REPUBLIKA SLOVENIJA
MINISTRSTVO ZA NOTRANJE ZADEVE
UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO
INFORMACIJE ZA STRANCE
Ljubljana, januar 2014
UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO
INFORMACIJE ZA STRANCE
ISBN 961-6797-23-8
CIP - Kataložni zapis o publikaciji
Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana
342.717(497.4)(035)
UKLJUČIVANJE u slovenačko društvo : informacije za strance
/ [urednik Igor Cetina, Darja Pokrivač ; prevod Euro prevajalska
agencija ; fotografije Uroš Gregorič ... et al.]. - Ljubljana :
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije, 2014
ISBN 978-961-6797-23-8
1. Cetina, Igor
271712512
Nakladnik: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije
Urednik: Igor Cetina, Darja Pokrivač
Prevod: Euro prevajalska agencija d. o. o.
Fotografije: Uroš Gregorič, Darko Brenko, Monika Golob, Boris Teodorović, Matic Bajželj, D. Bajželj,
A. Fevžer, B. Kladnik, J. Skok, Bobo
Rešenje korica: Matjaž Mitrović
Tehnički urednik: Mirsada Dželadini
Štampa: Grafex, d. o. o.
Tiraž: 12000
Ljubljana, januar 2014
SADRŽAJ
Strana
ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I BORAVAK U NJOJ . . . . . . . . . . . . . 7
Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih članova porodica . . . . . . . . . . . . 9
Ulazak i boravak državljana država članica
Evropskog ekonomskog prostora (EEP) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Ulaz i boravak članova porodice državljanina
države članice eep ili slovenačkog državljanina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Prijava prebivališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Dobivanje državljanstva Republike Slovenije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
ŠKOLOVANJE/OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Školski sistem u Republici Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Priznavanje obrazovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Pomoć i podrška odraslima u obrazovanju i učenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Programi učenja slovenačkog jezika i upoznavanja slovenačkog društva . . . . . . . 49
Test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Slovenački za strance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
ZAPOŠLJAVANJE I RAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Zapošljavanje i rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
KORISNE INFORMACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Socialna zaštita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Besplatna pravna pomoč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Podsticanje međusobnog poznavanja i razumevanja
sa slovenačkim državljanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Isplata odštete žrtvama krivičnih dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
63
64
64
65
66
PODACI O SLOVENIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
REČNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
KONTAKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Upravne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Područne službe Zavoda za zapošljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Centri za socialni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Konzulati i ambasade u Sloveniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
UVOD
Republika Slovenija, kao i druge zemlje Evropske unije, obezbeđuje mogućnosti za
uključivanje stranaca, koji u Republici Sloveniji imaju boravišnu dozvolu, u kulturni,
privredni i društveni život. Politika uključivanja zasniva se na načelima i vrednostima
ravnopravnosti, slobode i uzajamne saradnje.
Uslov za uspešno uključivanje je vaša spremnost da prihvatite vrednosti društva, ali
i spremnost slovenačkog društva da podstiče i olakšava vaše uključivanje. Uspešno
uključivanje svakako zavisi od poznavanja osnovnih karakteristika slovenačkog
društva, a to su jezik, istorija i društveno uređenje.
Pripremili smo nekoliko osnovnih informacija koje će vam pomoći u životu i radu u
Republici Sloveniji, a detaljnije informacije možete pronaći na šest jezika na internet
adresi www.infotujci.si, na slovenačkom jeziku na državnom portalu e-uprava:
http://e-uprava.gov.si/e-uprava ili zamolite za pomoć nadležne službe.
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Direktorat za upravne unutrašnje poslove, migracije i naturalizaciju
Kancelarija za migracije
Sektor za migracionu politiku i zakonodavstvo
Litostrojska cesta 54, 1501 Ljubljana
 01 428 47 67
elektronska pošta: [email protected]
ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU I
BORAVAK U NJOJ
Ulazak i boravak državljana trećih država i njihovih
članova porodica
Ulazak i boravak državljana država članica Evropskog
ekonomskog prostora (EEP)
Ulaz i boravak članova porodice državljanina
države članice eep ili slovenačkog državljanina
Prijava prebivališta
Dobijanje državljanstva Republike Slovenije
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA TREĆIH DRŽAVA I NJIHOVIH ČLANOVA PORODICA
Vstop, zapustitev in prebivanje tujcev v Republiki Sloveniji ureja Zakon o tujcih (ZTuj-2).
ULAZAK U REPUBLIKU SLOVENIJU
Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovu vize ili pasoša
Ukoliko ste državljanin treće države (sve države osim država članica EEP, gde spadaju
države članice Evropske unije, Norveška, Island i Lihtenštajn) i želite da uđete u Republiku Sloveniju i da boravite u njoj zbog turističke, poslovne, lične ili drugačije posete, u
diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu morate,
pre ulaska u Republiku Sloveniju, da obezbedite vizu. Zbog istih razloga možete da
uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj određeno vreme (najviše tri meseca u periodu
od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska) boravite isključivo na osnovu pasoša,
ako ste državljanin države kojoj za ulazak u Republiku Sloveniju viza nije potrebna.
Ulazak u Republiku Sloveniju na osnovi vize ili boravišne dozvole, izdate u
drugoj državi, ugovornoj članici šengenskog sporazuma
Šengenska konvencija za sprovođenje, koja od 21. 12. 2007. važi za Republiku Sloveniju u celini, određuje i uslove za kretanje na području trećih država ugovornih
članica šengenskog sporazuma za strance, državljane trećih država, kojima je jedna
od država ugovornih članica izdala vizu ili boravišnu dozvolu.
Ukoliko imate vizu koju je izdala druga država ugovorna članica šengenskog sporazuma, tokom važenja vize možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj boravite najviše toliko vremena da ukupna dužina boravka u svim država ugovornim
članicama, osim u državi koja je izdala vizu, ne bude duža od tri meseca u periodu od
šest meseci, računajući od dana prvog ulaska u jednu od država ugovornih članica,
odnosno do isteka važenja vize, ukoliko on ranije nastupi.
Ukoliko imate važeću boravišnu dozvolu, koja je izdala jedna od država ugovornih
članica šengenskog sporazuma, sa navedenom dozvolom i važećom putnom ispravom možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj boravite najviše toliko vremena da ukupna dužina boravka u svim država ugovornim članicama, osim u državi koja
je izdala boravišnu dozvolu, ne bude duža od tri meseca u periodu od šest meseci,
računajući od dana prvog ulaska u jednu od država ugovornih članica, odnosno do
isteka važenja boravišne dozvole, ukoliko on ranije nastupi.
9
Uključivanje u slovenačko društvo
Ulazak u državu na osnovu vize za dugoročni boravak
Nekim grupama stranaca (porodičnom članu državljaninu EEP i strancu koji je član
porodice slovenačkog državljanina i namerava da boravi u Republici Sloveniji zbog
spajanja porodice sa državljaninom EEP odnosno slovenačkim državljaninom, ako
mu je ulazak u Republiku Sloveniju potrebna viza; sportskom treneru, profesionalnom sportisti ili privatnom sportskom radniku koji namerava da zaključi ugovor o
zaposlenju ili ugovor o delu sa klubom ili sportskom organizacijom sa sedištem u
Republici Sloveniji, itd.) može se izdati viza za dugoročni boravak. Za izdavanje vize
za dugoročni boravak morate da ispunjavate sledeće uslove:
 morate da imate važeću putnu ispravu čiji rok važenja je najmanje tri meseca
duži od nameravanog boravka u Republici Sloveniji;
 morate da imate zaključeno putno zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje
hitne zdravstvene usluge u Republici Sloveniji;
 morate da imate dovoljno sredstava za izdržavanje, mesečno najmanje u visini
osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;
 morate da argumentujete jednu od mogućnosti za koje može da se izda viza za
dugoročni boravak;
 ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja vize.
Izdata viza za dugoročni boravak omogućava vam ulazak i boravak na teritoriji Republike Slovenije, dok važi.
Ako živite u Republici Sloveniji na osnovu vize za dugoročni boravak, na osnovu vaše
molbe, koja se podnosi pre isteka važenja vize za dugoročni boravak upravnoj jedinici
na području na kome boravite, može vam se izdati dozvola za privremeni boravak.
Za izdavanje dozvole za privremeni boravak morate da ispunjavate sve uslove koji su
određeni zakonom za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Boravišna dozvola
vam se uručuje u upravnoj jedinici koja je izdala dozvolu.
Ulazak stranca koji već ima izdatu boravišnu dozvolu u drugoj državi članici
Evropske unije
 Ulazak stranca koji u drugoj državi članici Evropske unije ima status rezidenta za duži vremenski period, i njegovih porodičnih članova
Rezident za duži vremenski period je stranac koji nije državljanin države članice
Evropske unije i ima u državi članici Evropske unije dozvolu za stalan ili dugotrajni
boravak, izdatu sa važnošću od najmanje pet godina na propisanom obrascu Evropske unije o jedinstvenom obliku dozvole za boravak za državljane trećih država, pri
čemu je na vrsti dozvole obeleženo da je on rezident za duži period.
10
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
Ukoliko imate status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici, a vaši
članovi uže porodice imaju u drugoj državi članici Evropske unije boravišnu dozvolu,
vi možete, bez obzira na svrhu boravka, da uđete u Republiku Sloveniju na osnovu
pasoša i navedene dozvole i da tu boravite tri meseca od dana ulaska odnosno do
isteka važenja dozvole, ako to nastupi ranije.
 Ulazak stranca koji u drugoj državi članici Evropske unije ima izdatu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika
Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije zaključen sporazum o gostovanju i
izdatu boravišnu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog
saradnika i želite da zbog vršenja poslova iz navedenog sporazuma boravite određeno vreme do tri meseca u Republici Sloveniji, možete da uđete u Republiku Sloveniju
i da u njoj boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici
Evropske unije, odnosno do isteka važenja te dozvole, ako to nastupi ranije.
 Ulazak nosioca plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije,
i njegovih članova porodice
Plava karta EU je dozvola za privremeni boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja sa oznakom »plava karta EU« koju izdaje država članica Evropske unije za visokokvalifikovano zaposlenje strancu, koji nije državljanin EU, i nosiocu omogućava da
uđe, boravi i radi u državi članici Evropske unije.
Ukoliko ste nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, na teritoriji Republike Slovenije možete bez dozvole za boravak da boravite jedan mesec
od dana ulaska u državu.
Vaši članovi porodice, koji imaju u drugoj državi članici Evropske unije dozvolu za privremeni boravak za člana porodice nosioca plave karte EU i koji su vama i boravili u
toj državi, u Republici Sloveniji mogu da borave na osnovu važeće dozvole za boravak
člana porodice nosioca plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, jedan mesec od dana ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ako to nastupi
ranije. Ukoliko žele duže da borave u Republici Sloveniji, vi morate pre isteka dozvoljenog boravka da zamolite za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice
nosioca plave karte EU, kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravite.
 Ulazak stranca koji ima izdatu dozvolu za privremeni boravak u drugoj državi članici Evropske unije zbog studija
Ukoliko posedujete važeću dozvolu za privremeni boravak zbog studija, izdatu u drugoj državi članici Evropske unije, u Republiku Sloveniju možete da ulazite i da u njoj
11
Uključivanje u slovenačko društvo
boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske
unije odnosno do isteka važenja te dozvole, ako to nastupi ranije.
BORAVIŠNE DOZVOLE
Dobijanje prve dozvole za privremeni boravak
Ukoliko želite da uđete i boravite u Republici Sloveniji zbog drugog razloga nego
što je to moguće na osnovu vize, morate da posedujete boravišnu dozvolu, izdatu u
Republici Sloveniji, i morate da je obezbedite pre ulaska u državu.
Razlozi odnosno svrhe boravka, zbog kojih može da vam se izda prva dozvola za
privremeni boravak, jesu:
 zaposlenje ili rad, istraživački rad, obavljanje obrazovnog posla u visokom školstvu, visokokvalifikovano zaposlenje (plava karta EU), sezonski rad, prekogranično obavljanje usluga sa upućenim radnicima, dnevni radni migrant;
 spajanje porodice;
 studije, obrazovanje, specijalizacija ili stručno usavršavanje i praktično osposobljavanje odnosno učešće u programima međunarodnih razmena dobrovoljaca i
u drugim programima koji ne spadaju u sistem formalnog obrazovanja;
 drugi opravdani i zakonom, međunarodnim aktima ili međunarodnim načelima
i običajima utemeljeni razlozi (kao što su npr. primanje slovenačke penzije, vlasništvo nad nekretninom, bolničko lečenje, starateljstvo, primanje novčane nadoknade);
 status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici EU;
 slovenačko poreklo do četvrtog kolena u nizu;
 deca, rođena u Republici Sloveniji;
 žrtve trgovine ljudima, žrtva nezakonitog zapošljavanja;
 dozvola za zadržavanje u Republici Sloveniji.
Prva dozvola za privremeni boravak u Republici Sloveniji može da vam se izda samo
kao dozvola za privremeni boravak. Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni
boravak morate da podnesete u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu koji je šalje na rešavanje nadležnoj upravnoj jedinici u
Republici Sloveniji.
Uslovi za dobijanje prve dozvole za privremeni boravak jesu:
 važeća putna isprava (čiji rok važenja je najmanje tri meseca duži od nameravanog boravka u Republici Sloveniji);
 odgovarajuće zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdravstvene
usluge u Republici Sloveniji;
12
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
 dovoljna sredstva za izdržavanje, mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa
minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;
 ispunjenost jednog od opravdanih razloga odnosno svrha zbog kojih stranac namerava da boravi u Republici Sloveniji;
 ispunjenost uslova koje zakon određuje za izdavanje određene vrste dozvole za
boravak i koji su navedeni u nastavku.
Ako želite da u Republici Sloveniji npr. boravite zbog zaposlenja ili posla, sezonskog rada, prekograničnog obavljanja usluga kao upućeni radnik ili kao dnevni radni
migrant, za dobijanje dozvole za boravak morate da imate važeću radnu dozvolu.
Za izdavanje radne dozvole nadležan je Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje
(postojanje radne dozvole upravna jedinica proverava sama po službenoj dužnosti).
Zbog obavljanja prekograničnih usluga može da vam se izda dozvola za privremeni boravak, ako imate radnu dozvolu, ako ste u državi iz koje ste upućeni socijalno
osigurani i ako se nalazite na spisku upućenih radnika koji izdaje Zavod Republike
Slovenije za zapošljavanje.
Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog obavljanja istraživačkog rada ili obrazovnog rada u visokom školstvu, morate da imate zaključen sporazum o gostovanju sa
istraživačkom organizacijom ili visokoškolskom institucijom iz Republike Slovenije.
Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja
(plava karta EU), u postupku treba obezbediti saglasnost za izdavanje plave karte EU
za šta je nadležan Zavod Republike Slovenije za zapošljavanje. Postupak za obezbeđivanje saglasnosti pokreće upravna jedinica po službenoj dužnosti na osnovu
molbe za izdavanje dozvole za boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja i dokumentacije koja je priložena uz molbu. Uz molbu za izdavanje plave karte treba priložiti važeću putnu ispravu ili njenu overenu kopiju, ugovor o zaposlenju ili potvrdu
poslodavca iz koje proizilazi da će vas zaposliti, dokaz o odgovarajućem zdravstvenom osiguranju i dokaz o obrazovanju. Dozvola za privremeni boravak zbog visokokvalifikovanog zaposlenja izdaje se u obliku tzv. plave karte kao jedinstvena dozvola
koja vam omogućava ulazak i boravak, ali i rad u Republici Sloveniji.
Ukoliko želite da dobijete dozvolu za boravak zbog studija, morate da dostavite dokaz obrazovne institucije o prijemu na studije ili drugo obrazovanje. Kao dokaz o
ispunjenosti uslova dovoljnih sredstava za izdržavanje mesečno najmanje u visini
osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji dovoljna je i pisana izjava vaših roditelja odnosno vašeg zakonskog zastupnika o tome da će vas izdržavati
tokom studija.
Osim dokaza o ispunjenosti navedenih uslova za izdavanje dozvole za privremeni
boravak, uz molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak morate da prilo13
Uključivanje u slovenačko društvo
žite i fotografiju, koja pokazuje vaš pravi izgled, i da date dva otiska prsta digitalnim
putem u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu. Naime, od 18. 5. 2011. nadalje se dozvole za boravak u Republici Sloveniji izdaju
u obliku kartice dozvole sa biometrijskim podacima izgleda lica i dva otiska prsta
nosioca dozvole za boravak. Uz molbu za izdavanje dozvole treba priložiti i potvrdu
iz krivične evidencije matične države koja nije starija od tri meseca (ukoliko matična
država izdaje takve potvrde). U skladu sa zakonom o strancima, molba za izdavanje
dozvole može da se odbije, ukoliko postoje razlozi za sumnju da ste opasni po javni
red i bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili da će vaš boravak
u državi biti povezan sa terorističkim ili drugim nasilnim aktima, nezakonitim obaveštajnim delatnostima, proizvodnjom ili prometom droga ili činjenjem drugih krivičnih dela. Razlog za odbijanje izdavanja dozvole za privremeni boravak je i ako se u
postupku za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak utvrdi da stranac već živi
u Republici Sloveniji zbog drugih razloga nego što se to može utvrditi na osnovu vize.
Uručivanje prve dozvole za privremeni boravak
U slučaju ispunjenosti svih uslova za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak,
upravna jedinica izdaje dozvolu i šalje je diplomatskom predstavništvu ili konzulatu
Republike Slovenije u inostranstvo, gde vam se ista i uručuje. Naime, prva dozvola za
privremeni boravak potrebna je pre ulaska u državu, osim u izuzetnim slučajevima,
određenim zakonom. Izuzetak od pravila da je potrebna prva dozvola za privremeni
boravak pre dolaska u Republiku Sloveniju, važi pod određenim uslovima za sledeće
grupe lica:
 istraživače, visokoškolske nastavnike ili visokoškolske saradnike sa dozvolom za
boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika, izdatom u drugoj državi članici Evropske unije;
 žrtve trgovine ljudima;
 nosioce plave karte EU, izdate u drugoj državi članici EU, i njihove članove porodica;
 žrtve nezakonitog zapošljavanja;
 strane studente koji su u drugoj državi članici EU boravili na osnovu dozvole za
privremeni boravak zbog studija;
 strance koji u Republici Sloveniji borave na osnovu vize za dugoročni boravak;
 rezidente za duži period u drugoj državi članici Evropske unije i njihove članove
porodice.
Ukoliko zbog nepredviđenih okolnosti prva dozvola za privremeni boravak ne bi mogla da se obezbedi pre vašeg ulaska u državu, dozvolu može da vam uruči upravna
jedinica koja će dozvolu izdati, pri čemu bi morali da dokažete da u Sloveniji boravite
zakonski, da je molba za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podneta pre
14
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
vašeg ulaska u državu, da ste već pre ulaska u državu u diplomatskom predstavništvu
ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu dali otiske prstiju i da ste posle ulaska u državu o ulasku u državu, adresi i trajanju nameravanog boravka u državi, kao i
o razlozima zbog kojih niste mogli da obezbedite prvu dozvolu za privremeni boravak pre ulaska u državu, obavestili upravnu jedinicu, nadležnu za izdavanje dozvole.
Svi navedeni uslovi za vanredno uručivanje prve dozvole za privremeni boravak u
upravnoj jedinici posle vašeg ulaska u državu moraju da budu ispunjeni zajednički.
Ukoliko svi uslovi za vanredno uručivanje nisu ispunjeni, dozvola vam se uručuje u
diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvo, a ne
u upravnoj jedinici koja je izdala dozvolu.
Kad je izdavanje prve dozvole za privremeni boravak zatražilo drugo fizičko ili pravno lice (poslodavac, istraživačka organizacija odnosno visokoškolska institucija, zastupnik jedne od ugovornih strana), dozvola vam se uručuje lično odnosno vašem
zakonskom zastupniku u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu. To znači da i u tim slučajevima treba da obezbedite dozvolu za
boravak pre dolaska u Republiku Sloveniju.
Posebni slučajevi kod postupaka izdavanja dozvole za boravak
 Spajanje porodice
Za svoje članove porodice možete da obezbedite dozvolu za privremeni boravak,
ukoliko u Republici Sloveniji imate dozvolu za stalni boravak ili dozvolu za privremeni boravak, osim ako vam je dozvola za privremeni boravak izdata zbog obavljanja
sezonskog posla. Molbu možete da podnesete u diplomatskom predstavništvu ili
konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili u upravnoj jedinici na čijem području boravite odnosno nameravate da boravite.
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite zbog spajanja porodice, morate da
dokažete postojanje odnosa srodstva. Članovi porodice su: bračni drug, registrovani
partner sa kojim stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period,
maloletna (do napunjene 18. godine) nevenčana deca stranca, maloletna nevenčana
deca bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim stranac živi u životnoj
zajednici u dužem vremenskom periodu, roditelji maloletnog stranca sa kojima je pre
dolaska u Republiku Sloveniju boravio u porodičnoj zajednici, punoletna nevenčana
deca i roditelji stranca, bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera sa kojim
stranac živi u životnoj zajednici koja traje duži vremenski period, koje mora da izdržava stranac, bračni drug, registrovani partner ili partner s kojim stranac živi u životnoj
zajednici koja traje duži vremenski period, prema zakonu države čiji je državljanin.
