Предраг Савић, Александар Ђурић и Раде Еркић
ВОДИЧ КРОЗ
ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Предраг Савић, Александар Ђурић, Раде Еркић
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ
Издавач:
КУЋА ПРАВДЕ СТРАЗБУР
Пријем поште : Хварска 3, 11.000 Београд
Тел.011- 72 95 915
065 33 333 12, 064 111 30 49
www.kucapravde.org,
[email protected]
Уредници
Драгана Видаковић
Здравко Елез
Рецезент
Слободан Радовановић
Технички уредник:
C-PRINT
Grafička produkcija, dizajn Beograd
Штампа
C-PRINT
Grafička produkcija, dizajn Beograd
Адреса: Радомира Марковића 27
Телефон: 011/394-0078, 3097-355
Београд 2012.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Уместо увода
Денационализација... Шта, како, зашто? Да или не? Истина или лаж? Правда
или двострука неправда?
Денационализација је правни феномен, својствен државама које су, у процесу
транзиције, прешле из социјалистичког друштва са затвореном привредом у друштва са
демократским уређењем и тржишном привредом, а обично се заводљиво дефинише као
исправљање неправди. Ово последње је само делимично тачно.
Дакле, разлози денационализације су историјски, отелотворени кроз различите,
законодавне и реалне подухвате државе, идентификоване као национализација,
конфискација, аграрна реформа, и ко зна како све још, а заједничко за све њих је
неправедно одузимање имовине, без правичне или икакве надокнаде. Данас је све
неспорније да је почивша држава, прва, друга или било која; народна, федеративна,
социјалистичка; економска, политичка и војна сила, имала и своје друго лице,
израженије и јасније него и сам Јанус, а да је цена некадашњег благостања вишеструка и
енормна. Држава је, срећом, почивша, али су последице још увек постојане и вероватно,
и саме последичне, са једним јединим упозорењем, не поновило се!
Иако прокламована као држава радничке класе, једне и једине, држава народа
и народности, братства и јединства, јасно је да ни у чему није била јединствена. Увек је
постојао неко ко је уложио више, ко је више жртвовао и ко је, на крају више се покајао.
Србија је била, ваљда очекивано, република која је најодлучније и најдоследније
применила све конфискаторске прописе, те су национализација, конфискација, аграрна
реформа, арондација, комасација, инструментаријум револуционалне правде уопште,
управо код нас имали најдалекосежније последице.
Све причињене неправде, сада треба исправити денационализацијом. Ко год да
овакво обећање, у дубокој је колизији са истином или са здравим разумом. Али, остаје
питање, да ли ћемо учинити све што је могуће да се што ближе досегне правди и у што
већој мери предупреди оно што је време кфалификовало као пошаст.
Денационализација се у Србији спроводи знатно касније него у већини
држава које су имале потребу за овом врстом окајања греха. То отвара могућност да
се искористе туђа искуства, позитивна и негативна, законодавна и практична. При
том се мора имати у виду да су разлози денационализације, у свакој држави и друштву
имали свој аутентични печат, па је рецепција закона и некритичко преузимање решења
немогуће, али туђе искуство свакако може бити корисно у истинској намери да се овај
цивилизацијски процес успешно оконча.
Да ли оваква намера заиста постоји? Да ли Србија у денационализацију улази
искрено, или је то само копирање напреднијих, декларативно испуњење захтева
јачих, и изигравање праведних? Да ли ће се исправљање неправди претворити у своју
негацију и изазвати нове неправде? Разлога за бојазан има: зашто искључив захтев
за оригиналним документима или овереним копијама; зашто изопштавање судова из
процеса денационализације; зашто поверавање кључних функција и овлашћења новим
или неверзираним службама; да ли је две милијарде евра довољно; да ли је пет стотина
хиљада евра правичан максимум обештећења?
Одговоре на ова и друга питања, добићемо ускоро...
Текстови у овој књизи, претходно су објављени у часописима ‘’Српски глас’’ из
Мелбурна, ‘’Глас Подриња’’ из Шапца и на сајту www.denacionalizacija.org
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
На потезу агенција за реституцију
Агенција је обавезна да објави у року од 120 дана од дана ступања на снагу
Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, позив за подношење захтева за
враћање имовине у најмање два дневна листа. Дуго очекивани почетак денационализације у Србији, као и њена ефикасност
и успешност, понајвише ће зависити од Агенције за реституцију, чија ће највећа бољка
вероватно бити – зависност од извршне власти!
● Агенција за реституцију
На основу члана 51. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу оснива
се Агенција за реституцију, ради вођења поступка и одлучивања о захтевима за враћање
имовине, као и ради исплате новчане накнаде и обештећења. Агенција је обавезна да
објави, у року од 120 дана од дана ступања на снагу закона који уређује реституцију,
позив за подношење захтева за враћање имовине у најмање два дневна листа, који
се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на званичном веб
сајту министарства надлежног за послове финансија и Агенције. Закон је објављен у
Службеном гласнику 28. асептембра 2011’. године, а ступио је на снагу осам дана по
објављивању.
Агенција се оснива као посебна државна, јавна, управна организација , која
обавља законом поверене задатке на основу јавних овлашћења, али је одмах уочљиво
да ће иста бити зависна од Владе, јер она је та која именује чланове Управног одбора
и директора Агенције. Боље решење је било да то чини Скупштина Србије, јер то би
значило за нијансу већу независност и самосталност у раду тако битног органа. Из
пркасе се зна, да када законодавна власт именује и разрешава фукцинере управних
организација, оне су знатно ефикасније, храбрје и боље раде, неголи када над њима
непосредну кадровску власта има Влада. Утицај извршне власти над њој зависним
органима је, према искуствима из праксе, недопустиво велики, што неретко доводи до
разних незаконитости и злоупотреба!
Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама, има својство
правног лица, са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом и Статутом,
као највишим правним актом овог правног лица.
Седиште Агенције је у Београду.
Агенција има подручне јединице у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду,
које се оснивају за територију општина према прописима којима се уређује регионални
развој.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
● Агенција и Дирекција за реституцију
Ако је судити по одредбама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу
ова Агенција нема никве везе са већ постојећом Дирекцијом за реституцију основаном
Законом о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, усвојеним
2006. године. Оснивањем Агенције за реституцију престаће потреба за постојањем
поменуте Дирекције. јер у Закону о враћању одузете имовине и обештећењу, којим се
уводи општа денационалазиција, предвиђено је, да Агенција обавља послове који се
односе на спровођење овог закона и закона којим се уређује враћање имовине црквама
и верским заједницама. Заједно са пореузимањем ингеренција, Агенција је преузела и
кадрове Дирекције за реституцију.
● Послови Агенције
Закон прецизира да Агенција обавља следеће послове:
1) води поступак и одлучује о захтевима за враћање имовине, односно обештећење;
2) пружа стручну помоћ подносиоцима захтева и обвезницима враћања;
3) води евиденције прописане законом;
4) извештава Владу годишње, преко министарства надлежног за послове
финансија, о обављеним пословима из своје надлежности;
5) обавља друге послове прописане законом.
Средства за рад и оснивање Агенције обезбеђују се из: буџета Републике Србије,
донација и других облика бесповратних средстава и других извора.
● Органи и акти Агенције
Органи Агенције су: управни одбор и директор. Чланове Управног одбора и директора именује и разрешава Влада на период
од пет година. Лице које може остварити право на враћање имовине и обештећење, у складу са
овим законом, не може бити директор, односно члан Управног одбора Агенције, чиме је
искључен евентални сукоб интереса.
Управни одбор има председника и четири члана. У надлежности Управног
одбора није избор директора Агенције, кога именује Влада, па је његов најважнији
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
посао донешење Статута Агенције. Осим овога, у члану 57. Закона о враћању одузете
имовине и обештећењу, прописано је да Управни одбор усваја и финансијске извштеје
и акте и доноси планове рада Агенције.
Основни општи акт Агенције је Статут, којим се уређују следећа питања:
делатност Агенције, начин обављања послова, а садржи и одредбе о органима,
организационим јединицама и њиховом деловању, заступању, правима, обавезама и
одговорностима запослених, поступку сарадње са органима територијалне аутономије
и локалне самоуправе, и другим питањима од значаја за рад Агенције.
● Поступак и одлуке Агенције
У првостепеном поступку о захтевима за враћање имовине, Агенција ће
поступати по одредбама Закона о општем управном поступку, што је решење које
заслужује критику. Правила општег управног поступка су мање ефикасна од, на
пример, правила парничног поступка. Управни органи и организације , често одредбе
из управног поступка волунтаристички тумаче и примењују, па је стога оправдана и
примедба да је поступак повраћаја имовине требало поверити судским органима, на
пример ванпарничним одељењима, у којима се сходно примењују процесна правила из
Закона о парничном поступку, као што је то случај код одређивања правичне накнаде
код експропријације!
Добро је што ће против одлука Агенције бити могуће изјавити жалбу
Министарству, а потом управну тужбу! На крају портив одлука Управних суда, увек је
могуће поднети уставну жалбу, а потом и представку Европском суду за људкса права у
Стразбуру!
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Исправљање неправди из 41 прописа
У Закону о враћању одузете имовине и обeшетећењу, законодавац је децидирано
прописао, да право на враћање имовине може да се оствари за имовину одузету по основу
примене одредби из 41 револуцинарног прописа, међу којима су закони о аграрној
реформи, национализацији, конфискацији, секвестрацији...
Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, објављеном у Службеном
гласнику Републике Србије од 28. септембра, уређују се услови, начин и поступак враћања
одузете имовине и обештећења за одузету имовину, која је на територији Републике
Србије, применом прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, као и
других прописа, на основу аката о подржављењу, после 9. марта 1945. године одузета од
физичких и одређених правних лица и пренесена у општенародну, државну, друштвену
или задружну својину (у даљем тексту: враћање имовине).
● Прописи револуционарне правде
Овај закон се примењује и на враћање имовине чије је одузимање последица
Холокауста на територији која данас чини територију Републике Србије. У члану 2.
овог Закона побројани су сви револуционарни, комунистички закони и прописи на
основу којих је вршена отимачина приватне имовине. Тако је законодавац децидирано
прописао, да право на враћање имовине по одредбама поменутог закона може се
остварити за имовину одузету применом следећих прописа:
1) Одлука о прелазу у државну својину непријатељске имовине, о државној управи
над имовином неприсутних лица и о секвестру над имовином коју су окупаторске власти
присилно отуђиле (“Службени лист ДФЈ”, број 2/45);
2) Закон о аграрној реформи и колонизацији (“Службени лист ДФЈ”, број 64/45 и
“Службени лист ФНРЈ”, бр. 16/46, 24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 19/51, 42-43/51, 21/56,
52/57, 55/57 и 10/65);
3) Закон о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији (“Службени гласник НРС”,
бр. 39/45 и 4/46);
4) Закон о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији (“Службени гласник НРС”,
бр. 5/48, 11/49 и 34/56);
5) Одлука о установи суда за суђење злочина и преступа против српске националне
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
части (“Службени гласник НРС”, број 1/45);
6) Одлука о суду за суђење злочина и преступа против српске националне части
(“Службени гласник НРС”, број 3/45);
7) Закон о сузбијању недопуштене шпекулације и привредне саботаже (“Службени
лист ДФЈ”, број 26/45);
8) Закон о забрани изазивања националне, расне и верске мржње и раздора
(“Службени лист ДФЈ”, број 36/45 и “Службени лист ФНРЈ”, број 56/46);
9) Закон о заштити народних добара и њиховом управљању (“Службени лист ДФЈ”,
број 36/45);
10) Закон о конфискацији имовине и о извршењу конфискације (“Службени лист
ДФЈ”, број 40/45);
11) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о конфискацији имовине и о
извршењу конфискације (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 61/46 и 74/46);
12) Закон о одузимању ратне добити стечене за време непријатељске окупације
(“Службени лист ДФЈ”, број 36/45);
13) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о одузимању ратне добити стечене
за време непријатељске окупације (“Службени лист ФНРЈ”, број 52/46);
14) Закон о држављанству Демократске Федеративне Југославије (“Службени лист
ДФЈ”, број 64/45);
15) Закон о држављанству Федеративне Народне Републике Југославије (“Службени
лист ФНРЈ”, бр. 54/46 и 105/48);
16) Закон о одузимању држављанства официрима и подофицирима бивше југословенске
војске, који неће да се врате у отаџбину и припадницима војних формација који су
служили окупатору и одбегли у иностранство (“Службени лист ДФЈ”, број 64/45 и
“Службени лист ФНРЈ”, број 86/46);
17) Закон о кривичним делима против народа и државе (“Службени лист ДФЈ”, број
66/45 и “Службени лист ФНРЈ”, бр. 59/46, 106/47 и 110/47);
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
18) Закон о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне
саботаже (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 56/46 и 74/46);
19) Закон о прелазу у државну својину непријатељске имовине и о секвестрацији над
имовином одсутних лица (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 63/46 и 74/46);
20) Закон о поступању са имовином коју су власници морали напустити у току окупације
и имовином која им је одузета од стране окупатора и његових помагача (“Службени
лист ДФЈ”, број 36/45);
21) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о поступању са имовином коју
су сопственици морали напустити у току окупације и имовином која им је одузета од
стране окупатора и његових помагача (“Службени лист ФНРЈ”, број 64/46);
22) Закон о заштити општенародне имовине и имовине под управом државе (“Службени
лист ФНРЈ”, број 86/46);
23) Закон о национализацији приватних привредних предузећа (“Службени лист
ФНРЈ”, бр. 98/46 и 35/48);
24) Уредба о арондацији државних пољопривредних добара општедржавног значаја
(“Службени лист ФНРЈ”, број 99/46);
25) Одлука Националног комитета ослобођења Југославије о привременој забрани
враћања колониста у њихова ранија места живљења (“Службени лист ДФЈ”, број
13/45);
26) Закон о поступању са напуштеном земљом колониста у Аутономној КосовскоМетохијској области (“Службени лист НРС”, број 9/47);
27) Закон о ревизији додељивања земље колонистима и аграрним интересентима у
Аутономној Косовско-Метохијској области (“Службени лист ФНРЈ”, број 89/46);
28) Закон о ликвидацији аграрне реформе вршене до 6. априла 1941. године на великим
поседима у Аутономној Покрајини Војводини (“Службени лист ФНРЈ”, број 9/47);
29) Основни закон о експропријацији (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 28/47, 12/57 и 53/62
и “Службени лист СФРЈ”, бр. 13/65, 5/68, 7/68 и 11/68);
30) Основни закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
поседима (“Службени лист ФНРЈ”, број 61/46);
31) Кривични законик (“Службени лист ФНРЈ”, број 13/51);
32) Закон о извршењу казни, мера безбедности и васпитно-поправних мера (“Службени
лист ФНРЈ”, број 47/51);
33) Уредба о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга
(“Службени лист ФНРЈ”, број 14/53);
34) Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта (“Службени
лист ФНРЈ”, број 52/58);
35) Закон о искоришћавању пољопривредног земљишта (“Службени лист ФНРЈ”, бр.
43/59 и 53/62 и “Службени лист СФРЈ”, бр. 10/65, 25/65 - пречишћен текст, 12/67 и
14/70) - ако корисници права нису добили одговарајуће друго земљиште;
36) Закон о одређивању грађевинског земљишта у градовима и насељима градског
карактера (“Службени лист СФРЈ”, бр. 5/68 и 20/69);
37) Закон о откупу приватних апотека (“Службени лист ФНРЈ”, број 50/49);
38) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о уређењу и деловању кредитног
система (“Службени лист ФНРЈ”, број 68/46);
39) Уредба о ревизији дозвола за рад и ликвидацији приватних кредитних предузећа
(“Службени лист ФНРЈ”, број 51/46);
40) Правилник о поступку ликвидације приватних кредитних предузећа (“Службени
лист ФНРЈ”, број 57/46);
41) Указ Председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне
Републике Југославије У. бр. 392 од 8. марта 1947. године (“Службени лист ФНРЈ”, број
64/47).
