SADRŽAJ
Rič urednika
Informativno-političko glasilo
bunjevačke nacionalne manjine
Godina VII Broj 72
Jun 2011. godine
Cina 50 dinara
Izlazi prve nedilje u misecu
Izdavač:
NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI
CENTAR” - Subotica
Osnivač izdavača:
NACIONALNI
SAVET BUNJEVAČKE NACIONALNE
MANJINE
direktor NIU „BIC”
Mirko Bajić
glavni i odgovorni urednik:
mr Suzana Kujundžić – Ostojić
Savit novina:
Mirjana Savanov, Nikola Babić, Agneza Rodić
Vojnić, Branko Pokornić, Ružica Parčetić
Poštivana čeljadi,
Iako nam se sad, na početku lita, čini da je oktobar misec daleko, dotrčaće
zdravo brzo. A u oktobru misecu stiže i ispit zrilosti za Bunjevce – popisi. Oni će
pokazat koliko su dobro radile sve bunjevačke institucije, koliko je ovo paštrenje
za bunjevački narod i stiglo do onog kome je naminjeno. Od tog će zavisit, izmed
ostalog, i broj izjašnjeni Bunjevaca. Od broja jednog naroda zavise uslovi koje
će nam država dat za očuvanje običaja, jezika i kulture. Al stvari, na žalost, nisu
tako jednostavne. Zabunu će cigurno unet nove mogućnosti izjašnjavanja ko što
su Bunjevac – Hrvat, Bunjevački Hrvat... Zamka koja stoji iza ovakog izjašnjavanja je ta da tako izjašnjeni iđete med „ostale”. E, ako je kogod bio dugo med
„ostalima” onda su to zacigurno Bunjevci. Zato, vrime je za nove iskorake i
pobide al pod svojim imenom i svojim barjakom.
„Nek se znade da Bunjevac živi”
Tehnički urednik:
Nikola Stantić
Sadržaj
Stalni saradnici:
Eva Bačlija, Ana Vojnić Kortmiš, Joso
Poljaković, Desa Kujundžić, Ružica Parčetić,
Nataša Nimčević i Aleksandar Bošnjak
Naslovna strana:
Bunjevački suvenir Subotice
Adresa:
Trg cara Jovana Nenada 15/1,
24000 Subotica
Telefon/fax: 024 523-505
e-mail: [email protected]
Strana 4
Strana 8
Strana 9
Strana 12
Strana 13
Strana 14
Štampa:
Rotografika Subotica
Tiraž:
1.000
Dizajn:
Studio Trid Beograd
Distribucija:
„Štampa sistem” - Beograd, „Press international” - Novi Sad, „Futura plus” - Zemun
Nacionalni savet
bunjevačke nacionalne manjine:
Kancelarija u Subotici:
Trg cara Jovana Nenada 15/5, 24000 Subotica
Telefon/fax: 024 554-881
e-mail: [email protected],
[email protected]
Regionalna kancelarija u Somboru:
Jovana Popovića bb
Telefon/fax: 025 434-059
CIP – , 659.3(=862)
BUNJEVAČKE novine: informativno - političko glasilo / glavni i odgovorni urednik
Suzana Ku-jundžić - Ostojić. - 1998-2004;
God. 1. br. 1 (2005). - Subotica: NIU
Bunjevački informativni centar, 1998-2004;
2005. - Ilustr.; 30 cm
Mesečno
ISSN 1451-2505
4
Novi ljudi za nove uspihe
5-6
Budući popisi prioritet BNS-a
8
Zlatno srce za deceniju rada
9
Riči za budućnost
12
Nigovanje bunjevačkog
folklora
13
Lipota nošnje i igara
14
Otvoreni čas bunjevačkog
govora
20-22
Priživili Bunjevci – MTA 4:0
26-27
Kako je Igor posto Dundin
zet
Ako i vi želite da vam poštaš svakog prvog u misecu donese „Bunjevačke novine” pritplatite se na nji.
Godišnja pritplata je 600 dinara (sa ptt troškovima).
Platit možete na naš tekući račun: 335-16082-21 (Razvojna banka Vojvodine) sa naznakom za pritplatu.
Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.
Platit možete na naš devizni račun: IBAN: RS35335000000008111392; SWIFT: RBV0RS22
sa naznakom za pritplatu (Razvojna banka Vojvodine).
Posli uplate nazovite nas, kako bi upisali vašu kućnu adresu: 024 523-505
COBISS.SR-ID 133482759
Godina VII, Jun 2011, broj 72
3
VISTI
GODIŠNJA SKUPŠTINA BUNJeVAčKOG KOLA
Novi ljudi za nove uspihe
U petak, 13. maja 2011. u Bunjevačkoj kući u Somboru održana je redovna godišnja skupština Udruženja građana „Bunjevačko
kolo”
O
vogodišnja skupština je
bila i izbornog karaktera.
Nakon pročitani izvištaja
o radu i finansijskog izvištaja za
proteklu 2010. godinu, iznet je i
Plan rada za 2011. godinu, kojim
se pridviđaje razni programi, manifestacije ko i obilužavanja značajni datuma i nacionalni praznika.
Prema tačkama Dnevnog reda,
nakon iznošenja Plana rada i Finansijskog plana za 2011. godinu,
pristupilo se razrišenju članova
dosadašnjeg Upravnog odbora i
pridlaganju članova za novi Upravni odbor a takođe su pridloženi
članovi novog Nadzornog odbora
ko i članovi počasnog upravnog
odbora.
Novi upravni odbor UG „Bunjevačko kolo” broji prema Statutu 13 članova, od koji je na prvoj
sidnici održanoj 17. maja izabrano
novo pridsidništvo. Za pridsidnika
UO Bunjevačkog kola izabran je
Dejan Parčetić, po struki ekono-
ran Dujmonić, privatni preduzetnik i Antun Petrović elektrotehničar.
Skupština UG „Bunjevačkog kola” je za posebne zasluge i doprinose u radu udruženja od samog reosnivanja, imenovala za počasne
članove UO: Karla Dujmovića,
dip. pravnika u penziji, Mariju Bojanin, prof. istorije, Veru Gajin,
ekonomistu, Josipa Kulića elektroindžilira, Ivana Vukovića, penzionera, Ivana Jurišića advokata i
Aleksandra Stolišića, ekonomistu u penziji.
Godišnja skupština UG „Bunjevačko kolo”
mista u Javnom komunalnom preduzeću u Somboru, a za potpridsidnike: Aleksandar Bošnjak,
dipl. inž. poljoprivrede i Aleksandra Medurić Kalčan, sudija Osnovnog suda u Somboru. Ostali
novoizabrani članovi UO Bunjevačkog kola su: Slobadan Plavšić,
dipl. pravnik u penziji, Ivan Bošnjak komercijalista u penziji, Mari-
ja Šamu dipl. pravnik, Josip Bošnjak, privatni preduzetnik, mr
Marija Bošnjak, profesor fizike ,
Ružica Parčetić, novinar, Šima
Petreš, privatni preduzetnik, Mihajlo Vuković, komercijalista, Antun Fratrić, poljoprivredni tehničar i Marija Brdarić, vaspitačica.
U novi Nadzorni odbor izabrani
su Nikola Žuljević, dipl. ecc, Zo-
POFALNe RIčI O PRIJAŠNJeM PRIDSIDNIKU J. BOŠNJAKU
Na kraju sidnice profesorica istorije, gospođa Marija Bojanin. potsitila je da
Bunjevačko kolo ulazi u
drugu deciniju od svog
reosnivanja. Ime Josipa
Bošnjaka sve vrime je bilo
vezano za Bunjevačko kolo
ko potpridsidnika i ko njegovog drugog pridsidnika od
reosnivanja.
„Velika energija i entuzijazam, puno volje i vire
naš Jocika je unosio godinama u sve aktivnosti Bunjevačkog kola. Nismo zaboravili da smo godinama
4
svoja druženja i sidnice
Bunjevačkog kola provodili u njegovim poslovnim
kancelarijama u Štrosmajerovoj 11. Iz lita u lito, s
Jocikom na čelu, dičili smo
se lipim dužijancama na fijakerima. U svim našim tribinama, prelima, na izložbama i promocijama, bio je
naročito angažovan. Nije
bilo tog posla koji se uz
njega nije mogo privest
kraju. Veliki optimizam i
puno energije dalo je krunu svega – Bunjevačku kuću, oko koje smo svi mi na
čelu sa Jocikom uložili puno snage, stpljenja, lični angažovanja, novaca, nadanja... Fala puno Jociki u
ime svi članova Bunjevačkog kola!” , tako je divanila
profesorica Bojanin i dodala „Na našim novim čla-novima UO Bunjevačkog kola
je da, zajedno s nama starijima, vridno rade i nastave putovima očuvanja tradicije Bunjevaca, koje su
davno započeli naše dide i
majke s početka prošlog vika kada su 1921. godine osnovali Bunjevačko kolo”.
Novo rukovodstvo
Zafaljujuć se na ukazanom povirenju, novoizabrani pridsidnik
Bunjevačkog kola, Dejan Parčetić
potsitio je da novi Upravni odbor
započinje svoj rad u teškoj ekonomskoj i finansijskoj godini, godini popisa stanovništva kad je
prid svi 13 članova ovog odbora
zdravo veliki i naporni poso. Novi
pridsidnik je poželio puno uzajamnog poštivanja, razumivanja i dobre saradnje med članovima Upravnog odbora.
R. Parčetić
Godina VII, Jun 2011, broj 72
VISTI
ODRŽANA 6. SIDNICA NACIONALNOG SAVITA BUNJeVAčKe
NACIONALNe MANJINe
Budući popisi prioritet BNS-a
Pored tekući pitanja na sidnici su razmatrane važne tačke od značaja za položaj i perspektive bunjevačke nacionalne zajednice
N
a 6. sidnici BNS-a, koja je
održana 21. maja, razmatrane su slideće tačke Dnevnog reda:
Stav nacionalnog savita o organizaciji manifestacije „Dužijanca
2011.”
Analiza rada nacionalnog savita
– ciljovi i perspektive
Plan aktivnosti povodom popisa
stanovništva
O Dužijanci 2011.
U vezi s organizacijom „Dužijance 2011.” ponuđen je materijal
za raspravu u kojem se naglašava:
„Dužijanca” jeste izvorni običaj i
kulturno nasliđe Bunjevaca.
Ko i da je poslidnji godina, organizacija Dužijance poviravana
HKC-u (Hrvatski kulturni centar),
nuz značajan uticaj pojedini svećenika katoličke crkve. Manifestacija
je imala prohrvatski karakter i javno je promovisana ko manifestacija takozvani Bunjevaca-Hrvata, otvoreno negirajuć pravo Bunjevcima na samobitnost. Korišćena su
hrvatska obilužja, hrvatski jezik, nuz
naglašeno prisustvo hrvatski i crkveni zvaničnika, al i oni iz crkveni
krugova koji javno zagovaraje hrvatstvo Bunjevaca. U takoj organizaciji
grad je učestvovo samo ko pokriće i
finansijska podrška. Dok je u javnosti promovisano da je taka manifestacija navodno gradska manifestacija. O svemu, pored nebrojeno
primera, najbolje divane i same izjave dosadašnjeg pridsidnika Organizacionog odbora Dužijance, Davora Dulića, od koji citiramo:
„...ova manifestacija prerasta
kapacitete i potrebe ne samo hrvatske zajednice nego i grada Subotice. Organizacijski odbor će
Godina VII, Jun 2011, broj 72
stoga u buduće puno energije trošiti na očuvanje hrvatskog identiteta „Dužijance”, kao bi ona ostala u okvirima hrvatske zajednice...”
Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine, nikad nije sporio mogućnost da Dužijanca, ko izvorni bunjevački običaj i kulturno
nasliđe Bunjevaca, bude osnov za
održavanje gradske manifestacije
pod nazivom Dužijanca, al čiji bi
onda organizator zaista bio grad,
nuz ravnopravno učešće svi pridstavnika nacionalni zajednica koje
u Subotici žive, nuz gradska obilužja i obilužja bunjevačke nacionalne zajednice, il obilužja svi nacionalni zajednica u Subotici, nuz
upotribu bunjevačkog jezika il bunjevačkog, hrvatskog, madžarskog
i srpskog jezika ravnopravno.
Dosadašnji način organizacije
Dužijance, bio je najblaže kazano,
podsmivanje ovakim zahtivima i
pridlozima i da je organizacija proslave Dužijance ove godine, koja je
dobila jubilarni karakter ko proslava stote Dužijance, poprimila obilužja skandala. Naime, Organizacioni odbor zvanično nije bio ni
imenovan a samozvani pridsidnik,
javno je nastupo i promoviso organizaciju, sprovo niz organizacioni
radnji za proslavu stote dužijance,
a Grad je dodilio sridstva samo
jednom učesniku na konkursu i to
HKC-u (konkurs za organizaciju
Dužijance na nivou grada je novina i sama činjenica o takom postupku negira ovogodišnju Dužijancu ko gradsku manifestaciju ),
te da je sve to sa stanovišta interesa
bunjevačke nacionalne zajednice
nedopustivo.
U raspravi je konstatovano da je
u međuvrimenu gradonačelnik
dono rišenja o imenovanju organizacionog odbora, a gradonačelniku je i prija neg što je ova sidnica
održana, upućen dopis na memorandumu Nacionalnog savita sa
imenima lica iz pojedini bunjevački institucija a da o tom nisu sva
navedena lica ni konsultovana.
Nakon rasprave jednoglasno su
doneti slideći zaključci:
– Iako je „Dužijanca” izvorno
kulturno nasliđe Bunjevaca Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine privaća inicijativu
da ona bude gradska manifestacija
– Organizacioni odbor Dužijance triba da bude sastavljen od
pridstavnika svi nacionalni zajednica i većinskog naroda, da se
prikaže kulturna baština svi građana Subotice.
– Zahtivamo javnost rada gradskog Organizacionog odbora „Dužijance”pošto se troše budžetska
sridstava svi građana Subotice
– Ukoliko se gradonačelnik
ogluši po našem zahtivu Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine neće spričavat učešće bunjevački institucija na Dužijanci koji to žele pod svojim
imenom al ne pod imenom i pokroviteljstvom Nacionalnog savita
– Nacionalni praznik 15. avgust „Dan Dužijance” Bunjevački nacionalni savet će obilužavat
brez obzira na stav gradonačelnika, na dostojanstven i svečan
način
Analize rada nacionalnog savita
– ciljovi i perspektive
Ponuđen je materijal za raspravu od Izvršnog odbora u kojem je
naznačeno da je u radu Nacionalnog savita, a isto tako i Izvršnog
odbora i sva četri odbora iz nadležnosti Nacionalnog savita bilo
dosta problema. Novom izabranom rukovodstvu Nacionalnog
savita je bio potriban izvestan vrimenski period da se upozna s zadacima i odgovornostima kod priuzimanja ovako odgovorni i vrlo
zahtivni funkcija. Prave primopridaje dužnosti izmed privremenog
organa i novog rukovodstva praktično nije ni bilo. Novo rukovodstvo nije bilo upoznato s odlukama
Ministarstva za ljudska i manjinska prava o usvajanju novi pravila i
kriterijumi za raspodilu budžedski
sridstava koji se primenjivaje već u
2011. godini a zbog čega su značajno umanjena sridstva za rad Nacionalnog savita.
Stanje po oblastima je slideće:
Službena upotriba jezika i pisma – nise daleko odmaklo od samog početka, odnosno konstituisanja Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma
Oblast kulture – prisutni su pokušaji favorizovanja interesa suprotstavljeni strana i interesni grupa brez dovoljno brige i volje za zajedništvo, za uzajamnu pomoć i
zajednički nastup s ozbiljnim projektima na konkursima. Ozbiljno
je ugrožen rad i funkcionisanje institucija kulture zbog ograničenih
sridstava i ne uvažavanja od strane
lokalne samouprave.
Oblast obavištavanja – napravljen je značajan pomak u ovoj oblasti kad su u pitanju „Bunjevačke
novine” i list „Tandrčak”, postoji
mogućnost i da u drugoj polovini
godine novine izlaze umisto misečno – dvonediljno. Napravljen je
novi web sajt di se vidi ogroman
5
VISTI
napridak, što se tiče elektronski
medija emituje se radio emisija na
bunjevačkom jeziku na radio Subotici, al još nije ostvareno pravo
na redakciju.
Oblast obrazovanja – ovo je
svitla tačka novog Nacionalnog savita i tu je najviše urađeno. U 13
škola ima 173 učenika od I-IV razreda, koji uče bunjevački govor s
elementima nacionalne kulture.
Stvoreni su uslovi za pripremu
nastave i od V-VIII razreda i tu
ima dosta posla oko pripreme udžbenika ko i animiranja učenika i
nastavnog osoblja. Realizacija je
otežana zbog nedostatka sridstava.
Pored navedeni okolnosti, važan usporavajuć faktor je umanjen
iznos sridstava iz budžeta za 2 miliona dinara. Ukoliko do kraja polugodišta i pored silni napora i
kontakata sa određenim ministarstvima ne dođe do povoljnog rišenja nuz primenu sistema pozi-
tivne diskriminacije, moraće doć
do korekcije strateški ciljova iz sve
četri oblasti za šta je i zadužen i
odgovoran Nacionalni savit.
U raspravi je, pored navedenog,
konstatovano da je bilo niz kontakata i razgovora sa zvaničnicima
Republike Srbije, AP Vojvodine i
Grada Subotice, al brez značajniji
efekata.
Konstatovano je takođe, da je
brez obzira na probleme koji su
bili prisutni u toku formiranja Nacionalnog savita, rad savita bio stabilan u ovom periodu. Takođe i
značajnih efekata u početnoj fazi
rada savita, naročito na polju medijske prohodnosti i isticanja
problema koji prate bunjevačku
nacionalnu zajednicu, al da su i pored tog gotovo svi problemi i dalje
prisutni.
Ukazano je da je neophodno
oma učinit novi iskorak u organizaciji rada savita, i u cilju realizaci-
je postavljeni planova i ciljova, ostvarit potpuno jedinstvo u radu savita brez obzira na političke i druge razlike, da je potribno oma izvršit potribne izmine u organizaciji i načinu rukovođenja, a saglasno
zajedničkom dogovoru svi učesnika u radu savita.
Potribni novi dogovori
i jedinstvo u BNS-u
Posli rasprave doneti su i slideći
zaključci:
– novom raspodilom budžetski sridstava BNS se nalazi u vrlo
teškom položaju, te da se podneta analiza rada privati uz priporuku da se rukovodstvo Nacionalnog savita još više angažuje i
založi kod obezbeđivanja sridstava za redovno funkcionisanje
i rad Nacionalnog savita
– potriba da se sačini nov Finansijski plan i da se tačno iz-
računa s čime se raspolaže do
kraja 2011. godine
– tražit zaštitu ljudski i manjinski prava od države svim raspoloživim pravnim sridstvima i
na svim nivoima.
Plan aktivnosti povodom
popisa stanovništva
Branko Pokornić, pridsidnik
IO i ranije već formirane radne
grupe za sprovođenje aktivnosti
vezano za popis, podno je Nacionalnom savitu elaborat u formi
strateškog plana aktivnosti za popis stanovništva u kojem je detaljno opisano kako je stanje i šta je
potribno priduzet kako bi se ostvarili strateški ciljovi a to je 15%
upisani Bunjevaca u gradu Subotica i 5% upisanih Bunjevaca u gradu Sombor, na pridstojećem popisu stanovništva.
M. B.
PReS KONFeReNCIJA UJeDINJeNIH ReGIONA SRBJe
Galerija za Pavla Blesića
U
druženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora je
još decembra miseca, nuz
podršku grupe somborski intelektualaca podnelo inicijativu gradonačelniku Sombora Nemanji Deliću i pridsidniku skupštine Siniši
Laziću u namiri da ji upozna s
pridlogom i inicijativom za osnivanje Galerije slika poznatog somborskog slikara, Bunjevca, Pavla
Blesića. Načelna saglasnost je tad i
dobijena a put do realizacije ove
inicijative tek pridstoji.
Tim povodom, u utorak, 24.
maja, održana je konferencija za
medije Ujedinjeni regiona Srbije
neposridno isprid Ateljea slikara
Pavla Blesića. Novinarima se, najprije, obratio Josip Bošnjak, isprid
Bunjevačkog kola, podsićajuć da je
inicijativa za osnivanje galerije
znamenitog umitnika Blesića podržana od somborski intelektualaca, Bunjevačke matice, Nacional-
6
nog savita bunjevačke nacionalne
manjine, HKUD-a „Vladimir Nazor”, Međunacionalnog savita grada Sombora, Ujedinjeni regiona i
Bunjevačke stranke Vojvodine i da
je s ovom inicijativom upoznata
Gradska uprava.
