Dijalog Beograda i Prištine: proces
usklađivanja interesa
Vladimir Todorid
Leon Malazogu
Priština, Beograd
Novembar, 2011
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Table of Contents:
Sažetak .................................................................................................................................................... 3
Terminologija ...................................................................................................................................... 4
Hronologija tehničkog Dijaloga ............................................................................................................... 6
Cilj rada: izbedi podelu na gubitnika i dobitnika ..................................................................................... 8
Političke implikacije i motivi za Dijalog ................................................................................................. 13
Strahovi i percepcije Dijaloga u Srbiji i na Kosovu ................................................................................ 14
Diskutovana pitanja .............................................................................................................................. 16
Sloboda kretanja ............................................................................................................................... 16
Lične karte i registarske tablice......................................................................................................... 17
Univerzitetske diplome ..................................................................................................................... 17
Matične knjige................................................................................................................................... 18
Carina i katastar ................................................................................................................................ 18
Slobodna trgovina i carinski pečat .................................................................................................... 19
Od carinskog konflikta do barikada ...................................................................................................... 20
Analiza dobitaka i gubitaka od prvog sporazuma ................................................................................. 23
Šta je „normalizacija“? .......................................................................................................................... 28
Bilateralno uslovljavanje ....................................................................................................................... 30
Rizici ispred nas ..................................................................................................................................... 32
Šta bi ubudude još moglo da omete Dijalog?.................................................................................... 33
Bitka za izbor za mis: Lepota je u oku EU posmatrača .......................................................................... 34
Međusobno poverenje i kredibilitet ..................................................................................................... 35
Održavanje tempa ............................................................................................................................. 36
Usklađivanje interesa: od neprijateljstva do saradnje .......................................................................... 37
Scenariji ................................................................................................................................................. 37
Preporuke.............................................................................................................................................. 39
[2]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Sažetak
Iako su Kosovo i Srbija ved nekoliko puta vodili pregovore u prošlosti, ovo je prvi put da se oko
nečega konkretno slažu (pet sporazuma je ved postignuto). Ukoliko urode plodom, ovi prvi
sporazumi de učiniti ovaj proces istorijskim, uprkos manama i nezadovoljstvu. Da li de pregovori
doneti trajne rezultate zaviside od poslednjeg pređenog kilometra, kao i od toga da li obe strane
mogu da tvrde da su istovremeno ispunile spostvene interese i međusobno sarađivale.
Proces je sveden sa praktičnih pregovora na trgovinski spor i otvorenu raspravu. Svaka strana još
uvek veruje da de njen dobitak dodi samo po cenu gubitka druge. Nacionalni interes je kratkovido
definisan kao podrivanje nacionalnog interesa druge strane. Cilj ove analize, koju su uradili Centar za
novu politiku (CNP) iz Beograda i Projekat za etničke odnose - Kosovo (PER-K) iz Prištine, jeste da se
dokaže da bi obe države morale da ostvare svoje interese kroz međusobno pomaganje kako bi
postale funkcionalne. Iako veoma nepopularno, naše mišljenje je da su obe strane u istom čamcu
(dele iste probleme), ali bi to tek trebalo da shvate.
Za Dijalog je obično važno da se pogodi pravi trenutak. Nikada nije u potpunosti „pravo vreme“, a
trenutak je u vedini slučajeva vezan za prolaženje kroz odškrinut prozor mogudnosti. Vrata koja su
zbližila Srbiju i Kosovo se brzo zatvaraju pod pregrštom nazirudih rizika na horizontu koji mogu da
ugroze približavanje: (a) mogudnost da de Srbija organizovati izbore na severu, (b) nedostatak
jedinstva u EU, (c) ne sprovođenje trenutnog sporazuma i neuključivanje još tema (regionalna
saradnja, telekomunikacije, energiji, intergrisane granice/upravljanje graničnim prelazima), (d)
smanjenje bilateralnih uslovljavanja, ili (e) ako se smatra da EU nagrađuje šargarepama
neravnopravno strane po njihovim zaslugama. Svemu tome treba dodati još i tešku ekonomsku krizu
unutar evrozone.
Dijalog ima sva obeležja izbora za mis. Pregovarači se ne uključuju iskreno u razgovor, ved
pokušavaju da dobiju simpatije EU a potom reaguju na pritisak. Kosovo i Srbija se javno predstavljaju
kao da nastavljaju vekovne borbe, ali ovoga puta sa diplomatskim umedem. U pregovaračkim
prostorijama i van njih, razgovori podsedaju na izbor za mis, pokušavajudi da utiču na procenu
spoljneg posrednika koja je bila “konstruktivnija”. Populističke očekivanja slikaju Dijalog kao
pobednički podvig nadmudrivanja druge strane, što bi moglo da poboljša položaj pojedinih političara
ali de ugroziti njihov kredibilitet i otežati postizanje dogovora u slededim rundama pregovora. Važno
je ne izgubiti tempo – uprkos neuspesima. Na kraju krajeva, bolje je imati neiskrenu saradnju nego
iskrene konflikte.
Bilo je važno detaljno ispitati dobitke i gubitke za glavne zainteresovane strane. Trenutno na papiru,
izračunati dobici su vedi od gubitaka. Dijalog je podstakao Kosovo i Srbiju da kažu „prave stvari“,
zastupaju dijalog, ali Kosovo i Srbija i dalje smatraju da je u njihovom sopstvenom interesu da oslabe
jedna drugu koliko je mogude više. Dokle god se Srbija smatra pretnjom po Kosovo i obrnuto, dve
strane de posmatrati svoj razvoj samo u odnosu na slabost “neprijatelja”. Takvo shvatanje ne samo
da de neefikasno potrošiti vredne resurse, ved de i sprečiti reforme i transformaciju društva ka
evropskim vrednostima.
Srbija nede dobiti status kandidata (a ni datum pregovora sa EU) ako ne počne da raspušta neke od
“paralelnih institucija” na severu Kosova, i normalizuje odnose sa Kosovom. Ako se ovi uslovi ispune,
obe zemlje mogu da otključaju svoju evropsku bududnost. Srbija de možda dobiti kandidaturu ako se
“normalizacija” postigne u poslednjim nedeljama pre 9. decembra, dok de Kosovu možda biti
odobrena vizna liberalizacija i ugovorni odnosi sa EU. Kosovo nema šta da dobije ako se Srbiji
zaustave evropske integracije, ali može da izgubi ako Srbija izgubi interesovanje za “normalizacijom”
odnosa. Na žalost, normalizacija ne dolazi sama po sebi ved zavisi od jake uslovljenosti od strane
država članica.
Nejednak napredak može da ugrozi obe zemlje s obzirom da tada više ne bi važio koncept “istog
čamca”. Veoma je značajno da EU kroz spoljnu politiku produbi razumevanje da su dve strane u
[3]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
istom čamcu; dakle, kopanje jame jednoj strani de obe gurnuti u nju. EU procene moraju biti
dosledne da bi ova poruka imala efekta.
Zatvorena priroda procesa je stvorila minimalnu izgradnju konsenzusa i odbrambeni stav (severno)
kosovskih Srba sa pružanjem otpora realizaciji postignutih sporazuma. Trenutni Dijalog bi trebalo da
se bavi odnosima Prištine i Beogradu, dok bi Priština trebalo da otvori kanal komunikacije sa
kosovskim Srbima na severu.
Centar za novu politiku (CNP) i Projekat za etničke odnose – Kosovo (PER-K) želeli bi da se zavhale
ambasadama Velike Britanije u Beogradu i Prištini, kao i šefovima oba pregovaračka tima na
njihovom predusretljivom pristupu ovom radu. Takođe, veoma cenimo doprinos izvesnom broju
dodatnih analitičara koji su učestvovali u nekoliko seansi razmena mišljenja i pregledali raniju verziju
ovog rada. Posebno bismo želeli da se zahvalimo Aleksu Grigorjevu (predsedniku Saveta za
inkluzivno upravljanje), Enđeluše Morini (izvršnoj direktorki Kosovske inicijative za stabilnost),
Agronu Bajramiju (glavnom I odgovornom uredniku Koha Ditore, glavnog prištinskog dnevnog lista),
Bošku Jakšidu (uredniku spoljno-političke rubrike u beogradskoj dnevnoj novini Politika) i Vladimiru
Pavidevidu (profesoru na Fakultetu političkih nauka u Beogradu). Autori preuzimaju potpunu
odgovornost za ovaj rad.
Terminologija
Rad izbegava upotrebu naziva Kosova ili Kosmet, ved se odlučuje za široko prihvadenu englesku
verziju Kosovo. Rad koristi Kosovar kao generičku reč za sve stanovnike Kosova, Albance i Srbe, dok
ove dve zajednice razlikuje nazivima kosovski Albanci ili kosovski Srbi. Kada se govori o kosovskim
Srbima koji se lokalno ističu koristimo “severni Srbi” za one koji žive u četiri vedinski srpske zajednice
na severu, i “centralni Srbi” za Srbe u ostalim delovima Kosova. Reč Srbin se koristi da označi
stanovnika Srbije, a reč srspki se koristi kao pridev za nešto što pripada Republici Srbiji. Rad
povremeno koristi termin “paralelne institucije” da se označe srpske institucije koje rade u okviru
Kosova, kako ih ne bi pomešali sa institucijama u Srbiji. Koristili smo veliko D za reč Dijalog kako
bismo napravili razliku od generičkog značenja za svaki proces dijaloga. CNP i PER-K su takođe
odlučili da upotrebe reč Prishtina. Za verodostojan prevod ovog rada na srpski i albanski,
odgovornost snosi svaki od partnera. U slučaju neusklađenosti prevoda sa originalom, prednost ima
engleska verzija.
Projekat je podržan od strane Britanske ambasade u Prištini I Beogradu.
Autori: Vladimir Todorid I Leon Malazogu
Autorska prava 2011 © Vladimir Todorid, Leon Malazogu, Centar za novu politiku, Projekat za etničke
odnose – Kosovo.
Stavovi izraženi u ovom radu ne predstavljaju nužno stavove donatora.
[4]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
[5]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Hronologija tehničkog Dijaloga
-
-
-
-
-
-
Septembar 2010 - Ešton – Tadić sastanak u Njujorku je doveo do stvaranja zajedničke Rezolucije
o Kosovu Srbije i EU, usvojene na Generalnoj skupštini UN-a, koja predviđa da Dijalog bude
potpomognut od strane EU
Oktobar 2010 – Kosovo ulazi u institucionalnu krizu – poziva se na raspisivanje izbora
Decembar 2010 – Parlamentarni izbori na Kosovu
23. februar – Formirana je Vlada Kosova
8. mart – počinje Dijalog
12. maj – Borislav Stefanovid je prvi put posetio Prištinu i razgovarao sa prištinskim zvaničnicima
2. jul – postignuta prva tri sporazuma između Beograda i Prištine o slobodi kretanja i registarskim
tablicama vozila, matičnim knjigama, priznavanju univerzitetskih diploma
15. jul – pomereni dalji pregovori u drugoj rundi Dijaloga do septembra
20. jul – Priština nameta reciprocitet na trogodišnji embargo Srbije na robu sa Kosova pošto
Beograd ne priznaje pečat kosovske carine
25 juli – Priština šalje svoje policijske jedinice na Kapije 1 i 31 (carinske ispostave Jarinje i Brnjak)
da sprovedu mere reciprociteta. Jedan policajac je ubijen. Beograd šalje svog šefa pregovaračkog
tima Borislava Stefanovida na sever Kosova koji pregovara sa KFOR-om u ime kosovskih Srba
27. jul – srpski demonstranti zapalili ispostave kosovske carine
29. jul – Borislav Stefanovid i komandant KFOR-a Erhard Buler postigli su privremeni sporazum o
carinskim ispostavama i graničnim prelazima koji traje do 15. septembra
2. septembar – počela nova runda Dijaloga. Odmah se postigao sporazum o carinskom pečatu i
katastarskim knjigama. Nova runda zakazana za 28. septembar
16. septembar – Vlada Kosova poslala je svoje carinike na kapije 1 i 31 uz saradnju Euleksa i
KFOR-a. Lokalni Srbi su regaovali postavljanjem barikada na pitevima na severu Kosova
27. septembar – incident sa pucanjem iz vatrenog oružja na carinskoj ispostavi Jarinje između
lokalnih Srba i KFOR-a. Jedanaest osoba je povređeno, sedam Srba i četiri vojnika KFOR-a
28. septembar – trebalo bi da započne nova runda Dijaloga. Srpska strana zahteva pregovore o
carinskim ispostavama što su Priština i pregovarač EU-a Robert Kuper odbili. Dijalog je prekinut a
sastanak nije ni održan
7. i 8. oktobara – pregovarač EU-a Robert Kuper posetio je Prištinu i Beograd u pokušaju da
postigne kompromis za nastavak Dijaloga. Nije postignut dogovor jer je Beograd opet zahtevao
pregovore o carinskim ispostavama dok je Priština odbila da razgovara o unutrašnjim poslovima
EK je objavila Mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU i objavila je mapu za viznu
liberalizaciju Kosova.
19. oktobar – udruženi predsednici srpskih opština odbili su dalje sprovođenje bilo kakvih
sporazuma koje Beograd postigne sa Prištinom. Štaviše, odbili su da sarađuju sa Euleksom i
insistirali na ponovo angažovanje UNMIK-a. Barikade nisu sklonjene
27. oktobar – barikade delimično uklonjene. Kosovski Srbi su selektivno uklonili barikade tako da
slobodu kretanja ima samo KFOR kroz severno Kosovo, ali ne i Euleks
21. i 22. novembar – nova runda Dijaloga. Postignut dogovor o priznavanju univerzitetskih
diploma. Takođe su se vodili pregovori o integrisanom upravljanju granicom, ali bez rezultata
29. novembar – predsednik Boris Tadid pozvao kosovske Srbe da uklone barikade.
Očekuje se sledede:
- januar – april – izborna kampanja u Srbiji. Neki deo procesa Dijaloga se može nastaviti ali ne bi
trebalo očekivati postizanje sporazuma
- maj – jun – izbori i formiranje nove vlade
- septembar – Mišljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo EU je uslovljeno
zahtevima za potpunom normalizacijom
- Svaki mali korak Srbije bide uslovljen sa više koraka ka normalizaciji sa Kosovom, ali slična
podsticajna struktura de biti primenjivana i na Kosovo
[6]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
-
Posrednička (šatl) diplomatija de nastaviti da radi na najtrnovitijim pitanjima
[7]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Cilj rada: izbeći podelu na gubitnika i dobitnika
Ovaj rad prvo daje pregled kratkog zapisa o Dijalogu do sada, ispituje prave dobitke i gubitke svih
zainteresovanih strana i pokušava da raspozna šta znače zahtevi EU za normalizacijom. Strah i otpor
javnosti prema Dijalogu su analizirani kako bi se utvrdio stepen racionalnosti strahova. Nakon
analitičkog opisa procesa rad procenjuje šta se desilo za uzajamnim poverenjem i verodostojnošdu, i
predstavlja četiri scenarija. Iznad svega rad pokušava da proceni do kog nivoa je spor između Kosova
i Srbije zaista sve ili ništa i predlaže nekoliko načina kako da se dođe do situacije u kojoj svi dobijaju,
što je ujedno i glavni zadatak analize.
Svaka strana još uvek veruje da de njen dobitak dodi samo po cenu
gubitka druge. Nacionalni interes je kratkovido definisan kao
podrivanje nacionalnog interesa druge strane. Cilj ove analize Centra
za novu politiku (CNP) iz Beograda i Projekta za etničke odnose Kosovo (PER-K) iz Prištine jeste da dokaže da takva tvrdnja nije tačna
i da obe države mogu da ostvare svoje interese međusobno se
pomagajudi da postanu funkcionalne. Iako je veoma nepopularno,
mišljenje koje zastupamo je da su obe strane u istom čamcu, ali bi to tek trebale da shvate. Ovaj rad
se u potpunosti fokusira na bududnost, opisuje scenarije i predlaže kako bi oni mogli da obezbede da
se ovo usaglašavanje zaista dogodi.
Iako je veoma
nepopularno, mišljenje
koje zastupamo je da su
obe strane u istom
čamcu, ali bi to tek
trebalo da shvate.
Rad je podstaknut slededim istraživačkim pitanjem: Koji je tip procesa Dijalog i da li može da dovede
do ishoda koji de obe strane na kraju ceniti? Ovo nije prvi put da se konflikt smatra neukrotivim, ali
istorija pokazuje da su mnoge zemlje koje su međusobno surovo ratovale sada najjači saveznici i
vode druge u saradnju i prosperitet.
Kako znamo da smo uspeli? Da li pregovori mogu da „isprazne“ raspravu oko statusa Kosova?
Često se kaže da de se uspeh meriti nivoom do koga su obe strane sposobne da tvrde svojim
javnostima da su pobedile. Međutim, PER-K i CNP veruju da ne bi
trebalo da magloviti ishodi uživaju poverenje obe strane, ako Posredovanje ne bi trebalo da
cena takvih tvrdnji podrazumeva skrivanje važnih detalja od
se tiče samo odnosa sa
javnosti. Posredovanje ne bi trebalo da sprovodi samo odnose s
javnošdu, ved sa suštinskim
javnošdu, ved i pomod suštinskom usaglašavanju, putem čega de usaglašavanjem, putem čega de
Srbija i Kosovo postepeno početi da veruju u zajedničke korisne
Srbija i Kosovo postepeno početi
odnose.
da veruju u zajedničke korisne
Rad zaključuje da su pregovori neophodni i da bi trebalo da se odnose.
nastave sa tehničkim (ne-statusnim) pitanjima kao što je
planirano. Više napora je potrebno da bi se uradilo najbolje što je mogude. Da bi se postigao visok
rezultat PER-K i CNP predlažu nastavljanje sa listom tehničkih tema. Pažljivim razmatranjem i
pravilnim kontekstom, saradnja bi trebalo da bude moguda u širem spektru pitanja koja su do sada
razmatrana.
Trenutna ograničenja
Srbija ne priznaje Kosovo i nije od koristi verovati da de se ovo uskoro promeniti. Istovremeno,
Kosovo je objavilo nezavisnost i ne namerava da napusti državnu konsolidaciju. Trenutni Dijalog ne bi
mogao da cilja više nego da poboljša situaciju i natera Beograd i Prištinu da realizuju svoje zajedničke
interese u okviru zadatih ograničenja. Jedini mogud pristup je bio da se prihvate ograničenja obe
strane (nemogudnost Srbije da prizna Kosovo i rešenost Kosova za suvernitetom) i da se najbolje
iskoristi „međuprostor“. Suštinsko pitanje na koje rad pokušava da odgovori je: Koji bi se napredak
postigao bez zahtevanja od Srbije da prizna Kosovo i bez zahtevanja od Kosova da povuče svoj status
konsolidacije?
[8]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Potrebno je potražiti kreativna rešenja kako bi se poboljšali životi. Jedna od inicijalnih kritika procesa
bila je njegov nedostatak doprinosa statusu. Ali ne postoji razlog zašto se ovaj Dijalog ne bi održao,
samo zbog činjenice da se ne bavi pitanjem statusa. To ne čini nezavisnost Kosova slabijom, mada je
najverovatnije nede ni ojačati.
