3
Ovogodišnji niz priredbi Lingvistički dani
“Sarvaš Gabor” je zainteresovane očekivao sa
raznovrsnim programima, u okviru kojih su
organizatori pored tradicionalnih priredbi,
ponudili i bogati prateći program, među ostalim promociju knjige, otvaranje izložbe i
pozorišnu predstavu.
Dana 10. oktobra je
uz veliko interesovanje,
u svečanoj sali SO Ada
promovisana
knjiga
pod naslovom Čuvar
na straži (Őrző a strázsán), o čijoj objavi se
povodom sedamdesetog rođendana dr Šandora Hodija pobrinulo
Društvo za strateško
istraživanje „Sečenji
Ištvan”.
U Adi su 25. oktobra
svečano obeležili 30.
godišnjicu
osnivanja
Opštinskog centra za
socijalni rad. Prisutnima je prezentovan i
kratak rezime istorije
Centra, iz kojeg smo
saznali da je Centar od
strane SO Ada osnovan 1. januara 1983.
godine.
Oktobar je mesec
borbe protiv raka dojke.
Rukovodstvo Udruženja
za borbu protiv raka
opštine Ada je vođeno
idejom ove globalne
saradnje odlučilo, da
svoje dosadašnje programe proširi, i da se sa
još aktivnijim učešćem
uhvati u koštac sa
ovom ubitačnom bolešću.
Dom za stare iz Mola
dugi niz godina uspešno
organizuje niz priredbi
pod nazivom „Sunčana
jesen”. Ove godine su
aktivnosti počele već
krajem septembra a
zanimacije su potrajale sve do početka
novembra. Programi
su delom namenjeni
za stanare institucije,
a delom za stanovnike
opštine.
Štapovi postavljeni
u smeru
Svetski dan vida se od 2000. obeležava svake godine drugog četvrtka
u oktobru, i ove godine su nekoliko dana bili u centru pažnje problem
i
u vezi sa oštećenim vidom, međutim kako su se svakodnevnice nastavile naša pažnja se usresredila na druge probleme. Statistički podaci,
koji su objavljeni povodom Svetskog dana vida su prilično šokantn
i,
jer prema informacijama koje sadrže, na svetu svakih 5 minuta jedna
odrasla osoba oslepi, a svakog minuta jedno dete, usled čega će u ovom
tempu do 2020. godine broj slepi na svetu dostići i do 75 miliona ljudi.
U vezi ovog globalnog problema bilo bi interesantno zamisliti se i
o tome, koliki je broj onih ljudi, koji se ne smatraju slepim ili slabovidim u pravom smislu reči, nego su u jednom sasvim drugom prostijem
smislu slepi. Sa pravom se postavlja pitanje, u kojoj boji bi trebalo
da
nama, zdravim osobama, daju štap u ruke, koji ne želimo ništa da
vidimo od toga što se oko nas dešava, ne želimo da primetimo, shvatim
o
i sa time se podrazumeva da ni menjamo ništa, što stoji u suprotno
sti,
istina sa sve relativnijim normalnim životom, moralom , pogledom
na
svet?
Povodom Svetskog dana oktobar mnogi nazivaju mesecom vida i
kao takav, možda je baš ovo najbolja prilika da malo pogledamo oko
sebe, jer mađarski jezik (kao i srpski), kao i u mnogim drugim stvarima u izražavanju vida raspolaže bogatim fondom izraza. Dovoljno
je
misliti samo na dvojnost reči, vidi i gleda, koji se koriste uglavnom kao
sinonimi, ali kad se dublje pogleda ipak je ogromna razlika između
značenja ova dva izraza. A ovu stvar možemo čak i da uvećamo,
jer
ako su na primer naša viđenja tačna, možemo da ugledamo i stvari
koje se ne dešavaju pred nama, zahvaljujući čemu neko ili nešto lako
može postati providno.
Ali zašto ne želimo da u stvarnosti vidimo stvari koje nas okružuju?
Jer naš interes to iziskuje? Da li i viđenje stvari određuje ispreplitanost
interesa? Ali gde nestaje osećaj realnosti? Da li naše čulo vida nije
u
stanju ili ne želi pokazati stvarnost? A tu se vraćamo na odnos viđenja
i gledanja. Gledamo, ali ne vidimo. Jer ne želimo da vidimo. Ne želimo
da vidimo, da prepoznamo stvari koje se oko nas dešavaju. Ovako
je
lakše. Ili barem bez problema. Čak štaviše, možda i lagodnije.
Dete , za razliku od mnogih sisara, koji se rađaju zatvorenih očiju,
rađa se otvorenih očiju. Ali oči se ponekad zatvaraju i mimo volje. Naravno ne samo kada to fiziologija zahteva, kada spavamo ili trepćem
o,
nego i tada kada bi trebali da vidimo nešto, a ne samo da gledamo
,
nego da vidimo, i primetimo neke stvari . Prema naučnim definacijama promene koje se u vremenu i prostoru odigravaju u spoljnom svetu
registruje i vizira kortikalni deo mozga, i pošto je direktno povezan
sa
delom koji odgovara za pokrete, sposobni smo na reakciju na osnovu
vida, to jest na reakciju na osnovu čula. Pitanje je samo, da li taj vid,
odnosno sposobnost na reakciju želimo da koristimo ili ne, tojest da
li
želimo hodati svetom otvorenih očiju, ili umesto toga, jeste samo simbolično, želimo da koračamo kroz svakodnevnicu sa štapovima postavljenih u smeru, koji su nam drugi nametnuli.
Endre Mariaš
VODIČ KROZ OPŠTINU – Osnivač: Lokalna Samouprava
Opštine Ade. Izdaje: Biblioteka Sarvaš Gabor. Glavni i odgovorni
urednik: Aron Čonka direktor. Saradnici: Andraš Horvat,
Gabor Husak, Daniel Madaras, Endre Mariaš, Tamara Nađbali,
Žofia Pal, Aleksandra Popov, Robert Žoldoš. Lektor: Katalin
Kavai Muči. Grafički saradnik: Tibor Balint. Adresa redakcije:
Biblioteka Sarvaš Gabor, Trg Oslobođenja 3/A, 24430 Ada.
Broj telefona biblioteke: 024/851-115. Broj telefona direktora:
024/851-615. E-mail adresa: [email protected],
[email protected]
4
Maternji jezik kao vrednost
Intervju sa dr. Evom Hodi, predsednicom Društva za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”
S
vakog oktobra se na Adu fokusira pažnja negovaoca mađarskog jezika, kako
onih sa ove tako i onih sa druge strane granice: Lingvistički dani “Sarvaš
Gabor” su vrhunac jeseni za đake, nastavnike, lingviste i organizatore, koji
sada već dve decenije organizuje Društvo za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”. U
vezi ovogodišnje manifestacije o značaju negovanja jezika, dvadeseto-godišnjem
jubileju, kao i o daljim planovima razgovarali smo sa dr. Evom Hodi, predsednicom Društva za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”.
 S kojim ciljem je stvorena, prvi put organizovana manifestacija Lingvistički dani
“Sarvaš Gabor”?
– Pre svega želela bih da preciziram. U poslednje dve decenije se organizacija Lingvističkih dana
“Sarvaš Gabor” stvarno vezuje za ime Društva za
mađarski jezik “Sarvaš Gabor”, ali sama manifestacija ima 43-godišnju istoriju. Lingvistički dani
su prvi put organizovani 1970. godine. Zato se s
pravom smatra jednom od priredbi sa najvećom
tradicijom vojvođanskih mađara. Ideja Lingvističkih dana – prema usmenom svedočenju – se
vezuje za ime gospodina Vincea Gerea sveštenika
iz Ade, koji je već početkom 1968. godine skrenuo
pažnju na Gabora Sarvaša, na istaknutog mađarskog lingvistu, koji je 1832. godine rođen u Adi.
Kao rezultat toga Janoš Urban pisac, rodom iz Ade
se sa podneskom obratio čelnicima opštine, navodeći da je veoma malo takvih naselja u Bačkoj, kao
Ada gde se rodio tako visoko cenjen naučnik kao
Gabor Sarvaš, i ako radi očuvanja, unapređenja
našeg maternjeg jezika organizujemo Lingvističku nedelju time ćemo pratiti njegov put. U ovom
podnesku je predložio da se u spomen na Gabora
Sarvaša podigne bista, a koja je 1972. godine i otkrivena, a na koju od tada svake godine polažemo
venac. Prema prvim zamislima manifestacija je
organizovana svake druge godine, u pripremi su
učestvovale društvene-političke organizacije iz
opštine i pokrajine, kao i predstavnici Udruženja
za jezik vojvođanskih mađara, Filozofskog fakulteta, kao i Instituta za hungarologiju.
 Po vašem viđenju, koje promene je prošla
ova priredba?
