Образовање и обуке наставника
на Западном Балкану
Извештај: СРБИЈА
Превод публикације Европске комисије
Овај документ је превод Студије о образовању наставника чију је израду финансирала Европска комисија. Студија одражава само ставове аутора и Комисија и Фондација Темпус се не могу
сматрати одговорним за било какву употребу информација које студија садржи.
Аутор студије: Милица Поповић, Спољни консултант за ICF GHK | GHK Polska Sp. z o. o.
Провера: Александра Дуда (ICF GHK), Теренс Клифорд-Амос (спољни консултант),
Мариа Голубева (ICF GHK)
Редактор: Елени Скикос, Европска комисија
Септембар 2013.
Издавач:
Фондација Темпус
[email protected]
www.tempus.ac.rs
За издавача:
Марија Филиповић-Ожеговић
Уредник:
Софија Дукић
Превод:
Фондација Темпус
Лектура и коректура:
Ивана Веселиновић
Тираж:
1000 примерака
Припрема и штампа:
Штампарија Плус Београд
Западнобалканска платформа за образовање и обуке покренута је 7. марта 2012. године. Ради
се о најновијој иницијативи ЕУ за унапређени дијалог у области образовних политика и регионалне сарадње на Западном Балкану. Њени циљеви су да помогне нашим партнерима у
региону како би се боље припремили за учешће и сарадњу у области образовних политика ЕУ,
у Отвореном методу координације, да побољшају своје учешће у програмима ЕУ као и да се
помогну њихови реформски напори у области образовања и обуке. Платформа је такође прилика за разматрање питања од заједничког интереса међу учесницима, ширење примера добре
праксе, за одређивање приоритета и потреба за даљу подршку.
Један од највиших приоритета које су министарства просвете идентификовала прошле године
била је обука наставника и затражена је подршка ЕУ на ову тему. Као одговор на овај захтев, ЕУ
је наручила израду студије којом би се мапирала ситуација о томе како се наставници образују
и обучавају у овом делу Европе, пошто су свеобухватне информације о овој теми биле оскудне.
Тако су циљеви ове студије били да се успостави преглед кључних политика, програма, система квалификација, механизама осигурања квалитета, увођења у посао и менторских програма,
континуираног професионалног развоја и других аспеката образовања и обуке наставника у
свакој од земаља, али и њихово поређење унутар региона.
Резултати студије налазе се у извештајима појединачних земаља и у обједињеном извештају
где су упоређене предности, слабости и добре праксе из региона. Ови извештаји биће коришћени у дијалогу о образовним политикама унутар Западнобалканске платформе за образовање
и обуку и надамо се да ће допринети текућим националним реформама. Најважнији резултати
студије представљени су, а искуства размењена на регионалном семинару који је Европска
комисија организовала као једну од активности Платформе, у Охриду у Републици Македонији,
од 19. до 20. новембра 2013. године.
Наставници спадају у најутицајније људе у животу сваког појединца. Свако од нас ће се сетити
оних који су нас инспирисали, гурали напред и водили. Никада не можете претерати са истицањем значаја рада наставника. Он је директно повезан са квалитетом основног образовања, развојем кључних компетенција, а такође утиче на квалитет образовања на вишим нивоима. Стога
сам веома задовољан што је ЕУ са овом студијом могла да допринесе дијалогу о образовним
политикама и обукама наставника на Западном Балкану.
Превод предговора Јана Трушћинског
Генералног директора за образовање
и културу Европске комисије
2 Септембар 2013
Септембар 2013
3
Садржај
Речник*
Речник .............................................................................................................................. 5
Списак скраћеница............................................................................................................ 6
1
Основно и средње образовање: преглед........................................................... 7
Оцењивање
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
Структура образовног система................................................ ..............................................................7
Организација основног и средњег образовања.................................................................................7
Улога основног и средњег образовања...............................................................................................8
Улога наставника основних и средњих школа....................................................................................9
Кључни трендови у основном и средњем образовању..................................................................10
2
Владина политика у области образовања наставника..................................... 12
2.1
2.2
2.3
2.4
2.5
Законодавни оквир.............................................................................................................................12
Институционални оквир.....................................................................................................................13
Националне реформе основног и средњег образовања................................................................16
Националне реформе, политике и програми образовања наставника.........................................17
Предвиђања потреба за политикама у области образовања наставника.....................................18
3
Организација иницијалног образовања наставника (ИОН)............................. 19
Учионичка
пракса
Компетенције
Континуирани
професионални
развој
Увођење у
посао
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
Институције на којима се стиче иницијално образовање и финансирање ИОН..........................20
Уписне процедуре...............................................................................................................................20
Студијски програми.............................................................................................................................20
Курикулум и стандарди за образовање наставника........................................................................21
Методе оцењивања............................................................................................................................22
4
5
Подршка новим наставницима......................................................................... 22
Континуирани професионални развој наставника (КПР)................................. 23
Институције које нуде КПР и финансирање КПР..............................................................................24
Организација обука за стручно усавршавање наставника..............................................................24
Исходи учења
6
Квалификације наставника и осигурање квалитета......................................... 25
7
Иновације у образовању наставника................................................................ 28
Иницијално
образовање
наставника
Пробни период
8
Партнерство и интеракција са спољним актерима.......................................... 30
5.1
5.2
6.1
6.2
7.1
7.2
7.3
8.1
8.2
8.3
9
9.1
9.2
Квалификације наставника основних и средњих школа.................................................................25
Механизми осигурања квалитета......................................................................................................26
Иновативне праксе и методе.............................................................................................................28
Употреба информационих и комуникационих технологија............................................................29
Могућности и ограничења увођења иновација у систем образовања наставника.....................30
Партнерства између институција за образовање наставника и школа.........................................30
Улога пословног сектора у образовању наставника........................................................................31
Улога невладиних организација и спољна подршка за образовање наставника.........................31
Кључне снаге, изазови и перспективе.............................................................. 34
Тренутне предности и слабости образовања наставника..............................................................34
Потребе за даљим деловањем у оквиру образовних политика.....................................................35
Библиографија................................................................................................................. 38
Анекс 1 Структура образовног система у Србији........................................................... 40
Анекс 2 - Кључна тела одговорна за образовање наставника – упоредна табела........ 41
Анекс 3 - Програми за образовање наставника – сумарна табела................................ 42
Анекс 4 - Минималне квалификације потребне за наставнике основних и средњих
школа................................................................................................................. 43
Анекс 5 - Развојне могућности и изазови за континуирани професионални развој
наставника......................................................................................................... 44
ISCED нивои
Професионално
образовање и
обука
Стандарди
струке
Квалификација
Наставник
Институција за
образовање
наставника
Вештина
Стандард
*
4 Септембар 2013
Збир метода и процеса за процену способности (знања, вештина и / или компетенције)
за појединца, која најчешће води до издавању сертификата/дипломе сертификације.
Практична настава, заснована на боравку у школи, током иницијалног образовања
наставника (ИОН), чије је трајање најдуже неколико недеља. Она такође укључује и
наставничке задатке ван учионице, као што је сарадња са колегама или комуникација
са родитељима. Она треба да буде под надзором наставника из школе, а уз периодичне провере од стране наставника ИОН.
Скуп исхода учења: шта наставник зна, разуме и уме да уради.
Усавршавање на послу - активности које развијају вештине, знање, стручност и друге карактеристике наставника пружене у формалном окружењу или на неформалан
начин, поред основног иницијалног образовања потребног за обављање тог посла. У
неким случајевима, може довести до стицања нових квалификација. Израз се користи
наизменично са изразом „усавршавање на послу“.
Фаза на почетку каријере сваког наставника током које нови наставник, пошто је завршио формални програм иницијалног образовања за наставника, добија структурирано вођење и подршку (нпр. од ментора). Током ове фазе, нови наставници обављају
неке или све задатке које раде искусни наставници, и добијају надокнаду за свој рад.
Та фаза обично траје неколико месеци.
Међународни стандард класификације образовања (ISCED) је и инструмент за израду статистика о образовању на међународном нивоу. Он прави разлику између шест
нивоа образовања: предшколско образовање (ISCED ниво 0), основно образовање
(ISCED ниво 1), ниже средње образовање (ISCED ниво 2), више средње образовање
(ISCED ниво 3), образовање након средње школе које се још не сматра терцијарним
нивоом (ISCED ниво 4), терцијарно образовања – тип А (ISCED ниво 5А), терцијарно
образовање тип – Б (ISCED ниво 5Б), напредне истраживачке квалификације (ISCED
ниво 6).
Изјава о томе шта ученик зна, разуме и у стању је да уради по завршетку процеса
учења. Приступ заснован на исходима учења наглашава резултате процеса учења,
уместо да се фокусира на улазним критеријумима као што је дужина студирања.
Образовање које студент добија пре него почне да ради у настави, које га води ка
стицању квалификације за то занимање. Обично се стиче на институцијама високог
образовања.
Привремено именовање у облику пробног рада, после којег обично долази стално
запослење, чији услови могу да варирају. Он може да траје од неколико месеци до
неколико година, под различитим условима (у зависности од радних прописа) и може
бити предмет коначне процене и после којег обично уследи стално запослење.
Образовање и обука која пружа будућим наставницима неопходне теоријске и практичне вештине да би добили звање наставника. Поред курсева из психологије, наставних метода и методологије, укључена је и пракса у учионици.
Изјаве које дефинишу професионална знања, вештина и компетенције које наставници треба да имају у свакој фази своје каријере.
Формална потврда (нпр. сертификат, диплома) да је појединац постигао исходе учења
у складу са одређеним стандардима и/или захтев за појединца да уђе, или напредује
у оквиру занимања.
Особа којој се признаје статус наставника (или еквивалентно звање) у складу са законима и праксом дате државе.
Свака институција одговорна за организацију програма ИОН која је овлаштена да додељује неку од квалификација за ИОН.
Увежбана или научена ефикасност у обављању одређене (једноставне или комплексне) активности или одређеног задатка.
Минимални ниво, дубина и ширина онога што треба да се научи. Он пружа основу за
коначно оцењивање, планирање и реализацију наставе и активности обуке. Исходи
учења који се користе у наставним програмима могу се сматрати стандардима.
Дефиниције које примењује Европска комисија, међународне организације, или које се користе у научним
истраживањима.
Септембар 2013
5
Списак скраћеница*
1
Основно и средње образовање: преглед
КПР
Континуирани професионални развој
ЕСПБ
Европски систем преноса бодова и акумулације кредита
ETF*
Европска фондација за обуку (European Training Foundation)
ЕУ
Европска унија
GIZ*
Немачка агенција за развојну помоћ (Deutsche Gesellschaft für Internationale
Zusammenarbeit)
ВШИ
Високошколске установе
ИКТ
Информационе и комуникационе технологије
IPA*
Инструмент за претприступну помоћ (Instrument for Pre-Accession Assistance)
■■
Предшколско образовање (узраст од 6 месеци до 6 година)
ИОН
Иницијално образовање наставника
■■
Обавезно предшколско образовање (узраст 5/6 година)1
НВО
Невладина организација
■■
Обавезно основно образовање (узраст 6/7 до 15 година)
OECD*
Организација за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Co-operation
and Development)
○○ Нижи ниво – разредна настава (узраст од 6 до 11 година, 1–4 разреда)
SDC*
Швајцарска агенција за развој (Swiss Development Council)
○○ Виши ниво – предметна настава (узраст од 11 до 15 година, 5–8 разреда).
UNDP*
Програм за развој Уједињених нација (United Nation Development Programme)
UNESCO*
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (United Nations
Educational, Scientific and Cultural Organization)
UNICEF*
Фонд Уједињених нација за децу (United Nations Children’s Fund)
○○ Занатске и специјализоване школе које трају од 3 до 4 године
VET*
Средње стручно образовање и обука (Vocational education and training)
○○ Уметничке школе које трају 4 године
WB*
Светска банка (World Bank)
○○ Средње школе за образовање одраслих које траје од 2 до 3 године.
Овај одељак пружа кратак преглед организационих и институционалних аспеката образовног
система са посебним освртом на основно и средње образовање. Дефинише се улога основног
и средњег школовања, улога основних и средњих школа, и наводе кључни индикатори школског
образовања. Допуњен је графичком шемом садашње структуре образовног система у Републици Србији (Анекс 1).
1.1
Структура образовног система
Систем образовања у Републици Србији чине:
■■
Средњешколско образовање (узраст од 15 до 19 година):
○○ Опште средње школе (гимназије) које трају 4 године
* скраћенице остављене у изворном облику (прим.прев.)
■■
Високо образовање:2
○○ Први циклус: студије првог степена (3–4 године, 180–240 ЕСПБ)
○○ Други циклус: студије другог степена - мастер и специјалистички студијски
програми (1–2 године, 60–120 ЕСПБ)
○○ Трећи циклус: докторске студије (3 године, 180 ЕСПБ).
■■
Струковно образовање: струковне студије првог степена (3 године, 180 ЕСПБ) и
специјалистичке струковне студије (1–2 године, 60-120 ЕСПБ)3
За графички приказ образовног система погледајте Анекс 1.
1.2
Организација основног и средњег образовања
Основно образовање у Србији је обавезно и траје 8 година. Оно је подељено у два
циклуса:
■■
Први циклус обухвата прве 4 године образовања, а наставу држи разредни наставник (учитељ) и неки предметни наставници (нпр. страних језика, физичког
васпитања, уметности);
■■
Други циклус обухвата наредне 4 године, током којих часови држе предметни
наставници.
Основно образовање за одрасле траје од 3 до 5 година. Оно се одвија у основним школама и бесплатно је у институцијама које је основала и финансира држава.
1
2
3
6 Септембар 2013
Предшколско образовање које се одвија годину дана пре очекиваног почетка основног образовања је обавезно од 2006/2007 школске године за сву децу у трајању од најмање девет месеци, четири сата дневно.
Оно је бесплатно у државним предшколским институцијама
Закон о високом образовању Службени гласник Републике Србије (Службени гласник РС) 76/05, http://www.
mpn.gov.rs/propisi/propis.php?id=14
Закон о основама система образовања и васпитања Републике Србије, Службени гласник 72/09,52/11 и
55/13, http://www.mpn.gov.rs/propisi/propis.php?id=0
Септембар 2013
7
Главни циљеви образовања и васпитања у целини, укључујући и средње образовање,
у складу са чланом 4 Закона о основама образовања и васпитања 5 су:
■■ интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког детета и ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;
■■ стицање квалитетних знања, вештина и ставова које су свима неопходне за лично остварење и развој, инклузију и запослење;
■■ стицање и развијање основних компетанција у погледу комуникације на матерњем језику, комуникације на страним језицима, математичке писмености и
основних компетенција у науци и технологији, дигиталне компетенције, компетенције учења како се учи, међуљудске и грађанске компетенције и културног
изражавања;
■■ развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса;
■■ развој способности проналажења, анализирања, примене и саопштавања информација, уз вешто и ефикасно коришћење информационо-комуникационих
технологија;
■■ оспособљавање за решавање проблема, повезивање и примену знања и вештина у даљем образовању, професионалном раду и свакодневном животу;
■■ развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, учење и
образовање током целог живота и укључивање у међународне образовне и професионалне процесе;
■■ развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања свог мишљења;
■■ оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и
занимања, сопственог развоја и будућег живота;
■■ развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву, оспособљавање за рад и занимање стварањем стручних компетенција, у складу са
захтевима занимања, развојем савремене науке, економије, технике и технологије;
■■ развој и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;
■■ развој свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне
средине, еколошке етике и заштите животиња;
■■ развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, квалитетне и ефикасне сарадње са другима и спoсобности за тимски рад и неговање
другарства и пријатељства;
■■ развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски
уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских
права, права на различитост и бризи за друге, као и основних вредности правде,
истине, слободе, поштења и личне одговорности;
■■ формирање ставова, уверења и система вредности, развој личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности држави Србији, поштовање и неговање српског језика и свог језика, традиције и културе српског
народа, националних мањина и етничких заједница, других народа, развијање
мултикултурализма, поштовање и очување националне и светске културне баштине;
■■ развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне
и узрасне равноправности, толеранције и уважавање различитости.
