi
godina, tokom kojih one sjaje postojano, predstavljajući sasvim prikladan izvor
energije za nastanak i razvoj života na obližnjim planetarna.
Postoje pokazatelji koji navode na zaključak da prilikom obrazovanja zve­
zda često nastaju i planete: o tome govore satelitski sistemi Jupitera, Saturna i
Urana, koji liče na minijaturne Sunčeve sisteme; teorije o nastanku planeta; iz­
učavanje dvostrukih zvezda; posmatranje akrecionih diskova oko zvezda; kao i
Encyclopaedia galactica
• 303
neka preliminarna ispitivanja gravitacionih poremećaja obližnjih zvezda. Mno­
ge, a možda čak i sve zvezde po svoj prilici imaju planete. No, mi ćemo pret­
postaviti da f iznosi oko jednu trećinu. U tom slučaju ukupan broj planetnih
sistema u Galaksiji bio bi: N* F « 1,3 x 10" (simbol ~ znači 'približno jednako')- Ako bi svaki sistem imao po desetak planeta, kao naš, onda bi ukupan
broj svetova u Galaskiji premašivao jedan bilion, što predstavlja prostrano po­
prište za kosmičku dramu.
U našem Sunčevom sistemu ima nekoliko tela koja bi mogla biti pogod­
na za život izvesne vrste: tu je. razume se, najpre Zemlja, a zatim, možda,
Mars, Titan i Jupiter. Kada jednom život nastane, on se pokazuje veoma pri­
lagodljiv i istrajan. Mora postojati mnoštvo različitih sredina pogodnih za ži­
vot u datom planetnom sistemu. Ali budimo konzervativni i opredelimo se za
n£ = 2. To bi značilo da broj planeta u Galaksiji, koje su pogodne za život,
iznosi: N*f_ne » 3 x 10".
Opiti pokazuju da u najrasprostranjenijim kosmičkim uslovima lako dolazi
do stvaranja molekularne osnove života, gradivnih opeka molekula kadrih da
tvore vlastite kopije. No, sada smo na manje čvrstom tlu; možda, na primer,
postoje prepreke u razvoju genetskog koda, premda smatram da je to neverovatno tokom milijardi godina dejstvovanja praiskonske hernije. Opredelićemo
se za fj * 1/3, što bi značilo da ukupan broj planeta u Mlečnom putu, na ko­
jima se život bar jednom pojavio, iznosi N*fpnefj « 1 x 10", odnosno posto­
ji sto milijardi nastanjenih svetova. Vrednost je svakako izuzetna, ali još ni­
smo završili.
Procente vezane za fj i fc znatno je teže dati. Sa jedne strane, da bi se raz­
vila naša sadašnja inteligencija i tehnologija, u biološkoj evoluciji i ljudskoj istoriji moralo se odigrati čitavo mnoštvo pojedinačno neverovatnih događaja. Sa
druge, pak, strane, mora postojati mnogo različitih puteva koji vode ka razvije­
noj civilizaciji pomenutih sposobnosti. Uzevši u obzir poteškoće u razvoju ve­
likih organizama, koje su, kako izgleda, došle do izražaja u kambrijskoj eksplo­
ziji, opredelićemo se za f• x fc = 1/100, što znači da se samo na jedan odsto
planeta koje su iznedrile život konačno javlja i tehnička civilizacija. Ova pra­
ćena u isti mah predstavlja i svojevrsno srednje rešenje među suprotnim nauč­
nim stanovištima. Neki smatraju da u svim planetnim sistemima munjevito ide
razvoj od pojave trilobita do otkrića vatre, a drugi su, pak, uverenja da je raz­
voj tehničke civilizacije neverovatan, čak i ako na raspolaganju stoji deset ili
petnaest milijardi godina. Na ovom polju nismo u prilici da preduzimamo mno-
304 •
Karl Segan
go ogleda sve dok su nam ispitivanja ograničena samo na jednu planetu. Po­
množimo li sada sve činioce, dobićemo: N*Lneijfjfc « 1 x 10'; milijardu plane­
ta, dakle, na kojima se bar jednom javila tehnička civilizacija. Ali ovo se veo­
ma razlikuje od tvrdnji da ima milijardu planeta na kojima tehničke civilizaci­
je sada postoje. Da bismo uveli činilac vremena, moramo dati procenu i za fL.
Koliki postotak veka neke planete otpada na postojanje tehničke civiliza­
cije? Zemlja, čija starost dostiže nekoliko milijardi godina, dom je tehničke ci­
vilizacije kadre za radio-astronomiju svega nekoliko decenija. U ovom času,
dakle, kada je posredi naša planeta, fL iznosi manje od 1 /IO8, odnosno ni milioniti deo jednog postotka. A teško da se može isključiti mogućnost da već
koliko sutra uništimo sami sebe. Pretpostavimo da je ovo tipičan slučaj, kao i
da su razmere uništenja takve da više nijedna druga tehnička civilizacija - ljud­
ske ili neke druge vrste - ne dođe u priliku da nastane na Zemlji tokom pre­
ostalih pet milijardi godina do smrti Sunca. Tada bismo imali sledeće: N =
N*f nefjfjfcfL » 10; bilo kom trenutku, znači, u Galaksiji bi postojalo tek ne­
koliko, samo uboga šačica tehničkih civilizacija, jedan postojan broj njih koji
bi se održavao tako što bi nova društva zamenjivala ona što su nedavno sama
sebi potpisala smrtnu presudu. Broj 'N' može da bude i samo 1. Ako je za ci­
vilizacije uistinu osobeno to da uništavaju same sebe ubrzo po dostizanju teh­
nološke faze, onda čak možda uopšte neće biti nikoga drugoga do nas samih
sa kim bismo mogli da zapodenemo razgovor. A u ovom poslednjem mi ni­
smo osobito vesti. Civilizacijama bi bile potrebne milijarde godina vijugave
evolucije da bi nikle, a onda samo jedan tren da se satru, podlegavši neopro­
stivom nehatu.
Ali razmotrimo alternativnu mogućnost - da, naime, bar neke civilizacije
uspevaju da se sažive sa vlastitom tehnologijom, da protivurečnosti koje su na­
stajale zbog hirovitosti evolucije mozga u prošlosti bivaju svesno prebrođene i
da ne moraju da vode ka samouništenju; ili da će eventualni veći poremećaji,
ukoliko do njih dođe, biti nadoknađeni tokom potonjih milijardi godina biolo­
ške evolucije. Takva društva mogu uspešno da dozive duboku starost: vek im
može dostići geološke razmere, ili čak one koje su na snazi kada su posredi
trajanja zvezda. Ako jedan odsto civilizacija uspe da preživi tehnološku mla­
dost, da krene pravim putem na tom kritičnom istorijskom račvalištu i da do­
7
stigne zrelost, onda je fL « 1/100, odnosni N ~ IO ; drugim recima, broj tre­
nutno postojećih civilizacija u Galaksiji iznosio bi u tom slučaju na milione.
Kao što se vidi, i pored sve naše zabrinutosti o mogućoj nepouzdanosti proce-
Encyclopaedia galactica
• 305
na kada su posredi prvi činioci u Drejkovoj jednačini - oni, naime, koji se od­
nose na astronomiju, organsku herniju i evolucionu biologiju - do istinskih neizvesnosti dolazi tek kada se pređe na ekonomiju, politiku, kao i na ono što
mi na Zemlji nazivamo ljudska priroda. Iz svega ovoga proishodi da ako sa­
mouništenje nije sveobuhvatan, neumitan usud galaktičkih civilizacija, onda bi
nebo trebalo da prigušeno bruji porukama sa zvezda.
Ove procene su uzbudljive. One ukazuju na to da bi već i sam prijem po­
ruke iz svemira, pre no što je uopšte rastumačimo, bio veoma punonadežan
znak. To bi značilo da je nekome pošlo za rukom da se sazivi sa razvijenom
tehnologijom; da je moguće prebroditi tehnološku mladost. I samo ovo, sasvim
nezavisno od sadržaja poruke, predstavlja moćno opravdanje preduzimanja tra­
ganja za drugim civilizacijama.
Ako postoje milioni civilizacija, raštrkanih manje-više nasumce po Galak­
siji, onda bi udaljenost do najbliže iznosila oko dve stotine svetlosnih godina.
Čak i brzinom svetlosti radio-poruci bi bile potrebne dve stotine godina da stig­
ne do nas. Da smo počeli dijalog, bilo bi to kao da je pitanje postavio Johan
Kepler, a odgovor primili mi. S obzirom na okolnost da bismo mi, koji smo
tek početnici u radio-astronomiji, jamačno bili prilično primitivni u odnosu na
civilizaciju koja šalje poruke, sasvim je na mestu što bismo se ograničili na
slušanje, dok bi za razvijeniju civilizaciju, razume se, bilo primerenije da upu­
ćuje signale.
Nalazimo se u najranijem dobu radio-traganja za drugim civilizacijama u
svemiru. Na optičkoj fotografiji nekog gustog zvezdanog polja postoje na sto­
tine hiljada zvezda. Pema našim optimističkijim procenama, jedna od njih je
matično sunce neke razvijene civilizacije. Ali koja? Ka kojim zvezdama treba
da upravimo naše radio-teleskope? Od miliona zvezda koje mogu biti staništa
razvijenih civilizacija do sada smo radiom ispitali tek nekoliko hiljada. Drugim
recima, preduzeli smo tek deseti deo jednog postotka neophodnih napora. Ali
ubrzo će uslediti ozbiljno, podrobno i sistematsko traganje. Pripreme su već u
toku, kako u Sjedinjenim Državama, tako i u Sovjetskom Savezu. Ono je srazmerno jevtino: cena samo jednog vojnog plovila srednje veličine - nekog
modernog razarača, recimo - bila bi dovoljna da pokrije troškove desetogodišnjeg programa traganja za vanzemaljskom inteligencijom.
Miroljubivi susreti nisu predstavljali pravilo u čovekovoj istoriji, u okviru
koje su transkulturne veze bile neposredne i fizičke, sasvim različite od prije­
ma radio-signala, kontakta lakog poput poljupca. Pa ipak, uputno je ispitati je-
3 0 6
*
Karl
Segan
Encyclopaedia
galactica
• 307
dan ili dva slučaja iz naše prošlosti, samo da bismo odredili meru naših oče­
Tačno sto godina kasnije, Kaui, poglavica Tlingita, ispričao je kanadskom
kivanja: u razdoblju između američke i francuske revolucije Luj XVI uputio je
antropologu Dž. T. Emonsu priču o prvom susretu svojih predaka sa belcima
jednu ekspediciju na Tihi okean, na putovanje koje je imalo naučne, geograf­
ske, ekonomske i nacionalističke ciljeve. Zapovednik je bio grof Laperuz, po­
znati istraživač koji se borio na strani Sjedinjenih Država u ratu za nezavisnost.
Jula 1786, skoro godinu dana pošto je digao jedra, on je stigao do obale Alja­
ske, do mesta koje se danas naziva Litujski zaliv. Prirodna luka ga je oduše­
vila i tom prilikom on je zapisao: "Nema takvog pristaništa na ćelom svetu ko­
je bi pružilo više pogodnosti.' Na tom izvanrednom mestu Laperuz je:
zapazio neke divljake koji su ispoljavali znake prijateljstva, pokazujući bele ogr­
tače i razne vrste koža i mašući njima. U nekoliko kanua ti Indijancin su lovili
ribu u zalivu... Bili smo neprekidno okruženi divljacima u kanuima, koji su nam
nudili ribu, krzna vidri i drugih životinja, kao i razne odevne stvarčice u zamenu za naše predmete od gvozda. Na naše silno iznenađenje, pokazali su se veo­
ma vični trgovanju, cenkajući se sa nama podjednako umešno kao što bi to či­
nio kakav evropski trgovac.
Američki domoroci postepeno su sve više zahtevali za svoju robu. Lape­
ruz se našao na muci kada su počeli da ispoljavaju i sklonost ka krađi: pogla­
vito su krali gvozdene predmete, a jednom su izveli podvig dostojan samog
Harija Hudinija - domogli su se uniformi francuskih pomorskih oficira, koje
su se nalazile ispod njihovih jastuka, dok su spavali i dok se unaokolo nala­
zila naoružana straža. Laperuz se držao uputstava dobijenih od kralja da se po­
naša miroljubivo, ali se žalio da 'domoroci veruju da je naša popustljivost neo­
graničena'. Osećao je prezrenje prema njihovom društvu. Ali nijedna od dve
kulture nije nanela ozbiljnije štete onoj drugoj. Pošto je obnovio zalihe na svo­
ja dva broda, Laperuz je isplovio iz Litujskog zaliva i nikada se više nije tu
vratio. Ekspedicija je pretrpela krah negde u južnom delu Tihog okeana, 1788.
godine, kojom prilikom su stradali Laperuz i svi članovi posade, osim jednog.'
Kada je Laperuz sakupljao posadu za svoje brodove u Francuskoj, bilo je odbijeno mno­
go bistrih i ornih mladića koji su se prijavili. Medu njima se našao i izvesni artiljerijski ofi­
cir sa Korzike po imenu Napoleon Bonaparta. Bilo je to zanimljivo račvalište u istoriji sveta.
Da je Laperuz prihvatio Bonapartu, kamen iz Rozete možda nikad ne bi bio pronađen, Sampolion ne bi možda nikada dešifrovao egipatske hijeroglife, a i u mnogim važnijim pogledima
naša novija istorija bila bi ozbiljno izmenjena.
- predanje koje je do njega stiglo prenoseći se isključivo usmeno, s kolena na
koleno. Tlingiti nisu beležili događaje iz svoje istorije niti je Kaui ikada čuo
za Laperuza. Evo parafraze Kauijeve priče:
U jedno pozno proieće velika skupina Tlingita zaputila se na sever, ka Jakutatu,
da nabavi bakar. Gvožđe je bilo još traženije, ali se nije moglo naći. Prilikom
ulaska u Litujski zaliv talasi su progutali četiri kanua. Kada su preživeli podigli
bivak i stali da oplakuju izgubljene saplemenike, dva neobična tela pojavila su
se u zalivu. Niko nije znao šta je to. Ličila su na velike crne ptice sa ogromnim
belim krilima. Tlingiti su verovali da je svet stvorila velika ptica koja je često
uzimala obličje gavrana, ptica koja je oslobodila Sunce, Mesec i zvezde iz škri­
nje gde su se nalazili utamničeni. Ako bi neko pogledao u gavrana, namah bi
bio pretvoren u kamen. Obuzeti strahom, Tlingiti su odjurili u šumu i sakrili se.
Ali posle izvesnog vremena, videvši da im se ništa nije dogodilo, nekolicina odvažnijih ispuzala je iz cestara i savila listove kupusa-smrdljivca u svojevrsne te­
leskope, verujući da će time izbeći da budu pretvoreni u kamen. Kroz cev od ku­
pusa-smrdljivca videli su kako velika crna ptica sklapa krila i kako joj iz tela navire mnoštvo malih, crnih glasnika, razmilevši se po perima.
A onda, jedan gotovo slepi stari ratnik okupi svoje saplemenike i objavi im ka­
ko je već proživeo svoj život; za opšte dobro ustanoviće da li će gavran pretvo­
riti u kamen svoju decu. Obukavši se u krz.no morske vidre, ušao je u jedan ka­
nu, kojim su ga odvezli do gavrana. On se popeo na njega i začuo neobične gla­
sove. Zbog veoma slabog vida jedva da je uspeo da razabere mnoga crna oblič­
ja koja su se vrzmala pred njim. Možda su to bile vrane. Kada se bezbedno vra­
tio svojim saplemenicima, oni su se okupili oko njega iznenađeni što ga vide ži­
vog. Stali su da ga dodiruju i njuškaju kako bi se uverili da je to stvarno on.
Posle dugog razmišljanja starac je došao do zaključka da on to nije posetio boga-gavrana, već pre jedan džinovski kanu koji su napravili ljudi. Crne prilike ni­
su bile vrane, već ljudi neke druge vrste. Uspeo je u to da uveri i ostale Tlingite, koji su potom i sami stali da posećuju brodove, razmenjujući krzna za mno­
ge neobične stvari, poglavito gvozdene.
Tlingiti su sačuvali u usmenom predanju potpuno prepoznatljiv i tačan izveštaj o svom prvom, gotovo sasvim miroljubivom susretu sa jednom stranom
kulturom.' Ako jednoga dana ostvarimo kontakt sa nekom razvijenijom vanzeIzveštaj Kauija, poglavice Tlingita, pokazuje da se čak i u kulturi koja ne zna za pi­
smo može sačuvati prepoznatljivo svedočanstvo o kontaktu sa razvijenom civilizacijom tokom
308 •
Karl Segan
maljskom civilizacijom, da li će i on proteći uglavnom miroljubivo, čak i ako
mu bude nedostajalo svojstvo prisnosti, kojim se odlikovao susret Francuza sa
Tlingitima, ili će se odvijati po okrutnijem obrascu, prema kome malo razvi­
jenije društvo potpuno uništava ono koje je u tehničkom pogledu zaostalije?
Početkom šesnaestog stoljeća u srednjem Meksiku evala je jedna velika civili­
zacija. Acteke su imale monumentalno neimarstvo, pomno su beležile događa­
je, raspolagale su izvrsnom umetnošću i astronomskim kalendarom koji je nadmašivao sve iz Evrope. Videvši actečke artefakte, koje su doneli prvi brodovi
natovareni opljačkanim meksičkim blagom, slikar Albreht Direr zapisao je avgusta 1520: 'Još nikada nisam video ništa što bi mi u toj meri razgalilo srce.
Pred oči mi je stalo... sunce načinjeno potpuno od zlata, veliko čitav hvat (u
stvari, actečki astronomski kalendar); isto tako mesec sav od srebra, podjedna­
ko veliki... kao i dve dvorane pune svakovrsnog oružja, oklopa i drugog čude­
snog naoružanja, a sve je to bilo lepše videti nego kakva čuda.' Intelektualci
su bili zapanjeni actečkim knjigama, 'koje', kako je jedan od njih rekao, 'go­
tovo podsećaju na egipćanske'. Ernan Kortes opisao je njihovu prestonicu Tenohtitlan kao 'jedan od najdivnijih gradova na svetu... Delatnosti i ponašanje
ljudi gotovo su na podjednako visokom nivou kao i u Španiji, a uz to su oni
i valjano organizovani i uredni. S obzirom na to da su ovi ljudi varvari, koji
ne znaju za Boga i nemaju veze sa drugim civilizovanim narodima, zadivlju­
juće je videti čime sve raspolažu.' Dve godine pošto je napisao ove reci, Kor­
tes je sravnio sa zemljom Tenohtitlan, odnosno ćelu actečku civilizaciju. Evo
jednog actečkog izveštaja o tome:
Montezuma (actečki vladar) bio je zaprepašćen, preneražen onim što je čuo. Već
ga je i njihova hrana silno zbunila, ali se gotovo obeznanio na vest o velikom
lombardijskom topu, koji je na zapovest Španaca ispaljivao đule uz silovitu gr­
mljavinu. Od tog pucnja ljudi su se stropoštavali i bivali ošamućeni. Đule koje
je izletelo iz njega nalikovalo je kamenu i bilo je praćeno plamenom i iskrama.
Dim je grdno zaudarao; bio je to kužan, ogavan smrad. A kada bi tane tresnulo u neku planinu, odvaljivalo bi sa nje gromade - pretvaralo ih u prah i peviše pokolenja. Da je Zemlju pre mnogo stotina hiljada godina posetila neka razvijena vanzemaljska civilizacija, bilo bi sasvim osnovano očekivati neko prepoznatljivo svedočanstvo o tom
susretu, bez obzira na to što zemaljska kultura sa kojom je uspostavljen kontakt nije još zna­
la za pismo. Ne postoji, međutim, nijedan primer u kome bi se neko predanje, što pouzdano
potiče iz ranih pretehnoloških vremena, moglo protumačiti jedino u duhu kontakta sa nekom
vanzemaljskom civilizacijom.
