BEST OF...
JUN 2011
SEVER
KOSOVA
OPASNA ZONA
MODERNE SALE
BEZ DOKTORA
BEZBEDNOSNA SITUACIJA
NA KOSOVU STABILNA,
IZUZETAK SEVER
NEKADA EKONOMSKI GIGANT,
SADA NAJSIROMAŠNIJA SREDINA
RADNO MESTO
DEPONIJA SMEĆA
sadržaj
vesti
SOCIALNO
4 Sever - rupa na kojoj curi kosovski budzet
28 Romski san
9 Sve više Srba sa kosovskim dokumentima
32 Od 80 evra mesečno živi šesnaestočlana porodica
10 Tri godine bez suda
zdravlje
35 Veliki broj pacijenata diskriminisan
36 Ambulanta postoji, ali ne funkcioniše
privreda
15 Trepča tuži Srbiju
18 Grad siromaštva
kultura
38 Svake nedelje novi filmovi
Sport
43 Nakon deset godina održan teniski turnir u Zvečanu
intervju
22 B
ezbednosna situacija na Kosovu stabilna,
izuzetak sever
Direktor: Afërdita Sylaj | Koordinator: Fisnik Kumnova | Odgovorni Urednik: Željko Tvrdišić | Savetnik: Fadil Miftari | Urednici: Jelena Dabetić, Sahit
Mehmeti | Novinari: Florije Ademi, Jelena Marković, Besim Rama, Jelena Cvetanović | Lektura: Sabit Idrizi (shq), Jelena Dabetić (srb) | Fotografi: Fitim
Selimi, Vladimir Milić | Prevodioci: Edmond Gashi, Ilir Buqinca, Sabit Idrizi, Denis Didiković | Design&Layout: Rrota (Ardian Veliu, Kushtrim Balaj, Arbër Matoshi)
Adresa Redakcije: [email protected], Zona Poverenja, 40000 Mitrovica | Tel: (028) 535 085, Email: [email protected], Web: www.m-magazine.org
Podržano od strane:
Ministarstvo spoljnih poslova Holandije
Holandska ambasada Priština
NVO SPARK
Community Building Mitrovica
Aktivnosti
Sever Kosova - opasna zona
Na severu Kosova u toku 2010. godine dogodilo se blizu 1500 incidenata. Svakog dana u
ovom delu Kosova registruje se više od cetiri incidenta. Iz Eulexa kažu da zbog interesa istrage ne
mogu saopštiti detalje vezano za istragu najtežih
krivicnih dela. Gradani Mitrovice smatraju da Eulex radi veoma slabo i da nisu uradili ništa kako bi
kriminalci bili iza rešetaka.
jun 2011
Mitrovica, 2011. - Regionalni portparol Kosovske policijske službe (KPS)
Besim Hoti izjavio je za M-MAG da je
tokom prošle godine na severu Kosova
registrovano 1473 incidenta. Od toga u
severnom delu Mitrovice registrovano
je 699, Zubinom Potoku 174, Zvecanu
219 i Leposavicu 381 incident. “Od ukupno devet ozbiljnih incidenata na severu
Kosova, rešena su cetiri slucaja, dok je
pet teških kriminalnih dela pod istragom
policije,”- rekao je Hoti. On dodaje da su
medu najozbiljnijim incidentima ubistva, koja su pod istragom Regionalne istrazne jedinice, eksplozije i slucajevi koji
se vode kao “izazivanje opste opasnosti”,
medu kojima ima i etnicki motivisanih.
Hoti je podsetio da je tokom prošle godine zabeleženo unistavanje javnih instalacija, odnosno podmetanje eksploziva
na antene kosovskih provajdera telefonije
PTK i IPKO. Bilo je i napada usmerenih
na uništavanje pokretne imovine gradana
na severu Kosova, kazao je on. Policijski
portparol istice da nefunkcionisanje suda
u severnom delu Mitrovice utice na rad
policije odnosno na “konkretizovanje
rada policije” u mitrovickom regionu.
4
Najteži incidenti na severu
Kosova u 2010. godini:
NU februaru 2010. na severu Kosova
stradao je taksista Nikola Radovanovic.
On je ubijen u blizini Banjske u opštini
Zvecan. Pocetkom jula u Bošnjackoj mahali u severnom delu Mitrovice ubijen je
lekar Mesud Dzekovic. Nepoznata osoba
tada je aktivirala eksplozivnu napravu
koja je usmrtila Dzekovica a povrede je
zadobilo još 11 osoba. Nedugo posle toga
u septembru je u severnom delu Mitrovice stradao Hakif Mehmeti - Kiko. On je
ubijen iz vatrenog oružja u neposrednoj
blizini svoje kuce u Mikronaselju. Pocetkom decembra u Leposavicu ubijen je
Bošnjak Šefko Salkovic.
Eulex: “Istrage u toku”
“Istrage u vezi sa slucajem Petra Miletica, Mesuda Dzekovica, Hakifa Mehmetija zvanog Kiko i Šefka Salkovica su u
toku. U ovoj fazi ne mogu biti otkriveni
nikakvi bliži detalji ovih istraga,”- izjavila je za M-MAG portparol Eulexa Irina
Gudeljevic. Žitelji severnog Kosova smaIncidenti na severu tokom 2010. godini
Ubistva
Pokušaj ubistva
Porodicno nasilje
Falsifikovanje novca
Krada
Teška krada
Razbojništvo
Krijumcarenje robe
Izazivanje opšte opasnosti
Uništavanje javne instalacije
Neovlašceno posedovanje i korišcenje
oružja
Etnicki motivisani incidenti
Konfiskovano oružje
Uhapšeno osoba
traju da je pravni vakum koji je prisutan
na severu Kosova vetar u leda kriminalcima na ovom podrucju. Dodaju da nisu
zadovoljni funkcionisanjem Eulexa i isticu da su umorni od floskule “istraga je
u toku” koju slušaju još od dolaska UNMIK-a na Kosovo 1999. godine.
U KPS isticu da svaka policijska stanica
na severu Kosova ima svoje operativne
planove kako bi u 2011. godini preventivno delovali u pravcu suzbijanja krivicnih dela. Tokom prossle godine na
severu Kosova zabeleženo je dosta saobracajnih nezgoda. Sever Kosova je jedino
mesto na svetu gde možete upravljati
neregistrovanim automobilom a pri tom
biti nesankcionisani od strane policajca
koji je zadužen za regulisanje saobracaja.
Pokušaj atentata u Mitrovici,
napadac i dalje na slobodi.
Tokom prošle godine zabeležen je i jedan
pokušaj atentata u Kosovskoj Mitrovici.
Na poslanika u Skupštini Kosova Petra
Miletica pocetkom jula ispred njegovog stana u severnom delu Mitrovice
pucao je maskirani napadac. Miletic je
tom prilikom teško povreden kada je
hicima iz vatrenog oružja pogoden u
obe noge. Nakon nešto više od 8 meseci
od incidenta Miletic kaže da misli da u
opštom bezbednosnom i pravnom vaku-
Mitrovica
Sever
1
0
27
10
105
74
5
10
52
2
11
Zubin
Potok
0
0
12
2
9
7
0
8
17
5
4
Zvecan
Leposavic
1
4
1
0
25
14
0
3
24
2 4
2
3
13
5
42
27
1
2
11
4
20
23
10
133
0
7 18
6
1
38
0
15
46
Napomena: U tabeli se ne nalaze neki od najozbiljnijih incidenata na severu Kosova jer su oni pod
istragom Eulexa i glavnog štaba KPS.
Saobracajni udesi u 2010. godini
Sever Kosova je
jedino mesto na
svetu gde možete
upravljati neregistrovanim automobilom a pri
tom biti nesankcionisani od
strane policajca
koji je zadužen za
regulisanje saobracaja.
- Kosovske policijske
Mitrovica
Sever
Zubin
Potok
Zvecan
Leposavic
Sa smrtnim ishodom
Lica izgubila život
0
0
0 0
0
0
3
3
Lica zadobila povrede
Povredeni
Sa materijalnom štetom
15
16
28
6
8
27
18
18 35
30
35
57
mu policija nije ni mogla više da uradi.
“Na mom slucaju pocela je da radi KPS
iz južnog dela grada a kasnije je istragu
preuzeo Eulex. Na žalost, strana policija
uvek ima manje šansi da reši slucaj nego
domaca. Posebno je napad na mene težak
slucaj jer je politicke prirode,”- kaže Miletic. On za M-MAG istice da nije siguran da ce napadac na njega biti pronaden
i kažnjen ali da se nada ce se to desiti.
“Svaki roditelj treba da razmisli o tome
da se pored njegove dece šeta neko ko je
naoružan, opasan, spreman da puca a pri
tome nije kažnjen za ono što je uradio
što znaci da je motivisan da to ponovo
uradi,”- kaže Miletic. On naglašava da
Eulex ima najvecu odgovornost u ovom
slucaju jer su oni zaduženi za sprovodenje istrage. Miletic smatra da gradani
na severu Kosova nisu pravno i fizicki
zašticeni. “ KPS ima slab autoritet i kapacitet. Eulex je misija koja ne može da
ima dovoljno informacija i poznaje teren
i ljude, a sud kao što znamo uopšte ne
postoji. To je neodrživa situacija na duži
rok i ona odgovara samo onima koji ne
poštuju zakon,”- smatra Miletic.
SDa je situacija na severu Kosova
zabrinjavajuca pokazala je i nedavna
odluka Eulexa, koji su nakon napada na
nekolicinu njihovih pripadnika u severnom delu Mitrovice, odlucili da ovaj
grad proglase opasnom zonom za svoje
pripadnike.
jun 2011
Aktivnosti
5
Aktivnosti
Stop vozilima sa starim tablicama
jun 2011
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi kaže za [email protected]
da će Vlada na jednoj od svojih prvih sednica doneti odluku o zabrani
starih registraskih tablica sa oznakama kosovskih gradova koje izdaje
MUP Srbije. Vozačima će biti ostavljen rok od par meseci da preregistruju vozila. U policiji ističu da problem na severu Kosova predstavlja i veliki broj neregistrovanih automobila.
6
Mitrovica, 2011. - Ministar unutrašnjih
poslova Kosova Bajram Redzepi najavio
da će Vlada Kosova uskoro doneti odluku o poništenju Uredbe iz 2008. godine kojom je bilo dozvoljeno učešće
u saobraćaju vozilima sa oznakama
kosovskih gradova koje izdaje MUP
Srbije. On kaže da zbog specifičnosti
situacije u MUP Kosova nisu ranije hteli
da pokreću ovo pitanje.
“Nakon odluke Vlade, biće dat rok od
tri meseca za preregistraciju. Vozila koja
su ocarinjena jednom u Srbiji neće biti
ponovo carinjena ali će vozači biti u
obavezi da promene tablice i preregistruju vozilo,”- rekao je Redzepi. On je
kazao da okvirno od juna do septembra
treba očekivati da bude završen proces
preregistracije automobila. Upitan da li
je moguće da tablice budu deo budućih
razgovora Prištine i Beograda, Redzepi
je kazao da se o tom pitanju može razgovarati samo na bazi reciprociteta.
Ukoliko Srbija ima pretenzije za ulazak
u EU onda ima i obavezu da sarađuje sa
svojim susedima, što uključuje slobodu
kretanja i tu ne može biti diskriminacije, rekao je on. Redzepi je podsetio da
na Kosovo vozila iz Srbije mogu da uđu
i sa starim i sa novim tablicama što nije
slučaj za vozila sa Kosova jer zvanični
Beograd ne priznaje registracije koje
izdaje MUP Kosova.
“Na bazi reciprociteta možemo razgovari i o tablicama i o svim drugim dokumentima,”- poručio je kosovski ministar.
MUP Kosova odmah nakon što je Beograd počeo da izdaje nove registarske
oznake zabranio je kretanje po Kosovu
onim vozilima koja su imala oznake
kosovskih gradova. Redzepi tvrdi da se
Sva ova vozila
bez registarskih oznaka
i bez osiguranja, utiču
direktno na
sigurnost svih
učesnika u
saobraćaju.
- Regionalni portparol
KPS , Besim Hoti
nije radilo o predizbornom marketingu
već jasnoj poruci Prištine upućenoj Beogradu preko Eulexa da nove tablice sa
početnim slovima kosovskih gradova
neće važiti na Kosovu.
“Mi smo preko Eulexa poslali poruku
da nećemo dozvoliti nove srpske tablice sa registracijom kosovskih gradova
kod nas. Ta namera Beograda bila je
suprotna i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN ali i sa upitnikom koji
je Srbija dobila od strane predstavnika EU,”- rekao je Redzepi. Vozači na
severu Kosova sa negodovanjem gledaju
na najavu da najverovatnije od jeseni
neće moći da upravljaju vozilima na
Kosovu ako budu registrovana na PR,
GL, KM, PE, UR ili PZ. Bojan Antić
iz severnog dela Mitrovice kaže da ne
veruje da će doći do toga i da se boji da
bi takva odluka kosovskih vlasti mogla
da izazove dosta potresa. On smatra da
bi najbolje bilo da kroz predstojeći dijalog bude rešeno i pitanje tablica. Ipak
ističe da su mnogo veći problem neregistrovana vozila od onih koja imaju bilo
kakve tablice.
U Kosovskoj policijskoj službi (KPS)
potvrđeno je da je na severu Kosova
monoštvo vozila koja su uključena u
saobraćaj a koja su neregistrovana. Regionalni portparol KPS Besim Hoti za
[email protected] kaže da ne raspolažu precizinim
podacima koliko je neregistrovanih automobila na drumovima na severu Kosova,
ali da je prilično mnogo takvih vozila.
“Sigurno da takva vozila, predstavljaju
pretnju za učesnike u saobraćaju, za
opštu bezbednost i rad policije,”- rekao
je Hoti. Vozila koja nisu registrovana,
teško se mogu idetifikovati u slučaju
potrage od strane policije, jer se u više
situacija dešavalo da imamo samo opis
vozila, bez registarskih tablica. Takva
informacija za nas, ne znaci baš mnogo
uzevši u obzir da ima dosta sličnih automobila, objašnjava policijski portparol.
Ono što je takođe problem je činjenica
da prilikom udesa u kojima učestvuju
neregistrovana vozila vozači koji imaju
uredo registrovano vozilo ne mogu
naplatiti štetu. Sva ova vozila bez registarskih oznaka i bez osiguranja, utiču
direktno na sigurnost svih učesnika u
saobraćaju.
Dok god bude ovakva situacija vladala
na severu Kosova ovo područje će biti
jedno od retkih na zemaljskoj kugli
gde možete biti učesnik u saobraćaju sa
neregistrovanim, neosiguranim a često
i tehnički neispravnim automobilom.
Možda je to razlog što je tokom prošle
godine u ovom delu Kosova zabeleženo
skoro 80 povređenih u saobraćajnim nezgodama a tri lica su i izgubila život u
saobraćajnim nesrećama.
Aktivnosti
KEK na sever
Kosova isporuči i
ne naplati oko 8
odsto el. energije
Jelena Marković
Mitrovica, 2011. - Portparol Kosovske
elektro korporacije Viktor Buzalja izjavio
je da ova korporacija ne naplaćuje oko
500.000 MW časova električne energije, koja se na godišnjem nivou isporuči
severu Kosova.
Bužalja je u izjavi za M-Magazine rekao
da se severu Kosova godišnje isporuči
od 400-500 hiljada megavatčasova
električne energije, ali da ovu el. energiju KEK ne naplaćuje od potrošača.
On je objasnio da je to 8% električne
energije koja se isporučuje građanima
na Kosovu, naglasivši da je KEK jedini
licencirani operater na Kosovu. Bužalja
je rekao da odmah nakon što u kompaniji dobiju signale od nadležnih, KEK
će i na severu Kosova početi sa naplatom
električne energije od potrošača. Portp-
arol KEK-a tvrdi da je “Elektrokosmet”
koji operiše na severu Kosova ilegalna
kompanija, koja posluje na ilegalnoj osnovi i da ne poseduje licencu od strane
Regulatorne kancelarije za energiju
Kosova.
“KEK je u nekoliko navrata javno
apelovao da potrošači u ovom delu
Kosova, ne plaćaju električnu energiju
ilegalnim operaterima, jer električnu
energiju dobijaju od KEK-a i ubrzo
će morati da plaćaju fakture Kosovske
elektro korporacije,”- rekao je on. Upitan da li će građani na severu Kosova,
koji sada plaćaju struju Elektrokosmetu
biti u poziciji da tu istu elektirčnu energiju plate KEK-u, Bužalja je ponovio
da je KEK jedini legalni operater i da će
građani ubrzo morati da plaćaju račune
KEK-u.
Iz “Elektrokosmeta”, čije je sedište u
severnom delu Mitrovice, ranije su odba-
cili tvrdnje predstavnika KEK da su nelegalni. Njihovi predstavnici su saopštili
da licencu ovom preduzeću niko nije
oduzeo i da su oni starija kompanija od
KEK.
Građani na severu Kosova su zadovoljni
uslugama koje im pruža Elektrokosmet,
kažu da je najbitnije da tokom prethodne
zime skoro nije bilo restrikcija struje. Milanka Božović kaže za M-Magazine da je
najbitnije da nema redukcija struje i da je
najmanji problem kome će plaćati struju.
Slično razmišlja i Ivan Radunović koji
ističe da je svima jasno da je struja komercijalna roba koja mora da se plati. On
ističe da je najvažnije da građani nemaju
problema i da bi oko operatera koji će
raditi na severu Kosova trebalo da se dogovore predstavnici Prištine i Beograda.
Predstavnici
“Elektrokosmeta”
sa
naplaćivanjem struje na severu Kosova
počeli su početkom 2010. godine.
jun 2011
Kosovska elektro korporacija na godišnjem nivou gubi oko pola miliona kilovat časova električne energije koje isporuči potrošačima
na severu Kosova. Iz KEK-a najavljuju da će građani u ovom delu Kosova
uskoro morati da plate račune za utrošenu električnu energiju. “Elektrkosmet” jedini operater koji u poslednjih više od deset godina funkcioniše na
severu Kosova.
7
Aktivnosti
Sever - rupa na kojoj curi kosov
jun 2011
U MUP-u
razmišljaju o
mogućnosti da
zabrane uvoz nafte
i naftnih derivata
na prelazima na
severu Kosova.
Samo u severnom
delu Mitrovice postoji pet punktova
na kojima se prodaje gorivo za koje
nije plaćen porez.
Kosovski buzdet zbog
šverca, najvećim delom goriva godišnje
gubi oko 20 miliona
evra. U policiji tvrde
da šverceri koriste
uglavnom seoske
puteve za distribuciju
goriva. Eulex najavljuje hapšenja.
8
Mitrovica, 2011. - Na severu Kosova
u poslednjih par godina otvoren je veliki broj benzinskih pumpi ili bolje reći
punktova na kojima se gorivo prodaje
po nižim cenama nego u ostalim delovima Kosova ili u Srbiji. Kako je za [email protected] rekao vlasnik jedne od ovih benzinskih pumpi sa severa Kosova, a koji
je tražio anonimnost, gorivo je jeftinije
jer na benzin koji ulazi na Kosovo na
prelazima Jarinje kod Leposavića i Brnjak nadomak Zubinog Potoka ne plaća
porez.
Samo u severnom delu Mitrovice u
poslednjih godinu - dve izgrađeno je 5
punktova na kojima se toče nafta i naftini derivati po nižim cenama nego u
ostalim delovima Kosova.
Kupci na ovim punktovima za točenje
goriva su pored lokalnog stanovništva i
Albanci koji zbog niže cene goriva dolaze iz južnog dela Mitrovice, Vučitrna i
ostalih obližnjih opština.
Po rečima predstavnika Kosovske policijske službe šverceri koriste sporedne
seoske puteve kako bi gorivo sa severa
transportovali u unutrašnjost Kosova.
Kosovski budzet trpi ogromnu štetu
zbog šverca nafte i naftnih derivata.
Po rečima portparola Carine Adriatika
Staviljecija, na severu Kosova, godišnje
kosovski budzet izgubi do 20 miliona
evra zbog šverca, najvećim delom zbog
krijumčarenja nafte i naftnih derivata.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova
Bajram Redzepi kaže za [email protected] da je
šverc koji se odvija na severu Kosova veliki problem. On objašnjava da se carinski terminal nalazi u južnom delu Mitrovice ali da roba koja ulazi na prelazima na severu Kosova do pomenutog
terminala “ispari”. Redzepi napominje
da je situacija sada mnogo bolja nego
pre dve godine kada su policajci Srbi i
Albanci bili pratnja prevoznicima naftnih derivata do određenih benzinskih
pumpi.
“Sada je to prekinuto. Imamo “Task
force” jedinicu, administraciju za carine
i takse i zajedno sa Eulexom učinićemo
sve da minimiziramo sivu ekonomiju,”rekao je Redzepi. Kosovski ministar
unutrašnjih poslova kaže da je jedan od
njegovih predloga da se na prelazima
na severu Kosova u potpunosti zabrani
uvoz nafte i naftnih derivata. On dodaje
da u budućnosti treba očekivati da carinski terminali kada su prelazi na severu
Kosova u pitanju, budu bliže granici sa
Srbijom. Potrebno je vreme kako bi se
izgradili terminali, rekao je Redzepi
dodajući da je potrebno i da se oko ovog
pitanja kosovske vlasti usaglase sa Eulexom. On je kazao da do sledeće godine
treba očekivati završetak posla kada su
u pitanju novi carinski terminali. Ističe
da eventualnom zabranom uvoza goriva
ali i druge akcizne robe poput lekova
na prelazima na severu Kosova građani
ne bi ostali na cedilu, jer bi nafta do severa Kosova bila transportovana preko
prelaza na Merdaru. To bi značilo da
prevoznici imaju malo dužu trasu za
transport, ali bi nakon plaćenih dažbina
mogli da distribuiraju gorivo pumpama
na severu Kosova, kazao je Redzepi.
Regionalni portparol Kosovske policijske službe Besim Hoti izjavio je za
[email protected] da je tokom januara u regionu Mitrovice policija registrovala
25 slučajeva krijumčarenja naftnih derivata.
