Analiza postojeće prakse za obezbeđenje
kvaliteta u studijama na daljinu
(Izveštaj 1.1)
Vladan Devedžić, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Božo Krstajić, Univerzitet Crna Gora, Crna Gora
Aleksandra Radulović, Univerzitet Crna Gora, Crna Gora
Ivan Kraljevski, FON Univerzitet, Makedonija
2011
Sadržaj
1. Šta je obezbeđenje kvaliteta u učenju na daljinu?......................................................................... 1
Obezbeđenje kvaliteta - uopšteno ...................................................................................................................2
Obezbeđenje kvaliteta u studijama na daljinu..................................................................................................4
2. Relevantne organizacije i institucije................................................................................................ 6
Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) ..............6
Značajne asocijacije na evropskom nivou .......................................................................................................8
Relevantna tela i institucije na nacionalnom nivou...........................................................................................9
3. Okviri i modeli obezbeđenja kvaliteta u učenju na daljinu.......................................................... 11
Opšte .............................................................................................................................................................11
Primeri okvira i modela ..................................................................................................................................12
NADE okvir/model ........................................................................................................................................12
SEEQUEL okvir ............................................................................................................................................13
ELQ ..............................................................................................................................................................13
Severnoamerički okviri/modeli ......................................................................................................................15
4. QA smernice, procedure, i standardi za DL servise .................................................................... 16
Smernice za obezbeđenje kvaliteta u DL-u ...................................................................................................16
Procedure obezbeđenja kvaliteta u DL-u.......................................................................................................17
Politika razvoja DL-a......................................................................................................................................18
Uvođenje standarda za servise......................................................................................................................19
5. Benčmarking i alati.......................................................................................................................... 21
E-xcellence ....................................................................................................................................................21
E-xcellence+ ..................................................................................................................................................22
E-xcellence alati.............................................................................................................................................23
Brzo skeniranje kao brza orijentacija (Osnovna opcija) ................................................................................23
Brzo skeniranje sa ocenom na daljinu (proširena verzija).............................................................................23
Brzo skeniranje sa on-site ocenjivanjem (najsveobuhvatnija opcija – Puno ocenjivanje) ...........................24
Vrhunska ekspertiza ....................................................................................................................................24
E-Learning Maturity Model (eMM) benčmarking ............................................................................................24
Primena eMM na Novom Zelandu i u Velikoj Britaniji ...................................................................................24
Reference ............................................................................................................................................. 25
Analiza postojeće prakse za obezbeđenje kvaliteta u
studijama na daljinu
Ovaj dokument daje pregled i analizu postojeće prakse za obezbeđenje kvaliteta - Quality Assurance
(QA) u učenju na daljinu - Distance Learning (DL), na visokoškolskim institucijama - High Education
(HE), tj. studijama na daljinu. Ova analiza obezbeđuje potrebnu osnovu za uvođenje QA okvira i
smernice za uvođenje, procenjivanje, akreditovanje i pokretanje DL studijskih programa u visokom
obrazovanju, upravljanje DL projektima i obezbeđenje čvrste i stabilne infrastrukture za DL.
Analiza se fokusira primarno na QA praksu u DL-u u Evropi, ali, takođe, daje uvid u ovakvu praksu u
drugim delovima sveta. Analizom se istražuju:
•
QA principi u DL-u predstavljeni u inicijativama i projektima važnih asocijacija na evropskom
nivou;
•
razvoj strategije, proces procenjivanja i akreditacije DL studija, kao i iskustva i dobre prakse
usvojene od strane organa i institucija na nacionalnom nivou.
1. Šta je obezbeđenje kvaliteta u učenju na daljinu?
Elektronsko učenje - E-learning označava sve oblike tehnološki podržanog učenja, kao što je učenje
na daljinu, online učenje, online obrazovanje, obrazovanje na daljinu, tehnološki poboljšano
obrazovanje, fleksibilno učenje, fleksibilno obrazovanje i IT podržano obrazovanje. Koncept
elektronskog učenja - e-learning, je značajan kako za obrazovanje na daljinu, tako i za učenje na
campus osnovi [HSV, 2008].
Pitanje da li elektronsko učenje nudi viši, isti ili niži kvalitet u poređenju sa drugim oblicima visokog
obrazovanja neće biti razmatrano u ovom tekstu. Umesto toga, ovaj izveštaj se fokusira na značajnije
pitanje šta kvalitet u učenju na daljinu zaista obuhvata. Kako kvalitet u ovom kontekstu može biti
definisan da bi bio procenjen?
Kvalitet se opisuje pre kao koncept nego kao tehnika, tako da njegova implementacija veoma mnogo
zavisi od vrste organizacije ili pratećih procesa. Postoji mnogo različitih pristupa kvalitetu, i većina od
njih se primenjuje pre na nivou organizacije nego na pojedinačne module ili projekate. Obezbeđenje
kvaliteta je jedan pristup koji se definiše kao skup svih funkcija i aktivnosti koje treba sprovesti radi
postizanja kvaliteta proizvoda ili usluge, tako da se sve one tretiraju kao jednake, planirane,
kontrolisane i implementirane na sistematičan način. Određenije, sistem obezbeđenja kvaliteta (QA)
dokumentuje procedure sa ciljem da se obezbedi da ukupan proces ispuni određene ciljeve i pokaže
da je kvalitet rezultat kojim se upravlja [Nichols, 2002].
QA je potreban u elektronskom učenju (i u DL-u kao jednom delu elektronskog učenja):
● da poboljša pristup studenta nastavnim materijalima i obrazovnim procesima.
● da poboljša efikasnost obrazovanja pomoću: obezbeđenja širih mogućnosti za
kolaborativno (saradničko) i problemski bazirano učenje; podsticanja elektronskog učenja
koje treba da bude upotrebljeno da oslobodi vreme u nastavi više za produktivnije
pedagoške pristupe na račun didaktičkog podučavanja; smanjivanja vremena potrebnog za
izvođenje predavanja, što se može jasno ilustrovati upotrebom alata za elektronsko učenje
i resursa za predavanja u Web repozitorijumu, za sve nastavne sate.
● da poboljša efektivnost obrazovanja pomoću: unapređene isporuke gradiva u oblastima
koja studenti tipično smatraju konceptualno teškim; omogućavanja i ohrabrivanja
studentske interakcije i struktuirane diskusije; omogućavanja većeg uključenja mentora u
radu sa studentima kao grupom, kao i sa pojedincima; obezbeđenja mogućnosti za
prethodni pregled/pregled online resursa; obezbeđenja ukupnog konteksta obrazovanja
koje osigurava snažnu primenu alata za elektronsko učenje u toku studijskog kursa; rada
sa predmetnim ekspertima da bi se obezbedilo da tehnologija bude primenjena na način
koji identifikuje njihove specifične potrebe i time uspostavi inovativni pristup značajan za
Strana
1
predmetnu materiju.
QA u DL-u na visokoškolskim institucijama ima sve veći značaj i treba ga analizirati u kontekstu QA u
tradicionalnom visokom obrazovanju. Međutim, QA treba da se razlikuje za DL i realizaciju nastave u
kampusu (u zgradama fakulteta). Glavni argumenti koji podržavaju reviziju QA su bazirani na
razlikama koje je moguće identifikovati između DL i tradicionalnog HE učenja. Među raznovrsnim
elementima koji se navode kao karakteristični za DL su četiri glavna aspekta koji su relevantni za
analizu koja se odnosi na QA [Jara i Mellar, 2007]:
● raspodeljeni procesi - DL kursevi nisu više u nadležnosti samo jedne osobe koja vodi
računa o celom procesu;
● organizacija tima - akademsko osoblje ne radi više izolovano; DL kursevi zahtevaju da
timovi rade saradnički, pa akademsko osoblje treba da bude u interakciji sa mnogo drugih
profesionalaca koji su uključeni u različite faze kreiranja i sprovođenja kursa;
● vidljivost ili otvorenost za recenziju – monitoring aktivnosti moraju biti “dublje”,
kontinuiranije i nenametljvije, od onih u slučaju isporuke materijala “lice u lice”; i
● ograničen pristup nastavnika studentima.
Originalna Bolonjska deklaracija iz 1999 identifkovala je “promociju evropske saradnje u obezbeđenju
kvaliteta, sa osvrtom na razvoj uporedivih kriterijuma i metodologija” kao jedno od osnovnih područja
[Bologna Declaration, 1999]. U Berlinskom kominikeu iz 2003. godine ministri obrazovanja založili su
se za podršku daljeg razvoja obezbeđenja kvaliteta na institucionalnom, nacionalnom i evropskom
1
nivou [Berlin Communique, 2003]. Berlinski Kominike zahteva da ENQA , European forum for
2
3
4
exchange of practice in quality assurance, EUA , EURASHE and ESIB , dogovore set standarda,
procedura i smernica za interno i eksterno obezbeđenje kvaliteta i sistematizaciju za tela koja vrše
obezbeđenje kvaliteta. Izveštaj ENQA “Standardi i smernice za obezbeđenje kvaliteta u oblasti
evropskog visokog obrazovanja” objavljen je 2009. godine [UNIQUe, 2007].
Jedna od preporuka za dalji razvoj Bolonjskog procesa bila je “da proširi obezbeđenje kvaliteta,
akreditaciju i okvir kvalifikacija na elektronsko učenje i druge neklasične oblike nastave u jednom
integrisanom pristupu koji sadrži široki raspon visokog obrazovanja” [Berlin to Bergen, 2005].
Razmatrajući navedeno, mi ćemo istraživati QA u visokom obrazovanju uopšte i dodatno QA u DL-u.
Obezbeđenje kvaliteta - uopšteno
QA je aktuelni kontinuirani proces ocenjivanja kvaliteta sistema visokog obrazovanja, institucija ili
programa. Mnogi sistemi prave razliku između internog obezbeđenja kvaliteta
(tj. unutarinstitucionalne prakse u pogledu monitoringa i poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja) i eksternog
obezbeđenje kvaliteta (među ili nad-institutionalnih šema koje obezbeđuju kvalitet institucija visokog
obrazovanja i programa). Delokrug obezbeđenja kvaliteta je određen oblikom i veličinom sistema
visokog obrazovanja. Obezbeđenje kvaliteta se često razmatra kao deo upravljanja kvalitetom visokog
obrazovanja [CEPES GLOSSARY, 2007].
Obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju nije nipošto samo evropski interes. Svuda u svetu raste
interesovanje za kvalitet i standarde, što se odražava na brzi rast visokog obrazovanja i troškova istog
za državne fondove i privatna lica.
Detaljna lista standarda i smernica za sporazume o internom i eksternom obezbeđenju kvaliteta za
institucije visokog obrazovanja je data u izveštaju ENQA “Standards and Guidelines for Quality
rd
Assurance in the European Higher Education Area” koji je objavljen 2009. godine (Helsinki, 3 edition)
[ENQA, 2009]. edition) [ENQA, 2009].
1
2
3
4
European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA). Website. URL: http://www.enqa.eu/
European University Association (EUA). Website. URL: http://www.eua.be/
European Association of Institutions in Higher Education (EURASHE). Website. URL: http://www.eurashe.eu/
National Unions of Students in Europe (ESIB). Website. URL: http://www.esib.org/
Strana
2
Evropski standardi za interno obezbeđenje kvaliteta u institucijama visokog
obrazovanja
1. Politika i procedure za obezbeđenje kvaliteta: Institucije treba da imaju politiku, standarde i
pridružene procedure za obezbeđenje kvaliteta svojih programa i diploma. Institucije se, takođe,
eksplicitno posvećuju razvoju kulture koja prepoznaje značaj kvaliteta i obezbeđenja kvaliteta u
svom radu. Da bi to postigle institucije treba da razvijaju i implementiraju strategiju za kontinuirano
podizanje kvaliteta. Strategija, politika i procedure treba da imaju formalan status i da budu
dostupne javnosti. One, takođe, uključuju i ulogu studenata i drugih zainteresovanih strana.
2. Odobrenje, monitoring i periodična ocena progresa i dodeljivanja diploma: Institucije treba da imaju
formalni mehanizam za odobrenje, periodičnu ocenu programa i dodeljivanja diploma.
3. Ocenjivanje studenata: Studenti treba da budu ocenjivani korišćenjem objavljenih kriterijuma,
pravila i procedura koji treba da se primenjuju konzistentno.
