karanovic/nikolic
/Porezi
Pregled najvažnijih novina
/april 2013/
Početak 2013. godine u Srbiji obeležio je nastavak izmena poreskih zakona:
posle promena Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakona o porezu na dodatu
vrednost i Zakona o porezu na dohodak građana o kojima smo izveštavali u
našim vestima iz oktobra 2012. godine i januara 2013. godine, Vlada Republike
Srbije je odlučila da se dodatno izmeni Zakon o porezu na dohodak i Zakon o
porezima na imovinu.
Srbija je nastavila sa proširenjem mreže ugovora o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu usvajanjem novog
ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Suočena sa nizom praktičnih pitanja i nedoumica u vezi sa obavezom vanrednog
prijavljivanja imovine u svrhu unakrsne provere poreza na dohodak, Ministarstvo
finansija izmenilo je Pravilnik o informativnoj poreskoj prijavi. Izmenama
pravilnika pokušalo se da se razjasni krug lica koja su dužna da podnesu
informativnu poresku prijavu. Takođe produžen je rok za podnošenje
informativne poreske prijave na 30. juni 2013. godine.
U Federaciji Bosne i Hercegovine je u toku javna rasprava o novom Zakonu o
porezu na dobit pravnih lica kojim će biti uvedena nova pravila u oblasti
transfernih cena.
Srbija
Predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana
Predloženim izmenama predviđene su promene u odredbama kojima je
regulisano rezidentstvo fizičkih lica, oporezivanje preduzetnika, oporezivanje
prihoda od nepokretnosti, i oporezivanje kapitalnih dobitaka. U nastavku
iznosimo najznačajnije izmene:
 Predloženim izmenama razjašnjeno je da u slučajevima u kojima početak
perioda od 183 dana počinje u jednoj a završava se u drugoj kalendarskoj
godini, fizičko lice može biti rezident u obe te godine, s tim da će se u
svakoj godini smatrati rezidentom samo u periodu u kojem je fizički
boravilo na teritoriji Srbije.
 Donekle se razjašnjava poreski tretman dodele akcija matične firme
zaposlenima time što je precizirano da u slučajevima u kojima zaposleni
primi akcije od poslodavca ili od lica koje je povezano sa poslodavcem,
to primanje će se smatrati zaradom za zaposlenog, a osnovica će biti
nominalna vrednost akcije.
 Planira se uvođenje kategorije „lične zarade“ preduzetnika koja će se
oporezovati na isti način kao i zarada zaposlenih, dok će prihod od
obavljanja samostalne delatnosti biti oporezovan stopom od 10% kao i
do sada. S tim u vezi, preduzetnicima koji vode poslovne knjige kao
rashod se priznaju troškovi isplaćene lične zarade (koja uključuje poreze
i doprinose).
 Predviđeno je povećanje limita za paušalno oporezovane preduzetnika sa
dosadašnjih 3 miliona dinara na 6 miliona dinara.
 Preduzetnici koji vode poslovne knjige primenjivaće samooporezivanje
(kao i pravna lica) i Poreska uprava za njih više neće donositi rešenja o
utvrđivanju konačne poreske obaveze.
 Predlaže se da se prihod od nepokretnosti tretira kao prihod od kapitala.
Normirani troškovi se povećavaju sa dosadašnjih 20% na 25%. Poreska
stopa na prihod od nepokretnosti je i dalje 20%. Budući da se smatra
prihodom od kapitala, prihod od nepokretnosti više neće biti oporezovan
dodatnim godišnjim porezom na dohodak.
 Jedna od radikalnijih izmena je uvođenje poreza na pripisani prihod od
vlasništva na nepokretnostima. Ovaj porez plaćaju vlasnici za
nepokretnosti koje ne koriste (za nekretnine u kojima vlasnik nema
prijavljeno boravište, ili poslovni prostor ne koristi za obavljanje
delatnosti). Osnovica za izračunavanje pripisanog prihoda od vlasništva
na nepokretnosti bi bila 3% tržišne vrednosti nepokretnosti uz normirane
troškove u iznosu od 25%, dok bi poreska stopa bila 20%. Porez na
pripisani prihod se ne plaća ukoliko je vrednost nepokretnosti ispod
propisanih limita koji zavise od vrste nepokretnosti. Za stanove i kuće
predloženi limit na vrednost nepokretnosti ispod koje se ne plaća porez
na pripisani prihod je 50.000,00 evra.. Pripisani prihod od nepokretnosti
se takođe smatra prihodom od kapitala i ne oporezuje godišnjim porezom
na dohodak.
