Srbija i Kosovo:
Put ka normalizaciji
Evropski izveštaj br. 223 | 19. februar 2013.
Prevedeno sa Engleskog
Međunarodna Krizna Grupa
Sedište
Avenue Louise 149
1050 Brussels, Belgium
Tel: +32 2 502 90 38
Fax: +32 2 502 50 38
[email protected]
Sadržaj
Izvršni rezime ............................................................................................................................
i
Preporuke .................................................................................................................................. iii
I. Uvod..................................................................................................................................
1 II. Početna tačka ....................................................................................................................
5 A. Kosovo ........................................................................................................................
6 B. Srbija ..........................................................................................................................
8 C. Sever ........................................................................................................................... 10 D. EU .............................................................................................................................. 11 III. Granica ............................................................................................................................. 14 A. Zajedničko upravljanje graničnim prelazima ............................................................ 14 B. Carina ......................................................................................................................... 16 C. Sloboda kretanja ........................................................................................................ 17 IV. Sledeći koraci .................................................................................................................... 19 A. VlInstitucije vlasti ...................................................................................................... 19 B. Vladavina prava ......................................................................................................... 20 C. Telekomunikcije i energija ......................................................................................... 22 V. Regionalna samouprava za Severno Kosovo .................................................................... 24 VI. Zaključak .......................................................................................................................... 26 PRILOZI
A.
Mapa Kosova .................................................................................................................... 27
B.
O Međunarodnoj Kriznoj Grupi ....................................................................................... 28
C.
Izveštaji Krizne Grupe i Brifinzi o Evropskom Programu od 2010 ................................. 29
D.
Bord poverenika Krizne Grupe......................................................................................... 30
Međunarodna Krizna Grupa
Evropski izveštaj br.223
19. februar 2013.
Izvršni izveštaj
Zatreslo se tlo pod nogama na Kosovu decembra 2012. Posle godina pozicioniranja,
ispresecanih izbijanjim nasilja, Srbija i Kosovo počeli su da implementiraju sporazum
o granici u graničnu kontrolu otvarajući zajedničke prelaze na prelazima zabarikadiranim na razne načine, koji su zaobilaženi ili spaljivani do temelja najvećim delom
poslednje dve godine. Veći problemi, uključujuči sudove, policiju i opštinske strukture
u većinsko srpskom Severnom Kosovu, sada su na dnevnom redu bilateralnog dijaloga na visokom nivou posredstvom Evropske Unije (EU). Lideri obe države izgledaju
spremniji za kompromis nego ikad, ali se Srbi sa severa Kosova čvrsto protive integraciji, nasilje na nižim nivoima raste, kosovski nacionalisti su napeti, i iskra bi mogla
da pokrene međuzajedničke sukobe. Beograd i Priština bi trebalo da iskoriste ovu
šansu da se uključe u suštinsku diskusiju o transformaciji postojećih struktura na
Severu i da ponude samoupravljanje regiji koja potpada pod jurisdikciju Kosova na
bazi fleksibilne primene nacrta Ahtisarijevog plana.
Kosovo i Srbija se još uvek ne slažu oko mnogo čega. Za Prištinu, cilj pregovora je
prihvatanje, od strane Srba, Ahtisarijevog plana – nacrta koji je prvobitno smislio
Martti Ahtisaari, bivši specijalni izaslanik UN – koji je postavio internu strukturu i
položaj države Kosova. Za Beograd, razgovori se tiču revizije ili unapređenja sporazuma koje smatra pogrešnim ili neprihvatljivim, kao što je Ahtisarijev plan. Jaz između
strana proširio se tokom godina sa malo direktnog kontakta, velikog nepoverenja i
žustre unutrašnje politike. Kretanje sigurnim putom kroz te vode biće teško, ali skoriji
razvoj daje nadu pošto su rezultati u ranim fazama razgovora raskravili nešto međusobne rigidnosti. Srbija je u skorije vreme prekoračila prag priznajući, makar implicite, teritorijalni integritet Kosova i jurisdikciju nad Severom, iako i dalje poriče njegovu
nezavisnost. Izgleda da su obe prestonice odbacile upotrebu sile kao sredstva rešavanja
njihovog političkog sukoba.
Ovaj izveštaj osvrće se na tehnički dijalog koji se sprovodi uz pomoć EU od marta
2011., i dalje, na naredne faze političkih razgovora na višem nivou koji su počeli u
oktobru 2012. Strane su rešile neke političke probleme: trgovinske odnose, učešće u
regionalnim sastancima i međusobno priznavanje diploma. Drugi – slobodno kretanje lica, lična dokumenta, kancelarije za vezu, civilni registar i evidencija imovine –
su teški, ali neki rezultati su evidentni. Razgovori o telekomunikacijama i energiji
nisu doveli do do sporazuma, a o emotivnim temama, kao što su nestale osobe, tek
treba da se raspravlja. Otvaranje dva granična prelaza sa zajedničkim upravljanjem u
decembru najsvetlije je postignuće do danas i potencijalno je bitno; način upravljanja granicom dodiruje skoro svaki aspekt sukoba Kosovo-Srbija, od svakodnevno
praktičnih do fundamentalnih problema statusa i nezavisnosti. Ipak, strane tek treba
da finalizuju detalje, posebno u vezi sa carinskom kontrolom, a policijama Kosova i
EU (EULEX) se i dalje mora odobriti potpuna sloboda kretanja kako bi stizale do
granice sa Srbijom i obavljale svoje dužnosti.
Proboj je bio prvi opipljiv rezultat razgovora između dvojice premijera kome je
domaćin bila Ketrin Ešton, šef EU za spoljnu politiku. Do sada, cilj tih sastanaka, uglavnom, je bilo međusobno ispipavanje i donošenje odluka u vezi sa sporazumima koje
su ranije nacrtali eksperti. Bilo je moguće zapakovati rezultate dovoljno nedvosmisleno da se dozvoli obema stranama da se drže svojih principa koji se tiču statusa Kosova.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana ii
Ipak, taj period se završava. Biće teže održati nedvosmislenost u vezi sa sledećim
tačkama dnevnog reda koje se bave time čiji će zakoni i institucije vladati severnim
Kosovom.
Decembra 2012. države članice EU postavile su teške uslove blisko vezane za postepenu normalizaciju njihovih bilateralnih odnosa da bi Srbija i Kosovo napredovali
na svom putu ka prijemu u EU. Da bi započela pregovore o članstvu, od Srbije je traženo da progresivno obezbedi strukture bezbednosti i pravde na severnom Kosovu u
saradnji sa Kosovom. Ovo znači učiniti značajni napredak u vezi sa tim kako treba
upravljati lokalnim sudovima, policijom i opštinama. Iako su ove institucije trenutno
van kontrole Prištine, mogu se pronaći rešenja koja će potvrditi jedinstvo države
istovremeno dozvoljavajući lokalnim Srbima da zadrže osećaj svojine.
Transformacija severnih struktura u samoupravna tela koja potpadaju pod jurisdikciju Kosova mogu otvoriti put kojim se Severu nudi poseban aranžman kao deo ukupnog rešenja. Mnogo se može postići fleksibilnom primenom Ahtisarijevog plana u
vezi sa policijom, sudovima i regionalnom vladom. Jedan od principa trebalo bi da
bude da granice Kosova ostanu netaklnute; drugi bi trebalo da bude taj da Sever
upravlja sobom po sopstvenoj želji kada je reč o pitanjima interesa zajednice, ukoliko
ovo ne ugrožava teritorijalni integritet Kosova. Priština takođe želi da se potvrdi njihov
status kao nezavisne države, što Beograd trenutno odlučno odbija. Pa čak i ovde postoji
mesto za kompromis kako Srbija prestaje da blokira članstvo Kosova u regionalnim i
međunarodnim organizacijama i učešće u međunarodnim sportskim i kulturnim
događajima. Ovo su kompleksna, veoma emotivna pitanja čiji se detalji mogu razrađivati postepeno u korak sa procesima napredovanja Kosova i Srbije ka primanju u EU.
Ali, dijalog je sada na odlučujućoj tački. Pozicije Boegrada i Prištine po pitanju
severnog Kosova nikada nisu bile bliže. Ako mogu finalizirati sporazume u vezi sa
granicom i učine istinski napredak u razgovorima oko vladajućih ijstitucija i vladavini prava na Severu pre Saveta Evrope (samit) koji će biti u junu 2013., EU je spremna da ih oboje nagradi. Za Kosovo, pregovori sa Evropskom Unijom o Sporazumu o
stabilizaciji i pridruživanju utemeljili bi ga isto toliko čvrsto kao i ostatak regiona
koji je u procesu pridruživanja. Za Srbiju, početak pregovora o formalnom pridruživanju bio bi veliki posticaj naporima u reformama. Ovo bi, zajedno sa prijemom
Hrvatske u EU u julu, ustalasalo zapadni Balkan. Ali ako razgvori propadnu u narednih nekoliko meseci politika država članica EU diktirala bi dugu pauzu koju krhke
koalicije Beograda i Prištine možda neće preživeti, a nasilje na nižim nivoima koje je
mučilo region početkom 2013. može se pogoršati. Tako obećavajuća prilika se možda
neće uskoro ukazati, ako će uopšte.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana iii
Preporuke
Izgraditi poverenje i ojačati veru u bilateralni dijalog posredstvom EU
učvršćivanjem njegovih dosadašnjih dostignića, posebno u vezi sa granicom
Vladama Kosova i Srbije:
1. Potpuno implemntirati sporazum o zajedničkom upravljanju graničnim prelzima
(ZUG); finalizirati sporazum o naplati carine i PDV-u; i definisati modalitete
posebnog fonda za skupljanje i potrošnju ovih prihoda na Severu.
Vladi Kosova:
2. Održati mekan pristup dvema prelazima na severnom Kosovu:
a) Dozvoljavajući lokalnom stanovništvu da prelazi granicu sa ličnim kartama i
registarskim tablicama izdatim od strane Srbije ili Kosova; i
b) Nastavljajući izdavanje registarskih tablica bez zahtevanja dozvola ili ličnih
karti Kosova.
Vladi Srbije:
3. Prestati izdavanje srpskih registarskih tablica stanovnicima Kosova i umesto
toga pozvati Srbe da se prijave za kosovske tablice.
Zajednici Severnog Kosova:
4. Dozvoliti kosovskim zvaničnicima i EULEX-u slobodu kretanja kako bi dolazili
do granice sa Srbijom i vršili svoju dužnost po sporazumu ZUG.
Izgraditi poverenje i ojačati veru u bilatralni dijalog posredstvom EU
pojačavanjem razumevanja i proširenjem učešća
Vladama Kosova i Srbije:
5. Učinite dijalog transparentnijim, pre svega preduzimanjem mera da se isti potpunije objasni Srbima sa severa i pozivajući ih da učestvuju kada se odnosi na
problem od lokalne važnosti; blisko sarađujte sa liderima svih parlamentarnih
stranaka kako bi ih informisali o pitanjima o kojima se diskutuje i donešenim
odlukama.
Zajednici Severnog Kosova:
6. Prihvatite poziv da učestvujete u dijalogu posredstvom EU kada se odnosi na
pitanja od lokalnog značaja; počnite saradnju sa zvaničnicima vlade Kosova.
Napredovati u bilateralnom dijalogu posredstvom EU postižući
progress u narednim koracima, uključujući vladavinu prava, telekomunikacije i energiju i ostale praktične stvari
Vladi Kosova:
7. Obezbediti delotvornu sigurnost za Srbe i njihovu imovinu, uključujući i osnivanje
specijalne policijske jedinice za zaštitu religijskih i kulturnih mesta.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana iv
8. Povećati operativnu autonomiju Kosovske Policije (KP) na Severu postavljajući
severnu regionalnu komandu i podstičući regrutovanje lokalne srpske policije
(MUP) za popunu upražnjenih mesta.
9. Prihvatiti jedinstven međunarodni pozivni broj koji predloži Srbija; dati dozvole
srpskoj firmi mobilne telefonije da operiše na Severu i srpskom preduzetniku da
se bavi distribucijom električne energije i naplatom računa.
Vladi Srbije:
10. Početi povlačenje srpske policije i ostalih bezbednosnih službi sa Severa i podržati
napore Kosova u regrutaciji bivših MUP-ovaca u kosovsku policiju potpuno
sarađujući na proverama biografija kandidata i bezbednosti.
11. Pristati da se srpski sud u Zvečanu integriše u kosovsko pravosuđe i preseliti sud
i sudije u Severnu Mitrovicu kao uzvrat ponudi uloge lokalnim vlastima u izboru
budućih sudija od strane Prištine.
12. Pridržavajte se Ugovora o energetskoj zajednici.
Vladama Kosova i Srbije:
13. Ojačajte prisustvo veza u kancelarijama EU u Beogradu i Prištini postavljajući
oficire za građanske službe, ekonomsku saradnju, trgovinu i ostala pitanja.
Naparedak u pitanjima samouprave i statusa u dijalogu posredstvom EU
Vladama Kosova i Srbije:
14. Uključiti se u ozbiljnu diskusiju o transformaciji postojećih struktura na Severu
u samoupravna tela i regiju koja može potpasti pod jurisdikciju Kosova sa nadležnostima nabrojanim u Ahtisarijevom i ostalim saglasnim planovima.
Vladi Srbije:
15. Prihvatiti članstvo i učešće Kosova u Savetu Evrope i ostalim regionalnim i, sire,
međunarodnim organizacijama i događajima.
Unaprediti spostvenu ulogu posrednika u procesu normalizacije
odnosa na relaciji Srbija-Kosovo
Evropskoj Uniji i državama članicama:
16. Održavati uslovnost sa ciljem napretka u bilateralnim odnosima i, ako je napredak
postignut, biti spreman da se donesu neophodne odluke o otvaranju pregovora
sa Srbijom o članstvu, a sa Kosovom o Sporazumu o Stabilizaciji i Priključivanju,
već u junu 2013. (SSP).
Priština/Beograd/Brisel, 19. februar 2013.
Međunarodna Krizna Grupa
Evropaski izveštaj br.223
19. februar 2013.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
I.
Uvod
Posle godina otuđivanja zbog ugnjetavanja, rata i proglašenja nezavisnosti Kosova
2008., Srbija i Kosovo počeli su dijalog u Martu 2011. Oni su podeljeni fundamentalnim sukobom o statusu Kosova: Srpska provincija ili nezavisna država. Razgovori
na ekspertskom nivou počeli su suvim tehničkim pitanjima, posredovanjem Ketrin
Ešton, visokog predstavnika EU za inostrane poslove i podpredsednice Evropske
Komisije (EK). Nadalo se da će rešavanje praktičnih problema izgraditi poverenje i
prisnost i utrti put ka važnijem, političkom zbližavanju.1
Beograd je želeo da se vrati na pitanje statusa i bio je uporan igrač od početka.
Razgovori su počeli carinom i slobodom kretanja robe lica, pitanjima u kojima bi
Srbija trebalo da prestane da obstruira Kosovo.2 Beograd je odlagao dok Prištini nije
ponestalo strpljenja u julu 2011. pa je poslala teško naoružane specijalne jedinice
policije da obezbede dva granična prelaza na svojoj, od strane Srba kontrolisanoj,
severnoj regiji.3 One su suzbijene, a jedan policajac je ubijen, ali je KFOR, mirovna
snaga NATO-a, uskočila i preuzela kontrolu.4
Tek posle ovoga Beograd je otvorio svoju teritoriju osobama sa kosovskim dokumentima i robi sa pečatima kosovske carine što je dovelo do sporazuma o zajedničkom
upravljanju prelazima (ZUG) decembra 2011.5 Dve strane trebalo je da “postepeno
uspostave udružene, zajedničke, jedine, sigurne prelaze na svim zajedničkim prelaznim tačkama”, sa EULEX-om – misija vladavine prava EU – prisutnim u skladu sa
svojim kosovskim mandatom.6 ZUG je bio najveće dostignuće dijaloga te godine, ali
do decembra 2012. ostao je samo slovo na papiru; implemetirano je malo ili ništa.7
Beograd se takođe saglasio da dozvoli Kosovu da učestvuje u regionalnim organizaci-
1
Za pozadinu tehničkog dijaloga videti Izveštaje Krizne Grupe br.206, Kosovo i Srbija posle
mišljenja MSP, 26. avgust 2010., i br.215, Kosovo i Srbija: Uz malo dobre volje moglo bi se daleko
dogurati, 2. februar 2012.
2
Srbija je odbila da prihvati ulaz ili tranzit robe koja nosi pečate carine Kosova čak i pošto ju je top
zvaničnik UN-a u regionu overio, odbivši, takođe da dozvoli osobama sa kosovskim dokumentima
da uđu na njenu teritoriju. Izveštaj Krizne Grupe, Uz malo dobre volje, op. cit.
3
U ovom izveštajui naizmence se koriste se termini severno Kosovo i Sever, bez statusnih implikacija.
4
Mandat KFOR-a uključuje kontrolu granice Kosovo-Srbija, ali zvanično, snage nemaju poziciju po
pitanju da li je to međunarodna granica ili administrativna linija unutar Srbije. Štitile su Misiju vladavine prava EU (EULEX), koja je prevezla zvaničnike kosovske carine i granične policije na dva
prelaza koja su lokalni Srbi brzo zabarikadirali.
5
ZUG znači Zajedničko upravljanje granicom, koncept EU razvijen uglavnom da zbliži službe
(policija, carina, fitosanitarna inspekcija, itd.) relevantne za graničnu bezbednost; promenjena mu
je svrha i preimenovan je kako bi odgovarao specifičnoj prirodi sukoba granice Kosovo-Srbija. Formalno ime je neophodno jer Srbija smatra granice sa Kosovom administrativnim dok ih Priština
drži za međunarodne. Videti “Smernice za Zajedničko upravljanje granicom na zapadnom Balkanu”,
Evropska Komisija, apdejtovana verzija, januar 2007. i III deo ispod.
6
“Dijalog posredstvom EU: Sporazum o ZUG”, Saopštenje za štampu Saveta Evropske Unije, Brisel,
2. decembar 2011.
