SADRŽAJ
Rič urednika
Informativno-političko glasilo
bunjevačke nacionalne manjine
Godina VII Broj 68
Februar 2011. godine
Cina 50 dinara
Izlazi prve nedilje u misecu
Izdavač:
NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI
CENTAR” - Subotica
Osnivač izdavača:
NACIONALNI
SAVET BUNJEVAČKE NACIONALNE
MANJINE
v.d. direktora NIU „BIC”
Mirko Bajić
v.d. glavnog i odgovornog urednika:
mr Suzana Kujundžić – Ostojić
Poštivana čeljadi,
Januar misec počo je a s čime bi drugim neg s smanjenjom budžeta BNS-a. Unatrag
par godina, to je nikako išlo u paru, napolju ladno vrime a prazna kasa unutri. Potriba
je puno a mogućnosti malo. A onda je stigla vist koja je ogrijala svakog ko se za bunjevštinu paštri. U Rezoluciji o procesu evropski integracija Srbije koju je poslo Evropski
parlament nalaze se i prava bunjevačne nacionalne manjine. Osićaj da u borbi za
svoja prava, i to prilično nepravednoj, niste sami, daje nadu da nije sve sve uzaludno i
da i za nas Bunjevce dolaze bolji dani, pa se ni proliće ne čini tako daleko. U prošlosti
jedan dokument prominio je sudbinu Bunjevaca - dekret o prinudnom privođenju Bunjevaca u Hrvate izdat 1945. Za njeg se nije znalo šezdesetak godina, al se zato revnosno sprovodio. Kad je prija nikoliko godina otkriven, njegov tekst je opet mnogim Bunjevcima prominio sudbinu. Zato ćemo ga objavljivat u svakom narednom broju sve
do kraja popisa stanovništva. Bunjevci imaje pravo znat za njeg. Imaje pravo znat šta
su prija tog dekreta bili a štu su posli po slili zakona morali postat. Kako će razmišljat
o svojoj nacionalnoj pripadnosti nakon njegovog čitanja ostaje stvar odluke svakog pojednica.
Savit novina:
Mirjana Savanov, Nikola Babić, Agneza Rodić
Vojnić, Branko Pokornić, Ružica Parčetić
Sadržaj
Tehnički urednik:
Nikola Stantić
Stalni saradnici:
Eva Bačlija, Ana Vojnić Kortmiš, Joso
Poljaković, Desa Kujundžić, Ružica Parčetić
i Aleksandar Bošnjak
Strana 4
Strana 5
Strana 5-6
Strana 7
Strana 8
Strana 9
Naslovna strana:
Evropski parlament
Adresa:
Trg cara Jovana Nenada 15/1,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 523-505
e-mail: [email protected]
Štampa:
Rotografika Subotica
Tiraž:
1.000
Dizajn:
Studio Trid Beograd
Distribucija:
„Štampa sistem” - Beograd, „Press international” - Novi Sad, „Futura plus” Zemun
Nacionalni savet
bunjevačke nacionalne manjine:
Kancelarija u Subotici:
Trg cara Jovana Nenada 15/5,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 554-881
e-mail: [email protected],
[email protected]
Regionalna kancelarija u Somboru:
Jovana Popovića bb
Telefon/fax: 025 434-059
Godina VII, Februar 2011, broj 68
4
Nova strategija za 2011.
godinu
5
I Bunjevci u rezoluciji
5-6
Prikinit pritvaranje
Bunjevaca u Hrvate
7
Manjinske stranke
diskriminisane
8
Egereši podržo zahtive
Bunjevaca
9
Standardizacija – najvažniji
poso
9
Prvo polugodište po planu
11
Kalendari nisu samo datumi
Ako i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.
Godišnja pritplata je 600 dinara (sa ptt troškovima).
Platit možete na naš tekući račun: 335-16082-21 (Razvojna banka Vojvodine) sa naznakom za pritplatu.
Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.
Platit možete na naš devizni račun: IBAN: RS35335000000008111392; SWIFT: RBV0RS22
sa naznakom za pritplatu (Razvojna banka Vojvodine).
Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašu kućnu adresu: 024 523-505
3
VISTI
NOVOGODIŠNJI PRIJEM zA PRIDSTAVNIKE MEDIJA
Nova strategija za 2011. godinu
Pokrajinski sekretarijat za informacije i medijske kuće u Vojvodini veziva isti cilj, a to je da je sedma sila, profesionalna,
odgovorna i da sve radim u korist građana - čitaoca, slušaoca i gledaoca
Ana Tomanova Makanova na novogodišnjem koktelu za pridstavnike medije
U
Vladi AP Vojvodine 23.
decembra 2010. održan je
tradicionalni novogodišnji
prijem za novinare. Njega je pripravila potpridsidnica Vlade AP
Vojvodine i pokrajinska sekretarka
za informacije Ana Tomanova Makanova.
Obraćajuć se pridstavnicima
vojvođanski medija poželila njim
je sve najbolje u radu u pridstojećoj 2011. godini, i da će i sekretarijat za medije, ko njev partner i
saradnik dat svoj maksimum da se
uspišna saradnja i dalje nastavi.
Makanova je podsitila na akciju
s početka 2010. godine kad su mediji dali veliku podršku etničkim
zajedicama da se građani upišu u
posebne biračke spiskove i da se
prvi put organizuju direktni izbori
za nacionalne savite.
Bio je to prvi put da Republika
Srbija organizuje ovaki vid aktivnosti. Na ovaj način osnovano je
19 nacionalni savita, med njima i
Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine.
tegije radila je intenzivno, kako bi
se obezbedio dalji razvoj i poboljšanje položaja rada medija, što triba da dovede do boljeg položaja
novinara i medijski udruženja. Konkursni proces je izrađen s ciljom
da se jasno definiše šta je javni interes građana Vojvodine u oblasti
informisanja. Pri tom vodilo se računa i o srpskoj dijaspori te o licima s posebnim potribama.
U Skupštini AP Vojvodine raspravlja se o budžetu AP Vojvodine
za 2011. godinu za finansiranje
medija. Putom konkursa, biće izdvojeno oko 60 miliona dinara.
Važno je naglasit da su konkursi
javni i usklađeni sa Zakonom o
kontroli državne pomoći. Pridnost
med projektima imaće oni koji
donose štogod novo u svojem programskom sadržaju. Posebno misto imaće i mediji koji vode računa
o multikulturalnosti, što vodi ka
boljem međusobnom razumivanju.
Medijska strategija za
2011. godinu
Oma posli Nove godine, radiće
se i na nacrtu medijske strategije.
Di se posebni dilovi pokrajinske
strategije odnose se na lokalne i re-
Grupa za izradu medijske stra-
4
Pokrajinski i lokalni mediji
gionalne medije, posebno na javni
servis, pisane medije, digitalizaciju,
medijske fondove i na medijsku
pismenost. Na ovaj način u Srbiji
se želi uvest red u medijima, kako
bi se nadalje radilo po propisima i
zakonima. Brez ovi promina nema
napritka u medijskoj sferi, a tako se
ne mož radit u XXI viku.
– Pokrajinski sekretarijat za
informacije i medijske kuće u
Vojvodini povezuje isti cilj, a to
je da dokažemo da smo sedma
sila, da smo profesionalni, odgovorni i da sve radimo u korist
građana, koji su naši čitaoci,
slušaoci i gledaoci – naglasila je
Ana Tomanova Makanova.
Bunjevački mediji
U novu 2011. godinu s velikim
nadama ulazi i „Bunjevački informativni centar”. U vezi sa planom
razvoja informacija na bunjevačkom jeziku održan je i poseban sastanak sa pokrajinskom sekretarkom za informacije Anom Tomanovom Makanovom. Na ovom
sastanku je pridstavljen plan daljeg
razvoja „Bunjevačkog informativnog centra” i ukazano da u okviru ove medijske kuće funkcio-
niše nikoliko segmenata medija,
koji se razvijaje i prate rad svi bunjevački institucija. Tu su „Bunjevačke novine”, dičiji list „Tandrčak”, radio emisija i internet prezentacija. Mirko Bajić, v.d. direktor NIU „BIC”-a, pokrenio je inicijativu u Sekretarijatu za informisanje da „Bunjevačke novine” izlaze dvared misečno, jel je to postala potriba u okviru informisanja
u pisanim medijima. Puni pet godina „Bunjevačke novine” izlaze
jedared misečno i sad su se stekli
uslovi da se informisanje na bunjevačkom jeziku unapridi, tako što
će novine izlaziti dvaput misečno,
a u perspektivi i nediljno, ko što to
druge nacionalne manjine imadu
već odavno.
Pokrajinska sekretarka je ukazala da je zahtiv opravdan i da će ova
inicijativa imat svoj put ka realizaciji u prvoj polovini godine, a da
će već sad pokrajinski sekretarijat
pružit punu podršku naporima za
unapriđenje medijskog prostora
na bunjevačkom jeziku i da će finansijski pomoć da se NIU „BIC”
razvija i u organizacionom pogledu, kako bi bio u stanju ispunjavat
svoje obaveze.
S. K. O.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
VISTI
EVROPA USVOJILA REzOLUCIJU O PROCESU EVROPSKI INTEGRACIJA SRBIJE
I Bunjevci u Rezoluciji
E
vropski parlament je 19. januara s 93 posto glasova usvojio Rezoluciju o procesu
evropski integracija Srbije kojom
se pruža podrška prijemu Srbije u
Evropsku uniju. Na ovoj sidnici
održanoj u Strazburu, Srbiji su
poslate jasne poruke u 49 tačaka,
med kojima izdvajamo slideće.
Evropa pozdravlja napore Srbije na polju zaštite manjina. Ističe, međutim, da je potribno
poboljšat pristup informacijama i obrazovanju na manjinskim jezicima, naročito u slučaju bošnjačke, bugarske, bunjevačke i rumunske manjine.
Savit evropskog parlamenta
Ova konstatacija Evropskog parlamenta velika je podrška bunje-
vačkoj nacionalnoj manjini i potvrda da na polju informisanja i
obrazovanja triba i dalje radit i da
će to bit potpomognuto od strane
države.
U Rezoluciji se dalje kaže da
Parlament pozdrvalja formiranje
savita nacionalni manjina, ko tila
koja će manjinama omogućit da
donose odluke na polju obrazovanja, kulture, upotribe manjinskog jezika i javnog informisanja.
Parlament konstatuje značaj punog sprovođenja nadležnosti ovi
samoupravni tila manjina i neophodnost odgovarajući budžetski
subvencija koje garantuje Zakon
o većima nacionalnih manjina.
E. B.
U BUNJEVAčKOJ STRANKI VOJVODINE OŠTRO OSUDILI POKUŠAJE
DRUGI NACIONALNI MANJINA
Prikinit pritvaranje
Bunjevaca u Hrvate
Mr Branko Francišković
S
ve češći pokušaji asimilacije
Bunjevaca i privođenje isti med
Hrvate bili su povod da se
Bunjevačka stranka Vojvodine, priko konferencije za štampu, oglasi i
oštro osudi ovake pokušaje.
– Radni naziv ove konferencije glasi „zaštitićemo ime Bunjevaca”. Kad kažem „zaštitićemo”,
onda cigurno ima i od koga. Naime, bunjevačko ime je danas višestruko zloupotribljeno, pa se
Prema ričima Branka Franciškovića, pridsidnika Bunjevačke stranke Vojvodine, tušta je
primera koji pokazivaje kako se vrši asimilacija Bunjevaca. Ustav Republike Srbije navodi i
Bunjevce i Hrvate ko ravnopravne nacionalne manjine, dok pojam Bunjevac-Hrvat ili HrvatBunjevac ne postoji
često mogu čut termini poput
Bunjevac-Hrvat, Hrvat-Bunjevac, bunjevački Hrvat, hrvatski
Bunjevac. Sve to divani samo
jedno – očigledna je namira da
se Bunjevci prisajedine Hrvatima, a to je baš pokušaj asimilacije. Daćemo sve od sebe da zaštitimo bunjevačko ime, da se od
Bunjevaca ne krade – divani
Branko Francišković o temi koja
najviše pogađa Bunjevce.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
Primera koji iđu nuz ovu tezu
ima tušta, a već su pokrenuti i konkretni potezi.
– Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora je podnelo tužbu protiv Hrvatskog kulturnog centra „Bunjevačko kolo” iz Subotice, jel se isto zovu, al
nikako ne gaje tradiciju bunjevačkog naroda. Suprotno tom, u
HKC „Bunjevačko kolo” se gaji
tradicija Hrvata.
Da ovako štogod nema nikake,
pa ni pravne osnove, Francišković
objašnjava kroz navode iz Ustava
Republike Srbije.
– U Srbiji postoji jasno razgraničenje izmed bunjevačke i hrvatske nacionalne manjine. Dokaz za to je Ustav Srbije, pa i Statut Vojvodine di u članu 1 piše
da u Vojvodini žive ti i ti narodi,
al i Hrvati u Bunjevci. Dakle, nema Bunjevaca-Hrvata. Možda to
5
VISTI
digod i postoji, al dok smo u Srbiji, onda se moraje poštovat ona
pravna načela koja Srbija nalaže.
Jedan od očigledni primera je,
kako navodi Francišković, i nedavno održan Festival bunjevački pisama. Zvanični jezik konferanse je
bio bunjevački, a prema propozicijama mogli su učestovat autori koji
su pisali na hrvatskom i bunjevačkom.
– Nemam ništa protiv da se
prave festivali di će bit zajedno i
hrvatski i bunjevački izvođači, i
ne samo oni, neg i srpski i madžarski i svi ostali. Samo, onda se
to mož nazvat Međunarodni festival. Ne možedu Hrvati organizovat Festival bunjevački pisama. Mora se svatit da su ovo dvi
različite nacije, nikako jedna ista.
Ono što sve Bunjevce posebno
boli je Dužijanca. I tu je, prema ričima Franciškovića, očigledan pokušaj asimilacije pripadnika bunjevačke nacionalne manjine.
– Svi znamo da je Dužijanca
proglašena praznikom bunjevačke nacionalne manjine. Međutim, organizacija svečanosti je
povirena Hrvatskom kulturnom
centru „Bunjevačko kolo”. Da se
razumimo, nemam ništa protiv
da u svečanosti učestvuju i Hrvati, al se mora znat da je ovo tradicija bunjevačkog naroda. Da
bude još gore, pokušavaje tu i
tamo ubacit koju bunjevačku rič
i onda dobijete jedan iskvareni
jezik, mišavinu bunjevačko-srpsko-hrvatskog jezika. Pogledajte
samo koliko je gostivi iz Hrvatske, koliko je organizacija, sve to
upućiva na pokušaj prisvajanja
Dužijance. Nemamo mi ništa
protiv tog da Hrvati prave njeve
žetelačke svečanosti, al ne pod
imenom Dužijanca. Pod tim se
podrazumivaje bunjevačke žetelačke svečanosti na području bajskog trokuta. To nismo izmislili
mi u Bunjevačkoj stranki Vojvodine, to je tradicija vikovima
unatrag.
Francišković je potom navo da
je moro i reagovat na tekst iz
„Glasnika Pučke kasine” br. 11 -12,
di svoj stav iznosi biskup dr Ivan
Penzeš.
– Tamo piše, parafraziram, da
je prije 22 godine od svog oca
NOVA ODBORNIčKA GRUPA
čuo da su Bunjevci Hrvati i da je
za njega ta stvar završena. Kako
on, ko visoko obrazovano svešteno lice, mož tako štogod kazat?
Kaki je njegov otac istorijski
izvor? Poštivam crkvu ko instituciju, al take stvari se ne smidu
dešavat. Ne mož crkva bit promoter privođenja Bunjevaca u
Hrvate.
Ko rišenje za sve probleme
Francišković navodi zaštitu države
i dugotrajnu borbu na svim nivoima.
– Tražićemo zaštitu od države, ako su nas već priznali, nek
nas i štite od pokušaja asimilacije. Virujem da će nas i Bunjevački nacionalni savit podržat u
ovim naporima. Jednostavno, nikake manifestacije pod bunjevačkim imenom ne bi smile da se
održavaje brez saglasnosti Bunjevačkog nacionalog savita. Svako mož dat saglasnost za svoje,
Bunjevci za Bunjevce, Hrvati za
Hrvate, Madžari za Madžare...
– znamo da do rišenja nećemo doć priko noći, pa smo i
spremni na mukotrpnu borbu u
dužem vrimenskom periodu, s
BUNJEVCI VIKOVIMA
PRISUTNI
I nedavno renovirana
Gabrić ćuprija bila je
predmet primedbi Hrvata.
– Sporna je bila natpisna
ploča di piše da na ovim
prostorima vikovima unatrag žive Bunjevci, Srbi i
Madžari. DSHV i hrvatska
zajednica dali su primedbu zašto nema Hrvata i
zašto natpis nije na tri jezika koja su zvanična u Subotici. E, odgovor lipo stoji na ploči di jasno piše koji su to narodi vikovima živili u ovim krajovima. Hrvati to sigurno nisu, oni
nisu tu vikovima, već poslidnji pedesetak godina,
nastalli su političkim pritiskom. Dovoljno je samo
pogledat zvanične popise
stanovništva i sve će bit
jasno.
ciljom da se prikine započet proces asimilacije – zaključio je Francišković.
N. S.
AKCIJA BUNJEVAčKE STRANKE VOJVODINE
BSV u Regionima Pomoć mladima
Formirаnje Odborničke grupe Ujedinjenih regionа Srbije u Skupštini grаdа ozvaničeno je 21.
februara. Nju će činit sedam odbornikа G17 PLUS i
jedаn odbornik Bunjevаčke strаnkа Vojvodine.
Pridsidnik Bunjevаčke strаnke Vojvodine Brаnko
Frаncišković izjаvio je dа je tа pаrtijа pristupilа Ujedinjenim Regionima Srbije zbog osnovne ideje te
Unije, а to je decentrаlizаcijа vlаsti.
Ona bi tribala doprinet boljem ži-
6
votu građana a med njima, naravno, i Bunjevcima. Napridak i prosperitet građana istako je i pridsidnik Regionalnog odbora Vojvodine G17 plus, Tomislav Stantić.
Kako je kazano na konferenciji
za štampu Bunjevačke stranke
Vojvodine, tema koja mora dobit
prioritet jeste i zapošljavanje
mladi.
Kako je istako Goran Vojnić
Purčar, BSV želi da u ovoj fazi,
kad je zapošljavanje jedan od najteži problema, posebno mladi
ljudi, doprinese poboljšanju uslova za zapošljavanje mladi.
– Ne možemo direktno poboljšat stanje u privredi, al postoje načini kako da pomognemo svim mladim ljudima. znamo da će država putom Ministarstva ekonomije i zavoda za
zapošljavanje stimulisat zapoš-
ljavanje mladi. Ne mož BSV zaposlit ljude, al njim mož objasnit i pokazat put do institucija
koje to rade. Pomoćemo mladim ljudima da putom ove stimulativne mire dobiju prvo zaposlenje i krenu u svoj život.
Podržavaćemo dalje i druge oblike zapošljavanja, pomoć ruralnim sridinama. Imaćemo još aktivnosti, ali to će bit na „dužem
štapu”, a radi se o tome da prema
Ustavu Srbije javna preduzeća i
državni organ triba da vode računa o nacionalnoj strukturi zapošljavanja koja se za sada strogo vodi na štetu Bunjevaca. Radićemo i na tom prostoru.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
VISTI
SAVEz BAčKI BUNJEVACA ODRŽO KONFERENCIJU zA NOVINARE
Manjinske stranke diskriminisane
N
a konferenciji za novinare
20. januara Savez bački
Bunjevaca podržo je projekte koje je najavio pokrajinski sekretarijata za sport i omladinu, a
koji se odnose na dovršetak započete investicije kompleksa zatvoreni bazena u Dudovoj šumi u Subotici i izgradnje nove fiskulturne
sale u Đurđinu. Zatraženo je da se
u buduće obezbidi ravnomirni razvoj uslova i izgradnja infrastrukturni objekata, u oblasti sporta i
omladine, kako u gradu, tako i u
prigradskim naseljima, što je značajno za razvoj sela i ostanak mladi
na selu. Dragan Kopunović je istako da se moraje znat ukupne potribe i odredit prioriteti na bazi
konkretni podataka, kako se ne bi
dogodilo da se ovakve investicije
rade po političkom uticaju, koji je
direktor iz koje stranke, neg po
stvarnim potribama imajuć u vidu
veličinu škula i broj dice. Istako je
primer škule „Đuro Salaj”, ko najstarije škule u gradu s velikim brojom dice a koja još nema fiskulturnu salu.