– Pavle Blesić je naš velik
umitnik, priznat i poznat u ciloj
državi i regionu, a prije svega je
Bunjevac i član Bunjevačkog kola od reosnivanja. Otvaranje Galerije Pavla Blesića obogatilo bi
kulturnu baštinu grada koji važi
za hodočasno misto ljubitelja
umitnosti, posebno slikarstva.
Imajuć u vidu plan detaljne regulacije centralne zone „Venac” u
Somboru kojim se pridviđaje formiranje Trga umitnosti od avlije
Grašalkovićeve palate, Dičije biblioteke i Gradskog Arhiva, pridsidnica Gradskog odbora Bunjevačke
stranke Vojvodine i pridsidnica
radne grupe za realizaciju inicijati-
ve za osnivanje
Galerije slika Pavla Blesića, Marija Šamu, izmed ostalog, pridstavila je pridlog
za izradu plana
generalne regulacije centralne
zone u gradu
Somboru.
– Planom detaljne regulaciZajednički za unapriđenje umitnosti
je na ovom
mistu je predvidito formiranje
Radi realizacije, podnosioci iniTrga umitnosti al i rušenje jed- cijative će, ako bude potribe dosnog dila objekta di se trenutno tavit i primir i pridračun potribni
nalazi atelje slikara Blesića, kako radova koji se odnose na revitalibi se napravio prolaz do Trga zaciju postojećeg prostora ko i svrKoste Trifkovića. Al, moguće je sishodnost radova nužno potribni
predvidit i pešački prolaz a da to u dilu napuštitog magacinskog
bude brez rušenja dila objekta u prostora za šta je potribno dobit
kojem je atelje, a da se ipak po- saglasnost za korišćenje od lokalne
vežu dva trga – Koste Trifkovića samouprave.
R. Parčetić
i Trg umitnosti.
Godina VII, Jun 2011, broj 72
VISTI
IZBORI ZA SKUPŠTINe MeSNI ZAJeDNICA U SUBOTICI
Izbori za članove Skupština mesni zajednica u Subotici biće održani 5. juna 2011. godine.
Na izborima učestvuju političke stranke i grupe građana. Postoje dvi političke stranke koje su
sa bunjevačkim imenom i u svom
političkom radu zastupaje interese
bunjevačkog naroda, to su:
BUNJeVAčKA STRANKA
VOJVODINe – pridsidnik Branko Francišković i
SAVeZ BAčKIH BUNJeVACA – pridsidnik Mirko Bajić
Bunjevačka stranka Vojvodine
učestvuje na izborima u okviru
Udruženi regiona Srbije (URS) i
na listama pod nazivom UJeDINJeNI ReGIONI SRBIJe –
JASMIN ŠečIĆ ima svoje pridstavnike u pet mesnih zajednica i
to:
1. MZ Aleksandrovo
Kandidat: Marija Romić,
na 8. mistu na listi
2. MZ Gat
Kandidat: Tamara Babić,
na 1. mistu na listi
3. MZ Željezničko naselje
Kandidat: Nada Bobić,
na 2.mistu na listi
Kandidat: Kata Lazić,
na 4. mistu na listi
4. MZ Tavankut
Kandidat: Mirko Nimčević,
na 2. mistu na listi
Kandidat: Pajo Bajić,
na 4. mistu na listi
Kandidat: Dobrinka Lebović,
na 6. mistu na listi
Kandidat: Željko Nađ,
na 8. mistu na listi
Kandidat: Zvonimir Vajhand,
na 10. mistu na listi
Kandidat: Biserka Kasa,
na 12. mistu na listi
Kandidat: Branko Petrić,
na 14. mistu na listi
5. MZ Ljutovo
Kandidat: Antun Bajić,
na 1. mistu na listi
Kandidat: Antun Solar,
na 2. mistu na listi
Kandidat: Jasminka Lačok,
na 3. mistu na listi
Godina VII, Jun 2011, broj 72
Kandidat: Jelisaveta Harangozo,
na 4. mistu na listi
Kandidat: Ruža Juhas,
na 5. mistu na listi
Kandidat: Ivan Vuković,
na 6. mistu na listi
Liste grupa građana koje na izborima učestvuju pod bunjevačkim imenom:
radnica, Bajmok, Marka Oreškovića 5
10. Ivan Bašić Palković, 1986.,
radnik, Bajmok, Maksima Gorkog 72
11. Đeno Kečenović, 1953.,
poljoprivrednik, Bajmok, Svetozara Miletića 13
12. Zlata Lenđel, 1937.,
penzioner, Bajmok, Omladinska 2
13. Sanela Tumbas, 1989.,
student, Bajmok, Somborski
put 32
14. Petar Zrnić, 1962,
poljoprivrednik, Bajmok, Gavrila Principa 25
15. Bežika Kišpal, 1947.,
penzioner, Bajmok, Sremska 9
16. Svetlana Pokornik, 1960.,
radnica, Bajmok, Bunjevačka 51
1. U MZ Bajmok
Naziv izborne liste: BUNJeVAčKA NARODNA LISTA –
BRANKO POKORNIĆ
Lista je pod rednim brojom 9
2. U MZ Tavankut
Naziv izborne liste: GRUPA
GRAĐANA „BUNJeVAčKOSRPSKA KOALICIJA”
Lista je pod rednim brojem 7
Na listi su:
1. Branko Pokornić, 1948.,
farmer, Bajmok, Vardarska 17
2. Stevan Bešlić, 1955.,
penzioner, Bajmok, Tri istarske žrtve 31
3. Vesna Milanković, 1984.,
domaćica, Bajmok, Marka Oreškovića 2
4. Marko Beretić, 1952.,
penzioner, Bajmok, 29. novembra 9
5. Pero Petrekanović, 1980.,
kv radnik, Bajmok, Marka Miljanova 37
6. Kata Kumer, 1961.,
penzioner, Bajmok, Somborski
put 32
7. Perica Vujević, 1981.,
ekonomista, Bajmok, 11. nova 11
8. Jožef Urban, 1944.,
penzioner, Bajmok, Maksima
Gorkog 62
9. Magda Benčik Badić, 1965.,
Na listi su:
1. Milica Iršević, 1966.,
trgovac, Donji Tavankut, Marka Oreškovića 84
2. Apolon Savanov, 1973.,
mašinski tehn., Donji Tavankut, Marka Oreškovića 19
3. Dubravko Godar, 1962.,
grafičar, Donji Tavankut, Matka Vukovića 26
4. Anica Skenderović, 1965.,
trgovac, Donji Tavankut, Matka Vukovića 63
5. Dalibor Jakovčević, 1982.,
automehaničar, Donji Tavankut, Marka Oreškovića 101
6. Ivan Spaić, 1957.,
vozač autobusa, Gornji Tavankut, Tavankut 1135
7. Dragoslava Tintor, 1973.,
trgovac, Donji Tavankut, Salaš
145
8. Velibor Mačković, 1979.,
elektrotehn. računara, Donji
Savez bački Bunjevaca isključivo podržava samo liste grupa
građana, smatrajuć da izbori za
Mesne zajednice ne triba da su
stranački, neg da na njima građani biraje svoje pridstavnike
neposridno. Pri tom Savez bačkih Bunjevaca, podržava one
grupe građana koji nose bunjevačko ime na listi.
Tavankut, Matka Vukovića 11
9. Damir Sekulić, 1988.,
mašinski tehničar, Donji Tavankut, Rade Končara 77 C
10. Zorica Tumbas, 1973., domaćica, Donji Tavankut, Ivana
Sarića 93
11. Srđan Gedović, 1985., automehaničar, Donji Tavankut,
Marka Oreškovića 124
12. Zoran Beneš, 1971.,
armirač, Donji Tavankut, Salaš
77 C
13. Rozalija Sivić, 1954.,
pomoćni radnik-kurir, Donji
Tavankut, Matka Vukovića 34
14. Radovan Imgrund, 1977.,
poljoprivrednik, Donji Tavankut, Marka Oreškovića 111
15. Jelena Iršević, 1991.,
tekstilni tehničar, Donji Tavankut, Marka Oreškovića 84
2. U MZ Novi Žednik
Naziv izborne liste: GRUPA
GRAĐANA „BUNJeVAčKA
NARODNA LISTA ZA NOVI
ŽeDNIK – ŠARčeVIĆ FRANJO”
Lista je pod rednim brojem 7
Na listi su:
1. Franjo Šarčević, 1962.,
radnik obezbeđenja, Novi Žednik, Salaš 389
2. Anica Vukov, 1970.,
radnik, Novi Žednik, Filipa
Kljajića 62
3. Lejla Vojnić Purčar, 1974.,
radnik, Novi Žednik, Salaš 383
4. Vince Letić, 1960.,
mlinar, Novi Žednik, Ognjena
Price 5
5. Ivan Korponajić, 1959.,
radnik obezbeđenja, Novi Žednik, Kosovska 17
6. Magdalena Vuković, 1960.,
pomoćno osoblje, Novi Žednik, Matka Vukovića 20
7. Marko Šafranj, 1967.,
radnik, Novi Žednik, Radoja
Vujoševića 75
7
VISTI
čLANOVI KUD „BUNJeVKA” ODUŠeVILI NA MIRK-U
Zlatno srce za deceniju rada
Devetočlana sekcija „Baština” bila izuzetno zapažena med najboljim izlagačima Vojvodine. Zlatne diplome i velemajstorska
priznanja divane o izloženim radovima
N
a 41. Međunarodnoj izložbi rukotvorina i kolekcionara (MIRK) koja je
održana u Bačkoj Topoli od 23. do
30. aprila, malo ko od pisitioca nije
zasto da pogleda šta su to izložili
članovi Sekcije narodni rukotvorina i kolekcionara „Baština”, koja
radi u okviru Kulturno-umitničkog društva „Bunjevka” iz Subotice.
Devetočlana ekipa ove sekcije
pridstavila je positiocima i članovima žirija dio bunjevačkog stvaralaštva, a da je to bilo izuzetno zapaženo dokazivaje brojne diplome
i veliko zlatno srce koje, izmed ostalog, sad krasi prostorije KUD-a
„Bunjevka”.
– članovi naše sekcije već deset godina nastupaju na MIRKu, i to u više kategorija. Nastupili
smo s devet članova i bili baš
dobri, o čem svidoče i diplome i
nagrade za naše članove. Ružica
Puzić je sa svojim vezom dobila
nagradu za prvo misto i velemajstorsku diplomu, a tema joj je bila ruža. Vezom se pridstavila i
Mirjana Baka, pokazala je kako
izgleda zimska noć i osvojila prvo misto. Prvo misto je osvojila i
SUVeNIR SUBOTICe
Izuzetno zapažen dio
postavke „Bunjevke” bile
su i lutke – bebe Ilonke
Milunović. Ona je, radeć s
kuružnom, pridstavila Bunjevke u tradicionalnoj
nošnji. Sem što je dobila
priznanje na MIRK-u,
konkurisala je i u izboru
suvenira Subotice, a njezini radovi se nalaze med
zvaničnim obilužjima ove
varoši.
8
U VIŠe KATeGORIJA
Članice Sekcije narodni rukotvorina i kolekcionara „Baština”
Ljiljana Uzelac koja je svojim vunenim tepih stazama oduševila
žiri u ovoj kategoriji. Ana Petrov
Beba je nastupila u dvi kategorije, s labudom od kuružnje je osvojila drugo misto, a s kolekcijom jaja oslikani u ulju prvo. Oslikavanje jaja, u tehniki salvete,
donela su Marijani Matković
drugo misto, dok je Ivica Kuntić
pridstavio široku postavku križova za šta je nagrađen priznanjem za prvo misto. S nama je bila i Ilonka Milunović, kojoj su
pripale dvi nagrade, ona za prvo
misto i velemajstorska diploma
za lutke u bunjevačkoj narodnoj
nošnji. Na kraju, triba pofalit i
Katu Kuntić koja je nastup na
MIRK-u završila s tri nagade.
Pridstavila je postavku bilog
šlinga na kojoj su prikazani polivači na Voden ponediljak. Žiri ju
je nagradio za etno postavku, za
bili šling i za kolekciju šlinga –
kazala je Slavica Zvekanov, rukovodilac sekcija „Baštine”, koja je i
sama osvojila prvo misto na
MIRK-u prikazom citata iz Biblije
u tehniki slamopisa.
Kako je naša sagorovnica izdiva-
nila, na ovogodišnjem MIRK-u je
bilo priko 3.000 eksponata, u više
kategorija. Članovi „Bunjevke” su,
ko i raniji godina, bili primećeni, a
deseto pojavljivanje na MIRK-u
nagrađeno je i specijalnom nagradom, zlatnim srcom.
– Postavka KUD „Bunjevka”
izazvala je veliku pažnju positilaca, članova žirija, al i sami izla-
Međunarodna izložba
rukotvorina i kolekcionarstva (MIRK) održava se već
41. godinu, a svaki put organizatori odaberu drugi
grad u Vojvodini. Na izložbama se pojavljivaje i umitnici koji već duže vrime
rade u svojim oblastima, al
i oni koji u slobodno vrime
stvaraje remek-dila. eksponati su izloženi u više
kategorija, za svaku postoji
žiri, pa učesnici na kraju
izložbe budu nagrađeni za
najbolje radove.
Ovake izložbe su posebno značajne za umitnike
amatere koji imaje priliku
izložit svoje radove, al i da
divane s drugim učesnicima, slušaje, daju savite i
zajedno napriduju u svojoj
oblasti.
Dio nagrađene postavke
gača. Ostali smo pripoznatljivi
po maštovitim i kvalitetnim izložbama na kojima svaki eksponat dođe do izražaja, kako sad,
tako i na prijašnji devet nastupa.
Za cilokupni rad tokom deset
godina, pojavljivanju na ovoj izložbi organizatori su nam pridali
i nagradu ko znak dobrog rada.
I posli nastupa na MIRK-u u
sekciji nema tušta vrimena za
odmor. Po povratku s izložbe, u
„Bunjevki” je pripravljena postavka za „Noć muzeja”, slidi pripravljanje za Dužijancu, a brojni su pozivi za gostovanje širom Srbije, al i
u inostranstvu.
N. Stantić
Godina VII, Jun 2011, broj 72
VISTI
ZAVRŠeN čeTVRTI KONKURS „BUNJeVAčKA LIPA RIč”
Riči za budućnost
Četvrti konkurs okupio pedeset i pet učesnika koji su žiriju pridali osamdesetak radova. Dičiji radovi dokaz su da bunjevački
jezik i dalje živi. Specijalna nagrada za Stevu Proročića
Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice, s nagrađenim učenicima
A
ko je sudit po onom što
smo vidili u subotu, 21.
maja, u Bunjevačkoj matici, nema nevolje za bunjevački
jezik. Tušta mladi autora se oprobalo u pisanju proze i poezije, o
svemu tom je ocinu dao i stručni
žiri, a važnije od tog ko je pobedio
u kojoj kategoriji je da mladi naraštaji oće divanit bunjevački, al i vole
ga koristit u izražavanju najtananiji emocija.
Rič je o sad već tradicionalnoj
manifestaciji „Bunjevačka lipa rič”
koja okuplja osnovce i sridnjoškulce koji radovima pisanim na bunjevačkom učestvuju na konkursu.
– Smotra dičijeg stvaralaštva
Somborski bećari oduševili prisutne u Bunjevačkoj matici
Stevo Proročić prima specijalnu nagradu – člansku kartu
Bunjevačke matice
Godina VII, Jun 2011, broj 72
„Bunjevačka lipa rič” prvi je put
održana još 2007. godine, već
smo se približili malom jubileju
od pet godina. Uporedo s konkursima uspivamo i izdat najbolje dičije radove u vidu zbornika.
Tako svake godine završnu manifestaciji dilimo u dva dila. U
prvom pridstavljamo zbornik, a
u drugom biramo najbolje radove – izdivanila nam je Ana Popov,
nosilac projekta.
Baš je tako bilo i ove godine. Pr-
vo su učenici Osnovne škule „Sonja Marinković” recitacijama pridstavili radove iz trećeg zbornika,
koji je ovom prilikom bio promovisan, a potom je došlo na red
pridstavljanje najbolji učesnika u
2011. godini.
– Principi akcije su ostali isti.
Dica tokom godine šalju svoje
radove, dal u prozi el poeziji, a
stručni žiri posli prigleda svaki
rad, i na kraju proglasi najbolje u
više starosni kategorija. Ove go-
dine je stiglo najviše radova do
sad, i to ne samo iz škula di se uči
bunjevački. Imali smo 55 autora
i oko 80 radova. Uspili smo ove
godine akciju i proširit, pa su tako učestovali i učenici iz Sombora – nastavila je Ana Popov.
Kad se već spominju Somborci,
triba kazat da su oni dali velik doprinos održavanju završne svečanosti. Naime, za muzički ugođaj se
pobrinila mlada banda „Somborski bećari” kojima je pomogla ma-
9
VISTI
VIŠe UčeSNIKA
Učitelji čiji su đaci učestvovali na konkursu
Kako je istakla Ana Popov, već se rade pripreme
za peti konkurs „Bunjevačka lipa rič”.
– čim smo priveli četvrti
kraju, počeli smo se pripravljat za peti konkurs.
Planiramo da manifestaciju proširimo, pa da ne
učestvuju samo dica koja
iđu u škule, već da nam se
pridruži i omladina, čeljad
koja rade el studiraje.
ŽIRI
Publika s pažljivo slušala dila mali umitnika
NAJBOLJI UčeSNICI
Odlukom žirija, najbolji
su bili – mlađi uzrast, poezija: 1. „Rastanak sa učiteljicom”, Dajana Crnković, 4 a OŠ „Đuro Salaj”
Subotica, 2. „Seka”, Nina
Milić, 4 a OŠ „Đuro Salaj”
Subotica, 3. „Moja mama”,
emina Mihaljević, 2-1 OŠ
„Vuk Karadžić” Bajmok,
mlađi uzrast, proza: 1.
„Mikulaš”, Zvonimir Rudinski, 4 a OŠ „Sonja Marinković” Subotica, 2. „Bižanje od kuće”, Mila Milinković, 3 f OŠ „Sonja Marinković” Subotica, „Strašno sam se poplašio”, Veljko Stojković, 4 c OŠ „Sonja
Marinković” Subotica, 3.
„Pogled s mog pendžera”,
Isidora Bošnjak, 3 r OŠ
„Avram Mrazović”, Sombor, stariji uzrast, poezija:
1. „čekaću te”, Viktorija
Sudarević, 7 c OŠ „Ivan
Milutiović” Subotica, 2.
„Ljubav”, Aleksandar Jo-
10
njić, 8 r OŠ „Avram Mrazović” Sombor, 3. „Pisma
o salašu”, Mario Pokornić,
6-1 OŠ „Vuk Karadžić”
Bajmok, stariji uzrast, proza: 1. „Tragam za svojim
golubom”, Miljana Ivić, 7 a
OŠ „Bosa Miličević” Novi
Žednik, 2. „Iz mog plavog
dnevnika”, Vladimir Parčetić, 8-4 OŠ „Avram Mrazović” Sombor, 3. „Pamtim učiteljicine riči”, Melisa Serenče, 5 c OŠ „Matija Gubec” Tavankut,
sridnjoškulci, proza: 1.
„Gabrić ćuprija”, Stevo
Proročić, 2 r Hemijskotehnološka škola „Lazar
Nešić” Subotica, 2. „Put za
didin salaš”, Milica Mastilović, 3 r Gimnazija „Veljko Petrović” Sombor, 3.
„Drač u bilom ruvu”, Dijana Klinec, 4 r Hemijskotehnološka škola „Lazar
Nešić” Subotica.
la Ana Parčetić i svojim glasom
ulipšala njevu svirku.
Prije nego što su se publiki pridstavili najbolji učesnici, prisutnima
se obratio Ivan Sedlak, pridisidnik Bunjevačke matice.