■■ повећање образовног нивоа становништва и развој Републике Србије као државе засноване на знању.
Средње образовање траје од 3 до 4 године, а за одрасле, од 2 до 3 године. Специјализовано и занатско образовање траје од 1 до 2 године. Да би се уписали у средње
школе, ученици морају да заврше основно образовање и да положе завршни испит
(“мала матура“). Ученици могу поново да упишу средње образовање и ако су већ завршили средњу школу, у циљу стицања различитих и додатних квалификација и/или
специјализованог знања или занатског образовања.
Табела 1.1 Организација образовног система - кратак табеларни преглед
Опис
Године / Број
Узраст ученика који креће у основно образовање
6/7
Број година основне школе
8
Узраст ученика који креће у средњу школу
11*
Број година средњег образовања
4*
Број година средње школе
3-4
Број година обавезног школовања
8**
* Према нивоима ISCED-а.
** +1 година обавезног предшколског образовања.
1.3
Улога основног и средњег образовања
Након завршетка основног образовања и васпитања, као што је дефинисано Законом
о основној школи4, ученици ће:
■■
имати усвојен интегрисани систем научно заснованих знања о природи и друштву и бити способни да тако стечена знања примењују и размењују;
■■
умети да ефикасно усмено и писмено комуницирају на српском, односно на српском и језику националне мањине и најмање једном страном језику користећи се
разноврсним вербалним, визуелним и симболичким средствима;
■■
бити функционално писмени у математичком, научном и финансијском домену;
■■
умети да ефикасно и критички користе научна знања и технологију, уз показивање одговорности према свом животу, животу других и животној средини;
■■
бити способни да разумеју различите форме уметничког изражавања и да их
користе за сопствено изражавање;
■■
бити оспособљени за самостално учење; бити способни да прикупљају, анализирају и критички процењују информације;
■■
моћи да идентификују и решавају проблеме и доносе одлуке користећи критичко и креативно мишљење и релевантна знања;
■■
бити спремни да прихвате изазове и промене уз одговоран однос према себи и
својим активностима;
■■
бити одговорни према сопственом здрављу и његовом очувању; умети да препознају и уваже људска и дечја права и бити способни да активно учествују у
њиховом остваривању;
■■
имати развијено осећање припадности сопственој породици, нацији и култури,
познавати сопствену традицију и доприносити њеном очувању и развоју;
■■
знати и поштовати традицију, идентитет и културу других заједница и бити способни да сарађују са њиховим припадницима;
■■
бити способни да ефикасно и конструктивно раде као чланови тима, групе, организације и заједнице.
1.4
Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура постизање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, уважавајући принципе образовања,
предзнања, потребе, интересовања и посебне могућности детета и ученика.6
5
4
Закон о основној школи, Службени гласник РС, 55/13, члан 22.
8 Септембар 2013
Улога наставника основних и средњих школа
6
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 4
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 118
Септембар 2013
9
7
8
ске стопе наталитета у Србији, број наставника у основном образовању је порастао. Као последица тога, однос наставник - ученик се смањио током протеклих
година. Укупне стопе уписа су такође пале.
■■
Број ученика у средњем образовању је такође смањен због малог наталитета.
Међутим, стопа уписа у средње образовање је порасла и неке интересне групе
тврде да је то резултат реформи у средњем образовању.
■■
Број наставника у средњем образовању је пао, због смањења потребе за наставницима и / или мањег интересовања за наставничку професију.
■■
Проценат жена наставника, како у основном, тако и у средњем образовању,
остао је прилично уравнотежен, што показује да се овај аспект професије није
променио.
коментар на нацрт, Министарство просвете, науке и технолошког развоја
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/
10 Септембар 2013
Буџетска потрошња за образовање је стално расла од 2005. године и достигла
свој врхунац у 2009. години, када је поново почела да пада, пошто је Република
Србија ушла у економску кризу. Ефекти економске кризе могу се приметити од
2010. године па надаље.
■■ Док је број ученика у основним школама стално опадао од 2005. године, због ни-
-- -- -99.28
-
9 Укупан број ученика уписаних у основне државне и приватне школе и укупан број ученика уписаних у средње државне и приватне школе.
10 Проценат грађана узраста од 15 до 24 године који са разумевањем читају и пишу кратку, једноставну изјаву о свом свакодневном животу, http://stats.oecd.org/glossary/detail.asp?ID=1536
11 Подаци о основном образовању односе се на основно образовање у Србији (8 година трајања), што одговара ISCED нивоима 1 и 2, а подаци за средње образовање се односе на средње образовање у Србији, што одговара ISCED
нивоу 3.
Извори: Завод за статистику Републике Србије,, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/11 Светска банка, http://databank.worldbank.org
* Недостајући подаци се не могу наћи на релевантним домаћим и међународним сајтовима
598 108
587 147
579 042
288 121
286 844
285 596
49 140
49 781
50 600
28 511
29 074
29 750
12.211.8 11.4
10.19.9 9.6
98.497.0 96.4
83.184.084.4
71.271.5 71.1
63.363.8 63.4
94.996.396.6
Писменост младих10
2011
659 543
641 612
622 564
610 078
297 708
293 711
290 387
288 163
45 610
46 300
47 001
48 580
36 776
27 004
27 365
28 014
14.5 13.9 13.2 12.6
11.1 10.9 10.610.3
.. 99.8 99.1 99.5
79.480.1 81.482.2
71.7 71.8 71.6 71.2
62.2 62.5 63.3 63.5
95.2 96.7 94.595.6
2010
Ученици у основној образовању9
Ученици у средњем образовању
Наставници у основном образовању
Наставници у средњем образовању
Однос ученик-наставник у основном образовању
Однос ученик-наставник у средњем образовању
Упис у основне школе (% нето)
Упис у средње школе (% нето)
Проценат жена наставника у основним школама
Проценат жена наставника у средњим школама
Стопа завршетка основне школе, укупно (% релевантне старосне групе)
2009
На основу података добијених од Републичког завода за статистику8 и базе података
Светске банке (март 2013), могу се приметити следећи трендови у школском образовању:
4.004.37 4.67 4.85 5.044.88 4.77
8,55
8,91
8.86
9.33
9.49
9.11
-
2008
Наставници такође треба да учествују у планирању развоја школе и стварању планова
и програма на нивоу школе.
Година
Опис
Јавна потрошња на образовање као% БДП-а
Јавна потрошња на образовање као % буџета Владе
2007
■■
2006
Кључни трендови у основном и средњем образовању
2005
1.5
Табела 1.2 Кључни статистички подаци о основном и средњем образовању *
У развоју образовних политика у Србији последњих година нагласак се све више ставља на одговорност наставника за постизање кључних компетенција код ученика.7 У
исто време, од наставника се такође очекује да подстакну лични развој и одрже атмосферу толеранције и недискриминације - фактори који су стекли посебан значај због
увођења инклузивног образовања као једног од приоритета данашњег образовања.
Септембар 2013
11
2.
Владина политика у области образовања наставника
Правилник о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника21 дефинише увођење у посао нових наставника и стручних сарадника, спровођење
и евалуацију увођења у посао, програм лиценцирања, евалуацију програма лиценцирања, финансирање испита за лиценцу и тело које испитује за лиценцу,
садржај и методологију регистра наставника и формулу за лиценцу.
■■ Правилник о стандардима квалитета рада установа22 садржи стандарде квалитета школских програма и годишњих планова рада; наставе; исходе учења ученика; подршку ученицима; школску етику, организацију и управљање школом и
ресурсима.
■■ Правилник о врсти стручне спреме наставника, стручних сарадника и помоћних
наставника у гимназијама23 садржи врсте квалификација које су потребне за
сваку позицију наставника у гимназијама.
У јуну 2013. године усвојено је неколико нових закона о образовању, чиме је измењен
Закон о основама система образовања и васпитања и уведени нови закони о основном образовању, о средњем образовању и о образовању одраслих. Нова законодавна
решења одражавају промене које су уведене у систем образовања током последње
деценије.
Будући да је развој правног оквира у току, постоји потреба за додатним прописима
и правилницима како би се створила основа за спровођење оквира који одражава
усвојене законске измене. На пример, иако нови закони, усвојени 2013. године, боље
одражавају опште циљеве образовања и опште исходе учења ученика, постоји и потреба да се уведе учење фокусирано на ученика као методолошки помак у учионици.
Поред тога, примена усвојених закона, заједно са сигурношћу у пуну институционалну
и финансијску подршку за њих, остаје изазов. Саговорници су, кроз целу ову студију,
препоручивали више транспарентности и више учешћа заинтересованих страна у законодавном процесу ради решавања ових питања.
■■
Циљ овог дела је да представи основни законодавни и институционални оквир, националне
политике, реформе и стратегије које се баве основним и средњим образовањем, као и иницијалниm образовањем наставника и њиховим усавршавањем на послу. Одељак се завршава
списком о предвиђеном будућем развоју ових области.
2.1
Законодавни оквир12
Следећи правни акти и прописи постављају основу за основно и средње образовање
и образовање наставника у Србији:
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Закон о основама система образовања и васпитања13 регулише: општи систем
образовања, његове циљеве и стандарде, развој, спровођење и унапређење
квалитета образовања (уређење савета, завода, центара), надлежности релевантних тела и организацију школа, права и обавезе запослених (наставника,
стручних сарадника, педагошких асистената), услове за иницијално образовање наставника (ИОН), услове за запошљавање, програме увођења у посао, лиценцирање, континуирани професионални развој, ​​прописе о раду, инспекцију и
надзор, финансирање институција чији је оснивач држава.
Закон о основној школи14 детаљније се бави одредбама Закона о основама система образовања и васпитања које се односе на основно образовање и његово спровођење (права и обавезе ученика, руковођење школом, услови за запошљавање и улога наставника, организација школе и програма итд).
Закон о средњој школи15 детаљније регулише одредбе Закона о основама система образовања и васпитања у области средњег образовања.
Закон о високом образовању16 покрива опште одредбе о институцијама високог образовања (ВШИ), укључујући иницијално образовање наставника (ИОН) и
осигурање квалитета њихових студијских програма.
Закон о образовању одраслих17 уређује образовање и целоживотно учење одраслих, укључујући његове принципе и циљеве, надлежности, квалификације и
стандарде, активности образовања одраслих.
Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног
развоја18 дефинишу наставничке компетенције и служе наставницима и школама као смернице за самоевалуацију и планирање професионалног развоја наставника, креирање планова професионалног развоја на нивоу институције и
унапређење професионалног развоја.
Стандарди компетенција директора установа образовања и васпитања19 дефинишу компетенције директора школа као критеријуме за успешно руковођење,
организовање, спровођење и контролу рада школе, као и педагошке лидере и
иноваторе.
Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника20 дефинише врсте професионалног развоја; приоритетне области професионалног развоја (2012–2015); програме и спровођење
континуираног професионалног развоја; услове и тела која одлучују о усавршавању наставника.
Сви прописи могу се наћи на www.mpn.gov.rs (приступљено марта 2013.) и www.nps.gov.rs (приступљено
априла 2013.).
Службени гласник Републике Србије, 72/09 и 55/13.
Службени гласник РС, 55/13.
Службени гласник РС, 55/13.
Службени гласник РС, 76/05.
Службени гласник РС, 55/13.
Усвојенo у априлу 2011., http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2011/04/standardi-nastavnika_cir.pdf
Усвојенo у фебруару 2013., http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2013/01/STANDARDI-ZA-DIREKTORE_
cir.pdf
Службени гласник РС, 13/12.
12 Септембар 2013
2.2
Институционални оквир
Образовни систем у Србији подржавају следеће институције:
Министарство просвете, науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство) је одговорно за:
○○ планирање и праћење развоја образовања;
○○ надзор над установама и заводима;
○○ планирање, координацију и организовање програма континуираног професионалног развоја;
○○ међународну сарадњу;
○○ успостављање и управљање информационим системом образовања у Републици Србији;
○○ регистровање и издавање дозвола за рад директорима, наставницима и
стручним сарадницима.24
Школске управе, које су организационе јединице Министарства, спроводе стручно-педагошки надзор, подржавају развојно планирање и осигурање квалитета у школама,
координирају континуирани професионални развој наставника, обезбеђују школама
све неопходне услове за сачињавање и одржавање база података о образовању у
оквиру информационих система у образовању и контролишу адекватност коришћења
средстава намењених школама.25
■■ Локалне самоуправе могу:
○○ оснивати центре за професионални развој наставника;
○○ оснивати школе и школе-вежбаонице
○○ делегирати представнике у стручну секцију за развојно планирање школе;
■■
21
22
23
24
25
Службени гласник РС 22/05 и 51/08.
Документ усвојен 2010. године, http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2010/11/standardi-skola_cir.pdf
Службени гласник РС, Просветни гласник, 5/90, 5/91, 1/92, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 4/99, 3/2003, 4/2004,
11/2004, 5/2005, 1/2007 и 7/2008
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 25.
Ибид.
Септембар 2013
13
Поред тога, оне
○○ доносе акт о мрежи предшколских установа и основних школа, на основу
критеријума које доноси Влада;
○○ у сарадњи са школама, обезбеђују квалитет и развој образовања у одговарајућој школи;
○○ именују и распуштају чланове управног одбора, у којем локална самоуправа
учествује са три представника;
○○ воде евиденцију о деци која су у узрасту за почетак обавезног предшколског
програма и основног образовања на територији локалне самоуправе, и обавештавају надлежну школу;
○○ управљају инспекцијским пословима, преко просветних инспектора, у вези
са спровођењем законских одредби од стране школе;
○○ обезбеђују средства из буџета локалне самоуправе за део трошкова школа,
укључујући и континуирани професионални развој запослених.26
Аутономија школа омогућава, између осталог, усвајање планова за континуирани
професионални развој (КПР) наставника у датој установи и самовредновање школа27.
■■ Одбор за просвету Скупштине Републике Србије одговоран је за образовање,
науку, технолошки развој и информационо друштво28
■■ Национални просветни савет29 је тело које је основала држава и чије су обавезе да:
○○ прати и анализира стање у области образовања на свим нивоима;
○○ одређује развојно усмерење и побољшање квалитета предшколског, основног и средњег општег и уметничког образовања;
○○ саветује Министарство;
○○ одређује исходе учења;
○○ одређује стандарде компетенција за наставнике и њихов професионални
развој;
○○ одређује стандарде компетенција за директоре;
○○ поставља стандарде квалитета уџбеника и наставних средстава;
○○ успоставља стандарде квалитета за образовне институције;
○○ усваја основе планова и програма за основно и средње образовање;
○○ утврђује предлог програма за завршни испит у основном образовању;
○○ прати потребе за новим уџбеницима и предлаже такве промене Министарству;
○○ даје препоруке за образовање и обуку наставника и стручних сарадника Националном савету за високо образовање30
■■ Национални савет за високо образовање31 је тело које је основала држава и које:
○○ прати развој високог образовања и његову усклађеност са европским и међународним стандардима;
○○ предлаже Министарству политике високог образовања;
○○ даје мишљење о уписној политици (на високошколским институцијама);
○○ даје мишљење у оквиру законодавних процедура за усвајање правних аката
који се односе на високо образовање;
○○ предлаже Влади норме и стандарде рада високошколских институција,
укључујући и финансијска средства за њихову реализацију, по прибављеном мишљењу Конференције универзитета и Конференције академија струковних студија;
○○ утврђује стандарде самоевалуације и осигурања квалитета ВШИ;
○○ утврђује стандарде и процедуре за спољашњу проверу квалитета високошколских институција;
○○ утврђује стандарде и процедуре акредитације;
26
27
28
29
30
31
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., Члан 41.
http://www.parlament.gov.rs
Закон о основама система образовања и васпитања op.cit., део II, чланови 12-16. Савет се састоји од 43
члана које бира Скупштина на мандат од 6 и 3 године.