Mirko Bajić, pridsidnik Saveza
bački Bunjevaca, ukazo je na nedopuštive odredbe u Zakonu kojima se u realnosti onemogućava političko angažovanje stranaka nacionalni manjina koje su brojčano
male. Naročito je ukazao na činjenicu da u odredbama Zakona o finansiranju stranaka i pridlogu izmena ovog zakona, postoje gotovo
diskriminatorski odnosi prema
strankama nacionalni manjina i na
činjenicu da je aktuelni režim nikima majka a nikima maćva u ostvarivanju prava na finasiranje.
Savez bačkih Bunjevaca ne ostvaruje ni dinara pomoći od bilo
kojeg nivoa vlasti i samim tim je u
neravnopravnom položaju u odnosu na druge stranke koju tu pomoć imaje. Danas se govori da će
Dragan Kopunović, Mirko Bajić i Siniša Tikvicki
bit novi izmena u Zakonu o loklnim izborima i Savez bačkih Bunjevaca zahtiva da se učine take
promine koje će omogućit ravnopravno učešće u vlasti i politički
pridstavnika manjina koje su brojčano male. Sadašnje odredbe zakona tiraje političke stranke manjina da se udružuju s većim strankama, a onda tako gube politički i
nacionalni profil i mogućnost da
realizuju program zbog kojeg su i
osnovane, a to je da se bore za bolji
položaj i ostvarivanje prava svoje
nacionalne manjine u Srbiji.
– Savez bačkih Bunjevaca se,
imajuć to u vidu, opridilio da sarađuje sa Srpskim pokretom obnove (SPO), srpskom nacionalnom i državotvornom strankom,
spremnom da pomogne u ostvarivanju prioritetni ciljova Bunjevaca, a što je utemeljeno na
istorijsko bliskim odnosima srpskog i bunjevačkog naroda. Jedino saradnja nacionalni stranaka
manjina s drugim nacionalnim
strankama većinskog naroda, mož
doprinet da se ne izgubi nacionalni identitet u političkoj borbi.
Mi ne vidimo mogućnost da se
ciljovi nacionalne stranke mogu
ostvarit sa strankama građanske
opcije, poput Ujedinjeni regiona
Godina VII, Februar 2011, broj 68
Srbije (URS), kojima nacionalni
identitet nije u programu i njevi
ciljovi su drugčiji – istako je Mirko Bajić, pridsidnik Saveza bačkih
Bunjevaca.
Siniša Tikvicki je izno da Savez
bačkih Bunjevaca podržava rad
Nacionalnog savita bunjevačke
nacionalne manjine i pozvo sve
pripadnike bunjevačkog naroda da
se slobodno i s ponosom izjasne o
svojoj nacionalnoj pripadnosti na
pridstojećem popisu stanovništva
koji će biti u oktobru. Istako je da
državni organi moraje spričit dalju
asimilaciju bunjevačkog naroda i
da se ne smi tolerisat agitacija niki
hrvatski institucija da su Bunjevci
Hrvati. U prilog tom izno je podatke iz dokumenata istorijskog
arhiva, da je po popisu 1931. godine u Subotici bilo 43.832 građana izjašnjeni ko Bunjevci, a svega
880 ko Hrvati. Naredbom iz 1945.
godine Bunjevci su nasilno prikršteni u Hrvate, brez obzira na lično
izjašnjenje a poslidica tog je današnje stanje.
– Mi ne sporimo pravo da se
svako izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti bio Madžar, Srbin, Hrvat…, al pozivamo sve
Bunjevce da se na pridstojećem
popisu vrate svojim korenima i
slobodno izjasne ko Bunjevci, jel
nam to danas Ustav i zakon Republike Srbije, a i međunarodne
evropske norme omogućavaje –
istako je Siniša Tikvicki.
E. B.
7
VISTI
RAzGOVOR DELEGACIJE BUNJEVAčKOG NACIONALNOG SAVITA SA
PRIDSIDNIKOM SKUPŠTINE APV
Egereši podržo zahtive Bunjevaca
P
ridsidnik Skupštine APV gospodin Šandor Egereši primio je delegaciju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne
manjine 27. januara, koju je pridvodio njezin pridsidnik Blaško
Gabrić.
Egereši je izno čvrsta zalaganja
Skupštine APV ka daljem razvoju i
unapriđenju međunacionalni odnosa i doslidnom ostvarivanju prava nacionalni manjina u Vojvodini. Pri tom je posebno istako
potribu stvaranja uslova za unapriđivanje ovi prava za bunjevačku
nacionalnu manjinu i iskazo
spremnost da se u tom pogledu
dalje radi u saradnji sa Nacionalnim savetom i bunjevačkim institucijama.
Blaško Gabrić je detaljno upozno pridsidnika Skupštine APV sa
svim problemima sa kojima je suočena bunjevačka nacionalna manjina, a naročito u pogledu finan-
siranja i nepostojanja odgovarajući
uslova za rad institucija i zatražio
konkretnu pomoć u rešavanju ovi
problema. Posebno je istako da je
bunjevački narod još uvik izložen
asimilaciji, naročito prid pridstojeći popis stanovništva u Srbiji, i
predo je pridsidniku Skupštine
APV dokumentaciju koja dokazuje da su Bunjevci u Vojvodini nasilno prikršteni u Hrvate sramnom
naredbom iz 1945. godine, te da je
od priko 43.000 Bunjevaca po zvaničnoj statistici iz 1931. godine, u
Subotici po poslidnjem popisu bilo
tek oko 17.000. Zatražio je da se
ova istorijska i ljudska nepravda ispravi.
Potpridsidnik BNS Nikola Babić, izno je probleme sa kojima se
suočavamo u realizaciji nastave na
bunjevačkom jeziku u škulama i u
oblasti kulture. Posebno je ukazo
na nedopustivo stanje da Bunjevci
nemaje Zavod za kulturu u Vojvodini i na sve posledice koje iz tog
proističu, i zatražio da Skupština
AP Vojvodine ispravi grešku i u
okviru svoje nadležnosti donese
odgovarajuće odluke o hitnom for-
miranju Zavoda za kulturu Bunjevaca u Vojvodini.
Mirko Bajić, član BNS i v.d.
direktor NIU „BIC”, izno je podatke o stanju u oblasti informativnog prostora i zahtivom koji je
već podnet, da jedino informativno–političko glasilo na bunjevačkom jeziku, misečnik, „Bunjevačke novine”, dobije pravo da se u
buduće izdaje dvared misečno, što
je od velikog značaja za unapriđenje prava na informacije na bunjevačkom jeziku.
Pridsidnik Šandor Egereši je
podržo ove zahtive i ukazo na proceduru koju oma triba pokrenit,
kako bi formiranje Zavoda za kulturu i uspostavljanje prava da „Bunjevačke novine” dobiju status
dvonedeljnika, u najskorije vrime
bilo na odlučivanju u Skupštini
APV i kako bi se ovi zahtivi ispunili.
M. B.
NAVRŠILO SE 15 GODINA OD KAKO JE NESTO IVAN NIKOLIN Iz SUBOTICE
zašto i kako je nesto Ivan?
U
januaru je bilo tačno 15
godina od kako je nesto
Ivan Nikolin iz Subotice,
koji je onda imo 41 godinu, a bio je
fudbalski trener „Spartakovi” petlića. Pošto sve ove godine nije pronađen, njegova mama Ana, otac
Matija je u međuvrimenu umro,
koja živi u Kolutu kod Sombora,
viruje da je njezin sin mrtav. Ipak,
ona se nedavno obratila „Bunjevačkim novinama” na koje je od
početka pritplaćena, s molbom da
objavimo trekst o nestanku njezinog sina.
Ivan Nikolin, automehaničar i
8
fudbalski trener, je 15. januara
1996. godine poslidnji put viđen.
Poslidnji put je viđen u svojoj avliji
u Bajskim vinogradima. Živio je sa
ženom i dvoje dice.
Kako su zabilužile novine, on je
tog dana naranio piliće, platio telefonski račun, ručo, ostavio ženi
platu na astal, a zatim ga više nikad
niko nije vidio. Sa sobom je pono
samo trenerku i patike, a kasnije se
pokazalo, i pasoš. Prid kućom je
ostavio auto, a nije pono ni lične
stvari ko što je aparat za brijanje i
džepni telefonski imenik.
Kako su zabilužile novine, Ivan
Nikolin je živio skromno, nije imo
nikako bogatstvo da bi posto meta
kaki pljačkaša i razbojnika, a nije se
bavio ni kakim sumnjivim poslom
da bi se kome zamirio. Najviše je
volio porodicu i fudbalski klub
„Spartak”. Njegova žena je tog dana s posla razgovarala sa Ivanom
telefonom o običnim, svakodnevnim stvarima, a kad je došla kući
nije zatekla ni muža i dicu (curica
je bila u komšiluku a sin kod dide
u Bezdanu). Vrata su bila otključana a kuća prazna. Zabrinutost za
muža je rasla do večeri, a sutradn
je počela potraga. No, niko ništa
nije znao.
Di je nesto Ivan, šta
mu se dogodilo, ko je kriv za njegov nestanak evo već 15 godina se
pita njegova mama Ana i rodbina.
Dal će kogod znati kaki podatak o
tom posli ovog teksta? Mama Ana
kaže da bi još samo to želila da
sazna.
Ako štogod znate o nestanku
Ivana Nikolina javite nam na adresu Bunjevački novina: Trga cara
Jovana Nenada 15/I Subotica
24000, telefon: 024/ 523 - 505
E. B.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
VISTI
POSITA DELEGACIJE BNS-A MINISTARSTVU zA LJUDSKA PRAVA I
NACIONALNE MANJINE
Standardizcija – najvažniji poso
D
elegacija Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine 19. januara positila je Ministarstvo za ljudska i manjiska prava di ji je primio ministar
Svetozar Ćiplić. Tom prilikom
ministar je upoznat s problemima
koje ima bunjevačka nacionalna
zajednica u svojem radu. Med najvećim problemima, kako je istako
pridsidnik BNS-a Blaško Grabrić,
je borba protiv asimilacije Bunjevaca u Hrvate. Odupiranje asimilaciji nije lako, pogotovo kad BNS
radi s vrlo skromnim materijalnim
sridstvima. Gabrić je naglasio da
Bunjevci priznaju Srbiju ko svoju
matičnu zemlju i čerez tog su i njeva očekivanja sva uprta upravo u
nju. Branko Pokornić, pridsidnik
Izvršnog odbora BNS-a upozno je
ministra sa svim izdacima koje
Palata Srbija
ovaj nacionalni savit ima, počevši
od obrazovanja - plaćanja učitelja,
informosanja - finansiranje radio
redakcije, plaćanje zakupa za prostorije svi bunjevački institucija, redovna misečna finansijska pomoć
bunjevačkim institucijama, stipendije, naučna istraživanja i radovi i
to je samo dio koji samostalno finansira BNS.
Marko Marjanušić, podpridsidnik BNS-a, ukazo je ministru na
stalne napore Bunjevaca za dobijanje Zavoda za kulturu Bunjevaca,
koji osim što ima veliku kulturnu
važnost, po novom sistemu finansiranja nacionalni savita nosi i velik dio bodova, di su Bunjevci opet
zakinuti.
Ministar Čiplić je objasnio da je
za dobijanje Zavoda potribna standardizacija bunjevaćkog jezika, jel
zavode imaje one nacionalne manjine čiji je jezik priznat ko taki u
Srbiji. Iz tog se jasno vidi, kazo je
ministar, da je ratifikacija jezika
glavni cilj BNS-a u naredni par godina. Mr Suzana Kujundžić - Ostojić v.d. urednica „Bunjevački novina” je upoznala ministra o radu
BNS-a nakon izbora, di ima problema al postoji i saradnja svi lista
na jednom cilju - očuvanju bunjevačkog identiteta, ko najvišeg i najvažnijeg cilja BNS-a, što je zajednička tačka svi pojedinaca u nacionalnom savitu. Ministar je
upoznat i s detaljima oko procesa
standardizacije bunjevačkog govora i dokleg se u ovom poslu
stiglo.
S. K. O.
SA SIDNICE AKTIVA UčITELJA KOJI PREDAJU BUNJEVAčKI GOVOR U
OSNOVNIM ŠKULAMA
Prvo polugodište po planu
P
rvo polugodište je uspišno realizovano, po planu, nuz mala
odstupanja – zaključak je
Aktiva učitelja koji predaju Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture u osnovnim škulama. Ovaj aktiv, koji je formiro Bunjevački nacionalni savit i kojem
pridsidava Mirjana Savanov, učiteljica u tavankutskoj škuli, imo je
sidnicu 19. januara, na kojoj je razmatro rezultate rada ovog izbornog predmeta u škulama, zatim informaciju privaćanja plana i programa bunjevačkog govora za više
razrede osnovne škule od NacioGodina VII, Februar 2011, broj 68
nalno prosvitnog savita Srbije, te
davanje pridloga tema za seminare
i pridloga za majsku eksurziju za
polaznike bunjevačkog govora.
Na časovima slamarke
i božićnjaci
Na aktivu se prilistavo i bunjevački kalendar
Većina učitelja nije imala problema sa izbornom nastavom bunjevačkog govora, osim što je
teško uvik uskladit raspored časova učenika iz različiti odelenja,
smena, pa čak i različiti škulski
zgrada. Kod većine su tokom prvog polugodišta gosti na časovima
9
VISTI
bile žene koje slikaje i prave predmete od slame i ljuskure ko i ukrase od tista za božićnjak, i one su
učile dicu ovim vištinama. Nika dica su učestvovala u prigodnim
programima povodom Božića i
Nove godine. Svi oni kažu da imaje
dosta materijala za časove, al pripreme za časove oduzimaje njim
dosta vrimena. Kako se čulo, nisu
iskorišćene sve mogućnosti da se
poveća broj učenika na ovim časovima jel van ove nastave ima još
zainteresovani učenika.
Plaćanje učiteljima
još uvik problem
Naspram entuzijazma ovi učite-
lja, odličnog prijema kod učenika i
roditelja naglašen je ne tako beznačajan problem – neadekvatno
plaćanje učitelja za ove časove. Nike škule posebno plaćaju ove časove, a nike to računaje da ulazi u
fond časova koje Ministarstvo za
obrazovanje svakako plaća brez
obzira na čas bunjevačkog govora.
To znači da učitelji nisu dovoljno stimulisani da ulažu posebne na-pore i pripremaje se za
ove časove. Nikola Babić, potpridsidnik Bunjevačkog nacionlanog savita, koji je prisustvo
sidnici, kazo je da će Savit morat
rišit ovaj problem ukoliko škule i
Ministarstvo ne budu ništa priduzeli.
Od jeseni bunjevački govor
od V do VIII razreda
čem se još triba detaljnije dogovorit.
Nikola Babić je informiso učitelje da je izmed dvi sidnice Aktiva
Nacionlano prosvitni savit Srbije
usvojio plan i program Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture za 5, 6, 7. i 8. razred
osnovne škule, što znači velik napridak, jel dosad je on postojo i
realizovo se samo u nižim razredima. Ovo znači da će do početka
nove škulske godine bit tušta posla
kako bi se okončale pripreme za
početak nastave.
Što se tiče pridloga tema za akreditovane seminare za ove učitelje, izneto je nikoliko predloga o
I ove godine ekskurzija
Na kraju su učitelji davali pridloge za ekskurziju dice koja
pohađaje ovaj izborni predmet, na
koji se svake godine iđe u maju misecu. Do sad su išli na Katai salaš, u
Tavankut i Rokin salaš. Pridlozi su
dati, pa će se vidit najbolje rišenje.
Triba kazat da su učitelji pofalili
božićno-novogodišnju priredbu za
dicu koji uče bunjevački govor, a
da su i dica i roditelji bili zadovoljni paketićima slatkiša koje su
tom prilikom učenici dobili.
E. B.
TRADICIONALNA TRIBINA UG „BUNJEVAčKO KOLO”
Pivamo Božiću jel poštivamo i slavimo
Adventsko vrime pribogato svecima i običajima, UG „Bunjevačko kolo” uvik obilužava prigodnim programima i tribinama
U
Bunjevačkoj kući je 21. decembra pripravit program
s prigodnim božićnim sadržajom. Veče je poprimilo obilužje pravog božićnog koncerta na
kome su se orila grla svi generacija
pivača.
– U čast najvećeg hrišćanskog
praznika-Božića, naše poštivanje
i slavljenje izkazivamo ričima
najlipši božićnih pisama. Pivamo – jel poštivamo, pivamo – jel
slavimo, pivamo jel smo srićni
što ovaj Božić u svojoj kući dočekivamo – ovim ričima je otvoreno svečano pritprazničko veče u
somborskoj Bunjevačkoj kući.
Za svečano pripravit božićni
aranžman pobrinile su se članice
slamarske sekcije a posebno Ilonka
Bogišić, koja je prikazala i uredila
bunjevački božićni astal od mladog zelenog žita, Betlema, svićica...
pa sve do kruva božićnjaka. Prigodne tekstove i pisme o Matericama, Badnjem danu i Božiću divanile su Aleksandra Medurić
Kalčan i Ružica Parčetić.
10
veliko oduševljenje brojne publike.
Na kraju priredbe iz cile Bunjevačke kuće orilo se iz grla učesnika
i publike „Radujte se narodi” i
„Zvončići”. Pridpraznički duv napunio je s radošćom svako čeljade.
Pisma što razgaljiva srca
I ovom prilikom brojna publika
se potsitila bunjevački običaja i
adeta vezani za ove blagdane.
Božićne pisme pripravile su
članice Kluba udruženja penzionera, pivačka grupa Varošanke, TS
„Somborski bećari”, s kojima su
pivali sjajni mladi glasovi Vesne
Živković i Ane Parčetić. Dica iz
GKUD-a Ravangrad su potsitili
recitacijama na običaje za Materice i Oce.
Dida Mraz je te večiri stigo baš
na vrime kad su mališani iz OŠ
„21. oktobar” prikazivali svoj program. Učenici koji pohađaje predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture sa svojom
učitelijicom Blaženkom Maričić
pridstavili su se prigodnim recitacijama i igrokazom. S Dida Mrazom koji je dono paketiće iz Nacionalnog savita dica su pivala
poznate novogodišnje pismice na
Aleksandra Kalčan
Ko i svake godine, slamarska i
umitnička sekcija prikazala je brojne radove nastale tokom 2010. na
kolonijama i sekcijama, pa je ova
izložba upotpunila svečanost u
Bunjevačkoj kući.
R. P.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
VISTI
U GRADSKOJ BIBLIOTEKI ODRŽANA PROMOCIJA DVA BUNJEVAčKA
KALEDNARA
Kalendari nisu samo datumi
N
a promociji 20. januara u
čitaonici Gradske biblioteke u Subotici pridstavljena su dva bunjevačka kalendara,
„Bunjevački kalendar za prostu
2011. godinu” čiji je urednik Miroslav Vojnić Hajduk, a u izdanju
Bunjevačkog kulturnog centra Subotica i Bunjevačkog informativnog centra, i zidni kalenar u izdanju Bunjevačkog nacionalnog savita, na kojim su fotografijama pridstavljene sve bunjevačke institucije
i praznici.
Najpre je goste pozdravio Vojnić Hajduk i kazo da su u ovom 18.
kalendaru po redu uspili ko nikad
dosad da objedine radove članova
svi bunjevački institucija. Stevan
Nemet, tehnički urednik „Kalendara” je podsitio da je prvi broj izašo 1868. za 1869. godinu i da ga je
uredio Ambrozije Šarčević, a da
je prvi desetak brojova (godina)
tušta pomogo da se podigne svist
Bunjevaca o njevom postojanju.