Upravna jedinica može izuzetno članom porodice smatrati i drugog rođaka stranca,
ukoliko posebne okolnosti govore u korist spajanja porodice u Republici Sloveniji.
15
Uključivanje u slovenačko društvo
 Zaposlenje ili rad, visokokvalifikovano zaposlenje, sezonski rad
Izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog zaposlenja ili rada, visokokvalifikovanog zaposlenja, i izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja sezonskog posla možete da zatražite sami ili vaš poslodavac. Molbu morate podneti sami
u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a
poslodavac može da podnese molbu u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu
Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.
 Prekogranično obavljanje usluge sa upućenim radnicima
I za izdavanje dozvole za privremeni boravak za prekogranično obavljanje usluga sa
upućenim radnicima molbu možete da podnesete sami ili da to učini zakonski zastupnik jedne od ugovornih strana. Sami molbu podnosite u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a zakonski zastupnik ugovorne strane molbu za izdavanje prve dozvole podnosi u diplomatskom predstavništvu
ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice.
 Istraživački rad, obrazovni rad u visokom školstvu
Molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog
rada možete da podnesete sami ili to može da učini istraživačka organizacija odnosno visokoškolski zavod iz Republike Slovenije sa kojim imate zaključen sporazum
o gostovanju. Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podnosite
u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, a
istraživačka organizacija odnosno visokoškolski zavod može molbu za izdavanje dozvole da podnese u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije
u inostranstvu ili kod upravne jedinice.
 Rezident za duži vremenski period u drugoj državi članici Evropske unije
Ukoliko imate status rezidenta za duži vremenski period u drugoj državi članici
Evropske unije, prva dozvola za privremeni boravak nije vam potrebna pre dolaska u
Republiku Sloveniju.
Rezident za duži vremenski period i članovi njegove uže porodice mogu na osnovu dozvole za boravak, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, da borave na
teritoriji Republike Slovenije tri meseca od dana ulaska u državu odnosno do isteka
važenja dozvole, ukoliko on nastupi ranije.
Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije da boravite duže, za sebe i za svoje
članove porodice morate pre isteka dozvoljenog boravka kod upravne jedinice da
podnesete molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak. Molbu za izdavanje
16
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
dozvole za privremeni boravak za sebe i za svoje članove porodice možete da podnesete i pre dolaska u Republiku Sloveniju. U tom slučaju molbu podnosite u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u državi članici Evropske unije
u kojoj imate status rezidenta za duži vremenski period.
 Istraživač, visokoškolski nastavnik i visokoškolski saradnik koji ima u drugoj državi članici Evropske unije izdatu dozvolu za boravak za istraživača,
visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika
Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije zaključen sporazum o gostovanju i
izdatu boravišnu dozvolu za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog
saradnika i želite da zbog vršenja poslova iz navedenog sporazuma boravite do
tri meseca u Republici Sloveniji, možete da uđete u Republiku Sloveniju i da u njoj
boravite do tri meseca na osnovu dozvole, izdate u drugoj državi članici Evropske unije,
odnosno do isteka važenja te dozvole, ako on nastupi ranije.
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji obavljate istraživački ili pedagoški rad u periodu,
koji je duži od tri meseca, za boravak u Republici Sloveniji morate da obezbedite dozvolu
za boravak za istraživača, visokoškolskog nastavnika ili visokoškolskog saradnika.
Molbu za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak možete da podnesete (vi ili
istraživačka organizacija odnosno visokoškolska institucija) u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu ili kod upravne jedinice u Republici Sloveniji u roku od tri meseca posle dolaska u Republiku Sloveniju odnosno
pre isteka važenja dozvole za boravak, izdate u drugoj državi članici Evropske unije,
ukoliko on nastupi ranije. Upravna jedinica i blagovremeno podnetoj molbi izdaje potvrdu koja važi kao dozvola za privremeni boravak do konačne odluke o molbi. Ako je
molba za izdavanje prve dozvole za privremeni boravak podneta kod upravne jedinice,
dozvola vam se uručuje lično kod upravne jedinice koja je dozvolu izdala.
 Nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije
Ukoliko ste nosilac plave karte EU, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, u
Republici Sloveniji možete bez dozvole za boravak da boravite jedan mesec od dana
ulaska u državu.
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji boravite duže, vi ili vaš poslodavac možete,
pre isteka dozvoljenog boravka, kod upravne jedinice na čijem području boravite,
da podnesete zahtev za izdavanje plave karte EU. Molbu za izdavanje iste možete
vi ili vaš poslodavac da podnesete i pre dolaska u Republiku Sloveniju u diplomatskom predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u državi članici Evropske unije, u kojoj već imate plavu kartu EU, a poslodavac može takvu molbu da podnese i
17
Uključivanje u slovenačko društvo
kod upravne jedinice u Republici Sloveniji. Ako ste molbu podneli u diplomatskom
predstavništvu ili konzulatu Republike Slovenije u inostranstvu, možete da uđete u
Republiku Sloveniju i pre donete odluke o molbi i o tome morate, posle dolaska,
da obavestite upravnu jedinicu, nadležnu za donošenje odluke o molbi. O podnetoj
molbi za izdavanje plave karte EU upravna jedinica ili diplomatsko predstavništvo ili
konzulat Republike Slovenije u inostranstvu izdaje potvrdu koja važi kao dozvola za
privremeni boravak do konačne odluke o molbi.
 Stranac koji ima dozvolu za privremeni boravak, izdatu u drugoj državi članici EU zbog studija
Ukoliko vam je u drugoj državi članici EU izdata dozvola za privremeni boravak zbog
studija, vi možete da boravite na teritoriji Republike Slovenije tri meseca od dana
ulaska u državu odnosno do isteka važenja dozvole, ako on nastupi ranije.
Ukoliko želite da na teritoriji Republike Slovenije boravite duže, vi morate, pre isteka dozvoljenog boravka, da kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravite, da podnesete molbu za izdavanje dozvole za privremeni boravak zbog studija u Republici
Sloveniji.
Produženje dozvole za privremeni boravak
Ako vam je za boravak u Republici Sloveniji izdata dozvola za privremeni boravak npr.
zbog zaposlenja ili posla i ako želite da i posle isteka navedene dozvole i dalje boravite
u Republici Sloveniji zbog istog razloga, možete da zatražite produženje dozvole.
Kao i kod izdavanja prve dozvole za privremeni boravak, umesto vas može i drugo
lice (poslodavac, istraživačka organizacija, visokoškolska institucija, zastupnik jedne
od ugovornih strana) da podnese molbu za produženje dozvole.
Dozvola za privremeni boravak može da se produži pod istim uslovima pod kojima
se i izdaje, zato morate uz molbu da priložite dokaze o ispunjavanju uslova kao i za
dobijanje prve dozvole za privremeni boravak.
Molbu za produženje dozvole za privremeni boravak morate da podnesete kod
upravne jedinice pre isteka važenja dozvole koju želite da produžite.
Naredna dozvola za privremeni boravak
Ako želite da posle isteka dozvole za privremeni boravak boravite u Republici Sloveniji
zbog drugih razloga u odnosu na one za koje vam je važeća dozvola izdata, možete
da podnesete molbu za izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak (npr. u
18
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija, a
posle završetka studija želite da boravite zbog zaposlenja).
I ovu molbu morate da podnesete kod upravne jedinice pre isteka važenja dozvole
za privremeni boravak. Uslovi, postupak i način izdavanja isti su kao i za produženje
dozvole za privremeni boravak.
Dozvola za stalni boravak
Dozvola za stalni boravak može da se izda strancu, državljaninu treće države, koji pet
godina neprekidno zakonski boravi u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili na osnovu potvrde o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje
naredne dozvole za privremeni boravak, i koji ispunjava i druge uslove, određene u
Zakonu o strancima.
Uslov petogodišnjeg neprekidnog zakonskog boravka ispunjen je i ako ste u tom
periodu bili odsutni iz Republike Slovenije i niste imali izdatu dozvolu za privremeni
boravak ili potvrdu o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole
za privremeni boravak, ukoliko su vaša odsustvovanja bila kraća od šest uzastopnih
meseci i ukoliko zajedno ne prelaze deset meseci u petogodišnjem periodu.
Vreme boravka na bazi vize za dugoročni boravak ubraja vam se u period za izdavanje
dozvole za stalni boravak, ako ste pre isteka vize podneli molbu za izdavanje dozvole
za privremeni boravak i ako vam je izdata dozvola za boravak kao nosiocu vize za
dugoročni boravak.
Vreme boravka na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog studija i profesionalnog
osposobljavanja ubraja vam se samo polovično u period za izdavanje dozvole za stalni
boravak.
U period za izdavanje dozvole za stalni boravak ne ubraja se vreme koje ste proveli u
Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak zbog sezonskog rada, kao
upućeni radnik ili kao dnevni radni migrant ili osoba sa privremenom zaštitom.
Ukoliko ste nosilac plave karte EU, u petogodišnji period za izdavanje dozvole za stalni
boravak ubrajaju vam se i eventualni periodi boravka u drugim državama članicama EU
na osnovu plave karte EU. Naime, dozvola za stalni boravak se nosiocu plave karte EU
izdaje i ako je na teritoriji Evropske unije kao nosilac plave karte EU boravio neprekidno
zakonski pet godina, od toga u Republici Sloveniji neprekidno poslednje dve godine
pre podnošenja molbe za izdavanje dozvole za stalni boravak.
Uz ispunjenost ostalih zakonskih uslova, dozvola za stalni boravak može da se izda pre
isteka petogodišnjeg roka:
19
Uključivanje u slovenačko društvo
 strancu koji je slovenačkog porekla;
 strancu čiji boravak u Republici Sloveniji je u interesu Republike Slovenije;
 strancu koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu za stalni boravak
i ista je prestala da mu važi zbog iseljenja odnosno odsustvovanja iz Republike
Slovenije ili sa teritorije država članica Evropske unije;
 strancu koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu za stalni boravak
i ista je prestala da mu važi, jer je u drugoj državi članici Evropske unije stekao
status rezidenta za duži vremenski period.
Dozvola za stalni boravak može da se izda i vašim članovima porodice pre isteka petogodišnjeg roka, ako u Republici Sloveniji imate dozvolu za stalni boravak ili status izbeglice.
Dozvola za stalni boravak može da im se izda posle dve godine neprekidnog zakonskog
boravka u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili potvrde o
podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak.
Molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak podnosite sami odnosno vaš zakonski
zastupnik ili ovlašćeno lice kod upravne jedinice na čijem području boravite. Prilikom
odlučivanja o molbi morate da boravite u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za
privremeni boravak.
Uslovi za dobijanje dozvole za stalni boravak su petogodišnji neprekidni zakonski boravak u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak ili potvrde o podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak i uslovi
koji važe za dobijanje prve dozvole za boravak. Upravna jedinica uslov petogodišnjeg
neprekidnog zakonskog boravka utvrđuje na osnovu službenih evidencija koje se vode
o strancima, a takođe ponovo proverava da li u skladu sa Zakonom o strancima postoje
razlozi da vam se dozvola ne izda. Zato uz molbu morate da priložite i potvrdu iz krivične evidencije matične države (ako matična država izdaje takve potvrde).
Stranac, državljanin treće države, kome je dozvola za stalni boravak izdata u skladu sa
Zakonom o strancima na propisanom obrascu Evropske unije o jedinstvenom obliku
dozvole za boravak za državljane trećih država, ima status rezidenta za duži vremenski period što se na samoj dozvoli i označava.
Dozvola za stalni boravak, izdata nosiocu plave karte EU, sadrži oznaku da je to nekadašnji nosilac plave karte EU.
Dodatno sticanje statusa rezidenta za duži vremenski period
Strancu, koji je dozvolu za stalni boravak dobio pre ispunjenja uslova petogodišnjeg
neprekidnog zakonskog boravka u Republici Sloveniji ili na osnovu zakona koji regu20
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
liše status državljana drugih država naslednica nekadašnje SFRJ u Republici Sloveniji,
ili na osnovu zakona koji reguliše privremeni azil, uz ispunjenost zakonski određenih
uslova omogućeno je dobijanje statusa rezidenta na duži vremenski period. Uslov
za dodatno dobijanje statusa rezidenta za duži vremenski period je da stranac pet
godina neprekidno zakonski boravi u Republici Sloveniji. Zakonskim boravkom u Republici Sloveniji smatra se boravak na osnovu molbe za produženje dozvole za privremeni boravak ili molbe za izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak, na
osnovu dozvole za privremeni boravak ili na osnovu dozvole za stalni boravak. Takođe, stranac mora da ispunjava i druge uslove za izdavanje dozvole za stalni boravak
odnosno kod njega ne smeju da postoje drugi razlozi za odbijanje izdavanja dozvole
za boravak. Dodatno stečen status rezidenta za duži vremenski period obeležava se
na novoizdatoj dozvoli za stalni boravak.
ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA DRŽAVA ČLANICA
EVROPSKOG EKONOMSKOG PROSTORA (EEP)
ULAZAK U DRŽAVU
Kao državljanin druge države članice EEP možete da uđete u Republiku Sloveniju
sa važećom ličnom kartom ili važećim pasošem i nije vam potrebna dozvola za ulazak, dakle viza ili dozvola za boravak, i to bez obzira na svrhu zbog koje ulazite u
Republiku Sloveniju i želite da boravite u njoj (i kada u Republiku Sloveniju dolazite
zbog zaposlenja, studija, samozaposlenja, preseljenja ...). Prva tri meseca posle ulaska
možete da boravite bez prijave boravišta, a za duži boravak morate pre isteka dozvoljenog tromesečnog boravka kod upravne jedinice, na čijem području boravite, da
prijavite prebivalište odnosno da podnesete molbu za izdavanje potvrde o prijavi
prebivališta. Naravno, možete i odmah posle ulaska u državu da podnesete molbu za
izdavanje potvrde o prijavi prebivališta.
Potvrda o prijavi prebivališta
Potvrda o prijavi prebivališta može da se izda državljaninu EEP koji namerava odnosno
u Republici Sloveniji već boravi zbog zaposlenja ili rada, samozaposlenja, pružanja
usluga, studija, spajanja porodice, kao i državljaninu EEP koji doduše nema niti jedan
od navedenih razloga, ali želi da boravi na teritoriji Republike Slovenije. Uslovi za
izdavanje potvrde o prijavi prebivališta zavise od svrhe odnosno razloga boravka:
 Zbog zaposlenja ili rada
Ukoliko nameravate da se zaposlite ili radite u Republici Sloveniji ili ste tu već zaposleni
ili već obavljate posao, možete dobiti potvrdu o prijavi prebivališta, ukoliko imate važe21
Uključivanje u slovenačko društvo
ću ličnu kartu ili važeći pasoš i potvrdu poslodavca da će vas zaposliti, odnosno dokaz o
zaposlenju ili obavljanju posla, ako ste već zaposleni ili već obavljate posao.
 Samozaposleno lice ili pružalac usluge
Ako u Republici Sloveniji obavljate posao kao samozaposleno lice ili pružate usluge,
možete da dobijete potvrdu o prijavi prebivališta, ukoliko imate važeću ličnu kartu ili
važeći pasoš i dokaz da ste samozaposleno lice odnosno pružalac usluge.
 Zbog studija
Ukoliko želite da u Republici Sloveniji studirate odnosno da se obrazujete, za izdavanje potvrde o prebivalištu trebaće vam važeća lična karta ili važeći pasoš, dokaz
o prijemu na studije ili drugi oblik obrazovanja, dovoljna sredstva za izdržavanje
(prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP pri čemu ta
sredstva mesečno ne smeju biti manja od nivoa, određenog za sticanje prava na
novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu) i odgovarajuće zdravstveno osiguranje. Kao dokaz o dovoljnim sredstvima dovoljna je
izjava studenta.
 Zbog spajanja porodice i drugih razloga
Potvrda o prijavi prebivališta zbog spajanja porodice i drugih razloga može da se izda
državljaninu EEP koji je član porodice državljanina EEP, u Republici Sloveniji boravi
na osnovu potvrde o prijavi boravka ili dozvole za stalni boravak ili je član porodice
slovenačkog državljanina i želi da boravi u Republici Sloveniji zbog spajanja porodice,
ili državljaninu EEP koji želi da boravi u Republici Sloveniji zbog drugih razloga,
ukoliko ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš, dovoljna sredstva za izdržavanje
(prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina EEP i njegovog člana
porodice kod izdavanja potvrde o prijavi boravka zbog spajanja porodice, pri čemu
ta sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava
na novčanu socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu) i
odgovarajuće zdravstveno osiguranje.
Ako ispunjavate uslov za izdavanje potvrde o prijavi boravka, potvrda vam se izdaje
sa važenjem od pet godina odnosno za period nameravanog boravka u Republici
Sloveniji, ukoliko je on kraći. Potvrda o prijavi boravka može da se obnovi, na vašu
molbu, pod istim uslovima pod kojima se i izdaje.
22
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
Izdavanje dozvole za stalni boravak
Posle petogodišnjeg neprekidnog zakonskom boravka na osnovu potvrde o prijavi
boravka, potvrde o podnetoj molbi za izdavanje odnosno obnavljanje potvrde o prijavi boravka ili važeće lične karte odnosno važećeg pasoša, i ukoliko ne postoji osnovana sumnja da bi vaš boravak u Republici Sloveniji značio ozbiljnu i stvarnu opasnost za javni red, bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije, možete
dobiti dozvolu za stalni boravak u Republici Sloveniji sa neograničenim vremenskim
važenjem. Za prijem molbe i izdavanje dozvole za stalni boravak nadležna je upravna
jedinica na čijem području boravite.
ULAZ I BORAVAK ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANINA
DRŽAVE ČLANICE EEP ILI SLOVENAČKOG DRŽAVLJANINA
Članovi porodice državljanina EEP i članovi porodice slovenačkog državljanina (u daljem tekstu: član porodice) mogu biti državljani druge države članice EEP ili su državljani trećih država za koje takođe važi povoljnije uređenje u pogledu ulaska i boravka u
Republici Sloveniji u poređenju sa drugim strancima, državljanima trećih država.
Prema Zakonu o strancima, članovi porodice državljanina EEP ili slovenačkog državljanina:
 bračni drug ili registrovani partner;
 potomci do napunjene 21 godine;
 potomci bračnog druga, registrovanog partnera ili partnera s kojim državljanin
EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom
periodu, do napunjene 21 godine;
 potomci, stariji od 21 godine, i preci koje državljanin EEP ili slovenački državljanin
mora da izdržava ili ih faktički izdržava, prema zakonu države čiji je on državljanin;
 potomci, stariji od 21 godine, i preci bračnog druga, registrovanog partnera ili
partnera s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici
u dužem vremenskom periodu, koje bračni drug, registrovani partner ili partner
s kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem
vremenskom periodu, mora da izdržava ili ih faktički izdržava, prema zakonu
države čiji je on državljanin;
 preci državljanina EEP i slovenačkog državljanina do njegove 21 godine.
Članom porodice se smatra i drugo lice koje je kao član domaćinstva boravilo sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom u drugoj državi članici Evropske unije, ili
23
Uključivanje u slovenačko društvo
koje državljanin EEP ili slovenački državljanin mora da izdržava ili ga faktički izdržava,
prema zakonu države čiji je on državljanin, kao i lice o kome državljanin EEP ili slovenački državljanin, zbog njegovog zdravstvenog stanja, lično vodi računa, i partner s
kojim državljanin EEP ili slovenački državljanin živi u životnoj zajednici u dužem vremenskom periodu.
ULAZAK U DRŽAVU
Član porodice, koji je i sam državljanin druge države članice EEP, može da uđe u
Republiku Sloveniju sa važećom ličnom kartom ili važećim pasošem i za ulazak mu
nije potrebna dozvola za ulazak, bez obzira na svrhu boravka u Republici Sloveniji.
Ukoliko želi da u Republici Sloveniji boravi duže od tri meseca zbog spajanja porodice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom, on mora pre isteka tromesečnog dozvoljenog boravka da podnese molbu za izdavanje potvrde o prijavi boravka
za člana porodice kod upravne jedinice na čijoj teritoriji boravi. Potvrda o prijavi boravka može da mu se izda, ako ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš, dovoljna sredstva za izdržavanje (prilikom utvrđivanja u obzir se uzimaju lične prilike državljanina
EEP i njegovog člana porodice, ako se izdaje potvrda o prijavi boravka zbog spajanja
porodice, pri čemu ta sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć, u skladu sa zakonom koji reguliše
socijalnu sigurnost) i odgovarajuće zdravstveno osiguranje.
Član porodice, koji nije državljanin države članice EEP, može zbog spajanja porodice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom da uđe u Republiku Sloveniju sa važećim pasošem u kome se nalazi viza, koju izdaje nadležni organ Republike
Slovenije ili druga država potpisnica Konvencije o sprovođenju šengenskog sporazuma od dana 14. juna 1985., osim ako je državljanin države kojoj nije potrebna viza za
ulazak u Republiku Sloveniju, ili sa važećim pasošem i dozvolom za boravak koju je
izdala druga država članica EEP. Ako je državljanin države, koja u Republiku Sloveniji
može da uđe i sa nekim drugim dokumentom (ličnom kartom), onda može da uđe i
sa važećom ličnom kartom.