– Izuzetno smo
zadovoljni ovom akcijom jel iz godine u
godinu imamo sve
veći broj učesnika i
to iz sve većeg broja škula. Sve to
ukaziva koliko je pitanje jezika
značajno za svaku nacionalnu
manjinu, pa i našu. Mi se sad nalazimo u situaciji kad je jezik
jedno od krucijalni pitanja našeg
nacionalnog identite. To znaju
svi, pa i oni koji žele da naše
pravo ospore. Govore da je naš
jezik samo dijalekt nekog drugog jezika, da se neće standardizovat. Divane da je arhaičan, da
se na našem jeziku ne mož iskazat sve što je specifično za novi
svit. Isto tako smatraje da je naš
jezik mrtav, da ga ritko ko divani, a i ko ga divani ne mož ga
upotribit. Sve to nije tačno, a to
Pristigle dičije radove
prigledo je i ocinio tročlani žiri kog su činili Ana
Popov, nosilac projekta,
Stipan Šarčević, pridsidnik Književnog odbora u
Bunjevačkoj matici i mr
Suzana Kujundžić Ostojić,
urednica „Bunjevački novina” i „Tandrčka” i pridsidnica Odbora za jezik i
književnost.
najbolje pokazivaje vaši radovi.
Naša aktivnost će dobit i nove
forme, i sve su ovo samo koraci
ka standardizaciji jezika – kazo je
Sedlak.
Nakon što je publika mogla čut
radove koje su nagrađeni, organizatori su se odlučili da uruče i specijalnu nagradu. Nju je dobio Stevo Proročić, učenik drugog razreda Sridnje hemijske škole „Lazar
Nešić”, za pripovitku „Neposlato
pismo”. Tom prilikom mu je Ivan
Sedlak svečano uručio člansku
kartu Bunjevačke matice, a prisutnima pridstavio novog člana Književnog odbora Bunjevačke matice.
N. Stantić
Godina VII, Jun 2011, broj 72
VISTI
KUD „BUNJeVKA” UčeSTVOVALO U „NOĆI MUZeJA”
U redu evropski zemalja
K
ulturno-umitničko društvo
„Bunjevka” otvorilo je svoja
vrata i primilo svu zainteresovanu čeljad koja je u „Noći
muzeja” obalazila kulturne institucije u Subotici. Rič je o velikoj
Kolekcija izloženi križova za „Noć muzeja”
međunarodnoj manifestaciji koja
se istovrimeno održava u četrdeset
evropski zemalja. Subotica je dio
široke manifestacije tek drugi put,
a značajno je da se vrlo brzo u njoj
uključilo jedno bunjevačko društvo.
KUD „Bunjevka” je, ko i sve dru-
ge institucije, svoja vrata držala otvorenim od 18 do 24 sata, a prisutni su mogli vidit postavku molitvenika, križova, al i polivače za Uskrs, te divojačku sobu i čistu sobu,
kake su se mogle nać na salašima.
Kako nas je obavistila Kata
Kuntić, pridsidnica KUD „Bunjev-
ka”, eksponate je vidilo oko 400
positilaca, što je izuzetno značajno
za aktuelnu borbu Bunjevaca za
njeva zakonom garantovana prava.
NA MIRK-U U BAčKOJ TOPOLI BILO JOŠ IZLAGAčA
Zabiluženo fotoaparatom
Stari molitvenici
N
a ovogodišnjem MIRK-u
u Bačkoj Topoli bilo je još
izlagača koji su zaslužili
priznanja. Med njima je bio i
Đorđe Suvajdžić, kog smo pridstavili prija nikoliko brojova „Bunjevački novina”. Suvajdžić je, ko
što je i prija radio, fotoaparatom
bilužio zanimljive detalje u prirodi.
Tema njegovog rada bili su izrazi prirode u drvetu. Ovaj hobista je tražio na razne motive u
prirodi, pa su tako nastale slike
„Pridizanje”, „Pivac”, „Puž begunac”, „Izbigli sikiri i vatri kazandžijskoj”, „Dugi korak”...
Godina VII, Jun 2011, broj 72
Prodajni dio izložbe
Za svoje radove Suvajdžić je nagrađen prvom nagradom u kategoriji fotografija, a prvu nagradu
je zaslužio i njegov kolega Ante
Tabak.
N. S.
Sem KUD „Bunjevka”, positioci
su mogli proć kroz dvadesetak kulturni institucija, poput Gradskog
muzeja, Narodnog pozorišta, Art
bioskopa „Lifka”, Dičijeg pozorišta,
Suvenirnice, Sinagoge, Likovnog
susreta...
N. Stantić
11
VISTI
DeSeT GODINA RADA I ZALAGANJA U FOLKLORU
Nigovanje bunjevačkog folklora
Gradsko kulturno umitničko društvo „Ravangrad” iz Sombora ove godine slavi deset godina postojanja i rada
U
svojim programskim aktivnostima „Ravangrad”
niguje više sekcija a folklor
je ono čime se ponose ne samo
članovi društva nego i sam grad
Sombor. Naročito misto u ovom
kulturno-umitničkom društvu imaje bunjevački običaji, bunjevačke
igre i pisma. Svake godine se posebno obrađiva i niguje izvorni običaj iz bogate riznice bunjevački
običaja. Tako je bilo i ove godine.
U nedilju 24. marta 2011. godine u selu Stanišić nedaleko od
Sombora, održana je opštinska
smotra dičijeg stvaralaštva na kojoj
je uzelo učešće, med ostalima i
Gradsko kulturno umitničko društvo „Ravangrad”. Koreografije su
pripravili stručni saradnici Žarko
Goretić, Magdalena Nikačev i
Dragan Kubatov, i sve tri su se
plasirale na Zonsku smotru dičijeg
stvaralaštva koja je održana 16.
aprila u Kuli. Ravangrađani su se
brojnoj publiki i stručnom žiriju
pridstavili s Igrama iz Banata
(Magdalena Nikačev) u izvođenju
mlađeg uzrasta igrača od 10 godina, igrama iz Leskovca (Žarko Goretić) koje su pripravili mladi igrači
12
Članovi KUD-a Ravangrad iz Sombora u bunjevačkoj nošnji
od 10-14 godina i s kraljičkim običajima Bunjevaca (Magdalena Nikačev, Dragan Kubatov) u izvođenju mlađeg sastava G KUD-a „Ravangrad” iz Sombora.
Kraljički običaji Bunjevaca su
naročito interesantni za pripravljanje ko i za publiku. Ovi običaji,
na čijem je istraživanju naročito
radio Dragan Kubatov, stručni saradnik, su pomalo zaboraviti u
Somboru i okolnim salašima, al
zafaljujuć Kulturno-umitničko društvu „Ravangrad”, biće nigovani i
sačuvani od zaborava.
Mladi folkloraši, s ovim izvornim običajom, očekivaje poziv na
pokrajinsku smotru izvornog stvaralaštva dice koja će biti održana
krajom septembra miseca u Vrbasu.
I starije grupe iz GKUD-a „Ravangrad” su bile vridne u pripravljanju za Opštinsku smotru izvornog i folklornog stvaraštva odrasli,
koje je održano 17. aprila u Čonoplji, obližnjem somborskom se-
lu di je kadgod bilo tušta našeg svita.
Vrlo uspišna koreografija Magdalene Nikačev i Franje Parčetića
nije promakla oku stručnog žirija,
pa će tako izvorno dilo pod imenom „Izvorno igranje bunjevački
igara” bit prikazano i na zonskoj
smotri izvornog stvaralaštva odrasli koja je zakazana za 28. maj u
Apatinu. I lipi glasovi i kvalitetno
izvorno pivanje ko i sviranje na samici i gajdama dobili su lipe ocine
žirija i kvalifikacije za zonu.
U vrimenu kad se za amaterizam sve manje ima vrimena a odobreni novci i budžetska izdvajanja
su sve manja, ovaki rezultati su za
ponos i pofalu ko i potvrdu najkvalitetnijeg somborskog kulturno
umitničkog društva.
R. Parčetić
Godina VII, Jun 2011, broj 72
VISTI
BUNJeVAčKI KULTURNI CeNTAR TAVANKUT ODRŽO GODIŠNJI KONCeRT
Lipota nošnje i igara
Polovinom svake godine Bunjevački kulturni centar iz Tavankuta obraduje svoje meštane folklornom pripredbom. Da održavaje ovu tradiciju vidili smo u nedilju 29. maja pridveče, u pripunoj sali Doma kulture u Tavankutu
T
ek što su se u subotu vratili
s folklorne smotre, nisu ni
pridanili već su se oma latili
spremanja za godišnji koncert.
Ove godine nisu imali gostivi, a
njev koncert ulipšali su snaš Ana
koja je svojim vickastim dositkama
nasmijavala čeljad, pisnikinja Mila
Skenderović, koja je za ovu priliku
odrecitovala par svoji pisama i „Biž
bend” koji je u pauzama folklorni
tačaka veselio prisutne gledaoce.
Nisu izostala ni dica koja uče Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. Nji je pridstavila
Ivona Balažević, učenica 3b razreda osnovne škule u Tavankutu, s
bunjevačkom recitacijom. Nastup
je započo s himnom Bunjevaca
„Podvikuje bunjevačka vila”. A šta
se sve moglo vidit to veče kazo
nam je pridsidnik BKC-a Dubravko Godar.
– Za ovaj godišnji koncert
učestvujemo sami brez gostivi, a
učestvuje mala grupa, sridnja i
reprezentativna grupa, i ove
godine imamo kadgodašnje članove BKC-a iz Tavankuta, koji
su se skupili specijalo za ovu priliku kako bi ulipšali ovaj događaj. Već po naviki bila je tu i naša
Anica koja se pridstavila s njezinim skečovima. Od koreografija
pridstavili smo se s „Bunjevačkim igrama”, „Leskovcom”, igrama iz Banata, Šumadije, Vranjom, „Šopskim igrama” i s još
dosta igara. Nadam se da smo
ispunili očekivanja naši gledaoca
i da su uživali u onom što smo
ove godine pripravili za nji.
Godišnji koncert bio je prava
prilika da pridsidnika društva pitamo šta su sve uradili u protekli godinu dana i šta je to što imaje u planu do godine.
Godina VII, Jun 2011, broj 72
Veterani BKC „Tavankut”
Najmlađi folklorci dobili najviše aplauza
– Od prošlogodišnjeg koncerta bili smo na nikoliko turneja,
naši folklorci bili su na smotrama, bili smo pozvani od Nacionalnog saveta Grka u Smederevo
i obašli smo dosta mista. Od ostali aktivnosti izdvojiću da su
članovi našeg društva učestvovali u prikupljanju potpisa sa Poseban birački spisak bunjevačke
nacionalne manjine, onda smo
bili na bajmočkom Festivalu bunjevački nacionalni ila, a propratili smo i sve ostale manifestacije
koje se nalaze u organizaciji Bunjevačkog kulturnog centra iz
Bajmoka, di možem ubrojit Bal
na Svetu Katu i Prelo. Ono što
nam sad slidi je pripravljanje za
Balkan fest koji će se održat u
Bugarskoj u gradu Kitenu, a u
avgustu misecu igraćemo na Pasuljijadi u Tavankutu i Festivalu
bunjevački ila u
Bajmaku, a ispratićemo i sve ostale
manifestacije po bedu kako budu dolazile. Kad divanimo
o tom šta smo uradili, kazaću da smo
nošnju obnovili u
zadnji godinu, godinu i po dana, uvik
nam triba još, al za
sad imamo dosta. Ono s čim
kuburimo jesu muške čizme, al
snalazimo se i s ovim što imamo.
Od svog reosnivanja, 2007. godine BKC iz godine u godinu poboljšava svoj program, a ni članova
njim ne manjka. Kako smo čuli centar broji priko sto stalni članova u tri
folklorne grupe. Kad ljudi gledaje
folklorne nastupe ritko kad se zapitaje ko tu dicu i one malo starije uči
Banatske igre
igrat. Da bi se vidilo ko stoji iza naučeni koraka, gledaocima su pridstavili sve zaslužne, a to su Milica i
Jelena Iršević, Velibor Mačković i
Dalibor Jakovčević.
Na samom kraju koncerta na
binu su izašli svi članovi tavankutskog centra, kad su i pobrali najviše aplauza. Druženje se posli tog
nastavilo u prostorijama centra do
kasno u noć.
N. Nimčević
13
VISTI
BUNJeVAčKI Se UčI I U SOMBORU
Otvoreni čas bunjevačkog govora
N
a inicijativu Bunjevačkog
nacionalnog savita iz Subotice i UG „Bunjevačko
kolo” iz Sombora, u sridu, 25. maja u OŠ „21.oktobar” u Somboru
održan je otvoreni čas izbornog
predmeta bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.
Pored učitelja i vaspitača somborski osnovni škula ko i pridstavnika medija, otvorenom času su
prisustvovali Nikola Babić isprid
BNS-a iz Subotice i Dejan Parčetić, pridsidnik UG „Bunjevačkog
kola”.
U ime domaćina, goste iz Subotice i Tavankuta i sve prisutne, naj-
Nina Beretić, direktorica škule „21. oktobar”
prije je pozdravila direktorica škule Nina Beretić ističuć s ponosom, da se bunjevački govor
u Somboru prvo i za sad isključivo, počo
izučavati u OŠ
„21. oktobar”, najstarijoj somMirjana Savanov pokaziva detalje kraljičke nošnje
borskoj škuli.
Otvoreni čas je pripravila i vodila profesor razredne nastave i pridsidnik Odbora za obrazovanje bunjevačke nacionalne manjine, gospođa Mirjana Savanov.
Prema planu i programu nastave obrađivala se tema vezana za
bunjevački običaj Dove. Čas je
zamislit ko svojevrsno druženje
dice iz dvaju gradova kroz radionice. Tako su se mališani upoznavali
s novim bunjevačkim ričima igrajuć na slovo, na slovo, rišavanjom
slagalica, osmosmerki, ukršteni-
ca... Bio je to uvod u približavanje
dici običaja na Dove za kojeg se
veže običaj Kraljica. Čas je obogatit video prezentacijom, upoznavanjom s „kraljicom”, curom iz
GKUD-a Ravangrad, Sandrom
čeljuska, koja je u odilu i opravi
kraljice približila dici svu lipotu
ovog bunjevačkog zanimljivog
običaja.
Tokom časa, učenici iz Tavankuta i Sombora su pokazali svoja
tek usvojena znanja na mini kvizu
a iskazali su i svoju kreativnost
kroz pripravljanje zanimiljivi slika
s motivima zovinog lišća i cvita.
Pri kraju otvorenog časa, mali
đaci i svi prisutni na anketnim listićima su dali svoje viđenje časa, a
visoke ocine ove ankete dokaz su
kreativnosti i iskustva učiteljice
Mirjane Savanov.
Kraljička pisma se zaorila učionicom što je bio znak da su dica
dobro usvojila nastavnu jedinicu, a
nakon otvorenog časa očekivanje
je da će se i u drugim osnovnim
škulama pojaviti veće interesovanje za ovaj izborni predmet.
R. Parčetić
MNOGOBROJNe SLAMARSKe AKTIVNOSTI
Slamarstvo stiglo do Pajtića
Umitnost slamarki iz Sombora krasila mnoge manifestacije širom Vojvodine
A
prila miseca u slamarskoj
sekciji Bunjevačkog kola
radilo se, što bi kazli, punom parom. Puno najavljivani izložbi, posita i razni događanja bilo
je prid njima: snimanje TV emisije
na Zelenom salašu, priređivanje
uskršnje izložbe, učešće na Uskršnjem bazaru, otvaranje Suvenirnice u Somboru, odlazak na MIRK,
učešće na I festivalu cvića u Som-
14
boru, učešće na sajamskoj manifestaciji „Svit rada i obrazovanja”...
Na Zelenom salašu
Jedan od vojvođanski salaša za
koji će se tek čut jeste i Zeleni salaš.
Na putu Sombor-Novi Sad, kad se
izađe iz Sivca i uputi prema Crvenki, teško je ne primetit salaš s live
strane sav u zelene aljine ogrnit.
Pomalo usamljen, Zeleni salaš
broji više od vika postojanja i prkosi vrimenu. Domaćini ovog salaša, Dragica i Danilo Kaluđerski,
nisu tili otić sa svojeg salaša iako su
mnoge civilizacijske tekovine priskočile njevo gnjizdo. Al, domaćini
su to ipak priveli u svoju pridnost i
svoj salaš, još uvik s lampašom
(brez struje) uveli u red etno salaša
i turistički ponuda.
Na Zelenom salašu, 10. aprila
Vojvođanska televizija je snimila
dvojezičnu (na madžarkom i na
srpskom) pripovitku o Zelenom
salašu, njevim domaćinima i svemu onom što je u ponudi na ovom
vojvođanskom salašu.
Iz „Bunjevačkog kola” u Somboru, u ulogi i domaćina i gostivi
bili su članovi slamarske sekcije sa
svojim ručnim radovima, od slaGodina VII, Jun 2011, broj 72
VISTI
marski do radova vezilja i ostali
ručnih radova. Subotičke slamarke
iz „Art etnosa” na čelu sa Ivanom
Dulić, sa svojim radovima takođe
su bile gošće Zelenog salaša. Dobar štimung nuz tambure pripravili su mladi „Somborski bećari”.
Nova Suvenirnica u Somboru
Grad Sombor je 20. aprila bio
domaćin gostima iz pokrajinske
vlade na čelu sa pridsidnikom Bojanom Pajtićom. Bilo je više razloga positi gradu Somboru jel tog
dana je svečano otvoren Uskršnji
bazar ručni radova i etno rane u
organizaciji Udruženja žena „Zlatne ruke – Somborke” , pridata je u
rad i otvorita nova Sigurna kuća, a
posebno svečano je otvorena je
Suvenirnica grada u kojoj su naročito misto dobile slamarke iz
UG „Bunjevačko kola” .
Suvenirnica je dobila svoje misto u malom parkiću okruženo s
jedne strane somborskim Narodnim pozorištom a s druge Gradskim muzejom. Izrađena od drveta, suvenirnica u svom prostoru
daje misto za izlaganje i prodaju
radova u kojima će se pripoznati
somborski, ravničarski i uopšte
vojvođanski identitet. Turistima i
svim positiocima biće ponuđeno
puno lipi umitnički, ručni i unikatni
radova od slame, odivni predmeta,
zdrave rane pa sve do majstorija
slamarki iz „Bunjevačkog kola”.
Prilikom otvaranja ove suvenirnice, u ime žena iz Sombora, i u ime
Bunjevačkog kola, poklon pridsidniku pokrajinske vlade, Bojanu Pajtiću, slamarsku sliku somborske
gradske kuće pridala je Ksenija Vuković, rukovodioc slamarske sekcije
i sekretar „Bunjevačkog kola”. Uz
riči zafale, pridsidnik je umitnicama
poželio uspi u njevom stvaralaštvu i
puno prodati lipi radova.
Prvi festival cvića
Prvi festival cvića u Somboru
održan je 13. i 14. maja 2011. godine velikom glavnom sokaku. Od
rani jutarnji sati pristizali su izlaGodina VII, Januar 2011, broj 67
Bojan Pajtić prima poklon sliku od slamarki
gači iz Sombora i okolni mista.
Iako se radi o prilaznom periodu
za cviće, na sokaku je bila prava
eksplozija muškatli, vodenika, kadife, petonija, razni puzavica, ko i
raznog patuljastog drveća, zimzeleni sadnica i sobnog cvića. Festival je obagatit učešćom umitnika
i zanatlija stari i umitnički zanata
ko i ručne radinosti. Iz umitničke
sekcije „Bunjevačkog kola” svoje
saksijsko cviće prikazale su članice
Bunjevačkog kola zajedno s umitničkim radovima: slikama od slame, minijaturama u tehniki ulja na
platnu, pastel ko i slike na svili.
Dobru prođu, kako kažu umitnice
imalo je saksijsko cviće krasulja,
poznatije ko japansko drvo što po
virovanju donosi novce u kuću.
Dobro su se prodavale i ostale
cvatnice što u proliće ulipšavaje
balkone, terase i bašče.
Osim domaćina, somborski vrtlara i gosti prvog somborskog festivala cvića stigli su iz Novog Sada,
Vrnjačke banje, Kamenice i Karlovaca, Vrbasa, Kule... Med izlagačima su bili mališani iz Doma
„Mika Antić”, đaci Poljoprivredne
škule, smer hortikultura i udruženja stari zanata. Organizaciju 1.
Međunarodnog festivala cvića potpisuje Dušan Kontić u saradnji sa
UG „Moj Sombor”, KC „Laza Kostić” i Gradom Somborom.
Učešće na 41. MIRK-u
U subotu 30. aprila završena je
41. međunarodna izložba sakupljača i 5. festival hobista - popularno nazvano MIRK. Mirk se tradicionalno održava priko uskršnji
praznika, pa je tako izložba Mirka
otvrorena 23. aprila u prostorijama Osnovne škule „Nikola Tesla”
u Bačkoj Topoli.
