Tema 05.
Sistemi za podršku
odlučivanju
Menadžment informacioni
sistemi
Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.
1 od 39
Pitanja
1. Uvod – sistemi za podršku
odlučivanju.
2. Mesto i uloga SPO u odlučivanju.
3. Struktura sistema za podršku
odlučivanju.
4. Vrste sistema za podršku
odlučivanju.
2 od 39
1. Uvod – sistemi za podršku
odlučivanju
..\Tema_05\TechWeb
Encyclopedia.htm
Informacioni sistem za planiranje sistem koji
pruža mogućnost da se „konsultuje“ računar na ad
hoc bazi, analiziraju informacije i predvidi uticaj
odluke pre nego što se ista donese – realizuje.
3 od 39
1. Uvod – sistemi za podršku
odlučivanju
Integrisano rešenje
Baza podataka za upravljanje sistemima (DBMSs)
omogućava nam da izaberemo podatke i izvučemo
informacije za izveštavanje i analizu. Tabele
(Spreadsheets)i modelovanje programa
omogućuju i analize i "šta ako?" planiranje.
Međutim, (samo) jedna aplikacije koja podržava
donošenje odluka nije DSS. DSS je kohezivni i
integrisani skup programa koji dele podatke i
informacije. A DSS takođe mogu preuzimati
podatke, npr. Industrije, iz spoljnih izvora koji se
mogu uporediti i koristiti za istorijske i statističke
svrhe. Integrisani DSS direktno utiče na
odluke
4 od
39
1. Uvod – sistemi za podršku
odlučivanju
Pojava sistema za podršku odlučivaniu - SPO.
(Decision Support Systems, DSS), namenjenih
slabo struktuiranim problemima (kakvi su gotovo
svi problemi odlučivanja), i uključivanje "mekih"
podataka u optimizacione modele, donose
suštinski nov pristup ranije poznatim konceptima
informacionih sistema. Korisniku SPO konačno je
omogućeno da model putem kojeg rešava realni
problem uprosti tamo gde je to potrebno i
moguće, a da u onim aspektima koje detaljno
analizira zadrži njegovu realnu složenost
5 od 39
1. Uvod – sistemi za podršku
odlučivanju
Početak razvoja SPO vezan je za šezdesete
godine, kada su se definisali strukturirani
izveštaji. Sedamdesetih godina imamo pojavu
Management Decision Systems (MDS) i
specifičnih SPO. Osamdesetih godina se razvijaju
Group Decision Support Systems (GDSS),
Executive Information Systems (EIS) i Expert
Svstems. Devedesetih godina se pojavljuje Data
Warehouse, On-Line Analvtical Processing,
Intranet, Visual modeling. Predmet naših
razmatranja je posmatranje ovih aspekata
evolucije SPO.
6 od 39
2. Mesto i uloga SPO u
odlučivanju.
Viši
menadžment
Visoko-sintetizovani podaci
orijentisani na budućnost i
podršku
strateškom
planiranju.
Sumarni
sintetički
podaci, ali (ipak) sa
dovoljno detalja koji
omogućavaju efektivnu
kontrolu.
Srednji
menadžment
Niži
menadžment
ESS
–
Systems,
Systems
Viši
menadžment
Operativni
svakodnevni podaci,
sa visokim nivoom
Executive
Support
detaljnosti.
–
Expert
–
sistemi za
podršku višem menadžmentuDSS – Decision Support Systems
– sistemi za podršku odlučivanju
ES
MIS – Management
Srednji
menadžment
Information Systems –
menadžment informacioni
sistemi
TPS – Transaction
Niži
menadžment
Processing Systems –
sistemi za procesiranje
transakcija
7 od 39
2. Mesto i uloga SPO u
odlučivanju.
Na prethodnim slikama treba zapaziti pojavu tzv.
''informacionog
levka''.