Član porodice, koji u Republiku Sloveniju ulazi na osnovu važeće lične karte, pasoša,
pasoša dozvole za boravak koji je izdala druga država članica EEP, ili pasoša i vize za
ulazak, može da boravi na teritoriji Republike Slovenije bez dozvole za boravak tri
meseca od dana ulaska u državu.
Izdavanje dozvole za privremeni boravak
Ukoliko član porodice, koji nije državljanin države članice EEP, zbog spajanja porodice sa državljaninom EEP ili slovenačkim državljaninom na teritoriji Republike Slovenije želi da boravi duže, mora pre isteka dozvoljenog boravka da podnese zahtev
24
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
za izdavanje dozvole za privremeni boravak za člana porodice kod upravne jedinice
na čijem području boravi. Molbu za izdavanje dozvole može da podnese sam odnosno njegov zakonski zastupnik, a istu može da podnese i državljanin EEP odnosno
slovenački državljanin sa kojim se spaja.
Dozvola za privremeni boravak može da se izda članu porodice, koji je državljanin
treće države, ako:
 je član porodice državljanina EEP koji u Republici Sloveniji boravi na osnovu izdate potvrde o prijavi boravka ili dozvole za stalni boravak, ili slovenačkog državljanina koji u Republici Sloveniji ima prijavljeno prebivalište;
 ima važeću ličnu kartu ili važeći pasoš;
 ima obezbeđeno dovoljno sredstava za izdržavanje, pri čemu se pri utvrđivanju
visine sredstava u obzir uzimaju porodične prilike člana porodice i državljanina
EEP odnosno slovenačkog državljanina, a pri čemu da sredstva mesečno ne smeju da budu manja od nivoa, određenog za sticanje prava na novčanu socijalnu u
skladu sa zakonom koji reguliše primanja iz sfere socijalne zaštite;
 ima odgovarajuće zdravstveno osiguranje koje pokriva najmanje hitne zdravstvene usluge u Republici Sloveniji;
 u Republiku Sloveniju je ušao u skladu sa odredbama Zakona o strancima;
 se ne utvrdi da je bračna zajednica sklopljena odnosno partnerska zajednica registrovana isključivo zbog dobijanja dozvole za boravak;
 ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja dozvole zbog ozbiljne i stvarne opasnosti za javni red, bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili
sumnje da će njegov boravak u Republici Sloveniji biti povezan sa izvođenjem
terorističkih ili drugih nasilnih akata, nezakonitim obaveštajnim aktivnostima,
proizvodnjom i prometom droge ili činjenjem drugih krivičnih dela, ili ako se u
postupku izdavanja prve dozvole utvrdi da je inficiran infektivnom bolešću sa
mogućnošću epidemije, navedenom u međunarodnim zdravstvenim pravilima
Svetske zdravstvene organizacije odnosno infektivnom bolešću koja bi mogla da
ugrozi zdravlje ljudi i za koju u skladu sa zakonom, koji reguliše infektivne bolesti, treba doneti propisane mere, ili ako se utvrdi da u Republici Sloveniji radi
u suprotnosti sa propisima koji regulišu radne odnose, zapošljavanje i rad, ili u
suprotnosti sa propisima o sprečavanju zapošljavanja i rada na crno.
Dozvola za privremeni boravak se članu porodice državljanina druge države članice
EEP izdaje sa jednakim periodom važenja kao što stoji na potvrdi o prijavi boravka
državljaninu EEP, a članu porodice slovenačkog državljanina i članu porodice državljanina EEP sa dozvolom za stalni boravak sa rokom važenja od pet godina. Dozvola
za privremeni boravak može pod istim uslovima, pod kojima je i izdata, da se i produži članu porodice. Molba za produženje dozvole za privremeni boravak mora se
podneti upravnoj jedinici pre isteka roka važenja dozvole.
25
Uključivanje u slovenačko društvo
Izdavanje dozvole za stalni boravak
Član porodice, koji je državljanin EEP i u Republici Sloveniji boravi zakonito neprekidno pet godina na osnovu potvrde o prijavi boravka i za koga ne postoji osnovana
sumnja da bi mogao da ugrožava javni red ili međunarodne odnose Republike Slovenije, za boravak u Republici Sloveniji može da dobije dozvolu za stalni boravak sa
neograničenim vremenskim važenjem.
Državljanin EEP, koji je član porodice slovenačkog državljanina ili državljanina EEP ili
državljanina treće države koji u Republici Sloveniji već ima dozvolu za stalni boravak,
dozvolu za stalni boravak može da dobije posle dve godine neprekidnog zakonitog
boravka u Republici Sloveniji.
Dozvolu za stalni boravak sa neograničenim vremenskim važenjem može da dobije
i član porodice koji je državljanin treće države, ako u Republici Sloveniji na osnovu
dozvole za privremeni boravak zakonito boravi neprekidno pet godina i ispunjava
uslove koji su Zakonom o strancima određeni za izdavanje dozvole za privremeni
boravak za člana porodice. Članu porodice državljanina EEP, koji već ima dozvolu za
stalni boravak u Republici Sloveniji, i članu porodice slovenačkog državljanina može
da se izda dozvola za stalni boravak posle dve godine neprekidnog zakonitog boravka u Republici Sloveniji.
PRIJAVA PREBIVALIŠTA
Prijavu prebivališta državljana Republike Slovenije i stranaca reguliše Zakon o prijavi
prebivališta.
Prijava privremenog prebivališta
Ukoliko ste državljanin treće države i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole
za privremeni boravak ili ste državljanin EEP i u Republici Sloveniji boravite na osnovu
potvrde o prijavi boravka, kod upravne jedinice morate da prijavite privremeno
prebivalište u roku od tri dana od doseljenja odnosno od uručenja dozvole za
privremeni boravak. Ukoliko se naselite u objektu za smeštaj, vaše privremeno
prebivalište mora da prijavi stanodavac.
Prijava privremenog prebivališta važi najviše jednu godinu. Sami (odnosno
stanodavac) morate da obnovite prijavu prebivališta u roku od osam dana od
isteka prijave. Svima, koji blagovremeno podnesu molbu za produženje dozvole za
privremeni boravak ili izdavanje naredne dozvole za privremeni boravak odnosno
potvrde o prijavi boravka, nadležni organ obnavlja prijavu privremenog prebivališta
26
Ulazak u Republiku Sloveniju i ...
za period rešavanja molbe, a posle uručenja dozvole za privremeni boravak odnosno
potvrde o prijavi boravka prijavu prebivališta morate da obnovite sami odnosno
stanodavac kod koga ste smešteni.
Prijava stalnog prebivališta
U roku od osam dana od uručenja dozvole za stalni boravak morate da prijavite
stalno prebivalište kod upravne jedinice.
Prilikom prijavljivanja privremenog ili stalnog prebivališta morate da priložite važeći
lični dokument, snabdeven fotografijom, i dokaz da imate pravo da boravite na adresi
koju prijavljujete. Dokazom se smatra dokaz o vlasništvu, ugovor o iznajmljivanju
ili podnajmu ili pismena saglasnost vlasnika odnosno suvlasnika stana odnosno
upravlja objekta za smeštaj, pri čemu saglasnost vlasnika na treba da se overava.
Ako je nekretnina, na čijoj adresi želite da prijavite prebivalište, upisana u zemljišnu
knjigu, nema potrebe da dokazujete vlasništvo nad tom nekretninom pošto te
podatke organ obezbeđuje po službenoj dužnosti, ali u tom slučaju morate da
javite broj zemljišnoknjižnog uloška, katastarsku opštinu ili broj parcele, kao i adresu
nadležnog suda.
Više informacija o prijavi prebivališta i mogućnosti elektronske prijave prebivališta
dobićete kod upravnih jedinica ili na adresi internet portala e-uprave: http://euprava.gov.si/e-uprava.
DOBIJANJE DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SLOVENIJE
U skladu sa Zakonom o državljanstvu možete dobiti državljanstvo Republike Slovenije
naturalizacijom, ako ispunjavate ove uslove:
 napunili ste 18 godina;
 imate otpust iz dosadašnjeg državljanstva ili možete da dokažete da ćete ga dobiti, ako budete primljeni u državljanstvo Republike Slovenije;
 stvarno živite u Sloveniji 10 godina, od toga neprekidno poslednjih 5 godina pre
podnošenja molbe, i imate regulisan status stranca;
 imate obezbeđena sredstva koja vama i licima, koja morate da izdržavate, obezbeđuju materijalnu i socijalnu sigurnost;
 vladate slovenačkim jezikom za potrebe svakodnevnog sporazumevanja, što
dokazujete svedočanstvom o uspešno položenom ispitu iz znanja slovenačkog
jezika na osnovnom nivou;
27
Uključivanje u slovenačko društvo
 niste pravosnažno osuđeni na bezuslovnu zatvorsku kaznu, dužu od tri meseca,
ili vam nije izrečena uslovna osuda na zatvorsku kaznu sa probnim periodom,
dužim od jedne godine;
 nije vam izrečen otkaz boravka u Republici Sloveniji;
 vaš prijem u državljanstvo Republike Slovenije ne predstavlja opasnost za javni
red, bezbednost ili odbranu države;
 imate izmirene poreske obaveze;
 date zakletvu o poštovanju slobodnog demokratskog ustavnog poretka koji je
utemeljen u Ustavu Republike Slovenije.
Molbu za dobijanje državljanstva Republike Slovenije podnosite zajedno sa prilozima kod bilo koje upravne jedinice. Za postupak dobijanja državljanstva morate da
platite i upravnu taksu.
Državljanstvo Republike Slovenije može da se dobije i po drugim osnovama, zato
se za detaljnije informacije o uslovima za dobijanje državljanstva obratite bilo kojoj
upravnoj jedinici, a informacije su na raspolaganju i na državnom portalu e-uprava:
http://e-uprava.gov.si/e-uprava.
28
ŠKOLOVANJE/OBRAZOVANJE
Školski sistem u Republici Sloveniji
Priznavanje obrazovanja
Obrazovanje odraslih
Pomoć i podrška odraslima u obrazovanju i učenju
Programi učenja slovenačkog jezika i upoznavanja
slovenačkog društva
Test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou
Slovenački za strance
Školovanje/Obrazovanje
ŠKOLSKI SISTEM U REPUBLICI SLOVENIJI
Zakonom je određeno da je javna škola laička, a školski prostor nezavisan; u javnoj
školi zabranjena je politička i verska delatnost. Nastavni jezik u vrtićima i školama je
slovenački, a na područjima sa mešovitim nacionalnim sastavom i mađarski i italijanski.
Za doseljene đake, učenike i studente viših škola, koji se uključuju u slovenački školski sistem, predviđene su mere koje im olakšavaju uključivanje (dodatni časovi slovenačkog jezika prilikom uključivanja, prilagođavanje ocenjivanja).
Vrtići
O predškolskom vaspitanju vode računa javni i privatni vrtići. U vrtiće se uključuju
deca, kad napune 11 meseci, do vremena za polazak u školu. Predškolsko vaspitanje
nije obavezno. Deca se mogu upisivati u vrtić tokom cele godine i to na osnovu prijave. Više informacija o određenom vrtiću naći ćete u publikaciji vrtića koju možete
dobiti u sedištu vrtića. Ukoliko je u vrtić upisano više dece nego što ima slobodnih
mesta, o prijemu odlučuje komisija. Na osnovu pravilnika o plaćanjima za programe
u vrtićima, detetu stranaca, čiji bar jedan roditelj ima na području određene opštine
privremeno prebivalište i obveznik je poreza na dohodak građana, pripada subvencija - manje plaćanje odnosno oslobađanje od plaćanja, ako su primaoci novčane socijalne pomoći prema propisima o socijalnoj zaštiti. Pravo na oslobođenje od plaćanja
ostvarujete kod nadležnom opštinskog upravnog organa.
Najčešće radno vreme vrtića je od 5.30 ili 6.00 pa do 16.00 ili 16.30. Vrtići su otvoreni
svakim radnim danom u nedelji i godini, a neki su dežurni i subotama.
 
Osnovna škola
U Sloveniji je osnovnoškolsko obrazovanje obavezno i traje 9 godina. Osnovna škola
je besplatna za decu i omladinu.
Roditelji moraju da upišu i 1. razred osnovne škole decu koja će u kalendarskoj godini, u kojoj će početi da idu u školu, napuniti 6 godina. Osnovna škola upisuje decu u
prvi razred februara za narednu školsku godinu. Roditelji imaju pravo da upišu dete
u javnu osnovnu školu ili u privatnu osnovnu školu na području škole na kome dete
stalno ili privremeno boravi. Roditelji mogu dobiti detaljnije informacije o upisu dece
u samoj osnovnoj školi.
Osim javnih osnovnih škola, u Sloveniji postoje i privatne škole koje sprovode javnovažeći obrazovni program osnovne škole, i to: program waldorfske osnovne škole
31
Uključivanje u slovenačko društvo
(v Ljubljani, Mariboru i Celju) sprovodi Waldorfska škola Ljubljana, program osnovne škole montessori sprovodi u okviru instituta Montessori Privatna osnovna škola
Montessori – oba programa su programi osnovne škole po posebnim pedagoškim
principima, a Osnovna škola Alojzija Šuštara Ljubljana sprovodi program privatne katoličke osnovne škole kao organizaciona jedinica u Zavodu sv. Stanislava u Ljubljani.
Međunarodni osnovnoškolski program na engleskom jeziku po sistemu IBO (International Baccalaureate Organization) sprovodi se u Osnovnoj školi Danile Kumar Ljubljana.
Zakon o osnovnoj školi određuje da deca, koja su strani državljani odnosno lica bez
državljanstva, i borave u Republici Sloveniji, imaju pravo na obavezno osnovnoškolsko
obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Slovenije. Za decu, koja
borave u Republici Sloveniji i čiji maternji jezik nije slovenački, prilikom uključivanja
u osnovnu školu organizuje se nastava slovenačkog jezika i kulture, a u saradnji sa
državama izvora i nastava njihovog maternjeg jezika i kulture. Izmena zakona donosi
bitnu novost o napredovanju učenika doseljenika iz drugih zemalja - na kraju nastave
u školskoj godini, u kojoj su prvi put uključeni u osnovnu školu u Republici Sloveniji,
oni mogu biti neocenjeni iz određenih predmeta i da ipak napreduju u sledeći razred.
O napredovanju na predlog razrednog starešine odlučuje nastavno veće.
Prilikom upisa odnosno uključivanja dece, koja imaju obavezu pohađanja škole,
sa stranim ispravama o obrazovanju, u osnovnoškolsko obrazovanje u Republici
Sloveniji, osnovna škola na osnovu dokaza utvrđuje u koji razred će se dete uključiti.
Pri tom uzima u obzir dostavljene dokaze o prethodnom obrazovanju i starosti deteta.
Škola može prilikom uključivanja da uzme u obzir i njegovo poznavanje slovenačkog
jezika. Prilikom upisa odnosno uključivanja učenika škola izdaje potvrdu o školovanju.
I kod nacionalne provere znanja izmena zakona o osnovnoj školi donosi novost, jer
će za učenike doseljenike iz drugih zemalja, čiji maternji jezik nije slovenački i koji se
prvi put uključuju u osnovnu školu u Republici Sloveniji u 3., 6. odnosno 8. razredu,
polaganje nacionalne provere znanja biti dobrovoljno.
Detaljnije informacije o programu osnovne škole i pratećim delatnostima možete
naći na internet stranici Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta. Na toj internet
stranici se nalazi i spisak sa adresama svih osnovnih škola u Sloveniji.
Srednja škola
Srednjoškolsko obrazovanje se u Republici Sloveniji deli na srednje opšte (gimnazijsko) obrazovanje i na profesionalno i srednje stručno obrazovanje. Gimnazijsko
obrazovanje se završava opštom maturom kao oblikom eksterne provere znanja i,
osim upisa na univerzitet, omogućava i uključivanje u studijske programe višeg i
32
Školovanje/Obrazovanje
visokoškolskog stručnog obrazovanja. Profesionalno i srednje stručno obrazovanje
priprema učenike pre svega za obavljanje zanimanja, omogućava sticanje odgovarajućeg znanja, veština i kompetencija za rad na određenom stručnom području.
Niže i srednje profesionalno obrazovanje završavaju se završnim ispitom, a programi
srednjeg stručnog i profesionalno-tehničkog obrazovanja profesionalnom maturom.
Ona omogućava uključivanje u studijske programe višeg i visokog stručnog obrazovanja, a sa dodatno položenim ispitom iz predmeta opšte mature i u neke univerzitetske studijske programe koji takvu mogućnost dozvoljavaju.
Svake godine u februaru izlazi konkurs za upis u srednje škole, a u školama se
organizuju i informativni dani. U martu treba do predviđenog roka predati prijavu u
željenu srednju školu. Informacije o rokovima za prijavu i upis, slobodnim mestima
i upisnim uslovima možete dobiti na internet stranicama Ministarstva obrazovanja,
nauke i sporta.
Državljani država članica EU, državljani država, s kojima Republika Slovenija ima
potpisan međudržavni ili međunarodni sporazum odnosno ugovor o obrazovanju
po principu reciprociteta, kao i drugi državljani sa stalnim prebivalištem u Republici
Sloveniji, koji su sami ili su njihovi roditelji ili staratelji poreski obveznici u Republici
Sloveniji, u svim srednjoškolskim programima se obrazuju pod jednakim uslovima i
ne plaćaju školovanje.
Drugi strani državljani, koji nisu pomenuti u prethodnom stavu, mogu se prijaviti
samo na slobodna mesta za upis i moraju da plate školarinu.
Više informacija o određenim obrazovnim programima možete naći na internet
stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.
U obrazovni program može da se upiše onaj koji ispunjava zakonom i programom
određene uslove.
Obrazovnim programom mogu, kao uslov za upis, da se odrede i posebni upisni
uslovi, kao što su talentovanost, sportski rezultati, posebne vrste znanja, a izuzetno i
psihofizičke sposobnosti, ako su potrebne za uspešno obrazovanje.
U nastavku navodimo samo zakonom propisane obrazovne uslove za upis, i to
po vrstama programa. Uslovi, određeni programom, navedeni su u opštim delovima
objavljenih obrazovnih programa.
Niže profesionalno obrazovanje
U niže profesionalno obrazovanje može da se upiše onaj koji je ispunio osnovnoškolsku obavezu i istovremeno uspešno završio najmanje sedmi razred devetogodišnje
33
Uključivanje u slovenačko društvo
osnovne škole odnosno šesti razred osmogodišnje osnovne škole ili je završio osnovnoškolsko obrazovanje po prilagođenom obrazovnom programu sa nižim obrazovnim standardom i ispunjava i druge uslove, određene obrazovnim programom.
Srednje profesionalno obrazovanje
U program srednjeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno
završio:
 osnovnu školu ili
 program nižeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu ravnopravan program po prema prethodnim propisima i ispunjava i druge uslove, određene
obrazovnim programom.
Srednje stručno obrazovanje
U program srednjeg stručnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno
završio:
 osnovnu školu ili
 program nižeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu ravnopravan program po prema prethodnim propisima i ispunjava i druge uslove, određene
obrazovnim programom.
Profesionalno-tehničko obrazovanje
U program profesionalno-tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj ko je uspešno završio program srednjeg profesionalnog obrazovanja i ispunjava i druge uslove,
određene obrazovnim programom.
Profesionalni kurs
U profesionalni kurs može da se upiše onaj ko je završio četvrtu godinu gimnazije ili poslednju godinu programa za sticanje srednjeg stručnog obrazovanja (srednje stručno,
profesionalno-tehničko obrazovanje, profesionalni kursevi) i ispunjava i druge uslove,
određene programom.
Gimnazija
U gimnaziju može da se upiše onaj ko je uspešno završio osnovnu školu. Obrazovnim
programom mogu da se odrede i posebni uslovi za upis, kao što su psihofizička
sposobnost, posebna talentovanost odnosno veština, starost i sportski rezultati, ili
34
Školovanje/Obrazovanje
pak znanje klasičnih odnosno stranih jezika koji su izborni predmeti osnovnoškolskog
obrazovanja.
Maturski kurs
Na maturski kurs može da se upiše onaj ko je završio:
 program srednjeg profesionalnog ili srednjeg stručnog obrazovanja ili
 treću godinu gimnazijskog programa i koji je prekinuo obrazovanje najmanje
jednu godinu ili
 privatni program gimnazije sa priznatim statusom javnovažećeg programa u
skladu sa rešenjem nadležnog stručnog veća da obezbeđuje minimalno znanje
za uspešan završetak obrazovanja, ili
 osnovnu školu i položio test znanja na nivou treće godine gimnazijskog
programa. Test znanja se polaže iz sledećih predmeta: slovenački jezik (mađarski
jezik ili italijanski jezik kao maternji jezik), matematika, strani jezik i dva izborna
maturska predmeta.