“Ukupno je zaplenjeno više od 11 tona
naftnih derivata. Za sve slučajeve je
pokrenuta istražna procedura od strane
Aktivnosti
policije a zaplenjena roba poslata je na
carinski terminal u Mitrovici. Protiv lica
je pokrenut sudski postupak,”- rekao je
Hoti. On navodi da je policiji nepoznato
poreklo robe a da se krijumčarenje nafte
i njenih derivata uglavnom odvija po
seoskim putevima koji povezuju Mitrovicu sa ostalim opštinama. Na rubnim
delovima Kosova po jeftinije gorivo
ne dolaze samo stanovnici Kosova već
i građani Srbije koji žive u Ribariću,
Raški, Novom Pazaru. Kvalitet naftnih
derivata je takođe diskutabilan. Kontrolu ne obavlja niko, a zabeleženo je da
je u Leposaviću oštećeno nekoliko automobila zbog lošeg kvaliteta goriva.
Građani koji kupuju gorivo na severu
Kosova zadovoljni su jer litar benzina
plaćaju po nižim cenama. Kažu da bar
za sada nisu primetili razliku u kvalitetu
između između švercovanog benzina i
onog koji se prodaje na registrovanim
benzinskim pumpama.
EULEX sprovodi sedam istraga,
za još osam čeka se tužilac
Portparol Eulexa Hans Kristijan Klasing
kaže za [email protected] da sever Kosova ostaje
prioritet za misiju EU na Kosovu. On
ističe da “Task force Mitrovica” TMF
Eulexova jedinica nastavlja borbu protiv organizovanog i teškog kriminala na
severu Kosova.
„Trenutno, TFM sprovodi sedam istraga različite prirode, za još osam
tužilaštvo će morati da odluči da li će
biti dodeljeni jedinici. Zbog osetljive
prirode ovih istraga, više detalja se ne
može dati, ali kada istraga bude rezultirala optužnicom, to može biti objavljeno u javnosti,”- rekao je Klasing.
On je dodao da Eulex ostaje posvećen
značajnom
poboljšanju
vladavine
prava na severu i Misija EU nastavlja
da blisko sarađuje sa KPS i Kforom u
borbi protiv organizovanog kriminala i
krijumčarenja na obe strane reke Ibar.
TFM je jedinica koja se sastoji od Eulex policijskih i carinskih istražitelja i
tužilaca Eulexa a broji oko 20 zaposlenih.
Sve više Srba sa kosovskim
dokumentima
Mitrovica, 2011. - Sve je veći broj
kosovskih Srba koji se odlučuje da
pored srpskih poseduje i kosovska
lična dokumenta.
Centar za civilne usluge građana u
severnom delu Mitrovice za deset
meseci postojanja obradio preko
2000 zahteva od čega su preko 50%
podneli Srbi.
Prema
podacima
Ministarstva
unutrašnjih poslova Kosova, više
od polovine zahteva za civilni status, civilni upis i registraciju vozila
upućenih Centru za usluge građana
u naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Mitrovice podneli su Srbi.
U proteklih deset meseci, Centar
za usluge građana je obradio preko
2000 zahteva za civilni status, civilni upis i registraciju vozila. Od tog
broja, samo u poslednja četiri meseca obrađena su 1062 zahteva, rečeno
je M-Mag u Kancelariji za javno informisanje Ministarstva unutrašnjih
poslova Kosova.
Nadležni iz MUP-an naglašavaju da
je od broja obrađenih zahteva preko
50% onih koje su podneli kosovski
Srbi.
Prema podacima MUP-a Kosova,
građani iskazuju najviše interesovanja za dokumenta koja se tiču civilne
registracije. Oni napominju da se
za dobijanje ovih kosovskih dokumenata može upotrebiti bilo koja
postojeća isprava UNMIK- ova
ili srpska lična karta.Iako je prošle
godine, Ministarstvo unutrašnjih
poslova Kosova u saradnji sa Ministarstvom administracije i lokalne
samouprave, otvorilo kancelariju za
civilnu registraciju u ,,Bošnjačkoj
Mahali’’ u severnom delu Mitrovice,
mnogi od Srba još uvek dokumenta
vade u južnom delu Mitrovice.
U regionalnom Centru za civilnu
registraciju saznajemo, da je broj
Srba koji uzimaju kosovska dokumenta u konstantnom porastu.
Samo tokom marta, 129 osoba je uzelo
kosovske lične karte i pasoše, od toga
52 slučaja je realizovano u severnom
delu Mitrovice, dok su ostali svoja
dokumenta regulisali u južnom delu
grada. Jedan od kosovskih Srba, koji
je želeo da mu ne navodimo ime, kaže
da bez kosovskih ličnih dokumenata
u pojedinim bankama ljudi ne mogu
da podignu kredit, što je samo jedan
od razloga zbog čega se on odlučio za
kosovsku ličnu kartu.
Broj Srba koji uzimaju kosovska
dokumenta bio bi veći kada bi Regionalni centar posedovao matične
knjige. Po rečima zaposlenih u Centru za civilnu registraciju, nedostatak
ovih knjiga onemogućava građanima
srpske nacionalnosti da dobiju
kosovska dokumenta. Jedna od tema
dijaloga kosovskih i srpskih vlasti u
Briselu su i matične knjige na čijem
povratku insistiraju predstavnici
zvanične Prištine.
Ove knjige su odnete nakon što su
na Kosovo 1999. godine došli predstavnici međunarodne civilne i vojne misije.
jun 2011
ski budzet
9
Aktivnosti
Tri godine bez suda
jun 2011
Mitrovica, 2011. - Nefunkcionisanje
suda u severnom delu Mitrovice izazvalo
je pravni vakum, što kod građana izaziva
revolt u nemogućnosti da realizuju neka
od svojih osnovnih ljudskih prava.
Ovo je ocena sudskih radnika ali i građana
koji se suočavaju sa ovim problemom.
Rad sudskih organa na severu je paralisan
nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.
Upravo pre tri godine, tokom jedne
policijske i vojne akcije, UNMIK je
ponovo preuzeo kontrolu nad zgradom
suda, i tom prilikom, u neredima je jedan
policajac
UNMIK-a iz redova ukrajinskog kontigenta, izgubio život, a više desetina drugih osoba je povređeno. Tri godine nakon
toga, sud u severnom delu Mitrovice
funkcioniše smanjenim kapacitetom. U
njemu rade samo sudije i tužioci Eulexa i
to samo na najtežim slučajevima.
Zbog nemogućnosti da se vrate na svoja
radna mesta, u severnom delu Mitrovice,
jedan broj sudija i tužilaca je premešten
da radi u Vučitrnu. Predsednik Okružnog
suda, Dževdet Abazi, kaže da ova institucija radi u Vučitrnu, u sastavu od 1015 službenika, od ukupno 170
10
radnika koliko je zaposleno. On kaže da
su svi predmeti koji su primljeni pre 17.
februara, ostali nedovršeni, a trenutno,
kako on kaže, obrađuju samo predmete
koje imaju zakonski prioritet. Nefunkcionisanje suda na severu, kod građana
izaziva mnoge poteškoće, jer ne mogu da
realizuju svoja prava. Abazi kaže da je zbog
toga, građanima mitrovačkog regiona naneta velika šteta. Najveća kršenja ljudskih
prava je nad licima koja su još uvek u pritvoru. “Ima ljudi koji su godinama u pritvoru, a još nisu osuđeni.
Ovo teško kršenje ljudskih prava, jer bez
obzira što je to lice počinilo krivično delo,
ono ima pravo na brz sudski postupak,
onako kako je predviđeno međunarodnim
konvencijama”, kaže Abazi. S’druge
strane, jedan građanin koji je želeo da
ostane anoniman, kaže da jedan član njegove porodice već dve godine u pritvoru,
a da se pritom nije nijednom pojavio pred
sudijom, što je kršenje ljudksih prava.
“Kao razlog su naveli nefunkcionisanje
suda”, kaže on. O kršenju ljudskih prava
građana, govore i ovadašnji advokati. Po
rečima Safeta Voce, zbog ove situacije,
advokati su u vrlo nezgodnom položaju,
jer njihovi klijenti traže realizaciju svojih
prava.
Po njegovim rečima, mnogi građani u
ovim okolnostima ne mogu da realizuju
svoja prava.
“Imamo klijente sa raznim slučajevima
gde je faktor vreme vrlo bitna stavka, a
u tom pravcu, oni su na gubitku”, kaže
on. U tri suda na severu, do proglašenja
nezavisnosti Kosova, ukupno je radilo
oko 200 radnika Albanaca i jedan broj
Srba. Većina sudija, tužilaca i administrativnih radnika iz redova srpske zajednice, radila je za srpske sudove na Kosovu. Trenutno, zgrada suda u severnom
delu Mitrovice je pod kontrolom EULEX-a, koji, kako se navodi, pokušava
da pronađe najbolje rešenje za povratak
zaposlenih Albanaca i Srba na svoja
radna mesta. Ali, u ovim pokušajima,
stavovi obe strane ostaju podeljeni, jer
Srbija se protivi primeni kosovskih zakona u ovim sudovima, dok se Priština
zalaže da se zakoni Kosova primenjuju
na celoj teritoriji, uključujući i severni
deo, kao i poštovanje Ustava Kosova.
U međuvremenu, dok se razgovorima
za pronalaženje rešenja za ovaj problem
još uvek ne zna kraj, građani Mitrovice
i dalje će se suočavati sa problemima
usled nefunkcionisanja sudskog sistema
na severu Kosova.
Aktivnosti
Blakaj: Oni koji budu bojkotovali
popis, biće najveći gubitnici
Mitrovica, 2011. - Predsednik opštinske
komisije za popis (OKP) u Mitrovici,
Riza Haziri, kaže da, nakon konkretnih
angažovanja u vezi procesa popisa koji
će biti održan na Kosovu od 1-15 aprila
ove godine, sve je spremno u Mitrovici
za ovaj proces.
Članovi opštinske komisije su završili
obuku, ali su i dalje u pripremi za ovaj
proces, koji je od velike važnosti.
“Pripreme za popis stanovništva, stanova
i porodičnih domaćinstava je počeo na
vreme i nakon formiranja komisije, otvoren je konkurs za 30 kontrolora i 190
službenika koji će vršiti popis“, rekao je
Haziri.
On je dalje naveo da ima ukupno 180
polaznih tačaka i da je predviđeno da se
popis obavi samo u južnom delu grada.
U tom pogledu, centralni nivo (Vlada
Kosova) trenutno je u razgovorima i
razmatra mogućnost da popis Srba na
severu Kosova sprovede Agencija Ujedinjenih Nacija za nadgledanje i projekte
“UNOPS”, što bi bilo prihvatljivo i za
srpsku zajednicu sa severu ali i za Vladu
Srbije. Goran Bogdanović, ministar za
Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, rekao
je da, Srbi sa Kosova mogu učestvovati
u procesu popisa samo ako popis bude
organizovan od strane OUN-a, a ne i od
strane kosovskih institucija. “Stav Vlade
Srbije je da je neprihvatljivo da popis
organizuju kosovske institucije. Za nas
je prihvatljivo, i to smo predočili predstavnicima međunarodne zajednice, da
popis organizuje OUN, tačnije, UNOPS. Oni su prihvatili da to organizuju
na severu, ali ne i južno od reke Ibar”,
rekao je Bogdanović u Gračanici, kako
prenosi Tanjug.
S druge strane, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, u Vladi
Srbije, Oliver Ivanović, rekao je za MMagazine da kosovski Srbi treba da slede
odluke Vlade Srbije u vezi sa popisom
stanovništva koji sledi na Kosovu. “Moj
lični stav je da Srbi ne treba da učestvuju
u popisu, pošto bi time bio legitimizovan
rezultat etničkog čišćenja tokom 1999.
godine kao i 17. marta 2004. godine.
Ljudi neće imati mogućnosti da prijave
svoju imovinu, inače biće popis pojedinaca i porodica”, kaže on. Ivanović je
zatim dodao, da će Srbija organizovati
popis u oktobru ove godine.
M-Magazine je u vezi ove teme razgovarao i sa građanima Mitrovice koji žive
na severu, oni su rekli da će bojkotovati
budući popis. Ivan Radosavljević kaže da
će bojkotovati popis. “Kada su Albanci
mogli da bojkotuju popis koji je organizovala Srbija, zašto ne bih i ja bojkotovao
popis koji će biti organizovan od strane
Prištine”, kaže on.
Irena Aleksić iz Mitrovice kaže i da ne
razmišlja o popisu, obzirom na to da
će postupiti kao i većina građana severa
Kosova. Bojan Marković kaže da će prihvatiti budući popis samo ako zvanični
Beograd dozvoli tako nešto.
S druge strane, Predsednik državne
komisije za popis, Rifat Bljaku, ocenjuje
da će oni koji budu bojkotovali popis,
zapravo biti najveći gubitnici.“Svi naši
međunarodni partneri imaju u vidu naš
kompleksni problem i mi ćemo postupiti na jedinstven način. Ovaj projekat
ima svoju cenu i svaki eventualni bojkot
sa političkim motivima bi bio potpuno
štetan, u prvom redu za one koji će se
tako i ponašati”, rekao je Bljaku na jednoj konferenciji za novinare.
Zvanična Priština je naglasila da neće
dozvoliti da projekat popisa stanovništva
propadne i ukoliko ne budu učestvovali
Srbi sa severa Kosova. Direktor kancelarije za popis u Statističkom zavodu Kosova, Sabri Zabrđa, kaže da
razmišljaju o drugim alternativima za
prikupljanje statistike na severu. On
kaže da je Kosovo jedino mesto u Evropi gde nije bilo popisa već 30 godina,
tako da niko tačno ne zna koliko ima
Kosovo stanovnika. Poslednje procene
Statističkog zavode govore o brojki od
2.2 miliona stanovnika, od kojih, 92%
čine Albanci, preko 5% Srbi, dok ostale etničke grupe čine manje od 3%
stanovništva.
jun 2011
Sahit Mehmeti
11
pr i v r e d a
P R IV R ED A
Nekada ekonomski gigant, sada
najsiromašnija sredina
Florije Ademi
Mitrovica, 2011. - Zvaničnik za Informisanje u mitrovačkoj opštini, Ahmet
Jašari, kaže da je tokom 2010. godine,
realizovano oko 130 projekata za infrastrukturu, kao što su putevi, kanalizacija,
vodovod i da su tom prilikom otvorena
i nova radna mesta. Po njegovim rečima
povećan je i broj delatnosti u Biznis
Centru, koji i ranije funkcionisao, ali ne
punim kapacitetom.
“Opština je napravila infrastrukturu i
te biznise je oslobodila kirije. Na tom
prostoru, Evropska Komisija i opština je
pomogla u zapošljavanju oko 20 radnika
RAE zajednice, ali i pripadnika većinske
zajednice koji rade u proizvodnji papira.
Tokom prošle godine, otvorena je i fabrika za prozivodnju vrata, prozora i betonskih stubova, koja se nalazi u Šupkovcu,
što se smatra ozbiljnom kapitalnom investicijom, i zaposlila određen broj radnika”, kaže Jašari.
sledi
jun 2011
I ako je nekada važila za grad sa razvijenom industrijom, grad koji
je imao rudna bogatstva, trenutno, Mitrovica je najsiromašniji grad
na Kosovu, sa najvećom stopom nezaposlenosti. Dok sa jedne strane,
opštinski zvaničnici govore o investicijama u prošloj godini, govoreći da
uvek ,,može bolje i više’’, ekonomski eksperti kao glavnu prepreku za ekonomski razvoj u ovoj opštini navode politički problem i nedostatak profesionalnih kapaciteta.
13
pr i v r e d a
jun 2011
On navodi da je mitrovačka opština
smanjila i poresku normu i sad je najniža
u regionu, a u cilju stvaranja olakšica za
razvoj biznisa. Poreska stopa za biznise je
bila 0.19, a smanjena je na 0.12, dok je
porodična bila 0.9, a sada iznosi 0.8.
On ističe, da u cilju ekonomskog razvoja,
odnosno smanjenja stope nezaposlenosti,
mitrovačka opština radi na projektu slobodne ekonomske zone. Do sada, kako
14
on navodi, uspostavljeni su kontakti
sa državama, Turskom i Nemačkom,
koje žele da investiraju u mitrovačku
opštinu. Nakon usvajanja zakona o slobodnoj ekonomskoj zoni, lokalne vlasti
obećavaju da će strani investitori imati
dodatne olakšice i da će im dati zemljišta
na besplatno korišćenje, a sve u cilju
razvoja opštine. Pričajući o budućnosti,
tačnije o ovoj godini, Jašari spominje
preko 30 miliona evra koje će dati Evropska Komisija, za realizaciju projekata,
koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i pobošljanje infrastrukture.
On navodi, da projekti koji su u toku
odnosno koji treba da počnu da se realizuju, kao što su projekti za sređivanje
vodovodne mreže, sportsko-rekreativnog
centra, doprineti poboljšanju kvaliteta
života.
“Uvek se može uraditi više, međutim,
potrebe su jedno, a mogućnosti nešto
sasvim drugo. Takođe, treba naglasiti, da je opština uvek bila otvorena za
strane investitore i kada god se takva
prilika ukazala, opština je pružila sve
mogućnosti, ali oni nisu davali rezultate, što ukazuje da su bili neozbiljni”,
rekao je Jašari.
Uprkos tvrdnjama opštinskih zvaničnika
o investicijama opštine, u Centru za
zapošljavanje su nam rekli da je broj
onih koji traže posao i dalje najveći na
Kosovu. Upravnik Regionalnog centra
za zapošljavanje, Ramadan Keljmendi,
rekao nam je da je u mitrovačkoj opštini
ukupan broj nezaposlenih, 25.433, a
najviše ih je sa srednjom stručnom spremom. Pozivajući se na svoje istraživanje,
on kaže da 2010. godina nije bila godina
ekonomskog razvoja Mitrovice, naprotiv, pored pada domaće privrede, izostala
su i međunarodna ulaganja.
“Prošle godine, od nas niko nije tražio
nijednog radnika, ni u javnom ni u
privatnom sektoru”, rekao je Keljmendi.
Mitrovica, koja nekada bila industrijski centar, postala je najsiromašniji
grad na Kosovu, sa minimalnim
mogućnostima ekonomskog razvoja, a
sve to zbog političke situacije, te stoga
i izostaju domaća i strana ulaganja.
Uprkos činjenici da je Mitrovica bogata
prirodnim resursima, stopa nezaposlenosti se može smanjiti, samo onda kada
se budu počeli zapošljavati ljudi na osnovu utvrđenih kvalifikacija i propisanih
standarda. S’druge strane, ekonomski
ekspert Mustafa Plana, kaže da su lokalne vlasti ulagali u infrastrukturu, ali
da time nisu poboljšali živote građane
i da nije bilo ekonomskog razvoja. Kao
glavni problem, on vidi političku situaciju, ali i nedostatak profesionalnih kapaciteta. On je još dodao da se ne zna
koliki je broj malih biznisa u Mitrovici i
koliko se njima pruža pomoć. pr i v r e d a
Trepča tuži Srbiju
Sahit Mehmeti
Mitrovica, 2011. - Prema njegovim
rečima, tužba se odnosi na ekonomsku
štetu koju je država Srbija prouzrokovala
Trepči od 1990. do 1999. godine, a vrednost štete koja je prouzrokovana iznosi
887.167.525 američkih dolara. Prouzrokovana šteta izračunata je od strane
stručnjaka “Trepče”, i tiče se sektora rudnika, fabrika obogaćenja i metalurgije
olova i cinka.
Zvaničnik za informisanje, Bisljim Muća
dodao je da su stručnjaci Trepče pripremili
sav potreban materijal, koji će upotrebiti
kao dokazni na sudu. Osim ovoga, ekonomisti i predstavnici kombinata “Trepča”
nastavljaju da bojkotuju odluku Vrhovnog
suda Kosova, prema kojoj treba da se postavi novi administrator, koji bi bio zadužen
za ovaj kombinat. Kako ističu, odluka
suda je u suprotnosti s interesima radnika,
i teško šteti ekonomiji Kosova. Odluka o
postavljanju međunarodnog administratora, koji otvara vrata privatizaciji ovog
preduzeća je neprihvatljiv za radnike ovog
kompleksa, koordinacioni Savet nezavisnih sindikata Trepče u Mitrovici, kao i za
domaće ekonomiste/privrednike.
Koordinacioni savet nezavisnih sindikata
“Trepče” odluku o postavljanju novog
administratora ocenjuje apsurdnom i neprihvatljivom za radnike, i zahteva njeno
stavljanje van snage. Kako se navodi
u saopštenju, u poslednje dve godine
stanje u preduzeću Trepča je poboljšano
u svim aspektima. Povećano je vađenje
metala i poboljšani su uslovi rada, u
međuvremenu rudnik je primenio nove
tehnologije, i pripremljena su nova
radilišta.
Radnici Trepče izrazili su čudjenje što
sud o budućnosti jednog giganta donosi
odluku na osnovu pravilnika UNMIK-a
2005/48, u vreme, kada se prošlo tri godine od proglašenja nezavisnosti Kosova.
Koordinacioni savet nezavisnih sindikata Trepče smatra, da je odluka suda u
suprotnosti sa interesima radnika i da
šteti krhkoj ekonomiji Kosova, zato će se
suprostaviti, i kao takvu nikada je neće
prihvatiti. U ovom slučaju, oni su pozvali Poseban dom Vrhovnog suda da ovu
odluku poništi, i donese odluke u skladu
sa novom realnošću koja je stvorena u
preduzeću Trepča, ali i na Kosovu.
Portparol kombinata “Trepča”, Bisljim
Muća izjavio je da su začuđeni odlukom
Vrhovnog suda Kosova. On je izjavio da
radnici neće prihvatiti ni jednog administratora, da su reagovali na ovu odluku i
da sada čekaju odluku Vlade.
“Jedini cilj postavljanja novog administratora je uništavanje ‘Trepče’, i isplate
takozvanih kreditora ovog preduzeća.
Ovo se odnosi na isplatu kredita za kreditore, koji pretenduju i koji su postavljeni
u vreme kada su bile nametnute prinudne mere u ‘Trepči’, i kada su izvršene
sumnjive transakcije. Mi smo izrazili naš
stav i objasnili da ova odluka neće biti
za dobrobit ‘Trepče’, sada ćemo sačekati i
odluku vlade”, izjavio je Muća.
Nusret Madžera, ekonomista i poznavalac prilika u kombinatu “Trepča”, izjavio je, da je odluka o odabiru administratora sa ekonomskog aspekta štetna i
nekorisna, jer kako on ističe, “tuđe ruke
neće znati rukovoditi, onako kako znaju
domaće”.