4. Obezbeđenje kvaliteta nastavnog osoblja: Institucije treba da imaju načine da obezbede da osoblje
uključeno u podučavanje studenata bude kvalifikovano i kompetentno da to radi. Oni treba da budu
dostupni onima koji preduzimaju eksterne provere i o njihovoj stručnosti treba da se podnese
izveštaj.
5. Resursi za učenje i podrška studentima: Institucije treba da obezbede da resursi koji su raspoloživi
studentima za podršku u učenju budu adekvatni i odgovarajući za svaki ponuđeni program.
6. Sistem informisanja: Institucije treba da se postaraju da prikupe, analiziraju i koriste relevantne
informacije za efektivno upravljanje svojim studijskim programima i druge aktivnosti.
7. Informisanje javnosti: Institucije treba redovno da objavljuju nepristrasne i objektivne informacije,
kako kvantitativne tako i kvalitativne, o programima i diplomama koje nude.
Evropski standardi za eksterno obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja
1. Korišćenje procedura internog obezbeđenja kvaliteta: Procedure eksternog obezbeđenja kvaliteta
treba da uzmu u obzir efektivnost procesa internog obezbeđenja kvaliteta opisanih u I delu
Evropskih standarda i smernica.
2. Razvoj procesa eksternog obezbeđenja kvaliteta: Ciljevi procesa obezbeđenja kvaliteta treba da
budu određeni pre razvoja samih procesa od strane svih odgovornih (uključujući institucije visokog
obrazovanja) i treba da budu objavljeni sa opisom procedura koje će se koristiti.
3. Kriterijumi za odluke: Bilo koja formalna odluka doneta kao rezultat aktivnosti eksternog
obezbeđenja kvaliteta treba da bude zasnovana na eksplicitnim objavljenim kriterijumima koji će se
konzistentno primenjivati.
4. Procesi treba da su svrsishodni: Svi procesi eksternog obezbeđenja kvaliteta treba da budu kreirani
posebno kako bi bili prikladni da ostvare ciljeve koji su im postavljeni.
5. Izveštavanje: Izveštaji treba da budu publikovani i napisani u stilu koji je jasan i dostupan za čitaoce
kojima su namenjeni. Sve odluke, pohvale ili preporuke sadržane u izveštaju, čitalac treba da budu
lake za nalaženje.
6. Prateće procedure: Procesi obezbeđenja kvaliteta koji sadrže preporuke za akcije ili koji zahtevaju
plan rada u pripremi, treba da imaju prethodno određenu prateću proceduru koja će se dosledno
primenjivati.
7. Periodične provere: Eksterno obezbeđenje kvaliteta institucija i programa treba da bude obavljano
na cikličnoj bazi. Dužina ciklusa i procedure provere treba da budu jasno definisane i unapred
objavljene.
8. Analize šireg sistema: Agencije za proveru kvaliteta treba da s vremena na vreme izrade sumarni
izveštaj koji opisuje i analizira opšte rezultate njihovih provera, procena, ocena i dr.
Strana
3
Obezbeđenje kvaliteta u studijama na daljinu
Uprkos tome što DL beleži dug i uspešan put, još uvek se zahteva da se dokazuje da je kvalitet učenja
studenata na daljinu najmanje jednak kao kod nastave “licem u lice”. Sveobuhvatan sistem
obezbeđenja kvaliteta (QA) može doprineti da se ovo postigne. [COL, 2005].
Razvoj DL QA sistema zahteva prvenstveno precizno definisane odgovornosti i aktivnosti koje izvodi
obrazovna institucija. Kad su one jednom identifikovane, procesi obezbeđenja kvaliteta se kreiraju da
osiguraju da se različiti rezultati kvaliteta ostvare za vreme razvoja sistema. Temelj ovih procesa je
skup ciljeva i suštinskih vrednosti.
Postojanje različite vizije elektronskog učenja na većini evropskih univerziteta, a kultura kvaliteta u
elektronskom učenju na univerzitetima je često slaba.
Isto tako, ne postoji jedinstven pristup DL QA sistema usvojen od strane relevantnih evropskih
institucija. Osim toga, u prošlosti je bilo više inicijativa u vezi učenja zasnovanog na ICT ili
elektronskog učenja .
Na primer, The Quality Assurance Agency for Higher Education (QAA)5 iz UK je pokrenula razvoj
sveobuhvatnog procesa obezbeđenja kvaliteta za visoko obrazovanje. Kao deo ovog razvoja QAA je
napravila Code of Practice for Quality Assurance in Higher Education u obliku odvojenih sekcija koje
pokrivaju upravljanje kvalitetom i standarde u svim aktivnostima podučavanja i učenja. Jedna od tih
sekcija pokriva određene istaknute aspekte koji se obično nalaze pod promenljivim oznakama kao
komponente u okviru sistema za učenje na daljinu [HSV, 2008]:
●
Učenje zasnovano na materijalima. Ova dimenzija sistema učenja na daljinu odnosi se na sve
materijale - resurse učenja, koje ponuđači studijskog programa stavljaju na raspolaganje
studentima koji studiraju na daljinu.
●
Komponente programa koje dostavljaju nastavnici koji putuju. Ova dimenzija se odnosi na
nastavno osoblje koje putuje periodično u mesto gde su studenti locirani. Ti nastavnici treba da
dostavljaju online delove svog nastavnog programa.
●
Učenje podržano lokalno.
●
Učenje podržano od institucije ponuđača programa, koja je udaljena od studenta.
Napred navedeni pojmovi odnose se na dimenzije koje su obično komponente u okviru DL sistema, ali
za koje nema određenih jednoobraznih kategorija.
Uz to, QAA Code of Practice pokriva sledeća četiri područja u pogledu DL QA :
1) Projektovanje sistema – razvoj integrisanog pristupa
●
Visoko obrazovanje učenjem na daljinu treba da bude zasnovano na principima koji su relevantni
za visoko obrazovanje uopšte. Institucija koja namerava da ponudi studijske programe na daljinu
treba da kreira svoje radne operacije i njima upravlja na način koji primenjuje pomenute principe i
u isto vreme uzima u obzir odstupanja koja su specifična za podučavanje na daljinu.
●
Obezbeđivanje studijskih programa na daljinu treba da bude deo jedne eksplicitne strategije za
postizanje ustanovljenih ciljeva institucije i sistem (sistemi) učenja na daljinu treba da budu
projektovani i razvijani na način koji unapređuje tu strategiju.
●
Pre nego što ponudi studijske programe na daljinu, institucija treba eksplicitno da projektuje i
testira svoj sistem upravljanja i podučavanja studenata na daljinu, kao i rezervni plan, da bi
ispunila utvrđene ciljeve u smislu akademskog kvaliteta i standarda.
●
Institucija treba da zaštiti svoju poziciju u pogledu zakonodavstva u svakoj zemlji u kojoj su njeni
programi predloženi da budu dostupni učenjem na daljinu.
●
Planovi institucija za ponudu studijskih programa na daljinu treba da budu finansijski obezbeđeni
za ceo period za vreme kog će studenti studirati po tim programima, a na nivou koji obezbeđuje
5
The Quality Assurance Agency for Higher Education. URL: http://www.qaa.ac.uk/
Strana
4
kvalitet i standarde kojima je institucija posvećena.
2) Uvođenje akademskih standarda i kvaliteta u izradi, odobrenju i proceduri provere studijskih
programa
●
Institucija ponuđač je odgovorna da obezbedi da studijski programi na daljinu koje nudi budu
izrađeni tako da akademski standardi diploma budu očigledno uporedivi sa standardima koje daje
institucija na druge načine I konzistentni sa bilo kojim relevantnim merilima koja su priznata u UK.
U projektovanju studijskih programa na daljinu i svakog komponentnog modula institucija
ponuđač treba da obezbedi eksplicitnu i obrazloženu usklađenost između ciljeva i nameravanih
ishoda učenja, sa jedne strane, i strategije za podučavanje na daljinu, obima materiala za učenje
i načina i kriteriuma ocenjivanja, sa druge strane.
●
Institucija ponuđač je zadužena da obezbedi da programi studija na daljinu pružaju mogućnosti
učenja koje daju studentima poštenu I razumnu šansu za postignuće akademskih standarda
potrebnih za uspešan završetak studija.
●
Institucija ponuđač treba da ima procese za odobravanje programa studija na daljinu koji, iako su
podržani principima relevantnim za sve obrazovne programe, imaju posebno u vidu zahteve
sistema učenja na daljinu koji su usvojeni, kao i mogućnosti obezbeđene za nadzor.
●
Procesi institucije ponuđača za odobravanje programa studija, i svakog modula koji je njegov
sastavni deo, treba da uključe neki elemenat eksternog nadzora za instituciju.
●
Kada su programi studija jednom napravljeni i stavljeni u upotrebu, institucija treba da obezbedi
da programi studija i moduli koji su sastavni deo budu redovno kontrolisani, proveravani i
podložni ponovnom odobrenju. Institucije treba posebno da obezbede da sadržaj svih materijala
za učenje ostaje aktuelan i u važnosti i da materijali za učenje, strategije podučavanja i načini
ocenjivanja bivaju poboljšavani u svetlu povratnih rezultata.
3) Obezbeđenje kvaliteta i standardi u upravljanju isporukom programa
●
Institucija ponuđač je odgovorna za upravljanje isporukom svakog studijskog programa na daljinu
na način koji obezbeđuje akademske standarde dodeljivanja diploma.
●
Institucija ponuđač je dužna da obezbedi da se svaki studijski program na daljinu isporučuje na
način koji obezbeđuje mogućnost učenja koja u praksi daje studentima poštenu i razumnu šansu
za postizanje akademskih standarda potrebnih za uspešan završetak.
●
Učenje, mada na daljinu, treba da bude treatirano kao aktivnost koja uključuje sve učesnike u
sistemu, i kao aktivnost u kojoj se monitoring, ocena i povratna informacija redovno koriste da
unaprede sve komponente podučavanja, učenja i sistema isporuke.
4) Razvoj studenata i podrška
●
Respektujući sudente koje podučava na daljinu, institucija ponuđač treba jasno da posveti pažnju
svojoj odgovornosti za podršku i promociju samostalnog učenja i omogućavanja studentima da
preuzmu ličnu kontrolu nad njihovim sopstvenim razvojem. Svaka institucija treba da postavi
realne ciljeve, iznađe praktične metode za njihovo postizanje i nadgleda njihovu primenu.
●
Institucija ponuđač treba da zadovolji potrebe svojih studenata koji studiraju na daljinu
obezbeđenjem informisanja koje će biti veoma potpuno i jasno, poštujući prirodu i očekivanja od
njihovih studijskih programa, uključivanjem odnosa između postignuća i ocenjivanja, akademskog
progresa i akumulacije bodova, kao i karakteristika sistema učenja na daljinu i interakcije između
ovih sistema i studenata. Dobijene informacije treba da budu prenete na način koji omogućava
studentima da donose promišljene odluke o njihovom sopstvenom obrazovanju, i da nadgledaju
njihov progres u odnosu na jasna očekivanja postignuća.
●
Institucija ponuđač treba da kontroliše efektivnost informacija datih studentima i, u svetlu njihovih
rezultata, preduzima korake da poboljša njihovo dostavljanje.
●
Institucija treba da ustanovi koja sredstva prezentacije su odgovarajuća i realna za studente na
studijskim programima na daljinu kao i da obezbedi ovim studentima tačnu i urednu informaciju o
prezentaciji.
Strana
5
2. Relevantne organizacije i institucije
Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i
Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC)
Poglavlje preuzeto iz [Micić et al., 2011]
E-učenje se od 2004. godine intenzivno standardizuje od strane Međunarodne organizacije za
standardizaciju (ISO) i Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC) - ISO/IEC [ISO/IEC 2011]. Ovoj
standardizaciji prethode razvojno-istraživački rezultati drugih institucija, kao što su, na primer: AICC
(Aviation industry computer based training committee), IMS (Instructional Management Systems),
DCMI (Dublin Core Metadata Initiative), ADL-SCORM (Advanced distributed learning), ALIC
(Advanced learning infrastructure consortium), IEEE LTSC (Institute of electrical and electronics
engineers - Learning technology standard committee), ADRIADNE, CEN/ISSS WS-LT, CEN/ISSS
CDFS, CEN/ISSS WS on Privacy, W3C, itd. (slika 1).
AICC
IMS
ARIADNE
Specifik.
