3
Božićni i novogodišnji
praznici svima nama nude
izvanrednu priliku da na
nekoliko dana zaboravimo
na svakodnevne probleme.
Nisu sa ovim drugačije ni
glumci rodom iz Ade, koji
iako momentalno svoju
svakodnevnicu žive na
drugim mestima , uvek
rado dolaze kući, a naročito uoči praznika.
Više stotina ljudi je 20.
decembra uveče napunila
sportsku halu Tehničke škole. Naime tada je održana
centralna Božićna priredba opštine. Lokalna samouprava je program sastavila uz saradnju plesnih klubova, kulturnih udruženja
za negu tradicije i civilnih
organizacija, opštinskih
institucija i mnoštva pomažućih ruku.
Društvo za negu tradicije „Vadvirag” je u pozorišnoj sali 14. decembra,
u subotu uveče, ađansku
publiku iznenadila sa posebnim svečanim programom, gde su sa primerenim programom nastupila sve grupe Društva,
čime su pokušali učiniti
pripreme za praznike još
prazničnijim.
Početkom decembra je
krenula emisija pod nazivom Art Cafe Club –Diskusije o književnosti i drugim umetnostima koja se
emituje na Pro Media kanalu u Adi i Senti. U centru pažnje prve emisije je
stajala popularnost književnosti u krugu dece, a
u drugoj uloga medija u
popularizaciji književnosti i drugih umetnosti.
Doček praznika
Mnoge od nas praznici pri kraju godine podsećaju na detinjstvo.
Tražimo nostalgična sećanja u jelci, u postavljenom stolu, kod koje
sedimo/smo sedeli svi zajedno. Na doba, kada je još proslava Božića
bila ona prava. Zbog čega ponekad osećamo da je pomalo postalo
prazno? Zbog nedostatka ljubavi ili emotivnosti? Nedostatka naših
najmilijih? Ili zbog nedostatka brige?
U ovo vreme spoznajemo u stvari šta je dom, šta znači vratiti se
u rodnu kuću, i biti zajedno sa voljenima, naime, nažalost postoji
mnoštvo takvih, koji su primorani da iskuse koliko može čoveka rastužiti osećaj nedostatka doma. Mnogi naime baš u najvećoj dobrobi
ti ostanu bez doma. Svaki član porodice ima svoj ključ, ali ne samo
za stan ili kuću, nego i za život. Ali zasebnom ključu se pridružuje
i
zaseban život, u kojem ipak ključ do drugog ne pronalazimo.
Sa pravom se može postaviti pitanje, da li ga uopšte tražimo? Da
li smo sposobni na to da se međusobno pazimo? Zašto je važnije
stvoriti sve spoljne stvari, o kojima mislimo da su potrebni za dobrobit, nego obratiti pažnju na naše voljene, ako u međuvremenu
zaboravljamo na one sa kojima bismo u dobrobiti uživali, ako se u
međuvremenu udaljimo od onih koje možemo voleti?
Kupujemo poklone da bismo pokazali da smo mislili na drugoga.
A to u najviše slučaja samo znači to da: „Jaoj meni, treba još da skoknem i do prodavnice, da kupim neki poklon…” Mnogo puta samo
ovako mislimo na druge. I baš je rezultat toga da se sve više udaljavamo. Pre neki dan mi se jedan poznanik gorko žalio, da se plaši
praznika, jer ne zna šta će mu roditelji reći za ne baš uspešno svedočanstvo, naime pojma nemaju kakve su mu ocene. I ovo znači nedostatak pažnje. Ne mislim na nedostatak stroge kontrole, to naravno
nikome ne fali, samo na to, zašto jedan tinejdžer ne može sa svojim
problemima da se obrati roditeljima? Da li je prihvatljiv izgovor, da
je neko previše zauzet? Jer ako to prihvatimo, sa time prihvatamo
i
to, da nema vremena na druge, tojest ne interesuju ga drugi.
Kraj godine je povoljan, a zbog praznika još više, da zastanemo
na trenutak i da pogledamo oko sebe. Da pogledamo unazad i da
rezimiramo. U ovo doba možda malčice drugačije vidimo sebe, a
drugačije vidimo i druge. Interesantno je da se oko Božića stvari
odvijaju tako, da za mene dolazi period velikih pomirenja, opraštanja. Ne svesno, ali svaki put potražim nekoliko poznanika, koji su
mi nekad bili bliski, a naš odnos se potom zbog nečeg pogoršao ili
smo se jednostavno jedno od drugog udaljili. Jako je dobro pomiriti
se sa onim ljudima o kojima nikad ne bismo pomislili da ćemo ikada biti u dobrom odnosu. Oprostiti znači toliko, da dozvoljavamo
dobrom da pobedi zlo? Ili samo toliko, da stavljamo na stranu svoje
uvrede i svoj ponos? Ovako ili onako to je fantastičan osećaj. Takav,
koji vredi svakome probati. Naime pravi praznik se odvija unutra,
u srcu i u duši.
U duhu toga, u svoje i u ime tima Vodiča kroz opštinu želim svim
dragim čitaocima Srećne Božićne praznike i uspešnu novu godinu!
Endre Mariaš
U organizaciji MRK „Potisje-Pletex” je u periodu
od 6. do 8. decembra u Adi
održan 10. Mikulaš-kup,
na kojem je u toku tri dana
stupilo na teren oko 400
rukometaša pionirskog
uzrasta u 31-oj ekipi iz 14
klubova, iz Mađarske, Slovenije, Srbije i Vojvodine.
Mikulaš-kup je prilika za
sticanje ogromog iskustva za mlade igrače.
VODIČ KROZ OPŠTINU – Osnivač: Lokalna Samouprava Opštine Ade. Izdaje: Biblioteka Sarvaš Gabor. Glavni i odgovorni urednik: Aron Čonka direktor. Saradnici: Andraš Horvat, Gabor Husak, Daniel Madaras, Endre Mariaš, Tamara Nađbali, Žofia Pal,
Aleksandra Popov, Robert Žoldoš. Prevodilac: Čaba Berec. Lektor: Katalin Kavai Muči.
Grafički saradnik: Tibor Balint. Adresa redakcije: Biblioteka Sarvaš Gabor, Trg Oslobođenja 3/A, 24430 Ada. Broj telefona biblioteke: 024/851-115. Broj telefona direktora:
024/851-615. E-mail adresa: [email protected], [email protected]
008 (497.113 Ada) VODIČ kroz opštinu = Községi kalauz / glavni i odgovorni
urednik Aron Čonka. - 2013, br. 03. - Ada : Biblioteka Sarvaš Gabor, 2013. - Ilustr. ;
29 cm. Mesečno. - Tekst na srp. i mađ. jeziku. - Tekst na mađ. jeziku štampan u
suprotnom smeru.
ISSN 2334-9301 COBISS . SR-ID 281820423
4
Praznici, tako lepi!
Tri mlada ađanska glumca o Božiću i o godini iza nas
B
ožićni i novogodišnji praznici svima nama nude izvanrednu priliku da na nekoliko dana zaboravimo na svakodnevne probleme, da malo usporimo, osvrnemo se i ponovo otkrijemo nama važne stvari, ali i da istovremeno obratimo pažnju na sebe
i na druge. Naime baš su ove stvari te, koje mogu dati pravi sadržaj praznicima. Nisu sa ovim drugačije ni glumci rodom iz
Ade, koji iako momentalno svoju svakodnevnicu žive na drugim mestima , uvek rado dolaze kući, a naročito uoči praznika. O
svojim doživljajima vezanim za Božić, kao i o tome kako ocenjuju godinu koja je iza nas, šta očekuju od nove godine, pitali smo
glumicu subotičkog Narodnog pozorišta Čilu Pamer, stručnog saradnika Kulturnog saveza vojvođanskih mađara Agneša Rafaia,
i glumca senćanskog Mađarskog Kamernog Pozorišta Đerđa Viraga. Štaviše povodom Božića Đerđ Virag nas je iznenadio i sa
jednom posebnom Božićnom novelom.
AGNEŠ RAFAI
– Od kada sam otišla od kuće
sve više očekujem vikende i
praznike. Uvek mi je bila važna,
veoma važna moja porodica,
toplina svog doma. Od ovog ne
popuštam. Ovo mi je, ovo nam
je potrebno! Dobro je da sa istom
dečjom radoznalošću i istinitošću
znam da se radujem Božiću, kao
i pre mnogo godina. Naime Božić
ima jednu takvu atmosferu, miris, vazduh, vibraciju, kao ništa
drugo. Kitimo jelku, koja ili ne može da stane u sobu pa se mora skratiti, ili
ispada iz nogara i pada, durimo se i tešimo se sa medenom rakijom, već tri
dana krišom jedemo žerbo i karamelne kockice, koje su spremljene za Božić – i to je tradicija –, pravimo salate, peče se patka... Potom odlučujemo da
ne brinemo o postu i zvezdama , ono što je bitno jeste da smo zajedno! Hajde da jedemo! I dan danas ja delim poklone i sa istim uzbuđenjem ih otvaramo, kao i pre dvadeset i nešto godina. Ali kupovina ili spremanje poklona
je za mene najlepši deo: Kakvu knjigu da uzmem ove godine mami, koju
ću naravno da pozajmim od nje? Šta je ona korisna stvar, što nije čarapa i
čemu bi se tata stvarno radovao? Da li je mlađem bratu, tinejdžeru najbolji
poklon novac? Papuče dobijene od babe su takođe deo svakog Božića. Kao i
odmaranje, isključivanje telefona. Konačno, barem jednom godišnje.
ĐERĐ VIRAG
– Uprkos svemu, kao i većini ljudi, Božić i za mene znači
doživljavanje kohezione snage
porodice, mira i ljubavi. Svako
se smiruje, sklapa mir, oprašta
ili barem pokušava da bude tolerantan. Što je sigurno izvlači
i najzauzetije ljude iz svakodnevnice i ako nizašta drugo,
barem je za ovo sasvim dobro.