Ima li dovoljno „evropskog kolača“ za obe strane?
Srbija i Kosovo možda imaju različite interpretacije zajedničke istorije; razilaženje u polaganju prava
na istu teritoriju; i, do danas, one nastavljaju da se razlikuju i gaje konflikte oko dotičnih kratkovidih
interesa. Možda nije očigledno mnogima u Srbiji i na Kosovu, ali oni dele jedan zajednički cilj koji bi
trebalo da istisne sve ostale. Evropska bududnost se često čini klišeom ili dalekim ciljem, ali je
dokazala da ima mod da preobrazi vlastite interese i poveda „kolač“ kako bi učinila današnje sporove
manjim retropsektivnoj bududnosti.
Evropska perspektiva ima mod sveobuhvatnih političkih, ekonomskih i socijalnih reformi, a da ne
spominjemo za prevazilaženje sporova sa susedima. Dugoročan pristup ka razrešenju sporova
između Srbije i Kosova je, zapravo, pristup podeljenih
Koji bi se napredak postigao
mišljenja; bavi se kako dugoročnim društvenim prioritetima
bez zahtevanja od Srbije da
tako i specifičnim sporovima koji obeležavaju odnose između
prizna Kosovo i bez zahtevanja
ove dve države. Na kraju krajeva, privlačnost evropskih
od Kosova da odustane od
integracija bi trebalo da pokrene srednju radničku klasu,
konsolidacije nezavisnosti?
glavnog predlagača reformi, mira i demokratije.
Proces Dijaloga je istorijska šansa za Beograd i Prištinu da naprave korak napred u saradnji. To može
biti pusta želja, ali Dijalog je „osuđen na uspeh“ s obzirom da je međunarodna zajednica izgleda
odlučnija da ih natera na saradnju. Iako sa mnogobrojnim izazovima, trenutni Dijalog ima mod, a ved
je počeo da uočava evropska sredstva kontrole koja su korišdena da postepeno preinače kako
Beograd i Priština postupaju jedni prema drugim i preformulišu svoja shvatanja vlastitih interesa i
učine saradnju vrednom truda. Kosovo i Srbija nisu postigli nikakav novi dogovor još od propalog
sporazuma o obrazovanju, u kome je posredovao Sv. Eđidio, italijanska NVO.
Koliko nas daleko može odvesti Dijalog?
Često se kaže da vreme stvara prijateljstva, ali de biti potrebno više vremena nego što su Kosovari i
Srbi spremni da čekaju. Vreme je jedino važno uz aktivno prisustvo katalizatora koji de ubrzati
harmonizaciju vlastitih interesa. Vedina Srba i Kosovara misli da je sukob zamrznuo njihovu
bududnost i usmerio im poglede ka Evropi. Mnogi kažu da nije pravi trenutak, da je previše rano da
se premoste podele. Ali svaki hemičar bi predložio da se vreme može ubrzati sa pravim
katalizatorom. Međunarodni posrednici su trenutni katalizatori koji ubrzavaju period usaglašavanja.
Postoji strah da trenutni Dijalog možda nede donesti dovoljan napredak da se podstakne javnost na
saradnju. Neka odlaganja u njegovom sprovođenju, prepiranje oko detalja i potkopavanje druge
strane mogu umanjiti potencijal Dijaloga. Važno je pomodi obema stranama da realizuju svoje
potencijalne koristi i troškove neaktivnosti.
Veća inkluzivnost za duže efekte
Veda inkluzivnost možda trenutno deluje izazovno i, možda, bi zaista odložio sporazum po svakom
pitanju. Međutim, sporazumi sa inkluzivnošdu imaju običaj da traju duže. U tom smislu, rad tvrdi da
bi civilno društvo i parlamenti u obe prestonice trebalo da se uključe. Ovakva saradnja i inkluzivnost
mogu postati plodonosni jednom kada rezultati prvih sporazuma počnu da postaju vidljivi. Ako se
pravilno sprovede, sloboda kretanja robe i ljudi imade pozitivan efekat na javno mnjenje. Izuzetno je
važno ne zloupotrebljavati dijalog za kratkoročnu političku dobit.
Pozitivne koristi mogu postati i zarazne i da se brzo rašire među elitom, intelektualcima, političarima,
omladinom i u sportu. Jednom kada se shvati kao „kul“, saradnja de se munjevito raširiti i postati
[9]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
norma kao što je u demokratskom svetu. Sporazumi mogu delovati sjajno, ali napredak je nemogud
ako saradnja nekoga obeleži kao izdajnika. Izazov nije ništa manje nego promena obrasca, a da bi se
to desilo proces mora da uveri narod da Dijalog ne predstavlja pretnju ni za jednu od država. Na
primer, Kosovari gaje širi strah da de njhova saradnja pomodi Srbiji da dobije status kandidata, a time
malo koristi doneti samom Kosovu. Zaista, takav neuravnotežen ishod bi uklonio koncept „istog
čamca“, a Srbija bi mogla da nastavi da škodi napretku Kosova juredi evropske integracije.
Asimetrična situacija bi nastala uz manji uticaj EU.
Kontekst
Evropska unija je inicirala proces Dijaloga kasne 2010. godine
Ako se pravilno sprovede,
koji je počeo u martu 2011. između vlada Srbije i Kosova.
sloboda kretanja robe i ljudi
Pregovori su imali za cilj da normalizuju tešku situaciju nastalu iz
imaće pozitivan efekat na
zastoja koji je trajao od Deklaracije o nezavisnosti u februaru
javno mnjenje, pogotovu ako
se ne koristi za kratkoročne
2008. godine. Tokom tog perioda Srbija je pribegla politici
političke dobitke.
blokiranja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i
ostala prisutna na severu Kosova. Uslovljenost od strane Srbije i
nekoliko članova Saveta bezbednosti sprečava Kosovo da dobije šire priznavanje i članstvo u UN-u.
EU i bilateralno uslovljavanje sprečavaju Srbiju da dobije EU kandidaturu.
Neke države ne priznaju Kosovo zbog podržavanja Srbije i drugih iz internih razloga. Nepriznavanje
od strane pet članica EU je sprečilo EU da ponudi Kosovu opipljivu perspektivu za viznu liberalizaciju
ili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Neprekidna izolacija Kosova može dovesti do radikalizacije
koja bi imala nepoželjne posledice na odnose sa Srbijom, srpskom zajednicom na Kosovu i
regionalnim odnosima.
Srbija je nesumnjivo blokirana u svom EU napretku, kako u smislu da je njen formalni napredak
uslovljen „normalizacijom odnosa“ sa Kosovom, tako i činjenicom da su njene unutrašnje reforme
ograničene političkom i ekonomskom energijom koja je fokusirana na pitanje Kosova. Za vreme dok
je Srbija iskoristila period od februara 2008. godine da sprovodi svoju „I Kosovo i EU“ politiku, Vlada
u Beogradu se susrela sa jasnom porukom nemačke kancelarke Angele Merkel i EU zvaničnika iz
Mišljenja EK o dobijanju statusa kandidata da Srbija nede dobiti status kandidata ako ne započne
rasformiranje „paralelnih institucija“ na severu Kosova i ne normalnizuje odnose sa Kosovom.
Novija istorija Dijaloga
Nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost u februaru 2008. godine, Srbija je ušla u niz rasprava sa
zemljama koje su podržale nezavisnost Kosova. Ubrzo nakon nezavisnosti Kosova koalicija DS-DSS
(Tadid - Koštunica) je uočila pojavu velikog procepa. Razlike su se skoncentrisale na response
measures prema priznavanjima Kosova i da li de Srbija zaustaviti svoje evropske integracije.
„Blaža“ verzija suprotstavljanja nezavisnosti Kosova bila je povlačenje srpskih ambasadora nazad u
Beograd radi konsultacija na neodređeni vremenski period i pokretanje mehanizama UN-a radi
traženja mišljenja o legalnosti nezavisnosti Kosova od strane Međunarodnog suda pravde (MSP).
Ozbiljnije mere, podržane od strane DSS-a, bile su opozivanje diplomatskih odnosa sa zemljama koje
su priznale Kosovo i da ih tuži pred MSP-om.
Pad Vlade u martu 2008. godine bio je praden snažnom podrškom EU-a Demokratskoj partiji i Borisu
Tadidu, što je dovelo do potpisivanja SSP-a u aprilu 2008. i neformalne pomodi tokom uspostavljanja
nove vlade u junu. Nakon toga, nova srpska Vlada je započela tzv. fazu „mekog prizemljivanja“,
kojom je upravljala politika „I EU i Kosovo“. Ova politika je značila da de Srbija u potpunosti
normalizovati diplomatske odnose sa zemljama koje su priznale Kosovo, iako su se trvenja pojavila sa
svakim narednim priznavanjem.
Srbija je uspostavila formalne odnose sa Euleksom, ali je istovremeno uspela da blokira sprovođenje
Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova (često se naziva Ahtisarijev paket) na severu
[10]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Kosova. Srbija je uradila sve mogude da omete članstvo Kosova u raznim međunarodnim
organizacijama kao što su UN, OEBS, SE i u mnogim drugim nepolitičkim telima (ITU, FIFA, itd.). Ovu
politiku je EU tolerisala od juna 2008. godine do jula 2011. kada su srpske vlasti uhapsile poslednjeg
MKSJ begunca i predale ga Hagu, a pitanje Kosova je tako ostalo jedina prepreka na putu Beograda
ka daljim evropskim integracijama.
Tokom ovog perioda Srbija je uspela da započne proceduru za izdavanje mišljenja o legalnosti
nezavisnosti Kosova pred MSP-om, koja je trajala skoro dve godine (od septembra 2008. – jula 2010.
godine), i koja je sprečila veliki broj zemalja da priznaju Kosovo. Međutim, čak i nakon što je MSP
izdao pozitivno mišljenje za Kosovo, druge prepreke su sprečile Prištinu da napravi formalne korake
ka EU, kao što su vizna liberalizacija ili pregovori o SSP-u.
Beogradskim očekivanjima se nije izašlo u susret ovim mišljenjem, ali takođe nije se ni utabao put
novom talasu priznavanja. Beograd je u početku pokušao da prođe Rezolucija UN-a čime bi se
umanjio efekat ovakvog Mišljenja MSP-a, ali se suočio sa veoma snažnom porukom nekoliko
uticajnih članica EU, kao što su Velika Britanija1 i Nemačka2. Ministri spoljnih poslova obe zemalje
neočekivano su posetili Beograd u avgustu 2010. godine i javno izjavili da ako Beograd bude
insistirao na spornom nacrtu rezolucije, onda de biti blokiran kompletan proces integracije Srbije u
EU. Ovaj trenutak je obeležila predutna podela zapadnih sila sa beogradskom „I EU i Kosovo“
politikom.
Mišljenje MSP-a dovelo je do velikih prekretnica u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u
septembru 2010. godine, kada je Srbija promenila svoj prvi nacrt rezolucije u pisanje zajedničkog sa
Visokom predstavnicom EU3 Ketrin Ešton. Ovo se često uzima
Međunarodni zvaničnici ne
kao prekretna tačka u politici Srbije prema Kosovu, jer je
insistiraju da Beograd formalno
najavila proces Dijalog između Beograda i Prištine. Srbijin
prizna Kosovo, ali očekuju da
poraz pred MSP-om i oštre poruke dovele su do promene u
rasformira neke svoje paralelne
pritupu i politici. Rezolucija UN-a, zajednički iznesena od
institucije u severnom Kosovu i
strane EU i Srbije je u praksi omogudila politički transfer
„normalizuje“ odnose sa
„rešavanja sporova“ iz tela UN-a (Savet bezbednosti,
Prištinom.
Obnovljena serija oštrih poruka upudena je Srbiji otprilike u istom periodu 2011. godine ovoga puta
od strane nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Evropskog Saveta Hermana van
Rompeja. Međunarodni zvaničnici ne insistiraju da Beograd formalno prizna Kosovo, ali očekuju da
započne raspuštanje svojih paralelnih struktura na severnom Kosovu i „normalizuje“ odnose sa
Prištinom.
Nakon Mišljenja MSP-a i Rezolucije UN-a u periodu avgust - septembar 2010. godine više nije bilo
mogude tvrditi da su proces evropskih integracija i politika o Kosovu na odvojenim kolosecima. I
ranije je to bio slučaj, jer su države članice EU prihvatile da je proevropskim snagama u Srbiji
potrebno vreme da se konsoliduju nakon izbora u maju 2008. godine – „grejs period“, koji se završio
kada je Srbija odbila da prihvati Mišljenje MSP-a i odlučila se za Rezoluciju Generalne skupštine UN-a.
Ovo su neki visoko-uticajni članovi EU-a smatrali gotovo neprijateljskim aktom.
Priština je uhvadena nespremna tokom Mišljenja MSP-a, i za nekoliko meseci, koaliciona vlada se
raspala, utabavajudi put ranim izborima. Nakon skoro šest meseci teškog izbornog procesa i
političkog zastoja (koji je trajao od sredine oktobra do kraja marta), Kosovo je konačno dobilo novu
koalicionu vladu na čijem je čelu bio Hašim Tači. On je uspeo da uđe u koaliciju sa kontroverznim
1
B92. 1. septembar 2011. Kakve su poruke Vilijama Hejga.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=01&nav_id=455562.
2
B92. Vestervele: Mapa trajno promenjena..
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=26&nav_id=454255.
3
Visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost
[11]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
biznismenom Behđet Pacolijem i sa svim manjinskim zajednicama kako bi osigurao svoj drugi
mandat. Tokom ovog perioda izveštaj izvestioca Saveta Evrope Dika Martija sugerisao je da su bivše
vođe pobunjenika kosovskih Albanaca, uključujudi Tačija, bile upletene u trgovinu oružjem i ljudskim
organima, kao i u druge ilegalne aktivnosti tokom i nakon sukoba na Kosovu. Ozloglašeni Ahtisarijev
izveštaj je objavljen u vreme kada su se očekivanja uzburkala oko hapšenja potpredsednika DPK-a
Fatmira Ljimaja.
Ustavni sud je presudio prošle godine da je tadašnji predsednik Fatmir Sejdiju prekršio Ustav tako što
je istovremeno sa dužnošdu predsednika obavljao i funkciju predsednika Demokratske lige Kosova
(DLK). Presuda je inicirala ostavku Sejdijua koja je pradena odlukom njegove partije da napusti Vladu
i tako isprovocira rane izbore. Pacolijeva partija je odlučila da podrži Hašima Tačija u zamenu za
predsedničko mesto za njenog lidera. Pacoli je izabran za predsednika tek u tredem krugu glasanja u
Parlamentu sa malom vedinom nakon što nije uspeo da dobije neophodne dve tredine glasova u
prethodnim krugovima. Izbor Pacolija za predsednika proglašen je ilegalnim od strane Ustavnog suda
i morao je da se povuče.
Ova slaba koaliciona vedina ostavila je tri najvede grupe kosovskih Albanaca u opoziciji. Druge
prisutne glavne partije u Parlamentu su odbile da sarađuju sa DPK-om, optužujudi njenog
predsednika za korupciju i loše upravljanje. Izborni proces je doživeo besprimeran broj prekršaja, dok
su međunarodni predstavnici u Prištini u više navrata pozvali na Vladu „neuprljanih ruku“.
Uprkos burnom periodu unutar Kosova, vedina izjava EU se fokusirala na Dijalog, što se Kosovarima
činilo kao biranje najpovoljnijeg trenutka da se Priština natera na učešde u štetnom procesu.
Sposobnost Kosova da se suprotstavi ili uključi u
proces bila je ozbiljno sputana nedostatkom Šef pregovaračkog tima Srbije se
legitimnih predstavnika i njihovim umanjenim često pozivao na „humanitaran”
kredibilitetom na međunarodnoj sceni. Ceo period je obrazac po kome Dijalog služi
prošao u senci agresivne diplomatije Srbije i izazova interesima običnih ljudi, onda ih
kombinuje sa interesom Srbije za
Lejdi Ešton sa prvim velikim projektom od evropskim integracijama, a na kraju
postavljenja na funkciju.
koristi se argumentom da će Dijalog,
Proces Dijaloga susreo se sa ozbiljnim problemom takođe, biti kanal za izmenu i dopunu
statusnih pitanja.
mnogo pre nego što je počeo. Kako je sporazum o
Dijalogu potekao iz razgovora između Srbije i EU (sastanci Tadid - Ešton), bilo je očigledno da Kosovo
nije uključeno od početka. Reakcije iz Prištine su bile u rasponu od negativnih do pomešanih zbog
nedostatka vlasništva nad procesom, ali i zbog njenih zacrtanih rizičnih praksi i nedostatka inicijative.
Stav Beograda je ostao dvosmislen. Beograd je zadržao stav da ni na bilo koji način nede priznati
Kosovo, eksplicitno ili implicitno, čak i nakon septembra 2010. godine, a da Dijalog nije o statusu ved
samo o „poboljšanju uslova svakodnevnog života običnih ljudi na Kosovu“. Istovremeno, Beograd je
insistirao da „je neizbežno razgovarati o pitanjima statusa, jer okružuju sva druga pitanja“.
Ako Priština nije u mogudnosti da dobije bilo kakve ustupke od Beograda po pitanju statusa, vrlo je
mogude da de EU ponuditi podsticaje u vidu „povedanja kutije sa šargarepama“. Prva šargarepa je
bila dugo očekivana vizna liberalizacija, koja u slučaju Kosova bi tek trebalo da bude realizovana.
Kosovo spada među najizolovanije zemlje sveta4 dok mu rastojanje od ostalih zemalja Zapadnog
Balkana raste jer je vedina njih ušla na Belu Šengen listu. Kosovo nije bilo u mogudnosti da uđe u
pregovore o readmisiji kao i u pregovore o SSP-u usled nemogudnosti da uđe u ugovorne odnose sa
EU zbog pet zemalja koje ga nisu priznale (Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija). Stavu EU po
pitanju Kosova je jasno nedostajala mod, što je omelo njene diplomatske i posredničke napore.
Mapiranje podsticaja za Kosovo u Dijalogu je bio jedan od glavnih zadataka Roberta Kupera, glavnog
posrednika i savetnika Ketrin Ešton za pitanja Balkana i Bliskog Istoka. Sredstvo modi nad Beogradom
4
EIS. 22. novembar 2010. Potvrđena izolacija. Kako EU podriva svoje interese na Kosovu.
[12]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
je bilo jednostavno s obzirom da je žudeo za statusom kandidata i za datumom početka pregovora.
Dileme, da li su ovi zahtevi realni ili taktički potezi da bi se zadovoljilo manjim, bile su od malog
značaja nakon posete Merkelove 22. avgusta 2011. godine.
Nedostatak spremnosti da se premoste nesuglasice po pitanju statusa ostavio je manja politička
pitanja kao jedina kod kojih se može napraviti pomak. Sa dve strane, udaljene što je više mogude,
problematične teme bi iscrpele mogudnosti, i otuda izbor lakših „predjela“ kako bi se pokazao
potencijal Dijaloga na samom početku.