Encyclopaedia galactica
• W
peo. Od drveta bi ostajale samo iverke - stablo bi nestajalo kao da je oduvano... - Kada je Montezuma čuo o svemu ovome, silno se užasnuo. Klonuo je. Sr­
ce ga je izdalo.
Izveštaji su smenjivali jedni druge: 'Nismo jaki kao oni', javljeno je Montezumi. 'Ništa nismo spram njih.' Španci su stekli naziv 'bogova sišlih sa ne
besa'. No, Acteke ipak nisu imale iluzija o Špancima, koje su opisale sledećim recima:
Jagmili su se za zlato kao da su majmuni, dok su im lica sva blistala. Jasno je
bilo da im je žeđ za zlatom neugasiva; žudeli su za njim; pohotljivo su ga tek­
li; hteli su da se nakljukaju njime kao da su svinje. Krali su ga svuda gde su
stigli, otimali su zlatne vrpce, povlačili ih tamo-amo, grabili se među sobom za
njih. mrmljali, trabunjali.
No, uviđanje pravog karaktera Španaca nije im pomoglo da se odbrane.
Godine 1517. u Meksiku je viđena jedna velika kometa. Pod utiskom predanja
o povratku actečkog boga Kecalkoatla u liku čoveka bele kože koji stiže sa Is­
točnog mora, Montezuma je smesta pogubio svoje astrologe. Oni nisu predvideli kometu, niti su je objasnili. Uveren u predstojeću nesreću, Montezuma je
postao odsutan duhom i potišten. Uz pomoć actečkog praznoverja i svoje nad­
moćne tehnologije, naoružana grupa od četiri stotine Evropljana i njihovih do­
morodačkih saveznika do nogu je porazila i potpuno uništila jednu veliku ci­
vilizaciju od milion ljudi. Acteke pre toga nisu videle konje; nije ih, naime,
bilo u novom svetu. Nisu primenjivali gvozdene predmete u ratovanjima. Ni­
su znali za vatreno oružje. Pa ipak, tehnološki jaz između njih i Španaca nije
bio odveć veliki: možda svega nekoliko stoleća.
Mi smo jamačno najprimitivnije tehničko društvo u Galaksiji. Ma koje još
primitivnije društvo uopšte ne bi raspolagalo radio-astronomijom. Kada bi
mračna iskustva sukoba među kulturama na zemlji predstavljala galaktičko me­
dio, onda bismo mi po svoj prilici već bili uništeni, možda uz poneko usput­
no divljenje izrečeno na račun Šekspira, Baha i Vermera. Ali to se nije dogo­
dilo. Možda su namere vanzemaljaca nepokolebljivo miroljubive, daleko srodnije Laperuzovim nego Kortesovim. Ili je možda moguće da, uprkos svoj pra­
šini koja se digla oko NLO-a i drevnih astronauta, naša civilizacija još uopšte
nije otkrivena?
310 •
Karl Segan
Sa jedne strane, ustvrdili smo da ako je čak i jedan majušan postotak teh­
ničkih civilizacija uspeo da se sazivi sa svojim protivurečnostima, kao i sa
oružjem za masovno uništenje, onda bi sada u Galaksiji trebalo da postoji ogro­
man broj razvijenih civilizacija. Mi već raspolažemo sporim međuzvezdanim
letelicama, a držimo da su brze međuzvezdane letelice dostižan cilj ljudske vr­
ste. Sa druge strane, smatramo da nema pouzdanih nalaza o tome da je Ze­
mlja posećena, ni sada, niti u prošlosti. Ne stoji li to u protivurečnosti? Ako
je najbliža civilizacija udaljena, recimo, dve stotine svetlosnih godina, potreb­
no je samo dve stotine godina da se prevali put do nas brzinom koja bi bila
bliska svetlosnoj. Čak i brzinom koja bi bila jedan odsto ili samo deseti deo
jednog postotka brzine svelosti pripadnici obližnjih civilizacija imali su dovolj­
no vremena da stignu tokom postojanja ljudi na Zemlji. Zašto onda nisu ov­
de? Ima mnogo mogućih odgovora. Iako se to kosi sa nasleđem Aristarha i
Kopernika, možda je stvar u tome što smo mi prvi. Neka tehnička civilizacija
mora se prva pojaviti u istoriji Galaksije. Možda grešimo u uverenju da bar
neka civilizacija mora izbeći zamku samouništenja. Možda se međuzvezdanom
svemirskom letu protivi neki za nas još nedokučiv problem - premda je, kada
je reč o brzinama znatno nižim od svetlosne, teško razabrati šta bi ta prepre­
ka mogla biti. Ili su možda oni ovde, ali se kriju zbog nekog Lex Galactica,
etičkog načela koje im nalaže da ne uplivišu na civilizacije koje se rađaju. Mo­
žemo ih zamisliti, radoznale i nepristrasne, kako nas posmatraju, kao što bi­
smo mi posmatrali kulturu bakterija u sudu sa agarom, želeći da ustanove da
li ćemo i ove godine uspeti da izbegnemo samouništenje.
Ne postoji još jedno objašnjenje koje je saglasno sa svime što znamo. Ako
se pre mnogo godina na udaljenosti od dve stotine svetlosnih godina pojavila
razvijena civilizacija, kadra da preduzima međuzvezdana putovanja, ona ne bi
imala nikakvih razloga da smatra Zemlju na bilo koji način posebnom, osim ako
slučajno već nije stigla dovde. Nijedan artefakt ljudske tehnologije, kao ni naše
radio-emisije, nisu imali vremena, sve i putujući brzinom svetlosti, da prevale
dve stotine svetlosnih godina. Iz njihovog ugla viđenja, svi susedni zvezdani si­
stemi manje-više su podjednako privlačni za istraživanje i kolonizovanje.'
Može postojati mnoštvo pobuda za otiskivanje ka zvezdama. Ukoliko bi se ispostavilo
da će naše Sunce ili neka obližnja zvezda uskoro postati supernova, naprasno bi stekao silnu
privlačnost obiman program meduzvezdanih pohoda. Kada bismo bili veoma razvijeni, otkriće
da neposredno predstoji eksplozija galaktičkog jezgra verovatno bi nas nagnalo da ozbiljno raz­
motrimo mogućnost transgalaktičkih ili međugalaktičkih pohoda. Budući da se ovakve kosmič-
Encyclopaedia galactica
• Ml
Jedna mlada tehnička civilizacija najpre će istražiti matični planetni sistem
i usavršiti međuzvezdani svemirski let, a zatim će počet lagano i obazrivo is­
traživanje obližnjih zvezda. Neke zvezde neće imati pogodne planete - možda
će sve biti džinovski gasni svetovi, ili majušni asteroidi. Druge će posedovati
svitu pogodnih planeta, ali neke među njima već će biti nastanjene, odnosno na
njima će možda atmosfera biti otrovna ili klima nepovoljna. U mnogo slučaje­
va kolonisti će morati da menjaju - ili, kako bismo mi to parohijski kazali, da
teraformiraju - dati svet kako bi ga učinili pogodnim. Ovakvo prekrajanje pla­
nete dugotrajan je posao. No, povremeno će se nailaziti i na već pogodne svetove, koji će potom biti kolonizovani. Pravljenje novih meduzvezdanih letelica
od sirovina pribavljenih na kolonizovanim planetarna takođe će zahtevati mno­
go vremena. Konačno, međutim, ka zvezdama koje još nisu posecene krenuće
drugo pokolenje pohoda istraživača i kolonista. Na taj način jedna civilizacija
može lagano i vijugavo, poput vinove loze, da dospe do mnogo svetova.
Moguće je da će se kasnije, tokom trećeg ili nekog još daljeg pokolenja
vaspostavljanja kolonija na novim svetovima, naići na neku drugu civilizaciju
koja se takođe samostalno širi. Sva je prilika da će još pre neposrednog susre­
ta sa njom biti uspostavljena veza putem radija ili nekog drugog telekomunikacionog sredstva. Verovatno je da će ta druga kolonizacijska civilizacija po­
čivati na sasvim drugom tipu organizacije. Stoga je sasvim moguće da će dve
civilizacije u širenju imati potrebu za različitim planetnim sredinama, tako da
se neće sučeljavati; filigranske niti njihovih kosmičkih tkanja preplitaće se, do­
duše, ali ne međusobno kidati. One čak mogu sarađivati u istraživanju nekog
područja Galaksije. Obližnje civilizacije mogu milionima godina da se, zaseb­
no ili udruženo, nalaze u ovakvim kolonizacijskim poduhvatima, a da pri tom
uopšte ne nabasaju na naš zabiti Sunčev sistem.
Nijedna civilizacija nipošto ne bi mogla da dostigne nivo preduzimanja
zvezdanih letova, ako ne uspe da stavi pod kontrolu broj svojih pripadnika.
Svako društvo koje doživi izrazitiju populacionu eksploziju bilo bi prinuđeno
da svu svoju energiju i tehnološko umeće posveti ishrani i održanju žitelja na
matičnoj planeti. Ovo je bezuslovan zaključak i nipošto se ne temelji na osobenostima neke posebne civilizacije. Na bilo kojoj planeti, bez obzira na bio­
logiju ili društveni sistem njenih žitelja, eksponencioni rast populacije naprosto
ke katastrofe zbivaju prilično često, nije isključeno da u svemiru ima puno nomadskih civili­
zacija koje se prevoze zvezdanim brodovima. No, čak i u tom slučaju, njihovo prispece ovde
bilo bi neverovatno.
312 •
Karl Segan
bi šatro sva prirodna bogatstva. I obrnuto, svaka civilizacija koja preduzima
ozbiljna međuzvezdana istraživanja mora da je uspostavila nulti populacioni
rast, ili nekakvu ravnotežu vrlo blisku toj vrednosti, tokom mnogo pokolenja.
Ali civilaciji sa niskom stopom populacionog rasta bilo bi potrebno mnogo vre­
mena da kolonizuje veliki broj svetova, čak i ako bi stege kojima se obuzda­
va brzi populacioni rast bile znatno olabavljene po prispeću na neko kosmičko rajsko ostrvo.
Moj kolega Vilijam Njumen i ja izračunali smo da bi tek sada stigli do
našeg Sunčevog sistema izviđački svemirski brodovi neke civilizacije, kadre da
prevaljuje meduzvezdane razdaljine i sa niskom stopom populacionog rasta, ko­
ja se pojavila pre milion godina na udaljenosti od dve stotine svetlosnih godi­
na i stala da se širi kolonizujući usput pogodne svetove. Ali milion godina ve­
oma je dugo razdoblje. Ako je najbliža civilizacija mlađa od toga, onda njeni
pripadnici još ne bi stigli do nas. U lopti prečnika dve stotine svetlosnih go­
dina nalaze se dve stotine hiljada sunaca, a možda i približno toliko svetova
pogodnih za kolonizovanje. Tek pošto je kolonizovao dve stotine hiljada dru­
gih svetova, došlo bi, po najverovatnijem toku stvari, do slučajnog otkrića da
je u našem Sunčevom sistemu nikla jedna samosvojna civilizacija.
Šta to znači kada jedna civilizacija dostiže starost od milion godina? Radio-teleskopima i svemirskim brodovima raspolažemo tek ciglih nekoliko dece­
nija; naša tehnička civilizacija stara je svega nekoliko stotina godina, naučne
zamisli moderne vrste nekoliko hiljada godina, a ćela civilizacija nekoliko de­
setina hiljada godina; ljudska bića pojavila su se na ovoj planeti pre svega ne­
koliko miliona godina. Ukoliko bi se razvijala našom sadašnjom stopom teh­
ničkog napretka jedna civilizacija stara milionima godina bila bi spram nas kao
što smo mi spram makaki majmuna. Da li bismo uopšte bili svesni njenog pri­
sustva? Da li bi jedno društvo koje je milion godina ispred nas pokazivalo za­
nimanje za kolonizovanje ili međuzvezdani svemirski let? Ljudi iz nekog razlo­
ga imaju konačan životni vek. Ogroman napredak bioloških i medicinskih na­
uka mogao bi da dovede do otkrića tog razloga, kao i do pronalaženja načina
da se on predupredi. Da li je moguće da nas u toj meri zanima svemirski let
zato što je to način da nadživimo svoj prirodni vek? Da li bi možda jedna ci­
vilizacija sačinjena od besmrtnih stvorenja mogla da međuzvezdano istraživa­
nje smatra iz osnove detinjastim? Možda nismo posećeni zbog toga što u sve­
miru ima premnogo zvezda, tako da pre no što neka obližnja civilizacija stig-
Encyclopaedia galactica
* 313
ne do nas, ona menja svoje istraživačke pobude ili prerasta u oblike koji su
za nas nedokučivi.
Prema uobičajenom obrascu u naučnoj fantastici i knjigama o NLO-ima,
vanzemaljci su približno na našem nivou. Možda imaju različite svemirske bro­
dove ili zračne pištolje, ali kada dođe do okršaja - a naučna fantastika rado
predočava bitke među civilizacijama - onda su nam snage uglavnom ravno­
pravne. Međutim, gotovo da nema izgleda da dođe do susreta dvaju galaktičkih civilizacija istog nivoa. U bilo kom sukobu, jedna od njih uvek bi bila
znatno nadređenija i nadmoćnija. Milion godina uistinu je mnogo. Ukoliko bi
neka razvijena civilizacija stigla u naš Sunčev sistem, nama bi tada naprosto
bile vezane ruke. Njihova nauka i tehnologija daleko bi nadmašivale naše. Bes­
predmetno je brinuti o mogućim rđavim namerama neke razvijene civilizacije
sa kojom bismo mogli da uspostavimo kontakt. Znatno je, naime, verovatnije
da će već sama činjenica da su toliko dugovečni predstavljati jemstvo da su
stekli umeštvo da se sažive sa samima sobom i sa drugima. Možda su naši
strahovi od kontakta sa vanzemaljcima naprosto projekcija našeg primitivizma,
izraz naše grize savesti zbog grehova počinjenih u prošlosti: zbog satiranja
mnogih civilizacija samo malo zaostalijih od naše. Dobro se sećamo Kolumba
i Araukanaca, Kortesa i Acteka, pa čak i sudbibe Tlingita nekoliko pokolenja
posle susreta sa Laperuzom. Sećamo se, i to nas onespokojava. No, ako se jed­
na međuzvezdana armada pojavi na našem nebu, uveren sam da ćemo se po­
kazati veoma predusretljivi i uslužni.
Znatno je verovatnija jedna sasvim drugačija vrsta kontakta - slučaj, nai­
me, o kome je već bilo reci: prijem bogate, složene poruke, verovatno posred­
stvom radija, od neke druge svemirske civilizacije, sa kojom, međutim, bar ne­
ko vreme, ne bi bilo fizičkog susreta. Pod takvim okolnostima, civilizacija ko­
ja je uputila poruku ni na koji način ne bi mogla da dozna da li smo je mi
primili. Ukoliko zaključimo da je sadržaj neprijatan ili opasan, ništa nas ne
obavezuje na to da odgovorimo. Ali ako bi poruka sadržala vredne informaci­
je, onda bi posledice po našu civilizaciju bile više nego povoljne - uvid u na­
uku i tehnologiju vanzemaljaca, u njihovu umetnost, muziku, politiku, etiku, fi­
lozofiju i religiju, ali nadasve korenita deprovincijalizacija čovekovog položa­
ja. Znali bismo, naime, šta je još moguće.
S obzirom na činjenicu da ćemo raspolagati istovetnim naučnim i matema­
tičkim znanjem kao i bilo koja druga civilizacija, uveren sam da će samo razumevanje meduzvezdane poruke predstavljati najlakši deo problema. Znatno je
314 •
Karl Segan
teže uveriti američki Kongres i sovjetsko Ministarsko veće da ulože sredstva u
traganje za vanzemaljskom inteligencijom.' U stvari, lako je moguće da se ci­
vilizacije dele u dve velike kategorije: u okviru prve, naučnici ne bi bili kadri
da ubede nenaučnike u neophodnost preduzimanja traganja za vanplanetnom in­
teligencijom, tako da bi energije te civilizacije bile upravljene isključivo ka njoj
samoj, konvencionalna shvatanja bila bi neprikosnovena, a društvo bi potpuno
okrenulo leđa zvezdama; u okviru druge, velika vizija kontakta sa drugim ci­
vilizacijama bila bi široko rasprostranjena, što bi dovelo do preduzimanja ve­
oma obimnog i zamašnog traganja.
Ovo je jedno od retkih čovekovih preduzetništva gde je i neuspeh uspeh.
Ukoliko izvršimo pomno traganje za vanzemaljskim radio-signalima, obuhva­
tivši milione zvezda, i ovaj napor ne urodi plodom, doći ćemo do zaključka
da su galaktičke civilizacije, u najboljem slučaju, izuzetno retke, što će nam
pomoći da odredimo meru našem mestu u Vaseljeni. Bilo bi to vrlo rečito svedočanstvo o tome koliko je retka živa tvar sa naše planete, što bi ubedljivije
od bilo čega drugog u čovekovoj istoriji ukazalo na neizmemu vrednost svake
ljudske jedinke. No, ako bi se traganje pokazalo uspešno, istorija naše vrste i
naše planete zauvek bi se promenila.
Vanzemaljci bi mogli bez po muke da obezbede nesumnjiv veštački karak­
ter međuzvezdane poruke. Na primer, to bi moglo biti prvih deset prostih bro­
jeva - takvih, naime, koji su deljivi jedino sami sobom i jedinicom - 1, 2, 3,
5, 7, 11, 13, 17, 19, 23. Krajnje je neverovatno da bi neki prirodni fizički pro­
ces mogao da izazove radio-emisiju koja bi sadržala samo proste brojeve. Ako
primimo takvu poruku, mogli bismo u najmanju ruku zaključiti da u svemiru
postoji civilizacija koja je poklonik prostih brojeva. Ali najverovatnije je da će
međuzvezdana komunikacija biti svojevrstan palimpset, sličan onima koje su
koristili stari pisci, nagnani oskudicom u papirusu ili kamenu da svoje poruke
ispisuju preko već ispisanih. Možda će na nekoj obližnjoj učestalosti ili ubrza­
no biti emitovana još jedna poruka, za koju će se ispostaviti da je bukvar, uvod
u jezik međuzvezdanog razgovora. Bukvar će se neprekidno ponavljati zato što
emisiona civilizacija nikako neće moći da zna kada ćemo mi uhvatiti poruku.
' Ovo nisu jedine nacionalne ustanove koje se bave tim stvarima. Uzmimo, na primer, iz­
javu predstavnika za štampu britanskog Ministarstva odbrane, objavljenu u londonskom listu
Observer od 26. februara 1978. godine: 'Eventualne poruke prispele iz svemira spadaju u nad­
ležnost Bi-Bi-Sija i Poštanske uprave. Njihova je dužnost da vode računa o piratskim radio­
stanicama' .
Encyclopaedia galactica
• 375
A onda, dublje u palimpsestu, ispod najavnog signala i bukvara, pojaviće se
prava poruka. Radio-tehnologija omogućava da poruka bude izuzetno bogata.
Možda ćemo se, kada se uključimo u signal, naći usred tri hiljade dve stotine
šezdeset sedmog toma Enciclopaedie Galactice.