Povodom božićnih i novogodišnjih praznika najčešće se
setim velikih sankanja i sneška belića, a i mokrih rukavica od grudvanja. Potom su ovi doživljaji polako izostali iz mog života i zamenjeni su hladnoćom. Hladan vazduh, hladan vetar, hladno isčekivanje...
Mislim da je najgore, kada čovek u hladnoći, nedeljom poslepodne
čeka autobus, koji kasni 20 minuta, potom poljubac i pravac za Novi
Sad. A tamo dobiješ braon boju dok stigneš do stana, naravno ne tako,
nego samo od struka na dole, od blata. Jer je velegrad takav, tamo
– 2013. godina je za mene bila fantastična. Diplomirala sam u Pešti
na Odseku za pozorišno obrazovanje Univeziteta za pozorišnu i filmsku umetnost, primljena sam na smer defektologa na segedinskom Naučnom univerzitetu, znači krenula sam ka putu za logopeda. Ne znam,
zbog nečega ne želim da stanem sa učenjem. Posle jednog fantastičnog i intenzivnog leta stala sam na ludi kamen, što me stvarno čini
srećnom, mogu da preporučim svakome! Ubrzo sam saznala da me
očekuju radosti majčinstva. Ko je bio u sličnoj situaciji, zna o kakvoj
čarobnoj stvari govorim. Uživam u svakom momentu isčekivanja. Svet
je okrugao, kao nikad do sada!
Shvatila sam, da se ne želim
vratiti u prošlost a ne želim
biti ni u budućnosti. Uživam u
tome što se ovog trenutka oko
mene dešava. Čitala sam već
mudrosti, citate u vezi ovoga,
ali kada ove rečenice postanu
stvarnost, istinska osećanja
to je super stvar. Srećna sam.
Jednostavno srećna! Jako čekam, čekamo novog člana
porodice! Želja mi je da se i
sledeće godine sve ovako lepo
odvija kao i do sada. Međutim
nije dovoljno želeti, treba da
se nešto uradi za to. Ja u ovo
verujem.
su taksisti u stanju da te
poprskaju od glave do pete
bez trunke kajanja. Zimi, u
hladnoći.
Mislim da sam u 2013.
godini dobio dosta prskanja. Ali sam na kraju dospeo
u Sentu. Ovde ni taksija, ni
blata. Ali hladnoće ima i
ovde napretek, ali je barem
ovde Tisa. Potiska hladnoća
je drugačija, jer sam ovde
skoro kod kuće i samo mi
malo vremena treba do
tamo. Ali, možda sam već
kod kuće samo još ne znam?
Možda 2014. godine stignem
kući u Senti?
5
ČILA PAMER
– Veoma volim Božić i zato
ga svake godine jako čekam.
Možda i zbog toga što tada
svako malo više pazi na druge.
Kada mislim na Božić, setim
se svoje porodice, jedne tople
sobe, gde svako intenzivno
radi ponešto, jer je za Božić
još bolji osećaj biti kod kuće.
Imam mnoštvo lepih uspomena iz dečjeg doba: ogromni
sneško belići, koji su bili toliki,
da im je moj otac sa merdevine stavljao crveni lonac na glavu; najlonski džakovi napunjeni slamom, na kojima smo se spuštali niz dolmu
itd. Jako je dobro setiti se i toga da je svakog Božića porodica ručala
zajedno: bake i deke, roditelji i deca. Mnogo smo razgovarali, smejali
se i fantastično se osećali zbog toga što smo svi bili zajedno. Uvek me
smiruje kada razmišljam o ovim događajima. Značaj praznika se naravno nije menjao, međutim karakteristika pomalo. Nažalost danas
već porodica nije potpuna i tako ovi običaji polako nestaju, zbog toga
sada već drugačije slavimo Božić nego lani.
– Svaka godina tako brzo prođe, da ni sama ne znam proceniti kakva
je stvarno bila. Ovo najverovatnije osećam ovako zbog toga što se stvari
konstantno dešavaju oko mene. U pozorištu sam na sreću dobila mnoštvo mogućnosti. Jedno od mojih najvećih doživljaja je bilo kada sam u
junu na osnovu glasanja publike dobila nagradu kao najbolja glumica
sezone. Veoma mi je prijalo da i publika podržava i priznaje to što radim.
Zahvalna sam pozorištu, s
jedne strane zato što mi pruža mnogo mogućnosti, s druge strane zato jer mi kolege u
svemu pomažu. Mimo pozorišta, mogla sam da probam i
stvari koje su me uvek interesovale. Pored toga uspela sam
da otputujem na mesta, gde
ranije nisam bila, tako kada
sagledam 2013. godina je za
mene bila veoma dobra. Nadam se da ću i u 2014. godini
uspeti da se bavim stvarima
koje me interesuju. Želim da
se razvijam i na polju pevanja, a nadam se takođe da ni
u sledećoj godini neće izostati
putovanja.
Božićna novela
Porodica ih je već nestrpljivo čekala...
...ali je samo njih sedmoro krenulo na put po velikom snegu,
sačekali su zvezdu Danicu, jer se ne može tek tako ofrlje izvesti
vitlejemska igra. Treba na pravi način.
Već nedeljama ranije treba naučiti tekst , treba probati pesmice sa anđelima, kao i malu koreografiju i utanačiti tekst sa akterima. Onaj ko primi korinđaše na nekoliko srceparajućih trenutaka, u stvari ima posla sa jednom pravom pozorišnom trupom, diletantskom, ali pravom. Stigli su. Gospodin Kaplar traži
dozvolu za ulazak. Potom najavljuje družinu. I ušli su lepo u
redu. Prvo dva mlađa pastira, od kojih prvi napravi kolut. Potom
je stigao i stari pastir, koji je pomalo senilan, a ni ne čuje dobro. Nakon nekoliko napetih trenutaka počeo je i tekst – sigurno
je bio jako nervozan, naime ovo mu je bila premijera, ovo mu je
bio prvi nastup, gde je imao i svoj tekst. Mladić, koji je glumio
starca nije imao više od 12 godina, kao ni ostali. Stari je rekao:
– Sik suk sak suk sialajsuk. Želim ovom plemenitom domaćinu mnogo srećno i veselo dobro veče. Tisa-Dunav, dobra je
bunda. Ne trebam ja vino niti rakiju, ima gazda dve lepe kćeri,
neka mu bude i šest gomila drva u dvorištu, znam da se neće
pokajati. Vi sinovi moji ovde unutra jedete i pijete, a na sede
brkove svog dede ni ne gledate? Ali ako uzmem svoj štap, dobro
ću vas isprašiti!
Porodici su oči zasjale, najviše malom dečkiću, zbog kojeg
se porodica odlučila da ugosti šaljive glumce. Sa anđelima su
već zajedno pevali poznate pesme o dolasku Isusa, S neba anđeo , Radujte se, Hristos se rodi!. Potom se za desetetak minuta
predstava završila. A zahvalna publika je pljeskala, čak je i mali
dečkić tako udarao dlanom o dlan kao da je plaćen, a on još tada
sigurno nije ni znao šta aplauz znači. Za istinu, on veoma znači.
Oni naravno nisu znali da Starac ima premijeru, ali ovo veče je
za njega velika stvar, a naročito aplauz. Pljesak, istiniti pljesak,
spontani pljesak za ohrabrenje za podstrek.
Oči dečkića se ne mogu zaboraviti. I od tada ga po tome prepoznajem na ulici. Ima devojku, a završio je i srednju školu. On
ne zna, ali sam možda baš zbog njega postao glumac. Tekst mi je
i od tada u glavi, nisam zaboravio ni jednu jedinu reč: „Sik suk
sak suk silalajsuk...” Srećan Božić!
Đerđ Virag
6
Čuj lepote reči zvončića!
Kulturna društva iz opštine Ada su zajedno proslavili Božić
V
iše stotina ljudi je 20. decembra uveče napunila sportsku halu Tehničke škole. Naime tada je održana prva polovina centralne Božićne priredbe opštine,
koju sa ponosom možemo da prikažemo i kao kulturnu mapu opštine. Lokalna samouprava je program sastavila uz saradnju plesnih klubova, kulturnih
udruženja za negu tradicije i civilnih organizacija, opštinskih institucija i mnoštva pomažućih ruku. Program, koji je trajao sat i po vremena je učinjen uzvišenim, prazničnim sa 17 produkcija 10 raznih udruženja.
U programu, koji je organizovan od strane
opštine, glavnu ulogu su dobila deca. Deca
iz Predškolske ustanove „ Čika Jova Zmaj”
su pred publiku izašla sa veoma dirljivom
produkcijom. Najsitniji su publiku, koja je
posetila ovu opštinsku priredbu iznenadili sa
muzičkom koreografijom. Na scenu su stupili
i grupe Plesnog kluba „New Ada Dance”, koji
su prvo izveli bečki valcer, a potom uz pratnju članova Kluba „Dobošara i umetnika” sa
Roki i Hip-hop muzičko-plesnom koreografijom impresionirali prisutne. Takođe smo
mogli videti veoma precizne i visoko kvalitetne produkcije od plesnih grupa „Midnight” i
„Venus”. U kvalitetu nisu zaostala ni udruženja za negu tradicije: DNT „Vadvirag”, KUD
„Aranjkapu” i KUD „Novak Radonić”, koja
su takođe nastupala sa najmlađima, njihove
produkcije su bile jedne od najlepših trenutaka večeri. Program je obogaćen dirljivim
nastupom Kamernog hora “Musica Humana”
i Mešovitog hora “Sava Trlajić”, koji su i sa odvojenom, kao i sa zajedničkom produkcijom
stvorili čarobnu atmosferu u sportskoj hali.