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 14.
Закон о високом образовању, Службени гласник 76/05 РС, члан 11. Савет се састоји од 16 чланова које
бира Скупштина на четворогодишњи мандат.
14 Септембар 2013
○○ утврђује стандарде за издавање дозволе за рад високошколским установама;
○○ утврђује стандарде и процедуре за акредитацију студијских програма;
○○ одлучује о жалбама након процеса акредитације;
○○ даје препоруке о ближим условима за наставнике у високом образовању;
○○ утврђује листу струковних, академских и научних звања.
■■ Комисија за акредитацију и проверу квалитета32 је тело које финансира држава,
основано од стране Националног савета за високо образовање, у складу са законом, чије чланове бира Савет на мандат у трајању од 4 године. Комисија има
обавезу да:
○○ предлаже Националном савету за високо образовање стандарде за лиценцирање високошколских установа;
○○ даје мишљење у поступку издавања дозвола за ВШИ;
○○ предлаже Савету стандарде и процедуре за акредитацију ;
○○ предлаже Савету стандарде и процедуре за акредитацију студијских програма;
○○ предлаже Савету стандарде самоевалуације и контроле квалитета за институције високог образовања;
○○ предлаже Савету стандарде спољашње контроле квалитета високошколских установа;
○○ саветује високошколске установе и сарађује са њима и њиховим унутрашњим јединицама у осигурању квалитета;
○○ спроводи процедуре акредитације институција високог образовања и студијских програма, одлучује о уверењима о акредитацији и објављује их;
○○ надгледа усклађеност акредитационих стандарда и процедура са Европским простором високог образовања.
■■ Завод за унапређивање образовања и васпитања33 је тело финансирано од
стране државе које запошљава стручњаке, а које сарађује са Министарством,
Националним просветним саветом и другим институцијама у припреми законских аката. Састоји се од три центра: Центра за развој програма и уџбеника,
Центра за стручно образовање и образовање одраслих и Центра за професионални развој запослених у образовању. Основна улога Завода је да:
○○ припрема планове и програме за предшколско, основно и средње образовање и стандарде квалитета за уџбенике, укључујући и евалуацију уџбеника;
○○ развија, прати и евалуира средње стручно образовање и образовање одраслих;
○○ евалуира уџбенике за средње стручно образовање и образовање одраслих;
○○ обезбеђује професионални развој и стручно образовање и обуку након средњег образовања;
○○ припрема завршне испите за стручно образовање;
○○ развија и прати образовање деце са посебним потребама;
○○ координира имплементацију инклузивног образовања;
○○ прати и развија образовање талентоване деце и националних мањина;
○○ припрема стандарде компетенција за наставнике и њихов професионални
развој, као и стандарде за компетенција директора;
○○ припрема програме увођења у посао;
○○ одобрава програме за КПР наставника и унапређује КПР;
○○ учествује у европским и међународним програмима за КПР;
○○ припрема додатне материјале и смернице за наставнике као подршку остваривању циљева образовања и исхода учења34.
■■ Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања35 је државно тело
надлежно за припрему општих и посебних процена исхода учења, стандарда
квалитета, програма завршних испита, процедура за осигурање квалитета и
евалуацију, истраживање и праћење усклађивања са кретањима у европским
земљама36.
32
33
34
35
36
Закон о високом образовању, Службени гласник РС 76/05, члан 13 и 14
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 52/11 и 55/13, чланови 17
и 18, http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/index.html
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., чланови 18-21
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., чланови 17 и 22, http://www.ceo.edu.rs/
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 22
Септембар 2013
15
■■ Агенција за образовање је ново тело предвиђено најновијим законским про-
и средњем образовању (матуре) и евалуацију школа. Достизање стандарда се такође
оцењује кроз националне и међународне испите, укључујући PISA и TIMSS41.
менама, које ће бити одговорно за праћење стратешког развоја и спровођење
образовних циљева37.
■■ Савет за средње стручно образовање и образовање одраслих одговоран је за
израду стратегије и побољшање квалитета стручног образовања, образовања
одраслих, специјализованог и уметничког-мајсторског и других облика стручног
(формалног и неформалног) образовања, укључујући развој НОК-а, и има сличне одговорности као Национални просветни савет38.
Свеукупно, институционална мрежа у Србији је добро развијена, са великим бројем
специјализованих завода и агенција које су подређене Влади и Министарству. Да би
се побољшали капацитети институција које руководе образовним системом, било би
неопходно да се уведе КПР за државне службенике који раде у овим телима. Такође је
битно да се обезбеди снажнија сарадња са наставницима на терену, кроз синдикате и
професионална удружења наставника.
Од септембра 2013. године изабран је нови министар просвете. Остаје да се види да
ли ће Министарство предузети нове институционалне и легислативне реформе. Честе
промене на нивоу владе ометају континуирано спровођење реформи, што је случај и
код школског развојног планирања (види део 2.3 г).
2.3
Поред промена курикулума, важна новина која се односи на усвајање стандарда је
увођење активних и колаборативних наставних метода, који заузимају најмање 25%
радног времена наставника. Влада до сада није пратила да ли се то у потпуности реализује у учионицама.
Иако су стандарди важно средство вредновања квалитета рада наставника, они не
утичу директно на образовање наставника и не сматрају се директно инструментом
евалуације КПР.
в)
Увођење завршног испита у основним школама (који се спроводи уместо пријемног испита за средње школе), олакшано је новим Законом о основама система образовања
и васпитања42, осим у случајевима пријемних испита за посебне таленте (уметничке
школе или, на пример, у Математичкој гимназији у Београду).
У јуну 2013. године, због техничких тешкоћа и проблема са тајношћу тестова, појединости завршног испита су компромитоване будући да су процуреле у јавност и до ученика. Испит је отказан, а сви ученици су примљени у своје одабране средње школе на
основу успеха у основној школи. Сигурност система треба даље јачати, јер је перцепција нивоа корупције у сектору образовања таквим дешавањима само интензивирана.
Националне реформе основног и средњег образовања
Концептуална и структурна реорганизација система основног и средњег образовања
предузета у Србији у последњих неколико година је обрађена у даљем тексту. Реформе које се односе посебно на наставнике представљене су у одељку 2.4.
а)
г)
Нажалост, школском развојном планирању је посвећена недовољна пажња и није
било даљих улагања46. Као последица тога, пун потенцијал школског развојног планирања није искоришћен и требало би му посветити додатну пажњу.
2.4
41
42
43
37
38
39
40
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., чланови 24а и 24б.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 16.
Усвојено 2012, http://www.mpn.gov.rs/
Консултација са заинтересованим странама (интервју, Образовни форум /представник ВШИ), 19.04.2013.
16 Септембар 2013
Националне реформе, политике и програми образовања наставника
Главне националне реформе, политике и програми образовања наставника уведени
последњих година укључују
б) Увођење националних стандарда за завршетак основног и средњег образовања
Стандарди за основно образовање уведени су од 2010/2011. године, а тренутно се
ревидирају. Финансијска подршка обезбеђена је од стране ЕУ ИПА 2011 кроз Подршку
развоју људског капитала и истраживања (Компонента 1 - Опште образовање и развој
људског капитала) чији је корисник Министарство просвете. Сходно томе, стандарди
за завршетак средњег образовања су припремљени и тренутно су на јавној расправи.
Стандарди постављају основу за израду планова и програма у основном и средњем
образовању.
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је одговоран за дефинисање исхода учења, стандарде квалитета школа, програме завршних испита у основном
Школско развојно планирање
Школско развојно планирање је уведено 2003. године са циљем давања школи веће
аутономије у педагошком погледу43. Школе припремају своје планове развоја као стратешки план који садржи приоритете и планиране исходе, наводе лица одговорна за
његову реализацију и постављају критеријуме за евалуацију и мониторинг. Школе, такође, укључују планове за КПР наставника и директора школа, мере за увођење иновативних наставних метода, оцењивање учења и ученика; планове за напредовање
наставника и других сарадника44. Школски развојни планови се припремају на основу
извештаја о самоевалуацији школе, извештаја о остварењу исхода учења и других показатеља квалитета школе. Стручне секције/тимови за школско развојно планирање 45
у школама укључују представнике наставника, стручних сарадника, локалних самоуправа, ученичког парламента и савета родитеља.
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године
Стратегија развоја образовања у Србији до 202039, усвојена 2012. године, одређује мисију, визију, кључне развојне изазове, стратешке политике, стратешке односе и предвиђене промене у образовном систему у Србији. Стратегија садржи следеће одељке:
предуниверзитетско образовање и васпитање; високо образовање; средње стручно
образовање, образовање наставника, образовање одраслих, финансирање образовања и образовање посебних категорија ученика (ученика припадника етничких мањина; надарених ученика; ученика са сметњама у развоју, са потешкоћама у учењу и
из социјално угрожених група).
Иако тек треба да се спроведе, Стратегија се сматра једним од ретких примера где
је предвиђен холистички приступ образовању у развоју образовне политике у Србији. Снага документа произилази из сарадње великог броја независних експерата за
образовање и заинтересованих страна током његове припреме. Ипак, недостатак континуираног праћења и евалуације спровођења Стратегије доводи до тешкоћа у процени резултата на терену. Многи испитаници консултовани током овог истраживања
истакли су да Стратегија остаје добра идеја на папиру, са веома мало правих резултата; на пример, усклађивање планова и програма у оквиру иницијалног образовања
наставника још увек није започето.40
Увођење завршног испита у основним школама
44
45
46
47
■■
увођење нових квалификација наставника на нивоу мастера (осим у посебним
случајевима), у складу са Законом о високом образовању из 2005. године који је
увео болоњске реформе у високо образовање у Србији;47
■■
увођење нових предуслова за наставнике у смислу образовања у психолошким,
педагошким и методолошким дисциплинама које се стичу на високошколским
установама (ВШИ) током или након иницијалног образовања и вреднованих, са
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., Члан 76.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., Члан 82.
Консултације са заинтересованим странама (Упитник, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), 05.03.2013.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., Члан 26.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 66.
Коментар на нацрт, Институт за педагогију
Закон о високом образовању, op.cit., Члан 9.
Септембар 2013
17
најмање 30 ЕСПБ бодова и 6 ЕСПБ праксе у учионици; (видети део 3.4).48 Од
2012/2013. године и нови наставници (почетници) морају да испуне овај услов.
■■
■■
увођење (2003. године) обавезе за наставнике да обнављају своје лиценце, уз
похађање програма КПР као једног од услова за обнављање; међутим, 2004.
године, овај пропис је промењен и лиценца више не захтева обнову, али услов
КПР остаје на снази и може довести до одузимања лиценце;49
■■
увођење центара за професионални развој наставника чији су оснивачи локалне самоуправе, а који спроводе одабране КПР програме;50
■■
Увођење двогодишњег циклуса пријављивања нових програма КПР, либерализацију понуде програма КПР и обавезу за све наставнике запослене пре 2004.
године да стекну 120 бодова кроз КПР до 2013/2014. године.51
■■
2.5
усвајање стандарда за компетенције наставника и професионални развој наставника од стране Националног просветног савета, који садрже стручне компетенције из одговарајуће предметне области; педагошке компетенције, подршку
развоју личности ученика и компетенције за комуникацију и сарадњу (видети део
3.4);
увођење система каријерног напредовања наставника новим Правилником о
континуираном професионалном развоју и напредовању наставника и стручних
сарадника (2012. године). Имплементација система је међутим, одложена због
буџетских ограничења.
Према налазима истраживања, на основу документације и консултација са заинтересованим странама, идентификоване су следеће потребе у области образовања и
обуке наставника:
50
51
52
53
■■
усвајење и спровођење Националног оквира квалификација. Предлог Оквира
је тренутно у процедури и у наредним месецима треба да буде достављен Националном просветном савету, Националном савету за високо образовање и
Савету за средње стручно образовање и образовање одраслих56. Национални
оквир квалификација ће обезбедити јасне компетенције наставника на националном нивоу (види доле). То би такође довело до ревизије врста квалификација
које се траже од наставника у различитим врстама школа и различитим нивоима
образовања;
■■
имплементација система напредовања у каријери наставника. Систем је уведен
са новим Правилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника и стручних сарадника из 2012. године57, али предложена имплементација, због финансијске ситуације, још није почела.
--
увођење школа вежбаоница - школске праксе у одређеним школама. Формирана је комисија је која је припремила пилот пројекте; примена треба да почне од
2014/2015.52 Период школске праксе током иницијалног образовања наставника
(ИОН) би побољшао квалитет образовања наставника.
оснивање интердисциплинарних универзитетских центара за образовање
наставника који ће додатно унапредити развој политике у области обуке наставника.
--
организовање бољих програма који обезбеђују обавезних 36 ЕСПБ бодова у
педагошко-психолошко-дидактичким предметима за студенте који су завршили своје почетно образовање у другим областима (нпр. инжењери, економисти,
правници)53. Постоји потреба да се размотри могућност повећања обавезних 36
ЕСПБ на 60–120 ЕСПБ, што је стандард у већини земаља ЕУ.
укључивање универзитетских професора (из институција за иницијално
образовање наставника) у програме увођења наставника у посао, и процедуре лиценцирања што ће ојачати сарадњу између оних који пружају иницијално образовање наставника и школа.
--
почетак реализације (кроз програмирање буџета) система каријерног напредовања наставника које би обезбедило подстицаје за развој наставника.
--
пазвој националног система за осигурање квалитета наставника на свим нивоима образовања у циљу усклађивања квалитета образовања.
додатна улагања у истраживања у области методологије, као и примењених истраживања у области образовања која би унапредила развој образовне политике.
■■
одрживији систем финансирања КПР. Са буџетским смањењима и садашњим
решењем финансирања од стране локалне самоуправе, велики број наставника
мора сам да финансира свој КПР.
вама система образовања и васпитања. Јачање позиције руководиоца школа би
допринело укупном квалитету образовања и обезбедило директорима потребне
вештине за пружање континуираних повратних информација о раду наставника.
49
јачање образовања наставника за наставу на мањинским језицима у складу са
усвојеним инклузивним образовним политикама;
нове планове и програме за иницијално образовање наставника и стандарде за акредитацију програма иницијалног образовања наставника – интегрисане студије за наставнике разредне наставе и увођење двопредметних
студија за предметне наставнике (што је нарочито усмерено на решавање
проблема великог броја веома малих школа у Србији). Ово се мора узети у
обзир у предстојећем процесу реакредитације установа високог образовања
у Србији. Модернизација иницијалног образовања наставника је од кључног
значаја за квалитет образовања.
■■ обука и лиценцирање директора школа, као што је предвиђено Законом о осно-
48
■■
--
■■
■■
усклађивање броја ученика који похађају и дипломирају на наставничким факултетима, јер тренутно на тржишту рада постоји вишак наставника у основном
образовању.54 Истовремено, постоји недостатак предметних наставника математике, физике и енглеског језика.55 Ова питања захтевају посебне мере, као и
подстицаје за привлачење најбољих студената у наставничку професију;
Више реформи, прописа и акционих планова које треба развити и спровести такође су
истакнути у Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. У вези са образовањем
наставника, списак општих (и донекле спекулативних) активности које захтева Стратегија обухвата:
Предвиђање потреба за политикама у области образовања наставника
■■
■■
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 9.
Марушић, М., Ток промена у систему стручног образовања и усавршавања учитеља, стр.53 у Половина, Н.,
Павловић, Ј. (ур.), Теорија и пракса професионалног развоја наставника, Институт за педагошка истраживања, Београд, 2010.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 38.