Dopunska nastava iz maternjih jezika i kultura
Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta obezbeđuje sufinansiranje dopunske nastave
iz maternjih jezika i kultura za doseljenu decu i potomke doseljenika koji su uključeni
u redovno osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Dopunsku nastavu izvodi
osnovna ili srednja škola (u nastavku: škola) koja Ministarstvu obrazovanja, nauke
i sporta podnosi zahtev za sufinansiranje dopunske nastave. Sredstva za izvođenje
dopunske nastave obezbeđuju Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta i država ili
države čiji jezik se podučava, odnosno roditelji đaka i učenika koji će pohađati nastavu
(u nastavku: roditelji), ili druga lica. Država ili države, čiji jezik se podučava, odnosno
roditelji ili druga lica obezbeđuju plaćanje za nastavnika koje obuhvata sve troškove
rada i prevoza na posao, a Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta obezbeđuje
godišnji paušalni iznos za đaka ili učenika koji pohađa dopunsku nastavu.
VIŠE STRUKOVNE ŠKOLE
Viši studijski programi su dvogodišnji i omogućavaju sticanje višeg strukovnog
obrazovanja. U viši studijski program možete da se upišete:
 sa opštom maturom, profesionalnom maturom (ili završnim ispitom odnosno diplomom pre 2002. godine);
 sa majstorskim ili poslovodnim odnosno rukovodećim ispitom, ako imate tri godine radnog iskustva i položite test znanja iz slovenačkog jezika (odnosno itali35
Uključivanje u slovenačko društvo
janskog jezika ili mađarskog jezika na nacionalno mešovitim područjima) i matematike ili stranog jezika u obimu, određenom za profesionalnu maturu.
Ako se budete prijavili za upis u studijski program Fotografija, Medijska produkcija,
Dizajn materijala ili Organizator socijalne mreže, osim opštih uslova iz prethodnog
stava morate da položite i test posebne nadarenosti odnosno psihofizičke sposobnosti.
Državljani država članica Evropske unije obrazuju se pod jednakim uslovima kao i
državljani Republike Slovenije. Broj upisnih mesta se izražava ukupno za redovne i
vanredne studije.
U ukupnom broju mesta obuhvaćena su i mesta, namenjena onim koji nemaju slovenačko državljanstvo odnosno državljanstvo neke od država članica Evropske unije,
ali imaju stalno prebivalište u Republici Sloveniji i oni sami ili njihovi roditelji odnosno staratelji su poreski obveznici Republike Slovenije. I ta lica se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije.
Prema odredbama pravilnika o upisu u više strukovno obrazovanje, u skladu sa tim
konkursom se upisuju i Slovenci bez slovenačkog državljanstva i stranci. Za ta lica je
u određenim školama otvoren dodatni broj upisnih mesta. Slovenci bez slovenačkog
državljanstva se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije.
Strani državljani se obrazuju pod jednakim uslovima kao i državljani Republike Slovenije, kad se obrazuju po principu reciprociteta, u suprotnom moraju da plate školarinu.
Dokaze o ispunjavanju upisnih uslova šaljete prijavnoj službi za više škole, i to:
1. Ako ćete polagati opštu maturu, profesionalnu maturu ili test znanja u školskoj
godini, u kojoj se prijavljujete na konkurs, ili ste ga polagali posle juna 2002. godine, dokaz o ispunjavanju upisnih uslova ne treba da se šalje.
Podatke iz svedočanstava 3. i 4. godine odnosno poslednje dve godine srednje
škole i podatke iz maturskog svedočanstva i svedočanstva o profesionalnoj maturi, kao i potvrde o položenim testovima znanja, prijavnoj službi za više škole
dostavlja Državni ispitni centar.
2. Ako ste srednju školu završili maturom pre juna 2002. odnosno diplomom ili završnim ispitom, ili imate položen poslovodni, rukovodeći ili majstorski ispit, dokaze o ispunjavanju upisnih uslova morate da priložite uz prijavu, i to:
36
Školovanje/Obrazovanje
a) svedočanstvo o završnom ispitu ili matursko svedočanstvo ili diplomu (zajedno sa obaveštenjem o uspehu) i svedočanstva treće ili četvrte godine odnosno poslednje dve godine odnosno
b) svedočanstvo o majstorskom, poslovodnom ili rukovodećem ispitu, zajedno
sa potvrdama o položene sve četiri ispitne jedinice, potvrdu o testu znanja,
ako ste ga polagali pre juna 2002. godine, i dokaz o tri godine radnog iskustva odnosno
c) svedočanstvo o završenom obrazovanju, svedočanstva poslednje dve godine odnosno dokazi o položenom majstorskom, poslovodnom ili rukovodećem ispitu, zajedno sa overenim prevodima na slovenački jezik, ako ste već
završili srednju školu u inostranstvu.
Ukoliko su svedočanstva odnosno dokazi nostrifikovani prema propisima, koji
su važili pre početka primene Zakona o priznavanju i vrednovanju obrazovanja
(Službeni list RS, br. 73/04), uz prijavu možete da priložite odluku o nostrifikaciji.
Ako nemate odluku o nostrifikaciji, uz prijavu morate da priložite i poseban zahtev za priznavanje obrazovanja, stečenog u inostranstvu.
Prijavna služba za više škole svedočanstva odnosno dokaze, prevode i zahtev šalje višoj stručnoj školi koja je u prijavi navedena na prvom mestu. Viša strukovna škola sprovodi postupak priznavanja obrazovanja i izdaje vam odluku kojom
utvrđuje da li ispunjavate propisane obrazovne uslove za upis u studijski program, za koji se prijavljujete, i o tome obaveštava prijavnu službu za više škole.
Za svedočanstva iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, stečena pre 25. juna
1991., postupak priznavanja obrazovanja nije potreban.
Kao svedočanstvo o opštoj maturi smatra se i svedočanstvo o završnom ispitu probnoj maturi.
Diploma o međunarodnoj maturi (IBO) ravnopravna je svedočanstvu o opštoj
maturi.
Svedočanstvo o završnom ispitu i diploma o završenom četvorogodišnjem srednjoškolskom obrazovanju, koji su se izdavali pre uvođenja profesionalne mature,
ravnopravni su sa svedočanstvom o profesionalnoj maturi.
Oni, kojima je uspeh u trećoj i četvrtoj godini upisan u indeks, treba kao dokaz da
pošalju prvu stranu indeksa i strane na kojima su navedene ocene za određenu
godinu i opšti uspeh.
Dokaz o radnom iskustvu je potvrda poslodavca odnosno drugi dokument iz kog
je vidljiv vaš radni staž.
37
Uključivanje u slovenačko društvo
3. Kandidati, koji će ove godine završiti srednju školu u inostranstvu, moraju svedočanstva odnosno dokaze i overene prevode na slovenački, zajedno sa posebnim
zahtevom o priznavanju obrazovanja, stečenog u inostranstvu, da pošalju prijavnoj službi za više škole u roku od deset dana posle završetka školovanja.
Visokoškolsko obrazovanje
Studije se realizuju u javnim visokoškolskim institucijama: univerzitetima, fakultetima,
umetničkim akademijama, visokim strukovnim školama i samostalnim visokoškolskim
institucijama. U Sloveniji su univerziteti (javne visokoškolske institucije) u Ljubljani, Mariboru, Kopru i Novoj Gorici. Konkurs za upis u visokoškolske institucije po pravilu se
objavljuje januara. Informacije o slobodnim mestima i uslovima možete naći na internet stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta. Postoje dva prijavna
roka - prolećni i jesenji. Ako i posle isteka jesenjeg roka ostanu slobodna mesta, kandidati mogu da se upisuju i u trećem roku (do 10. oktobra). Prijava se vrši na određene
fakultete. Prilikom ograničavanja upisa u obzir se uzima uspeh u srednjoj školi (u 3. i 4.
godini i na maturi, profesionalnoj maturi odnosno završnom ispitu), ako su za studije
bitne posebne sposobnosti, i uspeh prilikom njihove provere. Studijska godina traje od
1. oktobra do 30. septembra.
Za državljane iz država nečlanica Evropske unije po pravilu se otvara 5% dodatnih upisnih mesta s obzirom na broj upisnih mesta za državljane Republike Slovenije i državljane država članica EU. Strani državljani, koji imaju stalno prebivalište u Republici Sloveniji
i koji su sami odnosno njihovi roditelji/staratelji su poreski obveznici Republike Slovenije, konkurišu na mesta za državljane Republike Slovenije i državljane iz država EU.
Stranci, državljani država nečlanica EU, ne plaćaju školarinu, ako:
 je tako određeno međudržavnim ili međunarodnim sporazumima i ugovorima;
 su stipendisti ministarstva, nadležnog za visoko školstvo, odnosno ovlašćenog
izvođača tog stipendiranja;
 su studenti programa razmene između visokoškolskih institucija u programu
Učenje kroz ceo život;
 su strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji i ako su sami ili
njihovi roditelji ili staratelji poreski obveznici u Republici Sloveniji.
Više informacija o upisu na određene univerzitete možete dobiti u njihovim prijavnoupisnim službama.
38
Školovanje/Obrazovanje
PRIZNAVANJE OBRAZOVANJA
Priznavanje obrazovanja zbog nastavka obrazovanja u Republici Sloveniji je postupak kojim se nosiocu strane isprave priznaje pravo na nastavak obrazovanja u
školi, drugoj vaspitno-obrazovnoj organizaciji ili visokoškolskoj instituciji u Republici
Sloveniji u kojima želi da nastavi obrazovanje. Postupak počinje na zahtev nosioca
strane isprave koji podnosi u izabranoj obrazovnoj ustanovi na propisanom obrascu.
Mora da se priloži i odgovarajuća dokumentacija.
Vrednovanje obrazovanja je postupak u kome nadležni organ izdaje mišljenje o
određenim delovima obrazovanja. Mišljenje je informativno - savetodavnog karaktera. Ono nije sadržinska procena obrazovanja, već informacija o poredivosti na
osnovu informacija koje se mogu razabrati iz podneska lica. Ostvareno obrazovanje
se dokazuje originalom isprave, mišljenje se koristi kao “alat za prevođenje”.
Mišljenjem vam se ne dodeljuju prava ili obaveze, jer ste ih ispravom o obrazovanju
već stekli kroz završeno obrazovanje. Radi se o prenosu prava iz jedne države u drugu.
Postupak se pokreće na vaš zahtev koji podnosite na adresu:
ENIC-NARIC centar Slovenija
Kotnikova 38; 1000 Ljubljana
tel.: (01) 478 47 45
telefaks: (01) 478 47 19
e-mail: [email protected] .
Morate da priložite i odgovarajuću dokumentaciju. Vrednuju se samo isprave koje
dokazuju uspešno, u celini obavljeno obrazovanje (svedočanstva, diplome ...).
Postupak može da traje i dva meseca.
Korišćenje strane titule
Nosilac strane titule može da je koristi u Republici Sloveniji u izvornom obliku u skladu
sa propisima države porekla isprave o obrazovanju (odnosno u njenoj transkripciji.
Strana titula se ne prevodi na slovenački jezik i navodi se zajedno sa državom porekla
obrazovanja u slovenačkom prevodu.
Isto važi za korišćenje strane titule profesionalnog odnosno stručnog obrazovanja,
za strano imenovanje stepena obrazovanja ili obrazovnog programa koji se u državi
porekla koristi isto kao i strana titula u Republici Sloveniji.
39
Uključivanje u slovenačko društvo
OBRAZOVANJE ODRASLIH
Obrazovanje odraslih obuhvata obrazovanje, usavršavanje, osposobljavanje i učenje
svih koji žele da steknu, osveže, prošire i prodube znanje. Svi, koji se uključuju u obrazovanje odraslih, stiču status učesnika obrazovanja odraslih.
Odrasli mogu da se uključe u različite programe obrazovanja formalnog oblika, kad
stiču više obrazovanje i njime dostižu isti nivo znanja kao i deca i omladina u redovnom obrazovanju, i neformalnog oblika, kad stiču opšte ili posebno znanje i veštine
bez završetka sa javnovažećom ispravom. Kod obrazovanja odraslih u Sloveniji može
da se stekne i znanje po posebnim programima za odrasle koji se završavaju sa javnovažećom ispravom, ali ne daju formalno obrazovanje. Ovde spadaju programi za
opismenjavanje, jezički programi, programi za doseljenike i sl.
Nacionalne profesionalne kvalifikacije (NPK)
Radna profesionalna odnosno stručna osposobljenost u zanimanju na određenom
stepenu zahtevnosti može se dokazati kao nacionalna profesionalna kvalifikacija
(NPK) koja je određena katalogom, bez obzira na to kako pojedinac stekne znanje i
veštine (u formalnom obrazovanju, kroz radno iskustvo …). NPK, koje pojedinci steknu u skladu sa zakonom o NPK, uzimaju se u obzir prilikom sticanja javnovažećeg
obrazovanja u skladu sa propisima koji regulišu obrazovanje.
Profesionalnu kvalifikaciju pojedinac može da stekne u školskom obrazovanju:
 po delovima obrazovnih programa za sticanje profesionalnog odnosno strukovnog obrazovanja;
 po programima profesionalnog osposobljavanja i usavršavanja, ako je tim programima tako određeno;
 po delovima studijskih programa za sticanje visokoškolskog obrazovanja;
 po studijskim programima za usavršavanje;
 ako dokaže da ostvaruje standarde stručnog znanja i veština, određene katalogom, usvojenim u skladu sa zakonom.
Opšti uslov za sticanje NPK je napunjenih 18 godina, ali izuzetno i za mlađe učenike,
ako izgube status učenika i imaju odgovarajuće radno iskustvo.
Informacije o programima i izvođačima, koji izvode programe priprema za proveru i
potvrđivanje NPK prema usvojenim katalozima, za sticanje obrazovanja, objavljene
su u konkursu za upis odraslih u školsku godinu na internet stranici Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta i na internet stranici Centra za profesionalno obrazovanje.
(http://www.cpi.si/).
40
Školovanje/Obrazovanje
Sticanje obrazovanja
Strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Sloveniji (poreski obveznici u
Republici Sloveniji) mogu da se uključuju u formalno obrazovanje za sticanje obrazovanja i posebne programe za obrazovanje odraslih, pod jednakim uslovima kao i slovenački državljani u pogledu obrazovanja odraslih, pri čemu je u skladu sa zakonom
nastavni jezik slovenački.
Informacije o programima i izvođačima, koji izvode programe za sticanje obrazovanja, svake godine su objedinjene u konkursu za upis odraslih u školsku godinu, a koji
se objavljuje na internet stranicama Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.
Programi za sticanje obrazovanja
 Program osnovne škole za odrasle
U program osnovne škole za odrasle može da se upiše onaj ko nije ispunio osnovnoškolsku obavezu i nije završio osnovnoškolsko obrazovanje.
 Programi nižeg profesionalnog obrazovanja (NPI)
U programe nižeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je ispunio:
 osnovnoškolsku obavezu i uspešno završio bar šest razreda osnovne škole (odnosno 7. razred devetogodišnje osnovne škole);
 završio osnovnu školu po prilagođenom programu;
 ispunjava i druge posebne uslove za upis koji su određeni u nekim obrazovnim
programima.
 Programi srednjeg profesionalnog obrazovanja (SPI)
U programe srednjeg profesionalnog obrazovanja može da se upiše onaj koji je uspešno završio:
 osnovnoškolsko obrazovanje;
 program nižeg profesionalnog obrazovanja ili jednakovredan program prema
prethodnim propisima;
 ispunjava druge posebne uslove za upis, navedene u određenom obrazovnom
programu.
41
Uključivanje u slovenačko društvo
 Programi srednjeg stručnog odnosno tehničkog obrazovanja (SSI)
U programe srednjeg stručnog obrazovanja odnosno tehničkog obrazovanja može
da se upiše onaj koji je uspešno završio:
 osnovnoškolsko obrazovanje;
 program nižeg profesionalnog obrazovanja ili jednakovredan program prema
prethodnim propisima;
 ispunjava druge posebne uslove za upis, navedene u određenom obrazovnom
programu.
 Programi profesionalno-tehničkog obrazovanja (PTI)
U programe profesionalno-tehničkog obrazovanja može da se upiše onaj koji je:
 uspešno završio program srednjeg profesionalnog obrazovanja odnosno njemu
jednakovredan program prema prethodnim propisima;
 stekao odgovarajuću titulu srednjeg profesionalnog obrazovanja i istovremeno
ispunjava i druge uslove koji su navedeni u određenom programu.
 Profesionalni kursevi (PT)
Na profesionalni kurs može da se upiše onaj ko je:
 uspešno završio četvrtu godinu gimnazije;
 završio poslednju godinu obrazovnog programa za sticanje srednjeg stručnog
obrazovanja;
 ispunjava druge uslove, određene određenim programom.
 Gimnazijski programi
U gimnaziju može da se upiše svako ko završi osnovnoškolsko obrazovanje. Za upis
u umetničku gimnaziju mora da ispunjava i druge uslove, navedene u određenom
usmerenju programa.
 Maturski kurs
Na maturski kurs može da se upiše svako ko je uspešno završio:
 srednju profesionalnu, srednju tehničku odnosno drugu srednju stručnu školu;
 treću godinu gimnazije i prekinuo obrazovanja za najmanje jednu godinu;
 osnovnoškolsko obrazovanje, ako uspešno položi test znanja na nivou treće godine gimnazije.
42
Školovanje/Obrazovanje
Drugi obrazovni programi za odrasle
Neformalni javnovažeći programi za odrasle
Neformalni javnovažeći programi za odrasle omogućavaju sticanje javnovažeće
isprave i sprovode ih organizacije za obrazovanje odraslih koje su upisane u registar
izvođača javnovažećih programa vaspitanja i obrazovanja kod Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta.
Jezički programi
U programima engleski za odrasle, nemački za odrasle, francuski za odrasle, italijanski
za odrasle i mađarski za odrasle određeni su ulazni uslovi.
U programe može da se upiše onaj ko ispunjava uslove:
 starost preko 16 godina,
 predznanje:
a) osnovni nivo: potpuni ili delimični početnici. Delimične početnike uvrstimo
u program na osnovu internog testiranja u svrhu klasifikacije i/ili razgovora sa
rukovodiocem obrazovanja;
b) viši nivo: uspešno položen ispit za osnovni nivo ili na drugačiji način stečeno
znanje (škola, kurs, inostranstvo) koji odgovara ovom ispitu i utvrđuje se testom u svrhu klasifikacije i/ili razgovorom sa rukovodiocem obrazovanja.
Programi opismenjivanja
Za programe osposobljavanja za životnu uspešnost (UŽU), projektno učenje za mlađe odrasle (PUM) i računarska pismenost za odrasle (RPO) ne postoje ulazni uslovi.
Programi UŽU namenjeni su odraslima koji žele da poboljšaju svoje znanje i kompetencije za veću uspešnost na tržištu rada, viši kvalitet života, aktivno državljanstvo,
lični razvoj i učenje kroz ceo život. Programi UŽU namenjeni su različitim ciljnim grupama:
 UŽU Beremo in pišemo skupaj (Čitamo i pišemo zajedno) (UŽU – BIPS) namenjen
je roditeljima i deci za razvijanje saradnje u učenju;
 UŽU Most do izobrazbe (Most do obrazovanja) (UŽU – MI) namenjen je sticanju
navika u učenju, tehnika i veština za ponovni ulazak u obrazovanje;
 UŽU Moje delovno mesto (Moje radno mesto) (UŽU – MDM) namenjen je zaposlenima sa ugroženim radnim mestima i podstiče razvoj kompetencija za očuvanje posla i veću konkurentnost na tržištu;
43
Uključivanje u slovenačko društvo
 UŽU Moj korak (UŽU – MK) namenjen je odraslima sa posebnim potrebama za
postizanje veće samostalnosti i socijalne inkluzije;
 UŽU Izzivi podeželja (Izazovi sela) (UŽU – IP ) namenjen je manje obrazovanim
licima na selu za sticanje osnovnog znanja i veština zbog poboljšanja razvoja
sopstvenih mogućnosti i ekonomskog i socijalnog položaja na selu.
Program PUM namenjen je mladima starosti od 15 do 25 godina bez obrazovanja,
zanimanja i zaposlenja. Učesnici ostvaruju dva osnovna cilja:
 sticanje znanja i iskustava za uspešan nastavak obrazovanja;
 sticanje znanja za izbor odgovarajućeg profesionalnog puta i zaposlenja.
Program RPO namenjen je odraslima koji žele da koriste personalni računar, da upoznaju prednosti njegovog korišćenja i da steknu odgovarajuće kompetencije za aktivnu ulogu u informacionom društvu.
Neformalni programi za odrasle
Namenjeni su sticanju, obnavljanju, širenju, osvežavanju i produbljivanju znanja i ne
završavaju se javnovažećom ispravom.
Programi UŽU:
 UŽU Knjige so zame (Knjige su za mene) (UŽZ – KZ) namenjen je razvoju i podsticanju čitalačke pismenosti i sticanju veština za demokratski i trpeljiv međukulturni i međugeneracijski dijalog;
 UŽU Razgibajmo življenje z učenjem (Učenjem osvežimo život) (UŽU – RŽU) je
namenjen starijim odraslima, po pravilu penzionerima, za uspešno savladavanje
svakodnevnih okolnosti i podizanje samostalnosti i odgovornosti prilikom uključivanja u različite društvene aktivnosti.