- Cilj Lokalne samouprave sa ovom proslavom bio je da povodom praznika porodice i
ljubavi okupi civilne organizacije iz opštine,
i pretvori ih u jednu veliku porodicu. Ali nisu
samo produkcije vezane za civilne organizacije, nego i pozadinska aktivnost, koja je
bila neophodna za kreiranje i uspešno spro-
ljudi ne rade svaki dan zajedno, svako ima
svoju grupu, koju vodi, baš zato je za nas
bilo izuzetno važno, da ih podstaknemo na
saradnju, u cilju da zajedno mogu da obezbede trajne uspomene i požele srećne praznike
građanima opštine.
Zahvaljujući izuzetno raznovrsnom programu priredbe pod nazivom Čujte predivan
glas zvona!, svi prisutni na krcatoj tribini
sportske hale su ovog puta uistinu mogli videti njima dragu produkciju, koja je doprinela da im Božićne pripreme budu još lepše i da
Cilj Lokalne samouprave sa ovom proslavom bio je
okupljanje civilnih organizacija iz opštine
vođenje proslave, od konfiguracije različitih
scenskih i pozadinskih elemenata pa sve do
organizacionog rada u vezi ovog programa
- objasnila je Monika Urban, zamenica predsednika opštine, i dodala: - Ostvarenje svega
ovoga nije bio jednostavan zadatak, jer ovi
dožive prazničnu atmosferu. Druga polovina
programa je zakazana za 3. januar 2014. godine od 18 časova, koja će se održati u Molu,
u lokalnom Domu kulture.
(pp)
Rukotvorilačka aktivnost
za srednjoškolce
U Tehničkoj školi su se za Božićne praznike pripremali sa raznovrsnim programima
U
Tehničkoj školi u Adi su sa izuzuzetno bogatim i raznovrsnim programom obojili pripreme za Božić.
U toku decembra su učenici ustanove učestvovali
u radu više radionica, ali je od likovnih radova organizovana i fantastična izložba. O nizu aktivnosi pod nazivom Božićna čuda i o izložbi Igra linija, razgovarali smo
sa koordinatorkom programa, bibliotekarkom Tehničke
škole, Monikom Jozo.
 Kako su tekle aktivnosti, kakvi su radovi pravljeni?
– Prve nedelje smo pravili ukrase od ljuske. Za sprovođenje prve
radionice zamolili smo vaspitačicu Evu Šoti, umetničku urednicu
KUD „Aranjkapu”. Pravili smo ukrase, anđele, zvezde od stabljike i
ljuske. Drugu zanimaciju je vodila naša koleginica Šara Lajko, ovde
su rađeni ukrasi, zvončići od gline, ali su učesnici mogli slobodno da
raspolažu sa repromaterijalom, mogli su izraditi bilo šta. Gotova dela
smo ispekli, potom smo izvršili finalnu obradu, takođe pod rukovodstvom koleginice.
 Koji je bio cilj ovih radionica?
– Vođeni smo time da pokrenemo fantaziju naših đaka, naime posle
svoje kuće ovde provode najviše vremena. Nadam se, da će se zahvaljujući aktivnostima, ustanovu smatrati svojim drugim domom, i to, da
smo uspeli i ovde da unesemo duhovnost Božića. Na jelku, koja je postavljena u školi, smo zajedno postavili jedan deo ukrasa, a drugi deo
krasi biblioteku.
7
 Nije ovo bila prva prilika, kada je aula škole preuređena u radionicu za rukotvorine. Kakva su iskustva,kako učenici prihvataju
ove programe?
– Za Uskrs smo farbali jaja sa voskanom tehnologijom i treba da
priznam, da se prethodno nismo ni nadali tolikom oduševljenju učenika, pošto školu u najvećem broju pohađaju mladići. Na naše veliko
iznenađenje u rad su se uključili čak i najnestašniji učenici i toliko se
uživeli u aktivnost da su na kraju oni ispali najspretniji. I sada su imali
dobre ideje, radili su toliko spretno i precizno da ih je bilo radost posmatrati.
 Jedna ovakva aktivnost ima i karakter građenja tima. U kakvoj
atmosferi je proteklo upoznavanje sa novim tehnikama?
– Ocenili smo da su im se aktivnosti veoma dopale, u toku kojih je
sve vreme bila izvanredna atmosfera, što nas izuzetno raduje, naime
nije najvažniji rezultat, ono što je važno je upoznavanje, da razgovaraju, kako u toku priprema, kao i u toku zanimacija. Mnogo nas je u školi,
imamo više od 400 đaka i mnogi se ne poznaju međusobno, baš zato je
ovo bila izvanredna prilika i za zajedničku „zezanciju”.
 Radionica za rukotvorine je organizovana sa namerom stvaranja tradicije ili je ovo posebna prilika?
– Želimo da ovo kod nas postane tradicija, da se đaci naviknu na
ovo, da im sa vremena na vreme organizujemo programe, da vide da
mogu učestvovati u životu škole, da osete da računamo na njih, da su
nam važni. Radionice su izvanredni forumi za učenike, naime na ovima mogu izneti svoje ideje, sugestije i predloge o radu škole i u vezi
svojih nastavnika.
 Aktivnosti su tekle u znaku priprema za Božić. Kako ste se pored ovih pripremali za praznike?
– U znaku priprema za Božić otvorena je Božićna izložba, kojoj smo
dali ime Igra linija. Izloženi su likovni radovi učenika škole. Ova inicijativa je za đake još bila novina, to se videlo i na broju pristiglih radova,
ali i kroz ovo smo želeli da im ukažemo na to da je škola takav forum,
gde mogu pokazati svoj talenat.
U toku izrade rukotvorina je sve vreme vladala
izvanredna atmosfera
 A nastavničko veće?
– Organizovali smo tajnu akciju pod nazivom Deda mraz u toku koje
je svaki kolega izvukao jedan papirić sa imenom drugog kome je postao tajni Deda mraz i kojeg je iznenadio sitnim poklonom. Ne treba
da naglasim, koliko je ova akcija bila uspešna, protekla je u izuzetnoj
atmosferi.
 Kakve programe planirate u novoj godini?
– Prvi događaj je vezan za faršang. Pokrenuti uspehom prošlog takmičenja i ove godine ćemo organizovati nadmetanje u popularnosti
pod nazivom „Mr. i Mrs. Cool” . Zanimljivost ovog takmičenja je da će
ovoga puta pobednici učestvovati na jednom fotografisanju i oni će biti
lica škole u 2014. godini.
Tamara Nađbali
Dobro je biti dobar!
Društvo za negu tradicije “Vadvirag” je povodom Božićnih praznika organizovalo
akciju sakupljanja donacije za Kuću za klince iz Dreje
D
ruštvo za negu tradicije “Vadvirag” je u pozorišnoj sali 14. decembra, u
subotu uveče, ađansku publiku iznenadila sa posebnim svečanim programom, gde su sa primerenim programom nastupile sve grupe Društva, čime
su pokušali učiniti pripreme za praznike još prazničnijim.
– Božićni program organizujemo svake godine već više od dvadeset godina, a deca se svakom prilikom pripremaju za isti sa ogromnim
entuzijazmom. Ovogodišnjem programu je
takođe prethodilo više mesečno pripremanje,
a od kraja novembra smo radili sa još više
intenziteta. Svaka naša grupa je pripremila
svoju malu produkciju koje smo potom saželi
u jedinstveni program – objasnila nam je Livija Varga, predsednica Društva za negu tradicije “Vadvirag” i dodala: – Sa velikom radošću
mogu da kažem i to da smo se ove godine u znaku Božićnih priprema priključili akciji „MTVA”
pod nazivom Dobro je biti dobar!, povodom
koje smo organizovali sakupljanje donacije za
Kuću za klince iz Dreje. Treba da priznam da
smo se i mi pomalo iznenadili koliko su se ljudi
i pored veoma teških okolnosti koje karakterišu svakodnevnicu, angažovali radi dobrog cilja, zahvaljujući čemu smo sakupili mnogo više
donacija nego što smo očekivali.
Članovi Društva za negu tradicije “Vadvirag” su prikupljene poklone nekoliko dana
nakon priredbe, 19. decembra odneli u Kuću
za klince iz Dreje odakle su se vratili kući sa
mnoštvom doživljaja satkanih od dirljivih trenutaka. Naime puleni Kuće za klince su pored
poklona iznenadili i Božićnim programom
sa posebnom atmosferom, sa time učinivši
Božićne praznike svima još lepšijim i nezaboravnijim.
G.H.
8
Bez čarobnog štapića
Najnovija knjiga Livije Tot je promovisana i u Adi
S
a velikim uspehom je krajem novembra u čitaonici Biblioteke „Sarvaš Gabor” promovisano nedavno objavljeno delo Livije Tot pod naslovom Bez čarobnog štapića
(Varázspálca nélkül), koje je objavljeno povodom pedesetog
rođendana autorke i sadrži izbor iz vodećih članaka, intervjua i reportaža koje je objavila u poslednjih deset godina.
Knjiga pod naslovom Bez čarobnog štapića (Varázspálca nélkül), koja je objavljena u izdanju Kulturno obrazovnog centra „ Čoka”,
uz podršku Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i KUD
Mađara „Tisasentmikloš” iz Ostojićeva, sadrži izbor od vodećih članaka, intervjua i reportaža koje je autorka objavila u proteklih deset godina, a koji su u ovoj publikaciji raspoređeni u više poglavlja. Naslovi
pojedinih poglavlja su takođe veoma izražajni: Beg iz kaveza; Banatu,
s poštovanjem; Prolaskom vremena i Osmatračnica sela.