Otkrili bismo prirodu drugih civilizacija. Bilo bi ih mnogo i svaku bi sa­
činjavali organizmi nepojamno drugačiji od svih na ovoj planeti. Oni bi Vaseljenu videli donekle različito. Imali bi drugačije umetnosti i društvene funkci­
je. Zanimali bi se za stvari koje nama uopšte ne padaju na pamet. Uporedivši naše znanje sa njihovim, mi bismo se silno okoristili. A sa novostečenim in­
formacijama uskladištenim u memoriji kompjutera došli bismo u priliku da
ustanovimo koja vrsta civilizacija živi u kom delu Galaksije. Zamislite jedan
ogroman galakticki kompjuter, skladište manje ili više ažuriranih informacija o
prirodi i delatnostima svih civilizacija u Mlečnom putu. veliku biblioteku živo­
ta u Kosmosu. Možda će medu jedinicama Enciclopaedie Galactice biti i niz
sažetaka o takvim civilizacijama, zagonetne, onespokojavajuće, izazovne infor­
macije - čak i pošto nam pođe za rukom da ih prevedemo.
Konačno, pošto natenane budemo promislili, odlučićemo da odgovorimo.
Uputićemo neke informacije o nama - u početku samo najosnovnije - kao uvod
u dug meduzvezdani razgovor, koji ćemo mi početi, ali koji će, zbog ogrom­
nih međuzvezdanih razdaljina i ograničenosti brzine svetlosti, nastaviti naši da­
leki potomci. A jednoga dana, na planeti neke daleke zvezde, jedno biće veo­
ma različito od nas zatražiće izlaznu kompjutersku listu iz najnovijeg izdanja
Enciclopaedie Galactice, odakle će doznati za poslednje društvo koje se pri­
družilo zajednici galaktičkih civilizacija.
13.
KO GOVORI
U IME ZEMLJE?
Zašto bih se upinjao da dokučim tajne zvezda, kada mi pred očima neprekidno
stoje smrt ili ropstvo?
Pitanje koje je, prema Montenju, Anaksimen uputio Pitagori (oko 600. godine
pre nove ere)
Koliko samo ogromna ta Nebeska Tela moraju biti i kako je, u poređenju sa nji­
ma beznačajna ova Zemlja. Poprište svih naših moćnih Nauma, svih naših Moreplovstava i svih naših Ratova. Prikladne li pomisli i predmeta Umovanja za one
Kraljeve i Prinčeve koji su žrtvovali Živote silnog Sveta samo da bi polaskali
svom Htenju da budu Gospodari nekog zabitog kutka ove majušne Tačke.
Nove pretpostavke o planetnim svetovima, njihovim žiteljima
i proizvodima, Kristijan Hajgens, oko 1690.
„Čitavom svetu", reče Otac Sunce, „darivam svoju svetlost i svoj sjaj; dajem Ijudima toplotu kada im je zima; zbog mene polja donose letinu, a marva se umno­
žava; svakoga dana koji mine ja idem oko sveta da bih što bolje upoznao potre­
be ljudi i da bi ih utažio. Sledite moj primer!"
Mit Inka zapisan u delu 'Kraljevski komentari' Garsilasa de la Vege, 1556.
Bacimo li pogled, kroz nebrojene milione godina, uočićemo silnu želju za živo­
tom kako se upinje da se iskobelja iz gliba zaostalog posle plime, kako se upi­
nje od obličja do obličja i od sile do sile, najpre puzeći, a potom čvrsto kora­
čajući, kako se upinje iz pokolenja u pokolenje da ovlada vazduhom, ponirući u
tminu dubina; uočićemo je kako se okreće ka sebi, u srdžbi i gladi, i kako se
prekraja, videćemo je kako se približava i kako nam postaje sve srodnija, proši­
rujući se, razrađujući, idući za svojom neumoljivom i nedokučivom svrhom, sve
318 •
Karl Segan
dok konačno ne stigne do nas i dok njena bit ne počne da otkucava u našim mo­
zgovima i arterijama... Moguće je poverovati da je svekolika prošlost samo po­
četak početka, kao i da je sve što jeste i što je bilo tek cik zore. Moguće je po­
verovati da je sve što je ljudski um dosad postigao samo san pred buđenje. Iz
naše... loze niknuće umovi koji će se vratiti do naše malenkosti da bi nas upo­
znali bolje nego što mi poznajemo sami sebe. Svanuće dan u beskrajnom sledu
nizanja dana, kada će bića koja su sada pritajena u našim mislima i skrivena u
našim genima stajati na ovoj zemlji kao što bi neko stajao na podnošku, smejući se i posežući rukama ka zvezdama.
'Otkriće budućnosti', H. Dž. Vels, časopis Nature, 65, 326 (1902)
Kosmos je otkriven tek juče. Milion godina ljudi su držali zdravo za go
tovo da nema nijednog drugog sveta osim Zemlje. A onda, u poslednjoj dese­
tini jednog postotka životnog veka naše vrste, u trenu koji stoji između Aristarha i nas, nevoljno smo ustanovili da nismo središte i svrha Vaseljene, vec
da živimo na jednom sićušnom i krhkom svetu, izgubljenom u beskraju i več
nosti, koji plovi velikim kosmičkim okeanom, čija su ostrva sto milijardi ga­
laksija i milijardu biliona zvezda. Odvažno smo isprobali vodu i zaključili da
nam se okean dopada, da je u saglasju sa našom prirodom. Nešto u nama pre­
poznaje u Kosmosu drevni dom. Sazdani smo od zvezdanog pepela. Naš na­
stanak i razvoj bili su povezani sa dalekim kosmičkim zbivanjima. Istraživanje
Kosmosa predstavlja putovanje samootkrovenja.
Kao što su to znali drevni mitotvorci, mi smo deca u podjednakoj meri
neba i Zemlje. Tokom bivstvovanja na ovoj planeti stekli smo opasan evolucioni prtljag, naslednu sklonost ka agresivnosti i ritualnosti, ka potčinjavanju
vođama i neprijateljstvu prema strancima koji na neki način dovode u pitanje
naš opstanak. Ali takođe smo stekli samilost prema drugima, ljubav prema na­
šoj deci i prema deci naše dece, želju da učimo iz istorije kao i veliku, stra­
stvenu inteligenciju što stremi visinama - neophodna sredstva za postojan op­
stanak i napredak. Neizvesno je koji će vid naše prirode odneti prevagu, naro­
čito pod okolnostima kada su nam vizije, razumevanja i perspektive vezani is­
ključivo za Zemlju - ili, još rđavije, za jedan njen mali deo. Ali, gore, u
neizmerju Kosmosa, čeka nas neumitan usud. Još nema pouzdanih znakova
vanzemaljske inteligencije, što nas navodi na pomisao da možda civilizacije
slične našoj uvek hitaju, neumoljivo i bez skretanja, ka samouništenju. Nacio­
nalne granice se ne vide kada Zemlju posmatramo iz svemira. Fanatički etič­
ki, religijski ili nacionalni šovinizmi postaju sasvim bespredmetni kada našu
planetu vidimo kao krhki plavi srp koji polako čili, postajući neupadljiva tačkica svetlosti spram bastiona i citadele zvezda. Putovati znači širiti vidike.
320 •
Karl Segan
Postoje svetovi na kojima se život nikada nije pojavio. Isto tako, ima svetova koje su kosmičke katastrofe spržile i upropastile. Mi smo srećni: živi smo;
moćni; dobrobit naše civilizacije i naše vrste u našim je rukama. Ako mi ne
budemo govorili u ime Zemlje, ko će onda? Ako sami ne budemo vodili ra­
čuna o vlastitom opstanku, od koga to treba da očekujemo?
Ljudska vrsta upravo se upušta u jednu veliku pustolovinu, koja će, ako
se pokaže uspešna, biti podjednako važna kao i kolonizacija kopna ili silazak
sa drveća. Kolebljivo i neodlučno raskidamo okove Zemlje: metaforički - ta­
ko što se suprotstavljamo porivima onih primitivnijih mozgova u nama, krate­
ći ih; fizički - tako što preduzimamo putovanja do planeta i traganje za poru­
kama sa zvezda. Ova dva preduzetništva nerazdvojivo su povezana. Svako od
njih je, smatram, neophodan uslov onog drugog. No, naše snage znatno su posvećenije ratu. Opčinjene međusobnim nepoverenjem, gotovo uopšte ne hajući
za vrstu ili planetu, nacije se pripravljaju za smrt. A s obzirom na okolnost da
je to što činimo užasavajuće, mi nastojimo da što manje mislimo o tome. Ali
teško da ćemo ispravno postupiti u onome o čemu nedovoljno razmišljamo.
Svaka razumna osoba boji se nuklearnog rata, a svaka tehnološka država
kuje planove za njega. Svi znaju da je to ludost, ali svaka nacija ima neko
opravdanje. Postoji jedan zastrašujući lanac uzročnosti: Nemci su radili na
atomskoj bombi početkom Drugog svetskog rata, tako da su Amerikanci mo­
rali prvi da je naprave. A kada su je Amerikanci stvorili, onda su to morali
da učine i Sovjeti, pa zatim Britanci, Francuzi, Kinezi, Indijci, Pakistanci...
Krajem dvadesetog stoleća mnoge nacije domogle su se nuklearnog oružja. To
uopšte nije bilo teško. Materijal neophodan za fisiju lako se mogao ukrasti iz
nuklearnih reaktora. Nuklearna oružja gotovo su postala tvorevina kućne radi­
nosti.
Konvencionalne bombe iz Drugog svetskog rata imale su naziv satirači blo­
kova. Ispunjene količinom od dvadeset tona TNT-a, one su mogle da razore či­
tav gradski blok. Sve bombe bačene na sve gradove u Drugom svetskom ratu
sadržale su oko dva miliona tona, osnosno dve megatone TNT-a - Koventri i
Roterdam, Drezden i Tokio, sve smrti koje su se sručile sa neba između 1939.
i 1945: sto hiljada satirača blokova, dve megatone. Krajem dvadesetog stoljeća
dve megatone predstavljaju energiju oslobođenu pri eksploziji samo jedne manje-više prosečne termonuklearne bombe: jedna bomba sa razornom moći Dru­
gog svetskog rata. No, danas postoje na desetine hiljada jedinica nuklearnog
oružja. Početkom devete decenije dvadesetog veka strateški projektili i bombar-
Ko govori u ime Zemlje
• 321
derske snage Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država držali su bojeve glave
upravljene ka preko petnaest hiljada odabranih meta. Nijedno mesto na planeti
više nije bezbedno. Energija sadžana u tom oružju, duhovi smrti koji strpljivo
čekaju da se protrljaju svetiljke, znatno premaša deset hiljada megatona - pri
čemu je razaranje delotvorno usredsređeno, u smislu da se ne proteže na šest
godina, već da je sažeto u svega nekoliko časova, tokom kojih na svaku poro­
dicu na planeti dolazi po jedan satirač blokova, odnosno po jedan Drugi svetski
rat odigrava se svake sekunde za vreme nekog dokonog popodneva.
Neposredni uzročnici smrti pri nuklearnom napadu jesu udarni talas, kadar
da sravni sa zemljom teško utvrđena zdanja u krugu prečnika od mnogo kilo­
metara, vatrena stihija kao i gama zraci i neutroni, koji delotvorno uništavaju
organizme svih živih stvorenja do kojih dopru. Jedna učenica koja je preživela američki nuklearni napad na Hirošimu, čime je okončan Drugi svetski rat,
napisala je ovo svedočanstvo iz prve ruke:
Kroz tminu sličnu samom dnu pakla čula sam druge učenike kako dozivaju maj­
ke. A kraj osnove mosta, u jednom velikom rezervoaru koji je tamo bio iskopan,
nalazila se jedna uplakana majka, držeći povrh glave golu bebu, koja je po će­
lom telu bila jarko crvena od žestokih opekotina. Jedna druga majka ridala je i
jecala, pružajući spaljenu dojku svojoj bebi. U cisterni su stajali učenici, držeći
iznad vode samo glave i ruke kojima su pljeskali, dok su preklinjući vikali i vri­
štali, dozivajući roditelje. Svako ko bi prošao bio je ranjen, svi odreda, a nije
bilo nikoga, baš nikoga ko bi nam ukazao pomoć. Osmuđena kosa na glavama
ljudi bila je sva ukovrdžana, pobelela i pokrivena prašinom. Uopšte nisu ličili na
ljudska bića, na stvorenja sa ovog sveta.
Bomba bačena na Hirošimu, za razliku od potonje koja je bačena na Na­
gasaki, eksplodirala je u vazduhu visoko iznad površine, tako da su radioak­
tivne padavine bile beznačajne. Ali 1. marta 1954. godine, prilikom termonuklearnog isprobavanja na atolu Bikini, koji ulazi u sastav Maršalovih ostrva,
došlo je do snažnije eksplozije nego što se očekivalo. Veliki radioaktivni oblak
nadvio se nad majušni atol Rongalap, udaljen sto pedeset kilometara, čijim je
žiteljima eksplozija ličila na sunce koje izlazi na zapadu. Nekoliko časova ka­
snije, radioaktivni pepeo počeo je da pada po Rongalapu poput snega. Prosečna primljena doza zračenja iznosila je svega oko sto sedamdeset pet jedinica,
što nije ni polovina smrtonosne vrednosti. Budući da se Rongalap nalazio
daleko od mesta eksplozije, nije poginulo mnogo ljudi. Razume se, radioaktiv-
322 •
Karl Segan
ni stroncijum koji su tamošnji žitelju unosili sa hranom taložio im se u kosti­
ma, dok im se radioaktivni jod sakupljao u tiroidnoj žlezdi. Kod dve trećine
dece i jedne trećine odsraslih kasnije su se javile tiroidne abnormalnosti, zakržljao rast i zloćudni tumori. Kao naknadu, stanovnici Maršalovih ostrva dobi­
li su iskusnu medicinsku negu.
Bomba bačena na Hiršimu imala je svega trinaest kilotona, što odgovara
snazi od trinaest hiljada tona TNT-a. Snaga eksperimentalne eksplozije na atolu Bikini bila je petnaest megatona. U svetskom nuklearnom sukobu, u paroksizmu termonuklearnog rata na svet bi se sručilo milion puta više megatona
nego što ih je bilo u bombi iz Hirošime. Ako kao aršin uzmemo broj poginu­
lih u Hirošimi, koji je pri snazi oružja od trinaest megatona iznosio sto hilja­
da, onda bi milion puta jača snaga bila dovoljna da se šatre sto milijardi ljud­
skih bića. No, krajem dvadesetog stoljeća na planeti ne postoji ni punih pet
milijardi žitelja. Razume se, u jednom ovakvom svetskom sukobu ne bi svi
stradali od eksplozije i vatrene stihije, od zračenja i radioaktivnih padavina premda te padavine imaju prilično dugotrajno dejstvo: devedeset odsto stroncijuma devedeset raspalo bi se za devedeset šest godina; devedeset odsto cezijuma sto trideset sedam za sto godina; devedeset odsto joda sto trideset jedan
samo za mesec dana.
Preživeli bi iskusili manje drastične posledice rata. Svetski nuklearni su­
kob sagoreo bi azot u gornjim slojevima vazduha, pretvarajući ga u azotne ok­
side, koji bi sa svoje strane uništili zamašne količine ozona visoko u atmosfe­
ri, omogućivši tako prodor snažnih doza Sunčevog ultraljubičastog zračenja.'
Ovaj pojačan ultraljubičasti priliv trajao bi godinama, izazivajući rak kože po­
glavito kod ljudi bele puti. No, znatno je važnije to što bi on uticao na eko­
logiju naše planete na potpuno nepoznat način. Ultraljubičasta svetlost pogub­
na je po žitarice. Bili bi uništeni mnogi mikroorganizmi; ne znamo ni koji, ni
u kom obimu, niti kakve bi posledice svega toga bile. Sasvim je moguće da
bi satrti organizmi poticali iz osnove ogromne ekološke piramide na čijem se
vrhu klatimo mi.
Prašina podignuta u vazduh pri svetskom nuklearnom sukobu odražavala
bi Sunčevu svetlost i tako malo ohladila Zemlju. No, čak i sasvim malo hlaOvaj proces je sličan - premda je znatno opasniji - uništenju ozonskog sloja fluorougljeničnim propelantima iz limenki za raspršivanje aerosola, čija je upotreba upravo zbog to­
ga zabranjena u nekim zemljama. Na istim temeljima počiva i objašnjenje iščeznuća dinosau­
rusa posle eksplozije jedne supernove udaljene nekoliko desetina svetlosnih godina.
Ko govori u ime Zemlje
• 323
denja može da ima pogubne posledice u poljoprivredi. Ptice lakše stradaju od
zračenja nego insekti. Zaraze koje prenose insekti i potonji haos koji bi /bog
toga nastao u poljoprivredi predstavljaju verovatne posledice nuklearnog rata.
Postoji još jedna vrsta zaraze o kojoj valja brinuti: bacil kuge endemičan je ši­
rom sveta. Krajem dvadesetog stoleća ljudi nisu mnogo umirali od kuge - ali
ne zato što je ona iskorenjena, već zbog visoke otpornosti. Jedna od mnogih
posledica zračenja nastalog u nuklearnom ratu, međutim, bila bi slabljenje telesnog imunološkog sistema, što bi potpuno osujetilo našu sposobnost da bude­
mo otporni na ovu bolest. Posmatrano na duge staze, došlo bi i do mutacija,
do nastajanja novih varijeteta mikroba i insekata, što bi verovatno stvorilo do­
datne poteškoće svima koji su uspeli da prežive nuklearnu kataklizmu; a mo­
žda bi, posle izvesnog vremana, recesivne mutacije stekle priliku da se među­
sobno povezu i da dođu do izražaja, stvorivši i nove, zastrašujuće varijetete
ljudskih bića. No, većina tih mutacija bila bi pogubna ako bi se ispoljila. Tek
sa retkima to ne bi bilo tako. Postojao bi i čitav niz drugih agonija: gubitak
voljenih osoba; čitave legije izgorelih, oslepelih i osakaćenih; boleštine, zara­
ze, dugotrajna radoaktivna zatrovanost vazduha i vode; opasnost od tumora; mr­
tvorođena i deformisana deca; nepostojanje medicinske nege; sveopšte osećanje bespomoćnosti zbog civilizacije uništene bez ikakvog razloga; svest da smo
to mogli da sprečimo, ali nismo učinili.
L. F. Ričardson bio je britanski meteorolog koji se zanimao za rat. Želeo
je da dokuči njegove uzroke. Postoji intelektualna paralela između rata i vre­
mena. Obe kategorije su složene. Obe se odlikuju pravilnošću, što znači da ni­
su posredi haotične sile, već prirodni sistemi koji se mogu razumeti i zauzda­
ti. Da biste se razabrali u globalnom meteorološkom ustrojstvu, morate najpre
pribaviti ogroman broj podataka iz ove oblasti; morate ustanoviti kako se vreme uistinu ponaša. Potrebno je da se držimo istog pristupa, zaključio je Ri­
čardson, ako želimo da se razaberemo u ratovanju. I tako, on se dao na saku­
pljanje podataka o stotinama ratova koji su se vodili na našoj ubogoj planeti
u razdoblju od 1820. do 1945. godine.
Ishodi Ričardsonovog istraživanja objavljeni su posle njegove smrti u knji­
zi pod naslovom Statistika pogubnih sukoba. U nastojanju da ustanovi koliko
treba čekati na neki rat koji bi imao određeni broj žrtava, on je uspostavio je­
dan indeks, M, veličinu rata, čime se izražava broj neposrednih smrti u njemu.
Rat veličine M = 3 bio bi obična čarka u kojoj bi stradalo samo hiljadu ljudi
(10'). M = 5 ili M = 6 već predstavljaju ozbiljnije ratove, prilikom kojih ži-
324 •
Karl Segan
vot gubi sto hiljada (IO5), odnosno milion (IO6) ljudi. Veličine Prvog i Drugog
svetskog rata bile su još veće. Ričardson je takođe utvrdio da što u nekom ra­
tu strada više ljudi, to je verovatnoća da se on dogodi manja, odnosno na nje­
ga treba duže čekati, baš kao što se i silovite oluje događaju rede nego obič­
ni pljuskovi. Na osnovu podataka koje je prikupio, načinio je grafikon koji po­
kazuje koliko se u prošeku tokom poslednjih sto pedeset godina moralo čeka­
ti na neki rat date veličine M.