U
levak,
obrnuto
postavljen, slivaju se podaci – informacije, odozdo
– na gore. Informacije se sublimiraju – sintetizuju i
serviraju višem menadžmentu. Zamislimo top
menadžera koji vlada svim mogućim podacima do
u detalj – to je nemoguće i neracionalno. U
ovakvim PIS moguće su i izvesne netačnosti kako
se sužava informacioni levak – najprecizniji su
podaci na najnižem nivou.
8 od 39
2. Mesto i uloga SPO u
odlučivanju.
Svako odlučivanje počinje uočavanjem problema.
Problem je bilo koja situacija u kojoj se neko
sadašnje ili dato stanje trebaju promeniti, jer
onakvo kakvo jeste zbog nečega ne zadovoljava.
Dakle, pod odlučivanjem se podrazumeva izbor
jedne ili više od raspoloživih upoređivanih
alternativa koja će obezbediti postizanje cilja.
9 od 39
2. Mesto i uloga SPO u
odlučivanju.
SPO treba da obezbedi menadžeru vremenski
odgovarajuću informaciju, koja će takode biti
tačna, relevantna i kompletna. SPO mora da
prikaže informaciju u adekvatnoj formi, kako bi
bila laka za razumevanje i upravljanje. Informacija
prikazana SPO-om može biti rezultat ili može biti
prikupljena sa spoljašnih izvora. SPO može da
prikaže i unutrašnje i spoljašnje činjenice,
različita mišljenja i prognoze koje bi pomogle
menadžeru. Menadžer želi pravu informaciju, u
pravo vreme i u pravoj formi..
10 od 39
2. Mesto i uloga SPO u
odlučivanju.
SPO se koriste za slabo struktuirane i nedovoljno
specificirane probleme. Osnovni razlog zbog kojeg
se oni više koriste na višim nivoima odlučivanja
jeste što su, po prirodi stvari, niži nivoi
odlučivanja suočeni sa bolje struktuiranim
problemima, te su, samim tim, u prilici da koriste
egzaktne,
kvantitativne
metode,
koje
su
jednostavnije
za
primenu
i
mahom
daju
jednoznačne rezultate.
11 od 39
2. Mesto i uloga SPO u
odlučivanju.
Svrha SPO je da podrži, a ne da zameni donosioca
odluka. SPO ne donosi odluke automatski već
samo obezbeđuje analizu i podršku potrebnu za
konkretnije odlučivanje.
Pošto je SPO namenjen odlučivanju, on pokušaya
da integriše tekovine nauke o upravljanju
(management) i tradicionalne funkcije obrade
podataka. Dakle SPO sadrži algoritme logičkih i
racionalnih procesa putem kojih klasifikuje,
upoređuje i formira informacije za odlučivanje.
12 od 39
3. Struktura sistema za podršku
odlučivanju
13 od 39
3. Struktura sistema za podršku
odlučivanju
Podsistem za upravljanje podacima uključuje bazu
podataka koja sadrži relevantne podatke, kao i
softver za upravljanje podacima (SUBP). Baza
podataka o predmetnom sistemu ("tvrdi", egzaktni
podaci i heuristički, "meki" podaci, koji su rezultat
ekspertnih ocena, prognoza, trendova).
Pođsistem za upravljanje modelima je softverski
paket koji sadrži finansijske, statističke i druge
kvantitativne modele preko kojih se obezbeđuju
visoke analitičke sposobnosti sistema. Sadrži i
specijalne jezike za izgradnju korisničkih modela.
Baza modela sadrži skup raspoloživih metoda i
tehnika, projektovanih saglasno ciljevima koje
konkretni SPO treba da zadovolji.14 od 39
3. Struktura sistema za podršku
odlučivanju
Podsistem korisničkog interfejsa preko koga
korisnik komunicira i upravlja SPO sistemom.
Korisnički interfejs artikuliše zahteve korisnika i
prezentira
izlaze iz sistema za podršku odlučivanju.
SPO arhitektura i mreža koja podržava Web
browser i intranet.