Program Branje za znanje, za zabavo (Čitanje za znanje, za zabavu) (BZZ):
Program je namenjen sticanju znanja i veština za razvoj porodične pismenosti i upoznavanju odgovarajućih oblika podsticanja pismenosti dece u predškolskom dobu i
aktivnom provođenju slobodnog vremena.
Program računarskog digitalnog opismenjivanja za odrasle (RDO)
Program je namenjen svima koji žele da steknu novo znanje za lični ili profesionalni
život na području računarske i digitalne pismenosti sa naglaskom na sticanju znanja
za korišćenje digitalne tehnologije (npr. internet, e-mail, bankomat, mobilni telefon,
44
Školovanje/Obrazovanje
e-zdravlje, povezivanje između digitalnih uređaja: računar-kamera-fotoaparat-telefon i sl.).
Studijski kružoci
Organizuju se po posebnoj metodi rada kojom se podstiče saradnja u učenju. Sadržaje učesnici biraju sami, obično su oni izraz potreba u lokalnom okruženju, odnosno
grupe ljudi sa istim interesom za istraživanjem i napredovanjem znanja. U određenim
lokalnim okruženjima oni su pripremljeni posebno za doseljenike kako bi im olakšali
uključivanje u lokalno okruženje.
POMOĆ I PODRŠKA ODRASLIMA U OBRAZOVANJU I UČENJU
Informativni i savetodavni centri za obrazovanje odraslih
(ISIO)
U Sloveniji postoji 14 centara ISIO koji su ravnomerno raspoređeni u određenim regionima i imaju i svoja odeljenja. U ISIO se odraslima obezbeđuje informativna i savetodavna pomoć u odlučivanju za uključivanje u različite oblike i načine učenja i obrazovanja, što znači i uključivanje u programe formalnog obrazovanja za sticanje obrazovanja. Kao pomoć u traženju obrazovne ponude služi i pregled izvođača i programa koji
priprema Andragoški centar Republike Slovenije (http://pregled.acs.si/).
ISIO deluju u sledećim mestima:
−Jesenice; u prostorijama Narodnog univerziteta Jesenice, Delavska ulica 1
04/ 583 38 05, el. pošta: [email protected]
−Koper; u prostorijama Narodnog univerziteta Koper, Cankarjeva 33
05/ 612 80 06, el. pošta: [email protected]
−Krško; u prostorijama Narodnog univerziteta, Dalmatinova 6
07/ 488 11 70, el. pošta: [email protected]
−Ljubljana; u prostorijama CDI Univerzum, Grošljeva 4
01/ 510 22 70, el. pošta: [email protected]
−Maribor; u prostorijama Andragoškog zavoda Maribor - Narodnog univerziteta,
Maistrova ulica 5,
02/ 234 11 34, el. pošta: [email protected]
− Murska Sobota; u prostorijama Narodnog univerziteta Murska Sobota, Slomškova 33,
02/ 536 15 76, el. pošta: [email protected]
45
Uključivanje u slovenačko društvo
− Nova Gorica; u prostorijama Narodnog univerziteta Nova Gorica, Cankarjeva 8,
05/ 335 31 19, el. pošta: [email protected]
− Novo mesto; u prostorijama Razvojno-obrazovnog centra Novo mesto,
Ljubljanska cesta 28,
07/ 393 45 52, el. pošta: [email protected]
−Postojna; u prostorijama Narodnog univerziteta Postojna, Ljubljanska cesta 2,
05/ 721 12 89, el. pošta: [email protected]
−Ptuj; u prostorijama Narodnog univerziteta Ptuj, Mestni trg 2,
02/ 749 21 55, el. pošta: [email protected]
− Slovenj Gradec; u prostorijama MOCIS; Centra za obrazovanje odraslih Slovenj
Gradec, Partizanska 16,
02/ 884 64 07, el. pošta: [email protected]
−Trbovlje; u prostorijama Zasavskog narodnog univerziteta, Trg svobode 11 a,
03/ 565 11 91, el. pošta: [email protected]
−Velenje; u prostorijama Andragoškog zavoda - Narodnog univerziteta Velenje, Titov trg 2,
03/ 898 54 70, el. pošta: [email protected]
−Žalec; u prostorijama UPI - Narodnog univerziteta Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6,
03/ 713 35 65, el. pošta: [email protected]
Organizovano samostalno učenje u centrima za samostalno
učenje (SSU)
U Sloveniji postoje 33 SSU u kojima osposobljeni informatori i savetnici pomažu u izboru odgovarajućeg nastavnog programa i korišćenju nastavne tehnologije. Učenje
je besplatno, a može se steći znanje iz različitih oblasti, npr.: strani jezici, računarstvo,
kucanje sa deset prstiju, komunikacija itd.
Pomurski region:
−
−
Narodni univerzitet Lendava, Kidričeva 1, Lendava
 02/ 578 91 90, el. pošta [email protected]
Narodni univerzitet Murska Sobota, Slomškova 33, Murska Sobota
 02/ 536 15 60, el. pošta: [email protected],
Podravski region:
− Andragoški zavod Maribor – Narodni univerzitet, Maistrova ulica 5, Maribor
 02/ 234 11 11, el. pošta: [email protected]
46
Školovanje/Obrazovanje
−
−
−
−
−
−
−
Narodni univerzitet Slovenska Bistrica, Partizanska ulica 22, Slovenska Bistrica
 02/ 843 07 34, el. pošta: [email protected]
Animacija, d.o.o., Aškerčeva ul. 1, Ptuj
 02/ 749 34 60, el. pošta: [email protected]
DOBA EPIS Maribor, Prešernova ul. 1, Maribor
 02/ 228 38 50, el. pošta: [email protected]
Kadring, Trg svobode 26, Slovenska Bistrica
 02/ 845 32 47, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Lenart, Nikova 9/I, Lenart
 02/ 720 78 88, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Ormož, Vrazova ul. 12, Ormož
 02/ 741 55 05, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Ptuj, Mestni trg 2, Ptuj
 02/ 749 21 50, el. pošta: [email protected]
Koruški region:
−
−
MOCIS, Centar za obrazovanje odraslih, Partizanska 16, Slovenj Gradec
 02/ 884 64 00, el. pošta: [email protected]
Smeri, d. o. o., Koroška cesta 14, Ravne na Koroškem
 02/ 822 06 31, el. pošta: [email protected]
Savinjski region:
−
−
−
−
Andragoški zavod - Narodni univerzitet Velenje, Titov trg 2, Velenje
 03/ 898 54 50, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Rogaška Slatina, Celjska cesta 3 a, Rogaška Slatina
 03/ 818 24 40, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Celje, Cankarjeva ul. 1, Celje
 03/ 428 67 50, el. pošta: [email protected]
UPI – Narodni univerzitet Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6, Žalec
 03/ 713 35 50, el. pošta: [email protected]
Zasavski region:
− Zasavski narodni univerzitet Trbovlje, Trg svobode 11 a, Trbovlje
03/563 11 90, el. pošta: [email protected]
Region jugoistočna Slovenija:
−
−
−
RIC – Razvojno-obrazovni centar Novo mesto, Ljubljanska cesta 28, Novo mesto
07/ 393 45 50, el. pošta: [email protected]
ZIK – Zavod za obrazovanje i kulturu Črnomelj, Ulica Otona Župančiča 1, Črnomelj
07/ 306 13 90, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Kočevje, Trg zbora odposlancev 30, Kočevje
01/ 893 82 70, el. pošta: [email protected]
47
Uključivanje u slovenačko društvo
Centralnoslovenački region:
−
−
−
−
−
−
CDI Univerzum Ljubljana, Grošljeva 4, Ljubljana
01/ 583 92 70, el. pošta: [email protected]
MITRA, d. o. o., Ljubljana, Poljanska 73, Ljubljana
01/ 434 90 30, el. pošta: [email protected]
Glotta Nova, d. o. o., Ljubljana, Poljanska cesta 95, Ljubljana
01/ 520 06 70, el. pošta: [email protected]
INTER-ES, d. o. o., Ljubljana, Cesta na Brdo 85, Ljubljana
01/ 200 02 30, el. pošta: [email protected],
Gradska biblioteka Ljubljana, Kersnikova 2, Ljubljana
01/ 600 13 22, el. pošta: [email protected]
Rossana, d. o. o., Logatec, Tržaška 17, Logatec
01/ 750 95 90, el. pošta: [email protected]
Gorenjski region:
−
−
Narodni univerzitet Jesenic, Cesta Cirila Tavčarja 3 a
04/ 583 38 00, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Tržič, Šolska ul. 2, Tržič
04/ 592 55 51, el. pošta: [email protected]
Notranjsko-kraški region:
− Narodni univerzitet Postojna, Ljubljanska cesta 2, Postojna
05/ 721 12 80, el. pošta: [email protected]
Severno-primorski region:
−
−
Narodni univerzitet Ajdovščina, cesta 5. maja 14, Ajdovščina
05/ 366 11 05, el. pošta: [email protected]
Narodni univerzitet Nova Gorica, Cankarjeva 8, 5000 Nova Gorica
05/ 335 31 00, el. pošta: [email protected]
Obalno-kraški region:
−
−
Narodni univerzitet Koper, Cankarjeva 33, Koper
05/ 612 80 00, el. pošta: [email protected]
Gradska biblioteka Izola, Ul. oktobrske revolucije 1, Izola
05/ 663 12 84, el. pošta: [email protected]
Pomoć i savetovanje za samostalno učenje besplatni su za učesnike.
48
Školovanje/Obrazovanje
PROGRAMI UČENJA SLOVENAČKOG JEZIKA I
UPOZNAVANJA SLOVENAČKOG DRUŠTVA
Program Početna integracija doseljenika je za državljane trećih država besplatan, ali
sami pokrivate putne troškove i troškove nastavnih pomagala i materijala.
Programi ZIP (početna integracija doseljenika)
Program ZIP je obrazovni program za doseljenike koji u program učenja slovenačkog
jezika integriše sadržaje iz života i rada. Program sačinjavaju početni (60 sati) i napredni modul (120 sati).
Program ZIP u obimu od 180 sati:
Programi 180-satnog učenja slovenačkog jezika namenjeni su državljanima trećih
država koji:
 imate dozvolu za stalni boravak, i vašim članovima porodica sa dozvolom za
privremeni boravak na osnovu spajanja porodice;
 poslednju godinu boravite u Republici Sloveniji na osnovu dozvole za privremeni boravak i imate dozvolu za boravak, izdatu sa rokom važenja od najmanje
jedne godine, i vašim članovima porodice, ako imaju izdatu dozvolu za boravak
na osnovu spajanja porodice;
 ste član porodice slovenačkog državljanina ili državljanina Evropskog ekonomskog prostora i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za boravak za
člana porodice, bez obzira na dužinu boravka i rok važenja dozvole.
U izabranoj školi jezika polaže se klasifikacioni test na osnovu kog će vas škola razvrstati u odgovarajuću grupu.
Posle završenom 180-satnog programa vi imate pravo, ukoliko ste pohađali bar 80
posto nastave, na besplatan prvi test znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou.
Program ZIP u obimu od 120 sati
Ako ste kao stranac sa dozvolom za privremeni boravak već pohađali 60-satni
program i zadovoljavate uslove za učešće u 180-satnom programu, imate pravo na
ponovno učešće u programu u obimu od 120 sati programa.
49
Uključivanje u slovenačko društvo
Programi ZIP u obimu od 60 sati
Program učenja slovenačkog jezika u obimu od 60 sati namenjen je državljanima
trećih država koji u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole za privremeni
boravak, izdate sa rokom važenja od najmanje jedne godine.
Prijava za učešće u programu
Kod upravne jedinice, gde vam je prijavljeno stalno odnosno privremeno prebivalište,
podnesite zahtev za izdavanje potvrde o ispunjenosti uslova za učešće u programu,
a upravna jedinica će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju
uslova za učešće u programu.
Sa potvrdom idite kod jednog od odabranih izvođača, gde ćete dobiti sve informacije
o programu.
Zahteve i spisak izabranih izvođača možete naći na internet stranici infotujci.si.
U programima učenja slovenačkog jezika ne možete da učestvujete, ako ste u Sloveniji završili školovanje na bilo kom nivou, ako ste uključeni u redovni obrazovni program
ili ste već dobili potvrdu o položenom testu znanja slovenačkog jezika na bar osnovnom
nivou.
TEST ZNANJA SLOVENAČKOG JEZIKA NA OSNOVNOM
NIVOU
Ispit iz znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou namenjen je odraslima čiji prvi
jezik nije slovenački, a potrebna im je javnovažeća isprava o znanju slovenačkog kao
drugog jezika u privatne ili službene svrhe.
Na besplatni jednokratni test znanja iz slovenačkog jezika na osnovnom nivou imate
pravio državljani trećih država koji ste učestvovali u programu učenja slovenačkog
jezika u obimu od 180 odnosno 120 sati i koji ste pohađali program bar 80% sati.
Prijava za učešće u programu
Kod upravne jedinice, gde imate prijavljeno stalno odnosno privremeno prebivalište,
podnesite zahtev za polaganje prvog testa znanja iz slovenačkog jezika, a upravna
jedinica će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju uslova za
učešće u programima.
50
Školovanje/Obrazovanje
Sa potvrdom idite kod jednog od ovlašćenih izvođača testova znanja iz slovenačkog
jezika na osnovnom nivou:
Ispitni centar Centar za slovenački kao
drugi/strani jezik
Kongresni trg 12, 1000 Ljubljana
 01/ 241 86 47
Narodni univerzitet Kranj
Cesta Staneta Žagarja 1, 4000 Kranj
 04/ 280 48 00
Andragoški Zavod Maribor
Maistrova ulica 5, 2000 Maribor
 02/ 234 11 11
Narodni univerzitet Krško
Dalmatinova ulica 8, 8270 Krško
 07/ 488 11 60, 07/ 488 11 70
Cene Štupar CPI Ljubljana
Vojkova cesta 1, 1000 Ljubljana
 01/ 234 44 02
Narodni univerzitet Postojna
Ljubljanska cesta 2,  6230 Postojna
 05/ 721 12 80, 721 12 88
DOBA Vir znanja, Maribor
Prešernova ulica 1, 2000 Maribor
 02/ 228 38 50
Narodni univerzitet Velenje
Titov trg 2, 3320 Velenje
 03/ 898 54 50
Narodni univerzitet Ajdovščina
Cesta 5. maja 14, 5270 Ajdovščina
 05/ 366 47 50
UPI, Narodni univerzitet Žalec
Ulica Ivanke Uranjek 6, 3310 Žalec
 03/ 713 35 50, 03 713 35 51
Narodni univerzitet Koper
Cankarjeva 33, 6000 Koper
 05/ 612 80 00
Zasavski Narodni univerzitet Trbovlje
Trg svobode 11a, Trbovlje 
 03/ 563 11 90
ZIK Črnomelj
Ulica Otona Župančiča 1, 8340 Črnomelj
 07/ 306 13 90
51
Uključivanje u slovenačko društvo
SLOVENAČKI ZA STRANCE
Je program, namenjen strancima koji žele da razviju znanje sporazumevanja na
slovenačkom jeziku. Osnovni nivo programa obuhvata 250 sati, gde stranci uče
govor, pisanje i čitalačke i druge veštine za usvajanje slovenačkog jezika. Program
obuhvata različite sadržaje iz privatnog i javnog života (dom, škola, radno mesto,
različite javne ustanove itd.).
Ovaj program sprovode različite škole jezika, a učesnik ga plaća sam.
Više podataka možete naći na internet stranici Centra za slovenački kao drugi/strani
jezik (http://www.centerslo.net/) koji je na raspolaganju na slovenačkom i engleskom
jeziku.
52
Školovanje/Obrazovanje
Zapošljavanje i rad
Zapošljavanje i rad
53
Zapošljavanje i rad
ZAPOŠLJAVANJE I RAD
Zaposlenje ili rad stranca u Sloveniji je moguće samo ako je stranac prethodno stekao radnu dozvolu ili drugu odgovarajuću dozvolu koja zamenjuje radnu dozvolu.
Radna dozvola nije potrebna samo ako tako određuje zakon ili međunarodni ugovor.
Radne dozvole nisu potrebne:
 Državljanima država članica Evropske unije kao ni članovima njihovih užih porodica,
 državljanima država članica Evropskog privrednog prostora kao ni članovima njihovih užih porodica,
 državljanima Švajcarske konfederacije kao ni članovima njihovih užih porodica,
 državljanima trećih država ako imaju dozvolu za privremeni boravak ili vizu za
dugoročni boravak zbog spajanja sa državljaninom EU, EPP ili Švajcarske konfederacije,
 državljani trećih država sa dozvolom za stalni boravak u Republici Sloveniji, izbeglice,
 stranci sa statusom rezidenta za duže vreme u drugoj državi članici EU posle jedne godine boravka u Republici Sloveniji kao i
 državljani trećih država koji su slovenačkog porekla do trećeg kolena u prvoj naslednoj liniji.
RADNE DOZVOLE
Radna dozvola se po pravilu izdaje na zahtev poslodavca, a osnovni uslov za izdavanje dozvole jeste trenutno stanje na tržištu rada odnosno nedostatak adekvatnih
domaćih kandidata.
A u posebnim slučajevima koje zakon izričito određuje, za dozvolu možete da zamolite i vi, stranci sami, a izdavanje dozvole je povezano sa vašim statusom stranca
odnosno prirodom posla i onda se dozvola izdaje bez obzira na stanje na tržištu rada.
Radna dozvola vam omogućava rad odnosno zaposlenje i jeste osnova za sticanje
dozvole za boravak koja je posebna dozvola i koju izdaju slovenačka diplomatskokonzularna predstavništva odnosno upravne jedinice u Republici Sloveniji.
Stranci, državljani tzv. trećih država, možete da se zaposlite, samozaposlite odnosno
možete da vršite usluge ili druge poslove po ugovoru o delu u Sloveniji samo na
osnovi radne dozvole, osim ako Zakon o zapošljavanju i radu stranaca (ZZDT) ili međunarodni sporazum određuju drugačije.
55
Uključivanje u slovenačko društvo
Ako ste zaposleni na osnovi radne dozvole, imate sva prava i obaveze u skladu sa
unutrašnjepravnim zakonodavstvom, pre svega sa Zakonom o radnim odnosima,
npr. kada je reč o plati, radnom vremenu, odmorima, predasima, zaštiti na radu i drugim pravima. Ako poslodavac krši vaša prava, možete se obratiti Inspektoratu RS za
rad koji je nadležan za nadzor nad radnopravnim zakonodavstvom:
Inspektorat RS za rad
Parmova 33
 01/ 280 36 60, [email protected]
Lična radna dozvola
 Sa važnošću od jedne godina
Na osnovi lične radne dozvole sa važnošću od jedne godine možete samo da se
samozaposlite (obavljate delatnost kao samostalni preduzetnik pojedinac, samostalnu profesionalnu delatnost ili ako osnujete privatno privredno društvo).
 Sa važnošću od tri godine
Za ličnu radnu dozvolu sa važnošću od tri godine možete da zamolite ako ste:
1. porodični član izbeglice ili stranca sa dozvolom za stalni boravak i imate važeću dozvolu za privremeni boravak zbog spajanja porodice;
2. samozaposleni stranac koji je u Republici Sloveniji samozaposlen i na toj osnovi prijavljen za socijalno osiguranje poslednjih 22 meseci kao i da je upisan
u poslovni registar, i imate plaćene poreze i doprinose;
3. stranac sa najmanje stručnim obrazovanjem ili stečenom nacionalnom stručnom kvalifikacijom u Republici Sloveniji i dnevni radni migrant, u poslednjih
24 meseca najmanje 20 meseci zaposlen u Republici Sloveniji i po toj osnovi
ste prijavljeni za socijalno osiguranje;
4. stranac koji je poslednju godinu školovanja završio u Republici Sloveniji i stekao najmanje visokoškolsko obrazovanje kao i ako ste u roku od dve godine
od stečenog naziva našli poslodavca ili ste se samozaposlili;
5. stranac koji je u Sloveniji završio program istraživačkog rada in ako ste u toku
jedne godine našli poslodavca ili ako ste se samozaposlili;
6. porodični član stranca iz pređašnje tačke koji ima važeću dozvolu za privremeni boravak, zbog spajanja porodice;
56
Zapošljavanje i rad
7. porodični član stranca kome je u Republici Sloveniji bila izdata dozvola za privremeni boravak zbog obavljanja istraživačkog rada koji ima važeću dozvolu
za privremeni boravak, zbog spajanja porodice.
Lična radna dozvola sa važnošću od tri godine može se ponovo izdati.
Dozvola za zaposlenje
Dozvola za zaposlenje se može izdati samo na zahtev poslodavca za period do jedne
godine i može se produžiti.
Na osnovi dozvole za zaposlenje možete se kao državljanin treće države zaposliti
samo kod poslodavca koji za vas stiče dozvolu i možete da obavljate samo rad za koji
vam je dozvola bila izdata. A ako ste u adekvatnom registru upisani kao zastupnik,
možete da obavljate sve poslove u okviru delatnosti, za obavljanje kojih je poslodavac registrovan.