● Значење законских израза
Поједини изрази употребљени у овом Закону о враћању одузете имовине и
обештећењу имају следеће значење:
1) под “имовином” се подразумевају одузете покретне и непокретне ствари, као и
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
одузета предузећа;
2) под “подржављеном имовином” подразумева се имовина која је на основу прописа
из члана 2 . овог закона одузета и пренесена у општенародну, државну, друштвену или
задружну својину;
3) под “актом о подржављењу” подразумева се правни акт који је имао непосредно
дејство, као што је пресуда, одлука, решење и други правни акт државног, односно
другог надлежног органа, којим је извршено подржављење имовине;
4) под појмом “Агенција” подразумева се Агенција за реституцију која је основана
чланом 51. овог закона;
5) под појмом “захтев за враћање одузете имовине, односно обештећење” (у даљем
тексту: захтев) подразумева се захтев који, на основу расписаног јавног позива, лице
овлашћено овим законом подноси Агенцији;
6) под појмом “право на враћање имовине или обештећење” подразумева се право које
надлежни орган, у складу са овим законом, утврђује подносиоцу захтева;
7) под појмом “предмет обештећења” подразумева се одузета имовина наведена у
захтеву, а за коју је надлежни орган, у складу са условима прописаним овим законом,
утврдио право на обештећење;
8) под појмом “основица обештећења” подразумева се укупна вредност предмета
обештећења утврђена од стране надлежног органа, у складу са овим законом;
9) под појмом “обештећење” подразумева се износ средстава утврђен у складу са овим
законом, који ће на основу решења о обештећењу, у форми државних обвезница и новца,
добити корисник обештећења;
10) под појмом “бивши власник” подразумева се физичко или правно лице које је било
власник одузете имовине у моменту подржављења;
11) под појмом “подносилац захтева” подразумева се лице које је Агенцији поднело
захтев, на основу расписаног јавног позива од стране Агенције;
12) под “корисником враћене имовине или обештећења” (у даљем тексту: корисник)
подразумева се лице коме се враћа имовина, односно утврђује право на обештећење, у
складу са овим законом;
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
13) под појмом “неизграђено грађевинско земљиште” подразумева се земљиште на
коме нису изграђени објекти, на коме су изграђени објекти супротно закону и земљиште
на коме су изграђени само објекти привременог карактера;
14) појмови: објекат, грађење, реконструкција, доградња, адаптација и санација, и
други грађевински појмови тумаче се и примењују у складу са прописима који уређују
изградњу објеката.
У члану 4. поменутог Закона, прописано је да се имовина враћа у натуралном
облику или се даје обештећење у виду државних обвезница Републике Србије.
У пракси ће се показати како ће поступати Агенција за рестутуцију, као
првостепени управни орган, потом и Министарство као другостепени орган, и на крају
у случају у правног спора Управни суд, када су у питању, наводни бројни уговори о
поклону имовине тадашњим народноослободилачким одборима и комунистичкој
партији, потписани под присилом у затворима! На тај начин фиктивним уговорима о
поклону закљученим под претњом смрћу, подржављено је много приватне имовине,
нарочито у Београду! Да ли ће и таква имовина бити предмет повраћаја, а морали би,
показаће пракса.
Начела реституције
● Начело враћања у натуралном облику
Одузета имовина враћа се бившем власнику у својину и државину, а ако то
према Закону о враћању имовине и обештећењу није могуће, бивши власник има право
на обештећење.
На овај начин одредбом из члана 8. ст.1. Закона о враћању одузете имовине и
обештећењу прокламовано је начело приоритета враћања у натуралном облику, али је
изостављена могућност супстиције имовине. Замена, посебно када је у питању повраћај
градског грађевинског земљишта и пољопривредног земљишта је често решење у
упоредном праву. С друге стране, пракса је показала да отвара и разне проблеме и
неретко ставља у неравоправан положај грађане, те је тешко рећи, колико је изостављање
ове могућности из позитивног српског законодавства добро или лоше решење! Када
постоји могућност замене, реституција се ефикасније и брже одвија, али могу настати и
проблеми због неоснованог богаћења и разних других злоупотреба!
Ако враћање државине на одузетој непокретности није одмах могуће, бившем
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
власнику вратиће се својина на одузетој ствари, а са лицем које је држалац у време
ступања на снагу овог закона, успоставиће се закуподавни однос по тржишним условима,
ако законом није другачије уређено.
● Обвезници враћања
Законодавац је члану 9. поменутог закона побројао све обвезнике враћања
подржављене имовине у натуралном облику. То су: Република Србија, аутономна
покрајина, јединица локалне самоуправе, јавно предузеће, привредно друштво или
друго правно лице чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица
локалне самоуправе, привредно друштво са већинским друштвеним капиталом и
задруга, укључујући и привредна друштва и задруге у поступку стечаја и ликвидације,
а који је, на дан ступања на снагу овог закона, власник, држалац или носилац права
коришћења, односно располагања на подржављеној имовини - у односу на право које
му припада.
● Изузеци од враћања у натуралном облику
У члану 18. Закона о враћању имовине прописани су изузеци од начела
враћања у натуралном облику.
Не враћа се право својине на непокретностима које на дан ступања на снагу
закона имају следећу намену, односно статус:
1) непокретности које су по Уставу и закону искључиво у јавној својини;
2) службене зграде и пословне просторије које служе за обављање законом утврђене
надлежности државних органа, органа аутономне покрајине, органа јединице
локалне самоуправе и органа месне самоуправе;
3) непокретности које служе за обављање делатности установа из области здравства,
васпитања и образовања, културе и науке или других установа, као јавних служби,
основаних од стране носилаца јавне својине, а чијим би враћањем био битно ометен рад
и функционисање тих служби;
4) непокретности које су неодвојиви саставни део мрежа, објеката, уређаја или других
средстава која служе за обављање претежне делатности јавних предузећа, друштава
капитала основаних од стране носилаца јавне својине, као и њихових зависних друштава,
из области енергетике, телекомуникација, саобраћаја, водопривреде и комуналних
делатности;
5) непокретности чије би враћање битно нарушило економску, односно технолошку
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
одрживост и функционалност у обављању претежне делатности субјекта приватизације
који није приватизован, као и субјекта који се продаје у поступку стечаја као правно
лице, а у чијој се имовини налазе;
6) непокретности које су намењене за репрезентативне потребе Народне скупштине,
председника Републике и Владе;
7) непокретности у власништву Републике Србије намењене за смештај страних
дипломатско-конзуларних представништава, војних и трговинских представништава и
представника при дипломатско-конзуларним представништвима;
8) Дворски комплекс на Дедињу, чији се статус уређује посебним законом, као и
друга непокретна културна добра од изузетног значаја у државној својини;
9) непокретна имовина која је продата, односно стечена у поступку приватизације
као имовина или капитал субјеката приватизације, у складу са законом којим се уређује
приватизација;
10) непокретности које су продате у поступку стечаја над предузећима у већинској
друштвеној, односно државној својини, као и непокретности које представљају имовину
стечајних дужника у већинској друштвеној, односно државној својини која су као правна
лица продати у поступку стечаја;
11) у другим случајевима утврђеним овим законом.
Не враћају се подржављена предузећа.
Обвезник обештећења у виду државних обвезница и у новцу је Република
Србија.
●Начело заштите стицаоца
Друго, врло битно начело за правну сигурност, прокламовано у Закону о враћању
имовине је начело заштите стицаоца. У члану 10. прописано је да стицалац имовине
који је, након подржављења имовине, у складу са законом, стекао право својине, остаје
власник и држалац ствари, и његова стечена права не смеју бити повређена. На овај
начин се поштује принцип да сви они који су савесно и законито стекли имовину могу
да наставе са њеним несметаним и мирним уживањем. У њихова стечена права се не
дира, што је добро решење , јер се исправљањем једне неправде не сме чинити нова.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
● Шта се све враћа
Овим законом враћају се непокретне и покретне ствари у јавној својини
Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе,
у државној, друштвеној и задружној својини, осим ствари у својини задругара и
друштвеној и задружној својини које је ималац стекао уз накнаду.
Предмет враћања су подржављене непокретности: грађевинско земљиште,
пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, стамбене и пословне зграде,
станови и пословне просторије и други објекти који постоје на дан ступања на снагу
овог закона.
Предмет враћања су подржављене покретне ствари уписане у јавни регистар,
као и друге покретне ствари које према прописима о културним добрима представљају
културна добра и културна добра од великог и изузетног значаја, а која постоје на дан
ступања на снагу овог закона.
● Враћање објеката
Објекат се, у смислу Закона о враћању и мовине, сматра увећаним уколико је
дограђен или надзидан у складу са законом, чиме је увећана бруто површина. Са друге
стране, извођење грађевинских радова унутар постојећег габарита и волумена не сматра
се увећањем објекта у смислу овог закона.
Ако је након подржављења увећан објекат, бившем власнику се враћа својина
на делу непокретности у површини која му је одузета, а државина му се враћа на основу
споразума или судске одлуке, односно власник увећаног дела и бивши власник могу
споразумно регулисати своје међусобне односе на предметном објекту, а ако се такав
споразум не постигне, њихове међусобне односе уредиће надлежни суд.
● Правила о користима и теретима
Од значаја је и правно правило према којем се накнада, која је на основу закона
исплаћена у новцу или хартијама од вредности бившем власнику, не узима у обзир при
утврђивању права на враћање имовине, односно обештећење.
Законодавац је, такође, прописао да се не може захтевати враћање плодова,
нити накнада штете по основу изгубљене добити због немогућности коришћења,
односно управљања подржављеном имовином, као и по основу њеног одржавања у
периоду од дана подржављења до враћања имовине.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Закон садржи и правило према којем се непокретности враћају без
терета насталих после подржављења, што може имати велики практичан значај!
Некртетнине се морају вратити ослобођене хипотекарних терета који су установљени
од момента њиховог подржављења.
За потраживања која су била обезбеђена хипотеком гарантује Република
Србија, уз право регреса према хипотекарном дужнику.
Постојеће стварне службености, конституисане у корист или на терет
непокретности не престају.
Постојеће личне службености у корист трећих лица се гасе.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Шта ће све морати да садржи
захтев за повраћај имовине
Без сваке сумње, једна од најактуелнијих тема у Србији је почетак
реституције! Према одредбама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу,
Агенција за реституцију почиње са радом до 1. јануара 2012. године.
Агенција ће преузети предмете, средства за рад, архиву и запослене у
Дирекцији за реституцију, која се до сада бавила само повраћајем имовине цркава
и верских заједница!
Агенција ће најкасније у месецу фебруару 2012. године, морати да објави
јавни позив за подношење захтева за враћање имовине, у најмање два дневна
листа која се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на
званичном веб сајту министарства надлежног за послове финансија и Агенције! Законодавац је прописао да се поменути оглас мора објавити у року од 120 дана
од ступања на снагу закона. Закон о враћању одузете имовине и обештећењу
објављен је 28.септембра 2011. године, а ступио је на снагу осам дана након
објављивања.
● Подносиоци захтева
Захтев за враћање имовине могу поднети сви бивши власници одузете
имовине, односно њихови законски наследници и правни следбеници.
Захтев могу поднети заједно сви законски наследници бившег власника
или сваки од њих појединачно.
Право на подношење захтева имају сви бивши власници одузете имовине,
њихови законски наследници или правни следбеници, без обзира да ли су
поднели пријаву у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете
имовине (“Службени гласник РС”, број 45/05).
● Садржај и документа
У члану 42. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, такасативно
су набројани сви елементи које мора да садржи захтев и која се све документа уз
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
њега подносе. Зато цитирамо комплетан овај члан закона:
„Захтев се подноси у року од две године од дана објављивања јавног позива
Агенције из члана 40 . став 2. овог закона на веб сајту министарства
надлежног за послове финансија.
Захтев се подноси Агенцији - надлежној подручној јединици - на прописаном
обрасцу и са потребним доказима, преко шалтера поште.
Захтев садржи податке о:
1) бившем власнику - име, име једног родитеља и презиме, датум и место
рођења, пребивалиште, односно боравиште у време одузимања имовине и
држављанство, односно назив и седиште задужбине;
2) одузетој имовини на коју се захтев односи - врста, назив, величина,
односно површина, место где се непокретност налази, број катастарске
парцеле по старом и важећем премеру, изглед и стање имовине у време
одузимања, односно одговарајући подаци за покретне ствари;
3) праву својине бившег власника на одузетој имовини;
4) основу, времену и акту одузимања;
5) подносиоцу захтева - име, име једног родитеља и презиме, податке о
рођењу, пребивалишту, држављанству, јединствени матични број грађана,
име, презиме и пребивалиште пуномоћника, односно назив и седиште
задужбине, податке о лицу које представља задужбину и лицу које заступа
задужбину;
6) правној вези подносиоца захтева са бившим власником.
Уз захтев се прилажу, у оригиналу или овереној фотокопији, следећи докази:
1) за податке из става 3. тач. 1) и 5) овог члана - извод из матичне књиге
рођених, односно умрлих, извод из регистра у коме је задужбина уписана,
пуномоћје, а ако подносилац захтева нема стално пребивалиште на
територији Републике Србије и пуномоћје за лице овлашћено за пријем писмена,
као и други докази на основу којих се могу несумњиво утврдити тражени
подаци;
2) за податке из става 3. тачка 2) овог члана - извод из регистра
непокретности, извод из регистра покретних ствари, уверење Републичког
геодетског завода о идентификацији катастарске парцеле старог и новог
премера, осим за катастарске парцеле за које је спроведена комасација;
3) за податке из става 3. тачка 4) овог члана - исправа о подржављењу
имовине или назив, број и година службеног гласила у коме је објављен акт, уз
конкретно навођење предмета одузимања и сл.;
4) за податке из става 3. тачка 6) овог члана - извод из матичне књиге,
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
решење о наслеђивању, извод из регистра правних лица, односно други доказ на
основу којег се може несумњиво утврдити правна веза подносиоца захтева са
бившим власником;
5) све друге доказе које подносилац захтева поседује, а који могу бити од
значаја за одлучивање по захтеву.
Лице које има страно држављанство дужно је да уз захтев достави доказ
о непостојању сметњи из члана 5 . овог закона за остваривање права на
враћање имовине, осим доказа, односно чињеница које Агенција утврђује по
службеној дужности у смислу члана 5. став 5. овог закона.
Лице из члана 6 . став 1. овог закона је у обавези да уз захтев приложи и
правноснажну судску одлуку о рехабилитацији, односно доказ да је поднело
захтев за рехабилитацију.
Захтев мора да садржи податке из става 3. тач. 1), 2), 5) и 6) овог члана. Уз
захтев се обавезно прилажу и докази из става 4. тач. 1), 3) и 4) овог члана.
Образац захтева, начин и поступак пријема и обраде захтева, као и списак
пошта где ће се вршити подношење захтева прописаће министар надлежан за
финансије.“
● Неуредан захтев
Захтев који не садржи податке из горе цитираног члана 42 . закона и
уз који нису приложени докази из тог члана, одбациће се као неуредан и то по
правилима општег управног поступка.
Лице чији је захтев одбачен има право да нови захтев поднесе до истека
рока од две године од објављивања јавног позива. Против решења о одбацивању
жалба није допуштена, али се може покренути управни спор.
●
Документа Републичке дирекције за имовину
Иначе, ових дана грађани увелико добијају документа о одузетој имовини
од Републичке дирекције за имовину. На тај начин Републичка дирекција за
имовину испуњава своју обавезу из члана 64. Закона о враћању одузете имовине
и обештећењу. Пријаве са пратећом документацијом које су поднете Републичкој
дирекцији за имовину Републике Србије на основу Закона о пријављивању и
евидентирању одузете имовине (“Службени гласник РС”, број 45/05), Републичка
дирекција за имовину Републике Србије мора, у року од три месеца од дана ступања
на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, доставити подносиоцима
пријава препорученом пошиљком на адресу наведену у пријави.
У случају када више лица поседује потврде о извршеном евидентирању
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
одузете имовине под истим бројем, пријава са пратећом документацијом се
доставља првом потписнику пријаве.
Поступак за враћање имовине и обештећење
Поступак за враћање имовине и обештећење покреће се захтевом, који законом
овлашћено лице, подноси Агенцији за реституцију, односно, надлежној подручниј
јединици Агенције. Овај захтев могу поднети бивши власници одузете имовине
или њихови законски наследници и правни следбеници. Уколико захтев подносе
законски наследници бившег власника, они то могу учинити заједно или сваки од њих
појединачно.
Право на подношење захтева, без обзира ко од легитимисаних лица га подноси,
не зависи од тога да ли је претходно поднесена пријава у смислу Закона о пријављивању
и евидентирању одузете имовине.
Када се као поднослилац захтева или корисник враћене имовине или
обештећења појављује законски наследник, за остваривање права из Закона о враћању
одузете имовине и обештећењу, без утицаја је раније дата наследничка изјава. Другим
речима, право на реституцију имају и лица која су дала негативну наследничку изјаву,
односно, одрекли се права на наследство.
● Покретање поступка и уредност захтева
Захтев за покретање поступка за враћање имовине и обештећење мора се поднети
у року од две године од дана објављивања јавног позива Агенције за реституцију, који
ће бит објављен у најмање два дневна листа која се дистрибуирају на целој територији
Републике Србије, као и на званичном сајту министарства надлежног за послове
финансија, те на сајту Агенције. Јавни позив, Агенција је дужна да објави у року од 120
дана од дана ступања на снагу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу.