Tu ulogu koju je „Kalendar” imo u
19. viku, ima ga i danas u 21. viku,
kazo je Nemet i dodo da je 1993.
godine obnovljeno izdavanje „Kalendara”, i u tom poslu su se trudili
da on zadrži istu fizionomiju uz
Marko Marjanušić i Blašo Gabrić divanili o kalendarima
kvalitetniju štampu i papir.
Nakon tog je pridstavljen i prvi
bunjevački zidni kalendar. Mirko
Bajić, v.d. direktor Bunjevačkog informativnog centra, je naglasio da
su Bunjevci prvi put priznati ko manjina u državi Srbiji di su njim Ustavom i Zakonom zagarantovana
prava ko nacionalnoj manjini. Bunjevci traže da budu potpuno ravnopravni sa drugim manjinama brez
obzira na brojke, a jedna od stvari
koje su njim važne jeste pisana rič i
trajni zapis o svemu što se događalo, a tom doprinosi i ovaj kalendar.
Marko Marjanušić, potpridsid-
nik Bunjevačkog nacionalnog savita, pridstavio je ovaj kalendar stranicu po stranicu, navodeć svi 8 institucija koje su pridstavljene fotografijama, ko i četri nacionalna
praznika Bunjevaca. Kako je kazo,
75 fotografija na kalendaru divani
o vrimenu dugačkom 80 godina na
prostoru od Subotice do Sombora
i Baje.
Na kraju je Blaško Gabrić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog
savita, divanio o poleđini naslovne
stranice ovog kalendara di su objavljene fotokopije iz Istorijskog
arhiva o popisu stanovništva iz
1931. godine kad je bilo 43.832 Bunjevca u Subotici (2001. godine
16….), 880 Hrvata, 38.335 Madžara, 8.759 Srba... Zatim, fotokopija
originalne naredbe Glavnog narodno oslobodilačkog odbora Vojvodine, Odeljenja za unutrašnje
poslove, u kojem, izmed ostalog
stoji: „Kako bunjevačke i šokačke
narodnosti ne postoji, to vam se
naređuje da sve Bunjevce i Šokce
imadete tretirati isključivo kao
Hrvate bez obzira na njihovu
izjavu”. Kako je Gabrić kazo, pročitajte ovo da vidite šta su uradili
nama Bunjevcima, naredbom su
nasilno Bunjevce prikrstili u Hrvate. Zatim je istako da dokumenta kojim su Bunjevci prikrštavali
Hrvate u Bunjevce ne postoje. Na
kraju svog izlaganja Gabrić je kazo
da popis stanovništa slidi ove godine i da Bunjevci imaje pravo da
prominu sadašnju sliku o sebi i da
se vrate svojim korenima i upišu se
ko Bunjevci, jel smo to bili i bićemo zauvik.
U pauzama su nastupli člaovi
BKC „Subotica” koji su recitovali
stihove autora objavljeni u kalendaru.
E. B.
BKC „SUBOTICA” BIO GOST U SOMBORU
Promocija kalendara u Somboru
Prema planu i programu rada UG „Bunjevačkog kola” za 2011.godinu, osim tradicionalni manifestacija, tribina, kolonija i
radionica, nastavlja se s praksom promocije pisane bunjevačke riči
U
Bunjevačkoj kući u Somboru 11. januara 2011. godine održana je promocija
Bunjevačkog kalendara u izdanju
Bunjevačkog kulturnog centra iz
Subotice.
O istoriji bunjevački kalendara i
o kalendaru za prostu 2011.godinu
divanili su glavni i odgovorni urednik Miroslav Vojnić Hajduk i tehnički urednik kalendara Stevan
Nemet. Med autorima i saradnici-
Godina VII, Februar 2011, broj 68
ma iz UG „Bunjevačkog kola”, u
Bunjevačkom kalendaru su se našli
tekstovi Marije Bojanin profesorice istorije, Aleksandre Medurić
Kalčan, potpridsednice Bunjevačkog kola, Aleksandra Jonjića uče-
nika OŠ „Avram Mrazović” i Ružice Parčetić, koje su sami autori
pročitali tokom promocije.
UG „Bunjevačkom kolu” ko domaćinu i gostima promocije obratio se prigodnim ričima i direktor
11
VISTI
Bunjevčkog informativnog centra
Mirko Bajić, naglašavajuć naročit
značaj zajedništva Bunjevaca u
svim oblastima, pa i kod pripravljanja ovogodišnjeg Bunjevačkog
kalendara.
Tokom večeri pridstavit je i zidni bunjevački kalendar na čijim su
stranama kroz slike pridstavite bunjevačke institucije, kulturnoumitnička društva koja niguju bunjevački folklor i običaje, ko i ljudi
koji su svojim radom obilužili
vrime i događaje.
O zidnom kalendaru divanio je
pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita Blaško Gabrić. On je
naročito istakao značaj i važnost
saradnje svi bunjevačkih institucija
na putu zajedništva bunjevačkog
korpusa.
U kulturno umitničkom programu čule su se tamburice i pisma
mladi somborski tamburaša „Somborskih bećara”.
R. P.
Blaško Gabrić se obraća Somborcima
UG „BUNJEVAčKO KOLO” U POSITI MINISTARSVU zA LJUDSKA
I MANJINSKA PRAVA
Širom otvorena vrata
Dejan Parčetić i Josip Bošnjak
U
petak, 21. januara, u prijateljskoj positi Ministarstvu
za ljudska i manjinska prava u Beogradu, boravili su pridsidnik i potpridsidnik UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora, Josip
Bošnjak i Dejan Parčetić.
Isprid Ministarstva za ljudska i
manjinska prava srdačno su bili
dočekani od pomoćnika ministra,
gospodina Petra Antića.
Sićajući se prvi susrita od samog
otvaranja Bunjevačke kuće pa pri-
12
ko Dužionice i susrita u Subotici,
gospodin Antić je izrazio svoje iskreno radovanje prijateljima iz bunjevačke nacionalne zajednice.
Pridsidnik UG „Bunjevačko kolo” Josip Bošnjak je prino pozdrave
svi članova UG „Bunjevačkog kola” ko i želje da ponovo ugoste visoke goste iz Ministarstva.
U razgovoru s potpridsidnikom
Dejanom Parčetićom, pomoćnik
ministra Petar Antić je detaljno
obavišten o svim pripremama i ra-
dovima prilikom privođenja nameni Bunjevačke kuće, ko i sa
svim događanjima koja su pratila
otvaranje Bunjevačke kuće u Somboru.
– Velika je radost i srića svi
Bunjevaca što u Somboru konačno postoji prostor u kojem se
okupljaje svi Bunjevci i svi prijatelji „Bunjevačkog kola”, i želim
naglasit da su svi dobrodošli u
našu Bunjevačku kuću. U redovima našeg članstva pa i Upravnog odbora udruženja, osim Bunjevaca, ima i drugi nacionalnosti, svi sarađivamo i dobro
funkcionišemo – istako je Josip
Bošnjak.
Ministartvo za ljudska i manjinska prava je, da potsitmo, za privođenje nameni objekta u ulici Jovana Popovića bb u Somboru, izdvojila značajna sridstva. No, ko i u
svakom poslu, nepridviđeni i neplanirani radova brez koji se poso
privođenja prostora namini i korišćenju nije mogo završit, bilo je
dosta, a što je značajno uticalo na
finansijsko stanje „Bunjevačkog
kola”.
Ipak, i pored nezavidne finansijske situacije, UG „Bunjevačko kolo” se mož pofalit da je sve svoje
programske aktivnosti planirane
za 2010. uspišno realizovalo. Iza
nas je lipa Dužionica po prvi put u
Bunjevačkoj kući, promocije izdanja Bunjevačke matice i Bunjevačkog informativnog centra, izložbe,
tribine i Božićni koncert.
Pridsidnik Josip Bošnjak je sa
radošću divanio o osnivanju sportske sekcije i teniserima koji kreću
na svoja prva takmičenja, a takođe
i o umitničkoj sekciji slamarstva i
slikarstva i svakako o mladim folklorašima i tamburašima koji svojom igrom i pismom niguju bunjevački etnos u prostorijama Bunjevačke kuće.
– Saradnja Ministarstva za
ljudska i manjinska prava s manjinskim zajednicama je na
zavidnom nivou i UG „Bunjevačko kolo” pozdravlja i pofaljiva taku saradnju – naglasio je potpridsidnik Parčetić.
Na kraju, nuz simboličan dar
UG „Bunjevačkog kola”, pomoćniku minstra Petru Antiću su uručene pozivnice i ulaznice za pritstojeće Veliko bunjevačko prelo u
Somboru, 5. februara.
Gospodin Antić je obećo Somborcima skori susrit u Bunjevačkoj
kući.
R. P.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
REPORTAŽA
BUNJEVAčKA RIč U BANATU
„Salaš” izmamio suze Kikinđanima
K
ako u nikolko rečenica opisat svu snagu emocije i lipotu kazivanja naše pisnikinje Gabrijele Diklić, članice
Odbora za književnost Bunjevačke
matice, koja je bunjevačkom ričju
ulipšala našim srdačnim domaćinima ladno, al ipak i vriline puno
veče?
KAKO JE POčELA
SARADNJA
Januara lanjske godine u
BIC je stiglo pismo sekretara Književnog udruženja
Kikinda, Dobrivoja Vujina
u kojem je, izmed ostalog,
pisalo: Do ruku mi je došla
knjiga pesama Gabrijele
Diklić i vaše Novine, preko
mog prijatelja glumca Narodnog pozorišta iz Kikinde, Slavoljuba Matića (Imenovani je bio selektor na
zonskoj smotri Amaterskog dramskog stvaralaštva kad je 2008. godine,
monodrama „Snaš Kata u
svatovima” Gabrijele Diklić u izvedbi Katice Marganić dobila zeleno svitlo
za učešće na Smotri i tom
prilikom dato mu je nikoliko brojova Bunjevački
novina i zbirka poezije G.
Diklić).
Kontakt je ubrzo uspostavljen al se, eto, na realizaciju čekalo malo duže,
da bi u novembru od Književnog udruženja u Bunjevačku maticu stigo pridlog
za uspostavljanje prijateljske saradnje na planu književnog stvaralaštva i da
prvi korak te saradnje bude književno veče Gabrijele Diklić u Kikindi. Sve je
dalje teklo svojim tokom.
Gabrijela Diklić i Dobrivoje Vujin
Prije samog nastupa u Narodnoj
biblioteki „Jovan Popović” u Kikindi, sjatili su se oko nje novinari tamošnji lokalni medija. Prvo je bila
gošća na VK Radiju, a potom na
VK Televiziji .
Poletile su banatskom ravnicom
pisme o bunjevačkim salašima, čula se naša lipa bunjevačka ikavica
koja je razgalila srca domaćina.
Na samom početku programa
prisutnima se obratio gospodin
Dobrivoje Vujin, neskrivajuć zadovoljstvo što će Kikinda najzad
imat priliku čut našu prvu, savrimenu bunjevačku pisnikinju. Potom je Ivan Skenderović, potpridsidnik Bunjevačke matice, koja je
bila organizator ove književne večeri, upozno prisutne s radom ove
ustanove i njezinim velikim značajom za bunjevački živalj.
Uslidile su nama toliko drage
pisme. I ponovo pokoja suza. I u
Gabrijelinim očima, al i u očima
oni koji su je slušali s velikom pažnjom.
O njezinom cilokupnom dosadašnjem stavaralaštvu, kako u poeziji, tako i u prozi, divanila je Ana
Popov, takođe članica Književnog
odbora, da bi potom i sama izdeklamovala svoje dvi pisme. Druga
gošća na ovoj nezaboravnoj večeri
Godina VII, Februar 2011, broj 68
bila je naša snaš Kata, tj. Katica
Marganić, koja je izvela monodramu ,,Snaš Kata u varoši”. I baš kad
je bilo najlipše, stigli smo s pridviđenim programom do kraja. Na
molbu prisutne publike, iako nespremna, Gabrijela je još niko vrime kazivala svoje stihove.
Veliko banatsko srce, puno širine ko raskošna banatska ravnica,
pokazalo je koliko cini čovika ma
koje vire, jal jezika bio. Srdačnošću
i poklonima sve su iznenadili. Nadamo se da će i oni, uskoro, bit ponovo s nama, tu, u našoj Bunjevačkoj matici.
O svojim utiscima s Književne
večeri u Kikindi, Gabrijela Diklić
divani:
– Namira Književnog udruženja da u Kikindi bude priređeno
moje pisničko veče, bila je za mene izuzetna čast. Samo, kako se
približavo datum državanja, u
neskrivenu radost uplela se trema i niki stra oćul opravdat ukazano mi povirenje. Jeste da Kikinda nije „priko svita” al nikad
nisam kazivala stihove na toj, banatskoj strani, ne poznam publiku nit domaćine večeri. zima ti
dana priti kijametom pa se do
samog polaska ne zna oćemol
krenit na put. Prisutan je i osićaj
odgovornosti jel organizator večeri je Bunjevačka matica tako
da će, zapravo, kroz moje stvaralaštvo, ona bit pridstavljena.
– Taj stra i trema, pokazalo se
posli, bili su brez osnova. Sve je
prošlo da bolje ne mož bit. Srdačno i prijateljski dočekali su
nas članovi Književnog udruženja.
Vidim publika pažljivo sluša,
prati svaku rič i već posli prve nestalo je treme. Dok je tekla poema
„Meni salaš bili fali” opažam da su
njim oči zasuzile, maše se za maramice kako oni stariji tako i oni
mlađi. Tema njim je, izgleda bliska. Imali su i oni u svom okruženju
salaše koje je, ko i naše, snašla ista
sudbina. Razlika je samo u izgovoru riči „salaš”. Roman „Snaš Kata na mrginju” pridstavljen je kroz
monolog „Snaš Kata u varoši” koji
je, ko i uvik, izvanredno izvela
Katica Marganić. Razgalila je i nasmijala publiku koja nije žalila dlanove. Na kraju, umisto pitanja, želili su čut još jednu pismu. Posli
spontano prilaze i čestitaje i daruju
joj malo srce u obliku broša i školjkicu. „To je zbog tog” kazali su „da
nam ponovo dođete.”
– Kikindu nisam uspila razgledat. Ostaće mi u sićanju snigom pokriveni progoni i zaleđeni sokaci i, nasuprot njima, toplina i srdačnost ljudi koje smo
upoznali. Da nije plakata, Kikindskog kulturnog vodiča, snimka
TV emisije i fotografija ko svidoka da sam bila u Kikindi, moždar
bi mi se na tren učinilo da sanjam. zapravo, sve je te decembarske večeri bilo ko najlipši san.
To što se on vrimenski poklapa s
mojim skromnim jubilejom, desetogodišnjicom bavljenja književnim stvaralaštvom, za me ima
poseban značaj.
A. P.
13
DIVAN S...
IVAN SEDLAK O REzULTATIMA RADA BUNJEVAčKE MATICE U 2010. GODINI
U skromnim uslovima
tušta urađeno
B
unjevačka matica, ko jedna
od najznačajniji institucija
bunjevačke nacionalne manjine, u lanjskoj godini je uspila ispunit zacrtan plan rada i postignit
zapažene rezultate. O tom divanimo sa Ivanom Sedlakom, pridsidnikom Bunjevačke matice.
U razgovoru Sedlak je na prvom
mistu istako da su ti rezultati postignuti i pored ozbiljni problema
finansijske prirode, i da su postignuti velikom angažovanošću ljudi
u Bunjevačkoj matici, rukovodstva
i drugi stručni ljudi koji rade kroz
odbore i druga radna tila Matice.
– Ova godina je bila izuzetno
začajna za bunjevačku nacionalnu zajednicu, pa samim tim i za
Bunjevačku maticu, jel smo imali vrlo važnu aktivnost – formiranje posebni bunjevački spiskova
za izbore. Prošle godine je bio izbor za Nacionalni savit, i po novom zakonu je data mogućnost
da se nacionalni saviti biraju i na
neposridan način, da biraju svi
Bunjevci upisani u poseban birački spisak. To je bio jedan složen, težak i odgovoran zadatak,
koji je Bunjevačka matica shvatila vrlo ozbiljno i odgovorno, pa
se angažovala sa svim svojim
strukturama da to uspe. Posebno nam je drago što smo zauzeli
misto med politički odgovornim
i svesnim nacionalnim manjinama, koje su uspile da oforme taj
birački spisak i koje su uspile
obavit neposridne izbore ko najdemokratskiji vid izborne volje
građana, pripadnika jedne nacionalne manjine.
Pored tog, Bunjevačka matica je
učestvovala u izbornom procesu –
14
bila je dio liste koja je
učestvovala na izborima pod nazivom „Sad i
uvik samo Bunjevci”.
– Tu su srodne institucije na čelu sa
Bunjevačkom maticom formirale jednu
koalicionu listu. Tu
su bili i Bunjevačka
stranka Vojvodine,
KUD „Bunjevka” i
UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora. Koliko imamo ugleda i
uticaja pokazali su i
ovi izbori, jel je naša
lista dobila najveći
broj glasova i najveći broj mandata u Nacionalnom savitu,
ukupno 8, i na ovaj način je
pokazano da sve ono što smo
radili u proteklom periodu i što
radimo sad, da ima i podršku i da
je zapaženo med Bunjevcima.
To je bio centralni događaj i ne
samo za Bunjevačku maticu neg
i za kompletan bunjevački nacionlani korpus.
– Još jedan od događaja koji su
obilužili prošlu godinu, i ne samo unutar bunjevačkog nacionalnog korpusa, bio je dodila
priznanja - počasni građanin Subotice jednom od najistaknutiji
Bunjevaca Marku Peiću, prvom i
počanom pridsidniku Bunjevačke matice. Ovo najviše priznanje
Marko Peić je dobio na pridlog
Bunjevačke matice, nuz podršku
skoro svi institucija s bunjevačkim pridznakom. To najviše
priznanje je dodiljeno ne samo
za izuzetno plodan dugogodišnji
rad Marka Peića, već je to i priz-
Zajednički u novu 2011. godinu
nanje za Bunjevačku maticu čiji
je on bio pridsidnik i počasni
pridsidnik, a možem kazat i priznanje za bunjevčaki nacionalni
korpus, jel je on sa svojim ričnikom i imenoslovom zadužio
nas Bunjevce. Na žalost, u istoj
toj godini, posli te velike radosti
doživili smo i veliku tugu jel smo
se 6. oktobra oprostili od našeg
Marka Peića.
Od ostali aktivnosti Ivan Sedlak
je navo slideće manifestacije.
– Pomeniću „Večeri utorkom”, ko tradicionalnu, već pripoznatljivu manifestaciju Bunjevačke matice, koja je održana 13
puti prošle godine, i ne samo u
Subotici, neg i u Novom Sadu,
Somboru i u Mađarskoj. Bile su
posvećene našim stvaraocima iz
oblasti književnosti: imali smo
promociju knjige Tamare Babić
„Muzička baština Bunjevaca”,
zatim knjige pisama Stipana Šarčevića „Napušteni salaši”, a pridstavili smo i naše književnike na
tradicionalan način sa muzičkoscenskim prikazima, med kojima i stvaralaštvo mlade književnice od koje očekujemo mnogo, i
njezinu prvu knjigu, a to je Alisa
Prćić. U Bunjevačkoj matici se
priprema jedan mladi talas stvaralaca o kojima vodimo računa
kroz jedan projekat pod nazivom „Bunjevačka lipa rič”, koji
je posvećen dici koja uče bunjevački govor, il koji stvaraje na
bunjevačkom a uzrasta su osnovne i sridnje škule. Tako smo
prošle godine imali i promociju
najbolji dičiji radova. Imali smo i
pridstavljanje Gabrijele Diklić u
Subotici i u Somboru, koja je
obilužila godišnjicu rada, zatim
pridstavljanje Mije Mandića, zajedno s Tamarom Babić, ko i
knjige „Bili šling” Kate Kuntić.
Bunjevačka matica je organizovala veliku manifestaciju – obilužavanje 120. godišnjice od rođenja
Ambrozija Boze Šarčevića, našeg
velikog priporoditelja i prosvititelja.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
DIVAN S...
– Tom prilikom referate o njegovom životu i radu podneli su
Mijo Mandić, mr Suzana Kujundžić Ostojić i zvonko Stantić.