Specifik.
Konzorc
Konzorc
. Specifik.
.
Konzorc.
Tehničke
specifikacije
ADL
ALIC
IEEE
CEN
ISO
Specifik.
Specifik.
Konzorc
Konzorc
. Laborat.,
podloge
.
za testir.
Specifik.
Konzorc
Tela za
.
standar.
Aplikacioni
profili
Akreditovani
standardi
Slika 1. Fazni razvoj standarda za E-učenje i JTC 1 / SC 36
Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Međunarodna elektrotehnička komisije (IEC)
razrađuju međunarodne standarde u oblasti informacionih tehnologija u okviru Prvog objedinjenog
tehničkog komiteta (JTC1 ISO/IEC), koji sada objedinjuje 37 potkomiteta (SC). Odluka o obrazovanju
JTC 1 36-og Potkomiteta «Informacione tehnologije u učenju, obrazovanju, osposobljavanju i
treningu» doneta je 1999. godine. Prema mišljenju rukovodstva JTC 1 i SC 36, uskoro će broj zemalja
– članova ovog potkomiteta, narasti na oko 50, što je uslovljeno porastom interesovanja za
elektronsko učenje i pojavom prvih međunarodnih standarda u ovoj oblasti.
U okviru SC 36 formirano je nekoliko radnih grupa: sedam radnih grupa (WG), specijalna radna grupa
(SWG), izveštajna grupa za marketing (RG1) i grupa za zaštitu prava ličnosti (Ad Hoc). Radne grupe
funkcionišu sa različitih aspekata i iz različitih zemalja, [3]: WG1 – (SAD, formirana 2001. godine), za
oblast terminologije; WG2 – (Japan, formirana 2001. godine), tehnologije za kolaborativni rad saradnju; WG3 – (Francuska, formirana 2001. godine), informaciona podrška profesora; WG4 –
(Kanada, formirana 2002. godine), upravljanje i isporuka sadržaja, metapodaci - metadata (MD); WG5
– (Nemačka, formirana 2002. godine), obezbeđenje kvaliteta E-učenja; WG6 – (Kina, formirana 2004.
godine), Tehnologije i specifikacije za integraciju; WG7 – (Norveška, formirana 2004. godine),
kulturne/jezičke/humanističke aktivnosti. Sa druge strane, primene ISO/IEC standarda zahteva
odgovarajući nivo E-društva, E-institucije obrazovanja, itd.
Sa presekom stanja na dan 01. 01. 2011, u oblasti elektronskog učenja u upotrebi je 18 međunarodnih
standarda (ISO/IEC 19788-1:2011 kao 19-ti tada je bio u fazi publikacije i već u prvoj polovini januara
2011. godine je publikovan), koji su prethodno razrađeni od potkomiteta SC 36 «IT u obrazovanju i
pripremi», slika 2.
Strana
6
Razvoj novih projekata (NP u oznaci – tabela 1) u oblasti E-učenja, predstavljen je kroz osam
predloga standarda.
Takođe, SC 36 radi na razvoju još tri nova standarda, odnosno tri dela standarda 20006, u oblastima
informacionog modela za kompetencije E-učenja, a koji su u fazi radnog nacrta (WD – Working Draft,
tabela 1).
Potkomitet SC 36 radi na razvoju i korekcijama ukupno još šest aktuelnih standarda u ovoj oblasti, a
koji su trenutno u fazama nacrta (CD i DTR – tabela 1).
Najveći broj međunarodnih standarda u razvoju (čak 13 – tabela 1) je u fazama kompletiranih „punih“
izveštaja o nacrtima, a na putu ka usvajanju od strane ISO (FCD ili DIS).
Figure 2. Structure of ISO/IEC JTC 1/SC 36 and 19 published standards (15. 01. 2011)
Tabela 1. ISO/IEC JTC 1/SC 36 standardi u planu i fazama razvoja: NP, WD, CD ili DTR, kao i FCD ili
DIS
WG
WG1
Standards from work program SC 36/ Work Programme for JTC 1/SC 36
.NP 2382-36 --- Vocabulary
ISO/IEC 2382-36:2008/CD Cor 1
WG2 ....DIS TR 29127 Intelligent System Process for Multilingual Semantic Reverse Query Expansion
WG3
WG4
WG5
WG6
WG7
SC36
...DTR 29140-1 --- Part 1: Learner reference model for nomadicity
...DTR 29140-2 --- Part 2: Learner information for mobile learning
....DIS TR 24763 Conceptual reference model for competencies and related objects
.NP 19788-4 Metadata for learning resources -- Part 4: Technical elements
...CD 19788-5 Metadata for learning resources --- Part 5: Educational elements
...CD 19788-6 --- Part 6: Availability, distribution, and intellectual property elements
....FCD 12785-2 Content packaging --- Part 2: XML binding
....FCD 12785-2 Content packaging --- Part 3: Best practice and implementation guide
....FCD 19788-2 Metadata for learning resources --- Part 2: Dublin Core elements
....FCD 19788-3 Metadata for learning resources --- Part 3: Basic application profile
...CD 19796-2 --- Part 2: Harmonized quality model
...DTR 19796-4 --- Part 4: Best practice and implementation guide
....DIS TR 19796-5 --- Part 5: How to use ISO/IEC 19796-1
....DTR 24725-1 Supportive technology and specification integration --- Part 1: Framework
....DIS TR 24725-2.2 Part 2: Rights Expression Language (REL) - Commercial Applications
.NP 24751-9 --- 9: Access for All Personal User Interface Preferences
.NP 24751-10 --- 10: Access for All User Interface Characteristics
.NP 29126 -- Concept definitions for user actions for use in LET Environments
.NP 29188 --- individualized adaptability and accessibility in LET
.NP TR 20006 --- Information Model for Competency
.NP 29187 Identification of Privacy Protection Requirements pertaining to LET
..WD 20006-1: Competency General Framework and Information Model
..WD 20006-2: Proficiency Information Model
..WD 20006-3: Guidelines for the Aggregation of Competency Information and Data
...CD 20013 IT for LET --- e-Portfolio Reference Model
....FCD 20016-1: Framework and Reference Model for Semantic Interoperability
....DIS TR 29139 30 Day Review for Fast Track Ballot ISO/IEC Type 3 Technical Report - ADL
SCORM, 2004, 3rd Edition: Runtime Environment (RTE)
Limit
date, [3]
2010.10.01.
2011.12.01.
+ time
(year)
4
3
2010.05.13.
3
/
/
2009.12.12.
2010.10.01.
2010.10.01.
2010.10.01.
2010.04.01.
2012.02.13.
2012.02.13.
2011.12.18.
2011.01.18.
/
2009.07.18.
2011.12.12.
2009.08.12.
2011.01.14.
2011.01.14.
2011.01.14.
2012.03.06.
/
2010.09.07.
2012.03.06.
2012.03.06.
2012.03.06.
2011.08.08.
2012.03.21.
2008.07.25.
3
3
3
4
4
4
4
4
4
4
ext
4
3
ext
ext
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
4
Strana
7
Značajne asocijacije na evropskom nivou
● European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA)
6
ENQA je osnovana 2000. godine kao mreža za unapređenje evropske saradnje na polju
obezbeđenja kvaliteta. U novembru 2004. godine Generalna skupština transformisala je Mrežu u
European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA). Zadatak ENQA je da
značajno doprinese održanju i poboljšanju kvaliteta evropskog visokog obrazovanja i da deluje kao
usmeravajuća snaga u razvoju obezbeđenja kvaliteta u zemljama potpisnicama Bolonjske
(deklaracije). ENQA inicira i koordinira transnacionalne projekte obezbeđenja kvaliteta, čiji je cilj da
vrši informisanje na evropskom nivou i da unapredi uspostavljanje okvira obezbeđenja kvaliteta u
oblasti evropskog visokog obrazovanja (the European Higher Education Area).
● European Association of Distance Teaching Universities – EADTU 7
EADTU je osnovana u januaru 1987. godine od strane direktora većih evropskih nastavnih
institucija radi podsticanja saradnje između evropskih organizacija koje su se posvetile visokom
obrazovanju putem metodologije podučavanja na daljinu. EADTU je reprezentativna organizacija
kako evropskih univerziteta otvorenih i za učenje na daljinu tako i nacionalnog konzorcijuma
institucija visokog obrazovanja aktivnih na polju obrazovanja na daljinu i elektronskog učenja.
EADTU obuhvata 21-og nacionalnog člana iz 19 zemalja koji kolektivno obezbeđuju programe
obrazovanja na daljinu za više od 2,000,000 studenata. Svi članovi asocijacije su neprofitne
institucije.
● European association of distance learning (EADL)8
EADL je evropska asocijacija škola, institucija i pojedinaca koji rade u dopisnom i obrazovanju na
daljinu. Skoro svi članovi Evropske zajednice imaju predstavnike u EADL. Ali EADL ima, takođe,
članove u Norveškoj, Rusiji, Švajcarskoj i Turskoj. Svake godine u maju, EADL organizuje
Konferenciju gde se susreću članovi i gde se razmenjuju mišljenja i diskutuje o novom razvoju.
EADL je razvila smernice u cilju zaštite standarda i održanja i poboljšanja kvaliteta kurseva i
servisa, a radi obezbeđenja kredibilnosti učenja na daljinu. Ovaj projekat je podržan sredstvima
EU.
● The European Distance and E-Learning Network (EDEN)9
EDEN - the European Distance and E-Learning Network, osnovana 1991.,godine, je međunarodna
obrazovna asocijacija otvorena za institucije i pojedince koji obavljaju elektronsko učenje, otvoreno
i obrazovanje na daljinu. Na proaktivan način, EDEN je bio instrument u razvoju evropske politike u
učenju na daljinu i elektronskom učenju, u unapređenju stvaranja mreže i saradnje, za podršku
unapređenja saradnje Istok-Zapad i u profesionalnom razvoju u otvorenom sektoru, sektoru na
daljinu, fleksibilnom i elektronskom sektoru. EDEN drži godišnje konferencije i pokrenuo je the
European Journal of Open, Distance and E-Learning (EURODL).
● The European Foundation for Quality in E-Learning (EFQUEL)10
The European Foundation for Quality in eLearning (EFQUEL) je organizacija sa članstvom koja je
osnovana u Briselu, Belgija (Brussels, Belgium). To je mreža sa preko 80 organizacija članova iz
Evrope i šire. Cilj EFQUEL-a je da uključi aktere u Evropsku zajednicu korisnika i eksperata, da bi
podelili iskustva o tome kako elektronsko učenje može biti korišćeno da ojača individualni,
organizacijski, lokalni i regionalni razvoj, digitalnu i pismenost učenja i unapredi društvenu koheziju
i lični razvoj. EFQUEL vodi godišnji Innovation forum on quality assurance and open educational
resources u Oeiras, Portugal, od 2008., čiji website se veoma predano istražuje.
6
European Association for Quality Assurance in Higher Education (ENQA). URL: http://www.enqa.eu/
European Association of Distance Teaching Universities – EADTU. URL: http://www.eadtu.nl/
8
European association of distance learning (EADL). URL: http://www.eadl.org/
9
The European Distance and E-Learning Network (EDEN). URL: http://www.eden-online.org
10
The European Foundation for Quality in E-Learning (EFQUEL). URL: http://www.qualityfoundation.org/
7
Strana
8
Relevantna tela i institucije na nacionalnom nivou
● The Joint Information Systems Committee (JISC)
11
JISC je formiran da omogući da se UK obrazovne i istraživačke zajednice angažuju na planu
nacionalne i globalne saradnje. JISC podstiče UK koledže i univerzitete na inovativnu upotrebu
digitalnih tehnologija, i pomažu održavanju pozicije UK kao globalnog lidera u obrazovanju. JISC
obezbeđuje: mrežu svetske klase – JANET; pristup elektronskim resursima; novo okruženje za
učenje, podučavanje i istraživanje; smernice za institucionalnu razmenu; savetodavne i
konsultantske usluge; regionalnu podršku - JISC RSCs.
● Swedish National Agency for Higher Education
12
Swedish National Agency for Higher Education je osnovana 1995. godine. Zadaci Švedske
nacionalne agencije za visoko obrazovanje su: Ocenjivanje kvaliteta visokog obrazovanja;
Obezbeđenje da HE institucije rade u skladu sa relevantnim zakonima i propisima; monitoring
trendovi i razvoj u visokom obrazovanju; obezbeđenje informacija o visokom obrazovanju;
prepoznavanje kvalifikacija iz inostranstva.