Службени гласник РС, 13/12.
Консултације са заинтересованим странама (Интервју, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), Београд, 29.04.2013.
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Темпус канцеларија у Србији), 09.03.2013. Темпус
програма „Мастер за предметне наставнике у Србији".
18 Септембар 2013
3
Организација иницијалног образовања наставника (ИОН)
У следећем одељку разматра се организација образовања наставника основних и средњих
школа на почетном нивоу. Прво се разматрају кључне институције које пружају иницијално
образовање наставника и методе његовог финансирања. Затим се образлаже какав је приступ почетном образовању наставника у Србији, са посебним фокусом на процедурама за упис,
образовним програмима, курикулумима, као и методама оцењивања.
54
55
56
57
Стратегија образовања у Србији, 2012, стр.153.
Ибид.
Ибид.
Службени гласник РС, 13/12.
Септембар 2013
19
3.1
Институције на којима се стиче иницијално образовање и
финансирање ИОН
Иницијално образовање наставника основних школа (прва 4 разреда основне школе)
пружају државни универзитети на учитељским и педагошким факултетима. Наставници у другом циклусу основног образовања и у средњем образовању добијају почетну обуку на филолошким, филозофским, факултетима природних наука, техничким
факултетима, уметничким факултетима и факултетима спорта. Не постоји разлика
у иницијалном образовању наставника другог циклуса основне школе и наставника
средњих школа.
Поред основних студија и мастера, универзитети који пружају иницијално образовање
наставника, такође нуде докторске студије.
ИОН наставника обезбеђују само факултети које финансира држава на универзитетима из Београда (Универзитет у Београду, Универзитет уметности у Београду), Новог
Сада, Крагујевца, Ниша и Новог Пазара.58 Укупно постоји 34 факултета и 6 департмана
који пружају ИОН59.
Студенти који заврше приватне универзитете такође могу да се запосле као наставници, ако испуне услове који се односе на квалификације (описано у делу 6.1).
Финансирање основног и средњег образовања за установе чији су оснивач Република
Србија, Аутономна покрајина Војводина и локалне самоуправе обезбеђује се из буџета Републике, Покрајине и одговарајуће локалне самоуправе.60
3.2
Табела 3.1 Програми за образовање наставника
Циклус
I
II
3.4
Уписне процедуре
59
60
61
62
63
20 Септембар 2013
Курикулум и стандарди за образовања наставника
Поред тога, уведене су нове обавезне компетенције (образовање из психолошких, педагошких и дидактичких дисциплина), које се стичу у ВШИ у току или после ИОН са
најмање 30 ЕСПБ бодова и 6 ЕСПБ праксе у учионици. Оваква кретања су ојачала
иницијално образовање наставника подстицањем промена у наставним плановима и
програмима ВШИ на универзитетима у Србији. Ове модификације се још увек неравномерно спроводе широм земље 67, и још ниједан студент није дипломирао на новораз­
вијеним програмима. Такође остаје спорно да ли је 36 ЕСПБ довољно за постизање
психолошких, педагошких и дидактичких компетенција.
Тренутно, међутим, наставни планови и програми за образовање наставника развијени на ВШИ значајно варирају, због аутономије универзитета. Недостатак координације између програма за наставнике разредне наставе на наставничким факултетима
широм земље доприносе разноврсности компетенција наставника, у зависности од
факултета на којем су дипломирали.
Табела 3.2 Компетенције наставника (усвојене 2011. године)
Студијски програми
Иако се налази на територији Косова (одредница без прејудицирања статуса, у складу са Резолуцијом
1244 и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова), Универзитет у Митровици, de facto функционише по српском законодавству.
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), 05.03.2013.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 155.
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 52/11 и 55/13, члан 32.
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), 05.03.2013.
Национална стратегија образовања, 2012, п.154.
1–2 године
Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја65, усвојени 2011. године, доприносе развоју програма наставничких факултета
пружајући им јасне стандарде и исходе учења који се очекују од наставника. Овакав
развој такође би требало да утиче на снажније усклађивање програма између различитих факултета.
У складу са Стандардима, наставничке компетенције су подељене у четири категорије:66
1. наставна област, методологија предмета и наставе, дидактика предметне области и предмета;
2. учење и настава;
3. подршка појединцу (социјални, емоционални и лични развој ученика);
4. комуникација и сарадња.
ИОН програми могу се спроводити као симултани модели (студенти добију диплому
мастера у одређеној области, а истовремено стичу педагошке и друге наставничке
компетенције); консекутивни модели (педагошке и практичне компетенције могу се
стећи у различитим циклусима) и прелазни модели (за постојеће наставнике са дипломом мастера у одређеној области, који морају да стекну и 36 ЕСПБ бодова из педагошко-психолошко-дидактичких компетенција). Ови модели се, међутим, ретко примењују у пракси.63
58
Дужина
3–4 године
Национална стратегија образовања идентификује актуелне неуравнотежености унутар програма образовања наставника као један од проблема у оквиру ИОН. Таква
неравнотежа на учитељским и педагошким факултетима значи да је главни фокус
стављен на педагошке компетенције, док предметне компетенције заостају, док је на
другим факултетима, за предметне наставнике, ситуација управо обрнута.64
Упис на факултете који пружају ИОН је заснован на бодовима стеченим у средњој
школи и на пријемном испиту који обухвата проверу физичких, музичких и вербалних
способности. Не постоје психолошки критеријуми за упис. Критеријум психолошке подобности за наставничку професију је уведен тек са најновијим изменама Закона о
основама система образовања и васпитања у јуну 2013. године, и један је од услова
за запошљавање.61 То отвара питање, које је покренуло и више испитаника, да ли је
оправдано да се психолошка подобност за рад са децом процењује само онда када
наставници-почетници траже посао. У том случају, када је студент(киња) (и држава, у
случају државних универзитета) већ уложио/ла пет година у њихово образовање, он/
она може да се нађе у ситуацији да је назапошљив(а) у настави.
Када нови завршни испит у средњој школе буде уведен у 2018/2019. години, он ће бити
једина основа за пријем на ИОН (осим у посебним случајевима, као што је у уметничком образовању).62
3.3
Име
Академске студије првог степена Диплома основних студија
Мастер диплома
Знање и
разумевање
Вештине и
способности
64
65
66
67
Наставник:
■■ Познаје образовни систем, принципе и циљеве, исходе учења и стандарде
■■ Познаје и спроводи законодавни оквир у области образовања, стратешке докуменате и релевантне међународне докуменате
■■ Имплементира резултате интерне и екстерне евалуације, истовремено непрекидно промишљајући и самовреднујући рад и праксу
■■ Разуме концепт целоживотног учења и континуирано развија, иновира и унапређује праксу и рад
■■
■■
■■
■■
Изражава се у складу са граматичким правилима српског језика и језика на коме
се реализује настава, ради на даљем обогаћивању своје језичке културе
Имплементира ИКТ
Синхронизује сопствену праксу са иновацијама у образовању
Говори најмање један страни језик
Ибид.
Усвојено у априлу 2011. године, http://www.nps.gov.rs/wp-content/uploads/2011/04/standardi-nastavnika_cir.pdf
Стандарди компетенција за професију наставника и њихов професионални развој, 2011, стр.2.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 9.
Септембар 2013
21
Током једне године, нови наставник има ментора, изабраног од стране школе, који га
упућује у припрему, организацију и реализацију процеса учења. Током прва три месеца увођења у посао, наставник-почетник је директно под надзором ментора који мора
бити лиценцирани наставник или имати најмање пет година радног искуства у образовању. Нови наставник има обавезу да присуствује и посматра најмање 12 сати наставе
коју држи његов ментор.74 Ментор помаже наставнику-почетнику у припреми часова и
такође присуствује његовим/њеним часовима.
Знање и
разумевање
Наставник:
■■ Познаје образовни систем, принципе и циљеве, исходе учења и стандарде
■■ Познаје и спроводи законодавни оквир у области образовања, стратешке докуменате и релевантне међународне докуменате
■■ Имплементира резултате интерне и екстерне евалуације, истовремено непрекидно промишљајући и самовреднујући рад и праксу
■■ Разуме концепт целоживотног учења и континуирано развија, иновира и унапређује праксу и рад
Ставови и
■■ Разуме друштвени контекст образовања и активно доприноси мултикултуралном и инклузивном образовању
вредности
■■ Доприноси одрживом развоју и подстиче здраве стилове живота
■■ Поштује људске и националне вредности, истовремено охрабрујући ученике
да их усвоје,
■■ Подржава разумевање и поштовање, толеранцију, поштовање различитости,
сарадњу и пријатељство
■■ Сопственим примером подстиче ученике да формирају систем вредности и
развијају позитивне особине.
Извор: Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја
усвојени у априлу 2011. године
После једне године, наставник почетник одржава час пред комисијом у организацији
директора школе. Након прибављеног мишљења ментора, он се пријављује за испитивање за лиценцу. Увођење у посао може трајати најдуже две године. Испит за лиценцу
се састоји од писменог и усменог дела.75 Усмени део испита процењује знање, вештине и склоности за независно извођење наставе и дидактичке вештине; вештине за
решавање проблема, посебних педагошких изазова и познавање прописа из области
образовања. Писмени део се састоји од практичног примера припреме часа. Ако нови
наставник/ца није полагао педагошке и психолошке предмете током свог иницијалног
образовања, укључен је и додатни испит у оквиру испитивања за лиценцу. Лиценца
је обавезна за рад у настави, осим за нове наставнике, запослене који само замењују
наставника на одређени временски период, и запослене који испуњавају све остале
услове и имају радно искуство ван школе - али само за период од највише две године.76
Према неким извештајима, пракса у учионици не износи више од 10 до 15% од укупног
програма.68 Ниво њене примене је такође у великој мери неуједначен широм земље,
иако се очекује да ће стварање школа вежбаоница ојачати ову област ИОН.69 Најновијим изменама Закона о основама система образовања и васпитања Србије прописано
је да школе могу постати школе вежбаонице (али то није обавезно за све школе) и да
о списку тих школа треба да донесе одлуку Министарство, након јавног конкурса.70
Испит за лиценцу се одржава у Министарству пред комисијом коју образује министар.
Накнаду за испит плаћа институција наставника-почетника, међутим, ако се испит понавља, плаћа је сам наставник. Лиценцу издаје министар, који води регистар лиценцираних наставника. Дозволе се могу суспендовати77 у појединим случајевима регулисаним законом и дефинисаним као озбиљне повреде Уговора о раду (нпр. кривично
дело, подстицање злоупотребе алкохола или дрога од стране деце, поседовање оружја у школи, неправилно вођење обавезне документације, незаконита дела против права детета). Закон дефинише и друге случајеве у којима дозвола може да се одузме.78
До ових помака је дошло у 2013. години, и тек треба да се реализују.
3.5
Методе оцењивања
Методе оцењивања студената наставничких факултета дефинисане су за сваки предмет. Након реформи у оквиру Болоњског процеса, оцењивање обухвата различите
методе континуиране процене (присуство, активно учешће током предавања, радови,
вредновање практичних вежби). Студенти могу да стекну одређен број поена путем
метода континуираног оцењивања (најмање 30, а максимално 70) и кроз завршни испит, писмени или усмени.71 Не постоје специфичне методе оцењивања за студенте
у ИОН. Генерално гледано, методе оцењивања су и даље недовољно повезане са
исходима учења.
4
Подршка новим наставницима
Проблем на који је често указивано у контексту припремног програма је недостатак
обуке за менторе.79 Завод за унапређивање образовања и васпитања је објавио Водич
за менторство80, који је већ у другом издању и који предвиђа организовање обуке за
менторе, али се реализација тек очекује. Још једна препрека за успешну реализацију
припремних програма је уобичајена пракса да нови наставници често, због мањка ментора, раде без супервизије81. У целини, пракса менторства зависи од индивидуалне
иницијативе и мотивације ментора.
5
У Одељку 5 приказано је какав је приступ континуираном професионалном развоју (КПР) наставника у Србији. Он говори о пружаоцима услуга КПР и финансирању стручног усавршавања
наставника током рада. Идентификују се програми, праксе и активности за професионални
развој наставника. Такође се разматрају и знања, вештине и ставови (вредности) који се траже од искусних наставника.
Следећи одељак је посвећен обезбеђивању личне и професионалне подршке за нове наставнике
('увођењу у посао'). Када не постоје системски и/или национални припремни програми, разматра се тренутна пракса помагања наставницима-почетницима на почетку њихове каријере.
Нови наставници (почетници) су дужни да прођу кроз припремни програм у трајању
од најмање годину дана, под надзором ментора, у складу са прописима Правилника о лиценцирању наставника усвојеног 2005. године и ревидираног 2008. године.72
Менторски рад је регулисан управним актом у складу са Законом о основама система
образовања и васпитања из 2009. године.73. Све школе спроводе програме увођења
у посао мада се ниво менторства разликује, углавном у зависности од индивидуалног
ентузијазма ментора.
68
69
70
71
72
73
Зиндовић Вукашиновић Гордана, Критички осврт на професионални развој наставника, 2003 и консултације са заинтересованим странама.
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), 05.03.2013.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., Члан 12.
Закон о високом образовању, op.cit., Члан 89.
Правилник о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника, Службени гласник 22/05 РС-а
51/08.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 123.
22 Септембар 2013
Континуирани професионални развој наставника (КПР)
74
75
76
77
78
79
80
81
Правилник о лиценцирању наставника, Службени гласник Републике Србије, 22/05 и 51/08, члана 6.
Ибид, Члан 12.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 122.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 127.
Закон о основама система образовања и васпитања, op.cit., члан 128.
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Савез учитеља Србије, интервју, Центар за образовне политике) 05.03.2013, 24.04.2013.
http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/CPRZO_narucivanje.html
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Савез учитеља Србије), 05
Септембар 2013
23
5.1
Институције које нуде КПР и финансирање КПР
пре насумично, него на основу добро развијене образовне политике.88 Резултати евалуације програма стручног усавршавања се објављују у каталогу (видети део 6.2).89
У континуираном професионалном развоју наставника (КПР) могу учествовати НВО,
школе, факултети, регистроване агенције и центри за професионални развој које су
основале локалне самоуправе. КПР је финансиран од стране локалне самоуправе,
али постоји и обука финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и од појединих пројеката које финансира ЕУ, као што су пројекти у оквиру
Инструмента за претприступну помоћ (IPA), Немачке развојне агенције (GIZ), кредита
Светске банке (DILS), UNICEF-а и Фонда за отворено друштво.
Током актуелне економске кризе и општих буџетских резова, наши саговорници су
тврдили да је управо КПР наставника претрпео највеће резове.
5.2
83
84
85
86
87
Примери добре праксе у КПР
Завод за унапређивање образовања и васпитања реализује програм под називом „Научили смо и спроводимо у пракси" за наставнике у Србији. У питању је јавни позив за примере
добре праксе вештина и метода које су наставници стекли кроз учешће у акредитованом
програму КПР, а затим применили у њиховом личном раду у школи. Наставници су замољени да доставе приказ свог искуства, или причу у облику рада дужине до 5000 речи,
а десет најбољих радова је изабрано за промоцију на сајту Завода. Три рада добијају
награде. Овај програм подстиче наставнике да поделе своје искуство и да пренесу своја
стечена знања у праксу. Додатне информације о конкурсу за 2013. годину могу се наћи на
веб-сајту: http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/2013saznaliprimenili.html
Организација стручног усавршавања наставника
Члан 129. Закона о основама система образовања и васпитања дефинише КПР наставника као обавезан. Наставници имају право на одсуство од три дана (68 сати)
годишње у циљу присуствовања КПР активностима одобреним од стране педагошких
колегијума установе у којој раде. Укупно 24 сата су намењена за спољне активности
КПР-а, а 44 сата је усмерено на професионални развој и спроводе се у установи у којој
је наставник запослен.82Сваки наставник треба да скупи 120 бодова у току пет година.