Prema njegovim rečima, na Kosovu ima
dovoljno kadra, koji će doprineti da se
kombinat aktivira i podstakne bolji
ekonomski razvoj. “Mi raspolažemo
domaćim kadrom koji će voditi ‘Trepču’
napred. Investitori treba da imaju jedan
pristup regulisanja i aktiviranja. Tuđe
ruke neće znati rukovoditi, onako kako
to mogu domaće. Inače, što se tiče pitanja zašto je došlo do ove odluke o novom administratora, to je za upravnike
i rudare kombinata neprihvatljivo”, izjavio je Madžera. On je istakao da su za
ovu odluku glavni krivci političke vođe
i vlada.
“Skupština Kosova i vlada treba da preduzmu korake u ovom pravcu, jer će posledice za ekonomiju Kosova i Mitrovice
biti veliki, zato su za stanje u kojem se
nalazi gigant Trepča krivci naše vođe”,
izjavio je Madžera.
Privatizacija Trepče je počela pravilnikom UNMIK-a, 2005/48. Kombinat
“Trepča” broji oko 1200 aktivnih radnika, a više od 4000 radnika prima prevremene penzije iz budžeta Kosova.
jun 2011
U Posebnom odeljenju Vrhovnog suda Kosova, preduzeće “Trepča”
je podnela tužbu protiv države Srbije. Tužba je podneta, kako se u
njoj navodi, zbog štete koju je Srbija nanela ovom preduzeću. Ovo je izjavio
službenik za informisanje “Trepče” Bisljim Muća.
15
pr i v r e d a
Evropski projekti na čekanju
Iako je “Kiosk-market” za čiju izgradnju
je Evropska agencija
za rekonstrukciju
izdvojila 250.000
evra trebao uveliko
da bude funkcionalan,
niko od trgovaca nije
počeo da posluje na
toj lokaciji. Neke od
postavljenih objekata,
koji čekaju vlasnike, u
međuvremenu oštetili
vandali. Zašto ogroman novac koji izdvaja
međunarodna zajednica
ne služi svrsi?
Jelena Marković
Mitrovica, 2011. - Načelnik urbanizma Dragan Spasojević kaže da je izgradnja “Kiosk- marketa” projekat Evropske
agencije za rekonstrukciju i da je za projekat izdvojeno 250.000 evra. Iako se
očekivalo da sredinom aprila prošle godine “Kiosk-market” zaživi od toga nije
bilo ništa, tako da koristi od projekta
koji je iznosio bezmalo četvrtinu miliona evra nema ništa. U međuvremenu
neke od trafika koje su postavljene u
blizini glavnog ibarskog mosta u Mitrovici vandali su demolirali.
Spasojević kaže da postoje problemi
kada je osposobljavanje marketa u pitanju ali da se radi u pravcu otklanjanja
istih i da bi uskoro korisnici mogli da
se usele u kioske. On dodaje da su u
dva navrata obavili raspodelu kioska
zainteresovanim trgovcima i da je pedesetak lokala dobilo vlasnike. Jedan od
njih koji je želeo da ostane anoniman
kaže da bi se rado uselio u lokal koji je
rezervisao ali da je to nemoguće jer za to
nema uslova.
“Nema struje, neki od lokala su demolirani, a ovo može zaživeti jedino kada svi
budemo došli u kioske koje smo rezervisali. Volja da započenm posao ovde
postoji ali jedna lasta ne čini proleće.
Čekamo nadležne u gradu da prostor
koji je predviđen za nas učine funkcionalanim,”- rekao je on. Razlog zbog kojeg se započelo sa realizacojom projekta
“Kiosk–market” je da se grad raščisti od
velikog broja trafika koje ruže severni
deo Mitrovice. U severnom delu Mitrovice postoji oko 380 nelegalno postavljenih objekata. Za grad površine severnog dela Mitrovice više nego mnogo.
Iz opštine koja funksioniše u severnom
delu Mitrovice rekli su da bi krajem februara ipak trebalo očekivati da “Kiosk
market” zaživi i postane centralno mesto trgovine u gradu. Ostaje da se vidi
hoće li se samo ostati na obećanju.
jun 2011
Projekat za bolju i lepšu Mitrovicu
16
Mitrovica, 2011. - Stručnjaci Evropske Komisije i iz opštine Mitrovica,
predstavili su projekte koji treba da
budu realizovani, a čiji je ukupan
fond 20.5 miliona evra, s time što će
EK dati 14.5 miliona, dok će opština
izdvojiti 6 miliona evra. U ovim projektima je Multifunkcionalni centar,
renoviranje Sportske hale ,,Minatori’’
i Biznis centra.
Mehdi Balja, direktor Uprave za
planiranje, urbanizam, katastar i
imovinu, objasnio je važnost ovog
projekta i to da će služiti sportistima
i deci za sportske odnosno rekreativne
aktivnosti. “Nadam se da će radovi na
ovom projektu početi ove godine, otprilike krajem leta”, rekao je Balja.
On je rekao da je trenutno u toku
proces javne nabavke, otvaranje ten-
dera i da će nakon toga razne kompanije izaći sa svojim ponudama. Sve
ove procedure nadgledaće EK, ali će
i opština imati svoje predstavnike.
Očekuje se da radovi budu završeni
krajem 2013. godine kada će biti otvorena i nova radna mesta.
“U delu koji će nadgledati opština,
biće otvoreno 77 novih radnih mesta
a zaposleni će raditi na održavanju
dve hale”, rekao je Balja. On je naglasio da će menadžer biti stranac
koji će biti plaćen od strane EK-a, a
da će nakon godinu dana, taj mandat pripasti domaćem menadžeru.
Deo ovog programa je i obuka 50-tak
nastavnika fizičke kulture na zapadu.
“Obuka nastavnika će trajati godinu
dana i biće podeljena u dve faze, teorijsku i praktičnu fazu”, kazao je Balja.
On je dodao da je cilj ove obuke da
nastavnici prenesu na mlade, zapadne
metode rada.
Objekti koji će biti izgrađeni biće u
vlasništvu opštine, dok će objekat starog
bioskopa, koji se nalazi u blizini Kulturnog centra, biti jedini objekat koji
će biti srušen. Stručnjaci koji su radili
na ovom projektu rekli su da će nakon
renoviranja sportske hale ,,Minatori’’
ona služiti samo za takmičarske sportske
aktivnosti i da će biti veoma atraktivan
centar sa evropskim standardima.
Balja je zaključio da će sportska hala
,,Minatori’’ ispunjavati evropske
standarde i uslove “FIBA 2”, što podrazumeva da će u u njoj moći da se
igraju međunarodne utakmice, ali ne
i uslove ,,FIBA 1’’ zbog malog broja
sedišta.
pr i v r e d a
Gradska pijaca funkcionalna
samo subotom
Prodavci na trotoarima, nefunkcionisanje suda i nedostatak kupovne moći,
smatraju se glavnim razlozima, zbog kojih ne funkcionišu dva centra u blizini gradskog stadiona, gde je pre tri godine premešten buvljak.
Mitrovica, 2011. - Dok u Centru broj
1, funkcioniše nekoliko kioska, koji
su kupljeni, Centar broj 2, u koji je
ulagala Evropska Agencija, funkcioniše
delimično, samo subotom kada je pijačni
dan. Trgovci imaju različita mišljenja u
vezi (ne)funkcionisanja ovog centra. Pojedini misle, da jedino uklanjanje prodavaca sa trotoara može dovesti u red
buvljak, okrivljijući opštinsku inspekcijsku službu, zbog nezalaganja po ovom
pitanju.
Da bi se izmeštanjem prodavaca
poboljšalo funkcionisanje ovih centara, slaže se i direktor za urbanizam u
mitrovačkoj opštini, Mehdi Balja. On
navodi nekoliko problema koji su u
početku ometali normalno funkcionisanje centara, između ostalog, infrastrukturu, instalacije struje itd.
Međutim, lokaciju gde je premešten
buvljak, ne vidi kao problem nefunkcionisanja, već smatra da je potrebno, da
uvek, na ulicama budu inspektori, koji bi
uz pomoć policije uspeli da uklone prodavce. Međutim, i to vidi kao problem,
zbog činjenice da sud ne funkcioniše i da
se predmeti ne rešavaju. Braneći svoj stav,
da lokacija ne predstavlja nikakav problem, Balja kao glavni problem navodi
nedostatak kupovne moći građana. U
Centru broj 1, ukupno ima 127 kupljenih kioska. Prodavci su plaćali kioske
po ceni više od 3000 evra. Sada je većina
njih prazna.
Direktor opštinske inspekcije, Ljuljzim
Zećiri, kaže da su se mnogi bavili
ovim pitanjem, smatrajući ga jednim
od glavnih gradskih problema. Buvlja pijaca u Mitrovici ima nedostatke,
ako se uporedi sa pijacama u regionu,
zaključak je njegovih razgovora sa
Pokušaji
policije da
me uklone sa
ulice su uzaludni...
- Prodavac
predsednikom opštine, nadzornim odborom preduzeća “Tregu” i prodavcima. Ti nedostaci su, da pijaca odnosno
tezge nisu prekrivene, zatim nemanje
skladišta za odlaganje robe nakon zatavaranja pijace, kao i postojanje samo
jednog pijačnog izlaza odnosno ulaza,
što stvara veliku gužvu, posebno subotom kada je pijačni dan. Za odlaganje
mlečnih proizvoda izgrađena je aneks
zgrada i prema njegovim rečima, ostalo
je samo da uprava buvljaka postavi tezge
unutar tog objekta.
Iako je u proteklom periodu inspekcija
oduzimala robu uličnim prodavcima,
na osnovu naredbe bivšeg predsednika
opštine, trenutno, za tako nešto nema
pravnog osnova.
Prodavac koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je: “Pokušaji policije da me
uklone sa ulice su uzaludni, ja ću ponovo svoju robu izneti, jer drugih prihoda
nemam.” Dok direktor urbanizma ne vidi
lokaciju kao problem za nefunkcionisanje
buvlje pijace, direktor inspekcije smatra
da ova lokacija nije povoljna, najviše zbog
postojanja samo jednog izlaza odnosno
ulaza. Direkcija za Javne usluge i infrastrukturu ima u planu realizaciju projekta
za otvaranje novog ulaza, koji bi buvljak
učinio funkcionalnijim.
jun 2011
Florije Ademi
17
pr i v r e d a
Grad siromaštva
Nehat Uka (31), je po
profesiji diplomirani
pravnik, ali kako on
ističe, diploma i znanje koje je stekao na
fakultetu, trenutno nigde
ne može da primeni.
Do sada je više puta
konkurisao za posao, par
puta je bio pozvan na intervju, ali se sve na tome
završilo.
jun 2011
Sahit Mehmeti
18
Mitrovica, 2011. - Trenutno je na
pripravničkom radu u advokatskoj
kancelariji i ostaje optimista da će u skorije vreme pronaći posao.“Diplomirao
sam na Pravnom fakultetu, konkurisao
sam za posao u ministarstva, sudske savete, kao i na mnoga druga mesta, bio
pozvan na intervju, ali je posao uvek
dobijala druga osoba, tako da sam i dalje
nezaposlen”, rekao je Uka. On je takođe
naveo da je vrlo teško dobiti posao, da su
nepotizam i prijateljske veze glavni faktor za zapošljavanje.
“Ja tvrdim da bez prijateljskih i rodbinskih veza, teško da mogu da nađem
posao, ali ostajem optimista da će doći
bolja vremena”, rekao je Uka. Njegovu
sudbinu dele još hiljade drugih građana.
U Centru za zapošljavanje, ukupan broj
onih koji traže posao je 25.433, brojka koja je ubedljivo najveća na Kosovu. Upravnik Regionalnog centra za
zapošljavanje, Ramadan Keljmendi, kaže
da poslodavci prošle godine nisu uputili
zahtev za nove radnike sa biroa, tako da
Mitrovica ostaje najsiromašniji grad na
Kosovu.
“Tokom prošle godine, od nas niko
nije zatražio ni jednog radnika sa srednjom i visokom stručnom spremom, ni
iz javnog, ali ni privatnog sektora. U
2010. godini nije zabeležen ekonom-
ski razvoj Mitrovice, naprotiv, iz grada
su otišli mnogi biznisi sa ovdašnjim
kapitalom, a ako tome dodamo da je
izostao i međunarodni kapital, jasno je
da smo grad sa najvećom stopom nezaposlenosti“, rekao je Ramadani. S druge
strane, u Centru za socijalni rad kažu
da je povećan broj zahteva za socijalnu
pomoć. Po rečima koordinatora za socijalnu pomoć, Behije Mažići, kaže da su u
2010. godini, pravo na socijalnu pomoć
ostvarile ukupno 2.458 porodica, dok je
samo u prvom tromesečju 2011. godine,
broj porodica povećan na 2.499.
“Tokom 2010. godine, broj porodica
koje su primale socijalnu pomoć je bio
2.458, dok je taj broj u martu 2011.
povećan na 2. 499 ”, rekla je Mažići.
Po njenim rečima, broj zahteva za socijalnu pomoć je u stalnom porastu, zbog
siromaštva i visoke stope nezaposlenosti. “Broj zahteva se povećava svakim
danom, samo u februaru smo imali 45
zahteva, a odobreno je 23”, istakla je
Mažići. Socijalna pomoć koju primaju
porodice iznosi 40-80 evra.
BOX - Na evidenciji Centra za socijalni
rad u severnom delu Mitrovice trenutno
ima oko 3.500 korisnika, koji su ujedno
najsiromašnija grupa ljudi u ovom delu
Kosova, izjavio je direktor Centra Miladin Đurović. Korisnici usluga Centra za
socijalni rad su podeljeni u tri kategorije
– korisnici materijalnog obezbeđenja
porodice, tuđe nege i socijalno ugorženi
sa niskim primanjima. Đurović kaže
da na evidenciji ove ustanove trenutno
ima oko 800 porodica materijalnog
obezbeđenja i oko 400 porodica korisnika tuđe nege. On kaže da oko 3.500
lica su korisnici usluga Centra za socijalni rad. “Imamo korisnike materijalnog
obezbeđenja porodice (MOP), korisnike
tuđe nege, s’ tim da korisnici MOP-a
mogu biti korisnici tuđe nege i imamo
socijalno ugrožene porodice sa niskim
prihodima koje se povremeno javljaju
Centru za socijalni rad.
On ističe da je Centar za socijalni rad
praktično servis i može da pomogne
ovim licima utoliko više ukoliko je jača
privreda, lokalna samouprava, država.
“Centar nema čarobni štapić da stvori
npr. 50 hiljada dinara i podeli nekome.
Mi pokušavamo na razne načine da i od
određenih donacija dobijamo bilo kakva
sredstva, ali iz godine u godinu toga je
sve manje i sve je teža kompletna situacija,”– naglašava Đurović. Đurović napominje da Centar ranije mogao mnogo
više da pomogne svojim korisnicima.
Sada je to mnogo teže, a i sve je veći
broj siromašnih, kaže on.
“Vidite i sami kakva je privreda, proceš
zapošljavanja… Teško je kada nam se
za pomoć obraćaju mladi bračni parovi
sa fakultetskim diplomama koji imaju
po jedno dete i umesto da im čestitamo
novim radnim mesto, mi im dajemo
rešenje za ostvarivanje prava na MOP”
– kaže Đurović. On ocenjuje da
najugroženiju kategoriju korisnika čine
siromašni ljudi. “Jeste tu najveći broj
Roma, ali to je ona kategorija romske
populacije koji su i pre sukoba bili korisnici MOP-a i koji su i tada teško živeli.
Pripadnici svih vera i nacija mogu da se
nađu u stanju socijalne potrebe i desi se
da su korisnici nekih prava kod Centra
za socijalni rad,” rekao je Đurović.
pr i v r e d a
Za poboljšanje sportske
infrastrukture 14 miliona evra
Florije Ademi
Mitrovica, 2011. - Takođe, planira se i
izgradnja tržnog centra, koji će pomoći
u održavanju sportskih objekata. Kastrati se zahvalio Evropskoj Komisiji a
posebno šefu operacija, Bjornssonu,
koji je dao veliki doprinos u realizaciji
ovog vrlo važnog i velikog projekta za
opštinu i građane Mitrovice.
“U pitanju je jedno kapitalno ulaganje
koje će podstaći ekonomski razvoj u
celoj opštini”, rekao je on, dodajući da
objekti koji će biti sagrađeni, ispunjavaju evropske standarde. Takođe je
predviđeno, da se pomoću moderne
opreme obezbedi čista energjia za ove
objekte, što će uistinu promeniti Mitrovicu. Šef operacije Evropske Komisije
na Kosovu, Kjartan Bjornsson, izrazio je zadovoljstvo zbog potpisivanja
ovog memoranduma. On je rekao da
su skoro godinu dana radili zajedno sa
opštinskim zvaničnicima, a posebno sa
predsednikom Kastratijem, na realizaciji ovog kapitalnog projekta.
Ovaj objekat će po njegovim rečima,
obezbediti više prostora za sport i rekreaciju za učenike, omladinu i sportiste
ove opštine. “Ovaj sportsko-rekreativni centar će biti multidisciplinaran i
nudiće najbolje uslove za sve građane
Mitrovice, u prvom redu za omladinu”.
Po njegovim rečima, na proleće će biti
raspisan tender za izbor komapnije
koja će sagraditi ove objekte, a zatim,
ukoliko bude išlo sve po planu, u sep-
tembru će biti postavljen kamen temeljac za ove objekte. Projekat će početi
ove godine, ali glavni deo posla će biti
obavljen sledeće godine. Potpisivanju
memoranduma za realizaciju ovog projekta, prethodile su razne aktivnosti
u vezi istraživanja terena. Direktor
opštinske Uprave za kulturu, omladinu
i sport, Artan Osmani, kaže da su od
oktobra prošle godine, radili zajedno sa
stručnjacima za studiranje ostvarivosti i
održivosti projekta, što je u suštini bio
veoma težak posao, potrebno je bilo prikupiti mnoge informacije, organizovati
veliki broj susreta sa raznim strukturama, kako bi došli do završnog izveštaja,
koji smo predali Evropskoj Komisiji pre
nekoliko nedelja.
“Tokom ovog vremena smo imali susrete sa raznim nevladinim organizacijama, sportskim klubovima i drugim
ciljnim grupama. Uzeli smo u obzir
sve preporuke i predloge, svih onih
koji su na bilo koji način učestvovali u
ovom projektu”. Osmani veruje da će
većina biti zadovoljna onime što će se
uraditi, ali, ono što je najvažnije, ovaj
projekat će rešiti socijalno i sportsko
obrazovanje novih generacija u ovoj
opštini i to po evropskim standardima.
Projekat obuhvata renoviranje sportske
hale, izgradnju multisportskog centra u blizini kulturnog centra, takođe
i primenu programa za obuku trenera.
Rukovodeći organi ovih objekata biće
iz svih institucija, klubova, NVO i
drugi.
Ništa od Delta
Maxija na Kosovu
Mitrovica, 2011. - Iako je najavljeno da će u Zvečanu na sevreu Kosova biti otvoren ogroman objekat
“Delta Maksija” koji će zapošljavati
150 radnika, od realizacije tog projekta za sada nema ništa.
Osoba zadužena za odnose sa
javnošću ispred Delta Maxi Grupe
Vesna Žabić izjavila je za M-MAG
da je nepovoljna ekonomska situacija koja je obeležila prethodne dve
godine, uticala i na investicione planove kompanije zbog čega su pojedini projekti privremeno odloženi,
što je slučaj i sa izgradnjom Tempa
na Kosovu.
“Plan razvoja naše maloprodajne
mreže za 2011. godinu ne predviđa
izgradnju i otvaranje ovog objekta
ali imajući u vidu njegov značaj,
očekujemo da će se realizovati u
nekom narednom periodu,”- rekla
je Žabić. Sa druge strane predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović
izjavio je da je opštine ponudila
ovoj kompaniji zemljište površine
sedam hektara za izgradnju ovog velikog marketa. Takođe i ostale pripremne radnje koje je opština bila
u obavezi da izvrši obavili smo, sada
je na potezu kompanija Delta Maxi,
rekao je Milović.
Generalni direktor „Delta maksija”
Dragan Filipović izjavio ranije da će
u Zvečanu biti izgrađen objekat na
tri hiljade kvadratnih metara i da će
zaposliti oko 150 ljudi. On je dodao tada da će na taj način lakše biti
plasirana roba iz Srbije na Kosovo.
Bilo je predviđeno da u objekat čija
izgradnja uveliko kasni i ko zna
kada će početi moći da stane oko
50 hiljada artikala.
jun 2011
Predsednik opštine Mitrovica u južnom delu
grada, Avni Kastrati i šef operacije Evropske
Komisije na Kosovu, Kjartan Bjornsson, potpisali
su memorandum o donaciji vrednoj 14 miliona evra
za izgradnju Rekreativnig centra u Mitrovici, što se smatra veoma važnim i kapitalnim projektom za mitrovačku
opštinu. Na osnovu projekta koji je predstavljen, planira
se izgradnja jednog višenamenskog sportskog centra,
kao i renoviranje postojeće sportske hale “Minatori”.
19
pr i v r e d a
Parkovi očuvani samo tamo gde ima čuvara
Gradski parkovi u Mitrovici su nekoliko puta sređivani, ali njihovo trenutno stanje je za žaljenje. Ulaganja su bila kartkog veka, jer su očuvani ostali
samo oni koji imaju čuvara.
jun 2011
Sahit Mehmeti
20
Mitrovica, 2011. - U parku “Dževa
i Fehmi Ladrovci”, koji je nekoliko
puta sređivan, nedostaje mnogo toga.
Nedostaju na primer kante za otpatke.
Donedavno ovaj park je imao ulično
osvetljenje, danas je rasveta polomljena. Mogu se videti samo mesta gde
se nekada nalazila rasveta. Kako stoje
stvari, izgleda da je sijaličnu gradsku rasvetu neko poneo kući, kažu neki stariji
građani, koji misle, da su javni parkovi
dobrobit građana.