 Prihodom od kapitala se smatra i likvidacioni višak koji predstavlja iznos
raspodeljen vlasniku iznad vrednosti uloženog kapitala, i kao takav će
biti oporezovan sa 15% poreza (ovakav način oporezivanja je i do sada
primenjivan u praksi poreskih organa).
 Predviđa se poresko oslobođenje za porez na kapitalni dobitak za
imovinu koju je obveznik stekao nasleđem u prvom naslednom redu.
 Predlaže se da se godišnjim porezom na dohodak građana oporezuje i
povraćaj doprinosa za socijalno osiguranje.
 U predlogu izmena Zakona o porezu na dohodak stoji da će se odredbe
tog zakona primenjivati od 1. januara 2014. godine izuzev odredbi koje
se odnose na povećanje limita za paušalno oporezovane preduzetnika
koje bi mogle da počnu da se primenjuju već u 2013. godini.
karanovic/nikolic
STRANA 2 OD 6 karanovic/nikolic
Izmene Zakona o porezima na imovinu
Trenutno je u Ministarstvu finansija Republike Srbije u proceduri Nacrt zakona o
izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. U nastavku smo se
fokusirali na najznačajnije izmene koje su nacrtom predviđene:
 Predlaže se da obveznici koji vode poslovne knjige porez na imovinu
plaćaju na osnovicu koju će sami procenjivati, s tim da procenjena
vrednost ne može biti niža od knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti.
Procena će se vršiti u skladu sa pravilnikom koji Ministarstvo finansija
treba da donese u roku od 6 meseci od dana usvajanja izmena zakona.
Kriterijumi za procenu će se bazirati na tržišnoj vrednosti nepokretnosti.
Očekuje se da će ove izmene rezultirati u većoj poreskoj osnovici za
porez na imovinu za pravna lica i time u uvećanom iznosu poreza na
imovinu.
 Predlaže se da se porezom na imovinu oporezuju i lica koja nepokretnost
drže po osnovu lizinga.
 Nepokretnost čija vrednost ne prelazi 800.000 dinara neće biti predmet
poreza na imovinu.
 Nepokretnosti koje se u knjigama poreskih obveznika vode kao sredstva
namenjena daljoj prodaji neće biti predmet poreza na imovinu, ali samo u
godini kada su nabavljena/izgrađena i u prvoj narednoj godini.
Porez na nasleđe i poklon
 Pitanje odnosa različitih poreza koji se plaćaju na ili u vezi sa prenosom
imovine bez naknade koje je do sada stvaralo dosta nedoumica u praksi
može biti konačno rešeno. Predlogom izmena Zakona o porezima na
imovinu utvrđeno je da se ne smatra poklonom prenos bez naknade prava
na nepokretnostima i pokretnim stvarima na koji se plaća porez na
dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu. Takođe, ne
smatra se poklonom ni prihod na koji se plaća porez na dohodak građana,
niti prihod pravnog lica koji se uključuje u osnovicu oporezivanja
porezom na dobit.
 Predloženo je izuzimanje od oporezivanja sticanja udela u pravnom licu i
hartija od vrednosti putem poklona ili nasleđem.
Porez na prenos apsolutnih prava
 Predviđa se da se porezom na prenos apsolutnih prava oporezuje i
prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica ukoliko kupac nije preuzeo
sve obaveze stečajnog dužnika ili je preuzeo samo deo takvih obaveza.
Tržišnu vrednost poreske osnovice u ovim slučajevima procenjivaće
Poreska uprava.
 Neće se plaćati porez na prenos apsolutnih prava u slučaju
eksproprijacije, restitucije, konverzije, komasacije.
Ukoliko budu usvojene u Skupštini, izmene Zakona o porezima na imovinu
počeće da se primenjuju već u 2013. godini.
STRANA 3 OD 6 Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Ujedinjenim Arapskim
Emiratima
U martu 2013. godine Srbija je ratifikovala ugovor o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Stope poreza po odbitku iznose 5% (ukoliko primalac ima najmanje 5% udela u
isplatiocu dividende) i 10% za kamate i autorske naknade. Kapitalni dobitak se
oporezuje u državi u kojoj se nalazi nepokretnost ili imovina koju koristi stalna
poslovna jedinica, a koja se otuđuje.