Ričardson je uz to zaključio da ako krivulju spustite do veoma malih vrednosti M, u stvari sve do M = 0, onda ćete doći do vremenskog razmaka koji
razdvaja dva pojedinačna ubistva u svetu. Za taj razmak ustanovljeno je da iz­
nosi pet minuta, odnosno svakih pet minuta neko negde biva ubijen na svetu.
Pojedinačna ubistva i ratovi velikih razmera predstavljaju, kazao je on, dva kra­
ja jedne neprekidne krivulje. Odavde proishodi, ali ne u nekom beznačajnom
smislu, već, uveren sam, u jednom dubokom, psihološkom, da je rat ubistvo
sa velikim 'U'. Kada naša dobrobit biva ugrožena, kada nešto ospori privide
koje imamo o samima sebi, onda ispoljavamo sklonost - bar neki od nas - ka
podleganju ubilačkom besu. A kada se sa istim izazovima suoče nacije-države,
i njih ponekad zahvata ubilački bes, koji često podstiču oni što nastoje da se
domognu lične moći ili zarade. Ali kako se tehnologija ubijanja usavršava i
kako su posledice ratovanja sve veće, ogroman broj ljudi mora se istovreme­
no dovesti u stanje ubilačkog besa da bi se mogao početi neki veliki rat. No,
kako su sredstva masovnog komuniciranja uglavnom u rukama država, to se
obično može izvesti. (Nuklearni rat je izuzetak. Njega može početi veoma ma­
li broj ljudi.)
Ovde smo suočeni sa sukobom između naših strasti i onoga što se pone­
kad naziva bolji deo naše prirode; između dubokog, drevnog, reptilskog dela
mozga, R-kompleksa iz koga proishodi ubilački bes, i mlađih, sisarskih ili ljud­
skih delova mozga, limbičkog sistema i moždane kore. Kada su ljudi živeli u
malim grupama, kada su nam oružja bila srazmerno beznačajna, čak je i jedan
pomahnitali ratnik mogao da ubije samo nekolicinu ljudi. No, kako nam se teh­
nologija usavršavala, sredstva za rat takođe su postajala delotvornija. U istom
kratkom vremenskom razmaku, međutim, i mi smo postali bolji. Naučili smo
da se razumom suprotstavljamo srdžbi, osujećenosti i očajanju. U planetnim
razmerama ispravili smo nepravde koje su sve doskora bile globalne i ende­
mične. Ali naša oružja sada su u stanju da ubijaju milijarde ljudi. Da li smo
se dovoljno brzo popravili? Da li najdelotvornije što možemo učimo razum­
nom ponašanju svoje potomke? Jesmo li odvažno ispitali uzroke rata?
Ko govori u ime Zemlje
• 325
Ono što se obično naziva strategija nuklearnog zastrašivanja temelji se, u
stvari, na ponašanju naših neljudskih predaka. Savremeni političar Henri Kisindžer napisao je: 'Zastrašivanje prvenstveno zavisi od psiholoških kriterijuma.
Za potrebe zastrašivanja jedan blef shvaćen ozbiljno korisniji je od ozbiljne
pretnje protumačene kao blef.' Uistinu, delotvorno nuklearno blefiranje, među­
tim, pretpostavlja povremeno iracionalno držanje, distanciranje od užasa nukle­
arnog rata. Tada potencijalni neprijatelj dolazi u iskušenje da radije popusti u
sporu, nego da rizikuje globalni sukob, koji zbog oreola iracionalnosti izgleda
verovatan. Glavna opasnost vezana za sticanje uverljivog iracionalnog držanja
ogleda se u tome što morate biti više nego dobri ako želite da vam pretvara­
nje uspe. No, posle nekog vremena, navikavate se na to i stvar prestaje da bu­
de pretvaranje.
Globalna ravnoteža užasa, koju su uveli Sjedinjene Države i Sovjetski Sa­
vez, ima za taoce sve žitelje Zemlje. Svaka strana određuje granice dopustivog
ponašanja one druge. Potencijalnom neprijatelju jasno se stavlja do znanja da
će, ako prekorači granicu, uslediti nuklearni rat. Međutim, definicija granice
menja se s vremenom. Svaka strana mora se pouzdano uveriti da ona druga
shvata nove granice. Svaka strana stalno je u iskušenju da pojačava svoju voj­
nu premoć, ali ne u tako upadljivom obimu koji bi ozbiljno uzbunio protivni­
ke. Svaka strana neprekidno ispituje granice strpljenja one druge: tako je, na
primer, bilo sa letovima nuklearnih bombardera iznad arktičkih pustoši, sa ku­
banskom raketnom krizom; sa isprobavanjem antisatelitskog oružja; sa ratovima
u Vijetnamu i Avganistanu - što je tek nekoliko stavki iz dugačkog i žalosnog
spiska. Globalna ravnoteža užasa veoma je tanana ravnoteža. Da bi se ona odr­
žala, ništa ne srne poći rđavo, nikakve greške ne smeju se počiniti, reptilska
strast ne sme se ozbiljno uzbuditi.
Vratimo se sada Ričardsonu. U dijagramu, debelom linijom prikazano je
vreme čekanja na rat date veličine M - odnosno prosečno vreme koje će pro­
M
teći do rata u kome će stradati 10 ljudi (M označava broj nula koje slede iza
jedinice u našoj uobičajenoj aritmetici stepenovanja). Okomita debela linija sa
desne strane dijagrama prikazuje porast svetske populacije u novije vreme: na
Zemlji je oko 1835. godine bilo milijardu ljudi (M = 9), dok ih sada ima oko
četiri i po milijarde (M = 9,7). Na mestu gde Ričardsonova krivulja preseca
okomitu liniju očitava se vreme koje će proteći do globalnog sudnjeg dana: ko­
liko je još, naime, preostalo godina do časa kada će populacija Zemlje biti uni­
štena u nekom velikom ratu. Držimo li se Ričardsonove krivulje i pribegnemo
326 •
Karl Segan
li najjednostavnijoj ekstrapolaciji potonjeg rasta ljudske populacije, ustanovićemo da se dve linije presecaju tek negde u tridesetom stoleću, što znači da se
globalni sudnji dan prilično odlaže.
Ali Drugi svetski rat odlikovao se veličinom od 7,7: u njemu je stradalo
oko pedeset miliona vojnika i civila. Tehnologija ubijanja zloslutno se razvila.
Prvi put je upotrebljeno nuklearno oružje. Malo ima pokazatelja da su pobude
za ratovanje i sklonosti ka njemu u međuvremenu splasnule, a izvesno je da
je konvencionalno i nuklearno naoružanje postalo daleko pogubnije. Sve to
uslovljava spuštanje vrha Ričardsonove krivulje naniže, ali neizvesno je u kom
obimu. Ako se njen novi položaj nalazi negde u okviru osenčenog područja na
grafikonu, onda se lako može dogoditi da nas od sudnjeg dana razdvaja još
svega nekoliko decenija. Podrobnije poređenje ratnih sukoba pre 1945. i posle
te godine doprinelo bi razjašnjenju ovog pitanja. A njegova važnost nipošto ni­
je uzgredna.
Ovo je samo na drugi način rečeno ono što znamo već decenijama: raz­
voj nuklearnog oružja i sistema njegovog upućivanja na mete dovešće, ranije
ili kasnije, do globalne kataklizme. Mnogi naučnici emigrirali iz Evrope, kao i
njihove američke kolege koje su učestvovale u izradi prvog nuklearnog oruž­
ja, bili su duboko potreseni zbog demona što su ga pustili na svet. Pledirali su
na globalnom ukidanju nuklearnog oružja, ali na to se niko nije obazirao; per­
spektiva nacionalne strateške premoći galvanizovala je i SSSR i Sjedinjene Dr­
žave - i tako je počela trka u naoružanju.
U istom razdoblju cvetala je međunarodna trgovina razornim nenuklearnim
oružjem, skromno nazvanim 'konvencionalno'. Tokom poslednjih dvadeset pet
godina vrednost međunarodne trgovine oružjem porasla je sa tri stotine milio­
na na preko dvadeset milijardi dolara godišnje (vrednost dolara ispravljena je
za stopu inflacije). U periodu između 1950. i 1968. godine, za koji postoje va­
ljani statistički podaci, svake sezone bilo je, u prošeku, nekoliko incidenata ši­
rom sveta u kojima je potezano nuklearno oružje, premda je došlo svega do
jedne ili dve slučajne nuklearne eksplozije. Establišmenti koji se bave oružjem
u Sovjetskom Savezu, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama veliki su i
moćni. U Sjedinjenim Državama oni obuhvataju i velike korporacije znameni­
te po tome što proizvode krajnje bezazlene, miroljubive stvari. Prema nekim
procenama, zarade proizvođača vojne opreme i naoružanja veće su za trideset
do pedeset odsto nego u podjednako tehnološki razvijenom, ali konkurentskom
civilnom tržištu. Prekoračenja budžeta za potrebe sistema vojnog naoružanja to-
Ko govori u ime Zemlje
• 327
lerišu se u obimu koji bi bio potpuno neprihvatljiv u civilnim oblastima. U So­
vjetskom Savezu sredstva, kvalitet, pažnja i briga koji se poklanjaju vojnoj pro­
izvodnji u upadljivom su raskoraku sa onim što se ulaže u životni standard lju­
di. Prema nekim procenama, gotovo polovina naučnika i stručnjaka za visoku
tehnologiju na Zemlji radi u punom ili delimičnom obimu u vojnoj industriji.
Oni koji se bave razvojem i proizvodnjom oružja za masovno uništenje stiču
velike zarade, povlastice i, tamo gde je to moguće, društvena priznanja najvi­
šeg nivoa u datoj državi. Stroga tajanstvenost koja prati razvoj naoružanja, što
je naročito došlo do izražaja u Sovjetskom Savezu, omogućava da ljudi koji
rade na tome gotovo uopšte ne snose odgovornost za ono što čine. Oni su za­
štićeni i anonimni. Ova tajanstvenost uslovljava da pripadnici bilo kog društva
najteže mogu da vrše nadzor nad vojnim stvarima. A ako ne znamo šta se ta­
mo radi, kako ih onda možemo sprečiti u nečemu? Pruživši zamašne povlasti­
ce međusobno neprijateljski nastrojenim vojnim establišmentima, koji se ipak
nalaze u svojevrsnoj avetinjskoj međuzavisnosti, svet se najednom našao na
pragu potpunog raščinjavanja svekolikog ljudskog preduzetništva.
Sve velesile raspolažu naširoko obnarodovanim opravdanjem za proizvođe­
nje i nagomilavanjem oružja za masovno uništenje; ovde se često poteže tipič­
no reptilski podsetnik na navodni karakter i kulturne nedostatke potencijalnih
neprijatelja (tako različitih od nas, koji predstavljamo dične i vrle momke), kao
i na tobožnje namere tih drugih, ali nikada i nas samih, da osvoje svet. Sva­
ka nacija kao da ima spisak zabranjenih mogućnosti o kojima njeni pripadnici
i pristalice nikada ne smeju ozbiljno da razmišljaju. U Sovjetskom Savezu to
su kapitalizam, Bog i ugrožavanje nacionalnog suvereniteta; u Sjedinjenim Dr­
žavama, pak, socijalizam, ateizam i ugrožavanje nacionalnog suvereniteta. Ista
je situacija širom sveta.
Kako bismo objasnili globalnu trku u naoružanju nekom nepristrasnom
vanzemaljskom posmatraču? Kako bismo opravdali najnovije stavke na spisku
pogubnih tvorevina kao što su sateliti-ubice, oružja koja emituju snopove če­
stica, laseri, neutronske bombe, krastareće rakete, kao i predloženo pretvaranje
područja velikih poput omanjih država u poligone na kojima bi se, među više
stotina lažnih, krile prave međukontinentalne balističke rakete. Da li bismo
utvrdili da je deset hiljada upravljenih nuklearnih bojevih glava tu da bi po­
boljšalo naše izglede za opstanak? Kakav bismo izveštaj podneli o domaćin­
skom upravljanju planetom Zemljom? Čuli smo obrazloženja koja su podnele
328 •
Karl Segan
nuklearne supersile. Znamo ko govori u ime nacija. Ali ko govori u ime ljud­
ske vrste? Ko govori u ime Zemlje?
Oko dve trećine mase čovekovog mozga otpada na moždanu koru, iz ko­
je proishode intuicija i razum. Ljudi su se razvili kao društvene bića. Mi uži­
vamo kada smo u društvu drugih; brinemo jedni o drugima. Sarađujemo. Čovekoljublje je usađeno u nama. Domišljato smo odgonetnuli neka ustrojstva pri­
rode. Imamo dovoljno pobuda da delamo zajedno i sposobni smo da razaberemo kako nam to najbolje valja činiti. Ako smo spremni da razmišljamo o nu­
klearnom ratu i o potpunom uništenju našeg mladog globalnog društva, zar ne
bi trebalo da budemo spremni da razmišljamo i o sveukupnom prekrajanju na­
ših društava? Posmatrano iz vanzemaljske perspektive, naša globalna civiliza­
cija nalazi se na pragu da zakaže u najvažnijem zadatku sa kojim je suočena:
da sačuva živote i dobrobit žitelja planete. Zar onda ne bi trebalo da budemo
spremni da temeljito pretresemo, u svakoj naciji, mogućnosti preduzimanja ve­
likih promena u okviru tradicionalnih načina na koji se rade stvari, korenitog
prekrajanja ekonomskih, političkih, društvenih i religijskih institucija?
Suočeni sa ovako uznemirujućom alternativom, često smo skloni da uma­
njujemo ozbiljnost problema, tvrdeći kako su oni koji brinu o globalnom sud­
njem danu alarmisti, kako su temeljite promene u našim institucijama neprak­
tične ili suprotne 'ljudskoj prirodi', kao da je nuklearni rat praktičan ili kao da
postoji samo jedna ljudska priroda. Do svetskog nuklearnog rata još nije do­
šlo. Neki smatraju da je to jemstvo da ga nikada neće ni biti. Ali on se samo
jednom može iskusiti. A onda će biti prekasno da se preformuliše statistika.
Vlada Sjedinjenih Država jedna je od retkih koja finansira ustanovu za obuzdavanje trke u naoružanju. Ali razlika u budžetu između Ministarstva odbra­
ne (sto pedeset tri milijarde dolara u 1980. godini) i Ureda za kontrolu naoru­
žanja i razoružanje (0,018 milijardi dolara godišnje) podseća nas na to kojoj
smo od ove dve delatnosti pripisali veću važnost. Zar jedno razumno društvo
ne bi više trošilo na shvatanje i sprečavanje sledećeg rata, nego na pripreme
za njega. Moguće je izučavati uzroke rata. Naše razumevanje ovih uzroka da­
nas je sasvim skromno - možda stoga što su budžeti za razoružanje bili, od
vremena Sargona iz Akada, negde na granici između nedelotvornih i neposto­
jećih. Mikrobiolozi i lekari izučavaju bolesti poglavito zbog toga da bi lečili
ljude. Samo retko tragaju za patogenim agensima. Preduzmimo izučavanje ra­
ta kao da je - kako je to Ajnštajn prikladno kazao - posredi dečja bolest. Do­
šli smo do tačke kada bujanje nuklearnog oružja i otpori prema nuklearnom
Ko govori u ime Zemlje
• 329
razoružanju predstavljaju pretnju po svakog žitelja na planeti. Više ne postoje
posebni interesi niti posebni slučajevi. Naš opstanak zavisi od toga da li ćemo
sopstvenu inteligenciju i sredstva u velikom obimu posvetiti preuzimanju od­
govornosti za vlastitu sudbinu, ostvarenju jemstva da Ričardsonova krivulja ne­
će zlokobno skrenuti udesno.
Mi, nuklearni taoci - svi žitelji Zemlje - moramo najzad steći nauk o kon­
vencionalnom i nuklearnom ratovanju. Zatim u taj nauk moramo uputiti naše
vlade. Moramo dokučiti nauku i tehnologiju koje nam pružaju jedina pojmlji­
va sredstva za opstanak. Moramo biti spremni da se odvažno suprotstavimo
konvencionalnoj društvenoj, političkoj, ekonomskoj i religijskoj mudrosti. Mo­
ramo preduzeti sve napore da shvatimo da su i ostali ljudi, širom sveta, ljud­
ska bića kao i mi. Razume se, sve ovo nije lako. Ali, kao što je Ajnštajn če­
sto uzvraćao kada su njegovi predloži bili odbijani kao nepraktični ili neprimereni 'ljudskoj prirodi', šta je alternativa?
Priljubljivanje, maženje, grljenje, milovanje, tetošenje, timarenje, ljubav
prema mladima - sve su to osobena ponašanja sisara, koja se ne mogu sresti
među reptilima. Ako je odista tačno da R-kompleks i limbički sistemi žive u
nepouzdanom primirju u našim lobanjama, podležući i dalje svojim drevnim
porivima, onda bismo mogli očekivati da nežno roditeljsko staranje podstiče
našu sisarsku prirodu, dok odsustvo fizičke nežnosti izaziva reptilske oblike po­
našanja. Postoje izvesni nalazi koji govore da upravo tako stoje stvari. U la­
boratorijskim ogledima Hari i Margaret Herou ustanovili su da se kod majmu­
na koji su rasli u kavezima, fizički izdvojeni od ostalih pripadnika svoje vrste
- koje su, međutim, mogli da vide, čuju i osete po mirisu - javlja čitav niz
abnormalnih osobina, u rasponu od zlovoljnosti preko povučenosti, do sklono­
sti ka samouništenju. Kod ljudi je zapažena ista pojava u slučaju dece koja su
rasla lišena fizičke nežnosti - uglavnom po raznim zavodima, gde očigledno
veoma pate.
Neuropsiholog Džejms V. Preskot obavio je veoma obimnu uporednu sta­
tističku analizu, kojom je obuhvatio četiri stotine preindustrijskih društava; usta­
novio je da kulture kod kojih je zastupljena fizička nežnost prema deci nima­
lo nisu sklone nasilnim oblicima ponašanja. Čak se i u društvima bez izrazite
nežnosti prema deci odrasli ustežu od nasilja, pod uslovom da im nije osujećivana seksualna aktivnost u mladosti. Preskot smatra da su kulture sa predodređenošću prema nasilju sačinjene od pojedinaca koji su bili lišavani - tokom
bar jednog od dva kritična razdoblja života, detinjstva i mladosti - telesnih za-
330 •
Karl Segan
dovoljstava. Tamo gde se upražnjava fizička nežnost, gotovo da nema krađa,
organizovane religije i pakosnog razmetanja bogatstvom; u sredinama, pak, gde
se deca fizički kažnjavaju, javljaju se ropstvo, česta ubistva, mučenje i sakaćenje neprijatelja, nipodaštavanje žena, kao i verovanje u jedno ili više natpri­
rodnih bića koja uplivišu na svakodnevni život.