Radna dozvola
Radne dozvole se izdaju za sezonske poslove, upućene strane radnike, zastupnike
privrednih društava, osposobljavanje i usavršavanje, dodatno obrazovanje i individualne usluge. U ovoj brošuri ukratko predstavljamo samo sezonski rad.
Dozvole za sezonski rad se izdaju na zahtev poslodavca, i to za sezonski rad u poljoprivredi i šumarstvu. Za obavljanje sezonskog rada poslodavac i stranac zaključuju radni odnos na određeno vreme. Ako se rad obavlja do najviše 30 dana ukupno,
može se zaključiti ugovor o delu. Ugovor o delu se može zaključiti samo tri puta u
pojedinoj kalendarskoj godini.
Dozvola za sezonski rad se može, ako je zaključen radni odnos, produžiti ili se ponovo izdati istom ili drugom poslodavcu više puta godišnje. Ukupno trajanje važnosti
jedne ili više dozvola za rad izdatih za istog stranca, ne sme preći šest meseci u kalendarskoj godini.
Svi obrasci i druge informacije dostupni su i na internet strani Zavoda RS za zapošljavanje (http://www.ess.gov.si/tujci/delo_v_sloveniji) i na internet stranama e-uprave
(http://e-uprava.gov.si/e-uprava).
57
Uključivanje u slovenačko društvo
DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE BEZ PROVERE SITUACIJE NA TRŽIŠTU RADA
– SPISAK DEFICITARNIH PROFESIJA
Ministar koji je nadležan za rad, određuje slučajeve kada zaposlenje stranca zbog prirode posla nije vezano za tržište rada i dozvola za zaposlenje se izdaje bez uzimanja u
obzir uslova da u evidenciji zavoda za zapošljavanje nema adekvatnih domaćih nezaposlenih lica odnosno lica koja su, kada je reč o pravima na zaposlenje, izjednačene
sa državljanima Republike Slovenije. Takvi slučajevi su:
 stranci sa profesijama koje su na slovenačkom tržištu rada deficitarne,
 stranci sa profesijama koje nije moguće steći obrazovanjem ili osposobljavanjem
u Sloveniji, sportisti, kulturni radnici, naučnici, lektori,
 porodični članovi stranca sa visokoškolskim obrazovanjem,
 osoblje u diplomatskim predstavništvima koje nema privilegovan status i slično.
Zapošljavanje radnika iz država članica EU i država članica EPP (Norveška,
Lihtenštajn, Island) kao i iz Švajcarske konfederacije
Radnici iz tih država ste prilikom zapošljavanja odnosno traženja zaposlenja izjednačeni sa domaćim radnicima.
To znači da vam ne treba radna dozvola, nego poslodavac koji vas zapošljava, mora
da prijavi zaposlenje radnika iz EU. Za prijavu zaposlenja se računa prijava državljanina EU, EPP ili Švajcarske konfederacije kao i prijava porodičnog člana državljanina EU,
EPP ili Švajcarske konfederacije za socijalno osiguranje koju je podneo poslodavac.
Prijavu poslodavac mora da podnese na propisanom obrascu M-1 u roku od osam
dana od dana zaključenja radnog odnosa odnosno početka rada.
Ako poslodavac sa sedištem u državi članici EU, EPP ili Švajcarskoj konfederaciji želi
u Sloveniji da obavlja usluge sa radnicima koji su zaposleni kod njega, bez obzira na
njihovo državljanstvo, tu uslugu moraju da prijave na obrascu TUJ 5A. Ako usluge želi
da obavlja državljanin EU, EPP ili Švajcarske konfederacije, prijavljuje se na obrascu
TUJ 5B. Može da se prijavi neposredno u Zavodu RS za zapošljavanje ili preko pošte
na adresi: ZRSZ Centralna služba, Rožna dolina cesta IX/6, Ljubljana.
Priznavanje slobodnog pristupa slovenačkom tržištu rada za članove porodica državljana iz država članica EU i EPP (Norveška, Lihtenštajn, Island) kao
i Švajcarske konfederacije
Pravo na slobodan pristup tržištu rada za državljanina države članice EU ili EPP kao i
Švajcarske konfederacije znači da se u Republici Sloveniji možete zaposliti bez radne
dozvole.
58
Zapošljavanje i rad
Pravo na slobodan pristup tržištu rada za člana porodice državljanina države članice
EU ili EPP, koji nije državljanin države članice EU ili EPP kao i Švajcarske konfederacije,
znači da se u Republici Sloveniji možete zaposliti ili samozaposliti bez radne dozvole.
Državljanin države članice EU i EPP izražava poslodavcu pravo na slobodan pristup
slovenačkom tržištu rada sa dokazom da je državljanin države članice EU ili EPP.
Porodični član državljanina iz pređašnjeg stava koji nije državljanin države članice
EU ili EPP, izražava poslodavcu svoje pravo na slobodan pristup slovenačkom tržištu
rada sa boravišnom dozvolom ili vizom za dugoročni boravak kojom i dokazuje svoje
pravo na slobodan pristup tržištu rada.
59
KORISNE INFORMACIJE
Zdravstveno osiguranje
Socijalna zaštita
Besplatna pravna pomoć
Podsticanje međusobonog poznavanja i
razumevanja sa slovenačkim državljanima
Isplata odštete žrtvama krivičnih dela
Korisne informacije
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Zdravstveno osiguranje obezbeđuje adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za
vreme bolesti ili zbog povrede, jer pokriva troškove za rizike kada obolimo, povredimo se ili imamo kakve druge zdravstvene potrebe. Osnovna osobina zdravstvenog
osiguranja je da su prava svakog pojedinca ili od njega zavisnih porodičnih članova,
vezana za prijavu za osiguranje i za plaćanje adekvatnog doprinosa (u obaveznom
zdravstvenom osiguranju) ili premije (u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju).
Stranci koji nisu uključeni u zdravstveno osiguranje u Republici Sloveniji, imaju pravo na nužne odnosno potrebne zdravstvene usluge, za koje se plaćanje tih usluga
obezbeđuje u skladu sa evropskim pravnim redom, međunarodnim sporazumima ili
iz državnog budžeta.
U Sloveniji imamo obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Obavezno zdravstveno osiguranje ne obezbeđuje pokrivanje svih troškova koji
nastaju prilikom lečenja. Celokupno pokriće troškova je obezbeđeno samo deci, učenicima i studentima koji se redovno školuju, kao i kod nekih bolesti i stanja, a kod
drugih usluga se obezbeđuje obavezno osiguranje samo određeni procentni udeo
cene usluge. Možete da ga regulišete u Zavodu za zdravstveno osiguranje Republike
Slovenije.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje pokriva razliku između pune cene i dela koji
pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. Premiju za osiguranje iz dopunskog zdravstvenog osiguranja krijete sami, a osiguranje regulišete u bilo kojoj ustanovi zdravstvenog osiguranja. Dobrovoljna zdravstvena osiguranja u Sloveniji obezbeđuju tri
osiguravajuće kuće: Vzajemna, Adriatic Slovenica i Triglav zdravstvena zavarovalnica.
Kao osiguranici u zdravstvenim ustanovama se legitimišete karticom zdravstvenog
osiguranja. Za posetu lekaru je obično potrebno da prethodno zakažete posetu, a po
pravilu možete da posećujete onaj dom zdravlja koji je najbliži vašem prebivalištu.
Ako ne možete da regulišete status osiguranog lica u obaveznom osiguranju, zainteresujte se kod zdravstvenih osiguravajućih kuća o eventualnim dodatnim programima zdravstvenog osiguranja.
63
Uključivanje u slovenačko društvo
SOCIJALNA ZAŠTITA
Ako se nađete u socijalnoj nevolji i problemima, možete se obratiti nadležnom centru za socijalni rad gde će moći da vam adekvatno stručno pomognu i da vas upoznaju sa pravima koja vam pripadaju iz naslova socijalne zaštite.
Stručni radnici vam pomažu pri prepoznavanju socijalne nevolje ili problema i pri
oceni mogućeg rešenja, upoznaju vas sa mogućnostima za usluge socijalne zaštite
kao i davanja, sa obavezama koja proističu iz izbora usluga ili davanja kao i da vam
predstave celokupnu mrežu izvršilaca koji vam mogu ponuditi pomoć. Individualna
pomoć uključuje savetovanje, regulisanje i rukovođenje da bi vam omogućili razvijanje, dopunjavanje, očuvanje kao i poboljšanje vaših socijalnih mogućnosti.
Adrese centara za socijalni rad su u poglavlju o kontaktima.
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ
Besplatnu pravnu pomoć reguliše Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Svrha besplatne pravne pomoći je ostvarivanje prava na sudsku zaštitu po načelu ravnopravnosti, uzimajući u obzir socijalni položaj lica koje bez štete po svoje izdržavanje i
izdržavanje svoje porodice to pravo ne bi moglo ostvarivati.
Besplatna pravna pomoć znači pravo imaoca prava na celokupno ili delimično obezbeđivanje sredstava za pokriće troškova za pravnu pomoć i oslobađanje od plaćanja
troškova sudskog postupka. U praksi to znači troškove pravnog savetovanja, pravnog zastupanja pred opštim i specijalnim sudovima, Ustavnim sudom Republike
Slovenije i pred svim organima, ustanovama ili licima u Republici Sloveniji koje su
nadležne za izvansudsko poravnanje sporova kao i oslobađanje od plaćanja troškova
sudskog postupka.
Oni koji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć jesu lica koja zbog svog finansijskog položaja i položaja svoje porodice ne bi bila sposobna da sama pokriju troškove
postupka, a da time ne bi bili ugroženi njihov finansijski položaj i finansijski položaj
njihove porodice. Tako pravo na besplatnu pravnu pomoć ima lice čiji mesečni prosečni dohodak po članu porodice ne prelazi dvostruki iznos osnovnog iznosa minimalnog dohotka.
A za dodelu besplatne pravne pomoći moraju biti ispunjena i sadržinska merila koja
se odnose na predmet za koji se besplatna pravna pomoć dodeljuje. To je da predmet nije očigledno nerazuman odnosno da molilac ima verovatne mogućnosti za us64
Korisne informacije
peh kao i da je predmet značajan za moliočev lični i socijalno-ekonomski položaj odnosno da je očekivani rezultat za molioca ili njegovu porodicu od životnog značaja.
Molba za dodelu besplatne pravne pomoći se podnosi na propisanom obrascu kome
moraju biti priloženi adekvatni dokumenti i to nadležnom okružnom sudu, radnom
sudu ili upravnom sudu, na čijem području molilac ima stalno ili privremeno prebivalište. Obrazac molbe za dodelu besplatne pravne pomoći se dobija u stručnim
službama za besplatnu pravnu pomoć i na internet strani ministarstva nadležnog
za pravosuđe i javnu upravu. Nadležni organ na osnovi molbe za dodelu besplatne
pravne pomoći odlučuje o tome da li molilac ima pravo na besplatnu pravnu pomoć
rešenjem koje uručuje moliocu.
Pravnu pomoć daju advokati koji su po Zakonu o advokaturi upisani u imenik advokata i advokatskog društva, osnovanog po Zakonu o advokaturi kao i notari u predmetima kojima se bave po Zakonu o notarijatu. Molilac može sam da izabere lice
ovlašćeno za BPP, i da ga navede u molbi za BPP, inače to lice po službenoj dužnosti
određuje nadležni organ za BPP.
PODSTICANJE MEĐUSOBNOG POZNAVANJA I
RAZUMEVANJA SA SLOVENAČKIM DRŽAVLJANIMA
Kulturnu delatnost različitih etničkih grupa će kulturna politika u skladu sa nacionalnim programom za kulturu podržavati prilikom njihovog nastojanja za očuvanje
njihovih jezika, kulturnoumetničkog izražavanja i kulturnog povezivanja sa matičnim narodima. Svest o sopstvenoj kulturi i osvešćenost ljudi o njihovim kulturnim
pravima jesu jedan od uslova za uključenost u otvoreno društvo koje se zasniva na
autonomiji i slobodi pojedinca.
Ministarstvo nadležno za kulturu, obezbeđuje sredstva za sprovođenje programa
podsticanja međusobnog poznavanja i razumevanja u skladu sa godišnjim programom manjinskih etničkih zajednica i doseljenika da se strancima omogući saradnja
s pojedinim društvima i učešće u kulturnom životu Republike Slovenije.
Više informacija ćete naći na internet strani Ministarstva za kulturu.
Ministarstvo za kulturu,
Služba za kulturne različitosti i ljudska prava,
Metelkova 4, 1000 Ljubljana
tel.: 01/400 79 44
65
Uključivanje u slovenačko društvo
Ministarstvo za unutrašnje poslove u saradnji sa Ministarstvom za kulturu obezbeđuje sufinansiranje programa interkulturalnog dijaloga koji sprovode nevladine
i druge neprofitne organizacije. Programi su sufinansirani iz Evropskog fonda za
uključivanje državljana trećih država.
Sa programima interkulturalnog dijaloga ćete biti upoznati preko brošura dostupnih u upravnim jedinicama, na internet stranama Ministarstva za unutrašnje poslove i javnu upravu www.mnz.gov.si kao i na internet portalu infotujci.si.
ISPLATA ODŠTETE ŽRTVAMA KRIVIČNIH DELA
Vi, kao državljani EU možete kao žrtve krivičnih dela da ostvarite pravo na odštetu.
Za više informacija obratite se
Ministarstvu pravde
Sektor za pravosudni nadzor
Župančičeva 3, Ljubljana
tel.: 01/ 369 5440, telefaks: 01/ 369 5475
e-naslov: [email protected]
RADNO VREME:
ponedeljek, petek: 9.00–12.00
sreda: 9.00–12.00 in 14.00–16.00
Informacije su vam na raspolaganju i na internet strani Evropskog pravosudnog
atlasa za civilne poslove.
66
PODATKI O SLOVENIJI
PODACI O SLOVENIJI
Podaci o Sloveniji
NEKOLIKO OSNOVNIH PODATAKA O SLOVENIJI
Stanovništvo: 2.058.123 (1. 10. 2012)
Većina stanovništva su Slovenci.
Italijanska zajednica na obalnom području i madžarska zajednica na severoistoku
jesu autohtone manjine; njihova prava su zaštićena ustavom.
Službeni jezik: slovenački, a na narodno mešanim područjima i madžarski i italijanski.
Novčana jedinica: evro (EUR)
Glavni grad: Ljubljana (jun, 2011: 271.937 stanovnika)
Drugi veći gradovi su Maribor, Celje, Kranj, Velenje, Koper, Novo mesto, Ptuj, Nova
Gorica, Jesenice, Trbovlje, Murska Sobota.
Položaj: Slovenija je srednjeevropska država sa površinom od 20.273 km2. Graniči
se sa Austrijom 318, Italijom 280, Madžarskom 102 i sa Hrvatskom 670 km; ukupno
1382 km.
Slovenija ima osam geografski više ili manje zaključenih geografskih regija koje su
takođe istorijski utemeljene i opšteprihvaćene: Primorska, Notranjska, Gorenjska,
Dolenjska, Bela krajina, Koruška, Štajerska, Prekmurje.
Najviši vrh: Triglav, 2864 m. Više od polovine površine pokrivaju šume – 1.163.812
ha (u Evropi više šuma imaju samo još Finska i Švedska). Geološki raznovrsna
struktura, dinamičnost reljefa (od morske površine do 2864 m nadmorske visine)
kao i rasprostranjenost Slovenije na četiri biogeografska područja, omogućili su
bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta. Takođe su brojni i životinjski i biljni endemiti.
Dužina obale: 46,6 km. Slovenija je zemlja voda. Ukupna dužina vodenih tokova,
reka, stalnih i bujičnih pritoka je 26.600 km. Po ukupnoj količini rečne vode po stanovniku Slovenija se uvrštava među najbogatije evropske države, jer skoro četiri puta
preseže evropski prosek.
Klima: alpska, kontinentalna, sredozemna.
Druge etničke grupe: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci i Albanci. U Sloveniji živi i romska zajednica. Njen položaj i posebna prava regulisana su zakonom.
Religija: Većina stanovništva je rimokatoličke veroispovesti; a u Sloveniji ima i više
od trideset drugih verskih zajednica koje su službeno prijavile svoju delatnost.
69
Uključivanje u slovenačko društvo
Državno uređenje
Grb
Zastava
Himna
Himna je sedma strofa pesme Zdravljica koju je 1844. godine napisao najveći
slovenački pesnik France Prešeren.
Žive naj vsi narodi,
ki hrepene dočakat’ dan,
da koder sonce hodi,
prepir iz sveta bo pregnan,
da rojak
prost bo vsak,
ne vrag, le sosed bo mejak!
Republika Slovenija je demokratska republika koja se zasniva na načelu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku granu.
Ustav: Slovenački ustav je usvojen 23. decembra 1991. godine i obezbeđuje parlamentarni sistem upravljanja. To je najviši pravni akt kojega usvaja i dopunjuje narodna skupština po posebnom postupku.
Predsednik republike predstavlja Republiku Sloveniju i on je vrhovni komandant
njenih odbrambenih snaga. Predsednik se bira na neposrednim izborima na najviše
dva petogodišnja perioda.
Vlada (predsednik vlade i ministri) predstavlja izvršnu vlast i odgovorna je narodnoj
skupštini.
70
Podaci o Sloveniji
Ministarstva:
Ministarstvo za rad, porodicu, socijalne poslove i jednake mogućnosti
Ministarstvo finansija
Ministarstvo za privredni razvoj i tehnologiju
Ministarstvo za infrastrukturu i prostorno planiranje
Ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport
Ministarstvo za kulturu
Ministarstvo za poljoprivredu i životnu sredinu
Ministarstvo za unutrašnje poslove
Ministarstvo odbrane
Ministarstvo za pravosuđe
Ministarstvo za zdravlje
Ministarstvo za spoljašnje poslove
Narodna skupština je najviši zakonodavni organ (90 poslanika) koji usvaja zakone.
Državni savet (40 članova) obavlja savetodavnu ulogu i zastupa nosioce socijalnih,
privrednih, profesionalnih i lokalnih interesa.
Sudstvo: Sudije su nezavisni u obavljanju svoje funkcije. Vezani su za ustav i zakon.
Sudovi su lokalni i okružni; viši sudovi su žalbeni sudovi, a vrhovni sud je najviši sud
u sudskom sistemu.
Praznici i neradni dani
1. januar
Nova godina
8. februar
Prešernov dan, slovenački kulturni praznik
vaskršnji ponedeljak
27. april
dan otpora protiv okupatora
1. in 2. maj
praznik rada
25. jun
dan državnosti
15. avgust
Uspenje Bogorodice
17. avgust *
prisajedinjenje prekmurskih Slovenaca sa matičnim
narodom
15. septembar *
povratak Primorske u matičnu domovinu
31. oktobar
dan reformacije
71
Uključivanje u slovenačko društvo
1. novembar
Svi sveti
23. novembar *
dan Rudolfa Maistera
25. decembar
Božić
26. decembar
dan samostalnosti i jedinstva
Praznici u Republici Sloveniji su neradni dani, osim praznika koji su označeni sa *.
Značajnije istorijske prekretnice
preci današnjih Slovenaca su se prvi put naselili na ovom području u 6. veku;
7. vek: kneževina Karantanija, prva slovenačka država;
9. vek: Brižinski spomenici, najstariji zapis na slovenačkom jeziku;
14. vek do 1918: slovenačke regije postaju deo Habsburške, a zatim Austrougarske monarhije;
sredina 15. veka – kraći period celjske kneževine kao poslednje političke
tvorevine sa središtem na slovenačkoj teritoriji;
period reformacije uspostavlja temelje slovenačkog književnog jezika i Slovencima donosi prvu slovenačku štampanu knjigu godine 1550. (Primož Trubar) i
godine 1584. slovenački prevod biblije (Jurij Dalmatin);
1809–13: Ilirske provincije (polovina Slovenije je deo francuskog carstva) – jača
slovenačka narodna svest;
1848: zahtev za ujedinjenje svih Slovenaca u jedinstvenom kraljevstvu u austrijskom carstvu – program ujedinjene Slovenije;
1918: kraj prvog svetskog rata, posle neuspešnog nastojanja za trijalizam (podela Habsburške monarhije na austrijski, mađarski i južnoslovenski deo) i raspadom
Austro-ugarske se slovenačka etnička teritorija raskomadala između četiri države; u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevini Jugoslaviji) je slovenačka teritorija razdeljena najpre na dve administrativne jedinice (ljubljansku i mariborsku
oblast), a zatim sjedinjena u Dravsku banovinu;
1919: priključenje Prekmurja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca;
29. novembar 1945: Slovenci dobijaju sopstvenu republiku u Federativnoj narodnoj republici Jugoslaviji;
15. septembar 1947: ponovno prisajedinjenje većeg dela Primorske Sloveniji na
osnovi Pariskog mirovnog ugovora;
aprila 1990: prvi demokratski izbori;
decembra 1990: plebiscit za nezavisnu i samostalnu državu (88,5 % prijavljenih
glasača je glasalo za);
25. jun 1991: Slovenija proglašava nezavisnost;
72
Podaci o Sloveniji
23. decembar 1991: usvajanje novog slovenačkog ustava;
15. januar 1992: Evropska unija službeno priznaje Sloveniju;
22. maja 1992: Slovenija postaje stalna članica OUN;
1. februara 1999: počinje da važi sporazum sa EU o pridruživanju;
29. marta 2004: Slovenija postaje član NATO saveza;
1. maja 2004: Slovenija postaje član EU;
1. januar 2007: Slovenija uvodi evro.