● Canadian Association for Communicators in Education – CACE13
The Canadian Association of Communicators in Education (CACE) je osnovana u Vinipegu
(Winnipeg, Manitoba) 1984. godine. CACE je nacionalna asocijacija profesionalaca posvećenih
ohrabrivanju i poboljšanju preimućstva komunikacije u obrazovanju. CACE ustanovljava i održava
standarde i unapređuje etički kodeks kako bi doprinela poboljšanju politika i prakse komunikacije u
obrazovanju.
● The Distance Education and Training Council (DETC)14
The Distance Education and Training Council je neprofitna obrazovna asocijacija koja se nalazi u
Vašingtonu (Washington, D.C.). Nezavisna devetočlana Akreditaciona komisija (Accrediting
Commission of the DETC) je osnovana 1955. godine; The DETC Accrediting Commission definiše,
održava, i promoviše obrazovne veštine u institucijama obrazovanja na daljinu. DETC teži da bude
istaknuta akreditaciona asocijacija za institucije za obrazovanje i treninge na daljinu širom sveta.
On ima cilj da bude resurs za institucije za učenje na daljinu, podstičući ih da se bore da na najbolji
način da ispunjavaju svoju misiju.
● Open & Distance Learning Quality Council (ODL QC)
15
ODL QC je osnovana 1969. godine kao The Council for the Accreditation of Correspondence
Colleges, a postala je The Open and Distance Learning Quality Council 1995. godine. Skup
Standarda postavlja ODL QC definiciju kvaliteta. Provajderi otvorenog i učenja na daljinu koji
ispunjavaju ove standarde imaju pravo da se obrate Savetu za akreditaciju. Akreditacija sledi posle
rigorozne ocene provajderovih administrativnih i mentorskih metoda, obrazovnih materijala i
publiciteta, čime se obezbeđuje da su ispunjeni svi standardi. Kad su jednom akreditovani
provajderi se proveravaju da bi se obezbedilo da će studenti nastaviti da dobijaju dobru uslugu.
Provajderi se ponovo ocenjuju najmanje jednom svake tri godine.
● Norwegian Association for Distance Education (NADE)16
Norwegian Association for Distance Education (NADE) je nacionalna organizacija sa članstvom za
institucije uključene u obrazovanje na daljinu. Članovi organizacje su nezavisne institucije koje se
bave obrazovanjem na daljinu, državni univerziteti i koledži, privatne institucije i trening centri za
biznis i industriju. Cilj NADE je da širi znanje o obrazovanju na daljinu, da podiže profesionalne i
11
12
13
14
15
16
The Joint Information Systems Committee (JISC). URL: http://www.jisc.ac.uk/
Swedish National Agency for Higher Education. URL: http://www.hsv.se/
Canadian Association for Communicators in Education – CACE. URL: http://www.cace-acace.org/en/
The Distance Education and Training Council (DETC). URL: http://www.detc.org/about.html
Open & Distance Learning Quality Council (ODL QC). URL: http://www.odlqc.org.uk/
Norwegian Association for Distance Education (NADE). URL: http://www.nade-nff.no
Strana
9
pedagoške standarde istog, i da ojačava poziciju obrazovanja na daljinu u okviru Norveškog
obrazovnog sistema.
● The Quality Assurance Agency for Higher Education (QAA)
17
Primarna odgovornost za akademske standarde i kvalitet u visokom obrazovanju UK ostaje na
pojedinačnim univerzitetima i koledžima, pri čemu je svaki od njih nezavisan i sam upravlja. QAA
ispunjava svoje zadatke pomoću: izvođenja recenzija univerziteta i koledža; objavljivanja izveštaja
o poverenju koje se postavlja; kroz institucionalno upravljanje standardima i kvalitetom; davanja
smernica univerzitetima i koledžima za održavanje akademskih standarda i poboljšanja kvaliteta, u
saglasnosti sa Akademskom infrastrukturom; istraživanja razloga koji se odnose na akademske
standarde i kvalitet; savetovanja vladajućih tela o zahtevima za dodelu diploma i univerzitetskog
zvanja; angažovanje na evropskom i širem neđunarodnom razvoju.
● Australasian Council on Open, Distance and E-learning (ACODE)18
The Australasian Council on Open, Distance and E-learning (ACODE) je australijska organizacija
za univerzitete koji su angažovani ili zainteresovani za otvoreno, fleksibilno, i učenje na daljinu.
Njen zadatak je da ojača politiku i praksu u ovim oblastima.
● Accreditation Organisation of the Netherlands and Flanders (NVAO)19
The Accreditation Organisation of the Netherlands and Flanders (NVAO) obezbeđuje kvalitet
visokog obrazovanja u Holandiji i Flandriji putem ocenjivanja i akreditovanja programa, i doprinosi
jačanju kvaliteta istih. NVAO je uključen u EADTU projekat E-xcellence, ali on se ne odnosi
generalno na kvalitet u elektronskom učenju. Ova organizacija smatra da njen akreditacioni okvir
ima kapacitet za prilagođavanje elektronskom učenju.
17
18
19
The Quality Assurance Agency for Higher Education (QAA). URL: http://www.qaa.ac.uk/
Australasian Council on Open, Distance and E-learning (ACODE). URL: www.acode.edu.au
Accreditation Organisation of the Netherlands and Flanders (NVAO). URL: http://www.nvao.net/
Strana
10
3. Okviri i modeli obezbeđenja kvaliteta u učenju na
daljinu
Sve QA strategije, procedure i standardi u DL su zasnovani na određenom okviru ili na određenom
20
modelu . Okvir je osnovna konceptualna struktura koja ističe usko povezane ključne aspekte i
pitanja osiguranja kvaliteta u učenju na daljinu, koja stvara jednu nezavisnu i upotrebljivu osnovu za
razvoj, implementaciju I unapređenje QA politike, smernica, i prakse. Model QA u DL-u je set aspekata
i kriterijuma za ocenu kvaliteta DL-a.
Svaki takav okvir/model je tipično zasnovan na širim smernicama i politikama obrazovanja na
nacionalnom i međunarodnom nivou, i stvara osnovu za razvoj i primenu seta povezanih QA procesa
i benčmark metoda .
Ne postoji jedan okvir/model, prihvaćen svuda, od strane svih relevantnih nacionalnih i međunarodnih
tela i agencija koju unapređuju QA u DL-u. To je više mnoštvo različitih (mada se većinom delimično
preklapaju) okvira/modela, i svaki navodi određeno gledište o tome šta čini kvalitet u DL, i kako takav
kvalitet može biti ocenjen u kontekstu nacionanog QA sistema.
Počevši od 2000. godine, veliki broj projekata u Evropi iIi u drugim delovima sveta su izvođeni sa
ciljem da definišu okvire/modele QA u DL-u. Dva pregleda iz 2008.god. ([HSV 2008] i [SW-VIRCAMP,
2008]) navode ove projekte, kao i različite uključene nacionalne i internationalne agencije i
organizacije.
Opšte
Za razvoj i postavljanje okvira /modela, neophodna je analiza različitih dokumenata DL politike, mreža,
i razvojnih projekata. Kada se okvir/model objavi, onda je na nacionalnim i međunarodnim
organizacijama i agencijama da ga usvoje i unaprede u svojim QA procedurama i praksi.
Kada nacionalna agencija ili druga organizacija treba da oceni DL praksu u sistemu visokog
obrazovanja, nije dovoljno jednostavno usvojiti okvir/model ili nabrojati aspekte kvaliteta od početka.
Ocenjivačko telo, takođe, treba da razvije i prilagodi svoje sopstvene radne metode i garantuje svoju
internu kompetenciju [HSV 2008]. Osim toga, različite nacionalne organizacije i agencije za
ocenjivanje zadužene za unapređenje DL na nacionalnom nivou, obično različito postavljaju pitanje
QA u DL-u. Međutim, sve one treba da uzmu u obzir sledeće:
• postojeći okviri/modeli i metodi QA treba da se prilagode,
• aspekti kvaliteta za DL koji treba da budu integrisani u postojeće QA sisteme, imajući na umu
da QA u DL-u i QA u “licem u lice” (na kampus osnovi) učenju nisu potpuno isti,
• interna kompetencija i pružanje informacija u DL zoni treba da bude garantovana,
• interni metodi rada treba da budu prilagođeni posebnim uslovima koji se primenjuju za QA u
DL-u.
Mada iste fundamentalne zahteve treba primeniti na DL kao i na obrazovanje na kampus osnovi,
postoje značajne razlike između ove dva, jednostavno zbog novih aspekata visokog obrazovanja
učenjem na daljinu. Ovo podrazumeva prilagođavanja i revizije u metodima vrednovanja obrazovanja
na kampus osnovi, da bi bili primenjeni na obrazovanje na osnovi DL-a, i to je ono čega se svaki
okvir/model QA u DL-u mora držati eksplicitno.
Glavni argumenti koji podržavaju reviziju QA okvira su zasnovani na razlikama koje je moguće
identifikovati između DL-a i učenja na kampus osnovi. Među raznovrsnim elemenima koji se navode
kao različiti za DL, javljaju se četiri glavna aspekta relevantna za QA okvire/modele u DL-u [Jara and
Mellar, 2007]:
• raspodeljeni procesi – DL kursevi nisu više u nadležnosti samo jedne osobe koja vodi računa
o celini procesa,
20
The words "model" and "framework" in this section are used to denote a "QA model/framework for DL".
Strana
11
• organizacija tima - akademsko osoblje ne radi više izolovano; DL kursevi zahtevaju da timovi
rade saradnički, pa akademsko osoblje treba da bude u interakciji sa mnogo drugih
profesionalaca koji su uključeni u različite faze kreiranja i sprovođenja kursa;
• vidljivost ili otvorenost za recenziju – monitoring aktivnosti moraju biti “dublje”, kontinuiranije i
nenametljvije, od onih u slučaju isporuke materijala “lice u lice”; i
• ograničen pristup nastavnika studentima
Svaki okvir/model traba da podržava jače određenje koordinacije, komunikacije i strategije planiranja,
a, takođe, i jasno definisano liderstvo u DL kursevima više nego u kursevima “licem u lice”. Odsustvo
ili nejasnoća bilo kog od ovih elemenata utiče na efektivnost ili poboljšanje uloge nekih procedura u
učenju na daljinu, naročito sastanaka grupe i anketiranja studenata [Jara and Mellar, 2007].
Okviri/modeli treba da prilagode potrebe DL institucija i timova za isporuku kursa tako da sa
posebnom pažnjom razmatraju strategije za poboljšanje količine i kvaliteta povratnih informacija od
studenata. Na online kurseve se posebno utiče ograničenim pristupom studentima, što ima direktan
uticaj na kvantitet prikupljene povratne sprege (povratnih informacija od studenata) i odgovarajuće
predstavljanje gledišta studenata. Okviri/Modeli treba da podrže uspostavljanja jačih odnosa između
studenata i mentora.
Svaki okvir/model počiva na setu kvalitativnih aspekata i kriterijuma. Veoma je važno u praksi ocene
kvaliteta DL-a razumeti da je kvalitet DL-a determinisan svim aspektima uzetim zajedno iz određenog
modela, i njihovim međusobnim odnosima [HSV 2008].
Primeri okvira i modela
Više agencija i organizacija iz Evrope, Severne Amerike i Australije objavilo je svoje okvire i/ili modele.
Ovaj odeljak daje kratak pregled nekih od njih, naglašavajući njihove glavne tačke, sličnosti i razlike.
NADE okvir/model
21
Norwegian Association for Distance Education (NADE) je organizacija za institucije uključene u DL.
Njihovi kriterijumi okvira/modela su podeljeni u četiri osobene faze: preduslovi, implementacija,
resultati I ono što sledi [NADE, 2002]. Ove faze se kotrolišu u kontekstu četiri šira aspekta:
informisanje i savetovanje, razvoj kursa, obrazovanje, i organizacija. Svi oni stvaraju jedan 2dimenzionalni okvir/model poznat kao NADE matrica kvaliteta, Tabela 2.