Mi ne razumemo u dovoljnoj meri ljudsko ponašanje da bismo potpuno ra­
zabrati mehanizme koji stoje u osnovi tih odnosa, ali smo u prilici da gradi­
mo pretpostavke. Ove uočene veze nesumnjivo su bitne. Preskot je napisao:
'Izgledi da će neko društvo ispoljiti sklonosti ka fizičkom nasilju, ako je u nje­
mu zastupljena fizička nežnost prema deci i ako je ono uviđavno prema predbračnom seksualnom ponašanju, iznose svega dva odsto. Verovatnoća da će do
takvog odnosa doći slučajno iznosi jedan prema sto dvadeset pet hiljada. Ne
znam ni za jednu drugu promenljivu veličinu razvoja koja se odlikuje tako vi­
sokim stepenom prediktivne vrednosti.' Deca žude za fizičkom nežnošću; mla­
di osećaju silnu potrebu za seksualnom aktivnošću. Ukoliko i jedni i drugi do­
biju oduška, sva je prilika da će nastati društvo u kome odrasli pokazuju ma­
lo popustljivosti prema agresivnosti, teritorijalnosti, ritualnosti i društvenoj hi­
jerarhiji (iako će deca, kako budu rasla, verovatno iskusisti ove vidove reptilskog ponašanja). Ako je Preskot u pravu, onda su u doba nuklearnog oružja i
delotvornih sredstava protiv začeća zlostavljanje dece i zamašno seksualno spu­
tavanje zločini protiv čovečanstva. Razume se, ovu izazovnu tezu još valja raz­
raditi. U međuvremenu svako od nas može da dG lični i neosporni doprinos
budućnosti sveta tako što će biti nežniji prema deci.
Ako su sklonosti ka ropstvu i rasizmu, mržnja prema ženama i nasilje po­
vezani - kao što na to ukazuju ljudski karakter i istorija, odnosno uporedna iz­
učavanja kultura - onda ima mesta za izvestan optimizam. U novije vreme u
društvu se odigravaju temeljite promene. Tokom poslednja dva stoljeća, poni­
žavajuće ropstvo, sa kojim smo prethodno živeli hiljadama godina, gotovo je
potpuno ukinuto u zamašnoj, globalnoj revoluciji. Žene koje su milenijumima
živele u senci muškaraca i kojima su tradicionalno odricane stvarne političke i
ekonomske moći najzad postepeno postaju, čak i u najnazadnijim društvima,
ravnopravne sa muškarcima. Prvi put u modernoj istoriji veliki agresivni rato­
vi obustavljeni su delimično zbog zgražavanja i protivljenja pripadnika nacijaagresora. Staro igranje na kartu nacionalističkog slepila i šovinističke mržnje
sve manje ima uspeha. Prema deci se sve bolje postupa širom sveta, možda
zbog poboljšanja opšteg životnog standarda. Za samo nekoliko decenija zama­
lo govori u ime Zemlje
• 331
šne globalne promene počele su da se odigravaju upravo u onim pravcima ko­
ji su neophodni za čovekov opstanak. Polako stasava nova svest da smo svi
jedna vrsta.
'Sujeverje (je) kukavičluk pred licem Boga', napisao je Teofrast, koji je
živeo u vreme osnivanja Aleksandrijske biblioteke. Mi obitavamo u Vaseljeni
u kojoj se atomi stvaraju u središtima zvezda; gde se svake sekunde rađa po
hiljadu sunaca; gde svetlost sunaca i sevanja munja bude život u vazduhu i vo­
di mladih planeta; gde ponekad eksplozija neke zvezde sa drugog kraja Mlečnog puta proizvodi sirovine biološke evolucije; gde su stotinu milijardi puta na­
stala predivna galaktička ustrojstva; žitelji smo Kosmosa u kome postoje kvazari i kvarkovi, pahulje i svici, gde možda ima mnoštvo crnih rupa, drugih vaseljena i vanzemaljskih civilizacija čije radio-poruke u ovom času stižu do Ze­
mlje. Kako ništavni u poređenju sa ovim izgledaju domašaji sujeverja i pseudonauke; koliko je samo važno da se bavimo naukom i da je razumemo, da negujemo to osobeno ljudsko preduzetništvo.
Svaki vid prirode suočava nas sa dubokim tajnama, izazivajući čuđenje i
strahopoštovanje u nama. Teofrast je bio u pravu. Oni koji se boje Vaseljene
kakva je stvarno, oni koji drže do nepostojećeg znanja i zamišljaju da su u
središtu Kosmosa ljudska bića, uvek će se radije opredeliti za nepostojane utešnosti sujeverja. Oni će pre izbegavati svet, nego što će se suočiti sa njim. Ali
oni koji se odlikuju odvažnošću da se upuste u istraživanje tananog tkanja i
ustrojstva Kosmosa, čak i kada je on u krajnjoj protivurečnosti sa njihovim že­
ljama i predrasudama, uspeće da proniknu u njegove najdublje tajne.
Na Zemlji ne postoji nijedna druga vrsta osim ljudske koja se bavi nau­
kom. To je u potpunosti osobeno ljudska delatnost, razvijena prirodnim odabi­
ranjem u moždanoj kori iz jednog jednostavnog razloga: ona dejstvuje. Nauka
međutim nije savršena. Ona može biti zloupotrebljena. Ona je samo sredstvo.
Ali i ubedljivo najbolje sredstvo kojim raspolažemo, samoispravljajuće, razvoj­
no, na sve primenljivo. Nauka se temelji na dva pravila: prvo, nema svetih isti­
na; sve pretpostavke moraju se kritički ispitati; argumenti na osnovu autorite­
ta su bezvredni. Drugo, sve što nije u skladu sa činjenicama mora se odbaci­
ti ili preinačiti. Mi moramo dokučiti Kosmos onakav kakav on uistinu jeste, a
ne onakav kakav bismo želeli da bude. U tom smislu, očigledno je ponekad
pogrešno, baš kao što je i neočekivano ponekad tačno. Ljudi celog sveta ima­
ju iste ciljeve kada se uzme dovoljno veliki okvir. A izučavanje Kosmosa pru-
332 •
Karl Segan
ža najveći mogući okvir. Sadašnja globalna kultura svojevrsni je nadmeni no­
vajlija. Ona je stigla na pozornicu planete posle četiri i po milijarde godina
prethodnih činova, da bi potom, osvrćući se oko sebe nekoliko tričavih dese­
tina stoljeća, izjavila da se domogla večnih istina. Ali u svetu koji se ovako
brzo menja kao naš to je put koji neizostavno vodi u katastrofu. Nijedna na­
cija, nijedna religija, nijedan ekonomski sistem, nikakvo znanje nipošto ne mo­
gu raspolagati svim odgovorima koji jemče opstanak. Izvesno je da mora po­
stojati mnoštvo političkih sistema koji bi bili znatno delotvomiji od svih što
sada postoje. U duhu naučne tradicije, naš zadatak je da ih pronađemo.
Samo jednom pre modernih vremena postojalo je u našoj istoriji obećanje
blistave naučne civilizacije. Temeljeći se na jonjanskom buđenju, ono je ima­
lo svoju citadelu u Aleksandrijskoj biblioteci, gde su pre dve hiljade godina
najizvrsniji umovi starog sveta postavili osnovu sistematskog izučavanja mate­
matike, fizike, biologije, astronomije, književnosti, zemljopisa i medicine. Mi
još gradimo na tim temeljima. Biblioteku su osnovali i održavali Ptolemejevići, grčki kraljevi koji su nasledili egipatski deo carstva Aleksandra Makedon­
skog. Od trenutka kada je podignuta u trećem stoleću pre nove ere, do časa
kad je, sedam vekova kasnije, razorena, ona je predstavljala mozak i srce sta­
rog sveta.
Aleksandrija je bila izdavačka prestonica planete. Razume se, štampanje
knjiga tada još nije postojalo. Knjige su stoga bile veoma skupe; svaka je bi­
la prepisivana rukom. Biblioteka je predstavljala stecište najpomnijih kopija na
svetu. Umeće kritičkih izdanja pronađeno je upravo tu. Stari zavet dospeo je
do nas poglavito iz grčkih prevoda koji su rađeni u Aleksandrijskoj biblioteci.
Ptolemejevići su uložili zamašan deo svog ogromnog bogatstva da bi pribavi­
li što je moguće više grčkih knjiga, baš kao i onih iz Afrike, Persije, Indije,
Izraela i drugih delova sveta. Ptolemej III Euerget želeo je da pozajmi od Atine originalne rukopise ili zvanične državne primerke velikih antičkih tragedija
Sofokla, Eshila i Euripida. Za Atinjane je to bila svojevrsna kulturna očevina
- baš kao što su to za Engleze originalni rukopisi i primerci folio-izdanja Sekspirovih dela. Tek kada je Ptolemej položio ogromnu svotu gotovine kao jemstvo da će drame biti vraćene, oni su pristali da ih pozajme. Ali za Ptolemeja su ti svici vredeli više od zlata i srebra. On se rado odrekao položenog jemstva i što je bolje umeo sakrio je originale u Biblioteku. Razgnevljeni Atinjani morali su da se zadovolje kopijama koje im je Ptolemej poslao, sasvim ma-
Ko govori u ime Zemlje
• 333
lo postiden onim što je učinio. Retko se događalo da jedna država u toj meri
uvažava sticanje znanja.
No, Ptolemejevići nisu samo prikupljali znanja drugih već su i podsticali
i potpomagali naučna istraživanja, stvarajući tako nova znanja. Ishodi su bili
uistinu zapanjujući: Eratosten je tačno izračunao veličinu Zemlje, kartografisao
ju je i ustvrdio da se do Indije može stići tako što će se ploviti na zapad od
Spanije. Hiparh je nagovestio da se zvezde rađaju, lagano se kreću tokom stoleća i konačno iščezavaju; on je prvi preduzeo katalogizovanje položaja i ve­
ličina zvezda da bi ustanovio takve promene. Euklid je sačinio udžbenik geo­
metrije iz koga su ljudi učili tokom potonja dvadeset tri stoleća; upravo ova
knjiga pobudila je zanimanje za nauku kod Keplera, Njutna i Ajnštajna. Galen
nam je ostavio u nasleđe osnove lečenja i anatomije, koji su preovlađivali me­
dicinom sve do preporoda. Bilo je, kao što je već rečeno, i mnogo drugih istin­
skih naučnika.
Aleksandrija je bila najveći grad što ga je zapadni svet ikada video. Lju­
di svih nacija dolazili su da žive u njemu, da trguju, da uče. Nije bilo dana u
kome luka ne bi bila zakrčena trgovcima, učenjacima i turistima. Bio je to grad
u kome su Grci, Egipćani, Arapi, Sirijci, Jevreji, Persijanci, Nubijci, Feničani,
Italici, Gali i Iberi razmenjivali robu, zamisli i iskustva. Sva je prilika da je
upravo tu reč cosmopolitan zavredila svoje pravo značenje - građanin ne sa­
mo jedne nacije već svekolikog Kosmosa.1 Biti građanin Kosmosa...
Sasvim je izvesno da je seme moderog sveta bilo zasejano tu. Šta ga je,
međutim, sprečilo da pusti koren i proklija? Zašto je Evropa utonula u hiljadugodišnje mračnjaštvo, sve dok Kolumbo, Kopernik i njihovi savremenici ni­
su ponovo otkrili delo koje je učinjeno u Aleksandriji? Ne mogu vam pružiti
jednostavan odgovor na ovo pitanje. Ali znam sledeće: nema nikakvih svedočanstava, u čitavoj istoriji Biblioteke, da je bilo ko od njenih znamenitih na­
učnika i učenjaka ikada pokušao da ozbiljno dovede u sumnju političke, eko­
nomske i religijske pretpostavke svog društva. Sa jedne strane, osporavana je
postojanost zvezda, ali, sa druge, ne i pravednost ropstva. Nauka i sticanje zna­
nja uopšte predstavljali su povlasticu manjine. Ogromna populacija grada nije
imala nikakvog pojma o velikim otkrićima do kojih dolazi u Biblioteci. Novi
pronalasci nisu bili objašnjavani ni popularisani. Istraživanja su im donosila
malo koristi. Otkrića na polju mehanike i tehnologije vezane za korišćenje pa­
re poglavito su primenjivana za usavršavanje oružja, podsticanje sujeverja i zaReč cosmopolitan skovao je Diogen, racionalistički filozof i kritičar Platonovih pogleda.
334 •
Karl Segan
bavu kraljeva. Naučnici nikada nisu uspeli da shvate potencijale mašina za
oslobađanje ljudi.1 Velika intelektualna dostignuća starog veka samo su sasvim
retko nalazila neposrednu praktičnu primenu. Nauka nikada nije zaokupljala uo­
brazilju mnoštva. Nije postojala protivteža stagnaciji, pesimizmu, najcrnjem
predavanju misticizmu. Kada je, posle svega, ta ista masa pošla da spali Bi­
blioteku, nije bilo nikoga ko bi je osujetio u tome.
Poslednji naučnik koji je radio u Biblioteci bila je jedna matematičarka,
astronom, fizičarka i perjanica neoplatonske filozofske škole - što predstavlja
izuzetan opseg zanimanja za bilo kog pojedinca u bilo kom vremenu. Ime joj
je bilo Hipatija, a rodila se u Aleksandriji, 370. godine. U vreme kada žene ni­
su imale gotovo nikakva prava i kada su držane za puko vlasništvo, Hipatija se
slobodno i bez imalo ustezanja kretala kroz tradicionalno muške delokruge. Pre­
ma svim svedočanstvima bila je uz to i velika lepotica. Imala je mnogo prosaca, ali odbijala je sve ponude da se uda. Aleksandrija iz vremena Hipatije - već
odavno pod uticajem Rima - proživljavala je teške dane. Ropstvo je oduzelo
životnost klasičnoj civilizaciji. Sve uticajnija hrišćanska crkva pribirla je svoje
moći i kretala u pogromaško istrebljenje paganskog uticaja i kulture.
Hipatija se našla u epicentru tih moćnih društvenih sila. Ćiril, aleksandrijski patrijarh, mrzeo ju je zbog njenog prisnog prijateljstva sa rimskim namesnikom, kao i zato što je predstavljala znamenje učenosti i nauke, koje je ra­
na crkva poglavito poistovećivala sa paganstvom. Nalazeći se u velikoj ličnoj
opasnosti, ona je ipak nastavila da predaje i objavljuje, sve dok, 415. godine,
kada je jednom prilikom odlazila u Biblioteku, nije naišla na razjarenu gomi­
lu Ćirilovih parohista. Oni su je svukli sa kočije, strgli joj odeću i, naoružani
oštrim školjkama zvanim petrovo uho, živu odrali do kostiju. Posmrtni ostaci
su joj spaljeni, dela su joj uništena, a ime zaboravljeno. Ćiril je, međutim, po­
stao svetac.
Slava Aleksandrijske biblioteke danas je tek maglovit spomen. Njeni osta­
ci bili su sravnjeni sa zemljom ubrzo posle Hipatijine smrti. Ispalo je, u stva­
ri, kao da je ćela civilizacija samu sebe podvrgla temeljitom ispiranju mozga;
ogroman deo njenog pamćenja, otkrića, zamisli i strasti bio je neopozivo izgu­
bljen. Gubitak je bio neprocenjiv. U izvesnim slučajevima znamo samo za uz­
budljive naslove dela koja su bila uništena. No, u zamašnoj većini slučajeva
Uz jedini izuzetak Arhimeda, koji je tokom rada u Aleksandrijskoj biblioteci izumeo
pumpu za vodu, što se još i danas koristi u Egiptu za navodnjavanje obradivih površina. No,
čak je i on smatrao da slične mehaničke naprave nikako nisu dostojne nauke.
Ko govori u ime Zemlje
• 335
ne znamo ni za naslove, niti za autore. Poznato nam je, na primer, da je od
sto dvadeset tri Sofoklove drame koje su se nalazile u Biblioteci sačuvano sa­
mo sedam. Jedan od tih sedam komada je i Kralj Edip. Slično je i sa opusi­
ma Eshila i Euripida. Bilo bi isto kao da su jedina sačuvana dela čovek;i po
imenu Vilijem Sekspir bila Koriolan i Zimska bajka, pri čemu postoje nago
veštaji da je on napisao još neke drame, nama nepoznate, a kako izgleda zna
menite u njegovo vreme, među kojima su Hamlet, Magbet, Julije Cezar, Kralj
hir i Romeo i Julija.
Kada je posredi fizički sadržaj slavne Biblioteke, nije sačuvan ni jedan je
dini svitak. U savremenoj Aleksandriji malo ljudi uopšte ima neku predstavu,
a još manje podrobnu upućenost o nekadašnjoj Biblioteci ili o velikoj egipal
skoj civilizaciji koja joj je prethodila hiljadama godina. Sve su to potisnuli u
drugi plan skorašnji istorijski događaji i drugi kulturni imperativi. Isto je lako
i na svim ostalim stranama sveta. Mi imamo sasvim slabašnu vezu sa vlasti
tom prošlošću. Međutim, u neposrednoj blizini serapeuma stoje spomenici mno
gih civilizacija: tu su zagonetne sfinge iz faraonskog Egipta; veliki stub podig­
nut u čast rimskog cara Dioklecijana zato što jednom prilikom nije dopustio
da žitelji Aleksandrije skapaju od gladi; jedna hrišćanska crkva; mnoge džami
je i znamenja moderne industrijske civilizacije - stambene zgrade, automobili,
tramvaji, sirotinjske četvrti i jedan mikrotalasni relejni toranj. Milion niti iz
prošlosti splelo se da bi sazdalo užad i kablove modernog sveta.
Naša dostignuća temelje se na nasleđu oko četrdeset hiljada pokolenja na­
ših predaka, od kojih tek sićušan postotak nije bezimen i zaboravljen. Svaki
čas nabasamo na ostatke neke velike civilizacije, kao što je drevna kultura
Ebla, koja je cvetala pre svega nekoliko hiljada godina i o kojoj sve doskora
ništa nismo znali. Kako sanro slabo poznajemo sopstvenu prošlost! Zapisi, pa­
pirusi i knjige - to su karike koje vremenski povezuju ljudsku vrstu i omogu­
ćuju nam da čujemo one retke glasove i slabašne krike naše braće i sestara,
naših predaka. A kako je samo praćeno radošću uviđanje u kojoj su nam meri oni bili slični!
Mi smo u ovoj knjizi posvetili pažnju nekim našim precima čija imena ni­
su bila zaboravljena: Eratosten, Demokrit, Aristarh, Hipatija, Leonardo, Kepler,
Njutn, Hajgens, Šampolion, Hjumason, Gadard, Ajnštajn - svi su oni iz tako­
zvane 'zapadne kulture', iz jednostavnog razloga što je naučna civilizacija po­
glavito tekovina zapadne civilizacije; ali i svaka druga kultura - kineska, in­
dijska, zapadnoafrička, srednjoamerička - dala je ogromne doprinose našoj glo-
336 •
Karl Segan
balnoj civilizaciji i imala je svoje plodne mislioce. Zahvaljujući tehničkom na­
pretku na polju komunikacija, naša planeta nalazi se u završnoj fazi vratolom­
ne trke ka jedinstvenom globalnom društvu. Ukoliko nam pođe za rukom da
ostvarimo ovo objedinjenje Zemlje, a da pri tom ne potremo kulturne razlike
ili ne uništimo sami sebe, onda ćemo moći reći da smo uradili veliku stvar.
Blizu mesta gde se nekada uzdizala Aleksandrijska biblioteka danas stoji
sfinga bez glave, isklesana u vreme faraona Horemheba, u osamnaestoj dina­
stiji, čitavih hiljadu godina pre Aleksandra. U vidokrugu tog lavolikog tela na­
lazi se moderan mikrotalasni relejni toranj. Između ova dva artefakta pruža se,
kroz istoriju ljudske rase, jedna neprekidna nit. Od sfinge do tornja protekao
je tek tren kosmičkog vremena - samo magnovenje u kolosalnom rasponu od
petnaestak milijardi godina, koliko je minulo od Velikog praska. Vetrovi vre­
mena razvejali su gotovo sve ostatke prolaska Vaseljene od tada do danas. Spo­
menici kosmičke evolucije bili su znatno temeljitije satrti nego svi papirusni
svici iz Aleksandrijske biblioteke. Pa ipak, zahvaljujući odvažnosti i inteligen­
ciji, mi smo uspeli da bacimo nekoliko kratkih pogleda na tu krivudavu stazu
kojom su kročili najpre naši preci, a onda i mi.