7
Drugi sporazumi postignuti 2011. u vezi su sa diplomama, katastarskim dosijeima i ličnim registrima.
Nekoliko pitanja, uključujući telekomunikacije, energiju i nestale osobe, nerešena su.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 2
jama pod uslovom da njegovo nacionalno ime nosi fusnotu koja se odnosi na njegov
nerešen status.8
Dijalog je zaustavljen kasnije 2012., što je bila važna godina za unutrašnju politi9
ku. Vladajuća Demokratska stranka (DS) u Srbiji loše je prošla na parlamentarnim
izborima u maju, a predsednik Boris Tadić poražen je u pokušaju da bude reizabran
od strane Tomislava Nikolića iz strane desnog centra, Srpske napredne stranke (SNS).
Nijedna partija nije osvojila apsolutnu većinu i prepucavanja oko nove koalicije trajala
su mesecima. Ivica Dačić, lider Socialističke partije Srbije (SPS) postao je premijer u
julu predvodeći koaliciju sa SNS i nekoliko manjih partija.
Na Kosovu, supervizija Međunarodne Civilne Kancelarije, koju je kreirao Ahtisarijev plan, završila se 10. septembra.10 Razgovori o ustavnim amandmanima dizajniranim da dovedu snažnog, popularno izabranog predsednika zaustavljeni su zbog
tenzija između vladajuće koalicije i opozicionih stranaka. Premijer Hašim Tači borio
se sa sukobom između frakcija unutar njegove Demokratske Strane Kosova (Partia
demokratike e Kosovës, PDK). 29. novembra, njegov dugogodišnji rival, Ramuš
Haradinaj, vratio se, konačno oslobođen optužbi za ratne zločine, iz Haga. Haradinaj
i njegov Savez za budućnost Kosova (Aleanca për Ardhmërinë e Kosovës, AAK)
podržavaju dijalog podržavajući Tačijev položaj, ali Haradinaj ima ambicije da postane premijer. Pokret Samoopredeljenje (Vetëvendosje) održao je nekoliko nasilnih
demostracija protiv dijaloga koji void EU.
Zbog promena u regiji trebalo je nekoliko meseci tokom leta i rane jeseni da EU
razvije koncept koji bi oživeo diskusiju Kosovo-Srbija. Uz snažnu podršku SAD, Ešton
je pozvala visoke rukovodioce na razgovor. Srbija je odbila inicijalnu ponudu, koja je,
navodno, sadržala sporazume koje je sastavio Brisel, a strane trebalo da usvoje.11
Ešton je izdvojila nacrt i pridobila obe strane da se posvete razgovorima na visokom
nivou koji će se baviti problemima koje je najpre definisao Evropski Savet decembra
2011., a doradio decembra 2012., kao ključ napretka procesa priključivanja EU dveju
zemalja.12 Razgovori na nivou premijera su tu da postignu teške kompromise čiju
implementaciju, onda, treba da odrade do detalja tehničke radne grupe.
8
Fusnota glasi: “ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa UNSCR 1244/99
i mišljenjem MSP o deklaraciji nezavisnosti Kosova”.
9
EU je odobrila Srbiji status kandidata 1. marta 2012, delom zbog snage koncesija datih u dijalogu.
Vlada je iznenada raspisala predsedničke i parlamentarne izbore za 6. maj, a dijalog je obustavljen
tokom kampanje.
10
Videti Izveštaj Krizne Grupe br. 218, Oslobađanje Kosova: Preostali izazovi, 10. septembar 2012.
Ahtisarijev kratak “Izveštaj Specijalnog Izaslanika Generalnog Sekretara o budućem statusu Kosova”, Savet Bezbednosti UN, S/2007./168, 26. mart 2007., preporučio je međunarodnoj zajednici
nadziranu nezavisnost Kosova. Njegov mnogo duži “Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova” (CSP), S/2007./168/Add.1,sadržao je detaljni nacrt o tome kako bi Kosovom trebalo vladati interno. Termini “Ahtisarijev plan”, “plan” i “CSP” –koji se naizmence koriste u ovom izveštaju – se
svi odnose na ova dva dokumenta uzeta zajedno, čije odrerdbe regulišu unutrašnje uređenje Kosova
i inkorporirani su u ustav.
11
EU se nadala da će iskoristiti poslednje mesece u kancelariji Državnog sekretara SAD, Hilari Klinton
zbog njenih jakih interesa da na Balkanu pomeri strane ka teškim kompromisima. Ešton je opisala
agendu. sa najmanje osam pitanja koje je trebalo da reši Srbija i manjim brojem za Kosovo, predsedniku
Nikoliću i premijeru Tačiju na Generalnoj skupštini UN-a u Nju jorku septembra 2012. Intervjui
Krizne Grupe, viši srpski i EU zvaničnici, Beograd, 6. i 25. septembar 2012.
12
“Zaključci Saveta o proširivanju i procesima stabilizacije i pridruživanja ”, Savet za opšte poslove
EU, 11. decembar 2012. Evropski Savet (samit) usvojio je ove zaključke bez daljeg komentara na svojoj
sednici 14.-15. decembra. “Zaključci Saveta o proširivanju i procesima stabilizacije i pridruživanja”,
Savet za opšte poslove EU, 5. decembar 2011.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 3
Potreba za političkim razgovorima na visokom nivou dugo je već jasno u Beogradu
u Prištini.13 Oboje privlači sopstvena želja da počnu pregovore sa EU – za Beograd o
primanju, a za Kosovo o Stabilizaciji i priključivanju (SSP). Ali dok mnogi u Beogradu
žele da ponovo otvore pitanje statusa i granica Kosova, Priština traži prihvatanje
nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane suseda. Srž rasprave
je severno Kosovo sačinjeno od četiri opštine, uključujujući severnu Mitrovicu, kojim
vladaju Srbi koji su skoro potpuno van domašaja Prištine.
Po preuzimanju kancelarije u julu 2012., premijer Dačić je obećao da će u tehničke razgovore implentirati sve ugovore koje je sačinila prethodna vlada: o ZUG, regionalnom predstavjanju, slobodi kretanja, odredbi katastarskih evidencija i priznavanju univerzitetskih diploma, carinskim dokumantima Kosova, i civilnom registru.14
Identifikovanje modaliteta implementacije je još uvek izazov za njih, ali će se prave
poteškoće tek sada pojaviti pošto se razgovori pomeraju ka novoj teritoriji, daleko od
pitanja granica/međa u srce rasprave oko institucija severnog Kosova i uslovima u
kojima ljudi tamo žive.
Razgovori na visokom nivou već su pomogli da se Kosovo i Srbija međusobno malo
bolje shvate, ali ostaje rizik da će se pogrešno razumeti posle ohrabrujućeg i pomalo
iznenađujućeg ranog uspeha dijaloga. Priština može da zaključi da je Srbija konačno
ugledala svetlost i odustala od svoje donkihotovske kampanje protiv nezavisnosti Kosova. Beograd može shvatiti strpljenje i volju da se privremeno odrekne sprovođenja nekih
od svojih zakona Kosova kao signal da ono prihvata srpsku kontrolu nad Severom.
Na terenu, gde su obe strane nervozne, dovoljna je varnica da plane međuetničko nasilje.
Napadi su se pojačali tokom prvih šest nedelja 2013., posebno na severnom Kosovu.15
Većina je bila eksplozivnim napravama često bacanim na osobe smatrane povezanim
sa kosovskim institucijama koje pokušavaju da rade na Severu.16 Tenzije su bile na
vrhuncu kada je ručna granata bačena na srpsku kuću u etnički mešovitom delu
Severne Mitrovice povredivši dvoje male dece.17 Lokalni srpski zvaničnici tvrde da su
svi takvi incidenti deo kampanje “destabilizacije”.18 Neki sada zahtevaju naoružavanje organizacije civilne odbrane, opasan korak.19 Kosovska vlada za incidente krivi
lokalne srpske lidere i kriminalce koji, kažu oni, žele da blokiraju implenetaciju
rezultata dijaloga.20
13
Krizna Grupa je pozvala na “sveobuhvatne i inkluzivne političke razgovore između Kosova i Srbije
uz učešće lidera zajednice Severnog Kosova, koji bi, eventualno, doveli do rešavanja vladavine Severom i
normalizaciji i priznavanju između Srbije i Kosova”. Izveštaj Krizne Grupe, Uz malo dobe volje, op. cit.
14
Tekst o sporazumima dostupan je na vebsajtu srpske vlade (www.srbija.gov.rs) na engleskom i
srpskom.
15
Napadi uključuju bacanje eksplozivnih naprava na kontrolnu tačku kosovske policije u Mitrovici
3. februara 2013.; bacanje eksplozivne naprave na poljoprivrednu apoteku u Leposaviću 4. februara
2013.; bacanje eksplozivne naprave na vozilo vlasnika hotela ‘Saša’ u Mitrovici 18. januara 2013.;
takođe, bilo je nekoliko napada na vozila zaposlenih u Administrativnoj kancelariji Severne Mitrovice koju finansira vlada Kosova. Nekolikoi osoba su bile žrtve višestrukih napada. Prodavnica i automobil vlasnika male poslastičarnice bili su meta 10. januara 7. februara 2013.
16
“Česti napadi na radnike kosovske administracije”, Pressonline, 3. februar 2013. Oni zahtevaju
jače garancije bezbednosti.
17
“Kosovo: Deca Ranjena u Eksploziji” B92, 5. february 2013.
18
“Nedeljković: Cilj incidenata destabilizacija severa Kosova”, Tanjug, 18. januar 2013.
19
“Pantić: Prekinuti kontakt sa Kforom i Euleksom”, Telegraf, 4. februar 2013. Civilna odbrana je
nenaoružana, uniformisana srpska organizacija koja pomaže u hitnim situacijama i tokom prirodnih
npogoda.
20
Izjava premijera Hašima Tačija na sastanku vlade koji je snimala televizija, 29. januar 2013.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 4
Tenzije su narasle i u većnsko albanskoj Preševskoj dolini u Srbiji početkom 2013.21
20. Januara policija je uklonila kontroverzni spomenik palim albanskim borcima.
Solidarišući se sa svojim rođacima u Preševu, Kosovari su napali srpska groblja i
spomenike na nekoliko lokacija na Kosovu. Vlada u Prištini reagovala je brzo raspoređujući više policije, disciplinskim kaznama za policajce koji nisu vršili dužnost zaštite i ponudama da finansiraju rekonstrukciju. 26. Januara hiljade su protestovale
mirno u Prištini na mitingu koji je organizovalo Vetëvendosje pod sloganom “Pravda
za Preševo, ne pregovorati sa Srbijom”.22
21
Preševska doloina se sastoji od srpskih opština Preševo, Bujanovac i Medveđa; albanska populacija broji oko 57 600; ima oko 25 000 Srba. Izveštaji Krizne Grupe br.116, Mir u Preševu: popravka
na brzinu ili dugoročno rešenje, 10. avgust 2001.; br.152, Krhki mir Južne srbije, 9. decembar 2003.
22
Videti “Pritužbe iz Preševa i razgovori Kosovo-Srbija”, Krizna Grupa “Balkan Regatta” blog (www.
crisisgroupblogs.org), 1. februar 2013.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
II.
strana 5
Početna tačka
Skoro dve godine posle početka dijaloga posredstvom EU Srbija i Kosovo se i dalje
ne slažu oko statusa Kosova i njegove mogućnosti da nastupa na međunarodnoj sceni; oko bilateralnih odnosa; i oko srpske zajednice na Kosovu posebno u severnim
opštinama. Srbi sa severa Kosova imaju sopstvene interese i poglede koji se često
loše razumeju od strane, a povremeno su veoma različiti od onih zvaničnog Beograda. Spoljni igrači, čak i države članice EU, od kojih pet ne priznaje Kosovo, imaju
sopstvene preference.23
Ključni termini imaju jedno značenje u Beogradu, a drugo u Prištini. Za zvaničnike Kosova (i EU), “normalizacija odnosa” – glavni cilj Brisela – označava priznanje u
svemu sem u imenu. Implicira ne samo poboljšane bilateralne veze, nešto što veoma
liči na normalan odnos država-država, već i srpski pristanak na eventualno članstvo
Kosova u UN, EU i ostalim međunarodnim telima i saradnju na širenju institucija
Kosova na Severu. Odnos između Istočne i Zapadne Nemačke između 1972. i 1990.
je, iako kontroverzan, često citiran model.24 Ipak, za Beograd, “normalizacija odnosa” znači bolje bilateralne veze, zaštitu srpske zajednice na Kosovu, zadržavanje
mogućnosti vetoa na međunarodna članstva Kosova i nepriznavanje unilateralno
proglašene nezavisnosti.25 Obe strane se slažu da je cilj normalizacija, ali upiru prstom
u različitim pravcima.
Neka od pitanja kojima se bavi “tehnički dijalog” posredstvom EU (mart 2011.februar 2012.) nisu još u potpunosti razrešena, ali je iskustvo približilo dve strane i
smanjilo jaz između njihovih pozicija.26 Priština tereti Srbiju da ”rutinski” nije uspela
da implementira ugovore, ali da je ipak dobila status kandidata za EU u martu 2012.
Žalba ima osnovu. Implementacija od strane Srbije do sada je spora i nejednaka; čak
ju je i član vlade opisao kao “neozbiljnu”.27 Iskustvo tehničkog dijaloga objasnilo je
potrebu za angažovanjem na višem političkom nivou.
Nikakv napredak u praktičnim pitanjima ne može da premosti jaz između agendi
Kosova i Srbije. Lideri Kosova misle da učestvuju u pregovorima država-država. Niihove kolege iz Beograda označavaju ih kao dijalog između srpskog i albanskog naroda
u kom oni predstavljaju Srbe sa severa Kosova.28 Priština nije uključila Srbe iz vladajuće koalicije u svoj pregovarački tim već je posegla za dominatno albanskim opozi-
23
22 države članice EU priznaju Kosovo; pet – Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija –ne
priznaju.
24
Grundlagenvertrag (Bazični sporazum) od 21. decembra 1972. regulisao je odnose između Federalne Republike Nemačke (FRN) i Demokratske Republike Nemačke (DRN) do ujedinjenja 1990.
Dve države nisu formalno priznavale jedna drugu, a vlada FRN zadržala je formalnu tvrdnju da
predstavlja celu Nemačku, ali su se saglasile da međusobno poštuju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost; da nijedna ne može zastupati drugu na međunarodnom nivou; da će se DRN pridružiti UN i ostalim međunarodnim organizacijama; i da će uspostaviti permanetna predstavništva
(Staendige Vertretungen, u suštini ambasade po svemu, sem po imenu) u prestonicama.
25
Intervju Krizne Grupe, viši srpski zvaničnik, Beograd, 24. decembar 2012.
26
Intervjui Krizne Grupe, srpski i EU zvaničnici, Beograd i Brisel, septembar-decembar 2012.
27
Intervju Krizne Grupe, član bivše srpske vlade, Beograd, 16. novembar 2012.
28
“Crvena linija je jednostavna: ono što je neprihvatljivo za sever, neprihvatljivo je za nas. Više smo
voljni da prihvatimo nešto što je protiv Srbije u apstraktnim pojmovima nego nešto što je. protiv
[interesa] Srba na Severu”. Intervju krizne Grupe, član Srpskog parlamentarnog komiteta o Kosovu,
Beograd, 20. septembar 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 6
cionim strankama. Beograd razgovore takođe smatra delom dijaloga sa Kvintom,
grupom uticajnih zemalja koje se posebno interesuju za pitanje Kosova.29
A.
Kosovo
Za Kosovo, cilj dijaloga je završavanje procesa koji su njegovi lideri pokrenuli kada
su se saglasili sa predlogom o nadgledanoj nezavisnosti koji je izneo specijalni izaslanik UN i bivši predsednik Finske Marti Ahtisari.30 Članstvo u UN je konačni cilj;
privremen uz rast broja država koje ga priznaju.31 Sledeći prioritet je integracija severnog
Kosova i njegove granice sa Srbijom u pravni poredak.
Pod međunarodnim pritiskom, Priština je prihvatila veze između srpskih opština
na Kosovu i Beograda (“vertikalne veze”), ali odbila instituciju koja udružuje te opštine (“horizontalne veze”) koja bi mogla da kreira odvojen srpski entitet.32 Ona je
kategorički bila protiv kreiranja bilo kog vida srpske autonomije na Kosovu.33 Čeitiri
severne opštine imale bi ista ovlašćenja kao i šest južnih, većinsko srpskih, a Mitrovica bi imala dodatne kompetence za više obrazovanje i sekundarnu zdravstvenu
negu.34 Tokom prošle godine neki u vladi počeli su da govore o “rastegnutoj” verziji
Plana koja ne bi zahtevala promene ustava već bi dozvolila severnim opštinama da
daju ovlaščenja posredno izabranom regionalnom telu.35
29
Intervjui Krizne Grupe, viši srpski zvaničnici, Beograd, 2011.-2012. Kvinta obuhvata Francusku,
Nemačku, Italiju, UK i SAD.
30
Mnogi u Prištini veruju da je Ahtisarijev predlog kreirao ugovor između Kosova i međunarodne
zajednice. Ovako gledano, lideri Kosova odradili su svoj deo implementiranjem delova ustava koji je
Ahtisaari nacrtao i sada je na međunarodnij zajednici da garantuje punu nezavisnost i suverenitet
Kosova. Intervjui Krizne Grupe lideri kosovske vlade i opozicije, Priština 2012.
31
Kosovo traži članstvo u specijalizovanim agencijama UN-a kao što su Obrazovna, Naučna i Kulturna
Organizacija UN-a (UNESCO) i Međunarodna Unija Telekomunikacija (MUT). Neke od ovih otvorene su državama koje nisu članice UN-a; države koje nisu članice UN-a mogu se pridružiti MUT uz
pristanak dve trećine članstva (ustav MUT, član 2c). Članstvo u njima konstituiše priznavanje
državnosti u cilju potpisivanja ugovora datom na uvid Generalnom Sekretaru UN-a. Kosovo takođe
traži članstvo u Savetu Evrope i ostalim međunarodnim organizacijama kao i učešće u međunarodnim
sportskim događajima. Intervju krizne Grupe, zvaničnik vlade Kosova, Priština, 29. oktobar 2012.