Vridilo je pogledati ovu izložbu
jel na ovogodišnjem Mirku prikazano je 45 tehnika izrade ručni radova, MAIL ART iz 36 zemalja,
kolekcija etiketa iz oblasti hotelijerstva (55 zemalja), tematski dičiji
crteži sa likovnog konkursa (u znaku međunarodne godine dobrovoljnog rada) 1089 crteža, drvorezi, - uljene slike, slike na svili, biste,
grafike, umetničke fotografije (350
- 400 koma), slike od slame, najuspešniji radovi sa etnografskog konkursa modelarstva seljačke kuće,
stari zanati, rariteti knjiga i raznih
predmeta...
Učešće na Mirku 2011. u Bačkoj
Topoli uzelo je i „Bunjevačko kolo” koje su pridstavile članice
umitničke sekcije slamarstva, veza
i slikarstva. Rezultat ovog učešća
su i lipe nagrade: Ksenija Vuković
- I misto za sliku od slame, Ilonka
Bogišić - I misto za sliku od slame,
Irena Vuković - I misto za sliku od
slame, Janja Plavotić - II misto za
sliku od slame, Janja Plavotić - I
misto za sliku tehnika ulje na platnu, Marija Mesaroš - II misto za
vez vojvođanski motivi.
Na sajamskoj manifestaciji „Svit
rada i obrazovanja” slamarske
umitnice su pridstavile svoju umitnost i načine stvaranja radova od
slame mladim sridnjoškulcima koji su med tušta štandova upoznavali razne struke, zanate i profesionalna opridiljenja.
Slamarska umitnost u Somboru
je sinonim Bunjevaca, a lipo oridstavljanje, nagrade i priznanja slamarki veliko su zadovoljstvo i
ponos Bunjevačkog kola.
R. Parčetić
ŠAHOVSKA SeKCIJA POčeLA S RADOM
Poziv na druženje
Prostor Bunjevačke kuće u Somboru pruža razne mogućnosti lipog
druženja, rekreacije, kulturni događanja pa i sportski aktivnosti
S početka maja miseca u prostorijama Udruženja građana „Bunjevačko kolo” u Somboru, svečano je započela rad još jedna
sekcija – ŠAHOVSKA.
Dobrodošlicu članovima šahovske sekcije u ime pridsidništva Bunjevačkog kola poželili su
Josip Bošnjak i Dejan Parčetić,
pridsidnik UO Bunjevačkog kola.
Dobre partije i lipo druženje u
okviru šahovske sekcije Bunjevačkog kola garantuje i rukovodilac Franje Đurković koji je i osni-
vač sportske sekcije kola. Na
samom početku rada, šahovska
sekcija je okupila desetak poštivalaca crno-bili figura.
Ljubitelji šaha okupljaje se svakog četvrtka od 19h u prostorijama Bunjevačkog kola, Jovana Popovića bb i pozivaje sve zainteresovane da se pridruže novoj šahovskoj sekciji. Nuz dobrodošlicu, najavljivaje se i prva takmičenja za poslidnji vikend u junu
misecu.
Šahisti, pridružite se!
15
BUNJeVAčKA ZDILA/SVeCI
BUNJeVAčKA ZDILA
Laka rana
Vruće vrime koje će ciguro potrajat do septembra pravo je vrime
da probate pripravit kaka lakša ila.
Evo i nikoliko naši pridloga.
Prolićna čorba
3 litre vode metnit na šporelj, pa
kad provre metnit 1 peršin, 1 šargaripu, 1 krupmir , 1 manju glavicu crnog luka očišćeno i isickano
na kockice. 20 deka mladog graška, 20 deka mauna grava isić na sitnije pa sve metnit u čorbu koja
vreje, malo soli i jednu kašiku
kokošije masti. Kuvat oko po sata
kada se skuva metnit malo papra.
Špinat dodatak
nuz meso
1 kilu špinata oprat pa prokuvat
u slanoj vodi, kad se skuva vodu
procidit, špinat isickat pa nalit dva
i po deci mlika.
Kad provre napravit zapršku, 2
kašike masti, kau se rastopi metnit
2 kašike oštrog brašna. Kad se
počme pržit (a triba da ostane bila
zaprška) zapržit špinat, kad provre
dodat 1 čen bilog luka sitno isickat,
metnit 2 jajeta pa sve dobro izmišat da se izjednači, pa skinit sa
šporelja.
Pita s trišnjama
4 žumanjceta, 10 kašika šećera,
1 kiselo mliko, po čaše ulja, polak
praška za pecivo, snig od 4 biljanca, 10 kašika brašna, 1 vanilin šećer, izmišat i salit u tepciju da se
peče. Kad je upolak pečeno metnit
1 kg iskalani i ošećerani trišanja.
Kad se kolač ispeče i oladi priko
trišanja namazat šlag. Dvi kesice
šlaga umutit s 2 deci vode i 2 kašike šećera.
A. V. K.
Sveci koji se spominjemo
Spasovo, Isusovo uznesenje u
Nebo slavimo 2. juna, to je četrdeseti dan posli Uskrsa, kad je
Isus sa svoji jedanajst apostola
očo do Betanije blagoslovio ji i isprid nji bio je uzdignut na Nebo,
apostoli su gledali za njim dogod
ga nije oblak zakrilio. Odjedared
vide isprid nji dva čovika u čisto
bilom obučeni, koji su ji pitali:
„Šta gledate u nebo”? „Ovaj Isus
koji je uznešen u nebo, opet će se
vratit isto tako kako ste ga vidili
da odlazi u Nebo”, kazali su.
Barnabe apostola spominjemo
se 11. juna, a 12 slavimo Dove, to
je pedeseti dan posli Uskrsa, kad
je Isus poslo apostolima Duha
Svetog. Apostoli su se sastajali na
molitvu, bili su u velikom stravu
od Židova, pa su zaključali vrata,
odjedared su čuli buku, ko da duše jak vitar
poplašili su se i odjedared su vidili više svakog
od nji male vatrene jezike. Svi oni primili su
Duha Svetog i počeli su divanit i razumit strane
jezike, više se nisu bojali pošli su po svem svitu,
pripovidat evanđelje za obraćanje grišnika, koji
poviruju spasiće se, a koji ne poviruju osudiće se.
16
Svetog Antuna Padovanskog slavimo 13. juna, po svem svitu poštivanog sveca – čudotvorca, umro je u 35-oj godini života, 1231 godine
13 juna u petak pridveče u jednom franjevačkom samostanu, a saranjen je 16. juna u Padovi
u crkvi Blažene divice Marije po drugoj Antunovoj želji. Antun se molio za svit, molitvom ji
ozdravio, vraćo vid i druge potribe onima koji su bili u nevolji.
1232.godine, 30. maja ga je sveti
otac papa Grgur X proglasio za
sveca. Virnici su Svetom Antunu
za uslišene molitve i ozdravljenje
davali novaca, koje je on davo sirotinji i gladnima za kruv. I danas
virnici po crkvama isprid kipa
svetog Antuna pale sviće, mole
se i daju novaca koji se daje za
krušac sirotinji.
Prisveto Trojsvo jednog Boga
slavimo 20. juna - tri osobe, kako
se i krstimo u ime Oca i Sina i
Duha svetog. Tilovo-Bršančevo
23. juna, to je dan kad je Isus na
poslidnjoj večeri sa svojim apostolima ustanovio prisvet oltarski
Sakrament tilo i krv novog saveza. Al čerez Isusove muke i smrti
nise moglo tako svečano proslavit, pa je crkva
primistila na ovaj dan.
Petra i Pavla slavimo 24. juna. Njima je Isus
kazo: „Ti si Petre stena i na toj steni ću sagradit
crkvu svoju i vrata paklena je neće nadvladat” i
ostavio mu ključove od raja.
A. V. K.
Godina VII, Januar 2011, broj 67
OBIčAJI
O DOVAMA I RISU
Ko liti laduje, zimi gladuje
Težak je bio put do kruva, tribalo je to izdržat na jakom suncu sagnuti, mavat s kosom i rukovetat, zato su to radili mlađi ljudi
i žene, momci i divojke
J
una miseca je kadgod bilo najviše posla na njivi, koje je tribalo poradit, kuruzi su se motikom razgrćali, a to su se paštrili da
se uradi do Svetog Antuna, a posli
se počimo kosit ječam ozimac, oko
petnajstog juna su se mogle vidit
na njivi prve krstine ječma.
Ako nije tio ić u ris kazalo se: „Ko
liti laduje, zimi gladuje”.
Mista i za rad i odmor
Kruv naš svagdanji
daj nam i danas
Put od žita do kruva je kadgod
bio zdravo težak. Smatra se da su
prva zrna žita nađena u Jerihonu
oko 6500 godine prija Krista. Kad
su naši prici imali žito znali su od
njeg napravit brašno i ispeć kruv.
Taj kruv nije bio ko danas, bio je to
beskvasni kruv, al je to bila najvažnija rana za svit. Kruv se zdravo
većma poštivo neg danas, kruv je
bio dar božiji, za kruv se molilo i u
očenašu: „Kruv naš svakidan daj
nam ga i danas”. Kruv se nikad nije
baco, a ako je kome slučajno ispo
komadić el zalogaj kruva, podigo
bi ga i poljubio pa kazo: „Bože mi
oprosti”, pa se onda da piležu da ga
poide. Ako mrve kruva padnu s astala, to se oma pomelo, jel su stariji
kazali da ne valja da se gazi po mrvicama.
Ris se dugo isčekivo
Kadgod su ris zdravo čekali i
mlađi i stariji, pa su se zato isprva
pripravljali da je sve gotovo kad zatriba. Domaćini su svaki dan izlazili na njivu da vide kad će se moć
počet kosit. Muškarci su spremali
kose, kosište, prlj i vrbice (s čim se
veže prlj), zaglavke, kalapač, babicu di se kuje kosu, vondir gladalicu, a za risaruše kuku, grablje i
štrandžicu na kojoj su vukli uža.
Godina VII, Januar 2011, broj 67
Kad je svanio toliko čekan dan risari su ustajali rano da napletu uža
dok ima vlage. Iščupaje šakom otprilike tridesetak struki žita, otrese
se zemlja, podili se na dvi strane,
pa ispod vlaća di je slama najtanja
savije se i oplete uže pa se samo baci na zemlju, a nakraju se izbroji i
poveže u snopove po 36 uža što je
bilo za dva krsta žita. Uža se sadiju
i ispokrivaje da se na jakom suncu
se osuše zdravo, pa se ne bi mogla
vezat jer bi se uža lomila. Kad se napletu uža onda se ručalo na njivi.
Obično je ručak bio svudan isti:
kruva, slanine, kiselne, crnog luka i
sira. Posli ručka se kosilo, risari su
kosili, a risaruše rukovetale i vukle
za sobom uža. Kosilo se na pripelice dužine dva krsta žita, kad pokose jednu pripelicu onda se snoplje poveže i sadije u stave. Risari su
vodu pili iz đuga u njima je duže
bila ladna voda. Ako je njiva bila
blizo salaša onda se na podne išlo
na salaš na užnu, a ako je bilo daleko onda se risarima nosila užna na
njivu. Znalo se svaki dan šta će se
kuvat, pa kaki dan taka čast.
Ris – poso za mlade i jake
Težak je bio put do kruva, tribalo je to izdržat na jakom suncu sag-
nuti, mavat s kosom i rukovetat,
zato su to radili mlađi ljudi i žene,
momci i divojke. Ženske su oblačile cicovo ruvo, a na glavu cicove
marame natrag svezane, muškarci
široke gaće i košulje, a na glavi šešir. Išli su bosi el u papučama. Starije žene su kuvale užnu, pekle
kruv, prale košulje i pazile na dicu,
ako je koja mlada žena imala malo
dite, izneli su ga na njivu da ga mama podoji. Stariji muškarci su namirivali josag, a i dica kad dođu iz
škule pomogli su koliko su mogli.
U risno doba se ila i mala užina, jel
se radilo do kasno, pa je večera bila
kasno. Kosilo se dok se vidi, a posli
su sadili krstine, grabljama ograbili
strnjiku, povezali mršavinu izbrojili krstine uzeli svaki svoj alat, pa
se s pismom vraćali na salaš. Što je
bilo više žita i posla, risari su bili
veseliji, znali su da će zaradit kruv
za svoju čeljad za godinu dana. Oni
koji su imali malo zemlje, oni su
svoje žito samo pokosili i tako
pripravili žita za kruv, veće gazde
koje su imali tušta zemlje, oni su
žito izdavali risarima. Znalo je bit i
po deset pari risara, a to su bili oni
koji nisu imali svoje zemlje, pa su u
risu zaradili žita za kruv svojim čeljadima. Računalo se 250 kg žita za
odraslu čeljad, a za dicu manje.
Bili su to teški i naporni poslovi,
al su se držali pravila, šest dana radi a sedmi odmaraj, a to je bila nedilja. Prijapodne se išlo u crkvu na
misu, kuvala se bolja užna, a posli
podne se malo odmaralo. Mladi su
se sastajali pridveče, pravili su kola,
igranke, di su se upoznavali, igrali i
zaljubljivali se.
Rič dvi o Dovama
Naši prici su se zdravo držali
virski i drugi običaja, koji su ji i
održali u teškim vrimenima. Na
Dove su mlađi od 15 godina išli u
crkvu svečano obučeni i sa kumom, da od biskupa prime Sakrament potvrde, a to je dar Duha
svetog. Na Dove je bio običaj da
iđu kraljice, to je bila grupa od šest
mladi cura koje su bile lipo obučene u bilo šlingovano ruvo, suknja, košulja i keceljac, išle su bose,
a na glavi su imale šarene krune,
koje su se vezale ispod brade, a na
čelu su imale ogledalce a priko
njeg lančić. Kraljički pisama ima
zdravo tušta, pa su morale dobro
uvižbat pisme koje će pivat. Ujtru
su išle prvo u crkvu na misu, a
posli se dogovore di će koje kraljice
ić, kojim šorom il sokakom. Kraljice su svit razveselile, al bome i
rasplakale, di je bilo bolesnika, siročadi jel vojske u ratovima. Kad
ispivaje pisme domaćica njim je
dala kaki poklon i one bi očle dalje.
Otkaleg grančica u pendžeri
Bio je još jedan običaj vezan za
17
MLADI
Dove. Kad su se apostoli skupili na
molitvu vrata su zaključali, jedan je
Židov vidio u koju su kuću ušli pa
je na pendžer metnio zelenu grančicu da ujtru pozna kuću, a kad ujtru na svakojoj pendžeri je bila zelena grančica. Kod nas kite pendžere i kuće zovom, a to rade dica
i mladi pa nakite i sve druge staje,
čardakove i bunare.
Priskakanje vatre
na Svetog Ivana
Na Ivana krstitelja je bio običaj
da se loži vatra kad sunce zađe, pa
se vatra priskakala a to su priskakala sva čeljad stari, mladi i dica,
šalili se smijali a na kraju su gar polili vodom. Za svetog Ivana smo
brali poljsko cviće, cure su vinčiće
mećale u kosu, a nosilo se ispid slike Svetog Ivana. Tako sam ja kad
sam bila dite išla brat poljsko cviće,
nabrala sam tušta feli cvića, a najvećma mi se dopalo jedno bilo cviće veličine dičijeg dlana a u sridini
je imalo višnjavu bobicu. Kad sam
došla na salaš, moja stara nana uzme jedno bilo cviće pa kaže: „To je
stid. Kad sam ja bila mala ko ti sad
ta je bobica bila veličine krajcare,
pa kako je nestajalo stida med svitom, tako se bobica smanjivla, a kad
bobica sasvim nestane onda će bit
gadno vrime, niko se ničeg neće
stidit, mladi od stari ni stari od
mladi. Bit će blud i pokvarenost
svudan. Ti si još mala, pa ne možeš
razumit, al kad odrasteš vidićeš.”
Posli koju godinu gledala sam cviće stid, pa mi se činilo da je bobica
uvik ista.
Onda je došlo vrime pa je bilo
zabranjeno ložit vatru na otvore-
nom kad počme žito zrijat. Više
nismo priskakali vatru, pa nismo
ni brali poljsko cviće, srušili se salaši i nestali običaji. Od to dobo je
prošlo 60 godina, ja sam išla po
srušenom gvozdenom putu i vidim lipe velike cvatove stida, al nemaje više višnjevu bobicu, samo
sam na jednom cvatu vidila bobicu, al malu ko makovo zrno. Stanem i u mislima se vratim u ditinjstvo, sitim se stare nane i pomislim, kako je ona to mogla znat
unaprid?!
A. V. K.
DUBRAVKA NIMčeVIĆ, STUDeNT eKONOMIJe NeDAVNO Je POSTALA
MODeL JeDNe BeOGRADSKe MODNe AGeNCIJe
Lipo lice sa fejsbuka
Beogradska modna agencija „Silver fešn” je Dubravku zapazila na fejsbuku i pozvala je na audiciju: od 40-50 mladića i divojaka
ušla je med sedam koji su išli na obuku za modele, a onda med četvero koji su obavili modno slikanje. Sad Dubravka studira,
radi dva honorarna posla i čeka modni angažman
O
d ovog prolića dvadesetdvogodišnja Subotičanka
Dubravka Nimčević je
vlasnica diplome beogradske modne agencije „Silver fešn”, odnosno
ona je njev model. Dubravka je
zbog tog srićna, poraslo joj samopouzdanje ko i svakoj mladoj divojki koja drži do svog izgleda, al
sad očekiva i pozive za njezino angažovanje ko modela, dal za modne revije, dal za slikanje. Dubravka
je dovoljno mudra da od tog ne
očekiva priviše, kaki trajni poso, pa
joj je na prvom mistu završetak
studija ekonomije, smera finansija
i bankarstva, di je na završnoj trećoj godini.
Zanimljivo je kako je došla do
modelinga.
– Od modne agencije je sam
priko interneta dobila poziv za
audiciju. Oni su na fejsbuku vidili nike moje slike, ne modne,
ne profesionalne, i poslali su mi
poruku da će u Subotici biti održan kasting, i da dođem. Ja sam
to pročitala i zaboravila. Audi-
18
cija se održavala na Otvorenom
univezitetu di ja radim ko tehnička sekretarica Bunjevačke
stranke Vojvodine. I sitim se da
je kasting za sat vrimena. Onda
sađem doli da vidim i provirim.
Vidim da će počet, i ja se obratim
organizatoru da kažem da se nisam spremala, šminkala i dotiravala. Pozvali su me da uđem, bilo
je tu 40-50 momaka i divojaka.
Dobili smo formular da upišemo
svoje osnovne podatke a onda
smo morali prošetat prid kamerom jedno 3-4 metera. To je bila
cila audicija. Kazali su nam da će
dat te snimke njevim najuticajnim klijentima a oni će birat ko
njim je interesantan i ko će ić dalje.
– Posli par dana zvoni telefon
i kažu mi da sam prošla kasting i
da iđem dalje, na obuku, ako želim. Naravno da želim, kažem.
Onda su oni tri vikenda dolazili
iz Beograda i držali obuku ode u
Subotici, a mi priko nedilje kod
kuće vižbamo. Učili smo hod, drGodina VII, Januar 2011, broj 67
MLADI
žanje tila, i zafaljujuć tom ja sam
popravila držanje tila. Bila sam
malo iskrivljena, al tom sad ni
traga. To je tribalo trajat četri vikenda, pa su morali pojačat broj
časova. Tu nas je bilo sedam divojaka, a od muškaraca niko nije
prošo. Svi smo dobili diplome da
smo završili obuku, al samo nas
četvero smo pozvani dalje, na
modno slikanje.
Samo slikanje je održano u Beogradu početkom marta. Divojke su
nosile svoju odiću, a agencija njim
je obezbidila frizera, šminkera i
profesionalnog fotografa.
Godina VII, Jun 2011, broj 72
– Meni se to mnogo dopalo,
baš sam se uživila i prijalo mi je.
Gledam na televiziji emisiju
„Top model”, i to baš liči na ovo
naše, al mi se čini da smo mi to
mnogo detaljnije učili. Gledam i
Fešn TV, i to mi se tako čini jednostavnim u odnosu na kombinacije hoda po pisti koje smo mi
učili, skidanje jakne na pisti, kako se izlazi na pistu, koliko koraka napravit... Nikako mi se čini
da smo mi u toku učenja imali
puno više poza u jednom izlasku
nego na modnim revijama na
televiziji.