– Osvrćući se na 43-godišnju istoriju Lingvističkih dana svedoci smo velikih promena. Značajna
je razlika između prvog i drugog dvadeseto-leća
priredbe. Priredba je sedamdesetih godina krenula, kao masovna, spektakularna manifestacija,
ali su se 1976. godine počeli javljati ozbiljni problemi. Zabranili su nastup dva izvođača, a potom
su 1981. godine zabranili celu manifestaciju, organizatori su pozvani na odgovornost, dobili su
ukore i partijske kazne. U osamdesetim godinama
priredba se suočila sa kriznim godinama, postalo
je pitanje da li će uopšte opstati. Ada, rodni grad
Gabora Sarvaša je izgubila na značaju, na raznim
mestima u različitim terminima su organizovani
neki programi, a na ovim priredbama su ime Gabora Sarvaša nosili samo u obliku natpisa, poseta se smanjila, i ove priredbe nisu mogle postati
praznik mađarskog jezika. Početkom devedesetih
godina priredba je vraćena u Adu, u čemu je veliku ulogu odigrala i promena u društveno-političkim odnosima. Od 1993. godine organizaciju
Lingvističkih dana je na sebe preuzelo Društvo za
mađarski jezik“Sarvaš Gabor”, i to za razliku od
prethodne prakse, držeći se dosledno toga, da se
radi kontinuirane nege jezika događaj organizuje
svake godine. Veoma nam je drago da smo od početka 90-ih godina, čak i u najtežim okolnostima
svake godine uspeli da organizujemo Lingvističke
dane. Pred naš organizacioni rad za ovo vreme
niko nije stavljao prepreke, svake godine smo
uspeli da sprovedemo svoje planirane programe,
jedino - i to je veoma ozbiljan problem – su finansije donekle ograničavale naše ideje. Što se tiče sadržajnih promena, u zadnjih dvadeset godina niz
programa smo proširili sa takmičenjem iz jezičke
umetnosti za srednjoškolce, kao i sa organizacijom jezičke igre na opštinskom nivou za učenike
4. razreda osnovne škole. Želim da napomenem
i literarne konkurse, koje svake godine raspisujemo za učenike osnovne i srednje škole, kao i za
odrasle. Želela bih takođe da skrenem pažnju i na
promenu imidža naučnih konferencija. Za razliku od prakse iz prethodnih godina na naučnim
konferencijama nije stavljen u prvi plan istraživanje i borba protiv konkretnih jezičkih grešaka,
nego se bavimo sa mnogo opštijim lingvističkim
pitanjima, kojima pristup i istraživanje ne omogućuje samo jezička nauka, nego ponekad i druge
nauke, na primer. psihologija, pravo, istorija itd.
Za primer da napomenem temu ovogodišnjeg
skupa „Misli i jezik“, prošlogodišnjeg „Razumevanje govora i teksta“, pretprošlogodišnjeg „Prava i
mogućnosti koriščenja jezika“. Ove teme nisu namenjene samo za publiku, koja je osetljiva prema
pitanjima jezika, nego i za one koji su zainteresovani za druga pitanja. Materijale sa naših naučnih skupova smo objavili u više od dvadeset naših
publikacija.
 Takmičenje, koje je organizovano za
učenike osnovne i srednje škole, kako podstiče
đake na negovanje jezika, na pravilan i raznovrstan govor?
– Sa aspekta rada negovanja jezika pored kontinuiteta, ozbiljnu ulogu imaju i masovni pokreti,
kojima se deca pridružuju u što mlađem dobu.
Zato svake godine obljavljujemo jezička takmičenja za razne starosne grupe mladih. Najbolje je,
kada je to kod mlađeg uzrasta u formi igre, naime tako, sakrivene mogućnosti, lepota i bogatstvo
jezika ne dotiče ih kao provera, nego im privlači
pažnju kroz razigranost i radost. Srednjoškolci sa
tekstovima koji sami biraju i sami se trude na prikazivanje pravilnog i raznolikog govora, za šta na
našim takmičenjima dobijaju značajnu pomoć, a
želimo da im pomognemo i u tome, da i na osnovu obaveznog teksta slobodno, bez grča i pravilno
prenesu svoje misli publici – ne samo na Lingvističkim danima, nego i kasnije u raznim životnim
situacijama.
 Društvo za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”
ove godine slavi dvadeseto-godišnjicu postojanja. Čime slavite ovaj jubilej?
Dr Eva Hodi
– Dvadeseto-godišnjicu postojanja želimo
učiniti nezaboravnim sa svečanim programom.
U okviru programa predavanje će održati gospodin Geza Balaž nastavnik iz Budimpešte, Irena
Lanc sa novosadskog Filozofskog fakulteta, Jene
Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih
Mađara, kao i ja sama, kao predsednica Društva
za mađarski jezik “Sarvaš Gabor” želim da rezimiram dvodecenijsku delatnost našeg udruženja.
U drugom delu programa želimo da saslušamo muzičko-literarni sastav od dela pesnika Ferenca Fehera vojvođanskog mađara.
 Prema vašoj proceni, koji su najistaknutiji rezultati rada udruženja u oblasti negovanja našeg maternjeg jezika?
– Mislim, da je zahvaljujući radu našeg udruženja priredba Lingvistički dani “Sarvaš Gabor”
postala jedna od onih velikih vojvođanskih manifestacija, koja je veoma značajna ne samo u našem neposrednom okruženju, ne samo u Vojvodini, već i van granica naše zemlje. Osećam da smo
sa našom delatnošću uspeli ojačati svest značaja
korišćenja maternjeg jezika u krugu vojvođanskih mađara, koji žive u manjinskom okruženju.
I tu nije reč samo o pravilnom korišćenju jezika,
nego i o ojačanju gledišta na maternji jezik kao
vrednost – maternji jezik, kao nosioc nacionalne
kulture. Što se konkretnih rezultata tiče, smatramo velikim rezultatom 22 naše publikacije, u
kojima objavljujemo pisana dokumenta Lingvističkih dana “Sarvaš Gabor” iz aktuelne godine.
2006. godine je SO Ada dodelila medalju Društvu
za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”. Veoma nas raduje da sam u ime udruženja 2011. godine mogla da preuzmem medalju „Teleki Pal“ Fondacije
„Betlen Gabor“ u Budimpešti, kao priznanje za
dvodecenijski primeran rad i javni nastup u nadzoru, obrazovanju i zaštiti kulture vojvođanskih
mađara i mađarskog jezika.
 Koji su bliži i dalji planovi udruženja?
– Naša delatnost se odnosi na sve segmente
mađarskog jezika i kulture, radilo se o naučnoj
konferenciji, jezičkom konkursu, dečjem nadmetanju, o objavi knjige, literarnom skupu, ili o
Lingvističkim danima, prekograničnoj priredbi,
velikih srazmera itd. Sa aspekta opstanka naše
5
opštine, pitanje od osnovnog značaja je negovanje nacionalnog jezika i nacionalne kulture.
Maternji jezik je najličnije svojstvo čoveka i bavljenje maternjim jezikom je sa aspekta opstanka
zadatak od izuzetnog značaja. I dalje želimo da se
bavimo ovim – i najviše nas to interesuje. Što se
tiče konkretnih planova, dugo godina radim na
formiranju jezičkog instituta ili jezičke kancelarije, što bi profesionalizovalo bavljenje maternjim
jezikom. Prema mom mišljenju, za to postoji velika potreba, prvenstveno radi brzog i efikasnog
rešavanja konkretnih jezičkih pitanja koja se
javljaju u našem okruženju. A na zadnjoj sednici
rukovodstva smo odlučili da se obratimo nadležnim službenim organima i zatražimo akreditaciju Lingvističkih dana “Sarvaš Gabor”.
^
Zofija Pal
U začaranom krugu negovanja jezika
U Adi je u periodu od 10. do 12. oktobra održana manifestacija Lingvistički dani “Sarvaš Gabor”
O
vogodišnji niz priredbi Lingvistički dani “Sarvaš
Gabor” je zainteresovane očekivao sa raznovrsnim
programima, u okviru kojih su organizatori pored
tradicionalnih priredbi, kao što su takmičenje iz jezičke
umetnosti za srednjoškolce, jezičke igre za učenike osnovne škole ili naučna konferencija, ponudili i bogati prateći
program, među ostalim promociju knjige, otvaranje izložbe i pozorišnu predstavu.
Ovogodišnji niz priredbi Lingvistički dani “Sarvaš Gabor” je u četvrtak, 10.
oktobra, u svečanoj sali SO počeo takmičenjem iz jezičke umetnosti za srednjoškolce. Nadmetanje je otvoreno gitarskom produkcijom učenika Tehičke
škole Ada, Zoltana Ambruša, nakon čega je prisutne pozdravila zamenica
predsednika opštine, Monika Urban. U svom pozdravnom govoru je predsednica organizacione komisije Lingvističkih dana “Sarvaš Gabor, dr Eva Hodi,
skrenula pažnju na važnost pravilnog i lepog govora, i čistog izražavanja.
Na ovogodišnjem takmičenju je učestvovalo ukupno 20 učenika, iz 12
srednjih škola i 2 kulturna udruženja iz 5 opština, koji su u prvom delu nadmetanja prikazali unapred pripremljene, slobodno odabrane tekstove. A u
drugom delu su i ovoga puta imali zadatak da interpretiraju tekst, dobijen na
licu mesta. Ove godine je izbor organizatora pao na tekst Elemera Hankiša
pod naslovom O mobilnom telefonu. Žiri u sastavu Agneš Rafai, saradnica
Kulturnog saveza vojvođanskih mađara, dr Laslo Molnar Čikoš, profesor na
Katedri za mađarski jezik i književnost novosadskog Filozofskog fakulteta i
mgr Jene Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara je prvu
nagradu dodelio učeniku subotičke Gimnazije za talentovane učenike „ Kostolanji Deže”, Davidu Bubošu iz Subotice. Drugo mesto je zaslužila učenica senćanske Gimnazije za talentovane učenike „Boljai”, Aleksandra Apro, a treće
Doroća Antoci, takođe iz senćanske Gimnazije za talentovane učenike „Boljai”.
Posebnu nagradu Društva za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”, je dobio učenik
čokanske Hemijsko-prehrambene srednje škole, Daniel Pastor, posebnu nagradu Društva za strateško istraživanje „Sečenji Ištvan” su zaslužili učenik senćanske gimnazije Ferenc Kalai i učenik subotičke Medicinske srednje škole, Atila Sabo. Nakon takmičenja održano je objavljivanje rezultata jezičkog
konkursa Društva za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”. Od pristiglih radova je
žiri u sastavu dr Laslo Molnar Čikoš, profesor, Ilona Sabo Sabadoš, nastavnica mađarskog jezika i dr Eva Hodi, predsednica Društva za mađarski jezik
“Sarvaš Gabor”, u kategoriji za osnovce nagradila Kristinu Nađ Abonji, a
Nikoleti Cvitko je dodelila pohvalnicu. U kategoriji srednjoškolaca žiri ove godine nije delio nagrade, dok je u kategoriji studenata i odraslih prvu nagradu
osvojila Kristina Kordovan iz Sente, a posebnu nagradu za svoj rad je dobila
Natalija Kurnjak iz Malog Iđoša.