Ovog velikog priporoditelja smo
pridstavili u zavodu za kulturu
Vojvodine, i to u okviru zajedničke manifestacije u kojoj sve
nacionalne manjine pridstavljaje
značajne događaje u jednoj godini kroz značajne ličnosti il kroz
njeva dila. Ova manifestacija
posvećena Ambroziju Bozi Šarčeviću bila je veoma zapažena.
Sotim u vezi Sedlak je istako
likovnu izložbu Pavla Blesića i
njegov poklon Bunjevačkoj matici.
– Možmo kazat da je kruna svi
naši aktivnosti bila izložba slika
Pavla Blesića iz Sombora u decembru. Tom prilkom je ovaj slikar Bunjevačkoj matici povodom 190 godina od rođenja Ambozija Šarčevića poklonio portret Šarčevića. Tako sad Matica u
svojoj galeriji ima dva poklona,
od Save Stojkova portret Ivana
Antunovića, i od Pavla Blesića
potret Ambrozija Šarčevića.
Ivan Sedlak je u divanu izno i
podatak da je Matica gostovala u
Mađarskoj, u Baji, di su isprid naši
Bunjevaca prikazali sve tri nove
knjige uz muzički program koji su
izveli tamburaški orkestar „ Sledbenici Pere Tumbas Haje”.
– Bunjevačka matica nije svo-
ju aktivnost svela samo na Suboticu di je najveći broj Bunjevaca,
ona je uvik i svugdi di ima bilo
koliko Bunjevaca, ona okuplja i
podstiče sve stvaraoce, brez obzira dal su iz Subotice il digogod
u drugim mistima. Jel, matice
vode računa o nacionalnom interesu svog naroda brez obzira di
se on nalazi.
– Naši članovi su imali značajne rezultate i na svojim pojedinačnim nastupima. Izdvojio bi
da je naša potpridsidnica Matice, koja je i vokalna solistica, na
festivalu duhovne muzike „Hosanafest” prošle godine osvojila
prvu nagradu stručnog žirija sa
pismom „Mirisni božiji cvijet”,
koja je vrlo značajan uspih za cio
naš korpus. Isto tako, na 10. jubilarnom Festivalu bunjevački pisama prvu nagradu publike s
tekstom „zaspala je bunjevačka
vila”, osvojila je naša članica
Književnog odbora Gabrijela
Diklić, što pridstavlja veliku afirmacijhu naši članova.
– Što se tiče izdavačke dilatnosti, ispunili smo plan i program. Pored knjige Tamare Babić i Stipana Šrčevića upravo je,
u januaru, izašla iz štampe i knjiga Jelisavete Buljovčić Vučetić
„Draga sićanja”, tako da možmo
kazat da smo ispunili sridnjoročni plan izdavačke dilatnosti
jednu godinu ranije. Mislim da
je to velik uspih, čime dajemo veliki doprinos opridiljenjima da
se naš jezik standardizuje, da pokažemo da je naš jezik živ i da
mož u svim uslovima, ko i drugi
jezici, izrazit osićanja, pisat o aktuelnim temama koje se dešavaje
u životu svakog čovika, i u današnje vrime, a ne samo u prošlosti.
Na kraju divana povela se rič o
biltenu Bunjevačke matice „Rič”.
– Plan izlaženja našeg biltena
za nauku, kulturu i stvaralaštvo
smo ispunili, izašlo je šest brojova, kako je i predviđeno. Triba
kazat da se povećava i broj saradnika, sve je više stručni i kvalitetni članaka iz oblasti istorije, književnosti, nauke i drugi oblasti.
Sad smo ustalili redakciju, glavni
i odgovorni urednik je Tamara
Babić. Većina brojova je kvalitetno odštampana i bilten je prirasto srcu čitalaca, pa čim malo zakasnimo čitaoci se oma raspitivaje kad će izać. To možmo zafalit Ministarstvu za životnu
sridinu i prostorno planiranje
koje nas je finansijski podržalo u
izlaženju lista.
I zavičajna biblioteka je povećala
broj knjiga, novina i časopisa.
– Iz zaostavštine Marka Peića,
digod oko iljadu knjiga, časopisa, novina, rukopisa ostavljeno
je Bunjevačkoj matici, što je bila
želja Marka Peića i njegove porodice. Mi smo posebno zafalni
njemu i njegovoj porodici, i čuvaćemo uspominu na ovog našeg
velikana i značajnog člana i pridsidnika.
O finansiranju dilatnosti Bunjevačke matice Ivan Sedlak je kazo
slideće.
– Što se tiče sridstava i nike
vrste finansijske stabilnosti, nju
postižemo i uz pomoć Skupštine
Grada od koje dobijamo najveći
dio sridstava za dilatnost i za jedno radno misto, ko i raniji godina, što inače imaje i druge nacionalne zajednice. Ostala sridstva
koja su potribna za sve veće aktivnosti postižemo putom projekata, ko što su naši projekti „Večeri utorkom”, izdavanje pojedini knjiga, biltena „Rič”, „Lipa
bunjevačka rič”. Praktično, to su
standardni projekti za koje svake
godine konkurišemo, s kojima
smo pripoznati i u Pokrajini i u
Republiki. Pošto sam sve ovo izno, mož se vidit da je ova godina,
iako se odvijala u složenim uslovima, ipak bila uspišna.
– Na kraju bi svim čitaocima
„Bunjevački novina” čestio Novu
2011. godinu, i poželio puno zdravlja i uspiha na privatnom i na poslovnom planu – kazo je na kraju
Ivan Sedlak za naše novine.
E. B.
KULTURNI CENTAR BAJMOK NIGUJE STARI BUNJEVAčKI OBIčAJ zA BADNJE VEčE
Vašange med bajmočkim porodicama
Članovi Bunjevačkog kulturnog centra Bajmok, za Badnje veče su po sedmi put organizovali
vašange i positili nikoliko bajmočki porodica, nigujuć tako stari bunjevački običaj. Prigodno maskirani i nuz muzičku pratnju obašli
su porodice: Steve Bešlića, Pere
Petrekanovića, Andrije Mihaljevića, Alojzija Bešlića, Mišike
Sabo i Pere Benčika.
U svim porodicama su vašange
rado primljene i počašćene. PoGodina VII, Januar 2011, broj 67
sebna radost je bila u porodicama
Bešlić, Petrekanović i Mihaljević,
koje imaje i male dice. Svi koji su
ko dica doživili ovaj običaj u kasnijem životu se zdrvao rado sićaje
vašangi, smija al i strava s kojim
su dočekivani i ispraćani. Tako je
bilo i ovog puta.
Bunjevački kulturni centar Bajmok niguje sve značajne običaje i
praznike med bunjevačkim svitom.
B. P.
Porodica Petrekanović i vašange
15
BUNJEVAčKA zDILA/SVECI
BUNJEVAčKA zDILA
Ronđava
čorba
Posli tušta masnog i teškog ila
koje se ilo za svece i praznike
možte opravit i ovaj naš recept da
se malo razgalite s vrućom čorbom.
Ronđava čorba za četvero čeljadi pripravlja se:
– jednu kašiku masti metnit u
labošku na šporelj;
– kad se rastopi metnit po kašike sitne crvene paprike, nalit dvi
litre vode i malo soli;
– kad provre očistit jedan peršin, jednu šargaripu, jedan krumpir, malu glavicu crnog luka, sve
sitno isickat i metnit u čorbu;
– kad se skuva dodat pet razmućeni jaja i stalno mišat da se jaja
raziđu po čorbi;
– kad i to bude gotovo, u čorbu
nalit paradičke iz boce po želji.
A.V.K.
Sveci koji se spominjemo
Svićnicu Marin slavimo 2.
februara. To je dan kad je
Blažena divica Marija posli
porođaja, kad su se završile
babine, nosila dite Isusa u
crkvu da ga prikaže Gospodinu Bogu.
Tako su sve žene posli šest
nedilja išle u crkvu sa svojim
ditetom da se zafale Bogu za
darovano čedo i za srićan porođaj, u jednoj ruki drži dite a
u drugoj upaljenu sviću. Svećenik je blagolsovi i izmoli
jednu molitvu.
Kad su Blažena divica Marija i Sveti Josip uneli Isusa u
crkvu, oni su bili obučeni ko
sva druga sirota čeljad, al je
starac Šimun pripozno kad je
vido spasitelja svita, uzo ga u
ruke, blagoslovio i kazo: „Sad
možem mirno umrit, jel su
moje oči vidile svitlost svita.”
A Blaženoj divici Mariji je
kazo: „A tebi će mač probosti
dušu”, mislieć na Isusovu
smrt na križu.
U to isto vrime bila je u
crkvi i jedna proročica Ana
udovica od 84 godine, falila je
16
Boga i svima je pri-povidala o
spasitelju svita.
Svetog Blaža, biksupa i
mučenika, slavimo 3. februara koji je bio progonjen čerez
vire i zatvoren u tamnici.
Virnici su mu i tamo dovodili svoje bolesnike, a Sveti
Blaž ji je uz Božiju pomoć ličio. Jedno dite je oslobodio od
riblje košćurice, pa je on zaštitnik od bolesti grla.
Svete Apolonije divice i
mučenice, sićamo se 9. februara, kojoj su sve zube poizbijali da se odrekne vire i
primi krive bogove. Ona je
zaštitnica od zubni bolova.
Lurdske Gospe spominjemo
se 11. februara, ona se ukazla
u Lurdu i Fatimi. Na glavi je
imala krunu od 12 zvizda,
obučena u čisto bilo, u ruki je
imala očenaše i kazala je da se
moli krunica. Matije apostola sićamo se 24. februara.
Februar je najkraći misec u
godini, pa ima najmanje i svetaca.
A. V. K.
Godina VII, Januar 2011, broj 67
OBIčAJI
SIĆANJE NA KADGODAŠNJE OBIčAJE
Prelo okupljalo rodbinu i komšiluk
Februar je misec prela, slavlja i veselja, što se kaže: prelo kupi, svaki mu se divi, nek se znade da Bunjevac živi
R
ič prelo dolazi od glagola
prest, a znamo da su naše
žene zdravo tušta prele vunu, konoplju i lan, od čega su posli
tkale i šile odiću za svoju čeljad.
Prelo se preslicom, družicom i vretenom, pa su tako žene sidile do
kasno u noć prid lampašima da što
više urade. Tako su smislile komšinska prela, a znamo da je u društvu uvik lipše i veselije. Uvik je bilo
dogovoreno di će se skupit, pa svako ponese svoj rad, a domćica ispeče kaki sitni kolača, listića el sa
žmarama pogačica da počasti prelje.
malo skratili zimske dugačke noći
jel je u kadgodašnje vrime nije bilo
radio aparata ni televizora, al su se
čeljad zdravo većma družili neg
danas. Kad su se kupovali prvi radio aparati onda su komšije išle
jedni kod drugi slušat „Visti”,” Veselo veče”, „Večernju reviju želja”,
utakmice i još kojikake zanimljive
emisije. Kad su se počeli kupovat
televizori onda su se manje družili.
Kazalo se, kad su kupili, kupićemo
i mi, pa su tako svaki kod svoje kuće gledali TV, a ova komšijska prela su nestala.
Rodbinska prela
Komšijska prela
Sa ženom je išo i čovik, a ako su
imali manju dicu vodlili su ji s njima. Muškarcu su obično odigrali
koju partiju karata duraka il filka, a
dica su se veselo sigrali. Ako je bilo
cura i momaka, oni su se obaško
skupljali na prelo di su nuz pismu,
igru i šalu cure i prele, kako se i u
pismi spominje: „Išla cura na prelo, izgubila vreteno”. Tako su svi
Pravila su se i rodbinska prela
od Tri kralja do Čiste sride. Na to
prelo su išli samo pozvani gosti,
udomljena dica kod svoji roditelja,
braća i sestre jedni kod drugi, i koja
se cura uda el momak oženi, rodbina njim je pravila prve godine
prelo. Za prelo su se kupovali pokloni svim gostima, a zavisilo je kakog su imovinskog stanja bili domaćini i koliko je bila rodna godi-
na i koliko je doteklo, al svi su bili
zadovoljni. Važno je bilo da se rodbina nađe zajedno. Prija užne su se
pekli fanki el prisnac, pa onda svečana užna, čorba i meso kuvano i
pečeno, a na kraju sitni slatki kolači.
Marinsko prelo –
Veliko bunjevačko prelo
Na Marin se pravilo Veliko bunjevačko prelo, obično se prija podne išlo u crkvu na misu di su se
svetile marinske sviće. Posli mise
su mladi išli na korzu svečano obučeni, momci u svečnim odilima i
zimskim kaputima, na nogama
čizme, a na glavi šešir. Cure su oblačile na struk ruva, kratke kapute,
a na glavu su povezivale vidne svilene marame na dva kraja povezane. Uveče su bile zabave za mlade u Zantskom domu el u „Nepkeru” di je bilo zdravo tušta mladi
iz okolni mista. Tako su se mladi
upoznavali i družili.
Na zabavi je svirala banda od
četri-pet sviraca, a igranka je traja-
la do 12 il do jednog sata kad je bio
odsviran marš, pa se išlo kući. Na
tim zabavama se nije ništa ilo ni pilo.
Marin dan
I stariji su slavili Marin, pa su išli
jedni drugima čestitat imendan.
Zimski je misec, a zimi se kadgod
nikad ništa nije radilo na njivi. A
kazalo se: „ Sveti Matija led razbija,
kad ga nema on ga sprema”. Krajom februara se vrime minjalo,
Matija kad ne zatekne zimu natira,
ako zateče rastira. Bilo je godina
kad se na Matiju moglo počet pomalo radit na njivi, sijat zob i prolićni ječam. Februar je bio misec dičijeg odmora, jel je zimski raspust je
počimo 1. a završavo 15. februara.
Naši stari su pratili vrime kroz
godinu. Na Marin su kazali da neće
bit dobra godina ako sija sunce, bolje
je vidit gladnog kurjaka lajuć, neg na
Marin sunce sijajuć. Kazali su da će
bit rodna godina ako je više mladi
subota u godini, i ako se tri subate ne
pokaže sunce cio dan, taki su bili naši
kadgodašnji običaji.
A. V. K.
Lucin kalendar za 2011. godinu
Kadgod su naši stari pratili
vrime od Luce do Božića, pa po
tom gledali kako će vrime bit u
Novoj godini. Evo tog Lucinog
kalendara za ovu godinu.
13. decembar - JANUAR ove
godine: Ujtru zdravo ladno,
posli zubato sunce, suvo cio
dan.
14. decembar – FEBRUAR:
Lad-no, slab snig pado cio dan.
Godina VII, Januar 2011, broj 67
15. decembar – MART: Sunčano i toplo cio dan.
16. decembar – APRIL: Ujtru
mraz, ladno i oblačno cio dan.
17. decembar – MAJ: Cio dan
ladno i sa snigom.
18. decembar – JUN: zdravo
zima, pado sitan snig cio dan.
19. decembar – JULI: Ujtru
vedro i sunčano, al ladno cio
dan.
20. decembar – AVGUST:
Naglo otoplilo, snig odlazi.
21. decembar – SEPTEMBAR:
Sunčano, vedro i vruće vrime.
22. decembar – OKTOBAR:
Nao-blačno i vlažno cio dan.
23. decembar – NOVEMBAR:
Prominljivo, oblačno i dosta vruće.
24. decembar – DECEMBAR:
Šarovito, nestabilno, prid veče
padala jaka kiša.
17
DIVAN S...
SIĆANJE STANE MALAGURSKI NA RODNI SALAŠ, ŠKULOVANJE I MLADOST U STROGOJ BUNJEVAčKOJ PORODICI
Dida je plako zbog petica
Kad je dida očo na roditeljski, jel baćo je zbog službe bio zauzet, i kad je razrednica kazala da se ne trudi više dolazit sa salaša
jel njegova unuka nema ni četvorku, stao je plakat, kako ni četvorku kad stalno uči a on je ispitivo. Onda razrednica kaže da nije
dobro razumio, ima sve petice, a dida je tek onda počo plakat, od sriće, jedva su ga utišali
S
tana Malagurski, rođena Žigmond, ima 87 i po godina i
jedna je od ritki obrazovani
žena tog vrimena koja je potekla sa
bajmočki salaša i strogo vaspitana
ko Bunjevka. I danas se živo sića
tog života i živi od uspomina na
svog čovika Mirka i sina MirkaMikicu Malagurskog koji je ko
mladić umro.
Pored salaša Žigmundovi su u
Bajmoku imali i kuću u Zagrebačkom sokaku. Tu je živila sa roditeljima, majkom, didom i dva
brata dok nije krenila u škulu.
Tom salašu smo se često vraćali u
našem divanu. Toliko ga je volila
da je na početku ovog našeg divana kazala „ako ću divanit o slašu
triba plakat”.
Suze za salašom
– Kad su me odneli sa salaša,
majka i dida su plakali za mnom,
a ja za salašom. Jel salaš je bio raj,
po selu čujem kako kerovi laju,
salaš je bilo ukrečen svake godine, imo je velike sobe, čista soba,
pa dnevna, di je bio velik zapećak, pa kad sidnem za peć, pa donesu pun vajling pucani kokica,
ja gledam napolje kako snig pada. A lampaš gori u velikoj dubini debelog zida. Onda treća soba
je bila nika svečna. Te sobe su bile povezane ne ambetušom neg
gangom, jel dida Ivan je bio građevinski preduzimač pa je salaš
modernizovo, bio je na četri basamage, a gang je bio zatvoren s
velikim pendžerom. Pridnja soba je bila čista soba, dva kreveta
sa strane, dunje šligovane do pla-
18
Grad me nije privlačio
Stana Malagurski
fona, u sridini astal, a virange
žute pa na velike ruže.
Ditinjstvo nuz svitske klasike
Stana je uvik bila skroz odličan
đak, nedajbože kaku drugu ocenu,
pa je završila građansku škulu u
Subotici, a posli trgovačku akademiju u Somboru. Al njezini roditelji su se tušta žrtvovali za dicu, pa
su se zbog njeve škule i selili.
– I neće baćo da ja putujem ni
iz Bajmoka, ni iz Topole di je nama dida napravio kuću a otac namišten ko šef tehničkog odelenja
i nadzornik za putove u Vojvodini, pa su me dali kod uje u Suboticu. Moja mama Antona Filipović, imala je brata koji je imo
velik frizerski salon u Štrosmajerovoj ulici, njegova mama ga
dala da u Pešti izuči zanat. Jedan
sin mu je posto advokat a drugi
doktor.
– Baćo je šest godina učio u
Beogradu, već je bio s mamom i
mojim malim bratom Markom,
koji je posli bio u diplomatiji i
živio u Beogradu. Baću je njegova služba forsirala da završi višu
tehničku škulu, pa mu je našla u
Balkanskoj ulici u jednoj avliju
stan. Onda je dida uprego konje
i odno butor i livadske trave da
zatravi to dvorište. Moj baćo je
dobro učio, stalno se s knjigom
bavio, on je vidio da je bit salašar
teško. Dida je bio građevinski
priduzimač, al se liti bavio zemljom, imo je 30 jutara. Baćo je
bio pritplaćen kod „Gece Kona”
na knjige, pa su mu svakog miseca slali nove, plav povez i zlatna
slova. Tako sam ja uz baću sve
svetke pisce čitala.
I majka Roza, rođena Vujović, i
dida Ivan su živili za svoju unučad.
Ustane majka ujtru u četri sata
da napravi zamotanice da Sela,
kako su Stanu zvali, ponese u škulu, a dida kad je pado snig na soncama koje je sam napravio, nosio
je na stanicu na voz, onako umotanu u opakliju.
– Niki kažu, pa nismo te nikad
vidili u vozu, pa niste jel je dida
izvadio svoj velik mastan novčanik (nije ni pio ni pušio, već šparo) i platio za mene prvi razred.
