3
20. avgust, dan Svetog Ištvana mađarskog kralja državotvorca su meštani Mola, kao i predstavnici Ambasade Mađarske u Beogradu, Lokalne
samouprave, Mesne zajednice i političkih partija obeležili sa svečanom
misom i postavljanjem venaca u
okviru proslavie koju su organizovale Lokalna samouprava opštine
Ada, Biblioteka „Sarvaš Gabor” i
KUD „ Csobolyó” iz Mola.
Već je po petnaesti put talasala masa
na dan Velike Gospojine, 15. avgusta na
šetalištu u Adi. Robu na štandovima
prodavaca na Vašaru „Aranjkapu“ su
razgledavali na stotine ljudi, uprkos
tome što su ove godine u džepu kako
organizatori tako i posetioci imali
plitke novčanike. Šarolikost proizvoda zanatlija, skakutanje sićušnih i
većih cipelica za ples, miris kurtoš
kolača sve pripada ovom danu.
Dečje odelenje Biblioteke „Sarvaš
Gabor” je u toku letnjeg raspusta sa
zanimljivim jezičo igračkim zanimacijama očekivalo sve one, koji su
svoje slobodno vreme želeli provesti sa sadržajima, naime decu su u
toku prepodneva čekale razvojne
zanimacije na engleskom, nemačkom, srpskom i mađarskom jeziku. Predavačice smo pitali o stečenim utiscima.
Sredinom avgusta je pored drugih
vojvođanskih naselja i našu opštinu
obišla trupa „Salašarskog pozorišta“, koja je 12. avgusta u Molu,
a 13. avgusta na Utrini prikazala
predstavu pod nazivom „Prorok
Ilija”, na mađarskom jeziku. Predstavu sa posebnom atmosferom je
režirao glumac poreklom iz Ade,
Gabor Nađpal, koji trenutno živi
u Budimpešti.
U našoj opštini ni u toku leta nije stao
sportski život, naime pored ostalih programa, organizovani su turniri u košarci, odbojci na pesku i malom fudbalu,
a takođe i rukometni kamp. Uskoro
kreće liga u malom fudbalu, ali među
planovima je i organizacija turnira u
šahu. O događajima u toku leta i o planovima za sledeći period razgovarali
smo sa direktorom Centra za sport i
fizičku kulturu opštine Ada.
Javno preduzeća za rekreaciju„Adica”
je u novu sezonu kupanja krenula sa
značajnim inovacijama, koje je pored
sanacije olimpijskog bazena, sa postavljanjem tobogana i drugim novinama
želela učiniti što privlačnijom bazenski kompleks za posetioce. Vremenske prilike nisu godile kupačima i
kao posledica toga javno preduzeće
je zaključilo osrednju sezonu, sa
prosečnom posetom.
K
Dragi
čitaoci!
ada sam prihvatio
rukovođenje Biblioteke „Sarvaš Gabor”,
vodio me je cilj, da pokušam približiti stanovnicima opštine, one kulturne
vrednosti i sadržaje, koje
se stvaraju na teritoriji
naše opštine. Mnogo puta
se može čuti rečenica: „U
Adi se ništa ne dešava”. Sa
ovim se ne slažem. Ako
samo malo pogledamo
isod površine svakodnevnice, videćemo da na teritoriji opštine živi mnoštvo vrednih ljudi, voljnih nešto
da učine, koji rade, stvaraju. Iz dana u dan brojne
civilne organizacije, institucije vrše svoje zadatke, a
tamo zaposleni rade svoj posao. Organizuju programe, prave izložbe, održavaju projekciju filmova, pozorišne predstave, neguju tradiciju, bave se delatnostima od ošteg značaja.
Nažalost vesti o manifestacijama o postignutim rezultatima ne stižu uvek do širokog auditorijuma. Smatram da se to dešava zahvaljujući tome što ne raspolažemo sa odgovarajućom informacijom, gde i kada
su dešavanja, gde treba da idemo, ako svoje slobodno
vreme želimo kvalitetno provesti, a nije sigurno ni to,
da znamo gde i kako možemo našem okruženju prikazati svoju kreativnost.
Cilj naše publikacije je promenuti ovu tendenciju.
Želimo dati i ujedno tražiti informaciju o kulturnim
zbivanjima i događajima od opšteg interesa koji se odvijaju u našoj opštini, izveštavati o već održanim manifestacijama, i najaviti one programe, koji su pred
nama. Nadam se da ćemo biti uspešni i biti na visini
zadataka u toku izazova!
Na kraju uvoda, želeo bih da se zahvalim osnivaču
naše institucije, Lokalnoj samoupravi opštine Ada,
koja je prepoznala nadomestujući karakter naše publikacije i pomogla u izdavanju iste.
Aron Čonka glavni urednik
VODIČ KROZ OPŠTINU – Osnivač: Lokalna Samouprava
Opštine Ade. Izdaje: Biblioteka Sarvaš Gabor. Glavni i odgovorni urednik: Aron Čonka direktor. Saradnici: Andraš
Horvat, Gabor Husak, Daniel Madaras, Endre Mariaš, Tamara Nađbali, Žofia Pal, Robert Žoldoš. Lektor: Katalin Kavai Muči. Grafički saradnik: Tibor Balint. Adresa redakcije:
Biblioteka Sarvaš Gabor, Trg Oslobođenja 3/A, 24430 Ada.
Broj telefona biblioteke: 024/851-115. Broj telefona direktora: 024/851-615. E-mail adresa: [email protected],
[email protected]
4
Proslava povodom dana Svetog
Ištvana u Molu
Na proslavi dana osnivanja mađarske države pozdravni govor je održao Emil Varadi,
prvi sekretar Ambasade Mađarske u Beogradu
20. avgust, dan Svetog Ištvana mađarskog kralja državotvorca su meštani Mola, kao i predstavnici Ambasade
Mađarske u Beogradu, Lokalne samouprave, Mesne zajednice i političkih partija obeležili sa svečanom misom
i postavljanjem venaca u okviru proslave koju su organizovale Lokalna samouprava opštine Ada, Biblioteka
„Sarvaš Gabor” i KUD „ Csobolyó” iz Mola
Povodom dana Svetog Ištvana svečanu misu je u Katoličkoj crkvi
održao Molski župnik Daniel Mešter. Nakon koje je sledilo svečano
postavljanje venaca kod statue Svetog Ištvana, koji se nalazi u dvorištu crkve, gde je na 930. godišnjici proglašavanja svetcem kralja državotvorca, na prazniku osnivanja mađarske države pozdravni govor
održao Emil Varadi, prvi sekretar Ambasade Mađarske u Beogradu.
Svečanu misu je održao Molski župnik
Daniel Mešter
On je naglasio, da životno delo Svetog Ištvana ima neprocenjiv značaj
za mađarski narod. Za njega se vezuje stvaranje jedinstva Karpatskog
basena, osnivanje suverene, jedinstvene, katoličke države Mađarske.
Kao što je rekao, najautotaritativniji izvor za upoznavanje njegovog
sistema vrednosti i načina razmišljanja su opomene pisane njegovom
sinu princu Imreu. Ištvan, kao najvišu vrednost označava veru, svakog čoveka je smatrao jednakim i propovedao snagu ljubavi. Prema
rečima Emila Varadiја, kod mađarskog kralja državotvorca nisu stajali
u suprotnosti narodne vrednosti i jedinstvo sa otvorenošću na druge
kulture, nego su jedno drugog jačali.