U svečanoj sali SO Ada, u četvrtak uveče je uz veliko interesovanje promovisana knjiga pod naslovom Čuvar na straži (Őrző a strázsán), o čijoj objavi se
povodom sedamdesetog rođendana dr Šandora Hodija pobrinulo Društvo za
strateško istraživanje „Sečenji Ištvan”.
Drugog dana niza priredbi Lingvistički dani “Sarvaš Gabor” u petak, 11.
oktobra je održana jezička igra za učenike 4. i 7. razreda osnovne škole, koja
je organizovana u Osnovnoj školi „Čeh Karolj“, odnosno u pozorišnoj sali u
Adi. U takmičenju za učenike 4. razreda je učestvovalo 15 đaka iz Ade i Mola.
Igru je vodio profesor, dr Laslo Molnar Čikoš. Prvo mesto je osvojila Žanet
Kočiš (O.Š. „Čeh Karolj” Ada), drugo mesto Agneš Gordoš (O.Š. „Čeh Karolj”
Ada), treće mesto Babet Onjecki (O.Š. „Čeh Karolj” Ada). Pohvalnicu su dobili
dve učenice ađanske škole, Odet Bognar i Viola Vamoš. U takmičenju za učenike 7. razreda je ukupno učestvovalo 42 đaka iz 21 škole i jednog kulturnog
udruženja iz Vojvodine, Budakalasa (Mađarska) i Budimpešte. Iz pismenog
polufinala, koji je održan u osnovnoj školi u usmeno finale se kvalifikovalo
15 najuspešnijih takmičara, koje je održano u pozorišnoj sali u Adi uz ruko-
vodstvo nastavnika mađarskog jezika, Engelberta Sič Budaija. Na takmičenju je pobedila Imola Kalman („Csiki-hegyek iskola”, Budimpešta), drugo
mesto Ana Ago (Škola „11. november”, Senta), treće mesto Gergej Jakuš
(Škola „Servo Mihalj”, Padej). Posebnu nagradu Biblioteke „Sarvaš Gabor” je
zaslužila Noemi Kučera (Škola „Jovan Jovanović Zmaj”, Subotica), posebnu
nagradu Društva za mađarski jezik “Sarvaš Gabor” dobila je Borbala Mačo
(„Kalászsuli”, Budakalas).
U okviru niza priredbi publika je u petak uveče imala priliku da u pozorišnoj sali pogleda predstavu pod nazivom Sedam dana Simeona u izvedbi
Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta.
Završni dan niza priredbi Lingvistički dani “Sarvaš Gabor” je shodno
tradiciji započet polaganjem venca na bistu Gabora Sarvaša, gde je svečani
govor održao mgr Jene Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, u kojem je naveo najznačajnije momente životnog dela Gabora Sarvaša,
a govorio je i o uticaju na potomstvo rada poznatog lingviste. Potom prigodne recitacije Viktora Čuvika I Vanje Privanović kod biste Gabora Sarvaša
vence su postavili: u ime Lokalne samouprave predsednik SO, Atila Buču i
zamenica predsednika opštine, Monika Urban, u ime Društva za mađarski
jezik “Sarvaš Gabor”, dr Eva Hodi, Eva Lakatoš i Ilona Sabo Sabadoš, u ime
Biblioteke “Sarvaš Gabor” Aron Čonka i Adrijana Vismeg, u ime lingvista iz
mađarske i van mađarske dr Geza Balaž i dr Nora Kugler; u ime Lokalne
samouprave Ujbuda Kristina Farkaš i Katalin Serman; a u ime OŠ „Kalas” iz
Budakalasa Jožef Velđeš i Aniko Sabo.
Nakon polaganja venca je u izložbenoj sali Biblioteke “Sarvaš Gabor”
otvorena izložba pod nazivom Naši krstovi, poznate umetnice Marte Kiš Buterer , rodom iz Kikinde, koja trenutno živi u Novom Sadu. Izložbu je otvorila
Valerija Barna Koloži vajarka iz Ade, a potom je svečanoj sali SO održana
ovogodišnja naučna konferencija lingvističkih dana pod nazivom Misli i jezik.
Kod izbora teme je i ove godine organizatore vodio princip da se odabere
tema koja privlači veliku zainteresovanost, istovremeno povezanosti između
misli i jezika se može pristupiti sa aspekta više naučnih oblasti, naglasila je u
pozdravnom govoru predsednica Društva za mađarski jezik “Sarvaš Gabor”,
dr Eva Hodi, i dodala, baš zato je centralna tema naučne konferencija popratila celi niz priredbe. U nastavku naučne konferencije predavanja su održali
dr Šandor Hodi - Moć misli, dr. Geza Balaž - Misli, identitet, jezik, dr Irena
Lanc - Pitanja o odnosu jezika i misli, dr Nora Kugler – Da li je samovoljan
jezički izraz, a ako nije , zašto?, dr Bela Koloži - Organsko i instrumentalno
razmišljanje i jezik.
Andraš Horvat
6
Čuvar na straži
U svečanim okvirima je promovisano izdanje,
koje je objavljeno povodom sedamdesetog rođendana dr Šandora Hodija
D
ana 10. oktobra je uz veliko interesovanje, u svečanoj sali SO Ada, u okviru
serije priredbi Lingvističkih dana „Sarvaš Gabor” promovisana knjiga pod
naslovom Čuvar na straži (Őrző a strázsán), o čijoj objavi se povodom sedamdesetog rođendana dr Šandora Hodija pobrinulo Društvo za strateško istraživanje „Sečenji Ištvan”. U knjizi se u svojstvu autora pojavljuje oko 50 poznatih
javnih ličnosti iz Vojvodine i Mađarske, koji su u proteklim decenijama imali važnu ulogu u životu poznatog psihologa. U vezi jubilarnog izdanja smo razgovarali
sa dr Šandorom Hodijem.
 Kakav je osećaj držati u ruci ovo izdanje, koje je obelodanjeno povodom Vašeg
sedamdesetog rođendana?
–Emotivno sam veoma dodirnut, ali ne
samo sa promocijom, na kojoj se pojavilo i
mnoštvo takvih ličnosti, koji su odigrali važnu
ulogu u mom životu, nego i samom knjigom,
sa njenim sadržajem, što za mene ne znači
samo osvrt na prošle godine, decenije, nego u
jednom pozitivnom smislu prikazuje moj život iz drugog ugla gledišta, naime svaki čovek
iz drugačijeg aspekta posmatra moje životno
delo, ovo mi znači potvrđivanje i ujedno mi
daje uporište, za to sa kojim pitanjima treba
još dublje još posvećenije da se bavim. Ujedno
sam emotivno veoma dodirnut, naime prisutni, ali najverovatnije ne samo oni, nego i cela
zajednica vojvođanskih mađara preživljava
otprilike iste probleme, traži odgovore na ista
pitanja, na koje i ja. Baš zbog toga je na promociji knjige bilo prisutno zajedničko razmišljanje, koje je za mene značilo takav doživljaj
zajedništva, koji mislim da će godinama, šta
više decenijama da mi daje snagu za dalji rad.
 Kakva slika se pojavljuje o vama u
ogledalu koje ova knjiga stavlja ispred vas?
– Kada sam kao psiholog 40 godina odradio
u ordinaciji, razgovori su pre ili kasnije uvek
stigli do te tačke kada je osoba koja mi se obratila za savet rekla, da želi da mi saopšti jednu
jako poverljivu stvar, koja joj je pomalo nezgodna i neprijatna. Sve ovo naglašavam zato,
Dr Šandor Hodi
jer praktično svaki čovek istu stvar smatra
ličnim, poverljivim i teškim pitanjem, koje jedan stručnjak, tamo u ordinaciji dnevno čuje
deset, dvadeset puta. Baš zbog toga je za mene
bilo jako oduševljavajuće, da sam iskusio, da
ista pitanja, sa kojima sam se godinama ili decenijama bavio, sa kojima sam se nosio u sebi,
ili o kojima sam govorio, držao predavanja, o
kojima sam pisao, koliko dodiruju i zanimaju i druge. U stvari ovo mi potvđuje smisao
mog rada, a i radost zajedničkog razmišljanja.
Naime da bi čovek usmeno izneo ili napisao
stvari koje smatra važnim potrebna je i jedna
zajednica, koja govori istim jezikom, koja proživljava istu kulturu, i koja ima istu sudbinu.
Publikacija pod naslovom Čuvar na straži uveliko prelazi okvire spomen knjige,
naime u svojstvu autora se pojavljuje skoro 50 poznatih javnih ličnosti iz Vojvodine i Mađarske, koji su u proteklim decenijama imali važnu ulogu u životu dr.
Šandora Hodija, naglasila je u svom uvodnom govoru na promociji knjige autorka dela, dr Eva Hodi, koja je iznela, da je od tekstova koji su stizali od zamoljenih
autora postepeno iznikla ona u svojoj višeslojnosti jedinstvena slika, koju publikacija
ocrtava o dr Šandoru Hodiju i njegovom radu. Iznela je da je u skladu sa koncepcijom
knjige dospele tekstove razvrstala u dve veće grupe, u prvu su stavljeni tekstovi ličnog
karaktera, a u drugom pod naslovom Eseji, studije su duži sastavi, ali u knjizi se pored
ovoga nalazi i intervju sa dr Šandorom Hodijem.
Nakon uvoda urednice izdanja o svojoj vezi sa dr Šandom Hodijem prvo je govorio
Janoš Kiralj, a potom dr Ferenc Žoldoš i dr Laslo Molnar Čikoš, a nakon toga je
sa slavljenikom razgovarala novinarka „Mađar so”-a, Iboja Gruik. Promociju su sa
svojim produkcijama obogatili Izabela Gužvanj, Ištvan Kiš Juhas i Erika Verebeš
Krnač.