Broj država koji priznaje Kosovo je između 94 i 98. Krajem 2012., Kosovo je postalo član Evropske
banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD).
32
Rukovodstvo Kosova plaši se nagrizajućeg efekta srpskog entiteta unutar svojih granica posebno
od razgovora 2005.-2006. koji su doveli do Ahtisarijevog plana; videti Evropski Izveštaj Krizne
Grupe br.182, Kosovo: Bez dobre alternative Ahtisarijevom planu, 14. maj 2007. Mnogi ekpserti
koji se dugo bave balkanom delili su rasprostranjeno uverenje da će horizontalne veze između severa i
Srbije stvoriti entitet kao što je Republika Srpska (RS) u Bosni i osakatiti novu državu. Videti izvor
iz ambasade SAD u Beču (neklasifikovan), 23. mart 2006., objavio WikiLeaks: Marti Ahtisari “je,
ipak, naglasio srpskoj delegaciji da ne može biti odvojenog srpskog entiteta i da svaka ‘vertikalna
veza’ sa Beogradom mora da bude usmerena ka problemima, transparentna i u saglasnosti sa pravnim
sistemom i strukturom Kosova”.
33
Već 2007., zvaničnik Kosova je rekao, “naše crvene linije nisu bile srpski entitet, ni treći sloj administracije i Ahtisari nas je podržao”. Intervju Krizne Grupe,član pregovaračkog tima Kosova, Priština,
9. februar 2007., citirano u Izveštaju Krizne Grupe, Kosovo: Bez dobre alternative Ahtisarijevom
planu, op. cit., p. 25.
34
CSP, op. cit., Aneks III, član 4.
35
CSP dozvoljava opštinama da formiraju “partnerstva” na čelu sa “organima odlučivanja
sastavljenih od predstavnika koje imenuju skupštine opština članica” kroz koja mogu da ostvare
mnoga od svojih ovlašćenja; ibid, Aneks II, član 9.1. Priština odbija izabranu skupštinu takvog tela.
Intervju Krizne Grupe, zvaničnici Kosova, Priština, oktobar 2012. 14. januar 2013., vlada Kosova
izdala je smernice i ciljeve dijaloga, ponovivši ove tačke i naglašavajući da “mi razumemo da Srbija
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 7
Mnogi kosovski lideri tvrde da bi revizija jednog dela Ahtisarijevog plana značila
re-otvaranje čitave stvari: “Ako se plan promeni, počećemo ponovo od početka.”36
Oni upozoravaju da će, ukoliko Srbi na Severu dobiju više kroz razgovore, biti neophodno oduzeti neka od prava koja su data Srbima na Jugu.37 Ipak, ovaj pogled je
selektivan: zaista re-otvoriti Ahtisarijev plan značilo bi staviti nezavisnost u pitanje,
korak o kome ne razmišlja ni jedan lider Kosova. Potpuno usvajanje plana bilo je cena
nezavisnosti koju je Priština platila znanjem da potpuno međunarodno priznavanje
nije garantovano.38
Viši zvaničnici Kosova sve više pričaju o reciprocitetu između prava datih Albancima i Srbima. Oni tvrde da ako Priština treba da razmatra bilo koja nova prava za
Srbe, Srbija treba najpre da da iste beneficije preševskim Albancima.39 Opozicionar
član pralamenta objasnio je: “Ukoliko Beograd želi više za Sever, mi moramo da
vidimo (takođe više) na teritoriji Preševa. Standarde ljudskih i prava manjina koje
Srbija primenjuje u Preševu mi ćemo primenjivati na Severu”.40 Drugi se žale da
Kosovo daje više prava srpskoj zajednici nego što ima mnogo veća albanska manjina
u Makedoniji po Ohridskom sporazumu iz 2001. Viši albanski politčar u Makedoniji
rekao je da će, ukoliko severno Kosovo dobije poseban status, albanske opštine u
Makedoniji tražiti isto.41
Kontroverzno uklanjanje spomenika palim borcima borbe za nezavisnost iz doline
2001. od strane Srbije. 20. januara 2013. ojačalo je ove pozive na “reciprocitet”.42 Vlada
u Prištini odbila je zahtev srpskog predsednika Nikolića da mu se dozvoli da poseti
većinsko srpski grad Gračanicu na centralnom Kosovu tog meseca, govoreći da najpre
Beograd mora dozvoliti put u Preševo zvaničniku Kosova.43 Širi pristup obrazovanju
i udžbenici na albanskom, priznavanje diploma i potpuna sloboda kretanja preko
granice, neki su od zahteva Albanaca iz Preševa.44
Mnogi kosovski lideri kategorički se protive ponovnom otvaranju Ahtisarijevog
plana, ili ustava u koji je inkorporirano mnogo njegovih odredbi zato što, kažu oni,
nikada neće steći dvotrećinsku većinu koja im je potrebna u parlamentu da bi se
ne može priznati nezavisnost Kosova na kraju ovog procesa, zato je od suštinske važnosti da se Kosovu garantuje članstvo u UN kako bi se otvorio siguran put ka članstvu u NATO i EU”.
36
Intervjui Krizne Grupe, viši savetnik vlade, podpredsednik PDK, član skupštine, Prišitna, novembar 2012.-februar 2013.
37
Komentari sa okruglog stola koji je organizovao Projekt Etnički Odnosi (PEO) Kosovo i Institut
demokratija za razvoj (D4D), Priština, 14.-15. april 2012.
38
Postoji mnogo frustracije na Kosovu oko činjenice da, iako je Ahtisarijev plan inkorporiran u zakon, nije odobren od strane Saveta bezbednosti UN-a, a severno Kosovo ostaje van kontrole
Prištine. U leto 2012., Skupština Kosova tesnom većinom donela je zakone o kulturnom nasleđu
Prizrena i Velike Hoče koji su bili deo Ahtisarijevog plana; građanske organizacije pisale su peticije i
organizovale proteste protiv zakona.
39
Intervjui Krizne Grupe, članovi vlade Kosova, Priština, 25. septembar 2012.; članovi PDK i Demokratske lige Kosova (Lidhja demokratike e Kosovës, LDK) predsedništva stranaka, oktobarnovembar 2012.; primedbe iznete tokom okruglog stola Savet za inkluzivnu vladu (SIV), Priština
10. decembar 2012.
40
Intervju Krizne Grupe, član parlamenta, Priština, novembar 2012.
41
Intervju Krizne Grupe, ministar u vladi Makedonije, Skoplje, 22. januar 20112. Za Ohrid, videti
izveštaj Krizne Grupe br.212, Makedonija: deset godina posle konflikta, 11. avgust 2011.
42
“Nevolje u Preševu i razgovori Kosovo-Srbija”, op. cit. Kao posledica, Kosovari su uništili spomenik
Drugog Svetskog Rata u Vitiju i oštetili druga srpska mesta.
43
Tweet Vlora Çitaku, @vloracitaku, Ministar za evropske integracije, 4. januar 2013.
44
“Nevolje u Preševu i razgovori Kosovo-Srbija”, op. cit.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 8
doneli nepohodni amandmani.45 Ali takođe ističu da je sadašnji ustav oličenje svih
političkih vrednosti koje su Kosovu potrebne da napreduje kao moderna država. Ovo
uključuje neophodno uzimanje u obzir prava manjina, ali takođe i da manjine moraju postupati unutar zajedničkog političkog sistema, a ne kroz odvojene, autonomne
institucije. Krucijalno, takođe, uključuje i mehanizme kontrole i ravnoteže neophodne za demokratsku državu zasnovanu na vladavini prava. Revizija ili napuštanje pod
pritiskom Beograda, mnogi se plaše, bacilo bi Kosovo nazad na ratne vrednosti
Oslobodilačke Vojske Kosova i vladavinu moćnika.46
B.
Srbija
Iako se inicijalno pretpostavljalo da će nova vlada nacionalista i socijalista u Srbiji
biti konzervativnija u odnosu na Kosovo od bivše koju je predvodila Demokratska
stranka (DS), pokazuje se da je ona u jednakoj meri posvećena napretku kako bi poboljšala svoju evropsku perspektivu. Za predsednika Tomislava Nikolića “cilj je dobiti
datum za početak razgovora sa EU o primanju, ali ne ponižavati se da bi se dobio, ili
ponižavati narod ili odustati od sopstvenog suvereniteta”.47
Sredinom januara 2013. srpska vlada je usvojila, a parlament odobrio, platformu
za razgovore sa Prištinom.48 Radikalno je odstupila od prethodnog razmišljanja prihvatajući teritorijalni integritet Kosova i jurisdikciju nad Severom.49 Platforma poziva
na kreiranje “Autonomne zajednice srpskih opština”, uključujući i Sever i šest većinsko
srpskih opština drugde na Kosovu.50 Zajednica bi imala široka samopuravna ovlašćenja ali bi bila integrisana u pravni sistem Kosova i primenjivala zakon Kosova. Ipak,
platforma I rezolucija parlamenta ponavljaju tradicionalno odbijanje nezavisnosti
Kosova od strane Srbije tretirajući entitet kao srpsku autonomnu provinciju kojom
vladaju “provizorne samoupravne institucije”.51 U stvari, srpska vlada pokušava da
45
Intervjui Krizne Grupe, PDK, LDK i AAK članovi skupštine, novembar 2012.-januar 2013.
Intervju Krizne Grupe, član vlade Kosova, Priština, maj 2012.
47
“Paralelne institucije zameniti novima”, B92, 15. februar 2013.
48
Parlament je usvojio rezoluciju kojom se odobrava platforma vlade 13. januara posle izuzetne
celodnevne debate; platforma je bez datuma, ali završena je ubrzo posle rezolucije. Vlada je pustila u
javnost raniju verziju pripremljenu u kancelariji predsednika Nikolića u decembru; kopija je učinjena
dostupnom na blogu Peacefare (www.peacefare.net). Vlada je izostavila nekoliko kontroverznih tačaka
uključujući tu zahtev da “ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori” i predlog da se Kosovo demilitariše i pozovu oružane snage Albanije, Srbije i “Evrotrupe” da zajedno garantuju sigurnost.
49
Predstavnik mađarske manjine u Srbiji primetio je da su “se stvari radikalno promenile u
poslednjih šest meseci”, i da je ovo “početak kraja dogme i o Kosovu i o EU”. Balint Pastor, transkript
sednice srpske vlade, 12. januar 2013. “I Srbija i EU”, bila je politika bivšeg predsednika Borisa
Tadića, koji je tvrdio da se Srbija može priključiti EU bez odricanja Kosova.
50
Ovo su Gračanica, Klokot, Novo Brdo, Parteš, Ranilug i Štrpce. Sve sem Štrpca kreirala je vlada
Kosova, implementiranjem Ahtisarijevog plana, od teritorije koja je prethodno pripadala većinsko
albanskim opštinama. Takođe traži blaži “poseban status” za srpske enklave u većinsko albanskim
regijama i “poseban ugovorni odnos” između Srpske Pravoslavne Crkve i Prištine. Platforma ne
pominje Ahtisarijev plan, ali ovlašćenja koja traži za enklave odgovraju onome što je plan ponudio
većinsko srpskim opštinama uz dodatak biranja sudija u lokalnim sudovima. Videti izveštaje Krizne
Grupe, Kosovo i Srbija posle MSP, op. cit. i Oslobađanje Kosova op. cit.
51
Misija UN na Kosovu (UNMIK) skovala je termin da pokrije vladajuće institucije koje je kreirala u
Prištini. Nacrt platforme ne pominje UNMIK eksplicite, ni njegov mandat ni Rezoluciju Saveta Bezbednosti 1244, sve prethodno ključne tačke razgovora za Srbe. Naglašava da je Srbija već proširila
“ograničen pravni i međunarodni subjektivitet i legitimitet” prištinskih institucija.
46
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 9
prihvati i radi sa de facto realnošću suverenog Kosva stavljajući na stranu de jure
priznavanje nezavisnosti.
Beograd je zaključio da je njegova kosovska politika “sterilna i neefikasna i da ne
vodi rešenju”; umesto da vodimo “bitke koje ćemo izgubiti” oko statusa, Srbija bi
trebalo da “void bitke koje čemo dobiti” oko prava Srba na Kosovu.52 Nova strategija
je takođe pokušaj da se Priština stavi u odbrambeni položaj naglašavajući probleme
kao što su povratak izbeglica, prava manjina i imovinske zahteve. Ali, platforma je
većinom odbijena od strane Prištine i država članica EU kojima se nisu svidela poređenja između Severa i Katalonije (Španija) i opis Kosova kao autonomne provincije
unutar Srbije.53
Suština nove strategije je pokušaj da se kreira set institucija koje će vladati što
većim mogućim brojem oblasti naseljenim Srbima, formalno članovima kosovskog
sistema ali sa malo kontakata sa Prištinom.54 “Cilj je osnivanje vladajućih institucija
[na Kosovu] koje bi bile priznate od svih strana koje učestvuju u procesu”.55
Beograd želi da kosovski Srbi kreiraju autonomni entitet koji Priština može da
prihvati i inkorporira u sopstveni pravni sistem.56 “Autonomna Zajednica” koju
predlaže, uključivala bi sve većinsko srpske oblasti, ne samo one na Severu. Odvajanje statusa severnih i južnih srpskih regija do sada je bio kamen temeljac srpske
politike.57 Davanje autonomije južnim većinsko srpskim opštinama, sada integrisanim u kosovski sistem, bilo bi, iz perspective Prištine, korak unazad.58 Zajednica ne
bi bila teritorijalno susedna i ne bi mogla da se lako otme od Kosova. Ali grupisanje
južnih Srba sa rodbinom sa severa odvojilo bi ih od Prištine i oslabilo Samostalnu
liberalnu stranku (SLS), jedinu značajnu srpsku stranku na Kosovu koja potpuno
prihvata nezavisnost Kosova.
Do skoro, opcija koju je preferirala većina rukovodstva u Beogradu bila je međunarodna konferencija koja bi vodila sveobuhvatnom sporazumu koji bi uključivao
razmenu teritorija (sevrno Kosovo za Preševsku dolinu) i međusobno priznavanje;
neki, uključujući premijera Dačića, i dalje favorizuju ovo.59 Međunarodni odgovor
bio je jedinstveno negativan zbog brige o uticaju koje promena granica može da ima
na Makedoniju i Bosnu.60 Uz odbijanje razmene teritorije međunarodni zvaničnici
umanjuju važnost nepriznavanja od strane Srbije, podstiču Beograd da sarađuje sa
52
Ivica Dačić, premijer Srbije, transkript sednice srpskog parlamenta, 12. januar. 2013. “Dok mi
raspravljamo o rezolucijama i deklaracijama proces utvrđivanja nezavisnosti Kosova traje godinama
od 1999. …. Vladavina Srbije Kosovom je potpuno nestala”. Ibid.
53
Intervjui Krizne Grupe, ambasadori država članica EU, Brisel, 8. i 12. februar 2013.
54
Intervju Krizne Grupe, viši srpski zvaničnik, Beograd, 24. decembar 2012.
55
“Politička platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u
Prištini”,vlada Srbije, januar 2013.
56
Dačić je naglasio da je Srbija pogrešno mislila da može unedogled da održava svoje opštinske,
regionalne i bezbednosne službe u Srbima naseljenim oblastima na Kosovu, uprkos međunarodnim
protivljenju. “Srpske institucije se isključuju … a Srbi nisu stvorili sopstvene autonomne institucije”,i
“Beograd se nije poneo korektno prema njima i nije im savetovao da stvore sopstvene institucije. To
je sužtina čitave stvari.” Transkript sednice srpskog parlamenta, 12. januar 2013.
57
Intervjui Krizne Grupe, sadašnji i bivši zvaničnici srpske vlade, Beograd, Mitrovica, 2012.
58
Beograd nastavlja da finansira šlkole, medicinske centre, penzione i ostale službe u ovim regijama
preko svojih paralelnih opštinskih “vlada”; videti Izveštaj Krizne Grupe, Oslobađanje Kosova, op. cit.
59
Intervju Krizne Grupe, 16. novembar 2012. Prethodna srpska vlada privatno je favorizovala razmenu ali nije insistirala otvoreno na njoj; Dačić i ostali u sadašnjoj vladi javno se zalažu za razmenu
teritorija. Videti, takođe, Izveštaj Krizne Grupe br.206, Kosovo i Srbija posle mišljenja MSP, 26.
avgust 2010., str. 12-17 za diskusiju implikacija razmene.
60
Intevjui Krizne Grupe, zvaničnici Nemačke, UK i SAD, Beograd, Brisel, Vašington, 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 10
kosovskim institucijama u praksi i naglašavaju da više Srba živi južno od Ibra nego
na Severu.
Rezolucija parlamenta drži se stare formule, protiv je prihvatanja “unilateralno
proglašene nezavisnosti” što implicite ostavlja otvorenom mogućnost priznavanja
Kosova kada se postigne dogovor.61 Viši zvaničnik je rekao: “mi ne krivimo Kosovo za
proglašenje nezavisnosti; krivimo ih zato što su to učinili bez sporazuma [sa nama]; …
sada i oni i mi imamo probleme: mi sa EU, oni sa UN”. Ipak, kako se Srbija prilagođava međunarodnom pritisku na saradnju, učvršćuje se u svom protivljenju priznavanja. Čak i najumereniji članovi parlamanta sada obećavaju da Srbija nikada neće
priznati nezavisnost Kosova, ni pod kojim uslovima.62
C.