15 od 39
3.1. Podsistem za upravljanje
podacima
Podsistem za upravljanje podacima je baza
podataka koja predstavlja konstitutivni elemenat
SPO te je, samim tim, raznim njenim aspektima
posvećivana značajna pažnja. U tom smislu,
srećemo pristup inicijalnog projektovanja baze
podataka SPO, koji polazi od potreba rešavanja
problema radi kojeg se gradi SPO ili ekstrakcije
podataka za potrebe baze podataka SPO iz realne
baze podataka, o čemu će biti više reći prilikom
opisa
Data Warehaus-a
(skladišta podataka) i
..\Tema_05\TechWeb
Encyclopedia_olap.htm
OLAP alata
..\Tema_05\TechWeb
Encyclopedia_datawarehouse.htm
16 od 39
3.2. Preslikavanje podataka iz
okruženja u bazu podataka
SPO
Većina autora preuzimanje podataka iz okruženja
u bazu podataka sistema za podršku odlučivanju
(BP SPO) naziva "ekstrakcijom". Kako se ovi
podaci ne ekstrahuju prosto, već trpe izvesne
formalne i suštinske promene pre smeštanja u
bazu podataka SPO, termin "preslikavanje" je
adekvatniji i precizniji za proces koji označava.
17 od 39
3.2. Preslikavanje podataka iz
okruženja u bazu podataka
SPO
Analiza ovog procesa preuzimanja podataka može
se sprovesti u odnosu na različite kriterijume:
•prema strukturi podataka,
•prema izvorima iz kojih potiču,
•prema semantičkoj vrednosti za procese
odlučivanja kojima je SPO
namenjen,
•prema njihovoj pouzdanosti za korišćenje u
konkretnom SPO,
•prema načinu na koji se preslikavaju u BP SPO.
18 od 39
3.2. Preslikavanje podataka iz
okruženja u bazu podataka
SPO
Zapravo, formiranje baze podataka SPO odvija se
u dve faze:
•selekcija podataka iz okruženja
•preslikavanje tih podataka u bazu podataka SPO.
Prva faza podrazumeva aktivnosti čiji je osnovni
kriterijum namena SPO-a koji se projektuje. U
zavisnosti od osnovnog cilja kojem SPO treba da
udovolji, uspostavljaju se bliži kriterijumi
selekcije, na osnovu kojih se vrši izbor kandidata
za bazu SPO (naprimer, iz istog okruženja,
selekcije podataka za SPO u marketingu i
proizvodnji biće vrlo različite).
19 od 39
3.2. Preslikavanje podataka iz
okruženja u bazu podataka
SPO
I za drugu fazu - preslikavanje podataka, osnovni
kriterijum je zadat u postavci problema koji
predmetni SPO treba da rešava. Dakle, u
zavisnosti od svrhe i cilja koji je pred SPO
postavljen, rezultat i kvalitet preslikavanja
vrednuju se kroz sposobnost SPO da resi problem
radi kojeg je projektovan.
20 od 39
3.2. Preslikavanje podataka iz
okruženja u bazu podataka
SPO
Pod izvorima podataka iz okruženja
podrazumevamo:
•bazu podataka realnog sistema za koji se
projektuje SPO (egzaktni podaci, nastali u
realnom sistemu, kroz procese i transakcije
poslovanja),
•ostale izvore podataka od interesa za probleme
koje SPO treba da rešava (baze podataka drugih
institucija, granskih i državnih organizacija,
informacionih servisa i si.).
21 od 39
3.2. Preslikavanje podataka iz
okruženja u bazu podataka
SPO
Preslikavanje obuhvata podatke razlikujući ih po
vrsti (karakteru):
•kao "tvrde", egzaktne podatke, koji odražavaju
stanje i promene u sistemu i okruženju,
•kao "meke" podatke sačuvane u iskustvu
eksperata i/ili dobijene kao rezultat prognoza,
predviđanja, procena, simulacija, heurističkih,
intuitivnih, ili nekih drugih "mekih" modela.