Neznano dugo posle eksplozije Velikog praska, koja je iznedrila materiju
i energiju, Kosmos je bio potpuno bezobličan. Nisu postojale galaksije, plane­
te, niti život. Duboka, neprozirna tmina vladala je posvuda, a prazninu su is­
punjavali jedino vodonikovi atomi. A onda, tu i tamo, neopazice su počela da
se javljaju gušća sabirišta gasa, kondenzovale su se grudve materije - vodonične kapi masivnije od sunaca. U tim gasnim grudvama prvi put su se zapa­
lili nuklearni ognjevi, koji su pritajeno počivali u materiji. Rodilo se prvo pokolenje zvezda, obasjavši Kosmos svetlošću. U to vreme nije postojala još ni­
jedna planeta koja bi primila svetlost, nije bilo nijednog živog stvora koji bi
se divio zračenju sa nebesa. Duboko u zvezdanim ognjištima alhemija nu­
klearne fuzije počela je da stvara teške elemente, pepeo sagorelog vodonika,
atomsku građu budućih planeta i oblika života. Masivne zvezde ubrzo su iscrple svoje zalihe nuklearnog goriva. Razorene u kolosalnim eksplozijama, one
su vratile najveći deo svoje tvari u redak gas iz koga su se izlegle. Tu, u tam­
nim, bujnim oblacima između zvezda stale su da se obrazuju nove kapi iz mno­
štva raspoloživih elemenata - nova pokolenja kosmiČkih sunaca. Nedaleko od
njih nastajale su sitnije kapi, tela odveć mala da bi bila kadra da zapale nu­
klearne ognjeve, kapljice u međuzvezdanoj magli: buduće planete. Među njima
rodio se i jedan sitan svet, sazdan od kamenja i gvožđa, rana Zemlja.
Ko govori u ime Zemlje
• 337
Zaleđujući se i otapajući, Zemlja je počela da oslobađa metan, amonijak,
vodu i vodinik u gasnom stanju - elemente i jedinjenja koji su bili zapretani
u njoj i koji su sada obrazovali primitivnu atmosferu i prve okeane. Zvezdana
svetlost sa Sunca stala je da preplavljuje i greje praiskonsku Zemlju, da podi­
že oluje, stvara munje i gromove. Vulkani su počeli da izbacuju lavu. Ovi pro­
cesi uneli su poremećaje među molekule primitivne atmosfere. Fragmenti su
stali da se zgrušavaju u sve složenije oblike, koji su se potom rastvarali u ra­
nim okeanima. Posle izvesnog vremena mora su stekla svojstvo tople, razredene supe. Molekuli su počeli da se organizuju, a složene hemijske reakcije da
uzimaju maha na glinenom muljnom dnu. A onda, jednoga dana, pojavio se
molekul koji je sasvim slučajno bio kadar da tvori grube kopije samoga sebe,
koristeći kao građu druge molekule u šupi. Kako je vreme prolazilo, javljali su
se znatno razrađeniji molekuli, sposobni da proizvode daleko vernije umnoške
samih sebe. Sito prirodne selekcije bilo je blagonaklono prema onim ustrojstvi­
ma koja su najvičnije umela da se samoumnožavaju. Oni koji su najbolje ko­
pirali, stvarali su najviše kopija. A primitivna okeanska supa postepeneo se sve
više razređivala, budući da je tvar u njoj bila trošena i pretvarana u složene
kondenzacije samoumnožavajućih organskih molekula. Polako i neopazice začinjao se život.
Javile su se jednoćelijske biljke i život je stao da stvara vlastitu hranu. Fo­
tosinteza je preobrazila atmosferu. Izumljen je seks. Nekada samostalni oblici
počeli su da se udružuju i da tvore složenu ćeliju sa specijalizovanim funkci­
jama. Razvili su se hemijski receptori i Kosmos je sada mogao da kuša i mi­
riše. Jednoćelijski organizmi prerasli su u višećelijske kolonije, pretvarajući
svoje različite delove u specijalizovane sisteme organa. Razvile su se oči i uši,
što je Kosmosu omogućilo da vidi i čuje. Biljke i životinje otkrile su da život
može da opstane i na kopnu. Organizmi su stali da zuje, gamižu, jure, da se
tromo kreću, klize, lepršaju, vijugaju, da se uspinju i uzleću. Kolosalne zveri
zatutnjale su kroz džungle koje su se pušile. Javila su se mala stvoren ja, ko­
ja su se živa rađala, a ne više izlegala iz kontejnera sa čvrstom opnom; vena­
ma im je tekla tečnost slična onoj iz ranih okeana. Opstala su zahvaljujući br­
zini i lukavstvu. A onda, pre samo jedan tren, izvesni sitni stvorovi spustili su
se sa drveća. Podigli su se u uspravni položaj i naučili da koriste oruđa, pri­
pitomili su druge životinje, biljke i vatru i izumeli jezik. Pepeo zvezdane alhemije počeo je polako da stasava u svest. Sve bržim ritmom ta sitna stvore­
nja pronašla su pismo, gradove, umetnost i nauku, a onda i uputila svemirske
338 •
Karl Segan
brodove do planeta i zvezda. Evo šta su sve u stanju da učine vodonikovi ato­
mi, samo ukoliko imaju na raspolaganju petnaest milijardi godina kosmičke
evolucije.
Sve ovo ima prizvuk epskog mita - i to s pravom. Ali posredi je samo
opis kosmičke evolucije koju je otkrila nauka našeg vremena. Sa nama nije la­
ko, budući da predstavljamo opasnost i po same sebe. Ali istinski uvid u su­
štinu kosmičke evolucije jasno stavlja do znanja da sva stvorenja na Zemlji,
najnovije tvorevine galaktičke vodonične industrije, predstavljaju bića prema
kojima treba imati poštovanja. No, i na drugim svetovima verovatno postoje
podjednako zadivljujući preobražaji materije - te stoga željno osluškujemo šu­
move koji dopiru sa neba.
U svima nama manje ili više postoji uvreženo uverenje da su neka osoba
ili neko društvo, koji se malo razlikuju od nas, ma ko mi bili, čudni i neobič­
ni, odnosno da zavređuju naše nepoverenje i odbojnost. Razmislite samo o ne­
povoljnim konotacijama pojmova 'stranac' i 'tuđin'. Pa ipak, spomenici i kul­
ture svake naše civilizacije predstavljaju naprosto različite načine postojanja
ljudskosti. Neki vanzemaljski posetilac koji bi ispitivao razlike među ljudskim
bićima i njihovim društvima sasvim izvesno bi ustanovio da su one krajnje be­
značajne u poređenju sa sličnostima. Kosmos je po svoj prilici gusto nastanjen
inteligentnim stvorenjima. Ali Darvinov nauk sasvim je jasan: čoveka više ne­
će biti nigde. On može da postoji samo ovde. Jedino na ovoj maloj planeti.
Mi smo retki poput neke ugrožene vrste. Svako od nas je, posmatrano iz kosmičkog ugla, dragocen stvor. Ako dođete u sukob sa nekim drugim ljudskim
bićem, ostavite ga u životu. U stotinu milijardi galaksija nećete naći nijedno
drugo.
Ljudska istorija može se shvatiti kao lagano svitanje svesti o tome da mi
predstavljamo članove jedne veće grupe. U početku je naša odanost bila po­
svećena samo nama samima i našoj užoj porodici, potom skupini lutajućih lo­
vaca sakupljača, pa plemenu, malom naselju, gradu-državi, naciji. Proširili smo
krug onih koje volimo. Sada smo organizovali ono što se skromno naziva supersile, koje obuhvataju grupe ljudi različitog etničkog i kulturnog porekla grupe koje u izvesnom smislu rade zajedno, što svakako predstavlja humanizujuće iskustvo koje doprinosi stasavanju karaktera. Ukoliko želimo da opsta­
nemo, naša odanost mora se još više proširiti, kako bi obuhvatila svekoliku
ljudsku zajednicu, čitavu planetu Zemlju. Većini onih koji se nalaze na čelu
nacija ova pomisao neće se dopasti. Oni će zazirati od gubitka moći. Od njih
Ko govori u ime Zemlje
• 339
ćemo se naslušati priča o izdajama i nelojalnosti. Imućne nacije-države moraće da podele svoja bogatstva sa siromašnima. Ali, kako je to H. Dž. Vels jed­
nom prilikom primetio u drugačijem kontekstu, izbor je ovde jasan: ili VaseIjena ili ništa.
Pre nekoliko miliona godina nije bilo ljudi. Ko će biti ovde kroz nekoliko
narednih miliona godina? Tokom svih 4,6 milijardi godina istorije naše planete
ništa krupnije nikada se nije otisnulo sa nje. Ali sada se sićušne istraživačke
svemirske letelice bez ljudske posade, sa Zemlje, kreću, blistave i elegantne,
kroz Sunčev sistem. Preduzeli smo preliminarna izviđanja dvadeset svetova, me­
đu kojima su sve planete što se mogu videti golim okom, svi oni lutajući noć­
ni svetionici koji su uputili naše pretke ka razumevanju i ushićenju. Ako opsta­
nemo, naše vreme postaće slavno iz dva razloga: zbog toga što smo u ovom
opasnom trenutku tehnološke mladosti uspeli da izbegnemo samouništenje; i za­
to što smo upravo u ovoj epohi preduzeli prva putovanja ka zvezdama.
Izbor je neumoljiv i pun ironičnosti. Iste rakete-nosači koje su korišćene
za lansiranje sondi prema planetarna upotrebljavaju se i za upućivanje nukle­
arnih bojevih glava prema drugim narodima. Radioaktivni izvori energije na
'Vikingu' i 'Vojadžeru' proishode iz iste tehnologije koja je iznedrila i nukle­
arno oružje. Radio-tehnike i radarske tehnike koje se primenjuju za praćenje i
navođenje balističkih raketa i za odbranu od nuklearnih napada takođe se ko­
riste za upravljanje svemirskim letelicama što putuju ka planetarna, kao i za
osluškivanje signala civilizacija smeštenih u blizini drugih zvezda. Ukoliko
upotrebimo tu tehnologiju da uništimo sami sebe, sasvim je izvesno da se vi­
še nećemo otiskivati prema planetarna i zvezdama. Ali ovde važi i obrnuto.
Ako nastavimo ka planetarna i zvezdama, naši šovinizmi biće teško uzdrmani.
Steći ćemo kosmičku perspektivu. Uvidećemo da se naša istraživanja mogu
sprovoditi jedino u ime svih naroda planete Zemlje. Uložićemo snage u jedan
poduhvat koji je posvećen ne smrti, već životu: proširivanju našeg razumevanja Zemlje i njenih žitelja i traganju za životom izvan naše planete. Svemir­
ska istraživanja - bilo sa ljudskom posadom ili bez nje - koriste poglavito istu
tehnologiju i organizacione sposobnosti i zahtevaju istu hrabrost i odvažnost
kao i vođenje rata. Ukoliko bi došlo do istinskog razoružanja pre izbijanja nu­
klearnog rata, takva istraživanja omogućila bi vojnoindustrijskim establišmentima supersila da se najzad upuste u jedan sasvim častan poduhvat. Sredstva stra­
ćena u pripreme za rat lako se mogu preusmeriti na istraživanje Kosmosa.
340 •
Karl Segan
Razložan - pa čak i preduzimljiv - program istraživanja planeta posred­
stvom letelica bez ljudske posade uopšte nije skup. Budžet za svemirske nau­
ke u Sjedinjenim Američkim Državama prikazan je na tabeli sa 342. strane.
Odgovarajuća ulaganja u Sovjetskom Savezu nekoliko puta su veća. Uzete za­
jedno ove dve svote ravne su desetogodišnjem izdvajanju za dve ili tri nukle­
arne podmornice ili prekoračenju budžeta namenjenog nekom od mnogih siste­
ma naoružanja samo u jednoj godini. U poslednjem kvartalu 1979. planirana
cena američkog borbenog aviona F/A-18 povećana je za 5,1 milijardu dolara,
a u slučaju tipa F-16 za 3,4 milijarde. Znatno je manje potrošeno na progra­
me istraživanja planeta letelicama bez ljudske posade od njihovog početka, ka­
ko u Sjedinjenim Državama, tako i u Sovjetskom Savezu, nego što je sramno
bilo straćeno, na primer, u američkom bombardovanju Kambodže između 1970.
i 1975. godine, tom besmislenom dokazivanju valjanosti nacionalne politike na
koje je otišlo sedam milijardi dolara. Ukupna cena misije kao što je 'Viking',
koji je za odredište imao Mars, ili 'Vojadžer', koji je bio upućen ka spoljnjem
Sunčevom sistemu, znatno je manja od troškova sovjetske invazije na Avganistan u razdoblju od 1979. do 1980.
Zahvaljujući angažovanju tehnike i podsticanju visoke tehnologije novac
utrošen na svemirska istraživanja ima višestruk ekonomski učinak. Prema jed­
noj studiji, svaki dolar uložen u planete donosi sedam dolara nacionalnoj eko­
nomiji. Pa ipak, postoji mnogo važnih i lako ostvarljivih poduhvata koji nisu
preduzeti zbog nedostatka sredstava - uključujući tu, na primer, naročito vozi­
lo za vožnju po Marsu, presretanje kometa, sonde za spuštanje na Titan i op­
sežno traganje za signalima drugih kosmičkih civilizacija.
Cena obimnih svemirskih poduhvata - stalnih baza na Mesecu, recimo, ili
neposrednog istraživanja Marsa - toliko je velika da se po svoj prilici u njih
nećemo upustiti u skoroj budućnosti, sem ukoliko ne dođe do dramatičnog obr­
ta u smislu nuklearnog i 'konvencionalnog' razoružanja. No, čak i u tom slu­
čaju, verovatno bi postojale znatno preče potrebe ovde na Zemlji. Ali ja uop­
šte ne sumnjam u to da ćemo ranije ili kasnije, ukoliko izbegnemo stupicu sa­
mouništenja, uspeti da se otisnemo na takve pohode. Gotovo je nemoguće odr­
žavati statično društvo. Posredi je svojevrsna psihološka kamata na kamatu; čak
i mala težnja ka kresanju ulaganja u svemirska istraživanja, okretanje leđa Kosmosu, neumitno dovodi, tokom više pokolenja, do zamašnog nazadovanja. Na­
suprot tome, čak i ograničena spremnost da se otiskujemo u pohode sa Zemlje
- težnja ka onome, naime, što bismo, parafrazirajući Kolumba, mogli da nazo-
Ko govori u ime Zemlje
• 341
vemo 'zvezdani poduhvat' - doprinosi, tokom pokolenja, značajnom povećanju
čovekovog prisustva na drugim svetovima, prisustva koje nas ispunjava prijat­
nim osećanjem da uzimamo udela u dejstvovanju Kosmosa.
Pre 3,6 miliona godina, na području gde se danas prostire severna Tanza­
nija došlo je do erupcije jednog vulkana; oblaci pepela koji su pri tom bili iz­
bačeni iz nedara Zemlje prekrili su okolne savane i polegli po njima. Godine
1979. paleoantropolog Meri Liki našla je u okamenjenim ostacima tog pepela
otiske stopala - otiske za koje ona veruje da potiču od nekog ranog hominida, možda dalekog pretka svih današnjih ljudi na Zemlji. A tri stotine osam­
deset hiljada kilometara odatle, u jednoj suvoj ravnici koju su ljudi u trenutku
optimizma nazvali More spokoja, nalazi se još jedan otisak stopala, ostao iza
prvog čoveka koji je zakoračio na jedan drugi svet. Prevalili smo veliki put za
3,6 miliona godina, odnosno za 4,6 milijardi, odnosno za petnaest milijardi.
Jer mi, naime, predstavljamo lokalno otelotvorenje Kosmosa stasalog do
samosvesti. Počeli smo da razmišljamo o vlastitom poreklu: zvezdana građa ko­
ja umuje o zvezdama; organizovan skup deset milijardi milijardi milijardi ato­
ma koji ispituje evoluciju atoma, dokučujući dugi put koji je, barem ovde, pre­
valila svest u toku svog nastajanja. Naša odanost pripada našoj vrsti i planeti.
Mi govorimo u ime Zemlje. Obavezu da opstanemo ne dugujemo jedino sebi
samima, nego u podjednakoj meri i Kosmosu, drevnom i ogromnom, iz koga
smo iznikli.
Zahvalnice
Prvi dodatak
Pored onih kojima je zahvalnost iskazana u uvodu, ima još mnogo ljudi kojima
sam takođe veoma zahvalan zbog toga što su velikodušno posvetili svoje vreme i svo­
ju stručnost ovoj knjizi. Medu njima su Kerol Lejn, Mirna Tolmen i Dženi Arden;
Dejvid Ojster, Ričard Vels, Tom Vajdlindžer, Denis Gutieres, Rob Mek Kejn, Nensi
Kini, Džanel Balnajk, Džudi Fleneri i Sjuzan Rako, članovi televizijske ekipe koja je
radila na seriji Kosmos; Nensi Inglis, Piter Molmen, Merili O'Rajli i Dženifer Piters
iz izdavačke kuće 'Random House'; Džordž Abel, Džejms Alen, Barbara Amago, Lorens Anderson, Džonatan Erons, Halton Arp, Asma El Bakri, Džejms Blin, Bart Bok,
Zedi Bouen, Džon S. Brant, Kenet Breker, Frenk Bristou, Džon Kelendar, Donald B.
Kembel, Džudit Kembel, Elof Aksel Karlson, Majki Kara, Džon Kasani, Džudit Kastanjo, Ketrin Sezarski, Martin Koen, Džudi-Lin del Rej, Nikolas Devero, Majki Devirijan, Stiven Dol, Frenk D. Drejk, Frederik S. Djurant III, Ričard Epstin, Von R.
Ešlemen, Ahmet Fahmi, Herbert Fridmen, Robert Froš, Jon Fukuda, Ričard Gamon,
Rikardo Đakoni, Tomas Gold, Pol Goldenberg, Piter Goldrajh, Pol Goldsmit, Dž. Ri­
čard Got III, Stiven Džej Guld, Brus Hejs, Rejmond Hejkok, Vulf Hajnc, Artur Houg, Pol Hoč, Dorit Hoflajt, Vilijem Hojt, Iko Iben, Mihail Jarosinski, Pol Džepson,
Tom Karp, Bišun N. Kare, Čarls Kolhejz, Edvin Krup, Artur Lejn, Pol Meklin, Brus
Margon, Herold Mazurski, Linda Morabito, Edmond Momdžijan, Edvard Moreno, Brus
Mari, Vilijem Murnejn, Tomas A. Mač, Kenet Noris, Tobajs Oven, Linda Pol, Rodžer Pejn, Vahe Petrosjan, Džejms B. Polak, Džordž Preston, Nensi Prist, Boris Rejdžent, Dajan Renel, Majki Routon, Alen Sendidž, Fred Skarf, Marten šmit, Ernold
Sajbel, Judžin Šumejker, Frenk Šu, Nejtan Sivin, Bredford Smit, Lorens A. Soderblom, Hajron Spinrad, Edvard Stoun, Džeremi Stoun, Ed Tejlor, Kip S. Torn, Nor­
man Trouer, 0. Brajan Tun, Barbara Takman, Rodžer Ulrik, Ričard Andervud, Piter
van de Kamp, Džuri Dž. Van der Vud, Artur Von, Džozef Veverka, Helen Simpson
Višnijak, Doroti Vitalijano, Robert Vagoner, Pit Voler, Džozefin Vols, Kent Viks, Do­
nald Jomens, Stiven Jerazunis, Luis Grej Jang, Herold Zirin i Nacionalna uprava za
aeronautiku i svemir. Takođe sam zahvalan na posebnoj fotografskoj pomoći Edvardu
Kastanjedi i Bilu Reju.