Naslov knjige se, prema rečima Livije Tot, prvenstveno odnosi na
to, da kada bi ljudi posedovali čaroban štapić, onda bi već mnogo toga
što ne smatraju dobrim u svom okruženju promenuli. Naravno, svi
smo svesni da nemamo čaroban štapić, ipak često prebacujemo sebi
, a i drugima, zašto neko već ne uradi nešto radi dobrobiti svih nas,
naglašava autorka, prema kojoj je nestrpljenje u neku ruku razumljivo,
naročito tada, kada znamo da ovi procesi traju u našem regionu već
veoma dugo . Baš zato, iako svako zna da nema čaroban štapić, većina
ljudi ipak pokušava učiniti boljim ne samo svoj život, nego i život onih
koji žive u njihovom okruženju. Po njoj ovaj vid života karakteriše
našu svakodnevnicu, čak štaviše, možda i ceo svet koji nas okružuje.
Livija Tot i Šandor Konja na ađanskoj promociji knjige
Bez čarobnog štapića
Na promociji knjige, koja je održana u čitaonici Biblioteke „Sarvaš Gabor” , autorka je pročitala više odlomaka iz dela, a veče su sa
svojim produkcijama obogatili pevač-recitator Šandor Konja iz Čoke
i članovi literarne sekcije Mađarskog kulturnog društva „Mora Ferenc” iz Čoke.
A.H.
„Tükörtestvér” u Adi
Prikaz knjige Tamaša T. Kiša u biblioteci
K
rajem novembra u čitaonici Biblioteke „Sarvaš Gabor” održan je prikaz književnog dela u izuzetnoj
atmosferi. Knjiga Tamaša T. Kiša pod naslovom
„Tükörtestvér” je pobednik konkursa za roman Izdavačkog
zavoda „Forum”, koji je istu i izdao 2012. godine. Delo je
poseban biser vojvođanske mađarske književnosti. Naime,
namenjen je omladini,, što je na paleti savremene književnosti, u datoj perspektivi nepoznata oblast.
Tamaš T. Kiš, Kristina Peter,
Atila Kurcinak i Erik Palušek
Tamaš T. Kiš je mladić od 26 godina iz Kanjiže i nije na fejsbuku.
Prem svojim rečima nije bio eminentan student (FFK, Odsek za hungarologiju), niti oduševljen čitalac. Kod obavezne lektire je gledao, gde se
mogu stranice preskočiti, da što pre stigne do kraja priče.
Možda su mu motivacija i koreni baš u ovome. Sa svojom knjigom
želi postići, da čitanje ponovo bude u trendu a za ovo kao instrument
koristi one prostore, misli, izraze koje mladi Vojvođanin oseća svojima.
Možda je to najjače oružje knjige Tamaša T. Kiša. Opisuje onaj unutrašnji sistem, koji mi Vojvođani i samo Vojvođani razumemo, živimo i
volimo. Između dve države, oscilirajući. Jer zna da nam nedostaje jelen
pivo, jaffa keks, a i smoki, ne samo porodica. Knjiga je otisak
mešavine sadašnjosti i prošlosti, raznih gradova, koje odvaja
jedna granica, ali spaja jedna reka.
„Tükörtestvér” je mešavina doživljaja autora i urbanih
legendi. Fokusira se na mlade, koji čak mogu biti i stvarni,
jer su lokacije i odlomci njihovih života stvarni. Prvenstveno
je namenjena mladima, ali ne preporučuje se samo njima.
Može svako da uči iz nje, kako je i sam autor napisao: na kraju krajeva zato čitamo, da nešto naučimo.
Tamaš T. Kiš „još nije nobelovac“, ali je autor sa prvim delom, na putu je drugo izdanje „Tükörtestvér” –a, a i knjige u
elektronskoj „e-knjiga” obliku.
Na prezentaciji knjige u Adi sa piscem je razgovarala Kristina Peter, profesorica mađarskog jezika i književnosti, a sa
muzičkim programom su pred sakupljenu publiku u čitaonici Biblioteke „Sarvaš Gabor” izašli članovi benda „Sin Seekas”
Atila Kurcinak i Erik Palušek.
^
Zofija Pal
9
Krenuo je Art Cafe Club
Diskusije o književnosti i drugim umetnostima
P
očetkom decembra je krenula emisija pod nazivom
Art Cafe Club –Diskusije o književnosti i drugim umetnostima koja se emituje na Pro Media kanalu u Adi i
Senti. U centru pažnje prve emisije je stajala popularnost
književnosti u krugu dece, a u drugoj uloga medija u popularizaciji književnosti i drugih umetnosti. Tema sledeće
emisije su glavne dodirne tačke i preklapanja između pozorišta i književnosti.
U prvoj emisije, koja se javlja dvonedeljno, u zajedničkoj produkciji
Ađanske pozorišne trupe i Pro Medie, centralna tema bila je popularnost ili nepopularnost književnosti u krugu dece. Kada i kako treba
početi vaspitanje za postajanje čitaoca? Sa primenom kojih metoda
se mogu deca navesti da zavole književnost? Kako se može postići da
pročitaju neku knjigu, da odu na poneku izložbu ili pak na pozorišnu
predstavu? Pored ostalih na ova pitanja su tražili odgovore urednici
emisije sa svojim gostima vaspitačicom Gabrijelom Lehocki, rukovodiocem Udruženja pedagoga mađara „Kerekítő”, andragogom Žofijom
Pal, saradnicom Dečjeg odelenja biblioteke „Sarvaš Gabor”, i sa dve
nastavnice mađarskog jezika Klarom Rafai iz Osnovne škole „Čeh Karolj”, Ada i Kristinom Peter iz Tehničke škole, Ada. Diskusiju su svojim
produkcijama učinili raznovrsnijom mladi članovi Ađanske pozorišne
grupe Tamara Nađbali i Edina Tot.
Gabrijela Lehocki i Žofija Pal sa urednikom i
voditeljem emisije
Friđeš Irmenji, dok u pripremi sarađuju Gabor Gajo, Gabor Husak i
Robert Irmenji, kao i mladi iz Ađanske pozorišne trupe.
Nova emisija se emituje u Senti svakog drugog utorka od 17.00 sati,
a u Adi takođe utorkom, ali počinje pola sata kasnije od 17.30 sati. Repriza emisija na Pro Media kanalu je u Senti u četvrtak i u nedelju od
9.00 sati, a u Adi u sredu od 9.00 sati i u nedelju od 14.00 sati.
Andraš Horvat
Krenimo sa čitanjem!
Konkurs za decu i omladinu
Draga čitajuća Omladino!
Kristina Peter, Klara Rafai i Endre Mariaš u prvoj emisiji
U drugoj emisiji pod nazivom Art Cafe Club –Diskusije o književnosti i drugim umetnostima 17. decembra glavna tema bila je uloga
medija u popularizaciji književnosti i drugih umetnosti. Kako mediji
mogu doprineti popularizaciji književnosti? Mogu li mediji obezbediti dovoljno prostora za umetništva? Da li uopšte želi da im obezbedi dovoljno prostora? Pored ostalih na ova pitanja su tražili odgovore urednici emisije sa svojim gostima, sa dva takva novinara koji
su se već dokazali i kao pisci, urednikom-voditeljem RTV Vojvodine
Đulom Mirničem i glavnim urednikom „Kepeš ifjušaga”, Čabom Segijem.
Od redakcije smo saznali da će se emisija koja se emituje 7. januara
baviti temom glavnih dodirnih tačaka i preklapanja između pozorišta i
književnosti. Koliko može pozorište doprineti povećanju popularnosti
određenih književnih dela? Koliko se uopšte danas mladi mogu privući u pozorište, i ako se mogu, koji su oni metodi pomoću kojih se
mogu postići rezultati u ovom poduhvatu? Na sva ova pitanja će pokušati pronaći adekvatne odgovore sa dva mlada glumca Juditom Laslo
i Đerđem Viragom.
Sponzori Art Cafe Cluba su Lokalna samouprava opštine Ada, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, Fondacija „Sekereš Laslo”
i D.o.o. zatvorenog tipa za rukovanje sa fondom „Betlen Gabor”. Mesto
za snimanje emisije obezbeđuje kafić „ Corsaro” iz Ade. Urednik i voditelj emisije, koja se javlja dvonedeljno je Endre Mariaš,, a reditelj je
Bliži se zimski raspust, a mi smatramo da u prohladnim popodnevnima nema boljeg programa od šoljice vrelog čaja i jedne dobre
priče. Zbog toga tražimo vašu pomoć.
Očekujemo od vas prikaz knjige za minimalno tri književna
dela. Možete da iskoristite zimski raspust za čitanje, ili ako ste čitali
nešto već ranije, što vam se stvarno svidelo i mislite da bi vredelo da
isto i drugi pročitaju rado očekujemo i vaše ranije doživljaje.
Ako si učenik od 1. do 4. razreda, očekujemo od tebe prikaz tri
bajke od po 10-15 rečenica. Ako ti je po volji možeš priložiti i ilustraciju.
Ako si učenik od 5. do 8. razreda ili ideš u srednju školu želimo
da te podsetimo da između tri književna dela može biti i proznih i
lirskih dela. A ako bi se među tvojim omiljenim delima, našlo mesto
barem za jedno delo savremenog vojvođanskog autora, to bi nam
doista zagrejalo dušu. Obim opisa po prikazu ne bi trebalo da pređe
pola kucane stranice.
Radove očekujemo do 18. januara 2014. godine. Na prijavi naznačiti ime i prezime, razred, razrednog starešinu. Prijava se može
predati lično u Omladinskom sektoru Biblioteke „Sarvaš Gabor”
radnim danima od 8 do 16 časova, ili poslati na mejl adresu [email protected] , u tom slučaju u predmetu pisma naznačiti
sledeće: „Rad za konkurs – prikaz knjiga”.
U svakoj kategoriji (OŠ 1.- 4. razreda, OŠ 5.-8. razreda, srednjoškolci) nagrađujemo po tri rada. Najupečatljiviji prikazi knjiga će se
objaviti u Vodiču kroz opštinu. Proglašenje rezultata je 22. januara
2014. godine, na Dan mađarske kulture. Krenimo sa čitanjem!