Tabela 2 – NADE matrica kvaliteta
Informacije i
vođenje
savetovanja
Razvoj kursa
Podučavanje
i učenje
Organizacija
21
Preduslovi
Implementacija
Rezultati
Ono što sledi
Organizacije partneri
Eksterni preduslovi
Sadržaj
Informacioni kanali
Zapošljavanje
Nezaposleni
Društvo
Evaluacija
Reakcija korisnika
Eksterni preduslovi
Organizacija
Ciljna grupa
Osoblje
Partneri
Kontrola
Saradnja,
Evaluacija,
Vođenje autora,
Izbor medija, Ocena
proizvoda
Evaluacija
Reakcija korisnika
Revizija i inoviranje
Eksterni preduslovi
Organizacija
Učesnici
Materijal
Nastavnici
Partneri
Eksterni preduslovi
Organizacija
Sistem kvaliteta
Partneri
Komunikacija
Podučavanje i
učenje
Konsultacije
Ocenjivanje
Dokumentacija
Menadžment
Komunikacija
Buduća orijentacija
Kurikulum
Zahtev za
materijalom
(obrazovnim,
jezičkim i
profesionalnim)
Materijal za podršku
Ishodi učenja
Usvajanje znanaj
Dostizanje cilja
Dostizanje cilja
Ekonomija
Reputacija
Izveštaj evaluacije
Evaluacija
Reakcija korisnika
URL: http://www.nade-nff.no/default.pl?showPage=189
Strana
12
SEEQUEL okvir
Suština SEEQUEL okvira kvaliteta je rezultat SEEQUEL projekta
kriterijuma kategorisanih kroy sledeći set aspekata u dva nivoa:
22
. To je jedan integrisani set
• resursi učenja
o osoblje podrške
o nastavno osoblje
o materijali za učenje
o infrastruktura za učenje
• glavni procesi učenja
o smernice/analiza potreba za obukom
o upis polaznika
o plan nastave
o izvođenje nastave
o vrednovanje kursa
o ocena učenika
• kontekst učenja
o institutionalno uređenje
o kulturalno uređenje (nacionalno, organizaciono, profesionalno, opšte)
o okruženje za učenje
o zakonska regulativa
o finansijsko uređenje
o sistemi vrednosti
Ceo okvir je dat u vidu dugačke tabele koja je raspoloživa u celini online [SEEQUEL, 2004].
ELQ
ELQ označava kvalitet u elektronskom učenju (E-Learning Quality). To je model koji je razvila The
Swedish National Agency for Higher Education [HSV 2008]. ELQ uključuje deset aspekata ocene
kvaliteta u DL-u, i za svaki aspekt kvaliteta razvijeno je nekoliko kriterjuma za kvalitet. Ovi kriterijumi
su preporuke za konkretne mere rešavanja problema i ciljeve na nivou institucije. Tabela 3 pokazuje
ELQ model u konciznoj formi.
Tabela 3 – Aspekti i krite rijumi sadržani u ELQ modelu (posle [HSV 2008])
Aspekt
Objašnjenje
Kriterijumi
Materijal/sadržaj
Kako štampani tako i digitalni materijal.
Kreirani od strane izdavača, nastavnika,
grupe za razvoj kursa, i, u nekim
slučajevima, samih učenika (oni mogu
postati stvaraoci svog sopstvenog
materijala za učenje. Različiti procesi
kreiranja materijala postavljaju pitanja ne
samo vezana za kvalitet takvog
nastavnog materijala, već, takođe, i za
autorska prava.
a) Politika i smernice za selekciju i
proizvodnju digitalnog materiala,
uključujući eksplicitne pedagoške i
tehničke kriterijume
b) Politika i smernice za pitanje
autorskih prava
c) Poznati i implementirani kriterijumi a)
I b)
d) Interna evaluacijaa I poboljšanja koja
je slede ya kriterijume a), b) I c)
Izbor virtuelnog okruženja treba da bude
zasnovan na pedagoškim razmatranjima I
na tehničkom okruženju institucije.
Strukturno/virtuelno Potrebno je kontinuirano vršiti
sistematučna poboljšanja i inoviranja
okruženje
virtuelnog okruženja.
22
a) Virtualno okruženje koje je:
• odabrano u skladu sa pedagoškim
potrebama
• pouzdano i snažno
• usklađeno sa tehničkom
infrastrukturom institucije
b) Interna evaluacija, inoviranje i
poboljšanje kriterijuma a)
URL: http://thor.lrf.gr/seequel/index
Strana
13
Komunikacija,
saradnja i
interaktivnost
Ocenjivanje
studenata
Fleksibilnost i
adaptibilnost
Podrška
studentima i
osoblju
Kvalifikacije
osoblja i iskustva
Vizija i
insitucionalno
liderstvo
Novo okruženje digitalnog učenja I njegov
sadržaj podržavaju komunikaciju,
kooperaciju i interaktivnost na nove i
različite načine. Više planiranja je često
potrebno da olakša komunikaciju.
Otvorenost ovih sistema zahteva jasnu
informaciju o tome kako će oni biti
korišćeni u pojedinačnom
kursu/obrazovnom programu.
a) Eksplicitna strategija za
komunikaciju, kooperaciju i
interaktivnost u skladu sa
pedagoškim potrebama,
raspoloživom tehnologijom i ljudskim
resursima
b) Implementacija kriterijuma a)
c) Evaluacija i poboljšanjekriterijuma a)
i b)
Metodi ocenjivanja treba da ohrabruju
kreativnost, kritičko razmišljanje i dubinsko
znanje predmetne materije. U DL-u,
fleksibilnost u pogledu vremena I lokacije
nudi mogućnost poboljšavanja ovih
aspekata, ali, takođe, povlači sa sobom
probleme sigurnosti i autentifikacije.
Procedure i regulisanje moraju da budu
podesni da potvrde dostupnost, identitet
studenta i verodostojnost doprinosa
znanju svakog pojedinačnog studenta.
a) Strategija za pošteno, fleksibilno i
pedagoški opravdano ocenjivanje
b) Implementirana politika koja će se
baviti plagijatima, pravnim
obezbeđenjem i I dentifikacijom
studentata
c) Implementacija kriterijuma a) i b)
d) Evaluacija i poboljšanje kriterijuma a)
i b)
Fleksibilne osobine dizajniranja kursa
uključuju: gde studirati (lokacija), kada
studirati (vreme), period studija (trajanje),
tempo studija (redovno/vanredno), jezik
(jezici) instrukcija i sadržaja, adaptacija
metoda za invalidna lica, broj upisanih lica
(obim), pojedinačne studije i/ili studije
bazirane na grupi. Povećanje fleksibilnosti
jedne karakteristike može smanjiti
fleksibilnost druge. Potrebna je adaptacija
prema ciljnim grupama.
a) Strategija za povećanje fleksibilnih
karakteristika obrazovanja
zasnovana na pedagoškim
razmatranjima i studentskim
potrebama i zahtevima
b) Implementacija kriterijuma a)
c) Evaluacija i poboljšanje kriterijuma a)
i b)
U DL-u, društvena podrška se često
smatra kao jednako, ako ne i više važna,
nego tehnička pitanja. Nastavnicima je
potrebna pomoć bibliotekara i savetnika
za usmeravanje, kaoi ICT konsultanata i
administratora.
a) Strategija podrške studentima
uključujući tehničku, administrativnu i
društvenu podršku na zahtev
b) Strategija za podršku fakultetu,
uključujući tehničku, ICT i podršku
informacijske kompetencije na zahtev
c) Implementacija kriterijuma a) i b)
d) Evaluacija i poboljšanjekriterijuma
a), b) i c)
Ne samo nastavnici već i svo osoblje
uključeno u DL treba da stekne potrebne
veštine, i sistematski inovira svoja znanja
i strategije.
a) Strategija za razvoj kompetencije
osoblja
b) Implementacija kriterijuma a)
c)Evaluacija i poboljšanje kriterijuma a) i
b)
Dugoročna vizija DL-a mora usmeravati
tekuću praksu i ustanoviti jednostavan cilj
za instituciju. Ova vizija treba da bude
redovno inovirana i revidirana. Promotivno
istraživanje, QA, i razvoj na
institucionalnom nivou, isto kao I na
nacionalnom i na nivou međunarodne
saradnje i strateških saveza su od sve
veće važnosti.
a) Strateški plan za elektronsko učenje
sa vizionarskom perspektivom,
uključujući istraživanja, obezbeđenje
kvaliteta i razvojne aktivitnosti, i
strateške lokalne, nacionalne i
međunarodne saveze koji su vezani
za kratkoročne, srednjoročne I
dugoročne ciljeve
b) Implementacija i evaluacija
kriterijuma a) i b)
c) Povratne informacije, praćenje i
monitoring nacionalnih kao i
međunarodnih trendova i strateški
Strana
14
menadžment od strane
institucionalne administracije
Alokacija resursa
U DL-u, resursi često moraju da budu
relocirani sa fizičkih lokacija (sale za
predavanja, biblioteke, administrativnih
kancelarija) na tehničku infrastrukturu,
organizacije za podršku i razvoj osoblja.
Radno opterećenje i pomeranje radnog
vremena za osoblje takođe mora da bude
uzeto u obzir. Razvoj interaktivnog
sadržaja i online predavanja zahteva
posebne finansijske izvore a, takođe, i
regulisanje autorskih prava.
Nova finansijska strategija će biti potrebna
za marketing DL-a i da bi se dosegnule
nove ciljne grupe.
a) Strategija za realokaciju postojećih
resursa i stvaranje novih resursa
zasnovana na specifičnim potrebama
DL-a
b) Strategija i plan za suočavanje sa
izmenana u radnom opterećenju I
radnom vremenu kao i vlasništvom i
finansijskim pravima nad virtuelnim
predavanjima i drugim digitalnim
materialima
c) Implementacija kriterijuma a) i b)
Holistički i
Holističkiprocesni
aspekti
U implementaciji DL-a važno je da se
usvoji holistički pristup. Deset aspekata
ELQ su deo slagalice u kojoj svi delovi
treba da su usaglašeni. Kada se jedan
deo slagalice menja, napr., tehnologija,
ponašanje studenata, potrebe za
znanjem, društvo, finansije ili zahtevi
osoblja, svi drugi delovi treba da budu
ponovo usklađeni na odgovarajući način.
a) Funkcionalni i sitematski pristup za
DL implementaciju koji sadrži u sebi
sve druge kvalitativne aspekte:
b) Interna evaluacija, inoviranje i
poboljšanje kriterijuma a) korišćenjem
holističkog pristupa
Severnoamerički okviri/modeli
23
The Distance Education and Training Council (DETC) je neprofitna obrazovna asocijacija locirana u
Vašingtonu D.C. Ona je dobila odobrenje od The U.S. Department of Education kao "nacionalno
priznata akreditaciona agencija" pod uslovima državnog zakona. The Council for Higher Education
24
Accreditation (CHEA) , takođe, priznaje The DETC Accrediting Commission, koja definiše, održava, i
promoviše kvalitet obrazovanja u DL institutucijama.
The DETC model uključuje 12 aspekata:
• zadatak institucije, ciljevi,
• ciljevi obrazovnog programa , kurikulumi i materijali,
• obrazovni servisi,
• servisi za studente,
• studentsko postignuće I satisfakcija,
• kvalifikovanost institucije, vlasnika, članova upravnog odbora, administratora, instruktora/fakulteta i
osoblja,
• praksa prijema i ugovori o upisu,
• reklamiranje, promotivna literatura
• finansijska odgovornost,
• politika školarina, procedure naplate i refundiranja,
• oprema i zaštita dosijea,
• istraživanje i sopstveno unapređivanje.
Svaki od ovih aspekata pokriven je kriterijumima sličnim onima iz ELQ.
U Kanadi, postoji pogodna i usmerena na učenika implementicija okvira zvanog Canadian
Recommended E-learning Guidelines (CanREGs) [Barker, 2002]. On dolazi u obliku online upitnika
25
zvanog On dolazi u obliku online upitnika zvanog Consumer’s Guide to E-learning . Upitnik vodi
potencialnog učenika kroz seriju jednostavnih pitanja. Odgovori obezbeđuju vrednu povratnu spregu
institucijama koje izvode DL.
23
24
25
URL: http://www.detc.org/
URL: http://www.chea.org/
URL: http://www.futured.com/pdf/ConGuide%20Eng%20CD.pdf
Strana
15
4. QA smernice, procedure, i standardi za DL servise
QA smernice u DL-u su setovi preporučenih pristupa i praksi koji imaju za cilj da pomognu onima koji
hoće da kreiraju, isporučuju, ocennjuju i nabavljaju kvalitetne DL proizvode i servise za studente i
njihove sponzore i advokate.