Посебно важно, у вези са поступком за враћање имовине и обештећење је
то да се захтев подноси искључиво на прописаном обрасцу и са потрбним доказима,
такође стриктно прописаним законом. Уколико није испуњен наведени услов, односно,
уколико захтев није поднет на прописаном обрасцу и не садржи све прописане податке,
те уколико нису достављени сви неопходни докази, поднесени захтев ће се одбацити као
неуредан, а против одлуке којом се захтев одбацује није дозвољена жалба.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
У случају одбацивања захтева, законитост овакве одлуке Агенције може се
испитивати у управном спору, а може се и поднети нови захтев до истека предвиђеног
рока од две године од објављивања јавног позива Агенције.
● Посебни услови за стране држављане и лица чија је
имовина конфискована
Поред општих доказа које мора да садржи сваки захтев, посебни услови
су прописани за лице које има страно држављанство, као и за лице чија је имовина
конфискована после 9. марта 1945. године, које такође може имати право на реституцију.
Тако, страни држављанин дужан је да достави доказе о постојању реципроцитета, тј.
узајамности са земљом чији је држављанин, осим када су у питању докази и чињенице
које Агенција утврђује по службеној дужности. С тим у вези, закон садржи претпоставку
да је услов реципроцитета испуњен са државом која није уређивала враћање имовине,
ако држављанин наше земље може у тој држави стећи право својине и наслеђивати
непокретности. Када су у питању лица којима је имовина конфискована пре законом
утврђеног датума, услов за повраћај имовине или обештећење је да су рехабилитовани
до дана ступања на снагу закона који уређује реституцију, или буду рехабилитовано на
основу захтева поднетог пре овог рока, па уз захтев за повраћај имовине и обештећење,
морају поднети и правноснажну одлуку о рехабилитацији или доказ да је поднесен
захтев за рехабилитацију.
● Подношење захтева и решење Агенције
Захтев којим се иницира поступак, подноси се подручној јединици Агенције,
одређеној према пребивалишту, односно, боравишту бившег власника у Републици
Србији у време одузимања имовине. Уколико пак није могуће одредити месну
надлежност према наведеном критеријуму, надлежна је подручна јединица Агенције
коју одреди директор Агенције.
О поднетом захтеву, Агенција је дужна да одлучи најкасније у року од шест
месеци, а изузетно код посебно сложених предмета, годину дана од пријема уредног
захтева.
Решењем Агенције утврђује се корисник , имовина која се враћа, односно за коју
се даје обештећење и висина основице обештећења, као и аконтација која се исплаћује
одмах по правноснажности решења, а која износи до десет процената утврђеног
обетећења. Још се утврђују и обвезник и начин и рокови испуњења обавеза
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
● Оспоравање и дејства решења
Против решења агенције, могуће је изјавити жалбу министарству надлежном
за послове финансија, у року од 15 дана од објављивања решења. Жалбу могу изјавити
подносилац захтева, обвезник и републички јавни правобранилац, а одлуку по жалби
поступајући орган дужан је да донесе у року од 90 дана. Против другостепеног решења
могуће је покренути управни спор, при чему се поступак по поднесеној тужби има
сматрати хитним.
На основу правноснажног решења о враћању имовине власник има право
да упише својину на предметној непокретности. Уколико је, пак, обвезник враћања
имовине друштво капитала или задруга у поступку стечаја, односно, ликвидације,
бивши власник има право да захтева излучење из стечајне, односно, ликвидационе
масе.
Решење којим је одређено обештећење сматра се извршеним уписом власништва
корисника на обвезницама у Централни регистар.
Враћање стамбених и пословних објеката
Неки од поступака реституције могли би да се окончају и за неколико месеци,
током 2012. године, нарочито, тамо где је могуће извршити материјалну реституцију стамбених и пословних објеката, земљишта, шума и покретних ствари. Нажалост, на
веома мали број случајева, према проценама у највише 20.000 од очекиваних 150.000
захтева, биће могућ поврћај у натури, који иако неперфектан, омогућава исправљање
причињених неправди у највећој мери!
Главни разлог томе је што ће се приликом денационализације поштовати начело заштите стицаоца, којем се тиме, признаје приоритет у односу на начело
натуралне реституције. Дакле, у скалду са чланом 10. Закона о враћању одузете имовине
и обештећењу, стицалац имовине који је након подржављења имовине, у складу са
законом, стекао право својине, остаје власник и држалац ствари, и његова стечена права
не смеју бити повређена.
Oпштим законом о денационализацији прописано је да се враћају непокретне
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
и покретне ствари у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине односно
јединице локалне самоуправе, у државној, друштвеној и задружној својини, осим
ствари у својини задругара и друштвеној и задружној својини које је ималац стекао уз
накнаду.
Предмет враћања су подржављене непокретности: грађевинско земљиште,
пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, стамбене и пословне зграде,
станови и пословне просторије и други објекти који постоје на дан ступања на снагу
поменутог закона.
Враћају се, такође, и подржављене покретне ствари уписане, у јавни регистар,
као и друге покретне ствари које према прописима о културним добрима представљају
културна добра и културна добра од великог и изузетног значаја, а која постоје на дан
ступања на снагу општег закона о денационализацији.
● Повраћај стамбених објеката и законски закуп
Право повраћаја у натури предвиђено је у члану 27. поменутог закона, у којем се каже, да се бившим власницима враћају стамбене зграде, куће, станови, гараже
и други пратећи објекти, ако су одузети без накнаде у поступцима револуцанрног
подржављења и касније!
Одмах потом, у ставу два члана 27. Закона, законодавац је прописао, да се не
враћају стамбене зграде и куће на којима је, у случају заснивања етажне својине, у
складу са законом, престало да постоји право својине на згради, односно кући.
Стамбене зграде, куће и станови на којима постоји законом заштићено
станарско право, враћају се у својину бившем власнику, који од дана извршности
решења о враћању постаје закуподавац заштићеном станару, под условима утврђеним
законом којим се уређује становање.
● Повраћај пословних објеката и законски закуп
Пословни објекти и пословне просторије враћају се бившем власнику у својину
и државину, изузев ако су уложени у капитал подржављеног предузећа ради стицања
удела, односно акција.
Поменути пословни објекти и пословне просторије , дате у закуп било које
врсте или сродан однос враћају се бившем власнику у својину, а по истеку три године
од дана извршности решења о враћању имовине, и у државину, ако се бивши власник
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
и закупац другачије не споразумеју. У периоду од стицања својине до ступања у посед
бившег власника, закупац ступа у правни однос са њим по уговору који је закључио са
претходним власником. Другим речима, корисник права по основу денационализације,
постаје закуподадвац.
● Цивилни плодови, изгубљена добит и увећање
објекта
Напомињемо да се не може захтевати враћање плодова, нити накнада штете
по основу изгубљене добити због немогућности коришћења, односно управљања
подржављеном имовином, као и по основу њеног одржавања у периоду од дана
подржављења до враћања имовине.
Обвезник враћања, дужан је да, у складу са законом о општој денационализацији,
бившем власнику врати право својине и државину на одузетој непокретности, осим ако
објекат није увећан!
Ако се одузета непокретност не може вратити у целини, бившем власнику
вратиће се део одузете непокретности, уз обештећење за невраћени део.
У чалну 17. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, прописано је следеће:
„Објекат се, у смислу овог закона, сматра увећаним уколико је дограђен
или надзидан у складу са законом, чиме је увећана бруто површина.
Извођење грађевинских радова унутар постојећег габарита и волумена не
сматра се увећањем објекта у смислу овог закона. Ако је након подржављења увећан објекат, бившем власнику се враћа
својина на делу непокретности у површини која му је одузета, а државина
му се враћа на основу споразума или судске одлуке, односно власник
увећаног дела и бивши власник могу споразумно регулисати своје међусобне
односе на предметном објекту, а ако се такав споразум не постигне,
њихове међусобне односе уредиће надлежни суд.“
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
РЕСТИТУЦИЈА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА
По правилу, враћа се само неизграђено грађевинско земљиште, али закон
предвиђа и низ изузетака. Пошто ће повраћај грађевинског земљишта, у многоме
зависити од поступака конвезијре и легализације који су прописани у одредбама Закона
о планирању и градњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС и
24/11 ), који заслужије много критика и са аспекта правне науке и због силних проблема
у свакодневној примени, неки поступци реституције трајаће и по пола века!
Према одредбама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, предмет
враћања, требало би да буде и грађевинско земљиште у јавној својини Републике Србије,
аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, као и грађевинско земљиште у
државној, друштвеној, односно задружној својини.
● Изузеци од враћања у натури
Одмах
је
уочљиво
да је
српски
законодавац,
у
општем
закону
о
денационализацији, прво навео које се подржављено земљиште неће моћи вратити
старим власницима. У члану 22. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, порписано је да
се не враћа изграђено грађевинско земљиште, ако законом за поједине случајеве није
друкчије одређено.
Не враћа се грађевинско земљиште на коме се налазе јавне површине,
или је планским документом, важећим на дан ступања на снагу општег закона о
денационализацији, предвиђена изградња објеката јавне намене, у складу са законом
којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште, као ни
грађевинско земљиште на коме су изграђени објекти који нису предмет враћања
у натуралном облику у складу са одредбма општег закона о денационализацији, као
ни неизграђено грађевинско земљиште за које у складу са законом којим се уређује
просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште, постоји правноснажно
решење о локацијској дозволи у време ступања на снагу овог закона.
Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште на коме је планским
документом, важећим на дан ступања на снагу општег закона о денационализацији
предвиђена изградња објекта у функцији реализације пројекта економског развоја,
објекта који је намењен за социјално становање, у складу са законом којим се уређује
социјално становање и станова у складу са Уредбом о мерама подршке грађевинској
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
индустрији кроз субвенционисање камате по кредитима за финансирање стамбене
изградње у 2010. години (“Службени гласник РС”, број 4/10), када је инвеститор
изградње тих станова Република Србија, у складу са Уредбом о условима и начину под
којима локална самоуправа може да отуђи или да у закуп грађевинско земљиште по цени
мањој од тржишне цене, односно закупнине или без накнаде (“Службени гласник РС”,
бр. 13/10 и 54/11), под условом да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона
власници тог земљишта доставе Влади попис катастарских парцела тог грађевинског
земљишта и Влада својим актом у року од 60 дана од дана достављања захтева изврши
верификацију катастарских парцела за ове намене.
Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат сталног
карактера у складу са законом, а на том земљишту није извршена конверзија права
коришћења у право својине у складу са чланом 101. Закона о планирању и изградњи
(“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС и 24/11 ).
Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске
дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну употребу
објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и
грађевинско земљиште.
У случају да је покренут поступак легализације , Агенција ће прекинути
поступак враћања до правноснажног окончања поступка легализације, која преставља
по општем закону о денационализацији претходно питање !
● Враћање грађевинског земљишта
Пошто су побројани случајеви у којима је натурална реституција грађевинског
земљишта забрањена, у члану 23. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу
наведени су и случајеви у којима је могуће враћање!
Тако је уведено правило да се враћа право својине бившем власнику на
неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини, на коме је као власник или
корисник уписана Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне
самоуправе!
Власник објекта или власник на посебном физичком делу зграде, без обзира
на време изградње објекта, који је у време подржављења био власник на грађевинском
земљишту на коме је тај објекат изграђен, остварује право својине, односно сусвојине на
том грађевинском земљишту, ако то право не оствари по основу конверзије у складу са
одредбама Закона о планирању и изградњи.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Бившем власнику, који је носилац права коришћења на неизграђеном
грађевинском земљишту у државној својини, грађевинско земљиште се враћа уколико
право својине не оствари конверзијом права коришћења у право својине у складу са
чланом 101а Закона о планирању и изградњи. Поменути члан 101а Закона о изградњи планирању гласи:
„Лицима која су уписана као носиоци права коришћења на неизграђеном
грађевинском земљишту у државној својини у јавној књизи о евиденцији
непокретности
грађевинском
и
правима
земљишту
на
и
њима,
прелази
престаје
у
право
право
својине,
коришћења
без
на
накнаде.
Одредба става 1. овог члана не примењује се на лица која по овом
закону
могу
остварити
право
на
конверзију
права
коришћења
у
право
својине уз накнаду, као и на лица из чл. 105, 106. и 106а овог закона.
Упис права својине по захтеву лица из става 1. овог члана врши орган надлежан за
послове вођења евиденције непокретности и правима на њима у року од годину дана
од дана ступања на снагу овог закона. По истеку овог рока, упис права својине врши
орган надлежан за послове вођења евиденције непокретности и правима на њима, по
службеној дужности.“
Изузетно, биће могућа и реституција грађевинског земљишта које је продато,
односно стечено у поступку приватизације као имовина или капитал субјеката
приватизације и то под посебним условима! Законодавац прописује да ће се бившем
власнику вратити право својине и право коришћења на неизграђеном грађевинском
земљишту, ако купац из поступка приватизације, тј. лице из члана 103. Закона о
планирању и изградњи није поднело или не поднесе захтев за конверзију у року од
60 дана од дана ступања на снагу овог закона и ако се не изврши конверзија права
коришћења у право својине уз накнаду у року од две године од дана подношења тог
захтева, а све под условом да је купац у уговору о продаји капитала закљученом у
поступку приватизације прихватио враћање имовине.
Бившем власнику вратиће се право својине и право коришћења на неизграђеном
грађевинском земљишту за које одређено лице - носилац права коришћења, има право
на конверзију у складу са прописима о планирању и изградњи, а право коришћења му је
престало на његов захтев сагласно тим прописима.
Ако из неког разлога предвиђеног законом или уговором, уговор о дугорочном
закупу буде раскинут, закуподавац је дужан да одмах, а најкасније у року од осам дана
од дана раскида уговора, обавести Агенцију о овој чињеници, у циљу окончања поступка
по захтеву бившег власника, ако је исти поднет у складу са одредбама овог закона.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Бивши власник, који је пренео право коришћења на неизграђеном грађевинском
земљишту на треће лице, нема право на враћање ни на обештећење.
С обзиром да се поступци легализације и конверзије спроводе врло траљаво и
споро, уз пуно самовоље и површног тумачења норми од стране надлежних градских и
општинских органа и да коначну одлуку често доноси тек Управни суд, може се очекивати
да поједини поступци рестутуције грађевинског земљишта потрају и пола века! Наравно,
у случајевима неизграђеног грађевинског земљишта, поступци реституције би могли
правоснажно да се заврше у врло кратком року, под условм да се прибави све неопходна
документација и обезбеди ваљана правна помоћ током целог поступка!
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Реституција пољопривредног земљишта
Закон о враћању одузете имовине и обештећењу предвиђа да се бившем
власнику враћа право својине на пољопривредном земљишту и шумама, одузетим
применом релевантних историјских прописа. Уколико је, пак, одузето пољопривредно
и шумско земљиште било предмет комасације или арондације након одузимања, бивши
власник има право на враћање земљишта које је добијено из комасационе масе за то
земљиште.
● Земљиште које се не враћа
Према одредбама закона, не враћа се право својине на пољопривредном и
шумском земљишту ако је, на дан ступања на снагу овог закона:
1)на катастарској парцели изграђен објекат који је у функцији на дан ступања на
снагу овогзакона, она површина катастарске парцеле која служи за редовну употребу
тог објекта, односно ако је на комплексу земљишта изграђен већи број објеката који су
у функцији на дан ступања на снагу овог закона - површина земљишта која економски
оправдава коришћење тих објеката;
2) неопходна нова парцелација земљишта ради обезбеђивања приступног пута за
земљиште које је предмет захтева за враћање;
3) земљиште у друштвеној, односно задружној својини стечено теретним правним
послом.
Ближи критеријуми за утврђивање површине земљишта које се не враћа,
утврдиће се уредбом Владе.
● Коришћење и закуп пољопривредног земљишта
Лицу које је на дан доношења извршног решења имало право коришћења
пољопривредног земљишта, то право престаје даном извршности решења о враћању
имовине бившем власнику. Лице које је имало право коришћења пољопривредног
земљишта дужно је да преда државину бившем власнику по скидању усева, а најкасније
до 30. октобра године у којој је решење постало извршно, а кад је решење постало
извршно после овог датума - у року од осам дана од скидања првог наредног усева у
следећој години.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Уколико је пољопривредно земљиште, у складу са законом којим се уређује
пољопривредно земљиште, дато у закуп, остаје у државини закупца до истека уговора о
закупу, ако овим законом није друкчије одређено, осим у случају да се странке друкчије
не споразумеју, с тим да закупнину од дана извршности решења о враћању земљишта
закупац плаћа бившем власнику.
Повраћај покретних ствари
У одређеним случајевима могућ је повраћај и покретних ствари, али ти поступци ће заиста бити раритетни. У члану 29. Закона о враћању одузете имовине и
обештећењу, пропсиано је да се враћају у својину и државину постојеће подржављене
покретне ствари уписане у јавни регистар, као и друге покретне ствари које према
прописима о културним добрима представљају културна добра и културна добра од
великог и изузетног значаја, а која постоје на дан ступања на снагу закона о општој
денационализацији.