Saradnici Omladinskog sektora Biblioteke „Sarvaš Gabor”
10
GODIŠNJI IZVEŠTAJ PREDSEDNIKA OPŠTINE ADA, ZOLTANA BILICKOG ZA 2012-2013. GODINU
Period umerenog razvoja
Godina mera za povećanje zaposlenosti
Poštovani građani!
Pre svega, i ovom prilikom želim da Vam se zahvalim, kako u svoje, tako i u ime svog Tima, što ste
nam na opštinskim izborima 2012. godine ponovo
ukazali poverenje i glasali za nas, i time nam pružili
priliku, da sa Vama zajedno nastavimo dalje naš rad,
započet u prethodnom mandatu.
Planovi su nam veoma ambiciozni, ali su istovremeno i realni. Zacrtane dugoročne ciljeve pokušavamo postići uz obraćanje dužne pažnje na svakodnevne probleme građana.
U svom Izveštaju ću se osvrnuti na sledeće
oblasti:
FINANSIJSKA SITUACIJA, EKONOMIJA I ZAPOŠLJAVANJE
Za finansijsku situaciju naše opštine permanentne teškoće pričinjavaju dugovi nasleđeni iz perioda
pre 2008. godine, od kojih smo većinu uspeli otplatiti tokom poslednjih 5 godina, međutim isti će biti
na teretu budžeta opštine do juna 2017. godine ( samohodne čistilice, kredit ....). Opština je do dana od
osnovnog duga vratila 356.597,44 evra, preostali dug
je 384.028,00 evra. Od kamate je do danas otplaćeno
297.091,53 evra, a preostalo je još 70.526,93 evra.
Od pratećih toškova zaduženja do danas je vraćeno
7.735,42 evra, preostalo je 1.152,08 evra. Pored toga,
neophodno je napomenuti da je proces centralizacije
na republičkom nivou uticao i na našu opštinu, pre
svega u finansijskom smislu, a rezultat toga je da je u
proteklih malo više godinu dana, naša opština ostala
uskraćena za oko 40 miliona dinara na godišnjem
nivou. Međutim, zahvaljujući našoj energiji i ambicijama, sve to ne može da spreči realizaciju naših
planova. Naime, od strane naših pokrajinskih poslanika, g-dina Tamaša Tota i g-dina Jožefa Tobijaša,
obezbeđena nam je odgovarajuća saradnja sa Vladom Pokrajine, na koju, kao partnera, kod svih naših
značajnih projekata možemo računati. Bez obzira na
to, što je rok za otplatu kredita 2017. godina, moj cilj
je, da do kraja našeg mandata otplatimo sve dugove
sa kamatama, uključujući i dugove javnih preduzeća.
Jednim takvim stanjem bi stvorili stabilnu osnovu
za naše aktivnosti i planove posle 2016-te godine, a
istovremeno bi time dokazali i to, da naš Tim gazduje
racionalno, da su nam planovi bazirani na realnim
osnovama, i da imovinu opštine bezbedno čuvamo i
čak prema mogućnostima istu i povećavamo.
Zbog pojave opšteg osiromašenja, sve više i više
dolaze do izražaja pitanja iz oblasti ekonomije i zapošljavanja. Iz tog razloga, u narednom periodu, otvaranje novih radnih mesta imaće prioritet, i rad Lokalne
samouprave i rukovodstva opštine se prvenstveno
usmerava ostvarenju tog cilja. U poslednjih nekoliko meseci, vođeni su razgovori sa potencijalnim investitorima iz Srbije, Mađarske, Austrije, Slovačke i
Ukrajine. Naravno, dolazak novih investitora znači
ujedno i dalji razvoj infrastrukture u industrijskoj
zoni, naime, sredstva od zakupnina zemljišta u Industrijskoj zoni, u nekoliko puta uvećanom obimu,
od strane Lokalne samouprave i dalje se povratno
usmeravaju i ulažu u obezbeđenje infrastrukture
za buduće potencijalne investitore. U Industrijskoj
zoni, pored postojećih 8 preduzeća i preduzetništva
u pogonu, u narednim mesecima će još tri kompanije
početi izgradnju na parcelama, koje su iznajmljene
u prethodnom periodu. Reč je u metalnoj firmi iz
Hrvatske, zatim o tekstilnoj kompaniji koja već posluje u našoj opštini i o modernoj benzinskoj pumpi.
U decembru ove godine takođe smo primili izjavu o
namerama – zainteresovanosti za postavljanje biogas postrojenja u industrijskoj zoni od jedne firme iz
Slovačke, odnosno primljena je izjava o namerama
od jednog metalo-prerađivačkog preduzeća iz Beograda, na osnovu čega ćemo, zajednički sa ovim inves-
titorima, otvoriti još 60 novih radnih mesta u našoj
opštini. Krajem 2008. godine pustili smo u pogon
prvu fabriku u sklopu „green field“ projekta u industrijskoj zoni, a naš cilj je da do proleća 2016. godine
industrijska zona bude u potpunosti popunjena, i da
tako obezbeđuje zapošljavanje oko 1.000 osoba.
U toku su još sledeći pregovori:
- sa najvećim proizvođačem autobusa i šinobusa
u Evropi, sa sedištem u Ukrajini, koji bi u pogonu za
montažu zaposlio 500 lica,
- sa jednom kompanijom iz Mađarske, koja želi da
u opštini organizuje proizvodnju solarnih kolektora,
čime bi se stvorilo oko 60 radnih mesta,
- sa jednom firmom iz Austrije, koja se bavi proizvodnjom legura metala.
Nadamo se, da ćemo privlačenjem pomenutih
potencijalnih investitora, kao i pružanjem podrške
već aktivnim kompanijama i preduzećima, značajno
smanjiti nezaposlenost u opštini, osveživši tako cirkulaciju naše sredine, i sprečiti dalju migraciju stanovništva, što je takođe i veliki nacionalni problem .
Davanje podrške postojećim preduzećima i preduzetništvima ima veoma veliki značaj, jer su oni
nosioci razvoja naše opštine. Počev od 1. aprila 2014.
godine, za njih planiramo da uspostavimo poseban
sistem podrške, koji se sastoji od smanjenja i ublažavanja opštinskih poreza i naknade, i to za ona pravna
lica, koja u najmanje 90 % angažuju radnu snagu sa
teritorije opštine.
Smatramo, da u narednom periodu, sve mere
usmerene podršci ekonomije treba postaviti u tom
duhu, da iste na neki načim imaju pozitivan uticaj
na lokalnu radnu snagu. Mišljenja smo, da na ovaj
konkretan način može realno da se poveća konkurentnost lokalne radne snage.
POLJOPRIVREDA
Glavni izvor života za većinu stanovništva naše
opštine je poljoprivreda, zbog toga Lokalna samouprava ima obavezu da ovoj oblasti posveti odgovarajuću pažnju i pomoć. U skladu s tim, lokalna vlast,
zajednički sa ministarstvom i sekretarijatom za
oblast poljoprivrede, pridaje veliki značaj organizovanju davanja u zakup državnih zemljišta, što će se
sigurno realizovati početkom 2014. godine, a time će
se našim poljoprivrednim gazdinstvima obezbediti
obrađivanje dodatnih oko 2000 hektara zemljišne
površine u naredne tri godine, čime se obezbeđuju
i mogućnosti za njihov razvoj. Prihodi od zakupa
državnih zemljišta i nadalje će se trošiti na osnovu
programa Ministarstva poljoprivrede, uglavnom da
se izgradnju čvrste površina puta, održavanje atarskih puteva, za rad poljočuvarske službe kao i za plaćanje naknade za odvodnjavanje. Pošto ovim putem
poboljšavaju se uslovi poslovanja velikim stočarskim
i ratarskim imanjima, smatramo takođe značajnim
da se pruža šansa za razvoj, makar i na drugi način,
manjim uzgajivačima stoke, voćarima i povrtarima.
U tom cilju, dogovorio sam se sa predstavnicima
Regionalnog garancijskog fonda, da počev od marta
2014. godine pokrećemo jedan zajednočki program,
čija je suština to, da će putem raspisanog konkursa,
Lokalna samouprava od navedene kategorije preuzeti znatan deo kamata na kredite od banaka, omogućavajući tako porizvođačima da veoma povoljno, sa
2%-nom kamatom koriste kredite, čime im se pruža
prilika za razvoj. U vezi sa poljoprivredom takođe
je važno napomenuti, da se u opštini kontiunirano
organizuje poljočuvarska služba, koja radi u sklopu
Javnog komunalnog preduzeća „Standard“, zahvaljujući uspešnoj saradnji sa poljoprivrednicima, pokrajinskim i opštinskim finansijskim sredstvima. Pored
toga, moram da naglasim, da ćemo pokušati i u buduće da zadržimo odgovarajući nivo dijaloga u oblasti
poljoprivrede sa svim akterima, pre svega kroz rad
civilnih organizacija koje su osnovali.
RAD LOKALNE SAMOUPRAVE
Naša opština je multinacionalna sredina, zbog
toga Lokalna samouprava smatra svojom dužnošću,
da svoj rad organizuje u skladu sa tim. U tom smislu, o proteklom periodu smo u Opštinskoj upravi organizovali vođenje postupaka i na mađarskom i na
srpskom jeziku, znači na oba jezika, a uz to je veoma
važno istaći da su se obezbedili neophodni formulari
za građane na oba jezika. Važno je naglasiti momenat razvoja tehničke podrške Uslužnog centra, a u
kontekstu razvoja, i mere održavanja fasade zgrade i
renoviranje svečane sale Skupštine opštine, koja će se
realizovati u proleće 2014. godine. U sklopu ove teme,
želim razjasniti sugrađanima realan broj zaposlenih
u opštinskim organima i službama. Ministarstvo finansija određuje maksimalni broj radnika za svaku
opštinu, što je u našem slučaju 78 osoba na neodređeno vreme plus 8 osoba za određeno vreme. Ovo je
ukupno 86 lica, što obuhvata zaposlene u lokalnoj samoupravi, u Biblioteci“ Sarvaš Gabor“ Gabor, Centar
za Sport i fizičku kulturu, Turistička organizacija i
zaposleni u Mesnim zajednicama. Naravno, ovaj broj
ne sme biti premašen, jer u tom slučaju, suočićemo se
sa ozbiljnim kaznama, ali i s druge strane koristimo
svaku priliku za iskorišćenje datog okvira, da bi dali
šansu mladima naše opštine za rad, pa i u okviru lokalne samouprave.