Na proslavi je pozdravni govor održao Emil Varadi,
prvi sekretar Ambasade Mađarske u Beogradu
– Relikviju kralja Ištvana, Svetu Desnicu čuvaju u Bazilici Svetog
Ištvana u Budimpešti. Sveta Desnica je i sama jedan simbol, jedna pesnica. Cilj Ištvana je bio da objedini mađare na osnovu zajedničkih
vrednosti. Budimo ponosni na to što smo mađari i ponesimo dalje naš
istorijski sistem vrednosti, zaostavštinu Ištvana, gde god da se kao mađari nalazimo u svetu: ovde u Molu, Budimpešti, Čikseredi, Beregsasu,
Dunavskoj Sredi, Londonu ili Buenos Airesu – rekao je Emil Varadi,
koji je dodao, zaostavština Svetog Ištvana nije uvek laka, naime biti
mađar u istoriji mnogo puta nije bilo lako, ali to treba sa ponosom da
prihvatimo.
Na kraju spomena prisutni su položili vence kod statue mađarskog
kralja državotvorca. U svojstvu predstavnika Ambasade Mađarske venac je položio Emil Varadi. U ime Lokalne samouprave opštine Ada
vence su postavili potpredsednica opštine, Monika Urban i potpredsednica SO Ada dr Erika Horvat Arežina, sa strane Demokratske
stranke, pokrajinski poslanik Jožef Tobiaš i i Roža Rakoš, članica
Opštinskog veća za oblast kulture, sa strane Demokratske zajednice
vojvođanskih mađara, predsednik stranke Aron Čonka i član SO Ada
Gabor Kalmar, a u ime Saveza vojvođanskih mađara, član Saveta
stranke Tibor Vilagoš i član SO Ada, Antal Šutka.
Na kraju spomena prisutni su položili vence kod statue mađarskog kralja državotvorca
V
R. Z.
5
Praznik hleba od novog žita na Utrini
Na takmičenje u kuvanju se prijavilo 31 ekipa, meštana, iz okolnih naselja i Mađarske
N
a Utrini je 28. jula održana svečanost svećenja hleba od novog žita, kao i takmičenje u kuvanju perkelta od petla. Na proslavi je učestvovalo više stotina
meštana i gostiju, koja je kasno prepodne kod letnje bine počela sa takmičenjem u kuvanju perkelta od petla, nastavila se uveče sa misom za svećenje hleba od
novog žita, a na kraju je završena sa muzičko-plesnim programom. Manifestaciju je
organizovao KUD „Százszorszép” u saradnji sa Omladinskom organizacijom „Junitis” i Mesnom zajednicom.
Na takmičenje u kuvanju se prijavilo
ukupno 31 ekipa meštana i gostiju, među
kojima i takmičari iz Mađarske, koji su takođe sa mnogo umeća pripremali jelo koje
se smatra lokalnim specijalitetom. Prema
žiriju najbolji perkelt od petla je spremila
Žofia Bogdan iz Sente, drugo mesto je osvojio Ferenc Bala iz Balotasalaša (Mađarska),
a treće je zaslužio Rudolf Varga sa Utrine.
Domaćini su učesnicima takmičenja u kuvanju organizovali i razne igre spretnosti.
U selu je kasno posle podne održan i defile
sa 10 zaprega.
Učesnici svečanosti svećenja hleba od
novog žita su u sedam sati uveče u povorci sa krunom od žita i novim hlebom
ušli u Katoličku crkvu Sveti Gelert, gde
su svečanu misu održali župnik sa Utrina
Zoltan Kormanjoš i župnik iz Sente Jožef
Nađ , na kojoj su blagoslovili novi hleb.
Nakon mise je sledio kulturni program na
letnjoj bini, gde su se predstavili kulturna
udruženja iz mesta i okoline. Prisutne je
pozdravio dr Ferenc Žoldoš, potpredsednik Mađarskog nacionalnog saveta. U pro-
gramu su nastupili ženski hor i orkestar
tamburica iz KUD „Ady Endre” Tornjoš,
ženski hor „ Bazsarózsa”, orkestar tamburica „Jóbarátok” i grupa za narodni ples
„Gyöngyvirág” iz KUD „Móra István” Kevi,
ženski hor „Rozmaring” iz KUD „József
Attila” Gunaroš, grupa za narodni ples
i hor iz DNT „Vadvirág” Ada, ženski hor
„Búzavirág” iz KUD „Százszorszép” Utrina, predškolci iz naselja, kao i u osnovci,
koji su izvodili narodni ples. Nastupili
su još i narodna pevačica Roža Nađ, orkestar tamburica iz Tornjoša, Amanda
Patoč i Klarika Terek su recitovale, a
Enike Molnar i Emeše Molnar su izvele
moderan ples.
V
R. Z.
Svećenje hleba od novog žita u Adi
Konjički i fijakerski klub ’’Fijaker stari’’
je 10. avgusta u Adi, na Topolčanji salašu
organizovao proslavu svećenja hleba od
novog žita, gde je goste iz mesta i sa strane
očekivao celodnevni program i fin ručak.
U prepodnevnim satima je održan defile u
U okviru proslave održana je misa zahvalnosti
u toku koje je osvećen hleb od novog žita
kojem je sa salaša krenulo više desetine konjanika i zaprega da bi prošli ulicama Ade i
Mola i time oživili konjičke tradicije.
Na mestu proslave je u toku posle podneva održana misa zahvalnosti, u okviru
koje su katolički župnik Mikloš Vilagoš i
pravoslavni pop Radovan Maljković izvršili osvećenje hleba od novog žita. Potom je
sledio program udruženja za negu tradicije, na kojoj su nastupili članovi Udruženja
penzionera iz Mola, ženski hor i plesna
grupa Društva za negu tradicije „Vadvirág”,
i muški hor „Pannónia” iz Čoke. Manifestacija je završena sa muzikom.
Od rukovodioca udruženja domaćina,
Jožefa Saboa smo saznali, da su proslavu svećenja hleba od novog žita podržali
Lokalna samouprava opštine Ada, Druga
mesna zajednica, članovi udruženja i meštani.
V
R. Z.
6
Po petnaesti put smo
proslavili Veliku Gospojinu
Sa Evom Šoti, umetničkom urednicom KUD „Aranykapu“ smo razgovarali
povodom Velikogospođinskog vašara „Aranjkapu“.
V
eć je po petnaesti put talasala masa na dan Velike Gospojine, 15. avgusta
na šetalištu u Adi. Robu na štandovima prodavaca na Vašaru „Aranjkapu“ u organizaciji KUD „Aranykapu“ su razgledavali na stotine ljudi,
uprkos tome što su ove godine u džepu kako organizatori tako i posetioci
imali plitke novčanike. Šarolikost proizvoda zanatlija, skakutanje sićušnih i
većih cipelica za ples, miris kurtoš kolača sve pripada ovom danu. O detaljima ovogodišnje manifestacije i o iskustvima smo pitali Evu Šoti, umetničku
urednicu KUD „Aranykapu“.
 Kako bi ste rezimirali ovogodišnji
Velikogospođski vašar „Aranjkapu“?
– Veoma smo radosni da smo i po petnaesti put uspeli da organizujemo vašar.