Fazlji Musa je penzioner. On sa svojim
starijim prijateljima provodi slobodno
vreme u parku. Njihovo mesto je i u
parku “Dževa i Fehmi Ladrovci”.“Mi
često dolazimo ovde i provodimo slobodno vreme. Svakodnevno vidimo
polomljene sijalice, oštećene klupe i
polomljene kante. Ovo je sramota šta
rade“, kaže Musa.
Ista sudbina je zadesila i šetalište. “Kej
pored reke Ibar je u istom stanju,
uništene su kante za otpatke, mnoge više
nisu na svojim mestima. Sve je bilo lepo
sređeno od strane nevladine organizacije
CBM (Comunity Building Mitrovica).
Ova akcija je preduzeta u okviru projekta
“Želim da hranim ptice”, projekta koji je
finansiran od strane IKV/Pax Christie iz
Holandije, a u delo ga je sprovela NVO
sa južnog dela grada CBM i “D&G Solution” iz severnog dela Mitrovice.
Takođe tog dana, i mitrvačka omladina je
dobrovoljno učestvovala u akciji čišćenja
keja, od glavnog mosta pa do improvizovanog mosta kod ,,Tri solitera’’. S
druge strane, bolje sreće su stanovnici
naselja “Bair”. U ovom naselju, park je
očuvan, sedam meseci nakon njegove
izgradnje. Ovo je zbog činjenice da taj
park ima svog čuvara, koji se brine o
očuvanju parka.
A. Zećiri je majka dvoje dece. Ona je
zadovoljna što u blizini njene kuće postoji park u kojem se njena deca igraju i
zabavljaju. “Srećna sam što se moja deca
Srećna sam što
se moja deca
igraju ovde.
Parkovi su u
dobrom stanju,
s’obzirom na
to da postoje
čuvari koji ne
dozvoljavaju
da oni budu
uništeni
- A.Zeqiri
igraju ovde. Parkovi su u dobrom stanju,
s’obzirom na to da postoje čuvari koji
ne dozvoljavaju da oni budu uništeni“,
rekla je A.Zećiri.
Ovaj projekat je završen u avgustu 2010.
godine i koštao je oko 250.000 evra. Projekat je finansirao Savet Evrope. U ovom
parku postoji fudbalski teren, teniski tereni i mnogo igračaka za decu i mlade.
Tokom svečanog otvaranja ovog parka, šef Kancelarije za vezu SE, Kjartan
Bjornson, rekao je, da ukoliko ovaj projekat bude dobro rukovođen, onda će SE
finansirati još drugih projekata u drugim
delovima Mitrovice. ”Podstičem svakog
da se brine o ovom parku. Prihvatam
izazov da u sledećim posetama, ovaj park
pronađem isto ovako sređen, i ukoliko
ovaj prostor bude održavan, onda ću
pružiti priliku i drugim delovima Mitrovice da dobiju slične parkove koje finansirati Savet Evrope“, rekao je on.
Na naše pitanje, zašto je opština Mitrovica samo u nekim parkovima obezbedila
čuvare, portparol opštine, Ahmet Jašari,
rekao je da je opština u ovom slučaju imala
sporazum sa donatorom, da nakon finansiranja parka u naselju ,,Bair’’, obezbedi
čuvara koji će se brinuti za izgled parka.
Što se tiče parka “Dževa i Fehmi
Ladrovci ”, sporazum sa kompanijom
“Uniteti” biće ponovljen u danima koji
slede.“Opština ima sporazum sa donatorom da plaća čuvare parka na ,,Bairu’’,
dok u nedostaku sredstava, opština ne
može da finansira čuvare za održavanje
parka “Dževa i Fehmi Ladrovci”,- rekao
je on.
intervju
intervju
Dobrosusedstvo uslov EU za
Kosovo i Srbiju
Mitrovica, 2011. - Predstavnik Ministarstva spoljnjih poslova Holandije i direktor Matra Programa Kasper Veldkamp,
izjavio je da su dobrosusedski odnosi
Kosova i Srbije uslov za evrointegracije
ovih zemalja.
Veldkamp je u intervju za M-Magazine
rekao da formalno priznanje nezavisnosti
Kosova od strane Srbije nije zvaničan uslov EU, ali da su dobrosusedski odnosi
zvaničan zahtev za obe zemlje kada je u
pitanju njihova evrointegracija.
On je istakao da bi za Prištinu i Beograd
bilo veoma važno da pokažu da mogu da
nađu način da imaju dobre susedske odnose i da nijedan evropski lider ne želi da
„uvozi“ nove probleme u EU. Veldkamp
je kazao da lideri u EU žele Zapadni Balkan koji je stabilan, slobodan, prosperitetan i koji može dodati nešto pozitivno
kada je u pitanju jačanje Evrope u svetu.
Predstavnik MSP Holandije je kazao da
Vlada Kosova još uvek ima puno toga da
uradi i da želi da vidi napredak na polju
vladavine prava, borbe protiv korupcije i
organizovanog kriminala.
Veldkamp je kazao da je želja svih da dijalog Srbija – Kosovo uspe i da misli da
obe strane imaju interes da dijalog bude
uspešan, što bi značilo da bi moglo biti
mnogo rezultata u vezi telekomunikacija,
registarskih tablica i sličnih praktičnih
pitanja. Ovaj diplomata je naglasio da
veruje u uspeh dijaloga između zvanične
Prištine i Beograda i da tu „nema alternative“. “Da, verujem da nema alternative i
mislim da i Beograd želi da to uspe, jer
vrlo dobro zna da ako ne uspe, da će biti
teško za njih da dobiju status kandidata za
članstvo u EU, sledeći korak na putu za
Brisel“, rekao je Veldkamp.
Veldkamp je mišljenja da je i za Kosovo
takođe vrlo važno da ostane posvećeno
ovom dijalogu i da bi ako se udalji od di-
U budćnosti manje novca
za Kosovo
Direktor odeljenja za istočnu i
jugoistočnu Evropu, Matra programa, pri Ministarstvu spoljnjih
poslova Holandije Kasper Veldkamp, izjavio je za M-Magazine da
je njegova zemlja poslednjih godina
ulagala na Kosovo oko pet miliona
evra godišnje. “Sa jedne strane
počeli smo da se koncentrišemo na
projekte prema obe zajednice, da
premostimo podelu između severa
i juga. Novčani iznosi u budućnosti
će biti manji. jer naša Vlada pravi
velike rezove zbog svetske ekonomske krize, kao i mnoge vlade
evropskih država. Ali nastavićemo,
posebno sa programom Matra,
koji je fokusiran na ojačavanje
civilnog društva i saradnju sa civilnim društvom. To, takođe radimo,
zato što verujemo da to nije samo
horizont evroatlanskih integracija
za Kosovo za zvaničnike i Vladine
zvaničnike, već verujemo da je
važno povezati ljude, nevladine
organizacije, članove parlamenta,
svih oblasti društva jedne prema
drugima na severu i jugu Kosova,
ali i Kosovo u celini sa ostatkom Evrope, rekao je Veldkamp.
jaloga to bila pobeda druge strane.
Znate mnogo bolje od mene koliko
praktičnih pitanja treba rešiti da bi se ljudima olakšao život. To je, takođe, nešto
gde zaista želimo da vidimo napredak i da
se obe strane ne udaljavaju od tih razgovora, rekao je on.
„To će takođe biti veoma važno na putevima ka evropskom horizontu. Tako
da, biće potrebno još neko vreme, mi u
Holandiji ćemo morati stalno pažljivo
pratiti koji koraci se preduzimaju i da li
se zaista sprovode u praksi, u vezi puteva
ka Briselu i ovog dijaloga, ali uvek želimo
da obezbedimo praktičnu i finansijsku
podršku kako bi vam pomogli da tamo
stignete“,- rekao je ovaj diplomata.
On je je još jednom ponovio da EU ne
želi da uvozi probleme, da ne želi da
“uvozi”novi problem Kipra i da bi mnogi
konflikti Zapadnog Balkana sada trebalo
da postanu konflikti prošlosti. Osvrćući
se na problem severa Kosova, Veldkamp
je kazao da je Holandija priznala Kosovo
kao nezavisno, sa sadašnjim granicama
i suverenitetom i da u tom smislu još
mnogo problema treba da se prevaziđe.
Kazao je takođe, da često razgovara sa
holandskim biznismenima koje savetuje
da investiraju u zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Kosovo, ali da od
njih dobija odgovore da nisu baš sigurni
u to. Kosovo je, u indeksu Svetske banke
još uvek na istom nivou kao Bangladeš,
po indeksu korupcije je još uvek na istom
nivou kao Zambija, to je prenisko, ocenio je Veldkamp, naglasivši da bi trebalo
ostvariti napredak u vezi sa tim kako bi
ovo područje postalo atraktivno za kompanije iz Holandije.
„Za Kosovo u Evropi ima puno potencijala, ali sa nekim stvarima se Kosovo
mora suočiti, u smislu zakonodavstva,
korupcije, boljeg funckionisanja pravosudnog sistema. U tom kontekstu, ovaj
dijalog između Beograda i Prištine bi
trebalo da uspe, da reši praktične probleme koji su još uvek tu“,- zaključio je
Veldkamp.
jun 2011
Predstavnik Ministarstva spoljnjih poslova Holandije i direktor Matra Programa Kasper Veldkamp, rekao je za M-Magazine da bi za Prištinu i Beograd bilo veoma važno da pokažu da mogu da nađu način da imaju dobre susedske odnose i da evropski lideri ne žele da uvoze nove probleme u EU.
21
intervju
jun 2011
Bezbednosna situacija na Kosovu stabilna,
izuzetak sever
22
Mitrovica, 2011. - Komandant Kfora
nemački general Erhard Biler (Erhard
Buhler) ocenio je da je bezbednosna
situacija na Kosovu mirna i stabilna i
da jedini izuzetak predstavlja sever gde
je bezbednosna situacija gora nego u ostalim delovima Kosova.
Biler je u intervjuu za M-MAG izjavio
da je bezbednosna situacija na Kosovu
mirna i da je u proteklih par godina
zabeležen napredak na polju bezbednosti.
On je kazao da je bezbednosna situacija
na Kosovu mnogo bolja nego što postoji
percepcija u javnosti i medijima u Evropi
o bezbednosti ovde i da postoji izuzetak
koji se odnosi na sever Kosova.
“Na severu Kosova imamo bezbednosnu situaciju koja je gora nego u ostalim delovima Kosova. Kada sam stigao početkom septembra ovde bilo je
upotrebe eksploziva, bilo je pucnjave,
nemira, zastrašivanja to vidim i sada
povremeno,”- rekao je on.
Upitan da li imaju informacije o ljudima
koji rade na destabilizaciji situacije na
severu Kosova, Biler je rekao da u Kforu
imaju informacije o relevantnim ljudima
i njihovim planovima.
Biler nije isključio mogućnost da neki
ljudi koji rade na destabilizaciji stanja na
sevru Kosova nisu žitelji Kosova ali da
je ipak većina njih sa Kosova i da su na
Kosovu.
Komandrant Kfora je istakao da nacionalna pripadnost kriminalaca nije prepreka za njihovu međusobnu saradnju i
da Kfor u potpunosti podržava napore
Eulexa i Kosovske policijske službe
(KPS) da nakon prikupljanja dokaza
uhapsi kriminalce.
Govoreći o najavljenom smanjenju
broja vojnika, Biler je istakao da Kfor
neće imati borbene grupe koje će imati
određene zone odgovornosti, ali da će
pod svojom komandom imati dve borbene grupe koje mogu biti raspoređene
bilo gde na Kosovu.
“Takođe ćemo imati rezervne snage u
Prištini koje će sačinjavati italijanski
karabinjeri i portugalski padobranci,”rekao je nemački general.
Komandant Kfora nemački
general Erhard Biler
Njegovo vidjenje je da kompletno
polvačenje Kfora sa Kosova nije pitanje
za diskusiju i da će takva odluka biti
politička na najvišim političkim nivoima. “Moj zadatak je da do 1. marta
smanjim broj vojnika na 5000 i mislim
da će onda ta struktura ostati jedan duži
period. Za sada nema planova za daljim
smanjivanjem,”- rekao je Biler.
Komandant Kfora je objasnio novu
strukturu Kfora za period od 1. marta
2011. godine na dalje - biće 5 zajedničkih
regionalnih jedinica koje će u 5 regiona
na Kosovu biti veza sa ljudima, poput
gradonačelnika, verskih predstavnika ili
svih građana.
Oni nemaju operativne zadatke, kao
što su provera vozila ili patrole. Za operativne zadatke komandant Kfora ima
dve multinacionalne borbene grupe koje
nemaju zonu odgovornosti, nemaju fiksne regionalne zadatke i direktno su pod
komandom generala Bilera. Oni mogu
delovati na celom Kosovu po njegovom
naređenju ako je potrebno.
Zbog toga nije isključio mogućnost da se
među vojnicima drugih nacionmalnosti
kao što su Francuzi, Nemci ili Markanci
povremeno vide i američki vojnici.
Biler je najavio da će nakon rekonfiguracije Kfor nastaviti da se stara za očuvanje
bezbednosti na Kosovu i da to uključuje
i ovdašnje manastire.
“Četiri manastira ostaće pod zaštitom
Kfora nakon prvog marta - Visoki
Dečani, Devič, Sv. Arhangeli i Pećka
Patrijaršija. Vreme kada će policija
početi da obezbeđuje Devič i Arhangele
biće definisano od strane NATO vlasti,”najavio je Biler.
On je rekao da će se sa posebnom
pažnjom raditi na daljem prenosu
nadležnosti na KPS kada su u pitanju
manastiri na Kosovu, da je uveren da lokalna policija ima neophodne kapacitete
da izvrši zadatak i da ozbiljno shvata
brigu SPC po ovom pitanju.
Biler je kazao da je Kfor izvukao pouke
iz martovskog nasilja 2004. godine i da
je malo verovatno ponavljanje takvog
scenarija na Kosovu, jer je političko
okruženje drugačije.
“I Beograd i Priština imaju zajednički
cilj da postanu članice EU, da postanu
članice NATO-a i politička situacija
omogućava stabilnost i bezbednost što
nije bio slučaj krajem 2003. i 2004.
godine, kada je situacija bila nejasna,”rekao je on.
Biler je rekao da od budućeg dijaloga
između Prištine i Beograda lično očekuje
da će razgovori doprineti boljoj bezbednosnoj situaciji, što je u interesu svih.
Osvrćući se na navode iz izveštaja Dika
Martija, Biler je rekao da nije odgovornost Kfora da istražuje ili da krivično
goni pojedince, ako je pomoć potrebna
onda bi Kfor mogao da proveri da li
bi možda mogao da pomogne, rekao je
Biler.
“To je zadatk Eulexa koji je odlučio da
pokrene preliminarnu istragu, ukoliko
bude novih dokaza. Ako tružilac zatraži informacije od nas, proverićemo da li možda
možemo biti od pomoći,”- rekao je Biler.
On je ponovio da je zadatak Kfora da
obezbedi sigurno i stabilno okruženje i
pruži podršku KPS i Eulexu.
“Raspiredili smo manje jedinice na
prelazima “1” i “31” koje bi pružile
podršku Eulexu i KPS ako bi došlo do
nekih događaja kakve smo imali priliku
da vidimo u prpošlosti. Kforov mandat
proističe iz Rezolucije 1244 UN i ništa
drugo nije zadatak Kfora,”- zaključio je
Erhard Biler.
intervju
Mitrovica dobija Biznis centar
Mitrovica, 2011. - Da li ćete raditi na
organizaciji izbora u Kosovskoj Mitrovici i kada treba očekivati njihovo raspisivanje?
Pa videćemo, to ne zavisi samo od Ministarstva za lokalnu samoupravu. To je
projekat koji će podržati i međunarodna
zajednica. Zajedno sa međunarodnom zajednicom, napravićemo uslove za izbore
kad dođe vreme za to.
Većina građana u severnom delu Mitrovice je protiv toga. Da li se plašite reakcije
građana, da li ste razmišljali o posledicama?
Pa ja razumem i taj stav, ali ono što isto
imam obavezu je da ljudima, pre svega
pripadnicima moje zajednice dam alternativu. Ovo što radim je od suštinskog
interesa za njih apsolutno i moja politika
se ne temelji na nasilju i ubeđivanju nego
jednostavno na prilici. Imamo rezultate u
drugim delovima Kosova, južno od Ibra,
gde smo formirali nove opštine gde smo
kao stranka učestvovali u izbornom procesu i rezultati su vidljivi. Najbolja potvrda je
da su građani to prepoznali i da su na zadnje parlamentarne izbore izašli u najvećem
procentu.
Da li je promenjena uloga opštinskog
pripremnog tima (OPT) - da li je on
postao tehnički tim koji nema veze sa organizacijom izbora u Mitrovici?
Uloga pripremnog tima je malo specifična
obzirom na situaciju na severu Kosova.
Ja sam relativno nov na poziciji ministra, ali svakako da sam upoznat sa nekim aktivnostima
pripremnog tima.
U svakom slučaju, ono što oni treba da
rade jeste da budu servis građana, da pomognu građanima i to je njihov mandat.
Na koji način Vlada u Prištini planira da
reši problem na severu?
Ja kao zamenik premijera mogu da kažem
da imamo pre svega nameru da budemo
partneri ili da građani sa severa budu
naši partneri, apsolutno ćemo raditi u
tom pravcu. Ima puno velikih, kapitalnih projekata koji su od velikog značaja,
koji će olakšati život građana severno od
reke Ibar i očekujem da ćemo naći neku
formulu koja će biti na obostrano zadovoljstvo. Svakako da će u svim tim procesima učestvovati ljudi iz međunarodne
zajednice, tu je i misija EULEX odnosono EU, tako da očekujem da ćemo na
taj način da budemo u službi građana.
Da li postoje crvene linije preko kojih
Priština neće preći kada je u pitanju
sever?
Ja sam alergičan na te crvene linije, ja
sam čovek praktičar, ne pridajem važnost
formi nego suštini. Rešavaćemo one lakše
probleme zajednički, svakako da za te veće
probleme očekujemo pomoć i podršku.
Samo da iskoristimo priliku da ove razgovore koji su započeli podržimo i očekujemo
da će dobar deo problema biti rešen upravo
kroz te razgovore.
Da li je Vlada u Prištini spremna da ponudi neki vid široke autonomije za sever
Kosova?
To je pitanje na višem nivou. Svakako da su
ta velika pitanja u mandatu ne samo Beograda i Prištine nego i međunarodne zajednice i ja očekujem da će se u tom trouglu
naći rešenje.
Kada treba očekivati otvaranje suda?
To je u nadležnosti EULEX-a, dajemo
punu podršku implementaciji svega onoga što je u skladu sa zakonom, svega što
olakšava život građanima, a apsolutno da
je neophodno da ta ustanova, institucija,
kako sud tako i policija i carina imaju svoju
funkciju i da zažive u punom kapacitu. To
je sigurno interes ljudi i očekujem da će
upravo EULEX ispuniti mandat koji ima.
Šta očekujete od razgovora Beograda i
Prištine koji su nedavno počeli u Briselu?
Očekujem da će doći do nekih rezultata
koji će biti u interesu građana.
Šta će biti eventualne teme sledeće runde
razgovora i zna li se kada će uslediti?
Razgovore je inicirala EU i ona pravi raspored za te razgovore - teme dnevnog
reda. Očekujem da će sigurno prvo ta
lakša pitanja biti na dnevnom redu i to je
Ministar za Administraciju i lokalnu samoupravu u Vladi Kosova Slobodan Petrović
nešto što je poznato. Ovi razgovori su malo
drugačiji od prethodnih koje smo imali, iz
prostog razloga što su ovo razgovori eksperata koji treba da u određenim oblastima
daju najbolja rešenja, a mi sa naših pozicija
ćemo uvek biti spremni da budemo od
pomoći kako bi dali punu podršku procesu.
Uskoro treba očekivati i zvanično otvaranje Biznis centra u severnom delu
Mitrovice?
To je još jedna inicijativa Vlade i samog
Ministarstva da budemo što bliže
građanima. Ja sam u toj kancelariji imao
priliku da razgovaram i sa građanima iz
severne Mitrovice. Ono što smo i znali
da oni imaju puno zahteva, pre svega vezanih za pospešivanje privatnog odnosno
porodičnog biznisa i to je još jedan način
na koji ćemo moći da građanima na
konkretan način pomognemo. Znam da je
u protekom periodu bilo puno investicija
upravo za sever Kosova od strane Ministarstva, Vlade pa i od strane donatora iz
međunarodne zajednice, ali nekako su ti
projekti bili nevidljivi ili prosto rečeno nisu
išli na pravu adresu.
Oni su bili namenjeni za obične građane
koji imaju problem i trudiću se sa svoje
pozicije da na tom polju radim više, kako bi
našli prave partnere koji će da implementiraju projekte, koji će biti od suštinskog
interesa običnih ljudi koji žive tu. Veoma
brzo, treba očekivati njegovo zvanično otvranje, radi se o nedeljama. Mislim da je
sad samo tehnička stvar, da je to u završnoj
fazi i da će veoma brzo biti otvoren. jun 2011
Jelena Marković
23
intervju
Amin: “Dajemo sve od sebe
Eulexov tužilac Nita
Amin (Neeta Amin) u
intervjuu za [email protected]
govori o aktivnostima
tužilaštva, borbi protiv
organizovanog kriminala,
istragama vezanim za
teška krivična dela koja
su se dogodila na severu
Kosova.
Jelena Dabetić
jun 2011
Mitrovica, 2011. - Nekoliko teških
krivičnih dela dogodilo se tokom
prošle godine u severnom delu Mitrovice. Ubistvo lekara Mesuda Dzekovića
i pokušaj atentata na poslanika Petra
Miletića su među najozbiljnijim incidentima. Da li povodom ovih incidenata treba uskoro očekivati podizanje
optužnica?
Oba slučaja su pod istragom Eulex
tužioca i ja rukovodim jednim od ova
dva slučaja. Zadovoljna sam načinom na
koji se istraga odvija i nadam se da ćemo
ubrzo moći da podignemo optužnicu.
Zbog interesa istrage ne mogu da kažem
ništa više jer su oba slučaja veoma osetljiva i ne bih da kompromitujem istragu davajući suviše informacija.
Kada okvirno možemo očekivati podizanje optužnice?
Ne mogu da dajem nikakve rokove jer
smo u fazi prikupljanja podataka i sve
vrste podataka vode ka dobroj istrazi,
ali trenutno ne mogu da preciziram nikakve vremenske okvire. Ako budemo
imali dovoljno dokaza naravno da će
počinioci biti identifikovani i dovedeni
pred sud.