Законодавац даље каже да се не враћају покретне ствари, које су, на дан
ступања на снагу закона, саставни део збирки музеја, галерија, непокретних културних
добара од изузетног значаја, или других сродних установа. Не враћају се ни покретне
ствари које су продате у поступку приватизације, у складу са законом којим се уређује
приватизација.
С обзиром, на поменута ограничења и чињеницу да покретне ствари по својој природи трају много мање од непокретних, јасно је да ће број поступака за повраћај
покретних ствари бити минималн!
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Изузеци од враћања у натуралном облику
Зграде у којима су амбасаде, конзулати, болнице, школе, као и низ других
објеката које користе државни органи неће бити враћене старим власницима.
Основно начело реституције у Србији би требало да буде – враћање у
натуралном облику. Законодавац није предвидео могућност такозване заменске
реституције, односно супституције, чиме је поменуто начело донекле ослабљено! Зато
је српски законодавац прецизно навео у члану 14. Закона о враћању одузете имовине и
обештећењу изузетке од враћања у натуралном облику.
Не враћа се право својине на непокретностима које на дан ступања на
снагу поменутог Закона имају следећу намену, односно статус:
1) непокретности које су по Уставу и закону искључиво у јавној својини;
2) службене зграде и пословне просторије које служе за обављање законом утврђене
надлежности државних органа, органа аутономне покрајине, органа јединице локалне
самоуправе и органа месне самоуправе;
3) непокретности које служе за обављање делатности установа из области здравства,
васпитања и образовања, културе и науке или других установа, као јавних служби,
основаних од стране носилаца јавне својине, а чијим би враћањем био битно ометен рад
и функционисање тих служби;
4) непокретности које су неодвојиви саставни део мрежа, објеката, уређаја или других
средстава која служе за обављање претежне делатности јавних предузећа, друштава
капитала основаних од стране носилаца јавне својине, као и њихових зависних друштава,
из области енергетике, телекомуникација, саобраћаја, водопривреде и комуналних
делатности;
5) непокретности чије би враћање битно нарушило економску, односно технолошку
одрживост и функционалност у обављању претежне делатности субјекта приватизације
који није приватизован, као и субјекта који се продаје у поступку стечаја као правно
лице а у чијој се имовини налазе;
6) непокретности које су намењене за репрезентативне потребе Народне скупштине,
председника Републике и Владе;
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
7) непокретности у власништву Републике Србије намењене за смештај страних
дипломатско-конзуларних представништава, војних и трговинских представништава и
представника при дипломатско-конзуларним представништвима;
8) Дворски комплекс на Дедињу, чији се статус уређује посебним законом, као и друга
непокретна културна добра од изузетног значаја у државној својини;
9) непокретна имовина која је продата, односно стечена у поступку приватизације
као имовина или капитал субјеката приватизације, у складу са законом којим се уређује
приватизација;
10) непокретности које су продате у поступку стечаја над предузећима у већинској
друштвеној, односно државној својини, као и непокретности које представљају имовину
стечајних дужника у већинској друштвеној, односно државној својини која су као правна
лица продати у поступку стечаја;
11) у другим случајевима утврђеним овим законом.
У ставу 2. члана 14. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, навдено
је да се не враћају ни - подржављена предузећа.
● Посебно о грађевинском земљишту
Не враћа се изграђено грађевинско земљиште, ако овим законом за поједине
случајеве није друкчије одређено.
Не враћа се грађевинско земљиште на коме се, у складу са овим законом,
налазе јавне површине, или је планским документом, важећим на дан ступања на снагу
овог закона, предвиђена изградња објеката јавне намене, у складу са законом којим се
уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште, као ни грађевинско
земљиште на коме су изграђени објекти који нису предмет враћања у натуралном облику
у складу са чланом 18. овог закона, као ни неизграђено грађевинско земљиште за које
у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско
земљиште постоји правноснажно решење о локацијској дозволи у време ступања на
снагу овог закона.
Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште на коме је планским
документом важећим на дан ступања на снагу овог закона предвиђена изградња објекта у
функцији реализације пројекта економског развоја, објекта који је намењен за социјално
становање, у складу са законом којим се уређује социјално становање и станова у складу
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
са Уредбом о мерама подршке грађевинској индустрији кроз субвенционисање камате
по кредитима за финансирање стамбене изградње у 2010. години (“Службени гласник
РС”, број 4/10), када је инвеститор изградње тих станова Република Србија, у складу са
Уредбом о условима и начину под којима локална самоуправа може да отуђи или да
у закуп грађевинско земљиште по цени, мањој од тржишне цене, односно закупнине
или без накнаде (“Службени гласник РС”, бр. 13/10 и 54/11), под условом да у року од
60 дана од дана ступања на снагу овог закона власници тог земљишта доставе Влади
попис катастарских парцела тог грађевинског земљишта и Влада својим актом у року
од 60 дана од дана достављања захтева изврши верификацију катастарских парцела за
ове намене.
Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат сталног
карактера у складу са законом, а на том земљишту није извршена конверзија права
коришћења у право својине у складу са чланом 101. Закона о планирању и изградњи
(“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС и 24/11 - у даљем тексту:
Закон о планирању и изградњи).
Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске
дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну употребу
објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и
грађевинско земљиште.
● Посебно о пољопривредном земљишту,
шумама и шумском земљишту
Не враћа се право својине на пољопривредном и шумском земљишту ако је, на
дан ступања на снагу овог закона:
1) на катастарској парцели изграђен објекат који је у функцији на дан ступања на
снагу овог закона, она површина катастарске парцеле која служи за редовну употребу
тог објекта, односно ако је на комплексу земљишта изграђен већи број објеката који су
у функцији на дан ступања на снагу овог закона - површина земљишта која економски
оправдава коришћење тих објеката;
2) неопходна нова парцелација земљишта ради обезбеђивања приступног пута за
земљиште које је предмет захтева за враћање;
3) земљиште у друштвеној, односно задружној својини стечено теретним правним
послом.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Ближи критеријуми за утврђивање површине земљишта које се не враћа,
утврдиће се уредбом Владе.
● Посебно о стамбеним и пословним објектима
Не враћају се стамбене зграде и куће на којима је, у случају заснивања етажне
својине, у складу са законом, престало да постоји право својине на згради, односно
кући.
Пословни објекти и пословне просторије, не враћају се бившем власнику ако
су уложени у капитал подржављеног предузећа ради стицања удела, односно акција.
● Посебно о покретним стварима
Не враћају се покретне ствари, које су, на дан ступања на снагу овог закона,
саставни део збирки музеја, галерија, непокретних културних добара од изузетног
значаја, или других сродних установа.
Не враћају се ни покретне ствари које су продате у поступку приватизације, у
складу са законом којим се уређује приватизација.
● Право на обештећење
Бившим власницима, који не могу остварити право на враћање имовине у
натуралном облику, преостаје право на обештећење у виду државних обвезница које
може достићи максимално пет стотина хиљада евра и бесповратну аконтацију у новцу,
која износи десет процената утврђеног обештећења, с тим да не може бити већа од десет
хиљада евра!
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Облик и обим обештећења
Иако је у српком општем закону о денацинализацији, у члану 4. првенствено
прокламовано начело враћања у натуралном облику, унапред је јасно да ће велики
број захтева за реституцију бити реализован кроз обештећење, у виду државних
обвезница Републике Србије и у новцу, И то, чини се, најраније за три до четири
године.
У члану 30. Закона о враћању одузете имовене и обештећењу, прописано је
, да се обештећење врши у виду државних обвезница Републике Србије и у новцу
за исплату аконтације обештећења.
Законодавац је предвидео И новчани максимум, а са образложењем
да укупан износ обештећења не сме да угрози макроекономску стабилност и
привредни раст Републике Србије. У том циљу, за ове намене, у закону о општој
денацинализацији, опредељујен је износ од две милијарде евра, увећан за збир
припадајућих камата за све кориснике обештећења, обрачунатих по каматној стопи
од 2% годишње, за период од 1. јануара 2015. године до рокова доспећа.
● Коефицијент
Сходно одредби из члана 31. Закона о враћању опдузете имовине и
обештећењу, Агенција за реституцију утврдјује износ обештећења у еврима, тако
што се основица обештећења помножи коефицијентом који се добија када се стави
у однос износ од две милијарде евра и износ укупног збира основица обештећења
утврђених решењима о праву на обештећење, увећаног за процену неутврђених
основица у року од три године од дана објављивања јавног позива.
Закон прецизира И да се коефицијент изражава са две децимале.
Ради спровођења одредаба члана 30. овог закона, Влада ће, на предлог
министарства надлежног за послове финансија, утврдити поменути коефицијент,
И то у року од три године од дана објављивања јавног позива за враћање имовине.
С обзиром да рок за објављивање позива истиче у фебруару 2011. године, мининистарство надлежно за послове финансија, мораће да поменути коефицијент
утврди најкасније до фебруара 2014. године!
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
● Новчани лимит
Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, предвиђа још један
новчани лимит. Тако, по одредбама закона, може се остварити укупно обештећење
по основу одузете имовине једног бившег власника, по свим основима, у
максималном износу од 500.000 евра.
У случају кад један законски наследник остварује право по основу одузете
имовине од више бивших власника, обештећење том наследнику по основу свих
бивших власника, у оквиру њиховог законског максимума, не може прећи износ од
500.000 евра. Сва ова ограничења законодавац је увео уз напоемну да су у општем
интересу! Да ли треба наглашавати да је подржављење приватне имовине, која се
сада враћа, чињено уз образложење да је то општи интерес!
Ако у року од три године од дана објављивања јавног позива, нису донета
сва решења о праву на обештећење, неутврђене основице процениће Агенција за
реституцију!
Утврдјивање вредности непокретности прописано је члану 32. закона
о општој денационализацији, а ту стоји да је основица за обештећење за одузете
непокретности једнака вредности непокретности, утврђеној проценом надлежног
органа, у складу са овим законом, израженој у еврима, према званичном средњем
курсу Народне банке Србије на дан процене.
● Утврђивање вредности
Надлежни орган из Пореске управе, на захтев Агенције, у поступку који
одговара поступку утврђивања пореске основице пореза на пренос апсолутних
права,
утврдиће
вредност
непокретности! Вредност
непокретности утврђује
надлежни орган према месту где се непокретност налази И то према стању на дан
одузимања, а према вредности на дан процене.
Уколико је одузето земљиште у време одузимања било пољопривредно,
а на дан процене има статус грађевинског земљишта, вредност тог земљишта
процениће се као вредност грађевинског земљишта.
Вредност објеката који не постоје у време процене, утврђује се на основу
вредности истих или сличних објеката, са истом или сличном наменом, на истом
месту или у ближој околини.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Ако је објекту, после одузимања, на основу повећања површине у квадратним
метрима увећана вредност, извршиће се смањење вредности, сразмерно увећању
бруто површине.
Из актуелне судске праксе у вези са поступцима експропријација, процене
које дају Филијале пореске управе могу се побијати, па чак и предлагати нова
вештачења од стране странака које нису задовољне! Неретко је ово и неопходно,
како би се утврдила правична вредност. По принципу аналогије, и код утврдјивања
основица за обештећење у поступцима реституције Агенција за реституцију, ,
Министарство финасија и Управни суд би морали да из разлога правичности
уваже овакву судску праксу! У супротном могу настати дуготрајни спорови, јер
стручњаци из појединих пореских органа, у поступцима експропријације често
поступају врло пристрасно и неодговорно, па су неопходне објективне корекције
њихових процена, у скалду са другим материјалним доказима, као што су банкарске
процене, тржишне вредности...!
Вредност постојећих покретних ствар утврђује се у еврима, према њиховој
тржишној вредности коју утврђује Агенција, преко судског вештака одговарајуће
струке.
Начин и методологија утврђивања вредности покретних ствари из става
1. овог члана, ближе ће се утврдити уредбом Владе, на предлог министарства
надлежног за послове финансија..
За одузета предузећа, за која је у акту о одузимању имовине наведена чиста
актива, основица обештећења је вредност чисте активе, валоризоване на основу
паритета динара према америчком долару на дан одузимања и паритета динара
према америчком долару на дан доношења решења.
Изузетно, за предузећа за која у акту о одузимању није наведена чиста актива,
основицу обештећења чини регистрован основни капитал на дан одузимања, који ће бити ревалоризован по правилима финансијске струке.
За
одузето
предузеће
које
има
сувласнике,
вредност
предмета
обештећења дели се на сувласнике, сразмерно учешћу у власништву над том
предузећу.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Споразуми у поступку реституције
У општем закону о денеационализацији, законодавац је у неколико наврата
дозволио могућност да адресати, правне односе који настају поводом решења или
на основу самог решења о враћању одузете имовине и обештећењу,регулишу и
сагласношћу воља, тј. писменим споразумима. Ово је доста добро решење, јер може
да спречи дуготрајна парничења и друге непотребне судске поступке, а омогућава и
заинтересованим лицима да своје односе уреде по сопственој вољи.
Разлог увођења диспозиције странака је, пре свега, јасна интенција законодавца
да заштити интересе савесних стицалаца и држалаца имовине која је предмет враћања,
у које сврхе предвиђа успостављање закуподавног односа, и то ex lege, на основу
самог закона. Субјекти овог односа су лице коме је имовина враћена у својину, али
не и у државину, као закуподавац, и лице које је држалац ове имовине и пре и након
правноснажности решења о враћању, као закупац. Закон, даље предвиђа да за овај
однос важе тржишни услови, али је ово, као и сва друга правила која се односе на закуп,
диспозитивног и као такво супсидијарног карактера, те се примењује само ако се странке
не споразуме другачије.
● Споразум о расподели враћене имовине и
обештећења
Закон дозвољава могућност и да се расподела враћене имовине и признатог
обештећења врши према споразуму корисника права, а не према кључу из решења
о наслеђивању, што је основно решење када се као корисници појављују законски
наследници бившег сопственика. С тим у вези, одредба из члана 47. Закона о враћању
одузете имовине и обештећењу , предвиђа да, ако постоји више корисника, припадајући
делови враћене имовине, односно обештећења одредиће се према правноснажном
решењу о наслеђивању бившег власника, или према споразуму који корисници
закључе пред првостепеним органом. Дакле, овај споразум се закључује уколико не
постоји решење о наслеђивању, или се жели дерогирати и изменити расподела из овог
решења. Нејасно је, при том, зашто се овај споразум мора закључити пред Агенцијом
као првостепеним органом, а не и пред судом, када је и решење о наслеђивању, као
основи акт, акт суда, а и спорови око припадајућих делова се, према одредбама закона,
решавају пред надлежним судом.
Због значаја горе поменуте одредбе из члана 47. преносимо је у целости: „Агенција утврђује све чињенице и околности од значаја за одлучивање о захтеву
и доноси решење којим утврђује корисника, имовину која се враћа, односно за
коју се даје обештећење, висину основице обештећења и аконтације из члана 37.
овог закона, обвезника, начин и рокове за извршавање утврђених обавеза. Износ
обештећења утврђује се по утврђивању коефицијента из члана 31. овог закона,
допуном решења о утврђивању права на обештећење.
Уколико захтев обухвата више непокретности, односно покретних ствари,
орган из става 1. може донети више решења којим се врши повраћај имовине.
У решењу о враћању налаже се надлежним органима извршење решења, као и
брисање евентуалних терета.
Првостепено решење Агенција доставља подносиоцу захтева, обвезнику и
републичком јавном правобраниоцу.
Решењем из става 1. овог члана утврђује се корисник, односно корисници, и то:
1) бивши власник - ако је у животу;
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
2) законски наследници бившег власника - на основу правноснажног решења о
наслеђивању бившег власника, ако такво решење постоји, а ако таквог решења
нема, решењем ће се одредити корисници само у случају кад је из достављене
документације могуће неспорно утврдити све законске наследнике.
У случају кад је решењем из става 1. овог члана одређено више
корисника, сваком од њих одредиће се припадајући део имовине, односно
обештећења, према правноснажном решењу о наслеђивању бившег
власника, ако такво решење постоји или на основу споразума законских
наследника закљученог пред првостепеним органом.
Ако се корисници и њихови удели не могу утврдити применом одредаба ст. 5.
и 6. овог члана, првостепени орган ће подносиоце захтева за остваривање права
по овом закону, сагласно члану 45. овог закона, упутити да ова питања, као
претходна, реше пред надлежним судом.
У поступку из става 7. овог члана, надлежни суд у ванпарничном поступку,
сходном применом правила по којима се расправља заоставштина, утврђује
законске наследнике бившег власника и њихове уделе у праву на повраћај одузете
имовине или на обештећење, при чему се суд не упушта у то да ли та лица
испуњавају прописане услове за остваривање ових права по одредбама овог закона.
