Uloga izabranog lekara u prevenciji i
lečenju reumatskih bolesti i bolesti
koštano – mišidnog sistema
Mirjana Lapčevid
Kongres UReS/ORS
Kopaonik, 06 septembar 2013.
Strategija za prevenciju u kontrolu
DMR na nivou PZZ
Ministarstvo zdravlja RS: Radnu grupu
• Predsednik radne grupe Prof.dr Nemanja
Damjanov
• Institut za zavno zdravlje Srbije “Batut”
• Reumatolozi
tercijernog nivoa ZZ
sekundarnog nivoa ZZ
• Lekari PZZ
Ciljevi, okviri, vodedi principi
Glavni strateški ciljevi
• Unapređenje sistema zdravstvene zaštite
Republike Srbije radi sistematske i
kontinuirane prevencije i pradenja reumatskih
bolesti i bolesti mišidno - koštanog sistema
(RMD)
• Poboljšati kvaliteta života ljudi koji pate od
složenih, dugotrajnih oboljenja, kao što su
RMD.
• Podrška pružanju visokokvalitetne zdravstvene
zaštite pacijenata u odgovarajudem okruženju
Ciljevi, okviri, vodedi principi
Glavni strateški ciljevi
• Povedanje opšte svesti javnosti i državnih organa
o potrebi programa za prevenciju, ranu dijagnozu
i savremeno lečenje RMD s obzirom na njihovu
masovnost, posledice (najčešdi uzrok telesnog
invaliditeta, dugotrajnih odsustvovanja sa radnog
mesta i pladanja invalidskih naknada, one su prve
među bolestima sa društvenim i ekonomskim
posledicama).
• Potrebno je raditi i na programima koji bi objasnili
široj javnosti sa kakvim se ozbiljnim
ograničenjima suočavaju ljudi sa RMD u
samostalnom funkcionisanju, kao i boriti se protiv
diskriminacije i stavova koji ograničavaju njihovo
potpuno učešde u društvenom životu.
Okvir strategije
Vodedi principi strategije
• Edukacija timova PZZ (doktora, med. sestara,
farmaceut) za prevenciju, ranu dijagnozu RMD,
naročito zapaljenskih artritisa, lečenje,
rehabilitaciju na nivou PZZ radi sprečavanja
razvoja invalidnosti i poboljšanja kvaliteta života
bolesnika.
• Uspostavljanje sistema trijaže za pacijente sa
RMD od strane lekaria opšte medicine kao način
da se poboljša efikasnost i svrsishodnost procesa
upudivanja reumatologu .
Ciljevi, okviri, vodedi principi
Glavni strateški ciljevi
• Edukacija bolesnika, njihovih porodica i građana na
lokalnom nivou kroz saradnju timova PZZ sa
reumatolozima, fizijatrima, udruženjem bolesnika,
ostalim zdravstvenim profesionalcima, lokalnom
zajednicom i medijima, a uz podršku državnih
institucija.
• Iznalaženje novih rešenja za lečenje, rehabilitaciju i
socijalnu podršku na nivou PZZ: ambulantno, u kudnim
uslovima i telefonskim savetima kako bi se smanjili
nepotrebni prijemi u bolnicu.
• Poboljšati komunikaciju lekara PZZ sa reumatolozima,
ostalim specijalistima i bolesnicima neposredno i/ili
preko udruženja.
Prevencija
• Očuvanje, unapređenje zdravlja, prevencija
bolesti i invalidnosti kroz promenu životnog stila
– promocija zdravlja
• Primordijalna prevencija
• Podrška zdravom okruženju (škole bez duvanskog
dima, alkohola, droge, unapređenje fizičke
aktivnosti u školama, na fakultetima, u društvu)
• Razvijanje odgovornosti za zdravlje pojedinca,
porodice, društvene zajednice
Prevencija
• Primarna prevencija
• Edukacija lekara PZZ za rano prepoznavanje
zapaljenskih reumatskih bolesti i upudivanje
bez odlaganja reumatologu u regionalni
centar, ambulantu za “Rani artritis”
• Edukacija bolesnika i građana za očuvanje i
unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti.
Prevencija
• Primarna prevencija
• 6.4 Saradnja između Udruženja reumatologa
Srbije (UReS), lekara PZZ, ostalih zdravstvenih
profesionalaca i Udruženja obolelih od
reumatskih bolesti RS(ORS) u cilju sprovođenja
primarnre prevencije od RMD (otkrivanje i
eliminacija faktora rizika za RMD) i podizanje
svesti građana o RMD.
• Edukacija odraslih građana i dece za primarnu
prevenciju RMD kroz promenu životnog stila
(pravilna ishrana, fizička aktivnost,
antistresogeno ponašanje, izbegavanje pušenja
cigareta i prekomernog korišdenja alkohola...)