Kad uđemo u voz, a jedna drugarica Jovana izvadi makom pogače s puno morskog grožđa, a ja
izvadim zamotanice. Kad dođemo do Tavankuta, a tu jedan
Marko, elegantan, mašnu svezo,
bio je gimnazijalac, bogataš, imali su 200 lanaca zemlje, posli je
posto advokat. Pa kaže: „Vi, cure
moje, vi tako makar šta idete, a ja
dono evo”, pa izvadi kulena. Kad
stignemo u genciju subotičku,
prolazimo kroz park i gledamo
one velike kuće, bože, kolike su,
kažem, ja da moram stanovat
ode ja bi oma poludila, a oni se
samnom slože pa vele, nedajbože, nema ničeg lipšeg od salaša. A evo, više od 50 godina živim baš tu.
I suze čerez petica
Sa posebnim osićanjima Stana
divani o jednom roditeljskom sastanku u građanskoj škuli. Baćo
stalno na terenu, pa očo dida.
– Pita razrednica, ko je došo
Godina VII, Januar 2011, broj 67
DIVAN S...
za Stanu? A dida, svečano obučen, odilo koje je samo Božićom
i Uskrsom oblačio, a košulja bila,
uštirkana, ne mož mu kragnu
majka zakopčat, zdravo je uštirkana da bude bila kod snig, ne da
tamo osramoti našu Selu. I metnio šešir, isto svečan, koji je samo na Božić, na veliku misu mećo. Kad je razrednica to pitala, a
dida đipio i „aptap” ko kad je bio
vojnik, ja sam njezin dida, kaže.
A razrednica Hadžikostić kaže:
„Deda, da niste vi sa salaša došli”? Pa jesam, odgovori. „Sedite
deda, odmarajte se”, ona kaže, al
moj dida mora stojat kad s tako
visokom gospojom divani. Vaša
Sela, kaže mu učiteljica, nema
nijednu četvorku, nemojte se
trudit dolazit više”, a on u plač.
zašto, ona pita. „Pa kako mož da
nema još ni četvorku kad do ponoći gori lampaš i uči, a sam sam
je ispitivo.” Na to mu onakaže:
„Pa niste razumeli, nema četvorke, čista petica, oslobođena je
polaganja male mature.” A dida
na to izvadi veliku maramicu, bila ko šećer, a kad je onda počo
plakat, jedva su ga utišali. Posli
tog, iđe kroz sokak u Bajmoku,
moja unuka Sela čista petica, to
će bit veliko čeljade! A komšije
kad ga već vide da se bliži sakrivali se, išlo njim na živce jedno te
isto slušat.
Škularenje na prvom mistu
Stanu su posli upisali u trgovačku akademiju u Somboru, al je baćo tražio primištaj tamo da Sela ne
putuje.
– Naš baćo je zbog škulovanja
nas troje dice išo od nemila do
nedraga. U Somboru je posto
nadzornik internacionalni puteva, popravljali su kanal jel je postojala opasnost da poplavi pola
Sombora. Dida mu je našo kuću
u Bunjevačkom sokaku, potpuno novu za koju je plaćo kiriju.
Njegov poznanik je to napravio
za ćer da bi se lakše udala. Stariji
brat je tu nastavio gimnaziju, a
mlađi je išo u osnovnu škulu.
Tamo su imali rođaka čiču Marka Bešlića, mladog popu, katahetu,
u škuli je pridavo vironauku. I ode je
Stana bila čist odlikaš, uvik je nosila
crnu kecelju sa bilom kragnom i velikom bilom dugmadi.
– Maturaunti su išli u Dubrovnik na ekskurziju, a ja sam
bila tek dugi razred, al pošto sam
bila dobar đak, naš čičo Marko
sredi da i ja iđem u Dubrovnik.
zdravo sam tila vidit more, ko da
je od zlata. Kad smo sili u voz
raspakivamo ko je šta pono od
ila, a kad ja, dida od radosti što će
Sela u Dubrovnik i što će bit gospoja, spakovo meni čitavu šunku. Tu šunku svi sičemo i idemo,
kad je ostala kost. I odjedared
kolege viču, more, more! Kad ja
pogledam, a ono taj komad mora
ko naš rit koji je dida kupio blizo
salaša. Onda su nas odneli na ostrvo Lokrum kod časni sestara, a
tamo divota: bila kafa i s puterom kifle. Mi na salašu mlika
svaki dan, al nikad bilu kafu! Kaka gospoština i lipota! Kad smo
ujtru ustali, ne vide se nikom oči,
oteknute, ono stenice nas izujedale. Onda nas razrednica primisti u niku škulu.
Somborski dani i prva ljubav
Tu u Somboru Stani je u dragoj
uspomini osto čitav niz događaja.
Prvi je odlazak u fabriku šećera di
su svi učenici dobili po jednu štanglu šećera.
– Onda je jedan mladić maturant, meni onda nepoznat, pokupio u svom razredu te štangle,
došo do mene i dao mi u krilo, pa
kaže, izvoli, i očo. Ja sam se poplašila i osramotila, a u duši sam
se oduševila: otkud meni to da
da?! Nike drugarice iz razreda su
to ružno komentarisale, a moja
me stala pravdat, Stana je krasna
drugarica, ona nije ništa sudelovala u tom što joj je on dao najviše šećera. Potištena sam bila, di
sam ja tu pogrišila?
Kad su doputovali iz šećerane u
Sombor, Stana krupno koraca prema kući i čuje bat koraka iza sebe.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
Kad je stigla do kuće, okrene se, a
ono taj isti mladić, Karčika, kako je
kasnije saznala.
– Držim onaj šećer, sad ću,
mislim se, obradovat mlađeg
brata Tomislava. Karčika stigo
mene i ništa ne divani, samo se
sagnio i svojim usnama dotako
moje, i ode. A ja se nika poplašila
i osramotila, al sam se osićala i
božanstveno, ko nikad prija i
posli u svom životu. A ne smim
uć unutra, roditelji će vidit da
me je mladić poljubio. Mene je
uvik stariji brat pratio do škule
da nemam problema i tuko se
zbog mene, čuvo me. Stojala sam
na kapiji zbunjena i poplašena
cigurno jedno pola sata.
Svu tu Staninu zbunjenost roditelji su vidili ko umor posli ekskurzije. Nije mogla zaspat te noći,
jel je uslidilo još veće uzbuđenje.
– Kad došla ponoć, a ono zasvirala muzika ko da se samo nebo otvorilo. Baćo oma skočio pa
na pendžer, a ja kroz virangu vidim da je to taj dečko Karčika s
muzikom. Baćo niki radostan,
šta je to mladići? Oni kažu, mi
smo doneli serenadu Stani Žigmond, mi smo njezini školski
drugovi. A mama, uzela iz vaze
niki jorgovan pa meni da njim
dam, a ja ne smim, tresem se iza
virange. Bojala sam se da će se
rasklinkat onaj poljubac. A baćo
će njima, fala vam lipo što ste
mojoj Seli doneli serenadu, kažite ko je ovo organizovo. A on
kaže, ja sam, zovem se Karčika.
I on tu kaže da je maturant, da
će dogodine na studije u Zagreb
otkalge je njegov otac, da mu je
mater Bunjevka iz Sombora i da
imaje apoteku na korzi. Posli jednog dana Karčika je ponovo na fijakeru s drugovima i muzikom došo da polije Stanu jel bio je Vodeni
ponediljak.
– I taj dan sam bila u škulskoj
kecelji, nisam mislila da će doć
mene kogod polit. Kad se čula
muzika i komšince javile da stižu
polivači, mi napolje a ono fijaker
nakićen jorgovanom, konji, fijakerista i polivači, svi iskićeni.
Onda su me polili al ne sa vodom
neg sa kolonjskom vodom, pa i
Karčika. To ko niko madžarsko
ime, al meni onda tako lipo. Utrčo moj mali brat pa stao med nji,
moju Selu ste svi ispolivali, a mene niko. A Karčika spopo sve te
boce sa velikim rozinskim pumpicama, pa kad su onda počeli
Tomislava polivat. Onda mu dali
bočice, a on svu dicu po sokaku
polivo. Ja sam se smrtno zaljubila u Karčiku, al posli tog ga više
nikad nisam vidila. Da smo ostali
u Somboru ko zna šta bi bio kraj.
Sudbina na Velikom prelu
Počimo je Drugi svitski rat i
samo kroz nikoliko dana porodica
Žigmund se priselila u Sremsku
Mitrovicu zbog baće, koji je ko velik sokol i Jugosloven bio na spisku
za hapšenje. Tako su slideće četri
godine proveli tamo, di je baćo
nastavio radit u svom poslu.
Stana je već radila na Radničkom univerzitetu kad je upoznala
svog budućeg čovika Mirka Malagurskog. A upoznala ga je na Velikom bunjevačkom prelu. Sića se
nove crne haljine i bile pelerine sa
zlatom vezene koja je stigla iz Zagreba. Tu je bila sa čitavom svojom
porodicom kad je prišo Mirko i zamolio je za ples.
– On je bio u lipom crnom
odilu, krupan, višlji od mene,
crn, lipotan, al ja sam bila nikako
poplašena, nisam se još snalazila
u divojčenju. Oduševila me njegova pažnja. Posli me zamolio da
odemo za koji dan u pozorište,
davala se „ča Bonina razgala” i
ja pristala.
Kad je došo taj dan, Stana se
dugo spremala, isprobavala aljine,
pa je skoro zakasnila na tramvaj, jel
su onda stanovali u Velikom Radanovcu. Mirko je niki gospodski, pa
da se ne osramoti.
– I trčim do tramvaja, oni su
me već poznali, pa su malo čekali, i ja uletila, zakasiniću u pozorište. S tramvaja trčim livom
stranom po korzi, u lagovanim
cipelama. Kad ja stigla do po-
19
DIVAN S...
zorišni stubova di je kazo da će
me čekat, ne vidim Mirka. A on
vidio da trčim pa se sakrio iza
stuba. Kad se pojavio, a ono crni
dugačak krombi kaput, pa bila
košulja, i od svekrove sam posli
saznala, zdravo je bio nervozan
dok se oblačio i tražio je tatinu
zlatnu dugmad za košulju. Bila
sam oduševljena da se za mene
tako lipo obuko. I kaže mi, trčali
ste, znam ja da Vi idete iz Radanovca i čeko bi koliko triba.
Za vrime te pozorišne pridstave
on je nju držo za ruku, a posli izvesnog vrimena uslido je brak, pa
sin Mirko. Stana kaže da je muž
volio i poštovo i kad je umro s 56
godina zdravo je žalila za njim. Priko šest godina je svakog dana išla
na njegov grob i nosila cviće.
Poslidice rata
Mirko je završio tri godine medecine, al na kraju rata je išo da asi-
DIčIJI HOR „TANDRčAK” (KUD „BUNJEVKA”)
ODRŽO SVOJ PRVI GODIŠNJI KONCERT
stira na front pri amputacijama.
Smrti mladi partizana su učinile
svoje i Mirko kad se vratio kući
posli 10 miseci nije više želio nastavit medecinu. A kod kuće ga je
dočekala i rđava vist, da je na kraju
rata njegova otac Šime odveden i
striljan od okupatora. Posli njim je
imovina konfiskovana. Starija sestra Jelica je u Beogradu diplomirala medecinu i posli se udala za
Leonida, lekara, poriklom Rusa, s
kojim je očla za Ameriku. Kako je
kasnije Stani pisala brojna pisma,
Amerika taj brod s Evropljanima
nije primila, prvo je tražila iz njevi
zemalja potvrde da nisu bili fašisti
i krivi za ratne zločine, pa je brod
otplovio za Brazil. Tu je Jelica sa
mužom četri godine čekala i radila. Kad su potvrde stigle da bolje
nisu mogle, dobili su kuću za stanovanje i prostor za lekarske ordinacije. Jelica je nedavno umrla a
Leonid još živi u SAD.
E. B.
OSNOVNA ŠKULA „ĐURO SALAJ” PROSLAVILA
ŠKULSKU SLAVU SVETOG SAVU
Pivalo je i grlo i duša S poštovanjom o prosvititelju
K
U
oči katoličkog Božića dičiji
hor „Tandrčak”, koji radi u
okviru KUD-a „Bunjevka”,
imo je svoj prvi godišnji koncert, i
to zdravo uspišan. Puna čitaonica
Gradske biblioteke bila je mala da
sidnu svi positioci. Jel Irena Kovačev, vođa hora „Tandrčak” i nastavnik muzičkog vaspitanja u Osnovnoj škuli „Ivan G. Kovačić”, je
spojila horove koje dosad ode u
Subotici nikad niko nije. Daklem,
sa horom „Tandrčak” ko gosti pivali su hor Osnovne i sridnje škule
„Žarko Zrenjanin” koju pohađaje
hendikepirana dica, zatim hor Gerontološkog centra, a u nikoliko
pisama učestvovali su i učenici
Škule za slušno oštećena lica, koji
su tekstove pisama rukama „privodili” na znakove nuz pomoć koji
oni komuniciraje.
Taki spoj horova, stari i mladi,
učenika specijalni škula i oni drugi,
zvučio je veličanstveno. Samo saznanje da ji je Irina Kovačev uspila
objedinit i uvižbat probudilo je u
20
publiki, al i u dici, snažna osićanja,
pa je pala i pokoja suza. Dičija lica,
pogotovo dice iz dvi specijalne
škule su kazala da je ovo za nji poseban dan jel bar na sat vrimena
učestvuju u životu ovog grada i
njegovi ljudi.
Publika je sat vrimena uživala i u
izboru pisama koje je ovaj zajednički hor izvodio, med kojima su
bile evergrin pisme ko „O sole
mio”, „Devojko mala”, zatim božićne pisme ko ona najpoznatija u
svitu „Tiha noć”, pa „Oda radosti”
i dičije pisme, a onda i nikoliko narodni. A pivalo se, ko ritko di, na
nikoliko jezika, srpskom, bunjevačkom, madžarskom, engleskom
i nimačkom. Impresivno! Tim više
što je hor osnovan prolitos i još nije
proslavio ni prvi rođendan.
U programu koncerta gosti su
bili i Mihajlo Jančikin, glumac u
penziji, koji je izdeklemovo i odglumio dvi pismice, ko i dvi učenice
na violončelu.
B. E.
olektiv i učenici niži razreda Osnovne
škule „Đuro Salaj”
na Bajskom putu, 27. januara su, ko i sve druge škule
u Srbiji, slavile škulsku slavu Svetog Savu, prvog srpskog prosvititelja. Učenici
su sa svojim učiteljima
pripravili svečan program
sačinjen od pismica, recitacija, muzike i jednog igrokaza koji je divanio o
pravdi i nepravdi. Njega su
izveli učenici koji pohađaje
izborni predmet Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture, koji je sa
njima pripremila njeva učiteljica
Jelena Vukčević. Triba kazat da u
ovoj škuli ima najviše polaznika
ove izborne nastave od svi škula na
subotičkom području.
No, početak proslave je pripo
osvićenju slavskog kolača, koji je
uz pravoslavni verski ceremonijal
izvo pravoslavni pop. Kasnije je
gost Slobodan čamprag, isprid
Gradskog vića Subotice divanio o
Svetom Savi i njegovom značaju,
ne samo za srpsku neg i za balkansku kulturu, a slavu je čestitala i
kuma ovogodišnje slave u ovoj škuli Mirjana čabrić, direktor „Kolivke”, koja je ovom prilikom škuli
poklonila šest bili tabli. Triba kazat
da je pored ovi, gost bio i Nenad
Ivanišević, direktor Gerontološkog centra, i Nevenka Bašić Palković isprid Bunjevačkog nacionalnog savita.
Na kraju priredbe učenicima se
na programu, a gostima na positi,
zafalila direktorica škule Mimica
Antić, koja je tom prilikom i pročitala imena učenika koji su u lanjskoj godini postigli izuzetne uspihe
u vannastavnim aktivnostima, i
čestitala njim.
Posli tog škula se pokazla ko
pravi domaćin, i kolektiv i goste je
počastila slavskim ručkom, koji je
počo sa slavskim kolačom a završio se tortom.
E. B.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
SIĆANJE
SIĆANJE NA DITINJSTVO I DAVNE OBIčAJE Iz OKOLINE SOMBORA
Karbinje u Džinama
Z
ima i ladno vrime, vitar koji
duva sa sivera, vraća moje
sićanje na dane zime provedene na salašu u Džinama. Bila
sam mala, a snigovi veliki, a možda
su bili veliki zato što sam ja bila
mala?
U to dobo, na salašima nije bilo
puno posla, osim namirivanja, odbacivanja sniga i iđenja u komšiluk
na divan. Al bilo je karbinja, skoro
svake nedilje od komšiluka do komšiluka, a to jeste bio poso i to zdravo velik. Danima se o tom divanilo
i pripravljalo sve što je tribalo za taj
dan.
Pripravljanje za velik dan
Muška čeljad je bila zadužita da
obavi sve poslove što se tiče alata,
ogriva, da očiste snig i još koješta.
Ako kogod nije imo sve potribno,
onda se to donosilo iz komšiluka,
al sve polagano, imali ljudi vrimena, malo divanit, popit rakiju il špricer, pa opet na poso.
Žene su, opet, imale svoju brigu.
Pripravit i oprat velike sude, u varoši kupit soli, bibera i paprike,
očistit luka – bili i crni. Moralo se
ispeć sitni kolača, jel doće i gosti s
Bezdanskog puta, a kad gosti dolaze, onda se i koji dan ranije ložila
peć u čistoj sobi, da se zagriju zidovi, jel tamo se nije spavalo svaki
dan.
Sićam se da, tu noć, prid karbinje nisam mogla zaspat od dragosti, a ujtru su me uvik ružili što ustajem tako rano. Kadgod su gosti dolazili uveče prid karbinje, pa je to
meni izgledalo sve još važnije i
zdravo sam se tom radovala.
Da mi je bar malo vidit
Na dan karbinja se ustajalo
zdravo rano. Napolju je još uveliko
bio mrak. Majka i mama su pos-
tavljale astal, da čeljad štogod prizalogaji, a na astalu se morala nać
rakija, lanjska šunka i gužnjak, štogod kiselo, vruć čaj i bila kafa. Nisu
se dugo zadržavali za astalom, žurili su napolje, jel baćo je još u četri
sata potpalio katlanku, dono čiste
slame iza šupe na snig, a veliki astal
u šupi bio je spreman, nožovi oštri,
a ljudi spremni da počnu ono zbog
čega su došli. Mene nisu puštali
napolje, jel je bilo zdravo ladno, al
sam ja zato virila na pendžer da što
bolje vidim i čujem šta se tamo radi.
Uvik je počinjalo s drekom svinčeta i ljudi koji graje, te „uvati ove”,
te „drži tamo”, „pazi nemoj da se
otme”, a onda tišina... U tom i ja
namolim mamu da me pušta napolje, a ona me opravi u štogod
staro, da se ne umastim, a priko
svega zagrne majkinom „beliner”
maramom. Tako udesita, ja pravac
iza šupe, a tamo gori velika vatra
od slame, a kožica od svinčeta fino
miriši, pa baćo kad me vidi razgrne
slamu i odsiče mali vrv uveta, pa
mi da da pogrickam. Taj momenat, dok sam živa, ne možem zaboravit.
Dok veselo odskaču
varnice iz katlanke
Svud okolo bili se snig, velika
vatra gori, a varnice veselo odskaču ko da su zvizdice i polagano padaje na snig i nestaju. I
još uvik je mrak, baćo stoji naslonit na vile i pokadkad po malo
nabaci slamu, da rasplamsa vatru. Ljudi stoje i duvaje u šake, svi
čekaje da vatra utine, pa da krenu dalje s poslom.
Kad svinjče odnesu u korto i naliju vrilu vodu, pa ga počnu okrećat lancima, tu za mene završava
poso oko klanja. Vratim se u vruću
kujnu, di žene još divane, jel nema-
Godina VII, Februar 2011, broj 68
je posla dok ne stignu criva za pranje. I onda, ne zadugo, opet se čuje
dreka svinčeta, pa posli nikog vrimena još jedared, a onda svi izađu
napolje, ljudi pod šupu, žene po
avliji.