Sever
I dok 55 000-65 000 Srba zvanično ne učestvuje u razgovorima posredstvom EU oni
su grupa na koju se najviše utiče. U svom izveštaju iz novembra 2012. Specijalni predstavnik Generalnog Sekretara UN, Farid Zarif, “naglasio je važnost davanja [Srbima
severnog Kosova] potpunih informacija da bi ih uverili da su njihovi legitimni interesi u potpunosti uzeti u obzir tokom napora da se postigne politički napredak”.63 EU,
takođe, poziva obe strane da poštuju “određene potrebe lokalne populacije” koja živi
na Severu.64 Evropska Komisija (EK) rekla je oktobra 2012: “rešavanje problema na
severnom Kosovu istovremeno poštujući teritorijalni integritet Kosova i određene
potrebe lokalne populacije” trebalo bi da bude “suštinski element” neophodnog
“napretka u odnosima” između Kosova i Srbije.65
Ipak, lokalno mišljenje stoji čvrsto protiv dijaloga jer postoji osećaj da je život
postao nepouzdaniji i teži i manje predvidljiv od početka razgovora.66 Neki međunarodni posmatrači slažu se da: “Ukoliko se dijalog poboljša, stvari na terenu će se
pogoršati”, pre nego što se poboljšaju, a “KFOR će još više biti potreban” da se bavi
mogućim nemirima i nasilnim otporom.67
Lideri severa često misle da ih lažu izmišljenim eufemizmima koji maskiraju
kompromise koje su odbili. Sagledavaju razgovor o normalizaciji, unapređenje vladavine prava uvođenjem kosovske policije i sudova, ili slobodu kretanja za međunarodne misije kao nešto što je protiv njihovih interesa. Bilo koji uspešan pristup sukobu
oko severnog Kosova zahteva pridobijanje lokalne populacije što, zauzvrat, znači
iskreniju strategiju komunikacije svih strana, posebno Beograda.
Iako bi Srbi sa severa Kosova više voleli da njihove opštine izađu iz dijaloga kao
deo Srbije, njihovo poverenje u rukovodstvo Beograda je oslabilo jer misle da je ono
61
“Rezolucija narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za političke razgovore sa
privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji”.
62
Aleksandar Jugović, član Srpskog pokreta obnove (jedan od svega nekoliko koji otvoreno pozivaju
na implementaciju svih nestatusnih delova Ahtisarijevog plana), transkript sednice srpskog parlamenta,
12. januar 2013.
63
6872. sastanak, Savet Bezbednosti UN, S/PV.6872, 27. novembar 2012.
64
Zaključci Saveta za opšte poslove, op. cit.
65
“Strategija proširenja i glavni izazovi 2012.-2013”, Evropska Komisija, 10. oktobar 2012. Na drugim poljima komesar za proširenje Štefan Füle bio je direktniji i govorio o radovanju “članstvu
Kosova u Evropskoj Uniji”. Štefan Füle, “Evropska Budućnost Kosova”, govor koji je označio kraj
nadzirane nezavisnosti Kosova, Priština, 10. septembar 2012.
66
Intervjui Krizne Grupe, lokalni zvaničnici, Leposavić, Mitrovica, Zubin Potok i Zvečan, 2012-2013.
67
Intervju Krizne Grupe, ambassador države članice NATO-a, Brisel, 7. decembar 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 11
suviše popustljivo.68 Njihovo rukovodstvo često navodi tri glavne crvene linije: bez
granica i plaćanja carinskih dažbina za robu koja se konzumira lokalno; bez registarskih tablica Kosova; i sve srpske institucije moraju ostati.69 Oni se pozivaju na populacioni legitimitet pošto su na lokalnim izborima 14.-15. februara 2012. ubedljivom
većinom odbacili inistitucije “takozvane Republike Kosovo”.70
Bivša i sadašnja srpska vlada instruirali su Srbima severa Kosova da izbegavaju
nasilje, a ovi su internalizovali poruku.71 Velika, nova baza KFOR-a u Jagnjenici,
mesto dugog i naislnog sukoba sa lokalnim Srbima krajem 2011., sprečava dalje
pokušaje postavljanja barikada.72 Umesto toga, postoje znaci da Srbi sa severa pokušavaju da preuzmu političku inicijativu posle godina refleksivnog priklanjanja Beogradu. Neki razmišljaju o deklaraciji nezavisnosti od Kosova po modelu deklaracije
samog Kosova iz 2008.73 Tvrde da su našli podršku u savetodavnom mišljenju Međunarodnog Suda Pravde (MSP) iz 2010. koji je zaključio da deklaracija Kosova nije
prekršila međunarodno pravo ili prekršila Rezoluciju Saveta Bezbednosti UN 1244.74
D.
EU
Posrrdovanje EU između Srbije i Kosova – kojima je ponuđena perspektiva za članstvo – ima za cilj da iskoristi moć procesa proširenja kako bi postigla rešenje bilateralnog konflikta.75 Pristup EU dijalogu je: podržati teritorijalni integritet Kosova
ostajući ugl. neutralnim u vezi sa njegovom nezavisnošću i suverenitetom. Njeno
posredovanje je u početku tražilo da “promoviše kooperaciju, postigne napredak na
putu ka Evropskoj Uniji i unapredi život naroda” tehničkim razgovorima o pitanjima
od zajedničkog interesa.76
Međutim, dijalog se sve više fokusirao na normalizaciju bilateralnih odnosa. Prema
nekim uticajnim državama članicama, posebno Nemačkoj, normalizacija bi trebalo
da vodi ka ranom članstvu Kosova u UN: “Ne možemo čekati deset ili petnaest godi-
68
Videti Izveštaj Krizne Grupe, Uz malo dobre volje, op. cit., str. 1-2, 6-7.
Intervju Krizne Grupe, opštinski zvaničnik, Leposavić, 29. avgust 2012.
70
Krizna Grupa je posmatrala glasanje na nekoliko mesta na Severu; između ostalog, primer je
pokazao kapacitet da se izbori organizuju bez pomoći ili odobrenja Beograda. Tvrdilo se da je izlaznost
bila oko 75 odsto, sa oko 99 odsto glasova “ne” kosovskim institucijama.
71
Intervjui Krizne Grupe, srpski međunarodni zvaničnici, Beograd, severno Kosovo, 2011.-2012.
72
Postoje tri puta koji vode u Zubin Potok, dva kotrolišu baze KFOR-a (Jagnjenica i srpska granica
kod Brnjaka), a jedan ide kroz južnu Mitrovicu. KFOR tako može da blokira pristup Zubinom Potoku
kad mu je volja.
73
Intervju Krizne Grupe, političari severnog Kosova, Beograd, 14. novembar 2012.
74
MSP nalazi da“autori deklaracije (Kosova) nisu postupili … u svojstvu institucije stvorene od strane
i ovlašćene da deluje unutar [pravnog poretka UNMIK-a i rezolutcije 1244] već su se odlučili da usvoje
mere, značaj i efekte koji leže van pravnog poretka”, u svojstvu “demokratski usvojenih lidera našeg
naroda”. “U skladu sa međunarodnim pravom unilateralnog proglašenja nezavisnosti u vezi sa
Kosovom”, Savetodavno mišljenje MSP, 22. jul 2010., paragrafi 105, 107. Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1244 završila je rat na Kosovu, dodelila bezbednosane dužnosti NATO i kreirala privremenu
administrativnu misliju (UNMIK) da vlada Kosovom dok se čeka razrešenje statusa.
75
EU kao posrednik ima značajnu prednost jer obe strane teže članstvu; ni jedna ne može sebi da
priušti da se udalji od Brisela ili ključnih država članica. I Beograd i Priština vide međunarodnu
zajednicu –posebno EU i SAD – naklonjenijim Kosovu, ali za pet država EU koje nisu priznale
nezavisnost smatra se da podržavaju poziciju Beograda.
76
“Zahtev za savetodavno mišljenje Međunarodnog Suda Pravde o tome da li je unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom”, Generalna Skupština UN, A/64/
L.65/Rev.1, 8. septembar 2010.
69
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 12
na” na ovo.77 Države koje ne priznaju nezavisnost podržavaju mere koje unapređuju
život Kosovara bez kreditiranja međunarodnog legitimiteta državnosti Kosova.78
Države članice EU nisu se saglasile oko definicije normalizacije do decembra
2012. Sada se definiše kao: Kosovo i Srbija “čine nepovratni napredak ka stvaranju
struktura na severnom Kosovu koje obezbeđuju bezbednosne i pravosudne potrebe
lokalnog stanovništva … na način koji osigurava funkcionalnost jedinstvene institucionalne i administrativne postavke unutar Kosova poštujući posebne potrebne
lokalnog stanovništva”.79 Ovo su srednjeročni ciljevi; dodatni koraci će se definisati
“u kontekstu nacrta za sprovođenje budućih pregovora o priključivanju sa Srbijom” i
“sledećim koracima na evropskom putu Kosova”. Države članice takođe su zahtevale
da Srbija sarađuje sa Kosovskom Policijom i obezbedi podršku sudu u Mitrovici dok
bi Priština iz daljine trebalo da razvije plan za severno Kosovo.80
Kratkoročno, EU je postavila uslove koji su, u stvari, najveći deo agende dijaloga
da bi Srbija počela razgovore o pridruživanju, a Kosovo pregovore SSP. Idealno bi
bilo do juna 2013:81

Implementirati iskreno, s dobrom voljom dogovoreno u ranijem delu tehničkog
dijaloga. Ovo uključuje postavljanje zajedničkih položaja na graničnim prelazima,
saradnju na carini, obezbeđivanje slobode kretanja i nekoliko drugih pitanja;82

Dozvoliti Kosovu učestvovanje u regionalnim organizacijama po sporazumima
gde je ono definisano uz fusnotu koja se odnosi na Rezoluciju Saveta bezbednosti
UN 1244 i savetodavnim mišljenjem MSP;

Pridržavati se uredbi Sporazuma o energetskoj zajednici i tretirati “kao urgentnu
stvar” pitanje na koje se obratila pažnja u Obrazloženom mišljenju sekretarijata
energetske zajednice;83

Rešiti sukob oko telekominukacija uključujući mobilne operatere i međunarodni
pozivni broj za Kosovo; i
77
Intervju Krizne Grupe, diplomata države članice EU, Priština, 21. novembar 2012.; takođe intervju,
nemački ambassador u Srbiji, na www.tanjug.rs/news/74456/kim-un-sedište-samo-kao-deosveobuhvatnog-rešenja.htm.
78
Intervju Krizne Grupe, predstavnici država članica koje ne priznaju nezavisnost, april 2012.
79
Poslednji uslov vidi se kao deo postepene normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Očekuje
se da bude delimično rešen pre nego što Srbija otvori pregovore o ulasku u EU i onda se dalje obradi u “nacrtu za sprovođenje budućih pregovora o priključivanju”. Zaključci Saveta za Opšte Poslove,
op. cit. Hitno preduzeti mere u vezi sa tim što strukture na severu još nisu definisane, ali Nemačka i
ostale države članice očekuju od Srbije da preduzme konkretne korake ka povlačenju bezbednosnih
i sudskih zvaničnika i sarađuje u postavljanju bezbednosnih i sudskih institucija kompatibilnih sa
nacrtom Kosova pre juna. Intervjui Krizne Grupe, evropski zvaničnici, Brisel i Priština, februar 2013.
80
Zaključci Saveta za Opšte Poslove, op. cit.
81
Napredak obe strane će najverovatnije biti procenjen u martu 2013. u dva izveštaja Evropske
Komisije koja će biti data na pregled Savetu. Očekuje se da Evropski Savet u junu (samit) donese
konačnu odluku. Takođe, po nemačkom zakonu, Bundestag mora da odobri otvaranje razgovora o
članstvu sa svakom potencijalnom državom članicom EU. Nemačka će održati savezne izbore u septembru i malo je verovatno da će poslanici glasati kasnije od početka leta o kontroverznim pitanjima
kao što je bilo kakvo proširivanje EU.
82
Ostala pitanja uključuju prihvatanje univerzitetskih diploma Kosova od strane Srbije i sporazuma o
katstarskim i civilnim registrima. Nekoliko sporazuma dovodi se u pitanje na Ustavnom sudu Srbije.
83
“Izveštaj o napretku Srbije 2012.”, Evropska Komisija, Brisel, 10. oktobar 2012. Za više o ovim
pitanjima Videti Poglavlje IV.C, “Telekomunikacije i energija”, ispod.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013

strana 13
Potpuno sarađivati sa EULEX-om i njenom Specijalnom istražnom operativnom
grupom, kako bi se osiguralo da je neomatana u vršenju svog obnovljenog mandata.
Kao dodatak, Srbija mora aktivno da sarađuje sa Mislijom vladavine prava EU
(EULEX).84 Od Kosova se takođe traži da poboljša zaštitu, uglavnom, srpskog religijskog i kulturnog nasleđa kreiranjem jedinice sa specijalnom namenom Kosovske
Policije.85
I dok dijalog jasno uključuje i šargarepu i štap i za Srbiju i za Kosovo ovo je manje
očigledno za Srbe na Severnom Kosovu. Dok su specifična EU pitanja tamo jedva
registrovana, neki lokalci se plaše da bi integracija u Kosovo mogla da znači njihovo
poduže isključenje iz EU pošto se Srbija priključi, jer će za priključivanje Kosova
verovatno trebati više vremena. Dijalog funkcioniše kao politički process odozgo
nadole sa ograničenim uticajem na pomirenje na terenu. Ovo kod nekih lidera izaziva
brigu o izolaciji i o tome kako populaciju sigurno kupiti rezultatima.86
84
EULEX tek treba da definiše repere za “potpunu saradnju”, iako ih prirpema već neko vreme.
Intervjui Krizne Grupe, viši zvaničnici EULEX-a, Priština, 17. novembar 2011., 20. septembar 2012.
85
Od Kosova se takođe očekuje da potpiše, možda početkom leta 2013., nacrt sporazuma o učestvovanju u programima EU bez predrasuda prema poziciji u vezi sa statusom država članica, sledstveno odluci Saveta EU iz oktobra 2012. Intervjui Krizne Grupe telefonom, zvaničnici EU, zvaničnik
vlade Kosova, 15. februar 2013.
86
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik Kosova, Brisel, 30. novembar 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 14
III. Granica
Najveći proboj u dijalogu do sada bio je dogovor o “zajedničkom upravljanju prelazima” iz decembra 2011. (ZUG) i početak implemtacije istog u decembru 2012. na
dva prelaza uključujući i jedan na severnom Kosovu.87 Tokom 2011.-2012., razgovori
su bili fokusirani na pitanja u vezi sa granicom: carina, sloboda kretanja i upravljanje graničnim prelazima. Ostali elementi bilateralnih odnosa su takođe počeli da se
poboljšavaju kao posledica dijaloga: Kosovari često koriste novostečenu mogućnost
da voze kroz Srbiju u druge zemlje, kopiraju se knjige civilnog registra, a priznate su
i neke diplome sa Kosova.88 Ipak, granica je posebno važna za Prištinu kako bi obeležila svoj teritorijalni integritet i suverenitet, podigla prihode carinom i kontrolisala
krijumčarenje i trafiking.
A.
Zajedničko upravljanje graničnim prelazima
Transformacja kontrolnih tačaka – posebno na dva zvanična prelaza na severnom
Kosovu – u prave granične prelaze sa punom uslugom mogla bi pomoći da se uspostavi odnos država-država i nedvosmislenom porukom prenese lokalnim Srbima da su
pod jurisdikcijom Prištine.89 Granični režim dodiruje mnoge aspekte života na Severu
i mogao bi da otvori put ka punoj integraciji sa Prištinom. Tome se nadaju Priština i
EU. Pa ipak, čak i posle dve godine diskusija, mnogi modeli implementiranja ZUG
ostaju dvosmisleni, a razjasniće se u budućim razgovorima.
ZUG je prvobitno bio srpski predlog sačinjen da se smanji pritisak zbog primanja
carinskih zvaničnika Kosova na severnim kapijama grupišući ih u “integrisano” prisustvo koje uključuje srpske i zvaničnike EULEX-a.90 Beograd je Srbima sa s Severnog Kosova rekao da će postojati samo jedan granični prelaz na kom će “Srbi i EULEX
raditi posao dok će nam Kosovari kuvati kafu”.91 Oni u ovo nisu poverovali, a nije ni
Priština koja je, uz podsticaj od strane SAD, prihvatila model kao način da postavi
svoje zvaničnike na carinu.92 Suočena sa barikadama koje su postavili Srbi sa severa i
rezignirana rastućim entuzijazmom Kosova i EU, Srbija je odlagala implemntaciju
do decembra 2012.
Neki srpski zvaničnici u Beogradu i na Severu bili su skeptični u vezi sa mogućnošću vidljive Kosovske Policije (KP) i carine na sevrnim prelazima sve do neposredno
87
Tajming nije bio slučajan. Države članice EU sastale su se na samitu (Savet Evrope) u decembru,
između ostalog da diskutuju o perspektivama za članstvo Kosova i Srbije
88
EULEX je kopirao i predao preko 1756 od 12 036 kniga civilnog regitra koje su sa Kosova sklonile
srpske snage 1999., a zvaničnici EU očekuju da se sve knjige registra kopiraju do kraja 2013.; sličan
projekt za katastarska dosjea kreće se sporije. “Kopije iz registra Gllogoc/Glogovca predate”,
saopštenje za štampu, EULEX, 6. februar 2013. Srbija je odobrila najmanje 72 diplome izdate na
Kosovu. Intervju Krizne Grupe, zvaničnik EU, Brisel, 7. decembar 2012. Zvaničnici Kosova žale se
da Srbija zahteva da osobe sa odobrenim diplomama prođu drugu, skupu i dugotrajnu, proceduru
ukoliko žele da ih iskoriste da dobiju posao. Intervju Krizne Grupe, članovi tima za dijalog Kosova,
Priština, 17. septembar 2012.
89
Intervju Krizne Grupe, viši zvaničnik srpske vlade, Beograd, 31. oktobar 2011.
90
Intervju Krzine Grupe, član srpskog tehničkog tima za dijalog, Beograd, 4. septembar 2012. Za pozadinu carinske krize i nasilje koje je usledilo videti Izveštaj Krizne Grupe, Uz malo dobr volje, op. cit.
91
Intervjui Krizne Grupe, srpski zvaničnici, Mitrovica, decembar 2011.-mart 2012., Beograd, martseptembar 2012.