Iako je Dijalog trebalo da počne krajem 2010. godine, odložen je iz gorepomenutih problema sa
političkom krizom i izborima na Kosovu. Prva runda je zvanično počela u martu 2011. godine i
završila se u julu sa „sporazumom“ (u daljem tekstu „zaključci“) o slobodi kretanja, matičnim
knjigama i univerzitetskim diplomama. Reč „sporazum“ je pod navodnicima zbog načina na koji su
postignuti (kao unilateralne obaveze) s obzirom da ništa nije potpisano usled činjenice da bi Beograd
to smatrao znakom priznavanja Kosova.5
Posrednici su očigledno smatrali da je javno mnjenje ne bi trebalo mnogo uključivati, bar ne u prvoj,
osetljivoj fazi. Pisane kopije sporazuma su jedva bile objavljene u javnosti. Toliki nivo opreza može
biti sumnjiv sa aspekta legitimiteta, ali bi moglo biti neophodno dozvoliti razmenu poverenja kako bi
došlo do nekog osnovnog sporazuma. Prve runde Dijaloga su bile u osnovi vežbe u građenju
poverenja koje de, na kraju krajeva, zavisiti od nivoa sprovođenja do sada postignutih sporazuma.
Političke implikacije i motivi za Dijalog
Jasno je da su evropske integracije glavni motiv Beograda da uđe u Dijalog. Retorika dogovora sa
Albancima ne deluje iskreno, ali se poklapa sa uslovima EU. Zanimljivo je primetiti da je Beograd
insistirao na tehničkom dijalogu kada se Priština plašila ikakvog dijaloga. Jednom kada je započeo
tehnički dijalog, Beograd je primetno želeo da ga usmeri u pravcu više političkih tema što je Priština
čvrsto izbegavala.
Dok je vedina analitičara krivila Prištinu za ulazak u ono što su smatrali nepredvidljivim procesom,
drugi su je podržavali zbog neučestvovanja, što bi moglo da znači da de Srbija zaista dobiti status
kandidata bez pružanja ikakvih ustupaka Prištini. Nove dileme Prištine su se materijalizovale nakon
odbijanja carinskog pečata (isti pečat koji Beograd priznavao pre 2008. godine) i nakon što je usledio
pokušaj da učvrsti kontrolu na severu. Priština je videla da iz ovog procesa proizilaze političke
ambicije što je nateralo više stručnjaka da tvrde da dokle god Beograd pitanje statusa vidi kao
otvoreno za raspravu, tehnički pregovori nemaju smisla. U uvodnom članku za Vijesti, Agron Bajrami
tvrdi da „dokle god Beograd štiti podmukle ambicije na severu, ne bi trebalo da bude Dijaloga“.6
Međutim, brojne članice EU su spremne da podrže kandidaturu Beograda i indirektno njegove
ambicije na severnom Kosovu. U indirektnim razgovorima sa raznim EU zemljama, Beograd je stalno
objavljivao javne ponude Prištini o potencijalnom sporazumu na severu.
Ukratko, Srbija je ušla u Dijalog radi slededeg:
a) da osvoji naklonost EU
b) da se bolje pozicionira i pokuša da prebaci Dijalog sa tehničkog na politički fokus
5
Evropska komisija koristi termin „sporazum“ u svom Mišljenju o srpskoj kandidaturi za članstvo u EU i
Izveštaju o napretku Kosova za 2011. godinu, ali ne može biti u potpunosti sigurno da li su ispunili pravnu
definiciju „sporazuma“. Kako su više u pitanju „međusobno razumevanje“ ili „verbalni sporazumi“, njihovo
sprovođenje de zavisiti od autoritativnog tumačenja EU jer ne može postojati nijedna vrsta objektivne pravne
interpretacije.
6
Bajrami, Agron. 06.10.2011. Severna Vlada. Vijesti, dostupno na: http://www.vijesti.me/kolumne/sjevervlada-kolumna-41125.
[13]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
c) da bi zauzvrat pružila neke male ustupke
Kosovo je ušlo u Dijalog radi slededeg:
a) da osvoji naklonost EU
b) dobije neke male ustupke
c) da bi zauzvrat rizikovala da Srbija poboljša svoju politiku cenkanja
Ako se Dijalog zaista smatrao čisto tehničkim onda ne bi pobudio ovoliki nivo interesovanja.
Beogradski tim nije sakrio svoje opredeljenje da se pređe na politički dijalog i da se otvore pitanja
vezana za sever. Ujedinjen NVO kosovskih Srba – KSAM su čak i pozvali na Plan od šest tačaka.7
Dve suprotstavljene politike su prima facie nepomirljive s
obzirom da Beograd nede formalno priznati Kosovo i Priština nede Priština je ušla u Dijalog
udi u razgovore o svom teritorijalnom integritetu. Ali Beograd je kako bi ograničila uticaj
uspeo da stane na put članstvu Prištine u nekim međunarodnim Srbije na primenu
organizacijama i zadržao je prisustvo u opštinama na severu Ahtisarijevog plana ili ga
zaustavila.
Kosova, podržavajudi ih finansijski, logistički i u ljudskim
resursima. Zdravstveni sistem Srbije, obrazovanje, poštanski
saobradaj i čak bankarski sistem funkcionišu u vedinski srpskim opštinama na severu, ali i na
centralnom Kosovu. Međunarodne misije na Kosovu od 1999. godine (UNMIK i Euleks) su, takođe,
tolerisale organizaciju srpskih izbora u ovom delu Kosova. Priština je ušla u Dijalog kako bi regulisala
uticaj Srbije do nivoa dozvoljenog Ahtisarijevim predlogom ili ga zaustavila. 8
EU je ušla u pregovore kako bi „poboljšala život ljudi, i promovisala regionalnu saradnju i EU
integracije“. Visoka predstavnica Eštonova veruje:
”... da je sada pravi trenutak za početak dijaloga, i uverena je da i Beograd i Priština
mogu da pronađu praktične načine kako bi omogudili da se život običnih ljudi odvija
sa što manje problema. Rešavanje problema dijalogom je način na koji se to radi u
Evropi, a ciljevi razgovora su da se promoviše saradnja i da se Beograd i Priština
približe EU.”9
Strahovi i percepcije Dijaloga u Srbiji i na Kosovu
Bilo kakvo mapiranje razrešenja sukoba trebalo bi da počne od strahova, i samo tada se može predi
na interese i stavove. Glavni strah koji obe strane dele su incidenti u severnom Kosovu, što je
otvoreno kao mogudnost. Srbija je zabrinuta da de incidenti na severu dovesti do ponovnog talasa
izbeglica, mada ovo može biti i od koristi za Srbiju kako bi predstavila Prištinu kao agresivnu. Kosovo
je zabrinuto da bi tenzije mogle da vode radikalizaciji, koja bi dodatno otežala integraciju severa u
Kosovo.
Strahovi i zabrinutosti u Srbiji:
 EU de vršiti pritisak na Srbiju dok praktično ne prizna Kosovo; 10
7
Kosovska strateško-akciona mreža. 21. septembar 2011. Zašto se ne primenjuje Plan u šest tačaka? Izjava
izdata od strane KSAM, mreže NVO Kosovskih Srba.
8
RTK. 28. septembar 2011.
9
Delegacija EU u Srbiji, 8. mart 2011, http://www.europa.rs/en/mediji/najnovijevesti/872/Statement+by+the+spokesperson+of+Catherine+Ashton,+EU+High+Representative+on+the+start+of
+the+Belgrade+-+Prishtina+dialogue.html
10
Danas. 2. septembar 2011. Dačid: Licemerne parole o Kosovu. Autor: P.D.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/dacic_licemerne_parole_o_kosovu.56.html?news_id=222821.
[14]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
 Srbija de izgubiti podršku zemalja koje nisu priznale Kosovo (kao što je citirano u izjavi ruskog
ministra spoljnih poslova: „Mi ne možemo biti vedi Srbi od Srba“);
 Konsenzus o EU u Srbiji može izgubiti podršku, utirudi put političkoj radikalizaciji;
 Gubljenje poverenja kosovskih Srba i biti optužen za izdaju njihovih interesa, zbog čega
demokrate mogu izgubiti izbore u Srbiji;
 Status najvažnijih verskih lokacija.
Javni diskurs izazvan od strane Borislava Stefanovida, šefa pregovaračkog tima Srbije, često se poziva
na „humanitarni” obrazac po kome Dijalog služi interesima običnih ljudi, onda ih kombinuje sa
interesom Srbije za evropskim integracijama, a na kraju se koristi argumentom da de Dijalog, takođe,
biti kanal za izmenu i dopunu statusnih pitanja. 11 Svi ovi razlozi se mogo pokazati tačnim, ali takođe
pokazuju složenost situacije na srpskoj političkoj sceni i težinu koju Kosovo ima na njoj.
Strahovi i zabrinutosti na Kosovu
Strah Kosova od Dijaloga je višestruk. Neki se plaše da Kosovo nije spremno i da je Srbija mnogo
bolje pripremljena, ali ovakvu dijagnozu dele i oni koji su podržali Dijalog. Ova kritika je izrazila strah
da je EU rešila u velikoj meri da podrži kandidaturu Srbije, a da bi bojkot Prištine omogudio ovakav
ishod bez ikakvih ustupaka. Zahtev za normalizacijom odnosa sa Kosovom je mlak i to se posebno
može primetiti kada se EU susretne sa ishodom da demokrate izgube izbore u Srbiji. Strahovi su
slededi:
 Nemogudnost da sprovede reciprocitet sa ozbiljnom štetom po ekonomiju;
 Predugo produžavanje Dijaloga, samim tim činedi težim da se traži priznavanje od zemalja
koje čekaju na njegov zaključak kako bi se odlučile;
 Produžetak izolacije i nemogudnost učestvovanja u međunarodnim klubovima, dobijanja
vizne liberalizacije, naplate tranzitne električne energije i korišdenja svog vazdušnog
prostora, itd;
 Da de Srbija biti na EU putu mnogo pre Kosova, u stanju da blokira naknadne integracije
Kosova ili da se oslobodi uslovljavanja, što bi dovelo do asimetrične uslovljenosti sličnoj
Kipru;
 Strah da se ode u politički dijalog o severnom Kosovu, i stoga otvori suverenitet Kosova kao
temu za pregovaranje i učini državu nefunkcionalnom;
 Zaustavljanje tehničkih pregovora iz političkih razloga znači da Srbija i dalje preti da de
sabotirati Kosovo.
Strahovi Kosova mogu se objasniti stepenom na kome trenutni tehnički status zaista utiče razvoj na
severu, i stepenom na kojem su zamrzli priznavanje i ekonomski razvoj.
Strahovi kosovskih Srba
Kosovski Srbi, severno i južno, su najviše pogođeni i najmanje konsultovani u procesu. Glavni
strahovi koji su identifikovani su slededi:





11
Sigurnost za Srbe koji žive u centralnom Kosovu i enklavama;
Institucionalni i pravni vakuum u severnom Kosovu;
Srbi zaposleni u paralenim institucijama se plaše gubitka poslova ili smanjenja plata;
The atmosphere in the Parliament of Kosovo deteriorates steadily;
Strah deljen na severu o potencijalnoj osveti kosovskih Albanaca ako preuzmu kontrolu nad
severom;
Tanjug. 8. mart 2011, http://www.tanjug.rs/videodet.aspx?galID=41047&videoID=118541.
[15]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
 Ako postoji uređenje za sever van Ahtisarijevog plana, postoji strah među Srbima na jugu da
de im biti oduzeta neka od ovlašdenja dobijenih Ahtisarijevim planom.
Značajno je da se Dijalog prvo posveti strahovima ili da ih bar ne uveliča prilikom rešavanja drugih
pitanja. Analiza strahova pomenutih gore ukazuje da je vedina njih preuveličana i iracionalna. Na
primer, strahovi kako de se kosovski Albanci ponašati na severu ako bi bio pod kontrolom Prištine su
jasno podstaknuti nedostatkom interakcije. Svarni ili perceptivni, strahovi su prisutni, a zatvoreni
proces Dijaloga kao što je ovaj ne doprinosi njihovom ublažavanju.
Diskutovana pitanja
Ovo poglavlje se bavi diskutovanim pitanjima do oktobra 2011. godine koja su kratko obrađena u
tekstu ispod, jedno po jedno. Posle ovog poglavlja ide analiza trgovinskog spora svake strane za svaki
predmet koji se diskutuje i uopšteno. Pitanja se diskutuju redom kojim su započeta (a neka i kojim su
završena) u tehničkim pregovorima.
Prva runda Dijaloga nije izazvala onoliku pažnju javnosti u Beogradu kao što se očekivalo, ili bar ne
koliko se to desilo u drugoj prestonici, u Prištini. U suštini, nije bilo ničeg novog osim činjenice da je
ovo prvi put da su Priština i Beograd seli za isti sto posle dugo vremena. Nije bilo negativnih reakcija
ni po završetku prve runde Dijaloga o slobodi kretanja, matičnim knjigama i univerzitetskim
diplomama. Nezadovoljstvo u Srbiji je počelo da raste kasnije, među liderima severnih Srba koji su
govorili da nije Priština ta koja čini ustupke ved samo Srbija, i da je Dijalog protiv interesa srpske
zajednice na Kosovu. Ovo je veoma važan trenutak za politički jaz između ove dve strane koji se od
tada širi, ugrožavajudi sposobnost Beograda da sprovede sporazume iz kasnijih rundi Dijaloga.
Sloboda kretanja
Putovanje između Kosova i Srbije je teško za Srbe a gotovo
nemogude za Kosovare koji nemaju srpska lična i putna Uprkos činjenici da je oko ovog
dokumenta. Obični ljudi su se našli usred političke kavge, koju pitanja postignut sporazum na
ne mogu da promene i koja svakodnevno ograničava njihove proleće, njegovo sprovođenje
živote na svaki mogud način. Srbija nije prihvatila pasoše je i dalje bilo predmet rasprave
u kasnu jesen.
Kosova niti registarske tablice vozila, dok je Kosovo počelo da
ne prihvata nova srpske registarske tablice vozila izdate od strane paralelnih opština Srbije na
Kosovu (KM, GL, PR, PZ, DJ, PE i UR) kao ni pratede lične karte. Kosovari ne mogu da putuju u ili kroz
Srbiju, čime je njihovo putovanje teže i skupo. Kosovski Srbi su se na Kosovu susretali sa povremenim
uznemiravanjima zbog svojih paralelnih srpskih registarskih tablica vozila, pa ipak neki iz političkih
razloga odbijaju da prihvate nove kosovske registarske tablice (kao i troškove za kupovinu duplog
osiguranja, pladanje duplih putnih poreza i ostalih dažbina obema državama).
Dva tipa srpskih biometrijskih pasoša su zamenila stariji nebiometrijski pasoš. Neki Kosovari takođe
koriste srpske pasoše, ali vedina njih koristi novoizdate kosovske. UNMIK pasoši su bili u opticaju
donedavno. Haotično prisustvo preko četiri tipa pasoša je usklađeno sa četiri kompleta registarskih
tablica za vozila. Srbija ne izdaje samo tablice za srpske gradove, ved i za kosovske. Kosovo je počelo
da uzdaje nove RKS tablice, ali hiljade KS tablica koje je napravio UNMIK je još uvek u opticaju.
Uprkos velikom broju tablica i pasoša, prelazak granice Kosova i Srbije je težak, tako da je
omogudavanje putovanja s pravom bilo jedno od prvih predmeta diskusije.
Kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju, EU je zahtevala razliku između pasoša izdatih stanovnicima
Kosova od onih izdatih stanovnicima Srbije, sa kosovskim Srbima ostavljenim pod viznim režimom sa
ostalim Kosovarima. Sve u svemu, putovanje u, kroz ili oko Srbije stvara preterano visoke troškove
kosovarskim trgovcima zbog pasoša, tablica i osiguranja, i na taj način doprinosi nerazvijenosti
Kosova. Uprkos činjenici da je oko ovog pitanja postignut sporazum na prolede, njegovo sprovođenje
je i dalje bilo predmet rasprave u kasnu jesen.
[16]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Lične karte i registarske tablice
Važedi haos je zamenio manji ili vedi, zavisno od interpretacije, ali je doneo nešto vedu mobilnost
Kosovarima. Ako se počnu da se sprovode, novi sporazumi bi dozvolili vede, sigurnije i jeftinije
putovanje što bi pojačalo ljudsku interakciju preko etničke razdaljine. Srbija nije prihvatila pasoše
Kosova, ali oni Kosovarima nisu potrebni da bi putovali u Srbiju. Ovaj dogovor, koji bi trebalo da stupi
na snagu 11. novembra 2011. godine, zahtevade lične karte izdate od strane kosovskih vlasti. Ovo je
bio pomak i pokazao je da ono što se smatralo pitanjem suvereniteta ne mora da bude takvo, ako se
pažljivo upakuje. Napredak se može ostvariti bez rešavanja
ozbiljnih problema, tako što de biti ponovo obeleženi kao Ako se počnu da se sprovode,
nevezani za status. Možda bi bilo korisno prisetiti se da su novi sporazumi bi dozvolili veće,
kosovski Srbi bojkotovali račune za struju jer „to je značilo sigurnije i jeftinije putovanje što bi
priznavanje Kosova“, ali malo njih se sada vrada na ovo pojačalo ljudsku interakciju preko
„etničke granice“.
pitanje. Beograd je takođe prihvatio vozačke dozvole Kosova
pod klauzulom da njihovo „prihvatanje ne implicira
priznavanje Kosova.“
Mnogo skromniji sporazum je postignut o registarskim tablicama vozila i osiguranju. Kosovski vozači
de modi da koriste stare UNMIK registarske tablice na srpskoj teritoriji, ili da pribave „PROBA“ tablice
kako bi zamenili RKS (drugo je bilo na snazi do sada). Problem je što je privilegija Srbima dala
motivaciju da zadrže starije KS tablice (što je čini se bio očigledan cilj Beograda), ali ih takođe može
razlikovati od ostalih. Iako nema bezbednosnih pretnji po kosovske Srbe, isticanjem im se krše
ljudska prava, a upravo to dizajn tablica u zemljama sa mešovitim stanovništvom pokušava da
izbegne (Bosna, Kosovo tokom i posle UNMIK-a). Postoji podsticaj kosovskim Srbima da ne uzimaju
RKS tablice, zato što to zahteva uzimanje PROBA tablica kada se prelazi u Srbiju, što ih onda čini da
izgledaju kao Albanci u Srbiji. U najmanju ruku, tablice paralelnih gradova de prestati da se koriste,
uključujudi i na severu.
Glavna prednost za sve de biti odsustvo neosiguranih automobila na putevima Kosova. Svi srpski
automobili de morati da kupe osiguranje po prelasku granice na Kosovo i obrnuto, ili de osiguranje
biti obostrano priznato (ili preko trede države). Nekoliko miliona evra nastalog gubitka za kosovske
poreznike bide sačuvano, a bezbednost na putevima Kosova bide poboljšana.
