4 Posebno poglavlje
Sadržaj:
4.1
MREŽNI DIJAGRAM
4.1.1 Crtanje Mrežnog dijagrama 4.1.1.1 Pravljenje segmenta 4.1.1.2 Spajanje segmenata. 4.2
ORGANIZACIJA RADA NA ZADATKU
4.2.1 Najkraće trajanje 4.2.2 Najduže trajanje 4.2.3 Optimalno trajanje 4.2.4 Poređenje verzija plana. 4.3
STRUKTURA PLANA,
4.3.1 Outline Number 4.3.2 WBS 4.3.3 OBS 4.3.4 RBS 4.3.5 CBS 4.4
KORISNIČKE KOLONE I POLJA
4.4.1 Formiranje polja sa tekstualnim podacima 4.4.2 Formiranje polja sa proračunskim podacima 4.4.3 Formiranje polja sa grafičkim simbolima 4.5
SLOŽENI PLANOVI.
4.5.1 Rad sa više planova 4.5.1.1 Rad sa nezavisnim planovima 4.5.1.2 Objedinjavanje projektnih datoteka. 4.5.1.3 Skup resursa 4.5.2 Rad sa podprojektima. 4.5.2.1 Spoljne veze 4.5.2.1.1 Povezivanje podplanova. 4.5.3 Glavni plan 4.6
DODATNI DIJAGRAMI I TABELE
4.6.1 Formiranje podataka 4.6.2 Crtanje grafikona 4.6.2.1 Plan radne snage 4.6.2.2 Dijagram rada 4.6.2.3 Raspored rada na zadatku i projektu 4.6.2.4 Dijagrami kumulativnih vrednosti, “S” krive 4.6.2.4.1 Raspored kumulativnog rada na zadatku i projektu 4.6.2.4.2 Raspored troškova na zadatku i projektu 4.6.2.4.3 Planirani Stepen gotovosti radova 4.6.2.5 Bezdimenzionalni dijagram radne snage, rada i troškova radne snage 4.6.2.5.1 Planirani stepen gotovosti bezdimenzionog dijagrama 4.6.2.6 Primer korišćenja bezdimenzionog dijagrama: 4.6.3 Podaci o učešću. 4.7
RAZMENA PODATAKA SA DRUGIM PROGRAMIMA.
4.7.1 Razmena podataka sa programom Excel. 4.7.1.1 Izvoz podataka u Exel. 4.7.1.1.1 Pretežna namena Mapa. 4.7.1.1.2 Pravljenje Nove Mape. 4.7.1.2 Uvoz podataka iz Exela u Project. 4.7.1.3 Rad sa Exceoviml šablonima za Project. 4.7.1.4 Unos iz šablona u Ms Project. 4.7.1.5 Izrada Plana u Excelovom šablonu 4.8
VEŽBA: IZRADE PLANA SLOŽENOG PROJEKTA
4.8.1 Određivanje glavnih faza projekta 4.8.2 A. Izrada početnog plana projekta 4.8.2.1 Korak 1: Unos opštih podataka 4.8.2.2 Korak 2: Unos liste zadataka i podataka o fiksnim troškovima 4.8.2.3 Korak 3: Izrada vremenskog plana. 4.8.2.4 Korak 4: Izrada liste resursa 4.8.2.5 Korak 5: Dodela resursa 4.8.3 B. Izrada korisnilčkih kolona: 4.8.4 C. Analiza i korekcije početnog plana 4.8.4.1 Uređenje zadataka i vremenskog plana 4.8.4.1.1 Nepovezani zadaci 4.8.4.1.2 Ispravljanje veza 4.8.5 Rad sa podplanovima 4.8.5.1 Zajednički resursi 4.8.6 Umetanje i objedinjavanje podplanova 4.8.6.1 Spoljne veze 4.8.6.2 Podešavanje tipa zadatka. 4.8.7 Glavni plan projekta 4.8.8 D. Upoređenje izvornog i korigovanog plana. Za rad na ovom poglavlju i kasnijim vežbama koriste se datoteke sa kompakt diska.
Ove datoteke sadrže pripremljen materijal, ili urađen deo plana, koji preuzimate i nastavljate sa radom. To će
omogućiti da na poglavlju radite parcijalno, ili samo na delu koji vas interesuje.
Datoteku završnog snimka predmetne sekvence možete da koristite za proveru ispravnosti rada koji ste učinili u
predhodnim koracima.