Решење Агенције из става 5. тачка 2) овог члана, односно решење суда из става
8. овог члана, о одређивању законских наследника бившег власника и њихових удела,
важи само у поступку пред Агенцијом за остваривање права на враћање одузете
имовине, односно права на обештећење.
Код утврђивања својства корисника, односно законских наследника по одредбама
овог члана, није од значаја раније дата наследничка изјава лица које је поднело
захтев за остваривање права по одредбама овог закона.
Подносиоци захтева за остваривање права по одредбама овог закона који по
одредбама овог члана нису одређени за кориснике, могу своја права остварити
у парничном поступку - подношењем тужбе против лица која су одређена за
кориснике, односно законске наследнике.
У случају да орган из става 1. овог члана утврди да не постоји законски основ за
враћање или обештећење, донеће решење о одбијању поднетог захтева.
Правноснажно решење о враћању имовине Агенција доставља и Републичкој
дирекцији за имовину Републике Србије, а за пољопривредно земљиште, шуме и
шумско земљиште министарству надлежном за послове пољопривреде.“
Остаје неизвесно да ли ће Агенција уважавати писмене споразуме о наследничким
уделима оверене пред надлежним основним судовима или нашим диплатскоконзуларним представништвима јер је овакво решење, барем de lege ferenda, свакако
пожељно. Многи нису у ситуацији да се појаве лично пред Агенцијом, или би њихов
долазак, на пример из Аустралије или Америке, представљао огроман трошак. Зато
сматрамо да би Агенција морала да кроз своју праксу, екстензивним тумачењем
релевантне законске норме, уведе правно правило према којем се признају и писмени
споразуми о деоби удела, оверени пред надлежним судким или дипломатско –
конзуларним представништвиима, или да се ова норма у законодавној процедури
измени.
● Остали споразуми
Обвезник враћања имовине има право да и након доношења решења о враћању
непокретности, као закупац користи предметну непокретност за своју делатност, у
периоду који је неопходан за прилагођавање његовог пословања, а у складу са чланом
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
20. ст. 1. и 2. овог закона. Права и обавезе између бившег власника и обвезника за то
време уређују се уговором.
У случају да се уговор не закључи у року од три месеца од дана извршности
решења о враћању имовине, свака страна може захтевати да суд својом одлуком уреди
њихов однос.
Перма одредбама закона о општој денационализацији, објекат се, сматра
увећаним уколико је дограђен или надзидан у складу са законом, чиме је увећана бруто
површина. Извођење грађевинских радова унутар постојећег габарита и волумена не
сматра се увећањем објекта у смислу овог закона.
Ако је након подржављења увећан објекат, бившем власнику се враћа својина
на делу непокретности у површини која му је одузета, а државина му се враћа на основу
споразума или судске одлуке, односно власник увећаног дела и бивши власник могу
споразумно регулисати своје међусобне односе на предметном објекту, а ако се такав
споразум не постигне, њихове међусобне односе уредиће надлежни суд.
Уколико се не дође до горе поменутог споразума следи – парница, која се, у
зависности од вредности спора, у првом степену, води пред надлежним основним или
вишим судом!
Изузетно, за вишегодишње засаде и винограде, закупац пољопривредног
земљишта или лице које, до доношења решења о враћању имовине бившем власнику, а
најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, закључи уговор о
закупу пољопривредног земљишта на основу права пречег закупа, има право да користи
пољопривредно земљиште до 20 година за вишегодишње засаде, односно до 40 година
за винограде.
Бивши власник који је ступио на место закуподавца, има право на закупнину,
али не може једнострано мењати висину закупнине и друге одредбе затеченог уговора
о закупу.
Уговор о закупу закључен са намером да се осујети остварење права бившег
власника не производи правно дејство.
Пословни објекти и пословне просторије враћају се бившем власнику у својину
и државину, изузев ако су уложени у капитал подржављеног предузећа ради стицања
удела, односно акција.
У члану 28. општег закона о денационализацији, пословни објекти и пословне
просторије, дате у закуп било које врсте или сродан однос, враћају се бившем власнику
у својину у складу са законом, а по истеку три године од дана извршности решења
о враћању имовине и у државину, ако се бивши власник и закупац другачије не
споразумеју. У периоду од стицања својине до ступања у посед бившег власника, закупац
ступа у правни однос са њим по уговору који је закључио са претходним власником
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Забрана отуђења и оптерећења подржављене
имовине
Да Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине (“Службени
гласник РС”, број 45/05) не би био тотални промашај, који служи само формулисању
статитстичких предвиђања, српски законодавац је у одредби из члана 62. општег закона
о денационализацији, прописао забрану отуђења и оптерећења одузете евидентиране
имовине, као и ништавост правних послова којим се та отуђења и оптерећења врше.
Од ступања на снагу Закона враћању одузете имовине и обештећењуо, имовина
која је одузета бившим власницима и за коју је поднета пријава у складу са Законом
пријављивању и евидентирању одузете имовине, а која по одредбама законодавства о
реституцији може бити враћена, не може бити предмет отуђивања, хипотеке или залоге,
до правноснажног окончања поступка по захтеву за враћање.
Забрана отуђења и оптерећења имовине, у погледу имовине за коју нису
поднети захтеви за враћање, престаје по истеку рока за подношење захтева.
Враћена имовина је у слободном промету, а Република Србија, аутономна
покрајина, односно јединица локалне самоуправе има право прече куповине
приликом првог отуђења.
Акт отуђења и оптерећења имовине који је супротан одредбама овог члана је
ништав.
Поменуте одредбе нису, нажалост, довољна препрека за многе несавесне,
посебно директоре предузећа која су обвезници враћања одузете имовине, да
склапају угворе којима на разне начине, незаконито отуђују имовину, супротно овим
одредбама.
Ауторима овог текста јавили су се грађани из Београда, Пожеге, Ваљева,
Краљева и низа других места, с питањима шта да раде када им се, јавно и без стида,
на очиглед свих, продаје одузета имовина! Наш савет је једноставан. Против таквих
несавесних појединаца треба подносити кривичне пријаве! Бивши власници, односно,
њихови законски наследници, имају право да подносе и тужбе редовним судовима
за поништај оваквих уговора, као рушљивих, будући да се њима, супротно изричитој
забрани из члана 62. општег закона о денационализацији отуђује имовина чије је
располагање забрањено! Тужбе за поништај се подносе и против продаваца и против
купаца!
Имовину која је отуђења или оптерећена, и поред поменуте забране отуђења,
обавезно треба пријавити у поступку реституције, јер ако се то не учини, законодавац
предвиђа могућност конвалидације таквих уговора, по истеку рока за подношење
захтева за повраћај имовине Агенцији за реституцију.
Сва поменута решења су, чини се, врло проблематична. Прво је требало
забранити промет целокупне одузете имовине која подлеже денационализацији!
Даље, требало је увести и принцип апослутне ништавости правних послова
којим се врши отуђење одузете имовине, те не дозволити прилику да се појединци,
криминалним радњама, евентуално богате, јер се по истеку рока од две године за
пријаву одузете имовине, ови правни послови, законски конвалидирају.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Реституција и Косово и Метохија
Много критичких примедби чуло се у нашој јавности поводом одребе из члана
65. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, којом се уређује примена овог
закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија!
Она предвиђа да ће се тамо, питање денационализације, уредити по престанку
функционисања међународне управе, успостављене у складу са Резолуцијом 1244 Савета
безбедности Уједињених нација.
Поменуто законско ртешење је, тренутно, једино уставно и могуће! Без даљег
анализарања статуса Косова и Метохије и суверене власти над овом територијом, јасно
да је законодавац изнашао једино, колико толико реално решење! Мада је много оних
који сматрају да је грађанима чија је имовина, овом одредбом закона изузета из процеса
реституције, требало омогућити да добију обештећење, када није могућа материјална
рестутција! Појединци су предлагали да то право добију само српске националности,
што би престављало сасвим сигурно акт дискриминације!
Нажалост, то значи да ће поједини грађани и српски држављани, бити
ускраћени за могућност да траже повраћај и обештећење за одузету имовину на Косову
и Метохији! Да ли ће икада добити то право остаје да се види!
Да ли је на овај начин повређено њихово уставно право на равноправност,
одгвор би морао да да Уставни суд Србије, уколико неко покрене иницијативу за оцену
уставности одредбе из поменутог члана 65.
Казне и прекршаји
Бројне критике упућене су чињеници да је у општем закону о
денационализацији, пропсиана само једна казнена одредба! У члану 60. прописано је
следеће прекршајно дело:
„Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно
лице у органу Републике Србије, органу аутономне јединице, органу јединице локалне
самоуправе и другом органу и организацији које не изда потребну документацију
којом располаже из оквира своје надлежности у складу са чланом 13. овог закона“
Предвиђена санкција је доста блага, с обзиром на несразмерну вреднсот
имовине и обештећења које се захтева са једне стране и висину запрећене казне са друге.
Због злоупотреба, и услед благе казнене политике, могла би да се обесмисли обавеза
из члана 13. општег закона о денационализацији, који прописује да су сви органи
Републике Србије, органи аутономне покрајине, органи јединице локалне самоуправе
и други органи и организације, дужни да у оквиру својих надлежности и без одлагања,
а најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за издавање, издају сву
потребну документацију и податке којима располажу, а који су неопходни градјанима
за подношење зхтева за денациоанлизацију.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Bele{ka o autorima
ADVOKAT PREDRAG T. SAVI] Ro|en 2. novembra 1964. godine u Vaqevu
Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Bio je na~elnik sudskog nadzora i pomo}nik za normativu
i pravosu|e ministra pravde u vladama Zorana \in|i}a
i Zorana @ivkovi}a. Radio je i kao na`elnik Op{te
uprave u Op{tini Palilula. U vreme re`ima Slobodana
Milo{evi}a, bio je predstavnik opozicije u izbornim
komisijama , a kasnije na predlog DOS-a i ~lan Republi~ke
izborne komisije.
U~estvovao u izradi neusvojenih nacrta i predloga zakonskih tekstova o op{toj
denacionalizaciji u periodu od 2000. do 2008. godine i to, kao ~lan radnih tela u vladama
Zorana \in|i}a i Zorana @ivkovi}a, i kao autor i stru~ni konsultat poslani~ke grupe
Samosatalna Srbija’DHSS i narodnog poslanika dr Vladana Bati}a!
Autor je istorijskog romana „Kalu|eri i smrt“, romana „Nebeska otkomanda kapetana Saji}a“,
zbirke pri~a „Ikone i biste“, i zbirke putopisa „Svetlosti pravoslavqa“. Dugo se bavio i
novinarstvom. Objavio je vi{e od dve hiqade stru~nih tekstova.
Osniva~ je i predsednik NVO “Ku}a pravde-Strazbur”
Email: [email protected]
[email protected] mob: 065/3333312
ADVOKAT ALEKSANDAR M. \URI] Ro|en je 06.02.1980. godine u Beogradu.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Kao advokat posebno se specijazilizovao za imovinskopravne odnose, naknadu {tete i radno pravo!
Stru~ne tekstove objavqivao u Srpksom glasu, u Melburnu,
Glasu Podriwa, drugim informativnim i specijalizovanim
~asopisima.
Urednik je sajta www.naknadastete.com
Email: [email protected]
mob: 064/1113049
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ADVOKATSKI PRIPRAVNIK RADE ERKI] Ro|en 15.02.1986. godine
Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, sa prose~nom ocenom
9,32. .
Dobitnik pohvala Pravnog fakulteta u Beogradu za najboqe studente
za prvu i drugu godinu.
Stipendista Fonda za mlade talente, Vlade Republike Srbije, Vlade
Republike Srpske i Op{tine Mili}i.
Trenutno na master studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu, imovinsko-pravni modul.
Mob: 064-4140190
E-mail: [email protected] ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ПРИЛОЗИ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Како је све „отимана“ приватна имовина
По завршетку Другог светског рата у Србији, као и у другим деловима тадашње
комунистиче југословенске државе - Демократске Федеративне Југославије, а од 1946.
године - Федеративне Народне Републије Југославије, чија је Србија била чланица,
започело је насилно наметање социјализма кроз дубоке политичке, социјалне и
економске промене и системске неправде. Нова држава, по реду Друга Југославија,
прокламовала наводно „бескласно социјалистичко друштво“ и револуционарну правду
кроз „експропријацију експропријатора“, „народни колективизам“ и доминацију
„општенародне“, друштвене, односно државне својине.
Након што је преузела све објекте и осталу имовину Краљевине Југославије
комунистичка федеративна држава, започела је обрачун са приватним власништвом
које се није уклапало у идеолошку матрицу новоустројеног политичког и економскосоцијалног система.
За све облике одузимања имовине у социјалистичкој Југославији, било да
је у питању аграрна реформа, конфискација, национализација или секвестрација,
карактеристична је идеолошка мотивација која је била тако јака да је према приватним
власницима вођен један веома неправедан, револуционарни ригидан поступак који
се завршавао подржављењем имовине без икакве накнаде. Да апсурд буде већи и
експропријација, која је неопходан институт одузимања приватне имовине у јавном
интересу (за градњу путева, важних објеката и др.) и уз плаћање тржишне цене, често
подлегала тој мотивацији, како по разлозима одузимања непокретности, тако и по
накнади која је дуго била симболична и безвредна. ● Гадила им се Краљевина, али су волели Крарађевића
имовину
Имовина претходне државе - Краљевине Југославије, отета је од нове
комунистичке државе која се конституисала током Другог светског рата, самим
запоседањем објеката те имовине. Тај процес је легализован установљавањем
Демократске Федеративне Југославије 1945.године.
На нову југословенску државу, која је одржала међународни државноправни
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
континуитет са старом државом, прешла јеipso factoсва имовина која је припадала
претходној држави, са правом да нова држава слободно располаже том имовином,
али и обавезом да измири дугове који терете ту имовину. Демократска Федеративна
Југославија, као држава сукцесор, постала је власник јавних добара, железнице,
бродова, пошта, фабрика дувана, дела тешке индустрије, једног броја рудника који су
били у државној експлоатацији, електричних централа, јавних зграда, финансијских
средстава, резерви злата итд.
Велики део имовине у виду предузећа, фабрика, постројења, опреме, земљишта
и других некретнина, није могао путем сукцесије прећи на нову државу јер се та имовина
налазила у приватним рукама, односно у власништву већих или мањих привредних
корпорација, често са знатним уделом страног капитала. Зато је нова држава одмах
предузела низ мера да, доношењем одговарајућих закона и по процедури коју је сама
прописала, присвоји и ту имовину.
●Аграрна реформа и колонизација
Савезним Законом о аграрној реформи и колонизацији (1945.) и републичким
Законом о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији (1945), ради стварања
пољопривредног земљишног фонда за додељивање сељацима и другим лицима, као и
ради стварања или допуњавања великих државних пољопривредних добара, од бројних
категорија власника одузета су и прешла у руке државе пољопривредна и шумска
добра.
За аграрну реформу су од значаја и многи други прописи који су јој претходили,
или су донету током њеног спровођења. (1) Одлуком Председништва АВНОЈ-а од 3.
фебруара 1945.године о укидању и неважности свих правних прописа донетих од стране
окупатора и његових помагача за време окупације, доцније Законом о неважности
правних прописа донесених пре 6. априла 1941. године и за време непријатељске
окупације - „Службени лист ФНРЈ“, бр. 86/1946 и 105/1947, отклоњена је примена
прописа Краљевине Југославије и одлука донетих у току рата, тако да су се сада аграрни
односи могли уређивати без ограничења. (2) Законом о поступању са имовином коју су
сопственици морали напустити у току окупације и имовином која им је одузета од стране
окупатора и његових помагача од 24. маја 1945. године, у члану 1. став 1. предвиђено је:
„Сва имовина физичких и правних лица на подручју Федеративне Народне Републике
Југославије коју су сопственици или уживаоци морали да напусте у току окупације
земље, имовина коју су оваквим лицима одузели против њихове воље уз накнаду или
без накнаде окупатор или његови помагачи из расистичких, верских, националистичких
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
или политичких разлога, као и имовина која је под притиском окупатора правним
послом или иначе прешла у руке трећег лица, враћа се одмах сопственицима, односно
уживаоцима, без обзира ко ту имовину и по каквом основу држи на дан ступања на
снагу овог закона“. (3) Законом о заштити народних добара и њиховом управљању од
24. маја 1945. године, предвиђено је да све промене у својини добара у општенародној
имовини, сва оптерећења и задужења поменуте имовине учињена после преласка у
државну својину, као и све промене у положају ових добара обављене путем правних
послова, који су по чл. 7. Закона о прелазу у државну својину непријатељске имовине и
о секвестрацији над имовином отсутних лица ништавни, немају правног дејства према
држави. Надлежни органи овлашћени су да поменуту имовину могу у свако доба одузети
од њених држалаца и поступити са њом као са општенародном имовином. (4) Законом
о конфискацији имовине и извршењу конфискације од 9. јуна 1945. године предвиђено
је принудно одузимање од осуђеног лица, без накнаде у корист државе, целокупне
имовине (потпуна конфискација) или тачно одређеног дела имовине (делимична
конфискација) која је лична својина или лични удео у заједничкој имовини са другим
лицима. (5) Основни закон о поступању са конфискованим и експроприсаним шумским
поседима од 30. јула 1946. године, који је предвиђао одузимање шумских поседа.