Ako se dividenda i kamata isplaćuju Vladi, političkoj jedinici ili jedinici lokalne
samouprave druge države porez po odbitku u Srbiji se ne plaća. U posebnom
protokolu uz ugovor utvrđena je relativno široka lista kompanija iz Emirata koje
se smatraju vladinim telima za potrebe izuzimanja iz obaveze plaćanja poreza na
dividende i kamate.
Dvostruko oporezivanje se izbegava metodom kredita u obe države.
Ugovor sa Emiratima je ratifikovan u Narodnoj skupštini Srbije već u martu
2013. godine i očekuje se skora ratifikacija u Emiratima. Ugovorom je
predviđeno da stupa na snagu prvog dana posle razmene ratifikacionih
instrumenata između država potpisnica, tako da se očekuje da će ugovor početi
da se primenjuje već u 2013. godini.
Izmenjen je Pravilnik o informativnoj poreskoj prijavi
Kao što smo pisali u prethodnim vestima, Poreska uprava Republike Srbije u
2013. godini vršiće unakrsnu kontrolu imovine i prihoda poreskih obveznika.
Osnov za unakrsnu kontrolu biće informativna poreska prijava.
Pravilnik o informativnoj poreskoj prijavi je promenjen u delu koji definiše ko se
smatra obveznikom podnošenja informativne poreske prijave. Izmenom je
precizirano da su to obveznici poreza na dohodak građana, osim obveznika koji
imaju isključivo državljanstvo druge države, a koji su upućeni na rad u Republiku
Srbiju, odnosno koji su kao upućena lica zaposleni u Republici Srbiji, kao i
obveznici poreza na imovinu.
Bosna i Hercegovina
Predložene izmene Zakona o porezu na dobit u Federaciji BiH
Ministarstvo finansija Federacije Bosne i Hercegovine objavilo je predlog izmena
Zakona o porezu na dobit koji se trenutno nalazi u postupku javne rasprave.
Predloženim izmenama Zakona o porezu na dobit predviđaju se novine u vezi sa
metodima koji će se koristiti prilikom utvrđivanja cena van dohvata ruke u
transakcijama sa povezanim licima. Takođe, predlogom zakona je predviđeno
ukidanje poreskih olakšica kao i izmene u oblasti priznavanja troškova za
poreske potrebe.
Transferne cene
 Uvode se nove metode za utvrđivanje cena van dohvata ruke. Pored
tradicionalnih transakcionih metoda metod uporedivih nekontrolisanih
cena, metod koštanja uvećana za uobičajenu zaradu, i metod preprodajne
karanovic/nikolic
STRANA 4 OD 6 karanovic/nikolic
cijene,uvode se transakcione profitne metode uključujući metod podele
dobiti i metod neto dobiti.
 Predviđena je i obaveza izrade studije o transfernim cenama na bazi
OECD ili UN modela i smernica, i obaveza predaje dokumentacije
poreskoj upravi na njen zahtev. Prema predloženim izmenama zakona
obaveza pripreme studije o transfernim cenama primenjuje se samo na
rezidentna povezana lica u slučaju da je jedno od povezanih lica
oslobođeno od plaćanja poreza na dobit ili plaća porez po stopama nižim
od onih koje su propisane u Zakonu, ili ako jedno od lica ima pravo na
prenos gubitka.
Priznavanje troškova za poreske svrhe
 Predloženo je da se na teret rashoda ne priznaju troškovi postupka
prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, troškovi prekršajnog
postupka koji se odnosi na poreze i drugih postupaka koji se vode pred
nadležnim organom, ugovorne kazne i penali koji se plaćaju za kašnjenja
izvršavanja obaveza iz ugovora, ispravke vrednosti pojedinačnih
potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje do iznosa obaveze
tom licu, akontacija isplate dividende od očekivane dobiti i troškovi koji
se ne mogu dokumentovati.
 Sa druge strane,suprotno uobičajenoj praksi, tretman rashoda
reprezentacija, članarina, donacija i sponzorstva je dosta liberalan:
predlaže se da se oni sada priznaju kao trošak u celosti (trenutno je
priznanje troškova reprezentacije za poreske svrhe ograničeno na 30%
visine troškova reprezentacije, troškovi članarina se priznaju do visine od
0,1% od ukupnih prihoda, troškovi sponzorstva do 2% ukupnih prihoda a
troškovi donacija do 3% od ukupnih prihoda).