Stiče se utisak da se dugo čeka na
rešavanje ovih slučajeva i podizanje
optužnica?
Mogu da kažem da svaka istraga na kojoj
ja radim je shvaćena kao spora. Mogu da
24
Eulexov tužilac, Nita Amin
razumem šta znači javna percepcija da se
istraga sporo odvija. Postoji mnogo razloga
za to a jedan je da se ohrabre svedoci kako
bi izašli sa svojim svedočenjem i ono na
čemu radimo je izgradnja poverenja sa lokalnim stanovništvom kako bi nam ljudi
prosledili svoje informacije. Istovremeno
Eulex policija radi monitoring i savetovanje lokalne policije a sve to dovodi do toga
da istraga ne može biti brža. Eulex ima
dobru saradnju sa lokalnom policijom i
činimo sve kako bi se istrage ubrazale. Veoma je bitno da ljudi više sarađuju sa našom
pravosudnom komponentom, imali bi
bržu istragu. Priznajem da je nekada teško
za javnost i za ljude da izađu sa takvom
vrstom informacije jer bivaju uplašeni.
Dajemo sve od sebe da ih zaštitimo, zato
ohrabrujem sve one koji imaju neke podatke, da sarađuju sa Eulexom.
Da li postoje mehanizmi za zaštitu
svedoka u slučajevima koji se odnose
na teška krivična dela?
Imamo sistem za zaštitu svedoka i već
takav sistem je korišćen na nekim
slučajevima koje smo radili. Takav
sistem donosi veoma dobre dokaze i ono
što znam je da KPS radi na izgradnji isto
takvog sistema. Ovaj sistem nije novost
i to već duže vreme postoji u velikom
broju evropskih zemalja i u tom smislu
pokušavamo da ovde uvedemo takvu
vrstu evropskog sistema zaštite svedoka.
intervju
da zaštitimo svedoke”
Kakav je nivo saradnje sa srpskim
tužilaštvom na osnovu protokola koji
je Eulex potpisao sa MUP Srbije?
Saradnja je veoma dobra, imala sam
priliku da posetim lično kancelariju
istražitelja u Beogradu dva puta. Obe
kancelarije, Beograda i Eulexa dele
zajdnički cilj - da se procusuiraju svi oni
koji su počinili kriminal i da se stave iza
rešetaka bez obzira gde se nalaze na Kosovu ili Srbiji. Mogu reći da smo imali
dva veoma korisna sastanka i mogu
reći da je saradnja izuzetna. I saradnja
između Eulex policije i policije u Srbiji
je na zavidnom nivou.
Koliko imate ljudi u tužilaštvu u Sudu
u Mitrovici i da li je taj broj dovoljan
da dobro funkcionišete?
Imamo ukupno 16 ljudi koji rade u
tužilaštvu. Na takvim pozicijama nikada nije dovoljno osoblja. Međutim,
kada smo počeli sa radom decembra
2008. godine bilo nas je četvoro, sada
nas je 16 tako da je to trenutno dovoljno.
Kakva je vaša saradnja sa lokalnim
stanovništvom i da li upšte postoji?
Saradnja građana sa mojom kancelarijom je dobra. Kada je Eulex uhapsio
braću Vulović u Leposaviću imali smo
povratnu informaciju preko lokalne
policije da je tamošnje stanovništvo
osetilo olakšanje zbog tog hapšenja i
građani su bili zadovoljni.
EImamo
posebnu
“Task force
Mitrovica”
istražnu jedinicu koja
je krenula sa
radom novembra 2010.
godine i trenutno imamo
oko 20 ljudi
u okviru te
jedinice. Tri
komponente
koje čine ovu
jedinicu su
policija carina
i tužioci.
- Nita Amin
Kada će se vratiti lokalno osoblje u
Sud u severnom delu Mitrovice?
Nadala sam se da će se lokalne sudije
i tužioci “vratiti juče”, jer jedan od razloga zašto je Eulex ovde je da radi na
povratku lokalnih sudija i tužilaca u
ovaj sud ali nije na meni da odlučujem
o tome kada će se vratiti. Pregovori se
održavaju na visokom noivou, na nivou
između šefa naše misije, Beograda i
vlade u Prištine. Dok se oni ne vrate Eulex će raditi na velikom broju slučajeva
i isporučivati pravdu i ako pogledate
Eulexov veb sajt videćete da smo rešili
u Mitrovici 30 teških slučajeva, radi se
na 181 slučaju koji je u pretpretrsenoj
fazi, 55 slučajva je u glavnoj fazi i moja
kancelarija ima 168 slučajeva koji se
obrađuju.
Većina Srba ne smatra da je načinila
prekršaj kada ne plati carinu po
ulasku na prelaze na severu Kosova.
Kako vi gledate na to?
Kosovo ima tzv. posebnu carinsku zonu
a ovakvo stanje je ustanovljeno Reozlucijom UN-a 1244, ta Rezolucija je
prihvaćena i od strane Srbije. Nedavno
tokom posete ovom delu Kosova, zamenik šefa misije Eulexa je rekao ovo
što sam i ja rekla svim predsednicima
opština na severu Kosova. Posoji dobra
saradnja između Eulex i srpske carine
i na terenu će Eulex nastaviti da gradi
poverenje kada su u pitanju prelazi na
severu. Razmena informacija sa Beogradom ovim povodom je na visokom
nivou. Odlična je saradnja Eulex carinske komponente i srpske carine i svi
kriminalci trebalo bi da se zabrinu kada
su u pitanju njihove aktivnosti.
jun 2011
Šta činite u pravcu suzbijanja organizovanog kriminala na severu
Kosova?
Imamo posebnu “Task force Mitrovica” istražnu jedinicu koja je krenula
sa radom novembra 2010. godine i trenutno imamo oko 20 ljudi u okviru te
jedinice. Tri komponente koje čine ovu
jedinicu su policija carina i tužioci. Jedan od glavnih zadataka ove jedinice je
da identifikuje lica koja su umešana u
visoki kriminal sa obe strane Ibra. Pod
visokim kriminalom podrazumevamo
trgovinu ljudima, krijumčarenje i prodaju oružja, krijumčarenje narkotika i
ekonomski kriminal.
25
S o c i a l NO
Siromaštvo podstiče nasilje u
jun 2011
Florije Ademi
26
Mitrovica, 2011. - Teška ekonomska
situacija smatra se glavnim uzročnikom
velikog broja slučajeva nasilja u porodici,
ali i ostali faktori kao što su: konzumiranje
alkohola, neodgovornost supružnika za
normalan život, neverstvo u braku, itd. Sa
porastom broja slučajeva nasilja u porodici, povećavaju se i problemi žrtava. U Mitrovici funkcioniše Cenatr za zaštitu žena
i dece, koji žrtvama pruža utočište, šest
meseci nakon prijavljivanja slučaja, sa opcijom produžetka, ukoliko se ne pronađe
pozitivno rešenje. Najveći problem centra, po rečima upravnika je nedostatak
fondova.
Na osnovu policijskih podataka, tokom
2010. godine, u mitrovačkom regionu
prijavljeno je stodvadeset slučajeva nasilja
u porodici, što beleži porast u odnosu na
2009. godinu, kada je bilo prijavljeno 104
slučaja.
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva u
prošloj godini, kako navodi Besim Hoti,
portparol KPS-a za, sedamdeset i sedam
slučajeva se desilo u albanskim porodicama, dok je ostalih 31, u srpskim i drugim zajednicama. Žrtve su uglavnom bile
žene. U šest slučajeva, osumnjičeni su bili
pripadnici Kosovske policije. Osim što se
protiv njih vodi krivični postupak, izriče
im se disciplinska mera plaćene suspenzije
ili prekid radnog odnosa.
Hoti napominje da je u prošlosti bilo
slučajeva da je policijskim službenicima
zbog izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici prekinut radni odnos.
“Socijalno-ekonomski uslovi su glavni
uzrok nasilja u porodici, ali i ostali faktori, kao što je konzumiranje alkohola.
Slučajevi se uglavnom dešavaju u objektima stanovanja, ali i na javnim mestima”
istakao je Hoti.
Takođe, jedan od problema sa kojim se
suočavaju žrtve nasilja u porodici je neprihvatanje od strane roditelja, pa žrtve bivaju smeštene u Centar, ali nakon toga, u
nedostatku drugih alternativa, prinuđene
su da se vrate kući, gde su odnosi već
poremećeni i gde je i došlo do nasilja.
Sabit Rama, iz Centra za socijalni rad,
kaže da ranije nije postojala zakonska
zaštita za žrtve nasilja, a sada kada postoji,
zbog nedostatka kapaciteta, ovaj centar ne
može pružiti adekvatnu zaštitu.
“Zakoni postoje, ali nedostaju uslovi,
uprkos tome, imamo odličnu saradnju
sa policijom i sa centrima koji pružaju
utočište žrtvama”, kaže Rama.
I dok policijski podaci govore o 120 prijavljenih slučajeva tokom 2010. godine,
Centar za zaštitu žrtava raspolaže drugim
podacima. Prema njihovoj evidenciji u
2010. godini zabeleženo je 166 slučajeva
nasilja u porodici. Ova razlika u brojkama nije zbog činjenice da pojedini
slučajevi nisu prijavljeni policiji, već zato
što se određeni broj žena obraća Centru
za pomoć, jer nakon razvoda ne mogu da
ostvare svoja prava koja im po zakonu pripadaju. To su najčešće slučajevi kada im
supružnici ne dozvoljavaju da imaju kontakt sa decom, imovinska pitanja, itd.
“Imamo probleme sa srednjom kategorijom počinioca, za psihički obolele osobe nam je potreban zatvoren prostor,
jer predstavljaju opasnost, ostali su na
smeštaju otvorenog tipa, međutim, postoji kategorija počinioca koja ne pripada
ni otvorenom ni zatvorenom tipu, sa kojima ne znamo kako da postupamo”, kaže
Burhan Mađunaj, zaštitnik žrtava.
Međutim, po njegovim rečima, Centar za
mentalno zdravlje, gde bivaju smeštena
lica koja su psihički nestabilna, ima kapaciteta samo za deset osoba.
Ojačavanja Centra za socijalni rad se smatra glavnim prioritetom, jer nema dovolj-
no kapaciteta da svima pruže adekvatnu
zaštitu.
Trenutno, žrtve nasilja, žene i deca do 12
godina, pronalaze periodični smeštaj u
Centru za zaštitu žena i dece. Direktorica
ovog centra, Emine Kabaši, kaže da pre
rata nije bilo prijavljivanih slučajeva nasilja u porodici, zbog nepostojanja zakona,
pa su razvodi i nesporazumi bili rešavani
pomoću posrednika ili grupe ljudi, koji su
donosili odluke na osnovu nepisanih zakona i pravila.
Situacija je drugačija u posleratnom periodu, žrtve se obraćaju za pomoć policiji,
zaštitniku žrtava nasilja, Centru za socijalni rad. Slučajevi se nakon prijavljivanja
prosleđuju Centru za zaštitu.
Centar je 2007. godine otvorio
prihvatilište za žrtve nasilja u porodici,
u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku. Potreba za prihvatilištem
je bila velika, jer su žrtve iz mitrovačkog
regiona slate u druge centre ili nisu bile
prihvaćene uopšte.
U ovom prihvatilištu, žrtvama se na
prvom mestu pruža bezbednost, osnovni uslovi za život, hrana, odeća, obuća,
higijena, takođe se obavljaju i razne
rehabilitacione aktivnosti, psihološke
radionice, zdravstveno obrazovanje,
kao i ostale aktivnosti za profesionalno
osposobljavanje žrtava nakon izlaska
iz prihvatilišta, kao što su kursevi za
kompjutere, itd. Boravak traje od jednog
do šest meseci, sa opcijom produžetka,
u zavisnosti od specifičnosti slučaja ili
S o c i a l NO
se boravak produžava zbog nedostatka
adekvatnog rešenja.
“Naše je da pomognemo žrtvi da reši
problem koji ima i eventualno da nađemo
uzrok tog problema, a ne da učimo žrtve
šta dalje da rade i kako da se ponašaju”
ističe Kabaši.
Po rečima direktora centra broj žrtava koje
tokom godine traže utočište u centru je uglavnom standardan, nema velikih razlika,
u 2010. godini bilo je 105 žrtava nasilja, a
u 2009. godini 99 slučajeva. Takođe, broj
žrtava ne zavisi od podneblja tj. da li su žrtve
iz urbanih ili ruralnih krajeva i obuhvaćene
su sve zajednice koje žive na Kosovu, srpska,
albanska, bošnjačka itd. U prošloj godini
zabeleženo je 16 recidivnih slučajeva.
Imajući u vidu činjenicu da nasilje nije
način za rešavanje problema, Kabaši kaže
da treba preventivno delovati u cilju
rešavanja ovog problema.
U centru borave i deca starosti do 12 godina, koja su žrtve nasilja u porodici, ali
slučajevi nasilja nad decom su manje zastupljeni u odnosu na žene. Što se žena
tiče, žrtve su uglavnom reproduktivne
dobi, dok su starije žene retko žrtve nasilja
u porodici.
Finansiranje od 50% za osam klijenata
ovog centra, pokriva Ministarstvo za rad
i socijalnu politiku. Mitrovačka opština je
prošle godine izdvojila 1000 evra za ovaj
centar, što po rečima upravnika ovog centra, nije dovoljno ni za podmirivanje komunalija, struje, grejanje, itd.
Do sada je ovaj centar funkcionisao zahvaljujući stranim donacijama,
međutim, broj donacija se smanjio, jer su
donatori mišljenja da se ovaj centar mora
obratiti za pomoć institucijama.
“U teškoj smo finansijskoj situaciji,
moramo da plaćamo kririju, obezbedimo
hranu, odeću, obuću, bezbednost žrtava
itd. Opština nam je dala na korišćenje 10
ari zemljišta i sada tražimo donatora koji
će finansirati izgradnju prihvatilišta”, kaže
Kabaši. On je napomenuo dosadašnju
pomoć nekoliko organizacija, u vidu
darivanje inventara, odeće, obuće,
multietničkih projekata kojima je finansirano prihvatilište, itd, međutim, i dalje
ostaje glavni problem, obezbeđivanje finansija.
Radno mesto
deponija smeća
Sahit Mehmeti
Mitrovica, 2011. - Hladno jutro,
magla, niske januarske temperature.
Nepodnišljiv smrad od kojeg zastaje
dah, uobičajeno je radno mesto desetine mitrovčana. Na deponiji smeća
vlada konkurencija i tenzija među
grupama, ko će naći i da li će naći
nešto više od drugih. Gradska deponija nalazi se u selu Košutovo, nadomak
Mitrovice. Nada ovih ljudi se budi
kada ugledaju kamion prepun otpadaka kako stiže.
“Odakle li dolazi ovaj kamion”,bilo je pitanje koje je postavio
tridesetogodišnji muškarac, koji se
sprema da započne pretragu otpada
koji je istovaren sa kamiona. “Iz
Kfora” – odgovara jedan mladić, koji
je prekrio celo lice, delimično zbog
hladnoće, ali i zbog našeg prisustva.
Drugi mladić dodaje: ”Ranije je bilo
više posla, ali od kada je otišao Kfor,
nema toliko’’. Međutim, ,,reciklaža’’
otpada je počela, neko je pronašao
gvožđe, neko plastiku, a neko je ostao kratkih rukava. Nekoliko tona otpada je prošlo kroz ruke ovih ljudi za
dvadesetak minuta. Kamion je otišao,
završio je svoju misiju. Nada tih ljudi
koji su se zatekli tog dana na “radnom
mestu”, da će pronaći nešto vredno,
usmerena je ka drugom kamionu koji
treba da stigne sa utovarom.
E. A. iz Mitrovice dolazi na deponiju
godinama, kako bi pronašao nešto što
može prodati i tako doprineti da njegov porodični budžet bude malo veći.
On objašnjava da na deponiji traži
gvožđe, plastiku ili nešto treće što bi
mogao prodati. “Ja dolazim ovde na
deponiju, jer moram da obezbedim
nešto za porodicu. Deca ne pitaju,
njih nekako moram da nahranim i da
obučem”, rekao je on. Takođe, navodi
da ovde dolazi rano ujutru i ostaje
do mraka, u potrazi za nečim što bi
mogao prodati. On kaže da ovo ne bi
radio, kada bi imao bilo kakav posao.
“Dešavalo se da ovde dođem u 05:00
časova i da ostanem sve do 19:00. Sve
to što pronađem, spakujem u džakove
i zatim prodam”, dodaje on.
On objašnjava kako je teško raditi ovaj
posao, naročito kada su temperature
niske, po kiši, ali isto tako je teško i
leti, kada je nemoguće izdržati smrad
đubreta. Rad u ovim užasnim uslovima, donosi i zdravstvene probleme.
”Da, u poslednje vreme nisam zdravstveno dobro. Vrlo je teško biti na deponiji, naročito kada je hladno, ali isto
tako je teško i leti, zbog užasnog smrada, ali šta da radimo, nekako moramo
da preživimo”, ističe E.A. Zatim nam
je rekao da moramo da idemo, jer on
mora da nastavi sa radom. Ovu suštu
realnost mitrovačkog društva, gde od
otpadaka žive možda desetine naših
sugrađana, potvrdio nam je i Ramadan
Ibrahimi, upravnik ove deponiije. On
kaže da, osim što mu je žao dece, od
njih je tražio da ne dolaze na deponiju,
obaveštavao je i policiju, jer po njegovim rečima, ovo čime se oni bave je
vrlo opasno po zdravlje. “Nažalost, ova
deca rade da bi obezbedila egzistenciju.
Nekoliko puta smo pokušali da ih ubedimo da ne rade to, jer je opasno po
zdravlje, obaveštavali smo i policiju,
ali uzalud, oni žive od ovoga, od sakupljanja gvožđa, plastike, itd”, rekao je
Ramadani. Broj onih koji svoje parče
hleba traže na deponiji je oko 130,
među njima i određen broj dece.
jun 2011
porodici
27
S o c i a l NO
Romski san
Stotine Roma koji žive u kampu
“Osterode” u severnom delu Mitrovice,
svakodnevno se suočava sa vro teškom
ekonomskom situacijom. U ovom kampu
sudbinu roditelja deli i 50-oro dece romske
nacionalnosti.
jun 2011
Florije Ademi
28
Mitrovica, 2011. - Romska zajednica
koja je pre 1999. godine živela u južnom
delu Mitrovice, u romskom naselju, već
11 godina se suočava sa velikom bedom.
Nakon završetka sukoba, ova zajednica
je prebegla u severni deo grada, u improvizovani kamp.
Njihove kuće su tokom sukoba u potpunosti uništene čime je njihov povratak
bio onemogućen. Međutim, zahvaljujući
radu humanitarnih organizacija i raznih
donatora, ova zajednica je uspela donekle
da pobegne od bede i da njihov san za
boljim životom postane realnost.
Velikodušnom se pokazala i Vlada Kosova koja je pripremila nacionalni plan,
koji će pomoći Romima da poboljšaju
život i otvare nove puteve u pravcu integracije u kosovsko društvo.
Pre pet godina, uz pomoć stranih
donatora započet je proces povratka
Roma u njihovo naselju. Preko 90%
stanovnika ovog naselja nije posedovalo dokumentaciju o imovini.
Međutim, opština Mitrovica je podelila parcele za izgradnju kuća i zgrada u
ovom naselju.
Od 2006. godine do 2009. u ovom naseljeu je sagrađeno 6 stambenih objekata
u kojima su smeštene 72. porodice romske, aškalijske i egipćanske nacionalnosti.
Opština je u ,,Rasadniku’’ dozvolila da
se na 6.5 hektara izgradi još 50 kuća,
čiju je gradnju finansirala organizacija
USAID da bi Kancelarija za vezu Evropske Unije finansirala izgradnju još
38 kuća, čime je i zvanično zatvoren
kamp ,,Češme Lug’’.
Povratak na jugu najuspešnija
priča
Lokalne vlasti u Mitrovici ocenjuju da je
proces povratka Roma u južni deo Mitrovice, najuspešnija priča.
“Ulaganja u povratak Roma u južni deo
Mitrovice je najbolja priča o povratku i
integrisanju Roma, ne samo na Kosovu,
već i u regionu”, rekao je za M-magazin,
portparol opštine Mitrovica, Ahmet
Jašari.
U novom romskom naselju sagrađena
je ambulanta i sportsko igralište. “Realno, učinjeno je više nego što su bile
mogućnosti opštine, s obzirom na to da
Mitrovica ima veliki problem sa raseljenim licima”, rekao je Jašari.
Po njegovim rečima, i pitanje bezbednosti povratnika je na dobrom nivou,
pošto nije zabeležen nijedan incidenat.
Drugi još uvek sanjaju
U jedinom preostalom kampu Roma u
severnom delu Mitrovice “Osterode”,
42. romske porodice još uvek se
suočavaju sa problemima, u prvom redu
sa siromaštvom.
Predstavnik kampa “Osterode”, Fljamur
Krasnići, rekao je za M-magazin da je
povratak preostalog življa otvoreno pitanje.
Osim svakodnevnih problema sa kojima se suočava ova zajednica, već više
od jedne decenije njihovo zdravlje je u
opasnost, s obzirom na to da je kontaminacija zemljišta olovom 200% veća od
dozvoljene.
Do kraja juna, biće završena izgradnja 15
romskih kuća u kojima će biti smeštene
romske porodice iz kampa Osterode.
“Međutim, 9 porodica će ostati bez
kuća, jer iz bezbednosnih razloga, ne
mogu i ne žele da se vrate u južni deo
Mitrovice. Radi se o pripadnicima romske zajednice koji su tokom oružanog
sukoba na Kosovu bili deo rezervnog
sastava vojske i policije Srbije”, kaže
Krasnići.
Prema podacima Nacionalne službe za
zapošljavanje u severnom delu Mitrovice, nalaze se imena preko 350 lica romske zajednice. Ali, činjenica da je preko
90% njih nekvalifikovano, predstavlja
najveći problem zbog čega ne mogu da
pronađu zaposlenje.
Osim nedovoljne kvalifikacije, kao drugi
problem njihovog zaspolenja je i nedovoljna informisanost kao i njihova nezainteresovanost.