Ако их не скупи, лиценца му може бити суспендована или одузета.
Главним областима које се односе на КПР бави се Правилник о сталном стручном
усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника, који је усвојен 2012. године.83 Он регулише: врсте активности професионалног развоја; ​​приоритетне области
за професионални развој за период од три године; програме и начин организовања
КПР; услове и тела која одлучују о лиценцирању и професионалном напредовању током професионалног развоја наставника и стручних сарадника.
Различите врсте активности су у понуди као КПР а укључују: програме обуке; акредитоване програме на ВШИ као део целоживотног учења, стручне скупове (конгреси,
симпозијуми и округли столови), летње и зимске школе, стручне и студијске посете.
Међутим, недостаје признавање неформалног и информалног учења као КПР. Као последица тога, постоји јака потреба за признавањем учења од колега и учења у школама као КПР. Програми се акредитују од стране Центра за професионални развој
просветних радника, а на територији Аутономне покрајине Војводине акредитација се
спроводи преко Педагошког завода Војводине.84 Постоји, такође, могућност директне
акредитације од стране Министарства, за програме од посебног значаја за образовну
политику, креиране на захтев Министарства и/или у оквиру међународних или пројеката EУ. Једна програмска јединица може трајати од 8 до 24 сати.85
Садржај КПР се мења и представљен је на сајту Центра за професионални развој
запослених у образовању Завода за унапређење образовања и васпитања (www.zuov.
gov.rs). Сваке две године, Завод објављује каталог свих програма стручног усавршавања. Каталог пружа информације о циљу програма, његовом трајању, предвиђеним
активностима, методологији и тренерима. За период 2012/2015. одређене су приоритетне области: превенција насиља, злостављање и занемаривање, спречавање дискриминације, инклузија деце и ученика са сметњама у развоју и из маргинализованих група, комуникацијске вештине, подучавање за боље учење и развој мотивације,
јачање професионалних капацитета наставника, нарочито у иновативним методама
наставе и управљањем часом; сарадња са родитељима, ученицима и ученичким парламентима и ИКТ.86
Садржај програма припремају организације које изводе КПР програме, а потребно је
да наставници испуне најмање 16 сати стручног усавршавања у оквиру сваке од четири дефинисане групе наставничких компетенција.87 Понуда програма КПР је сачињена
82
Управни одбор одговарајуће школе усваја план КПР за наставнике и извештај о спровођењу плана.90
Правилник о сталном стручном усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника, Службени
гласник РС 13/12, члан 27.
Правилник о сталном стручном усавршавању наставника.., op.cit.
Правилник о сталном стручном усавршавању наставника..., op.cit., Члан 7.
Правилник о сталном стручном усавршавању наставника op.cit., Члан 9.
Правилник о сталном стручном усавршавању наставника..., op.cit., Члан 8.
Консултације са заинтересованим странама (упитник, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), 05.03.2013.
24 Септембар 2013
Савез учитеља Републике Србије организује Зимске сусрете учитеља Србије и Скупштину
учитеља Србије. Током Зимског сусрета, у оквиру пленарног дела, сви учесници добијају
најновије информације о образовању, а кроз две двочасовне радионице пролазе кроз различите програме КПР у складу са сопственим интересовањима. Након сусрета, од њих
се очекује да примене стечена знања и да затим, на Скупштини, представе примере добре
праксе. Удружење је, током 2011/2012. године, реализовало различите облике КПР програма које је похађало 14. 570 наставника.91
6
Kвалификације наставника и осигурање квалитета
Овај одељак пружа информације о квалификацијама (дипломама, лиценцама, сертификатима,
професионалним разредима) потребним за улазак у професију наставника у основним и средњим школама. Такође се истражује и питање механизма осигурања квалитета и идентификују се кључне заинтересоване странe укључене у процес осигурања квалитета у образовању
наставника.
6.1
Квалификације наставника у основним и средњим школама
Потребан ниво основног и средњег образовања наставника дефинисан је Законом о
основама система образовања и васпитања.92 Према Закону, у основним школама,
наставници разредне наставе (учитељи који подучавају ученике у прве четири године
основне школе) треба да имају мастер диплому наставничких факултета. У супротном,
наставници разредне наставе могу такође имати диплому основних студија (било академских или струковних) уколико су диплому стекли у складу са претходним законом
(пре увођења Болоњског процеса). У том случају, они морају да стекну додатних 36
ЕСПБ у психолошким, педагошким и дидактичким дисциплинама на одређеној високошколској установи. Понекад су наставници већ стекли ове бодове у оквиру својих
основних студија, а понекад морају да их стекну након дипломирања на другој ВШИ
(видети одељак 3.3). Ове одредбе се односе и на предметне наставнике како у основним, тако и у средњим школама, поред услова описаних у наставку.
Предметни наставници (наставници који предају у последње 4 године основне школе
и у средњим школама, специјализовани за одређени предмет) треба да стекну мастер
диплому на различитим факултетима (оним који не спадају у педагошке или учитељске факултете).
88
89
90
91
92
Пешикан, А., Антић, С, Маринковић, С, Analysis of the conception of continuous professional development of
teachers in Serbia: proclaimed and hidden level (part I), 2010.
Пешикан, А, Антић, С, Маринковић, С, Analysis of the conception of continuous professional development of
teachers in Serbia: proclaimed and hidden level (part I), 2010.
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 52/11 и 55/13, члан 57.
Упитник примљен 05/03/2013, Удружење просветних радника Србије.
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 8.
Септембар 2013
25
резултате када је реч о читалачкој писмености.99 Општа анализа везана за генерално ниска постигнића на PISA тестирању указује на потребу за побољшањем вешина
подучавања.
Резултате евалуације програма за КПР (обично на основу упитника које попуњавају учесници програма) анализира Завод за унапређивање образовања и васпитања.
Програме оцењују и одобравају комисије коју формира Завод онда када организација
задужена за одговарајуће програме за КПР поднесе захтев за акредитацију. Планови
за будућност Завода зависе од даљих истраживања стварних потреба наставника и
утврђивања приоритетних области за КПР.100 Ипак, чак и уколико евалуациони упитници у највећем броју случајева покажу да су оцене корисника програма за обуке позитивне, када је реч о укупном степену задовољства, велики број наставника често наводи да они суштински нису задовољни постојећим програмима и нарочито критикују
недостатак применљивости знања и вештина које кроз обуке стичу.101Оцена утицаја
програма за КПР се још увек ретко или само делимично спроводи, док укупна евалуација система КПР не постоји.
Директор школе организује и спроводи педагошку процену и прати квалитет образовања и педагошке праксе у школи и предлаже мере за унапређење КПР за наставнике.102
Експертска тела, тимови и педагошки колегијуми у школи оцењују постигнућа наставника.103Остаје нејасно која количина времена и значаја се приписује овим питањима на
терену. С обзиром на то да не постоји систематско праћење, спровођење ових мера се
опет ослања углавном на индивидуални приступ школског директора и приступ колектива школе (запослених) у целини.
Савети родитеља имају могућност да предлажу мере за осигурање квалитета и унапређење образовања у школама од 2009.104Директор школе је, између осталог, одговоран за организацију и спровођење педагошког надзора и мера за КПР наставника.105
Закон о основама система образовања и васпитања из 2009. године, са најновијим
променама усвојеним у јуну 2013. године, увео је лиценцирање за директоре школа106,
што је довело до даље професионализације управљачке функције директора школе.
Директори школа су у обавези да положе испите који им обезбеђују лиценцу; рок за то
је једна година након избора на директорско место. Додатни детаљи о лиценцирању
директора су одређени од стране Министарства.
Механизми осигурања квалитета ИОН су дефинисани Законом о високом
образовању.107 Високошколске установе, кроз своје статуте, дефинишу тела и поступке
за евалуацију, осигурање квалитета и побољшање квалитета студијских програма.
Процедуре везане за осигурање квалитета су додатно регулисане Правилником о
осигурању квалитета који је усвојило Министарство просвете, науке и технолошког
развоја.108 Комисија за акредитацију и проверу квалитета, на захтев високошколске
установе или Министарства, надзире процедуре везане за осигурање и њихову
усаглашеност са Правилником. Поступак акредитације се спроводи на захтев
Министарства, оснивача установе или саме институције.109 Комисија за акредитацију
и проверу квалитета додељује решење о акредитацији за високошколске установе и
студијске програме, или у супротном може да изда упозорење наводећи недостатке
институције или студијског програма и дајући рок за побољшање, или може да донесе
одлуку о одбијању акредитације. Високошколске установе такође спроводе процедуре
за самовредновање својих студијских програма и услова рада, као што је прописано
Да би наставник могао да предаје у средњим школама, неопходно је да поседује диплому мастер студија било ког факултета који има студијске програме за образовања
наставника.
Табела 6.1
Минималне квалификације потребне за рад у основним и средњим школама
I циклус
II циклус
Квалификације поДиплома основних студија за наставнике
требне за наставнике у разредне наставе, уколико је она стечена
основним школама
у складу са претходном легислативом, уз
додатних 36 ЕСПБ везаних за психолошке,
педагошке и дидактичке компетенције
Диплома мастер студија са наставничких факултета
Квалификације потребне за наставнике у
средњим школама
Диплома мастер студија било
ког факултета који има програм
за образовање наставника
Као резултат КПР, наставници могу професионално да напредују и буду унапређени
на места као што су педагошки саветник, независни педагошки саветник, виши педагошки саветник и старији педагошки саветник. За промоцију у категорију педагошког
саветника, потребно је да наставник има најмање осам година радног искуства, висок
ниво развијених компетенција, изврсне резултате у КПР-у, активности усмерене на
иницирање и учешће у унапређењу квалитета, додатних 50 поена у КПР-у поред обавезних 120, познавање страног језика бар на нивоу А2 и довољан ниво информатичке
писмености потребне за рад. Исте компетенције су потребне за сваки следећи ниво, с
тим што су оне још додатно наглашене.93 Сваки ниво напредовања доноси повишицу
у примањима, и у складу са тим се очекује да ће ове одредбе тек бити у потпуности
спроводене.
Педагошки саветник одређује да ли је наставник испунио услове за стицање новог
звања.94 Портфолио наставника (прикупљени докази о КПР) и њихова сертификација
ће постати обавезни у 2014. години за све наставнике.95
6.2
Механизми осигурања квалитета
Компетенције наставника се оцењују током процеса лиценцирања и кроз систем напредовања. Још један систем за процену компетенција наставника је самовредновање и спољашња евалуација школа. Комплетан процес самовредновања основних и
средњих школа би требало да се спроводи сваких пет година од стране стручних тела,
савета родитеља, ученичких парламената, директора школа и управљачких тела институције.96
Систем спољашње евалуације, под надзором Министарства и Завода за унапређивање образовања и васпитања97, још увек се не спроводи.
У процесу самовредновања и планирања професионалног развоја, наставници примењују стандарде везане за компетенције наставника (кроз портфолио који садржи
информације о свим активностима на КПР које су предузете). Директори школа следе ове планове за професионални развој наставника. Међутим, тешко је проценити
стварне резултате програма за КПР, с обзиром на то да оваква врста процене захтева
време. Иако квалитет програма за КПР може да се процењује на основу ученичких
постигнућа,98 нпр. на националним и међународним тестирањима ученика као што
су PISA и TIMSS, услед недостатка средстава, Србија још увек договара формалне
аспекте свог учешћа у PISA 2015. Током низа циклуса израде PISA студије (2003, 2006,
2009), резултати доследно показују да ученици из Србије не постижу задовољавајуће
93 Правилник о сталном стручном усавршавању наставника и стручних сарадника, Службени
гласник РС 13/12, члан 33.
94 Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 151.
95 Одговор на упитник од Министарства просвете, науке и технолошког развоја, примљено 05/03/2013.
96 Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 48.
97 Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 48.
98 Интервју, Завод за унапређење образовања и васпитања, Београд, 24/04/2013.
26 Септембар 2013
Бранковић, М., Буђевац, Н, Ивановић, и Јовић, В, Фактори развоја виших нивоа читалачке писмености,
2011, http://www.inkluzija.gov.rs/?page_id=6228&lang=en (приступљено 05/09/2013).
100Интервју, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Београд, 24/04/2013.
101Интервју, Институт за педагошка истраживања, Београд, 12/04/2013. Џиновић, В. (2009). Изазови евалуације семинара на основу искуства наставника, у: Ђ. Комленовић, Д. Малинић и С. Гашић-Павишић (прир.),
Квалитет и ефикасност наставе ​​(стр. 321 - 333). Београд: Институт за педагошка истраживања.
102Закон о основама система образовања и васпитања, 72/09, 52/11 и 55/13, Службени гласник РС, члан 62.
103Закон о основама система образовања и васпитања, 72/09, 52/11 и 55/13, Службени гласник РС, члан 67.
104Закон о оснивама система образовања и вапитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члана 58.
105Закон о оснивама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 62.
106Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС 72/09, 52/11 и 55/13, члан 59.
107Закон о високом образовању, Службени гласник 76/05 РС.
108Закон о високом образовању, Службени гласник 76/05 РС, члан 15.
109Закон о високом образовању, Службени гласник 76/05 РС, члан 16.
99
Септембар 2013
27
7
њиховим општим актима.110 Активности интерне самоевалуације се спроводе најмање
на сваке три године. Тренутно се у Србији спроводи други круг акредитације. У овом
тренутку је тешко проценити да ли ће критеријуми који су предвиђени за програме
ИОН, а који су наведени у Националној стратегији образовања, бити узети у обзир у
процесу текуће реакредитације (неки од испитаника су изразили сумње у то).111
хендикепом у сарадњи са Иницијативом за инклузију ВеликиМали и Иницијативом за
права особа са тешкоћама у менталном развоју у Србији), који финансира ЕУ; или
„Пружање унапређених услуга на локалном нивоу“ - DILS116кроз финансирање Светске
банке и Међународне банке за обнову и развој (спроводи Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство рада и социјалне
политике).
Иновације у образовању наставника
Велики број испитаника сматра инклузивно образовање једним од највећих приоритета у образовним реформама у последњих неколико година у Србији. У последње три
године око 23.000 наставника је присуствовало различитим програмима о инклузивном образовању, што се углавном спроводило кроз обуке КПР или предавања.117
Следећи део се односи на питање иновација у образовању наставника, као што је укључивање
нових тема у програме образовања наставника, наставе и учења везаног за ИКТ, нове начине
за обављање постојећих активности које су се показале као добре и ефективне. Важне стратегије/реформе у чијем су фокусу нови модели за наставнички/професионални развој и развој
практичних вештина везаних за ИКТ су такође укључене. На крају одељка идентификоване
су могућности и ограничења за управљање процесом промена у програмима за образовање наставника.
7.1
Кроз наведени пројекат DILS, национална обука на тему „Инклузивно образовање и
индивидуални образовни планови“ организована је за око 7.500 запослених у школама, за најмање 5 запослених из сваке школе, укључујући и директоре школа. Успостављена је мрежа подршке за инклузивно образовање, која обухвата 75 стручњака и 10
школа, која је увек на располагању за питања и решавање проблема, вршњачко учење, студијске посете, презентацију инклузивне наставе, развој интерних мрежа, развој
наставних ресурса, сарадњу са родитељима и унапређење тимског рада.118
Иновативне праксе и развој
Посебна пажња је посвећена побољшању приступа образовању ромске деце, кроз
спровођење мера из Јединственог акционог плана за унапређивање образовања
Рома у Србији119који је усвојен у 2005. Важан пројекат у инклузивном образовању јесте
„Образовање за све – унапређење приступа и квалитета образовања за децу из маргинализованих група“, који се финансира из ЕУ ИПА 08 фондова уз подршку ОЕБС-а,
чије спровођење је започето 2010. године Пројекат обучава и запошљава 178 асистената у предшколским установама и основним школама и обезбеђује обуку за директоре школа и друге запослене.