Iznos koji smo dobili za ovu manifestaciju je minimalan, ali smo se potrudili da ljudima, građanima opštine Ada
pružimo maksimum. Ovogodišnji
vašar je bio poseban jer se u petnaesto godišnjoj istoriji priredbe prvi put
desilo da je za vreme mise crkva bila
popunjena. Svaki učesnik se obukao
u narodnu nošnju, a sa time što nas je
u crkvu uveo kapelan Vilagoš Mikloš
je još više uveličana kako sveta misa,
tako i sama manifestacija. Ovaj događaj smo svi proživeli kao praznik, sva
deca su se svečano obukla, a i svi ostali
koji su došli na misu. Od gospodina kaplana smo mogli čuti zaista lep govor,
bilo je veoma dirljivo, ovo je bio sasvim
novi vrhunac vašara.
 Ni ove godine nije izostao kulturni program. Kakve novine su čekale posetioce?
– Pokušali smo da program sastavimo
drugačije nego ranije. U prethodnim godinama smo nakon programa u trajanju
od sat i po do dva sata organizovali i ulični bal. Ove godine smo želeli da program
bude nešto duži i nismo organizovali poseban ulični bal. Nadali smo se da ćemo s
time uspeti da prisutne malo duže zadržimo pored bine, ali nažalost uvideli smo
da gledaoci ne ostaju duže. Pošto je sledeći
dan bio radni ljudi su se između jedanaest
sati i ponoći razišli sa korzoa. Program je
ove godine pripao deci uzrasta osnovne
škole, koji su izvodili narodni ples, s čime
nam je bio cilj da i nadolazeća generacija
Еva Šoti
oseti kako je ovaj praznik i danas isto toliko važan, kao što je i nekada bio. U srcu
i duši mađara je Velika Gospojina i dalje
ostala praznik.
 U vašem srcu koji je momenat bio
najsvečaniji na ovogodišnjoj priredbi?
– U mom srcu je najsvečaniji momenat
bio kada sam videla, da su deca i nakon
programa ostala da plešu, i vidno su se veoma ugodno osećala. To nam je i cilj, da se
pored narodne muzike deca i mladi skroz
opuste, i da zajedno pevaju i igraju.
 Kako ste i Vi napomenuli, vašar
je održan po petnaesti put. Kako vidite
ulogu ove manifestacije u životu opštine?
– Mnogi kažu da su ljudi nezainteresovani. Ipak, ako se manifestacija spoji sa tradicijom, koja je bliska ljudima, kao što su
naprimer narodna muzika i narodni ples,
onda rado dolaze da pogledaju programe,
da porazgovaraju, a istovremeno se i dobro
osećaju. Nezavisno da li je vreme dobro ili
loše da li je toplo ili hladno, poseta Vašaru „Aranjkapu“ je uvek masovna. Pre petnaest godina smo sa bojaznošću pokrenuli ovaj vašar rukotvorina, odradili
smo veliku promociju, obišli smo skoro
svaku ulicu, postavili plakate i podelili
flajere. Tada smo se iznenadili sa kojom
radošću ljudi prihvaćaju ovu priredbu,
kao i tome sa koliko malo sredstava se
može organizovati takva manifestacija
gde se narod veoma lepo oseća.
 U budućnosti kakve ugodne trenutke planirate dati ljudima? Kakvi
su Vam planovi?
– Naravno imamo planove. Međutim
ovogodišnji vašar je dokazao, da ukoliko ne bude veća saradnja i ne dobijemo značajniju materijalnu podršku,
onda ove planove nećemo moći ostvariti. Manifestaciju u ovom obliku u
svakom slučaju možemo, a i hoćemo da
održimo, ali samo onda možemo da je
još više razvijemo, naprimer sa boljim
ozvučenjem ili pozivanjem poznatijih
gostiju, ako dobijemo više sredstava. Istovremeno želim da se zahvalim svima koji
su došli na priredbu i pogledali programe,
a takođe posebno želim da se zahvalim i zanatlijama, koji svake godine dolaze do nas i
time povećavaju šarolikost našeg vašara, a
htela bih da se zahvalim i onim roditeljima
i učesnicima, koji svake godine dolaze da
zajedno nastupimo, pevamo i slavimo.
Zofia Pal
V
7
Letnji raspust uz jezičke zanimacije
Dečje odelenje biblioteke je sa zanimljivim programima očekivalo najmlađe
D
ečje odelenje Biblioteke „Sarvaš Gabor” je u toku letnjeg raspusta sa zanimljivim jezičo igračkim zanimacijama očekivalo sve one, koji su svoje slobodno vreme
želeli provesti sa sadržajima, naime decu su u toku prepodneva čekale razvojne zanimacije na engleskom, nemačkom,
srpskom i mađarskom jeziku. Predavačice, profesoricu engleskog jezika Oršolju Galik Pinter, predavačicu zaduženu za
srpski i mađarski jezik, Tamaru Nađbali i profesoricu nemačkog jezika Lilien Kranjec smo pitali o stečenim utiscima.
ORŠOLJA GALIK PINTER
– Mi smo najveći naglasak stavili na razvoj fonda reči, učili smo
razne pesme i rime. Trudila sam se da razumeju osnovna pitanja i da
znaju da odgovora na iste. Zamislili smo ovo, kao korisno provođe-
godine još nije stvrdnula kora između leve i desne hemisfere mozga i informacije nesmetano protiču. Jako je važno decu sa stranim
jezicima upoznati do desete godine, naime tako će kasnije lakše
razvijati svoju jezičku kompetenciju. Učenje jezika kroz igru približava im još nepoznate strane jezike i one se na spontan način,
lagano upijaju u njih. Kao drugo, učenje jezika je važno i iz aspekta, da deca dobijaju uvid, u za njih još nepoznatu stranu kulturu,
na taj način im se proširuje horizont, postaju radoznalija, i kasnije
će biti sposobna na bolji učinak. Cilj letnjih zanimacija je bio da
deca okuse lepote nemačkog jezika. Da kroz igru, pevanje i crtanje
nauče nekoliko osnovnih stvari, odnosno da čuju nemački jezik. Za
ovo kratko vreme smo naučili da se pozdravimo, brojimo, prepoznajemo boje i naravno nadam se da su deca dobila volju za dalje
učenje jezika!
(pp)
Turnir u odbojci
nje vremena, dok roditelji
rade, dete se ujedno i
dobro oseća, ali da uzput i uči.
Veoma je bilo dobro i za mene, naime međusobno smo se upoznali sa decom, i u opuštenoj atmosferi
radili. Deca su bila jako umiljata i prihvatljiva. Uglavnom su dolazili mlađi osnovci, iz prvog i drugog razreda, kao i predškolska deca.
Važno je u što mlađe doba, što pre postići da deca zavole strani jezik, naime tada su još mnogo receptivnija nego kasnije. Nadamo se
da ćemo na jezičkom kursu, koji kreće od jeseni, moći nastaviti sa
učenjem jezika u ozbiljnijem obliku, u grupama, koje odgovaraju
njihovom nivo znanja.
TAMARA NAĐBALI
– Uvek mi je iz načina predavanja jezika životne sredine nedostajala ona igra i laganost, koji je metod predavanja odavno svojstven
u učenju stranih jezika. Sasvim neprimetno, kroz igru i pevanje, uz
osmeh steći praktično znanje, i isto i memorisati – to je bio glavni cilj
letnje zanimacije. U letnjoj vrelini i pored drugih privlačnih programa, prostorije Dečje biblioteke je svake nedelje napunila posvećena družina, da zajedno obradimo pojednu temu, da je odigramo,
izbrojimo, odplešemo, izbojimo, odslušamo, otpevamo, nacrtamo,
ili pak gestikulišemo. Banalno zvuči, ali je stvarno ogromna stvar,
da se jedno dete u dvadesetprvom veku umesto da sedi pred kompjuterom, igra u biblioteci i na policama jedva može pronaći knjigu,
koju već kod kuće nije prelistalo. Smatram da u ovome ogomnu ulogu igra prijateljsko okruženje. Nadam se da će osmeh, ornost na rad
i marljivost istrajati i nakon početka školske godine!