Veliki sportski događaji u Sloveniji
Zlatna lisica je tradicionalna ženska međunarodna skijaška utakmica za svetski kup.
Priredba se odvija je od 1964. godine svake godine na mariborskom Pohorju.
Kup Vitranc je skijaško takmičenje u slalomu i veleslalomu za muškarce svake godine,
i to od godine 1961. nadalje, na kranjskogorskom skijalištu Podkoren.
Planica ispod Ponca je scena na kojoj se svake godine održavaju takmičenja u skijaškim
letovima za muškarce od 1936.godine. Planica drži svetski rekord u skijaškim letovima
od 1987. godine do danas, kada je 2005. godine Jani Ahonen iz Finske preleteo 240
m sa proklizavanjem, a službeni rekord je 239 m, koliko je skočio Bjorn Ejnar Romuren.
Slovenački sportista veka
Leon Štukelj je rođen 12. novembra 1898. u Novom mestu. Već godine 1907. se uključio u generaciju novomeškog Sokola i prvi put se ozbiljno susreo sa gimnastičkim vežbanjem. U gradu na Krki je proživeo svoje detinjstvo i mladost, maturirao je u gimnaziji
i posle diplome na pravnom fakultetu obavio je još sudijsku praksi i bio imenovan za
sudiju.
73
Uključivanje u slovenačko društvo
Odatle je otišao na prva tri velika svetska gimnastička takmičenja, svetsko prvenstvo
u Ljubljani 1922. i u Lionu 1926. godine kao i na svoje najuspešnije olimpijske igre
u Parizu 1924. godine. Iz dolenjske prestonice se 1927. godine preselio u Maribor.
Učestvovao je još na četiri velika svetska takmičenja: olimpijske igre u Amsterdamu
1928. godine i u Berlinu 1936. godine kao i na svetskim prvenstvima u Luksemburgu
1930. godine i u Parizu 1931. godine.
Na sedam velikih svetskih takmičenja je čak dvadeset puta među prvom trojicom, od
toga osam puta prvi, šest puta drugi i šest puta treći. A samo na olimpijskim igrama
je osvojio šest medalja, od toga dve zlatne u Parizu 1924. godine, jednu zlatnu i dve
bronzane u Amsterdamu 1928. godine i za kraj karijere još jednu srebrnu u Berlinu
1936. godine.
U gradu na Dravi je osnovao i porodicu, završio svoj gimnastičarski i radni put i pun
energije i vedrog duha je živeo sve do 8. novembra 1999, kada je iznenada umro, i tu
je takođe našao svoj poslednji počinak.
74
REČNIK
Rečnik
Osnovne reči
Osnovne besede
Dobro jutro.
Dobar dan.
Dobro veče.
Doviđenja.
Laku noć.
Zdravo! (pozdrav za prijatelje i
poznanike)
Dobro jutro.
Dober dan.
Dober večer.
Na svidenje.
Lahko noč.
Živio! (pozdrav za prijatelje in znance)
Molim.
Hvala.
Molim. Nema na čemu.
Izvinite.
Da.
Ne.
Ne znam.
Kako ste? (formalno)/Kako si?
(neformalno)
Prosim.
Hvala.
Prosim. Ni za kaj.
Oprostite.
Da.
Ne.
Ne vem.
Kako ste? (formalno)/Kako si?
(neformalno)
Otac
Majka
Brat
Sestra
Sin
Kći
Prijatelj/-ica
Oče
Mama
Brat
Sestra
Sin
Hči
Prijatelj/-ica
Razumem.
Ne razumem.
Da li govorite engleski/nemački/
italijanski/francuski/hrvatski?
Razumem.
Ne razumem.
Govorite angleško/nemško/italijansko/
francosko/hrvaško?
Kako se zovete? (formalno)/Kako se
zoveš? (neformalno)
Zovem se ...
Odakle ste? (formalno)/
Odakle si? (neformalno)
Dolazim iz ...
Kako vam je ime? (formalno)/Kako
ti je ime? (neformalno)
Ime mi je ...
Od kod ste? (formalno)/
Od kod si? (neformalno)
Prihajam iz ...
Pomoć
Pomoč
Upomoć!
Pozovite lekara/policiju/hitnu pomoć!
Molim vas, pomozite mi!
Na pomoč!
Pokličite zdravnika/policijo/reševalce!
Prosim, pomagajte mi!
77
Uključivanje u slovenačko društvo
78
Upitne reči:
Vprašalnice:
Gde?
Šta?
Kada?
Ko?
Zašto?
Kako?
Kje?
Kaj?
Kdaj?
Kdo?
Zakaj?
Kako?
Smerovi i mesta
Smeri in kraji
desno
levo
pravo
nazad
napred
gore
dole
desno
levo
naravnost
nazaj
naprej
gor
dol
bolnica
policija
pošta
banka
škola
apoteka
prodavnica
menjačnica
telefonska govornica
toalet
ulica
trg
jezero
reka
bolnišnica
policija
pošta
banka
šola
lekarna
trgovina
menjalnica
telefonska govorilnica
stranišče
ulica
trg
jezero
reka
Hrana i piće
Hrana in pijača
Gladan sam.
Žedan sam.
Ja sam vegetarijanac.
Ne jedem ...
doručak
predjelo
glavno jelo
dezert
užina
ručak
večera
Lačen sem.
Žejen sem.
Sem vegetarijanec.
Ne jem ...
zajtrk
predjed
glavna jed
sladica
malica
kosilo
večerja
Rečnik
hleb
voće
povrće
krompir
salata
meso
živinsko meso
svinjetina
govedina
ribe
supa
piće
voda
sok
kafa
čaj
mleko
vino
pivo
šećer
so
biber
sirće
ulje
kruh
sadje
zelenjava
krompir
solata
meso
perutnina
svinjina
govedina
ribe
juha
pijača
voda
sok
kava
čaj
mleko
vino
pivo
sladkor
sol
poper
kis
olje
Putovanje
Potovanje
aerodrom
voz
autobus
autobuska stanica
železnička stanica
polazak
dolazak
hotel
soba
rezervacija
pasoš
letališče
vlak
avtobus
avtobusna postaja
železniška postaja
odhod
prihod
hotel
soba
rezervacija
potni list
Sati, dani, meseci
Ure, dnevi, meseci
Kada?
juče
danas
sutra
kroz ... dana
u ...
Kdaj?
včeraj
danes
jutri
čez ... dni
ob ...
79
Uključivanje u slovenačko društvo
ujutro
uveče
zjutraj
zvečer
ponedeljak
utorak
sreda
četvrtak
petak
subota
nedelja
ponedeljek
torek
sreda
četrtek
petek
sobota
nedelja
januar
februar
mart
april
maj
jun
jul
avgust
septembar
oktobar
novembar
decembar
januar
februar
marec
april
maj
junij
julij
avgust
september
oktober
november
december
proleće
leto
jesen
zima
pomlad
poletje
jesen
zima
Koliko je sati?
Sati je ...
Koliko je ura?
Ura je ...
Brojevi
Številke
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
80
nula
jedan
dva
tri
četiri
pet
šest
sedam
osam
devet
deset
jedanaest
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
nič
ena
dve
tri
štiri
pet
šest
sedem
osem
devet
deset
enajst
Rečnik
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
30
40
50
60
70
80
90
100
200
1.000
1.000.000
dvanaest
trinaest
četrnaest
petnaest
šesnaest
sedamnaest
osamnaest
devetnaest
dvadeset
dvadesetijedan
trideset
četrdeset
pedeset
šezdeset
sedamdeset
osamdeset
devedeset
sto
dvesta
hiljadu
milion
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
30
40
50
60
70
80
90
100
200
1.000
1.000.000
dvanajst
trinajst
štirinajst
petnajst
šestnajst
sedemnajst
osemnajst
devetnajst
dvajset
enaindvajset
trideset
štirideset
petdeset
šestdeset
sedemdeset
osemdeset
devetdeset
sto
dvesto
tisoč
milijon
81
Rečnik
KONTAKTI
Upravne jedinice
Područne jedinice Zavoda za zapošljavanje
Centri za socialni rad
Strane ambasade
83
POZIV U POMOĆ
112
POZIV U POMOĆ
112
POLICIJA
113
Kontakti
UPRAVNE JEDINICE (UE)
UE AJDOVŠČINA
Vipavska cesta 11 B, 5270 Ajdovščina
 05/ 364 32 00
[email protected]
UE GROSUPLJE
Taborska cesta 1, 1290 Grosuplje
 01/ 781 09 00
[email protected]
UE BREŽICE
Cesta prvih borcev 24/a, 8250 Brežice
 07/ 499 15 50
[email protected]
UE HRASTNIK
Pot Vitka Pavliča 5, 1430 Hrastnik
 03/ 564 26 00
[email protected]
UE CELJE
Ljubljanska cesta 1, 3000 Celje
 03/ 426 53 00
[email protected]
UE IDRIJA
Študentovska 2, 5280 Idrija
 05 373 43 00
[email protected]
UE CERKNICA
Cesta 4. maja 24, 1380 Cerknica
 01/ 707 13 00
[email protected]
UE ILIRSKA BISTRICA
Bazoviška cesta 14, 6250 Ilirska Bistrica
 05/ 711 22 00
[email protected]
UE ČRNOMELJ
Zadružna cesta 16, 8340 Črnomelj
 07/ 336 10 00
[email protected]
UE IZOLA
Cesta v Pregavor 3/a, 6310 Izola/Isola
 05/ 660 04 00
[email protected]
UE DOMŽALE
Ljubljanska cesta 69, 1230 Domžale
 01/ 722 01 00
[email protected]
UE JESENICE
Cesta železarjev 6/a, 4270 Jesenice
 04/ 585 14 01
[email protected]
UE DRAVOGRAD
Meža 10, 2370 Dravograd
 02/ 872 07 10
[email protected]
UE KAMNIK
Glavni trg 24, 1240 Kamnik
 01/ 831 81 00
[email protected]
UE GORNJA RADGONA
Partizanska cesta 13
9250 Gornja Radgona
 02/ 564 38 88
[email protected]
UE KOČEVJE
Ljubljanska cesta 26, 1330 Kočevje
 01/ 893 83 00
[email protected]
85
Uključivanje u slovenačko društvo
86
UE KOPER
Trg Brolo 4, 6000 Koper/Capodistria
 05/ 663 76 00
[email protected]
UE LOGATEC
Tržaška cesta 50 a, 1370 Logatec
 01/ 759 05 00
[email protected]
UE KRANJ
Slovenski trg 1, 4000 Kranj
 04/ 201 57 00
[email protected]
UE MARIBOR
Ulica heroja Staneta 1, 2501 Maribor
 02/ 220 10 00
[email protected]
UE KRŠKO
Cesta krških žrtev 14, 8270 Krško
 07/ 498 14 02
[email protected]
UE METLIKA
Naselje Borisa Kidriča 14, 8330 Metlika
 07/ 363 74 50
[email protected]
UE LAŠKO
Mestna ulica 2, 3270 Laško
 03/ 733 88 00
[email protected]
UE MOZIRJE
Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje
 03/ 839 33 00
[email protected]
UE LENART
Trg osvoboditve 7, 2230 Lenart v Slov. Goricah
 02/ 729 15 00
[email protected]
UE MURSKA SOBOTA
Kardoševa 2, 9000 Murska Sobota
 02/ 513 11 11
[email protected]
UE LENDAVA
Trg ljudske pravice 5, 9220 Lendava
 02/ 577 36 00
[email protected]
UE NOVA GORICA
Trg Edvarda Kardelja 1, 5102 Nova Gorica
 05/ 330 61 00
[email protected]
UE LITIJA
Jerebova 14, 1270 Litija
 01/ 896 23 45
[email protected]
UE NOVO MESTO
Defranceschijeva ulica 1, 8000 Novo mesto
 07/ 393 91 02
[email protected]
UE LJUBLJANA
Tobačna ulica 5, 1000 Ljubljana
 01/ 306 30 00
[email protected]
UE ORMOŽ
Ptujska cesta 6, 2270 Ormož
 02/ 741 54 00
[email protected]
UE LJUTOMER
Vrazova ulica 1, 9240 Ljutomer
 02/ 584 94 20
[email protected]
UE PESNICA
Pesnica pri Mariboru 43/a,
2211 Pesnica pri Mariboru,
 02/ 654 23 00
[email protected]
Kontakti
UE PIRAN
Obala 114/a, 6320 Portorož/Portorose
 05/ 671 04 00
[email protected]
UE SEVNICA
Glavni trg 19/a, 8290 Sevnica
 07/ 816 38 70
[email protected]
UE POSTOJNA
Ljubljanska cesta 4, 6230 Postojna
 05/ 728 06 00
[email protected]
UE SEŽANA
Partizanska 4, 6210 Sežana
 05/ 731 27 00
[email protected]
UE PTUJ
Slomškova ulica 10, 2250 Ptuj
 02/ 798 01 00
[email protected]
UE SLOVENJ GRADEC
Meškova 21, 2380 Slovenj Gradec
 02/ 885 05 50
[email protected]
UE RADLJE OB DRAVI
Mariborska cesta 7, 2360 Radlje ob Dravi
 02/ 887 94 00
[email protected]
UE SLOVENSKA BISTRICA
Kolodvorska ulica 10
2310 Slovenska Bistrica
 02/ 805 55 00
[email protected]
UE RADOVLJICA
Gorenjska cesta 18, 4240 Radovljica
 04/ 537 16 00
[email protected]
UE SLOVENSKE KONJICE
Stari trg 29, 3210 Slovenske Konjice
 03/ 758 01 10
[email protected]
UE RAVNE NA KOROŠKEM
Čečovje 12/a, 2390 Ravne na Koroškem
 02/ 821 64 40
[email protected]
UE ŠENTJUR PRI CELJU
Mestni trg 10, 3230 Šentjur
 03/ 747 12 80
[email protected]
UE RIBNICA
Gorenjska cesta 9, 1310 Ribnica
 01/ 837 27 10
[email protected]
UE ŠKOFJA LOKA
Poljanska cesta 2, 4220 Škofja Loka
 04/ 511 23 60
[email protected]
UE RUŠE
Kolodvorska 9, 2342 Ruše
 02/ 669 06 60
[email protected]
UE ŠMARJE PRI JELŠAH
Aškerčev trg 12/a, 3240 Šmarje pri Jelšah
 03/ 817 17 00
ue.smarje@gov.si
87
Uključivanje u slovenačko društvo
UE TOLMIN
Tumov drevored 4, 5220 Tolmin
 05/ 380 08 00
ue.tolmin@gov.si
UE VELENJE
Rudarska cesta 6/a, 3320 Velenje
 03/ 899 57 00
ue.velenje@gov.si
UE TRBOVLJE
Mestni trg 4,1422 Trbovlje
 03/ 563 48 00
ue.trbovlje@gov.si
UE VRHNIKA
Tržaška cesta 1, 1360 Vrhnika
 01/ 750 78 50
ue.vrhnika@gov.si
UE TREBNJE
Goliev trg 5, 8210 Trebnje
 07/ 348 22 50
ue.trebnje@gov.si
UE ZAGORJE OB SAVI
Cesta 9. avgusta 5, 1410 Zagorje ob Savi
 03/ 566 08 11
ue.zagorje@gov.si
UE TRŽIČ
Trg svobode 18, Tržič
 04/ 595 21 00
ue.trzic@gov.si
UE ŽALEC
Ulica Savinjske čete 5, 3310 Žalec
 03/ 713 51 20
(ue.zalec@gov.si).