Vizuelno obeležje datoteka je slično i stoga treba da se obrati pažnja kod izbora.
Preporučujemo da sadržaj kompakt diska iskopirate u pripremljenu omotnicu u računaru.
Omotnica
Datoteke
U ovom poglavlju:
U ovom poglavlju su prikazane napredne tehnike planiranja.
U odeljku Mrežni dijagram je prikazan način izrade i podešavanje izgleda ovog dijagrama. Koristi se za prikazivanje
organisacije rada i strukture plana, ali i za razmatranje složenih veza među zadacima.
U odeljku Organizacija rada na zadatku je pokazano kako se sa dobro organizovanim zadacima može smanjiti
trajanje projekta.
U odeljku Struktura plana je pokazano kako se veliki i složeni projekat struktuira i deli na smislene logičke i
organizacione celine, kako bi mogao da se organizuje rad na izradi plana.
U odeljku Korisničke kolone i polja se govori o njihovom načinu izrade. Ove kolone iskazuju posebnost projekta,
koja se nije mogla da izrazi opštim Projectovim kolonama.
Odeljak Složeni planovi tretira ovu obimnu i složenu materiju samo u osnovnim naznakama, sa ciljem da se pokaže
kako se oni sastoje od prostih planova.
Dodatni dijagrami i tabele prikazuju podatke koji su od posebne važnosti za pripremu i organizaciju rada na
projektu. Dijagram Planirani stepen gotovosti se koristi za praćenje i ocenu napredovanja radova projekata koji su
u realizaciji.
Vežba: Izrade plana složenog projekta je prilika da se primeni, uglavnom, sve o čemu je bilo reči u dosadašnjem
izlaganju.
Izvod iz poglavlja:
Struktura plana,
Outline Number
WBS
OBS
RBS
CBS
Struktura plana,
Outline Number
Neki projekti mogu da imaju složenu strukturu sa mnogo zadataka, koji se povezuju u skladu sa tehnologijom
grupe i tehnologijama delova projekta u kojima se nalaze. To dovodi do do teškoće u utvrđivanju i identifikaciji
zadataka. U takvoj situaciji je potrebno pomagalo sa kojim bi se uspostavio osnovni red u daljem radu na izradi
plana.
Rešenje je nađeno u Struktuiranju. To je način da se projekat podeli na smislene i logične celine. Struktuiranje se
satoji od određivanja glavnih delova projekta. Potom se za svaki deo posebno, u skladu sa njegovom tehnološkom
zavisnošću, određuju pod delovi i tako dalje, dok se ne definiše ceo deo. Isti postupak se sprovodi za preostale
glavne delove.
Na meniju:
,
se nalaze komande kojima uređujete i prikazujete strukturu.
Za jasnu identifikaciju zadataka je uveden strukturni broj. Uvođenjem jedinstvenog broja izbegnuta mogućnost
zabune oko naziva zadataka.
Naprimer, ako je predmet projekta izgradnja bloka od nekoliko kuća, onda su pojedinačne kuće glavni delovi
projekta, a zadaci: betoniranje, zidanje, malterisanje i ts. su isti za svaku kuću odnosno deo projekta.
Strukturni broj, Outline Namber je numerički odraz strukture projekta. Vodeći broj (1, 2, 3...) prestavlja glavni deo
projekta, sledeći prestavlja pod deo i tako dalje.
PROJEKAT
Outline Number
I nivo - Glavni delovi
1
2
3
4
5
II nivo - Pod delovi
1.1
1.2
5.1
5.2
III nivo - Faze
1.1.1
1.1.2
5.1.1
5.1.2
IV nivo - Grupe zadataka
1.1.2.1
1.1.2.2
1.1.2.3
5.1.1.3
5.1.1.1
5.1.1.2
V nivo - zadaci (aktivnosti)
1.1.2.3.1
1.1.2.3.2
1.1.2.3.3
5.1.1.1.1
5.1.1.1.2
5.1.1.1.3
Slika 4.1 Struktuiranje složenog plana.
Ms project ima predefinisanu kolonu Outline Namber. Kod prikaza u Projectu počinje se sa brojem 1 i nastavlja sa
svim njegovim podbrojevbima, potom sa brojem 2 i tako dalje.