Prevencija
• Sekundarna prevencija:
• Najbolja sekundarna prevencija je rana dijagnoza
degenerativnih i rano prepoznavanje zapaljenskih
RMD (anamneza, inspekcija, objektivni prekled,
laboratorijska, UZ i Rtg dijagnostika), lečenje na
nivou PZZ i blagovremeno upudivanje na
sekundarni i tercijerni nivo ZZ bolesnika kojima je
to potrebno.
Prevencija
• Zadaci izabranog lekara u PZZ
• Edukacija bolesnika u cilju povedanja znanja, bolje
komunikacije, aktivnog uključivanja u svoje lečenje
(bolesnik partner)
• Saradnja sa edukovanim članovima ORS-a kako bi širilii
znanje ostalim članovima ORS-a i građanima i podsticali
aktivnu ulogu bolesnika u svom lečenju, samozaštiti i
resocijalizaciji i na taj način smanjili pritisak na
reumatologe i lekare PZZ.
• Edukacija reumatologa od strane pacijenata (dvosmerni
protok informacija od reumatologa prema bolesniku sa
RMD i od bolesnika sa RMD prema reumatologu)
• Organizovanje zajedničkog kongresa UReS-a i ORS-a
• Da reumatolozi, fizijatri, lekari PZZ i ostali zdravstveni
profesionalci ohrabre sto više bolesnika da postanu
članovi ORS-a
Prevencija
• Tercijerna prevencija (edukacija bolesnika o
značaju):
• Fizikalne medicina i rehabilitacije na nivou PZZ
i kontinuiranog sprovođenja naučenih vežbi u
kudnim uslovima
• Banjskog lečenja i rehabilitacije
• Ortopedske hirurgije u cilju korekcije
deformiteta i poboljšanja kvaliteta života.
Ishranu i životne navike
• Pravilna ishrana podrazumeva korišdenje
raznovrsne hrane (Mediteranska ishrana sa
što više voda i povrda i omega-3
polunezasidenih masnih kiselina) i usklađen
unos hrane sa fizičkom aktivnošdu
• Izbegavanje pušenja duvana
• Odmereno korišdenje alkohola
• Izbegavanje stresa i antistresogeno
ponašanje
Fizička aktivnost
• Fizička aktivnost (FA) je veoma značajna za očuvanje, unapređenje
zdravlja i prevenciju bolesti.
• Ni jedan lek ne može zameniti FA,
• FA treba pravilno individualno dozirati (tokom aerobnih vežbi dolazi do
ubrzanog rada srca. Maksimalno dopuštena srčana frekvenca pri FA
izračunava se po formuli Max f. 220 - bolesnikove godine.
• Počinje se sa 65% intenziteta izračunate preporučene FA, pa se
postepeno povedava intenzitet, dužina trajanja i učestalost FA.
• Utreniravanje kod zdravih ljudi traje 10 dana, kod obolelih od RMD
sporije.
• Pored lekova koji se moraju uredno uzimati, veoma je važno održati
zglobove u normalnom položaju, izbalansirati FA i obavljati odgovarajude
vežbe koje de održati pokretljivost zglobova i snagu mišida.
• Umerena FA pomaže u smanjivanju zamora, jača mišide i kosti, poboljšava
fleksibilnost zglobova i izdržljivost i poboljšava stanje opšteg zdravlja.
Rana dijagnoza
• Pažlјivo uzetom anamnezom izabrani lekar PZZ
dobija podatke o starosti, polu, vrsti zanimanja;
glavnim tegobama: bolu (lokalizacija, način
nastanka, kvalitet, trajanje, širenje, reakcija na
lekove), otoku (topao, hladan, mekan, tvrd),
poremedenoj funkciji zgloba (otežana, smanjena,
povedana pokretlјivost samog zgloba ili su
promene u tetivnim i ligamentnim pripojima,
mišidima, ili postoji paravertebralni spazam mišida
-SPVM). Bolesnika treba pitati kada i kako je
počela bolest. Dobro uzeta amnamneza je bar
50% dijagnoze.
• Fizički pregled
Sastoji se iz inspekcije (utisak teškog ili lakog
bolesnika, držanje tela, prisustvo asimetrije
i/ili deformiteta, pokretlјivost, promene na
koži), palpacije (osetlјivost zgloba,
konzistencija otoka, toplota, spazam mišida,
hipotrofija), perkusije (promene u kostima ili
kičmenim pršlјenovima - infekcija, malignitet),
ispitivanje pokretlјivosti perifernih zglobova i
kičmenog stuba (vratne i slabinske kičme);
osnovnog neurološkog pregleda, pre svega
reflekse na gornjim i donjim ekstremitetima,
Lazarevidev znak.
• Fizikalni ptegled
Ukoliko na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda
postavimo dijagnozu (trebalo bi u 80%)
predložidemo terapiju.
U akutnoj fazi bola predlaže se mirovanje,
analgetici i/ili, NAIL u odgovarajudoj pojedinačnoj,
dnevnoj dozi, dužini lečenja, pp miorelaksansi.
Kod velikog broja bolesnika ove mere de biti
dovoljne da se tegobe povuku.