Gledamo odabrane fotografije s
tog slikanja, i Dubravka ji komentariše:
– Zadovoljna sam slikama,
jedna od nji se nalazi i na sajtu
modnog studija „Silver fešn”, na
osnovu tog očekivam da će me
kogod pozvat i angažovat, il će
me agencija poslat na kaki kasting. Ljudi u agenciji su mi kazali
da su zadovoljni, da imam potencijal da radim, modne revije
malo teže pošto nemam potribnu visinu, visoka sam 170, i
imam kila viška, al reklame i
slikanje mož, jel su mi kazali da
imam lipo lice za to.
Posli tog je uslidilo tušta čestitki,
najpre od porodice, od momka,
prijatelja, pa i nepoznati ljudi koji
su ovaj podatak našli na internetu.
Jel i Dubravka je sama metnila na
internet ko svoje zanimanje - model agencije „Silver fešn”. Čak je
dobila jednu nepristojnu ponudu
kako da bez „problema” uđe u profesionalne vode modelinga, što je
ona, naravno, odbila.
Za Dubravku je modeling vrlo
interesantan i privlačan, al je na
prvom mistu fakultet. Završila su
pridavanja treće, završne godine, i
onda ostaje da položi 10 ispita i
diplomski ispit da bi završila studije i dobila diplomu. Davala je godinu za godinom, iako uz studije
radi. Anagažovana je u Bunjevačkoj stranki Vojvodine, a vikendima
radi promocije, dal kozmetike, dal
mineralne vode, dal piva, vina,
rane...
– Radim da bi zaradila, moji
roditelji mi plaćaje škularinu, a
ostalo ja obezbeđivam. Ne pada
mi sve to teško jel nisam tip koji
dugo spava, koji voli da bude na
jednom mistu, ako jedan dan ne
radim već gledam oglase za poso,
čak se dešava da dobijem dva
posla istovrimeno. Moji roditelji
su, ko i svi drugi, malo zabrinuti
za svoje dite, al s druge strane su
srićni što imaje dite koje oće da
radi i ne čeka da mu padne s neba, neg zaradi za sebe – divani
nam Dubravka.
Na pitanje šta očekiva, Dub-
ravka je kazala da prvo želi završit
fakultet a onda nać poso.
– Manekenstvo, ako bude
biće, ako ne, jednog dana ću moć
bar slike pokazat dici.
Iako mlada, ona obraća pažnju
na svoj izgled i niguje svoje tilo.
– Sad gledam da idem manje
slatkiša, pijem manje gazirani
sokova, zdravije idem, vozim biciglu jel iđem pišice, a razmišljam i o teretani. Niga lica tila i
rukivi se podrazumiva. S tim triba već sa 20 godina krenit da koža bude lipa i u kasnijim godinama. Al ne samo zbog modelinga,
nego ako se danas kogod želi zaposlit triba da ima prijatan izgled. Nije uvik dovoljna samo diploma. Poslodavci su jako izbirljivi jel ima puno nezaposleni.
Što se oblačenja tiče, Dubravka
gleda da garderoba bude prija svega udobna, al i i da je moderna.
Oblači se prema tom di iđe, kad izlazi u grad, elegantno, a na poso više sportski. Kaže da dosta zavisi i
od raspoloženja, al sva njezina garderoba je moderna.
e. B.
19
KULTURNA ISTORIJA
BORBA BUNJeVACA U MADŽARSKOJ ZA SVOJA PRAVA
Priživili Bunjevci – MTA 4:0
I pored neuspiha poslidnje inicijative Bunjevaca iz Madžarske, da njim se prizna status nacionalne manjine, odnosi su se
značajno prominili
U
ovdašnjem listu naminjenom Hrvatima, s velikom
dragošću primljena je vist da
je madžarski parlament, 9. maja ove
godine odbio bunjevačku inicijativu.
Mi se naravno, nikad nećemo radovat ako gradišćanski Hrvati, jel
Hrvati u kojoj drugoj državi, budu
imali bilo kaki problema, u priznavanju njevi ljudski i etnički prava.
Čuvanjom i podrškom njevi manjinski prava, tamo di su stranci, i mi
čuvamo i gradimo moralno pravo,
na taj etički kodeks. Bunjevci koji su
se našli u ovoj grupi inicijatora na
čelu sa geodetom Mijom Mujićom
iz Baje, nisu svakako dio one grupe
na koje hrvatska samouprava mož
računat. Oni su, za sad, još uvik nedovoljno vidljivi madžarskoj, pa i hrvatskoj javnosti, al su zluradošću koja teži u ovom članku, samo još do u
beskonačnost dalje od ideje, koja
njim svakako nije prihvatljiva. Ima
naravno puno oni koji su naprosto
uvriđeni paternalističkim kontekstom hrvatski čelnika, do sad je to
istina prolazilo, jel bože moj, eto
ovaj, jel onaj... tako lipo u tri riči, zna
dokazat da smo vikovima živili ko
nedorasli, u zabludi misleć da smo se
rodili ko Bunjevci, kad ono ajak. Tako su mislili i naši stari, jel su i njima
njevi roditelji tako štogod divanili, a
oni nisu bili Dr, pa su povirovali ocu,
jel ne daj bože svojoj materi. E pa sad
gospodo, više sa tom argumentacijom, koja prolazi samo na prikim sudovima, a ni za građansku parnicu
ne pruža nijedan jedini materijalni
dokaz, kroz silne o nama napisane
knjižurine, već samo kontemplativne izvedenice, neće bit mogućno
na duže staze sačuvat ovaj status. Tako je bilo i u Srbiji za nas kadgod, al
demokratizacijom se i domašaji prava čovika i građanina, dovode sve bliže prirodnom pravu, ravan Kris-
20
tovog učenja o jednakosti, potiskiva
ravan prava jačeg i većeg.
Mi pripadamo bunjevačkoj
nacionalnoj zajednici
Na prvom ovogodišnjem zasidanju parlamenta 14.2. pridsidavajući
Kover Laslo, konstatovo je da se
bunjevačka narodna inicijativa, u
fazi u kojoj je onda bila, smatra prihvaćenom. Uslidilo je prikupljanje
potpisa, te je tako 1505-toro građana, s potpunim podacima podržalo
svojim potpisom inicijativu Mije
Mujića i ljudi okupljeni oko istog
cilja. Od toga 53 potpisa nisu bila važeća. Od 1452 potpisa izdvojena su
73, po metodu slučajnog uzorka,
provireni su podaci navedeni o osobi
ko i adrese, te pravo na glasanje. Državna izborna komisija ustanovila je
da je bar 1305, a najviše 1452 glasa sa
svakog aspekta prihvatljivo. Pitanje
koje je upitnik sadržavao glasilo je:
„Prema državnom Zakonu o pravima nacionalnosti i manjina iz 1993.
LXXVII, u daljnjem - Zakon o manjinama, paragraf 61. alineja 2. u tom
smislu potpisani madžarski državljani izjavljujemo, da pripadamo bunjevačkoj manjinskoj zajednici, i da
zakonom o propisanim uslovima,
odgovaramo. Molimo da Parlament,
na bazi Zakona o manjinama, privati nas ko manjinu i da pozivajuć se
na 61. paragraf, 1. alineja, spisak u
Madžarskoj postojeći manjina, proširi bunjevačkom manjinom”. Prikupljanje potpisa, Hrvatska državna
samouprava i njezin vođa Mišo Hep,
pokušala je žalbom Ustavnom sudu
Madžarske osujetit, al nije uspila dokazat održivost ideje. Na sidnici nadližnog parlamentarnog odbora, 2.
maja ove godine raspravljalo se i glasalo. Sidnici zbog spričenosti, nije
prisustvovo pokretač Mijo Mujić,
već je bunjevačku inicijativnu grupu,
zastupao dipl.ecc. čaba Kamerman.
Dr Latorcai čaba zaminik državnog sekretara (Ministarstvo administracije, prava i pravosuđa) ovako je počo sidnicu: „Preambula Zakona iz 1993. godine određuje uslove
jedne zajednice za njezino priznavanje kao nacionalne i etničke manjine od strane parlamenta. Zakon
određuje pet pritpostavki u tom pogledu:
1. Najmanje 100 godina triba da
živi na teritoriji Republike Mađarske,
2. U sastavu stanovništva države,
brojčano da bude u manjini,
3. Članovi njezini da budu mađarskog državljanstva,
4. Da se svojim jezikom, kulturom i tradicijom razlikuje od ostalog
stanovništva,
5. Da svišću o uzajamnoj pripadnosti, svidoči o težnji očuvanja svog
istorijskog identiteta.
Vidljivo je da je Parlament raniji
godina, uno u Zakon pitanja jezička,
etnološka i etnografska. Vlada nema
tendenciju zauzet stav po jezičkim i
etnografskim pitanjima, pošto to
ulazi u oblast naučnog istraživanja,
za to je nadležna Akademija nauka
Mađarske, ko autonomni organ. Isti
propis govori, da se po ovom pitanju
mora tražiti njezin zvanični stav –
što je pridsidnik državnog biračkog
odbora i poslo Parlamentu i Vladi –
pa su ga i članovi odbora mogli upoznat. Osmotrivši ovaj pridlog, Vlada
je odredila svoj stav i donela slideću
odluku: Vlada je osmotrila pridlog
bunjevačke manjine o njezinom
priznavanju ko autonomne nacionalne i etničke zajednice, i donela je
odluku u sporazumu s pridsidnikom
Naučne akademije Madžarske, da
Bunjevce priznaje ko istorijsku et-
ničku i dijalekatsku jezičku grupu
Hrvata u Madžarskoj i ne pruža njim
podršku u njevom priznavanju ko
nacionalne manjine. Iz stava pridsidnika Madžarske naučne akademije –
koji se smatra jedinim zvaničnim
naučnim stavom – jednosmisleno
proizilazi da bunjevačka zajednica,
zbog jezički pitanja ne odgovara zakonom propisanim uslovima”. Uslidilo je saopštenje Državnog biračkog odbora, Dr Sasvári Róbert, zaminik pridsidnika Državnog biračkog odbora izno je: „Decembra 2009.
godine, je civilno lice podnelo inicijativu opšte narodnog značaja. Državni birački odbor je januara 2010.
godine na osnovu svoje odredbe
3/2010, ovirio spisak imena i nji poviravajuć, svojom odredbom 2/2011
ustanovio da broj važeći potpisa odgovara propisanim zahtivima o pravima nacionalne i etničke manjine iz
1993. godine (Zakon LXXVII....)
Bunjevština „spakovana”
u pet minuta
I to moram spominit da je civilno
lice imalo primedbu na odredbe
3/2010, dok je Ustavno sudstvo odobrilo odluku Državnog biračkog odbora. Zatim je slidilo skupljanje potpisa, ustanovili smo da ima dovoljno
potpisa. U našem pismu datiranom
18. januara, obavistili smo pridsidnika Parlamenta o zbivanjima i u međuvrimenu tražili smo i stručna mišljenja pridsidnika Naučne akademije
Madžarske. Postupak Državnog biračkog odbora se sa ovim okončava".
Pridsidnik je dao na 5 minuta rič Čabi Kamermanu, uredniku sajta www.
bunjevac.hu, i bunjevačkom aktivisti, po majki Bunjevcu, koji je svoje
izlaganje prija sidnice u štampanom
obliku podilio prisutnima, a usmeno
se obratio slidećim ričima: „Možda
Godina VII, Jun 2011, broj 72
KULTURNA ISTORIJA
moje izlaganje neće stat u pet minuta, zato sam sažo po tačkama svoje
izlaganje, jel je dosta toga nerazjašnjeno po ovom pitanju.
Smatrali smo da ovo pitanje ne bi
tribalo iznositi prid međunarodnim
forumima, već pokušat rišit, tu u
Mađarskoj.
1. Bunjevci nisu Hrvati. Naravno
ima i taki Bunjevaca koji su se pohrvatili, pomadžarili, jel posrbili, to
je jedan asimilacioni proces. Bilo ko
mož za sebe kazat ko je i šta je, al od
tog, drugi sunarodnici ne moraje bit
dio većinskog naroda. To je jedno od
temeljni manjinski prava.
3. U trećoj tački sam pokušo nabrojat osnovna prava, od koji je najjednoznačnije ono, da svaki čovik
može slobodno da se izjasni o svom
nacionalnom identitetu. O tom ne
odlučiva niko drugi već sam pojedinac.
4. Priznanje identiteta. Ovo momentalno ne dolazi do izražaja. Prilikom popisa stanovništva, teškom
mukom mož se upisat pod Bunjevac,
jel pod ostalo. U popisu 2001. godine, mnogi popisivači ovo nisu dozvoljavali – a oni koji su se mogli upisat ko Bunjevci, nji su ne znam iz kog
razloga, posli upisali ko Hrvate. Ovo
možete vidit i vi u ovom materijalu
što je Ágnes Tóth, direktorica Instituta za istraživanja nacionalni manjina objavila. Tu stoji da u 2001. godini u županiji Bač-Kiškun ne živi ni
jedan Bunjevac, tamo žive Hrvati.
Međutim, u mnogim selima zna se
da upravo živi puno Bunjevaca. Ovo
vam je posli više traženja i napisala
pridsidnica KSH, pa se iz toga već vidi da u vrlo puno mista žive baš Bunjevci. Pravo slobodnog izbora identiteta njim je okrnjeno. Mi želimo da
svi Bunjevci, prilikom popisa 2011.
godine, slobodno mogu odlučit jesul
Bunjevci, Hrvati, Poljaci, Kinezi jel
Eskimi, pa ako se oni izjašnjavaje ko
Bunjevci a ne Hrvati, to molim da se
ispoštuje i tako službeno registruje.
5. Bunjevci traže svoju samoupravu. U materijalu koji je sačinila
Akademija, stoji da je to štetno za
manjinu. Po mom mišljenju ovo je
toliko glupavo, da s tim nije vridno
otić na bilo koji evropski forum, jel
Godina VII, Jun 2011, broj 72
povlači sa sobom ogromne probleme. Ágnes Tóth je crno na bilo, napisla da je štetno manjini dat samoupravu, ona triba da se asimilira u
drugu naciju. Samouprava je naprotiv potribna, da Bunjevci mogu upravljat sobom, i mada je demokratija
rđava stvar, bolje od nje još nisu izmislili, pa bi bilo dobro, da i Bunjevci
mogu svake četvrte godine birat svoju samoupravu.
6. Bunjevci su vrlo vezani za svoj
maternji jezik. Ne mož se prihvatit
mišljenje da je bunjevački jezik, jedan od dijalekata hrvatskog jezika. I
to sa razlogom, pošto u obadva mišljenja Akademije stoji mišljenje da je
bunjevački jezik, bliži srpskom nego
hrvatskom. I ako je jedan jezik, dakle,
bliži srpskom, a kogod ipak smatra
da je to hrvatski jezik, to je logički
salto, koji se jednostavno ne mož
branit. U vezi s jezikom, napiso sam
da Bunjevci ne divane hrvatski, to
sam saopštio i članovima niki partija,
odnosno pridstavnicima Vlade. Stoji
da su hrvatski, srpski, bosanski, crnogorski i bunjevački veoma slični
jezici, jedno drugog lako razumivaju.
U skoroj prošlosti vladala je politička
tendencija da sprski i hrvatski jezik
približe i stvore srpsko-hrvatski jezik, nakon čega mogu osnivat samostalnu južnoslavensku državu.
Nakon nedavnog rata su se ova dva
jezika odvojila i stvorio se samostalni
srpski i samostalni hrvatski jezik. Što
više, danas postoji već i samostalni
bosanski i crnogorski. Ne razumim
zašto bi tribalo Bunjevci danas da divane hrvatski, ako se već nisu pridružili srpsko-hrvatskom jeziku.
Ovo je jedan arhaični, stari jezik, koji
Ustav mora poštivat i posebno ga
branit. U Ustav sad ulazi odrednica
da se maternji jezik mora čuvat. Naša je treća velika molba, podrška za
nigovanje maternjeg jezika i kulture i
to u toj miri, koliko to dobijaju ostale
narodnosti u Madžarskoj. Imam tu
jednu knjigu u kojoj svako mož vidit
po bunjevačkim imenima i prizimenima, koja familija od kad živi u Madžarskoj. Već od 1687. godine, kad
su otirali Turke, vodimo da su mnoge
familije tu živile, one dakle više od
300 godina žive u Madžarskoj. Nije
diskutabilno da se radi o narodu, koji
tu dugo živi i koji nema svoju državu
i koji kod nas jedino od madžarskog
naroda mož očekivat pomoć i podršku.
7. Sad bi iznio dvi take teme koje
se odnose na istoriju madžarskog
naroda. Nakon Drugog svitskog rata,
Josip Broz Tito nije priznavo bunjevačku naciju. To je dovelo do izmine
dokumentacije u Srbiji, Jugoslaviji. U
dokumentima di je za ljude pisalo
Šokci jel Bunjevci, moralo se obrisat
i umisto tog napisat Hrvati. Ovo je
bila nasilnička asimilacija. Ovo se
nastavljalo i u Madžarskoj, za vrime
Jánosá Kádárá, pošto je on izgladio
odnose s Jugoslavijom.
8. U osmoj tački je Trijanonski
sporazum. U obimnom materijalu
ovog sporazuma, stoji da su Bunjevci
zaseban narod. Ovo nalazimo u materijalu od tri toma, vrlo stručno sastavljenom sa strane trijanonske delegacije. Ne stoji to samo na crvenoj
karti grofa Pálá Telekija, već je više
puta izjavljeno da je on samostalan
narod, i to iz razloga što je u Madžarskoj posto dio madžarske nacije. Živeć zajedno s madžarskim i nimačkim stanovništvom, on pripada kulturnom krugu, koji ga razlikuje i od
srpskog i od hrvatskog naroda.
9. U ovoj tački stoji da stručno
mišljenje Akademije sadrži potpuno
neprihvatljivo gledište po ovom pitanju. Smatram da tekst sadrži tako
mišljenje koje je neodrživo na duže
staze. Med ostalim stoji, da narod
bunjevački zato ne mož imat svoju
samostalnost, jel onda Hrvati u Madžarskoj ostaju u manjini. Ovo je
stav pridsidnika Naučne akademije
Madžarske.
Postoje i niki drugi stavovi koje su
objavili akademci, naučnici, profesori, koji su ovaj problem posmatrali
iz ugla nauke i etnografije. Oni Bunjevce gledaje ko samostalan narod,
jel je tako kroz istoriju uvik i bilo, od
doseljavanja na ove teritorije, pa sve
do komunizma. S ovim je u suprotnosti mišljenje Instituta za istraživanje nacionalni manjina, u tekstu koji
je napisala Ágnes Tóth. Ona tvrdi da
odnos prema manjinskom narodu u
mnogome zavisi od tog kaka je veza
madžarske vlasti s maticom zemljom, odnosne manjine. Smatram da
ni ova činjenica nije mirodavna, pošto i manjina ima svoja deklarisana
prava. Ako su odnosi izmed Vlade
Madžarske i matične zemlje rđavi,
zbog toga manjina ne smi u Madžarskoj živit u nepovoljnom položaju.
Mišljenja više naučnika, pa i akademika, koja su inkorporirana u moje
izlaganje, mogu se nać na www.bunjevac.hu stranici. Postoje dvi grupe
drugog mišljenja. Jednu čine kadgodašnji komunisti. Oni su se vaspitavali po Lenjinovoj ideologoji, pošto
je ranije bilo prihvaćeno da u sastavu
Jugoslavije, koliko je bilo republika
toliko je bilo i naroda-narodnosti,
tako su Bunjevce morali digod uvrstit, eto nji med Hrvatima. Drugu
grupu čine oni hrvatski autori, koji
su radno obavezni ovako pisat.
11. Interesima madžarske manjine u Srbiji ne odgovara ponovno odbijanje zahtiva Bunjevaca. To je i refleksija mogućnosti pogoršanja odnosa s Hrvatskom, odnosno diplomatski odnosa, što bi možda škodilo mađarskoj manjini u Hrvatskoj. Nadam
se i virujem da to nebi bila dominantna poslidica. Ukoliko budemo
postupali u evropskom duhu, ko što
to čine demokratske snage u Srbiji,
to će onda ić upravo u korist madžarskoj manjini, koja tamo broji
oko pola miliona ljudi.
12. Mnogi naglašavaje da kod nas
ima dosta oni koji prave etnobiznis.
Zato izjavljujemo da mi ne tražimo
honorar za naše dilatnosti u državnoj samoupravi, već želimo da za nigovanje naše kulture i jezika dobijamo istu i jednaku podršku ko i ostali
manjinski narodi, mislim da bunjevštini to i po brojnosti i po učešću u
našoj istoriji, dolikuje i pripada. Na
kraju, al ne manje važno, u Ustav je
nedavno unet postulat hrišćanstva.