Univerzitetske diplome
Srpska politika nepriznavanja kosovskih dokumenata odnosi se na druge tipove dokumenata, a među
njima su i univerzitetske diplome. Ovo je najviše pogodilo albansko stanovništvo iz Preševa i
Bujanovca u južnoj Srbiji. Ova regija je ved pogođena siromaštvom i nezaposlenošdu, a dalje
administrativne barijere de doprineti masivnoj migraciji. Zbog oskudnog privatnog sektora, jedna od
opcija zapošljavanja u Preševskoj dolini je da se pronađe posao u javnom sektoru, što je nemogude
sa diplomom izdatom u Prištini. Nepriznavanje diploma je samo jedan od razloga zašto je albanska
entička zajednica, koja čini vedinu u regiji, nedovoljno zastupljena u sudstvu, policiji i državnoj
administraciji. Kosovo priznaje akreditive vedine kosovskih Srba, ali ponekad ne I diplome izdate od
strane izmeštenog prištinskog univerziteta u Mitrovici, kojim upravlja Ministarstvo prosvete Srbije.
Diplome su bile predmet ranijih razgovora i u principu sporazum je postignut na prolede. Princip je
da Beograd nede direktno priznati diplome Kosova, ved preko posrednika. Zapravo, ovakvo rešenje
su prvo pronašli brojni studenti koji su radili isto preko Skoplja i Tetova. Kako oba univerziteta koriste
ESPB bodove (evropski sistem prenošenja bodova), studenti su prebacili predmete u Makedoniju,
položili eventualne dodatne predmete kako bi ispunili zahteve, i dobili diplomu iz Makedonije, koja
je važeda. Sa dodatnim troškom od nekoliko hiljada evra, oni koji su bili dovoljno očajni utabali su
put.
Sporazum propisuje da bi takav posrednik trebalo da bude ili međunarodna organizacija ili neki
univerzitet iz trede države (najverovatnije iz Makedonije ili Crne Gore). Ovo se teško može nazvati
[17]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
sporazumom, ali može regulisati i omoguditi da studenti Preševske doline nađu zaposlenje kod kude.
Međutim, ovo može naterati studente u Mitrovici da traže rešenja van svog okvira, s obzirom da je
malo verovatno da de Priština priznati ono što podrazumeva Prištinski paralelni univerzitet. Oko ovog
pitanja je na kraju postignut dogovor krajem novembra, ali timovi za sprovođenje bi tek trebalo da
razgovaraju o detaljima.
Matične knjige
Po odlasku, srpska administracija je odnela matične knjige kosovskih opština i smestila ih u
„paralelne“ opštine po Srbiji (npr. Opština Ped je radila iz Kragujevca, Priština iz Niša, itd). Kosovski
Srbi koji žive u Srbiji su imali koristi od njih, ali i Albancima su trebala takva dokumenta za razne
namene, često su pladali velike sume da bi im pristupili.
Nemogudnost da se izdaju originalna dokumenta za određen broj godina, stvorila je veliki prostor za
manipulaciju. Ovaj pravni vakuum je iskorišdavan od strane državljana raznih zemalja koji su tvrdili
da su Kosovari kojima se oduzeta dokumenta, i tako su mnogi potražili utočište širom Evrope.
Zvanično ima 140.000 Kosovara koji su potražili utočište u zemljama EU-a 2010. godine, ali ovo teško
da je realno i dokazi navode na zaključak da ova cifra najverovatnije krije brojne pojedince iz drugih
država.
Kosovo je dugo bilo suočeno sa izazovom nemogudnosti kompletiranja svojih matičnih knjiga. U
poslednjih 12 godina Kosovo je uvelo vrlo komplikovane procedure za izdavanje izvoda iz matičnih
knjiga rođenih (i drugih ličnih dokumenata), zahtevajudi račune za struju datirane pre 1. januara
1998. godine ili dva svedoka i dodatne procedure.
Iako je ova situacija trajala više od 12 godina, tek sada je postala visoki prioritet kako bi se ispunili
uslovi za viznu liberalizaciju. Kosovo bi moralo da omogudi visok nivo sigurnosti kada izdaje izvode iz
matičnih knjiga rođenih i druga srodna dokumenta. Matične knjige Kosova nisu adekvatne,
otežavajudi time proces izdavanja ličnih dokumenata za članove Dijaspore, raseljene Srbe, a
istovremeno to sprečava Kosovo da ažurira svoje biračke spiskove.
I Srbija i Kosovo se postavljaju prema svojim matičnim knjigama kao prema simbolima statusa, iako
su one više u vezi sa opštinama nego sa identitetima država. Kraj prve runde Dijaloga izmislio je još
jedan „smokvin list“ – Srbija mora da preda overene kopije matičnih knjiga preko Euleksa.
Simbolizam je, možda, najvažniji aspekat na dnevnom redu, tako da je ovo dodatak argumentu da
obe strane tretiraju Dijalog kao PR vežbu.
Iako je pitanje bilo politički osetljivo, kopije matičnih knjiga su pre svega korisne Kosovu kako bi
kompletiralo svoje matične knjige, što bi rešilo brojne praktične probleme. Dok se prelimirani
sporazum sa Srbijom ne bavi potragom Prištine za simbolom statusa, kopije se odnose na praktične
potrebe da se kompletiraju podaci. Priština je uspešno argumentovala praktičan aspekat upotrebe
toga, ali se svejedno našla na meti optužbi radikalnije opozicije. S obzirom na njihovu primenu, iako
sa kopijama, postidi de se prekretnica i Kosovo de sakupiti svoju dokumentaciju i otkačiti jednu
stavku na svojoj dugoj evropskoj putanji.
Matične knjige obeležavaju zaključak prve runde pregovora, oko kojih se uglavnom postigao dogovor
početkom jula. Njegovo sprovođenje je nejednako i ovo de biti najvedi inicijalni test političke volje i
spremnost da i Srbija i Kosovo ispune svoje obaveze. Što se Srbije tiče, neophodno je da uradi
izmenu i dopunu svog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, tj. da ukloni pravne prepreke kako bi
mogla da preda kopije matičnih knjiga Kosovu.
Carina i katastar
Sporazum o carini je prvi koji je objavljen u medijima u celosti, ali 20 dana kasnije i nakon što je
sporazum trebalo da stupi na snagu. Objavljeni zaključci o postignutim sporazumima bavili su se
priznavanjem carinskog pečata, slobodnom trgovinom i povratkom katastarskih knjiga. Ta
[18]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
nedefinisana rešenja tražena su kao što je prikazano u slededem članku, koji ukazuje da je rasprava
bila u potpunosti o graničnim prelazima a ne o carinskom pečatu:
Carinici Kosova i Kosovska policija nede kontrolisati administrativne prelaze u
severnom delu Kosova od petka 16. septembra, kao što su prištinske vlasti ranije
najavile. Umesto njih, predstavnici Euleksa de izvršavati tu dužnost, potvrdili su
diplomatski izvori u Briselu i Prištini za Danas. Naši izvori ukazuju da, međutim, to ne
znači da de carinici i policajci misije EU „zauvek kontrolisati granicu, ved samo da de
Priština postepeno uspostaviti vlast nad severom Kosova, a taj proces može trajati
godinama.“12
Nasilni protesti i postavljanje barikada usledili sa mešovitom ulogom Beograda. Beograd je otvoreno
podržavao barikade, ali je pokušao da se distancira od nasilnijih elemenata. Alternativna viđenja
tvrde da je problem na severu isti kao i u celoj Srbiji, opasnost od paralelnih bezbednosnih snaga.
Slobodna trgovina i carinski pečat
Možda najvedi uzrok nesklada između Srbije i Kosova je trgovina. Srbija godišnje izveze na Kosovo
robu vrednu preko 300 miliona evra, dok Kosovo izvozi manje od 5% svog uvoza, koji stiže u Srbiju
bilo preko krijumčarenja ili sa dokumentima izdatim od strane paralelnih institucija. Tako velika
trgovinska neravnoteža bi bilo koju razvijenu zemlju direktno ubacila u stanje panike, i postepeno
jeste alarmiralo mnoge Kosovare. Tražedi reciprocitet, strpljene Kosova je počelo da nestaje i
konačno je objavljen rok, prvi put za jun i na kraju za 20. jul 2011. godine.
Dijalog je naišao na veliku prepreku nakon prve runde kada je pokrenuto pitanje slobodne trgovine i
carinskog pečata, što je odloženo sa jula na septembar. Uprkos činjenici da pečat Kosova nije sadržao
reč „republika“, šef pregovaračkog tima Beograda je nastavio sa tvrdnjom da nijedan pečat sa
državnim simbolima Kosova nede biti prihvaden. Naizgled iracionalan spor je pojašnjen kada je
Priština prozrela beogradski plan podele. Runda o carinskom pečatu u julu je odbijena zbog tobožnjih
proračuna Beograda da Priština nede modi da pojača tretman reciprociteta u praksi; bar ne na svojoj
severnoj granici. Beograd je očekivao da de Priština biti zadovoljna sprovođenjem mera reciprociteta
duž reke Ibar, rezonujudi da nije mali podvig lišiti Beograd 95% kosovskog tržišta.
Postavljanje carinskih službenika na reku Ibar bi Beograd svakako iskoristio kao potez da učvrsti i
legalizuje svoju kontrolu nad severnim Kosovom. Postupci Kosova od 25. jula promenili su situaciju.
Prvo sama, a potom sa međunarodnom podrškom, Priština je zahtevala da sprovede mere
reciprociteta kao i da potvrdi svoju kontrolu nad severom. Tenzije su narasle, ali su generalno pod
kontrolom. Administrativna kontrola Beograda nad severom se prikazuje kao udaljena. Objave da de
gradonačelnici sa severa i razni političari kriminalci biti uhapšeni, takođe su izazvale interne optužbe
između Beograda i severnih lidera. Uprkos njegovoj inicijalnoj ulozi u postavljanju barikada, Beograd
se sada ogradio od barikada, dok su severni lideri vršili pritisak na njega da javno izjavi na čijoj je
strani.
Beograd se povukao iz Dijaloga 28. septembra, navodedi teškode da „nastavi pregovore dok ne dođe
do smirenja“ na Jarinju (najsevernija carinska ispostava na Kosovu). Ako Beograd nastavi pregovore
to de ugroziti njegov odnos sa kosovskim Srbima na severu. Da ova „pukotina u zidu“ nede biti
premošdena postalo je jasno nakon što je Evropska komisija objavila Mišljenje o zahtevu Srbije za
članstvo 12. oktobra. Mišljenje je u osnovi bilo pozitivno, ali pod određenim uslovima. Evropska
komisija je preporučila Savetu ministara da odobri status kandidata Srbiji „uzimajudi u obzir do sada
12
Danas. 14. septembar 2011. Priština postepeno preuzima kontrolu na severu Kosova.
[19]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
postignuti napredak, a uz razumevanje potrebe da se Srbija ponovo angažuje u dijalogu sa Kosovom i
da ubrzano i iskreno nastavi sa sprovođenjem dogovora koji su do sada postignuti.“ 13
Jedinstvo EU bez presedana u vezi sa takvim
uslovom značilo je da Beograd mora da prihvati Evropska komisija je preporučila
carinski pečat na Kapijama 1 i 31 bez da ih ponovo Savetu ministara da odobri status
uvede kao pitanja u Dijalog, i da dozvoli operaciju kandidata Srbiji „uzimajući u obzir do
sada postignuti napredak, a uz
Euleksa širom Kosova. Samo sledede stavke su razumevanje potrebe da se Srbija
prihvatljive: priznavanje univerzitetskih diploma, ponovo angažuje u dijalogu sa
inkluzivna regionalna saradnja, telekomunikacije i Kosovom i da ubrzano i iskreno nastavi
energetika. Kosovski Srbi su prvi reagovali i objavili sa sprovođenjem dogovora koji su do
zajedničku izjavu 19. oktobra, u kojoj su odbili da sada postignuti.“
sprovode svaki sporazum koji Beograd postigne sa Prištinom u Dijalogu.
Mišljenje EK je bilo manje pozitivno za Kosovo i mapu puta za viznu liberalizaciju, za koju je Kosovo u
svakom slučaju ispunilo uslove (za mapu puta, ne za samu liberalizaciju), i jedva da je to mišljenje
šargarepa. Pronalaženje načina da uđe u ugovorne odnose sa EU bio bi dobitak uporediv sa
dobitkom Beograda. Pa ipak, izgledi za viznu liberalizaciju bili bi velika politička dobit za svaku vladu u
Prištini, na isti način na koji je za ostatak Zapadnog Balkana kada je ušao na „Belu Šengen listu“.
Spor je uglavnom preuzeo oblik prihvatanja carinskog pečata koji Kosovo koristi, očigledno
najproblematičnije diskutovano pitanje do sada. Pre proglašenja nezavisnosti Kosova, bilo je
odlučeno da, kako bi se omogudio neproblematičan prelaz na CEFTA sporazum, Kosovo nede menjati
svoj pečat i zadržalo je isti natpis „Carina Kosova“, bez ikakve posebne reference na svoju državnost.
Ceo zastoj stvorio je neprihvatljivu sivu zonu u trgovini između Srbije i Kosova. Iako Srbija ne priznaje
Kosovo i izvozi robu u vrednosti od 300 miliona evra godišnje, ona koristi pojam „isporuka“
(otprema/doprema). Osim toga, carinskim ispostavama upravljala je KPS policija koja je sastavljena
od lokalnih Srba iz opština na severnom Kosovu, sa namerom da se institucije Kosova učine
prihvatljivijima za lokalne Srbe.
Spor se usredsredio na tekst pečata, pri čemu je Beograd odbacio svaki „atribut državnosti“ što je
kasnije značilo „nedostatak reči Republika“ (koja nikada nije ni bila na pečatu). Vlada Srbije je
insistirala da kroz ovo primeni takozvanu „Plan u šest tačaka“ 14 generalnog sekretara UN-a, koji je
veoma nepopularan na Kosovu.
Od carinskog konflikta do barikada
Bojedi se podele kao svršenog čina, Priština je krenula u rizičan poduhvat – da jednostrano postavi
carinske službenike i policiju na dva severna prelaza i uspe da spreči strategiju podele Srbije. Bez
logističke podrške i suočavajudi se blokiranim putevima, nedostatak logističke pripreme naterao je
policiju da se povuče, uz nekoliko meseci kontinuirane napetosti:
Bila je to mala demonstracija suvereniteta koju su nevoljno ali čvrsto prihvatile
međunarodne snage na Kosovu. Osim toga, uprkos postupcima Kosova dve strane su
13
Evropska komisija. 12. octobar 2011. „Komunikacija Komisije Evropskom parlamentu i Savetu.“ Brisel,
12.10.2011, COM (2011) 668 final, SEC (2011) 1208 final, str. 12,
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/sr_rapport_2011_en.pdf.
14
Fonidi-Kabaši, Blerta. 27. novembar 2008. Savet bezbednosti UN odobrio Banov Plan u šest tačaka.
http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2008/11/27/feature-02.
[20]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
konačno postigle dogovor koji dozvoljava da natpis na carinskom pečatu bude prihvaden od
15
strane carinskih zvaničnika, olakšavajudi trgovinu između dve države.
Sa privremeno zamrznutim problemom suvereniteta, usledila je trgovinska rasprava. Kosovski
proizvođači bili su zadovoljni. Cene se nisu povedale kao što je predviđeno, a trgovinski bilans Kosova
za avgust bio je bolji nego ikada u njegovoj istoriji. Male cene izvoza Srbije koristile su se
nedostatkom poreza jer je roba ulazila preko severa. Štaviše, Kosovo je sve više sumnjalo da Srbija
ima politički motivisanu damping politiku.
U svakom slučaju, Dijalog se nastavio i 3. septembra 2011. godine kada su se dve strane složile o
carinskom pečatu na kome de samo pisati „Carina Kosova“. Obe strane su proglašavale pobedu, ali,
nakon svega toga, postojao je osedaj da EU nije rukovodila situacijom kao što je trebala od jula do
septembra. Pauza je omogudila obema stranama da se osvrnu na prethodne događaje. Beograd je
očekivao da de iskoristiti nemogudnost Prištine da učvrsti svoju kontrolu na severu što bi joj dalo
prednost da to pokrene to pitanje u novoj rundi Dijaloga. Jednostrano slanje policije od strane
Prištine moglo bi da promeni situaciju na terenu i da poboljša njenu pregovaračku poziciju. Ova
situacija je ostala napeta do sredine septembra, kada je KFOR ponovo pokušao da vrati problem pod
kontrolu civila. Mešovita skupina sačinjena od zvaničnika KFOR-a, Euleksa i kosovskih vlasti otišla je
na sever.
Pokušano je uvođenje pitanja severa i Plana u šest tačaka u Dijalog. Šef pregovaračkog tima u
Dijalogu Borislav Stefanovid je izjavio da su se pregovori 2. septembra u Briselu samo bavili carinskim
pečatom i pratedim dokumentima, pri čemu tema administrativnih prelaza nije ni pomenuta. Rekao
je da se nije diskutovalo o severnim prelazima i opomenuo Prištinu zbog obnovljene jednostrane
akcije. Hašim Tači je prihvatio predlog Zapadnih sila da razmatra dodatne akcije, ved multilateralni
angažman KFOR-a i Euleksa.
15
Abramovic, Morton i Džejms Huper. 20. septembar 2011. EU Ultimatum Srbije. PILPG Ažurirana verzija
objavljena u The National Interest. U osnovi, intervencija je donela novu stvarnost.
[21]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Novi događaji desili su se 16.
septembra kada su Euleks i KFOR
pomogli Carini Kosova da preuzme dve
sporne carinske ispostave Jarinje i
Brnjak. Kosovski Srbi su reagovali
blokirajudi sve puteve na severu
Kosova i blokada se nastavila pradena
kontroverznim izjavama obe strane.
Beogradski zvaničnici su tvrdili da
Sporazum o carinskom pečatu od 2.
septembra ne precizira ništa o
carinskim ispostavama i da bi o tome
tek trebalo razgovarati. Sa druge
strane, ambasador EU u Srbiji i
portparol Lejdi Ešton su postupali kao
da je preuzimanje carinskih ispostava u
skladu sa sprovođenjem pomenutog
Sporazuma. 16 Ovo je jasan primer gde
netransparentnost Dijaloga uzima
maha bez prednosti kreativne
konfuzije. Pravi tekst Sporazuma je
poverljiv, iako njegovo sprovođenje
utiče na sve.
Razlog odbijanja Beograda da prihvati
prisustvo kosovskih carinika je teško
razumeti, ako se uzme u obzir
prihvatanje pečata „Carina Kosova“.
Štaviše, ovaj pečat je eksplicitno
priznat od strane UNMIK-a da je u
skladu sa Rezolucijom 1244, a Euleks,
kao i UNMIK, nastavlja da se odnosi
prema Kosovu kao posebnoj carinskoj
zoni. Beograd je, takođe, priznao
Kosovo kao takvu zonu, ali samo nakon
što je Kosovo prestalo da zahteva da
se tako odnosi prema njemu. Jedino
objašnjenje su pokušaji da se prema
severu različito postupa kako bi se
stvorio presedan.
Zaključci o priznavanju carinskog pečata su navedeni
u tri tačke, i sve što sporazum sadrži je sledeće:
1.
2.
3.
Strane će uložiti sve moguće napore da se obezbedi
sloboda kretanja robe u skladu sa CEFTA
sporazumom;
Carinski pečat sa natpisom „Carina Kosova“, kao što je
potvrđeno od svih strana CEFTA sporazuma, biće
prihvaćene;
Svi dokumenti i komunikacije će podržavati ove
formulacije/upotrebe.
