| Red i zakon
Niko ne može biti lišen svoje imovine.
(Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama).
Piše: Igor Isailović
Denacionalizacija
Pravda je spora, ali dostižna. Pola veka je trebalo da prođe kako bi država počela da ispravlja svoje velike greške,
te vrati oduzetu imovinu, koja je tada „legalno“ oduzeta ranijim vlasnicima po raznim osnovima. Država je odmah nakon završetka NOB-a, od 09. marta 1945. godine, na osnovu odredbi iz više zakona i podzakonskih akata, oduzimala imovinu od ranijih vlasnika, ali su ti propisi na nedvosmislen način bili suprotni načelu na kome
se baziraju sve razvijene pravne države, da „Niko ne može biti lišen svoje imovine“ (Evropska konvencija o
ljudskim pravima i slobodama).
D
anas je, naime, na snazi Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju,
objavljen u Službenom glasniku RS
72/2011 od 28.9.2011. godine, kojim se uređuju uslovi, način i postupak vraćanja
oduzete imovine i obeštećenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji,
sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu
akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica
i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu
ili zadružnu svojinu.
Navedenim zakonom osnovana je i Agencija za
restituciju, radi vođenja postupka i odlučivanja
o zahtevima za vraćanje imovine, kao i radi isplate novčane naknade i obeštećenja i obavljanja
drugih poslova utvrđenih zakonom.
Predmetnim zakonom je, pre svega, ustanovljeno pravo na vraćanje imovine, koja je oduzeta
primenom 41. propisa, među kojima su zakoni,
podzakonska akta i pojedinačna akta.
12
| septembar 2012.
Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima:
• domaće fizičko lice koje je bivši vlasnik
oduzete imovine ili njegovi naslednici
• zadužbina kojoj je oduzeta imovina,
odnosno njen pravni sledbenik;
• bivši vlasnik, koji je svoju nekadašnju
imovinu, koja je oduzeta, vratio u svojinu na osnovu teretnog pravnog posla;
• fizičko lice, koje je zaključilo ugovor o
kupoprodaji sa državnim organom u
periodu od 1945. do 1958. godine, ako
se u sudskom postupku utvrdi da je
oštećeno visinom kupoprodajne cene,
ima pravo isključivo na obeštećenje, u
skladu sa ovim zakonom, umanjeno za
visinu isplaćene kupoprodajne cene;
• fizičko lice - strani državljanin, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim, njegovi zakonski naslednici, pod
uslovom reciprociteta.
Predmet vraćanja su nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, ali
ne i imovina koja je danas u privatnom vlasništvu.
Obveznik vraćanja dužan je da bivšem vlasniku
vrati pravo svojine i državinu na oduzetoj nepokretnosti.
Ako se oduzeta nepokretnost ne može vratiti u
celini, bivšem vlasniku vratiće se deo oduzete
nepokretnosti, uz obeštećenje za nevraćeni deo.
Pravo na povraćaj i obeštećenje se ostvaruje
podnošenjem zahteva za povraćaj.
Agencija za restituciju je, shodno zakonskim
ovlašćenjima u Službenom glasniku RS broj
72/2011, objavila javni poziv za podnošenje
zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, od kada je počeo da teče
rok od 2 godine za podnošenje zahteva, tj.
septembar 2012. |
13
Na kraju, jedna bitna napomena
za sve zakupce prostora, koji će biti
predmet restitucije.
Naime, zakonom je precizirano da Poslovni objekti i poslovne prostorije, date
u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos,
vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu, a
po isteku tri godine od dana izvršnosti
rešenja o vraćanju imovine i u državinu,
ako se bivši vlasnik i zakupac drugačije
ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine, do stupanja u posed bivšeg
vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos
sa njim, po ugovoru koji je zaključio sa
prethodnim vlasnikom.
Zakupac nepokretnosti, koja je predmet
vraćanja, ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje delatnosti,
ali ne duže od tri godine od izvršnosti
rešenja o vraćanju imovine, s tim što se
bivši vlasnik i obveznik mogu i drukčije
sporazumeti.
Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje nema:
• fizičko lice - strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, za
koje je obavezu obeštećenja preuzela
strana država po osnovu međunarodnog ugovora;
• fizičko lice - strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, koji su
i bez postojanja međunarodnog ugovora obeštećeni ili im je pravo na vraćanje imovine priznato pravom strane
države;
• lice koje je bilo pripadnik okupacionih
snaga, koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici.
12
| septembar 2012.
rok za podnošenje zahteva je do 01. marta
2014. godine.
Agencija je na svom, veoma informativnom
web sajtu (www.restitucija.gov.rs) objavila brojna pojašnjenja i uputstva, pa je pojasnila da:
- se zahtev, na propisanom obrascu ZVIO, predaje “u nekoj od pošta koja ima posebno
otvoren šalter za prijem zahteva za restituciju (spisak pošta nadležnih za restituciju,
objavljen na sajtu Agencije i Pošte) koja
upućuje dalje nadležnoj Područnoj jedinici
Agencije prema prebivalištu ranijeg vlasnika
u momentu oduzimanja imovine (Beograd,
Novi Sad, Niš, Kragujevac)”
- je od dokaza za ostvarenje prava iz navedenog
zakona potrebno dostaviti:
1. DOKAZE na osnovu kojih se dokazuje svojstvo nosioca prava (izvodi
iz matičnih knjiga i javnih registara
privrednih subjekata)
kaciji parcela starog i novog premera (nadležna služba za katastar
nepokretnosti).
Na navedenom web sajtu su objavljeni i slučajevi više
bivših vlasnika, više imovina, više naslednika, te:
Pravilo br. 1 glasi: koliko bivših vlasnika, toliko
podnetih zahteva
Pravilo br. 2 glasi: koliko zakonskih naslednika, toliko zahteva, a može i jedan od njih
da podnese zahtev u ime svih njih, ali mora
imati za to punomoćje ostalih zakonskih naslednika. Takođe, svako od naslednika može
podneti pojedinačno zahtev, uz popunjavanje
svih obaveznih podataka iz obrasca ZVIO i
dostavljanje svih obaveznih dokaza u skladu
sa Zakonom.
Pravilo br. 3 glasi: ako ima više imovina jednog vlasnika, može se podneti jedan zahtev od
strane jednog podnosioca, s tim da se na strani
2. obrasca, II PODACI O ODUZETOJ IMOVINI,
navedu svi podaci vezani za sve oduzete imovine koji su obavezni i prilože dokazi za svaku
od njih koji su obavezni uz zahtev, a kasnije i
oni koji su obavezni, ali se mogu dostaviti i naknadno, a ako ima više podnosilaca primenjuje
se pravilo br. 2.
Zakonom je precizirano da se Obveznikom vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku
smatra Republika Srbija, autonomna pokrajina,
jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće,
privredno društvo ili drugo pravno lice čiji je
osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina
ili jedinica lokalne samouprave, privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom i zadruga, uključujući i privredna društva i zadruge u
postupku stečaja i likvidacije, a koji je, na dan
stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac
ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini - u odnosu na pravo
koje mu pripada.
Dakle, „denacionalizacija“ je u Srbiji konačno
otpočela i bivši vlasnici i njihovi naslednici
trebalo bi aktivnije da se uključe u ostvarivanje svojih prava.
Igor Isailović, advokat
2. dokaze o nacionalizaciji tj. AKT O
PODRŽAVLJENJU ZA ODUZETU
IMOVINU (rešenje o nacionalizaciji, konfiskaciji, odluku o oduzimanju i dr.)
Pojašnjeno je ono što obično stvara najviše
problema, tj. mesto pribavljanja akta o podržavljenju, pa je navedeno da akt možete pribaviti u:
* istorijskom arhivu;
* imovinsko - pravnoj službu opštine na čijoj
teritoriji se nalazi oduzeta nepokretnost,
* zemljišno – knjižnom sudu Osnovnog suda,
* nadležnoj službi za katastar nepokretnosti,
3. IZVOD IZ REGISTRA NEPOKRETNOSTI (najnoviji list nepokretnosti, izvod iz ZKUL-a, posedovni
list i dr.), kopiju plana katastarske
parcele, ukoliko se na istoj nalaze
objekti (nadležna služba za katastar
nepokretnosti), Uverenje o identifi-
12
| septembar 2012.
septembar 2012. |
13
Download

Denacionalizacija