22 od 39
3.3. Podsistem za upravljanje
modelima
Podsistem za upravljanje modelima nisu samo
baze modela SPO već i njihovo funkcionalno
povezivanje sa bazom podataka i korisničkim
interfejsom.
Ovom integracijom dobija se podsistem za
upravljanje modelima koji je softverski paket koji
sadrži finansijske, statističke i druge
kvantitativne modele preko kojih se obezbeđuju
visoke analitičke sposobnosti sistema. Uključuje i
specijalne jezike za izgradnju korisničkih modela.
23 od 39
3.4. Podsistem korisničkog
interfejsa
Podsistem korisničkog interfejsa je softverski
podsistem za artikulaciju zahteva korisnika i
prezentaciju izlaza iz sistema za podršku odlučivanju.
Ima veoma složenu funkciju, koju realizuje putem
četiri svoje komponente:
alati za izradu korisničkog interfejsa, generatori, upiti
i alati za izveštavanje
jezik za pokretanje akcije: šta korisnik može da uradi
u komunikaciji sa sistemom, putem tastature,
funkcijskih dirki,
taktilnog panela, džojstika,
upravljanjem glasom i sl..
24 od 39
3.4. Podsistem korisničkog
interfejsa
jezik za prikaz ili prezentaciju: Šta korisnik može da
vidi; jezik za prikaz aktivira opcije kao što su :
printer, ploter, ekran, audio izlaz i si.)
baza znanja: šta korisnik treba da zna; korisnički
priručnik (u formi on-line manuela, serije help
funkcija ili slično).
Specifična kombinacija ovih mogućnosti predstavlja
konkretan "stil dijaloga". Naprimer, može uključiti stil
pitanja-i-odgovori, ili stil menija. Izbor stila dijaloga
uslovljen je, logično, tipom korisnika, vrstom obrade i
situacija odlučivanja.
25 od 39
3.5. SPO arhitektura i mreža
SPO arhitektura i mreža obuhvata hardver, softver i
podatke o sistemu. SPO treba da definiše koliko je
komponenti u sistemu integrisano i u vezi i treba da
omogući korišćenje Web browsera i kompanijskog
intraneta.
Većina arhitektura SPO smešta softverske modele na
serveru, dok se korisnički interfejsi distribuiraju
klijentima. Stepen korišćenja mreže je različit za
razne vrste SPO. U slučaju SPO zasnovanih na
podacima, može se reći da se mrežno okruženje
koristi u većini slučajeva.
26 od 39
3.5. SPO arhitektura i mreža
Za realizaciju klijentske strane obično se koriste Web
stranice i Java. Baza podataka SPO predstavlja
kolekciju podataka organizovanih tako da obezbedi
jednostavan pristup i analizu podataka. Mrežna
komponenta SPO se odnosi na to kako je hardver
organizovan, kako se softver i podaci distribuiraju
kroz sistem i kako su sve komponente integrisane i
fizički povezane. Pri tome je vrlo važna osobina
skalabilnosti, koja podrazumeva mogućnost relativno
jednostavnog proširenja sistema radi podrške veće
količine podataka i korisnika.
Dobro definisana arhitektura SPO obezbeđuje da svi
korisnici mogu da rade zajedno, kao i poboljšanje
27 od 39
planiranja i komunikacije između svih učesnika
4. Vrste sistema za podršku u
odlučivanju - SPO orjentisan
podacima - Data Driven
SPO orjentisan podacima (Data Driven) su Business
Intelligence Svstems koji koriste strukturirane
podatke i uglavnom su orjentisani na File Drawer i
management reporting systems, kao i na upite i alate
za pretraživanje. SPO bazirani na podacima (Data
Driven DSS) stavljaju akcenat na pristup i
manipulisanje strukturiranim podacima u veoma
velikim bazama (data warehouse), koje sadrže kako
interne tako i eksterne podatke.