Zaključci o kojima je postignuta saglasnost
septembra o katastarskim knjigama su sledeći:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
2.
Sa ciljem zaštite prava osoba sa legitimnim imovinskim
potraživanjem, strane će uložiti sve napore da se
uspostavi potpuno pouzdan katastar na Kosovu
Trojna grupa za sprovođenje, sastavljena od
katastarskih stručnjaka sa obe strane i kojom
predsedava EU, pratiće rad tehničke agencije
(izabrane nakon konsultacija sa obe strane), čija će
uloga biti da identifikuje praznine u originalnim
katastarskim knjigama pre 1999.
Specijalni predstavnik Evropske unije (EUSR) će dobiti
skenirane kopije svih originalnih (katastra pre 1999.
god) evidencija uklonjenih sa Kosova. Na zahtev,
EUSR će pružiti konkretne informacije sa Kosova;
Tehnička agencija, pomenuta u Tački 2, će uporediti
sve kopije sa originalnim katastarskim zabeleškama
privatne imovine pre 1999. godine sa registrovanim
katastrom na Kosovu. Slučajevi u kojima se pokazuje
neslaganje pratiće trojna grupa u sudski mehanizam
na Kosovu. Ovaj presudni mehanizam će odlučiti koje
su katastarske beleške tačne.
Prvi nivo sudskog mehanizma će se sprovoditi od
strane komisije satavljene od međunarodnih i
kosovarskih katastarskih i imovinskih stručnjaka.
Većina stručnjaka će biti postavljena od strane EUSRa, uz poštovanje interesa svih zajednica.
Vrhovni sud Kosova će služiti kao drugi nivo žalbenog
sudskog mehanizma. Odluka Vrhovnog suda Kosova
biće doneta od strane kolegijuma u kojem većinu čine
međunarodne sudije i to će biti konačne presude bez
prava na žalbu.
Odluke sudskog mehanizma će biti objavljene svim
zainteresovanim stranama. Agencija za katastre
Kosova će sprovesti konačnu odluku sudskog
mehanizma obavljajući neophodne izmene i dopune
katastra Kosova.
Trojna grupa će pratiti sprovođenje i funkcionisanje
gorepomenutih dogovora i redovno će obaveštavati
Dijalog o postignutom napretku.
Postojanost barikada je značajno
8.
pogoršala
situaciju.
Gospodin
Stefanovid je izjavio da svaki nasilan
napor da se uklone barikade u
severnom Kosovu bi bio loš po bezbednost i mogao bi da pogorša ved nestabilnu situaciju, što neki
mogu protumačiti kao pretnju. Predsednik Tadid je ponovio:
16
BETA. 16. septembar 2011. EU: Kosovo jedna carinska oblast.
http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2571678&id=&ime=.
[22]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Mi sve vreme upozoravamo međunarodnu zajednicu da tako nešto ne sme da se
dogodi, na opasnosti koje proističu iz jednostranih i nasilnih poteza Prištine. Ako bi
to nekome stvarno palo na pamet, ako bi neko rizikovao ratni sukob u ovom delu
Evrope, on bi preuzeo odgovornost za sve posledice. Srbija ne želi rat. Srbija ne želi
nikakvo nasilje i naša je politika mirovna i za cilj ima uspostavljanje trajnog mira na
Balkanu. Ako bi Priština preduzela takve akcije, snosila bi svu odgovornost za
posledice.17
Uprkos upozorenjima usmerenim protiv Prištine, napredak na severu de se najverovatnije nastaviti
uz podršku međunarodne zajednice. Srbija de direktno podržavati sever, ali de se spoljnim faktorima
predstaviti kao prijateljski nastrojena, što de joj povedati šanse u lobiranju za bolji status severnog
Kosova, kao i u sopstvenom napretku na evropskom putu kao nadoknadi za gubitak severa. U izjavi
koju je dao novinarima nakon razgovora sa Angelom Merkel, predsednik Srbije Boris Tadid je rekao:
Moram da kažem da razgovor između kancelarke i mene nije bio razgovor zatvaranja
vrata, nego razgovor otvaranja vrata. Mi smo zaključili da treba da pokušamo da
pronađemo kreativno i održivo rešenje koje zadovoljava obe strane.18
Stepen njihove saglasnosti je očigledno preuveličan, jer je konferencija za štampu otkrila više podela
nego slaganja. Da de Srbija pokušati da igra po evropskim pravilima Tadid je ukazao rekavši sledede:
A evo i kako Srbija poštuje evropska pravila: naš je stav da treba da pronađemo
održivo rešenje, da u dijalogu pronađemo rešenje koje je obostrano prihvatljivo, da
pronađemo rešenje kojim se nede proterati srpski narod sa prostora na kome
vekovima živi, koje nede izbrisati jednu kulturu sa dela evropskog kontinenta, koje
nede proizvoditi nove bezbednosne rizike, koje uspostavlja trajni mir i zato je korisno
za sve u Evropi. 19
Dijalog ima potencijal da odmrzne situaciju na severu, ali ovaj burni period ga je možda u
međuvremenu duboko zamrznuo.
Analiza dobitaka i gubitaka od prvog sporazuma
Potencijal daljeg dijaloga bi trebalo sagledati razmatranjem rezultata prvog paketa sporazuma.
Verovatnoda održavanja narednih rundi je funkcija efekata
prve i druge runde sporazuma i podrške javnosti koju oni u Bez obzira na stvarne ishode,
međuvremenu dobiju. Činjenica da je primena sporazuma očekivanja nisu pravilno
onemogudena „detaljima“ ukazuje na dalji razvoj situacije i na usmeravana i deo
razočaranja bi trebalo tražiti u
manjak ili političke volje i konsenzusa ili slabih kapaciteta za njihovoj neusklađenosti.
primenu. Stoga je dobitke i gubitke mogude analizirati samo
ukoliko se uzme u obzir šta je dogovoreno, pripreme koje su
izvršene i izjave o onome što sledi. Međutim, ni krajem novembra još nisu utvrđeni svi detalji.
Reakcije takođe mogu biti politički motivisane, te je ocena pravih dobitaka i gubitaka takođe važna.
Pored pregleda reakcija, ova analiza prikazuje odnos dobitaka i gubitaka, ne zanemarujudi pri tom
činjenicu da brojne dodatne komplikacije tokom primene mogu da odlože ovaj proces.
17
Bujoševid, Dragan, Intervju nedelje: Boris Tadid, Predsednik Srbije (2. deo: Prihvatam rizik odlaganja
dobijanja statusa kandidata) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Prihvatam-rizik-odlaganja-dobijanjastatusa-kandidata.lt.html.
18
Ibid.
19
Ibid.
[23]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Analiza dobitaka i gubitaka, zapravo, nije moguda bez ocene očekivanja. Mnogi na Kosovu su
navedeni da veruju da de Srbija praktično pristati na postojanje Kosova kao države. U Srbiji,
prvobitna očekivanja su bila da de ovaj dijalog dovesti do „istorijskog kompromisa“ oko statusa. U
skorije vreme su očekivanja revidirana, zbog čega Kosovari vide manje koristi i sve više strahuju da su
kriterijumi sniženi za Srbiju, i da de od nje biti traženo znatno manje od pune normalizacije u zamenu
za kandidaturu. Kosovski Srbi su očekivali jednostavna rešenja za svoje svakodnevne probleme i tek
treba da vide bilo kako poboljšanje u svom životu. Bez obzira na stvarne ishode, očekivanja nisu
pravilno usmeravana i deo razočaranja bi trebalo tražiti u njihovoj neusklađenosti.
Reakcije na Kosovu
Vedina reakcija na Kosovu se nije odnosila na sadržaj prvih rundi, ved na njihovu formu i mogudi
nastavak. Bivši ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni je kritikovao činjenicu da nisu u
pitanju sporazumi, ved samo zaključci. Zamenik predsednika Saveza za bududnost Kosova (SBK)
Ahmet Isufi je izjavio da je Vlada ignorisala Skupštinu tokom dijaloga. Spoljnopolitički klub je saopštio
da bi Skupština Kosova trebalo da održi vanrednu
Opozicioni poslanici na Kosovu su
sednicu, na kojoj bi Vlada podnela izveštaj o
ubeđeni da će, ukoliko se Dijalog
sporazumima postignutim u Briselu. Malobrojni su
nastavi na isti način, Kosovo morati da
izrazili ikakvo zadovoljstvo predstojedom mogudnošdu
se zadovolji samo Dijalogom o viznoj
putovanja kroz Srbiju, uglavnom zbog mlakog rešenja
liberalizaciji, dok će Srbija vrlo brzo
koje je postignuto. Pokret „Samoopredeljenje“
moći da se priključi EU.
(Vetevendosjë) je čak nazvao dijalog predajom.
Poslanici Demokratske lige Kosova (DLK) i Saveza za
bududnost Kosova (SBK) rekli su da je dijalog propao na samom početku. „Srbija je imala jasne ciljeve
i postigla ih je”, izjavio je Skender Hiseni iz DLK. „Ali Kosovo nije postiglo ništa i nije izvuklo nikakvu
korist od dijaloga“, rekao je Burim Ramadani iz SBK, koji je pozvao na prekid dijaloga, s obzirom na to
da Kosovo dosad nije dobilo ništa od ovih pregovora. Opozicioni poslanici su ubeđeni da de, ukoliko
se dijalog nastavi na isti način, Kosovo morati da se zadovolji samo Dijalogom o viznoj liberalizaciji,
dok de Srbija modi vrlo brzo da se priključi Evropskoj uniji. Ipak, citirajudi predstavnike vladajudih
partija, jedan dnevni list piše da bi dijalog trebalo da se nastavi, pošto je Kosovo uspelo da promeni
poziciju Srbije na međunarodnom planu kroz ove pregovore.20
Imajudi u vidu dosadašnju uspešnu realizaciju pregovora i broj pitanja o kojima, po najavama, tek
treba da se pregovara, Kosovo de svakako nešto dobiti a nešto izgubiti.
Šta Kosovo gubi
Očigledan gubitak koji je bio očekivan je sporiji tempo priznavanja. Određeni broj zemalja je saopštio
da nede priznati Kosovo dok dijalog ne bude dao rezultate. Očito nekoliko zemalja može da odluči da
nikada ne prizna Kosovo ukoliko ono odbaci dijalog, dok bi ga niz drugih verovatno priznao bez
čekanja u nedogled. Ovaj gubitak nije vezan za sam dijalog, ved za njegovo otezanje. Za one koji vide
odnose sa Srbijom kao „sve ili ništa“, Kosovo de dobiti manju nagradu od Evropske unije u procesu
integracije, a sve bolji položaj Srbije bi mogao stvoriti vedu neravnotežu između pregovaračkih
pozicija.
Šta Kosovo dobija
Kosovo zauzvrat dobija niz pogodnosti. Malobrojni putuju u Srbiju, ali hiljade idu u Zapadnu Evropu.
Svako ko se zatekao u Hrvatskoj sredinom leta može da posvedoči da vedina vozila sa registarskim
tablicama „Deutschland“ u prolazu kroz Dubrovnik ne pripadaju turistima koji su se zaputili u Crnu
Goru, nego kosovskim gastarbajterima koji su krenuli kudi zaobilaznim putem, usled nemogudnosti
da voze kroz Rumuniju, Srbiju ili Bosnu.
20
Koha Ditore. 19. oktobar 2011, str. 2.
[24]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Mogudnost putovanja kroz Srbiju bi odgovarala hiljadama
Kosovara, od kojih bi vedina putovala u tranzitu ka tredim
zemljama za samo deo sume koju sada pladaju za skupe
avio karte. Nažalost, takvo slobodno putovanje de samo
delimično obuhvatiti one koji nameravaju da voze u
Srbiju ili inostranstvo. Putovanje u Srbiju sa RKS
tablicama de podrazumevati uzimanje privremenih
tablica, što de biti skupo i učiniti kosovske Albance
upadljivim metama. Nabavka KS tablica de očito biti
veoma otežana kosovskim Albancima, tako da de retki
imati koristi od ove opcije.
Većina vozila sa registarskim
tablicama „Deutschland“ u prolazu
kroz Dubrovnik ne pripadaju
turistima koji su pošli u Crnu Goru,
nego kosovskim gastarbajterima
koji su krenuli kući zaobilaznim
putem, usled nemogućnosti da
voze kroz Rumuniju, Srbiju ili
Bosnu.
Nije malo dostignude što de registarske tablice izdate od strane paralelnih opštinskih uprava u Srbiji
nestati. Jednoobraznost tablica de biti najvedi faktor ujedinjenja severa još od prekida
neprijateljstava 1999. Činjenica da de sever Kosova postaviti KS tablice uz blagoslov Beograda je
nesumnjivo poboljšanje, tj. značajan napredak od KM ili trenutnog potpunog odsustva tablica.
Priština bi takođe zaradila na osiguranju hiljada dodatnih vozila, istovremeno izbegavajudi pladanje
milionskih odšteta za udese izazvane neosiguranim kosovskim automobilima. Sporazum ne znači
potpuni reciprocitet sa Srbijom (čija vozila de dolaziti na Kosovo bez pladanja dodatnog osiguranja),
ali de odnos biti mnogo uravnoteženiji nego pre.
Sporazum ne znači
potpuni reciprocitet sa
Srbijom, ali će odnos
biti mnogo
uravnoteženiji nego pre.
Iako sa kopijama, što je bio težak kompromis, Kosovo de modi da
kompletira svoje matične knjige, što bi takođe moglo imati pozitivan
efekat na druge procese, kao što su kriterijumi za viznu liberalizaciju,
birački spiskovi itd. Kosovska ekonomija bi takođe dobila malu injekciju,
jer bi se trošilo više novca ušteđenog od avio karata, a takse za
osiguranje bi takođe donele više dodatnih miliona evra.
Reciprocitet de povedati troškove uvoza iz Srbije kroz ukidanje preferencijalnog tretmana, poboljšati
budžet i dati (blagi) podsticaj lokalnim proizvođačima. Izvoz kosovskih proizvoda de biti lakši preko
Srbije (mada verovatno ne i u samu Srbiju), što de omoguditi pojavu lidera u izvozu.
Reakcije u Srbiji
Reakcije zvaničnika i opozicije u Beogradu na sporazum postignut 2. jula su bile mahom pozitivne. Ne
iznenađuje činjenica da su izjave svih članica vladajude koalicije bile afirmativne, ali je i glavna
opoziciona stranka SNS (Srpska napredna stranka) izrazila podršku prvom značajnom napretku,
rekavši da se pregovori moraju nastaviti jer su „u interesu građana“.21 S obzirom na to da je SNS
najveda opoziciona stranka, to je bio znak novog širokog političkog konsenzusa o politici prema
Kosovu. Prvi široki konsenzus, o EU integracijama, je postignut 2008. nakon podele unutar SRS-a
(Srpske radikalne stranke).
Samo dve stranke su izrazile nezadovoljstvo samom činjenicom da je ikakav dogovor postignut sa
Prištinom – Koštuničina DSS i Šešeljeva SRS. One su sporazum ocenile kao još jedan korak ka
priznavanju nezavisnosti Kosova. Bilo je nekoliko retkih prilika u kojima su predstavnici kosovskih
Srba i sa juga i sa severa razmenjivali stavove sa zvaničnicima u Beograd.22 Postalo je jasno da su se
interesi severa i juga razdvojili, pri čemu su Srbi sa severa smatrali da Dijalog ne ide u njihovu korist.
Ovo je, zapravo, takođe bilo prvo ozbiljnije razilaženje između Srba sa severa Kosova i vlasti u
Beogradu.
21
Politika. 28. oktobar 2011. Sporazum uzrokuje različite procene, reakcije.
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Sporazum-izazvao-oprecne-ocene-i-reakcije.lt.html
22
B92. 3. jul 2011. Utisak nedelje, prvi deo
http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=907&nav_id=523143
[25]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Šta Beograd gubi
Neke tačke kompromisa mogu biti teško odbranjive, zbog čega mnogi mogu pomisliti da je Srbija
menjala Kosovo za EU. Iako je nepopularan u javnosti, Srbija može da predstavi kompromis kao
razuman, bez izdaje nacionalnih interesa.
Šta Beograd dobija
Jedini pravi podstrek za Beograd je status kandidata i početak pregovora sa EU. Može se redi da je u
interesu Beograda da reši neke od svakodnevnih problema Srba na Kosovu i poboljša odnose sa
svojim južnim susedom, bez obzira na teritorijalni spor.
Međutim, Beograd je bio zadovoljniji situacijom na terenu
Dok mnogi Srbi misle da su se uslovi
pre Dijaloga nego Priština. Dodatna motivacija za Beograd
vezani za Kosovo vremenom uvećali,
može biti misao da de modi da „cementira“ izuzimanje
mnogi Kosovari smatraju da su
kriterijumi spušteni za Srbiju, zbog
Kosova iz međunarodnih tokova time što nede predi
činjenice da je „normalizacija“ kao
njegovu „crvenu liniju“. Dok s jedne strane mnogi Srbi
zahtev praktično napuštena.
misle da su se uslovi vezani za Kosovo vremenom uvedali,
s druge strane mnogi Kosovari smatraju da su kriterijumi
spušteni za Srbiju, zbog činjenice da je „normalizacija“ kao
zahtev praktično napuštena. Srbija bi takođe mogla da stekne dodatne finansijske resurse
zahvaljujudi hiljadama ljudi koji de pohrliti u trgovinu ili zastajati da napune rezervoare ili kupe hranu
na njenim autoputevima.
Reakcije kosovskih Srba
Vedina predstavnika Srba iz četiri severne opštine je reagovala negativno na sporazum. Dok su ga oni
ekstremniji nazivali izdajom, vedina se žalila da nede modi da koriste stare UNMIK registarske tablice,
jer bi time postali upadljiviji u ostatku Kosova. Takođe su tvrdili da nisu konsultovani i obaveštavani o
državnoj politici tokom Dijaloga. Situacija se pogoršala nakon događaja sa kraja jula 2011, koji su
doveli do dogovora između Brislava Stefanovida i komandanta KFOR-a Erharda Bilera23 u vezi sa
carinskim ispostavama. Načelnici četiri opštine su čak zahtevali smenu Borislava Stefanovida sa
mesta šefa pregovaračkog tima, jer je „naškodio interesima kosovskih Srba”,24 a neki su mu čak i
fizički pretili.
Beograd nema previše opcija, pošto ne može da prizna postojanje jaza između srpskog rukovodstva i
severa Kosova. Beograd ne može da ostavi kosovske Srbe bez finansijske pomodi, jer su javni sektor i
neformalna ekonomija jedini izvori prihoda. Beograd finansira srpske institucije na severu i jugu,
uglavnom bolnice i nastavničke plate, ali i lokalnu samoupravu, Poštu Srbije, univerzitet, sud i razna
dekoncentrisana predstavništa brojnih ministarstava. Međutim, Beograd ne može adekvatno da
prati i kontroliše trošenje tih sredstava usled nedostatka poreskih, tužilačkih i sudskih instrumenata.
Kada je carinski punkt na Jarinju zapaljen 27. jula, osuda „huligana“ od strane Beograda je poslala
poruku da on nije u stanju da kontroliše reakcije na severu Kosova. U Beogradu su se pojavile glasine
da je nerede organizovao jedan švercer iz Mitrovice.