LILIEN KRANJEC
– Prevashodno treba istaći da učenje jezika u dečje doba zahteva mnogo manje napora nego kasnije, naime deci do šeste-sedme
Između 2. i 4. avgusta je na štrandu u Adi održan turnir u odbojci na pesku. Na takmičenje se prijavilo ukupno 8 ekipa sa po tri igrača iz Ade, Sente i Mola. Turnir je
odigran na inicijativu Omladinske organizacije „Ifix” uz
podršku Centra za sport i fizičku kulturu opštine Ada.
– Za našu organizaciju je veoma važno da pored ostalih delatnosti obezbedi mladima i mogućnost za bavljenje
sportom – izjavio je predsednik „Ifix”-a Ištvan Mikušak. –
Sa priredbom sam
veoma zadovoljan,
naime publika je
mogla da posmatra
veoma neizvesne
utakmice. Istina
očekivali smo veći
broj ekipa, ali je i u
toku organizacije i
Članovi pobedničke ekipe:
u toku održavanja
Miloš
Dubajić, Dušan Dickov i
takmičenja sve išlo
Zoran Šarović
glatko, baš iz tog
razloga planiramo
da i ubuduće organizujemo više sličnih turnira – objasnio
je Ištvan Mikušak, i dodao, da Omladinska organizacija
„Ifix” u nedalekoj budućnosti planira pokretanje i obnavljanje više programa.
Zlatnu medalju i epitet najbolje ekipe na turniru u odbojci na pesku je osvojio trio iz Mola pod nazivom „Moli”,
drugo i treće mesto su osvojili timovi iz Ade. Do srebrne
medalje je stigla ekipa „Picmilinder i drugovi”, a do brončane tim pod nazivom „Nekem 8”. Najuspešnije ekipe su
pored osvojenih medalja i novčanih nagrada dobili i prigodne poklone.
(pp)
8
Prorok je došao i kod nas
Ovogodišnju predstavu putujuće pozorišne družine „Salašarskog pozorišta“ (Tanyaszínház),
koju je publika mogla da vidi u Molu i na Utrini, režirao je Gabor Nađpal poreklom iz Ade
S
je veoma važan momenat i u našoj svakodnevnici, naime gde god da pogledamo,
svugde su oko nas takozvani proroci, među
njima su i oni čija je delatnost bazirana na
pravim vrednostima, a i oni koji se oslanjaju na sumnjive stvari i u koje bi trebalo posumnjati, koji su samo produkt svoje
okoline, iako to i sami često zaboravljaju.
Sa pravom se postavlja pitanje, da li se u
priča o patnji, jedna prava golgota. Jedna takvim slučajevima barem isto toliko može
priča o pravim i o lažnim prorocima. Jed- okriviti i okruženje za formiranje i opstana priča o traženju puta i o zabludama, o nak te pojave, kao i pojedinac, koji samo kogreškama, o prevarama, i o prevarenju, risti mogućnost koja mu se nudi. Međutim
i naravno o još mnogo drugome. Baš zato odgovor na ovo pitanje je pod velikim utismatram, da je ova priča na mestu u sva- cajem mnogih faktora, pa zbog toga umnokakvom okruženju, u svakoj okolnosti. U gome zavisi od pojedinca.
Kao što zavisi od pojedinca, kako su glesvakom društvu se odigrava, gde postoje
prevaranti i prevareni, odnosno gde posto- daoci protumačili ovogodišnju predstavu
je lažni i pravi proroci – naglasio je Gabor „Salašarskog pozorišta“, naime tumačenje
Nađpal, prema kojem ova priča baš zbog istog je višeslojno. Pored zabave, formulitoga nije specifična za neko mesto, nego je sao je i takve stvari, koje su namenjene da
u gledaoca nagnu na razmišljanje. Naime
specifična za ljude.
Pravljenje razlike, znanje činiti razliku predstava nije želela nikome išta nametnuti, samo je ponudila mogućnost, ali je baš sa stvaranjem
toga mogla najviše dati gledaocu. Prema Gabor Nađpalu rodila se predstava
koja je istinita i validna, ali
naravno nije bez grešaka.
– Reakcija publike je u najviše navrata bila oduševljena i dobra, istina bilo
je i jedan red glasova, koji
su kritikovali i sam komad, odnosno njegovu
jezičnost i duhovnost. O
ovome imam dosta oštro mišljenje, ali to nije
tema ovog intevjua,
istovremeno to su tako
kratkovide i proste
osude, sa kojima se i
sama predstava bavi,
čak ih i kritikuje. Dakle smatram da je cilj
pogođen. Od ovoga
trenutka tko se neoseća prozvanim neka
se ne javlja, ali ko je
prozvan nek se konačno zapita! (napomena: slobodan
prevod poslovice)
Predstava se pre svega bavila pitanjem
– izneo je Gabor
lažnih i pravih proroka
redinom avgusta je pored drugih vojvođanskih naselja i našu opštinu
obišla trupa „Salašarskog pozorišta“, koja je 12. avgusta u Molu, a 13.
avgusta na Utrini prikazala predstavu pod nazivom „Prorok Ilija”, na
mađarskom jeziku. Predstavu sa posebnom atmosferom je režirao glumac
poreklom iz Ade, Gabor Nađpal, koji trenutno živi u Budimpešti, u predstavi
je pored ostalih ulogu dobio i član Ađanske pozorišne grupe, Bence Salai, koji
je kao jedini amater učestvovao u izradi projekcije. Probe i turneja su mu dali
trajne uspomene i imali dubok uticaj na njega.
Svi se možemo sećati, istina, neki samo
iz prepričavanja, na onu srce parajuću priču od pre nekoliko desetina godina, prema
kojoj, kada su nekada upitali bake i deke
sa sela, šta im znači dolazak „Salašarskog
pozorišta“, oni su taj dan označili kao treći
najznačajniji praznik u godini, kao treći,
odmah iza Božića i Uskrsa. Potom kako je
prolazilo vreme, naglasak je sve više prebačen na druge dogodovštine, druge stvari su
postale važne, kako za ljude sa sela, tako i
za one iz grada. Ali „Salašarsko pozorište“ u
međuvremenu ništa nije izgubilo na svojoj
popularnosti, ni na značaju, naprotiv, do danas se izdigla kao institucija
od odlučujućeg kulturnog
značaja za vojvođanske mađare. Postala je institucija,
koja sa vremena na vreme
nailazi na razne poteškoće,
ponekad vodi borbu čak i
za svoj opstanak, ali koja
je uprkos svemu i dan
danas sposobna da svoju
više decenijsku tradiciju
– uz potpuno poštovanje,
i čak korišćenja istih za
stub temeljac – popuni
sa novijim sadržajima,
to jest sposobna je da
se pored negovanja
tradicije povremeno i
obnovi.