28 od 39
4.1. Vrste sistema za podršku u
odlučivanju - SPO orjentisan
podacima - Data Driven
Data warehouse sistem omogućava efikasan pristup
ovim podacima pomoću kompjuterskih alata
prilagođenih specifičnim zadacima, kao i pomoću
opštih alata koji obezbeđuju dodatnu funkcionalnost.
Data Driven DSS sa OLAP alatima poseduju veoma
visok stepen funkcionalnosti jer omogućavaju i
efikasnu analizu velike kolekcije istorijskih podataka.
29 od 39
4.2. Modeli odlučivanja (Model
Driven DSS)
Donošenje odluke je vrlo jednostavno ako su
razmotreni svi relevantni faktori koji se tiču
određivanja posledica, što je uglavnom nemoguće, pa
tako ni odgovarajući model ne može biti
sveobuhvatan. U svakom slučaju, model koji
predstavlja realni sistem može obezbediti rezultate
koji će biti osnova za donošenje odluke.
SPO orjentisani modelima koriste matematičke i
analitiče alate za izradu npr. finansijskih modela,
modela predstavljanja, optimizacionih modela.
Koriste jednostavne statističke i analitičke alate i
velike baze podataka nisu potrebne.
30 od 39
4.2. Modeli odlučivanja (Model
Driven DSS)
Ovi sistemi akcenat stavljaju na izgradnju i
proučavanje modela. OLAP sistemi, koji omogućavaju
kompleksne
analize
bazirane
na
modelima,
objedinjuju modeliranje, pretraživanje velike količine
podataka i mogućnost sumiranja podataka. Ovakvi
sistemi nazivaju se hibridnim SPO sistemima. Čisto
modelima orjentisani sistemi koriste podatke i
parametre obezbeđene od strane donosioca odluke,
ali oni obično nisu intenzivno orijentisani na podatke.
31 od 39
4.3. Modeli grupnog odlučivanja
(komunikacioni DSS)
Modeli grupnog odlučivanja (komunikacioni DSS)
uključuju komunikacije, kolaboraciju i tehnologije za
podršku
u
odlučivanju
i
to
su
interaktivni
kompjuterski orjentisani sistemi.
Grupno
odlučivanje,
kao
poseban
oblik
organizacionog
odlučivanja,
nosi
određene
specifičnosti, te se zasniva na posebnim, ili
modifikovanim modelima odlučivanja.
Metode grupnog odlučivanja, kao metode timskog
rada, mobilišu znanja i iskustva šireg kruga
stručnjaka koji, koristeći različite tehnike, imaju za
zadatak što iscrpnije utvrđivanje i objektivizaciju
32 od 39
4.4. Organizacioni modeli
odlučivanja (InterOrganizational DSS)
Organizacioni
modeli
odlučivanja
(InterOrganizational DSS) su relativno nova kategorija DSS
nastala sa pojavom Interneta. Internet daje
komunikacionu
vezu
sa
više
tipova
interorganizacionih sistema, uključujući i SPO.
Organizaciono donošenje odluke predstavlja posebnu
klasu procesa odlučivanja u odnosu na individualno
odlučivanje. Interorganizacioni sistemi omogućavaju
udaljenim korisnicima da pristupe kompanijskom
intraneru i, ukoliko imaju autorizovanu privilegiju, da
koriste određene SPO servise. Tako, naprimer,
kompanija može učiniti dostupnim SPO zasnovan na
podacima za svoje dobavljače ili SPO zasnovan na
33 od 39 da
modelima za kupce, kako bi im se omogućilo
4.5. Sugestivni SPO (Knowledge
driven DSS)
Sugestivni SPO (Knowledge driven DSS) orjentisan je
data mining sistemima, koji pomažu u analizi i daju
sugestije za veze između podataka. Data mining je,
zapravo,
proces
pretraživanja
velike
količine
podataka u cilju pronalaženja kontekstnih veza među
tim podacima. Ovaj tip SPO još se zove i menadžment
ekspert sistemi jer daje sugestije i predlaže akcije
menadžera, tj. to su čovek-mašina sistemi za
specijalizovano rešavanje problema koji koriste
specifične modele za procesiranje pravila ili za
identifikaciju veza između podataka.