 Jubilarno izdanje, koje je objavljeno
povodom okrugle godišnjice pruža izuzetnu
priliku i za osvrt. Koje su ključne odrednice
proteklih sedamdeset godina?
– Već je i sam početak bila veoma važna
odrednica, naime kada mi se jedan deda vratio
iz ruskog zarobljeništva, izveo je samoubistvo, ostavivši ženu sa devetoro dece. Veoma
sam se zamislio da li je možda izabrao lakši
put. Tada sam se počeo baviti ovim pitanjem,
zašto je u redu mađara tako mnogo ljudi, koji
za beg biraju ovaj put, i zašto je u drugima
toliko snage, koja bi bila dovoljna za desetak
čoveka da uspešno prožive život. Već sam kao
student svoj stručni rad pisao o pitanju samoubistva, a nakon povratka iz Budimpešte na
ovu temu sam napisao i svoju prvu knjigu. Sa
aspekta samoubistva sam se počeo baviti životnom situacijom ove nacionalne zajednice,
ovo stanje u kojem patimo i koje neko odreaguje ovako a neko onako. Ali nije ovde reči
samo o krajnjoj formi samouništenja, nego
i o tome da zajednica krvari iz hiljadu rana,
koje treba da saniramo, od asimilacije preko
emigracije, bele kuge i starenja zajednice pa
sve do atomizacije društva. Društveno samoorganizovanje bi praktično trebalo da se nerazdvojno kreće sa osnaženjem duše, sa osnaženjem kulturnog identiteta i pronalaženjem
nas samih, kao i povratkom u zajednicu koja
nam daje snagu za život.
 Kako vidite, kolike su trenutno date
mogućnosti za ovo samopronalaženje?
– Mislim, da su one uvek date, naime u
stvari zavise od kulturnog i intelektualnog
života. Uvek treba da postoji jedan intelektualni sloj koji pokazuje put, koji se sastoji
od ljudi, koji prihvataju odgovornost za zajednicu, koji doživljavaju određene stvari, a
zatim pokušavaju iste u obliku misli, poruka
preneti na širu zajednicu, koja je u stvari veoma prihvatljiva i sklona da se identifikuje
sa time. Na primer jedna naša tragedija je
da momentalno svako ovu situaciju oseća
bez budućnosti i ljudi odlaze širom sveta, iza
kojeg stoji mnoštvo iluzija, naime ni u belom
svetu nije sve od zlata. Oni, koji kreću ne poznaju taj svet, baš zbog toga će platiti ogromnu cenu za svoju odluku, šta više sa ovom
odlukom još više otežavaju i situaciju zajednice. Nedavno sam negde rekao, da treba da
smo svesni, da jedno malo selo od 500 stanovnika sa apekta nacije znači mnogo veću
snagu opstanka od milion emigranata, koji
bez obzira da li će postati uspešni ili ne, za
naciju pre ili kasnije nestaju. Baš zbog toga
bi trebalo povećavati snagu opstanka i osnaživati korene. Kao psiholog treba da dodam,
da ljudi ne donose ovakvu odluku odjednom,
nego istom uvek prethodi popuštanje korena,
7
tojest jedna vrsta marginalizacije, u toku koje
se smanjuje integracija u datu zajednicu, odnosno pojavljuje se društveno beznađe. Iza
sega ovoga u stvari stoje duhovnost, kultura,
vera, osećanja, porodica i prijateljstva i slične stvari, a ne novac, jer iako je to izgovor ni
siromašan čovek ne odlazi u svet, ako žali da
ostavi svoje roditelje, prijatelje, svoju ljubav,
okruženje, jer mu one znače veću vrednost,
od neizvesnog prihoda, sa kojim ga pozivaju.
To je jedno takvo prokletstvo, koje bismo u
svakom slučaju trebali iskorenuti.
 Pomenuli ste, da za vas ovo izdanje
ukazuje i na to, koje su teme sa kojima trebate u budućnosti da se posvećenije bavite.
Koje su te teme?
– Jedna, koja je prisutna skoro kroz celu
knjigu, to je pitanje identiteta. Zbog naše jezičko-kulturne situacije za nas je nacionalni
identitet najvažniji. Ovo definiše našu ličnost
, naše razmišljanje, našu viziju , naše emocije. Kod drugih naroda, kod kojih nacionalni
identitet ne znači zalog opstanka, drugačije se
ophode prema ovom krugu pitanja, tamo su
važni novac i prihodi, zbog čega iz sveta, koji
se globalizuje možda do nas dolazi poruka, da
mi želimo da nekako sačuvamo prošlost, ili
isti premestitimo u sadašnjost, što uopšte nije
tačno, jer je moguće, da će sa aspekta vizije
budućnosti baš ove manje-veće nacionalne
zajednice, koje traže svoj opstanak značiti
novi imidž sveta i novo uobličenje ove životne
forme, čije svojstvenosti se za sada ne mogu
smatrati sasvim jasnim nikome.
Endre Mariaš
Krstovi i simboli
Izložbu Marte Kiš Buterer pod nazivom Naši krstovi je pratilo veliko interesovanje
U
okviru završnog dana manifestacije Lingvistički dani „Sarvaš Gabor”, 12.
oktobra u izložbenoj sali Biblioteke „ Sarvaš Gabor” je otvorena izložba sa
izuzetnim prizorom i atmosferom pod nazivom Naši krstovi, poznate umetnice Marte Kiš Buterer , rodom iz Kikinde, koja trenutno živi u Novom Sadu. Izložbu je otvorila Valerija Barna Koloži vajarka iz Ade.
Na ceremoniji otvaranja, koje je pratilo
veliko interesovanje Valerija Barna Koloži je
prikazala važnija stajališta životnog dela Marte Kiš Buterer , a govorila je i o njenim najvažnijim izožbama i najistaknutijim nagradama ,
među kojima i o plaketi Novak Radonić, koji se
vezuje za Opštinu Ada, koji prema svojim rečima, umetnica smatra jednim od najomiljenijih priznanja.
– Krst je neizbrisivi element života. Treba
da se nosi. Može sa žalom, ali i sa prihvatanjem. Ne može se odbaciti, jer to bi značilo
samoodricanje od ljudskosti. Za neke je znak
slabosti, nekima podsticaj na putu ljubavi, i
duboko utiče na prihvatanje i formiranje situacija od iskušenja u životu čoveka – naglasila
je Valerija Barna Koloži, citirajući Karolja Har-
mata, a potom nastavila: – Krst kao učestala
tematika umetništva prenosi poruke svetu o
sopstvenim tajnama. Viđenja umetnika koja
šalje ljudima ukazuju na složenost ophođenja prema krstu, od buntovničkog odbijanja
do blagoslova, formiranja čoveka njegovim
nošenjem. Ljubav kroz patnju i probe razapinje čoveka na krst, da mu omogući ispunjenje
smisla ljudskog postojanja.
– Materijal za ovde prikazanu izložbu pod
nazivom Naši krstovi sam u stvari pripremila
za jednu raniju izložbu u Subotici, koja je bila
vezana za proslavu sv. Ištvana, zahvaljujući
čemu sam kao prvo stvorila delo koje prikazuje samog sv. Ištvana, a potom redom sve ostale
radove, čija većina uglavnom prikazuje razne
krstove. Ovi krstovi su simboličkog značaja.
Razni objekti od drveta, koji se uistinu ipak
ne mogu smatrati objektima, naime svi mi ih
doživljavamo subjektivno. Radovi su veoma
različiti, neki od njih su raspeća , ali postoje i
krstovi, koji predstavljaju veoma duboke osećaje. Oslikala sam na primer momenat kada
jedna osoba mora da preda drugog čoveka
drugom svetu, odnosno kada mora da pusti
drugu osobu , kao i druge slične, dirljive trenutke – objasnila je posle ceremonije otvaranja
izložbe Marta Kiš Buterer. – Pošto se i ja sama
snažno vezujem za otadžbinu, naime jako volim Vojvodinu, toliko da gde god da se okrenem
u mislima ljubim svaki cvet, svaku pticu, svaku
kuću, u mojim izloženim radovima se takođe
mogu videti sećanja na stara vremena, između
ostalih na primer ukrasni tanjir moje majke
ili razni kućni predmeti moje babe, koji izražavaju ove lične veze – dodala je umetnica,čija
izložba pod nazivom Naši krstovi se mogla obići u toku dve nedelje, sve do 25. oktobra, za ovu
izložbu sa izuzetnim prizorom i atmosferom
su mnogi bili zainteresovani.
Endre Mariaš
rođena u
Marta Kiš Buterer je
od. zav9.g
197
Kikindi, 1961. godine.
školu
u
ičk
etn
um
u
ršila je Srednj
u, smer
Sad
vom
No
u
ut”
Šup
n
„Bogda
1984. godine
grafički dizajn, potom
iji umetnosdem
Aka
na
je
diplomirala
prof. Dušana
ti u Novom Sadu u klasi
nuše, smer
Bla
ana
Todorovića i Mil
ine je član
god
7.
199
Od
.
slikarstvo
ine. Trevod
Voj
Udruženja umetnika
umetvne
liko
a
nic
tav
nutno, kao nas
li „Petefi
ško
oj
ovn
Osn
u
i
rad
nosti
Tokom proŠandor” u Novom Sadu.
je u radu
la
ova
stv
uče
teklih godina
i uzimala
ja
mnogih likovnih koloni
nim privor
rot
dob
m
učešće na mnogi
nstvu.
stra
ino
i
lji
zem
u
a
redbam
Marta Kiš Buterer i Valerija Barna Koloži na ceremoniji otvaranja izložbe
8
Održan je susret horova u našoj opštini
XIV. Susret horova vojvođanskih mađara je održan u crkvi Presvetog trojstva
U
okviru Mađarskih svečanih igara u Vojvodini u nedelju
13. oktobra, u večernjim satima je u crkvi Presvetog
trojstva u Adi održan 14. Susret horova vojvođanskih
Mađara. Priredba na koju su gosti došli sa svih strana Vojvodine je održana u našoj opštini povodom dvadeseto-godišnjice osnivanja Kamernog hora „Musica Humana“.