Oko podne, cvrče džigarice s bilim lukom, čeljad ulazi da prizalogaji, al svi žure napolje, triba završit poso dok ne padne noć.
krišom su se pogledavali. Sve sam
ja to pratila i stalno bila u brigi. U
srid večere, kerovi su zdravo počeli
lajat, a spolja se čula velika larma i
lupanje u vrata. Svi za astalom su
zaćutili, a mama je krenila da otvori vrata. Ja sam već bila blizo zapećka, a srce mi tilo iskočit, i dok
sam tako virila, vidila sam zdravo
neobično obučene ljude.
A uveče „mačkare”
Larma iz labošaka i tepsija
Pridveče oko četri sata, mama
iznosi kuvano vino i kolačiće s pekmezom, od šipaka i kajsije, a u kujni, majka i strina Antona, rumene
od vrućine i žurbe kuvaje večeru.
Biće paprikaša, pečenog mesa, a
bome i kobasice, onako za koštanje.
Napolju opet mrak, snig svitluca, misec pobilio, mraz steže. Ljudi
se dovikuju, već malo veseli od vina, a i zadovoljni što poso privode
kraju. Meni dosadno s majkom i
strinom i jedva čekam da svi uđu.
Na večeri nisu bili samo oni koji
su radili, već i mladi iz komšiluka,
što su morali ostat kod kuće i namirivat. Tom sam se najviše radovala, svi su bili stariji od mene, a
ja sam zdravo volila slušat o čem
oni divane. Što sam se ja više trudila da čujem, oni su sve divanili i ja
sam samo čula rič „mačkare”.
E, sad, o tim mačkarama sam ja
svašta slušala, da su strašne i da su
vesele, da su smišne, a bome i da
tuku ljude. Najdared su me pritisle
brige i nisam više tako željno čekala večeru. Čeljad je počela ulazit i
sićam se da su uvik uneli puno zime u sobu, a kad se rasporede oko
astala i počne divan i šala, soba se
opet ispuni toplinom.
Kako je večera prolazila, primetila sam da moje mlade komšije
stalno gledaje u pendžer iza koga je
bio mrkli mrak, a kad kerovi zalaju,
Mlađi gosti, brže-bolje, stali prid
vrata, pa će pitat ove zašto su došli
i ko su. A oni u rukama drže varnjače, tepsije, laboške, larmaje što
god mož više i kažu da su došli rad
mesa i kobasica i svega drugog da
im dadu što ima na astalu. Usto i
dida od astala pa će lipo s njima, da
ji umiri, al oni ni da čuju. Vidim,
ima tu med njima i snaša s firangom na glavi i đuvegija u pokidanom šeširu i u marami povezana
brkata majka i još tušta, nikog neobičnog svita. Pružaje tepsije i laboške, a ovi naši neće da dadu ništa. Probaje zatvorit vrata, al oni udaraje varnjačama po rukama. Do
kraja bude povuči-potegni, pa se
nikako dogovore, dobiju par kobasica i malo čvaraka. Ne budu baš
zadovoljni, al moraje otić. Al ni naši gosti ne budu zadovoljni, pa malo dočekaju da mačkare odu dalje
od salaša i krenu za njima. E sad šta
tamo bude, sve je pripovitka. Kad
stignu nezvane goste, oni prvo pokidaje opravu da vide ko su mušterije, pa ako mogu vrate kobasicu,
a bome malo i s onim varnjačama
napraše.
Gosti za astalom ostanu zadovoljni i rumeni od vina i dobre večere, uzmu karte i „tuku keca” do
ujtru, a ja umorna i uplašena sidnem majki u krilo i polako utonem
u san.
Jolanka Ivanić
21
DIVAN S...
MARIA GABRIĆ KARLOVIĆ CRTA OD DITINJSTVA A SAD IMA SVOJU
GALERIJU I ATELJE NA PALIĆU
Cviće iz ditinjstva sad na slikama
Od kad zna za sebe Maria voli slikarstvo. Tokom života prominila je i svoj stil slikanja, od realizma do impresionizma, ono što
je ostalo neprominjeno je ljubav prema svitu ove umitnosti
U
lazimo u galeriju odnosno
atelje slikarke Marie Gabrić Karlović koja se nalazi
u kući porodice Gabrić na Paliću.
Kuća nova, smišljeno pravljena i za
galeriju i za stanovanje izaziva divljenje. Raskoš ulaznog prostora i
stepeništa smiruje prostor za stanovanje. Već prvi pogled na Marijino lice nameće pitanje, dal vam je
kogod kazo da ličite na glumicu
Zazu Gabor?
– Niste prvi. Kad smo živeli u
Kanadi dobijala sam takve komplimente, ona je onda bila jako
popularna glumica. Dok sam bila mlada šminkala sam oči tako
da sam ih još malo ukosila. A
pošto sam bila strankinja, za nji
sam imala i akcenat sličan ko
ona, tako da kad sam tamo govorila i izgledala tako, mnogi su uočavali tu sličnost.
Maria je rođena 1945. godine u
Subotici. Završila je gimnaziju i želila je na studije slikarstva, al je
zbog mamine bolesti (živele su samo ona i mama) morala se hitno
zaposlit. Dobila je poso u Polikliniki za majku i dete zahvaljujuć tom
što je dvi godine učila latinski u
gimnaziji. Uporedo je vanredno
studirala Upravnu škulu u Novom
Sadu. Al onda je upoznala Blaška
Gabrića, svog čovika, i 1967. godine očli su zajedno u Kanadu, di
su se i vinčali kroz misec dana, kako je stojalo ko obaveza u papirima
za useljavanje.
Maria Gabrić Karlović još uvik
čuva jedan crno-bili ctrež mačke
koji je izradila još u petom razredu
osnovne škule. Pitamo je kad je
svatila da ima talenat za crtanje?
– Od kad znam za sebe, kao
moja unuka sada. Ona je toliko
22
Maria Gabrić Karlović isprid svoje galerije
mala bila a već je crtala. Vadila je
papiriće za poruke i crtala na
njih, tako sitno a čitavu priču na
jedan papir stavi. Posle sam ja
nju dva puta povela u redovnu
koloniju, tu je i ona slikala. Tada
je bila 6,5 godina, sada je 10 godina. Tamo su bile moje koleginice koje rade ko pedagozi u školama, i bile su ushićene njome.
Jer ona zna šta slika, ona čitavu
priču naslika na ovolicni papirić.
To je njena fantazija, nije precrtavanje.
Nastavljamo divan o životu u
Kanadi di su ostali do rani osamdeseti godina prošlog vika. Blaško
je izašo prvi i nju najavio ko knjigovezca o čem ona pojma nije
imala. Al Kanađani zanimanje
proviravaje u praksi, što je, kako
divani Maria, čitavu njezinu karijeru prominilo.
– Pošto sam ja odlično znala
nemački, mađarski i srpski, a
engleski sam onda počinjala, i s
tim jezicima kao i sa ranijim iskustvom u zdravstvenoj administraciji mogla sam se odmah
zaposliti kod jednog mađarskog
lekara. Ali ako tamo ne kažeš dva
puta istu stvar gotov si, upišu te u
crnu knjigu, i gotovo. Sa aerodroma su me doveli u kancelariju Sektora za imigraciju i kažu
mi, tu piše da ste vi knjigovezac,
a mene grom udario. Da je Blaško rekao šta sam radila u Subotici, dobila bi super posao. Ovako sam promenila tri posla i onda me zaposlila jedna mađarska
radnja mešovite robe gde sam
radila knjigovođstvo, a ponekad
i na kasi. Posle je Blaško počo
svoj biznis i ja sam tu pomagla.
Onda je došlo prvo dete, pa posle
4,5 godine drugo, a radili smo i
danju i noću.
Slikanjem se Maria bavila i u
Kanadi, i zarađivala. Dicu je odranjivala tako da je i pored nji mogla
da slika. Molimo je da nam ispriča
kako je naslikala sliku Broza Tita u
prirodnoj veličini?
– Kad smo čuli da Tito dolazi
u Otavu, bilo je to sedamdesetih
godina, u našem konzulatu u Torontu, di smo često odlazili i di je
bio i jugoslovenski klub, dobili
smo Titove fotografije sa njegovih lovački izleta, i sa takvih slika
sam ja kombinovala i napravila
sliku. Uramili smo je sa kanadskom vrbom. U Torontu su nam
rekli da to moramo u Otavu da
odnesemo. Kad tamo, tako nešto
vredno mi ne možemo predati,
kažu nam, to morate lično. Tako
da sam ja lično predala Titu tu
sliku. To se dogodilo na jednom
prijemu. On je bio dosta star i tako je i reagovao. Ali je Jovanka
umesto njega preuzimala stvari i
razgovore. Tamo smo se i slikali,
ali fotografija nikada nije stigla
do nas, neko je ukrao. Imam sa-
Godina VII, Februar 2011, broj 68
DIVAN S...
mo fotografiju ja sa slikom.
U Kanadi je Maria tušta slikala
za novce. Naši ljudi su tili imat na
sliki svog baću, nanu, selo, kuću i
gradove di su kadgod živeli, i to su
naručivali velike formate.
– Kroz slikarstvo ja sam živela
u svom svetu, malo zaštićenom, i
nije mi bilo važno gde sam, al
Blaško bi samo kući, kući, u njegov sokak. U Subotici sam imala
bronhitis, čak astmu ko dete, i
znala da mi u Kanadi klima više
odgovara. Sad je ovde već manje
i prašine i blata zbog asfalta i kanalizacije. Al onda nisam želela
da se vraćam, bojala sam se za
zdravlje. On je hteo u Ker, a mene ništa nije vezivalo za Ker, a i
znala sam da tamo ima puno
prašine i blata.
Tu se Maria dotakne nacionalne
pripadnosti zbog Kera i Bunjevaca.
I kaže da ona nije Bunjevka, al je 45
godina žena Bunjevcu. Poriklom je
Madžarica, Švabica, Slovakinja i
Hrvatica, po svo četvorice dida koji su bili dobri drugovi. Misli da je
njezino divojačko prezime Karlović najviše hrvatsko, jel tata joj je
bio polu Švabo a polu Hrvat.
Kad su se vratili iz Kanade
Maria je nastavila sa slikanjem.
– Dok smo živeli kod moje
mame napravili smo kuću, i kad
smo se skućili počela sam slikati.
Blaško nije dobio dozvolu za
štampariju, pa je preko Dunava
radio u Hrvatskoj, u Batini. Svašta smo preživeli. Onda je posle
pet godina dobio tu dozvolu, pa
je otvorio štampariju kod Bolnice na Beogradskom putu. Posle
je kupio zemlju iza Bolnice i tamo sagradio štampariju „Globus”. Od mame sam nasledila
kuću i izborila se kod Blaška za
zidanje ove kuće i slikanje. Pošto
nije želeo novu kuću, plac sam
godinama sama tražila, nacrtala
plan kuće i sama nadgledala radove.
U Kanadi ste crtali za novac, šta
je danas?
– Danas ne slikam za novac,
uopšte narudžbe ne primam,
dosta mi je toga. Ima osam godi-
„Slike su moj mali svit”
na da smo tu u ovoj kući. Godine
1997. je sin poginuo sa 26 godina. Onda sam već kupila plac, al
sam bila sva izgubljena, više mi
ništa ne treba, šta će mi plac?!
Samo pomisao na ćerku me je
držala. Ne znam ko kako, al ja
imam onu drugu dimenziju , ja je
osećam, koja mi govori šta da
radim. Pa moraš, moraš, počela
si da praviš, i moraš da nastaviš,
to si želela. I počeli smo gradit.
Maria je imala samostalni izložbi u Kanadi, a posli kod kuće u Subotici. Postala je član ULUS-a prija
10 godina.
– Moji motivi su cveće, biljke,
samonikle cvetnice. Ja sam njih
detaljno obradila, bile su i po
muzejima izlagane, u Beogradu i
Subotici. Cveće zato jer sam se,
ja to tako kažem, rodila u cveću.
Moj otac je bio glavni baštovan u
preduzeću „Palić”. U to doba bio
je jedini stručnjak za cveće za
Palić, zoo vrt, „Palmu”. Cvetne
leje na Paliću su tada veoma lepo
izgledale. I kod kuće smo imali
baštu, pa i staklenik, i to je meni
ko detetu ostalo duboko u sećanju. U ono doba baštovanstvo je
bilo težak posao, nije bilo tada
protočne vode, kap po kap, pa
sam rekla, bože, nikad ne bi bila
baštovan. Danas, već 20 godina
pitam se zašto to nisam izučila.
Jer sve znam šta je moj tata radio, i kako, znam latinska imena
cveća. I zato ja samo slikam cve-
Godina VII, Februar 2011, broj 68
će, i to iz onog botaničkog aspekta, a ne samo da liči na cveće. Želim da se vidi koja vrsta cveća je
u pitanju.
Za sebe Maria Gabrić Karlović
kaže da je ko slikar bila realista, a
da sad iđe ka impresionizmu.
– Kad sam počinjala, do detalja sam uveličavala da to bude
realno, pa se par slika može naz-
vati i hiperealističnim. Sada prođem 20 kilometara i ono što ostane posle u meni to slikam, liči,
al ne detaljno, to me sada više
privlači. Nemam uzor u slikarstvu. Izdvajam Rembranta zbog
njegovog svetlo-tamno u slikama. Nisam imala baš lepo detinjstvo, pa me je ta tama-svetlost
opčinjavala. Danas volim Monea
i Van Goga, i zbog toga kako bi
slika bila brže gotova, ono što
sam očima snimila da što brže
stavim na platno.
– Sada imam novi opus u glavi
koji treba da ostvarim. Već sam
uradila nekoliko ogromnih formata, sada želim manje formate,
pristupačnije ljudima. Tu su dečiji i ženski likovi. Ranije sam
ljudske likove izbegavala.
Na kraju pitanje kako bi opisala
sebe ko slikara?
– Da sam vredna, da mnogo
radim, i želim što više da uradim,
koliko mi zdravlje to dozvoljava
– odgovorila je Maria Gabrić Karlović za naše novine.
E. B.
Svetosavska beseda u
Matici srpskoj
Svetosasvska beseda u Matici
srpskoj održana je 26. januara.
Na temu „O protivljenju zlu u
srpskoj kulturi - Sveti Sava i
Njegoš” divanio je profesor dr
Milo Lompar. U muzičkom programu učestvuje Hor Saborne
crkve „Sveti Georgije”, kojim je
dirigovo mr Bogdan Đaković.
U ime Bunjevačke matice besedi
su prisustvovali prof. dr Aleksandar Raič, pridsidnik UG
„Bunjevci” i podpridsidnica mr
Suzana Kujundžić - Ostojić.
23
DIVAN S...
JEDNA KUĆA, A DVI FAMILIJE
Tragom Bunjevačkog kalendara
S
vake godine prid božićne svece Somborci se već uveliko
raspitivaje jel stigo novi Bunjevački kalendar. Niki uzimaje po
jedan, niki nose i za komšiju a ima
i oni koji ponesu više komada za
još koga u familiji. U jednu familiju
tako svake godine gospodin je
odnosio po pet-šest kalendara i
tako već godinama.
Tragom ovi kalendara stiže se
do ulice Kamenka Gagrčina br.31,
do lipe spratne kuće di nas dočekivaje veseli domaćini. Blaškovići i
Goretići su na temeljima jedne
kuće savili dva gnjizda. U prizemlju kuće žive Josa i Anica Goretić
a na spratu su Anicin brat Ivan i
snaja zorka Blašković. I kako kaže narodna poslovica, di čeljadi nisu bisna, tu ni kuća nije tisna
vezno dolaze i kupuju bunjevačke
kalendare.
– Imamo prijatelje i komšije u
Gagenau koji godinama čitaje
kalendare. I ja pazim da ne zaboravim da svima ponesem po kalendar. Naši prijatelji nisu svi
Bunjevci, ima ji razni nacija al
rado čitaju kalendar, sviđaju njim
se razni sadržaji, podsićaje se naši stari običaja, a štogod se i novo
nauči.
Zorki su interesanti praktični
saviti, virovanja, pridviđanje vrimena i ko i svakoj ženi - recepti za
nova il nika stara zaboravita jila.
Divani da će iz Sombora, s kalendarima ponet domaćeg tista-rizanaca, kuvae paradičke i aleve paprike za fine domaće kobasice što će
njen Ivan pripravit.
O Blaškovićima
O Goretićima
Blaškovići, s obzirom na godine
provedene u Nimačkoj, spadaje u
one familije za koje divanimo da su
na privremenom radu. Kod Blaškovića taj privremeni rad traje nepuni četrdeset godina. Žive i rade
u Nimačkoj u mistu Gagenau a u
Somboru, u svojoj drugoj kući su
za božićne svece, oko Uskrsa i još
po koji put u godini. U Nimačkoj je
rođeno i njevi troje dice: Eva,
Ivana i Igor. Ćeri su se već poudavale a svatove jedne ćeri pravili
su ode, u svojoj zemlji, što njim je i
sad velika radost. Ivan i Zorka su
već uveliko majka i dida troje unučadi za koje kažu da su njevo najveće blago i zlato. Dica njim rade,
dobro su se snašli i to je uvik onaj
tas što privagne kada se razmišlja o
povratku u rodno misto. Dica su ta
koja i Blaškoviće vežu za tuđi svit.
Ivan je cili svoj radni vik odradio u
Mercedosovoj fabriki i otaleg je
očo u penziju, pa su njevi dolasci u
Sombor sad češći. Za Božić oba-
Drugi domaćini, Anica i Josa Goretić su od stare somborske bunjevačke porodice iz poznatog Gospinog sokaka. U vrime njeve mladosti, današnji Gospin sokak bili
su salaši. Goretići su bili složna familija s više dice. Svi su se slagali i
poštivali. Nediljom, sića se Joso, išlo se obavezno u crkvu i svi smo
pivali u crkvenom horu.
Na mistu roditeljskog salaša i
njive napravili su svakom od dice
kuću, a Joso je, ko najmlađi sin, osto s roditeljima u salašu. Oni su se
zdravo slušali i Joso je, iako kaže
nije baš škulu volio, završio četiri
razreda gimnazije i zanatsku, odnosno šegrtsku škulu s, u to vrime
smerom prve jugoslovenske foto
keramike i staklo slikarije.
Još ko dite zdravo je volio crtat i
slikat i ovako stručno opridiljenje
bilo je pravi temelj za buduću Josinu profesiju. Što kroz poso kojim
se bavio a više kroz razna zanimanja i hobije, Joso se bavio slika-
24
njom i jedan je od
osnivača Likovne
grupe 76, poznatog likovnog udruženja u Somboru. Jedan od njegovi hobija je i rad
s kovanim gvožđom iz kojeg su
nastali brojni radovi od kapija,
svićnjaka, ukrasa
pa do lustera od
Porodica Goretić
kovanog gvožđa i
to rad na ladno, kako kaže, brez skog filma pripravljo sam značkovačke vatre. U opštinskoj sali br. ke.
61 u Somboru svi lusteri od koSvima je bio poznat ko izuzetno
vanog gvožđa su njegovo dilo.
spretan, talentovan, vridan i umiNjegova mista zaposlenja uvik šan. I tako 1985. godine dobija od
su ga vodila do sami vrhunski umit- grada Sombora Julsku nagradu za
nika. Sarađivo je sa Savom Stojko- kulturu i realizaciju programa šivim koji mu je jedno vrime i bio šef renja kulturne delatnosti.
i pomogao mu da potvrdi svoj sli– Ostale su mi lipe uspomine
karski talenat.
na vrhunske umitnike. Od niki
Posao aranžera, dekoratera i fil- sam dobio sliku il reprodukciju a
madžije u Kulturno propagand- moji radovi su često bili poklon
nom centu u Somboru na kojem je mojim rođacima i prijateljima
provo skoro trideset pet godina, kad iđemo u svatove, krštenja,
Josu je vodio do veliki umitnički rođendane, proslave...
imena. S Pavlom Blesićom je raI u stolariji je nuz svojeg brata
dio ko asistent na poznatim som- stolara pronašo posebno zadovoljborskim skulpturama od alumini- stvo, pa je izradio komadni namišjuma. Radio je postavke vrhunskim taj za svoju familiju i prijatelje. Iz
svitskim imenima med kojima po- radoznalosti i hobija napravio je
sebno ističe postavku izložbe Mi- tako 5-6 kujni, kupatila od keramilanu Konjoviću 1983. godine u ke do slavine...