On nedvosmisleno ukaziva da se
manjinska prava vridnuju ko ljudska
prava, a pošto ljudska prava od Boga
dolaze, nji dakle ne daje država, nego
ji samo priznaje. Madžarska sveta
kruna mora zaštitit naše manjine, jel
ako one prihvataje Madžarsku ko
svoju domovinu vikovima, onda njim
i madžarska država i nacija mož dat
21
KULTURNA ISTORIJA
određena prava. Ministar pridsidnik
Orban Viktor, izjavio je nedavno da
Madžarska ne mož više pridpostavljat spoljnu politiku nacionalnoj politiki, zato virujte da postoje mnogi
koji se nisu pohrvatili i koji bi volili
ostat Bunjevci, nigovat kulturno nasliđe, govoriti svoj maternji jezik, sačuvati stari identitet.
Mišljenja su razna al „fakta su fakta”
Uslidio je zbunjeni odgovor pridsidavajućeg dr Lukač Tamaša, jel
pristupit glasanju oma, nije izgledalo
produktivno. I zato on kaže: – „Akademija se slaže da postoje diskutabilna pitanja. Međutim, po popisu
2001. godine postojala je mogućnost
da se građani izjasne ko Bunjevci, al
njev broj nije prišo hiljadu, te se ne
možem složit, da je to pravo uskraćeno. Od pridsidnika Zavoda za statistiku, dobili smo materijal koji to
potvrđiva i koji smo vam podilili.
Naravno postoje razna mišljenja, al
fakta su fakta”.
Pridstavnik iz stranke Jobbik, Zagyva Gyorgy Gyla, odgovorio je jez-
grovito: – Gospodin pridsidnik Lukač, upravo je kazo da su Bunjevci
imali prilike da se drugačije izjasne
nego prija i da je sve to jasno iz statistički izvištaja. Da, to u bazičnim
podacima postoji, al držim da je ovo
od velike važnosti da kažem, taki podaci u izvedenim prigledima, koji su
dostupni nama i javnosti nisu prezentovani, dakle u zvaničnim izvištajima Bunjevaca jednostavno nema,
podvlačim, u Madžarskoj zvanično
nema ni jednog jedinog Bunjevca.
četri „za” i 12 „uzdržano”,
ni jedan „protiv”
U 10 sati pridsidnik je postavio
slideće pitanje: – Ko podržava da se
bunjevačka manjina uvede u zvaničnu evidenciju manjina? Na njegovo
iznenađenje, a za razilku od prithodnog vrimena, 4 glasa bilo je za, a niko
nije bio protiv. Čak 12-toro bilo je
uzdržano, al iz madžarskih izvora
poznato je da bi med njima, ljudima
koji ne zaboravimo nisu naši sunarodnici, da nije došlo do političke
promine na vlasti, bila bar polovina
koja nema protivan stav. U ostalom,
niko nji, osim sopstvenog političkog
i ljudskog kapaciteta, nije spričavo da
glasaju protiv, a moglo je bit 4 za i 12
protiv! Nije tako bilo i to je ono što
garantuje izvesnost Bunjevcima. Vrlo je velik broj relevantni intelektualaca spoznalo iskrenu namiru. Spoznalo je i potribu da za ljude druge
nacije, oni ko Madžari i građani željni žive demokratije, učine trud i potpuno bez honorara, humanistički,
udruže znanje i poznantva da se formira lobi, koji bi bio za tamošnje prilike respektabilan. Tu naravno priovlađuju oni koji potiču iz mišani brakova s Bunjevcima, željni da za ljubav pokojni, uspominu na nji, dovedu prid ovozemaljsko sunce. Broj
njim se sve više povećava i neće bit sa
takim timom, više lako izlaziti na kraj,
pogotovo kad se ovo pitanje internacionalizuje, u Evropi koja se sve više
okreće svojoj samobitnosti, i kojoj
mnogi njezini autohtoni narodi, brez
sopstvene nacionalne države, daju
građanski legitimitet.
Zapisnik, po kom pridlog da Bunjevci budu priznati zvanično ko 14.
nacionalna manjina, brez i jednog
glasa protiv nije prihvaćen, a komisija je sve sumirala i pridala Parlamentu.
Borba koja će se nastavit
Ubrzo 9.maja 2011. parlament je
u 20 sati započo rad po pitanju
Bunjevaca. Rasprava o kojoj ćemo
izvistit u narednom broju opširno,
završila se tek u 21 sat i 46 minuta,
daklem fajin vrimena, i to još u tako
kasno dobo. Odluka nije donešena,
već je odložena za narednu sidnicu,
na šta će pokretač inicijative podnet
podnesak zbog probijanja roka.
Postojala je opasnost da se prilikom glasanja nakon puno rasprava,
koje su nam bile naklonjene, glasanje
krene u neželjenom toku. Bilo je to
pametno s njeve strane, na slidećoj
sidnici 16.5. glasanje je pokazalo da
je 258 zastupnika glasalo protiv pridloga, 41 uglavnom iz stranke Jobbik
bilo je uzdržano, za je glasao 21 zastupnik, al o svemu u narednom
broju.
Marko Šarčević
ReVOLUCIONARNO UKIDANJe ŠOKACA I BUNJeVACA (III dio )
Istorijski prigled jednog vrimena i
velike nepravde nanete Bunjevcima
K
aragića spominje i dr Juraj
Andraši u svom podužem
izvištaju Komisiji za razgraničenje kod Pridsidništva Vlade
Hrvatske od 23. novembra 1945. u
kojem, izmed ostalog kaže:
– Glavna mi je zadaća bila, da
pronađem način, kako da se priberu uvjerljivi dokazi o broju našega življa u Bajskom trokutu....
Drug Jaramazović (kasniji ministar brez portfelja u Vladi Srbije, na čijem su se salašu krili
ilegalci, pa i Jevreji, primedba
I.P.) je u svojstvu predsjednika
narodnog odbora pokazao naro-
22
čito zanimanje za moj rad te mi
je dva puta stavio automobil na
raspolaganje, da bi mogao doći
do druga Karagića, koji navodno
najbolje može poslužiti za informacije. Nesreća je htela da se sa
njime nisam mogao naći, ali sam
ostavio upute kod tajnika okružnog odbora Ninkova.
Rišenje pitanja Bunjevac - Hrvat
Ko najvridniji nalaz u Somboru
smatra, gradivo o katastru o svim
opštinama Bajskog trokuta, a koje
se slučajno nalazilo u Somboru.
Andraši tačno zna šta pojam Bajski trokut znači, za razliku od
mnogi koji danas misle i pišu, da je
to trokut Baja-Sombor-Subotica.
O stanju u njem, u ovom značajnom izveštaju Andraši nastavlja:
– Mađarska statistika za Bajski trokut je za nas skroz nepovoljna. Ona pokazuje naprama
11.600 Hrvata i Srba (14%)
44.000 Mađara (52%). Za svoga
boravka u Subotici i okolici prikupio sam od nekih poznavalaca
(Lulić, Blaško Rajić, potpredsjednik ONO u Somboru Vujović)
mnogo povoljnije brojeve, prema
kojima bi omjer našeg življa bio
bar podjednak. Za to govore i
drugi neki dokazi, npr. da se u
Baji služba u crkvi (propovjed)
vrši svake druge nedjelje na hrvatskom jeziku (po kazivanju
biskupa Budanovića). Dr. Katanec obećao mi je u tom pravcu
poslati pismeno izvješće, a u tu
svrhu imao bi se poslužiti kazivanjem Ante Karagića iz Gare,
koji sada živi u Riđici. Na sastanku kod predsjednika okružnog narodnog odbora u Subotici
Jaramazovića, obećani su mi još
specijalni referati za pojedina
Godina VII, Jun 2011, broj 72
KULTURNA ISTORIJA
pitanja o Bajskom trokutu od
drugova Šokčića i Mazića. Potonji bi opisao učešće Bunjevaca
Bajskog trokuta u narodno-oslobodilačkoj borbi i njihovo nastojanje, da budu pripojeni Jugoslaviji. U tu svrhu bile su u Beogradu dvije delegacije, od kojih je
jedna navodno dobila obećanje
od maršala Tita. Od direktora
gimnazije Evetovića primit ćemo
izvješća o postupanju Mađara s
našim školama za vrijeme okupacije, da bi nam to poslužilo kao
primjer njihova nastojanja za mađarizaciju... Jedino sam u Subotici
pregledao izvješća subotičke gimnazije od 1894. do 1910. Opazio
sam da je 1894. bilo na toj gimnaziji iskazano 103 Bunjevca i 19 Srbo-Hrvata, a taj broj sve više pada
tako da ima 1910. svega samo 41
Bunjevac i 17 Srba. Zato sam zamolio prof. Evetovića, da sam ili
neko drugi prođe sva imena đaka
iz 1910. i ispiše one, koji su po njegovu znanju Hrvati.
Pavle Gregorić, ministar za Hrvatsku u Ministarskom savitu DF
Jugoslaije, poslao je 28. aprila 1945.
Pridsidništvu narodne vlade Hrvatske, u Šibenik, zanimljiv pridlog. On u ovom dopisu prvo određiva tadašnje granice Vojvodine,
slidećim ričima:
– Vojvodina je na zapad, prema Hrvatskoj dopirala dotle,
dokle su vojvođanski partizanski
odredi i narodno-oslobodilačke
vlasti organizovale oslobodilačku borbu. To je bilo do Vukovara
i do Vinkovaca... Pravednim rešenjem pitanja granice Vojvodine na zapadu Srema prema Slavoniji, odnosno prema federalnoj
Hrvatskoj, zatim rešenje pitanja
Bunjevaca-Šokaca-Hrvata u Bačkoj... Pitanje Bunjevac-ŠokacaHrvata u Bačkoj ne može i ne treba da se reši možda nekim odvajanjem severo-zapadne Bačke, tj.
kraja između Subotice-Sombora
i Dunava, i pripajanjem toga
kraja Hrvatskoj... Ako je potrebno da Hrvatska bude pojačana
izvesnim delom Vojvodine, prirodnije bi bilo da se Baranja ukGodina VII, Jun 2011, broj 72
lopi (preko Osijeka) pored toga
što u njoj ima Srba koliko i Hrvata (vidi tabelu I) i što ranije nije bila sastavni deo Hrvatske, nego
je u sklopu Vojvodine ušla u sastav
Jugoslavije. Ovakvo srpsko-hrvatsko razgraničenje nazvali bi bačko-baranjskom kompenzacijom.
U tom slučaju Dunav bi postao
prirodna granica Vojvodine...
Koliko je koga bilo
Spominuti popis stanovništva
koji prilaže drug Gregorić, navodi
da u Bačkoj ima 92.217 Hrvata,
dok ji u Baranji ima 10.434, Bunjevce zasebno, ne vidi u izvištaju
komisije za popis. Sam grad Subotica, prema popisu sprovedenom u
Kraljevini Jugoslaviji 1931. , na koji
se u krajnoj liniji Drug i oslanja,
ima zvanično 18.145 Bunjevaca,
(više nego što čitava Baranja ima
Hrvata), i 683 Hrvata, a sa spoljnim teritorijama grada, broj Bunjevaca je 43.832, il 44,29% , Hrvata ima ukupno 880. ili 0,89%.
Značajan je pored Bunjevaca, procenat Madžara od 38,73%, treći po
broju su Srbi sa 8,86%, a četvrti
Jevreji sa 3,78%, Nimci čine 1,99%.
I u dopisu, koji je Gregorić dostavio 14. jula 1945. Radi Pribićeviću,
u Pridsidništvo Vlade Hrvatske, u
kojem ga upoznaje s dopisom koji
je poslao Pridsidništvu Ministarskog savita DFJ, o obustavljanju izbora za norodnooslobodilačke odbore u Vojvodini (da se zbog eventualni novi granica, ne sprovode
još jedared), on barata a istim proizvoljnim relacijama, jel kaže da u
Subotici ima 65% Hrvata. Ovaka
matematika, bazira se i na značajnom smanjenju učešća u ukupnom broju stanovnika Nimaca,
Madžara i Jevreja.
Šta i di sa Suboticom,
Somborom...
Komisija ko da je spominuto,
Gregorićevo, naučila napamet.
Pridsidnik AVNOJA dr. I. Ribar, u
ime svog Pridsidništva, poslo je 10.
jula 1945. Pridsidništvu Ministar-
skog savita DFJ, izvištaj komisije za
razgraničenje izmed Hrvatske i
Vojvodine. Članovi komisije, formirane 19. juna 1945. s hrvatske
strane, bili su Vicko Krstulović,
ministar unutrašnji poslova Narodne vlade Hrvatske i Jerko Zlatarić, potpridsidnik Okružnog
NOO-a u Somboru, rodom iz baranjskog sela Gajić, a sa srpske
strane Jovan Veselinov – Žarko,
sekretar JNOF-a Vojvodine i Milentije Popović, ministar unutrašnji poslova Narodne vlade Srbije.
Pridsidnik je bio crnogorski kadar
Milovan Đilas, ministar za Crnu
Goru pri saveznoj vladi. Prema izveštaju, sporne teritorije izmed
Hrvatske i Vojvodine (tako stoji)
su srezovi Subotica, Sombor, Apatin, Odžaci – severno i severoistočno od reke Dunava (Bačka).
Dalje se kaže:
– Srez Subotica naseljen je u
ogromnoj većini Hrvatima. Srez
Sombor od slovenskih manjina
ima relativnu (neznatnu) većinu
Srba i to raspoređenu tako da Srbi imaju većinu u gradu Somboru, a Hrvati na selima... Iako
je srez Subotica u apsolutnoj većini naseljen kompaktnim hrvatskim stanovništvom, komisija nije mogla doći do zaključka da bi
sjeverno od grada Sombora mogao da se uspostavi jedan pojas
koji bi zajedno sa gradom Suboticom pripadao Hrvatskoj. Taj
pojas bio bi jedna neprirodna
tvorevina, koja iako bi imala ogromnu većinu Hrvata, ne bi bila
celovito povezana, a grad Suboticu, kao krupni privredni i kulturni centar pretvorila bi u periferski grad, čije komunikacije i
čitav privredni život struje na
jug, a ne na zapad. Uključenje
svih pomenutih srezova u Hrvatsku ne dolazi u obzir iz prostog
razloga, što u nekim od tih srezova Srbi imaju relativnu (od slovenskog življa) većinu. Zato je komisija smatrala da čitava ova teritorija treba da ostane Vojvodini.
Razumije se, ako bi se ova teritorija proširila na sjever preko stare
jugoslovensko-mađarske granice i
uključila u sebe i Hrvate u prostoru Baje, koji se nalaze u Mađarskoj pitanje bi se moralo ponovo
uzeti u pretres. Prema tome je pitanje razgraničenja na tom prostoru, sem ostalog, usko povezano
sa pitanjem definitivnog utvrđivanja granica Jugoslavije na mirovnim i dru-gim konferencijama.
Tražimo status naroda,
a ne manjine
Dok smo mi Bunjevci živili na
kompaktnom prostoru, dok se nismo virujuć caru austrijskom, razasuli ko graničari, sve do Temišvara
i Arada, niko nije smio zakečkavat
nas, brez da to ne zažali. To je i
razlog zašto se svako istraživanje,
fundirano u prošlo vrime, a koje bi
moglo bit čvrst temelj za nove
odnose, koji će tili to oni svi, jel ne,
morat u novim vrimenima omogućit određenu unutarbunjevačku
kohezivnost. Druge nacionalne
manjine, a nama teško pada da
smo tu di smo domaćini bili, sad
mi nacionalna manjina, koliko god
da nas sad malo ima, imaje potporu i države Srbije – svoje matične
države. U vezi sotim našim nesređenim statusom, u kom nemamo matičnu državu, bolje kazano,
nijedna nas država nije priznala da
nam je baš ona, matična država
eksplicitno, bilo je riči 2005. kad su
g. Nikola Babić, g. Đuro Bošnjak, g.
Šime Sekulić i g. Josip Bošnjak, bili
primljeni u kabinetu ondašnjeg
pridsidnika republike, g. Vojislava
Koštunice. Primio ji je savitnik g.
Samardžić. U uvodnoj riči, somborski advokat, pravni zastupnik
Biskupije u vrime Biskupa Lajče
Budanovića, g. Đuro Bošnjak, kazo
je, naravno na zvaničnom državnom – srpskom jeziku, izmed
ostalog i ovo: „Povodom nacrta
Zakona o nacionalnim manjinama, Bunjevci iz Bačke smatraju da
se njima mora priznati status državotvornog, autohtonog, konstitutivnog naroda u državi Srbiji.
Bunjevci na to imaju pravo jer su u
najvažnijim trenucima istorije krajeva u kojima žive, pokazali svoju
23
KULTURNA ISTORIJA
konstitutivnost i državotvornost
kao autohtoni narod... oni su kao
militari zajedno sa Srbima bili presudni politički faktor kod dobijanja statusa slobodnih kraljevskih
gradova Sombora 1749. i Subotice
1782. godine. Dileć zajedničku
sudbinu u Austrijskoj, a potom u
Austro-Ugarskoj monarhiji, Bunjevci se ponovo zajedno sa Srbima izjašnjavaju za otcepljenje njihovih krajeva od Ugarske i pripojenje Srbiji... Tu su Bunjevci odigrali presudnu ulogu i upravo se
najviše na nju i pozivaju tražeći
svoja već jednom stečena prava.
(Sitimo se završnog teksta sa Velike narodne skupštine u Novom
Sadu – Srbi, Bunjevci i ostali...nije
to srpska griška, već realna procina
ondašnje konstalacije.) U Somboru je na primer tada po popisu iz
marta meseca 1919. godine bilo
8.000 Bunjevaca, 12.000 Srba i
ukupno 29.000 stanovnika. Da je
8.000 Bunjevaca glasalo za ostanak
u Mađarskoj, Srbi bi bili nadglasani. Mihalj Karolji je tada već radio na obrazovanju posliratne
Mađarske i vrlo aktivno (obraćajući se proglasom – Bunjevcima,
Nijemcima, Rumunima, Rusinima, Sasima, Srbima i Slovacima –
tim redosledom stoji u naslovu. U
Subotici di su Bunjevci činili veliku
većinu, značaj njevi glasova prosto
je bio prisudan, primedba I.P. ) na
pridobijanju Bunjevaca, obećavajući mnoštvo privilegija. Naprotiv,
Bunjevci se priključuju i postaju
zajedno sa Srbima nosioci zahteva
za otcepljenjem od južne Ugarske i
priključenje slovenskoj braći. Nise
ode radilo samo o prostoj deklaraciji donetoj dana 5.11.1918. na
skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih
Slovena u Somboru i u Subotici
3.11.1918... Posli I svitskog rata, a
posli pripojenja svojoj braći, Bunjevci su u Somboru i Subotici jedan od najvažnijih politički faktora, pa tako u Somboru na prvim
izborima dobijaju najviše glasova.
(Bože dragi kako ta slika sad nestvarno izgleda, primedba I.P.)...
Imaju svoje poslanike , dobijaju od
kuće Karađorđevićeve dinastije vi-
24
soka odlikovanja za svoju hrabrost
i rad na prisajedinjenju, oni su dakle kao autohtoni narod utvrdili
svoj status konstitutivnog, državotvornog naroda. Brane svoju jedinu domovinu i u II svetskom ratu.
Podaci ukazivaje da nijedan Bunjevac iz Sombora nije bio ustaša, bez
obzira na to što se u to vrime ne
mali broj Bunjevaca izjašnjavo za
Hrvata, slideć radićevske ideje...
nacionalno pravo tražimo da nam
se vrati, jer smo ga zasluženo imali... stečeno pravo... to pravo stekli
smo dakle, našom istorijom, našim
ratovima, našom konstitutivnošću
kod dobijanja statusa slobodni
kraljevskih gradova, našom državotvornošću kod stvaranja nove
Srbije i države SHS i njezinom odbranom u ratu... međunarodno
priznanje – to naše svojstvo ima i
međunarodno priznanje Pariske
konferencije. Tamo je kod odlučivanja držan u rukama učesnika
konferencije akt u čijem naslovu
stoji reč Bunjevci, a to su bile odluke Skupštine Srba, Bunjevaca i
ostali slovenski naroda Banata,
Bačke i Baranje, što jeste bilo prisudno za razgraničenje sa Mađarskom po trianonskom ugovoru...