92
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik EU, Beograd, oktobar 2011.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 15
pre nego što se to dogodilo.93 Ipak, rani dani novog graničnog režima protekli su tako
dobro da je bilo teško i setiti se oko čega je bila sva larma.
Mnogo toga se promenilo. Iako je Srbija imala punktove koji su izgledali kao granični prelazi na svim prelaznim tačkama sa Kosovom, ni jedan nije bio u vidnom polju
prelaza Kosova, a neki su bili i po nekoliko kilometara udaljeni.94 Sada su naporedo.
Svaka strana operiše nezavisno i implementira sopstveno zakonodavstvo. EULEX je
javno lice kosovskih punktova na dvema severnim prelazima, iako uz rastuće učešće
KP tu su ugl. srpski policajci, ali takođe, i nešto Albanaca.95 Carinski zvaničnici Kosova
bave se trgovinskim saobraćajem ali ne prikupljaju novac na severu i usmeravaju
kamione carinskim terminalima u Južnoj Mitrovici.96
Ipak, i dalje postoji lokalno protivljenje. EULEX je morao da transportuje kosovske zvaničnike do prelaza helikopterom (počevši u jesen 2011.), dok nije počela
implementacija ZUG. Carinski sporazum objavljen 17. januara 2013. inicirao je nove
blokade puteva, pa je EULEX nastavio prevoz vazduhom kada zvaničnici Kosova
nisu mogli da stignu do prelaza.97 Severnjaci kažu da će prestati sa opstrukcijama
kada se bude saglasilo u vezi sa svim detaljima carinskog režima i ne popuštaju u
uverenju da bi trebalo da im se dozvoli da koriste ZUG prelaze, a da pritom ne budu
predmet hapšenja, maltretiranja ili pritisaka da prihvate vlast Prištine. Vodeći srpski
zvaničnik koji podržava ZUG i blizak je Kosovu upozorio je: “Možete li zamisliti
albanskog policajca kako cepa srpska dokumenta [na granici]? Bilo bi rata”.98
Za sada, vlada Kosova ima mekani pristup. Srbi još uvek mogu da voze sa registarskim tablicama izdatim u Srbiji i ličnim dokumentima koje Priština smatra nelegalnim. Zvaničnici Kosova ne kažnjavaju osobe koje unose namirnice u privatnim vozilima čak i u količinama dovoljnim da se snabdevaju male prodavnice koje sačinjavaju
maloprodaju u Mitrovici.99
Srbi, nezadovoljni sporazumima ZUG, takođe mogu da koriste veliki broj alternativnih ruta koje su se u pravcu od severnog Kosova ka Srbiji razvile u poslednje dve
godine. Srbija upravlja permanentnim kontrolnim tačkama na najčešće korišćenim
rutama, a KFOR ih povremeno nadgleda. Bilo je mnogo razgovora o zatvarnaju istih
93
Intervju Krizne Grupe, srpski zvaničnici, Beograd i Mitrovica, septembar-oktobar 2012.
Slučajni efekat separacije bio je omogućavanje krijumčarenja omogućavanjem da se zabeleži
izvoz iz Srbije, ali izbegne plaćanje uvoza na Kosovo. Sa prelazima koji su jedan blizu drugom ovo
više nije moguće. Intervju Krizne Grupe, zvaničnik carine Kosova, Priština, 11. decembar 2012.
95
Na Jarinju, prvom severnom prelazu koji je implementirao ZUG, plan Kosova precizira da će u
početku biti šestoro oficira EULEX-a i osmoro KP-a (svi Srbi); od januara 2013., trebalo je da bude
dvoje albanskih i šestoro srpskih oficira. Uvek će u policijskoj kabini zajedno raditi jedan EULEXov i jedan službenik KP-a. Tu su, takođe, troje kosovskih i dvoje carinskih službenika EULEX-a. Intervjui Krizne Grupe, ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova i zvaničnici carinske službe Kosovo,
decembar 2012.
96
Postoji nekoliko načina sprovođenja plaćanja: zapleniti kamion i odmah obavestiti carinski terminal; zahtevati depozit koji će se vratiti po dostavljanju dokaza da se platilo; ili zadržavanjem dokumenata vozača na rampama. U određenim sumnjivim slučajevima policija može otpratiti kamion
do carinskog terminala u južnoj Mitrovici. Intervju Krizne Grupe, zvaničnik ministerstva unutrašnjih
poslova, Priština, 7. decembar 2012.
97
Posmatranja Krizne Grupe, prelaz Jarinje, 30. januar 2013. Sastanak premijera 17. januara, Dačić
se navodno saglasio u vezi sa slobodom kretanja za zvaničnike Kosova.
98
Intervju Krizne Grupe, član srpskog parlamenta, Beograd, 14. novembar 2012. Severnjaci su tolerisali Srbe u uniformama KP kao lokalce odane zajednici (i Beogradu, koji plaća drugu platu).
Priština im ne veruje iz istog razloga.
99
Zvaničnici su posmatrali automobil sa 200 litara mleka. Intervju Krizne Grupe, zvaničnik kosovske
carine, 11, decembar 2012.
94
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 16
i Kosovo očekuje od EU da izvrši pritisak na Srbiju da to i učini sa svoje strane granice.100 Malo je verovatno da će države članice EU biti zadovoljne implementacijom
dok god su neoficijelni prelazi u širokoj upotrebi.101 Ali za sada, kako su srpski zvaničnici tvrdili u decembru, EU može da izabere “ZUG ili [zatvaranje] alternativnih
puteva, ali ne može da dobije oba”.102
Zatvaranje alternativnih puteva u ovom trenutku bez potrebe bi pojačalo tenzije
na terenu; bolje je sačekati da se Priština i Beograd saglase o ostalim tačkama u vezi
sa slobodom kretanja i carinom. Srbija bi trebalo da obezbedi punu slobodu kretanja
za Kosovsku Policiju i carinske zvaničnike ka zvanmičnim prelazima.
B.
Carina
Carinski režim bio je predmet spora – i u zbrci – većim delom prošle dekade. U suštini, krijumčari su koristili slabu kontrolu na severnim prelazima kako bi unosili
neoporezovanu robu za upotrebu širom Kosova, ili za jednostavne prevare.103 Veoma
malo robe koja je saobraćala na Severu je ostalo tamo; lokalno tržište je malo, a većina robe kretala se ka jugu preko reke Ibar.104 Lokalno protivljenje svakom vidu manifestovanja suvereniteta Kosova učinilo je da se lako mobilišu demonstranti protiv
pokušaja da se uvoz reguliše; protestanti su bili ljuti zbog eventualnog plaćanja u kasu
Prištine, ali više su se okoristili klanovi krijumčara.
Dve strane su smanjile svoja neslaganja. Srbija i Sever prihvataju da roba koja
ulazi na Kosovo ispod Ibra bude oporezovana i da su carinski dokumenti Kosova
validni za izvoz u Srbiju i dalje.105 Ali Srbi sa Severa odbijaju da plate carinu na robu
koju unose za ličnu upotrebu. Protestuju da Kosovo nameće akcize na preširoku grupu proizvoda kako bi zaobišlo pravila o slobodnoj trgovini i veruju da je cilj carinskih
izvršenja na granici suverenitet i status, a ne finansije i legalnost.106 Još uvek ima
krijumčarenja, najvećim delom grejućeg goriva lošeg kvaliteta koje se prodaje kao
dizel, i određenih lekova, ali daleko manje.107
Biznisi na Severu koji izvoze u ostale delove Kosova registrovani su kod Kosovske
carine, ali se žale na uznemiravanje i opstrukciju. Rudnik Trepča, nekada ekonomski
centar mitrovičke regije i dalje pravi profit izvozeći koncentrat olova u države članice
EU i Kinu i napreduje bez subvencija Srbije. Postoji sukob oko vlasništva, a kamione
na granici često zaustavlja kosovska carina dok međunarodni pritisak ne izdejstvuje
puštanje.108 I manji biznisi se registruju, ali ne bez nevolja: Krzina Grupa je posmat-
100
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik vlade Kosova, Priština, novembar 2012.
Intervju Krizne Grupe, ambassador države članice EU, Beograd, 5. novembr 2012.
102
Intervjui Krizne Grupe, srpski i EU zvaničnici, 16.-17. oktobar 2012.
103
Videti Izveštaj Krizne Grupe br. 165, Premoštavanje podele Kosovske Mitrovice, 13. septembar
2005. Do septembra 2011., Srbija je refundirala PDV na robu koja je išla u pravcu Kosova što je
pothranjivalo dve vrste zločina: udružene srpsko-albanske bande izbegavale su poreze na Kosovu prodavale velike količine srpskih uvoznih proizvoda na Kosovu, a srpske bande falsifikovale su dokumenta
na neoporezovanu robu koja se vraćala u ili nikada nije napustila Srbiju.
104
Intervjui Krizne Grupe, viši činovnici kosovske carine, Priština, maj 2008, decembar 2012.
105
Intervju Krizne Grupe, opštinski zvaničnik Leposavića, Leposavić, 5. oktobar 2012. Srbija je
prihvatila robu sa pečatima carine Kosova posle sporazuma u tehničkom dijalogu, ali uz restrikcije
koje su uklonjene tek u decembru 2012. Intervju Krizne Grupe, Naim Huruglica, direktor, Carina
Kosova, 11. decembar 2012.
106
Intervjui Krizne Grupe, opštinski zvaničnici Leposavića, 29. avgust, 14. novembar 2012.
107
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik carine Kosova, 11. decembar 2012.
108
Intervju Krizne Grupe, Ljubo Marić, zamenik direktora, rudnik Trepča, Mitrovica, 5. oktobar 2012.
101
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 17
rala zvaničnike kosovske carine kako odlažu, po svemu sudeći namerno, papirologiju
za Srbe sa Severa koji su došli u Prištinu da se registruju.109 Čak i neke paralelne (srpske) institucije koje rade na južnom Kosovu prijavljuju transfere gotovine kosovskoj
carini.110
Tokom razgovora 17. januara, premijeri Dačić i Tači postigli su “privremeni sporazum” o naplati carine, dažbinama i PDV-u.111 Prema ovom carina, naplata i porezi
na srpsku robu koja ostaje na Severu biće sakupljani na dva Severna prelaza i uplaćivani u specijalni fond koji će biti korišten za razvoj severnog Kosova.112 Fondom, koji
bi mogao da skupi i do 10 miliona evra godišnje, administriraće tročlani komitet.113
Neslaganje ostaje, posebno u vezi sa kontrolim fonda, ko sme da primi novac i da
li je on deo kosovskog budžeta, nezavisan od njega, ili “dodiruje” budžet.114 Priština
bi želela da se fond na kraju pretvori u mnogo veći instrument za razvoj severnog
Kosova, uključujući i sve prihode prikupljene od uvoza kroz Sever, trenutnu direktnu
podršku budžetu od strane Beograda lokalnim opštinama, raspodele od strane Prištine i novac bilo kog donatora toj oblasti. Južna Mitrovica i okolna sela takođe bi
migli biti potencijalni korisnici.115 Ipak, Beograd kategorički odbija ovaj koncept.116
Privremeni sporazum i dalje treba učvrstiti pretakanjem u sporazum, ali princip
da će novac prikupljen carinom na severu ići projektima na Severu i da će poseban,
zajednički kontrolisani fond biti postavljen u ovu svrhu, dobra je polazna tačka.
Kada se budu sreli u februaru, Dačić i Tači će verovatno razmatrati opcije koje su
razvile radne grupe o tome kako osnovati fond i njime upravljati.
C.
Sloboda kretanja
Po sporazumu o “slobodi kretanja” iz jula 2011., svi stanovnici Kosova mogli su da
izaberu između dve vrste registarskih tablica za motorna vozila, obe izdavane od strane vlade Kosova: regularna (prefiks RKS) i stari tip Misije UN-a na Kosovu (UNMIK)
(prefiks KS).117 Tablice sa prefiksom KM koje je Srbija izdavala na Severu, i koje praktično svi stanovnici Severa i dalje koriste, nisu više validne. Sporazum dozvoljava
Kosovarima da voze u i kroz Srbiju, ali u nju mogu da uđu samo kroz tri granična
prelaza i napuste je kroz dva druga ukoliko imaju tablice KS. RSK tablice moraju se
zameniti privremenim i skupim srpskim na istim prelazima.
109
Postmatranja Krizne Grupe, Priština, 24. septembar 2012.
Komentari na forumu Saveta za inkluzivnu vladu, Budva, Crne Gora, 5.-7. oktobar 2012.
111
“Izjava Visokog predstavnika EU Ketrin Ešton posle četvrtog sastanka u okviru dijaloga posredstvom
EU”, EU, Brisel, 17. januar 2013.
112
Kamioni koji nastavljaju na jug će najverovatnije nastaviti plaćanje carina na terminalu u južnoj
Mitrovici.
113
Jedan zvaničnik Kosova, jedan kosovski Srbin i jedan zvaničnik EU. Intervjui Krizne Grupe, zvaničnici ministarstva unutrašnjih poslova i carine, Priština, februar 2013.
114
Beograd se plaši da bi članovi Kosova i država članica EU mogli da nadglasaju i marginalizuju
člana Srbina, stoga preferira odluke konsenzusom. Nejasno je da li će fond davati novac severnim
opštinama, državnim preduzećima, NVO ili kombinaciji korisnika. Kosovo i SAD insistiraju da fond
mora da “dodiruje” budžet Kosova: sav novac iz fonda trebalo bi da ide u budžet zajedno i da izlazi
iz budžeta zajedno. Intervju Krizne Grupe, zvaničnik SAD, Beograd, 5. februar 2013. Srpska strana
je protiv ovoga. Intervju Krizne Grupe, zvaničnik srpske vlade, Beograd, 1. februar 2012.
115
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik vlade Kosova, Priština, decembar 2012.
116
Intervjui Krizne Grupe, zvaničnik srpske vlade, Beograd, 1. februar 2012.; zvaničnik EU, Beograd,
januar 2012.
117
Tablice KS su za petogodišnji period, posle kog će samo RKS tablice biti dostupne.
110
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 18
Ipak, ovaj sporazum još uvek nije implementiran na severnom Kosovu gde, izvan
Mitrovice, tablice RKS i KS obeležavaju automobile i njihove vlasnike kao autsajdere
i mogu privući neželjenu pažnju uključujući i onu nominalno kosovske policije.118
Većina automobila ima tablice KM i za sada može slobodno da ulazi u/izlazi iz Srbije
na dva zvanična prelaza. Ipak prelazak Ibra na teritoriji sa kosovskom administracijom nemoguć je sa tablicama KM; konfiskuju ih na licu mesta. Oni koje posao vodi
van Severa imaju nekoliko različitih setova registarskih tablica i menjaju ih kod reke
i na formalnim prelazima; vožnja bez tablica, takođe, ostaje uobičajena na Severu.
Sporazum iz jula 2011. predvideo je KS tablice kao statusno neutralnu opciju za
kosovske Srbe. Ali od septembra 2012., Priština je počela da zahteva da korisnici KS
tablica pokažu lične karte izdate na Kosovu od strane Republike Kosovo i, tako, nisu
statusno neutralne. Srbi sa severa pominju ovo kako bi opravdali svoje odbijanje da
uzmu KS tablice, a Beograd ih podržava.119 Srbija nastavlja da izdaje KM tablica kršeći
time sporazum i ne planira da prestane.120
Nove carinske rampe nude priliku Kosovskoj Policiji (KP) i+- EULEX-u da provere, kazne i možda blokiraju Srbe koji koriste prelaze bez ličnih dokumenata izdatih
na Kosovu i registarskih tablica.121 Srpski biznismeni strahujuu da ovo znači dobiti
manji deo kolača, što će slediti zahtevanje papira izdatih od strane Prištine za uvoz i
izvoz, što bi, zauzvrat zahtevalo registraciju i prihvatanje jurisdikcije kosovskog suda
u slučaju sukoba.122 Da bi se tenzije zadržale na minimumu Priština i EU trebalo bi
polako da pristupe ovim pitanjima čekajući da se iskuju sporazumi u dijalogu posredstvom EU. U međuvremenu, Kosovo bi trebalo da učini da dobijanje KS tablica
bude što je lakše moguće i da ne zahteva da vozači poseduju kosovska dokumenta kao
što su vozačke dozvole ili lične karte.123 Srbija bi trebalo da prestane sa izdavanjem
novih registarskih tablica stanovnicima Kosova i da podstakne Srbe da se prebace na
KS tablice.
Beograd bi, takođe, mogao da učini mnogo više za slobodu kretanja otvarajući dodatne granične prelaze kosovskim vozilima, dozvoljavajući vazdušnom saobraćaju ka
Prištini da koristi njihov vazdušni prostor i obnavljanjem železničkih veza oštećenih
posle nezavisnosti.124
118
Kosovska Policija koja je zaustavila vozilo Krizne Grupe sa tablicama KS u Zubinom Potoku,
27. novembra 2012. objasnila je da su oni opštinska policija koja “mora da nosi ove uniforme samo
kada rade napolju” zaustavila je vozilo zato što je bilo jasno da nisu iz te oblasti.
119
Intervjui Krizne Grupe, opštinski i regionalni zvaničnici, Leposavić, Mitrovica i Beograd; srpski
zvaničnici, Beograd; međunarodni zvaničnik, Beograd, septembar-novembar 2012.
120
Bilo je neke diskusije o tome da se Kosovo doda regiji Srbije sa drugim prefiksom i da se Srbima
sa severa daju sopstvene tablice, ali za sada ovo izgleda kao jako teško za implementirati po
srspkom zakonu jer bi zahtevalo promenu administrativnih granica itd.
121
Intervjui Krizne Grupe, zvaničnik tima za tehnički dijalog, Priština, oktobar 2012; zvaničnici i
biznismeni Srbi sa severa, Leposavić i Mitrovica, 17.- 19. decembar 2012.
122
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik Leposavića, Beograd, 14. novembar 2012.
123
Vlasti Kosova dozvolile su vozačima da registruju vozila KS tablicama dajući na uvid dozvole koje
su izdate u Srbiji; Intervju Krizne Grupe, zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova, Priština,
14. februar 2013.