Reductio ad apsurdum i kvadratni koren iz dva
Prvobitni pitagorejski dokaz o iracionalnosti kvadratnog korena iz dva temeljio se na ta­
kozvanom reductio ad apsurdum. svođenju na besmislenost: da bismo ustanovili da li je neki
iskaz tačan, ispitaćemo njegove posledice: ako tu naiđemo na neku protivurečnost, onda to zna­
či da je iskaz pogrešan. Uustrovacemo ovo jednim modernim primerom - aforizmom velikog
fizičara iz našeg stoleća Nilsa Bora: 'Suprotno od svake velike zamisli jeste druga velika za­
misao.' Ako bi ovaj iskaz bio tačan, njegove posledice jamačno ne bi bile sasvim bezazlene.
Uzmimo, na primer, ono što je suprotno od takozvanog zlatnog pravila ('Čini drugome ono
što hoćeš da ti drugi čini', Jevanđelje po Mateju, VII, 12 - prim, prev.), od zapovesti protiv
laganja ili one koja kaže: 'Ne ubij bližnjega svoga'. Proverimo stoga da li je sam Borov afo­
rizam velika zamisao. Ako je tako, onda bi i suprotni iskaz, 'Suprotno od svake velike zami­
sli nije velika zamisao', takođe morao biti tačan. A to već predstavlja reductio ad apsurdum.
Ako je ovaj suprotan iskaz netačan, onda pomenuti aforizam više ne zavređuje našu pažnju,
budući da je iz njega samog proisteklo da nije velika zamisao.
Izložićemo jednu modernu verziju dokaza o iracionalnosti kvadratnog korena iz dva, ko­
ja se temelji na reductio ad apsurdum i jednostavnoj algebri, umesto isključivo geometrijskog
dokaza do koga su došli pitagorejci. Stil izvođenja i način razmišljanja u najmanju su ruku
podjednako zanimljivi kao i zaključak:
A
Razmotrimo kvadrat čija je osnovica dugačka jednu jedinicu (jedan centimetar, jedan inč,
jednu svetlosnu godinu, svejedno). Dijagonala BC razdvaja kvadrat na dva trougla, od kojih
svaki ima po jedan prav ugao. Kod ovakvih pravouglih trouglova važi Pitagorina teorema: 1
+ l2 = x!. Ali kako su 1: + 1! = 1 + 1 = 2, to znači da je x2 = 2, te tako pišemo x = V2 ,
kvadratni koren iz dva. Naša pretpostavka je da je Vi racionalan broj: Vi = p/q, gde su p i
q ćeli brojevi. Oni mogu biti veliki koliko nam drago, odnosno mogu da predstavljaju bilo ko­
je ćele brojeve. Može se, međutim, zahtevati da nemaju zajedničke sadržatelje. Ako bismo ka-
344 •
Karl Segan
zali da je V2 = 14/10, na primer, onda bismo i brojilac i imenilac podelili sa dva i tako na­
pisali p = 7 i q = 5, a ne p = 14, a q = 10. Ukoliko bi brojilac i imenilac posedovali neki
zajednički sadržatelj, prethodno bi bilo urađenoeno skraćenje. Postoji beskonačan broj vrednosti za p i q koje možemo izabrati. Ako obe strane jednačine V2 = p/q dignemo na kvadrat,
dobićemo 2 = p2/q2; ukoliko sada obe strane ove jednačine pomnožimo sa q\ dobićemo:
p 2 = 2q2
(Prva jednačina)
Odavde proishodi da je p* neki broj pomnožen sa 2. Drugim recima, p2 je paran broj.
Kako je, međutim, kvadrat bilo kog neparnog broja takode neparan broj (l 2 = 1, 32 = 9, 51 =
25, f = 49 i tako dalje), jasno je da je i samo p paran broj, što nam dopušta da napišemo p
= 2s, gde je s neki drugi ceo broj. Ako sada ovim zamenimo p u prvoj jednačini, dobićemo:
2
Drugi dodatak
2
2
p = (2s) = 4s = 2q2
Ukoliko sada podelimo obe strane poslednje jednačine sa 2, dobićemo:
q2 = 2s2
Prema tome q2 takode je paran broj, a shodno izvođenju koje smo upravo primenili u slu­
čaju p proishodi da je i sam q paran. Ako su p i q parni, odnosno deljivi sa dva, onda to
znači da nisu skraćeni najmanjim zajedničkim sadržateljem, što je u suprotnosti sa jednom od
naših pretpostavki. Reductio ad apsurdum. Ali sa kojom? Iz rezultata do koga smo došli ne
proishodi da je skraćenje zajedničkim sadržateljima zabranjeno, da je 14/10 dozvoljeno, dok
7/5 nije. Prema tome, pogrešna mora biti polazna pretpostavka: p i q ne mogu da budu ćeli
brojevi, odnosno Vi je iracionalan. U stvari, V2 = 1,4142135...
Kakav izvanredan i neočekivan zaključak! Kakav elegantan dokaz! Ali pitagorejci su sma­
trali da treba da pritaje ovo veliko otkriće.
Pet Pitagorinih pravilnih tela
Pravilni poligon (na grčkom 'mnogougaoni') jeste dvodimenzioni lik sa izvesnim brojem,
n, jednakih strana. Kada je, na primer, n = 3, onda je posredi jednakostranični trougao, n
4 je kvadrat, n = 5 pentagon i tako dalje. Poliedar (na grčkom 'mnogostranični') jeste telo Si
je su sve stranice poligoni: na primer, stranice kocke su šest kvadrata. Jednostavan poliedar,
ili pravilno telo, nema nikakvih rupa. Od suštinske važnosti za delo pitagorejaca i Johana Kc
plera bila je činjenica da može biti pet i samo pet pravilnih tela. Najjednostavniji doka/ u
ovom smislu izvodi se iz jednog odnosa koji su znatno kasnije otkrili Dekart i Leonard Ojler
i koji dovodi u vezi broj stranica, F, broj ivica, E, i broj temena, V, pravilnog tela:
V - E + F = 2
(Druga jednačina)
U slučaju kocke ima šest stranica (F = 6) i osam temena (V = 8), što znači da je 8 E + 6 = 2, odnosno 14 - E = 2. ili E = 12; iz druge jednačine proishodi da kocka ima dva­
naest ivica, što odgovara stvarnom stanju stvari. Jednostavan geometrijski dokaz druge jedna­
čine može se naći u knjizi Kuranta i Robinsa, navedenoj u bibliografiji. Iz druge jednačine
može se dokazati da postoji samo pet pravilnih tela:
Svaka ivica pravilnog tela predstavlja po jednu stranu dva susedna poligona. Uzmimo opet
primer kocke, kod koje je svaka ivica granica između dva kvadrata. Ako zbrojimo sve strane
svih stranica jednog poliedra, nF, onda je to isto kao da smo svaku ivicu brojali po dva pu­
ta. Dakle:
nF = 2E
(Treća jednačina)
Označimo sa r broj ivica koje se stiču u svakom temenu. Kod kocke je r = 3. Isto tako,
svaka ivica spaja dva temena. Ako zbrojimo sva temena, rV, ponovo će biti isto kao da smo
svaku ivicu brojali po dva puta. Dakle:
rV = 2E
(Četvrta jednačina)
346 •
Karl Segan
Ukoliko zamenimo V i F u drugoj jednačini vrednostima iz treće i četvrte jednačine, dobićemo:
2E/r - E + 2E = 2
Za podrobnije upućivanje
Ako sad obe ove jednačine podelimo sa 2E. proizići će:
l/n + i/r = 1/2 + IE
(Peta jednačina)
Znamo da n može biti tri ili više, budući da je najjednostavniji poligon trougao, koji ima
tri strane. Takode znamo da r može biti tri ili više, budući da se najmanje tri stranice stiču u
datom temenu kod poliedra. Ako bi i n i r istovremeno bili veći od tri, onda bi leva strana
pete jednačine bila manja od dve trećine, tako da E ne bi moglo da ima pozitivnu vrednost.
Shodno tome, reductio ad apsurdum nalaže da je ili n = 3, pri čemu r može biti takode tri
ili više, ili r = 3, pri čemu n može biti takode tri ili više.
Ako je n = 3, onda peta jednačina glasi: (1/3) + (l/r) = (1/2) + (l/E) ili
l/r = l/E + 1/6
(Šesta jednačina)
U ovom slučaju r može biti samo tri. četiri ili pet. (Ukoliko bi r bilo šest ili više, jedna­
čina ne bi imala smisla.) Kada je n = 3, i r = 3, onda je posredi telo kod koga se po tri trougla sreću u svakom temenu. Prema šestoj jednačini, ono ima šest ivica; prema trećoj jednači­
ni ima četiri stranice; prema četvrtoj jednačini ima četiri temena. Očigledno, u pitanju su pira­
mida ili tetraedar; kada je, pak, n = 3, a r = 4, onda je reč o telu sa osam stranica, kod ko­
ga se četiri trougla sreću u svakom temenu - odnosno, to je oktaedar; kada je n = 3, a r = 5,
posredi je telo sa dvadeset stranica, kod koga se po pet trouglova sreću u svakom temenu odnosno, to je ikozaedar.
Kada je r = 3, onda peta jednačina ima sledeći izgled.
l/n = l/E + 1/6
Sličnim izvođenjem kao i u prethodnom slučaju pokazuje se da i n može biti samo tri,
četiri ili pet. Kada je n = 3, reč je ponovo o tetraedru; kada je n = 4, u pitanju je telo čije
su stranice šest kvadrata, odnosno kocka; konačno, kada je n = 5, posredi je telo čijih su dva­
naest stranica pentagoni, odnosno dodekaedar.
Kako n i r ne mogu biti više nijedan ćeli broj, znači da može postojati samo pet pravil­
nih tela; posredi je zaključak dobijen apstraktnim i besprekornim matematičkim izvođenjem zaključak koji je ostavio izuzetno dubokog traga na praktične ljudske poslove.
(Naučna dela izrazitijeg stručnog profila označena su zvi
1. POGLAVLJE
Boeke, Kees. Cosmic View. The Universe in Forty Jumps. New York: John 111
Fraser, Peter Marshall. Ptolemaic Alexandria. Tri toma. Oxford: Clarendon Press 1972
Morison, Samuel Eliot. Admiral of the Ocean Sea: A Life of Christopher Columbia i
Little, Brown, 1942.
Sagan, Carl. Broca's Brain: Reflections on the Romance of Science. New York: Random II"
use, 1979.
2. POGLAVLJE
Attenborough, David. Life on Earth: A Natural History. London: British Broadcasting Corpo
ration, 1979.
* Dobzhansky, Theodosius, Ayala, Francisco J., Stebbins, G. Ledyard i Valentine, James. Evo
lution. San Francisco: W. H. Freeman,1978.
Evolution. A Scientific American Book. San Francisco: W. H. Freeman, 1978.
Gould, Stephan Jay. Ever Since Darwin: Reflections on Natural History. New York: W. W.
Norton, 1977.
Handler, Philip (pr.). Biology and the Future of Man. Committee on Science and Public Policy,
National Academy of Sciences. New York: Oxford University Press, 1970.
Huxley, Julian. New Bottles of New Wine: Essays. London: Chatto and Windus, 1957.
Kennedy, D. (pr.). Cellular and Organismal Biology. A Scientific American Book. San Fran­
cisco: W. H. Freeman, 1974.
* Kornberg, A. DNA Replication. San Francisco: W. H. Freeman, 1980.
* Miller, S. L. i Orgel, L. The Origins of Life on Earth. Englewood Cliffs, N. J.: PrenticeHall, 1974.
Orgel, L. Origins of Life. New York: Wiley, 1973.
* Roemer, A. S.'Major Steps in Vertebrate Evolution.' Science, torn 158, str. 1629, 1967.
* Roland, Jean Claude. Atlas of Cell Biology. Boston: Little, Brown, 1977.
Sagan, Carl. 'Life.' Encyclopaedia Britannica, 1970. i potonja izdanja.
Karl Segan
348 •
* Sagan, Carl i Salpeter, E. E. 'Particles, Environments and Hypothetical Ecologies in the Jo­
vian Atmosphere.' Astrophysical Journal Supplement, torn 32, str. 737, 1976.
Simpson, G. G. The Meaning of Evolution. New Haven: Yale University Press, 1960.
Thomas, Lewis. Lives of a Cell: Notes of a Biology Watcher. New York: Bantam Books, 1974.
* Watson, J. D. Molecular Biology of the Gene. New York: W. A. Benjamin, 1965.
Wilson, E. 0., Eisner, T., Briggs, W. R., Dickerson, R. E., Metzenberg, R. L„ O'Brien, R.
D., Susman, M. i Boggs. W. E. Life on Earth. Stamford: Sinauer Associates, 1973.
3. POGLAVLJE
Abel!, George i Singer. B. (pr.). Science and the Paranormal. New York: Simon and Schu­
ster, 1980.
* Beer, A. (pr.). Vistas in Astronomy: Kepler, torn 18. London: Pergamon Press, 1975.
Caspar, Max. Kepler. London: Abelard-Schuman, 1959.
Cumont, Franz. Astrology and Religion Among the Greeks and Romans. New York: Dover.
1960.
Koestler, Arthur. The Sleepwalkers. New York: Grosset and Dunlap, 1963.
Krupp, E. C. (pr.). In Search of Ancient Astronomies. New York: Doubleday, 1978.
Pannekoek. Anton. A History of Astronomy. London: George Allen, 1961.
Rey, H. A. The Stars: A New Way to See Them, treće izdanje. Boston: Houghton Mifflin.
1970.
Rosen, Edward. Kepler's Somnium. Madison, Wis.: University of Wisconsin Press, 1967.
Standen, A. Forget Your Sun Sign. Baton Rouge: Legacy, 1977.
Vivian, Gordon i Raiter, Paul. The Great Kivas of Chaco Canyon. Albuquerque: University of
New Mexico Press, 1965.
4. POGLAVLJE
Charney, J. G. (pr.). Carbon Dioxide and Climate: A Scientific Assessment. Washington, D.
C: National Academy of Sciences. 1979.
Chapman, C. The Inner Planets. New York: Scribner's, 1977.
Cross, Charles A. i Moore, Patrick. The Atlas of Mercury. New York: Crown Publishers, 1977
* Delsemme, A. H. (pr.). Comets, Asteroids, Meteorites. Toledo: University of Ohio Press,
1977.
Erlich, Paul R., Ehrlich, Anne H. i Holden, John P. Ecoscience: Population. Resources. Envi­
ronment. San Francisco: W. H. Freeman, 1977.
* Dunne, James A. i Burgess, Eric. The Voyage of Mariner 10. NASA SP-424. Washington,
D. C: U. S. Government Printing Office, 1978.
* El-Baz, Farouk. 'The Moon After Apollo.' Icarus, torn 25, str. 495, 1975.
Goldsmith, Donald (pr.). Scientists Confront Velikovsky. Ithaca: Cornell University Press, 1977.
Kaufmann, William J. Planets and Moons. San Francisco: W. H. Freeman, 1979.
* Keldysh, M. V. 'Venus Exploration with the Venera 9 and Venera 10 Spacecraft.' Icarus,
torn 30, str. 605, 1977.
Kosmos
• 349
* Kresak, L. 'The Tunguska Object: A Fragment of Comet Encke?' Bulletin of the Astrono­
mical Institute of Czechoslovakia, torn 29, str. 129, 1978.
Krinov, E. L. Giant Meteorites. New York: Pergamon Press, 1966.
Lovelock. L. Gaia. Oxford: Oxford University Press, 1979.
* Marov, M. Ya. 'Venus: A Perspective at the Beginning of Planetary Exploration.' Icarus,
torn 16. str. 115, 1972.
Masursky, Harold, Colton, C. W. i El-Baz, Farouk (pr.). Apollo Over the Moon: A View from
Orbit. NASA SP-362. Washington, D. C: Government Printing Office, 1978.
* Mulholland. J. D. i Calame, O. 'Lunar Crater Giordano Bruno: AD 1178 Impact Observa­
tions Consistent with Laser Ranging Results.' Science, torn 199. str. 875. 1978.
* Murray, Bruce i Burgess, Eric. Flight to Mercury. New York: Columbia University Press,
1977.
* Murray, Bruce, Greeley, R. i Malin, M. Earthlike Planets. San Francisco: W. H. Freeman,
1980.
Nicks, Oran W. (pr.). This Island Earth. NASA SP-250. Washington, D. C: U. S. Govern­
ment Printing Office, 1970.
Oberg, James. 'Tunguska: Collision with a Comet.' Astronomy, torn 5, br. 12, str. 18, decem­
bar 1977.
* Pioneer Venus Results. Science, torn 203. br. 4382, str. 743, 23. februar 1979.
* Pioneer Venus Results. Science, torn. 205, br. 4401, str. 41, 6. jul 1979.
Press, Frank i Siever, Raymond. Earth, drugo izdanje. San Francisco: W. H. Freeman. 1978.
Rayan, Peter i Pesek, L. Solar System. New York: Viking. 1979.
* Sagan, Carl, Toon, O. B. i Pollack, J. B. 'Anthropogenic Albedo Changes and the Earth's
Climate.' Science, torn 206, str.1363, 1979.
Short, Nicholas M„ Lowman, Paul D., Freden, Stanley C. i Finsh, William A. Mission to
Earth: LANDSAT Viewes the World. NASA SP-360. Washington, D. C: U. S. Govern­
ment Printing Office, 1976.
Skylab Explores the Earth. NASA SP-380. Washington, D. C: U. S. Government Printing Of­
fice, 1977.
The Solar System. A Scientific American Book. San Francisco: W. H. Freeman, 1975.
Urey. H. C. 'Cometary Collisions in Geological Periods.' Nature, torn 242, str. 32, 2. mart
1973.
Vitaliano, Dorothy B. Legends of the Earth. Bloomington: Indiana University Press, 1973.
* Whipple, F. L. Comets. New York: John Wiley, 1980.
5. POGLAVLJE
* American Geophysical Union. Scientific Results of the Viking Project. Preneto iz Journal of
Geophysical Research, torn 82, str. 3959, 1977.
Batson, R. M., Bridges, T. M. i Inge. J. L. Atlas of Mars: The 1:5.000.000 Map Series. NA­
SA SP-438. Washington, D. C: U. S. Government Printing Office, 1979.
Bradbury, Ray, Clarke, Arthur C, Murray, Bruce, Sagan, Carl i Sullivan. Walter. Mars and
the Mind of Man. New York: Harper and Row, 1973.
Karl Segan
350 •
Burgess, Eric. To the Red Planet. New York: Columbia University Press, 1978.
Gerster, Georg. Grand Design: The Earth from Above. New York: Paddington Press, 1976.
Glasstone, Samuel. Book of Mars. Washington, D. C: U. S. Government Printing Office, 1968.
Goddard, Robert H. Autobiography. Worcester, Mass.; A. J. St. Onge, 1966.
* Goddard, Robert H. Papers. Tri toma. New York: McGraw-Hill, 1970.
Hartmann, W. H. i Raper, 0. The New Mars: The Discoveries of Mariner 9. NASA SP-337.
Washington, D. C: U. S. Government Printing Office, 1974.
Hoyt, William G. Lowell and Mars. Tucson: University of Arizona Press, 1976.
Lowell, Percival. Mars. Boston: Houghton Mifflin, 1896.
Lowell. Percival. Mars and Its Canals. New York: Macmillan, 1906.
Lowell, Percival. Mars as an Abode of Life. New York: Macmillan, 1908.