INFRASTRUKTURA
Kao što sam već i spomenuo, izgradnja i održavanje infrastrukture u ovom mandatu, po redosledu
važnosti, sledi nakon stvaranja radnih mesta, ali ona
istovremeno, sa aspekta obezbeđenjenja adekvatnih
uslova za život sledećoj generaciji, i u smislu privlačenja potencijalnih investitora, zahteva ozbiljnu pažnju i rad.
a.) Izgradnja kanalizacione mreže
U proleće 2012. godine smo otvorili prečistač za
tretman otpadnih voda, a to potvrđuje da se ozbiljno
bavimo našim okruženjem, našim zdravljem, te smo
predočili projekciju, da će glavna infrastrukturna investicija u narednim godinama biti izgradnja kanalizacione mreže. Shodno tome, Skupština opštine je
donela potrebne odluke, čime je omogućen početak
izgradnje.
Ukupno smo zaključili 1355 Ugovora, i do sada
je u izgradnju kanalizacione mreže investirano
23.932.191,57 dinara.
Radovi su u proteklom periodu vršeni u sledećim
ulicama:
U Adi: u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom,
u ulici Dositeja Obradovića - 185m, u ulici Dimitrije
Tucovića - 210m, u centralnom delu ulice Lenjinova i
Trg Oslobođenja - 220m, a u saradnji sa Prvom mesnom zajednicom u ulici Đure Daničića - 110m+95m.
U Molu: u ulici Svetozara Miletića - 280m. Pored ovoga u Adi u ulici Vojvođanskih brigada je izgrađena
jedna crpna stanica, takođe u saradnji sa Drugom
mesnom zajednicom, a urađeno je i priključenje na
kanalizacionu mrežu jaslice u Adi, kao i sanacija postojeće kanalizacije u ulici Pergel Floriana. Trenutno
je u toku izgradnja kanalizacije u ulici Vuka Karadžića u Adi.
Ovde želim da napomenem, da je naša opština
uspešno konkurisala kod Pokrajinskog sekretarijata
za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i dobila
sredstva za izgradnju kanalizacione mreže.
b.) Zgrada Sportske hale
Kao što se već desilo i u drugim slučajevima, i
izgradnju sportske hale su pratile poteškoće finansijske-, imovinsko-pravne- i druge prirode, koje su
ugrožavale radove, ali i u ovom slučaju smo dokazali, da makar i sa zakašnjenjem, ali naš plan smo
realizovali, te ce na početku 2014. godine biti predat
na korišćenje objekat, koji će omogućiti učenicima
11
OŠ „Novak Radonić“ Mol, a i omladini Mola uslove
za sport. Vrednost investicije je oko 130 miliona dinara, što su zajedno pokrili republičko Ministarstvo
građevine, Pokrajinski investicioni fond, Pokrajinski
sekretarijat za sport i omladinu, odnosno Lokalna samoupravu opštine Ada.
c.) Internat
Usled finansijskih teškoća bivšeg podizvođača, na
početku 2013. godine radovi su prestali, ali odgovarajućim lobiranjem uspeli smo da se izborimo kod
glavnog izvođača, da angažuje novog podizvođača
koji je radove preuzeo u proleće ove godine, a od
tada izvršenje radova teče glatko. Cilj nam je, da se
zgrada što pre stavi u funkciju odnosno njena predaja na upotrebu Tehničkoj školi. Vrednost investicije
iznosi oko 35 miliona dinara, gde polovinu finansira
Lokalna samouprava opštine Ada, a drugu polovinu
Pokrajinski investicioni fond. Kroz ovu investiciju želimo ostvariti naš cilj, da se spreči degradiranje naše
srednje škole, kao i smanjenje broja učenika.
d.) Zaobilaznica
U jesen 2013. godine građevinski radovi su krenuli velikim tempom. Do kraja 2013. godine završena je izgradnja prve faze, što obuhvata jedan novi
kružni tok, asfaltiranje ulice Grobljanske, kao i asfaltiranje kraće deonice ulice Urban Jožefa. Nažalost,
zbog vremenskih uslova, gornji sloj asfalta nisu bili
u mogućnosti da postave na put, ali u proleće se nastavljaju radiovi i izvršiće se i ovi građevinski radovi.
Deo obilaznice u Molu se sastoji od oko 3,5 km novog
asfaltnog puta kao i izgradnju 3 kružnog toka za saobraćaj, što se zajednički finansira od strane Lokalne
samouprave i iz sredstava Pokrajinskog investicionog
fonda. Ukupna vrednost projekta je oko 215 miliona
dinara, od čega je Lokalna samouprava preuzela oko
60 miliona dinara. Na delu zaobilaznice u Adi još su
nerešeni imovinsko-pravni odnosi, što znači da se
čeka na otkup 4 nepokretnosti i 10 delova parceli,
koji Lokalna samouprava treba da reši iz sopstvenih
snaga, i sprovođenje ovog cilja planira u 2015. godini.
Izgradnjom prve deonice zaobilaznice, u regionalni
drumski saobraćajni tok uspešno je uključena naša
industrijska zona, a sa punom realizacijom projekta
izmešta se teretni saobraćaj iz centar, što je garancija
sigurnijeg kretanja naših građana, a posebno dece.
e.) Orlovača
Želimo da građani znaju, da će Lokalna samouprava nastaviti da radi na projektu Orlovača, i u
2013. godini smo učinili još jedan mali korak napred.
Lokalna samouprava je o svom trošku sprovela ispitivanje mineralnog sastava tamošnjih parcela, i u
septembru je stiglo rešenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, koji potvrđuje
postojanje lekovitog blata. Imajući ovo u vidu, ponudili smo mogućnosti vlasnicima parcele učešće u
zajedničkom projektu sa Lokalnom samoupravom, u
interesu racionalnog korišćenja prirodnih resursa.
f.) Uređenje centra Mola
Do proleća 2016. godine, Lokalna samouprava
želi da završi rekonstrukciju šireg centra Mola, vrednost projekta je oko 25 miliona dinara, i ovaj iznos u
celosti obezbeđuje lokalna vlast. Uređenje šireg centra Mola će obuhvatiti sređivanje okoline glavne raskrsnice, kao i u sva četiri pravca, do prve raskrsnice,
pokrivanje trotoara ukrasnim kamenjem.
OBRAZOVANJE I KULTURA
U interesu naših najmlađih sugrađana, završili
smo rekonstrukciju jaslice u Adi, tako da je na tom
objektu urađena toplotna izolacija zidova, zamena
prozora i vrata, spoljnje i unutrašnje molovanje,
u više prostorije je stavljena nova podna obloga, a
objekat je priključen i na kanalizacionu mrežu. Slični radovi su izvedeni i na objektu škole i zabavišta
u Obornjači, tu je obnovljena podna obloga, krovna
konstrukcija, izvršena je zamena prozora i vrata i
urađeno spoljnje i unutrašnje molovanje.
2013-te godine smo otpočeli i sa rekonstrukcijom
u osnovnim školama, što u Molu znači izgradnju
sportske hale, a tu spada i uspešno konkurisanje radi
izgradnje parking prostora uz sportsku halu, u vrednosti od 5 miliona dinara.
Za objekte škole u Utrinama sačinjen je plan rekonstrukcije i otpočelo je obnavljanje podnih obloga.
U Adi smo ove poslove otpočeli zamenom prozora i vrata u zgradi „Barapart”. Tu želim da naglasim,
da u 2014. godini prioritet će imati kontinuirana za-
mena vrata i prozora na školskim objektima, i u tom
cilju je Lokalna samouprava u Budžetu opštine za
2014. godinu predvidela određena finansijska sredstva, u skladu sa našim izbornim obećanjima.
Očuvanje postojanja naše srednje škole je od
vitalnog značaja za opštinu, zbog toga pokušavamo
odgovarajućim investicijama stvoriti osnovne uslove
za kvalitetnu nastavu, da bi i time privukli učenike
iz okolnih opština. U 2013. godini ostvarili smo bitan
iskorak u izgradnji internata, i planiramo da će od
početka naredne školske godine objekat biti spreman za prihvat učenika. Zajedničkim aktivnostima
sa srednjom školom, od 2014. godine stavićemo veći
akcenat na menadžment i na privlačenje ućenika. U
tom cilju, radi predstavljanja naše srednje škole više
stotinama đaka iz osnovnih škola u okolnim opštinama, predvideli smo potrebna finansijska sredstva za
ove namene, a želimo dati i veći značaj upoznavanju
roditelja ovih učenika sa ovdašnjim mogućnostima u
poželjnom obimu, putem odgovarajućih štampanih
izdanja – flajera.
Muzička škola
Radi opstanka i daljeg razvoja naše muzičke
škole, poseban značaj ima stavljanje u funkciju njenog objekta u Molu, i zato je bilo veoma važno, da u
2013. godini prenosimo pravo korišćenja tog objekta
na Muzičku školu „Bartok Bela”, stvorivši time mogućnosti ovoj školi da može konkurisati za potrebe
obnavljanja i rekonstrukcije.