Povodom
ovogodišnje predstave „Salašarskog pozorišta“,
„Prorok Ilija“ često je
u prvi plan stavljeno
pitanje pravih i lažnih proroka, naime
režiser Gabor Nađpal je i sam izjavio,
da se predstava
„Prorok Ilija“ može
smatrati posebnom
iz više ugla. – Jedna
9
Nađpal, a potom je na naše pitanje, kako je
doživeo, da je nakon dužeg vremena ponovo mogao da radi kući u Vojvodini, dodao:
– „Salašarsko pozorište“ je u nekoj formi
uvek prisutno u mom životu. I onda kada
baš nisam kući ili ne radim na aktuelnoj
predstavi, naime u tokom godina postao
je tako važan deo mog života, da bilo kada
mogu da se prihvatim posla. Jako volim to
stanje, koje je sasvim drugačije od svakodnevnice, u toku kojeg možemo tri nedelje
da se bavimo isključivo sa predstavom i sa
kolegama. Ovo stanje, puno koncentracije
zna da bude jako plodno, i zajedno sa svim
peripetijama, poteškoćama se jako može
voleti –rekao je Gabor Nađpal,koji – kako to
najverovatnije mnogi znaju – momentalno
živi u Budimpešti, gde kao umetnički urednik radi u Pozorištu „Studio k“. Vezano za
ovo je rekao, da su u Pozorištu „Studio k“
završili srednje uspešnu sezonu, jer rade
pod veoma teškim uslovima. –Sada sam
već godinu i po dana umetnički urednik u
Pozorištu „Studio k“ , što za sobom povlači
i sasvim drugačiju odgovornost, posebno
zato, pošto smo usled poteškoća primorani
na neverovatnu količinu improvizacije, što
u nekoj oblasti pozorišta čak može da bude
i veoma korisno, ali u nekom drugom segmentu, u pozadinskom radu je u većini slučajeva izrazito pogubljujuće –objasnio je i
Č
dodao, u Mađarskoj nažalost pozorišta ne
mogu da se izvuku iz uticaja odluka kulturne politike, naime one glase i o njima. Pošto
se svi konstantno bore za opstanak, neminovno je da u prvi red dođe dogovaranje,
priključenje nekoj strani, ucenjivanje i mogućnost da budeš ucenjen, cenzura i samocenzurisanje, kao i mnoge druge stvari,
koji su u suprotnosti sa umetnikom
i umetništvom.
Ali usred ovakvih i sličnih poteškoća –kao što
je rekao – uvek
rado dolazi kući u svoj rodni grad u Adu, gde
nažalost zbog drugih obaveza sve manje vremena može provesti, uvek dobija novu snagu i nov zamah za svoj rad. – Kao svakome i
meni je određujući period u životu bilo dečje
doba. Malograđanski život – i sada ni slučajno ne želim da to karakterišem negativno,
Ovogodišnja predstava „Salašarskog pozorišta“
je imala višeslojno tumačenje
lan Ađanske pozorišne
grupe, Bence Salai je ove
godine po prvi put uče
vao u radu „Salašarskog
stvopozorišta“, u koji se uk
ljučio kao jedini gluma
ter. Probe i turneja su,
c-amaprema njegovim rečim
a ponovo stvorila u nje
sao koji se odnosi na ceo
mu zamiproces pravljenja pozor
išta
, naime pored glume je
i mnoštvo drugih zadata
dobio
ka, što je njemu bila no
vina, naime tako je im
rad drugih, od radnika
ao uvid i u
sa rekvizitima do majsto
ra scene, što mu je značilo
iskustvo.
ogromno
– Od „Salašarskog pozor
išta“ čovek dobija ono
što nigde drugde ne mo
da se razvija i kao gluma
že. Može
c, muzičar, čovek a čak
i
kao
skupljač smeća. Uči, pre
prilagođava se, podešava
daje,
. Ovo je jedan životni ose
ćaj. Jako sam uživao u pro
toku kojih sam i onda bio
bama, u
oko bine, kada nisam im
ao zadatak, ne bi li mogao
koristan u nečemu. Ne
postati
ma ni jedan trenutak od
otp
rilike 1080 zajedno pro
časova na koji ne mislim
vedenih
sa ljubavlju. Znam da gla
si čudno, ali kada sam stig
imao sam nostalgiju –
ao kući,
pričao je Bence Salai, čla
n
Ađanske pozorišne tru
po prvi put učestvovao
pe, koji je
u izradi predstave „Sa
lašarskog pozorišta“, šta
se uključio kao jedini am
više u rad
ater, što je baš zbog tog
a ostavilo trajne tragov
– Ovaj komad je po me
e
u njemu.
ni bio perfektan izbor.
Ne može da se svakom
se i nije baš svima, to sam
e svidi, kako
i prihvatio. Ali sa neob
razloženim psovkama
njima nisam znao šta da
i dobacivaradim. Naročito sa onim
a koji su predstavu op
bogohuljenjem. Smatram
tuživali sa
– slobodno nakon Hofi
ja – da su oni bili ti, koj
na sceni slušali, a tekst
i
su
pokrete
gledali. Ipak po meni ust
vari ovo pozorište najvi
turneji. Neverovatno je
še glasi o
sa koliko ljubavi doček
uju družinu, bilo gde šir
ne. Stvarno je veliki po
om Vojvodinos, izuzetnost i odgov
ornost za mene biti čla
zato želim i ovim putem
n
trupe. Baš
da se zahvalim Atili Ma
đar i Gaboru Nađpal na
Gaboru i na zajedničk
prilici, a
om radu i podsticaju, kao
i celoj trupi celokupan
rad, zajedničke doživljaj
zajednički
e, to jest doslovce sve!
baš naprotiv – njegova jednostavnost
i celishodnost, kao i tehnike odmeravanja i preživljavanja su stvari bez
kojih bih se sigurno izgubio. Sa mnogome sam dužan mojim roditeljima,
porodici za tu neverovatnu podršku i
razumevanje, sa kojim su me od prvog
trenutka podržali u ovoj neuobičajnoj
karieri. Mnoge moje kolege su imali
velike borbe dok su im porodica i bližnji prihvatili odluku. Kada me pitaju
koliko često dolazim kući, odgovaram
im, mnogo ređe nego što bi mi bilo potrebno. Kući su i dva dana poklon, jer
se uvek vraćam u ono jednostavno, ali
čisto stanje kada nisam glumac i javna
ličnost, nego brat svoje sestre, unuk
svoje bake i deke, stric mog bratanca
i moje bratanice. Prosto rečeno sin
Bandija i Kate Nađpal – objašnjavao je
Gabor Nađpal, koji je na naše pitanje,
koliko smatra realnim da ga publika
u skorijoj budućnosti ponovo može
videti na pozornici nekog vojvođanskog pozorišta, odgovorio, smatra da
je sasvim moguće da uskoro nastupi i
na domaćoj sceni, ali – kako je rekao
– o detaljima ovoga za sada ne može
više otkriti.
Endre Mariaš
10
Vesti lokalne samouprave
Iskop kanala za
odvođenje kišnice u Molu
Građani Mola su se obratili predsedniku opštine Ada, Zoltanu
Bilickom sa time da u ulici Bratstva-jedinstva nije rešen problem
odvođenja kišnice, što im stvara značajne probleme. Ovo stanje je
nastalo iz razloga, što kroz jednog dela ulice prolazi zemljani put,
koji je vremenom toliko popunjen zemljom i šutom da mu je nivo
postao sve višlji. Na parnoj strani ulice nivo kuća, kao i dvorišta i
bašta je niži od puta, tako da se prilikom obilnijih padavina voda
sa ulice slivala u dvorišta.
Nadležni su kao najidealnije rešenje smatrali iskopavanje kanala za odvođenje kišnice na parnoj strani ulice, na deonici od
Ađanskog puta do Grobljanske ulice, u ukupnoj dužini od oko 200
metara. Ukupan iznos potrebnih radova je iznosio 112.000 dinara,
koji je u celokupnosti pokrila Lokalna samouprava opštine Ada.