Susret horova, koji ima veliku tradiciju je održan u zajedničkoj organizaciji Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara i Kamernog hora
„Musica Humana“ . Kao što je izvršni rukovodilac Kulturnog saveza
vojvođanskih Mađara Ferenc Čonka ocenio, susret horova je značajan
događaj u kulturnom životu vojvođanskih mađara. – Kao što je poznato, kultura vojvođanskih mađara je veoma bogata, deo toga, jedan veoma važan deo je susret horova. Ovo je za amaterske horove veoma
značajna prilika za predstavljanje, zahvaljujući čemu su i ove godine
izvođači stizali sa svih strana Vojvodine – naglašavao je Ferenc Čonka,
dodavši, susret ima veoma važnu ulogu u negovanju i promociji kulture vojvođanskih mađara. Gosti koji su došli u našu opštinu su bez
izuzetka izveli divne produkcije, publika, kao i članovi horova su se
izuzetno osećali, među njima i članovi hora „Schola Cantorum” iz Bečeja, čiji rukovodilac Otilija Stefaniga nam je rekla da su rado došli u
Adu. – Ime hora, „ Schola Cantorum” znači školu pevanja. Kao što je
poznato, postoji mnogo vrsta škola pevanja, za nas su najvažnija ona,
čiji članovi pevaju gregorijanske pesme i na svetim misama izvode gregorijanske umetke. Svih njih nazivaju pulenima škole pevanja i kada
je hor 1996. godine osnovan, još smo bila vrlo mala deca, zato je ime
bilo prikladno – objasnila je Otilija Stefaniga, i dodala, već su se toliko
navikli i zavoleli ovo ime, da su odlučili da ga zadrže, tako se hor i dalje
zove tako.
Hor „Juventus” iz Temerina je takođe uživao u našoj opštini. Vođa
hora Žužana Černjak je rekla da je grupa formirana pre deset godina
i trenutno broji tridesetak članova. – Smatramo veoma važnim naglasiti, da smo mi amateri, ne pripadamo ni jednoj školskoj sekciji ili trupi,
nego smo mi sami osnovali civilnu organizaciju, sa ciljem da pomaže
rad hora, kao i radi organizacije raznih muzičkih manifestacija –istaknula je Žužana Černjak, i nastavila: – Smatramo jako važnim ciljem i
to, da pokušavamo razvijati i oblikovati muzički ukus dece, što uopšte
Z
Domaćin susreta bio je Kamerni hor „Musica Humana”,
koji slavi dvadesetogodišnjicu svog postojanja
nije lak zadatak, ali ako budemo istrajno radili na ostvarenju zacrtanih
ciljeva, uloženi rad neće biti uzaludan.
Domaćin priredbe, Kamerni hor „Musica Humana” iz Ade je na inicijativu nekolicine nastavnika Muzičke škole „Bartok Bela”osnovana
na proleće 1993. godine. Kamerni hor, koji je postao poznat ne samo
širom Vojvodine , nego i u inostranstvu ove godine slavi dvadesetogodišnjicu postojanja. – Ogromno počastvovanje je za nas, da smo kao
dvadesetogodišnjaci ove godine imali čast da budemo domaćini XIV.
Susreta horova vojvođanskih mađara – rekao je Janoš Birkaš, dirigent
Kamernog hora „Musica Humana”, i dodao, da su veoma radosni da su
u okviru priredbe sa izvanrednom atmosferom mogli da ugoste najizvanrednije horove iz Vojvodine.
Na Susretu horova vojvođanskih mađara, koja je priredba istaknutog značaja Nacionalnog saveta mađara, ove godine je učešće uzelo 12
grupa sa ukupno oko 300 pevača. Produkcije horova ni ove godine nisu
rangirani, naime glavni cilj priredbe nije takmičenje, nego popularizacija horova, kao i samog žanra.
Gabor Husak
Porodični dan na Utrini
adnje nedelje u septembru je decu sa Utrine i njihove roditelje očekivao širok
izbor interesantnih programa, naime Omladinska organizacija „Junitis” je pod
nazivom „Sündörgő” organizovala porodični dan. U toku dana su pokrenuli
oko 50 porodica, kada su gosti pored niza rukotvornih zanimacija dočekani i bajkovitim nadmetanjem, lutkarskom predstavom, koncertom, pa čak i palačinkama.
Kao što smo to od jedne od organizatora, Eve Čaki Kovač saznali
na pet lokacija rukotvornih zanimacija deca su slikala na flašama
i kamenju, upoznali su dekupaž
tehnologiju, pravili su lančiće
od bisera i maske. Na bajkovito
nadmetanje su se mogle prijaviti
ekipe sa 3-4 člana, s najmanje jednom odraslom osobom. Takmičenje se odvijalo u sedam rundi, u
toku kojih su rešavali razna kviz
pitanja, kao i zadatke spretnosti.
Najboljima su podeljene tri veće nagrade: porodične ulaznice za Zološki vrt na Paliću, i na
Adicu u 2014. sezoni, kao i jedna vredna knjiga sa bajkama. Oni, koji nisu uspeli da uđu u
tri najbolje ekipe, mogli su se nadati u sreću,
naime spretnoruki učesnici su mogli kući poneti deset tabli čokolade.
Prvi porodični dan na Utrini je
završen lutkarskom predstavom i
nastupom grupe Kalamariš. Priredba koja je nastala uz podršku
Nacionalnog saveta mađara će
prema planovima imati i nastavak, naime organizatori žele da i
dogodine organizuju ovakav porodični dan sa izvanredom atmosferom.
Deca sa Utrine i njihovi roditelji su dočekani
širokim izborom interesantnih programa
(pp)
9
Šaroliki programi u toku Dečje nedelje
Z
a decu iz naše opštine je sa aspekta programa prva nedelja oktobra i ove godine bila veoma bogata. Opštinski pedagozi su deci dočarali vanredno šaroliku nedelju, u kojoj su privremeno u drugi plan stavljeni lenjir, vežbanka i
domaći zadaci. Umesto toga, nastavnici su nestali, pržena je slanina kod logorske
vatre, takmičila se snaga, kreativnost i spretnost.
OTVARANJE IZLOŽBE
Jesenja izložba likovne sekcije Biblioteke
„Sarvaš Gabor” je predstavila rad u prošlih godinu dana, koja je otvorena u petak pre Dečje
nedelje u izložbenoj sali biblioteke. Otvaranje
je već pozivalo na Dečju nedelju, bila je najava
niza priredbi u opštini. Izložba je mogla dobiti
i naziv Deci od dece – rekla je na ceremoniji
otvaranja Valerija Barna Koloži, vođa sekcije o osnovnoj ideji prilikom izbora radova za
izložbu, naime jesenju izložbu, koja rezimira
prošlu godinu već tradicionalno održavaju u
toku Dečje nedelje.
Sekcija stabilno ima 25-30 člana, među njima se nalaze i predškolska deca a i osmaci.
Sekcija trenutno ima tri grupe, pored Valerije
Barna Koloži, sa najmlađima radi i nastavnica Rozalija Vrabel. Nivo otvaranja su uzdigli
Balint Nađ, učenik 4. razreda, sa igrom na violini, kao i pesma Agneš Žoter, učenice prvog
razreda.
jedničkom produkcijom obradovali KUD „Novak Radoni
” i DNT „Vadvirág”, čiji članovi su nastupili
i u Adi, kao i u Molu. Isti tako i bend „Kalamáris”, koji je deci održao muzičko-plesni čas.
Pored ovoga, institucije su i samostalno organizovale programe: na primer u „Barapart”
školi je cela Dečja nedelja pod rukovodstvom
OBOJENI DANI
Klare Rafai bila posvećana društvenim igrama. U „Barapart” školi se već na pogled moglo
reći da su ovi dani sa nekog aspekta vanredni.
I nastavnici i deca, sve do jednog su se u ponedeljak obukli u žutu boju, u utorak u crvenu, u
sredu u zelenu, u četvrtak u plavu, a u petak
u narandžastu. Pored toga organizovane su i
razne aktivnosti igre spretnosti, prikazivanje
filma, prženje slanine na logorskoj vatri, ali je
u programu svoje mesto pronašla i kreativnost.
Nedelja je završena zamenom uloga, mesto nastavnika su preuzeli đaci, i oni su izvodili nastavu – uz minimalnu koordinaciju.
(pp)
Očaravajuća
izložba maski
novembra
U periodu od 29. oktobra do 4.
Gabor” je
vaš
„Sar
e
iotek
Bibl
sali
j
beno
u izlož
Riđički,
an
Duš
ba.
održana jedna izuzetna izlož
kao i
ke,
mas
e
cijsk
vene
uje
izrađ
grafičar iz Ade
eraprim
50
maske za noć veštica, od ovih je oko
ba
Izlož
sale.
bene
izlož
ve
ka posloženo na zido
bra u
okto
29.
rena
otvo
rima
okvi
je u svečanim
popodnevnim satima.