124
Vozila registrovana na Kosovu mogu da izađu iz Srbije samo na dva punkta, jedan je ka Hrvatskoj
i jedan ka Mađarskoj; nemaju pristup Bosni, Bugarskoj, Makedoniji i Rumuniji.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 19
IV. Sledeći koraci
Kako je gore opisano, države članice EU su decembra 2012. pozvale Srbiju da napravi
“nepovratni napredak ka uspostavljanju struktura na severnom Kosovu … na način
koji obezbeđuje funkcionalnost jedinstvene institucionalne i administrativne postavke
unutar Kosova”. 6. februara 2013., posle prvog susreta srpskog predsednika Nikolića
i predsednice Kosova Jahjage, Ketrin Ešton je naglasila: “sada se bavimo problemom
severnog Kosova”.125 Ovo znači diskutovanje o četiri lokalne opštine, policiji i sudovima koje trenutno podržava Beograd i njihovi saveznici unutar kosovskog sistema.126
A.
VlInstitucije vlasti
Priština smatra da severne opštine treba da izgledaju kao većinsko srpske južno od
Ibra, sa pojačanim kompetencama u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo i
kultura koje su obezbeđene zakonom. Decentralizacija pušta korenje kroz južno
Kosovo, iako mnogi problemi ostaju, posebno u vezi sa naplatom prihoda.127 Vlada
odbija da ponudi teritorijalnu autonomiju Severu: “Dve trećine Srba živi na jugu i mi
ne možemo ponuditi asimetrično rešenje za jednu trećinu koja živi na Severu”.128
Ahtisarijev plan dozvoljava Beogradu da sarađuje i obezbeđuje finansijsku i tehničku
pomoć većinsko srpskim opštinama pod uslovom da se o tome obavesti Ministarstvo
za administraciju lokalne vlade kosova (MLGA), a finansijska pomoć ide kroz banke
sertifikovane od strane centralnog bankarskog sistema Kosova i prijavljuje se u blagajnu.129 Tači je rekao da će se pobrinuti da srpska zajednica održava sve veze sa
Srbijom na otvoren i transparentan način.130
Srbija želi da nastavi da finansira severne institucije direktno. Sadašnji transferi
su rasuti, ako ne i skriveni u mnogim kucima i pukotinama državnog budžeta što čini
da je ukupnu sumu gotovo nemoguće otkriti. Neki u Srbiji počeli su da kritikuju izdvajanja kao rasipnička i izrešetana korupcijom. Beograd se složio da troškove učini
transparentnim grupišući ih i prijavljujući ih EU.131 Kosovo nije preterano zabrinuto
o direktnom finansiranju srpskih škola, medicinskih centara i ostalih društvenih službi na severu (što se takođe dešava južno od Ibra), ali želi da nadlgeda sav prihod
koji posebno ide opštinama.
Ahtisarijev plan i ustav Kosova daju opštinama toliko kompetenci i ovlašćenja da
je Beogradu teško da nađe nove koje bi zahtevao. Teško je zamisliti da se neke navedene u platformi povere zajednicama od 10 000 ili 15 000: polisama rudarstva,
energije i telekomunikacija pažljivije se barata na državnom nivou. Kompetence za
druge – pre svega policiju i pravosuđe – možda se mogu podeliti, sa većom ulogom u
pomaganju pri izboru zvaničnika datoj lokalnoj zajednici.
125
“Izjava Visokog predstavnika EU Ketrin Ešton posle sastanka predsenika Nikolića i predsednice
Jahjaga”, 6. februar 2013.
126
Maja 2012., opštine Zubin Potok i Zvečan organizovale su lokalne izbore uprkos instrukcijama iz
Beograda. Srpska vlada je, ipak, taktički prihvatila rezultate jer novoizabranim zvaničnicima daje plate.
127
Opštine na Kosovu imaju veća ovlašćenja nego opštine u većini zemalja zapadnog Balkana; videti
Izveštaj Krizne Grupe, Oslobađanje Kosova, op. cit.
128
Intervju Krizne Grupe, premijer Hašim Tači, Priština, 14. februar 2013.
129
CSP, op. cit., Aneks III, član 11.
130
Intervju Krizne Grupe, premijer Hašim Tači, Priština, 14. februar 2013.
131
Intervju Krizne Grupe, viši srpski zvaničnik, Beograd, 24. decembar 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 20
Po Ahtisarijevom planu opštine takođe mogu da formiraju partnerstva i asocijacije. Ovde mogu poveriti najveći deo svog širokog spektra ovlašćenja i mogu osnovati
telo koje donosi izvršne odluke koje postavljaju skupštine opštine.132 Partnerstva se
mogu povezati sa institucijama u Srbiji, “do nivoa neophodnog za implementaciju
praktičnih aktivnosti”.133
Vlada Kosova nada se da će implemtiranje ZUG-a olakšati uvođenje novih vladinih institucija na Severu. Nejasno je kako će se ovo dogoditi ali moguće je uključiti
nekoliko delova: sama granica i saradnja Srbije sa kososvkim zvaničnicima na prelazima može imati psihološki efekat. Sporazum o carinskom fondu otežao bi isplatu iz
makar ovih fondova vlastima koje nisu prihvatljive svim stranama.
Svaka modifikacija postavke institucija verovatno bi izazvala strah i gnev među
lokalnim Srbima koji veruju da tamo gde nestanu srpske institucije nestaje i srpska
populacija. Oni tvrde da su srpske opštine i sudovi “jedina garancija koju imamo da
se kosovske institucije ne instaliraju protiv naše volje”.134 Ali Srbija je usvojila novu
taktiku i počela da preporučuje severnim zvaničnicima da počnu da razmatraju transformaciju postojećih opština u sopstvene autonomne, samoupravne institucije koje
više nisu deo srpske vlade, ali ne pripadaju u potpunosti ni Kosovu.135 Za predsednika
Nikolića, ovo znači:
… stvaranje novih kosovskih institucija, ali, takođe, segmente institucija koje bi
vodili Srbi …. Ako kažu da je Srbija regulisala obrazovanje, zdravstvo, i ako kažu da
imamo sud u Kosovskoj Mitrovici i imamo policiju u severnoj Kosovskoj Mitrovici,
odjednom, ovaj naš predlog – koji se mora rešiti kroz Ustav Kosova, ali, ne zaboravite, kroz srpski ustav, takođe – srpske institucije posteju kosovske institucije i
vode ih Srbi.136
Kad se Beograd i Priština saglase lideri opštinskih tela mogli bi biti birani u procesu
koji organizuje ili nadzire Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE),
kao što se radilo širom Kosova tokom parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji
2012.137 Neki predlažu da OSCE operiše van okvira Kosova kako bi izabrala privremena tela sa jasnim razumevanjem da bi sledeći izbori bili u potpunosti pod vlašću
Kosova.138
B.
Vladavina prava
Prioritet za Prištinu i mnoge države članice EU ja da se ukolni policija, obaveštajna
služba i sudsko osoblje Srbije sa severnog Kosova.139 Priština procenjuje da je između
500 i 620 srpskih policajaca (MUP) i obaveštajaca (BIA) prisutno.140 Razumljivo je
da Priština smatra njihovo prisustvo ozbiljnom pretnjom za sigurnost. Tvrdi da te
132
CSP, op. cit., Aneks III, član 9. Možda ne mogu da delegiraju “fundamentalna” ovlašćenja, npr.
izbor ili postavljanje opštinskih zvaničnika, podešavanje budžeta ili nametanje propisa građanima.
133
Ibid, Aneks III, član 10.5.
134
Intervju Krizne Grupe, opštinski zvaničnici Leposavića, 29. avgust 2012.
135
Ivica Dačić, premijer Srbije, transkript sednice srpskog parlamenta, 12. januar 2013.
136
“Zameniti paralelne institucije novima,” B92, 15. februar 2013.
137
Intervju Krizne Grupe, zapadne diplomate, Priština, novembar-decembar 2012. Ipak, Srbi iz Severne Mitrovice 2010.protivili su se pozivima iz Beograda da učestvuju u izborima na Kosovu. Beograd
se protivio i referendumu iz februara 2012. i izborima iz maja 2012. na Severu.
138
Primedbe na okruglom stolu Saveta za inkluzivnu Vladu, Istanbul, 15.-17. decembar 2012.
139
Intervju Krizne grupe, ambasador države članice EU, Priština, 21. novembar 2012.
140
Intervju Krizne Grupe telefonom, savetnik vlade, Priština, 8. februar 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 21
strukture pretnjama i bombama drže kao taoca lokalno stanovništvo zastrašujući ga
da ne sarađuje sa Prištinom i da za cilj imaju stvaranje nove političke realnosti u tom
delu Kosova.141 Bilo bi teško izvući ih i to pokazati, mnogi su lokalni stanovnici koji
služe bez uniforme i, otpušteni, ostali bi na istom mestu tražeći posao i na raspolaganju lokalnom podzemlju. Srbija bi lako mogla da infiltrita ili regrutuje nove operativce;
ipak, umesto toga trebalo bi da počne process povlačenja nudeći im pregrupisavanje
ili ranu penziju.
Bolje rešenje od izvlačenja svih MUP-ovaca i pripadnika BIA koji su zaista lokalno bazirani bilo bi integrisanje nekih od njih u Kosovsku Policiju (KP), snage koje
već funkcionišu na Severu sa oko 280 policajaca Srba. Mnogi od njih uzimaju druugu platu od Srbije i mnogi su lojalni pre svega svojim lokalnim zajednicama. Neki
službenici MUP-a uvedeni su u KP još 2001. Proces je stao ali trebalo bi ga ponovo
pokrenuti uz to da se omogući da se MUP-ovci ponovo pridruže KP. To bi zahtevalo
blisku saradnju Srbije koja bi asistirala u vezi sa bezbednošću i proverama biografija.
Ukoliko kapaciteti nedostaju na Severu, Kosovo bi, takođe, moglo da ispita mogućnost
da dozvoli policajcima iz Srbije da služe na njihovoj teritoriji uz premeštanje u KP.142
Severnom Kosovu je jako potrebna eifikasna policijska služba koja uživa poverenje i podršku populacije i koja može da operiše unutar pravnog okvira Kosova. Nijedna
od preklapajućih bezbednosnih službi ne ispunjava te zahteve.143 Beograd i Priština
bi trebalo da iskoriste dijalog da popune ovu prazninu. Rešenje mora da obuhvati
Kosovsku Policiju koju na Severu već tolerišu, ali ne poštuju. Sposobnost severne KP
da zadobije lokalno poštovanje i poverenje uveliko zavisi u operacionoj nezavisnosti
od glavnog štaba u Prištini i podrške lokalnog političkog rukovodstva.
Da bi se povećelo lokalno poverenje, Komandu severne regionalne KP treba postaviti kao dodatnu šest trenutnih regionalnih centara. Srpski lideri su ovo predlagali
godinama i poslednji put ih je glavni štab u Prištini odbio 2008. Situacija se od tada
poboljšala i raportiranje glavnom štabu sa severa sada je manja briga. Severna regionalna komanda KP mogla bi se uklopiti u komandu i strukturu raportiranja KP
zadržavajući lokalni osećaj vlasništva i poverenja ukoliko je bude predvodio komandant postavljen uz podršku lokalnih opština ili bilo kog novog regionalnog saveta ili
skupštine u vezi sa kojim se saglasilo u kontekstu dijaloga Srbija-Kosovo.144
Jasno je da ima mnogo instanci u kojima bi MUP i KP trebalo da sarađuju. U skorije vreme, 31. oktobra 2012., nepoznate osobe za koje se široko veruje da rade za ministartsvo unutrašnjih poslova Srbije uhapsilo je Slavoljuba Jovića poznatog kao Pagi u
centru Mitrovice, ubacili ga u kombi i odvezli ga preko granice u centralnu Srbiju.
On je izveden pred okružni sud u Kraljevu po optužbi za napad na trupe nemačkog
KFOR-a u junu. Ovo najflagrantnije kršenje rezolucije 1244 od strane Srbije poslednjih
godina prošlo je bez međunarodne osude, možda zato što je Nemačka dugo želela da
optuženi bude pritvoren.145 Neki veruju da je ovo hapšenje upozorenje Beograda da
će svaki Srbin koji koristi nasilje protiv međunarodnih snaga biti kažnjen.146 Ipak,
141
Primedba Ahemti Isufija, Odbor za nadzor bezbednosti skupštine, Priština, 29. januar 2013.
Policija Republike Irske može biti premeštena u policiju Severne Irske, na primer.
143
Za više o policiji na Severu, uključujući nizak nivo poverenja zajednice, videti Izveštaj Krizne
Grupe br. 211, Severno Kosovo: Dvojni suverenitet u praksi, 14. mart 2011., str. 16-19.
144
U većinsko srpskim opštinama skupštine imaju veliku ulogu u zapošljavanju komandanata lokalne
policije; ukoliko Kosovo osnuje severni policijski distrikt trebalo bi da da severnom partnerstvu
opština istu ulogu u imenovanju okružnog šefa. CSP, op. cit., Aneks VIII, član 2.
145
Intervjui Krizne Grupe, međunarodni zvaničnici, Beograd i Priština, novembar 2012.
146
Intervju Krizne Grupe, međunarodni zvaničnik, Beograd, 14. novembar 2012.
142
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 22
tužba može da propadne zbog tehnikalije: sud u Kraljevu nema jurisdikciju na Kosovu, a sud u Zvečanu koji pokriva tu oblast nije umešan.147 Ovaj slučaj pokazuje da
bliža saradnja i razmena informacija ne samo da bi smanjila problem bezbednosti
već bi unapredila mogućnost dovođenja optuženih osoba na sud.
Kosovo i Srbija održavaju paralalne sudove na Severu, ali nijedan ne radi efikasno.
Sud u Severnoj Mitrovici u sistemu Kosova ima samo sudije EULEX-a; svi pokušaji
da se imenuju Srbi sudije propali su i dovođenje albanskih sudija u njihovom odsustvu
bilo bi podbadačko. Zbog nedostatka osoblja i kapaciteta sud sluša samo po nekoliko
slučajeva, u praksi to su samo najozbiljnija pitanja kriminala.148 Srpski sud smešten
je u stambenom bloku u Zvečanu i bavi se građanskim i manje ozbiljnim krivičnim
slučajevima. Beograd ne pokazuje znake priprema da ga ukloni jer je upravo obnovio
ugovore osoblju na tri godine. Sud je sputan svojom nemogućnošću da sarađuje sa
KP. Da bi sproveo svoja naređenja oslanja se na činjenicu da većina severnjaka redovno putuje u Srbiju, gde su podložni hapšenju od strane MUP-a. Pragmatizam je
doveo do saradnje dva suda ispod žita gde advokati odbrane i, povremeno, službenici
KP pomažu u deobi dosjea i dokumenata.149
Nova platforma Beograda uključuje značajne koncesije u svom pozivu da autonomna oblast ima prvostepene i apelacione sudove sa sudovima koje bi imenovala
Priština, a koji bi primenjivali ustav Kosova, gde bi dalje žalbe saslušavao vrhovni
Sud Kosova. Ovo sugeriše da, kao prelazni korak, sudije suda u Zvečanu, na primer,
mogu biti reimenovane od strane Kosova u sudu u Severnoj Mitrovici.150 Treba raditi
na mnogim detaljima, uz nešto moguće fleksibilnosti u određivanju u vezi sa tim koji
zakon bi trebalo da bude primenjivan u kojim slučajevima.151 Priština bi, dalje, mogla
da ponudi lokalnim ili regionalnim vlastima ulogu u imenovanju budućih sudija i
moguće mesto u Sudskom Savetu Kosova.
C.
Telekomunikcije i energija
Od decembra 2011. EU čini puno poštovanje odredbi Sporazuma o energetskoj zajednici i saradnji u telekomunikacijama po uslovima Kosova za otvaranje pregovora o
priključivanju sa Srbijom.152 Ipak, tokom 2012. ni telekomunikacije ni energija nisu
bile velika pitanja u diskusiji. Kada je obnavljala uslove početkom 2013., EU je rekla
obema stranama da će se razgovori nastaviti od mesta na kom su stali 2011., a ne
početi od početka, a radne grupe su ponovo preuzele problem.153
Kosovo nema zvanični međunarodni pozivni broj ni članstvo u u Međunarodnoj
Uniji Telekomunikacija (MUT).154 Srpski operateri koji funkcionišu na severnom
147
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik suda u Zvečanu, Mitrovica, TK.
Za više o sudstvu na Severu, uključujući nizak nivo poverenja zajednice videti Izveštaj Krizne
Grupe, Dvojni suverenitet u praksi, op. cit., str. 19-20.
149
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik suda u Zvečanu, Mitrovica, novembar 2012.
150
Pre pregleda sudskog sistema u Srbiji 2009. postojali su opštinski sudovi u Zubinom Potoku,
Leposaviću, Zvečanu i Severnoj Mitrovici.
151
Sudovi Kosova moraju da primenjuju ustav Kosova, ali bi možda mogle da se načine odredbe za
srpske propise koji su sada na snazi kako bi se koristili u civilnim slučajevima kojima se bave parničari
sa severa. Intervju Krizne Grupe, međunarodni zvaničnik, februar 2013.
152
Zaključci Saveta za opšte poslove, 5. decembar 2011., op. cit., p. 11.
153
Intervju Krizne Grupe, zvaničnik EU, Beograd, januar 2013.