PODRUČNE SLUŽBE ZAVODA ZA ZAPOŠLJAVANJE
OBMOČNA SLUŽBA LJUBLJANA
Parmova 32 , 1000 Ljubljana
 01/ 242 41 00
88
Urad za delo Cerknica
Cesta 4. maja 52, 1380 Cerknica
 01/ 709 32 11
Urad za delo Kočevje Trg zbora odposlancev 2, 1330 Kočevje
 01/ 893 96 10
Urad za delo Domžale Ljubljanska 80, 1230 Domžale
 01/ 724 14 45
Urad za delo Ljubljana Parmova 32, 1000 Ljubljana
 01/ 242 41 40
Urad za delo Grosuplje Kadunčeva 4, 1290 Grosuplje
 01/ 786 08 60
Urad za delo Logatec Tržaška c. 19 a , 1370 Logatec
 01/ 754 13 39
Kontakti
Urad za delo Idrija Rožna 2a, 5280 Idrija
 05/ 377 10 69
Urad za delo Ribnica Škrabčev trg 13, 1310 Ribnica
 01/ 836 96 90
Urad za delo Kamnik Kajuhova pot 11, 1241 Kamnik
 01/ 831 61 51
Urad za delo Vrhnika Trg K. Grabeljška 2b, 1360 Vrhnika
 01/ 750 46 70
OBMOČNA SLUŽBA KRANJ
Bleiweisova 12, 4000 Kranj
 04/ 280 61 00
Urad za delo Jesenice Cesta maršala Tita 16, 4270 Jesenice
 04/ 581 13 00
Urad za delo Škofja Loka Spodnji trg 40, 4220 Škofja Loka
 04/ 512 12 81
Urad za delo Kranj Bleiweisova 12, 4000 Kranj
 04/ 280 61 00
Urad za delo Tržič
Trg svobode 18, 4290 Tržič
 04/ 596 11 64 
Urad za delo Radovljica Kranjska c. 13, 4240 Radovljica
 04/ 531 49 66
OBMOČNA SLUŽBA NOVA GORICA
Ulica tolminskih puntarjev 4, 5000 Nova Gorica
 05/ 335 02 00
Urad za delo Ajdovščina Gregorčičeva ul. 18, 5270 Ajdovščina
 05/ 368 13 30
Urad za delo Tolmin
Trg maršala Tita 8, 5220 Tolmin
 05/ 381 06 00
Urad za delo Nova Gorica
Ulica tolminskih puntarjev 4,
5000 Nova Gorica
 05/ 335 02 00
89
Uključivanje u slovenačko društvo
OBMOČNA SLUŽBA KOPER
Kmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria
 05/ 613 50 00
Urad za delo Ilirska Bistrica Gregorčičeva 2, 6250 Ilirska Bistrica
 05/ 714 51 97
Urad za delo Piran Obala 114, 6320 Portorož/Portorose
 05/ 677 18 73
Urad za delo Izola Veluščkova 4, 6310 Izola/Isola
 05/ 641 83 74
Urad za delo Postojna Ljubljanska 5a, 6230 Postojna
 05/ 726 13 93
Urad za delo Koper Kmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria
 05/ 613 50 00
Urad za delo Sežana Ul. 1. maja 1, 6210 Sežana
 05/ 734 43 16
OBMOČNA SLUŽBA NOVO MESTO
Trdinova 10, 8000 Novo mesto
 07/ 393 58 00
Urad za delo Črnomelj Kolodvorska 34, 8340 Črnomelj
 07/ 305 19 26
Urad za delo Novo mesto Mušičeva 15, 8000 Novo mesto
 07/ 393 58 30
Urad za delo Metlika Črnomaljska 1, 8330 Metlika
 07/ 305 81 22
Urad za delo Trebnje
Baragov trg 1, 8210 Trebnje
 07/ 304 41 01
 
OBMOČNA SLUŽBA TRBOVLJE
Ulica 1. junija 19, 1420 Trbovlje
 03/ 563 35 00
90
Urad za delo Hrastnik
Cesta 3. julija 1b, 1430 Hrastnik
 03/ 565 43 00
Urad za delo Trbovlje Ul. 1. junija 19, 1420 Trbovlje
 03/ 563 35 00
Urad za delo Litija Jerebova 14, 1270 Litija
 01/ 898 30 77
Urad za delo Zagorje
Kidričeva 2a, 1410 Zagorje ob Savi
 03/ 563 35 40
Kontakti
OBMOČNA SLUŽBA VELENJE
Rudarska cesta 6a, 3320 Velenje
 03/ 898-82-10
Urad za delo Dravograd Trg 4. julija 5, 2370 Dravograd
 02/ 887 94 70
Urad za delo Ravne na Koroškem
Prežihova 17, 2390 Ravne na Koroškem
 02/ 870 55 70
Urad za delo Mozirje
Na trgu 20, 3330 Mozirje
 03/ 839 01 18
Urad za delo Slovenj Gradec Francetova 7, 2380 Slovenj Gradec
 02/ 881 29 60
Urad za delo Radlje ob Dravi
Mariborska 7, 2360 Radlje ob Dravi
 02/ 887 95 56
Urad za delo Velenje
Rudarska c. 6A, 3320 Velenje
 03/ 898 82 10
 
OBMOČNA SLUŽBA SEVNICA
Trg svobode 32, 8290 Sevnica
 07/ 816 46 50
Urad za delo Sevnica Trg svobode 32, 8290 Sevnica
 07/ 816 46 50
Urad za delo Krško Dalmatinova 8, 8270 Krško
 07/ 488 15 30
Urad za delo Brežice
Černelčeva 3a, 8250 Brežice
 07/ 499 29 30
OBMOČNA SLUŽBA MARIBOR
Gregorčičeva 37, 2000 Maribor
 02/ 235 77 00
Urad za delo Lenart Ilaunigova ul. 19,
2230 Lenart v Slovenskih Goricah
 02/ 720 72 65
Urad za delo Pesnica
Pesnica 42/a, 2211 Pesnica pri Mariboru
 02/ 653 39 41
Urad za delo Maribor
Gregorčičeva 37, 2000 Maribor
 02/ 235 77 00
Urad za delo Ruše
Šolska ul. 16, 2342 Ruše
 02/ 661 00 81
91
Uključivanje u slovenačko društvo
Urad za delo Slovenska Bistrica Tomšičeva ul. 9, 2310 Slovenska Bistrica
 02/ 840 21 10
Urad za delo Maribor II Moše Pijadejeve 22, 2000 Maribor
 02/ 330 54 00
OBMOČNA SLUŽBA CELJE
Ljubljanska cesta 14, 3001 Celje
 02/ 720 72 65
Urad za delo Celje Gledališki trg 7, 3000 Celje
 03/ 427 33 36
Urad za delo Šentjur
Ul. Leona Dobrotinška 3, 3230 Šentjur
 03/ 427 33 00
Urad za delo Laško Kidričeva ulica 5, 3270 Laško
 03/ 427 33 54
Urad za delo Šmarje pri Jelšah
Rogaška cesta 40 a, 3240 Šmarje pri Jelšah
 03/ 427 33 00
Urad za delo Slovenske Konjice
Mestni trg 3, 3210 Slovenske Konjice
 03/ 757 34 50
Urad za delo Žalec Aškerčeva 4 a, 3310 Žalec
 03/ 427 33 00
OBMOČNA SLUŽBA PTUJ
Vodnikova ul. 2, 2250 Ptuj
 03/ 427 34 30
Urad za delo Ormož Ptujska cesta 25, 2270 Ormož
 02/ 749 23 10
92
Urad za delo Ptuj Osojnikova c. 1, 2250 Ptuj
 02/ 771 07 11
OBMOČNA SLUŽBA MURSKA SOBOTA
Arh. Novaka 3, 9000 Murska Sobota
 02/ 749 23 10
Urad za delo Gornja Radgona
Partizanska 21, 9250 Gornja Radgona
 02/ 521 32 53
Urad za delo Ljutomer Prešernova 17 a, 9240 Ljutomer
 02/ 521 32 08
Urad za delo Lendava Kranjčeva 22, 9220 Lendava/Lendva
 02/ 521 32 02
Urad za delo Murska Sobota
Staneta Rozmana 11a, 9000 Murska Sobota
 02/ 521 32 18
Kontakti
CENTRI ZA SOCIALNI RAD (CSD)
CSD Ajdovščina  
Gregorčičeva 18, 5270 Ajdovščina
 05/ 368 06 12
gpcsd.ajdov@gov.si
CSD Brežice 
Cesta prvih borcev 24, 8250 Brežice
 07/ 499 10 00
gpcsd.brezi@gov.si
CSD Celje 
Opekarniška 15b, 3000 Celje
 03/ 425 63 00
gpcsd.celje@gov.si
CSD Cerknica  
Partizanska cesta 2a, 1380 Cerknica
 01/ 705 04 00
gpcsd.cerkn@gov.si
CSD Črnomelj
Ulica 21. oktobra 9, 8340 Črnomelj
 07/ 306 23 60
gpcsd.crnom@gov.si
CSD Domžale 
Ljubljanska 70, 1230 Domžale
 01/ 724 63 70
gpcsd.domza@gov.si
CSD Dravograd  
Meža 4, 2370 Dravograd
 02/ 872 36 30
gpcsd.dravo@gov.si
CSD Gornja Radgona 
Partizanska cesta 21, 9250 Gornja Radgona
 02/ 564 93 10
gpcsd.gornj@gov.si
CSD Grosuplje  
Adamičeva cesta 51, 1290 Grosuplje
 01/ 781 80 50
gpcsd.grosu@gov.si
CSD Hrastnik  
Log 9, 1430 Hrastnik
 03/ 564 27 70
gpcsd.hrast@gov.si
CSD Idrija  
Vojkova 2a, 5280 Idrija
 05/ 373 46 00
gpcsd.idrij@gov.si
CSD Ilirska Bistrica 
Bazoviška 32, 6250 Ilirska Bistrica
 05/ 711 01 40
gpcsd.ilirs@gov.si
CSD Izola  
Cesta v Pregavor 3a, 6310 Izola
 05/ 662 26 94
gpcsd.izola@gov.si
CSD Jesenice  
C. Železarjev 4a, 4270 Jesenice
 04/ 583 46 01
 04/ 583 46 10
 04/ 583 46 14
gpcsd.jesen@gov.si
CSD Kamnik  
Ljubljanska 1
1240 Kamnik
 01/ 830 32 80
 01/ 831 60 31
gpcsd.kamni@gov.si
CSD Kočevje  
Ljubljanska cesta 25, 1330 Kočevje
 01/ 893 83 80
gpcsd.kocev@gov.si
93
Uključivanje u slovenačko društvo
CSD Koper Cankarjeva 6, 6000 Koper
 05/ 663 45 50
gpcsd.koper@gov.si
CSD Ljubljana Moste-Polje
Zaloška 69, 1000 Ljubljana
 01/ 587 34 00
gpcsd.ljmos@gov.si
CSD Kranj
Koroška cesta 19, 4000 Kranj
 04/ 256 87 20
gpcsd.kranj@gov.si
CSD Ljubljana Šiška
Celovška 150, 1000 Ljubljana Šiška
 01/ 583 98 00
gpcsd.ljsis@gov.si
CSD Krško  
Cesta krških žrtev 11, 8270 Krško
 07/ 492 25 53, 07/ 492 59 68
gpcsd.krsko@gov.si
CSD Ljubljana Vič-Rudnik 
Tržaška cesta 2, 1000 Ljubljana Vič Rudnik
 01/ 200 21 40
gpcsd.ljvic@gov.si
CSD Laško  
Kidričeva ulica 1, 3270 Laško
 03/ 734 31 00
gpcsd.lasko@gov.si
CSD Ljutomer 
Prešernova 17/a, 9240 Ljutomer
 02/ 585 86 60
gpcsd.ljuto@gov.si
CSD Lenart  
Ilaunigova 19, 2230 Lenart
 02/ 720 03 00
gpcsd.lenar@gov.si
CSD Lendava Glavna ulica 73, 9220 Lendava
 02/ 578 98 40
gpcsd.lenda@gov.si
94
CSD Logatec 
Tržaška cesta 13, 1370 Logatec
 01/ 759 06 70
gpcsd.logat@gov.si
CSD Maribor Zagrebška cesta 72, 2000 Maribor
 02/ 250 66 00
gpcsd.marib@gov.si
CSD Litija 
Ljubljanska c. 12, 1270 Litija
 01/ 890 03 80, 01/ 890 03 81
gpcsd.litij@gov.si
CSD Metlika 
Naselje Borisa Kidriča 5a, 8330 Metlika
 07/ 306 34 31
 07/ 305 23 25
gpcsd.metli@gov.si
CSD Ljubljana Bežigrad
Podmilščakova 20, 1000 Ljubljana
 01/ 300 18 00, 01/ 300 18 01
gpcsd.ljbez@gov.si
CSD Mozirje 
Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje
 03/ 839 14 60
gpcsd.mozir@gov.si
CSD Ljubljana Center 
Dalmatinova ulica 2, 1000 Ljubljana
 01/ 475 08 00, 01/ 300 18 01
gpcsd.ljcen@gov.si
CSD Murska Sobota 
Slovenska ulica 44, 9000 Murska Sobota
 02/ 535 11 40
gpcsd.mursk@gov.si
Kontakti
CSD Nova Gorica
Delpinova 18b, 5000 Nova Gorica
 05/ 330 29 00
gpcsd.gorica1@gov.si
CSD Novo mesto 
Resslova ul. 7b, 8000 Novo mesto
 07/ 393 26 40
gpcsd.novom@gov.si
CSD Ormož 
Ptujska c. 25d, 2270 Ormož
 02/ 741 05 60
gpcsd.ormoz@gov.si
CSD Pesnica 
Pesnica pri Mariboru 41, 2211 Pesnica
 02/ 654 42 20
gpcsd.pesni@gov.si
CSD Piran 
Obala 114, 6320 Portorož
 05/ 671 23 00
gpcsd.piran@gov.si
CSD Postojna  
Novi trg 6, 6230 Postojna
 05/ 700 12 00
gpcsd.posto@gov.si
CSD Ptuj
Trstenjakova 5a, 2250 Ptuj
 02/ 787 56 00
gpcsd.ptuj@gov.si
CSD Radlje ob Dravi 
Mariborska c. 7, 2360 Radlje ob Dravi
 02/ 887 97 30
gpcsd.radlj@gov.si
CSD Radovljica
Kopališka 10, 4240 Radovljica
 04/ 537 14 00, 04/ 537 14 11
gpcsd.radov@gov.si
CSD Ravne na Koroškem 
Gozdarska pot 17, 2390 Ravne na Koroškem
 02/ 821 63 50
 02/ 821 63 51
gpcsd.ravne@gov.si
CSD Ribnica  
Škrabčev trg 17, 1310 Ribnica
 01/ 836 10 03
 01/ 836 93 50
gpcsd.ribni@gov.si
CSD Ruše  
Šolska ulica 16a , 2342 Ruše
 02/ 661 12 41
gpcsd.ruse@gov.si
CSD Sevnica 
Trg svobode 9, 8290 Sevnica
 07/ 816 12 40
gpcsd.sevni@gov.si
CSD Sežana  
Kosovelova ul. 4b, 6210 Sežana
 05/ 707 42 00, 05/ 734 16 80
gpcsd.sezan@gov.si
CSD Slovenj Gradec
Ozka ulica 1, 2380 Slovenj Gradec
 02/ 885 01 00, 02/ 885 01 01
gpcsd.slovg@gov.si
CSD Slovenska Bistrica 
Ljubljanska 16, 2310 Slovenska Bistrica
 02/ 805 07 60
 02/ 805 07 61
gpcsd.slovb@gov.si
CSD Slovenske Konjice  
Mestni trg 18, 3210 Slovenske Konjice
 03/ 758 08 80
gpcsd.slovk@gov.si
95
Uključivanje u slovenačko društvo
CSD Šentjur
Dušana Kvedra 11, 3230 Šentjur pri Celju
 03/ 746 25 20
 03/ 746 25 22
gpcsd.sentj@gov.si
CSD Škofja Loka
Partizanska cesta 1d, 4220 Škofja Loka
 04/ 517 01 00
gpcsd.skofj@gov.si
CSD Šmarje pri Jelšah
Rogaška cesta 38, 3240 Šmarje pri Jelšah
 03/ 818 16 50
 03/ 818 16 51
gpcsd.smarj@gov.si
CSD Tolmin 
Cankarjeva 6, 5220 Tolmin
 05/ 388 17 19
gpcsd.tolmi@gov.si
CSD Trbovlje 
Mestni trg 5a, 1420 Trbovlje
 03/ 563 40 16
 03/ 563 40 33
gpcsd.trbov@gov.si
96
CSD Trebnje  
Goliev trg 11, 8210 Trebnje
 07/ 348 15 70
gpcsd.treb@gov.si
CSD Tržič 
Usnjarska ulica 3, 4290 Tržič  04/ 597 12 00
gpcsd.trzic@gov.si
CSD Velenje 
Vodnikova 1, 3320 Velenje
 03/ 898 45 00, 03/ 898 45 02
gpcsd.velen@gov.si
CSD Vrhnika  
Ljubljanska 16, 1360 Vrhnika
 01/ 750 62 70
gpcsd.vrhni@gov.si
CSD Zagorje ob Savi 
Cesta zmage 7, 1410 Zagorje ob Savi
 03/ 566 02 50
gpcsd.zagor@gov.si
CSD Žalec
Mestni trg 5, 3310 Žalec
 03/ 713 12 50, 03/ 713 12 61
gpcsd.zalec@gov.si
Kontakti
KONZULATI I AMBASADE U SLOVENIJI
EVROPA
Ambasada Republike Albanije
Zaloška cesta 69, 1000 Ljubljana
 +386 1 547 36 50
Ambasada Češke republike
Riharjeva 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 420 24 50
Konzulat Republike Armenije
Mestni trg 19, 1000 Ljubljana
 +386 4 169 67 84
Ambasada Crne gore
Njegoševa cesta 14, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 439 53 64
Ambasada Republike Austrije
Prešernova cesta 23, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 479 07 00
Ambasada Kraljevine Danske
Eurocenter, Tivolska 48, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 438 08 00
Ambasada Bosne i Hercegovine
Kolarjeva 26, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 234 32 50
Konzulat Crne gore
Tavčarjeva ulica 41, SI-4000 Kranj
 +386 590 830 70/71/72
Konzulat Republike Austrije
c/o Hotel Piramida,
Ulica heroja Šlandra 10, SI-2000 Maribor
 +386 2 234 40 17
Konzulat Bosne i Hercegovine
Galerija LM Festić
Židovska 12, SI-2000 Maribor
 +386 2 250 81 76 / 41 757 339
Ambasada Kraljevine Belgije
Trg republike 3/IX, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 60 10
Konzulat Republike Belorusije
Vošnjakova 9, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 300 98 50
Ambasada Republike Bugarske
Opekarska cesta 35, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 283 28 99 / 283 29 00
Generalni konzulat Kraljevine Danske
Komenskega ul. 36, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 300 76 60
Ambasada Republike Hrvatske
Gruberjevo nabrežje 6, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 425 62 20
Ambasada Francuske republike
Barjanska cesta 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 479 04 00
Konzulat Republike Hrvatske
Trg svobode 3, SI-2000 Maribor
 +386 2 234 66 80
Ambasada Republike Finske
Ajdovščina 4/8, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 300 21 20
Konzulat Republike Hrvatske
Ferrarska 30, SI-6000 Koper
 +386 5 614 40 11
Ambasada Republike Kipar
Komenskega ulica 12, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 232 15 42/3/4
Konzulat Republike Finske
Bevkova 11, SI-1230 Domžale
 +386 1 721 32 97
Konzulat Republike Kipar
Mestni trg 24, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 241 83 00 / 41 613 0 26
Ambasada Grčke
Trnovski pristan 14, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 420 14 00
97
Uključivanje u slovenačko društvo
Konzulat Islanda
Prešernova 15, 1000 Ljubljana
 +386 1 251 88 35 / 41 623 829
Konzulat Kneževine Monako
Polje XXX/6, 1260 Ljubljana
 +386 1 529 35 05
Ambasada Irske
Palača kapitelj, Poljanski nasip 6, SI-1000
Ljubljana
 +386 1 300 89 70
Generalni konzulat Kraljevine Norveške
Dalmatinova 10, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 232 74 10
Konzulat Velikega vojvodstva Luksemburg
Prešernova cesta 11, SI-1000 Ljubljana
 +386 83 89 98 01
Ambasada Italijanske republike
Snežniška ulica 8, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 426 21 94
98
Ambasada Savezne republike Nemačke
Prešernova cesta 27, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 479 03 00
Ambasada Kraljevine Holandije
Palača Kapitelj, Poljanski nasip 6, SI-1000
Ljubljana
 +386 1 420 14 60
Ambasada Kraljevine Španije
Trnovski pristan 24, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 420 23 30
Ambasada Republike Poljske
Bežigrad 10, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 436 47 12
Generalni konzulat Italijanske republike
Belvedere 2, SI-6000 Koper
 +386 5 627 37 49
Ambasada Rumunije
Smrekarjeva 33 a, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 505 82 94
Ambasada Republike Kosovo
Dvorec Sela, Zaloška 69, 1000 Ljubljana
 +386 1 541 54 10
Konzulat Republike Poljske
Delpinova 7 A, SI-5000 Nova Gorica
 +386 5 393 6410
Ambasada Republike Litvanije
Emonska cesta 8, 1000 Ljubljana
 +386 1 244 56 00
Ambasada Madžarske
Ulica Konrada Babnika 5, SI-1210 Ljubljana
 +386 1 512 18 82
Ambasada Ruske federacije
Tomšičeva 9, 1000 Ljubljana
 +386 1 425 68 75
Ambasada Republike Makedonije
Rožna dolina, Cesta IV/2, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 421 00 21
Ambasada Republike Srbije
Slomškova ulica 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 438 01 10
Konzulat Republike Malte
Kersnikova 11, 1000 Ljubljana
 +386 41 444 014
Generalni konzulat Švedske
Kersnikova 6, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 423 10 73 /4 1 661 906
Konzulat Republike Makedonije
Pot v Bitnje 20, 4000 Kranj
 +386 4 231 64 70 / 51 607 189
Veleposlaništvo Švice
Trg republike 3/VI, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 86 40
Ambasada Slovačke republike
Tivolska cesta 4, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 425 54 25
Kontakti
Ambasada Republike Turske
Livarska 4, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 236 41 50
Konzulat Ukrajine
Krekov trg 3, 3000 Celje
 +386 41 633 069
Ambasada Ukrajine
Teslova ulica 23, 1000 Ljubljana
 +386 1 421 06 04
Ambasada Ujedinjenog kraljevstva Velika
Britanija i Severna Irska
Trg republike 3/IV, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 39 10
Apostolska nuncijatura Svete stolice
Krekov trg 1, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 433 92 04
Konzulat Ukrajine
Koroška cesta 14, 4000 Kranj
 +386 41 733 580
AZIJA, KAVKAZ I BLISKI ISTOK
Konzulat Republike Jermenije
Mestni trg 19, 1000 Ljubljana
 +386 41 696 784
Ambasada Indije
Železna cesta 16, 1000 Ljubljana
 +386 1 513 31 10
Konzulat Nepala
Gestrinova 2, SI-1000 Ljubljana
 +386 590 286 20
Konzulat Republike Koreje
Trg republike 3, SI-1000 Ljubljana
 + 386 41 743 256
Ambasada Republike Azerbejdžan
Beethovnova 4, 1000 Ljubljana
 +386 1 425 25 10
Konzulat Republike Indonezije
Prešernova 11, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 51 77
Generalni konzulat Kraljevine Tajland
Pražakova ulica 12, 1000 Ljubljana
 +386 1 433 30 26
Generalni konzulat Hašemitske kraljevine Jordan
Zaloška cesta 159, SI-1000 Ljubljana
 +386 1546 15 00
Ambasada Narodne republike Kine
Koblarjeva 3, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 420 28 55
Generalni konzulat Republike Filipini
Ulica bratov Učakar 50, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 518 15 84
Ambasada Gruzije
Cankarjeva cesta 7, 1000 Ljubljana
 +386 8 382 65 98
Ambasada Islamske republike Iran
Tolstojeva ulica 8, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 589 71 00; +386 30 60 30 12
Ambasada Japana
Trg republike 3/XI, SI-1000 Ljubljana
 + 386 1 200 82 81, 200 82 82
Konzulat Države Izrael
Dunajska cesta 119, 1000 Ljubljana
 +386 1 566 10 20
Konzulat Malezije
Opekarska 5, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 283 88 06
99
Uključivanje u slovenačko društvo
AFRIKA
Konzulat Republike Angole
Beethovnova 12, 1000 Ljubljana
 +386 1 200 17 60
Konzulat Kraljevine Maroko
Bizjanova ulica 2, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 581 63 00
Ambasada Arabske republike Egipat
Opekarska cesta 18A, 1000 Ljubljana
 +386 1 429 54 20, 283 94 37
Konzulat Republike Sejšeli
Slovenska cesta 5, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 754 29 46
Konzulat Republike Južne Afrike
Nazorjea ulica 6, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 241 77 00
OCEANIJA
Konzulat Australije
Železna cesta 14; SI-1000 Ljubljana
 +386 1 234 86 75
Konzulat Novog Zelanda
Verovškova 57, 1526 Ljubljana
 +386 1 580 30 55, 580 20 11
SEVERNA AMERIKA
Konzulat Kanade
Linhartova cesta 49 A, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 252 44 44
Ambasada Sjedinjenih američkih država
Prešernova cesta 31, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 200 55 00
LATINSKA AMERIKA I KARIBI
100
Ambasada Federativne republike Brazil
Kongresni trg 3, 1000 Ljubljana
 +386 1 244 24 00
Konzulat Republike Čile
Brdnikova 34 b, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 423 96 70
Ambasada Bolivarske republike Venecuele
Emonska cesta 8, SI-1000 Ljubljana
 +386 82 051 280
Konzulat Sjedinjenih meksičkih država
Trg republike 3, SI-1000 Ljubljana
 +386 1 470 70 35
Konzulat Federativne republike Brazil
Gortanov trg 15, 6000 Koper
 +386 5 61 005 03
Konzulat Republike Paragvaj
Dunajska 158, 1000 Ljubljana
 +386 1 568 12 13
Download

uključivanje u slovenačko društvo