Tražimo pravo na izjašnjavanje,
baš onako kako nam to čl. 15 Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima Ujedinjeni naroda daje i
kako to predviđa čl.5. predloga
ovog zakona, tražimo da svaki Bunjevac jasno zna da se od sad mož
slobodno izjasnit ko Bunjevac, da
se tim izjašnjava za pripadnika
jedne državotvorne, konstitutivne
i autohtone nacije u ovoj zemlji, da
je ovo njegova jedina domovina,
da će svako u ovoj zemlji pa i van
nje ovako njegovo izjašnjavanje
primit s poštovanjom i uvažavanjem. Ako se on posli tog ne izjasni
ko Bunjevac, mi ćemo i njeg ipak
poštivati, jer je odluku dono sam za
sebe, a ne kogod drugi za njega.
Kojem srezu je pripadala
Subotica?
Ako pogledamo kako je u „Službenom listu Autonomne Pokra-
jine Vojvodine u Narodnoj Republici Srbiji” broj 40. od 9. oktobra
1946. a na osnovu odluke Prezidijuma Narodne Skupštine Republike Srbije od 27. septembra iste
godine izgledo „Zakon o administrativno-teritorijalnoj podili Autonomne Pokrajine Vojvodine” vidićemo, opet je za nepovirovat, al
iđemo redom.
Član 1. „Područje Autonomne
pokrajine Vojvodine obuhvata
deo teritorije Narodne Republike
Srbije koji se graniči: počev od reke Save zapadno od mesta Sremska Rača, u pravcu severa, granicom Narodne Republike Srbije
prema Narodnoj Republici Hrvatskoj sve do državne granice
prema Mađarskoj; odatle državnom granicom prema Mađarskoj, pa državnom granicom prema Rumuniji do Dunava; zatim
maticom Dunava uzvodno do
granice atara naselja Krnjača,
pa granicom atara naselja Krnjača do Dunava ostavljajući
ovo naselje van područja Autonomne Pokrajine Vojvodine, a
odatle uzvodno maticom Dunava do granice grada Zemuna do
reke Save, ostavljajući grad Zemun sa aerodromom van područja Autonomne Pokrajine Vojvodine, a odatle maticom reke
Save uzvodno do polazne tačke”.
Član 3. Gradovi: Novi Sad sa
Petrovaradinom, Sombor, Senta,
Sremska Mitrovica, Pančevo sa Vojlovicom, Petrovgrad sa Gornjom
Mužljom, Velika Kikinda, Vršac i
grad Subotica sa Bajmokom...
Član 4. Administrativni srezovi na području Autonomne Pokrajine Vojvodine su: Novosadski, Žabaljski, Starobečejski, Bačkopalanački, Somborski, Kulski,
Odžački, Bačkotopolski (sa naseljem Novi Žednik), Senćanski,
Zemunski, Staropazovački, Rumski, Sremskomitrovački, Šidski,
Pančevački, Alibunarski, Kovinski, Vršački (između ostalih sa
nasiljem Banatska Subotica –
primedba I.B.), Severnopetrovgradski, Južnopetrovgradski, Kneževački, Kikindski i Jašatomićki.
Mislitel moždar da su i Prezidijum narodne Skupštine, Narodne Republike Srbije i ovi u Službenom listu Vojvodine, omanili
zaboravljajuć da je Subotica ko
treći grad (onda) po površini, posli
Beograda i Zagreba, griškom izostala sa popisa srezova? Ako pažljivije pročitamo mista koja su navedena da spadaje u pojedine srezove, vidićemo da Subotica nije
navedena ni ko dio kakog bližeg,
jel ne daj bože daljeg sreza, istina
sitili su se Banatske Subotice. Sitili
su se, eto i Novog Žednika, pa ga
metili u Bačkotopolski srez, al s
druge strane puta od pet meteri širine, Starog Žednika, ajak. Ne možete virovat da to nisu znali, al ipak
ako budnete imali sriće, da dođete
do spominutog Službenog lista, uvirićete se. U slideće dvi godine ova
griška nije ispravljena.
Da kogod kaže „nema više”
I tako, prithodni zahtivi još uvik
stoje ni tu ni tamo, rišenje „slavnog” GNOOV-a, šire gledano, posridno je metnuto van snage formiranjom Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, al
baš onako, da kogod kaže i u Službenom listu objavi, ko je za to pozitivno ovlašćen – odlukom tom,
od dana tog, spominutog prostačkog maltretiranja u zdrav razum
nema više, akt je metnut van snage, nikad više ga niko, u multietničkoj i multikonfesionalnoj Vojvodini, u državi Srbiji, ne smi priminjivat jel slidi sankcija od..., još
niko da uzme u postupak, pa da
odanemo dušom. Makar da se
spominuta posridnost ukidanja, digod akceptira na kakom državnom
mistu, pa da se bar na to pozivamo. Koga srce iskreno boli, što oni
koji bi morali već po svojoj vokaciji, slidit krucijalnu misao biskupa
Ivana Antunovića, da su Bunjevci
stariji narod i od Srba i od Hrvata
(Rasprava), i koji ne žele skrenit ni
na jednu drugu, sebi tuđu stranu, ti s
pravom očekivaje više određenosti,
a manje pravne disperzije stavova.
Ivan Parčetić
Godina VII, Jun 2011, broj 72
SPORT
SPORTSKI DeŠAVANJA IMA I TOKOM LITNJI MISeCI
Fudbaleri na petom mistu
Fudbaleri peti
Fudbaleri Spartak Zlatibor vode
su zauzeli peto misto po okončanju Super lige Srbije. Posli serije od
tri poraza, uspili su se vratit u dobar ritam. Prvo su bili bolji od Smedereva u Subotici, posli su odigrali
nerišno u Beogradu s Crvenom
zvezdom, a u poslidnjem kolu su
se od domaće publike oprostili pobedom protiv Jagodine. U poslidnjem meču viđeno je tušta drame,
Spartak je do 83. minuta gubio sa
0:2, a posli su za samo desetak minuta Nikolić, Nosković i Vujaklija
doneli priokret.
Peto takmičenje
Na Paliću je od 5. do 8. maja,
održan peti Otvoreni kup Jugoistočne Evrope za mlade jedriličare
u klasi optimist (SEEOOC).
U ukupnom plasmanu prvo misto je osvojio Ivan Pušić (Makedonija), isprid Krištofa Ciglera
(Mađarska), Lile Takači (Mađarska)…
enis Bratanović (mladi), Miloš
Srdić (seniori), a treće Nemanja
Uverić (seniori).
ekipno prvi
Na prvenstvu Srbije u rvanju za
starije pionire Spartak je zauzo prvo misto u ekipnom plasmanu. U
pojedinačnim nastupima najbolji
je bio Petar Lipajić, prvak u kategoriji do 66 kilograma.
Stonoteniseri stali
Stonoteniseri Spartaka se nisu
uspili plasirat u finale plej-ofa. Nakon što su s 0:3 poraženi u Zrenjaninu od Banata u prvom meču,
pritrpili su poraz i u revanšu u
Subotici. U Hali sportova je Banat
slavio 3:1.
Pojedinačno: Pete – Gordić 1:3
(11:7, 8:11, 8:11 11:13), Lupulesku – Borčić 3:0 (12:10, 11:7,
12:10), Koso – Petkov 1:3 (8:11,
12:10, 7:11, 6:11), Pete – Borčić
2:3 (13:11, 9:11, 11:7, 9:11, 8:11).
Fruškogorski maraton
Skenderoviću zlato
Prvo misto na Trofeju Beograda
u striličarstvu osvojio je član subotičkog Artemisa Petar Skenderović. On je u kompaund stilu ostvario rezultat od 491 kruga i tako
postigo najbolji rezultatu u konkurenciji četrdesetak učesnika.
Bokseri sve bolji
Bokseri Spartaka ostvarivaje sve
bolje rezultate. Tako su na Prvenstvu Srbije za sve kategorije u Loznici, med 213 takmičara iz 52 srpska kluba osvojili šest medalja. Prvo misto su osvojili Florijan Sabo
(juniori), Vanja Bačić (mladi),
Denis Memetović (mladi), drugo
Godina VII, Jun 2011, broj 72
Svoje učesnike na tradicionalnom Fruškogorskom maratonu
imo je i Planinarski klub Spartak
koji svake godine daje sve veći broj
učesnika i ljubitelja prirode. Tako
su na ultramaratonu (111 km)
učestvovali Dragan Šarčević, Mirko Kujundžić, Isidor Mac, Zdenko Zec i Žuža Lerinc. Na velikom
južnom maratonu (90 km) učestvovali su Janoš Tot Bagi, Siniša
Radić, edvard Halas, Boban čović, Nenad Nedeljković, Marijana Jakovetić, Gorica Ilić, na sridnjem istočnom i zapadnom maratonu (60 km) Miroslav Lončarević, Nebojša Šašić i Nikola Kujundžić.
– Bila je ovo jedna od najbolji i
najuspišniji akcija, a organizatori su ponudili čak 17 staza, pa je
bukvalno svako mogo da pronađe svoju disciplinu. Vrime je
poslužio sve, sem najuporniji koji su učestvovali u dvodnevnim
aktivnostima koje je uvatila kiša
drugog dana – kazo je Marko
Marjanušić, pridsidnik Spartaka.
Drugi trkački dan
Rezultati – prva kasačka trka,
„Arkobaleno”: Lazar MK (M.
Krajnović) 1:24,3 min/km, Amazon Banker (D. Katona) 1:24,6,
Džon Svip (J. Ilovac) 1:25,8, Eksploziv Banker (M. Merković)
1:27,8, druga kasačka trka „Labidora Skot”: Maksima (J. Ilovac)
1:23,8, Jaran (M. Oračić) 1:26,0,
Fini (Z. Keler) 1:25,6, Vilijem B (N.
Bognar) 1:26,7, treća kasačka
trka, „Lucibel”: Vajt Ston (Z.
Petrović) 1:23,7, Džimi Kraun (M.
Oračić) 1:24,0, Enola (Z. Ožvar)
1:25,0, Aladin (R. Njari) 1:26,0,
četvrta kasačka trka „Liš”: Ben
Hit (R. Katanić) 1:21,2, Dmitrije
MB (M. Oračić) 1:22,8, Dastin (D.
Katanić) 1:22,6, Et D Svip (V.
Vukov) 1:24,2, peta kasačka trka
„Aja Godiva”: Hot Čili Peper (R.
Njari) 1:24,5, Dada Kraun (V.
Pribić) 1:24,2, Terano (B. Mukić)
1:24,7, Distili (A. Anđal) 1:25,2,
šesta kasačka trka „Džesi Vej”:
Inkvizitor (B. Kečenović) 1:22,0,
Ilijade Mek (Z. Enderić) 1:22,0,
Edit On Lajn (B. Mukić) 1:22,1,
Tiger (S. Sič st.) 1:22,5, sedma
kasačka trka „Korado”: Insajder
(I. Mukić) 1:24,5, Činoš (A. Sokola) 1:25,2, Gargamel (M. Merković) 1:27,0, Paloma H (M. Iđuški)
1:27,6, osma kasačka trka „Persi
Lobel”: Kalibra (G. Zolnai) 1:21,8,
Plejboj (B. Kečenović) 1:21,9, Patriota (D. Katona) 1:21,4, Aron (I.
Tumbas Loketić) 1:22,4, deveta
kasačka trka „Maj First Star”:
Adington (B. Mukić) 1:19,7, Rodoljub (Z. Petrović) 1:21,8, Trokadero (I. Mukić), Futbal (D. Karan)
1:20,8.
Kujundžić od zlata
Subotički kuglaš Alen Kujundžić osvojio je prvo misto ko član
kadetske reprezentacije Srbije koja
je na Prvenstvu svita osvojila prvo
misto. Takmičenje je održano u
Sarajevu, a Srbija je iza sebe ostavila Hrvatsku, Sloveniju, Madžarsku,
Austriju, Češku...
Odbojka na ulici
U Subotici je, po jedanajsti put,
OK Volejbol organizovo turnir za
dicu u odbojki na ulici. Učestvovalo je priko 1.200 dice u čak petnajst kategorija.
– I ovoga puta su devojčice
pridnjačile, bilo je oko 180 ekipa
devojčica i oko 30 dečaka. Maksimalan broj učesnika je ponovo
bio na nivou, igrali smo na osamnajst mreža u subotu i na devet u
nedilju. Turnir je održan u dvanajst kategorija, a za sve smo
obezbedili medalje, majice za
najbolje pojedince i trenere. Prvi
put je turnir dobio i međunarodno obilužje, učestovala je ekipa
Mislinja iz Slovenije, i osvojila
prvo misto u jednoj od kategorija – kazo je Dragan Savić, organizator turnira.
Sezona kupanja
U petak, 27. maja, počela litnja
sezona na Gradskom bazenu u
Dudovoj šumi. Radno vrime radnim danima je od 6 do 7,30, odnosno od 11 do 17 sati, a vikendom od 6 do 7,30, odnosno od 11
do 19 sati.
N. S.
25
DIVAN S...
MATIĆeVI IZ VAROŠKOG „OSINJAKA” POBIGLI U PISAK
Kako je Igor posto Dundin zet
Igor i Nataša Matić iz Subotice prišli na selo. Ljutovo je bio
njev izbor i nisu zažalili. Da bi živio na selu moraš bit vridan,
znat sve uradit
J
edna od česti dilema mladi generacija jeste i pitanje života na
selu el varoši. Da mladež ne biži baš uvik u varoš potrvđiva nam i
divan sa Igorom Matićom i njegovom ženom Natašom, koji danas žive u Ljutovu sa svoje dvoje
dice, Kristijanom i Kristinom. I
jedno i drugo odrasli su na selu i
salašu, al kad su se uzeli njev miran
život bio je zaminjen štogod bržim
jel su prišli živit u varoš. Kako i sami kažu to je onda bio jedan od izbora, koji su oni odabrali, kako bi
bili što bliže radnim mistima. Međutim, i oni su bili jedni od oni koji
su silom prilika ostali brez posla. E,
upravo to ji je sve više vuklo natrag
u selo, iako je to uvik bila njeva želja.
Nigdi brez prdačnog imena
Kako je to sve izgledalo i kako su
se snašli u seoskom nakon užurbanog života, Igor nam divani:
– U Ljutovo smo došli 1999.
godine prid Božić, tačno na Badnje veče. To veče će nam posebno bit u sićanju, iako sam ditinjstvo provo kod majke i dide na
salašu, na Hrvatskom Majuru.
Posli niki godinu dana imali smo
prilike prić u Žednik, al smo ipak
odlučili ostat ode sa Natašinima.
Nije bilo lako, al prilagodili smo
se vraćanju na početak i danas
smo srićni, iako čovik uvik oće
bolje. Srića pa smo obadvoje odrasli u ovakoj sridini pa nam nije
zdravo teško palo kad smo odlučili doć. Nataši je bilo malko
lakše jel je kod svoji, a ja se nisam
zdravo bunio. Što kažu, debela
ladovina. Kad već divanimo o
privikavanju na Ljutovo, moram
26
kazat da me je u početku dida,
Natašin otac, pomalo upoznavo
sa svitom u selu, kad digod krene
ja za njim pa nek i oni znadu ko
sam ja. Znate da ode kod nas
zdravo teško možte nać koga ako
ne znate njegovo prdačno ime.
Baš tako sam i ja prošo, tačnije
mene su tražili pa me nisu mogli
nać, jel su me uporno tražili po
imenu i prizimenu. No, posli
sam i ja dobio nadimak, sad me
zovu Dundin zet, po didi. Puno
ljudi me zove i Veliki Bunjevac,
to mi je više varoški nadimak,
koji sam dobio zbog mojeg bunjevačkog divana. Imam tako
jednu mušteriju, majku, e ona
zdravo voli divanit bunjevački sa
mnom. Kaže kod kuće nema s
kime, pa dođe onda sa mnom i
sita se nadivani.
Nema dosade na selu
Da tušta stvari danas ima u varoši što nema na selu to svi znaju,
al ipak smo pitali šta je to što njim
fali iz varoši, a nema na selu:
– Možem vam samo kazat da
nam ništa ne fali, ode imamo sve.
Ako krenem od rane, dućana,
druženja, interneta, ma ima svega, nije to baš tako kako svit misli da je na selu ne daj Bože dosadno. Nema dosade na selu, ode
čovik ako oće uvik mož nać šta će
privridit, pa makar to bilo i u
svojoj avliji. No, jedino ženi fali
varoš, znate kako ženski svit voli
divanit s ljudima. Ona malko još
i voli, al i to samo najviše zbog
posla. Ode na selu, ako ćemo o
informacijama, možda smo malo uskraćeni, al ni to baš nije tako. Radim u taksi udruženju, ta-
Igor, Nataša i Kristina Matić
ko da se naslušam svega, pa kadgod štogod i čujem za poso ženi.
Ima dana kad mi je zdravo dosta
od onog varoškog osinjaka, pa
jedva čekam da dođem kući i onda tačno znam da mi iz varoši al
baš ništa ne fali. Dok smo bili u
Gatu bili smo ko u zatvoru, nije
da nismo imali avliju, al to je bilo
zdravo malo, ništa ne vidiš samo
niki zidovi oko tebe, a ode, ta nema ničeg lipčeg neg kad izađeš
na avliju, pa oma vidiš na sve
strane, sve mir i tišina, pogled
dalek, eto i sad vidim da ćemo
još malo pa pokisnit.
Na selu je ipak lipše
Od Igora smo eto čuli da ima
ama baš sve što mu je potribno i na
selu, al nas je opet zanimalo šta je
to tako lipo na selu, koje su njegove vridnosti.
– Ko što sam i kazo, ode možmo za sebe makar odranit ono
Godina VII, Jun 2011, broj 72
DIVAN S...
što smo u varoši kupovali u dućanu. Imamo poveću avliju, u
njoj svega, od pileža, josaga, bašče, voća, a imamo i svoj mir, što
bome u većem mistu nema. Ima,
al ritko ko ima veliku avliju, da
uživa u prirodi i svežini. Tako
najviše u slobodno vrime volimo
sidit pod višnjom i divanit o tom
kako je kome prošo dan, kake su
dica ocine dobili u škuli, šta su
novo naučili, a i lipo nam je gledat nji kako se sigraje bez da moramo zdravo pazit na nji. Vole i
oni što smo ode, a posebno zato
što vole ko i druga dica ić koji di,
sigrat se s kerovima, mačkama,
al vidim da zdravo vole otić u
komšiluk kad se namiriva, mož
bit da će koje i imat jednog dana
kaku farmu. Uvik sam volio josag, voli i žena, al kaže da ipak više voli bit med svitom. Za dicu
ima svega, makar više vrimena
provedu napolju, imaje se s čime
zabavit, nisu za kompjuterom el
prid televizijom ko druga dica.
Sin zdravo voli igrat fudbal, bolje
kazat branit. Vidim da je baš zagrizo za to pa se raspitivam za
kaki dičiji tim ode u Ljutovu el u
Tavankutu, pa da ga upišemo.
Na jesen će krenit u peti razred
pa će u škulu ić u Tavankut. To
će u početku bit malo problem al
eto koliko dice putuje svaki dan
Godina VII, Jun 2011, broj 72
ci kake sigre koje su oni ko mali se
sigrali, kazala mi je da njeva ćer,
Kristina zna i voli pravit bebe od
kuružnje, a deran opet voli loptu i
njoj se najviše raduje.
Triba poštivat zemlju
Kristijan Matić
u škulu, pa na kraju i mi smo tako išli, a u to vrime nije ni bilo toliko autobusa ko danas. eto, samo kad pogledam ženin otac je
moro ić na voz u gumeni čizmama da se ne bi isprljo i imo je
dobrim ić pišce, a već Nataša kad
je bila ko on imala je autobus
maltene prid kućom.
Na to smo pitali Natašu jel nam
mož kazat koliko se Ljutovo prominilo od onda kad je ona bila dite:
– Ne možem kazat da se baš
zdravo prominio, al jeste i to nabolje. eto imamo asfaltirane ulice i trotoare, napravili su za dicu
park. Proširiva se polagano, al
stalno. Dolaze ljudi živit ode i to
mlađi. Poslidnje vrime povrtarstvo se zdravo razvija ode na
ovom našem pisku i bome ima
ko je i kuću podigo iz tog. Mož to
sve, triba se latit, no ništa ne mož
bez kredita, naročito ako se misli
ić na proširivanje. Možem kazat
da je ovaj kraj nikako živnio. evo
sad niki dan gledam na internetu
slike od vikenda i vidim u Tavankutu zdravo tušta nepoznatog
svita, to svi ništa dolaze nediljom
u Tavankut, ko da u gradu nema
mista za izlaske. To me raduje,
jel sam i ja tamo počela izlazit,
tamo sam i upoznala Igora.