Srbi iz drugih delova Kosova mogu imati više koristi od Dijaloga i oni su više iskazivali podršku tom
procesu. Zbog nereda na severu, poput onih u julu i septembru 2011, Srbi u centralnom i južnom
delu Kosova su počeli da strahuju da bi oni mogli trpeti posledice aktivnosti sunarodnika na severu.
Takođe postoji bojazan da Srbija u stvari pokušava da izdejstvuje podelu Kosova, koja bi učinila
23
Mondo. 17. avgust 2011. Biler: Sporazum važi do nastavka dijaloga.
http://www.mondo.rs/s215009/Info/Srbija/Biler-_Sporazum_vazi_do_nastavka_dijaloga.html
24
RTS. 5. septembar 2011. Zahtev za smenu – emotivne kritike.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/951198/Zahtev+za+smenu+-+emotivne+kritike.html
[26]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Ahtisarijev predlog ništavnim i ostavila ih bez ikakvih političkih garancija. Mnogi Srbi sa juga kažu da
se osedaju kao „taoci severa“. To je veoma bitan momenat, jer ga potcrtava činjenica da su Srbi sa
juga više integrisani u kosovski politički sistem i de fakto prihvataju Ahtisarijev paket.25 Istovremeno,
kada su Srbi na severu ponovo blokirali puteve 16. septembra, državni sekretar srpskog Ministarstva
za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanovid, je nazvao Srbe sa juga „neobjašnjivo pasivnim“ i pozvao ih da
podrže svoje sunarodnike na severu. Ovu izjavu su javno osudili čelnici srpskih opština na jugu.
Događaji na severu od 25. jula su produbili podelu među kosovskim Srbima na severu i jugu. Više se
ne može govoriti o jedinstvenoj političkoj zajednici kosovskih Srba. Sada postoje dve sa veoma
različitim političkim interesima, ambicijama i politikom. Može se očekivati, ukoliko Srbija ne promeni
svoj stav, da de se nesklad između Srba na severu i jugu povedati tokom Dijaloga, kao i distanca
između severa i Beograda. To, naravno, zavisi od toga da li de i koliko Dijalog da se nastavi, ali ukoliko
dođe do promene u Beogradu, Srbi na jugu Kosova i Beograd mogu videti vedi podsticaj za saradnju.
Dobitke i gubitke srpske zajednice je komplikovanije proceniti. Prvo, Srbi na jugu i severu su počeli da
gaje različite interese. Srbi na severu opciju ostanka sa Srbijom smatraju realnijom i vide korist od te
perspektive. To je posledica činjenice da oni poslednjih 12 godina više žive u pravno-ekonomskom
sistemu Srbije nego Kosova, što je međunarodna zajednica manje-više tolerisala. Srbi na jugu su
vedinom digli ruke od ideje pripadanja Srbiji i vide korist od dve druge perspektive: (a) da uz pomod
trenutne situacije povedaju potencijalne dobitke i (b) oni koji su svesni da su sadašnje pogodnosti
privremene, tako da bi njihovo legalizovanje zapravo bilo pravi dobitak.
Detaljniji pregled očekivanih promena je neophodan za ispitivanje tačne razmene. Srbi na jugu više
nede morati da menjaju registarske tablice i putovade osiguranim kolima, time izbegavajudi mogude
čarke. Po prvi put de modi da putuju u Srbiju bez menjanja tablica, mada de se mnogi možda i dalje
odlučivati na to pošto je jeftinije. Vedina Srba sada shvata da de ih KS tablice obeležiti kao Srbe. Iako
se bezbednosna situacija znatno poboljšala, vedina bi radije uzela RKS tablice da prelazak u Srbiju nije
toliko skup. Napuštanje starih tablica je mahom emotivna razmena, ali i finansijska, jer mnogi Srbi
tokom protekle decenije nisu registrovali svoja vozila i troše sto evra manje na osiguranje, putne
takse i druge naknade. Zahvaljujudi detaljima koji su bili predmet pregovora, Srbi de izbedi duplo
oporezovanje ili takse na uvoz vozila koja trenutno voze. Modi de da izbegnu probleme sa kosovskim
institucijama.
KS tablice de Srbima sa severa olakšati putovanje po Kosovu. Pravna država de biti uspostavljena
širom Kosova, ali ovo de biti najuočljivije na severu. Međutim, vođe Srba sa Kosova pokazuju
uzdržanost po pitanju primene, strahujudi da bi razrešenje situacije oslabilo specijalne okolnosti i
učinilo sever zaostalom sredinom, bilo u okviru Srbije ili Kosova. Takođe mogu da izgube ogromne
finansijske beneficije koje im pruža Srbija. Retki Srbi su voljni da zamene srpske za kosovske plate,
koje su nekoliko puta manje. Svi Srbi kojima budu potrebna kosovska dokumenta de modi da dokažu
svoju podobnost za dobijanje državljanstva zahvaljujudi kopijama matičnih knjiga.
Srbi sa „juga” su manje ili više prihvatili Ahtisarijev plan. Politički predstavnici „južnokosovskih“ Srba
su ili u kosovskom parlamentu ili kosovskoj vladi, a celokupna lokalna samouprava funkcioniše u
skladu sa Ahtisarijevim planom. Osim zbog praktičnih pogodnosti, oni podržavaju Dijalog i zato što se
nadaju da de poboljšanje odnosa između Beograda i Prištine ojačati i njihovu poziciju. Uprkos
brojnim ličnim kontaktima sa uticajnim srpskim liderima, predstavnici SLS (Samostalne liberalne
stranke), koji učestvuju u kosovskoj vladi, nisu zvanično priznati od strane vlade Srbije kao
predstavnici kosovskih Srba i beogradska štampa ih veoma često označava kao „Tačijeve Srbe“.
25
Gaši, Krenar. jul 2010. Procena decentralizacije – funkcionisanje vedinski srpskih opština. Kosovski institut za
istraživanje i razvoj politike. Rezime o politici 2010/5.
http://www.kipred.net/web/upload/Review_of_Decentralization.pdf.
[27]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Sve u svemu, kosovski Srbi bi mogli da imaju najviše koristi od Dijaloga, ali su najmanje uključeni u
njega i strahuju da EU više vodi računa o interesima Prištine i Beograda nego o interesima kosovskih
Srba. Na koncu, svi mogu imati koristi od normalizacije, ali ostaje nejasno šta ona povlači za sobom.
Šta je „normalizacija“?
Jedan od glavnih zadataka dijaloga i pritisak na obe strane je normalizacija međusobnih odnosa. Šta
to zapravo znači u praksi? Normalizacija bi mogla da znači pronalaženje rešenja
za odnose između Kosova i Srbije izuzev priznanja, od putovanja i trgovine do „Pražnjenje“
telekomunikacija, poštanskih usluga, kontrole granice/administrativne linije, statusne
železničkog transporta, kulture, sporta, energetike itd. Postoji mnoštvo primera kutije.
entiteta koji su sarađivali bez priznavanja. Prvobitna ideja, kako se može
protumačiti, je da je „normalizacija“ ono što zovemo „pražnjenjem“ statusne kutije. Brojna pitanja
koja su nekada smatrana statusnim su odavno depolitizovana i mnoga de vrlo verovatno doživeti istu
sudbinu.
Prvi okvir navodi primere pitanja koja su depolitizovana i rešena u prošlosti. Trenutni dijalog je ved
uspeo nekako da depolitizuje i dovede do sporazuma o nekoliko pitanja, koja su u procesu
razdvajanja od statusnih pitanja. Niz dodatnih pitanja je trenutno vezan za status, ali ne mora biti.
Naše mišljenje je da bi ona mogla biti tretirana kao nestatusna i tako dovesti do normalizacije.
Postoje i druga, strogo politička, pitanja koja možda još nisu spremna za depolitizaciju, kao što je
demarkacija granice, priznanje, vazdušni prostor itd.
Gorenavedeni spisak oslikava evoluciju pitanja od rane faze posle sukoba (za prvi spisak), kada je sve
bilo politički obojeno, do postepene depolitizacije. Na primer, pitanje nestalih osoba je bilo veoma
politizovano i korišdeno i zloupotrebljavano godinama, međutim, sada se tretira kao isključivo
humanitarno. Kosovo je dugo imalo poteškode u obrazlaganju stava da
Normalizacija bi
je njena policijska služba adekvatna. Ironija je bila da je Kosovo, kao
trebalo da isprazni
pokrajina tokom osamdesetih, imala svoju policiju, ali Srbija danas više
statusnu kutiju, a
ne osporava pravo Kosova na sopstvenu policiju i više ne savetuje
bavljenje statusom će
Srbima da se ne priključuju toj policiji. Pladanje računa za struju od
kasnije biti lakše, jer
će biti vezano
strane kosovskih Srba ili njihovo dobijanje ličnih dokumenata sa
isključivo za osećanja.
kosovskim oznakama se više ne smatraju statusnim pitanjima.
Ovo premeštanje pitanja iz „kategorije statusa“ u „praktičnu kategoriju“ se odvijalo izuzetno sporo, a
ni razgovori o novom spisku tema ne idu brzo. Glavna pretnja je da bi taj proces mogao biti
zaustavljen, otud potreba da se osigura da proces obema stranama pruži podstrek za održavanje
zamaha i ubeđivanje njihovih javnih mnjenja u ispravnost procesa. Nejasnode u vezi sa značenjem
pojma „normalizacija“ su stvorile duboku podelu među kosovskim Albancima, koji su sada razočarani
činjenicom da je „normalizacija“ svedena na nekoliko zemalja koje iznose spiskove od 4 uslova, a taj
broj se može dodatno smanjiti usled približavanja datuma odluke o EU kandidaturi Srbije.
Nije potrebno mnogo mašte da bi se uvidelo da je tredi spisak čisto tehnički. Malo pitanja de ostati u
kategoriji strogo vezanoj za status i ona de možda biti ostavljena za vreme u kom de napredniji
Kosovo i Srbija biti bolje opremljeni za međusobnu komunikaciju i rad. Na duge staze, normalizacija
može da isprazni celu statusnu kategoriju i bavljenje normalizacijom može na kraju ostaviti samo
emotivno pitanje u praznoj ljušturi. Da bi se taj zamah nastavio, strogo uslovljavanje šargarepom i
štapom je neophodno.
[28]
Razdvajanje (ne)statusnih pitanja
Ved depolitizovana
Tek treba da budu razdvojena od statusa
Nestale osobe
Srbi
u
policiji
kosovskoj
Pladanje računa za
struju
od
strane
kosovskih Srba
Prihvatanje
decentralizacije
i
opština od strane Srba
na jugu
Dobijanje
ličnih
dokumenata izdatih
od strane kosovskih
institucija.
Prihvatanje
finansiranja projekata i
administracije
od
strane
kosovskih
institucija.
U procesu razdvajanja od statusa
Katastri
Sport. Presedan Škotske, Velsa, Severne Irske i drugih delova
može da posluži za ubeđivanje Srbije da dozvoli Kosovu da se
takmiči na nekoj sportskoj manifestaciji. Članstvo Kosova u
međunarodnim sportskim federacijama
Pošta i poštanske usluge
Carinski pečati
Praktična saradnja. Redovni kontakti i saradnja na zajedničkim
pitanjima i među institucijama nevezano za status: policija,
sudovi, javno zdravlje, voda i ugrožavanje životne sredine
Međusobno prihvatanje ličnih karata i registarskih
tablica
Infrastruktura. Izgradnja puteva između Kosova i Srbije bi za
obe strane trebalo da postane prioritet
Matične knjige
Međusobno prihvatanje osiguranja
Međusobno prihvatanje univerzitetskih diploma
Telekomunikacije
Energetika
Regionalno predstavljanje Kosova
Kulturne razmene
Železnički transport
Avionski transport (s izuzetkom vazdušnog prostora)
Kulturna baština
Članstvo Kosova u raznim međunarodnim institucijama
Decentralizacija Kosova na severu
Bilateralno uslovljavanje
Ovaj proces ne bi bio uspešan da EU i SAD nisu pojačale podsticajni plan nagrada i pružile garancije.
One su zapravo otišle nekoliko koraka dalje, navodno često praktično pretedi obema stranama
uništenjem njihovih političkih karijera u slučaju da ne ostvare dovoljan napredak. Dijalog je očito
postao deo izveštaja o napretku, koje sve balkanske zemlje koriste kao glavni barometar učinka
jedne vlade.
Kada je dijalog zapao u dorsokak sredinom septembra, Robert Kuper, posrednik EU u pregovorima
između Prištine i Beograda, je pozvao kosovske institucije da pokažu razumevanje za činjenicu da
Beograd ne ispunjava dogovoreno i da sačekaju da Evropska unija oceni učinak Srbije u celom
procesu. Kuper je čestitao Kosovu na pravilnoj primeni sporazuma o pečatima i izrazio zabrinutost
zbog činjenice da Srbija tek treba da počne primenu istog. Pozvao je Kosovo da sačeka nekoliko dana
dok EU oceni učinak Srbije po tom pitanju.26
Jedan od ishoda koje je Priština dugo priželjkivala je bila vizna liberalizacija i njena privlačnost se još
više pojačala nakon što su je dobile sve susedne zemlje. Prvenstveno zbog nepriznavanja od strane
pet članica EU, Kosovo nije dobilo čak ni mapu puta. Međutim, vedina Kosovara veruje da je pravi
razlog zbog kojeg Kosovo nije dobilo mapu puta bila odluka da se to pitanje iskoristi kao sredstvo za
ubeđivanje Kosova da učestvuje u dijalogu. Činjenica da je Kosovo ispunilo sve kriterijume je
potvrđena izjavom nemačkog ambasadora na Kosovu Ernsta Rajhela: „Nemačka je zaključila da je
Kosovo ispunilo sve uslove za početak Dijaloga o viznoj liberalizaciji sa EU. Nemačka de ovaj stav
preneti i EU.“27
Nemačka insistira da Evropska komisija postavi čvrste uslove za odnos Srbije sa Kosovom, u zamenu
za dobijanje statusa kandidata.
Ona [Angela Merkel] je umarširala u kancelariju predsednika Srbije Borisa Tadida i rečnikom
neuobičajenim za EU mu stavila do znanja da je srpska politička igra na Kosovu gotova.
Kosovo nede biti podeljeno; oblast naseljena Srbima severno od reke Ibar je kosovska
teritorija. Srbija mora da prestane da upravlja tom oblašdu. Pitanje Kosova mora biti rešeno
28
pre nego što Srbija bude primljena u EU.
Diplomatski izvori citirani u dnevnom listu Blic rekli su da je od Srbije zatraženo da nastavi dijalog sa
Kosovom o slededim pitanjima:
1. Bezuslovnom nastavku dijaloga;
2. Regionalnom predstavljanju Kosova;
3. Telekomunikacijama i električnoj energiji;
4. Ukidanju paralelnih institucija na Kosovu, što je konkretno značilo da bi Priština trebalo da preuzme
sud na severu i započne raspuštanje paralelnih struktura.
Iako ga je nemačka kancelarka Angela Merkel tako oštro predstavila, uslovljavanje podrazumeva
znatno manji paket nego što bi bilo koji nivo „normalizacije“ podrazumevao, možda usled kratkog
roka datog Srbiji do 9. decembra. Stepen podrške drugih zemalja stavu Nemačke je nejasan, sa
izuzetkom Britanije i Holandije. Jedan drugi izveštaj je predstavio tri uslova koja de odrediti ishod
ministarskih sastanaka: obnova dijaloga, predaja suda u severnoj Mitrovici i ukidanje institucija na
severu. Ne insistiraju sve zemlje na istom. Italija se nada da de se pregovori između Srbije i Kosova
26
Ekspres. 26. septembar 2011. Kuper: Budite strpljiviji.
24. septembar 2011,
http://newsmonitors.org/mon/index.php?option=com_content&view=article&id=596:saturday-report-24-092011&catid=37:saturday.
28
Abramovic, Morton i Džejms Huper. 20. septembar 2011. Ultimatum Evropske unije Srbiji. Dopuna Grupe za
javno međunarodno pravo i politiku objavljena u dvomesečniku Nacionalni interes.
27
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
nastaviti. To nije uslov za kandidaturu, ali bi moglo da poboljša atmosferu.29 Druge zemlje su često i
više prijateljski nastrojene. „Vlasti u Beogradu imaju veoma ograničen uticaj na dešavanja na
Severu“, izjavio je švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt u Luksemburgu, pre sastanaka EU
ministara.30 Pariz navodno ne traži ništa više od povratka za pregovarački sto.31
Da bi dobila status kandidata, srpska vlada bi trebalo jasno da pozove na uklanjanje barikada na
severu, jer bez toga nema primene sporazuma o carinskim pečatima, upozorio je Jelko Kacin,
specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kacin je takođe rekao da Nemačka samo insistira
na formulisanju onoga što je, u najmanju ruku, mišljenje 22 članice EU koje su priznale Kosovo.32 Da
bi ukazao da uslovljavanje nije napušteno nakon blažeg rečnika koji je EU upotrebila u Izveštaju o
napretku, nemački ambasador na Kosovu je podsetio na sledede:
„Preporuke EK za Srbiju su samo preporuke. Stav Nemačke je jasan. Saopštila ga je (Angela)
Merkel u Beogradu. Ali to ne znači da je neophodno ispuniti sve preporuke EK. Ipak, mi demo
33
predstaviti svoj zvanični stav u decembru da li smo za ili protiv statusa kandidata za Srbiju.”
Obim onoga što Srbija treba da uradi da bi zadovoljila Nemačku je ostao za razmenu iza zatvorenih
vrata između dve vlade do početka decembra. Obrad Kesid veruje da su Britanija i Nemačka u
manjini među članicama EU, od kojih vedina zapravo i ne razume zašto je eskalacija krize na severu
Kosova bila neophodna i rado bi prihvatila rešenje koje de vratiti stvari u prethodno stanje, tj. do
jačanja secesije Kosova kroz pregovore Beograda i Prištine, a ne upotrebu sile.34 Od svih podela,
izgleda da je najozbiljnija ona između SAD i EU, čije su brojne članice bile iznenađene tajmingom
svega što se dogodilo u pogledu destabilizacije severnog Kosova.35
U isto vreme, treba napomenuti da je usled tolike nesigurnosti u vezi sa napretkom na evropskom
putu, ali i zbog – kako se tumači u zemlji – povedanog uslovljavanja, evropskepticizam u porastu
među građanima Srbije. Ocenjeno je da bi zbog brojnih prepreka čak i kandidatura za članstvo u EU
mogla da doživi mlak prijem u javnosti. Isto tako, drugi analitičari predviđaju da se taj mlaki pristup
odnosi i na shvatanje činjenice da je Kosovo izgubljeno, što takođe ne bi bilo smatrano previše
problematičnim.