(pp)
Programi za Dečju nedelju su paralelno
nudili sadržajnu zabavu i mogućnost lagodnog učenja. U okviru opštinskih programa
predškolsku decu i mlađe školarce su sa za-
Izvanredni aero modelari
Mladi modelari Aerokluba iz Ade su državno prvenstvo završili na podijumu
Za aero modelare je završena ovogodišnja takmičarska sezona, u
toku koje si ostvarili izuzetne rezultate, saznali smo od predsednika
Aerokluba, Stojana Mrđanova-Coleta. U završnom krugu prvenstva
Srbije u Banatskom Karlovcu, 19. oktobra je juniorska ekipa u klasi
raketa sa trakom završila na drugom mestu. Tako je ekipa u sastavu
Viktor Čuvik, Ferenc Ileš, Milan Dimitrov u državnom prvenstvu
osvojila srebrnu medalju. U poslednjem kolu Viktor Čuvik je bio treći i time je u pojedinačnoj konkurenciji u državnom prvenstvu osvojio drugo mesto, dok mu je timski kolega Ferenc Ileš osvojio treće
mesto. Pored ovoga juniorska ekipa iz Ade je u državnom prvenstvu
i u klasi raketa sa padobranom osvojila treće mesto.
Početkom oktobra je u Beogradu održano i nacionalno takmičenje u aero modelarstvu, koji je ujedno bio i svetski kup sa inostranim učesnicima. predsednik kluba nam je ispričao, da su na dvodnevnom takmičenju nastupili u klasama raketa sa padobranom,
raketoplan, raketa sa trakom, žirokopter, odnosno maketi raketa,
i ostvarili dobre rezultate. Seniorska ekipa u sastavu Stojan Mrđanov, Rolf Varga i Tamaš Horvat je na nacionalnom takmičenju u
klasi raketa sa padobranom osvojila treće mesto, gde je juniorska
ekipa u klasi raketa sa trakom završila na prvom mestu, u ovoj klasi je među seniorima Tamaš Horvat bio drugi. U klasi raketoplan
seniorska ekipa iz Ade je osvojila prvo mesto, a u pojedinačnij kon-
kurenciji Rolf Varga je bio drugi. Na svetskom kupu je Rolf Varga u
klasi raketoplan osvojio drugo mesto, dok je Tamaš Horvat u klasi
raketa sa trakom bio peti.
čin
Seniorska i juniorska ekipa aero modelara iz Ade
10
Vesti lokalne samouprave
SVEČANOST POVODOM DANA OSLOBOĐENJA
RADOVI DOBRO NAPREDUJU
Povodom 8. oktobra, Dana oslobođenja opštine Ada, Lokalna samouprava opštine Ada i Opštinski odbor Saveza udruženja boraca NOR-a
su u velikoj sali SO Ada održali svečanu sednicu uz kulturni program
i polaganje venaca.
Dana, 22.oktobra su predsednik opštine Ada, Zoltan Bilicki i pokrajinski poslanik naše opštine Tamaš Tot obišli radove na obilaznici u
Molu. U toku njihove posete radnici Vojputa su izvodili pripremu terena kod ulice Grobljanska i ulice Urbana Jožefa.
INVESTICIJE U TOKU
BETONIRANJE TROTOARA NA GROBLJU
Predsedika opštine Zoltan Bilicki je 18. oktobra informisao javnost
da je potpisan ugovor sa izvođačem radova na sređivanju zgrade škole
i zabavišta na Obornjači. Iznos ove investicije iznosi približno 1,7 miliona dinara. U Adi uskoro počinju radovi na sanaciji zgrade obdaništa,
ova investicija iznosi oko 4,5 miliona dinara. Pored ovih, u saradnji sa
Drugom mesnom zajednicom obnovljeno je dečje igralište kod groblja
u Adi. Radovi na ovde izvedenoj popravci su iznosili 72.000 dinara.
JKP Standard je izvršio betoniranje trotoara na tim delovima Rimokatoličkog groblja u Adi, gde to ranije nije bilo rešeno.
INVESTEXPO IZLOŽBA
Predsednik opštine Ada, Zoltan Bilicki je 23. oktobra u
Novom Sadu u Pokrajinskom sekretarijatu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, potpisao ugovor o dodeli
sredstava sa kojim je Sekretarijat našoj opštini odobrio sredstva u iznosu od 80.000 dinara za učešće na 8. Međunarodnoj
Investexpo izložbi investicija i Danima energetike.
IZMEŠTEN PRIJEM STRANAKA KONZULATA
INVESTEXPO SA UČESNICIMA IZ ADE
U prostorijama Druge mesne zajednice je 10. oktobra u Adi održan izmešten prijem stranaka, Generalnog konzulata Mađarske – Subotica, radi
predaje molbi za prijem u državljanstvo Mađarske po pojednostavljenom
postupku. Povodom toga našu opštinu je posetio i dr Atila Menjhart konzul, koga je dočekala zamenica predsednika opštine Monika Urban.
Ove godine se i naša opština predstavilaa na 8. Međunarodnoj izložbi Investexpo i Danima energetike, koji je od 29. do 31. oktobra održan
u Novom Sadu. Na izložbi je pored regionalnih razvojnih agencija svoj
program regionalnog razvoja i njegove prioritete prikazao i Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
Našoj opštini je za učešće na Izložbi pomenuti sekretarijat odobrio
80.000 dinara.
11
POČELA JE IZOLACIJA OBDANIŠTA
ZAVRŠENA JE POPRAVKA TROTOARA
Dana, 11. oktobra je završena popravka dotrajalog trotoara
i bankine u ulici Žarka Zrenjanina u Adi. Ukupna vrednost radova iznosi 365.000 dinara.
Dana, 29. oktobra su započeti radovi na renoviranju zgrade obdaništa u Adi, gde se u prvoj fazi radova vrši termoizolacija spoljnih zidova.
Pošto je cilj renoviranja povećanje energetske efikasnosti cele zgrade,
kasnije će na red doći i zamena prozora.
POTPISIVANJE UGOVORA O OPREMANJU FISKULTURNE SALE
Predsednik opštine, Zoltan Bilicki je 28. oktobra potpisao onaj Ugovor, sa kojim Lokalna samouprava opštine Ada obezbeđuje polovinu
potrebnog iznosa za kupovinu neophodne opreme za stavljanje u korišćenje nove fiskulturne sale Osnovne škole „Novak Radonić“ Mol. Ova
investicija iznosi oko 1,7 miliona dinara. Škola je putem konkursa već
ranije dobila polovinu novčanog iznosa, koji je potreban za potpuno
opremanje fiskulturne sale, to je Lokalna samouprava dopunila sa po-
Potrebe mladih
U okviru projekta „Youth Essentials“ (Potrebe mladih), koji
se realizuje preko IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, MIS-ETC CODE 1244, finansiranog od strane
Evropske Unije, u Srbiji su se održale razmene iskustava od
19. do 22. septembra, i od 22. do 25. septembra. Tokom razmene obrađene su sledeće teme: kriminalitet među decom i
omladinom, prevencija izvršenja krivičnog dela krađe koje se
najčešće izvršava na lokalnom nivou, sprovođenje specifičih
programa od strane lokalne zajednice, Policijske uprave Kikinda i osnovnih i srednjih škola sa teritorije opštine Ada, u skladu
sa njihovim nadležnostima a u cilju povećanja efikasnosti preventivnog delovanja.
Prisutnima su se najpre obratili predsednica U.G. „Duga“, Vesna
Civrić, načelnik PU Kikinda, Dragan Jović i zamenica predsednika
opštine Ada, Monika Urban. Zatim su usledila izlaganja vezana za
iskustva u radu koja se odnose na temu projekta, a predavanja su
držali: Radovan Kecman, načelnik odeljenja policije PU Kikinda,
Tamara Gordić, psiholog Tehničke škole u Adi, Zdravko Kašai,
načelnik policijske stanice u Adi, Mihalj Siraki, direktor osnovne
škole „Ček Karolj“ u Adi, Antun Mihajlović, sudija za prekršaje,
Olivera Pašić, predstavnica Doma zdravlja Ada, Snežana Došić,
direktorica osnovne škole „Novak Radonić“ u Molu, Ištvan Mikušak, predsednik omladinske organizacije“IFIX“, Tibor Gece, Katarina Glavaški i Apro Bakai Magdolna, iz Centra za socijalni rad
Ada, Pavle Rajkov, saradnik PU Kikinda.
Predavanja su bila na temu smanjenja kriminaliteta među decom, a akcenat je svakako na prevenciji, jer kako su i predavači
naglasili, najefikasnije je sprečiti kriminal pre nego što je počinjen. Službenici policije su akcenat stavili na važnost školskog
policajca i u svojim prezentacijama su tačno opisali njegov posao.
Gosti iz Rumunije su uz pomoć prevodioca znatiželjno slušali sva
predavanja i u vezi datih tema su postavljali pitanja na koja su
predavači rado odgovarali.
Sećajući se na aradske mučenike
Lokalna samouprava opštine Ada i Biblioteka „Sarvaš Gabor” su u
nedelju, 6. oktobra u prepodnevnim satima na rimokatoličkom groblju
u Adi zajedničkim spomenom odali počast aradskim mučenicima, gde je
polaganje venca popraćeno i prigodnim programom.
Prisutne je na priredbi u ime organizatora pozdravila Tamara Nađbali, potom je spomen svojim recitacijama obogatila Sindirela Bardoš
učenica Tehničke škole iz Ade. Rezime istorijskog događaja koji je sastavila lokalna predstavnica Saveza „Rakoci” nastavnica istorije Judit Rakoš, prisutni su mogli čuti u tumačenju Sindirele Bardoš i Aniko Bezeg.
Venac ispred Lokalne samouprave opštine Ada su položili predsednik opštine Zoltan Bilicki, zamenica predsednika Monika Urban i predsednik SO Ada Atila Buču. U ime lokalnog odbora Demokratske stranke
počast su odali članica Opštinskog veća za oblast kulture Roža Rakoš i
pokrajinski poslanik Jožef Tobijaš, a cveće Demokratske zajednice vojvođanskih mađara su položili predsednik partije Aron Čonka i predsednik opštinske organizacije stranke DZVM Gabor Kalmar.
(pp)
U organizaciji Milecentenarijumske spomen komisije i Društva za negu
tradicije „Vadvirag” je 6. oktobra kod Damjaničevog spomenika održan
spomen na aradske mučenike. Nakon sastava dramske sekcije DNT „Vadvirag”, svečani govor je održao poverenik vlade dr Rihard Tarnai, parlamentski poslanik iz redova KDNP-a.