QA procedure u DL-u su organizovani setovi dobro planiranih koraka koji potvrđuju da li su DL testovi
kvaliteta implementirani korektno, da li su rezultati zadovoljavajući i da li je bili koja otkrivena greška
ispravljena na vreme, da se izbegnu neželjeni ishodi. Ove procedure obezbeđuju da su rezultati koje
daju različiti DL testovi pouzdani I tačni koliko je to moguće.
QA u DL politika poziva se na setove principa koji treba da upravljaju akcijama u DL sistemima. Takva
QA politika mora biti razborita i taktično probitačna, u cilju podrške posvećenosti širokih zahteva svih
učesnika uključenih u DL proces (studenti, nastavnici, administrativno osoblje, i moderatori) da
dostignu traženi obrazovni rezultat.
QA koji se odnosi na standarde u DL-u obezbeđuje osnovu za poređenje, tj. referentne tačke prema
kojima kvalitet DL studentskih servisa može da bude evaluiran. Oni postavljaju precizne kriterijume u
pogledu kojih može biti ocenjivana celokupna DL ponuda jedne institucije za studente.
Smernice za obezbeđenje kvaliteta u DL-u
Brojne organizacije i agencije objavili su smernice za QA u DL-u. Već pomenuti rad QAA je samo
jedan primer. Drugi set dobro razvijenih smernica, objavljen od strane European Centre for the
26
Development of Vocational training (CEDEFOP) , uključuje deset precizno formulisanih i razrađenih
smernica [CEDEFOP, 2005] koje mogu biti kratko predstavljene kao:
• učenici moraju igrati ključnu ulogu u određivanju kvaliteta servisa elektronskog učenja,
• Evropa mora da razvija kulturu kvaliteta u obrazovanju i treninzima
• kvalitet mora igrati centralnu ulogu u obrazovanju i treining politici,
• kvalitet ne sme biti privilegija velikih organizacija,
• strukture podrške moraju biti uspostavljene da obezbede kompetentnu, servisno-orijentisanu
pomoć za razvoj kvaliteta organizacije,
• otvoreni standardi kvaliteta moraju biti dalje razvijani i široko implementirani,
• interdisciplinarna istraživanja kvaliteta moraju biti ustanovljena u budućnosti kao jedna nezavisna
akademska disciplina,
• istraživanje i praksa moraju razvijati nove metode za međusobnu razmenu,
• razvoj kvaliteta mora da bude isprojektovan zajednički od
uključeni,
svih onih koji su u ove procese
• odgovarajući biznis modeli moraju biti razvijeni za servise na polju kvaliteta.
Još jedan odličan primer dobro organizovanih smernica može se naći u već pomenutim Canadian
Recommended E-learning Guidelines (CanREGs) [Barker, 2002]. Ove smernice su suviše obimne da
bi ovde bille detaljno obuhvaćene, ali se one odnose na sledeće ciljeve DL-u:
• kvalitativni ishodi DL proizvoda i servisa
o programske veštine i znanja koje će sudent steći
o veštine učenja I saznavanja koje će student steći
o vrednost kursa u bodovima (kreditima) koje student dobija kada kurs završi
o uvid u iskustva učenika i adekvatno vraćanje na procese ulaganja u kvalitet i praksu DL
proizvoda i servisa
• kvalitativni procesi i prakse u DL proizvodima i servisimama
26
URL: http://www.cedefop.europa.eu/EN/
Strana
16
o menadžment studenata
o isporuka i menadžment učenja
o odgovarajuća upotreba tehnologija (računari i druga ICT)
o oprema za komunikaciju, procesi i prakse
• kvalitativni inputi i resursi za DL proizvode i servise
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
željeni ishodi učenja
sadržaj kurikuluma
materijali za predavnja/učenje
informacije o proizvodima/servisima za potencijalne studente
podesnost tehnologija za učenje
naglašen tehnički dizajn materiala za učenje i isporuka
odgovarajuće i neophodno osoblje
drugi resursi za učenje osim materijala za predavanja
kompletan paket za učenje
sveobuhvatan paket kursa (svi materijali i tehnologije)
uvid u uspeh programa kroz rutinske recenzije i evaluacijee
planovi programa i budžet
informacije o reklamiranju,upisu i prijemu
Procedure obezbeđenja kvaliteta u DL-u
Postoju nekoliko generičkih QA procedura koje treba da budu redovno primenjivane u obezbeđenju
kvaliteta DL sistema, procesa i institucija (prillagođeno iz [TQAS, 2010]):
1. Prepoznavanje prednosti i nedostataka – identifikovanje prednosti DL procesa, DL isporuke kursa,
interakcije između studenata i nastavnika, itd., a, takođe i svih drugih područja koja traže dodatno
razmatranje i bilo kojih pitanja koja mogu ozbiljno uticati na studente, DL provajdere, ishode učenja
i efektivnost procesa učenja.
2. Prethodno planiranje – razvoj misije, namene, vrednosti i vizije QA tima i njihovo komuniciranje sa
studentima i DL provajderima i moderatorima radi sugestija za poboljšanje, a takođe i formulisanje
strategije i akcionih planova, da bi se ustanovilo kako implementirati kvalitetan program.
3. Finansiranje – pažljivi razvoj plana finansiranja da bi se obezbedila zainteresovanost i zadržavanje
studenta, atraktivni programi studija, kompetentnost DL provajdera, i neprekidna i trajna aktivnost
DL institucije.
4. Kontinuirao unapređenje tehnologije za podršku – maksimiziranje upotrebe odgovarajućih i
raspoloživih tehnologija, i držanje koraka sa potrebama koje se stalno menjaju, budući da DL
nastavlja da uključuje sve sofisticiraniju tehnologiju.
5. Stvaranje jezgra ljudskih resursa – imati kompetentne i obučene nastavnike, DL moderatore, i
timove za podršku, je jedna od od najvažnijih prehodno potrebnih stvari za uspešnu implementaciju
DL studijskih programa, dakle monitoring i dobar menadžement ljudskih resursa je potreba.
6. Marketing strategija – obezbeđuje da DL provajder kreira i prodaje DL studijske programe I
okruženja koja zadovoljavaju potrebe sadašnjih i budućih studenata, prikuplja prave informacije i
povratne informacije od studenata, i ustanovljava efektivnu komunikaciju između studentata i
nastavnika.
U praksi ove generičke procedure, su implementirane na različite načine. Primeri uključuju sledeće
procedure [Nichols, 2002], [Staffordshire, 2010]:
• trening procesi – obezbeđenje kvaliteta repozitorijuma materiala za učenje, komunikacije između
nastavnika i studenata, i online vežbi,
• savetovanje i procesi treniranja za upotrebu inovativne tehnologije,
• proces kompletnog projekta – upotrebljen u razvoju glavnih resursa učenja i razvoja kurseva u
načinu učenja zasnovanog na DL resursima
Strana
17
• procesi manjeg/jednostavnog projektnog zadatka - "catchall" procesi koji obezbeđuju kvalitet u
dodatnim aktivnostima kao što je digitalizacija resursa,
• priprema za pregled validacije/nagrađivanja
o pripremiti minimalnu količinu materijala za elektronsko učenje ili materijala za učenje na
daljinu, da bi se obezbedio dokaz o njihovoj verovatnoj sposobnosti da razvijaju i uspešno
implementiraju nagrađivanje i da dostavljaju materijal nagrađivanja po planu
o pripremiti objašnjenje o tome kako pristupi namenjeni elektronskom učenju zadovoljavaju
potrebe ciljne učeničke populacije
o pripremiti priručnik kursa/modula koji za svaki kurs/modul obezbeđuje obrazloženje za
obrazovni pristup, preduslove, iskaz o ciljevima nastavnih jedinica, uvod /iskaz o ciljevima
celog kursa/modula, ishodima učenja celog kursa/modula, sadržaj (sažeti detalji svih
nastavnih jedinica), učenje, podučavanje i strategije ocenjivanja, aktivnosti učenja i
podučavanja, bibliografija i rečnik/lista skraćenica
o eksplicitno apostrofirati pitanja razvoja osoblja za timove za nagrađivanje u pratećoj
dokumentaciji za validaciju
o uključiti u pratećoj dokumentaciji za validaciju detaljan kalendar aktivnosti koji opisuje
obrazac isporuke za nagrađeni kurikulum
• akcioni plan za kreiranje i implementaciju svih elemenata kurikuluma,
• podrška za validaciju i recenzentske panele
o pripremiti sažetu documentaciju koja uključuje univerzitetske QA procedure za DL
o postaviti validacione materiale na web i pre procesa validacije
o organizovati kratke sastanke za predsedavajuće validacionih panela i interne učesnike
validacionih panela
• izrada i sprovođenje kontinuiranih procesa recenzija u okviru priprema za upravljanje kursom i QA
za ove nagrade,
• obezbeđenje smernica o standardima tekućih servisa i njihovom verovatnom razvoju.
Politika razvoja DL-a
Politika razvoja DL-a se poziva na stvaranje odgovarajućih uslova za razvoj sadržaja, servisa i
okruženja za učenje koji su dovoljno unapređeni i značajni za obrazovanje. Značaj uspostavljanja
takvih uslova koji vode promeni i prilagođavanju načina na kojima su organizovani sistemi obrazovanja
i treninga naglašen je u svim institucijama i u svim zemljama koje primenjuju DL [HSV 2008].
Identifikovana su četiri područja za definisanje linija akcije (politike) od posebnog značaja za uspešnu
implementaciju DL sistema i studijskih progama:
• infrastruktura i oprema,
• treining,
• servisi i sadržaj,
• saradnja i dijalog.
Takođe, postoji šest prioriteta politike razvoja DL-a prepletena sa četiri napred navedena područja
akcije, kao što je opisano u rezultitama projekta Horizontal E-learning Integrated Observation System
27
(HELIOS) :
• pristup učenju,
• mogućnost zapošljavanja,
• lični razvoj/državljanstvo,
• internacionalizacija obrazovanja i treninga,
• organizacione promene,
• inovacija obrazovanja i treninga.
27
URL: http://ec.europa.eu/education/archive/elearning/projects/
Strana
18
Iz pregleda dokumenata koji se odnose na različite politika razvoja DL-a, koji je pripremila The
Swedish National Agency for Higher Education [HSV 2008], a takođe i iz The EC eLearning Action
Plan [ECeLAP, 2002], sledi da evropske obrazovne institucije i nacionalne agencije zainteresovane za
razvoj njihovih DL politika, treba da konsultuju sledeće izvore informacije:
• regulative respektivnih nacionalnih agencija,
• regulative koje se odnose na visoko obrazovanje u okviru Europske Unije,
• relevantne publikacije odabranih DL projekata i organizacija na evropskom nivou,
• pristupe usvojene od strane nacionalnih agencija u drugim zemljama, posebno u Kanadi, Australiji,
i SAD,
• aspekte kvaliteta elektronskog učenja u viskom obrazovanju koji se razmatraju u tekućim
istraživanjima.
Treba primetiti da regulative obično pokrivaju i DL, kao i celoživotno učenje (life-long learning - LLL). U
vezi s tim, konsultovanje relevantnih EU LLL documenata, kao što je The European Commission’s
28
Lifelong learning programme 2007–2013 se, takođe, preporučuje.
Kada jednom obrazovna institucija usvoji set DL regulativa, ove institutionalne regulative se publikuju
kao formalne, opšte preporuke o namerama, ciljevima i zadacima koji vode aktivnosti, ponašanje i
stavove institucije i njenog osoblja. One treba da reflektuju misiju i vrednosti institucije i moraju da
budu konzistentni sa važećim regionalnim i nacionalnim zakonima. Treba primetiti, međutim, da se
većina institutionalnih regulativa ne određuje, u startu, prema načinu studija (DL ili na kampus osnovi).
DL programi moraju biti vođeni institucionalnom politikom koja se posebno obraća potrebama
institucije [Bottomley and Calvert, 2003]. Posle ocenjivana šireg konteksta, nacionalne ili državne,
politike radi uspostavljanjem institucionalne DL politike, sledeći korak je oceniti da li je, i u kojoj meri,
postojeća institutionalna politika odgovarajuća za DL. Ocena treba da:
• razmotri kako misija insitutucije podstiče ili inhibira DL,
• definiše vrednosti koje treba da određuju komponentu obrazovanja na daljinu,
• identifikuje područja gde regulative treba da budu revidirane ili gde regulative svojstvene DL-u
treba da se razvijaju.