154
Članstvo u MUT otvoreno je članovima UN i onima koji nisu članovi, a odobrila ga je dvotrećinska većina članstva MUT; mnogo manje od dve trećine priznaje Kosovo. Postoje slučajevi da
oni koji nisu članovi UN dobiju pozivne brojeve, na primer Hong Kong i Tajvan, sa autorizacijom
148
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 23
Kosovu nisu registrovani. Beograd je predložio da odobri Kosovu četvorocifreni pozivni (+3815) i da registruje srpske mobilne operatere kao “virtuelne operatere” unutar
sistema Kosova.155 Kosovo traži trocifreni pozivni broj koji je jasniji za razlikovanje
(+383 ili 384) od broja Srbije (+381) ali trebalo bi da prihvati ponudu Srbije.156
Takođe, kaže da je članstvo u MUT od suštinske važnosti i da bi neregistrovani srpski
mobilni operateri trebalo da napuste Kosovo. Srbija insistira da neće ići ispod četvorocifrenog broja; međunarodni zvaničnici kažu “pitanje nije u vezi sa dobijanjem
telefonskog broja već da Srbija tretira Kosovo kao stranu državu”.157
Dok su telekomunikacije bogate simbolizmom i utiču na međunarodni položaj
Kosova, pitanje energije je direktnije i potencijalno ekspolozivnije. Srbija je uhvaćena
u kršenju odredbi Sporazuma o energetskoj zajednici od strane Sekretarijata za energetsku zajednicu i oktobra 2011. dato joj je dva meseca da ispravi svoju “neposlušnost”.158 Srbi sa severa se plaše da bi svaki sporazum o energiji doveo do toga da Priština
uspostavi kontorlu nad elektrocentralom Valač i hidroelektričnom branom i jezerom
Gazivode, koje oni smatraju suštinski bitnim za svoju energetsku sigurnost.159 Kosovo ih želi nazad kao deo Kosovske Energetske Korporacije (KEK) i voljno je da zadrži
zaposlene Srbe na platnom spisku.160 U međuvremenu, Srbija traži način da njeni
operateri funkcionišu unutar Kosova. Trebalo bi da se pridržava sporazuma o energiji, a Kosovo bi trebalo da ponudi dozvolu srpskom sub-izvođaču za distribuiranje
energije i naplatu računa.
člana MUT Kine i po uslovima o kojima su međusobno pregovarali; na primer, Tajvan se naziva
“Tajvan, Kina” u MUT. Uskraćenom priključivanju MUT, pozivni broj za Kosovo zavisi od dila sa
Srbijom, bio četvorocifreni pod-broj ili odvojeni, trocifreni broj.
155
Ovo bi dozvolilo srpskom provajderu da ponudi telefonske usluge mušterijama, ali putem kosovskog
operatera i pod ugovorom.
156
Svaki broj bi uštedeo korisnicima novac (mobilna telefonija na Kosovu usmerena je kroz Sloveniju i
Monako po znatnoj ceni) i otvorio investicije.
157
Intervjui Krizne Grupe, viši zvaničnik vlade, Priština, oktobar 2012.; zvaničnik EU, Beograd, januar
2013.; zvaničnik ambasade SAD, Beograd, 4. februar 2013.
158
Sporazum o energetskoj zajednici, koji postavlja zakon o energiji EU, potpisala je većina evropskih država uključujući države koje nisu članice EU, kao što je Srbija, kao i UNMIK u ime Kosova;
Sekretarijat za zajednicu našao je da Srbija krši neke obaveze u odnosu na, između ostalog, nekompenzaciju za tranzit energije kroz Kosovo. Slučaj ECS-3/08, Obrazloženo mišljenje od 7. oktobra
2011. Do sada nije bilo posledica za neposlušnost Srbije.
159
Intervjui Krizne Grupe, srpski zvaničnici sa severa, Mitrovica/Zubin Potok/Zvečan, 2011-2012.
Lokalni Srbi pažljivo nadgledaju kretanja EULEX –a i KFOR-a oko ovih oblasti plašeći se preuzimanja. Intervju Krizne Grupe telefonom, srpski zvaničnik sa severa, Leposavić, 8. februar 2013.
160
Intervju Krizne Grupe, tim za dijalog Kosova, Priština, oktobar 2012.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
V.
strana 24
Regionalna samouprava za Severno Kosovo
Obe strane su učinile napredak u pitanjima u vezi sa granicom i moguće je da će u
narednim mesecima zaključiti važne sporazume u vezi sa severnim opštinama, vladavinom prava, energijom i telekomunikacijama. Ipak, mnogo će zavisiti od pitanja
koje formalno nije u agendi: regionalna vlada severnog Kosova.
Lider okruga, koga je postavila srpska vlada, Radenko Nedeljković, trenutno
donosi većinu lokalnih odluka zajedno sa gradonačelnicima četiri opštine, često uz
konsultacije sa Beogradom. Povremeno, četiri skupštine opštine se sastaju. Veći deo
ovoga mogao bi se nastaviti unutar sistema Kosova, iako bi šef okruga koga je postavio Beograd morao biti zamenjen šefom imenovanim od strane lokalaca. Ustav
Kosova, takođe, dozvoljava Srbiji da ima ulogu, uključujući i partnerstvo sa lokalnim
opštinama, pod uslovom da se u Prištini obavi pregled od strane MLGA.
Srpska platforma poziva opštine na Severu (i većinsko srpske na Jugu) da budu
deo “autonomne zajednice’’ koju bi predvodila izvršna i izabrana skupština, što je, u
stvari, treći sloj vlast koji ne postoji nige drugde na Kosovu. Ovo nailazi na dosta kritnike u Prištini, osim ako ne uključuje srpsko priznavanje Kosova ili prihvatanje
članstva Kosova u UN. Ali Kosovo i Srbija mogli bi da počnu diskusiju o uspostavljanu samoupravnog regiona ograničenog Severom koji bi bio sličan opštinskom partnerstvu koje dozvoljava Ahtisarijev plan. Ovo bi trebalo da uključii i diskusiju o tome
kako bi se biralo regionalno rukovodstvo: Srbi kažu da se mora birati, Priština da se
mora postaviti.
Uzimajući u obzir razdaljinu koju su Beograd i Priština prešli da stignu dovde,
sukob oko toga da li bi regionalno telo trebalo birati ili postavljati može izgledati trivijalno. Ipak, lokalnim Srbima koji se protive čak i blažim ustupcima Beograda, izabrano telo može izgledati kao jedina garancija da se Priština neće mešati u njihov svakodnevni život ili čak nepoštovati dogovor. Lideri Kosova plaše se da bi se izabrano
regionalno telo otcepilo, raspisalo referendum ili makar pretilo otcepljenjem.161 Oni
takođe tvrde da Srbi imaju suštinsko pravo veta u Skupštini Kosova tako da im nije
potrebna dodatna zaštita na regionalnom nivou. Ovaj sukob o tome kako formirati
regionalnu skupštinu, ne bi trebalo da blokira rešenje.162 Niti bi trebalo neslaganja
oko plaćanja za ovaj nivo vlade; na primer, mogao bi se osnovati još jedan fond koji
bi replicirao ili se pomešao sa onom koji je prihvaćen za carinske prihode na Severu.
Evropa ima mnogo iskustva u upravljanju regionima sa specijalnim statusom.
Adekvatno prilagođena lokalnoj realnosti, samoupravna zajednica kosovskih Srba sa
regionalnom vlašću, šefom policije i sudijama postalvjenim uz snažan lokalni uticaj, i
opštinske zvaničnike izabrane pod nadzorom OSCE, bila bi najveća nada za razrešenje ćorsokaka Beograd-Priština. Ipak, može biti mrtva već u začetku jer ju je Srbija
upakovala zajedno sa odbijanjem nezavisnosti Kosova. Beograd posmatra zahteve za
veća prva za Srbe kao balansirane njegovom pomoći u osiguravanju njihove integracije u sistem Kosova bez zahtevanja novih koncesija. Prištini je potrebna afirmacija
međunarodnog statusa i neće nuditi mnogo bez toga.
161
Intervju Krizne Grupe, član pregovaračkog tima Kosova, 5. oktobar 2012.
Ukoliko bi ga lokalne skupštine konstituisale od spostvenih članova, u celini ili delimično, regionalno telo koje donosi odluke bilo bi i postavljeno i izabrano; skupštine se već sastaju s vremena na
vreme. Neke veze sa Srbijom koje se ne mogu integrisati u ovaj okvir mogu se transformisati u kvazinevladine veze.
162
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 25
Članstvo u UN – željeno i na kraju neophodno – možda nije moguće u ovom stadijumu, ali Srbija ima mnogo drugog da ponudi, čak i ako se počne malim. Isključivanje Kosova iz međunarodnih sportskih događaja peče; Srbija bi trebalo da mu dozvoli
da učestvuje pod sopstvenom zastavom. Prijave za pridruživanje važnim regionalnim
organizacijama kao što je Savet Evrope verovatno bi uspele uz taktičkku saglasnost
Beograda.163 Čak bi i dozvola učešća pop muzici Kosova na Evroviziji generisala dobru
volju.
Rešavanje sukoba oko severnog Kosova dajući mu široka samoupravna ovlašćenja ispravna je politika. U početku ne baš radi i Priština i Beograd zagrejali su se za
tu ideju, iako je drugačije vide. Potraga za presedanima i modelima ide od Alto Adiđea u Italiji (Južni Tirol) do Tajvana i od Severne Irske do Vatikana. Neki sugerišu
da Severu treba sopstveni, jedinstveni model, a ne neki smišljen za drugačije lokalne
uslove.164 Ipak, postoji primer u susedstvu koji zahteva pažljivo razmatranje: manji
entitet u Bosni, Republika Srpska (RS).165
Tokom diskusija o većoj autonomiji za Sever u Briselu i Vašingtonu često se čuju
upozorenja da, šta god da se desi, “ne možemo imati još jednu RS”.166 Strahovi su
razumljivi ali pogrešni; kakvo god rešenje da se nađe za severno Kosovo neće uopšte
ličiti na RS.167 Iskustvo Bosne važno je ne kao model već zbog jedne centralne lekcije:
široka samoupravna ovlašćenja mogu služiti kao most između rata i integracije i
generisati lokalnu podršku potrebnu za opstanak političkog rešenja. Sa svim svojim
manama, dejtonski mirovni plan je prilično uspešan primer integrisanja regije i
populacije koja se žestoko protivi centralnoj vladi.168 Danas, Bosanci uživaju u punoj
slobodi kretanja, zajedničkim registarskim tablicama koje ne nagoveštavaju poreklo,
zajedničkoj valuti, jedinstvenom PDV-u, centralnoj izbornoj vlasti, državnom sudstvu i istražnoj službi i mnogim drugim zajedničkim institucijama. Čak i najveći nacionalisti među Srbima svojevoljno voze sa bosanskim tablicama i putuju s bosanskim
pasošima.
Onoliko koliko RS jeste problematična, a jedan od mnogo razloga je i neefikasno
vladanje Bosnom, zbog prava je veta na gotovo sva državna aka. Ovaj aspekt Dejtona
nikada ne bi bio usvojen za Severno Kosovo; čak ni Beograd ne poziva na autonomiju
koja bi mogla da blokira donošenje odluka u Prištini.
163
Članstvo u Savetu Evrope dalo bi kosovskim Srbima pristup Evropskom Sudu za Ljudska Prava
za slučaj da osete da Priština krši njihova prava.
164
Intervju Krizne Grupe, diplomata države članice EU, Priština, 22. novembar 2012.
165
Videti Izveštaj Krizne Grupe br. 214, Bosna: šta želi Republika Srpska?, 6. oktobar 2011.
166
Intervju Krizne Grupe, evropski i zvaničnici SAD, Brisel, Vašington, Priština, 2012.
167
Viši međunarodni zvaničnik, komentar na konferenciji o zapadnom Balkanu u Dičli Parku, 7.-9.
februar 2013. Sa preko million građana i teritorijom koja pokriva skoro polovinu Bosne, RS se vrlo
razlikuje od Severnog Kosova. Dati tako maloj oblasti kao što je Sever federalnu ulogu bilo bi
neprikladno, a lokalci pokazuju malo interesovanja za zastupanje ili donošenje odluka u Prištini.
168
Bosanski i međunarodni kritičari Dejtona tvrde da je učvrstio podelu dozvoljavajući RS da
opstane i učini secesiju verovatnijom i izvodljivijom. Ali ukidanje RS nije bilo moguće u Dejtonu, i
pokušaj bi značio duži rat sa neizvesnim rezultatima.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 26
VI. Zaključak
Skepticizam o sposobnostima Srbije i Kosova da normalizuju međusobne odnose
kroz razgovore posredstvom EU koji počinju tehničkim pitanjima ustupili su mesto
optimizmu da će, do juna 2013., oni implemetirati sistem koji će upravljati zajedničkom granicom i započeti energičnu diksusiju o institucijama na severnom Kosovu.
Ukoliko se to desi, države članice EU trebalo bi da budu u mogućnosti da daju zeleno
svetlo Kosovu da započne pregovore za Sporazum o stabilizaciji i priključivanju (SSP),
a Srbiji da započne razgovore o članstvu.
Ipak, razvoj na terenu i problem saopštavanja rezultata ljudima na koje najviše
utiču pokazuju koliko je process krhk. Iako su se Kosovo i Srbija saglasili u zajedničkom upravljanju graničnim prelazima i ušli u detaljnu diskusiju o tome kako upravljati
carinskim prihodima, Kosovskoj Policiji, carini i EULEX-u, januara-februara 2013.,
bio je blokiran pristup prelazima od strane lokalnih Srba koji imaju mnogo manje
interesa u kompromisima koji bi mogli da im pomognu da se približe EU. Da bi se
razgovori održali na pravom putu i bilo sigurno da severnjaci neće postati kvarioci,
suštinski je bitno da Beograd učini transparentnijim sporazume dijaloga; da Kosovo
dozvoli predstvanicima Srbije, uključujući šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da
posete severno Kosovo; a lideri severnog Kosova prihvate poziv da učestvuju kada je
dijalog u vezi sa pitanjima od lokalne važnosti.
Suština samouprave severnog Kosova trebalo bi da bude sposposobnost odlučivanja kako da lokalne potrebe reše lokalno. Većina ovih stvari već se može naći u Ahtisarijevom planu, ali ključni elementi – policija, sud i regionalna vlada – nedostaju i o
njima bi se trebalo dogovoriti u dijalogu posredstvom EU. Potrebni su ukoliko se želi
da se Srbi sa severa kupe statusom koji ih ostavlja na Kosovu. Mnogo stvari postoji u
praksi. Sever ima samoupravne opštine čije skupštine odlučuju o važnim pitanjima
zajedno, koegzistirajuće srpske i kosovske sudove, i lokalne policijske snage nominalno podređene sedištu u Prištini ali funkcionalno autonomne.169 Nove institucije
se ne zahtevaju niti žele. Ono što je potrebno severnom Kosovu je da usvoji postojeća
tela koje je kreirala Srbija u autonomne kosovske institucije bazirane na sporazumu
koji Srbima daje dodatni nadzor nad postavljanjem lokalnih zvaničnika.
Postavljane temelja samopravne srpske zajednice na severnom Kosovu biće istorijsko dostignuće, a Beograd i Priština takođe bi trebalo da imaju za cilj sveobuhvatno
rešenje koje uključuje međunarodnu poziciju Kosova. Potraga za takvim sporazumom može trajati godinama, ali može da se nastavi kako obe zemlje napreduju na
putu ka članstvu u EU. Uspeh na Severu – što znači sporazum koji je lokalno prihvaćen i funkcioniše u praksi – učinio bi sveobuhvatni sporazum lakšim. Kao što bi i
popuštanje Srbije u vezi sa međunarodnom izolacijom Kosova, počevši sa dozvolom
učešća u međunarodnim sportskim i kulturnim događajima i ulaska u regionalne
organizacije kao što je Savet Evrope.
Priština/Beograd/Brisel, 19. februar 2013.
169
Izveštaj Krizne Grupe, Dvojni suverenitet u praksi, op. cit.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
Prilog A: Mapa Kosova
strana 27
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 28
Prilog B: O Međunarodnoj Kriznoj Grupi
Međunarodna krizna grupa (Krizna Grupa) je nezavisna, neprofitna nevladina organizacija sa nekih 150
članova osoblja na pet kontinenata koja radom na terenu i advokaturom na visokom nivou radi na prevenciji i rešavanju smrtonosnih konflikata.
Pristup Krizne Grupe utemeljen je na istraživanju na terenu.Timovi političkih analitičara locirani su
unutar ili u blizini zemalja koje su u riziku od izbijanja, eskalacije ili obnavljanja nasilnog konflikta. Na bazi
informacija i procena sa terena daje analitičke izveštaje koje sadrže praktične preporuke čiji su cilj ključni
međunarodni donosioci odluka. Krizna Grupa takođe izdaje Posmatranje Krize, mesečni bilten na dvanaest strana, obezbeđujući redovno, sažeto najnovije inmformacije vezane za državu u žiži, sve najvažnije
konfliktne situacije ili potencijalne konflikte širom sveta.
Izveštaji i informativni dokumenti Krizne Grupe distribuiraju se širom sveta imejlom, a istovremeno su
dostupni na vebsajtu www.crisisgroup.org. Krizna grupa blisko sarađuje sa vladama i onima koji na njih
utiču, uključujući medije, da bi istakla svoju analizu krize i skupila podršku za poltiku koju predlaže.
Bord Krizne Grupe – koji uključuje istaknute figure sa polja politike, diplomatije, biznisa i medija –
direktno je uključen u pomoć skretanju pažnje viših kreatora politike širom sveta na izveštaje i preporuke.