Ovako uređen i numerisan skup zadataka ne znači da zadaci jednog dela ne zavise od zadataka drugog dela. Ta
zavisnost je svakako po pitanju resursa i finansija, jer dele iste izvore. Osim toga završetak zadatka, ili njegovih
proizvoda, u jednom delu projekta može da bude uslov za početak nekog zadatka u drugom delu projekta i ts.
Outline Namber je sličan WBS-u .
WBS
(Work Breakdown Structure, radna struktura plana) je način kako da se projekat podeli na smišljene, logičke i
tehnološke celine, kako bi mogli da se definišu svi zadaci i uspostave veze među njima. Vezan je za nastanak i
tradiciju razvoja discipline planiranja po kojoj:
-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.
-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-.-
OBS
(Organization Breakdown Structure) , organizaciona struktura projekta.
Radi se u skladu sa WBS om.
Svrha OBS – a je da se utvrd organizaciona struktura projekta:
−
Ko je ovlašćeno lice koje će obaviti posao.
−
Koje odgovornosti i ovlašćenja ima to lice.
−
Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlašćenja prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.
OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko šta radi u projektu i delovima projekta.
PROJEKAT...
OBS
I nivo odgovornosti
Učesnik 1
Učesnik 2
Učesnik
Učesnik n
II nivo odgovornosti
Učesnik 2.1
III nivo odgovornosti
Učesnik 2.1.1
Učesnik 2.1.2
Učesnik 2.1.3
odgovornost na zadatku
Učesnik 2.1.1.n
Učesnik 2.1.2.m
Učesnik 2.1.3.k
Učesnik 2.1.1.x
Slika 4.2 Organizaciona struktura Učesnika
Nakon formiranja OBS – a poznati su sve učesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlašćenja učesnika.
Kao pandam tome možemo da budemo zainteresovani i za organizacionu šemu resursa.
RBS
(Resource Breakdown Structure )
RBS (resursna struktura projekta) prikazuje radne i materijalne resursa grupisane po funkcijama i uređenih po
hijerarhijskoj strukturi.
RBS identifikuje ko i sa čime izvršava posao na zadacima.
PROJEKAT
RBS
Po kategorije resursa
Materijalni resursi
Radni resursi
Po grupi resursa
Radna oprema
Radna snaga
Materijal
projekta
Ostali materijal
Po vrsti resursa
Radna snaga
vrsta A
Radna snaga
vrsta B
Radna snaga
vrsta C
Materijal proj
vrste K
Po zahtevu zadatka
Sum Ri
Sum Ri
Sum Ri
Slika 4.3. Resursna struktura na Projektu
Sum Ri
CBS
(Cost Breakdown Structure, troškovna struktura projekta). prikazuje hijerarhijsku troškovnu organizaciju projekta.
Sam projekat predstavlja najviši nivo CBSa – a, koji se razvija sa zadatkom da planira, prati i izveštava o
troškovima na aktuelnom projektu, a saglasno finansijskim i knjigovodstvenim procedurama. To ostvaruje preko
troškovnih centara i pod centara, koji treba da za obuhvat projekta pravovremeno evidentiraju nastale troškove,
ocene pripadajuće nefakturisane troškove za posmatrani period i rasporedele ih na zadatke saglasno obimu.
Troškovi se odnose na sve troškove iz Obuhvata projekta: direktne, indirektne i sve ostale.
Troškovni
centar
I nivo - kategorije troškova
Radna
snaga
Oprema
Materijali
Transport
Potrošnja
Obaveze
Ostalo
II nivo - grupe troškova
Materijal
A1
Materijal
B1
Materijal
C5
Materijal
K23
Materijal
N1
III nivo - konta troškova
Kxy
Kxt
Kmn
Kmq
Kpr
nivo - razvrstavanje po zadacima
Z
A
D
A
C
I
Slika 4.4. Šema formiranja podataka o troškovima zadataka, (troškovi resursa i ostali troškovi).
Mesto i broj troškovnih cenatra je u saglasnosti sa veličinom i složenošću projekta i nalaze se u preseku
odgovarajućih nivoa WBS i OBS.
Nakon formiranja CBS – a poznata je organizacija i raspored troškovnih centara.
PROJEKAT
WBS
Učesnik 2
Učesnik3
PROJEKAT
OBS
Učesnik 1
ΣA
Σ Β
Σ C
Σ D
Σ E
TC 1
TC 2
TC 3
PROJEKAT
CBS
Slika 4.5. Organizacija i raspored troškovnih centara na velikom projektu.
Download

4 Posebno poglavlje - Upravljanje Projektom