Mars as Viewed by Mariner 9. NASA SP-329. Washington, D. C: U. S. Government Printing Office, 1974.
Morowitz, Harold. The Wine of Life. New York: St. Martin's, 1979.
* Mutch Thomas A., Arvidson, Raymond E., Head, James W., Jones, Kenneth L. i Saunders,
R. Stephen. The Geology of Mars. Princeton: Princeton University Press, 1976.
* Pittendrigh, Colin S., Vishniac, Wolf i Pearman, J. P. T. (pr.). Biology and the Exploration
of Mars. Washington, D. C: National Academy of Sciences, National Research Council,
1966.
The Martian Landscape. Viking Lander Imaging Team, NASA SP-425. Washington, D. C; U.
S. Government Printing Office, 1978.
* Viking 1 Mission Results. Science, torn 193, br. 4255, avgust 1976.
* Viking 1 Mission Results. Science, torn 194, br. 4260, oktobar 1976.
* Viking 2 Mission Results. Science, torn 194, br. 4271, decembar 1976.
* 'The Viking Mission and the Question of Life on Mars.' Journal of Molecular Evolution,
torn 14, br. 1-3. Berlin: Springer-Verlag, decembar 1979.
Wallace, Alfred Russel. Is Mars Habitable? London: Macmillan, 1907.
Washburn, Mar. Mars At Last! New York: G. P. Putnam, 1977.
6. POGLAVLJE
* Alexander A. F. O. The Planet Saturn. New York: Dover, 1980.
Bell, Arthur E. Christiaan Huygens and the Development of Science in the Seventeenth
Century. New York: Longman's Green, 1947.
Dobell, Clifford. Anton Van Leeuwenhoek and His 'Little Animals.' New York: Russell and
Russell, 1958.
Duyvendak J. J. L. China's Discovery of Africa. London: Probsthain, 1949.
* Gehrels, T. (pr.). Jupiter: Studies of the Interior, Atmosphere, Magnetosphere and Satellites.
Tucson: University of Arizona Press, 1976.
Haley, K. H. The Dutch in the Seventeenth Century. New York: Harcourt Brace, 1972.
Huizinga, Johan. Dutch Civilization in the Seventeenth Century, New York: F. Ungar, 1968.
* Hunten, Donald (pr.). The Atmosphere of Titan. NASA SP-340. Washington, D. C: U. S.
Government Printing Office, 1973.
Kosmos
• 351
* Hunten, Donald i Morrison, David (pr.). The Saturn System. NASA Conference Publication
2068. Washington, D. C. U. S. Government Printing Office, 1978.
Huygens, Christiaan. The Celestial Worlds Discover'd: Conjectures Concerning the Inhabitants,
Planets and Productions of the Worlds in the Planets. London: Timothy Childs, 1798.
* 'First Scientific Results from Voyager I' Science, tom 204, br. 4396, 1. jun 1979.
* 'First Scientific Results from Voyager 2' Science, torn 206, br. 4421, str. 927, 23. novembar 1979.
Manuel, Frank E. A Portrait of Isaac Newton. Washington: New Republic Books, 1968.
Morrison, David i Samz, Jane. Voyager to Jupiter. NASA SP-439. Washington, D. C: U. S.
Government Printing Office, 1980.
Needham, Joseph. Science and Civilization in China, torn 4, deo 3, str. 468-553. New York:
Cambridge University Press, 1970.
* Palluconi, F. D. i Pettengill, G. H. (pr.). The Rings of Saturn. NASA SP-343. Washington,
D. C: U. S. Government Printing Office, 1974.
Rimmel, Richard O., Swindell, William i Burgess, Eric. Pioneer Odyssey. NASA SP-349.
Washington, D. C: U. S. Government Printing Office, 1977.
* 'Voyager 1 Encounter with Jupiter and lo.' Nature, tom 280, str. 727, 1979.
Wilson, Charles H. The Dutch Republic and the Civilization of the Seventeenth Century. London: Weidenfeld and Nicolson, 1968.
Zumthor, Paul. Daily Life in Rembrandt's Holland. London: Weidenfeld and Nicolson, 1962.
7. POGLAVLJE
Baker, Howard. Persephone's Cave. Athens: University of Georgia Press, 1979.
Berendzen. Richard, Hart, Richard i Seeley, Daniel. Man Discovers the Galaxies. New York:
Science History Publications, 1977.
Farrington, Benjamin. Greek Science. London: Penguin, 1953.
Finley M. I. Ancient Slavery and Modern Ideology. London: Chatto, 1980.
Frankfort, H., Frankfort, H. A., Wilson, J. A. i Jacobsen, T. Before Philosophy: The Intellectual Adventure of Ancient Man. Chicago: University of Chicago Press, 1946.
Heath T. Aristarchus of Samos. Cambridge: Cambridge University Press, 1913.
Heidel, Alexander. The Babylonian Genesis. Chicago: University of Chicago Press, 1942.
Hodges Henry. Technology in the Ancient World. London: Allan Lane. 1970.
Jeans, James. The Growth of Physical Science, drugo izdanje. Cambridge: Cambridge
University Press, 1951.
Lucretius. The Nature of the Universe. New York: Penguin, 1951.
Murray, Gilbert. Five Stages of Greek Religion. New York: Anchor Books, 1952.
Russell, Bertrand, A History of Western Philosophy. New York: Simon and Schuster, 1945.
Sarton, George. A History of Science, torn 1 i 2. Cambridge: Harvard University Press, 1952,
1959.
Schr^dinger, Erwin. Nature and the Greeks. Cambridge: Cambridge University Press, 1954.
Vlastos, Gregory. Plato's Universe. University of Washington Press, 1975.
Karl Segan
352 •
8. POGLAVLJE
Barnett, Lincoln. The Universe and dr. Einstein. New York: Sloane, 1956.
Bernstein Jemy. Einstein. New York: Viking, 1973.
Borden. M. i Graham 0. L. Speculations on American History. Lexington, Mass.: D. C. He­
ath, 1977.
* Bussard, R. W. 'Galactic Matter and Interstellar Flight.' Astronautica Acta, torn 6, str. 179,
1960.
Cooper, Margaret. The Inventions of Leonardo Da Vinci. New York: Macmillan, 1965.
* Dole, S. H. 'Formation of Planetary Sustems by Aggregation: A Computer Simulation.' Ica­
rus, torn 13, str. 494, 1970.
Dyson. F. J. 'Death of a Project.' (Orion.) Science, torn 149, str. 141, 1965.
Gamow, George. Mr. Tompkins in Paperback. Cambridge: Cambridge University Press, 1965.
Hart, Ivor B. Mechanical Investigations of Leonardo Da Vinci. Berkeley: University of Cali­
fornia Press, 1963.
Hoffman, Benesh. Albert Einstein: Creator and Rebel. New York: New American Library,
1972.
* Isaacman, R. i Sagan, Carl. 'Computer Simulation of Planeatary Accretion Dynamics:
Sensitivity to Initial Conditions.' Icarus, torn 31, str. 510, 1977.
Lieber, Lillian R. i Lieber, Hugh Gray. The Einstein Theory of Relativity. New York: Holt,
Rinehart and Winston, 1961.
MacCurdy Edward (pr.). Notebooks of Leonardo. Dva toma. New York: Reynal and Hitchcock,
1938.
* Martin A. R. (pr.). 'Project Deadalus: Final Report of the British Interplanetary Society Starship Study.' Journal of the British Interplanetary Society, poseban prilog, 1978.
McPhee, John A. The Curve of Binding Energy. New York: Farrar, Straus and Giroux, 1974.
* Mermin, David. Space and Time and Special Relativity. New York: McGraw-Hill, 1968.
Richter, Jean-Paul. Notebooks of Leonardo Da Vinci. New York: Dover, 1970.
Schlipp Paul A. (pr.). Albert Einstein: Philosopher-Scientist, treće izdanje. Dva toma. La Sal­
le, III: Open Court, 1970.
9. POGLAVLJE
Eddy John A. The New Sun: The Solar Results from Skylab. NASA SP-402. Washington, D.
C: U. S. Government Printing Office, 1979.
* Feynman, R. P. Leighton R. B. i Sands, M. The Feynman Lectures on Physics. Readin Mass.:
Addison-Wesley, 1963.
Gamow, George. One, Two, Three... Infinity. New York: Bantam Books, 1971.
Kasner, Edward i Newman, James R. Mathematics and the Imagination. New York: Simon
and Schuster, 1953.
Kaufmann, William J. Stars and Nebulas. San Francisco: W. H. Freeman, 1978.
Maffei, Paolo. Monsters in the Sky. Cambridge: M.I.T. Press, 1980.
Murdin, P. i Allen D. Catalogue of the Universe, New York: Crown Publishers, 1979.
* Shklovskii. I. S. Stars: Their Birth Life and Death. San Francisco: W. H. Freeman, 1978.
Kosmos
• 353
Sullivan, Walter. Black Holes: The Edge of Space, The End of Time. New York: Doubleday,
1979.
Weisskopf, Victor. Knowledge and Wonder, drugo izdanje. Cambridge: M.I.T. Press, 1979.
Neki prvorazredni srednjoškolski udžbenici iz astronomije:
Abell, George. The Realm of the Universe. Philadelphia: Saunders College, 1980.
Berman, Louis i Evans, J. C. Exploring the Cosmos. Boston: Little, Brown, 1980.
Hartmann, William K. Astronomy: The Cosmic Journey. Belmont, Cal.: Wadsworth, 1978.
Jastrow, Robert i Thompson, Malcolm H. Astronomy: Fundamentals and Frontiers, treće izda­
nje. New York: Wiley Pasachoff, Jay M. i Kutner, M. L. University Astronomy. Phila­
delphia: Saunders, 1978.
Zeilik. Michael. Astronomy: The Evolving Universe New York: Harper and Row, 1979.
10. POGLAVLJE
Abbott. E. Flatland. New York: Barnes and Noble, 1963.
* Arp, Halton. 'Peculiar Galaxies and Radio Sources.' Science, torn 151, str. 1214, 1966.
Bok, Bart i Bok, Priscilla. The Milky Way, četvrto izdanje. Cambridge: Harvard University
Press, 1974.
Campbell, Joseph. The Mythic Image. Princeton: Princeton University Press, 1974.
Ferris, Timothy. Galaxies. San Francisco: Sierra Club Books, 1980.
Ferris Timothy. The Red Limit: The Search by Astronomers for the Edge of the Universe. New
York: William Morrow, 1977.
Gingerich, Owen (pr.). Cosmology + I. A Scientific American Book. San Francisco: W. H.
Freeman, 1977.
* Jones, B. 'The Origin of Galaxies: A Review of Recent Theoretical Developments and The­
ir Confrontation with Observation.' Reviews of Modern Physics, torn 48, str. 107, 1976.
Kaufmann, William J. Black Holes and Warped Space-Time. San Francisco: W. H. Freeman,
1979.
Kaufmann, William J. Galaxies and Quasars. San Francisco: W. H. Freeman, 1979.
Rothenberg, Jerome (pr.). Technicians of the Sacred. New York: Doubleday, 1968.
Silk, Joseph. The Big Bang: The Creation and Evolution of the Universe. San Francisco: W.
H. Freeman, 1980.
Sproul Barbara C. Primal Myths: Creating the World. New York: Harper and Row, 1979.
* Stockton A. N. 'The Nature of QSO Red Shifts.' Astrophysical Journal, torn 223, str. 747,
1978.
Weinberg, Steven. The First Three Minutes: A Modern View of The Origin of the Universe.
New York: Basic Books, 1977.
* White, S. D. M. i Rees, M. J. 'Core Condensation in Heavy Halos: A Two-Stage Series for
Galaxy Formation and Clustering.' Monthly Notices of the Royal Astronomical Society,
tom 183, str. 341, 1978.
Karl Segan
354 •
11. POGLAVLJE
Human Ancestors. Readings from Scientific American. San Francisco: W. H. Freeman, 1979.
Koestler, Arthur. The Act of Creation. New York: Macmillan, 1964.
Leaky, Richard E. i Lewin, Roger. Origins. New York: Dutton, 1977.
* Lehninger, Albert L. Biochemistry. New York: Worth Publishers, 1975.
* Norris, Kenneth S. (pr.). Whales, Dolphins and Porpoises. Berkeley: University of Califor­
nia Press. 1978.
* Payne, Roger i McVay, Scott. 'Songs of Humpback Whales.' Science, torn 173, str. 585, avgust 1971.
Restam, Richard M. The Brain. New York: Doubleday, 1979.
Sagan Carl. The Dragons of Eden: Speculations of the Evolution of Human Intelligence. New
York: Random House, 1977.
Sagan, Carl. Drake, F. D., Druyan, A., Ferris T., Lomberg, J. i Sagan, L. S. Murmurs of Earth:
The Voyager Interstellar Record. New York: Random House, 1978.
* Stryer, Lubert. Biochemistry. San Francisco: W. H. Freeman, 1975.
The Brain. A Scientific American Book. San Francisco: W. H. Freeman, 1979.
* Winn, Howard E. i Olla, Bori L. (pr.). Behavior of Marine Animals, torn 3: Cetaceans. New
York: Plenum, 1979.
12. POGLAVLJE
Asimov, Isaac. Extraterrestrial Civilizations. New York: Fawcett, 1979.
Budge E. A. Wallis. Egyptian Language: Easy Lessons in Egyptian Hieroglyphics. New York:
Dover Publications, 1976.
De Laguna, Frederica. Under Mount St. Elias: History and Culture of Yacutat Tlingit.
Washington, D. C: U. S. Government Printing Office, 1972.
Emmons G. T. The Chilkat Blanket. New York: Memoirs of the American Museum of Natu­
ral History, 1907.
Goldsmith, D. i Owen, T. The Search for Life in the Universe. Menlo Park: Benjamin/Cummings, 1980.
[Class, Philip. UFO's Explained. New York: Vintage, 1976.
Krause, Aurel. The Tlingit Indians. Seattle: University of Washington Press, 1956.
La Perouse Jean F. de G., comte de. Voyage de la Perouse Autour du Monde (četiri toma).
Paris: Imprimerie de la Republique, 1797.
Mallove, E., Forward, R. L., Paprotny, Z. i Lehmann J. 'Interstellar Travel and Communica­
tion: A Bibliography.' Journal of the British Interplanetary Society, tom 33. str. 6, 1980.
* Morrison, P., Billingham, J. i Wolfe, J. (pr.). The Search for Extraterrestrial Intelligence.
New York: Dover, 1979.
* Sagan Carl. Communication with Extraterrestrial Intelligence (CETI). Cambridge: M. 1. T.
Press, 1973.
Sagan, Carl i Shklovskii, I. S. Intelligent Life in the Universe. New York: Dell, 1967.
Sagan, Carl i Page, Thornton (pr.). UFO's: A Scientific Debate. New York: W. W. Norton,
1974.
Kosmos
• 355
Story, Ron. The Space-Gods Revealed: A Close Look at the Theories of Erich von Daniken.
New York: Harper and Row, 1976.
Vaillant George C. Aztecs of Mexico. New York: Pelican Books, 1965.
13. POGLAVLJE
Drell, Sidney D. i Von Hippel, Frank. 'Limited Nuclear War.' Scientific American, torn 235,
str. 2737, 1976.
Dyson, F. Disturbing the Universe. New York: Harper and Row, 1979.
Glasstone, Samuel (pr.). The Effects of Nuclear Weapons. Washington, D. C: U. S. Atomic
Energy Commission, 1964.
Humboldt, Alexander von. Cosmos. Pet tomova. London: Bell, 1871.
Murchee, G. The Seven Mysteries of Life. Boston: Houghton Mifflin, 1978.
Nathan, Otto i Norden, Heinz (pr.). Einstein on Peace. New York: Simon and Schuster, 1960.
Perrin, Noel. Giving Up the Gun: Japan's Reversion to the Sword 1543-1879. Boston: David
Godine, 1979.
Prescott, James W. 'Body Pleasure and the Origins of Violence.' Bulletin of the Atomic Sci­
entists, str.10. novembar 1975.
* Richardson, Lewis F. The Statistics of Deadly Quarrels. Pittsburgh: Boxwood Press, 1960.
Sagan, Carl. The Cosmic Connection. An Extraterrestrial Perspective. New York: Doubleday,
1973.
World Armaments and Disarmament. SIPRI Yearbook, 1980. i prethodnih godina, Stockholm
International Peace Reasearch Institute. New York: Crane Russak and Company, 1980. i
prethodnih godina.
DODACI
Courant, Richard i Robbins, Herbert. What Is Mathematics? An Elementary Approach to Ide­
as and Methods. New York: Oxford University Press, 1969.
0 autoru
Karl Segan (preminuo 1997) bio je upravnik Laboratorije za izučavanje
planeta i profesor na katedri za astronomiju i svemirske nauke 'Dejvid Dankan' pri Univerzitetu Kornel. Imao je vodeću ulogu u ekspedicijama 'Mariner',
'Viking' i 'Vojadžer' ka planetarna, dobivši zlatnu medalju NASA za izuzetna
naučna dostignuća i umešno popularisanje, kao i međunarodnu astronautičku
nagradu 'Prix Galabert'. Bio je predsednik Odeljenja za planetne nauke Ame­
ričkog astronomskog društva, predsednik Astronomske sekcije Američkog udru­
ženja za razvoj nauke, kao i predsednik Planetološke sekcije Američke geofi­
zičke zajednice. Dvanaest godina radio je u svojstvu glavnog urednika lcarusa, vodećeg profesionalnog časopisa posvećenog istraživanju planeta. Pored če­
tiri stotine objavljenih naučnih i popularnih članaka, dr Segan je bio i autor,
koautor ili priređivač preko deset knjiga, među kojima su Razumni život u vaseljeni, Kosmička veza. Rajski zmajevi, Zagori Zemlje i Brokin mozak. Godine
1975. dobio je nagradu 'Džozef Pristli' za 'naročiti doprinos dobrobiti čovečanstva', dok mu je 1978. pripala 'Pulicerova' nagrada za književnost.
Kosmos je sve Što postoji, što je ikada postojalo i
što će ikada postojati. Čak i najbezazlenija pomisao
na Kosmos izaziva nespokoj u nama - žmarci nam
modu niz kičmu, glas nam zadrhti, obuzme nas
nelagodno osećanje, slično kakvom dalekom spomenu
na padanje sa velike visine. Postajemo svesni da
\ pristupamo najvećoj medu svim tajnama.
Veličina i starost Kosmosa nadmašuju sposobnosti
običnog ljudskog poimanja. Izgubljen negde između
bezmernosti i večnosti' nalazi se naš sićušni planetni
dorri.iPosmatrano iz kosmičke perspektive, većina
ljudskih preduzetništva izgleda beznačajno, čak
tričavo'. No. naša vrsta je mlada, radoznala i hrabra,
'a uz to i silno obećava. Tokom poslednjih nekoliko
hiljada godina došli,smo do n>jneverovatnijih i
/ najnećčekivanijih otkrića o K^smosu i o našem
/
'T
*
J
•
• 1 v • •
• •
,'mestu,u njemu, preduzeli smo istraživanja na koja je
Vuzbudljivo, i samo pomisliti. Ona nas podsećaju na to
da se čpvek razvio da bi se' čudio, da razumevanje
donosi radost, da je znanje preduslov opstanka.
Uveren'sam da naša budućnost zavisi od toga u
kojoj ćemo meri upoznati Kosmos u kome plovimo
poput zrnca prašine na jutarnjem nebu.
Karl Segan
KOSMOS
Glavni i odgovorni urednik
Miličko Mijović
Karl Segan
Urednik izdanja
Radivoje Mikić
Tehnički urednik
Jasmina Zivkovic
KOSMOS
NARODNA KNJIGA
ALFA
2001.
Download

Karl Segan KOSMOS