U nastavku svečanosti predsednik Milecentenarijumske spomen komisije, Ferenc Gruber je u svom govoru citirao zadnje reči aradskih mučenika, a predsednica opštinske organizacije SVM, dr. Elvira Tot Barna je
pročitala pesmu Đule Vitez Šomođvari pod nazivom Svečani marš.
Kao završni čin priredbe prisutni su položili vence na Damjaničev
spomenik, koji je u ime parlamenta mađarske postavio dr Tarnai, u ime
Generalnog konzulata Mađarske – Subotica, dr Laslo Takač, u ime Nacionalnog saveta mađara, Žolt Varkonji, u ime Milecentenarijumske spomen
komisije Ferenc Gruber i Laslo Takač, u ime Saveza vojvođanskih mađara
Karolj Pal, Emilija Košpal Sabo, dr Elvira Tot Barna i Tibor Vilagoš, u ime
Demokratske partije vojvođanskih mađara Bela Đere.
G. H.
12
Jubilej socijalne zaštite
U našoj opštini tri decenije funkcioniše Centar za socijalni rad
U
Adi su 25. oktobra svečano obeležili 30. godišnjicu
osnivanja Opštinskog centra za socijalni rad. Prisutnima je prezentovan i kratak rezime istorije Centra,
iz kojeg smo saznali da je Centar od strane SO Ada osnovan
1. januara 1983. godine.
Na svečanosti, koja je održana u svečanoj sali SO, direktorica Centra
za socijalni rad, psiholog Magdolna Apro Bakai je u ime svih radnika
pozdravila prisutne, među njima i predstavnike nadležnog republičkog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata, odnosno socijalno-zaštitnih institucija, rukovodioce Centara za socijalni rad iz okolnih opština
i Doma za stare, članove lokalnih javnih institucija i civilnih udruže-
U okviru svečanosti prigodne poklone
su dobili bivši saradnici u penziji
nja, kao i bivše radnike Centra u penziji.Od strane osnivača Centra,
Lokalne samouprave opštine Ada, povodom jubileja je čestitala zamenica predsednika opštine, Monika Urban i poželela je radnicima dalji
uspešan rad.
Na svečanosti su se podsetili na bivšeg direktora Centra pokojnog
Janoša Balašija psihologa. U daljem toku publika je saslušala kratak
rezime istorije Centra, iz pera sada već penzionisane bivše direktorice
Žužane Horvat, iz kojeg smo saznali da je Centar od strane SO Ada
osnovan 1. januara 1983. godine. A potom je rukovodioc Kluba za stare
Centra, Jožef Nađ, upoznao prisutne sa radom Kluba i sa potrebom za
njegovo funkcionisanje. Zatim su Jožef Nađ i Iboja Sič ispričali pojednu interesantnu priču iz prošlih decenija. O radu i zadacima Centra za
socijalni rad ukratko je govorio pravnik Tibor Geci.
– Želim da se zahvalim svakom predstavniku organa, institucija, civilne sfere na saradnji, na koju i dalje treba da težimo, naime sami ne
možemo sve da rešimo, barem ne u toj meri kao zajedno – rekla je Magdolna Apro Bakai, i dodala, pored sećanja na njih, ujedno se i zahvaljujemo bivšim radnicima, a i Lokalnoj samoupravi na radu. Direktorica i
Jožef Nađ su uručili progodne poklone zamenici predsednika opštine,
Moniki Urban, kao i penzionerkama Otiliji Tot, Mirjani Grčki, Žužani
Horvat, Eržebeti Rauški , Mariji Obradović i Eržebeti Jović, odnosno
Katici Marjanović, koja uskoro odlazi u penziju.
Svečanost je uveličao performans umetnika Roberta Molnara iz
Novog Sada, odnosno nastup solista muzičke škole iz naše opštine, kao
i prigodna izložba osnovaca iz Ade i Mola u auli zgrade SO.
čin
Mesec borbe protiv raka dojke
Udruženje za borbu protiv raka iz naše opštine u bliskoj budućnosti planira
nove programe, za koje ostvarenje očekuju i prijavljivanje volontera
O
ktobar je mesec borbe protiv raka dojke, povodom
kojeg, u celom svetu sa pokretima, naučnim predavanjima, kampanjama skreću pažnju na značaj samopregleda i godišnjeg sistematskog pregleda. Rukovodstvo Udruženja za borbu protiv raka opštine Ada je vođeno
idejom ove globalne saradnje odlučilo, da svoje dosadašnje
programe proširi, i da se sa još aktivnijim učešćem uhvati u
koštac sa ovom ubitačnom bolešću.
U svojstvu predstavnika Udruženja za borbu protiv raka opštine
Ada su dr Andraš Balog, predsednik udruženja, Snežana Strahinić, članica predsedništva i Eva Nađbali, aktivista 11. oktobra bili u novosadskom Informacionom centru „Rak info”, čija predsednica, Eva Berenji
je delegaciji iz Ade dala korisne savete, kao i štampane edukativne materijale, koji će uveliko pomoći u radu udruženja.
– U Adi je konstantna borba protiv raka, u okviru Doma zdravlja
Ada vršimo razne sistematske preglede. Dva stručnjaka vrše ultrazvučne preglede, a žene preko 45 godina mogu bez naknade da koriste
uslugu mamografskog pregleda. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo
je već u dva navrata pokušalo da nam uzme mamograf, rekavši da je u
drugim opštinama potrebniji, ali smo do sada uspeli da ga zadržimo –
izjavio je dr Andraš Balog, predsednik Udruženja za borbu protiv raka
opštine Ada, i nastavio: – Nije dovoljno da samo u oktobru pazimo na
sebe i na svoje zdravlje, nego tokom cele godine. Ali je rad organizacija
koja se bave aktivnostima za stvaranje svesti je veoma važan faktor
za rano otkrivanje i prevenciju. Udruženje je sebi postavilo za cilj da
Dr Andraš Balog, Eva Berenji, Snežana Strahinić i
Eva Nađbali
pored edukacije i prevencije, pruži pomoć onima koji su već bolesni,
kao i da im pruži korisne savete. U bliskoj budućnosti , planiramo nekoliko programa, vođeni primerom organizacije iz Novog Sada, želimo
da proširimo našu aktivnosti u cilju toga da pružimo pomoć za što više
sugrađana.
Organizacija traži volontere za ostvarivanje svojih programa. Zainteresovani se mogu javiti u Domu zdravlja Ada, kod sekretara udruženja, Marije Križan, diplomiranog pravnika.
Tamara Nađbali
13
Kada je jesen sunčana
Direktor Doma za stare, Mol, Ištvan Nača govori o rezultatima i planovima
D
spremom. Prema direktoru je to naime jedna
vrsta preduslova za povećanje kvaliteta pruženih usluga, ne samo za stanovnike Doma, nego
i za one koji žive u široj zajednici.
– I ranije smo se bavili kućnom negom, kućnom dostavom toplog obroka, personalnom
asistencijom, za osobe koje su izrazile ovu vrstu potrebe. Za ovu delatnost delimično Lokalna
U kordinaciji Doma za stare su 1. oktobra
samouprava opštine Ada obezbeđuje potrebne
obeležili svetski dan starijih osoba. Kulturni
finansijske uslove, kojem doprinose i korisnici
program je održan u Domu kulture u Molu, u
ovih naših usluga, u obimu svojih materijalnih
kojem su učestvovali đaci iz OŠ „Čeh Karolj”,
mogućnosti. Nažalost treba da kažemo, da je
Ada i OŠ „Novak Radonić”, Mol, kao i članovi
interesovanje prema našim uslugama opalo, a
plesne grupe KUD „Novak Radonić”.
razlozi su prvenstveno materijalni – izdvojio je
– Program je ove godine počeo jednodnevIštvan Nača, koji je ispričao i to, da je 2002. gonim izletom. Naši stanovnici su otputovali na
dine donešena Strategija razvoja opštine Ada,
Frušku goru, gde su obišli znamenitosti. Na
oni su se obratili prema Lokalnoj samoupravi
ovom izletu je uzelo učešće oko 50 ljudi – nagsa zahtevom da dosadašnju teritoriju od 5845
lasio je rukovodioc institucije Ištvan Nača, i pokvadratnog metra žele povećati na 16 000 m2.
tom dodao, da nisu samo molci putovali, nego
U od tada proteklom periodu su uspeli da otsu i kod njih stizali gosti, 24. oktobra su ugostili
kupe šest nekretnina u neposrednoj blizini instanovnike Domova za stare iz Novog Bečeja,
stitucije, čija ukupna površina je otprilike 5700
Bečeja, Čuruga i Kanjiže. Cilj susreta je bilo
m2. Ovom se dodaje još jedan dobijen plac, čija
upoznavanje i stvaranje novih veza.
površina prelazi 1200 m2.
U nizu priredbi se među ostalima našla i
– Trenutno smo stigli do 12 700 m2, preosčajanka, izložba rukotvorina stanara, nadmetale su još tri nekretnine, koje se nalaze na
tanje radova literarne sekcije, kao i produkciju
planiranoj lokaciji. Nadam se da ćemo u skohora. Jednog oktobarskog dana glavnu ulogu je
rijoj budućnosti i ove otkupiti. Naše proračune
Ištvan
Nača
dobila fiskultura, kada su na primer stanovnici
pomalo kvari privredna kriza. izgradnja novog
mogli odmeriti svoju veštinu u vođenju lopte i
objekta je postala nesigurna, ali ga se nećemo
karike. Sa aktivnošću pod nazivom Pokaži šta umeš! su animirali otpri- odreći. Procenat starijih osoba se konstantno povećava i u mnogim
like 150 osoba.
slučajima nema ko da se stara o starijoj generciji, ali ima i takvih, koji ne
U toku meseca je održano i muzičko veče, koje je organizovano za žele da opterećuju porodicu, i sami se odlučuju da se usele u našu insti100 učesnika. Pored ovih predstavili su se i učenici OŠ „Novak Radoni
tuciju. Demografski podaci takođe pokazuju isto što je i naše ubeđenje,
”, a 29. oktobra je organizovan jesenji bal, dok je niz programa zav- da će za ovakvim institucijama biti sve veća potreba.
ršeno sa lutkarskom predstavom Enike Mesaroš i Cecilije Orovec.