(6) Закон о ревизији додељивања земље колонистима и аграрним интересентима у
Народној Републици Македонији и у Аутономној Косовско-Метохијској области од 5.
новембра 1946. године, којим је предвиђено да колонисти од пре 6. априла 1941. године
под одређеним условима губе право на земљу.
Аграрна реформа и колонизација је представљала велики комунистички ,
револуционарни, политички, економски, социјални и правни пројекат, који је, посебно
у условима комунизма, имао и изразиту идеолошку црту. Цела државна структура
нове власти, са посебним Министарством за аграрну реформу и колонизацију, била је
ангажована на реализацији тог задатка. Спровођење аграрне реформе и колонизације
требало је да се заврши за три године (1945-1948), али се продужило до 1950. године. У
успоредби с тим, аграрна реформа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини
Југославији започела је 1918. и није окончана ни до 1941. године.
Аграрна реформа и колонизација одвијала се у три фазе: 1) попис и одузимање
земље која потпада под аграрну реформу; 2) подела земље аграрним интересентима и
другим категоријама становништва; 3) премер и укњижба земље на нове власнике.
Закон о аграрној реформи и колонизацији прописао је да се аграрна реформа
и колонизација спроводе на целој територији Федеративне Народне Републике
Југославије „у циљу додељивања земље земљорадницима који немају земље или је имају
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
недовољно остварујући начело: Земља припада онима који је обрађују” (члан 1). У свом
експозеу о Предлогу закона у Привременој народној скупштини, известилац М. Пијаде
је рекао: „У нашој земљи нема данас толико слободне земље и земље коју можемо да
ослободимо аграрном реформом да бисмо нашем сиромашном земљорадничком свету,
земљораднику који нема ништа или нема довољно земље, могли дати онолико земље
колико би му требало дати. Ми у овоме закону чинимо све што се може да фонд земље
који ћемо додељивати земљорадницима без земље и онима који немају довољно земље
буде што је могуће већи, да лишимо земље све оне категорије неземљорадника којима год
можемо земљу узети и да је прикључимо фонду за додељивање земље земљорадницима,
јер желимо да остваримо принцип да земљу има онај који је обрађује”.
У припремама за аграрну реформу савезни министар унутрашњих послова
је, наводећи као разлог спречавање отуђивања земље која је требала мерама државне
принуде да се одузме од приватних власника, донео 4. јула 1945. године Решење којим је
„забрањена свака продаја, куповина и задуживање пољопривредних земљишта, шума,
пољопривредних зграда и објеката који се налазе на пољопривредним газдинствима
без обзира да ли су оне власништво појединаца, установа или приватних предузећа”.
За поступање противно тој наредби запрећена је затворска казна и конфискација
предметне имовине, применом Закона о сузбијању недопуштене шпекулације и
привредне саботаже.
Власници пољопривредног и шумског земљишта међу првима су погођени
послератним мерама југословенске државе којима је вршено одузимање земље у корист
државе. Законом о аграрној реформи и колонизацији од 23. августа 1945. године одузета
је земља од тзв. велепоседника тј. власника пољопривредних и шумских поседа чија је
укупна површина прелазила 45 хектара, или 25 до 35 хектара обрадиве земље, уколико
се ти поседи искоришћавају путем закупа или најамне радне снаге. Поседи који су
прелазили те максимуме у потпуности су одузети од тадашњих власника, а да број таквих
поседа није мали говори и податак да је према попису из 1931. године у Краљевини
Југославији било 49.314 газдинстава са по преко 20 хектара земље у својини.
По Закону о аграрној реформи и колонизацији у државну својину као
општенародна имовина прешли су: велики шумски поседи неземљорадника,
шумски поседи у власништву банака, предузећа, акционараских друштава и других
приватноправних лица, шумски поседи цркава (богомоља), манастира, верских установа
и свих врста задужбина (световних и верских), шумски поседи који су у рату остали без
власника и правног наследника, вишак земљорадничког шумског поседа изнад законом
одређеног максимума, вишак малог шумског поседа неземљорадника изнад законом
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
одређеног максимума, шумски поседи држављана Немачког Рајха и лица немачке
националности конфисковани одлуком АВНОЈ-а од 21. новембра 1944. године, шумски
поседи народних непријатеља и других лица који су конфисковани извршном судском
пресудом и шумски поседи за које је покренут а није спроведен поступак по Закону о
ликвидацији аграрне реформе на великим поседима од 19. јула 1931.године.
Законом је сужен и посед земљорадника (сељака) тако што им је одузет сав
вишак обрадиве земље изнад максимума одреденог републичким законом (који се
углавном кретао од 20 до 35 хектара). Из приватне својине земљорадника изузет је и
подржављен и вишак шумског поседа преко максимума такође прописаног републичким
законом.
Такође, од власника-неземљорадника (којима главно занимање није била
земљорадња тако да земљу нису обрађивали сами са својом породицом већ путем закупа
или најамном радном снагом) експроприсан [1] је сав вишак обрадиве земље изнад 3 до
5 хектара.
Законом о аграрној реформи и колонизацији одузети су и прешли у државну
својину и земљишни поседи у својини правних лица (банака, предузећа, акционарских
друштава и др.), изузев оног дела тог земљишта који је власницима остављен за
индустријске, грађевинске, научне, културне и друге друштвено корисне сврхе.
У државну својину прешли су и земљишни поседи верских институција(цркава,
манастира, верских установа) као и поседи задужбина, како вер­ских тако и световних.
Црквама, манастирима и верским установама одузет је само вишак преко 10 хектара,
а остављено им је у поседу до 10 хектара њива, башти, винограда, воћњака, утрина и
шума, а онима који су били већег значаја - и већа површина од тога (до 30 хектара).
Земљишни фонд аграрне реформе и колонизације значајно је увећан земљом
која је конфискована од лица немачке националности у Бачкој, Банату, Барањи и Срему,
о чему ће доцније бити више речи.
Непокретности и друга добра одузета применом Закона о аграрној реформи и
колонизацији прешла су у својину државе која је од исте образовала земљишни фонд из
ког је додељивала земљу земљорадницима који немају земље или је имају недовољно, а
такође је земљу из тог фонда користила за стварање или допуњавање великих државних
пољопривредних добара. Ипак, преко половине од укупног земљишног фонда тј.
52,73% прешло је у државни сектор или је дато сељачким радним задругама, а мање од
половине, тј. 47,27% дато је земљорадницима и колонистима. [2]
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Коме је земља додељивана? Право првенства, према члану 16. Закона, имали
су земљорадници без земље или са недовољно земље који су: 1) борци и инвалиди
партизанских одреда Народноослободилачке војске, и партизанских одреда Југославије
и Југословенске Армије, посебно старији борци и добровољци; 2) породице и сирочад
изгинулих бораца; 3) инвалиди из балканских ратова (1912-1918); 4) жртве и породице
жртава фашистичког терора тј. лица која су од стране окупатора и његових помагача
хапшена, мучена, осуђивана, интернирана или држана у заробљеништву. Изузетно су
земљу могли добити и борци-неземљорадници, ако се обавежу да ће се на додељену
земљу населити са својом породицом и обрађивати је.
Додељено земљиште, слободно од свих дугова и терета, прешло је у приватну
својину домаћинстава и одмах је уписивано у земљишне књиге на све чланове
домаћинства као сувласнике, са једнаким правима.
По породичном домаћинству додељивано је од 8 до 12 катастарских јутара
обрадиве земље, а додатно увећање од 30% следовало је породицама са већим бројем
чланова, народним херојима, њиховим породицама и официрима Југословенске армије
који су по занимању земљорадници.
Одлуке (решења) о експропријацији доносиле су окружне аграрне комисије, а у
другом степену по жалби је било надлежно Министарство пољопривреде.
Аграрни интересенти губили су додељену земљу ако се на њу не населе у
одређеном року након што приме одлуку о додељивању земље.
Заједно са земљом, у руке државе прешле су и све зграде и постројења на том
земљишту као и целокупни живи и мртви пољопривредни инвентар, као и резерве
хране и семена које су се затекле на газдинству. То се првенствено односило на поседе
неземљорадника, док је од поседа земљорадника, по правилу, одузиман само вишак
преко одређене површине. Уз то, сви дугови и терети на земљишту које је ушло у фонд
аграрне реформе бришу се и новом власнику се земља предаје слободна од свих дугова
и терета, с тим што дотадашњи власник остаје задужен сразмерно делу који му је остао
у власништву. Предвиђено је да ће се накнадним прописом уредити питање дугова и
терета на одузетим земљиштима, као и услови дугорочне отплате за земљу.
Одузимање по основу аграрне реформе извршено је без икакве накнаде
власницима, сем у случају одузимања вишка обрадиве земље од земљорадника и власниканеземљорадника којима је предвиђена исплата накнаде у висини једногодишњег
приноса по хектару (члан 6), а на терет лица којима је та земља додељена. Такође је
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
предвиђена исплата накнаде и за одузети вишак шумског поседа земљорадничких
газдинстава (члан 26. став 2). Међутим, као што ћемо видети, проведбени прописи за
исплату ове накнаде нису донесени до данас.
Аграрна реформа је трајала три године за које време је формиран земљишни
фонд од 1,566.000 хектара, од чега је 51% додељено беземљашима и сиромашним
сељацима који су имали мало земље, а 49% је унето у друштвени сектор југословенске
пољопривреде: пољопривредним добрима, земљорадничким задругама итд. Обрадиву
земљу добило је 316.000 домаћинстава и то са инвентаром и без икаквих терета. Утврђени
земљишни максимум је био најрестриктивнији у односу на друге социјалистичке
земље.
У поређењу са другим државама источне и југоисточне Европе, аграрна реформа
у ФНР Југославији била је најригорознија И НАЈСУРОВИЈА, јер је приватном власнику
остављен својински максимум од највише 25-35 хектара обрадиве земље (оранице,
ливаде, воћњаци и виногради) или 45 хектара необрадиве земље, а све изнад тога је
експроприсано у корист земљишног фонда аграрне реформе. Својински максимум је
1953. године, Законом о пољопривредном земљишном фонду, ДОДАТНО СМАЊЕН на
10 хектара. Сличну радикалну експропријацију спровеле су само још Албанија (20-40ха)
и Бугарска (20-30ха). Међутим, замљишни максимум у другим државама био је знатно
виши: 50 хектара у Румунији, 57 хектара у Мађарској, 100 хектара у Источној Немачкој и
Пољској и 250 хектара у Чехословачкој. Потпуна експропријација у Мађарској обављена
је само на имањима изнад 570 хектара, а за богата сељачка газдинства земљишни
максимум је удвостручен на 114 хектара. [3]
Законом о земљишном фонду општенародне имовине
1953. године земљишни максимум је смањен на 10 ха, изузетно на
15 ха, а земљиште одузето том приликом подељено је искључиво
социјалистичком сектору и то пре свега пољопривредним
задругама.
●Конфискација
Конфискација је позната од давнина као споредна казнена санкција која се
изриче уз главну казну, а подразумевала је одузимање имовине осуђеног лица без
накнаде - у корист државе.
У Југославији је конфискација имовине вршена за време рата (1941-1945),
а посебно је интензивирана након рата. Конфискацијом је принудно одузимана, без
накнаде а у корист државе, целокупна имовина (потпуна конфискација) или тачно
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
одређени део имовине (делимична конфискација), која је била у својини лица које
је као учинилац одређеног кривичног дела осуђено на казну конфискације имовине.
Поред имовине, конфискацијом су била обухваћена и сва имовинска права.
Конфискација имовине у Југославији после Другог светског рата била је
специфична јер није изрицана само као споредна кривична санкција, већ је изрицана
одређеним категоријама лицаex lege, путем прописа општег карактера, и без вођења
кривичног поступка, као што је случај са лицима на која се односи Одлука АВНОЈ-а од
21. новембра 1944. године. Уз то, одлуке о конфискацији имовине доносили су не само
судови него и управни органи.
Правни оквир конфискације садржан је у више закона и других прописа: 1)
Одлука о прелазу у државну својину непријатељске имовине, о државној управи над
имовином неприсутних лица и о секвестру над имовином коју су окупаторске власти
присилно отуђиле од 21. новембра 1944. године, којом јеex legeкофискована сва имовина
Немачког Рајха и његових држављана у Југославији, сва имовина фолксдојчера и
имовина ратних злочинаца и њихових помагача; 2) Закон о конфискацији имовине и
извршењу конфискације од 9. јуна 1945. године, доцније потврђен истим законом 27.
јула 1946. године, са више аутентичних тумачења; 3) Закон о прелазу у државну својину
непријатељске имовине и о секвестрацији над имовином одсутних лица од 31. јула
1946. године, којим је ближе разрађена примена Одлуке од 21. новембра 1944. године;
4) Закон о одузимању ратне добити стечене за време непријатељске окупације од 24.
јуна 1946. године, којим је предвиђено одузимање имовине коју су физичка и правна
лица стекла обављањем привредне делатности за време рата; 5) Закон о сузбијању
недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и привредне саботаже од 11. јула
1946. године, којим је предвиђена кривична одговорност и конфискација имовине за
такве радње; 6) Закон о кривичним делима против народа и државе од 16. јула 1946.
године и други прописи.
Велики део приватне имовине прешао је конфискацијом у државну својину,
посебно у сфери тзв. народне привреде тако да је по свом квантитативном дејству ова
мера обимнија и од национализације. Наиме, према резултатима пописа индустрије
1945. године, у рукама државе већ се налазило 82% индустрије, од чега је 55% одузето
конфискацијом а 27% је било стављено под секвестар, затим, највећи део банкарства
и скоро цела трговина на велико. Овде треба напоменути да се секвестар, по правилу,
примењивао само на страни капитал и значио је стављање имовине под управу државе
до доношења коначне судске одлуке о тој имовини, при чему је та одлука, пошто је
доношена у корист државе у готово свим случајевима, доводила до конфискације
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
имовине.
Конфискација је вршена на основу Закона о конфискацији имовине и о
извршењу конфискације од 9. јуна 1945. године Iна основу других прописа. У многим
законима утврђена су кривична дела за која је предвиђено изрицање казне конфискације
имовине.
Законом је предвиђено да под удар конфискације долазе све ствари осуђеног
лица, без обзира да ли се оне налазе у његовој државини или не, осим предмета кућанства,
неопходних оруђа за рад, минималног земљишног поседа сељачког домаћинства, хране
и огрева неопходног за осуђеног и његову породицу и минималних новчаних средстава.
Конфискована имовина прелази у државну својину са својом активом и пасивом, тако
да држава одговара за дугове и обавезе конфиската настале пре извршења кажњивог
дела, и то само до висине вредности одузете имовине.
Сељацима је имовина посебно ригорозно конфискована у случаје­вима
неиспуњења обавезе о откупу пољопривредних производа (жита, вуне, пасуља, свиња,
коже, сена и др.), који је држава уводила посебним прописима (уредбама). Власт, односно
Партија, је на селу шаблонски диференцирала сељаке према њиховој имућности на три
категорије: „кулаци“, „средњаци“ и „сиромашни сељаци“, али критерији за ту поделу
нису свуда били исти што је код сељака изазивало незадовољство и отпор властима,
поготово због нереалних процена њихових материјалних могућности и прениских
откупних цена. Партија је водила оштру и немилосрдну кампању против сељака који
нису испуњавали обавезе из обавезног откупа. Због неиспуњавања норми откупа многи
сељаци су лишавани слободе, новчано кажњавани, конфисковане су им пољопривредне
машине, пронађене количине житарица и некретнине. Тако, у Војводини је до маја
1947. године, због неизвршавања откупа, кроз затворе прошло 8.821 лице, од којих је
720 осуђено. За исто време кроз затворе у Србији сем Космета, прошло је 10.082 лица,
од којих је 1.224 осуђено.
Изрицању казни конфискације некретнина различито се приступало у
појединим деловима земље тако да су поједине сељаке за исту „кривицу“ погађале
различите санкције. Србија је у том погледу водила најригорознију казнену политику.
Примера ради, у Србији је казна потпуне конфискације изрицана крупним поседницима,
док је у Хрватској постојала искључиво делимична конфискација непокретне имовине.
Конфискација непокретне имовине у Словенији изречена је само у два случаја, а у
Босни и Херцеговини у десет случајева против имућних сељака и у два против средњих
поседника. У Србији, Хрватској и неким другим републикама највећи број сељака
осуђен је због делимичног неизвршавања обавезе откупа („делимичњаци“), за разлику
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
од Словеније у којој је казнена политика била много блажа јер су осуђивани само они
сељаци који у целини нису извршили своју обавезу.