 Rashodi amortizacije bi se obračunavali i priznavali u skladu sa MRS 16,
a ne kao do sada primenom proporcionalnog metoda i primenom
amortizacionih stopa iz posebnog pravilnika.
 Za priznavanje troškova materijala za poreske svrhe se mogu koristiti
metode prema MRS a ne samo metoda prosečne cene kako je trenutno
definisano, dok se u slučaju da je materijal nabavljen od povezanog lica
za utvrđivanje nabavne vrednosti primenjuju pravila o transfernim
cenama.
 Precizirano je šta se smatra zaradama koje se mogu priznati kao trošak u
poreske svrhe.
Poreske olakšice
 Poreski gubici se mogu prenositi u naredne tri a ne kao do sada pet
godina, s tim što poreski gubici ostvareni do stupanja na snagu novog
Zakona mogu da se koriste u narednih pet godina. Predlogom izmena
propisano je da u slučaju da poreski obveznik ne ostvari dobit u tri
uzastopne godine, gubi pravo na prenos poreskih gubitaka. Takođe je
propisano da se pravo na prenos poreskog gubitka može koristiti samo
jednom u toku poslovanja. Tekst ovih odredaba može se tumačiti tako da
ukoliko poreski obveznik ostvari gubitke u tri uzastopne godine kao i
ukoliko ima dobit pa jednom iskoristi preneti gubitak, gubi pravo na ovaj
poreski podstcaj zauvek za sve buduće poreske periode (tj. da više
nikada ne može da koristi gubitak za umanjenje svoje poreske obaveze).
Ove odredbe su dosta restriktivne, a u svakom slučaju nejasne tako da
STRANA 5 OD 6 ostaje da se vidi da li će u konačnom usvojenom tekstu biti nekih
pojašnjenja njenih nameravanih efekata.
 Ukinuta su poreska oslobođenja za izvoznike čiji prihodi od izvoza
prelaze 30% ukupnih prihoda, zatim za dobit koju ostvaruje stalna
poslovna jedinica iz Republike Srpske na teritoriji Fedracije i za
investiciona ulaganja veća od 20 mil. KM, s tim što se poreska
oslobođenja za investiciona ulaganja mogu koristiti u narednih pet
godina od stupanja na snagu novog Zakona.
 Za potrebe izbegavanja dvostrukog oporezivanja dobiti koju je ostvarila
nerezidentna filijala, uvodi se metod običnog kredita, za razliku od ranije
korišćenog metoda punog kredita.
Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza
 Precizirani su slučajevi u kojima se poreska prijava podnosi za period
različit od kalendarske godine (početak i prestanak poslovanja, statusne
promene, likvidacija i ako je poreski poreski period izmenjen na osnovu
saglasnosti Ministarstva Finansija).
 Rok za plaćanje konačne poreske obaveze je produžen na 10 dana od
dana podnošenja godišnje poreske prijave (do sada je postojala obaveza
plaćanja u momentu podnošenja godišnje poreske prijave).
Ostale odredbe
 Predložena je zabrana isplate dobiti u slučaju da privredno društvo ima
neizmirene poreske obaveze, a predviđeno je i da poreska obaveza ne
zastareva u slučaju da poreska prijava nije podneta ili je podneta sa
greškama.
 Novi Zakon propisuje prekršaje iz oblasti poreza na dobit u dva nova
člana (do sada su poreski prekršaji u vezi poreza na dobit bili propisani
Zakonom o poreznoj upravi).
Stupanje na snagu
Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja a Federalni ministar
finansija ima ovlašćenje da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona
donese Pravilnik o primeni Zakona.
Аkо imаtе bilо kаkvih pitаnjа ili nеdоumicа, mоlimо Vаs dа nаs kоntаktirаtе nа
slеdеću е-mаil аdrеsu:
→ Tanja Unguran, partner, Odeljenje za poreze
[email protected]
→ Branimir Rajšić, saradnik, Odeljenje za poreze
[email protected]

Infоrmаciје u оvоm dоkumеntu nе prеdstаvlјаju prаvni ili bilо kојi drugi sаvеt о bilо
kојеm оdrеđеnоm pitаnju već služe samo za opšte informativne svrhe. karanovic/nikolic
STRANA 6 OD 6 
Download

Preuzmite bilten - Karanovic & Nikolic