Kako Nataša ne radi, najviše vrimena provodi s dicom, kad ima
kakog sezonskog posla rado ga prihvati, a kako kaže zdravo voli radit
u bašči, a posebno su joj omiljene
ruže. Na pitanje dal su pokazali di-
Ko što je i red, svit najviše seoski
i salašarski život poveziva sa poljoprivredom. Na ovu temu Igor je
izdivanio kako zdravo voli zemljoradnu, al mu ni ostale poljoprivredne grane nisu strane.
– Kako sam ditinjstvo provo
na salašu, okružen njivama, tio
ne tio to mi se uvuklo pod kožu i
vrimenom sam s mojima počo i
ja radit zemljoradničke poslove,
naučio svašta radit i ništa mi nije
nepoznato. Tako i dan danas
iđem na Đurđin pomagat kad su
veliki radovi, počev od pripreme,
priko sadnje i već sve po redu do
žetve el berbe. Mašineriju imamo, traktor isto, pa se nadam da
ću jednog dana to sve priuzet i
radit sam. Za sad, dok su dica
manja, moram radit što više, pa
se rastrčem i tamo i vamo, a kasnije mislim da ću se posvetit samo zemlji. Kako vidim polagano
se poljoprivreda pridiže na noge,
pa sve niki mislim da će do vrimena kad ja tribo većma da se
njoj bavim bit stabilnija. No, ne
možem se požalit da sad rđavo
iđe, uspivamo ne dizat kredite.
Ode moram kazat štogod što
sam zapamtio u vojski. U vrime
vojnog roka doli u Srbiji, bio sam
zapanjen njevim trudom da na
svaki obradiv komad zemlje zasade štogod, a znate i sami da je
imaje puno manje neg mi. e onda sam skonto, da je mi poštivamo još samo malko više di bi
nam kraj bio. Valjda će se ovo
moje ostvarit dok ne dođe moje
vrime.
Na kraju razgovora ispratili smo
Kristinu u škulu. Kristijan je ufriško došo, pa smo imali prilike i š
njim prodivanit koju. Kaže, loptu
je probušio, a dok ne stigne nova,
za društvo mu je dobar i ker Kuso.
N. Nimčević
27
ŽIVOT
BOLJI MeĐULJUDSKI ODNOSI – BOLJI ŽIVOT
čovek je čoveku najbolja
psihoterapija
Poznato je da je čovek pored svojih bioloških i egzistencijalnih potreba ima i psihološko-socijalne potrebe od čijeg zadovoljstva u
krajnjoj liniji zavisi ne samo njegovo mentalno zdravlje nego i lična sreća
S
igurnost, pripadanje, ljubav
poštovanje od strane drugih
ljudi su naše osnovne psihološke potrebe koje ne može da
zadovolji , kako kaže poznati psiholog Maslov, „ni drveće, ni planine, ni pas ljubimac – isto to i mi
možemo pružiti drugim ljudima.
Ljubav – univerzalni lek
U psihologiji se, naime, smatra
da je zadovoljenje ovih psiholoških
potreba jedini pravi put i način za
samoostvarenje, ličnu sreću i samopoštovanje. Štaviše, ljubav, sigurnost, pripadanje i poštovanje
od drugih ljudi mogu se smatrati
univerzalnim lekom za većinu
ljudskih psiholoških kriza, problema i poremećaja. To nam, uostalom, pokazuje svaka krajnja analiza ljudskih odnosa, bilo u braku,
bilo u prijateljstvu, odnosu nastavnika i učenika, roditelja i dece. Svi
ovi odnosi mogu se okvalifikovati
kao psihološki dobri ako potpomažu osećanje pripadanja, ljubavi,
sigurnosti i samopoštovanja (ili loši ako to ne čine). U svakom dobrom ljudskom odnosu postoji,
naime, obostrana želja da se zadovolje baš te psihološke potrebe čoveka, a zadovoljenje tih potreba
stvara, opet, dobre ljude i dobre
ljudske odnose.
Dobar čovek je potencijalno i
psihoterapeut
Ako sve to znamo onda proizilazi da je svaki dobar čovek
28
potencijalno i nesvršeni psihoterapeut. Uostalom, u svakodnevnom životu vidimo da postoje ljudi
kojima se drugi češće obraćaju i od
kojih traže savet i pomoć jer se pored njih jednostavno osećaju dobro i sigurno. Isto tako, u dobrom
braku gde postoji obostrana iskrenost, poverenje i ljubav, čovek
se oseća slobodnim opuštenim i
zaštićenim bez osećanja stida, krivice, straha i potrebe da „igra”
bračne igre. Zdrav prijateljski odnos takođe dozvoljava čoveku da
ispolji svoju opuštenost, detinjastost, čak i luckastost a da to nikome ne smeta. Jer, ako smo voljeni i
poštovani zbog onoga što mi stvarno jesmo, a ne znog maske ili uloge
koju imamo u društvu, onda možemo da u takvom odnosu budemo ono što jesmo, slabi kada se
osećamo slabi, detinjasti kada poželimo da se oslobodimo odgovornosti zrelog doba i sl. jer suprug(a)
ili prijatelj deluju na nas tada psihoterapeutski oslobađajući nas tako napetosti, strepnji, strahova i
problema.
Ugrožavanjem drugih
ugrožavamo i sebe
Inače, svako može da nauči pravila ove, rekli bismo vanstručnjačke terapije, jer su principi vrlo
jednostavni. Čovek treba samo da
shvati da kad god ugrožava nekog
drugog, ponižava, nepotrebno
povređuje ili vlada nad njim, uvek
proizvodi bol i nesreću, odnosno
stvara psihopatologiju. S druge
strane, znamo da briga, ljubav i poštovanje drugog nikome nije naškodilo, naprotiv, ovakvo ponašanje
skoro uvek čini dobro, a ne zlo.
Prema tome, svako toplo, ljudsko ponašanje predstavlja za druge
ljude pravi melem i, rekli bismo,
psihoterapiju u malom. Zato i kažemo da je čovek čoveku najbolja
psihoterapija, jer samo čovek može na pravi način da pokaže drugom čoveku da ga voli, ceni i poštuje – što je u krajnjoj liniji zajednička potreba svih ljudi.
psiholog Desa Kujundžić
Godina VII, Jun 2011, broj 72
ZANIMLJIVOSTI
NOVI DeTALJI IZ BIBLIJe
Tajne zavitnog kovčega
U kršćanskom virovanju postoje razni, manje poznati događaji i predmeti, koji opet imaje značajnu ulogu u svetoj knjigi. Zavitni
kovčeg je jedna od izgubljeni relikvija za koju se to mož svakako kazat
roda. Kad je kovčeg uronjen u riku
Jordan, ona se podilila na dvi strane, otvarajuć tako prolaz na drugu
stranu. Slično Crvenom moru, koje je Mojsije podilio na dvi strane.
Iz ovog se jasno vidi, da zavitni
kovčeg nije bio samo ukrašena
škatulja koja je čuvala kamene ploče, već je imala i druga svojstva, pa
i mogućnost za upotribu.
čuda zavitnog kovčega
U prilog ovom iđe i pad Jerihona. Inače, bezmalo neosvojiv i
dobro opasan zidinama, ovaj drevni grad pao je nakon sedam dana.
Oko njega nošen je zavitni kovčeg,
da bi se sedmog dana zidine urušile, naizgled same od sebe. Tu vidimo, da je korišćen i ko moćno
oružje, i oruđe za ratovanje.
U njegova čudesna svojstva, uvirili su se ne samo Jevreji, već i Filistinci, koji su ji jednom prilikom
porazili u bitki. Uzevši njim zavitni
kovčeg, očekivali su da će sotim bit
na dobitku. Međutim, kako nisu
znali rukovat s njim, velike su ji
muke zadesile u sedam miseci ko-
V
ećina virujući ljudi, zna toliko da je ovaj kovčeg čuvo
deset Božiji zapovisti. Međutim, postoji još čitav niz pojedinosti koje bi bilo dobro znat, u vezi
ove relikvije.
Zanimljivo je kazat da hebrejska
Biblija ukaziva na to, da se u tom
kovčegu pored deset zapovisti, nalazi i Aronov štap i posuda u kojoj
se nalazi mana. Ovaka tumačenja
postoje i u Mojsijevoj knjigi Izlaska
i brojovima, koje su dio Starog zavita kršćanske Biblije. Međutim,
prva knjiga o kraljovima, ovo negira.
Godina VII, Jun 2011, broj 72
liko su ga držali. Od trenutne smrti
do zarazni boleste, sve ji je zadesilo. Da bi na kraju vratili kovčeg,
koji su sad smatrali ne za poseban,
već uklet.
Di je kovčeg danas?
U toku izgradnje čuvenog hrama Solomonovog, za ovu relikviju
je pridviđena posebna odaja, u kojoj se tribala čuvat. A imala je i važnu ulogu u vladavini kralja Davida.
Kad su Vavilonci 586 godine p.n.e.
osvojili Jerusalem, uništili su sve
što se dalo uništit, a usput su odneli i ovu relikviju iz hrama. Precizni
pisani podaci di se ona nalazi danas, ne postoje. Bilo je tušta istraživača koji su pokušali uć u trag ovoj
tajnovitoj relikviji.
Postoje virovanja u današnjem
svitu da je zavitni kovčeg u Etiopiji,
di se čuva u jednoj kapeli, a iznosi
se samo u ritkim prilikama. Takođe je bilo nagovištaja da je možda u
Jemenu, i još par lokacija. Al brez
konkretni dokaza, ni tragova koji
bi mogli upućivat da se tamo i nalazili.
T. K. Matković
Pravljenje zavitnog kovčega
Po pridanju, upute da se napravi
zavitni kovčeg, izdo je sam Bog, na
Sinajskoj gori, obraćajuć se Mojsiju priko posridnika. Lutajuć kroz
pustinju, izgnani iz Egipta, jevrejski narod je sa sobom nosio i Zavitni kovčeg. Međutim, postojale
su jasne instrukcije i pravila kako
taj kovčeg triba i mora bit nošen.
Svako ko se ne znajuć il ne hajuć za
ova pravila, latio ove relikvije, platio je to životom.
U knjigi Izlaska stoji, da je kovčeg nošen znatno isprid kolone na-
29
OVAN: Vaše interesovanje za nove ideje i saradnju s novim ljudima, moglo bi vas odvest u vode
koje su sve samo ne mirne. Izlaganje riziku da progurate čiju
ideju možda vam se neće činit ko
dobra ideja ako dođete u konfliktnu situaciju zbog tog, s autoritetima koji čak i vama mogu
podvuć liniju do koje je dozvoljeno ići. Ukoliko ste slobodni,
period prid vama bi vam mogo
otvorit mnoge nove mogućnosti
za poznanstva. Naročito s osobama rođenim u vazdušnim i
zemljanim znakovima. Zdravlje
vam nije ugroženo, al su česte
manje glavobolje moguće.
BIK: Upornost na koju
ste računali ko vaše
najjače oružje za postizanje ciljova, u ovom periodu bi
se mogla pokazat prije ko vaša
najveća pripreka. Ovo bi moglo
rezultirat raznim nesporazumima na relaciji vas i vama nadređenim. Trudite se da konstruktivno obrazlažete svoje stavove, da ne bi bili pogrišno svaćeni. Osobe rođene u znaku bika, koje su već u dužoj vezi, poželiće iskazat svoje zasićenje raznim stvarima, al strahuju od
reakcije partnera. Izostanak stvari kojima niste zadovoljni, biće
sasvim jasan signal s čim niste
zadovoljni. I to brez riči. Zdravlje vam je generalno na zadovoljavajućem nivou, al krvni pritisak bi lako mogo bit povod vaše
posite doktoru, u narednom periodu.
BLIZANCI: Posli dužeg vrimena, ponovo
uviđate svoje prave potencijale i mogućnost da se na
poslovnom planu realizujete u
punoj miri. Na vaše planove neće gledat svi blagonaklono, al ćete bar na taj način bit u priliki da
saznate ko vam želi dobro, a ko
ne. Niste naročito svojeglavi i
sujetni, tako da vam to neće zadavat veliki problema u životu.
Jel vi uvik težite ka tom da se iđe
dalje, sa il brez određeni ljudi.
Ukoliko ste slobodni, period prid
vama bi vam mogo donet novine
koje ste možda priželjkivali ranije, al bi se sve moglo završit i
prije neg što počne. Zdravlje bi
vam moglo bit znatno bolje, kad
bi našli način da suzbijete nervozu i stres. To naravno nije
uvik samo u vašim rukama.
RAK: Veliki ste entuzijasta i uradićete tušta
kako bi bili prihvaćeni
dio tima. To naravno ne znači
uvik da će te bit ravnopravni. I
budete li ostili da je tako, svakako vam neće bit svedno. Spadate
u ljude kojima su međuljudski
30
Horoskop za jun
odnosi važni, pa će i oni u velikoj
miri uticat na vašu produktivnost. Trudite se da ne svatite lično situacije u kojima se nalazite.
Sutra će to bit kogod drugi, danas ste možda vi. Rakovi druge i
treće dekade mogu se nadat novim poznanstvima, al nije mudro očekivat od nji da vam ispune
baš svaku želju. Za to je potribno
i inicijative s vaše strane. Zdravlje vam je dosta krhko i teško je
kazat šta konkretno ne valja. Za
očekivat je da će vam naredni
period bit naklonjeniji u drugim
stvarima, zdravlje nije jedna od
ti stvari.
LAV: Iako ste ratoborni kad vam postane
jasno da ste zakinuti za
štogod što smatrate da vam
pripada, možda bi ipak bilo bolje
da se informišete jel je to zaista i
tako, prije neg što ispadnete
gramzivi u očima drugi, tražeć
štogod što nije vaše. Autoritet na
koji toliko polažete, mogo bi
vam bit kompromitovan. Imate
daleko više kvaliteta, bila bi prava šteta da vam jedan eksces
pokvari sve. Period prid vama,
međutim donosi i druge izazove.
Ako izbignete ovaj, to niukom
slučaju ne znači da triba da sidite
skršteni ruku. Kada je rič o
ljubavi, slobodni pripadnici ovog
znaka će bit u priliki za novo iskustvo. Zdravlje vam je dobro al
opasnost od mali fizičkih povrida
stoji ko realna mogućnost.
DIVICA: Imate prid
sobom nikoliko dilema. Očekivanja su vam
čas realna, čas teško ostvariva.
To bi vam moglo zadat probleme da ostvarite bilo šta. Poradite na prioritetima. Vi najbolje
triba da znate šta vam je pri vrvu
liste, a šta pri dnu. Ovaki razvoj
situacije će svakako doprinet da
ovaj period za vas prođe brez veći trzavica i iskušenja. Slobodne
osobe rođene u ovom znaku,
imaje možda svojevrsan mali otpor da njim se desi promina. Al
je svakako triba privazić ako ste
više nezadovoljni sami, nego u
dvoje. Divice u braku će moždar
nesvisno doć u situaciju da zapostave partnera, ipak ne bi tribali koristit obaveze ko izgovor,
već slušat šta se od vas očekiva.
Zdravlje vam je stabilno, međutim česte i nagle promine raspoloženja to mogu poremetit.
VAGA: Štogod što
virovatno dugo iščekivate ko mogućnost,
sad bi se moglo manifestovat ko
vaša stvarnost. A to se prije sveg
odnosi na vaše planove na
poslovnom planu. Vi nećete bit
jedini od koga zavisi ishod, iako
bi vam to najviše odgovaralo.
Moraćete nać zajednički jezik s
ljudima koji vam itekako mogu
bit na putu. Za osobe rođene u
ovom znaku koje su slobodne,
mnoge će pozitivne promine i
prilike mimoić, jel ji ne pripoznajete na vrime. Nike odluke
ne mogu čekat najbolje moguće
rišenje, ovo su svakako take
odluke. Za vage u braku je pak
druga priča, nagomilana nezadovoljstva bi vam mogla pokvarit planove da provedete vrime
zajedno. Zdravlje bi vam moglo
bit bolje, ovo se posebno odnosi
na krve sudove.
ŠKORPIJA: Radite tušta i radite brez pritužbi, kad za to imate
adekvatnu il barem dogovorenu
naknadu. Niste od ljudi koji se
žale za sve i svašta, al kad vi
nađete zamirku, onda je cigurno
štogod priko čega se prić nemož.
I ritko biva da sve bude po starom kad se vi na štogod žalite.
Ovaj balans pa i običaj bi se lako
mogo nać na meti novi pravila.
Što bi vam itekako uticalo na
život. Nije, međutim, uvik uputno minjat poziciju jedra u skladu
s vitrom, jel tako se ne plovi.
Ljubav vam ne nagovištava ništa
spektakularno, al vas to ne brine
jel malo ko je do te mire sebi
dovoljan ko što ste vi. Mogući
problemi sa žlezdama bi vam
lako mogli narušit zdravstvenu
sliku.
STRILAC: Trudite se
da kolektiv u vama ima
pouzdanog člana. Prihvatate stvari koje možda i nisu
u domenu vaše kompetencije, al
sve to činite jel želite ostavit utisak. Pazite samo da to ne bude
pogrišan utisak, da vi sve znate i
sve možete. Niko sebi ne pribacuje što je tako, izgleda ste vi
jedini koji s tim ima problem.
Radite dobro ono što vam je
posao, a prijateljski savit il mišljenje bi tribali bit dovoljni za sve
ostalo. Za osobe rođene u ovom
znaku, koje su slobodne, ovo bi
mogo bit period kad ulazite u
mirnije vode. Posebno ako vam
je podznak u vatrenom znaku.
Strilci u braku, s druge strane,
priželjkivaje dinamiku raniji dana u vezi. Zdravlje vam je na ivici
zadovoljavajućeg, ositljivi ste na
razne promine al ako one ostanu
u razumnim okvirima, tribalo bi
sve da prođe dobro.
JARAC: Ukoliko vam
se desi da budete
izostavljeni iz mehanizma donošenja odluka ovaj
period bi vam mogo bit donekle
težak. Niste navikli, nit vam je u
prirodi da se stvari koje vas se
direktno tiču, prolaze brez vašeg
mišljenja, pa i odobrenja. Od
ljudi ste koji shvaćaje da sukob
sa strukturom nije u interesu
pojedinca. Međutim, ovo bi vam
iznenađujuće moglo teško past
da izbignete, čak i po cinu dugoročni poslidica. Osobe rođene
u ovom znaku koje ne polažu
račun nikom, bar kad su emocije
u pitanju. Počeće priispitivat ispravnost svoji stavova po ovom
pitanju. Zdravlje bi moglo bit
bolje, uz balansiranu ishranu i
dovoljno tečnosti, na šta često
zaboravljate.
VODOLIJA: Vaša društvenost i želja da gradite mostove, u čijim
očima i planovima mogla bi
postat dio ne baš iskrene namire
da dođe do čega po cinu vašeg
integriteta. Nikako vam nije
priporučeno da prihvatate pridloge koji do kraja nisu objašnjeni, il u sebi nose potencijalni
rizik odgovornosti koja ne stoji.
Vi ste već uložili dovoljno napora za ono što imate, ne bi bilo
mudro to sad radit i za druge
kad je to njev zadatak. Emotivni
odnosi u ovom periodu ne donose naznake značajniji promina. Zdravlje bi vam moglo bit
ugroženo uslid stresa. Povedite
više računa ako ste učesnik u
saobraćaju.
RIBe: Postoje u vama
enormne količine nezadovoljstva svim i
svačim. Međutim, vi strpljivo
skladištite i ne dajete nikake
signale da vam je od svega dosta.
Ljudi to brzo i lako počnu zloupotribljavat. Izlivi bisa vam ne
bi koristili, radije argumentovano tražite da se određene stvari dovedu u red. To bi vam
moždar i popravilo ugled. S
obzirom da vas često ljudi doživljavaje ko da vam je poso ćutit
na sve i svašta. Ukoliko ste slobodni, period prid vama bi mogo
u vaš život dovest osobu s dosta
mana koje vam nikako nisu drage. Na vama je kako ćete se postavit u vezi ovog. Ostat sam il
tolerisat neizdrživo. Zdravlje
vam je dobro, al naticanje stopala i sl. nije isključeno.
T. K. Matković
Godina VII, Jun 2011, broj 72
Download

visti - Bunjevci