Da bi preživeli, pripadnici romske zajednice se bave prikupljanjem sekundarnog
materijala, uglavnom gvožđa.
Romi iz kampa Osterode nisu uključeni
u društveni rad, zbog toga što nisu obrazovani i sa druge strane, zbog toga što
nemaju ni elementarne uslove za obrazovanje.
Imajući u vidu da veliki broj njihove
dece ne pohađa školu, onda je jasno
zašto toliko teško dolaze do posla.
S o c i a l NO
Porodica Seljimi i dalje
bez krova nad glavom
“Samo četiri Roma su završila srednju školu. Većina njih ne zna kome
da se obrati za pomoć. Ovo je najveći
problem. S’druge strane, zbog velikog
siromaštva, njihovi roditelji nemaju
uslova da školuju svoju decu”, naglasio
je Krsnići.
Što se tiče zdravstvenog osiguranja na
severu, oni imaju sva prava i nisu diskriminisani. Zdravstveno osoblje se prema njima ophodi kao i prema ostalim
građanima.
Povratak romske zajednice u njihovo
romsko naselje, bio je jedan od najvećih
i najatraktivnijih izazova na Kosovu.
U procesu povratka Roma, osim Danskog saveta za izbeglice i pomoći Norveške
crkve, svoj doprinos dale su i mnoge
druge humanitarne organizacije.
Početak povratka Roma počeo je 2005.
godine,
potpisivanjem
sporazuma
između opštine Mitrovica, UNHCR-a i
OEBS-a.
Iz Srbije i iz Crne Gore, do sada je
vraćeno 80 porodica, ali je većina njih
zbog loše ekonomske situacije, prodala
svoje kuće i otišla sa Kosova.
Romsko naselju u južnom delu Mitrovice,
do 1999. godine je važilo za jedno od tri
najveća romska naselja na Balkanu.
Trenutno, u ovom naselju živi oko hiljadu pripadnika ove zajednice.
Mitrovica, 2011. - Sedamdesetjedno- živim pod šatorom”, rekao je Seljigodišnji Rahim koji tu živi sa su- mi. “Koliko je to realno i humano
prugom i kćerkom, dočekao nas je neka njima ostane na čast, počevši
ispred tende i započeo svoju priču od predsednika opštine pa do vratao patnjama, hladnoći i velikim ra,”- kaže Seljimi. S’druge strane, u
vrućinama koju on i njegova poro- nekadašnjem objektu muzičke škole,
dica preživljavaju pod tendom, gde uselila se druga porodica, a još jedžive od završetka sukoba na Kosovu. na bi trebalo da bude useljena ovih
Već jedanaest godina, ova porodica dana. Direktor Uprave za zdravstvo
trži pomoć mitrovačkoj opštini, kako i socijalni rad, Šaćir Demiri, rekao je
za M-Magazin da je upoznat sa probbi pronašla rešenje za
lemom porodice Seljisvoj
egzistencijalni
Punih
35
godina
mi i da zna da teško
problem.
žive.
sam
radio
u
“Kada sam postavljao
“Radimo na tome
ovu tendu, nisam ni
ovoj školi kao
da ovoj porodici posanjao da ću ovoliko
tehnički radnik
mognemo i da je smesdugo ostati u njoj,
i mislim da
timo na adekvatno
mislio sam da ću nasada
kada
je
mesto i na taj način
kon godinu dana,
škola
slobodna,
rešimo problem”, nanajviše dve godine
glasio je Demiri.
opština
je
trebala
rešiti svoj problem.
Opštinski rukovodioci
da mi dozvoli da Demiri je zatim nese menjaju, ali niko
živim u njoj, a ne girao da zna da je u
školskom objektu već
ne pokazuje volju da
da dopusti da još smeštena jedna porodpronađe rešenje za
uvek živim pod
ica i da druga porodica
moj problem”, kaže
šatorom...
treba da bude useljena
Rahim.
u ovaj objekat. Direkkaže
Seljimi
Porodica Seljimi je
tor Urbanizma, Mehdi
uznemirena
zbog
Balja
i
direktor
Obrazovanja, Alji Bečinjenice da sada kada je muzička
jta
su
preko
kancelarije
za informisškola prebačena na drugo mesto, u
anje,
poručili
da
nisu
izdali
nijednu
njenom objektu smeštaju druge porodozvolu
za
smeštaj
porodica
u bivši
dice, ostavljajući po strani porodicu
objekat
muzičke
škole.
“Postoji
li u
koja živi u dvorištu te škole već 11
opštini
neko
ko
je
glavni
i
ko
izdaje
godina.
“Punih 35 godina sam radio u ovoj naređenja”, zapitao se Seljimi. Rahim
školi kao tehnički radnik i mislim da Seljimi, bivši radnik prosvete, a sada
sada kada je škola slobodna, opština penzioner kaže da sve one porodice
je trebala da mi dozvoli da živim u koje su rešile stambeno pitanje imaju
njoj, a ne da dopusti da još uvek nekog svog u opštini.
jun 2011
Tročlana porodica
Rahima Seljimija,
već 11 godina živi
pod tendom u dvorištu
muzičke škole “Tefta
Taško” u Mitrovici.
29
S o c i a l NO
Sit gladnom ne veruje
Jelena Marković
jun 2011
Mitrovica, 2011. - Iako Narodna
kuhinja u severnom delu Mitrovice ima
samo 35 korisnika iz opštine u ovom
delu grada najavljuju otvaranje još jednog ovakvog objekta. Nadležni ovu odluku pravdaju “proceduralnim obavezama”. Korisnici dugi niz godina hrane
se u Narodnoj kuhinji kojom rukovodi
udruženje žena “Sabor”.
Katarina Lazić, koja je nekada živela
u južnom delu Mitrovice a danas već
devetu godinu za redom u staroj školi
“Branko Radičević” jedan je od korisnika Narodne kuhinje. Kaže da se veoma teško živi. “Živim od penzije. Živi
se kako se mora. U narodnoj kuhinji
se hranim 8 godina. Naravno da nam
znači ovaj obrok koji dobijamo, šta
ćemo drugo… I to je nešto, bolje nego
ništa,”- kaže Lazićeva.
Branislav Krstić takođe je raseljeno lice
iz južnog dela grada. Deset godina, sa
majkom, živi u severnom delu Mitrovice. “Slabo se živi, nije nam lako...
Živimo samo od minimalca. U narodnoj kuhinji se hranimo oko tri godine
i to nam dosta znači. Teško je danas
preživeti ako ne radite nigde i ako nemate redovna primanja. Ali sit gladnom
ne veruje,”- kaže Krstić. On i Lazićeva su
dvoje od ukupno 35 korisnika Narodne
kuhinje kojom rukovodi udruženje žena
“Sabor”.
Iz opštine koja funksionišee u severnom
delu Mitrovice najavljeno je da će oni
u februaru otvoriti Narodnu kuhinju i
da je za to izdvojeno pet miliona dinara.
Teško je danas preživeti
ako ne radite nigde i
ako nemate
redovna primanja.
- Branislav Krstić
30
Ovo će biti druga Narodna kuhinja u
severnom delu Mitrovice. Na pitanje
zašto nije podržana postojeća kuhinja
nego se otvara nova, načelnik službe za
društvene delatnosti Ljubiša Jakšić je
rekao da se mora ispoštovati procedura
koja podrazumeva da u rad Narodne
kuhinje budu uključeni pored opštine,
Crveni krst i Centar za socijalni rad.
Jakšić je naglasio da na ovaj način niko
ne želi da ugrozi rad postojeće narodne
kuhinje kojom rukovodi udruženje
žena “Sabor” već opština želi da ima
kuhinju koja će biti u sistemu Narodnih
kuhinja Srbije. Jakšić kaže da je opština
za ovu godinu iz budžeta izdvojila na
mesečnom nivou oko 400 hiljada dinara
za potrebe Narodne kuhinje.
Jedan obrok košta oko 120 dinara i ako
budemo imali dnevno 60 ljudi to je
mesečno oko 240 hiljada dinara. Kamo
sreće da tih ljudi bude što manje ali
spremni smo da prihvatimo najmanje
60 korisnika, rekao je Jakšić. Izgradnja objekta za novu narodnu kuhinju
započela je još pre četiri godine. Objekat na dva niovoa, čija je površina 240
kvadrata, nalazi se u Bošnjačkoj Mahali.
Na prvom nivou biće smeštena narodna kuhinja a na drugom tzv. prihvatna
stanica. Opremu su obezbedili Crveni
krst Bavarske i UNICEF.
Predsednik Udruženja žena “Sabor”
Milanka Ordić izjavila je za M-MAG
da će kuhinja o kojoj ovo udruženje
vodi brigu već već 8 godina nastaviti
da funkcioniše. “Mi imamo naše korisnike, samo mi je žao što se njihov broj
smanjuje. Samo u decembru prošle godine preminula su nam četiri korisnika.
Mi nećemo zatvarati našu kuhinju dok
budemo mogli da radimo. Ne da me
ne interesuje ta njihova kuhinja nego
su, nažalost, imali malo razumevanja za
tu sirotinju a obraćala sam im se lično
mnogo puta, uvek su želeli da to država
preuzme. I neka preuzme, bilo je vreme
i red za to,”- rekla je Ordić.
Kada je Udruženje žena „Sabor“
započelo rad sa Narodnom kuhinjom
pre 8 godina, imali su ukupno 100 korisnika.
S o c i a l NO
za 55 porodica
Sahit Mehmeti
Mitrovica, 2011. - Enver Aljiu ima 60
godina. Njegova svakodnevna relacija je
od kuće do ”Enimexa”. Od kuće nosi
praznu posudu, da bi uzeo obrok u narodnoj kuhinji “Enimex”, hranu uzima
za sebe i svoju porodicu. Oronulog i
naboranog lica, objašnjava kako ovaj
jedan obrok za njega znači mnogo.
Njegova porodica broji 7 članova, a socijalna pomoć koju prima ne može da
pokrije njihove potrebe.
On se zahvaljuje svima koji su mu
omogućili ovaj obrok. “Živimo od socijalne pomoći i ovde se hranimo. Bog
blagoslovio sve one koji nam pomažu“,
kaže Enver Aljiu, u trenutku kada se
sprema da sa svojom porodicom podeli
obrok, koji je dobio u narodnoj kuhinji. Ova narodna kuhinja obezbeđuje
200 dnevnih obroka za 55 porodica u
Mitrovici.
Šaćir
Demiri,
direktor
Uprave
za zdravstvo i socijalnu pomoć u
mitrovačkoj opštini kaže, da je ova
kuhinja namenjena kategorijama socijalnih slučajeva iz Mitrovice. Po njegovim rečima, narodna kuhinja je pod kontrolom komisije, koja ujedno sastavlja
i kontroliše listu najugroženijih, i vrši
konstantnu kontrolu kako bi hrana bila
što kvalitetnija.
“Naša odgovornost je da kontrolišemo
higijenu, broj osoba, listu najugroženijih
osoba, kvalitet hrane i uopšte tok rada”,
istakao je Demiri. On navodi da je
ugovor potpisan na godinu dana, do
avgusta 2011. godine, sa mogućnošću
produženja. Demiri smatra da Mitrovica kao grad ima potrebu za više
ovakvih kuhinja i da će podneti zahtev
Živimo od
socijalne
pomoći i ovde
se hranimo.
Bog blagoslovio sve
one koji nam
pomažu
- Enver Aliu
jun 2011
200 obroka dnevno
za otvaranje kuhinje ili povećanje kapaciteta već postojeće, kako bi se pomoglo
najugroženijim građanima Mitrovice.
Enver Rama, menadžer narodne kuhinje “Enimex”, ističe da njegovo osoblje
ulaže sve napore da oni koji su na listi,
dobiju kvalitetan obrok. On, takođe
navodi, da se potrebe korisnika svakodnevno povećavaju, ali da zbog trenutnih mogućnosti ne mogu pružiti
više. ”Mi pokušavamo da budemo više
nego korektni, da pružimo najbolju
uslugu, ali trenutno imamo kapaciteta
samo za 200 obroka dnevno. Nadamo
se da ćemo u budućnosti uspeti da
povećamo kapacitete kuhinje i udovoljimo većem broju građana”, rekao je
Rama. U ovoj kuhinji se uglavnom služi
supa ili salata, pasulj, kupus, krompir,
gulaš, a cena je 1.60 evra po osobi. Radno vreme je od 11:00 – 16:00 časova,
a građani imaju mogućnost da biraju,
da li će hranu poneti kući ili će se hraniti u prostorijama kuhinje. ”Većina
njih hranu nosi kući, kako bi je podelili
sa svojim ukućanima”, rekao je Rama.
Finansiranje ove kuhinje, u iznosu od
70%, omogućilo je Ministarstvo za rad
i socijalnu politiku, dok preostalih 30%
finansira opština Mitrovica.
31
S o c i a l NO
Ajet (45) i Hava
Hajrizi (43),
roditelji su
četrnaestoro
dece. Suočeni
sa siromaštvom,
svakodnevno
postavljaju ista
pitanja - šta dati
deci za obrok i da
li će biti izbačeni
iz kuće od 24m2
koja nije njihovo
vlasništvo.
jun 2011
Sahit Mehmeti
32
Mitrovica, 2011. - Po ulasku u kuću
gde žive Hajrizi susrećete se sa porodicom koja je napaćena zbog velikog
siromaštva. Ipak radi se o gostoprimljivoj i ponosnoj porodici. U sobi nema
dovoljno mesta za sve članove porodice ali nakon pozdrava nekako smo
se smetili u toj prostoriji. Počinju da
šapuću nešto.
Naše prisustvo im budi nadu, da će im
možda neko priteći u pomoć. Jedna od
devojčica nas služi sokom, koji su verovatno ostavili samo za goste. Najstariji
ima 25 godina, najmlađi član porodice
je star 3 godine.
Majka Hava objašnjava da njenoj deci
nedostaje skoro sve što je najosnovnije
za život. Ona prosto ne zna šta da spremi deci za doručak. Treba da čekaju, do
podneva, najstariji sin, Fehmija, donosi
ručak, koji uzima u narodnoj kuhinji.
Od 80 evra
živi šesnaesto
Nravno, sva hrana se odmah pojede.
Na drugi obrok ponovo moraju da
čekaju. Možda će im neko nešto doneti,
ili su sinovi možda zaradili nešto radeći
teške fizičke poslove.
“Ja se svaki dan suočavam sa istim problemom, šta prineti deci da jedu. Deca
brzo rastu, traže da jedu, traže obuću,
odeću, nikada istovremeno ne možemo
da obezbedimo drva i brašno, uvek
nešto nedostaje,” kaže Hava. Ona priča
i o teškim životnim uslovima. U jednoj
sobi, po njenim rečima, spava 13-oro
članova porodice, troje od dece spava u
ovoj sobi, kaže ona.
“Ovde nas je doveo Habitat, imamo
samo dve sobe, 13-oro spavamo u jednoj sobi, veoma je teško, hladno, jedna
soba je malterisana”, kaže majka 14-oro
dece.
Otac Ajet kaže da nema nikakvu
imovinu. Ceo život je živeo po tuđim
S o c i a l NO
Članovi porodice Hajrizi
mesečno
očlana porodica
kućama. Sada se plaši da ne ostane i bez
ove, pošto ih je Habitat obavestio da
je kuća u kojoj trenutno žive, prodata.
S druge strane, opština još uvek nije
pronašla rešenje za ovu porodicu, i ako
su nekoliko puta tražili smeštaj.
“Ja nemam kuću, ovo je moje osmo
mesto stanovanja. Već tri i po godine
smo ovde smešteni. Habitat nas je sada
obavestio da moramo da napustimo ovu
kuću. Ja ne znam šta da radim, opština
nam je rekla da nema mogućnosti da
nam pomogne”, objašnjava on, dodajući
da je veoma zahvalan građanima koji
pomažu i nada se da će i što se smeštaja
tiče, pronaći rešenje.
“Ja se zahvaljum narodu koji nam,
u skaldu sa svojim mogućnostima,
pomaže i nadam se da će nam pomoći
i u pronalaženju krova nad glavom”,
rekao je on.
Najstarija braća objašnjavaju kako je
voma teško videti mlađu braću i sestre
kako im nedostaju najosnovnije životne
stvari. Jedan od njih kaže da je završio
samo srednju školu i da povremeno radi
fizičke poslove.
“Veoma mi je teško, školu sam napustio jer nisam imao uslove da se dalje
školujem, svaki dan pokušavam da
pronađem neki posao, ali posla ima vrlo
malo”, kaže on.
Majka Hava kaže da sanja da ona i njena
porodica dobiju stalni krov nad glavom,
jer su i deca više umorna od stalnog
premeštanja.
Između ostalog, Hava priča, da njena
najmlađa, trogodišnja ćerka Šehida, nikada ne traži mleko.
“Mlađoj ćerki nikada nismo imali da
damo mleko, podigli smo je samo na
šećer i vodu. Moj san je da imamo svoju
kuću, da bar o tome ne razmišljamo,
jer zaista je teško, pritiskaju nas, s
jedne strane siromaštvo, s druge strane
smeštaj, Bog neka nam je u pomoći.
I deca su više umorna. Jedog dana,
Agron (9), rekao je da kada poraste,
želi da bude policajac, pa da uhapsi
sve ove ljude koji ih iseljavaju iz kuće“,
rekla je ona. Od ukupno 14-oro dece, 9
muškaraca i 5 devojčica, samo sedmoro
se školuju.
jun 2011
1. Ajet Hajrizi 45
2. Hava Hajrizi 43
3. Zulfija 25,
4. Fehmi 23
5. Besim 22
6. Šeremet 19,
7. Kimeta 17,
8. Afrdita 16,
9. Valjmira 15
10. Arton 13
11. Driton 11,
12. Faton 10
13. Agron 9
14. Erion 7,
15. Riad 4
16. Šehda 3 .
33
z d ra v l j e
Građani piju
vodu iz
kancerogenih
cevi
jun 2011
Cevi od azbest-cementa su najveći problem za mitrovački vodovod,
kaže za M-Magazine Faruk Hajrizi, direktor regionalne kompanije Vodovod iz
Mitrovice.
34
Mitrovica, 2011. - Po njegovim rečima,
postojanje ovih cevi je najveći problem za građane i veruje da će vrlo brzo
problem biti rešen. „Ovo nije trebalo
da se dogodi, ove cevi nisu trebale da
budu povezane na vodovodnu mrežu”,
istakao je Hajrizi. On je dodao, da su
za projekat zamene kancerogenih cevi,
bili spremni da ulažu svi međunarodni
donatori koji su bili na Kosovu, ali
nedostajali su projekti, jer se ranije rukovodstvo vodovoda nije brinulo o dobrobiti građana i o njihovom zdravlju.
“Pokušavamo da promenimo te cevi, i u
prilog tome, stručnjaci naše kompanije
su uradili projekat, kojim smo konkurisali kod Vlade Luksemburga. Od njih
smo dobili pozitivan odgovor i za ovaj
projekat je izdvojeno 4.5 miliona evra”,
rekao je Hajrizi.
Ideja o zameni ovih cevi, potiče iz
potrebe da se eliminišu veliki gubici
vode, koji su i do 50% , kao i zbog
opasnosti koju predstavljaju po zdravlje
građana Mitrovice i njenog regiona. Ova
vrsta cevi koju treba pod hitno promeniti, prostire se i nalazi u glavnoj mreži
unutar grada. Ona je debljine 450 mm
i instalirana je u ulici ‘Ukšin Kovačica’,
centru grada, Prvom Tunelu, i duga je
više od 3 km, u naseljima Vaganica,
Tamnik, Bair, itd. Postoje i uže cevi koje
se nalaze u drugim delovima grada, kao i
glavna cev koja se nalazi ispod Jadranske
magistrale.
Što se tiče samih cevi od azbest-cementa, one ne predstavljaju opasnost po
građane, ali u trenutku kada počnu da
Faruk Hajrizi, direktor regionalne kompanije Vodovod iz Mitrovice
pucaju i propuštaju vodu, onda je to
velika opasnost, zbog njihovog kancerogenog sastava, rekao je prvi čovek
mitrovačkog vodovoda. Po njegovim
rečima, sva istraživanja na terenu su
završena i sada je u toku izbor kompanije koja će izvesti radove, koji treba
da počnu ove godine. Prvo ćemo početi
sa zamenom cevi kod hotela ,,Adriatik’’,
znači od centra grada do Prvog Tunela,
čija je dužina preko 3 km.
“Ovo je prva faza radova koji će koštati
oko 1.6 miliona evra, nakon čega će
uslediti druga faza radova. U ime Regionalne kompanije Vodovoda i u svoje
ime, mogu reći građanima da će do prve
polovine 2012. godine, biti zamenjene
sve cevi i da više nećemo imati cevi azbest-cementa“, istakao je Hajrizi.
S druge strane, bivši zamenik direktora
Vodovoda tokom 80-ih godina, Enver
Bećiri, rekao je da u to vreme nije bilo
saznanja da su cevi kancerogene i zbog
toga su i bile postavljene.
Bećiri sada živi u Nemačkoj i govori o
tome kako se u Nemačkoj postupa sa
takvim cevima i krovnim pokrivačem
koji je takođe od azbest-cementa. Po
njegovim rečima, Nemačka je formirala specijalizovane komapnije koje se
bave skidanjem krovova, radnici koji su
maksimalno zaštićeni specijalnim maskama, ostatke krova odnose na posebno mesto gde ih zakopavaju. On je još
dodao da je sediše DE-a u Kelnu sada
prazno, jer se u njenim prostorijama
nalaze nekoliko cevi od azbest-cementa.
Takože, Faruk Hajrizi je istakao da će
ove godine početi i izgradnja nove fabrike Vodovoda sa kapacitetom od 700
l/s, koja će koštati 14 miliona evra.
Ovom investicijom biće rešen problem
vodosnabdevanja u Mitrovici, u narednih 50 godina.
z d ra v l j e
Veliki broj pacijenata
diskriminisan
Florije Ademi Mitrovica, 2011. - Tokom nadgledanja
javnih zdravstvenih institucija u Mitrovici u južnom delu grada (ukupno
23), od strane nevladine organizacije
,,CBM’’, u većini zdravstvenih ustanova
Karta je postavljena samo u hodnicima,
ali ne i na ostalim predviđenim mestima, dok u nekim ambulantama uopšte
nije postavljena, a to je slučaj uglavnom
u seoskim sredinama.