Ovde je uloga izabranog lekara opšte medicine od
neprocenjivog značaja, jer on ima uvid u ukupno
zdravstveno stanje bolesnika i celokupnu terapiju,
poznaje porodične odnose i uslove na radnom
mestu bolesnika.
• Ukoliko nema pobolјšanja tegoba, izabrani lekar PZZ de
uraditi dodatnu dijagnostiku na nivou DZ: laboratorijske
analize (SE, CRP, KKS, transaminaze, fibrinogen,
kreatinin, urin, alkalna fosfataza) i radiografiju obolelog
dela skeleta, pp dr de uputiti bolesnika neurologu,
fizijatru u DZ, a po potrebi i na magnentu rezonanciju.
Sa navedenim procedurama ne treba odugovlačiti u
cilјu što ranijeg postavlјanja dijagnoze i adekvatnog
lečenja (nekad hirurškog) i prevencije komplikacija.
• Ukoliko je izabrani lekar PZZ iscrpeo sve navedene
procedure, a dijagnoza nije postavlјena bolesnika mora
uputiti na konsultaciju specijalisti reumatologu,
fizijatru, neurohirurgu ili ortopedu u zavisnosti od
kliničke slike.
• Dalјe lečenje izabrani lekar PZZ sprovodide
kontinuirano vodedi bolesnika kroz zdravstveni sistem
uz konsultaciju sa navedenim specijalistima.
• Kada je potrebno bolesnika odmah uputiti
specijalistima u PZZ ili na viši nivo:
• Neurološki ispadi – neurologu, fizijatru u DZ
• Bol i parestezije u perinealnoj regiji, bol ili teškoće
u toku mokrenja ili u toku crevnog pražnjenja neurohirurgu
• Neobično jak bol koji se ne smanjuje posle
nekoliko nedelja lečenja –dodatna dijagnostika
• Bol koji se ne smiruje pri ležanju (noćni bol) –
dodatna dijagnostika
• Jak bol koji se javio pri padu ili težoj povredi - RTG
• Opšte loše stanje, povišena telesna temperatura,
gubitak u telesnoj težini –dodatna dijagnostika
(suspp., osteomijelitis, metastatski Tu ili TBC
koštano zglobnog sistema).
Medikamentozno lečenje
• Na nivou PZZ sprovode se svi oblici prevencije,
rana dijagnoza i lečenje obolelih od RMD
• Lekar PZZ (opšte medicine) sprovodi lečenje
analgeticima (Paracetamol, analozi kodeina) i/ili
NSAIL, opioidnim analgeticima (Tramadol) per os,
parenteralno, lokalno; a reumatolog u terapiju po
potrebi uvodi kortikosteroide, nebiološke lekove
koji menjaju tok bolesti (LMTB), biološke lekove.
• Uz reumatologa, lekar opšte medicine ima važnu
ulogu u pradenju efikasnosti, podnošljivosti i
bezbednosti uvedene antireumatske terapije.
Medikamentozno lečenje
• Sprovodi kliničko pradenje bolesnika kako bi na vreme
uočio neželjene reakcije i prati laboratorijske nalaze koji
mogu ukazati na neželjene efekte ordinirane terapije ili
pogoršanje bolesti.
• Lekar opšte medicine može prema potrebi promeniti
terapiju NSAIL, dok se ostala medikamentna terapija
može privremeno obustaviti u slučaju zapaženih
neželjenih reakcija, a menjati samo uz konsultaciju
reumatologa.
• Osim aktivnog učešda u pradenju bolesnika, lekar opšte
medicine koordinira rad velikog broja specijalista i brine
o mogudoj interakciji lekova kod bolesnika sa
istovremenim prisustnim drugim hroničnim bolestima.
Šid Kuda Save Šumanovida
Nemedikamentozno lečenje
• Upudivanje na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
1-2 puta godišnje, upudivanje na produženo
lečenje i rehabilitaciju u banjama, upudivanje
ortopedu, na konsultativne preglede kod drugih
specijalista (gastroenterolog, kardiolog, nefrolog,
hematolog...).
• Saveti za pravilnu ishranu, izbegavanje pušenja
cigareta i prekomerno korišdenje alkohola,
svakodnevno individualno prilagođeno bavljenje
fizičkom aktivnošdu.
Komorbiditet
•
•
•
•
•
•
•
Infekcije
Gastrointestinalne komplikacije
Kardiovaskularne komplikacije
CVI komplikacije
Bubrežne komplikacije
Druge autoimune bolesti
Sistematski ptegled bar jednom u dve godine
• Nemedikamentna terapija u kombinaciji sa
medikamentnom povoljno utiče na aktivnost
bolesti, funkcionalno stanje i kvalitet života
bolesnika.
• Saradnja sa lokalnom zajednicom lekara PZZ i
ORS-a u cilju unapređenja zdravlja, prevencije
bolesti i lečenja obolelih od RMD.
Download

Uloga izabranog lekara u prevenciji i lečenju reumatskih