Закон о основама система образовања и васпитања112 је увео могућност иновативних
пракси кроз унапређење квалитета и увођење нових наставних програма, иновативне
праксе у организацији наставног процеса или финансирању система. Иницијатива за
овакве промене може да потекне из школа, одговарајућих савета, једног од завода,
или са друге стране. Уколико Министарство одобри иновативну праксу, оно ће објавити јавни позив за школе које ће такву праксу спроводити, с тим што ће приоритет имати
школа која је покренула иницијативу (ако је то случај). Иновативна пракса може да се
спроводи најдуже пет година, након чега Завод за унапређење образовања и васпитања у последњој години евалуира спровођење.
Иако сасвим сигурно постоји известан број појединачних примера иновативних пракси
у школама, не постоје координисани и централизовани напори да се они региструју и
прате. НВО Реформски образовни кругови је 2005. године објавила Водич за унапређење рада наставника и школа, који је обухватио критеријуме за иновативне праксе и
поједине примере добре праксе.113
Завод за унапређење образовања и васпитања најавио је спровођење Програма за
КПР заснованих на електронском учењу.114Планирано је да јавни позив за могуће организаторе програма за КПР заснованих на електронском учењу буде објављен у октобру 2013. године, док би реализација програма требало да отпочне у 2014. То може
да отвори могућности за наставнике који нису у могућности да похађају неки од програмима КПР из финансијских разлога.
Најновије измене закона у 2013. години115су такође увеле могућност за стварање модела „узорних“ школа, што ће даље бити регулисано од стране Министарства. Међутим, још увек нема информација о развоју ове иновације, с обзиром на то да је она
усвојена тек у јуну 2013. године.
а)
Инклузивно образовање
Инклузивно образовање се реализује кроз различите пројекте у Србији и постало је
један од главних приоритета у развоју свих образовних политика. Закон о основама
система образовања и васпитања прописује приступ образовања за све. Европска
унија је препознала значај питања инклузије за Србију и многи пројекти се реализују
уз финансијску подршку Европске уније, тј. „Јачање капацитета локалних самоуправа
и образовних институција за спровођење закона и политика инклузивног образовања у локалним заједницама у Србији“ (спроведен од стране Удружења студената са
110Закон
о високом образовању, Службени гласник 76/05 РС, члан 17.
са заинтересованим странама (Интервју,Образовни форум / представник ВШИ), 19.04.2013.
112Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 53/11 и 55/13, члан 101.
113http://www.most.org.rs/publikacije/prirucnici/VODIC_za_unapredjenju_rada_nastavnika_i_skola.pdf
114Консултације (Интервју, Завод за унапређење образовања и васпитања), Београд, 24.04.2013.
115Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 53/11 и 55/13, члан 24.
111 Консултације
28 Септембар 2013
Увођење обавезног и бесплатног предшколског једногодишњег образовања је један
од резултата активности усмерених на повећање приступа образовању свима. Министарство такође обезбеђује бесплатне уџбенике за сву децу у основним школама од
првог до четвртог разреда.120
7.2
Употреба ИКТ
Наставнички факултети при универзитетима посвећују значајну пажњу употреби ИКТ у
настави. Ипак, проблеми као што су недостатак техничке опреме у школама, недостатак техничке подршке (школе немају особље одговорно за ИКТ подршку), и недостатак
софтвера и других наставних материјала, остају актуелни.121Са друге стране, уочено је
да је наставници не користе довољно опрему, чак и када она постоји.122
Кроз пројекат „Дигитална школа“ који је финансиран на основу протокола са Телекомом Србије и који је спроводило Министарство за телекомуникације и информационо
друштво 2008. године, око 95% школа добило је компјутерске лабораторије и око 80%
ADSL интернет конекцију. Међутим, многе школе, нарочито у руралним подручјима,
немају интернет конекцију и велики број ученика нема компјутере или интернет конекцију код куће.123
Многи од програма КПР су посвећени употреби ИКТ у настави. На пример, за школске
године 2012/2013. и 2013/2014, Центар за стручно усавршавање у Кикинди нуди између
116http://www.dils.gov.rs/
117 http://www.mpn.gov.rs/vesti/579-poseta-visokih-zvanicnika-unicef-a-os-dusko-radovic-u-sremcici
118Одговор
на упитник Европске комисије, http://www.seio.gov.rs
план за унапређење образовања Рома у Србији, http://www.b92.net/info/vesti
120Приступљено 23. априла 2013, http://www.b92.net/info/vesti http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=01&dd=04&nav_category=12&nav_id=674637
121Консултације са заинтересованим странама (упитник, Удружење наставника Србије), 05.03.2013
122Консултације са заинтересованим странама (интервју, Министарство просвете, науке и технолошког развоја), Београд, 29.04.2013.
123Национална стратегија развоја образовања, 2012, стр.43
119Акциони
Септембар 2013
29
осталог следеће семинаре124 SMART табле у учионици за креативност, мотивација и
знање (о употреби ИКТ у настави и SMART табле укључујући SMART Notebook софтвер), интерактивне електронске постере као е-алат за кооперативно учење, употреба
рачунара у инклузивном образовању, дигитални филм као средство за мотивацију наставника и ученика, употреба иновативних комуникационих технологија.
7.3
Стратегија за развој образовања126 такође позива локалне заједнице да преузму део
одговорности за развој основног, а делимично и средњег образовања кроз укључивање у финансирање као приоритета у развојним плановима локалне заједнице. Пошто
буџети локалне самоуправе трпе притисак због економске кризе и слабог развоја, то
се одражава на чест недостатак средстава које се одвајају за образовање.
Закон о основама система образовања и васпитања127 увео је чланове који промовишу
јаче механизме сарадње између школа и локалне самоуправе и између школа и породице (родитељи/ученици). Закон подстиче школе да развијају партнерске односе са
родитељима, на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења. Одређени напредак је примећен у односима између школа и родитеља, али обе стране
захтевају додатну обуку и вештине за узајамно разумевање и сарадњу.
Могућности и ограничења увођења иновација у систем образовања
наставника
Главне могућности и ограничења увођења иновација у систем образовања наставника
су наведени у табели 7.1.
Савети родитеља128се организују у свакој школи и њих чини по један представник родитеља за сваки разред у оквиру школе. Савети предлажу чланове у управљачким
телима школе, разговарају о развојним плановима школе и другим стратешким документима и разговарају о финансијским одлукама у вези са донацијама.
Табела 7.1 Могућности и ограничења за увођење иновација
Могућности
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
Успостављен систем програма КПР могао би
да буде разноврснији и да пружа више иновативних наставних вештина.
Реформа наставних планова и програма за
ИОН би могла да укључи више иновативних
наставних вештина.
Намера Министарства да спроведе систем
промоција који би награђивао иновативну
наставу.
Добро развијена мрежа регионалних центара за КПР.
Добар ниво пружања ИКТ наставних алата
широм Србије.
Стратегије и законодавни оквир дизајнирани за подршку иновацијама.
Мотивација појединих наставника за увођење иновација могла би да представља узор.
Ограничења
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
Ограничена финансијска средства.
Ограничене способности за иновације међу
наставницима и едукаторима наставника.
Нема подстицаја за наставнике који би их
мотивисали да користе иновативне методе
(систем унапређења још увек није успостављен, укључујући и финансијске подстицаје).
Недостатак иновативних метода спроведених у ИОН.
Ограничен приступ техничкој подршци / ИКТ
инфраструктурама/наставним материјалима и софтверима у школама.
Ограничене ИКТ вештине међу наставницима.
Недостатак ИКТ опреме и вештина међу ученицима.
Недовољна примена стратегија и планова.
Недостатак координираног праћења иновативних пракси.
8.2
Пословни сектор углавном је био укључен у процесе везане за стручно образовање, а
ретко у оне везане за опште основно и средње образовање или образовање наставника.
Један од примера је пројекат „Професионална оријентација на прелазу у средњу школу129 GIZ-а (Немачке организације за међународну сарадњу) и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, заједно са Регионалним центрима за стручно усавршавање, који је спроведен у периоду од 2011 до 2013. године. Пројекат је подржао
и саветовао партнере који су били задужени за његово спровођење - Министарство
просвете и науке, Министарство за омладину и спорт, сарађивао је са домаћим институцијама за стручно образовање и обуке, Националном службом за запошљавање и
привредним коморама. И регионално и локално, најважнији партнери пројекта биле
су школе, канцеларије за младе, предузећа и, једним делом, невладине организације.
Пројекат је развио две компоненте, школску (обука наставника, увођење и побољшање каријерног вођења у школама, укључујући и мониторинг системе) и ваншколске
(оснаживање ваншколских капацитета, развој и акредитације наставних програма за
омладинске лидере).
Извор: Анализа на основу консултација са заинтересованим странама (интервјуи и одговори на
упитник) и Стратегија за развој образовања у Србији до 2020.
8
Партнерства и интеракција са спољним актерима
Одељак 8 истражује да ли се партнерства између школа и институција које образују наставнике промовишу и успостављају у циљу подстицања школе да игра активну и централну улогу
у развоју наставних метода, побољшању квалитета наставе и проширивању знања о настави и учењу. Улога учесника из приватног и невладиног сектора у области образовања наставника се такође разматра, као и утицај међународних експерата.
8.1
124www.csu.rs
125Пантић
8.3
et al., 2011 у CEPS Journal 2 (2012) 4, Пантић, Наташа, стр.77.
30 Септембар 2013
Улога НВО и спољна подршка за образовање наставника
Невладине организације (НВО) учествују у реализацији различитих међународних
пројеката и програма за КПР наставника. Пошто оне окупљају стручњаке за образовање и доприносе развоју образовања и политика за обуку наставника, НВО би требало
да буду више укључене у званични развој образовних стратегија, јер су главни актер у
промовисању иновативних и креативних пракси.
Партнерства између институција за образовање наставника и школа
Партнерства између школа и високошколских институција нису довољно развијена.
Школе вежбаонице су уведене Законом о оснивама система образовања и васпитања
(најновије промене у 2013. години), за које се очекује да помогну у институционализацији односа између школа и институција које се баве иницијалним образовањем
наставника, највероватније од 2013/2014. године и надаље.
Према недавно објављеној публикацији о реформи образовања наставника у Југоисточној Европи125, у целом региону Западног Балкана, институцијe за образовање
наставника и школе остају неповезане, а стиче се утисак да се настава и учење „доживљавају као индивидуалне наставне активности на часу, пре него као заједничко
деловање везано за школско окружење. Нема довољне сарадње између запослених
у школи и шире школске заједнице, а такође су слаби односи на релацији дом-школа
који би требало да буду засновани на међусобној подршци“.
Улога пословног сектора у образовању наставника
Примери таквог учешћа обухватају:
■■
Центар за интерактивну педагогију130, члан Међународног удружења „Корак по
корак“ и Удружења за надзор и развој наставног програма, организује семинаре,
развија наставне модуле за наставнике и делује на пољу истраживања образовних политика. На њиховом сајту је наведено да су организовали 244 семинара
са 8.108 учесника.
■■
Образовни форум131 је група стручњака за образовање и креатора јавног мњења у области образовања, која се бави истраживањем и развојем образовне
126Национална
стратегија развијаобразовања у Србији, 2012, стр.162.
о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 53/11 и 55/13, чл 47 и 48.
128Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 52/11 и 55/13, члана 58.
129http://www.giz.de/static/themen_umleitung/index.html
130Центар за интерактивну педагогију, приступљено 14. јула 2013, www.cip.org.rs
131Образовни форум, приступљено 14. јула 2013, http://www.eduforum.rs/index.php/srblat/pocetnatop
127Закон
Септембар 2013
31
политике, сарадњом са актерима на националном нивоу и међународним организацијама, давањем стручних савета и програмима КПР за наставнике. Форум
месечно организује окупљања заинтересованих страна за образовање како би
разговарале о различитим питањима у вези са реформом образовања, што често служи као платформа за даљи развој образовних полтика.
■■ Центар за права детета из Ужица, уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке
у Србији, реализовао је трогодишњи пројекат „Цивилно друштво за инклузивно
образовање - ученик у центру образовања“. Циљ овог пројекта је јачање невладиног сектора у праћењу увођења инклузије у образовне институције и спровођење новог законодавства у области. Још један пројекат који је финансиран
од стране Дечје фондације Pestalozzi из Швајцарске а спроводи га Центар јесте
„Образовање за дечја и људска права“. Његов циљ је успостављање ефективног
и функционалног метода образовања за права детета широм образовног система. Специфични циљеви ове иницијативе су: (1) изградња капацитета наставника на пољу тематике права детета; (2) формирање тимова наставника за стални
трансфер знања и подизање свести о правима детета, (3) упознавање деце са
правима детета132.
Већину пројеката финансирају донатори као што је Европска унија из ИПА фондова и
фондова Европске фондације за обуку или путем Темпус програма, или других страних донатора. Фонд за отворено друштво и Балкански фонд за демократију такође финансирају пројекте у области образовања и обуке наставника које реализује Центар за
образовне политике. Најновији су „Разговори наставника о наставницима“ и „Унапређење наставничке професије за инклузивно, квалитетно и релевантно образовање“.
Они су размотрени у наставку.
■■
Други примери иницијатива где су укључене међународне институције и експерти у
развоју образовања и обуке наставника приказани су у табели испод.
Табела 8.1 Примери спољне подршке за образовање и обуку наставника
Институција
Област подршке
Европска унија
Пројекти које финансира ЕУ у оквиру Темпус програма, као што су:
■■ Унапређење образовања наставника у европској перспективи - са циљем увођења садржаја који доприносе европској димензији у образовању у програмима за
образовање наставника.
■■ Студијски програм за образовне политике у Србији и Црној Гори - са циљем стварања мастер студија у области образовних политика у различитим областима и на
различитим нивоима образовања.
■■ Мастер програм за предметне наставнике у Србији - са циљем стварања мастер
студија за стицање додатног образовања предметних наставника у циљу испуњавања захтева наведених у Закону о основама система образовања и васпитања
за стицање 36 ЕСПБ бодова везаних за педагошко-психолошко-дидактичке компетенције.
■■ Хармонизација и модернизација програма за наставнике у основним школама са циљем унапређења квалитета студијских програма за образовање учитеља и
усклађивања исхода учења на националном нивоу и у складу са најновијим трендовима и потребама (нпр. компетенције потребне за инклузивно образовање,
предузетничко образовање).
Подршка ИПА програма за развој људског капитала и истраживачке пројекте:
■■ Модернизација стручног образовања и обука у Србији (2008);
■■ Подршка за осигурање квалитета у оквиру националног система испитивања у
основном и средњем образовању (2008)
■■ „Образовање за све“ - повећање доступности и квалитета образовања за децу из
маргинализованих група (2008);
■■ Унапређење предшколског образовања у Србији (2009);
■■ Програм за развој инфраструктуре у високом образовању (2009);
■■ Подршка за развој људског капитала и истраживања - Компонента 1 Образовање
(2011).133
Подршка политикама за стручно образовање и обуку Европске фондације за обуку:
■■ Подршка за развој образовне стратегије 2012-2020 и за развој Националног оквира квалификација;134
■■ Учешће Србије у 2013. години у FRAME иницијативи коју је покренула ЕУ у циљу
подршке региону у контексту проширења ЕУ за унапређење њихових политика
везаних за развој људских ресурса.