Po rečima Vetone Veljiu, koordinatorke
projekta za nadgledanje javnih zdravstvenih institucija u Mitrovici, Administrativno Uputstvo se ne primenjuje u
potpunosti, a to se odnosi i na mesta
gde je Karta postavljena, ali je postavljena na način koji nije pregledan za
pacijente.
S druge strane, zdravstveni radnici koji
rade na mestima gde Karta nije postav-
ljena ili je manje vidljiva, istakli su da
nisu uopšte upoznati sa time gde treba
postaviti kartu, što nam daje do znanja
da nisu ni videli Administrativno Uputstvo ili nisu bili zainteresovani da ga
pročitaju.
Inače tokom ankete koju smo sproveli
sa pacijentima, saznali smo da oni nisu
upoznati uopšte ili znaju veoma malo
o svojim pravima. I tamo gde je karta
postavljena vrlo retko je čitaju, jer su
se mnogi od njih i žalili, posebni starija
lica, da su slova vrlo sitna i da je to jedan
od razloga zašto se ne mogu informisati
o svojim pravima.
U anketi u kojoj je učestvovalo ukupno 201 pacijenat, 76 % anketiranih
nije ni znalo da postoje prava koja se
odnose na njih, dok je 24% znalo da
postoji Karta o Pravima pacijenata. Što
se tiče mogućnosti izbora svog lekara,
77% anketiranih je reklo da nisu imali
tu mogućnost, dok su ostali odgovorili
da su znali. Od ukupnog broja anketiranih, njih 45% je izjavilo da su postojali
slučajevi kada su bili diskriminisani od
strane lekara, 15% da su često puta bili
diskriminisani, dok je njih 40% reklo
da nisu nikada bili diskriminisani.
45%
je izjavilo da su postojali slučajevi kada su bili
diskriminisani od strane
lekara,
15%
da su često puta bili diskriminisani...
71 % pacijenata veruje u očuvanje
privatnosti, kada je u pitanju njihov
odnos sa lekarima, dok ostali nemaju poverenje u osoblje zdravstvenih
ustanova.
I ako se veliki broj anketiranih izjasnio
da su bili diskriminisani od strane lekara,
85% anketiranih je reklo da se nisu nikada
nikome žalili zbog toga, 10% je odgovorilo da su uložili žalbu, dok je njih 5% reklo
da su to radili više puta.
jun 2011
Uprkos tome što
Administrativno
Uputstvo 01/2003
Ministarstva zdravlja obavezuje sve
zdravstvene institucije da postave Kartu
prava pacijenata u
svojim objektima, u
Mitrovici to nije slučaj.
Karte o pravima pacijenata treba da budu postavljene u čekaonicama,
bolničkim sobama i prostorijama gde se pacijenti leče.
35
z d ra v l j e
Karta o
pravima
pacijenata
se delimično
primenjuje
Sahit Mehmeti
Mitrovica, 2011. - Administrativno
Uputstvo 01/2003 o pravima pacijenata
koje je izdala Vlada Kosova prošle godine,
obavezuje sve javne zdravstvene ustanove
na Kosovu da postave kartu o pravima
pacijenata na vidljivom mestu. Ova karta
treba da se nalazi u bolničkim holovima,
sobama i drugim bolničkim prostorijama.
Na osnovu uputstva, zdravstvene institucije osim što su u obavezi da karte o
pravima pacijenata postave na vidljivo
mesto, takođe su dužne da se pobrinu da
karte budu jasne. U zdravstvenim ustanovama u Mitrovici, ova karta se delimično
poštuje. U severnom delu Mitrovice
zdrastvene institucije rade prema uputima srpskog Ministarstva zdravlja, tako
da se pomenuta karta ne može videti ni
u jednom objektu u ovom delu grada. U
hodnicima zdravstvenog centra u Mitrovici, karta je postavljena samo u holu, u
ostalim prostorijama za lečenje pacijenata
nisu postavljene. Osim što nisu postvaljene na svakom potrebnom mestu, u
Zdravstvenom centru u Mitrovici karte
su ispisane malim slovima i pored njih
stoje razne reklame, što još više otežava
mogućnost da budu jasno čitljive.
Da li pacijenti uopšte znaju da imaju
mogućnost da biraju svoje lekare, pitali
smo jednu pacijentkinju. F. Tahiri, koja
je čakela na lekarski pregled, rekla nam je
da nije nikad čula ni pročitala bilo gde o
toj mogućnosti. ”Kada god imam priliku,
dođem na pregled, dešava se da ponekad
čekam duže, ponekad i kraće, ali ja lično
nisam čula ništa o pravima pacijenata,”rekla je ona.
S druge strane, Fevzi Suljejmani, direktor
Zdravstvenog centra u Mitrovici, rekao je
da, što se tiče uputstva, da je postavljeno
na mestu gde pacijenti čekaju na pregled,
jer u prostorijama gde se vrši pregled, po
njegovim rečima, nema potrebe da bude
postavljeno, jer pacijent treba da bude
skoncentrisan na razgovor sa lekarom.
“Što se tiče Administrativnog Uputstva,
mi smo ga postavili na vidljivo mesto,
tamo gde pacijenti čekaju na lekarsku
kontrolu, a razlog zašto uputstvo nismo
postavili u lekarskim prostorijama gde se
pacijenti leče, je zato što mislim da u tim
prostorijama pacijent treba da bude skoncentrisan na lečenje i na konsultaciju sa
doktorom“, rekao je Suljejmani.
Cilj administrativnog upustva o pravima
pacijenata je da ojača poverenje klijenata
da je zdravstveni sistem na Kosovu pravedan i da odgovara svim potrebama pacijenata, da potvrdi važnost odnosa između
pacijenata i zdravstvenih radnika i da potvrdi kritičnu ulogu koju igraju sami pacijenti u očuvanju njihovog zdravlja. Ambulanta postoji, ali ne funkcioniše
jun 2011
Sahit Mehmeti
36
Mitrovica, 2011. - “Prošlo je dosta
vremena od kako je počela izgradnja
ambulante. Stanovnici naselja su srećni,
jer zbog pregleda, primanja injekcije ili
merenje pritiska, neće morati da pešače
tri kilometra. Objekat je završen, ali još
uvek ne funkcioniše”, rekla je Peci.
Direktor direkcije za zdravstvo i socijalni rad u opštini Mitrovica u južnom
delu grada, dr. Šaćir Demiri, kaže da
je ambulanta još uvek u izgradnji, i da
zbog vremenskih uslova nisu završeni
finalni radovi.
On navodi da je potrebno dobiti i odo-
brenje Ministarstva zdravlja, kako bi zaposlili nove radnike.
“Što se tiče samih radova, ostalo nam
je još malo, ali moramo da se konsultujemo i sa ministarstvom u vezi
zapošljavanja novih radnika koji će raditi u ambulanti“, rekao je Demiri.
Demiri ističe i da su vremenski uslovi
uticali da radovi ne budu gotovi, ali
da su u pitanju sitni radovi, koji bi
trebalo biti završeni do juna 2011.
godine.
“Mi ćemo raditi na još nekim
nezavršenim delovima, kao što je postavljanje ograde i sitni građevinski radovi, koje planiramo da završimo do juna
ove godine“, rekao je Demiri.
Ovaj objekat je namenjen da bude ambulanta porodične medicine, nalazi se u
dvorištu osnovne škole “Skenderbeg”,
a kamen temeljac je postavljen još za
vreme predizborne kampanje 2009. godine. z d ra v l j e
Mitrovica, 2011. - Odeljenje hirurgije,
bolnice u južnom delu Mitrovice broji
samo dva hirurga, jednog ortopeda i jednog anesteziologa. Kao rezultat nedostatka profesionalnog osoblja, ne funkcionišu
operacione sale, iako su opremljene vrhunskom mediconskom opremom.
Operaciona sala u Mitrovici ne funkcioniše
već godinu dana, zbog nedostatka profesionalnog osoblja, hirurga i iz tog razloga se pacijenti upućuju u Prištinu, ali
ima i slučajeva kada se pacijenti šalju u
Tiranu, Skoplje ili Beograd. Zvaničnici
mitrovačke bolnice se žale, da veliki broj
administrativnog osoblja u Ministarstvu
zdravlja onemogućava regrutaciju novog
profesionalnog osoblja, što bi zapravo bio
spas za sve građane Mitrovice.
Direktor bolnice u Mitrovici, Drita Fazljiu, kaže da trenutno, ova bolnica ima
na raspolaganju pet opremljenih operacionih sala. “U tri sale radi osoblje
ginekologije i oftamologije, dok su dve još
uvek neiskorišćene. Da bi radili 24 časa,
odeljenju hirurgije je hitno potrebno 8
hirurga i 3 anesteziologa,”- kaže Fazljiu.
Prema njenim rečima, od decembra 2009.
godine sale su opremljene savremenom
mediconskom opremom, ali u njima nije
izvršena nijedna operacija. “Za nedostatak
doktora, zvaničnici bolnice krive Ministarstvo zdravlja, koje ima preveliki broj
zaposlenih u administraciji. Obratili smo
se Ministarstvu zdravlja još na početku
izgradnje novih bolničkih kapaciteta,
2006. godine, ali oni nisu želeli ni da čuju
za naše zahteve”, kaže Drita Fazljiu.
S druge strane, Ismet Redžepi, pravnik
u mitrovačkoj bolnici, kaže da je problem u novcu, radi se o sumi od oko 20
hiljada evra godišnje, koja bi, ako bi se
dodelila za regrutaciju novih kadrova,
rešila i ispunila sve potrebe mitrovačkih
pacijenata. “Problem je u tome, što je
Ministarstvo pretrpano brojem nepotrebnih administrativnih radnika. Ceo
problem je u novcu, tačnije, potrebno je
izdvojiti 20 hiljada evra godišnje i time
bi građanima Mitrovice bilo obezbeđeno
lečenje, takoreći, na kućnom pragu,”- kaže
Redžepi. Mitrovačka bolnica poseduje i
laparoskop, koji je veoma savremen, ali
nije u funkciji zbog nedostatka stručnog
kadra. Za njegovu nabavku izdvojeno je
186.000 evra.
Po rečima Redžepija, postoje mnogi
zahtevi lekara-hirurga, koji su spremni da
dođu da rade u Mitrovici, ali Ministarstvo
ne dozvoljava tako nešto. Mitrovačka bolnica trenutno broji 48 lekara, 202. medicinskih sestara i tehničara, 42 tehnička
radnika i 20 administrativnih radnika.
Drita Fazljiu kaže, da bi ova bolnica u potpunosti funkcionisala, potrebno je još 22
lekara, kao i 23. medicinskih tehničara.
Zvaničnici kažu da je do sada uloženo
2.2 miliona evra, investicije koje mogu
propasti zbog nedostatka lekara, obzirom
na to da tehnologija velikom brzinom napreduje i da ta oprema može ostati van
funkcije. Redžepi kaže da je samo prošle
godine, u opremljivanju operacionih sala
raznim instrumentima, potrošeno 186
hiljada evra, 177 hiljada evra je potrošeno
za labaratoriju, i 237 hiljada evra koje su
uložene za modernizaciju radiologije.
“Samo na intenzivnoj nezi imamo 10
najsavremenijih ležajeva koji koštaju
42.000 evra. Ležajevi se mogu rasklapati
u šest različitih delova, u zavisnosti od
potreba pacijenata,”- kaže Redžepi.
Jedini anesteziolog u mitrovačkoj bolnici, Nuredin Fazljiu, izražava žaljenje zbog
nedostatka lekara, a ni njegovo profesionalno angažovanje nije svakodnevno.
“Ovo nije prijatno, vrlo je tužno kada,
ja kao anesteziolog, nemam posla znog
nedostatka hirurga i zbog toga su i operacione sale van upotrebe i zaključane,”ističe on.
jun 2011
Moderne sale
bez doktora
37
k u lt ura
Otvoren Centar za
resurse,
omladinu
i medije
Mitrovica, 2011. Predsedavajući
CRYM odbora Momčilo Arlov istakao je
da sam projekat ne bi uspeo bez podrške
mitrovačke omladine i dodao da je ovo i
njihov Centar. “Uz velikodušnu pomoć
naših partnera, zajednički postavljamo
temelje kreativne kuće u okruženju
prilagođenom željama i potrebama
mladih, omogućavajući na ovaj način
mladim ljudima da nadograde svoje kapacitete kako bi bili u mogućnosti da doporinesu socijalnim promenama koje su Mitrovici neophodne”, kazao je Arlov.
“Na nama je da vam stvorimo prilike,
da vam obezbedimo pristup neophodnim znanjima i veštinama, danas, ukoliko istinski želimo da se nadamo da
ćete postati lideri sutrašnjice“, rekao je
Arlov. Projekat je finansiran od strane
holandske ambasade. Ambasador holandske Vlade Robert Bosh, izrazio
je zadovoljsvto da će uspostavljanje
Koalicije olakšati život i rad lokalnih
organizacija i inicijativa i nadu da će
omladina Mitrovice u ovom Centru
prepoznati jedno sjajno mesto za susrete, razmenu ideja kao i inspiraciju za
kreativnost.
Okupljajući neke od najaktivnijih omladinskih i medijskih organizacija u Mitrovici, Centar omogućava sinergiju, ali
i podršku lokalnim inicijativama koje
imaju za cilj osnaživanje mladih ljudi,
promociju moderne i alternativne kulture
i podržava nezavisne medije. CRYM koalicija ima za cilj osnaživanje i aktiviranje
najveće demografske grupe na našem prostoru – mladih ljudi.
Zgrada CRYM koalicije svojim sadržajem
obuhvata i omladinski centar pod nazivom “CRYM Club”, ali i odelenje
Mitrovačke Rok Škole, Kontakt Plus
Radio, Medija Centar, kancelarije za pet
organizacija kao i tzv. “CRYMkubator”
unutar kog će mladi ljudi moći razvijati
svoje vlastite inicijative. CRYM koalicija
čini jednu od komponenti programa, koji
je iniciran i razvijen od strane CBMa u
partnerstvu sa Centrom za Razvoj Civilnog Društva. Projekat je nadgledan od
strane SPARKa, a finansiran od strane
Ministarstva spoljnih poslova Holandije.
CRYM Koaliciju sačinjavaju: Centar za
Razvoj Civilnog Društva, Omladina JAZASa, AFPK, CBM, Kontakt Plus Radio,
[email protected]/Media Centar i Mitrovačka
Rok Škola.
Svake nedelje novi filmovi
jun 2011
Besim Rama
38
Mitrovica, 2011. - U Kulturnom Centru “Redžep Mitrovica”, u Mitrovici, potpisan je sporazum između Uprave za kulturu, omladinu i sport i Bioskopa ABC.
Uprava za kulturu, omladinu i sport,
opštine Mitrovica u južnom delu grada,
potpisala je sporazum o saradnji sa bioskopom ABC o projekcijama domaćih i
stranih filmova, bioskopa ABC, koji će
se prikazivati u Mitrovici. Novi filmovi će
biti prikazivani svake nedelje u Kulturnom
centru “Redžep Mitrovica”, u Mitrovici.
Ovom prilikom, direktor Uprave za kulturu, omladinu i sport u mitrovačkoj
opštini, Artan Osmani, rekao je da će se
u Mitrovici prikazivati filmovi bioskopa
ABC.
“Cilj uprave nije da profitira ovim spora-
zumom. Mi smo zainteresovani da učenici
svih škola, u što masovnijem broju,
gledaju ove filmove”, rekao je Osmani.
On je rekao da će cena ulaznice biti
simbolična, za učenike 0,50 evra, dok će za
odrasle, cena ulaznice iznositi jedan evro.
Osmani je takođe naveo, da će sarađivati
sa Upravom obrazovanja i sa školskim upravama, kako bi što veći broj učenika dolazio na projekcije filmova. Ovaj sporazum
će važiti do kraja godine, bez mogućnosti
prevremenog raskida sporazuma.
“Sporazum neće biti raskinut do kraja
godine, što znači da ćemo u narednih 30
nedelja, prikazivati domaće i strane filmove svakog vikenda u dva termina”, rekao
je Osmani.
S druge strane, Miljazim Saljihi, direktor
bioskopa ABC iz Prištine, rekao je da je
sporazum postignut zahvaljujući svima
onima koji su pomogli ovaj projekat.
“Mi smo imali sporazume i prošlih godina, ali ovoga puta, sporazum važi do kraja
godine i filmovi će biti prikazivani svake
nedelje”, rekao je Saljihi.
Direktor Kulturnog centra “Redžep Mitrovica”, Mirsad Ferati, rekao je da će
centar kojim on upravlja, kao i celokupno
osoblje koje radi u centru, biti na raspolaganju građanima.
“Spremni smo i želimo da se gledaoci
osećaju prijatno u centru, kao i da budu
što više informisani u vezi sa projekcijama
filmova”, rekao je Ferati.
k u lt ura
Tehnološki rat
Mitrovica, 2011. - Studenti koji ne
žele da ,,zagreju stolicu’’ i da ispite
pripreme na stari namin ,,čitanjem i
učenjem’’, imaju mogućnost da koriste proizvode moderne tehnologije,
pomoću kojih polažu ispite bez velike
muke ili poteškoća.
Studenti mitrovačkih fakulteta, od kojih većina nije raspoložena da javno
govori, kažu da je jedna od mogućnosti
polaganja ispita, korišćenje mobilnih
telefona, tokom polaganja ispita. Po
njihovim rečima, student koji polaže
ishit, prvo treba da isključi zvono na
telefonu, da ga dobro sakrije, da bude
pažljiv, i naravno da bude snalažljiv.
Sedat Hadža, student druge godine
na Fakultetu rudarstva i metalurgjie,
kaže da uprkos činjenici da takve
metode nisu dobre i poštene, studenti
pokušavaju da polože ispit i kada ne
znaju dovoljno. On priznaje da ima
slučajeva kada studenti pokušavaju da
,,urade nešto’’, spominjući tako primer
svog prijatelja koji je uspeo da telefonom slika dve vrste testa, ne bi li na
taj način pomogao nekom od svojih
prijatelja.
Sa njim se slaže i njegov kolega sa
fakulteta, Gazmend Rama, koji kaže da
je tokom polaganja ispita, jedan student
koji je bio iza njega, koristio mobilni
telefon. Po njegovim rečima, kolega je
konstantno putem sms poruka, sa nekim
kontaktirao i na taj način je položio ispit.
“Generalno, svaki profesor, pre početka
ispita, najavljuje studentima da ugase
svoje mobilne telefone”, kaže A.S.,
student Fakulteta političkih nauka. Po
njenim rečima, ne vredi da se na taj
način pokuša položiti ispit, jer ukoliko
ih profesor primeti, bivaju izbačeni.
Međutim, ona priznaje, da je viđla par
kolega koji su koristili mobilne telefone
tokom polaganja ispita. Ona naglašava
slučajeve kada studenti prvo slikaju testove ili ih čak i snimaju, ukoliko se radi
o dužim testovima, i onda, ako imaju
sreće da im ta pitanja padnu na testu,
položu ispit bez problema.
S druge strane, Avdi Saljihu, profesor
na Fakultetu političkih nauka, priznaje
da tehnika ide napred ubrzanim koracima, a posebno misli na mobilne
telefone. Po njegovim rečima, do sada
nije imao nijednu pismenu prijave. On
misli da studenti pokušavaju da zloupotrebe neke određene situacije, ali, s
obzirom da studenti imaju labaratorijske i numerične vežbe, probne testove,
projektne radove, itd, profesor je u
stanju da vidi koliki je nivo njihovog
znanja i bilo kakvu zloupotrebu u te
svrhe, profesor može lako primetiti.
Po rečima profesora, studentima je
zabranjeno da koriste telefone tokom
ispita i to u današnje vreme i ne predstavlja neku zloupotrebu, ukoliko profesor na adekvatan način vodi čas ili
predavanje.
“Ukoliko primetimo da student prepisuje na moderan način (mobilnim telefonom), njemu će biti izrečene disciplinske mere, što znači da student biva
izbačen sa ispita. O tome se piše izveštaj
koji se šalje dekanu a poslednju reč o
slučaju, daje disciplinska komisija”,
rekao je Saljihu.
jun 2011
između studenata
i profesora
39
k u lt ura
Ne očajavajte
Premijera pozorišne
predstave “Ne
očajavajte”, u izvodjenju Narodnog
pozorišta iz Prištine sa
privremenim sedištem u
severnom delu Mitrovice,
predstavljena je publici
u Zvečanu. Ova rok opera koja je propraćena
ovacijama, na ciničan
i humoristički način
dočarava gledaocima
vreme u kome živimo i
predstalja “novi sloj ljudi”
koji su sada - “gore “.
jun 2011
Jelena Cvetanović
40
Mitrovica, 2011. - Direktor prištinskog
Narodnog pozorišta sa sedištem u severnom delu Mitrovice Nenad Todorović
rekao je za [email protected] da predstava “Ne
očajavajte” na drastičan način pokazuje
razračunavanje za današnjom državom i
novom klasom. “Vizuleno je to Pinkov
studio, glumci su sa bubicama, non-stop
pevaju, ali se iza brda valja jedan strahovit smrad truleži iznutra. To je predstava
o raku društva našeg naroda. U predstavi
igraju naši glumci, imamo jednog gosta - Djordje Djuričko koji je naš kolega
reditelj a koji nam je pomogao i imamo
jedan mali video zapis dnevnika gde igra
Djuričko”- rekao je Todorović.
Jedna od glavnih uloga u predstavi
“Ne očajavajte” bila je poverena Aniki
Milićević koja kaže da joj je drago što
se publika odazvala u velikom broju u
Domu kulture u Zvečanu.
“Publika reaguje fantastično, bez obzira
da li je u Djakovici, Zvečanu, Beogradu.
Što se mene lično tiče, imala sam veću
tremu kada sam igrala u Djakovici pred
četiri bake, zatim u Uroševcu za jednu
baku. To je bilo nešto neopisivo, nešto
što ćemo pamtiti uvek u životu”, istakla
je Milićevićeva.
I njen kolega Branko Babović smatra
da je predstava jako dobro prihvaćena
medju ovdašnjom publikom i ističe da je
reditelj Todorović kroz nju uspeo da objedini Nušićev opus na jedinstven i original
način, kroz mjuzikl - operetu .