Zofija Pal
om za stare iz Mola dugi niz godina uspešno organizuje niz priredbi pod
nazivom „Sunčana jesen”. Ove godine su aktivnosti počele već krajem
septembra a zanimacije su potrajale sve do početka novembra. Programi su
delom namenjeni za stanare institucije, a delom za stanovnike opštine, za starije
građane Ade i Mola, koji su organizovani od strane saradnika Doma, u saradnji sa
nevladinim organizacijama i obrazovnim institucijama.
^
SUNČANE SVAKODNEVNICE
Pored niza priredbi pod nazivom „Sunčana jesen” tokom cele godine se trude svakodnevice stanovnika učiniti što sadržajnijim. Prema
rečima rukovodioca institucije i na ovom polju teže ka razvoju.
– Pre nekoliko godina smo uspeli urediti jednu prostoriju, koja je
pogodna za radnu terapiju, gde postoji mogućnost, da se svakog dana
okupe ljudi, koji se bave nekim ručnim radom – objašnjavao je Ištvan Nača, i potom dodao: – Radi i literarna sekcija, na srpskom i na
mađarskom jeziku, pored toga pružamo pomoć i onima, koji se bore
protiv alkoholizma.
Stanovnici imaju priliku i da se zabave čitajući dnevnu i nedeljnu
štampu, kao i časopise, takođe na oba jezika. Mogućnost za informisanje proširuje i elektronska medija, preko televizije, ali ima mogućnosti i za korišćenje računara u već pomenutoj prostoriji za radnu
terapiju.
– 1. oktobra smo se podsetili da staranje o starijim osobama ima
više stolećnu istoriju. Već se 1891. godine pominje da je u molu funkcionisao Dom za stare, kao i opštinska bolnica. Ova institucija je postojala do 1944. godine, potom je 1962. godine ponovo osnovana. 2012.
godine smo slavili 50-godišnjicu postojanja. Svečanosti nije bilo, ali mi
i bez slavlja vodimo računa o tome da institucija već 50 godina funkcioniše – naglasio je direktor, koji je rekao, da se među planovima i
dalje nalazi razvoj institucije: trenutno je u toku rekonstrukcija jedne
porodične kuće, koja je namenjena za dnevni boravak osoba sa demencijom i za savetodavnu delatnost. U proteklim godinama institucija je i u pogledu radne snage učinila značajne korake. Povećan je broj
stručnjaka, kako u pogledu sa visokom tako i sa srednjom stručnom
UKRASNA OGRADA KOD TEHNIČKE ŠKOLE U ADI
Dana, 25. oktobra u prepodnevnim satim su direktor škole,
Nandor Mikloš i predsednica đačkog parlamenta Katica Boroš
Đevi predali ukrasnu ogradu ispred Tehničke škole u Adi, koji
su izradili strukovni nastavnici i učenici. Izgradnju ukrasne
ograde je inicirao đački parlament, a koji je realizovan materijalnom podrškom Ministarstva za sport i omladinu, kao i Prve i
Druge mesne zajednice, odnosno učešćem Nezavisne omladinske organizacije „Active”.
čin
14
04. novembar, ponedeljak, 17.00
Otvaranje druge samostalne izložbe Agneš Boja
Mesto: izložbena sala
06. novembar, sreda, 15.00
Popodne sa bajkama
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
06. novembar, sreda, 16.30
„Kerekítő“ – Igrice za decu
Mesto: izložbena sala
Manifestacije za novembar*
„Kerekítő“ – Vežbe sa lutkama
Mesto: izložbena sala
Obeležavanje dana pedagoga
Mesto: pozorišna sala
Organizator: O. Š. Čeh Karolj
08. novembar, petak, 18.00
Literarna serija izdavačke kuće
„zEtna“ - „Spanyolnátha”
Mesto: čitaonica
09. novembar, subota
Priredba povodom Sv.Martina
16.00: Rukotvorilački program
„Vadvirag”
17.30: Dečji plesni program
19.00: Koncert – Vojvođanske folklorne grupe
20.00: Plesni program za odrasle
Mesto: „Vadvirag”
Organizator: Udruženje za negovanje tradicije „Vadvirag“
20. novembar, sreda, 17.00
13. novembar, sreda, 16.30
Festival talenata
Mesto: Pozorišna sala
Organizator: Klub bubnjara i
umetnika
Predavanje dr. Reisinger Janoša
Mesto: svečana sala SO Ada
„Kerekítő“ – Vežbe sa lutkama
Mesto: izložbena sala
10. novembar, nedelja, 14.00
13. novembar, sreda, 16.30
„Kerekítő“ – Igrice za decu
Mesto: izložbena sala
Promocija knjige Tot Livije „Varázspálca nélkül”
Mesto: čitaonica
11. novembar, ponedeljak, 17.00
08. novembar, petak, 12.00
„Kerekítő“ – Igrice za decu
Mesto: izložbena sala
10. novembar, nedelja, 18,00
Sunačana jesen
Mesto: Dom omladine,Utrine
Organizator: Crveni krst, Ada
06. novembar, sreda, 17.00
20. novembar, sreda, 16.30
13. novembar, sreda, 17.00
„Kerekítő“ – Vežbe sa lutkama
Mesto: izložbena sala
Jubilarni program povodom
XX.
godišnjice
postojanja
Društva za mađarski jezik
„Sarvaš Gabor”
Mesto: svečana sala SO Ada
Organizator: Društvo za mađarski jezik „Sarvaš Gabor”
15. novembar, petak
12. novembar, utorak, 12.00
Sastanak filmskog kluba
Mesto: čitaonica
Obeležavanje dana biblioteke
Otvaranje izložbe i svečano
proglašenje rezultata literarnog
i likovnog konkursa
Mesto: izložbena sala
13. novembar, sreda, 15.00
Kreativna radionica
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
13.00: Otkrivanje biste učitelju i
horovođi Radivoju Popoviću
17.00: Svečani program
Mesto: pozorišna sala
16. novembar, subota, 17.00
21. novembar, četvrtak, 17.30
25–29. novembar, ponedeljek–petak, 9.00–18.00
Jesenji vašar
Mesto: aula pozorišne sale u Adi
Organizator:Rukotvorilačko
udruženje Mozaik
27. novembar, sreda, 15.00
Kviz
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
27. novembar, sreda, 16.30
„Kerekítő“ – Igrice za decu
Mesto: izložbena sala
18. novembar, ponedeljak, 16.00
27. novembar, sreda, 17.00
Lutkarsko pozorište u izvođenju Mesaroš Enike i Orovec Cecilije
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
27. novembar, sreda – 19.00
20. novembar, sreda, 15.00
Društvene igre
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
„Kerekítő“ – Vežbe sa lutkama
Mesto: izložbena sala
Muzičko-literarno veče
Mesto: čitaonica
*U sastavljanju programa naš partner
je Turistička organizacija opštine Ada.
POLJOPRIVREDA
Jesenji radovi u ataru
Žetva suncokreta je u potpunosti završena , prinosi su prihvatljivi, šta više, za ovogodišnji
rod se može reći da je izuzetno dobar. Ali nažalost, cena joj
je uporedo sa prošlogodišnjom
prepolovljena, što stvara velike
probleme poljoprivrednicima,
ne samo u našoj opštini, nego i
širom zemlje.
Počela je i setva pšenice. Vlažnost zemljišta je adekvatna, u
idealnom slučaju setva će do prvog novembra biti završena, jer
kasnije zbog hladnijeg vremena
treba koristiti više semena. Zbog
noćnih mrazova klicanje se usporava, čak se i zaustavlja. Pšenica
mora da se obuseni pre stizanja
oštrih mrazeva, što obezbeđuje
veću koncentraciju šećera u biljci, koja sprečava smrzavanje.
Tada, posipavaju i stajsko
đubrivo na zemljišta. Svaki gazda treba da zna da rasturanje
đubriva ne znači snabdevanje
hranljivim materijama, već samo
te, nego i na puteve. Uz podršku
Lokalne samouprave održavaju
ađanski veliki put. U prvom delu
oktobra naručeno je 27 tona lomljenog kamenja, koji služi za popunjavanje rupa i na taj način
poboljšavanju uslovima prometa.
Pored ovoga bilo bi izuzetno važno obratiti pažnju i na atarske
puteve, da ih slučajni ne poorimo,
naime veća pažnja, kao i u mnogim drugim slučajevima, i u ovom
slučaju služi zajedničkom interesu svih nas.
nadoknadu organske materije.
Znači uz pomoć toga se povećava
rastvaranje hranjivih materija
u zemljištu, baš zbog toga posipanje đubrivom nije dovoljno,
za postizanje željenog prinosa
potrebno je koristiti i razna mineralna đubriva.
Očekuje se i dobra žetva kukuruza. Prinos može da premaši
i sedam tona zrnastog kukuruza
po hektaru.
Ono što moram da pomenem
je da poljoprivrednici ne obraćaju
izuzetnu pažnju samo na zemljiš-
Ištvan Čuzdi,
predsednik Poljoprivrednog
udruženja “Farmer”
Skrećemo pažnju čitalaca na to, da
očekujemo pitanja
vezana za poljoprivredu, na koja
žele da pomoću našeg lista dobiju odgovore od stručnjaka.
Pitanja se mogu poslati
na sledeću e-mail adresu: newspap
[email protected]
Download

Untitled