Srbiju svakako ohrabruje avis Komisije. Srpski premijer je izjavio da je Srbija „izbegla nemogude
uslove oko Kosova“. Zahteva se napredak u dijalogu sa Prištinom o (za dobijanje statusa kandidata,
ali i za početak pregovora o članstvu) tehničkim pitanjima, koja su statusno neutralna. Ono što se ne
zahteva je ukidanje takozvanih paralelnih institucija i novi lokalni izbori.36 Potpredsednik vlade Srbije
Božidar Đelid je rekao da je Srbija verovatno dobila najbolje mogude mišljenje od Evropske komisije i
izbegla uslove koji su u suprotnosti sa Ustavom Srbije i državnom politikom prema Kosovu. Đelid je
naglasio da činjenica da su 22 države EU priznale nezavisnost Kosova ne može biti bez uticaja na
evropske integracije Srbije.
Od nas se ne traži da neposredno ili posredno priznamo Kosovo, ved samo normalizacija
odnosa u vezi sa tehničkim pitanjima, poput telekomunikacija, energetike i diploma. Ukoliko
37
postoji dobra volja obe strane, to može biti postignuto.
29
Dojče vele. 11. oktobar 2011. Kosovo „ključ” za Evropu?
Večernje novosti. 11. oktobar 2011. Bilt: Beograd nije odgovoran za probleme na severu Kosova.
31
Večernje novosti. 12. oktobar 2011. Kosovo uslov za EU.
32
Danas. 17. oktobar 2011. Nemačka govori ono što 22 članice EU misle.
33
KTV. 13. oktobar 2011. Strani ambasadori na Kosovu o Izveštaju o napretku EK.
34
Nikolid Đakovid, Tanja. 13. oktobar 2011. Kosovski scenariji: Zamrzavanje konflikta.
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=63747.
35
NIN. 14. oktobar 2011. Kosovski scenario: zamrzavanje konflikta (NIN).
36
Intervju sa Božidarom Đelidem, potpredsednikom vlade za evropske integracije: Izbegli smo nemogude
uslove oko Kosova (Politika) 13. oktobar 2011. Šta se sada traži od Srbije u dijalogu sa Prištinom?
37
Đelid: Evrointegracije povezane sa pitanjem Kosova (Radio Srbija) 19. oktobar 2011.
30
[31]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Prema jednoj teoriji, Srbija namerava da kupi vreme kako bi se njeno mišljenje ubudude slušalo u EU.
To znači da Srbija nede žuriti sa ispunjavanjem ovog uslova i, imajudi u vidu manjak entuzijazma za
integraciju unutar same EU, Unija nede pojačavati pritisak, nego de čekati da Srbija ispuni pomenuti
uslov, tolerišudi značajna odlaganja. Verovatno de se to desiti slededeg leta ili jeseni. Međutim,
postoji mogudnost da de Beograd hteti da se izbori za datum početka pregovora sa EU i smatrade
neke od preostalih delova Dijaloga izvodljivim, kao što su pitanje energetike, telekomunikacija itd. S
druge strane, pitanja poput suda u severnoj Mitrovici i učešda Kosova na regionalnim
institucionalnim forumima su najmanje prihvatljivi za Beograd i za njih de biti potrebno mnogo više
vremena. Kako je Štefan File rekao,
Smatramo da Srbija treba da učini odlučne napore da bi se postigli dodatni značajni rezultati
u dijalogu Beograda i Prištine. To, kao prioritet, uključuje primenu ved postignutih
sporazuma. Potrebno je obezbediti princip inkluzivne regionalne saradnje, a rešenja treba da
budu identifikovana u skladu s tekovinama EU, kada je reč o oblastima kao što su energetika i
telekomunikacije. Aktivna saradnja sa Euleksom de takođe biti od suštinskog značaja. To je
ključ da se zadovolje uslovi iz Procesa stabilizacije i pridruživanja i konačno započnu
38
pretprijemni pregovori sa Srbijom.
Kao slededi korak u tom procesu, File je predložio započinjanje pretpristupnih pregovora čim
Beograd postigne dalji napredak u ispunjavanju ključnog prioriteta, tj. preduzme dodatne korake ka
normalizaciji odnosa sa Prištinom u skladu sa uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja.
Priznavanje Kosova nije formalni uslov za proces evropskih integracija Srbije. Rešenja moraju
da se pronađu u dogledno vreme za jedan broj otvorenih pitanja koja i dalje sprečavaju
39
normalizaciju odnosa.
Na Kosovu je postojalo ozbiljno nezadovoljstvo stanjem koje je shvadeno kao relaksiranje
kriterijuma. Najbučnija opozicija na Kosovu se posebno usredsređuje na činjenicu da je odluka
zanemarila to da srpski ustav i dalje smatra Kosovo delom teritorije Srbije.40 Može dodi do novih,
očekivanih ili neočekivanih, događaja koji mogu promeniti dinamiku. Za jedan broj njih se veruje da
bi mogli da poremete dijalog.
Rizici ispred nas
Uspeh dijaloga de takođe zavisiti od niza spoljnih faktora, kao i od događaja (planiranih i
neplaniranih) koji mogu oblikovati strukturu podsticaja učesnika u procesu. Neka pitanja je mogude
lako predvideti. Apokaliptični scenario po kome de Priština izvesti još jednu jednostranu intervenciju
sličnu Operaciji „Oluja“ u Hrvatskoj je malo verovatna, kao i međunarodna konferencija o severu, ali
ovo pitanje de verovatno biti povod za brojne posete Balkanu. Nejasno je do koje mere de Srbija
odlučiti da ne lobira protiv učešda Prištine na međunarodnim forumima. Dalje u tekstu smo pokušali
da predvidimo mogude događaje:
Dva događaja koja su mogla da zaustave Dijalog su bila:
Organizovanje popisa na severu. Barikade su poslužile kao zgodno opravdanje za neodržavanje
popisa na severu Kosova. Prebrojavanje stanovništva bi poslalo pogrešan signal. Umesto raznih
prethodno predlaganih ideja da međunarodne organizacije sprovedu naknadni popis, predlažemo da
se popis uopšte ne održi. Vedina podataka i informacija za sever Kosova potrebnih Kosovu ili Srbij, ili
za međunarodne potrebe, je ved dostupna.
38
39
40
Večernje novosti. 14. oktobar 2011. File: Priznavanje Kosova nije uslov.
Novosti. 14. oktobar 2011. File: Priznavanje Kosova nije uslov.
Kurti, Albin. 27. oktobar 2011. Shqetësim me konkluzionet dhe rekomandimet. Koha Ditore. Str. 10
[32]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Mišljenje o integraciji Srbije predstavljeno početkom oktobra je bilo pozitivnije nego što se očekivalo,
pojačavajudi strahovanja u Prištini da de se od Beograda tražiti manje. Mišljenje je obuhvatilo sve što
se očekuje od Srbije da uradi i dok su zahtevi manji od onih koji su bili postavljeni brojnim članicama,
zvanično ih očekuju institucije EU. Mišljenje 9. decembra de uticati na Dijalog tako što de se
pregovori nastaviti, ali možda bez ikakvih dogovora pre kraja leta sledede godine.
Šta bi ubudude još moglo da omete Dijalog?
1. Izostanak primene dosad postignutih sporazuma. Često se kaže da đavo leži u detaljima, ali je
stepen neslaganja koji je zaposeo čitav proces veoma visok i može ukazivati na niz problema, od
neiskrenih namera, veoma velikih razlika, unutrašnjeg pritiska, do predomišljanja, razočaranja
javnosti i manjka političke volje. To može okrnjiti međusobno poverenje i učiniti dalji dogovor
neizvesnijim. Medijator EU i delegacija SAD moraju učiniti sve što je u njihovoj modi da ubede dve
strane da im je u interesu da razgovaraju otvoreno i da požure sa opipljivim rezultatima. Neslaganje
oko „detalja“ bi predstavljalo dodatni podstrek opozicionoj kritici, sa velikom verovatnodom i
snažnim uticajem.
2. Odlaganje dodatnih dogovora o pitanjima kao što su telekomunikacije, energetika i predstavljanje
Kosova u regionalnim mehanizmima. Još jedan sporazum, kao i blagovremena i puna primena
prethodno dogovorenog de održati zamah, u protivnom de Kosovu i Srbiji biti gore nego na početku i
javnost de biti protiv takvog ishoda.
3. Zvanična odluka o kandidaturi Srbije bi trebalo da bude objavljena početkom decembra i
verovatno de označiti kraj procesa u sadašnjem obliku. Evropska unija de morati dobro da razmisli o
preostalim šargarepama koje de naterati Prištinu i Beograd da sarađuju u okviru ovog roka. Iako de se
pregovori možda nastaviti posle decembra, slededa prilika za bilo kakav dogovor de se ukazati 12
meseci kasnije, oko septembra 2012. nakon formiranja nove vlade u Srbiji, kada de datum početka
pregovora o priključivanju EU biti slededa prekretnica za Srbiju. Strah od asimetričnog ishoda je
najbolje opisao prištinski list Koha Ditore, koji je u jednom od uvodnih članaka naveo da Beograd u
svojim rukama drži evropsku bududnost Kosova. Po njemu, poruka iz Brisela je jasna: Srbija ne mora
da prizna Kosovo da bi postala član EU, a Kosovo ne može da postane član bez priznanja od strane
Srbije i još pet zemalja članica. Keljmendi smatra da je ovo beznadežna situacija za Kosovo, dok
istovremeno vlada krije istinu, hvaledi se mogudnošdu ukidanja putnih viza.41
4. Održavanje srpskih izbora na severu Kosova. Izbori u Srbiji se približavaju i njihovo održavanje na
severu Kosova de uništiti sav dosadašnji napredak. Srbija može pokušati da ih organizuje kako bi
isprovocirala preteranu reakciju Kosova, ali njihovo neodržavanje može naškoditi popularnosti vlade.
Takođe je mogude da de izbori biti održani pre vremena, mada je to malo verovatno. Ako se lokalni
izbori održe na prolede, to de dovesti do jačanja institucija Srbije na severnom Kosovu.42 Da bi se
izbegao takav scenario, izuzetno je važno da se paralelne strukture sporazumno raspuste, što de
takođe poslužiti Beogradu kao opravdanje za neodržavanje izbora na severu.
5. Neispunjavanje uslova za „normalizaciju“. Ukoliko bilateralno uslovljavanje ostane isto kao i
dosad, Beograd de morati da raspusti sud na severu pre decembra. Nasilno zauzimanje suda je malo
verovatno. Razni srpski političari su gromoglasno najavljivali nasilni scenario, predviđajudi operaciju
nalik hrvatskoj „Oluji“, ali kosovski stručnjaci brinu da bi upravo takva vrsta reakcije mogla da
doprinese višem stepenu autonomije severa, ukoliko bi se takav scenario zaista odigrao.43 Iako je
4141
Keljmendi, Adriatik. 20. oktobar 2011.
Politika. 14. oktobar 2011. Intervju: Laslo Varga, predsednik Odbora za evropske integracije: Dva uslova
Evropske komisije nisu statusno neutralna.
43
Politika. 23. septembar 2011. Čelnici opština na severu Kosova predviđaju provokacije iz Prištine.
42
[33]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
uslovljavanje prikladno za obezbeđivanje određenih rezultata, ono takođe može da dovede do
zatezanja i podrije neka od postignutih rešenja.
6. Potencijalna institucionalna nestabilnost na Kosovu. Budžetski deficit bi mogao da izazove ozbiljnu
krizu, koja bi, pak, mogla da dovede do protesta javnosti. To se može dogoditi u bilo kom momentu,
sa sve vedom verovatnodom što se više približavamo kraju ove godine i početku sledede.
7. Najopasniji period nastupa nakon početka decembra. Iskušenje okretanja populističkoj politici u
Srbiji de biti veliko usled predizbornog perioda, a Priština de biti veoma razočarana nedobijanjem
ugovornih odnosa. Rezultati izbora u Beogradu de uticati na pregovore, ali ne u velikoj meri. Čak ni
vlada predvođena SNS-om (Srpskom naprednom strankom) verovatno ne bi odbacila dijalog.
8. Destabilizacija i princip „oko za oko“ na severu imaju srednju verovatnodu i jak uticaj. Može se
javiti politika „oka za oko“, pri čemu bi Srbi možda isključili struju albanskim selima ili vršili pritisak na
njih, dok bi se s druge strane na jugu Kosova mogu događati incidenti. Srpska sabotaža
međunarodnog učešda Kosova u raznim forumima de nastaviti da iritira i Priština de Beograd videti
kao dvoličan, uz sve probleme vezane za kredibilitet koji idu uz takav stav.
Izbor za mis: Lepota je u oku EU posmatrača
Osim Srbije i Kosova, u procesu Dijaloga učestvuju i drugi, prvenstveno EU i SAD, s tim da EU takođe
ima vodedu ulogu u procesu i predstavlja zvaničnog „posrednika“. Zbog ključne uloge koju EU igra,
sve članice EU utiču na pregovore, zaobilazedi visoku predstavnicu Unije za spoljnu politiku i
bezbednost, u potpunosti pretvarajudi dijalog u pogađanje između mnogo više od dva učesnika.
Američki Stejt department je intenzivno uključen u Dijalog i njihov
predstavnik je uvek prisutan na sastancima u Briselu, doduše u Kada je dijalog prekinut,
savetodavnoj ulozi. Prisustvo ta dva faktora stvara situaciju u kojoj Beograd i Priština su se
Kosovo i Srbija jednostavno ne smeju da odbiju učešde u razgovoru. svojski trudili da objasne
Očekujudi da druga strana nede napraviti značajne ustupke, njihova EU da su oni za dijalog, ali
strategija je dosad bila da se posmatračima predstave u dobrom da ga je druga strana
svetlu i pronađu načine da se prikažu kao „konstruktivni zaustavila.
pregovarači evropskog tipa“. Obe strane veruju da je „pobednik
Dijaloga“ strana koja zvuči „najevropskije“, u PR smislu reči. Doris Pak, predsednica Komiteta za
Jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta, je na to aludirala kada je rekla da „Dijalog između
Beograda i Prištine ne bi trebalo da bude puki šou”.44
Uticaj EU i SAD-a je preduslov bez kojeg zapravo ne bi ni bilo Dijaloga. SAD imaju vedi uticaj na
Kosovo ali manji na Srbiju. U osnovi, nijednu stranu uopšte nije briga za onu drugu, ali je prava
motivacija „politička nagrada“ EU ili SAD-a. Postoji opasnost da de jedna od strana pokušati da
započne „igru krivice“, tako što de probati da isprovocira drugu stranu jednostranim merama i
naterati je da u znak protesta napusti Dijalog. Druga strana možda nede napustiti pregovarački sto,
ali može pokušati da odgovori sopstvenim jednostranim merama. Na taj način bi Dijalog izgubio
svoju suštinu i perspektiva EU bi delovala kao kula od karata.
EU i SAD moraju biti odlučnije u zaštiti Dijaloga i energičnije
insistirati na napredovanju. Međutim, Kosovo i Zapadni Balkan
teško da su među prioritetima SAD, a razjedinjenost i kriza u EU
slabe njenu sposobnost da deluje uticajno. Finansijska kriza i
evropski javni dug, rat u Libiji, „arapsko prolede“, rezolucija UN
44
Možda je bolje imati
neiskrenu saradnju nego
iskreno ratovanje. Vreme
će proći i odnosi između
Srbije i Kosova će se
postepeno poboljšati.
Folirajmo dok ne
uspemo!
Danas. 25. avgust 2011. Intervju sa Doris Pak.
http://www.dorispack.de/interviews_1.html?&no_cache=1&tx_ttnews[tt_news]=521&tx_ttnews[backPid]=39
&cHash=d81f0e5c12.
[34]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
o Palestini itd. su znatno smanjili interesovanje za Zapadni Balkan u celini. Poseta Angele Merkel i
njena gruba poruka Beogradu izazvali su tvrdnje da su SAD predale vođstvo po pitanju Kosova
Nemačkoj, zbog čega je vidljivo ubrzanje događaja u poslednjim mesecima.
Ponašanje obe strane je dobrim delom motivisano željom da se dopadnu posredniku EU
(posmatraču lepote). Zanimljivo je da, bez obzira na prave želje, političari često kažu da je „dijalog
jedino rešenje“, čak i ako se ne slažu oko toga na koju vrstu dijaloga misle. Kada je dijalog prekinut,
Beograd i Priština su se svojski trudili da objasne EU da su oni za dijalog, ali da ga je druga strana
zaustavila.
Uostalom, u nedostatku pravih inicijativa, izbor za mis može dobro da posluži u međuvremenu.
Možda je bolje imati neiskrenu saradnju nego iskreno ratovanje. Vreme de učiniti svoje i odnosi
između Srbije i Kosova de se postepeno razviti. Folirajmo dok ne uspemo!
Međusobno poverenje i kredibilitet
Dve pregovaračke strane bi trebalo savetovati da pažljivo razmisle o svom kredibilitetu ne samo pred
svojim glasačima, nego i pred drugom stranom. Pregovarači
Pregovarači često svoja
često svoja postignuda prikazuju kao velike pobede i hvale se
postignuća
prikazuju kao
svojom izuzetnom veštinom nadmudrivanja druge strane.
velike pobede i hvale se
U dobu globalizacije, razni mediji gotovo istog trenutka
svojom izuzetnom veštinom
nadmudrivanja druge strane.
prenose poruke raznolikoj publici. Kako je „unutrašnja izdaja“
veliki problem za nepoverljivu javnost i krvoločnu opoziciju,
sasvim je prirodno da pregovarači moraju veoma pažljivo da
izbegavaju optužbe o izdaji nacionalnih interesa. Njihov kredibilitet pred drugom stranom je, izgleda,
od male važnosti. Ali iskustvo u rešavanju konflikata ukazuje da to mora biti jedna od glavnih briga,
naročito u ovako zatvorenom procesu, koji timove izoluje od njihovih javnosti.
Kako dve strane mogu da usklade vlastite interese, ako svoj angažman predstavljaju kao pokušaj
potčinjavanja, pobeđivanja i obmanjivanja druge strane? Ukoliko kredibilitet nije garantovan
pritiskom od strane EU (a samo retki bezrezervno veruju u doslednost EU), strategija postaje
kvazipatriotski nastup u javnosti zarad izbegavanja vede pažnje i pritiska te iste javnosti.
Ako je ovaj dijalog preuranjen, barem bi trebalo da obezbedi početak nestajanja diskursa
neprijateljstva. Činjenica da se diskurs neprijateljstva nastavlja, a načini obmanjivanja druge strane
se smatraju velikim patriotizmom, može biti prirodna tendencija nakon svega što se dogodilo.
Međutim, cena neuspeha je previsoka. Jasno je da je poverenje potpuno izgubljeno kada su dve
strane ušle u dijalog prepuštajudi kredibilitet procesa spoljnom posredniku (EU čak preuzima
odgovornost za delove sporazuma koji još nisu stavljeni na papir). U javnosti deluje kao da Kosovo i
Srbija nastavljaju vekovne bitke sa diplomatskim umedem, a u pregovaračkoj prostoriji dve strane
liče na učesnice u izboru za mis, gde spoljni posrednik pažljivo meri koja strana je imala
konstruktivniji pristup.