Kriznom Grupom predsedava bivši Državni podsekretar i ambassador SAD-a Tomas Pikering. Presdesnik i Izvršni direktor od jula 2009. je Luiz Arbur, bivši visoki komesar za ljudska prava UN-a i Glavni tužilac
međunarodnih krivičnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
Međunarodni štab Krizne Grupe je u Briselu, a organizacija ima kancelarije ili prestavništva na 34
lokacije: Abudža, Bangkok, Peking, Bejrut, Biškek, Bogotá, Buđumbura, Kairo, Dakar, Damask, Dubai,
Gaza, Gvatemala Siti, Islamabad, Istanbul, Džakarta, Jerusalim, Johanesburg, Kabul, Katmandu, London, Moskva, Nairobi, Njujork, Priština, Rabat, Sanaa, Sarajevo, Seul, Tbilisi, Tripoli, Tunis Vašington
DC. Krizna Grupa trenutno pokriva nekih 70 područja na četiri kontinenta sa trenutnim ili potencijalnim
konfliktom. U Africi to su, Burkina Faso, Burundi, Kamerun, Centralnoiafrička Republika, Čad, Obala Slonovače, Demokratska Republika Kongo, Eritreja, Etopija, Gvineja, Gvineja-Bisao, Kenija, Liberija, Madagaskar, Nigerija, Siera Leone, Somalija, Južni Sudan, Sudan, Uganda i Zimbabve; u Aziji, Avganistan,
Burma/Mijanmar, Indonezijia, Kašmir, Kazakstan, Kirgistan, Malezija, Nepal, Severna Koreja, Pakistan,
Filipini, Šri Lanka, Tajvan Strait, Tadžikistan, Tajland, Timor-Leste, Turkmenistan i Uzbekistan; u Evropi,
Jermenija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Kipar, Gruzija, Kosovo, Makedonija, Severni Kavkaz, Srbija i
Turska; na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi, Alžir, Bahrein, Egipat, Iran, Irak, Izrael-Palestina, Jordan,
Liban, Libija, Maroko, Sirija, Tunis, Zapadna Sahara i Jemen; i u Latinskoj Americi i Karibima, Kolumbija,
Gvatemala i Venecuela.
Krizna Grupe dobija finansijsku podršku od širokog kruga vlada, institutskih fondacija I privatnih izvora.
Poslednjih godina finansiranje su obezbedila sledeća odeljenja i agencije vlada: Agencija za međunarodni
razvoj Australije, Agencija za razvoj Austrije, Ministarstvo inostranoh poslova Belgije, Agencija za međunarodni razvoj Kanade, Centar za istraživanje međunarodnog razvoja, Kanada, Kraljevsko ministarstvo
inostranih poslova Danske, Ministarstvo inostranih poslova Holandije, Instrument za stabilnost Evropske
Unije, Ministarstvo inostranih poslova Finske, Kancelarija za spoljne poslove Nemačke, Irska pomoć,
Kneževina Lihtenštajn, Minisarstvo inostranih poslova Luksemburga, Agencija za međunarodni razvoj –
Novi Zelnad, Kraljevsko ministarstvo inostranih poslova Norveške, Agencija za saradnju na međunarodnom razvoju, Švedska, Ministarstvo inostranih poslova Švedske,Federalno odeljenje za inostrane poslove
Švajcarske, Ministarstvo inostranih poslova Turske, Odeljenje za međunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva, Agencija za međunarodni razvoj SAD.
Sledeće institucije i private fondacije obezbedile su finansiranje poslednjih godina: Fondacija Adessium,
Koroporacija Karnegi Njuorka, Fondacija Stariji, Fondacija William i Flora Hewlett, Ujedinjena humanost,
Fondacija Henry Luce, Fondacija John D. i Catherine T. MacArthur, Fondacija Hrast, Fondacije Otvoreno
društvo, Fond Ploughshares, Fondacija Radcliffe, Fond braće Rokfeler, Stanley Fondacija, Dobrotvorna
Fondacija, Tinker Foundation Incorporated.
Februar 2013.
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 29
Prilog C: RIzveštaji i brifinzi o Evropi od 2010
Balkan
Ime Makedonije: kretanje sa mrtve tačke,
Evropski brifing br.52, 12. januar 2009. (dostupan i na albanskom i makedonskom).
Nekompletna tranzicija Bosne:između Dejtona i
Evrope, Evropski Izveštaj br.198, 9. mart
2009. (dostupan i na srpskom).
Integracija Srba u Kosovo: uzimajući zalet,
Evropski Izveštaj br.200, 12. maj 2009.
Bosna: Test političke zrelosti u Mostaru, Evropski brifing br.54, 27. jul 2009.
Kosovo: Štrpce, uzorna srpska enklava?, Evropski brifing br.56, 15 oktobar 2009 (dostupan i
na albanskom i srpskom).
Dvojna kriza Bosne, Evropaki Brifing br.57, 12.
novembar 2009.
Vladavina prava na nezavisnom Kosovu, Evropski Izveštaj 204, 19. maj 2010. (dostupan i na
albanskom i srpskom).
Kosovo i Srbija posle mišljenja MSP Evropski
Izveštaj br.206, 26. avgust 2010. (dostupan i
na albanskom i srpskom).
Federacija Bosna i Hercegovina – Paralelna kriza, Evropski Izveštaj br.209, 28. septembar
2010.(dostupan i na bošnjačkom)
Bosna: Vreme da Evropa deluje, Evropski brifing
br.59, 11. januar 2011.(dostupan i na bošnjačkom)
Severno Kosovo: Dvojni Suverenitet u Praksi,
Evropski Izveštaj br.211, 14. mart 2011.
Bosna: Državne institucije pod napadom, Evropski Brifing br.62, 6. maj 2011. (dostupan i na
bošnjačkom).
Jermenija i Azerbejdžan: Sprečavanje rata,
Evropski brifing br.60, 8. februar 2011 (dostupan i na ruskom).
Gruzija:Izazovi integracije Regije Javakhetis,
Evropski Brifing br.63, 23. maj 2011.
Gruzija-Rusija: Naučite da živite kao susedi,
Evropski Brifing br.65, 8. avgust 2011. (dostupan i na ruskom).
Bavljenje teretom IRO Azerbejdžana, Evropski
Brifing br.67, 27. februar 2012. (dostupan i na
ruskom).
Jermenija: Prilika za državništvo, Evropski izveštaj br.217, 25. jun 2012..
Severni Kavkaz: Izazovi Integracije (I), Etnička
pripadnost I konflikt, Evropski Izveštajbr.220,
19. oktobar 2012. (dostupan I na ruskom).
Severni Kavkaz: Izazovi integracije (II), Islam,
Pobunjeništvo I kontra-pobunjeništvo,Evropski
Izveštaj br.221, 19. oktobar 2012. (dostupan I
na ruskom).
Kipar
Kipar: premoštavanje podele vlasništva, Evropski Izveštaj br.210, 9. decembar
2010.(dostupan i na grčkom i turskom).
Kipar: šest koraka do rešenja, Evropski brifing
br.61, 22. februar 2011 (dostupan i na grčkom
i turskom).
Afroditin poklon:može li Kiparski Gas da ojača
novi dijalog?, Evropski Izveštaj br.216, 2. april
2012. (dostupan I na grčkom I turskom)
Turska
Makedonija:Deset godina posle konflikta, Evropski Izveštaj br.212, 11. Avgust 2011.
Turska i Bliski Istok: Ambicije i ograničenja,
Evropski Izveštaj br.203, 7. april 2010. (dostupan i na turskom).
Bosna: Šta želi Republika Srpska?, Evropski
Izveštaj br.214, 6. oktobar 2011. (dostupan i
na bošnjačkom).
Turska kriza oko Izraela i Irana, Evropski Izveštaj br.208, 8. septembar 2010. (dostupan i na
turskom).
Brčko bez nadzora, Evropski Izveštaj br.66, 8.
decembar 2011.
Turska i Grčka: Vreme da se smiri Egejski
Sukob, Evropski Brifing br.64, 19. jul 2011.
(dostupan i na turskom i grčkom).
Kosovo i Srbija:Uz malo dobre volje moglo bi se
daleko dogurati, Evropski Izveštaj br.215, 2.
februar 2012.
Bosnin Gordijev čvort: Ustavna reforma, Evropski Brifing br.68, 12. jul 2012.
Oslobađanje Kosova: Preostali izazovi, Evropski
Izveštaj br.218, 10. septembar 2012.
Kavkaz
Abkhazia:produbljivanje zavisnosti, Evropski
Izveštaj br.202, 26. februar 2010. (dostupan i
na ruskom).
Južna Osetija: teret priznanja, Evropski Izveštaj
br.205, 7. jun 2010. (dostupan i na ruskom).
Azerbejdžan: ranjiva stabilnost Evropski Izveštaj
br.207, 3. septembar 2010.
Gruzija: osiguravanje stabilne budućnosti,
Evropski brifing br.58, 13. decembar 2010.
Turska: Okončanje pobune PKK, Evropski
Izveštaj br.213, 20. septembar 2011. (dostupan i na turskom).
Turska: Dogovor PKK i Kurda, Evropski Izveštaj
br.219, 11. septembar 2012. (dostupan I na
turskom).
Kurdski ćorsokak Turske: Pogled iz Diyarbakıra, Evropski Izveštaj br.222, 30. novembar
2012. (dostupan i na turskom).
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 30
Prilog D: Bord poverenika Krizne Grupe
PREDSEDNIK
Emma Bonino
Joanne Leedom-Ackerman
Thomas R Pickering
Potpredsednica Italijanskog senata;
Bivša ministarka za međunarodnu
trgovinu i evropske poslove Italije i
Evropski komesar za humanitarnu
pomoć
Bivši Međunarodni sekretar PEN
International-a; Književnik I novinar
SAD
Bivši Dršavni podsekretar SAD;
Ambasador u UN, Rusiji, Indiji, Izraelu,
Jordanu, El Salvadoru i Nigeriji
PRESEDNIK I IZVRŠNI
DIREKTOR
Louise Arbour
Bivši Visoki komesar UN-a za ljudska
prava I Glavni tužilac Međunarodnih
krivičnih tribunal za Jugoslaviju i
Ruandu
POTPRESEDNICI
Ayo Obe
Pravnik, Lagos, Nigerija
Ghassan Salamé
Micheline Calmy-Rey
Bivši predsednik Švajcarske
Konfederacije i ministar inostranih
poslova
Wesley Clark
Bivši Vrhovni komandant NATO snaga
Sheila Coronel
Profesor prakse istraživačkog
novinarstva na Toni Stabile; Direktor,
Toni Stabile Centra za istraživačko
novinarstvo, Univerzštet Columbia
SAD.
Lalit Mansingh
Bivši Ministar inostranih poslova Indije,
Ambasador u SAD i Viskoki komesar u
UK
Benjamin Mkapa
Bivši Predsednik Tanzanije
Laurence Parisot
Predsednik Biznis konfederacije
Francuske (MEDEF)
Karim Raslan
Osnivač, Upravni direktor i Glavni
izvršni direktor KRA grupe
Paul Reynolds
Dekan, Škola međunarodnih poslova,
Pariz, Sciences Po
Mark Eyskens
Bivši premijer Belgije
Predsednik i Glavni izvršni direktor
Canaccord Financial Inc.
IZVRŠNI ODBOR
Nabil Fahmy
Javier Solana
Bivši pomočnik državnog sekretara
SAD i ambassador u Turskoj
Bivši ambassador Egipta u SAD i
Japanu; Dekan osnivač Škole za javne
poslove, američkog univerziteta u
Kairu
Bivši Visoki predstavnik EU za
zajedničku spoljnu i bezbednosnu
politiku, Generalni sekretar NATO i
Ministar inostranih poslova Španije
Cheryl Carolus
Joschka Fischer
Liv Monica Stubholt
Morton Abramowitz
Bivši Visoki komesar Južne Afrike u
UK i Generalni sekretar ANC
Maria Livanos Cattaui
Bivši Generalni sekretar međunarodne
trgovinske komore
Yoichi Funabashi
Predsednik Rebuild Japan Initiative;
Bivši glavni urednik The Asahi
Shimbun
Frank Giustra
Predsednik I izvršni director Fiore
Financial Corporation
Lord (Mark) Malloch-Brown
Bivši zamenik generalnog sekretara
UN i Administrator Programa za razvoj
UN (UNDP)
Moisés Naím
Viši saradnik, Međunarodni ekonomski
program, Carnegie i zadužbina za
međunarodni mir; Bivši glavni urednik,
Foreign Policy
George Soros
Predsednik Instituta Otvoreno društvo
Pär Stenbäck
Bivši Ministar inostranih poslova
Finske
OSTALI ČLANOVI BORDA
Kofi Annan
Bivši generalni sekretar UN-a;
Nobelova nagrada za mir (2001)
Nahum Barnea
Bivši ministar inostranih poslova
Nemačke
Lykke Friis
Bivši ministar za klimu i energetiku i
Minstar za polnu jednakost Danske;
Bivši prorektor Univerziteta u
Kopenhagenu
Jean-Marie Guéhenno
Profesor Arnold Saltzman studija o
ratu i miru, Univerzitet Columbia; Bivši
Zamenik generalnog sekretara UN-a
za mirotvorne operacije
Lawrence H. Summers
Bivši Direktor Nacionalnog
ekonomskog saveta SAD i sekretar
trezora SAD; Počasni predsednik
Univerziteta Harvard
Wang Jisi
Carla Hills
Dekan Škole međunarodnih studija
Univerziteta u Pekingu; član saveta za
međunarodnu politiku Ministarstva
inostranih poslova Kine
Bivši Sekretar za stambena pitanja
SAD i predstavnik U.S. Trade
Wu Jianmin
Lena Hjelm-Wallén
Bivši zamenik premijera i ministar
inostranih poslova Švedske
Mo Ibrahim
Osnivač i predsednik Fondacije Mo
Ibrahim; Osnivač Celtel International
Igor Ivanov
Bivši Ministar inostranih poslova
Ruske Federacije
Asma Jahangir
Predsednik Komore asocijacije
vrhovnog suda Pakistana, bivši
Specijalni izveštač UN-a za slobodu
religije i verovanja
Wadah Khanfar
Koosnivač, Al Sharq Forum; bivši
Generalni direktor Al Jazeera Network
Glavni kolumnist Yedioth Ahronoth,
Izrael
Wim Kok
Samuel Berger
Ricardo Lagos
Predsednik, Albright Stonebridge
Group LLC; Bivši savetnik za
nacionalnu bezbednost SAD
Viši Potpredsednik za strategiju i
komunikaciju, Kvaerner ASA; Bivši
Državni sekretar Ministarstva
inostranih poslova Norveške
Bivši Premijer Holandije
Bivši Predsednik Čilea
Izvršni vice-predsednik Kineskog
instituta za strategiju inovacija i
razvoja; Član Saveta za međunarodnu
politiku Ministarstva inostranih poslova
Kine; Bivši ambassador Kine u UN
(Ženeva) i Francuskoj
Lionel Zinsou
Izvršni direktor, PAI Partners
Srbija i Kosovo: Put ka normalizaciji
Krizna Grupa, izveštaj za Evropu broj 223, 19 Februar 2013
strana 31
SAVET PREDSEDNIKA
Savet predsednika Krizne Grupe je grupa istaknutih pojedinaca i korporacija donatora koja obezbeđuje suštinski
važnu podršku i ekspertizu Kriznoj Grupi u ispunjavanju suštine njene misije.
Dow Chemical
Mala Gaonkar
Frank Holmes
Steve Killelea
George Landegger
McKinsey & Company
Ford Nicholson & Lisa
Wolverton
Harry Pokrandt
Shearman & Sterling
LLP
Ian Telfer
White & Case LLP
Neil Woodyer
SAVET MEĐUNARODNIH SAVETNIKA
Savet za međunarodnu savetodavnost Krizne Grupe obuhvata značajne pojedince i korporacije donatora koji svojim
savetima I iskustvom redovno doprinose Kriznoj Grupi.
Anglo American PLC
APCO Worldwide Inc.
Ryan Beedie
Stanley Bergman &
Edward Bergman
BP
Chevron
Neil & Sandra DeFeo
Family Foundation
Equinox Partners
Neemat Frem
FTI Consulting
Seth & Jane Ginns
Alan Griffiths
Rita E. Hauser
George Kellner
Faisel Khan
Zelmira Koch Polk
Elliott Kulick
Harriet Mouchly-Weiss
Näringslivets Internationella Råd (NIR)
– International
Council of Swedish
Industry
Griff Norquist
Ana Luisa Ponti &
Geoffrey
R. Hoguet
Kerry Propper
Michael L. Riordan
Shell
Nina Solarz
Horst Sporer
Statoil
Talisman Energy
Tilleke & Gibbins
Kevin Torudag
Yapı Merkezi
Construction and
Industry Inc.
Stelios S. Zavvos
VIŠI SAVETNICI
Viši Savetnici Krizne Grupe su bivši članovi borda koji održavaju veze sa Kriznom Grupom ii čiji se saveti i podrška
traže s vremena na vreme (srazmerno i u skladu sa bilo kojom drugom pozicijom na kojoj su u datom trnutku).
Martti Ahtisaari
Počasni predsednik
George Mitchell
Počasni predsednik
Gareth Evans
Počasni predsednik
Kenneth Adelman
Adnan Abu Odeh
HRH Prince Turki
al-Faisal
Hushang Ansary
Óscar Arias
Ersin Arıoğlu
Richard Armitage
Diego Arria
Zainab Bangura
Shlomo Ben-Ami
Christoph Bertram
Alan Blinken
Lakhdar Brahimi
Zbigniew Brzezinski
Kim Campbell
Jorge Castañeda
Naresh Chandra
Eugene Chien
Joaquim Alberto
Chissano
Victor Chu
Mong Joon Chung
Pat Cox
Gianfranco Dell’Alba
Jacques Delors
Alain Destexhe
Mou-Shih Ding
Uffe EllemannJensen
Gernot Erler
Marika Fahlén
Stanley Fischer
Malcolm Fraser
Swanee Hunt
Max Jakobson
James V. Kimsey
Aleksander
Kwasniewski
Todung Mulya Lubis
Allan J. MacEachen
Graça Machel
Jessica T. Mathews
Nobuo Matsunaga
Barbara McDougall
Matthew McHugh
Miklós Németh
Christine Ockrent
Timothy Ong
Olara Otunnu
Lord (Christopher)
Patten
Shimon Peres
Victor Pinchuk
Surin Pitsuwan
Cyril Ramaphosa
Fidel V. Ramos
George Robertson
Michel Rocard
Volker Rühe
Güler Sabancı
Mohamed Sahnoun
Salim A. Salim
Douglas Schoen
Christian SchwarzSchilling
Michael Sohlman
Thorvald Stoltenberg
Leo Tindemans
Ed van Thijn
Simone Veil
Shirley Williams
Grigory Yavlinski
Uta Zapf
Ernesto Zedillo
Download

Read full report (pdf) - International Crisis Group