Разговори наставника о наставницима
Разговори наставника о наставницима (РАНОН) јесте вишегодишњи пројекат
(2011-2013) коју спроводи Центар за образовне политике, Удружење наставника
Републике Србије, Образовање плус и Педагошко друштво Србије, а који је покренуо и подржао Фонд за отворено друштво Србије. Циљ овог пројекта је подршка процесу самоорганизовања наставника, који би требало да доведе до већег утицаја наставника у одлучивању и активном спровођењу нових образовних
политика. Део пројекта се бави испитивањем ставова наставника према темама
као што су: њихове кључне компетенције за спровођење промена и побољшање
образовног система; аутономија школе; сарадња наставника са родитељима и
локалном заједницом; сарадња наставника у оквиру школе и примена стандарда
везаних за ученичка постигнућа (разумевање перцепције наставника о реформи).
Испитивање ставова наставника ће допринети објективнијој анализи стања на
терену и може да се покаже као врло корисна база за развој образовне политике.
OECD
Унапређење наставничке професије за инклузивно, квалитетно и релевантно образовање
Пројекат ATEPIE „Унапређење наставничке професије за инклузивно, квалитетно
и релевантно образовање" среализује се од 2011 до 2013. године од стране Центра за образовне политике у сарадњи са Програмом за подршку образовању Фонда за отворено друштво (ESP/OSF). Пројекат има за циљ јачање улоге наставника у обезбеђивању инклузивног образовања и квалитета образовања у Србији (и
другим земљама Западног Балкана). Један од резултата пројекта је публикација
Наставничка професија за 21. век која настоји да развије заједничко разумевање
о томе која знања, вештине и вредности треба да има наставник у двадесет првом
веку. Пројекат је такође развио оквир наставничких компетенција, заснован на
конструктивистичком приступу учењу. Резултати пројекта би требало да послуже
као основа за даљи развој савремених компетенција наставника на националном
нивоу у Србији.
Извори http://www.cep.edu.rs/atepie; Наставничка професија за 21. века, ур. Власта Визек
Видовић и Зоран Велковски, Центар за образовне политике, Београд, 2013; Одговор на
упитник од представника Темпус канцеларије у Србији, примљен 09/03/2013.
132Консултације
са заинтересованим странама (упитник, Регионални центар за стручно усавршавање наставника у Ужицу), 05.03.2013.
32 Септембар 2013
■
Међународно истраживање о настави и учењу - ТALIS, реализовано у надлежности Института за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
У 2012. години је спроведено пилот истраживање, које је обухватило 17 школа
и 332 наставника. У 2013. Години спроведено је главно ТALIS истраживање које
је обухватило 194 школе (4.114 наставника и 194 директора школа). Резултати се
очекују у 2014. години. Истраживање ТАLIS је усмерено на: истраживања рада
наставника у школама, редовне повратне информације о њиховом сталном
стручном усавршавању, приступ (врсте КПР укључујући постојеће изазове у његовом спровођењу), утицај мера школског менаџмента на развој наставника и
утицаја нових школских пракси управљања на развој наставника. Резултати овог
133Основни
циљеви у области образовања су: развој националног курикулума у основном
​​
и општем средњем
образовању и даљи развој професионалних обука наставника, фокусирани на изградњу функционалних и мултидисциплинарних компетенција наставника, заједно са изградњом веза између истраживања,
политике и праксе, у циљу праћења образовних реформи и сталног унапређења образовних политика и
успостављање и опремање учионица вежбаоница као наставне базе за КПР наставника. Консултације са
заинтересованим странама (упитник, Темпус канцеларија у Србији), 09.03.2013.
134http://www.etf.europa.eu/web.nsf/pages/PRJ_2013_WP13_10_01_SRB
Септембар 2013
33
Институција
Област подршке
Снаге
истраживања ће обезбедити непроцењив ресурс за даљи развој политике за обуке
наставника.135
Швајцарска агенција за
развој (SDC)
Светска банка
■
■
Припрема/
увођење у рад
Развој КПР, са циљем промовисања формализације система стручног усавршавања, нарочито стручно усавршавање наставника на централном и локалном нивоу, као и промовисање концепта целоживотног учења. Пројекат SDC је помогао
у стварању основних компоненти система професионалног развоја, укључујући и
Институт за професионални развој, пружајући обуку за 80.000 наставника у десет
регионалних центара за стручно усавршавање и Мреже регионалних центара,
помажући институционализацију система кроз укључивање релевантних чланова у Закон о основама система образовања и васпитања који је усвојен 2009.
■■
Квалитет и
евалуација
Развој система лиценцирања наставника, укључујући обуку наставника и њихово
стручно усавршавање.
Законодавство
и политика
Друге међународне институције активне у Србији, као што је GIZ (посебно активан у
стручном образовању) или UNICEF (активан углавном на тему инклузије и превенције
насиља у школама), разматрају образовање у целини (у мањој мери се баве конкретно
образовањем наставника).
9
■■
■■
■■
Кључне снаге, изазови и перспективе
■■
Последњи одељак резимира кључне снаге, слабости и изазове са којима се суочавају националне власти и образовне институције у области образовања наставника. Ово је праћено разматрањима везаним за даље деловање образовних политика у земљи, на нивоу Западног Балкана
и на нивоу ЕУ.
9.1
■■
Слабости
Успостављена обука наставника(укључујући менторства) која
води до стручног испита.
Увођење критеријума психолошке подобности за наставничку
професију као један од услова запошљавања.
■■
■■
Даља обука потребна за менторе.
Потреба за већим бројем ментора и
недостатак довољног броја ментора у
школама у свим регионима.
Успостављен законодатни оквир
а други круг акредитације је започет
■■
Недовољна обука за менторе и понекад, недостатак ментора за припремне програме.
Недостатак осигурања квалитета КПР
програма
Низ нових усвојених закона одражава најновије трендове и реформе.
Усвојена је нова холистичка образовна политика и планирана је
измена начина на који се наставници обучавају, оцењују и предају.
Увођење стандарда за основно
образовање и стална припрема
стандарда за средње образовање.
■■
Тренутне снаге и слабости образовања наставника
■■
ИОН
■■
■■
КПР
■■
■■
■■
■■
■■
Усвајање стандарда за наставничке компетенције и стручно
усавршавање.
Увођење центара за стручно усавршавање наставника.
Увођење двогодишњег циклуса
пријављивања за нове програме
за КПР.
Либерализација понуде програма за КПР.
Неколико програма КПР посвећених ИКТ у настави.
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
135Приступљено
Институције
Професори на ВШИ нису укључени у
припремне програме и лиценцирање.
Упис ученика на наставничке факултете није усклађен са потребама тржишта рада.
Нема психолошких критеријума за
упис на ИОН.
Недостатак механизама за запошљавање и задржавање високо-квалитетних наставника.
Потреба за увођењем праксе стављања ученика у центар пажње, као методолошки заокрет у учионици
Недовољна употреба иновативних
метода наставе и лоша обученост и
коришћење ИКТ од стране наставника.
Недовољан значај и применљивост
вештина и знања која се стичу кроз
курсеви за КПР који су у понуди.
Потреба за преношењем кључних
компетенција у оквиру иницијалног
образовања и стручног усавршавања
наставника.
Заустављено спровођење школског
развојног планирања.
Одложено спровођење система каријерног напредовања због буџетских
ограничења.
■■
■■
■■
■■
Слабости
Обавеза стицања мастер дипломе за наставнике како би могли
да се баве наставничком професијом.
Увођење нових захтева за образовање везаних за психолошке,
педагошке и методолошке дисциплине који би требало да се
стичу на високошколским установама
■■
■■
Табела 9.1 Збирна табела: Кључне снаге и слабости образовања наставника у основним и
средњим школама
Снаге
■■
Сарадња
Средства
■■
■■
Добро развијено институционално окружење, са великим бројем
специјализованих института и
агенција и мрежом институција
за образовање наставника
■■
Велики број међународних пројеката који се реализују и велико
интересовање међународних организација и донатора у Србији
■■
■■
■■
■■
Јаз између политике, правила, прописа и планова и њихове примене у
пракси. (нпр. Закон о основама система образовања и васпитања из 2009
још увек није у потпуности спроведен)
Одложено спровођење прописа о каријерном напредовању наставника.
Недостатак усклађених планова и
програма за наставничке факултете
широм земље.
Недостатак стандарда на националном нивоу за програме КПР.
Недостатак статистичких података
за креирање политика заснованих на
доказима.
Национални оквир квалификација још
увек није усвојен.
Већа транспарентност и учешће заинтересованих страна потребно у законодавним процесима.
Ограничена сарадња између институција које управљају образовним системом, синдиката и професионалних
удружења наставника.
Потреба за даљом обуком запослених и државних службеника
Низак ниво партнерства између школа и институција које обезбеђују иницијално образовање наставника.
Слаба сарадња између наставника на
терену, преко синдиката и професионалних удружења наставника.
Низак ниво финансирања образовања
наставника и КПР наставника посебно
Извор: Анализа на основу консултација са заинтересованим странама (интервјуи и одговори на
упитник) и истраживања на основу документације.
9.2
Потребе за даљим деловањем у области образовних политика
Следеће потребе су идентификоване у области образовања наставника:
■■
Области образовних политика у којима би локална/регионална сарадња била
корисна:
14. јула 2013, http://talissrbija.org/
34 Септембар 2013
Септембар 2013
35
○○ Узети у обзир и разумети регионалне разлике у планирању буџета и планирању мреже школа у Србији, у вези са величином школа (у руралним срединама, школе често имају врло мали број ученика, због демографских питања
и процеса рационализације потребних за разматрање овог питања.);
○○ Увести подстицај за наставнике да се преселе у рурална подручја или мање
градове где постоји потреба за наставницима појединих предмета, док би
укупна политика требало да буде координисана на националном нивоу;
○○ Размењивати искуства у свим аспектима процеса реформе образовања, пре
свега, између наставника и директора школа, али укључити и родитеље, цивилно друштво и представнике пословних организација. Обезбедити механизам за сарадњу између школа, родитеља и локалне заједнице и оквир за
веће укључивање пословне заједнице у образовање наставника. Сарадња
у области образовања између локалних заједница би генерално требала да
буде побољшана.
■■ Области политика у којима је потребно даље деловање на националном нивоу
○○ Унапређење и спровођење додатног образовања наставника у специфичним педагошко-психолошко-дидактичким компетенцијама (36 ЕСПБ) за оне
наставнике који су већ запослени или су завршили програме који нису пружали могућност за стицање ових компетенција. На националном нивоу, такође
би требало да буде разматрано да ли треба увећати обавезних 36 ЕСПБ, у
складу са европским стандардима.
○○ Увођење иновативних наставних метода у ИОН на високошколским установама и професионалног развоја професора високошколских установа, које
би додатно подстакле иновативне наставне методе у школама. Спровођење
праксе у школама у оквиру програма иницијалног образовања наставника,
као што је прописано Законом.
○○ Успостављање механизама за запошљавање и задржавање наставника на
националном нивоу, чији би циљ био кориговање неравнотеже међу половима и привлачење најбољих студената за наставничке професије. То би
захтевало јасније политике за личну и професионалну подршку која се обезбеђује наставницима. Такође, психолошка подобност за наставу би требало
да се процењује на почетку иницијалног образовања наставника, као и на
месту запослења.
○○ Усклађивање применљивости програма за КПР са стварним потребама и
захтевима наставничке професије и реалним животним ситуацијама у учионици, уз истовремено осигурање боље транспарентности понуде програма
обука за КПР у односу на потребе наставника у учењу. Ово би такође захтевало свеобухватну процену и праћење утицаја програма за КПР. Важан
аспект би било увођење признавања неформалног и информалног учења,
као КПР.
○○ Подстицање сарадње између институција за ИОН и школа, кроз праксе у
школама, припремне програме, лиценцирање и локалне/регионалне истраживачких политике.
○○ Обезбеђивање одрживости различитих исхода пројеката, тако да позитивни
ефекти наставе утичу на програме образовања наставника, као и да обезбеде да резултати пројекта буду институционализовани, уместо да нестају
након његовог завршетка.
образовања и наставника,136 али и пружање подстицаја за повећање
атрактивности наставничке професије. Такође је од суштинске важности
да дође до усклађивања са потребама тржишта рада за специфичним
наставницима тако што ће се регулисати број студената који се прима на
програме иницијалног образовања наставника.
○○ Даље регулисање и обука ментора у оквиру припремних програма, што би
довело до усклађивања припремних програма широм земље.
○○ Подстицаји за примену иновативних наставничких метода у школама и пружање додатне обуке за коришћење ИКТ у учионици.
○○ Спровођење редовног лиценцирања наставника, условљено КПР, у циљу
подстицања КПР.
■■
Области политика у којима би сарадња на нивоу Западног Балкана била корисна:
○○ Размена искустава у свим областима образовне реформе, посебно између
наставника и штавише, између наставника који нису активни у синдикатима
или другим удружењима (ради бољег обухвата).
○○ Програми вршњачког учења наставника.
■■
Области политика у којима сарадња са ЕУ може бити од користи/тражена
○○ Даље финансирање иновативних пројеката у области образовања наставника, с обзиром на то да буџет земље још увек није (а вероватно неће ни
бити у блиској будућности) способан да у потпуности подржи систематске
промене у образовању и образовању наставника.
○○ Размена искустава у свим аспектима процеса реформе образовања, посебно са земљама са сличним образовним системима и сличном образовном
културом.
○○ Размена искустава у области иницијалног образовања наставника и развој
програма за КПР, пратећи европске стандарде, и даље отварање могућности за размене које се тичу истраживања и изучавања образовних политика
од стране државних званичника и стручњака у земљи и другим европским
земљама.
○○ Учешће Србије у радним групама Отвореног метода координације.
○○ Учешће Србија у централизованим акцијама програма будућег програма сарадње „Еразмус плус“, тј. пројектима усмереним на иновативне методологије рада наставника и питања везана за курикулум (бивши мултилатералним
пројектима).
○○ Отварање могућности за наставнике у основним и средњим школама у Србији да учествују у шемама за мобилност програма „Еразмус плус“ (студијске
посете и стручно усавршавање, иницијална обука - слично некадашњим шемама мобилности у оквиру потпрограма Коменијус, Леонардо и Грундтвиг).
○○ Унапређење капацитета институција које управљају образовним системом
преко увођења КПР за државне службенике који раде у овим телима и прате
светске трендове у области образовања. Такође је битно да се обезбеди јача
сарадња са синдикатима и струковним удружењима наставника.
○○ Спровођење мера предвиђених за обуке и лиценцирање директора школа,
пружајући им неопходне вештине за давање редовне повратне информације
о квалитету наставника.
○○ Унапређење положаја наставника професије - подстицање већих улагања
у образовање и спровођење кампање за подизање свести о значају
36 Септембар 2013
136Национална
стратегија развоја образовања у Србији, 2012; упитник примљен 09/03/2013 од Темпус канцеларије у Србији; интервју.
Септембар 2013
37
Библиографија
Закони и регулаторни документи
Закон о образовању одраслих, http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2013/
2230-pdf, Службени гласник РС 55/13 (приступљено у јулу 2013.)
Закон о средњем образовању, http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2013/­
2228-pdf, Службени гласник РС 55/13 (приступљено у јулу 2013.)
Закон о основном образовању и васпитању, http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/
zakoni/2013/2229-13.pdf, Службени гласник РС 55/13 (приступљено у јулу 2013.)
Закон о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 72/09, 53/11 и 55/13,
www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару / јулу 2013.)
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020, Службени гласник РС (Службени гласник),
но.107/12, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, Службени гласник РС (службени гласник) 13/12 и 31/12, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Правилник о стандардима квалитета рада установа, Службени гласник РС (Службени лист)
9/12, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја, Београд, 2011, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Правилник о дозволи за рад наставника и сарадника, Службени гласник РС (Службени лист)
22/05 и 51/08, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Стратегија развоја стручног образовања у Републици Србији 2006, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Стратегија развоја образовања одраслих у Републици Србији 2006, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару 2013.)
Јединствени акциони план за унапређивање образовања Рома у Србији, 2005,хттп://инклузивно- http://inkluzivno-obrazovanje.rs/resursi/strategije (приступљено у јулу 2013.)