Poverenje i kredibilitet umnogome zavise od imidža Kosova i Srbije u njihovim javnostima. Imidž
Srbije je isprva počeo da se popravlja, ali njen kredibilitet u kosovskoj javnosti je na najnižem nivou
otkad je pokušala da iskoristi tehnički dijalog da anektira severno Kosovo. Uloga „dobrog policajca“,
koju je Stefanovid igrao u ranim fazama Dijaloga, i uloga „lošeg
policajca“, koju je igrao Jeremid, zamenjene su otvorenim
Kako dve strane mogu da
usklade vlastite interese,
planom da se sever prisilno integriše u Srbiju.
ako svoj angažman
predstavljaju kao pokušaj
potčinjavanja, pobeđivanja i
obmanjivanja druge strane?
Osedanje je očigledno obostrano, ili je to bar Borislav Stefanovid
izjavio 5. jula 2011: „Imao sam ponekad utisak da razgovaram sa
ljudima koji nisu sa iste planete kao mi. Pregovori su bili užasno
teški, zato što su svaka rečenica i stav koji smo predstavili bili u
[35]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
potpunoj suprotnosti s onim što je pričala albanska strana.”45 Ali to mišljenje očito ne deli srpska
javnost, za čiju vedinu je Kosovo zatvoreno poglavlje.
Kosovski Srbi se nalaze u sredini i njihovo poverenje u Beograd je oslabilo, ali poverenje u Prištinu
nije popunilo novonastalu prazninu. Postoji sve veda sumnja da de Priština i Beograd napraviti
sporazum bez uzimanja Srba u obzir, kao i sve vede nepoverenje između Srba sa severa i juga, koji
pokazuju manje solidarnosti za svoje suprotstavljene stavove.
Izostanak iskrene primene prvog sporazuma je doprineo gubitku poverenja u drugu stranu. Kada
kosovski kamioni nisu mogli da uđu u Srbiju nakon sporazuma, stotine članaka je govorilo kako je
Srbija prevarila Kosovo.46 Sve vedi broj Kosovara misli da Srbija koristi ekonomsku dominaciju kao
političko sredstvo. Nastavljanje pregovora je postalo nalik usponu uz strmu uzbrdicu i, slededi put,
ulazak u pregovore može biti veda prepreka nego u martu ove godine. Početak naplate PDV-a na
severu Kosova od strane Srbije47 i intervencija Prištine su primeri navedeni u dvema prestonicama
kao promena kursa i nepošteni potezi tokom tehničkog dijaloga.
„Odluka srpskih vlasti da vrate sever Kosova u svoj poreski sistem i ponovo uvedu porez na dodatu
vrednost (PDV) u EU nije dočekan sa odobravanjem. To je shvadeno kao jednostran potez Beograda i
preteča mišljenja da Beograd nije bio iskren u pregovorima sa Prištinom.48 Svaki pokušaj Beograda da
uspostavi kontrolu, neposredno ili posredno, na severu Kosova vodi ka afirmaciji priče o podeli
Kosova, što je apsolutno neprihvatljivo za Brisel”, Blic je objavio citat jednog izvora u EU, koji je
naglasio da nije moguda nikakva afirmacija suvereniteta Srbije na severu. Isti izvor tvrdi da je
ishitrena reakcija srpske vlade pokazatelj da je pitanje političke, a ne ekonomske prirode.
Održavanje tempa
Eštonova je izrazila očekivanje da de sporazumi biti sprovedeni u najkradem mogudem roku i da de
Dijalog doneti rezultate u oblastima o kojima do sada nije razgovarano, poput telekomunikacija,
katastra, carinskog pečata i energetike. Postoji bojazan da pauza u dijalogu ukazuje na odsustvo volje
za daljim dijalogom. Međutim, uspešan završetak ovih pregovora je od suštinske važnosti za bilo
kakve dalje aktivnosti. Važno je da nakon narednih izbora u Srbiji obe zemlje i dalje budu u stanju da
zauzmu pozicije za razgovor, bez ikakve potrebe za pritiskom međunarodne zajednice, vođene
šargarepama iz procesa evropskih integracija i praktičnom koristi od ove runde dijaloga.
Takođe je veoma važno da obe strane budu uverene da su dobile odgovarajude nagrade od EU. Šta
de biti dobijeno i kako de to biti protumačeno? U početnim fazama našeg istraživanja, ocenili smo da
bi to bio uravnotežen ishod. Do kraja decembra, u idealnom slučaju i Kosovo i Srbija bi trebalo da
dobiju:
Kosovo
Ugovorne odnose sa EU i Mapu puta vizne liberalizacije
Neke praktične pogodnosti
Srbij
Status kandidata
Neku praktičnu korist
Ukoliko se sadašnji period okonča uspešno, može dodi do procesa u kome de Srbija i Kosovo uskladiti
vlastite interese u cilju podsticanja saradnje sa susedima.
45
Stefanovid, Borislav. 5. jul 2011.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=07&dd=05&nav_id=523248
46
Ekspres. 23. septembar 2011. Ovo nije reciprocitet.
47
B92. 19. septembar 2011. Naplata PDV-a na severu Kosova.
48
Blic. 21. septembar 2011.
[36]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Usklađivanje interesa: od neprijateljstva do saradnje
Iako možda silom, Priština i Beograd su napravili izvestan napredak ka pomirenju. Turbulentan
proces sa brojnim pokušajima poraza druge strane umesto partnerskog tretmana je ipak doveo do
situacije u kojoj su se dve strane složile, i očekuje ih kazna ukoliko odluče da promene uslove
dogovorenog. Međutim, uslovi su svakako promenljivi, te obe strane i dalje bilateralno lobiraju za to.
Interesantan je zaključak da de, kada se ova nametnuta saradnja zaista ostvari, korist biti ogromna i
to može dovesti do promene poimanja vlastitih interesa. Uz pomod šargarepa i štapova, Srbija i
Kosovo su postepeno prisiljeni da pređu sa logike „sve ili ništa“ na zajednički interes. U svakom
slučaju, kako smo ukazali ranije, taj interes se ved izmenio u prošlosti. Priština je u početku smatrala
decentralizaciju trojanskim konjem, ali ti strahovi su splasnuli. Srbi su videli pladanje računa za struju
kao izdaju. Gotovo je sigurno da de Srbija misliti isto. Obe strane su od početka bile uplašene samom
rečju „pregovori“ i izabrale „razgovore“ umesto toga, iako je u pitanju isti proces.
Pravi test je da li smo uspeli da izmenimo poimanje interesa Srbije i Kosova i da li oni sada bolje
razumeju da njihov interes zavisi od dobrobiti druge strane. Postoji napredak na drugoj strani, ali on
je napravljen nevoljno, i još uvek traje snažno lobiranje za oslobađanje od međuzavisnosti. Da li su
Srbija i Kosovo u istom čamcu? Da li još traje igra na sve ili ništa? Da i ne. Imajudi u vidu otvoreni
spor, bide zaista veoma teško usaditi pristup koji ne podrazumeva „sve ili ništa“. Kada teritorijalni
spor oko severnog Kosova više ne bude opcija, njegovo regulisanje de
Da li su Srbija i
predstavljati priliku za kreativno ostvarivanje zajedničkog interesa. Osim
Kosovo u istom
toga, s obzirom na multilateralno odlučivanje u Evropskoj uniji, postoji čamcu? Da li još
tendencija da se lobiranjem neke zemlje suprotstave drugima, što
traje igra na sve ili
komplikuje i umanjuje mod koju kabinet Lejdi Ešton može imati nad ništa? Da i ne.
dvema pregovaračkim stranama.
Prirodno je da Srbija namerava da se krede brže ka EU, međutim, u Prištini postoji mišljenje da
Beograd ispunjava manje od neophodnog minimuma i da de poboljšan položaj u evropskim
integracijama Srbiji dati nezasluženu prednost. Od Srbije bi takođe trebalo tražiti da obeda da nede
koristiti nikakvu prednost u bržem kretanju ka EU protiv kosovske državnosti i članstva u Uniji. Ved
neko vreme Srbija ne koristi frazu da su Kosovo i evropske integracije dva odvojena procesa.
Trebalo bi iskoristiti ovaj proces da se Kosovo ubedi da je priključivanje Srbije EU dobro za ceo region
i da se Beograd ubedi da je sličan uspeh Kosova i u njenom interesu. Ovi argumenti trenutno nemaju
efekta, jer vedina političara teži pobedi, a ne pomirenju. Uslovljavanje koje se koristi ili od strane EU
ili bilateralno de verovatno proizvesti pristup „istog čamca“ i stvoriti inicijative za međusobnu
saradnju, čak i ako su kratkovidi političari protiv te ideje.
Razni događaji koji se mogu desiti u bududnosti mogli bi da otežaju dijalog i ukoliko možemo da
predvidimo negativne ishode, imamo vede šanse da ih izbegnemo.
Scenariji
Dijalog se bavi svim oblastima, od ekonomije i trgovine, slobode kretanja, zapošljavanja i socijalne
politike i EU perspektive, do borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, saradnje sa civilnim
društvom, kulturnim razmenama ili regionalnom političkom stabilnošdu. Mnoge oblasti nisu
obrađivane ranije u analizi i sa sobom nose četiri moguda ishoda koji Dijalog može doneti Kosovu i
Srbiji u narednom periodu:
1. Optimistični scenario
Srbija i Kosovo postižu sporazum o svim otvorenim pitanjima i još nekim koja su do sada neotvorena.
Sporazum o slobodi kretanja, slobodnoj trgovini i integrisanoj kontroli prelaza/granica je u
potpunosti primenjen, lokalni Srbi su svojevoljno uklonili barikade na severu, a sporazumi su
[37]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
postignuti i o telekomunikacijama, energetici i regionalnoj saradnji (predstavljanje Kosova na
regionalnim forumima). Euleks funkcioniše širom Kosova, mada verovatno sa izuzetkom suda, gde se
bavi razmenom matičnih knjiga i katastarskih podataka između Beograda i Prištine.
Ukoliko barikade budu uklonjene do 9. decembra, možemo očekivati da de Srbija stvoriti novu priliku
pre izbora (mart-maj 2012) u vezi sa početkom pregovora sa EU. Uprkos tome, datum početka
pregovora je zanimljiva „šargarepa“, ukoliko ne bude dogovora o Euleks/kosovskom sudstvu na
severu Beograd de odustati od datuma. Priština dobija dijalog o viznoj liberalizaciji i ugovornim
odnosima. Pregovori de se nastaviti u narednim mesecima i pozicije de se približiti, mada de
objavljivanje te činjenice možda sačekati vreme posle srpskih izbora.
2. Pozitivni realni scenario
Dok je gorenavedeni scenario možda previše ambiciozan, oprezni optimisti očekuju da de se
sporazum postidi, da de se vedina tačaka prvih sporazuma primeniti i da de samo jedno od četiri
dodatna pitanja biti otvoreno da bi se dobilo zeleno svetlo (telekomunikacije ili energetika, ali
verovatno ne i učešde Kosova na regionalnim forumima). Tenzije na severu de se smiriti i barikade de
biti uklonjene. Strah od novih barikada de ostati, usled visoke napetosti koja de verovatno potrajati.
Ukoliko barikade u bilo kom slučaju budu uklonjene, Srbija de verovatno dobiti kandidaturu i Kosovo
de otvoriti pregovore o viznoj liberalizaciji. Građani obe zemlje de imati jači utisak da im se zemlja
krede u dobrom pravcu, što je veoma važno za fazu posle Dijaloga. Pregovori de se nastaviti u
narednim mesecima, ali nikakvi novi sporazumi nede biti postignuti.
3. Negativni realni scenario
Situacija sa barikadama prevladava i zastoj se nastavlja. Podela izmađu beogradskog pregovaračkog
tima i kosovskih Srba se produbljuje. Beograd povlađuje nacionalističkim osedanjima i odustaje od
statusa kandidata. Priština možda započinje proces vizne liberalizacije, a Beograd možda dobija
dodatni rok. U slučaju da Beograd dobije uslovno „ne“, imade dve opcije – prva je da de pokušati da
izgladi situaciju sa kosovskim Srbima i za to de oni verovatno imati određene uslove u vezi sa
saradnjom (najverovatnije vezano za strukturu i metodologiju pregovaračkog tima). Druga, manje
izgledna opcija, je da de Beograd odustati od borbe za kandidaturu i okrenuti se više nacionalistički
orijentisanoj predizbornoj retorici. Priština de zauzeti tvrđu poziciju i može pokušati da primeni svoju
strategiju na severu.
4. Pesimistični scenario
Postoji mala verovatnoda, ali je ipak mogude da de situacija izmadi kontroli i dovesti do ostanka
barikada i mogudeg prelivanja napetosti na jug i radikalizacije srpske politike. Pojedini lideri
kosovskih Srba sa severa su najavili da de sever proglasiti nezavisnost od Kosova, mada je malo
verovatno da de ovaj blef zaista biti ostvaren. Ukoliko se to pak desi, situacija de postati znatno
ozbiljnija i zahtevade vede angažovanje Srbije, Kosova i međunarodne zajednice.
Takav ishod bi verovatno zaustavio sve napore kao daljim evropskim integracijama Srbije i doveo
Beograd u otvoren sukob sa kosovskim Srbima na isti način kao što se Miloševid sukobio sa vođama
bosanskih Srba 1994. Situacija de se verovatno preliti na opštine kosovskih Srba na jugu Kosova. To bi
moglo da oteža proces proširenja EU za ceo region.
Ključno pitanje je kako uključiti kosovske Srbe sa severa u proces, pod kojim uslovima i kojim
kanalima. S obzirom na to da se otvaranje novog političkog kanala nakon „tehničkog dijaloga“
praktično istrošilo. Potrebno je pronadi načine konsultovanja kosovskih Srba i na severu i u ostatku
Kosova. Istovremeno, oni moraju biti spremniji na saradnju i prestati sa opstruiranjem celog procesa.
[38]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
Preporuke
Iz govrenavedene analize proističe niz preporuka. Obe vlade bi trebalo da se ophode prema
trenutnom dijalogu kao istorijskom procesu koji ima vrednost sam po sebi, a ne samo kao funkcija
evropskih integracija. Čak i ako se ne bavi statusom, može da poboljša poverenje između
suprotstavljenih strana, što je neophodno pre nego što Srbija i Kosovo počnu rad na svim svojim
razlikama. Najvedi cilj Dijaloga je izgradnja poverenja između Srbije i Kosova. Ostale preporuke su
navedene dalje u tekstu, podeljene po institucijama na koje se odnose:
Evropska unija bi trebalo da učini sledeće:
1. Iskoristi povoljno vreme da izvrši najvedi pritisak. Međunarodna zajednica bi trebalo odlučnije
da iskoristi svoj uticaj kako bi pomogla dvema stranama da preoblikuju vlastite interese i učine
saradnju isplativom. Obe strane bi trebalo da imaju jasnu i predvidljivu predstavu o šargarepama
i štapovima koji ih čekaju, u zavisnosti od politike koju izaberu. Izuzetno je važno da EU,
predvođena kancelarijom Visoke predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton, zauzme dosledniji
stav. Potrebno je jasno poslati poruke o tome da je trenutna situacija neodrživa. Evropska unija
mora pomno da prati učinke obe strane, naročito u primeni sporazuma, i u skladu sa njima
osmisli plan šargarepe i štapa.
2. Učini ceo sporazum postignut u Dijalogu transparentnim i inkluzivnim. Nijedni pregovori nisu u
potpunosti transparentni i određeni stepen tajnosti je neophodan, aura tajnosti oko dijaloga je
učinila javnost u Srbiji i na Kosovo opreznijom i uplašenijom. Međutim, naposletku tajnost ometa
stvaranje konsenzusa. Objavljivanje tekstova dijaloga deluje povoljno tako što unosi više
transparentnosti u proces, ali isto tako može otežati postizanje sporazuma i delom ukinuti
„kreativnu dvosmislenost“ koju su sve strane pokušale da iskoriste kako bi pogurale proces
napred. Međutim, prednosti proistekle iz izbegavanja proizvoljnih tumačenja i proširivanja
krugova upudenih su brojnije nego poteškode. Veda transparentnost može produžiti vreme
potrebno za postizanje dogovora, ali bi tako postignuta rešenja bila trajnija. Civilno društvo i
parlamenti obe zemlje bi trebalo da budu uključeni u proces, a naročito bi trebalo više uključiti
kosovske Srbe.
3. Nastavi Dijalog nakon 9. decembra. Uprkos predizbornom periodu, pregovori bi trebalo da se
nastave, čak i ako ne dođe ni do kakvih sporazuma ili ako oni ne budu otkriveni javnosti.
Obnovljeni napori bi trebalo da iskoriste priliku posle izbora da bi se pozabavili svim preostalim
pitanjima, u cilju potpune normalizacije između Kosova i Srbije.
4. Utvrdi mehanizme za sprečavanje asimetričnog ishoda po kome Srbija može da blokira
napredak Kosova. Evropska unija de morati da napravi neki mehanizam kojim de sprečiti Srbiju
da blokira napredak Kosova ka EU. Unija trenutno možda ne insistira da Srbija formalno prizna
Kosovo, ali de gotovo sigurno insistirati na mehanizmima koji de sprečiti Srbiju da utiče na
sudbinu Kosova na međunarodnim forumima, u regionalnim klubovima i inicijativama.
5. EU bi trebalo da pronađe načine da konsultuje zajednicu kosovskih Srba. Za uspešnu primenu
sporazuma postignutih u Dijalogu, neophodno je da se čuje glas kosovskih Srba u tom procesu.
Glavni posrednik EU bi trebalo da se sastane sa Srbima iz svih delova Kosova i razgovara o
njihovim problemima.
Kosovska vlada bi trebalo da učini sledeće:
6. Predstavi plan za faznu primenu Ahtisarijevog plana na severu Kosova. Potrebno je pokrenuti
direktne pregovore sa predstavnicima kosovskih Srba. Vlada Srbije bi trebalo da pošalje poruku
da je to u interesu svih kosovskih Srba.
[39]
DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE: PROCES USKLAĐIVANJA INTERESA
7. Uspostavi kanal komunikacije sa političkim zainteresovanih strana Srba sa severa. Paralelni
kanal komunikacije sa Dijalogom bi trebalo da posluži Prištini za poboljšanje odnosa sa vođama
Srba na severu. Ova razmena bi trebalo da se bavi razgovorom i razmatranjem situacije, spreči
pogoršavanje bezbednosne situacije i uspostavi minimum poverenja za saradnju.
8. Tretira međuetničke sudske sporove kao prioritete i osigura maksimalan uspeh
decentralizacije. Kosovo bi trebalo energičnije da procesuira sve slučajeve međuetničke prirode i
postara se da pouke decentralizacije na jugu budu pozitivne kako bi oslikale njen potencijal na
severu.
Srpska vlada bi trebalo da učini sledeće:
9. Primeni sporazume o pitanjima koja su dogovorena u prethodnim rundama. Vlada bi trebalo
da ubrza njihovu primenu i postigne odgovor o što više dodatnih pitanja pre nego što uđe u
predizborni period.
10. Ispuni sve bilateralne i uslove koje je postavila EU. Neke od srpskih struktura na severu bi
trebalo ukinuti, a to bi Beogradu takođe moglo da posluži kao opravdanje za neodržavanje izbora
na severu.
11. Poboljša odnose između Beograda i kosovskih Srba sa severa, kao i da uspostavi veze sa
političkim predstavnicima kosovskih Srba sa juga.
[40]
Download

ovde - Centar za novu politiku