Set preporuka koje se odnose na razvoj regulative za QA agencije, a koje, takođe, dolaze od Swedish
National Agency for Higher Education, je sledeći:
• Da bi QA u DL-u postao integralni deo nacionalne ocene kvaliteta, aspekti i kriterijumi treba da
budu inkorporirani u opšte osnove za ocenjivanje. Ovo zahteva inteligenciju i kompetenciju u okviru
organizacije.
• Posebna funkcija za DL treba da bude postavljena u okviru QA agencije, tj. funkcija sa zadatkom
monitoringa, na kontinuiranoj osnovi i po posebnim pravilima, nacionalnog i međunarodnog razvoja
u DL-u.
• Da bi se držao korak sa međunarodnim razvojem, preporučuje se usvajanje strategije za trajno
reprezentovanje u međunarodnim organizacijama, projektima i mrežama.
• Osnivanje savetodavnog odbora za DL se, takođe, preporučuje.
• Razmena znanja i saradnja između QA agencija i organizacija van nacionalnih okvira je
neophodna kako bi se harmonizovale i očuvale QA strategije i politke.
• Neophodno je da ekstenzivan metodološki razvoj prilagodi opšte metode za ocenu kvaliteta u
visokom obrazovanju na ocenjivanje kvaliteta u elektronskom učenju.
Uvođenje standarda za servise
DL studentima su potrebni efikasni akademski i administrativni servisi. Da bi se obezbedio akademski
uspeh studenata, DL provajderi treba da obezbede standarde visokog nivoa za obrazovne servise
koje nude.
28
URL: http://ec.europa.eu/education/programmes/newprog/index
Strana
19
U praksi, brigu o obezbeđenju takvih standarda servisa treba da vode akademske institucije koje nude
DL studijske programe. Takođe je važno i sa gledišta studenata da ovi standardi budu javno
objavljeni i lako dostupni. U određenim slučajevima, ovi standardi predstavljaju tabele koja pokazuje
gornju granicu vremena odgovora koju provajder garantuje studentima u uslovima obezbeđenja
različitih usluga na zahtev (kao što je elektronska komunikacija, usluge biblioteke, administrativne
usluge i slično). Alternativno, postoje objavljena dokumenta sa opisom podržanih standarda.
Dobar primer tabelarnih standarda za servise može se naći na Athabasca University, Kanada, koji je
razvio sveobuhvatan set standarda koji pokriva sledeća područja [AU, 2010]:
• opšte informacije,
• administrativni servisi,
• servisi biblioteke,
• servisi resursa učenja,
• akademska podrška,
• konsulting, savetovanje i servisi zaštite prava,
• elektronska komunikacija,
• službe,
• servisi pristupa za studente sa invaliditetom.
Na primer, Tabela 4 pokazuje AU standarde servisa za resurse učenja. AU sajt obezbeđuje kompletan
skup tabela za sva napred navedena područja pokrivena njihovim standardima usluga.
Tabela 4 – Standardi servisa resursa učenja sa Athabasca university, Canada [AU, 2010]
Standardi servise resursa učenja
Servis
Kontakt (ako standard nije
zadovoljen)
Standard
Odgovor na govornu poštu
1 radni dan
Odgovor na e-mail
1 radni dan
Upitnik o resursima učenja
1 radni dan
Resursi za učenje*
3 nedelje
• Severna Amerika
Do 2 meseca
• Međunarodni
Zamena resursa učenja
Do 2 meseca
Proces vraćanja
1 mesec
Student čeka zbog nedostatka
Maksimum od 1 meseca
materijala
Komentari na sadržaj i kvalitet
2 radna dana
resursa učenja
* Predviđa se standardno vreme poštanske isporuke.
[email protected]
[email protected]
[email protected]
Manadžer, Menadžment za materijale
780.675.6650
[email protected]
Potpredsednik, Akademski
[email protected]
29
Opisni standardi usluga sa Wisconsin University, USA , pokrivaju sledeća područja:
• kurikulum i instrukcije,
• vrednovanje i ocenjivanje,
• biblioteka i resursi učenja,
• studentski servisi,
• oprema i finansije.
Na primer, jedan od njihovih standarda studentskih servisa glasi:
"Institucija obezbeđuje pravovremene i potpune informacije za studente o opremi i znanju potrebnom
da se koristi tehnologija uključena u program."
Drugi standardi servisa sa Wisconsin University imaju sličnu formu.
29
URL: http://www.uwsa.edu/acss/planning/destandfullboard.htm#destandards
Strana
20
5. Benčmarking i alati
Benčmarking je menadžment alat koje se primenjuje u mnogim oblastima poslovanja, ali je
2005-06. godine imao veliki porast u primeni posebno u korišćenju obrazovne tehnologije od strane
univerziteta, inicijalno na Novom Zelandu, zatim u Evropi uključujući UK pod pokroviteljstvom
Akademije za visoko obrazovanje, a u najskorije vreme se proširio na SAD.
Postoju mnogo projekata i inicijativa razvijenih u okviru projekata EU, kao što su:
30
• BENVIC 1999-2001 ,
31
• CHIRON ,
32
• ELTI ,
33
• ACODE ,
34
• IQAT ,
35
• MASSIVE ,
36
• MIT90s ,
37
• Pick&Mix ,
38
• OBHE ,
39
• Open ECBCheck .
Više detalja se daje za E-xcellence, E-xcellence+ i eMM benchmarking metodologije.
E-xcellence
E-xcellence je web zasnovan instrument koji se fokusira na elektronsko učenje u visokom
obrazovanju; to je alat za ocenjivanje kvaliteta koje pokriva pedagoški, organizacioni i tehnički okvir sa
posebnom pažnjom na pristup, fleksibilnost i interaktivnost.
E-xcellence je proizvod dvogodišnjeg rada na projektu, pokrenutom pod pokroviteljstvom EADTU
uključujući pool eksperata iz 12 Evropskih institucija sa osloncem na razvoju elektronskog učenja. Cilj
E-xcellence projekta bio je da obezbedi dodatni instrument koji može biti upotrebljen sa ovim
procesima QA da bi dozvolio razmatranje razvoja elektronskog učenja kao posebne karakteristike. U
prvoj fazi (2005-2007), E-xcellence instrument je bio u razvoju. U drugoj fazi (2008-2009), E-xcellence
je inoviran sa uključivanjem oko 50 univerziteta i 10 agencija za ocenu i akreditaciju na intenzivnim
lokalnim seminarima (nacionalni nivo).
E-xcellence nije predviđen da bude benčmarking metodologija, već kao alat za praćenje kontrole
kvaliteta, ali posle oko godinu dana rada na projektu došlo je do promene u naglasku i benchmarking
je sada jedan od ciljeva za koje je E-xcellence predviđen. U stvari postoje tri orijentacije metodologije:
• Alat za ocenjivanja (kako na institutionalnom tako i na programskom nivou) (na primer,
benčmarking)
• Alat za poboljšanje kvaliteta (interni sistem zaštite kvaliteta)
• Akreditacioni alat
Značajan aspekt E-xcellence je da on nudi skup ocena-merila prihvaćenih u celoj Evropi, nezavisnih
od pojedinačnih instucionalnih ili nacionalnih sistema, i sa ciljem unapređenja obrazovanja. Osnova E
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
URL: http://www.benvic.odl.org/
URL: http://semioweb.msh-paris.fr/chiron/
URL: http://elearning.heacademy.ac.uk/wiki/index.php
URL: http://www.acode.edu.au
URL: http://www.iqat.org
URL: http://cevug.ugr.es/massive/
URL: http://business.heacademy.ac.uk/assets/York/documents/ourwork/tla/MIT90s.pdf
URL: http://www.matic-media.co.uk/benchmarking.htm
URL: www.obhe.ac.uk
URL: http://www.qualityfoundation.org/openecbcheck/
Strana
21
-xcellence benčmarking procesa je da koristi instrument koji je zasnovan na dijalogu i koji
stimulisanjem dijaloga u kolaborativnom procesu treba da stvori okruženje za učenje zasnovano na
brojnim najboljim praksama, koje se razlikuju od zemlje do zemlje, i daju značajnu ulaznu informaciju
za dijalog. Ovaj instrument se zasniva na E-xcellence priručniku koji sadrži referenetne vrednosti,
zajedno sa kriterijumima i indikatorima za:
• Strateški menadžment
• Dizajn Kurikuluma
• Dizajn Kursa
• Isporuku kursa
• Podršku osoblju
• Podršku studentima
Instrument ima propratni kompletan on-line priručnik. Sve to je dostupno pod "creative commons"
licencom na www.eadtu.nl/e-xcellenceqs .
E-xcellence+
E-xcellence projekat pod E-learning Programme 2004, donosi preporuke o mogućnostima
unapređenja postignuća u e-učenju i tako pomaže poboljšanju kvaliteta, privlačnosti i pristupačnosti
mogućnosti za permanentno (longlife) učenje dostupno u okviru država članica.
Cilj E-xcellence+ projekta je bio da vrednuje ovaj instrument na lokalnom, nacionalnom i evropskom
nivou za sektore visokog obrazovanja i sektor obrazovanja odraslih, kao i da proširi njegovu primenu i
dobije povratne informacije za poboljšanje instrumenta.
Sa E-xcellence+, EADTU je počeo 2008. godine da radi na valorizovanju alata obezbeđenja kvaliteta.
E-xcellence+ promoviše upotrebu E-xcellence širom Evrope i razmatra poboljšanje performansi i
inovacija u elektronskom učenju, promovišući benchmarking u e-učenju. Projekat podržava procese
poboljšavanja performansi elektronskog učenja samoocenjivanjem, on-site ocenjivanjem i akreditacije
integracijom instrumenata u institutionalnim i nacionalnim okvirima. Održivost ovog instrumenta treba
ubuduće da bude garantovana pomoću:
• Redovnog unapređenja instrumenta i priručnika i godišnjim publikacijama novih verzija
• Dodavanja priručniku dobrih praktičnih primera partnerskih organizacija i povezanih Evropskih
organizacija u oblasti elektronskog učenja.
• Širenja Evropske mreže eksperta.
• Povezivanja sa ostalim Evropskim organizacijama u oblasti elektronskog učenja.
E-XCELLENCE+ konzorcijum sastoji se od eksperata predstavnika sa otvorenih univerziteta,
tradicionalnih univerziteta i akreditacionih tela u visokom obrazovanju i obrazovanju odraslih i već
pokriva 13 zemalja i doseže do ostalog dela Evrope:
• EADTU (Holandija)
• Open Universiteit Nederland (Holandija)
• Open University (UK)
• OULU-University (Finska)
• International Telematic University UNINETTUNO (Italija)
• NVAO (Belgija/Holandija)
• Estonian Information Technology Foundation (Estonija)
• Högskoleverket / NSHU (Švedska)
• UNED, (Španija)
• KU Leuven (Belgija)
Strana
22
• Czech Association of Distance Teaching Universities (Češka Republika)
• University of Hradec Králové (Češka Republika)
• Slovak University of Technology in Bratislava (Slovačka)
• MESI, (Rusija)
• Fernstudien Schweiz (Švajcarska)
• Hungarian e-University Network (Mađarska)
E-xcellence alati
E-xcellence instrument se sastoji od priručnika i beleški ocenjivača za ocene performansi e-učenja u
institucijama. Priručnik je zasnovan na 32 merila direktno povezana za kriterijume kvaliteta specifične
za elektronsko učenje. Oni čine osnovu za vežbe samoocenjivanja. Brzo skeniranje - Quickscan je
web-zasnovan alat koji omogućava lakše vođenje i donošenje odluka koja poglavlja (ocena) su od
interesa za instituciju, a koje može biti primenjeno na tri načina:
• Brzo skeniranje kao brza orijentacija (osnovna opcija)
• Brzo skeniranje sa ocenom na daljinu (proširena opcija)
• Brzo skeniranje sa on-site ocenjivanjem – Puno ocenjivanje (najsveobuhvatnija opcija)
Brzo skeniranje kao brza orijentacija (osnovna opcija)
Brzo skeniranje je razvijeno da pruži prvu orijentaciju o prednostima izvođenja elektronskog učenja i
područjima poboljšanja u jednoj instituciji. Ova područja poboljšanja zahtevaju dalju pažnju i biće
osnove za rad sa priručnikom i beleškama ocenjivača.