Конфискована је и прешла у државну својину и сва имовина Немачког Рајха и
његових држављана, а такође и имовина ратних злочинаца и њихових помагача. Ова
конфискација извршена је Одлуком АВНОЈ-а о прелазу у државну својину непријатељске
имовине, о државној управи над имовином неприсутних лица и о секвестру над
имовином коју су окупаторске власти присилно отуђиле, од 21. новембра 1944. године.
Наведеном Одлуком и лицима немачке народности конфискована је целокупна
имовина са изузетком оних који су се дистанцирали од фашизма или били на страни
НОБ-а. Под удар ове Одлуке, према званичном тумачењу Председништва АВНОЈ-а
објављеном у „Службеном листу ДФЈ“, бр. 39/1945, дошли су они држављани Југославије
немачке народности, који су се под окупацијом декларисали или важили као Немци,
без обзира да ли су пре рата као такви иступали или су важили као асимилирани
Хрвати, Словенци или Срби. И поред поменутог тумачења којим се желело спречити
почетно, фронтално и безрезервно, одузимање грађанских права и имовине од свих
лица немачке припадности, подозривост и реваншизам према тој националној групи
били су такви да је „највише злоупотреба настало приликом запоседања те имовине јер
је она третирана као фашистичка, односно непријатељска, и према њој је поступано без
потребних обзира“. Тако, у највећем броју случајева није се испитивало и утврђивало
да ли су заиста конфискати немачке националности, тврде историчари, већ се ова
околност ценила према презимену дотичног лица, при чему у многим случајевима то
уопште нису била немачка него мађарска, чешка или друга презимена, нису се узимали
у обзир прописани изузеци за та лица, итд.
На основу Одлуке од 21. новембра 1944. године и знатан део имовине страних
лица стављен је под управу (секвестар) државе да би и та имовина накнадно прешла у
државну својину.
Код примене закона о конфискацији од 9. јуна 1945. године, уочене су многе
неправилности, неједнообразно поступање и различито тумачење па је 3. августа 1945.
године од стране АВНОЈ-а донето Аутентично тумачење појединих чланова, ставова и
тачака Закона о конфискацији и о спровођењу конфискације („Службени лист ДФЈ“,
бр. 56/1945), које се односе на третман припадника немачке националности у поступку
конфискације имовине о чему ће доцније бити речи.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
●Национализација
Национализација је у Србији и ФНР Југославији спровођена у периоду 1946
- 1958. године, у три таласа: прво је 1946. године извршено подржављење значајнијих
приватних привредних предузећа, затим су 1948. године национализована сва друга
предузећа у осталим привредним гранама, и коначно, 1958. године извршено је
подржављење стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија, као и
грађевинског земљишта.
Привреда Краљевине Југославије била је неразвијена јер је земља углавном
била пољопривредна и сељачка. Највише привредних објеката било је у западним
деловима земље. Према подацима садржаним у „Статистичком годишњаку Југославије
1918-1988“, у Краљевини Југославији је 1938. године било 4.257 фабрика у власништву
држављана Југославије, а 183 у власништву страних лица (од којих највише у Дравској
Бановни - 78 и у Хрватској Бановини - 46). Према величини уложеног страног капитала,
претежно југословенских било је 348, а претежно страних 318 фабрика, док је у 48
фабрика био уложен капитал по принципу пола-пола. За преосталих 140 фабрика није
било података о структури уложеног капитала.
Законом о национализацији приватних привредних предузећа од 5. децембра
1946. године национализована су и прешла на дан ступања на снагу тог закона тј.
5. децембра 1946. године, у државну својину сва приватна привредна предузећа у
42 привредне гране, набројане у члану 1. Закона. Национализација је обухватила
сву покретну и непокретну имовину предузећа, као и сва имовинска права која им
припадају или служе њиховој сврси, као што су патенти, лиценце, службености,
рударска права и др. Национализација је обухватила и све филијале и огранке предузећа
који су пословали под заједничком фирмом или под заједничком управом, као и сва
постројења, стоваришта, уреде, продавнице и транспортна постројења предузећа које се
национализује. Национализовани су и удели и акције приватних предузећа у државним
или другим приватним предузећима.
Актом национализације приватно предузећеex legeпостаје државно привредно
предузеће и наставља да послује саобразно Основном закону о државним привредним
предузећима. Тако образовано предузеће преузима на себе све обавезе национализованог
приватног предузећа до висине његове активе, са изузецима предвиђеним у члану 5.
став 2. Закона о национализацији (држава не преузима све тражбине, као нпр. оне
настале из пословања ван делокруга предузећа, настале из пословање за време рата,
настале из послова недопуштене трговине и шпекулације и друге сумњиве тражбине).
Применом тог закона ни једно предузеће које је било од значаја за привреду ФНР
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Југославије, без обзира на величину, није остало у приватним рукама, тако да је овај
закон довршио започети процес подржављења индустрије која је већ била великим
делом конфискована.
Након национализације 1946. године у власништву приватних лица оста­ло
је још само 30% предузећа локалног значаја. Национализација и тог преосталог дела
извршена је Законом о изменама и допунама Закона о национализацији приватних
привредних предузећа од 28. априла 1948. године.
Законом од 28. априла 1948. године, поред приватних привредних предузећа,
додатно су под удар национализације дошла и друга предузећа: сва кредитна и
осигуравајућа друштва, сви рудници и предузећа за рударска истраживања, све електричне
централе, железничка предузећа и постројења, сва предузећа радиоиндустрије, морски
бродови, рибарски бродови и једрењаци од 50 тона и преко 50 тона носивости, као
и бродови за превоз путника са капацитетом преко 50 путника, сви речни путнички
бродови и тегљачи одређене носивости, као и сва техничка пловила, сви санаторијуми,
болнице, јавна купатила, бање и лечилишта са припадајућим зградама и инсталацијама,
све штампарије, литографије и цинкографије, сви приватни комерцијални магацини и
подруми заједно са припадајућим уређајима, сви биоскопи, као и сва друга индустријска,
трговачка, транспортна и грађевинска предузећа, хотели и други објекти за које држава
оцени да их треба подржавити. Заједно са национализованим предузећем, у државну
својину прелазе и права индустријске својине бившег власника предузећа.
Према подацима изнетим у експозеу приликом усвајања тог закона у Скупштини
ФНР Југославије, том новелом Закона одузето је од власника и прешло у државну својину
око 3.100 предузећа, и то: 10 рудника, око 65 електричних централа, око 220 циглана,
око 100 пилана, око 250 разних других индустријских предузећа, око 200 штампарија и
литографија, око 880 магацина, око 180 подрума, око 30 санаторијума и болница, око
500 хотела, око 40 купатила, око 15 летовалишта, око 530 млинова, око 100 биоскопских
дворана и мањи број осигуравајућих и кредитних предузећа која су још била преостала у приватним рукама.
● овај текст настао је употребом података из
различитих извора, а највише је коришћен текст преузет са
сајта www.Restitucija.com, рубрика-историјски оквири
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Закон овраћању одузете имовине и обештећењу
(Објављено у “Сл. гласник РС”, бр. 72 од 28 септембра 2011)
Глава прва
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређују се услови, начин и поступак враћања одузете имовине и
обештећења за одузету имовину, која је на територији Републике Србије применом
прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, као и других прописа,
на основу аката о подржављењу, после 9. марта 1945. године одузета од физичких
и одређених правних лица и пренесена у општенародну, државну, друштвену или
задружну својину (у даљем тексту: враћање имовине).
Овај закон се примењује и на враћање имовине чије је одузимање последица
Холокауста на територији која данас чини територију Републике Србије.
Прописи
Члан 2.
Право на враћање имовине по одредбама овог закона може се остварити за имовину
одузету применом следећих прописа:
1) Одлука о прелазу у државну својину непријатељске имовине, о државној управи
над имовином неприсутних лица и о секвестру над имовином коју су окупаторске
власти присилно отуђиле (“Службени лист ДФЈ”, број 2/45);
2) Закон о аграрној реформи и колонизацији (“Службени лист ДФЈ”, број 64/45 и
“Службени лист ФНРЈ”, бр. 16/46, 24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 19/51, 42-43/51, 21/56,
52/57, 55/57 и 10/65);
3) Закон о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији (“Службени гласник
НРС”, бр. 39/45 и 4/46);
4) Закон о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији (“Службени гласник
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
НРС”, бр. 5/48, 11/49 и 34/56);
5) Одлука о установи суда за суђење злочина и преступа против српске националне
части (“Службени гласник НРС”, број 1/45);
6) Одлука о суду за суђење злочина и преступа против српске националне части
(“Службени гласник НРС”, број 3/45);
7) Закон о сузбијању недопуштене шпекулације и привредне саботаже (“Службени
лист ДФЈ”, број 26/45);
8) Закон о забрани изазивања националне, расне и верске мржње и раздора
(“Службени лист ДФЈ”, број 36/45 и “Службени лист ФНРЈ”, број 56/46);
9) Закон о заштити народних добара и њиховом управљању (“Службени лист ДФЈ”,
број 36/45);
10) Закон о конфискацији имовине и о извршењу конфискације (“Службени лист
ДФЈ”, број 40/45);
11) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о конфискацији имовине и о
извршењу конфискације (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 61/46 и 74/46);
12) Закон о одузимању ратне добити стечене за време непријатељске окупације
(“Службени лист ДФЈ”, број 36/45);
13) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о одузимању ратне добити
стечене за време непријатељске окупације (“Службени лист ФНРЈ”, број 52/46);
14) Закон о држављанству Демократске Федеративне Југославије (“Службени лист
ДФЈ”, број 64/45);
15) Закон о држављанству Федеративне Народне Републике Југославије (“Службени
лист ФНРЈ”, бр. 54/46 и 105/48);
16) Закон о одузимању држављанства официрима и подофицирима бивше
југословенске војске, који неће да се врате у отаџбину и припадницима војних
формација који су служили окупатору и одбегли у иностранство (“Службени лист
ДФЈ”, број 64/45 и “Службени лист ФНРЈ”, број 86/46);
17) Закон о кривичним делима против народа и државе (“Службени лист ДФЈ”, број
66/45 и “Службени лист ФНРЈ”, бр. 59/46, 106/47 и 110/47);
18) Закон о сузбијању недопуштене трговине, недопуштене шпекулације и
привредне саботаже (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 56/46 и 74/46);
19) Закон о прелазу у државну својину непријатељске имовине и о секвестрацији
над имовином одсутних лица (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 63/46 и 74/46);
20) Закон о поступању са имовином коју су власници морали напустити у току
окупације и имовином која им је одузета од стране окупатора и његових помагача
(“Службени лист ДФЈ”, број 36/45);
21) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о поступању са имовином коју
су сопственици морали напустити у току окупације и имовином која им је одузета од
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
стране окупатора и његових помагача (“Службени лист ФНРЈ”, број 64/46);
22) Закон о заштити општенародне имовине и имовине под управом државе
(“Службени лист ФНРЈ”, број 86/46);
23) Закон о национализацији приватних привредних предузећа (“Службени лист
ФНРЈ”, бр. 98/46 и 35/48);
24) Уредба о арондацији државних пољопривредних добара општедржавног значаја
(“Службени лист ФНРЈ”, број 99/46);
25) Одлука Националног комитета ослобођења Југославије о привременој забрани
враћања колониста у њихова ранија места живљења (“Службени лист ДФЈ”, број
13/45);
26) Закон о поступању са напуштеном земљом колониста у Аутономној КосовскоМетохијској области (“Службени лист НРС”, број 9/47);
27) Закон о ревизији додељивања земље колонистима и аграрним интересентима у
Аутономној Косовско-Метохијској области (“Службени лист ФНРЈ”, број 89/46);
28) Закон о ликвидацији аграрне реформе вршене до 6. априла 1941. године на
великим поседима у Аутономној Покрајини Војводини (“Службени лист ФНРЈ”, број
9/47);
29) Основни закон о експропријацији (“Службени лист ФНРЈ”, бр. 28/47, 12/57 и
53/62 и “Службени лист СФРЈ”, бр. 13/65, 5/68, 7/68 и 11/68);
30) Основни закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским
поседима (“Службени лист ФНРЈ”, број 61/46);
31) Кривични законик (“Службени лист ФНРЈ”, број 13/51);
32) Закон о извршењу казни, мера безбедности и васпитно-поправних мера
(“Службени лист ФНРЈ”, број 47/51);
33) Уредба о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга
(“Службени лист ФНРЈ”, број 14/53);
34) Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта
(“Службени лист ФНРЈ”, број 52/58);
35) Закон о искоришћавању пољопривредног земљишта (“Службени лист ФНРЈ”,
бр. 43/59 и 53/62 и “Службени лист СФРЈ”, бр. 10/65, 25/65 - пречишћен текст, 12/67 и
14/70) - ако корисници права нису добили одговарајуће друго земљиште;
36) Закон о одређивању грађевинског земљишта у градовима и насељима градског
карактера (“Службени лист СФРЈ”, бр. 5/68 и 20/69);
37) Закон о откупу приватних апотека (“Службени лист ФНРЈ”, број 50/49);
38) Закон о потврди и изменама и допунама Закона о уређењу и деловању
кредитног система (“Службени лист ФНРЈ”, број 68/46);
39) Уредба о ревизији дозвола за рад и ликвидацији приватних кредитних
предузећа (“Службени лист ФНРЈ”, број 51/46);
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
40) Правилник о поступку ликвидације приватних кредитних предузећа (“Службени
лист ФНРЈ”, број 57/46);
41) Указ Председништва Президијума Народне скупштине Федеративне Народне
Републике Југославије У. бр. 392 од 8. марта 1947. године (“Службени лист ФНРЈ”, број
64/47).
Значење појединих израза
Члан 3.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) под “имовином” се подразумевају одузете покретне и непокретне ствари, као и
одузета предузећа;
2) под “подржављеном имовином” подразумева се имовина која је на основу
прописа из члана 2 . овог закона одузета и пренесена у општенародну, државну,
друштвену или задружну својину;
3) под “актом о подржављењу” подразумева се правни акт који је имао непосредно
дејство, као што је пресуда, одлука, решење и други правни акт државног, односно
другог надлежног органа, којим је извршено подржављење имовине;
4) под појмом “Агенција” подразумева се Агенција за реституцију која је основана
чланом 51. овог закона;
5) под појмом “захтев за враћање одузете имовине, односно обештећење” (у даљем
тексту: захтев) подразумева се захтев који, на основу расписаног јавног позива, лице
овлашћено овим законом подноси Агенцији;
6) под појмом “право на враћање имовине или обештећење” подразумева се право
које надлежни орган, у складу са овим законом, утврђује подносиоцу захтева;
7) под појмом “предмет обештећења” подразумева се одузета имовина наведена у
захтеву, а за коју је надлежни орган, у складу са условима прописаним овим законом,
утврдио право на обештећење;
8) под појмом “основица обештећења” подразумева се укупна вредност предмета
обештећења утврђена од стране надлежног органа, у складу са овим законом;
9) под појмом “обештећење” подразумева се износ средстава утврђен у складу са
овим законом, који ће на основу решења о обештећењу, у форми државних обвезница
и новца, добити корисник обештећења;
10) под појмом “бивши власник” подразумева се физичко или правно лице које је
било власник одузете имовине у моменту подржављења;
11) под појмом “подносилац захтева” подразумева се лице које је Агенцији поднело
захтев, на основу расписаног јавног позива од стране Агенције;
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
12) под “корисником враћене имовине или обештећења” (у даљем тексту: корисник)
подразумева се лице коме се враћа имовина, односно утврђује право на обештећење, у
складу са овим законом;
13) под појмом “неизграђено грађевинско земљиште” подразумева се земљиште
на коме нису изграђени објекти, на коме су изграђени објекти супротно закону и
земљиште на коме су изграђени само објекти привременог карактера;
14) појмови: објекат, грађење, реконструкција, доградња, адаптација и санација, и
други грађевински појмови тумаче се и примењују у складу са прописима који уређују
изградњу објеката.
Облици остварења права
Члан 4.
Имовина се враћа у натуралном облику или се даје обештећење у виду државних
обвезница Републике Србије и у новцу, у складу са овим законом.
Право на враћање имовине или обештећење
Члан 5.