Закон о високом образовању, Службени гласник 76/05 РС, www.mpn.gov.rs (приступљено у фебруару / јулу 2013.)
Студије, извештаји и други литература
Џиновић, В. (2009). Изазови евалуације семинара на основу искуства наставника у Ђ. Комленовић, Д. Малинић и С. Гашић-Павишић (прир.), Квалитет и ефикасност наставе (стр. 321-333).
Београд: Институт за педагошка истраживања.
Марушић, М., Ток промена у систему стручног образовања и усавршавања учитеља, стр. 44 у
Половина, Н, Павловић, Ј (ЕД), Теорија и пракса професионалног развоја наставника, Институт за педагошка истраживања , Београд, 2010.
Пантић, Н., CEPS Journal, Vol. 2, n. 4, стр.71-, Реформа образовања наставника између високог
образовања и опште трансформације образовања у југоисточној Европи: Разматрање доказа и истраживање питања, (Teacher Education Reforms between Higher Education and General
Education Transformations in South-Eastern Europe: Reviewing the Evidence and Scoping the
Issues), Универзитет у Љубљани, 2012.
Пантић,Н (ур.), (2008), Усаглашавање програма образовања просветних радника у земљама
Западног Балкана, Београд: Центар за образовне политике.
Пешикан, А., Антић, С., Маринковић, С., Анализа концепције сталног стручног усавршавања наставника у Србији: званични и сакривен ниво (1. део) (Analysis of the conception of continuous
professional development of teachers in Serbia: proclaimed and hidden level (part I)), 2010.
38 Септембар 2013
Згага, П., (2006) Значај образовања у социјалној реконструкцији: шест година унапређеног
Грац процеса. Развој, тренутни статус и перспективност образовања у Југоисточној Европи
(The importance of education in social reconstruction: six years of the enhanced Graz process.
Developments, current status and future prospects of education in South-East Europe), Љубљана:
Универзитет у Љубљани, http://www.see-educoop.net/
Згага, П. (ур.), (2006), Будућност образовања наставника у Југоисточној ЕВРОПИ), Љубљана:
Универзитет у Љубљани (The prospects of teacher education in South-East Europe), http://www.
see-educoop.net/
Зиндовић Вукадиновић, Гордана, Критички осврт на професионални Развој наставника, Београд, 2003.
Група аутора, Универзитет у Крагујевцу - Педагошки факултет у Јагодини, Специјално издање,
Зборник радова са конференције број 8/1, том Промовисање образовање наставника из уласка у систем до наставне праксе, Јагодини, 2009.
Сајтови
Центар за образовне политике, http://www.cep.edu.rs/ (приступљено у фебруару / јулу 2013.)
Центар за интерактивну педагогију, http://www.cipcentar.org/ (приступљено у јулу 2013.)
Центар за професионални развој у Кикинди, http://www.csu.rs/ (приступљено у јулу 2013.)
Европска фондација за обуку, http://www.etf.europa.eu/ (приступљено у мају 2013.)
GIZ, http://www.giz.de/en (приступљено у јулу 2013.)
Влада Република Србија, Канцеларија за европске интеграције, http://www.seio.gov.rs (приступљено у јуну 2013.)
Министарство образовања, науке и технолошког развоја, http://www.mpn.gov.rs/ (приступљено у
фебруару / јулу 2013.)
Пројекат DILS Пружање унапређених услуга на локалном нивоу, http://www.dils.gov.rs/, (приступљено у јулу 2013.)
ТALIS у Србији, http://talissrbija.org/ (приступљено у јулу 2013.)
Темпус канцеларија у Србији,www.tempus.ac.rs (приступљено у фебруар 2013.)
Швајцарска агенција за сарадња и развој SDC, http://www.swiss-cooperation.admin.ch/serbia/sr
(приступљено у јуну 2013.)
Завод за унапређивање васпитања и ОБРАЗОВАЊА http://www.zuov.gov.rs/ (Институт за унапређивање образовања), (приступљено у фебруару / јулу 2013.)
Саговорници
Удружење српских гимназија (14/03/2013)
Центар за образовне политике (24/04/2013)
Образовни форум, члан радне групе за образовање наставника у Стратегији образовања 2020/
ХЕИ (19/04/2013) Самостални стручњак (07/03/2013)
Институт за педагогију (12/04/2013)
Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) (24/04/2013)
Министарство за образовање, науку и технолошки развој (29/04/2013)
Уједињени грански синдикати „Независност" - огранак образовање (24/04/2013)
Упитници
Министарство просвете, науке и технолошког развоја – Дирекција за основне школе (05/03/2013)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја - Сектор за ЕУ интеграције (26/02/2013)
Регионални центар за професионални развој запослених у образовању, Смедерево (18/03/2013)
Регионални центар за професионални развој запослених у образовању, Ужице (05/03/2013)
Темпус Канцеларија у Србији (09/03/2013) Удружење просветних радника Србије (05/03/2013)
Национални савет за средње стручно образовање и образовање одраслих (05/03/2013)
Септембар 2013
39
ОБАВЕЗНО ОБРАЗОВАЊЕ
ОБРАЗОВАЊЕ
СРЕДЊОШКОЛСКО
I циклус
40 Септембар 2013
Основне академске студије
(академске)
180-240 ЕСПБ
Основне
струковне
студије
180 ЕСПБ
4 године средњошколског
образовања
(гимназије и стручне школе)
Предшколско образовање
3 године
средњошколског
образовања
(средње стручно
образовање)
Основно образовање (8 година)
Србија
Црна Гора
Министарство просвете, науке и
технолошког развоја
Министарство просвјете и науке
Министарство образовања, науке и технологије
Бивша југословенска Министарство образовања и
науке
Република
Македонија
Косово 1244
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
■■
Агенција за предшколско, основно и средње образовање
Центар за информисање и признавање докумената у високом
образовању
Агенција за развој високог образовања и обезбјеђење квалитета
(Босне и Херцеговине)
Агенција за образовање и обуку наставника
Уреди локалне самоуправе
Национални центар за вањско вредновање образовања
Подручна вијећа
Агенција за знаност и високо образовање
Агенција за струковно образовање и образовање одраслих
Агенција за акредитацију за Косово
Локална самоуправа
Национална управа Косова за квалификације
Локална самоуправа
Биро за развој образовања
Државни инспекторат за образовање
Школски одбор
Савет учитеља
Национални центар за испите
Савет родитеља
Центар за средње стручно образовање и обуку
Педагошки сервис
Директорат за развој и промовисање образовања у језицима Заједнице
Национални савјет за образовање
Савјет за високо образовање
Завод за школство
Центар за средње стручно образовање
Испитни центар
Завод за уџбенике и наставна средства
Просветни одбор Скупштине Републике Србије
Школске управе (организационе јединице МиниНационални просветни савет
старства)
Национални савет за високо образовање
Локална самоуправа
Комисија за акредитацију и проверу квалитатета
Завод за унапређење образовања и васпитања
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
Агенција за образовање
Савет за средње стручно образовање и образовање одраслих
Локалне власти и школска тела
■■ Регионални департмани за образовање
■■ Канцеларије за образовање
■■ Регионални савети
■■ Градски/комунални савети
■■ Школски директорати
■■ Савети родитеља
■■ Школски одбор
■■ Студентско/ученичко представничко тело
60 ЕСПБ
■■
60 ЕСПБ
■■
■■
ЕСПБ
Специјалистичке
струковне
студије
Босна и Херцеговина Министарство цивилних послова
Министарства за образвање у
10 кантона Федерације Босне и
Херцеговине, Републике Српске
и Дистрикта Брчко
Хрватска
Министарство знаности, образовања и шпорта
60-120
Специјалистичке студије
(академске)
Друге агенције и институције
■■ Национална агенција за испите
■■ Национална агенција за упис на ВШИ
■■ Национална агенција за предуниверзитетско образовање
■■ Национална агенција за средње стручно образовање и обуке
■■ Институт за развој образовања
■■ Национални савет преуниверзитетског образовања
■■ Савет за високо образовање и науку
180 ЕСПБ
Министарства
Министарство образовања и
науке
III циклус
Докторске
студије
Земља
Албанија
Мастер
студије
Анекс 2 - Кључна тела одговорна за образовање наставника – упоредна табела
II циклус
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ
Анекс1 Структура образовног система у Србији
Септембар 2013
41
42 Септембар 2013
Септембар 2013
43
Докторске студије (3
године)
III
Секундарни
(специјализовани)
стручни програм (3-4
године)
Основне студије +1
година мастера у
образовању (почев од
2016/17)
(4+1)
Мастер
(2 године)
Интегрисани
циклус за разредне
наставнике (за нижу
основну школу)
Основне студије
(4 године)
Косово 1244
Основне студије
(3 године)
Хрватска
Секундарни
(специјализовани)
стручни програм (3-4
године)
Основне студије (4
године)
БЈР Македонија
Наставници такође морају
проћи стручни испит са
П-П-М групом предмета,
што им даје статус наставника
Основне студије
Мастер 106 (где је развијена за обуку 3+2)
Наставници такође морају
проћи стручни испит са
П-П-М групом предмета,
што им даје статус наставника
II циклус Мастер
Друго
Албанија БиХ
I циклус
или
друго
циклус
Косово 1244
Мастер студије са педагошких факултета
Хрватска
Диплома са педагошког факултета
Диплома са академских факултета (за
више средње образовање)
Лиценца за наставника коју додељује
Савез за лиценцирање наставника
(поред дипломе I
циклуса)
Косово 1244
Лиценца за наставника коју додељује
Савез за лиценцирање наставника
(поред дипломе I
циклуса)
Основне студије за предДиплома педагометне наставнике ако
шког факултета
особа са мастер дипломом
није конкурисала за радно
место
Мастер (где постоји могућ- Мастер студије са педагоност 4+1)
шких факултета
Основне студије
Хрватска
Минималне квалификације потребне за наставнике средњих школа
Друго
II циклус Мастер
I циклус
или
друго
Албанија БиХ
Минималне квалификације потребне за наставнике основних школа
БЈР
Македонија
БЈР
Македонија
Х
Србија
Основне студије за разредног наставника, ако су стечене по претходном закону- са додатних 36 кредита
П-П-М компетенција
Мастер студије са учитељских/
педагошких факултета
Пракса у школи и лиценцирање (стручни испит), 1
годину
1 степен студија, униберзитетска диплома плус специјалистичка година (која
није из образовања нити је
на мастер нивоу)
Пракса у школи и лиценМастер студије са факулцирање (стручни испит), 1 тета који има програме за
годину
образовање наставника
Црна Гора
Пракса у школи и лиценцирање (стручни испит), 1
годину
1 степен, интегрисане
студије за разредног наставника (4 године)
Црна Гора
Мастер студије (1-2
године)
Академски студије
првог нивоа
Основне студије (3-4године)
Србија
Србија
Примарни:Основне
студије (4 године)
Секундарни:
трогодишње
студије плус година
специјалистичких
(1.циклус, 4 године)
Црна Гора
Aнекс 4 - Минималне квалификације потребне за наставнике основних и средњих школа
Друго
Секундарни
-(основне или
мастер студије)
универзитетски
програм за
иницијално
образовање
(4-5 година)
Мастер академски
(2 године)
Мастер струковни
(1-1.5 година)
II
БиХ
Примарниуниверзитетски
програм за
иницијално
образовање
наставника
(3-4 године)
Албанија
I (друго) Основне студије
(3 године)
Земља
Циклус
Анекс 3 - Програми за образовање наставника– сумарна табела
44 Септембар 2013
Септембар 2013
45
■■ Предузетничке вештине уведене у основне и сред- ■■ Недовољне прилике за обуку из менаџмента у школама.
ње школе и жеља за овом иницијативом (међу педа- ■■ Изолација и недостатак вештина међу наставницима у руралним областима.
гошким институцијама, наставницима и ученицима). ■■ КПР није увек схваћен као континуирани процес.
■■ Могућности обуке за социјалну инклузију и методологију фокусирану на децу.
■■ Подршка раду педагошких института и саветника у
учионицама.
■■ Прогресивне иницијативе у области КПР (стручна
друштва, школски развојни тимови).
БиХ
Србија
Црна Гора
■■ Усвајање стандарда за наставничке компетенције и
професионални развој.
■■ Увођење центара за професионални развој запослених у образовању.
■■ Увођење двогодишњег циклуса подношења пријава
за КПР програме.
■■ Либерализација понуде програма КПР.
■■ Неколико КПР програма посвећених ИКТ у учењу.
■■ Недовољна употреба иновативних наставних метода и слабо коришћење ИКТ од стране наставника.
■■ Ограничена релеватност и примењивост вештина и знања КПР
■■ Потреба за обукама о кључним компетенцијама у иницијалном образовању и стручном усавршавању
наставника.
■■ Заустављено спровођење школског планирања.
■■ Одлагање спровођења система напредовања у каријери наставника због буџетских ограничења.
■■ Недостатак механизама који би подстакли упис на ИОН и задржавања висококвалитетних наставника.
■■ КПР у самим школама развијен до мере у којој пред- ■■ Претерана академска шема напредовања наставника (очекују се промене са предлогом шеме лиценцирања).
ставља значајну подршку о образовању наставника
(наставници су углавном расположени да учествују)
и која је у почетку обликована као Књига промена.
Косово 1244 ■■ Развој оквира за стандарде наставнике професије. ■■ Недостатак системског приступа ка КПР наставника.
■■ Недостатак тренинга за менаџмент школама и планирање КПР
■■ Тренд развоја учитеља кроз рад у школама.
■■ Повећана свест о потребама за КПР у последњих 10 ■■ Студентско оцењивање засновано само на давању оцена студентима а без фокусирања на учење и
даље унапређење.
година.
■■ Лимитирани капацитет пружаоца услуга стручног усавршавања наставника како би он стигао до свих
наставника.
■■ Недостатак традиције и искуства међу педагошким факултетима за понуду стручног усавршавања за
наставнике.
■
■
Ограничене могућности за увођење и учешће у обукама на теме које се тичу стварних потреба наставБЈР
■■ Успостављање тржишта понуде курсева стручног
ника у вези са њиховим школама и локалним окружењем.
Македонија
усавршавања на основу потражње.
■■ Увођење наставничког портфолија као првог корака ■■ Недостатак иницијатива за наставнике да учествују у КПР.
ка повећаној важности КПР у каријери наставника. ■■ Лош процес ширења резултата КПР након обуке и недостатак материјала који би подржали њихов проф.
Развој.
■■ Школски директори обучени да пружају педагошку
■■ Недостатак смелости код наставника да користе ИКТ како би иновирали наставу и процес учења.
подршку наставницима.
■■ Стручно усавршавање наставника огранизовано и ■■ Ограничен број наставника у свакој школи који има директне користи од КПР могућности.
администрирано од стране невладиних иницијати- ■■ Мали број обука о раду са децом са специфичним образовним потребама.
ва, верује се, доброг је квалитата.
■■ Недовољна дужина и ограничене области- поља обавезног КПР за наставнике.
■■ Неравномеран буџет за обуке наставника како би задовољили потребе у овој области.
■■ Недостатак признавања наставничких достигнућа ван обавезних обука.
■■ Без даљих иницијатива за наставнике да појачају своје квалификације и компетенције после 20 година
службе.
■■ Случајеви корупције који су пријављени у стручном усавршавању.
■■ Институционалнизација КПР тако што ће се развити
шема за нивое професионалних квалификација које
се вежу за повећање плате.
■■ Увођење обавезног стручног усавршавања.
■■ Измештање КПР ка спољним организацијама и транзиција са система заснованог на улазним критеријама на онај који вреднује излаз.
Албанија
Изазови
Развојне могућности
Земља
Анекс 5 - Развојне могућности и изазови за континуирани професионални развој наставника
NC-03-13-504-EN-N
Download

Obrazovanje i obuke nastavnika