On-line upitnik treba da bude popunjen od strane različitih učesnika u organizaciji kao što su
predstavnici uprave, kreatora kursa, mentora i studenata. Preporučuje se da se formira mali tim ljudi iz
različitih segmenata ustanove. Tim takođe ima zadatak da otkrije koja merila su relevantna ili manje
značajne za njihovu instituciju. Rezultat postupka Quick Scan mora biti usklađeni pregled ocena koje
odgovaraju instituciji kao i određen broj merila koja zahtevaju akcije na putu unapređenja. Svaka
referentna vrednost treba da bude razmatrana i da se prosudi kako se taj aspekt elektronskog učenja
realizuje kroz kurs ili program pojedinačne institucije ili fakulteta. Instrument nudi mogućnost kreiranja
komentara o posebnim pitanjima navođenjem jedne od vrednosti: Neodgovarajuće, Delimično
odgovarujuće, Veoma odgovarajuće ili Potpuno odgovarajuće.
Brzo skeniranje sa ocenom na daljinu (proširena verzija)
Startna tačka je korišćenje osnovnog brzog skeniranja. Da bi se dokazalo da su odgovori koji su bili
dati – popunjeni u skeniranju zasnovani na solidnim činjenicama, traže se referentni materijal i mapa
poboljšanja. Svi dokumenti mogu dodati. Ocenjivači pregledaju dokaze udaljeno i dostavljaju izveštaj o
ukupnim performansama i preporukama za poboljšanje.
Ovo ocenjivanje će omogućiti da se odrede performanse ocenjivanog programa elektronskog učenja i
da se odrede zahtevi za dalje poboljšanje. Instrumentom, institucija može prepoznati težnje e-učenja u
različitim segmentima.
Za dobijanje E-xcellence Associations Label od institucije se traži da integriše relevantna merila u svoj
unutrašnji sistem obezbeđenja kvaliteta. Ovo garantuje kontinuiranu i ponovnu upotrebu E-xcellence
benčmarkinga.
Strana
23
Brzo skeniranje sa on-site ocenjivanjem (najsveobuhvatnija opcija – Puno
ocenjivanje)
Ova opcija je slična prethodnoj osim u tome što će eksperti za elektronsko učenje (ocenjivači) posetiti
univerzitet i izvršiti on-site ocenjivanje. Službenici iz institucije će se sastati sa ocenjivačima, i u
komunikaciji licem u lice oni će primiti preporuke i savete za poboljšanja.
Ovo on-site ocenjivanje će omogućiti da se odrede performanse programa elektronskog učenja i da se
tačno odrede zahtevi za dalje poboljšanje u živim kontaktima sa predstavnicima ustanove.
Vrhunska ekspertiza
E-xcellence instrument radi sa ekspertima za elektronsko učenje u timu za ocenu. Ocenjivači su iz
grupe iskusnih članova E-xcellence tima, koji svi poseduju vrhunsku ekspertizu na polju elektronskog
učenja i kontrole kvaliteta, kao i i mnogo godina rada na univerzitetima u razvoju elektronskog učenja.
E-Learning Maturity Model (eMM) benčmarking
40
E-learning Maturity Model (eMM) je okvir poboljšanja kvaliteta zasnovan na idejama Capability
41
Maturity Model (CMM) i ISO/IEC 15504 - SPICE (Software Process Improvement and Capability
42
dEtermination) metodologijama . Osnovna ideja koja vodi razvoj eMM je da sposobnost institucije da
bude efektivna na bilo kom pojedinačnom području rada zavisi od njene mogućnosti da se angažuje u
procesima visokog kvaliteta koji su izvodljivi i u stanju da se prošire i održe i kada zahtevi porastu.
Ključni aspekt eMM je da ne rangira institucije, već prepoznaje realnost da će sve institucije imati
dobre aspekte kao i slabosti iz kojih se može učiti i napredovati. Bilo koji benčmarking pristup koji
podrazumeva samo određene tehnologije ili pedagogije e-učenja verovatno neće u potpunosti oceniti
različite institucije u okviru jedne zemlje, a još manje dovesti do korisne međunarodne saradnje i
poređenja, posebno tokom dužeg perioda vremena.
eMM pruža skup od 35 procesa, podeljenih u pet procesnih područja, koji definišu ključni aspekt
ukupne sposobnosti institucije da dobro izovde nastavu elektronskim učenjem. Svaki proces se bira na
osnovu svoje neophodnosti u razvoju i održavanju mogućnosti u elektronskom učenju. Svi procesi su
stvoreni posle rigoroznog i obimnog programa istraživanja, testiranja i dobijanja povratnih informacija,
vršenih na međunarodnom nivou. Sposobnost u svakom procesu je opisana pomoću skupa pravila
praksi organizovanih u raznim dimenzijama.
Primena eMM na Novom Zelandu i u Velikoj Britaniji
Suštinska revizija u eMM koja je razvila verziju 2, rezultirala je u bitno poboljšanoj metodologiji i skupu
procesa koji treba da omoguće korisno međunarodno poređenje između novozelandskih tercijarnih
organizacija i institucija u mnogim drugim zemljama. Trenutna verzija eMM je bila primenjena na 11
novozelandskih institucija i na jednoj, mnogo većoj, institucija u Velikoj Britaniji (Marshall, S.J.,
43
Mitchell, G., 2007) .
40
URL: http://www.utdc.vuw.ac.nz/research/emm/index.shtml
URL: http://www.sei.cmu.edu/cmmi/start/
42
URL: http://csqa.info/iso_iec_15504_also_known_as_spice
43
Marshall, S.J., Mitchell, G, Benchmarking International E-learning Capability with the E-Learning Maturity Model. In
Proceedings of EDUCAUSE in Australasia 2007, 29 April - 2 May 2007, Melbourne, Australia.
41
Strana
24
Reference
• [AU, 2010] Athabasca University, "Service Standards for Students", 2010. [Online]. Available:
http://www2.athabascau.ca/students/servicestandards.php (Last visited: Dec 2010)
• [Barker, 2002] K. Barker, "Canadian Recommended E-learning Guidelines (CanREGs)", 2002.
[Online]. Available: http://www.futured.com/pdf/CanREGs Eng.pdf (Last visited: Dec 2010)
• [Bottomley and Calvert, 2003] J. Bottomley and J. Calvert, "Open and Distance Learning Policy
Development", The Commonwealth of Learning, 2003. [Online]. Available:
http://www.col.org/resources/publications/trainingresources/knowledge/Pages/policyDevt.aspx
(Last visited: Dec 2010)
• [CEDEFOP, 2005] U.-D. Ehlers, L. Goertz, B. Hildebrandt, and J.M. Pawlowski, "Quality in elearning – Use and dissemination of quality approaches in European e-learning", European Centre
for the Development of Vocational training (CEDEFOP), 2005. [Online]. Available:
http://www.cedefop.europa.eu/etv/Upload/Information_resources/Bookshop/411/5162_en.pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [ECeLAP, 2002] [Online]. Council and the European Commission for the Feira European Council,
"eLearning Action Plan", 2002. [Online]. Available:
http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/2002/action_plan/pdf/action-plan_en.pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [Gilbert et al., 2008] L. Gilbert, V. Gale, B. Warburton, and G. Wills, "Report on Summative EAssessment Quality (REAQ)", University of Southampton, UK, 2008. [Online]. Available:
http://www.jisc.ac.uk/media/documents/projects/reaqfinalreport.pdf (Last visited: Dec 2010)
• [HSV, 2008] Swedish National Agency of Higher Education (HSV), "E-learning quality: Aspects and
criteria for evaluation of e-learning in higher education", Report 2008:11 R, 2008. [Online].
Available: http://www.hsv.se/download/18.8f0e4c9119e2b4a60c800028057/0811R.pdf (Last
visited: Dec 2010)
• [ISO/IEC, 2011] ISO/IEC, Information Technology,
http://www.iso.ch/CatalogueListPage.CatalogueList?ICS1=35, Last update 05. 01. 2011.
• [Jara and Mellar, 2007] M. Jara and H. Mellar, "Exploring the mechanisms for assuring quality of elearning courses in UK higher education institutions", European Journal of Open and Distance
Learning, Vol. 1. [Online]. Available: http:// www.eurodl.org/materials/contrib/2007/Jara_Mellar.htm
(Last visited: Dec 2010)
• [Micić et al, 2011] Ž. Micić, M. Blagojević, N. Stanković, M. Božović, “Razvoj i primene
međunarodnih standarda u e-ucenju”, XVI Naucno stručni skup Informacione tehnologije, Zabljak,
22-26th February 2011, Proceedings, pp. 59-63. (ISBN 978-86-7664-097-3)
• [NADE, 2002] Norwegian Association for Distance Education, "Kvaltietsnormer for
fjernundervisning", In Norwegian. [Online]. Available:
http://www.nade-nff.no/files//Kvalitetsnormer.pdf. (Last visited: Dec 2010)
• [Nichols, 2002] M. Nichols, "Development of a Quality Assurance System for E-Learning Projects",
[Online]. Available: http://www.ascilite.org.au/conferences/auckland02/proceedings/papers/004.pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [SEEQUEL, 2004] Sustainable Environment for the Evaluation of Quality in E-Learning project,
"SEEQUEL core quality Framework", 2004. [Online]. Available:
http://thor.lrf.gr/seequel/SEEQUEL_core_quality_Framework.pdf (Last visited: Dec 2010)
• [Staffordshire, 2010] Staffordshire University, "Quality Assurance for E-Learning and
Distance/Distributed Learning", in: "Quality Assurance Handbook", Staffordshire University, 2010.
[Online]. Available:
http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.137.8630&rep=rep1&type=pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [SW-VIRCAMP, 2008] Social Work Virtual Campus Project, "Quality Assurance e-learning
reference list ", Project Ref. No: 142767-LLP-1-2008-1-NO-ERASMUS-EVC, 2008-2010, [Online].
Available: http://vircamp.net/ep_tmp/files/8883759124adf1ca2c8ce4.pdf (Last visited: Dec 2010)
Strana
25
• [TQAS, 2010] Total Quality Assurance Service, "QA Procedure To Plan and Implement Quality",
StorageMart white paper, 2010. [Online]. Available:
http://www.totalqualityassuranceservices.com/qa-procedure-to-plan-and-implement-quality/
(Last visited: Dec 2010)
• [Bologna Declaration, 1999] Bologna Declaration by the European Ministers of Education. The
European Higher Education Area, 1999. [Online]. Available:
http://www.bologna-berlin2003.de/pdf/bologna_declaration.pdf (Last visited: Dec 2010)
• [Berlin Communique, 2003] Berlin Communique by the European Ministers of Education.
Realisingthe European Higher Education Area, 2003. [Online]. Available:
http://www.bologna-berlin2003.de/pdf/Communique1.pdf. (Last visited: Dec 2010)
• [ENQA, 2009] Standards and Guidelines for Quality Assurance in the European Higher Education
Area, ENQA report, 3rd edition, 2009, European Association for Quality Assurance in Higher
Education, Helsinki, Finland. [Online]. Available: http://www.enqa.eu/files/ESG_3edition(2).pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [Berlin to Bergen, 2005] From Berlin to Bergen, General Report of the Bologna Follow-up Group to
the Conference of European Ministers Responsible for Higher Education, Bergen, 19-20 May 2005.
[Online]. Available: http://www.bologna-bergen2005.no/Bergen/050503_General_rep.pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [CEPES GLOSSARY, 2007] Quality Assurance and Accreditation: A Glossary of Basic Terms and
Definitions, Bucharest 2007 [Online]. Available:
http://www.cepes.ro/publications/pdf/Glossary_2nd.pdf (Last visited: Dec 2010)
• [COL, 2005] Commonwealth of Learning: Quality Assurance in Open and Distance Learning Knowledge series [Online]. Available:
http://www.col.org/PublicationDocuments/pub_KS2005_QA.pdf
(Last visited: Dec 2010)
• [UNIQUe, 2007] European University Quality in eLearning - Elearning Quality In European
Universities: Different Approaches For Different Purposes, 2007 [Online]. Available:
http://unique.europace.org/pdf/WP1-report-v5_FINAL.pdf (Last visited: Dec 2010)
Strana
26
Download

Serbian version