“Treba raditi, živeti, ići dalje. Treba verovati u ljude, u budućnost, kulturu i umetnost. A naša je obaveza da pomognemo u
meri u kojoj možemo. Ova predstava je
sveža, tek će da dobije na vrednosti,”- pojasnio je Babović.
Po rečima Todorovića pred ovdašnjom
publikom je bogata kulturno-umetnička
godina i standardan repertoar uglavnom
komediografskog karaktera.
“Mi smo sa poslednjom predstavom
“Zmijsko leglo” okrenuli jednu novu
stranicu naše istorije, a to je da smo
odlučili da napravimo jedno identitetsko
pozorište koje će početi da se bavi vremenom i stvaralaštvom u kome živimo.
Ova godina će biti ključna za stvaranje tog
identiteta. Govorim o predstavma, o tom
estetskom modelu koje je bliže bitefovskom nego gradskom pozorištu,”- kazao je
Todorović. Mitrovčanima će se u toku ove
sezone predstaviti pored domaćih i glumci
Narodnog pozorišta u Beogradu ali i ostalih teatara iz Srbije a u planu je i održavanje
interdisciplinarnog maratona krajem maja.
“Mi smo planirali da od 24 - 26. maja
napravimo jedan pozorišno-muzičkolikovni odnosno interdisciplinarni maraton, koji bi počinjao ujutru sa dečijim
programima a uveče bi se nastavljao na
trgu ili u Zvečanu do 3 ujutru pod nazivom “Da nam živi, živi rad “ ili “Laku
noć stari “, misleći na druga Tita. Dakle
povod je da napravimo malu pošalicu na
tu temu, a da sa druge strane, dobijemo
dobre programe sa koncertima i sa svim
predstavama koje su poznate, da sutra
kada nas ne bude bilo taj maraton nastavi
da postoji, kazao je on.
Nakon predstave “Ne očajavajte” nova
pozorišna sezona na severu Kosova nastavljena je dečijom predstavom “Razmaženi
princ” Igora Damjanovića. k u lt ura
Jelena Cvetanović
Mitrovica, 2011. - Šesnaestogodišnja
Nevena Božović ne prestaje da osvaja srca
publike širom zemlje i sveta. Anđeoski glas
i lepota, ali i natprosečna inteligenicija pomogli su Neveni da širom otvorenih očiju
korača putevima o kojima njeni vršnjaci
uglavnom maštaju i sanjaju. Dok oni sanjaju ova Mitrovčanka uveliko živi svoj san.
Trebalo je da se pojavi u Roterdamu 2007.
godine na dečijem “Eurosongu” kako bi je
svet upoznao u pravom svetlu. Osvojivši
treće mesto Božovićeva nije prestajala
da niže uspehe jedan za drugim. Prošle
godine, iako ima samo šesnaest godina,
upisala je Muzičku akademiju na Univerzitetu u severnom delu Mitrovici čime je,
kako kaže, ostvarila svoj san.
Čime se trenutno baviš?
Trenutno sam okupirana fakultetom, spremam ispite, vežbam i učim. Prošle godine
sam upisala fakultet, ranije sam krenula
u osnovnu muzičku školu i zbog toga je
sve krenulo tako pre vremena.Upisala sam
opštu muzičku pedagogiju na fakultetu
Umetnosti Univerziteta u Prištini sa
sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Kako si se snašla tako mlada na fakultetu?
Odlično sam se snašla i zadovoljna sam
jako i društvom i fakultetom.Upisala sam
ono što sam najviše volela, bila mi je to
najveća želja, ostvarila se već sada i nisam
očekivala. Dosta sam radila i vežbala tako
da se sve to isplatilo.
Prossle godine uccestvovali si kao
zaštitno lice na italijanskom festivalu
Nevena Božović nastupala
na koncertu u Austriji
U prvoj polovini marta Nevena Božović
(16), pevala je na koncertu u Austriji.
Na koncertu su nastupali studenti sa
Akademije u Gracu i Londonu, a bilo je
i predstavnika iz Slovenije i drugih delova
Evrope.
U izjavi za M-Magazine Božovićeva ističe
da joj je bilo veliko zadovoljstvo što se
pojavila na ovom koncertu. Bilo je puno
učesnika, puno mladih i talentovanih
muzičara, puno njihovih gledalaca, ljudi
koji su nas podržavali i pratili. Bilo je divno i nezaboravno iskustvo. Ostala sam sa
njima u kontaktu, videla Grac i njihovu
akademiju, zaista predivno iskustvo za
mene, kazala je Božovićeva. Ova mlada
umetnica planira da izda novi singl, ali
detalje još ne želi da otkriva. Jednu od
Neveninih pesama možete poslušati ako
kliknete na link
http://www.youtube.com/watch?v=gTnj4f497U
„Verdinote“, a domaćoj publici predstavila si se u Vrnjačkoj banji. Kako si
doživela nastup na tom festivalu?
Upoznala sam dosta ljudi, puno novih
kompozitora sa kojima i danas sarađujem.
Kada je reč o Italiji bila sam u Batipalji,
divan grad pored Napulja, jako sam se
lepo provela, svašta videla i to predstavlja
jedno veliko iskustvo za mene.
Pre dve godine dobila si poziv za učešće
na San Remu, koji je jedan od svetski
prestižnih festivala?
Ja sam još 2009. godine dobila poziv za
San Remo, međutim ne znam još uvek
šta će od svega toga biti. Nadam se da ću
ove godine učestvovati na ovom festivalu
kao jedini predstavnik Srbije što će mi i te
kako značiti.
Očekuješ ove godine nastup i na
muzičkom festivalu u Budvi?
Da, nadam se da ću ove godine nastupiti
na festivalu u Budvi. To je festival koji
mi se jako dopada i velika mi je želja da
na njemu nastupim jer pre svega pevamo
uživo, tako da mislim da u potpunosti
mogu da pokažem svoje glasovne sposobnosti.
Ko ti je do sada najviše pomogao?
Profesor Dušan Popović je čovek koji mi
je do sada najviše pomogao.On mi je napisao prvu pesmu. Imamo već desetak
zajedničkih pesama, puno sam naučila
od njega, zajedno smo pobednički tim.
Nadam se da ćemo nastaviti i dalje da
sarađujemo.
Ko su tvoji idoli?
Moj idol na prvom mestu je Maraja Keri,
pronalazim sebe u njenim pesmama i
najbolje pevam njene pesme to kažu svi.
Pored nje Selin Dion, Vitni Hjuston, Alissa Kiz koja je pravi kompletan muzičar,
dobar instrumentalista i vokal.
Hoćeš li da nam otkriješ tvoj recept za
uspeh?
Ukoliko stojimo u mestu idemo unazad.
Treba raditi svakodnevno na sebi. I ako
volite nešto trebate da se posvetite tome u
potpunosti.
jun 2011
Nevena Božović u San Remu?
41
Sp o r t
Perspektivne
mlade fudbalerke
Ženski fudbalski klub “Trepča 89” suočava se sa velikim poteškoćama.
Međutim, velika želja za povećanjem kapaciteta i želja za postizanjem rezultata,
čini ih jakim u pokušajima da prevaziđu probleme sa kojima se susreću.
jun 2011
Besim Rama
42
Mitrovica, 2011. - Arta Rama, reprezentativka Kosova, koja igra na poziciji
napadača u ŽFK “Trepča 89”, kaže
da je jedna od poteškoća sa kojima se
suočavaju i mala mogućnost da se trenira
na odgovarajućim terenima.
“Nama je potrebno da što više treniramo
na terenu gde i igramo naše utakmice,
kako bi tim što bolje funkcionisao, trenutno treniramo samo na manjim terenima,
a igramo na velikim, što je ogromna razlika”, rekla je Rama.
Ona je takođe pričala o želji da se bavi
fudbalom. “Od malena sam zavolela fudbal, utakmice sam pratila u društvu moga
oca i na taj način se i rodila ljubav prema
fudbalu”, kazala je Rama. Njena želja je da
nastavi da se bavi fudbalom i da se svojim
talenatom iskaže i van zemlje.
Trener ŽFK “Trepča 89”, Seid
Ombaši, kaže da su poteškoće sa ko-
jima se suočavaju velike počevši od
najosnovnijih. “Poteškoće su veoma
prisutne tokom našeg rada, počevši od
obezbeđivanja hrane pre utakmice, prevoza kada igramo van Mitrovice i mi
konstantno tražimo pomoć od kompetentnih organa, odnosno od opštine”,
rekao je Ombaši.
Uprkos svim problemima, Ombaši kaže
da postoji veliko interesovanje devojaka
da budu deo ovog kluba.“Na početku
formiranja ženskog fudbalskog kluba
bilo je veoma malo zainteresovanih, ali
formiranjem lige, interesovanje je poraslo i mogu reći da je veoma veliko”,
objasnio je Ombaši. U klubu trenutno
ima 25 devojaka i prosečna starost je 16
godina.
U ŽFK “Trepča 89” igra 8 reprezentativki Kosova. Ombaši kaže da su po
mišljenju stručnjaka, ove fudbalerke
veoma talentovane, da imaju perspektivu i predstavljaju svetlu budućnost
za kosovski fudbal u ženskoj kategoriji.
Najveći dosadašnji uspeh ovog kluba je
prvo mesto na turniru koij je održan u
Podujevu. Trenutno, klub zauzima treće
mesto u šampionatu.
ŽFK “Trepča 89” je osnovan pre dve godine.
Sp o r t
Nakon deset godina
održan teniski turnir
u Zvečanu
Jelena Markovic
Pobednik teniskog turnira treće kategorije do osamnaest godina koji je održan
u Zvečanu je Nemanja Radomirović iz
Teniskog kluba “Zvečan”.
Radomirović je rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:2 pobedio Vukana Ivanovića iz
TK “Leposavić”.
Predsednik TK “Zvečan” Vladeta Vulović
kaže za M-Magazine da je zadovoljan što
su deca imala priliku da se oprobaju na
ovom turniru, iako je učestvovalo samo
16 igrača iz teniskih klubova sa severa
Kosova.
“Imali smo 70 igrača u državi do 14 godina i 207 u državi do 16 godina. Ja sam
prezadovoljan.
Hoćemo samo da pokažemo da iako ima-
mo dva terena sa različitom podlogom
možemo da organizujemo jedan ogroman
turnir”, – rekao je Vulović. On je dodao
da je predsednik Teniskog saveza istočne
Srbije najavio seriju turnira od kojih će
prvi naredni biti održan u maju, takođe
u Zvečanu. U pitanju je turnir za decu
do 16 godina, a predviđeno je učešće 32
igrača.
Predsednik Sportskog saveza Zvečan,
Ranko Nedeljković, istakao je na otvaranju da je ovo prvi zvanični teniski turnir na
Kosovu u poslednjih deset godina koji se
boduje.
“Učesnici su deca koja su među prvih
100 u tenisu u Srbiji i ovim turnirom
pokušavamo da prebacimo deo teniskih
dešavanja i kod nas na Kosovo. Ono što
sledi je serija turnira koji će se bodovati i
koji će deci omogućiti da se plasiraju u viši
rang takmičenja”, – rekao je Nedeljković.
Predsednik opštine Zvečan Dragiša
Milović, istakao je da je sredstvima iz
opštinskog budžeta i zahvaljujući Sportskom savezu Zvečan, teren na kome
je održan turnir za vrlo kratko vreme
uređen kako dolikuje ovom rangu
takmičenja.“Sve je urađeno za nekoliko
dana po izuzetno lošem vremenu i ovo
je primer kako mogu opština Zvečan sa
svojim sportskim savezom i klubovima
da rade za dobrobit pre svega naše dece,
omladine, sportista” – kazao je Milović.
Dvodnevni turnir u Zvečanu održan je
pod pokroviteljstvom Teniskog saveza
Srbije, a u organizaciji opštine Zvečan,
Sportskog saveza Zvečan dok je domaćin
turnira bio istoimeni klub.
jun 2011
Pobednik teniskog
turnira treće kategorije do osamnaest godina Nemanja
Radomirović iz Teniskog kluba “Zvečan”.
Već u maju mladi teniseri
trebalo bi da se okupe u
Zvečanu na još jednom
turniru.
43
Z aba v a
Čovek
39
koji ima
žena
Najveća porodica na
svetu broji ukupno 181
članova. Ova interesantna vest nam stiže iz
države Mizoram, u Indiji.
jun 2011
Ziona Chan je oženjen sa 39 žena, ima
ukupno 94. dece i 33. unučadi.
Chan danas živi sa celom svojom porodi-
44
com u četvorospratnoj kući. Svake noći
spava sa po jednom svojom ženom i to
po redosledu kojim su se one udavale za
njega.
Chan se ponosi tom činjenicom.
U intervjuu za list “The Sun”, on je rekao
da ga je Bog blagoslovio što mu je podario
39 žena i da sebe smatra najsrećnijim
čovekom ove planete.
I ako pripada hindu veroispovesti, on
kaže da nema ničega loše u tome što ima
toliki broj žena.
Jedna od njegovih žena je dala intervju za
list “Daily Mail” i rekla, da je on najbolji
čovek koga su ikada upoznale i da je
najlepši čovek u njihovoj državi.
Njegova prva žena koordinira svim
kućnim poslovima, kao što su održavanje
kuće, čišćenje, spremanje i briga o deci.
Po rečima Chana i njegovih žena, njihova porodica živi u harmoniji, zato što
se izuzetno poštuju sva pravila porodice.
Chan je rekao da osim ovih žena, želi još
da proširi svoju porodicu. / Izvor: Koha.net
Najskuplja tašna na svetu!
Majka Charlie Chaplina, Romkinja
Na sajmu satova i bižuterije u Dohi, izložena
je i najskuplja tašna na svetu. Na osnovu
Ginisove knjige rekorda, ova tašna košta 3.8
miliona dolara, prenosi “Daily Mail”.
Tajno pismo koje je pronađeno u domovini junaka nemih
filmova, Charlie Chaplina, najzad je izašlo na videlo. U tom
dokumentu stoji da je poznati komičar lagao u vezi svog porekla i da je on ustvari rođen u jednom romskom karavanu.
Podatke koje je izneo Chaplin, da je rođen 16 aprila, 1889
godine u Londonu, nisu tačne, jer se u dokumentu navodi
da je rođen u jednom romskom karavanu, u gradiću Smettwick, u blizini Birmingema, u centralnoj Engleskoj.
Dokumenat je pronađen u Chaplinovom sefu, koji je nasledila njegova ćerka Victoria. Njoj je sef doneo Jack Hill, iz
Tamwortha, koji je pisao o poreklu poznatog komičara.
Po tvrdnjama g-dina Hilla, Chaplinova majka, koja se zvala
Hana, čije je devojačko prezime bilo Hill, bila je naslednica
,,putujuće’’ porodice. Ona je radila kao pevačica i glumica
pod umetničkim imenom Lily Harley, a svog muža Charlia
je ostavila kada je Charlie Chaplini bio mali i imao svega 3
godine.
Ovo pismo je samo jedno u nizu dokumenata koje postoje o
velikom komičaru i koji se čuvaju u trezoru, u Montreuxu,
u Švajcarskoj, gde živi njegovi potomci.
Ova tašna u obliku srca,
čiji je dizajner Robert
Mouawad, izrađena je
od 18-to karatnog zlata
i okićena je sa ukupno
4.517 dijamanata, 105
žutih, 56 ljubičastih
i 4.356 bezbojnih.
Umetnicima je trebalo
8.800 sati da završe ovo
umetničko delo. Modnu kuću “Mouawad”
je osnovao David Mouawad, 1890 godine. Ova modna kuća
je 2003. godine dizajnirala najskuplje haljine koje je reklamirala
Heidi Klum. / Izvor: Koha.net
Z aba v a
Maske za lice
I u kućnim uslovima
možete napraviti
odlične prirodne preparate za negu vašeg
lica, ali i kose. Pratite
savete, a pre nego što
nanesete masku, važno
je da dobro očistite
lice.
Limun – za masnu kožu
Vaša koža sija i imate raširene pore, bubuljice i mitisere.
Limun ima antiseptičko dejstvo i utiče
na sužavanje pora. Osim toga, bogat je
vitaminom C, koji podstiče regeneraciju
kože.Potopite koru od limuna u malo
vode, zatim sve to umutite mikserom da
biste dobili kašu, koju ćete koristiti umesto tonika. Nanesite je na lice, ostavite da
deluje nekoliko minuta, a zatim uklonite
vatom. Isperite mlakom vodom i nanesite
dnevnu kremu.
Kivi – protiv bora
Neelastična koža i duboke bore.
Maska od kivija je idealna za vas, jer visok
sadržaj vitamina C podstiče regeneracjiu
kože. Ako imate više od 25 godina, ovu
masku treba da nanosite na lice jednom
nedeljno. Treba da znate da je kivi bogatiji
vitaminom C nego limun.
Oljuštite kivi i umutite ga mikserom ili
izgnječite viljuškom, ocedite višak vode i
dodajte kašičicu meda. Nanesite masku na
lice i ostavite je da deluje 20 minuta.
Zelena salata – za neophodnu
vlagu
Pod stalnim ste stresom, imate problema
kod kuće ili na poslu, zatrpani ste obaveza-
ma… Sve se to negativno odražava i na
vašu kožu, koja zbog toga gubi sjaj.
Koži morate da obezbedite neophodnu
vlagu, dakle nahranićete je maskama
od svih namirnica sa visokim sadržajem
vode.
Ubacite sveže listove zelene salate u vrelu
vodu, ocedite ih i ostavite da se prohlade.
Stavite na lice dva do tri sloja listova i ostavite ih da deluju 20 minuta.
Bosiljak – za čišćenje
Vaša koža je puna nečistoća.
Esencijalno ulje iz bosiljka osvežava kožu
i čisti je. Osim toga, podstiče ćelijski metabolizam, što koži obezbeđuje lep izgled.
Prelijte šaku osušenog bosiljka šoljom
vrele vode i dodajte kašiku mleka u prahu. Kad se prohladi, upotrebite dobijeni
preparat umesto mleka za čišćenje lica.
Naročito je efektan na suvoj koži.
Banana – protiv umora
Ukoliko radite u prostoru gde je vazduh
zagađen, pušite, ili ste neispavani, znaci
umora će se odraziti i na kvalitetu vaše
kože.
Barem jednom nedeljno nanesite na lice
masku od banane, jer je to voće bogato
kalijumom, mineralom koji koži daje
svež izgled. Istovremeno ćete rešiti problem naduvenog lica i otečenih kapaka.
Izgnječite bananu viljuškom i dobijenu smesu nanesite na lice. Ostavite
masku da deluje 15 minuta. Uklonite je
pomoću vate i mlake vode. A ukoliko u
masku od banane dodate i sok od jednog limuna, dobićete odličan preparat za
podmlađivanje kože.
Jaja – za mini lifting
Ako vam je koža opuštena, potrebno vam je
nešto što će doprineti njenom zatezanju.
Maska za zatezanje kože od jaja je idealna,
jer ona sadrže albumin, supstancu bogatu
aminokiselinama, koje zatežu površinski
sloj kože.Da biste ublažili sitne bore, zatvorili pore i zategli kožu lica, umutite sneg
od dva belanceta i kašičice šećera. Nanesite na lice i ostavite da deluje četvrt sata,
a zatim ga uklonite pomoću vate natopljene u vodi. Jaja će vam pomoći i ako
imate oštećenu kosu. Pomešajte kašičicu
umućenog žumanceta sa tri kašičice neutralnog šampona i operite time kosu. Masirajte ovom mešavinom kožu glave nekoliko minuta. / Izvor: beautyforum.rs
jun 2011
Kada stavite masku, lezite, a ispod
glave stavite peškir, budući da maske
iz domaće radinosti nisu kompaktne
i slivaju se niz lice, pa ćete na ovaj
način sprečiti pravljenje nereda.,Budite
opušteni da maska bude delotvornija.
45
Z aba v a
Beauty
recepti od
crnog čaja
Efekti crnog čaja na zdravlje odavno su poznati. Ovaj
napitak stimulativno deluje
na organizam, smanjuje
pospanost i umor. Važan
je izvor vitaminima C i E, a
dokazano je i njegovo antimutageno, antibakterijsko
i protivupalno delovanje.
Crni čaj može se koristiti
i u mnogim beauty tretmanima.
Nega kože i taman ten
Crni čaj prirodni je antioksidant i odličan
u borbi protiv slobodnih radikala koji izazivaju prerano starenje. Zato ne oklevajte,
povremeno ovaj napitak koristite za umivanje lica, a pored toga što će koža biti
zategnutija, prirodnim putem vaš ten će
potamneti.
Uklonite podočnjake
Obloge od crnog čaja ukloniće otoke na
očima i podočnjake. Stavite kesice čaja na
oči i ostavite da deluje 10 do 20 minuta.
Recept za lepe usne
Crni čaj pomaže usnama da zadrže vlagu
i mekoću. Stavite kesicu toplog crnog čaja
na čiste usne i držite je 5 minuta. Nakon
tretmana ne ispirati usne.
Povećava sjaj kose
Skuvajte 2 šolje crnog čaja i nanesite
ih na mokru kosu koju ste prethodno
oprali šamponom. Ovaj tretman će potamneti vašu kosu i učiniti je sjajnom.
Protiv neprijatnog mirisa stopala
Tanin u čaju pomaže u borbi protiv bakterija koje se razvijaju na stopalima. Potopite stopala u crni čaj i posle nekoliko
minuta obrišite ih bez ispiranja.
/ Izvor: Beautyforum.rs
jun 2011
Proleće 2011 Trendovi: Punk moda
46
Nitne, koža, vojničke čizme, pocepani
džins, sve ovo je deo punk mode. Više
od modnog trenda, punk moda je više
ličila na vandalski izgled pre mnogo
godina u Velikoj Britaniji. Zajedno sa
punk stilom, stigla je i punk muzika
kao i kult koji je sledila omladine te
zemlje.
Jakne bez kragne, izazovni pirsing i ofarbani pramenovi florucent-
nim bojama, predstavljali su ovu
konformističku grupu. Dizajneri sve
više okreću punk-u kao inspiraciji
za predstojeće proleće primenjujući
određene elemente u svojim kolekcijama.
Da bi ublažili punk stil, jaknu sa nitnama možete nositi sa elegantnom
garderobom.
/ Izvor: vogue
www.m-magazine.org
Download

PreuzmiBesplatnoMagazine 1 - M