Osmi turnir u malom
fudbalu na Utrini
Drugog vikenda avgusta je na Utrini po osmi put organizovan sada već tradicionalni turnir u malom fudbalu,
na koji se ove godine prijavilo ukupno četrnaest ekipa. Na
takmičenju je u ekipi iz Ade nastupio i predsednik opštine
Zoltan Bilicki. Glavni pokrovitelj turnira bila je Lokalna
samouprava opštine Ada, a Centar za sport i fizičku kulturu
je organizatorima donirao tri lopte.
Postavljena je krovna
konstrukcija na zgradu
ORTC-a
Sa renoviranjem su se
spremali za početak
nove školske godine
Početkom avgusta meseca postavljena je drvena krovna konstrukcija na zgradu bivšeg ORTC-a, odnosno urađeno je i brušenje
i postavljanje folije na istu. Sledeća faza radova na zgradi budućeg
doma za učenike biće izrada limarije.
U zgradi „Barapart“, Osnovne škole „Čeh Karolj“ iz Ade je u toku
avgusta izvršena zamena prozora na 3 učionice, radove je u celosti
finansirala Lokalna samouprava opštine Ada. Pored ovih radova,
zahvaljujući Drugoj mesnoj zajednici, zameniće se i podna obloga
u 2 učionice. Dana 19. avgusta radove je obišla i zamenica predsednika opštine Monika Urban, koja se u društvu direktora Osnovne
škole „Čeh Karolj“ Mihalja Sirakija i lično uverila, da se radovi
vezani za zamenu prozora i sanaciju podne obloge odvijaju u planiranom ritmu.
11
Pregovori o izdavanju državnog
poljoprivrednog zemljišta
Dana 13. avgusta predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki je zajedno sa predstavnikom Udruženja poljoprivrednika „Farmer“ bio kod mr Zorana Kneževića, direktora
Uprave za poljoprivredno zemljište, koje je u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Centralne teme razgovora su bile: izdavanje poljoprivrednog
zemljišta u državnoj svojini i upoznavanje sa podsticajnim
mogućnostima koje Ministarstvo i Uprava nude.
Akcija čišćenja i
sakupljanja smeća
u Molu
Drugog vikenda avgusta je Udruženje za zaštitu životne
sredine „Zöldike” u Molu organizovala akciju čišćenja i sakupljanja smeća. U okviru akcije je očišćena glavna ulica
Mola u dužini od 7,5 km, sve do granice sa Petrovoselskim
atarom. Učesnike akcije su obišla i dva člana Saveta mesne
zajednice Mol, Dragoljub Bajić i Ognjen Tomić, koji su pohvalili ovu akciju.
Podela trotineta
na bazenima
Pored čišćenja i sakupljanja smeća, aktivisti Udruženja
za zaštitu životne sredine „Zöldike” su najugroženijima podelili i 20 prehrambenih paketa, čiju nabavku je omogućila
podrška Lokalne samouprave.
Drugog avgusta predsednik opštine Zoltan Bilicki je na bazenima Javnog preduzeća za rekreaciju Adica podelio mališanima
dvadeset trotineta koje je dobila lokalna samouprava opštine Ada i
Udruženje boraca rata ’90-ih.
Povoljni krediti
proizvođačima
Dana 6. avgusta našu opštinu je posetila gospođa Ljupka Bojović Cvejić, predstavnica Pokrajinskog Garancijskog
fonda, koju su primili predsednik opštine Zoltan Bilicki i
pokrajinski poslanik Jožef Tobiaš, njima je na zatvorenom
dogovoru, pored ostalih tema, govorila i o mogućnostima
za dalju saradnju. Ukoliko se planirana saradnja uspostavi,
registrovana poljoprivredna gazdinstva će imati mogućnost da razne kredite uzmu sa veoma povoljnom kamatom,
kako za kupovinu obradivog zemljišta, tako i u slučaju kupovine poljoprivredne mehanizacije.
Prema predsedniku opštine Zoltanu Bilickom, Lokalnoj
samoupravi je u interesu, da se zaključi sporazum, koji će
poljoprivrednicima ponuditi veoma povoljne mogućnosti,
naime isti će služiti interese građana naše opštine.
Nastavlja se izgradnja
kanalizacione mreže
Dana 16.avgusta započeta je izgradnja kanalizacione mreže u
ulici Dimitrije Tucovića, gde je na deonici od 270 metara predviđeno pet priključaka. Ukupna vrednost radova je 3,5 miliona dinara.
12
Ni u toku leta nije stao
sportski život
Razgovor sa direktorom Centra za sport i fizičku kulturu opštine Ada,
Ticianom Kertvelješijem
U
našoj opštini ni u toku leta nije stao sportski život, naime pored ostalih programa, organizovani su turniri u košarci, odbojci na pesku i
malom fudbalu, a takođe i rukometni kamp. Uskoro u našoj opštini
kreće liga u malom fudbalu, ali među planovima je i organizacija turnira u
šahu. O događajima u toku leta i o planovima za sledeći period razgovarali
smo sa direktorom Centra za sport i fizičku kulturu opštine Ada, Ticianom
Kertvelješijem.
 Koji značajniji sportski događaji su bili u toku leta u našoj opštini?
– U toku leta smo težili uspostaviti
što bližu i produbiti postojeću saradnju sa sportskim klubovima iz naše opštine, pomagajući ih u skladu sa našim
mogućnostima u ostvarivanju njihovih
programa i planova. Ne tako davno je
završen dobrotvorni turnir u košarci,
koji smo organizovali na obali Tise u
Molu. Ukupne troškove organizacije
smo mi pokrili. U saradnji sa Omladinskom organizacijom „Ifix” smo održali turnir u odbojci na pesku, koji je u
izuzetnoj atmosferi odigran na obali
Tise u Adi. Zajedno sa AFK-om smo
uspeli da organizujemo „Bekedi kup”,
međunarodni turnir za decu u malom
fudbalu. Pored svega ovoga smo pripomogli i moto klubu u održavanju Moto
susreta, tako da verujem, da se hrabro
može izjaviti da je iza nas jedno uspešno
leto sa mnoštvom događaja.
 Koju od vaših manifestacija smatrate najuspešnijom?
– Najveću ulogu smo imali u organizaciji rukometmog kampa na Utrini, za koje
ostvarenje smo sredstva dobili na konkursu
Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. U kampu je bilo oko 30 deteta uzrasta
od 7 do 17 godina, koji su u toku prepodneva učestvovali na stručnoj zanimaciji, koji
su im održali diplomirani treneri, a u toku
posle podneva smo im organizovali razne
predstave i prateće programe. Iako smo
pretpostavljali, da će kamp biti uspešan,
rezultat je čak i nas iznenadio, naime dobi-
Tician Kertvelješi
li smo puno pozitivnih reakcija, a mladi su
maltene zahtevali nastavak, i to ne sledeće,
nego već ove godine. Polazeći od toga uspeli smo da rešimo to da trener nedeljeno
dođe u Utrinu i konstantno ih održava u
pokretu.
 Šta planirate u skorijoj budućnosti, koji sportski događaji se očekuju u
opštini?
– U toku jeseni želimo da pokrenemo
amatersku ligu u malom fudbalu, čije
utakmice će se igrati nedeljom prepodne
u Sportskoj hali u Adi. Samo prvenstvo je
zamišljeno da traje do decembra. Liga je
dobila naziv Fausto, pošto je pored Lokalne samouprave opštine Ada drugi glavni
sponzor Restoran „Fausto”. Ekipe nastupaju sa 5 igrača i golmanom, a svoje znanje
će da odmere na utakmicama u trajanju
od dva puta po 20 minuta. Prema proceni
može da se računa na prijavu 10-16 ekipa.