Parizu.
– Na baću sam, volim sve zaNjegov zanat stakloslikarije pod- nate i iđe mi od ruke. Eto i garazumivao je, kako danas kažemo, raže, šupe, litnjikovac u avliji i
rad na vitražu, pa se tako s poseb- bašči, sve sam ja sam osmislio i
nom radošću sića svojeg poslid- napravio. Već petnajst godina
njeg rada na Sabornoj crkvi u No- sam u penziji. Uživam dok ravom Sadu. Jednako je volio i poso dim. zato sam zimi prosto šugav
graviranja kojeg je u to vrime bilo dok sunce ne grane, pa da se mozdravo puno.
žem čega latit. A dok ne grane
– Graviralo se ručno di se ne proliće, eto pročitaću Bunjevčki
smi pogrešit, jeste, bilo je znoje- kalendar, stigniće i novine... A
nja al sve je bilo porađeno. za sve onda, radujem se prolićnom sunsportske manifestacije graviro cu, i laćam se novog posla.
sam pehare a za festival amaterR. P.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
REPORTAŽA
POVODOM VISTI O zATVARANJU PEĆINA KOD LURDA
Lurd – veliko marijansko
svetilište u Francuskoj
N
a oko 130 kilometeri od
Biaritza nalazi se Lurd.
Biaritz je mondensko litovalište u Biskajskom zalivu, di talasi Atlantika besomučno udaraje
o stine francuske obale. Grad ima
oko 30.000 stanovnika i krase ga
stare zgrade i zdanja, krivudave
uličice koje sve završavaje na morskoj obali, s koje i usrid lita duva
oštar vitar.
Grad je pun cvića, naročito hortenzija, razni boja i ogromni cvitova.
Lurd utočište virnika
Otmeni restorani, slastičarnice
imaje niku staru patinu, pa nije ni
čudo što je u moje misli „ušetala”
jedna srpska kraljica – Natalija.
Ona je posli izgnanstva iz Srbije
našla utočište u tom ćošku Biskajskog zaliva. Ona je 1901. godine
prišla u katoličanstvo i vrlo je često
dolazila na poklonjenje Bogorodici
Lurdskoj. Nesrićna al veliki mecena, poklanja svoj imetak siromašnima i Beogradskom univerzitetu,
da bi i sama ko prosjakinja i najsiromašnija kraljica svi vrimena
priminula 1941. godine u Parizu.
I tako baš oko 130 km od morske obale, a ušuškan u podnožju
Pirineja na 420 m nadmorske visine, leži misto Lurd (Lurdes). Manja varošica broji oko 15.000 stanovnika a od 1858. godine postaje
veliko pa i najveće Marijansko svetište poznato po pojavljivanju Gospe Lurdske. Gospa se pojavila Mariji-Bernardi Sobiros prvi put 11.
februara 1858. godine i do 16. jula
iste godine Gospa se Bernadici
ukazala 18 puta. Sve se to događalo
u špilji Masabiele, oko jedne milje
udaljeno od samog naselja. Crkva
je u samom početku ispoljavala
skepticizam, al vrlo brzo se dokazala istina.
Misto koje liči
Likoviti izvori, mista ozdravljenja odagnali su skepticizam i Gospa Lurdska i špilja ko i samo misto
Lurd postaju veliko misto hodočašća do dana današnjeg. Bernardica je proglašena sveticom 8. decembra 1933. godine .
Hodočasnici dolaze iz cilog svita
na poklonjenje Gospi, pa tako ovo
misto obiđe 5-6 miliona hodočasnika godišnje. Godinama i decenijama po cile dane stižu hodočasnici pa današnji Lurd ima hotelsku
mrežu skoro ko Pariz. Misto je
poznato po čudesnim izličenjima.
Prije II svitskog rata iz ovi naši
krajova išle su često hodočasničke
grupe čuvenim vozom Orijentekspers do Pariza, pa onda još 400
km vozom do Lurda. Tako je jedna
grupa iz Sombora krenila na put
Lurda, a u grupi je najviše bilo Švaba iz Sentivana, Čonoplje i Krnjaje,
i u toj grupi je zabiluženo čudotvorno ozdravljenje.
zatvorena špilja
čerez urušavanja
Pored pećine protiče ričica Gave de Pau, brza je i smaragdno zelene boje. Priko nikoliko mostova
stiže se do pećine di je postavit
prilip kip Gospe Lurdske. Oko
svetilišta sve je lipo uređeno, pa
iako je svakodnevno veliki broj hodočasnika ne osića se gužva. Svako
Godina VII, Februar 2011, broj 68
stigne do pećine po kojoj se oko kipa spuštaju
kapi vode. Svako stigne
da dodirne špilju i da
krajičak maramice natopi tom čudesnom svetom vodom. Obližnja crkva na brdašcetu, ni mala ni velika, al nikako
veličanstvena i svi stanu u nju, iako se svete
mise održavaje pod nikoliko šatora skoro neprikidno po 24 sata.
Sviće i suveniri kupuju se brez
posrednika jel hodočasnici sami
ostavljaje novac i uzimaje šta su
namirili. O nepokretnim bolesnicima u kolicima jel nosilima brinu
posebno uniformisani i obučeni
ljudi. Oni svakog bolesnika prinesu špilji i crkvi. Nema gužve, sve se
odvija u jednom molitvenom dostojnom raspoloženju, ko da svakog
virnika vodi ruka Gospe Lurdske.
Po skorašnjim vistima iz štampe,
ovi dana je pećina zatvorena zbog
urušavanja kamenja, al virnici nadaju da će se sve brzo opravit.
U Somboru u crkvi kod braće
Karmelićana na samom ulazu s
live strane je oltar Gospi Lurdskoj,
dar jedne poznate somborske bunjevačke familije Bogišić. Oni su
molili Gospu za ozdravljenje svoje
dice i Gospa je njeve molitve uslišila. Svakog 11. februara virnici sa
svićama mole prid oltarom Gospe
Lurdske i svetice Bernardice.
Pomozi nam Bože da i dalje ostanemo štovatelji Gospe iako je sveto misto od nas daleko priko 1.500
kilometeri. Al, molitvom i mislima
smo blizo Lurda.
pripravila Marija Bojanin
MOLITVA
U svim prospektima na evropskim
jezicima ponavlja se jedna Bernardicina molitva, evo dilova iz te molitve:
Bernadeta već dugo tražiš Boga
da te pozove, ti si pitala, ti si slušala.
Da te pozove ti si virovala.
Ti si bila sigurna da će to Gospod vodit.
Ti si se sva pridala u ruke Bogu.
Nadahni me istim povirenjom,
istom darežljivošću i strpljenjom.
Gospode Bože, prosvitli me na našem putu.
I daj mi snage da kažem DA kada čujem tvoj poziv.
Bernadeta, tvoja jaka želja za pričešćom.
Ti svoj život prinela Bogu na oltar,
Bernadeta, ti si uvik uživala da pomažeš drugima.
A 11. februara Divica ti se ukazala,
kada si ti obavljala male poslove.
Meñu svim sestrama ti si naučila
kako da ličiš bolesne stanovnike u konačištu.
Gospode Bože, ti si nam podario braću i sestre da se volimo
da naše oči, naše ruke i naša srca budu otvorena
za sve one koji su na istom putu – viri.
Vrlo je hrabro, obratila si se svećenicima
da održe procesiju oko špilje
i da izgrade malu kapelicu na mistu prikazanja.
Odjednom, tvoja misija je bila ostvarena
i ti si se povukla u tišinu i poniznost.
Gospode podari svakom misto u tvojoj crkvi,
daj mi odgovor na moj poziv,
s istom jednostavnošću i istom darežljivošću
ko što si dao Bernardeti!
Amen.
(molitva je privedena s engleskog jezika)
25
ŽIVOT
PRAzNICI SU VREME KADA SE SETIMO DA TREBA DA BUDEMO DOBRI
Kad dođu praznici...
Ovih dana (i meseci) puno tog smo slavili. Kada bi sada merili raspoloženje ljudi, oni bi, i pored ekonomske krize, dramatičnih
događaja u svetu, uznemirijućih klimatskih i vremenskih promena i naših svakodnevnih briga, bilo na višem nivou
J
er ovo su bili oni lični, porodični i tradicionalni praznici koji
odolevaju politici i vremenu, pa
smo se osećali opuštenije, prirodnije, oslobođeni svih onih naših
svakodnevnih briga za preživljavanje.
Praznici – radost,
sreća i opuštanje
Doduše, ljudi su oduvek nešto
slavili. Prvi čovek se radovao dobrom ulovu, rađanju sunca, očekivanoj kiši. Tokom istorije, razvojem društva, menjali su se praznici.
Neki su nestajali, novi su se javljali.
Jedino je ljudska potreba za slavljem ostala ista. Čovek, naime, ima
potrebu da se povremeno opusti,
odvoji od stvarnosti i svakodnevice, da se prepusti radosti i prijatnim emocijama i da bar na kratko
bude srećan. Jer, praznici predstavljaju baš to, radost, sreću,
opuštanje, oduševljenje. Tada se
nekako spontano setimo da treba
da budemo dobri, da se volimo, da
oprostimo sebi i drugima i zaboravimo sve ono što je loše.
Lični, porodični, verski, istorijski,
državni, politički – praznici
Ima raznih praznika, ličnih, porodičnih, verskih, istorijskih, dr-
DA PRAŠTAMO
Praznici predstavljaju
radost, sreću, opuštanje,
oduševljenje. Tada se nekako spontano setimo da
treba da budemo dobri, da
se volimo, da oprostimo
sebi i drugima i zaboravimo sve ono što je loše.
26
žavnih, političkih. Neke volimo,
radosno ih čekamo i slavimo, a
prema nekima smo ravnodušni.
Logično je da one lične i porodične, rođendane, godišnjice slavimo
sa više oduševljenja. Prema onim
praznicima koji su nam nametnuti, ili čiji nam je povod nejasan ili
neprihvatljiv, smo indiferentni.
Tada nam praznici prijaju uglavnom zbog toga što pretpostavljaju
slobodne dane koje možemo posvetiti sebi ili onima koje volimo.
Inače, uvek kada praznik pobuđuje
lične i prijatne emocije mi ga više
volimo i radije slavimo.
Praznici - porodični rituali
Međutim, postoji niz različiti
stvari od kojih zavisi naš odnos
prema pojedinim praznicima. Porodica, porodične navike, iskustva
iz detinjstva utiču u velikoj meri na
to kako će se ljudi odnositi prema
praznicima. U porodici se sve uči,
pa tako i odnos prema praznicima.
Ljudi obično slave one praznike
koje su kao deca zapamtili i naučili
od svojih roditelja. Štaviše, oni čak
i rituale pri pojednim praznicima
ponavljaju na isti način kao njihovi
roditelji („tako se slavilo u mojoj
porodici”, „tako je radila moja mama-tata”).
Individulano iskustvo u vezi sa
pojedinim praznicima takođe značajno utiče na odnos čoveka prema nekom prazniku. Ako je neko
baš pred Novu godinu, na primer,
doživeo gubitak drage osobe, ljubavno razočarenje ili bilo koje drugo neprijatno iskustvo, njega će svaka Nova godina podsećati na to, pa
umesto da se raduje, on će biti tužan. Ili, ako je suprug baš za božićnom večerom počeo da viče,
napio se ili priredio neku drugu
neprijatnost, supruga će svaki naredni Božić dočekivati sa tugom i
strahom.
Naravno, imao i onih koji uopšte ne vole praznike. To su običlno
usamljenici ili ljudi zaljubljenici u
rad koji ne mogu da podnesu ni
slobodne subote i nedelje, a praznici i godišnji odmori su za njih
prava mora.
Dobar plan potreban
i za uživanje u praznicima
Ipak, većina ljudi voli praznike,
jer čovek je, pre svega, emotivno
biće, biće koje ima potrebu da se
povremeno opusti, odvoji od stvarnosti i svakodnevice i učini da svi
dani ne liče jedan na drugi. Nevolja
je u tome što se u našoj kulturi
praznici često poistovećuju sa obiljem hrane i pića, često i sa razuzdanošću, što može da pokvari stvarnu namenu praznika. Međutim,
ako se druženje stavi u prvi plan, i
to druženje sa ljudima koji su nam
dragi i koje volimo, i ako naučimo
da uživamo i u malim stvarima, a
uz to se dobro organizujemo i ne
dozvolimo da se psihički i fizički
iscrpimo pred same praznike,
oni mogu da budu zaista lep doživljaj.
Desa Kujundžić, psiholog
KLUB PISNIKA AMATERA „ORFEJ” PROSLAVIO 15. ROĐENDAN
„Lira” za jubilej
U decembru u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava”, Klub pisnika
amatera „Orfej“ u Subotici proslavio je 15 godina postojanja i rada. Za
ovi 15 godina članovi Kluba su razasuli svoje bisere, smistili stihove u
zbirke, zbornike, u antologije savrimene srpske poezije.
U svečanom programu pod nazivom „Orfej svom gradu”, pisnici
„Orfeja” i njevi gosti poklonili su positiocima svoje stihove. Pored članova Kluba „Orfej“ iz Subotice, na rođendansko slavlje stigli su i članovi
iz Novog Sada i Sombora, ko i pisnici iz Beograda, Kikinde i Novog Sada. Gost iz Beograda bio je priznati pisnik i književnik Đoko Stojičić
koji ima objavljeno priko 50 naslova poezije i proze, privedeni na više
svitski jezika. Gost iz Kikinde je bio pisnik Ljubomir Teofanov, pridsidnik Saveza književnika u otadžbini i rasijanju, ko i mr Jovan Mihailo, pisnik iz Novog Sada. Subotički gosti bili su još i pisnikinje Alisa
Prćić iz Književnog odbora Bunjevačke matice, i Slavica Lukač Torma iz KK SKC „Sveti Sava”.
Za ovu priliku urađen je almanah „Lira”, koji sadrži poeziju članova
Kluba „Orfej”, ko i njeve slike, crteže i fotografije, jel se većina članova
pored pisanja bavi i likovnom umitnošću. U muzičkom dilu programa
učestvovo je hor „Tandrčak” koji radi u okviru KUD „Bunjevka”, sa
dirigentom Irenom Kovačev i korepetitorom prof. Marijom Krecul, i
članovi ansambla „Primavera” – dr Josip Stantić, Jasminka Selig,
zorica Švorc i Đorđe Suvajdžić. Urednik i voditelj programa bila je
Natalija Janić, pridsidnik Kluba „Orfej“.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
POLJOPRIVREDA
IzVOzNA TAKSA NA PŠENICU - NOVA NAJAVLJENA MIRA VLADE
Pšenica, kruv i karte
Evo, prošli su praznici i sveci, i dani su već malko duži, vrime nam je ponovo razmišljat o novoj sezoni. Iako lanjska ripa još nije
odvučena iz somborskog atara, moramo počet gledat unaprid
P
rvo što sam primetio putujuć po Vojvodini, jeste da još
tušta ima za orat. A na mnogim parcelama će to bit velik problem, jel se nivo podzemni voda
ponovo podigo, pa su mnoge njive
manje jel više pod vodom. Zato,
evo i prvog savita našim gazdama,
domaćinima (nikako mi „farmer”
ne leži, pa nismo valjda kauboji),
da što prija uzoru sve parcele koje
mogu, da se sa oranjom ni časa ne
okliva, jel ne znamo kaka nas godina čeka, a posli kišne godine
obično naiđe sušna.
Skupa rana –
zadovoljni poljoprivrednici?
A šta nas čeka u novoj (sad već
više i nije tako nova) godini? Vist
da u budućnosti ne možemo više
računat na jeftinu ranu je loša za
sve osim za poljoprivrednike. Sva
je prilika da će i pšenica i kuruz, ko
i uljarice zadržati relativno visoke
cine na svitskom nivou. Prvi razlog
za to je slabiji rod ove godine (posebno kod pšenice), povećana tražnja (kod kuruza), i skok cina nafte(kod uljarica).
Sve ovo čini da na svitskim tržištima ove kulture zadržavaje visok
nivo cina s izgledima da će tako i
ostat. Međutim, loša vist za naše
domaćine je svakako da će nafta na
svitskom tržištu dalje poskupljivat,
što uzrokuje povećanje cine zemnog gasa, a gas je opet osnovna sirovina za proizvodnju azotni đubriva, pa će i ona poskupit. Tako će
i pored visoki cina zrnasti proizvoda naš profit bit cigurno manji nego lane.
Tržište ko i kartanje
Cine na berzama kod nas i u svitu u 15. 1. 2011. (euro/t)
No sve to je tržište, tržište je malo nalik kartanju, a u kartanju ne
može uvik jedan nosit, i kad jedan
isti nosi, pa nosi, tu onda kanda
ima varancije... Lane su ratari „odneli baš dosta štihova”, jel đubriva
nisu bila pritirano skupa, simenska
roba isto tako. Kod nas je godina
bila jedna od rodniji, a cine su bile
baš dobre. Samo da se ne zaređaje
godine kad oni „nose sve štihove”.
Taki je godina u poslidnje vrime
bilo baš fain tušta.
Izvozna taksa na pšenicu
sve izvesnija
Naše domaćine mora zabrinit
vist da pojedinci iz Vlade ozbiljno
razmišljaje da na naše tržište uvedu još jednu u nizu netržišni mira.
Naime, uveliko se pripovida da će
se uvest izvozna taksa na pšenicu,
jel ukoliko se izvoz nastavi ovim
tempom, virovatno pšenice nećemo imat do novog roda. Stalno se
čuje priča da su naše cine pšenice,
pa i kuruza više nego u okruženju.
Da je to istina, ne bi ni zrna očlo
priko granice, a iđe i to pristojne
količine. Na tabeli 1 se vidi kako to
u stvarnosti izgleda:
jači ostavili nike količine na lager,
drugo je pitanje što je lager skup i
što su manje jel više varani prilikom prijema na kvalitetu. Samo da
podsitim, u julu 2010. godine robne rezerve su izašle s cinom pšenice od 12,60 dinara za kilu, s tvrdnjom da je to fer cina, a ja se pitam
koliko su pšenice po toj „fer” cini
otkupili. Nisu otkupili ništa, jel je
njihova otkupna cina bila tržišno
neutemeljena, nepriznata od proizvođača. Zatim, di su one prelazne zalihe, koje su godinama kvarile
cinu? Kanda su one bile samo na
papiru. Da su robne rezerve litos
otkupile jedno 150-200 iljada tona,
danas se država ne bi bojala nedostatka kruva do slideće žetve.
„Fer” cina pšenice
Takođe, nije istina da su poljoprivrednici baš sve količine pšenice prodali po 13 dinara još litos.
Baš naprotiv, prvi put su proizvod-
Godina VII, Februar 2011, broj 68
Izvoz, a posli moždar
i uvoz pšenice
Uvođenjom izvozne takse dodatno se remeti tržište i to na duži
rok... Naime, obaranjom cine u proliće, kad bi pšenica prirodno tribala bit najskuplja, stvaraje se uslovi
za formiranje nepovoljniji pariteta
za naše poljoprivrednike, a zatim i
značajni nepovoljniji uticaj na cinu
u žetvi 2011 godine, što opet odgovara velikim igračima. Ovako veštački oborene cine bi mogle prouzrokovat još manje zasijane površine u jesen 2011. godine. I eto, očas
posla od izvoznika, vrlo lako, možemo postat uvoznici pšenice, i to
sve zbog jedne netržišne mire - izvozne takse.
Kanda nije dosta što znamo
proizvest na našim njivama, neg
moramo znat i dobro se kartat, jel
nam triba „koji štih odnet”, a znamo da je i prija mišanja karata barem jedan adut već u njevim rukama (jel u rukavu). Ta dugo se već
tako i kartamo pa se znamo.
dip. ing. poljoprivrede
Aleksandar Bošnjak
27
SPORT
POčELA NOVA SPORTSKA, 2011. GODINA
Sve više sportski obaveza
S
portska 2011. godina počela
je brojnim takmičenjima. Posli pauze za praznike sportisti
su se brzo vratili obavezama i počeli nas radovat rezultatima.
zadovoljni stonoteniseri
Nakon jesenjeg dila takmičenja
u Stonoteniskom klubu Spartak
zadovoljni su učinjenim.