U sklopu ove tematike, i ovim putem želim da
informišem naše građane i civilne organizacije da
treba da prate na sajtu Lokalne samouprave one
konkursne mogućnosti, koje svake godine ponudimo u sledećim kategorijama: u oblasti obrazovanja
– talentovanim učenicima/studentima, odnosno socijalno ugroženim učenicima/studentima dodeljujemo
nepovratna sredstva pomoći, dok na polju kulture
– raznim organizacijama, udruženjima u tri podkategorije: za opštinske manifestacije od istaknutog
značaja, za delatnost kulturnih udruženja, odnosno
za realizaciju programa civilnih organizacija.
MANJE INVESTICIJE
Pored već spomenutih velikih investicija, u našoj
opštini je realizovano i više manjih, ali značajnih projekata, kao što su:
- obnavljanje trotoara u Adi u ulici Lenjinova, u
saradnji sa Drugom mesnom zajednicom
- asfaltiranje parkinga ispred Hotela „Park”, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom
- asfaltiranje trotoara u Adi u ulici Vuka Karadžića, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom
- ugradnja klima uređaja u Sportski pansion, u saradnji sa Prvom i Drugom mesnom zajednicom
- obnavljanje trotoara na katoličkom groblju u
Adi,
- obnavljanje dečjeg igrališta kod katoličkog groblja, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom
- izgradnja nove arhive u zgradi Lokalne samouprave
- renoviranje dvorišne strane zgrade SO
- obnavljanje trotoara u Molu, od Katoličke parohije u pravcu osnovne škole
- iskop odvodnih jarkova na kritičnim
mestima
- postavljanje tobogana na „Adici” i sanacija olimpijskog bazena
- popravka poda i postavljanje parketa u stonoteniskoj sali u Adi
- opremanje parcela vikend naselja rezervoarima
- asfaltiranje puta za marinu, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom
- izgradnja parkinga kod Pravoslavne crkve, kao i
asfaltiranje ulaska na groblje
- sanacija zgrade škole i zabavišta na Obornjači
- sređivanje Srbobranskog puta na Obornjači,
- stavljanje u pogon bunara za pijaću vodu na
Obornjači,
- izrada pristupnog puta vikend naselju
- rekonstrukcija vodovodne mreže u Adi u ul.
Laze Kostića, u saradnji sa Drugom mesnom zajednicom
- uređivanje smetlišta na Utrini
- kupovina motornog vozila zajedno sa Domom
zdravlja, i na sreću ovaj niz bismo mogli još dugo
da nastavimo, sa nabrajanjem onih projekata, koje
ostvarujemo radi poboljšanja svakodnevnice građana opštine.
SPORT, REKREACIJA I TURIZAM
Uz razvijanja vikend-zone, sve više kampera
posećuje Adu. Cilj nam je kontinuirano održavanje
i razvoj turizma, zbog toga, pored iznetih, veoma je
važno proširivanje programske ponude JPR „Adice”.
U tom pravcu u skorije vreme sprovedeno je više manjih investicija. Postavljanje kanalizacionih cisterni u
vikend zoni. Nabavka novih tuš-kabina. Kod ove tematike bitno je naglasiti, da je ađanska plaža načelno
bila bez upravljača i da od 2014. godine o njoj će se
starati Vojvođansko udruženje kampera.
U protekom periodu, od strane Lokalne samouprave su uloženi napori za davanje podrške značajnijim sportskim manifestacijama, kao i sportistima, i
ovim putem se želimo zahvaliti za nesebičan rad koji
ispoljavaju rukovodstva klubova, u cilju omogućavanja našim mladim sugrađanima bavljenje sportom,
kao i za vaspitanje ka zdravom načinu života.
U 2013. godini, kao što to i ranije činila, Turistička
organizacija opštine Ada je učestvovala na svim važnijim turističkim sajmovima, i time vršila širu prezentaciju turističkih mogućnosti i potencijala naše
opštine.
SOCIJALNA POLITIKA
Od 2013. godine od strane Lokalne samouprave
opštine Ada uveden je novi sistem po pitanju dodele
jednokratne pomoći, naime od te ove godine podnosioci zahteva za dodelu jednokratne pomoći, uz
određeni obračun radnih sati, moraju odraditi iznos
pomoći, koju Lokalna samouprava ne uplaćuje na
tekuće račune pojedinca već se ta sredstva, zavisno
od iskazane potrebe (artikli ishrane, hemikalije za
domaćinstvo, za struju, za ogrevno drvo), prenose za
navedenu namenu.
Važno je istaći, da je i u 2013. godini nastavljen
program narodne kuhinje, kroz koji je obezbeđen kuvani ručak za socijalno ugrožene učenike osnovnih
škola na teritoriji naše opštine.
Kao što smo već spomenuli, stoje nam na raspolaganju kontinuirane mogućnosti pomoći i ugroženim
učenicima/studentima, u vidu davanja novčane pomoć. U protekloj godini smo takođe nastavili podelu
paketa ishrane kao i paketa za higijenu. Osim svih
tih programa, Lokalna samouprava je u mogućnosti
da pruža jednokratnu pomoć onim licima, koja imaju ozbiljne zdravstvene probleme, i koji tu potrebu
mogu potkrepiti validnim dokumentima.
REZIME
Želim, da se zahvalim svim onim našim sugrađanima, koji svojim aktivnostima doprinose razvoju naše opštine, i svojim pozitivnim pristupom teže
pomoći u radu Lokalnoj samoupravi i opštinskom
rukovodstvu.
Naša opština je u jednoj takvoj srećnoj poziciji, da
je svakoj političkoj opciji, na nekom nivou, data mogućnost da u određenoj meri preuzme rukovođenje,
mislimo tu pre svega na nivo Lokalne samouprave i
mesnih zajednica, čime su se stekle šanse da ostvaruje svoja obećanja, posredstvom svoje stranke obezbeđuje i donese finansijska sredstva u našu opštinu, i
nadamo se da će takvi zdravi takmičarski uslovi nastati u korist i interes naših sugrađana, i da obećanja
neće ostati samo mrtva slova na papiru.
Obećavamo Vam, da će naš Tim i u 2014. godini
svoj rad obavljati požrtvovano i savesno, a istovremeno i naša agilnost će biti prepoznatljiva na planu
privlačenja potencijalnih preduzetnika, kao i po pitanju iskorišćavanja konkursnih finansijskih sredstava
i mogućnosti. Naše delovanje i dalje će karakterisati
umereni stepen razvoja, a ne podizanje kredita, ne
bahato trošenje para i ne razbacivanje opštinske
imovine.
Želim svima veoma uspešnu 2014. godinu!
Predsednik opštine Ada,
Zoltan Bilicki
12
Vesti lokalne samouprave
INVESTITORI IZ AUSTRIJE U NAŠOJ OPŠTINI
SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA
GARANCIJSKOG FONDA
Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki i predstavnici poljoprivrednih proizvođača su se početkom decembra sastali sa predstavnicima grancijskog fonda AP Vojvodine, i to sa Sašom Nakov
i Strahinjom Simović. Na sastanku je bilo reči o konkretnim merama pomoći poljoprivrednicima iz opštine Ada, što u krajnjoj
liniji ima za cilj da naši poljoprivredni proizvođaći dobiju kredite
sa kamatom od oko 2% na godišnjem nivou. Početkom 2014 godine se očekuje raspisivanje konkursa od strane opštine Ada sa
tačno definisanim kriterijumima i uslovima za konkurisanje.
Preduzeće „LL-resources“ Gmbh iz Austrije ima nameru da izgradi fabriku ferolegura u Srbiji, u kojoj bi se uspostavila proizvodnja ferolegura,
kao obaveznog inputa u savremenoj metalurgiji. Predstavnici te firme su
13. decembra posetili našu opštinu gde su u pratnji Zoltana Bilickog obišli potencijalne lokacije za izgradnju fabrike u industrijskoj zoni.
NOVA PODNA OBLOGA U ŠKOLI NA UTRINAMA
Lokalna samouprava opštine Ada konstantno vrši renoviranje škola u našoj opštini. U toku jeseni je na Obornjači o svom trošku započela
potpuno obnavljanje objekta, a nedavno je počelo i sređivanje školske
zgrade na Utrinama. Osnovna škola „Čeh Karolj” u skladu sa svojim
mogućnostima takođe učestvuje u finansiranju radova. Predsednik
opštine Zoltan Bilicki, i zamenica predsednika Monika Urban su 10.
decembra obišli školu na Utrinama i pogledali sveže postavljenu novu
podnu oblogu, što je prvi korak u toku renoviranja.
SKUP GRAĐANA U ADI
18. decembra je održan Skup građana o davanju u zakup
državnog zemljišta koje je pratilo veliko interesovanje. Okupljene su o ovogodišnjim opštinskim planovima koji su upućeni
Ministarstvu poljoprivrede, kao i o uslovima učešća na licitaciji i o postupku licitacije informisali predsednik opštine Zoltan
Bilicki, kao i Laslo Apro i Igor Erdeljan.
PODELA NOVOGODIŠNJIH PAKETIĆA U ADI
NASTAVLJAJU SE PREGOVORI
Predsednik opštine Zoltan Bilicki se sredinom decembra
ponovo sastao sa predstavnicima firme „IMAO“ iz Slovačke
koji su po prvi put još u maju posetili našu opštinu sa namerom investiranja u Industrijsku zonu. Kako je navedeno u pismu o namerama, firma koja se bavi reciklažom otpada i biogasom, planira investiciju od 4,5-5 miliona evra uz otvaranje
oko 10 novih radnih mesta u našoj opštini.
ZAVRŠENO JE SANIRANJE PUTA
Završeni su radovi na Srbobranskom putu na Obornjači. U okviru
investicije koju je finansirala Lokalna samouprava, put je nasut drobljenim kamenom. Zahvaljujući tome, oni koji žive na tamošnjim salašima u slučaju loših vremenskih prilika neće biti izolovani od sveta,
naime lakše će dolaziti do sela.