Pored ovoga u našim planovima se nalazi i
organizacija šahovskog turnira, čije predtakmičenje će se odvijati u Molu, Obornjači, Utrini i Adi, a finale će se održati u Adi.
Na kraju godine želimo ponovo organizovati turnir u malom fudbalu „Balog Bela”,
koji će se održati u Tehničkoj školi. Nažalost ovaj turnir je u poslednjim godinama otkazan, ali ćemo sada pokušati
obratiti veću pažnju na pripremu i
promociju, pa se nadamo da ćemo uspeti u ponovnoj organizaciji istog.
 Kako vidite, koliko može naša
opština da na polju sportskog turizma iskoristi mogućnosti koje pruža
Sportski pansion?
– Sporstki pansion raspolaže sa
ukupno 17 soba.U svakoj sobi se nalaze po dva kreveta i svaka ima posebno
kupatilo. U pansionu se nalazi konferencijska sala, koja je podobna i za
razne taktičke dogovore, kao i jedna
dobro opremljena fitnes sala, sa više
od 10 raznih mašina za vežbanje. U
slučaju održavanja masovnijeg kampa
kapacitet soba se može povećati. Zgrada je pod konstatnim razvojem, ove godine
smo na primer instalirali klima uređaje,
i sa time povećali kvalitet naših usluga.
Nedavno naši gosti su bili članovi omladinske ekipe U17 i U19 fudbalskog kluba
iz Kapošvara, koji su prema njihovim izjavama bili veoma zadovoljni sa smeštajem.
Što se iskorišćenja tiče, Sportski pansion je
od sredine juna do kraja avgusta skoro sve
vreme bio pun gostiju. Istovremeno želimo postići, da ubuduće pored sportskih
klubova naše usluge koriste i organizacije
i preduzeća, naime pansion je perfektan
za održavanje raznih konferencija i ostalih
priredbi.
Daniel Madaras
13
Porodični turizam u fokusu
O iskustvima ovogodišnje sezone kupanja i o planovima za budućnost razgovarali
smo sa Tiborom Juhas, vd direktorom Javnog preduzeća za rekreaciju „Adica”
J
avno preduzeća za rekreaciju„Adica” je u novu sezonu kupanja krenula
sa značajnim inovacijama, koje je pored sanacije olimpijskog bazena, sa
postavljanjem tobogana i drugim novinama želela učiniti što privlačnijom bazenski kompleks za posetioce. Vremenske prilike nisu godile kupačima i kao posledica toga javno preduzeće je zaključilo osrednju sezonu, sa prosečnom posetom, ali po rečima direktora, od posetilaca su dobili
mnoštvo pozitivnih povratnih informacija, zahvaljujući čemu su već puni
planova, kako za sledeću sezonu, tako i za dalju budućnost.
 Rekreacioni centar je u sezoni koja
je iza nas prošao kroz razne promene.
Koje su bile najznačajnije?
– Stvarno je tako, već je pre početka
sezone došlo do mnogobrojnih ulaganja.
Od kojih se može izdvojiti sanacija olimpijskog bazena, naime to je bio uslov, da
uopšte možemo započeti 2013. sezonu. Cilj
nam je bio, da do 1.juna završimo radove
na sanaciji olompijskog bazena, što smo i
ostvarili, i zahvaljujući tome sezonu smo
na vreme započeli. Pored toga svakako
želim da izdvojim izgradnju kružnog tobogana, koji smo uspeli da izgradimo od
2,5 miliona dinara. Značajni deo od ovog
iznosa finansirala je lokalna samouprava,
dok je finansiranje celokupnog iznosa od 4
miliona dinara za sanaciju velikog bazena
preuzela na sebe. Pored svih ovih izgradili smo i jedan manji tobogan kod dečjeg
bazena, koji je takođe bio vrlo popularan
među najmlađima.
Ono što je bilo sasvim novo u ovoj sezoni je naš poslovni koncept. Osim prodavnice sladoleda, nijedan ugostiteljski
objekat nismo izdali, sve su funkcionisale
u režiji Adice, uključujući i veliki restoran.
To je povlačilo da smo svaki objekat trebali izgraditi i opremiti, i radnike zaposliti.
Među planovima je bilo i otvaranje četvrtog restorana, tipa za brzu hranu, ali pošto nam je početak sezone pokvarilo loše
vreme ovo smo reprogramirali za sledeću
godinu.
 Kako ste pomenuli, vremenske
prilike početkom leta nisu odgovarale
za kupanje. Posmatrajući celu sezonu,
kakva je bila poseta Rekreacionom centru?
– U junu smo imali samo jednu nedelju,
koju možemo da okarakterišemo kao dobru. Prvi vreli talas je stigao 20. jula, koji
je pratilo lepo vreme sve do 20. avgusta.
Sveukupno zaključili smo osrednju sezonu, sa prosečnom posetom. Od tri meseca,
ukupno je jedan bio sa povoljnim vremenskim prilikama, ali su veoma retke godine kada je u toku celog leta lepo vreme i
sezona može biti potpuna. U bazenskom
kompleksu Javnog preduzeća za rekreaciju „Adica”, kao uglavnom i kod drugih
javnih preduzeća koja se bave rekrecijom
i turizmom, izloženi smo vremenskim
prilikama, naime i broj posetilaca direktno zavisi od istog. I to će biti sve do tada
tako, dok ne budemo imali toplu vodu u
bazenima. Naime sa toplom vodom bi smo
mogli otvaranje sezone pomeriti za 1. maj
a zatvaranje odložiti sve do kraja oktobra,
ali sa time još moramo sačekati. Prethodni projekat smo već izradili i čim budemo
imali priliku ostvarićemo i te planove.
 Od planova ste izdvojili četvrti
ugostiteljski objekat, kao i kao dalji cilj
bazene sa toplom vodom. U kom pravcu
planirate ići dalje?
– Još pre početka sledeće sezone želimo
da zamenimo betonske ploče između olimpijskog bazena i tribine, koje su već dosta
dotrajale. Glavni projekat je izrađen, radi
se o investiciji od 2 miliona dinara. Potom
pre sledeće sezone ploče, koje se nalaze na
početku i kraju bazena, a u sledećoj godini one koje se nalaze sa strane parka. Da
bi bazen i okolina bazena bila bezbedna
ove radove u svakom slučaju treba izvesti. Ovo je jedno od najvažnijih investicija,
na koju mora da se koncentrišemo. Pored
onih investicija, koje su za rezultat imale
obnavljanje objekata, proširili smo i svoju
ponudu, a isto planiramo i sledeće godine.
Naime smatramo da bi trebalo izgraditi
još nekoliko tobogana, pošto su dosadašnje
reakcije veoma pozitivne.
Momentalno vidim dva moguća puta za
bazenski kompleks. Na jednom smo već
Tibor Juhas
krenuli, a to je rekreativni, porodični turizam. Ovom pripadaju tobogani, vodene
igračke, porodični programi, to jest programi dostupni za svako godište. To je to što
je za Adicu u ovoj formaciji dostupno. Ako
svake godine proširujemo ponudu u ovom
pravcu, mogu se postići ciljevi, koje smo
zacrtali. I drugi put smo već pomenuli, za
to bi bili potrebni bazeni sa toplom vodom.