– Zadovoljni smo kako je završen prvi deo sezone. Iako se nalazimo na trećem mestu, bodovno odlično stojimo. Zvezda i Banat imaju po jedan poraz, a obe ekipe nam
dolaze u goste i tu imamo realnu
priliku da taj zaostatak anuliramo.
Mogli smo možda i bolje da stojimo, na primer, u Zrenjaninu nam
je pobeda bila na dohvat ruke, ali
nam je falilo malo sreće. No, ko
zna što je to dobro? Nismo previše
poleteli, znamo da nam predstoji
još mnogo rada, pa jedva čekamo
uzvratne mečeve u drugom delu
takmičenja – kazo je Mirko Gavrilović, trener Spartaka.
Rukometašima Kup Vojvodine
Rukometaši Spartak VojPuta
savladali su ekipu Dinama iz Pančeva sa 26:23 (16:12) i tako osvojili
titulu osvajača Kupa Vovodine.
U poslidnji desetak minuta utakmice Spartak je dodo gas, Jovica
Vitas je sačuvo gol Subotičana, a
Slobodan Veselinović je rešeto
gol protivnika.
Prvi trening fudbalera Spartak Zlatibor vode na Gradskom stadionu u Subotici
ugovor, posto je član ekipe Manisa
Spor iz Turske.
Najbolji treneri
„Ju eko” radio televizija trinajsti
put je izabrala najbolje trenere,
ovog puta za 2010. godinu. Najbolji trener u Subotici u 2010. godini je Sreten Damjanović, trener
rvača Spartaka, trener s najboljim
rezultatima je Goran Ilić, trener
odbojkaša, a Boris Arsić, trener
Ženskog fudbalskog kluba Spartak, dobija priznjanje ko najperspektivniji trener.
Na republičkom nivou priznanje za najboljeg trenera zaslužio je
Dejan Udovičić, trener srpske vaterpolo reprezentacije, dok je posebno priznanje zaslužio Bogdan
Obradović, selektor najbolje teniske reprezentacije svita.
Selidba u Tursku
Bolje od Loznice
Jedan od najbolji srpski biciklista do 23 godine Gabor Kasa,
član subotičkog Spartaka, koji je
provo dvi poslidnje sezone u trening centru Međunarodne biciklističke unije (UCI) u Eglu kraj Lozane, potpisao je prvi profesionalni
28
Košarkašice Spartaka startovale
su u 2011. godini pobidom. Na domaćem terenu su s 74:51 (17:29,
19:17, 14:7, 24:7) bile bolje od ekipe Loznice.
Spartak: Kovačević 12, Orozo-
vić 16, Kovačević 2, Vrančić 27,
Knežević 13, Suturović, Vida 4,
Celić, Kekezović, Grahovac, Škrbić. Trener: Stojanka Došić.
Počele pripreme
U ponediljak, 10. januara, tačno
u podne, počele su pripreme Fudbalskog kluba Spartak Zlatibor
voda. Prvi trening je otvorio Ljubomir Ristovski, nov trener Spartaka.
– U dogovoru sa rukovodstvom
su pripreme podeljene na dva dela,
prvi će se odvijati u Subotici, a potom se selimo u toplije krajeve.
Imamo na raspolaganju dvadesetak kvalitetnih igrača, što je sasvim
dovoljno za dobar rad, a potom i
dobre nastupe u našem najelitnijem takmičenju. Imamo značajno
pojačanje u stručnom štabu, novi
kondicioni trener će nam pomoći
da pojačamo rad i spremni dočekamo start prvenstva – kazo je Ristovski.
Medalja Lajoša Vermeša
Počo je peti izbor najbolji sportista u akciji Medalja Lajoša Ver-
meša. Dvadeset i pet članova žirija
će glasat do kraja februara, a biće
nagrađeni najbolji sportisti, najbolja ekipa i sportista koji je napravio
najveći sportski podvig u 2010. godini.
Vereš u reprezentaciji
Mladi hokejaš Spartaka Bruno
Vereš bio je Meksiko Sitiju na
Svitskom šampionatu za igrače do
20 godina, ko član reprezentacije
Srbije.
Saradnja s Pačircima
Pridsdinik FK Bačka 1901 zoran Marković potpiso je Ugovor o
saradnji s Bačkom iz Pačira kojim
je ozvaničena višeslojna saradnja
dva kluba. Glavni cilj je da se Bačka
konsoliduje i krene ka plasmanu u
Sprsku ligu, di je najstarijem fudbalskom klubu u Srbiji i misto.
Bolji od MAC-a
Hokejaši Spartaka su u Prvoj „B”
ligi Madžarske, u zajedničkoj ekipi
sa Tisavolanom iz Segedina sa 3:2
(0:0, 3:1, 0:1) na gostovanju savla-
Godina VII, Februar 2011, broj 68
SPORT
dali ekipu MAC Nepstadiona.
Golom Nikolića Spartak je povo s 3:0 što ekipa MAC-a nije mogla stignit.
Spartak-Tisavolan: Vidaković,
Janković, Varga, Bursać, M. Bošnjak, Ambruš, Nikolić, Eđed, Fehervari, Guzina, čuković, Dulić,
Peter, Maslac, L. Bošnjak, Lečković, Vereš.
Lako s Klekom
Odbojkašice NIS Spartaka su
opravdale epitet favorita i sa 3:0
(25:10, 25:11, 25:20) savladale mladu ekipu Kleka, koja nije mogla
pružit veći otpor „golubicama”.
Spartak: Faćol, Memišević 1
(libero), Branković 11 (3 bl, 1 as),
Cvetičanin 11 (1 bl, 5 as), Helić 7,
Bogdanović 14 (7 bl), Radenković 6 (5 as), češljar, T. Matić 9 (1
as), Olujić 2, D. Matić, čović.
Trener: Slobodan Galešev.
Sportistima stipendije
Odlukom Fondacije za razvoj
sporta u Subotici, u 2011. godini će
bit podiljene stipendije za 44 najperspektivniji sportista.
Stipendije će dobit: Jovana Ilić
(Atletski klub Spartak), Dario
Nimčević (Biciklistički klub Spartak), Vanja Bačić i Denis Memetović (Boks klub Spartak), Tamaš
Kajdoči i Ervin Rožnjik (Klub dizača tegova Spartak), Nemanja
Milovanović (Džudo klub Spartak), Marija Ilić (Ženski fudbalski
klub Spartak), Silvester Galamboš (Fudbalski klub Vinogradar
Hajdukovo), Dušan Milenković
(Fudbalski klub Radnički Bajmok),
Vedran Vereš (Hokej klub na ledu
Spartak), Balint Firstner (Jedriličarski klub Palić), Milan Poledica
i Una Nišević (Karate savez Subotice), Obrad Cvijanović (Kik-boks
klub Spartak), Emeše Vida, Milica Ivić (Ženski košarkaški klub
Spartak), Davorin Kuntić, Predrag Stojanović, Prlja Predrag,
Petar Grbić (Muški košarkaški
klub Spartak), Kenan Karahodžić
(Omladinski košarkaški klub Spar-
tak), Luka Drača (Košarkaški klub
Fantastik), Sanja Memišević, Bojana Faćol, Jelena Olujić (Ženski
odbojkaški klub Spartak), Uroš
Kecman, Luka Medić, Andrija
Banović (Muški odbojkaški klub
Spartak), Milica Šoštarec (Plivački klub Spartak), Monika Harah
(Omladinski rukometni klub Spartak), Momčilo Ninković, Marko
Marinković (Rukometni klub Spartak Voj-Put), zoltan Varga, Roland Bin (Rvački klub Spartak),
Izabela Mesaroš (Stonoteniski
klub Spartak), Novak čabarkapa,
Ilija Božić (Šah klub Spartak),
Jelena Džinić (Tenis klub Džinić
– Sakal), Ognjen Kondić, Filip
Kiš (Vaterpolo klub Spartak), Eva
Paći i Natalija Tikvicki (Veslački
klub Palić).
Mileusniću Skupština
Novi pridsidnik Skupštine Vaterpolo kluba Spartak je Milan
Milenusnić. Tako je odlučeno na
sastanku koji je održan u ponediljak, 17. januara.
Upis novi članova
Iz Stonoteniskog kluba Spartak
obavištavaje da je u toku upis dice
u stonotenisku školu koju vode
treneri Mirko Gavrilović, Branko
Brstina i Josip Šebešćen. Sve informacije zainteresovani mogu
dobit na telefon 063/761-222-4.
Ubiparip u Poljskoj
Vojo Ubiparip, najbolji golgeter
FK Spartak Zlatibor voda napuštio
je Suboticu. Potpiso je ugovor s
Lehom iz Poljske, subotički suprligaš je dobio obeštećenje od 600.
000 evra uz procinat od narednog
transfera.
Slavlje u Kragujevcu
Košarkašice Spartaka zabilužile
su važnu pobidu u nastavku Prve
„A” lige Srbije, s 97:80 (26:25, 19:
15, 28:18. 24:22) savladale su ekipu
Kragujevca, a utakmicu je obilužila
Godina VII, Februar 2011, broj 68
Prvo misto na Novogodišnjem turniru: Snek BUS bar
Adrijana Knežević sa šezdeset indeks poena.
Spartak: Kovačić 21, Suturović
2, Orozović 10, Vida 2, Celić, Veselinović 10, Kekezović, Grahovac, Kovačević 6, Popov, Vrančić
12, Knežević 34.
Sagmajster treći put
završio Dakar reli
Najbolji srpski motorista Gabor
Sagmajster treći put je priživeo
sve izazove najtežeg ispita – čuvenog Dakar relija. Po okončanju naporni etapa Sagmajster je zauzeo
63. misto.
Pojačanje s Kube
U Boks klubu Spartak koji se
priprema za nastavak takmičenja u
Prvoj ligi Srbije nedilju dana je s
bokserima radio kubanski trener
Horhe Luis Frometa. Nakon više
godina paze, u Subotici se ponovo
mogu gledat dobri boks mečevi.
Pojačanje Spartaka
Tačno dve nedilje nakon početka priprema u Fudbalskom klubu
Spartak Zlatibor voda pridstavljen
je novi igrač. Konkurenciju u veznom redu „golubova” pojačo je
Miroslav čovilo (1986. godište),
poslidnje godine igrač Inđije.
Dobile zvezdu
U derbi susritu Prve „A” lige Srbije košarkašice Spartaka su zabilužile pobedu nad ekipom Crvene
zvezde sa 93:80 (31:16, 16:22, 25:
18, 21:24). Uspile su da nastave pobednički niz i tako se približe plasmanu u Super ligu. Nastavak će
ipak bit malo teži, jer je utakmica
sa Zvezdom bila poslidnja za
Adrijanu Knežević koja će igrat
dalje u Francuskoj.
Spartak: Kovačić 19 (14 skokova), Orozović 21 (3 trojke), Vida
2, Vrančić 19, Knežević 28, Suturović, Celić, Veselinović, Kekezović, Grahovac, Kovačević 4,
Popov. Trener: Stojanka Došić.
Remi i poraz
Fudbaleri Spartak Zlatibor vode
odigrali su dvi utakmice u pripremnom periodu, obadvi protiv
ekipa iz Madžarske. U prvom meču su odigrani nerešeno, 1:1, protiv jesenjeg prvaka Madžarske,
ekipe Videotona, a golove su postigli Bratić i Šandor.
Iako su bili bolji u drugom meču, protiv Ferencvaroša, Subotičani su izbugili s 0:1, a jedini gol je
postigo Abdi, posli pogriške Bratića.
BUS-u Novogodišnji turnir
Prvo misto na 44. Novogodišnjem turniru u malom fudbalu osvojila je ekipa Snek BUS bara koja
je u finalu s 3:2 savladala ekipu Šeki enterijera. U meču za treće misto, SRC „Pešta” je s 4:3 bila bolja od
Ladnog piva. Najbolji igrač bio je
Predrag Rajić, najbolji golman
Saša zarić, dok je najefikasniji bio
Marjan Cvetković.
N. S.
29
HOROSKOP
O
van: U ovom periodu ste
pod velikim pritiskom što
se posla tiče. Imaćete mogućnost da napridujete, i ispunite
svoje planove, il da se stručno usavršavate. Iako će bit dosta problema na poslu, ovo je period kad se
problemi lakše rišavaje. U ovom
periodu ćete bit atraktivni suprotnom polu, a najbolje je što ćete to
znat i iskoristit. Bićete spremni da
se borite za osobu do koje vam je
stalo. Ako ste u dogačkoj vezi, budite spremni na to da će partner
bit dosta zahtivan. Februar je još
uvik zimski misec, pa se pazite prilada i temperature.
B
ik: Ovo je misec kad će vam
poslovni život bit u prvom
planu, i trudićete se da se
što više probijete u onom što radite. Imaćete energije ako radite
ono što volite i to vam mož donet
željen rezultat. Čak vam se mož
desit da dobijete nove poslovne
ponude kojima ste se nadali. Sve
vam to donosi i rivale, koji će se
trudit da vam pokvare planove.
Brez obzira jel ste u vezi jel slobodni, izazivate pažnju suprotnog pola. Ipak, bićete dosta uzdržani i slabo ćete divanit o svom privatnom
životu. Nemojte se zdravo svađat s
familijom, a pogotovo ne osobom
kojoj je emotivno stalo do vas.
Mož se desit da ćete imat problema s vidom.
B
lizanci: Iako se nalazite u
povoljnom periodu, samo
će od vas zavisit koliko ćete
bit uspišni u vašm poslu. Značiće
vam podrška i mišljenje stariji kolega jel oni koji su položajom iznad
vas. Mož se desit da će bit perioda
kad ćete morat radit poslove koje
drugi neće, al će vam se to svakako
višestruko vratit. To ćete dobro
ositit po finansijskoj situaciji koja
se popravlja. Dobro je što ćete
moć dobro uskladit tušta poslovni
obaveza i emotivnu vezu ako je
imate. Pazite se ljubomore, al i ljubavni dilema. Bićete stalno u pokretu, pa se morate više pazit povrida.
30
Horoskop za februar
R
ak: Zvizde vam baš i nisu
naklonjene što se posla tiče.
Moraćete se dobro namučit
u tom što radite jel imate veliku
konkurenciju. Jedino ako ste zdravo ambiciozni i uporni, možte očekivat kake dobre visti. Mož se desit
da će vam tokom miseca ambiciozna osoba pridložit kaki zajednički poso. Ako ste slobodni, u
raznim osobama koje susrićete
moćete birat, i to izmed dvi osobe
koje se poznadu. Nervoza oko posla, a možda i oko ljubavnog izbora
će vas tirat da stalno štogod grickate, pa ne bi loše bilo da povedete
računa o ilu.
L
av: Imate razne ideje o kojima već dugo razmišljate, al
vam fali podrška u realizacji.
Čini vam se da ideja mož donet
velik napridak u vašem poslu, al
vaši saradnici nisu još spremni da
pomognu. Pazite ako budete potpisivali kake ugovore da vam kaka
nejasnoća ne bi promakla i kasnije
napravila nevolje. Neće vam bit lako ni na emotivnom polju, moždar
ćete štogod saznat o dragoj osobi
što vam baš i nije po volji. Problemi oko posla mogu se prinet i u
emotivnu vezu, pa lako mož doć
do zategnuti situacija. Divan je
pravi način za sve nevolje. Sve će
to uticat na vašu nervozu o čemu
morate povest više računa.
D
ivica: Možte imat dosta
problema na poslu, jel u
firmi u kojoj radite situacija baš i nije zdravo stabilna. Biće situacija u kojima nećete moć ništa
uradit, pa gledajte da se manje sekirate jel to tek neće pomoć. Čuvajte se kolega koji vam iza leđa
mogu napravit pometnju i dovest
vas u neprijatnu situaciju. I pored
toga, mož se desit da ćete dobit
visti o kakom starom dugu. Očekujte buran period u ljubavi, jel će
bit dosta promina u vezi emotivnog partnera. Probajte u svem tom
sačuvat nervni sistem. Mož se desit da napravite veliki korak, pogotovo ako ste u tajnoj vezi s kolegom. Morate bit spremni na sve il
ništa. Glava će vam stalno bit „puna” pa se morate pazit povrida, pogotovo od oštri pridmeta.
V
aga: Zdravo ste ambciozni,
al se pazite jel vas to mož
odvest na pogrišan put, pogotovo ako slušate koga ko uporno
pokušava nemetnit svoje ideje.
Čuvajte se oni koji se trude da zadobiju vaše povirenje i nametnu
vam svoje ideje. Ako vidite da vam
štogod ne iđe od ruke, onda se bolje manite tog. Budite oprezni s
novcima, a mož se desit da dobijete
kaki neplanirani dobitak. Prid vama
je period ljubavni iskušenja koji
vam mož donet lipe susrite. Ako
sidite „na dva stoca” onda se dobro
pazite, jel možte past s obadva. Mogući su problemi s cirkulacijom.
Š
korpija: Iako ćete imat dosta
poslovni ponuda, pa moždar
i iz inostranstva, nemojte ništa privaćat brez da se dobro promislite o tom. Moždar ćete se morate dodatno borit da vas kolege ne
gurnu u drugi plan. Brez obizira na
to kog ste pola, žena na poslu vam
mož i odmoć i pomoć, pa morate
bi oprezni. Ukoliko budete uporni,
mož bit i dobrog, pa čak i napridovanje. Spremni ste da se upuštite u
romantičnu vezu koja u početku mož
bit tajna. Mož se desit da budete zavedeni, al i da vi zavedete kaku mlađu osobu. Ukoliko mislite o staroj
ljubavi, nemojte na silu pokušavat
da je vratite. Čuvajte se povirda.
S
trilac: Čuvajte se na poslu, jel
imate protivnike koji su
spremni svaku vašu pogrišku
napravit još većom. Morate ostat,
al i drugima pokazat da vas je teško
pomirit sa zacrtanog puta. Ako
vam se desi da vam kogod ponudi
isuviše privlačnu ponudu, dobro
pazite da nije u pitanju kaka privara. Osoba koju ste upoznali priko posla želi uć u vezu s vama, al
ćete u tom slučaju bit dosta nepovirljivi. Brez obzira na to, slidi
vam aktivniji period u ljubavi, pa
se mož desit da imate paralelne veze. Zdravlje je dobro.
J
arac: Moždar će se desit da ćete
imat dosta oscilacija u poslu, al
ćete ipak imat dosta snage, pa
čak i da radite priko svoji mogućnosti. Biće dosta promina na poslu, moraete njim se prilagodit, jel
ono što na prvi pogled izgleda nepovoljno mož prirast u štogod zdravo dobro. Očekuje vas veća potrošnja novaca, al nećete imat problema
s finansijama. U ljubavi važi izreka
„strpljen – spašen”. Morate tako, jel
će u suprotnom bit loše po vas.
Morate popravit komunikaciju s
partnerom, što prija, jel postajete
nestrpljivi. Mož se desit da ćete imat
periode malaksalosti.
V
odolija:Definitivno vam ovaj
period nije povoljan za ozbilje poslovne akcije. Morate bit zdravo oprezni na poslu,
jel vam veći dio saradnika nikako
neće bit naklonjen. Nemojte se izlagat nepotribnim troškovima. Ako
ste slobodni, mož se desit da smanjite kriterijume i budete s kimegod u vezi, samo da ne bi bili sami.
Mož se desit, pogotovo ako ste u
dužoj vezi, da budete ljubormoni.
Krajem miseca biće više romantike. Pazite na zglobove.
R
ibe: Pridstoji vam period u
kome se mož desit kaki nov
poslovni aranžman, al se nemojte nervirat ako baš sve ne krene oma dobro. Pazite da saradnici
prate vaš ritam, jel se mož desit da
vas upravo drugi udalje od uspiha.
Ako ste slobodni, mož se desit da
uđete u romantičnu vezu, pogotovo s osobom s kojom se dugo poznate. Čak se mož desit da bude
dosta strasti s osobom koja nije
slobodna, a tog se morate čuvat u
ovom periodu. U svemu vas prati
optimizam, a to se vidi i po zdravlju.
Godina VII, Februar 2011, broj 68
Download

visti - Bunjevci