Predsednik opštine Ada, Zoltan Bilicki je prisustvovao dočeku Deda
Mraza u jaslici u Adi, gde su najmanji dobili paketiće, koje je obezbedila Lokalna samouprava. Deca su Deda Mraza dočekali sa mnogo ljubavlju, priredili su mu muzičko-plesnu predstavu, a dobijene paketiće
su preuzeli sa neopisivom radošću. Pored toga svaka grupa je dobila
novu posteljinu, ukupno 140 komada, koju su vaspitačice preuzele od
predsednika opštine.
13
Jubilarni Mikulaš-kup
U Adi je deseti put održan Međunarodni rukometni turnir za pionire,
u četiri uzrasne generacije
U
organizaciji MRK „Potisje-Pletex” je u periodu od 6. do
8. decembra u Adi održan 10. Mikulaš-kup, na kojem
je u toku tri dana stupilo na teren oko 400 rukometaša
pionirskog uzrasta u 31-oj ekipi iz 14 klubova, iz Mađarske,
Slovenije, Srbije i Vojvodine.
Svečano otvaranje Međunarodnog turnira je održano u subotu uveče u Sportskoj hali u Adi gde je uz pratnju mažoretkinja i dobošara
održan svečani defile timova, među ostalima i Pick Segedin, Alšoerš,
Mađarska nacionalna rukometna akademija, Tigrovi iz Sentgotharda
(Mađarska), Škofja Loka (Slovenija), „Meteor Gebruder Weiss” iz Leskovca, Kraljevo, Temerin, „Spartak Vojput” iz Subotice, Bačka Palanka
i domaćin „Potisje-Pletex” iz Ade. Nakon defilea prisutne je pozdravio
predsednik kluba domaćina Jožef Tobijaš, a potom je turnir svečano
otvorila zamenica predsednika opštine Monika Urban, zatim su dva
Mikulaša delili poklon paketiće igračima.
– Mikulaš-kup nije poznat samo u Adi i okolini, nego je i međunarodno priznat turnir, na kojem učestvuju poznate ekipe iz obližnjih
država, uglavnom iz Mađarske i Slovenije, odnosno iz Srbije i Vojvodine – rekao je o turniru Jožef Tobijaš. – Iako je ove godine učešće uzelo
manji broj ekipa nego lani, igrali su više utakmica, tako da se broj istih
nije smanjio. Ovo veoma odgovara ekipama koje su došle iz daleka u
Adu, gde im se u dva-tri dana obezbeđuje odigravanje pet utakmica po
generaciji. Ovo je prilika za sticanje ogromog iskustva za mlade igrače. Mikulaš-kup je krenuo od sasvim malog turnira, a ove godine se
već razvio do te mere da smo imali probleme oko smeštaja učesnika.
Nadamo se da ćemo sledeće godine uspeti organizovati još veći turnir,
ako dotle budemo mogli koristiti i halu u Molu, kao i ađanski kolegijum, koji se trenutno gradi. Veoma se zahvaljujem svima koji su u
dosadašnjim godinama doprineli organizaciji i sprovođenju turnira,
među ostalima Lokalnoj samoupravi, pokrajinskoj vladi, roditeljima i
sponzorima – čuli smo od predsednika.
Mikulaš-kup je prilika za sticanje ogromog iskustva
za mlade igrače
Na međunarodnom turniru su utakmice trajale od petka prepodneva do nedelje uveče, prema propisima takmičarske komisije, u sportskoj hali srednje škole, odnosno u fiskulturnoj sali OŠ „Čeh Karolj” gde
je mini rukomet igralo 12 ekipa, 2002. generacije. U slučaju druge tri generacije, 1998., 1999. i 2001., za turnir se prijavilo po šest ekipa. Krajnji
rezultati: 1998. generacija: 1. Mađarska nacionalna rukometna akademija, 2. Pick Segedin, 3. Škofja Loka; 1999. generacija: 1. Bačka Palanka,
2. Alšoerš, 3. Škofja Loka; 2001. generacija: 1. Alšoerš, 2. Ada, 3. Škofja
Loka; 2002. Generacija: 1. Ada, 2. Meteor Leskovac, 3. Sombor. Pored toga
u svakoj generaciji su izabrani i nagrađeni najbolji igrači i golmani, kao
i najbolji strelci ovogodišnjeg Mikulaš-kupa. Pohvale su dobili sledeći
igrači domaćina, odnosno poreklom iz Ade: Uroš Borzaš (Mađarska nacionalna rukometna akademija), Deneš Benak (Pick Segedin), Tamaš
Aleksa, Zoran Ilić, Oliver Feher i Andrej Pergel (Potijse-Pletex).
^
Zolt Činčik
14
27. decembar – 12. januar
Memorijalni turnir u malom
fudbalu “Balog Bela”
Mesto: Sportska hala, Ada
03. januar, petak, 18.00
Božićna priredba opštine Ada
Organizator: Lokalna samouprava i Turistička organizacija opštine Ada
Mesto: Dom kulture, Mol
06. januar, ponedeljak, 15.00
Popodne sa bajkama (za predškolsku decu i osnovnoškolce od
1. do 4. razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
08. januar, sreda, 10.00
Društvene igre (za predškolsku
decu i osnovnoškolce od 1. do 4.
razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
Manifestacije za januar*
27. januar, ponedeljak, 10.00
Lutkarsko pozorište u izvođenju Mesaroš Enike i Orovec Cecilije
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
10. januar, petak, 10.00
22. januar, sreda, 12.00
E- bajke (za predškolsku decu i
osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
Dan Mađarske kulture
Mesto: biblioteka
13. januar, ponedeljak, 10.00
Poslepodne sa bajkama (za
predškolsku decu i osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
Kviz (za predškolsku decu i
osnovnoškolce od 1. do 4. razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
22. januar, sreda, 17.00
29. januar, sreda, 16.30
„Magyar Elektra” – predstava
pozorišta „Forrás Színház” iz
Đera
Mesto: pozorišna sala
„Kerekitő” – Igrice za decu
Mesto: izložbena sala
Učenje engleskog jezika kroz
igru i zabavu (za predškolsku
decu i osnovnoškolce od 1. do 4.
razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
14. januar, utorak, 10.00
Klub čitalaca (za osnovnoškolce od 5. do 8. razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
15. januar, sreda, 15.00
Kreativna radionica (za predškolsku decu i osnovnoškolce
od 1. do 4. razreda)
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
29. januar, sreda, 10.00
22. januar, sreda, 15.00
25. januar, subota
Svetosavski bal
Organizator: Pravoslavna crkvena opština i Lokalna samouprava
Mesto: Hotel „Park“ Ada
29. januar, sreda, 17.15
„Kerekitő” – Vežbe sa lutkama
Mesto: izložbena sala
*U sastavljanju programa naš
partner je Turistička organizacija
opštine Ada
POLJOPRIVREDA
Zašto se drveće orezuje?
Dolaskom zime poljoprivredni proizvođači nemaju posla u ataru. Međutim u ovo doba treba obratiti pažnju na negu voćki. Jedna od najvažnijih poslova u vezi proizvodnje voća je orezivanje, sa čime prvo oblikujemo
krunu drveća i to tako, da se što pre razvije plodonosna površina, da bude
što veća i da grane budu što snažnije. Grane moraju da izdrže teret ploda.
Treba da se pazi da kruna ne bude previše gusta, da ne poraste previsoko,
da veličina korena i krune bude u srazmeri, da rast i plodnost drva ostane u ravnoteži. Sa podmlađenjem zastarelih delova sprečavamo da drvo
postane spontano plodno.
Načini orezivanja voćki možemo grupisati na sledeći način:
– Orezivanje za oblikovanje krune – traje od 1 do 3 godine od zasađivanja.
– Orezivanje za proređivanje – sa ciljem, da kruna ne postane gusta i
da zadrži svoj oblik.
– Orezivanje za podmlađivanje stabla – suština, da se grane voćki režu
do starijeg dela, naime time se drvo primorava na vegetativni rast.
– Orezivanje za bolju plodnost – u ovom slučaju nije zadatak oblikovanje krune, nego se radi o godišnjem orezivanju plodonosnih izdanaka.
Orezivanje se treba vršiti sa makazicama za orezivanje, kao i sa testerom. Važno je da ovi alati budu oštri i da se nakon orezivanja sterilizuju,
da bi se sprečio prenos raznih obolenja sa jedne voćke na drugu. Oštećena nanešena orezivanjem treba namazati voskom, naime time se vrši
dezinfekcija.
Sa aspekta zaštite bilo bi preporučljivo na stablo postaviti zamku za
štetočine. Njih možemo napraviti od papira ili slame i u obliku prstena postaviti na stablo. U ovim prstenima se u toku zime nastanuju razne štetočine od kojih se na proleće sagorevanjem možemo osloboditi. Preporučljivo
je izvršiti i zimsko prskanje, to danima kada nema mraza, što može biti
uljano ili bakarno. Tada treba sa drveća odstraniti i sasušeno, zaraženo voće.
Radi snabdevanja zemlje hranjivom materijama isplati se oko drveća rasuti stajsko ili odgovarajuće mineralno đubrivo. Treba da pazimo
da iste ne ukopavamo previše duboko u zemlju,
da ne oštetimo koren drveća.
Ištvan Čuzdi, predsednik Poljoprivrednog udruženja “Farmer”
Dana, 9. januara, od 18.00 časova, u organizaciji Poljoprivrednog
udruženja “Farmer počinju stručna
predavanja u prostorijama Druge
mesne zajedice Ada. Prvom prilikom
svoje proizvode promovišu Proizvođač hemikalija, herbicida „Bayer” i
firma za prodaju semena „Raiffeisen
Agro”. Sa daljim programima prisutne će upoznati na kraju promocije.
Download

Božićni i novogodišnji praznici svima nama nude izvanrednu