Od ovog smo još daleko, zbog našeg budžeta. To znamo, da ovde u Adi na dubini od
700 metara imamo termalnu vodu od 63
stepeni. Izbušenje jednog termalnog bunara košta 50-60 miliona dinara, ali onda tek
imamo bunar, otprilike bi još toliko koštalo uvođenje ove vode u bazene, u zgradu
ORTC-a, u Sportski pansion i u škole. Ovo
je jedan daleki plan. Naglasak momentalno treba da stavimo na stvari koje zajedno
sa osnivačem, iz sopstvene snage možemo
ostvaritti. Naš cilj je ovog trenutka proširivanje ponude i da kroz to povećamo broj
posetilaca. Krenuli smo u tom pravcu i
prema našem iskustvu, povratne informacije od posetilaca su izuzetno pozitivne. Nažalost uprkos tome prijavili su nas
kod svih mogućih inspekcija. Sve to nam
je uzelo mnogo vremena i energije, ali prema svim izveštajima sve funkcioniše bez
greške. Nažalost, jedno javno preduzeće,
kojem je glavni cilj, što šire opsluživanje
potreba građana, i to da pokuša učiniti boljim život građana opštine i okolnih mesta,
postalo je cilj političkih napada, ali uprkos
tome, naravno i dalje nastavljamo na započetom putu.
(pp)
14
Manifestacije za septembar
4. SEPTEMBAR (SREDA) – 16 ČASOVA:
DRUŠTVENE IGRE
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
6. SEPTEMBAR (PETAK) – 17 ČASOVA : P ROJEKCIJA FILMA
Peter Sajki: Intiman glavošut (srpski
titl, 73 min.)
Mesto: pozorišna sala
Reditelj: Peter Sajki
Uloge: Đeze Sabo, Tibor Gašpar, Lehel Kovač, Žolt Husar, Kata Gašpar, Ester
Nađ-Kaloci
Film se odigrava u toku jednog jedinog
dana. Četiri muškarca se u isto veče međusobno nepovezano nalaze u istom noćnom baru. U centu četri različite priče,
ova četri muškarca, stoji seksualnost.
U prvom igranom filmu Petera Sajkija, svaki glumac je svoju ulogu genijalno
odigrao, svaka priča je zaprepašćujuće
tragična, ali su prikazane sa neverovatnom ironijom i humorom. Gledaoca
sve vreme zabavlja, nijedna scena nije
predvidljiva, film je rađen bez ikakvih
šablona.
11. SEPTEMBAR (SREDA) – 16 ČASOVA:
ZABAVNA RADIONICA
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
13. SEPTEMBAN (PETAK) – 17 ČASOVA:
PROJEKCIJA FILMA
Tibor Malkav nije u dobru sa živima.
Tibor Malkav uglavnom nije u vezi sa ljudima. Jedina rodbina mu je teško bolesna
majka. Nemaju para za operaciju. Tibor
Malkav prihvaća da ubije jednu nepoznatu osobu, da bi spasio svoju majku. Tibor
Malkav ubija Ferenca Sirmaija. Dobija novac, čini mu se da će sve biti u redu. Ali
sutradan mu stiže pismo od Ferenca Sirmaija. Ispostavlja se da su itekako bili povezani. Tibor Malkav je u problemu. Ako
želi da izbegne optužbu treba da razotkrije ko ga je unajmio i zašto. Tibor Malkav
patolog. Tibor Malkav kreće u trag jednog
mrtvaca, da bi saznao neočekivane stvari
o sebi.
16. SEPTEMBAR (PONEDELJAK) – 16 ČASOVA: LUTKARSKO POZORIŠTE U IZVOĐENJU ENIKE MESAROŠ I CECILIJE OROVEC
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
16. SEPTEMBAR (PONEDELJAK) 11 ČASOVA: SVETSKI DAN ZAŠTITE OZONSKOG
OMOTAČA
Mesto: Kulturni Centar, Mol, Osnovna
Škola Čeh Karolj, Ada
Organizator: Zeleno ostrvo – Eko pokret
16. SEPTEMBAR (PONEDELJAK) 17.00
ČASOVA: OPŠTINSKA SMOTRA LIKOVNIH
STVARAOCA AMATERA
Mesto: predvorje pozorišne sale
18. SEPTEMBAR (SREDA) – 16 ČASOVA:
POPODNE SA BAJKAMA
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
18. SEPTEMBAR (SREDA) – 16.30
ČASOVA: PREDAVANJE DR JANOŠA
REISINGERA
Mesto: svečana sala SO Ada
19. SEPTEMBAR (ČETVRTAK) – 18
ČASOVA: SUSRET PISAC-ČITALAC: JANOŠ
POLJAK
Mesto: čitaonica
Atila Gigor: Detektiv (srpski titl, 107
min.)
Mesto: pozorišna sala
REDITELJ: Atila Gigor
ULOGE: Žolt Anger, Judit Rezeš, Šandor Terheš, Eva Kerekeš, Ildiko Tot, Ilona
Kašai
20. SEPTEMBAR (PETAK) – 17 ČASOVA.: PROJEKCIJA FILMA
Sabolč Hajdu: Beli dlan (srpski titl, 102
min.)
Mesto: pozorišna sala
REDITELJ: Sabolč Hajdu
Uloge: Zoltan Mikloš Hajdu, Kajl Šefelt, Andor Lukač, George Dinika, Oana
Pelea
Od desetogodišnjeg Donga njegovi roditelji i strogi trener žele napraviti vrhunskog
sportistu. Kao i ostalim sportistima sa kojim trenira, to mu je život i svakodnevnica,
a telo mu je puno zelenih-plavih modricama koje su „potrebne” radi discipline. Sa
trinaest godina, kao prvi pokušaj izbijanja
beži pre jednog velikog takmičenja. 19 godina kasnije stiže u jedan moderno opremljen sportski centar u Kanadi. Poveravaju
mu treniranje dece. Međutim stil i inervacije koje nosi sa sobom stavljaju pod znak
pitanja njegovo uklapanje u novi svet, i da
li će biti sposoban udovoljiti novim izazovima. Prevashodno treba da se suprostavi
svojoj prošlosti, korenima – sa nesrećnim
detinjstvom među zidovima sportske hale
i sa avetima prošlosti.
Interesatno je u filmu što glumci igraju
sebe: Zoltan Mikloš Hajdu i Kajl Šefelt su
i u životu trener i njegov pulen, Šefelt je na
olimpijadi 2004. godine osvojio zlatnu medalju na parteru.
25. SEPTEMBAR (SREDA) – 16 ČASOVA:
KVIZ
Mesto: dečje odeljenje biblioteke
26. SEPTEMBAR (ČETVRTAK) – 17
ČASOVA: PRIKAZ KNJIGE DR ŠANDORA
HODIJA
Mesto: čitaonica
27. SEPTEMBER (PETAK) – „NEW ADA
DANCE KUP“
Mesto: Osnovna Škola Čeh Karolj
Organizator: Plesni Klub New Ada
Dance
28. SEPTEMBAR (SUBOTA) – 17 ČASOVA: MUZIČKO PLESNO VEČE
29. SEPTEMBAR (NEDELJA): PROGRAM
PENZIONERA JESENJI OSMEH
Mesto: Mesna Zajednica, Utrine
Organizator: Crveni Krst
29. SEPTEMBAR (NEDELJA): VAŠAR
POVODOM DANA SVETOG GELERTA
Mesto: letnje pozorište, Utrine
Download

Član - Ada