34 od 39
4.6. Document driven DSS (Knowledge
Management System)
Document driven DSS (Knowledge Management
System) koriste se za pretraživanje nestrukturisanih
dokumenata i Web stranica velikih baza podataka
dokumenata, baza podataka za hiper tekst, slike,
zvuk i video. Primeri za ovaj tip su policijske baze
podataka, specifikacija proizvoda, katalozi. Efikasna
pretraga je glavni zadatak ovih sistema.
35 od 39
4.7. Funkcionalni SPO (Function-
Specific DSS)
Funkcionalno specifični SPO (Function-Specific DSS)
predstavljaju sisteme koji su specijalno dizajnirani da
podrže određene poslovne funkcije ili tipove
poslovanja. Naprimer, to mogu biti sistemi za podršku
neke funkcionalne oblasti u poslovnom sistemu, kao
što su marketing ili finansije. Ovi sistemi se obično
dizajniraju za jedan specifični zadatak, kao što je,
naprimer, raspored letenja u avio kompaniji. S druge
strane, oni se po svojoj prirodi mogu svrstati u neku
od glavnih kategorija SPO sistema, kao što su SPO
zasnovani na podacima, modelima ili sugestivni SPO.
36 od 39
4.8. Web orjentisani SPO (Web
Based DSS)
Web orjentisani SPO (Web-Based DSS) predstavljaju
sisteme koji su implementirani upotrebom web
tehnologija.
Oni
omogućavaju
menadžerima
i
poslovnim analitičarima upotrebu SPO alata koristeći
web browsere na "tankom" klijentu. Server koji
opslužuje
SPO
je
povezan
sa
korisničkim
kompjuterima mrežnim TCP/IP protokolom. Ovakvi
SPO sistemi omogućavaju velikoj grupi menadžera da
korišćenje web brovvsere u mrežnom klijent-server
okruženju, donose pojedinačne ili grupne odluke, kao
i da pristupaju data warehouse-u kao delu SPO
arhitekture. Može se reći da web tehnologije
predstavljaju
primarne
alate
za
razvoj
od 39
interorganizacionih
SPO.
SPO
kao 37integrator
4.8. Web orjentisani SPO (Web
Based DSS)
Jedan od pravaca razvoja SPO jeste i približavanje i
integracija dva, doskora odvojena trenda - obrade
podataka (data processing), koja je proizvela kritičnu
masu znanja o upravljanju podacima, i upravljačke
nauke (management science), koja je proizvela
kritičnu masu znanja o modeliranju. Spajanjem ta dva
trenda nastaju dva osnovna resursa sa kojima
donosilac odluke ostvaruje dijalog u procesu
odlučivanja.
Ovi elementi: podaci, modeliranje i interakcija
(dijalog), čine zapravo paradigmu dijalog-podacimodel, koja je osnova SPO.
38 od
39
Razvoj obrade podataka, poslednjih decenija,
tekao
4.8. Web orjentisani SPO (Web
Based DSS)
Manjim ili većim koracima, razvijalo se i modeliranje.
Ono što je već sada vidljivo i izvesno, to je konvergencija
ovih evolucija. Ranije brojne diskusije o "podacima
orijentisanim SPO" nasuprot "modelima orijentisanim
SPO" postaće bespredmetne - SPO će predstavljati
potreban balans izmeću ovih trendova.
Na razvojnom putu oba trenda nalazi se veštačka
inteligencija - korišćena kao sredstvo za organizaciju i
upravljanje bazama podataka, ili kao sredstvo za
generisanje modela, ali i kao sredstvo za razvoj dijaloga uključivanjem tehnika prirodnog jezika i prepoznavanja
glasa.
Imajući ovo u vidu, u daljem tekstu biće opisani
39 od 39
informacioni sistemi orjentisani ka izvršiocu (Executive
Download

odlučivanju