Право на враћање имовине или обештећење има:
1) домаће физичко лице које је бивши власник одузете имовине, а у случају његове
смрти или проглашења умрлим - његови законски наследници, утврђени у складу са
прописима који уређују наслеђивање у Републици Србији и са одредбама овог закона;
2) задужбина којој је одузета имовина, односно њен правни следбеник;
3) бивши власник који је своју некадашњу имовину која је одузета вратио у својину
на основу теретног правног посла;
4) физичко лице које је закључило уговор о купопродаји са државним органом
у периоду од 1945. до 1958. године ако се у судском поступку утврди да је оштећено
висином купопродајне цене има право искључиво на обештећење, у складу са овим
законом, умањено за висину исплаћене купопродајне цене;
5) физичко лице - страни држављанин, а у случају његове смрти или проглашења
умрлим, његови законски наследници, под условом реципроцитета.
Претпоставља се да постоји реципроцитет са државом која није уређивала
враћање имовине ако домаћи држављанин може да стекне право својине и наследи
непокретности у тој држави.
Право на враћање имовине или обештећење нема:
1) физичко лице - страни држављанин, односно његови законски наследници, за
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
које је обавезу обештећења преузела страна држава по основу међународног уговора;
2) физичко лице - страни држављанин, односно његови законски наследници, који
су и без постојања међународног уговора, обештећени или им је право на враћање
имовине признато правом стране државе;
3) лице које је било припадник окупационих снага које су деловале на територији
Републике Србије, за време Другог светског рата, као ни његови наследници.
Отклањање последица одузимања имовине жртвама Холокауста и другим жртвама
фашизма на територији Републике Србије, које немају живих законских наследника,
уредиће се посебним законом.
Постојање реципроцитета са страном државом и међународног уговора, у смислу
овог члана, утврђује Агенција по службеној дужности.
Конфискована и експроприсана имовина
Члан 6.
Одредбе овог закона примењују се и на имовину која је конфискована после 9.
марта 1945. године, под условом да је бивши власник рехабилитован до дана ступања
на снагу овог закона, или буде рехабилитован на основу захтева за рехабилитацију из
члана 42 . став 6. овог закона, у складу са посебним законом.
Бивши власник има право на враћање имовине, односно обештећење, у складу са
овим законом за имовину одузету на основу прописа о експропријацији који су се
примењивали до 15. фебруара 1968. године, ако бившем власнику на име накнаде за
експроприсану имовину није уступљена друга непокретност у својину, станарско право
или други облик најшире правне власти.
Бивши власник нема право на враћање имовине, односно обештећење, у складу
са овим законом за имовину одузету на основу прописа о експропријацији који су се
примењивали после 15. фебруара 1968. године, за коју је одређена накнада у новцу или
другим стварима или правима.
Виша сила
Члан 7.
Ако је одузета ствар престала да постоји услед дејства више силе, бивши власник
нема право на обештећење у складу са овим законом.
Начело приоритета враћања у натуралном облику
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Члан 8.
Одузета имовина враћа се бившем власнику у својину и државину, а ако то према
овом закону није могуће, бивши власник има право на обештећење.
Ако враћање државине на одузетој непокретности није одмах могуће, бившем
власнику вратиће се својина на одузетој ствари, а са лицем које је држалац у време
ступања на снагу овог закона, успоставиће се закупни однос под тржишним условима,
ако овим законом није друкчије уређено.
Обвезник враћања имовине или обештећења
Члан 9.
Обвезник враћања подржављене имовине у натуралном облику (у даљем тексту:
обвезник) је Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе,
јавно предузеће, привредно друштво или друго правно лице чији је оснивач Република
Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, привредно друштво
са већинским друштвеним капиталом и задруга, укључујући и привредна друштва
и задруге у поступку стечаја и ликвидације, а који је, на дан ступања на снагу овог
закона, власник, држалац или носилац права коришћења, односно располагања на
подржављеној имовини - у односу на право које му припада.
У случају из члана 23 . став 4. овог закона обвезник је носилац права коришћења на
грађевинском земљишту из тог става.
Обвезник обештећења у виду државних обвезница и у новцу је Република Србија.
Начело заштите стицаоца
Члан 10.
Стицалац имовине који је, након подржављења имовине, у складу са законом,
стекао право својине, остаје власник и држалац ствари, и његова стечена права не
смеју бити повређена.
Примена других прописа
Члан 11.
Поступак по захтеву спроводи се по одредбама овог закона. На питања која нису
уређена овим законом примењиваће се одредбе закона којим се уређује општи
управни поступак.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Овим законом се не дира у примену других прописа о заштити права својине и
других права стечених у складу са законом, осим уколико су у супротности са њим.
Сукоб основа за враћање имовине или обештећења
Члан 12.
Подносилац захтева који има право да, по различитим основима, захтева враћање
одређене имовине, за исти предмет обештећења може да то право оствари само по
једном основу.
Издавање документације и података
Члан 13.
Сви органи Републике Србије, органи аутономне покрајине, органи јединице
локалне самоуправе и други органи и организације, дужни су да у оквиру својих
надлежности и без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана подношења
захтева за издавање, издају сву потребну документацију и податке из члана42 . ст. 3 - 6.
овог закона којима располажу.
Неурачунавање примљеног и изгубљена добит
Члан 14.
Накнада која је на основу прописа из члана 2 . овог закона исплаћена у новцу или
хартијама од вредности бившем власнику, не узима се у обзир при утврђивању права
на враћање имовине, односно обештећење.
Не може се захтевати враћање плодова, нити накнада штете по основу изгубљене
добити због немогућности коришћења, односно управљања подржављеном имовином,
као и по основу њеног одржавања у периоду од дана подржављења до враћања
имовине.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Глава друга
ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ
Предмет враћања
Члан 15.
Овим законом враћају се непокретне и покретне ствари у јавној својини Републике
Србије, аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, у државној,
друштвеној и задружној својини, осим ствари у својини задругара и друштвеној и
задружној својини које је ималац стекао уз накнаду.
Предмет враћања су подржављене непокретности: грађевинско земљиште,
пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште, стамбене и пословне зграде,
станови и пословне просторије и други објекти који постоје на дан ступања на снагу
овог закона.
Предмет враћања су подржављене покретне ствари уписане у јавни регистар, као
и друге покретне ствари које према прописима о културним добрима представљају
културна добра и културна добра од великог и изузетног значаја, а која постоје на дан
ступања на снагу овог закона.
1. Заједничке одредбе о враћању непокретности
Враћање својине и државине
Члан 16.
Заједничке одредбе о враћању непокретности примењују се увек када се овим
законом не уређује друкчије за поједину врсту непокретности.
Обвезник враћања дужан је да, у складу са овим законом, бившем власнику врати
право својине и државину на одузетој непокретности, осим ако објекат није увећан у
смислу члана 17. овог закона.
Ако се одузета непокретност не може вратити у целини, бившем власнику вратиће
се део одузете непокретности, уз обештећење за невраћени део, у складу са овим
законом.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Увећани објекат
Члан 17.
Објекат се, у смислу овог закона, сматра увећаним уколико је дограђен или
надзидан у складу са законом, чиме је увећана бруто површина. Извођење
грађевинских радова унутар постојећег габарита и волумена не сматра се увећањем
објекта у смислу овог закона.
Ако је након подржављења увећан објекат, бившем власнику се враћа својина на
делу непокретности у површини која му је одузета, а државина му се враћа на основу
споразума или судске одлуке, односно власник увећаног дела и бивши власник могу
споразумно регулисати своје међусобне односе на предметном објекту, а ако се такав
споразум не постигне, њихове међусобне односе уредиће надлежни суд.
Изузеци од враћања у натуралном облику
Члан 18.
Не враћа се право својине на непокретностима које на дан ступања на снагу овог
закона имају следећу намену, односно статус:
1) непокретности које су по Уставу и закону искључиво у јавној својини;
2) службене зграде и пословне просторије које служе за обављање законом утврђене
надлежности државних органа, органа аутономне покрајине, органа јединице локалне
самоуправе и органа месне самоуправе;
3) непокретности које служе за обављање делатности установа из области здравства,
васпитања и образовања, културе и науке или других установа, као јавних служби,
основаних од стране носилаца јавне својине, а чијим би враћањем био битно ометен
рад и функционисање тих служби;
4) непокретности које су неодвојиви саставни део мрежа, објеката, уређаја или
других средстава која служе за обављање претежне делатности јавних предузећа,
друштава капитала основаних од стране носилаца јавне својине, као и њихових
зависних друштава, из области енергетике, телекомуникација, саобраћаја,
водопривреде и комуналних делатности;
5) непокретности чије би враћање битно нарушило економску, односно
технолошку одрживост и функционалност у обављању претежне делатности субјекта
приватизације који није приватизован, као и субјекта који се продаје у поступку
стечаја као правно лице а у чијој се имовини налазе;
6) непокретности које су намењене за репрезентативне потребе Народне скупштине,
председника Републике и Владе;
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
7) непокретности у власништву Републике Србије намењене за смештај страних
дипломатско-конзуларних представништава, војних и трговинских представништава и
представника при дипломатско-конзуларним представништвима;
8) Дворски комплекс на Дедињу, чији се статус уређује посебним законом, као и
друга непокретна културна добра од изузетног значаја у државној својини;
9) непокретна имовина која је продата, односно стечена у поступку приватизације
као имовина или капитал субјеката приватизације, у складу са законом којим се
уређује приватизација;
10) непокретности које су продате у поступку стечаја над предузећима у већинској
друштвеној, односно државној својини, као и непокретности које представљају
имовину стечајних дужника у већинској друштвеној, односно државној својини која су
као правна лица продати у поступку стечаја;
11) у другим случајевима утврђеним овим законом.
Не враћају се подржављена предузећа.
Одлагање преноса државине
Члан 19.
Обвезник враћања имовине има право да и након доношења решења о враћању
непокретности, као закупац користи предметну непокретност за своју делатност, у
периоду који је неопходан за прилагођавање његовог пословања, а у складу са чланом
20. ст. 1. и 2. овог закона. Права и обавезе између бившег власника и обвезника за то
време уређују се уговором.
У случају да се уговор не закључи у року од три месеца од дана извршности решења
о враћању имовине, свака страна може захтевати да суд својом одлуком уреди њихов
однос.
Правни положај закупца непокретности
Члан 20.
Закупац непокретности која је предмет враћања има право да користи непокретност
за обављање своје делатности, али не дуже од три године од извршности решења
о враћању имовине, с тим што се бивши власник и обвезник могу и друкчије
споразумети.
Изузетно, за вишегодишње засаде и винограде, закупац пољопривредног земљишта
или лице које, до доношења решења о враћању имовине бившем власнику, а
најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, закључи уговор
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
о закупу пољопривредног земљишта на основу права пречег закупа, има право да
користи пољопривредно земљиште до 20 година за вишегодишње засаде, односно до
40 година за винограде.
У року из ст. 1. и 2. овог члана бивши власник који је ступио на место закуподавца,
има право на закупнину, али не може једнострано мењати висину закупнине и друге
одредбе затеченог уговора о закупу.
Уговор о закупу закључен са намером да се осујети остварење права бившег
власника не производи правно дејство.
Терет на непокретности
Члан 21.
Непокретности се враћају ослобођене хипотекарних терета који су установљени од
момента њиховог подржављења.
За потраживања која су била обезбеђена хипотеком из става 1. овог члана гарантује
Република Србија, уз право регреса према хипотекарном дужнику.
Постојеће стварне службености конституисане у корист или на терет непокретности
не престају.
Постојеће личне службености у корист трећих лица се гасе.
2. Враћање подржављеног грађевинског земљишта
Које се земљиште не враћа
Члан 22.
Предмет враћања, у смислу овог закона, јесте грађевинско земљиште у јавној
својини Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе,
као и грађевинско земљиште у државној, друштвеној односно задружној својини.
Не враћа се изграђено грађевинско земљиште, ако овим законом за поједине
случајеве није друкчије одређено.
Не враћа се грађевинско земљиште на коме се, у складу са овим законом, налазе
јавне површине, или је планским документом, важећим на дан ступања на снагу овог
закона, предвиђена изградња објеката јавне намене, у складу са законом којим се
уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште, као ни грађевинско
земљиште на коме су изграђени објекти који нису предмет враћања у натуралном
облику у складу са чланом 18. овог закона, као ни неизграђено грађевинско земљиште
за које у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
грађевинско земљиште постоји правноснажно решење о локацијској дозволи у време
ступања на снагу овог закона.
Не враћа се неизграђено грађевинско земљиште на коме је планским документом
важећим на дан ступања на снагу овог закона предвиђена изградња објекта у функцији
реализације пројекта економског развоја, објекта који је намењен за социјално
становање, у складу са законом којим се уређује социјално становање и станова у
складу са Уредбом о мерама подршке грађевинској индустрији кроз субвенционисање
камате по кредитима за финансирање стамбене изградње у 2010. години (“Службени
гласник РС”, број 4/10), када је инвеститор изградње тих станова Република Србија,
у складу са Уредбом о условима и начину под којима локална самоуправа може да
отуђи или да у закуп грађевинско земљиште по цени, мањој од тржишне цене, односно
закупнине или без накнаде (“Службени гласник РС”, бр. 13/10 и 54/11), под условом
да у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона власници тог земљишта
доставе Влади попис катастарских парцела тог грађевинског земљишта и Влада
својим актом у року од 60 дана од дана достављања захтева изврши верификацију
катастарских парцела за ове намене.
Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат сталног карактера
у складу са законом, а на том земљишту није извршена конверзија права коришћења
у право својине у складу са чланом 101. Закона о планирању и изградњи (“Службени
гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 - УС и 24/11 - у даљем тексту: Закон о
планирању и изградњи).
Не враћа се грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске
дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну
употребу објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња
и грађевинско земљиште.
У случају из става 5. овог члана Агенција ће прекинути поступак до правноснажног
окончања поступка легализације.
Које се земљиште враћа
Члан 23.
Бившем власнику на неизграђеном грађевинском земљишту у јавној својини, на
коме је као власник или корисник уписана Република Србија, аутономна покрајина
или јединица локалне самоуправе, грађевинско земљиште се враћа у складу са
одредбама овог закона.
Власник објекта или власник на посебном физичком делу зграде, без обзира на
време изградње објекта, који је у време подржављења био власник на грађевинском
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
земљишту на коме је тај објекат изграђен, остварује право својине, односно сусвојине
на том грађевинском земљишту, ако то право не оствари по основу конверзије у складу
са чланом 101. Закона о планирању и изградњи.
Бившем власнику који је носилац права коришћења на неизграђеном грађевинском
земљишту у државној својини, грађевинско земљиште се враћа уколико право својине
не оствари конверзијом права коришћења у право својине у складу са чланом 101а
Закона о планирању и изградњи.
Изузетно од члана 18. став 1. тачка 9) овог закона, бившем власнику вратиће се
право својине и право коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту, ако лице
из члана 103. Закона о планирању и изградњи није поднело или не поднесе захтев за
конверзију у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона и ако се не изврши
конверзија права коришћења у право својине уз накнаду у року од две године од дана
подношења тог захтева, а све под условом да је купац у уговору о продаји капитала
закљученом у поступку приватизације прихватио враћање имовине.
Бивши власник нема право на враћање неизграђеног грађевинског земљишта на
коме је као носилац права коришћења уписано лице из члана 104 . став 1. Закона о
планирању и изградњи, до окончања поступка конверзије уз накнаду, у складу са тим
законом и подзаконским актом из члана 108. став 1. тог закона и ако се конверзија
права коришћења у право својине изврши у року од две године од дана подношења
захтева за конверзију. Бивши власник нема право на враћање неизграђеног
грађевинског земљишта датог у дугорочни закуп, од 13. маја 2003. године до дана
ступања на снагу овог закона, у складу са законом којим се уређује просторно
планирање, изградња и грађевинско земљиште, осим у случају раскида уговора, под
условом да је бивши власник захтев поднео у складу са одредбама овог закона.
Бившем власнику вратиће се право својине и право коришћења на неизграђеном
грађевинском земљишту за које одређено лице - носилац права коришћења има право
на конверзију у складу са прописима о планирању и изградњи, а право коришћења му
је престало на његов захтев сагласно тим прописима.
Ако из неког разлога предвиђеног законом или уговором, уговор о дугорочном
закупу из става 5. овог члана буде раскинут, закуподавац је дужан да одмах, а
најкасније у року од осам дана од дана раскида уговора, обавести Агенцију о овој
чињеници, у циљу окончања поступка по захтеву бившег власника, ако је исти поднет
у складу са одредбама овог закона.
Бивши власник, који је пренео право коришћења на неизграђеном грађевинском
земљишту на треће лице, нема право на враћање ни на обештећење у складу са овим
законом.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
3. Враћање пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта
Које се земљиште враћа
Члан 24.
Бившем власнику враћа се право својине на пољопривредном и шумском земљишту
и шумама, одузетим применом прописа из члана 2 . овог закона.
Уколико је одузето пољопривредно, односно шумско земљиште било предмет
комасације, односно арондације након одузимања, бивши власник има право на
враћање земљишта које је добијено из комасационе масе за то земљиште.
Које се земљиште не враћа
Члан 25.
Не враћа се право својине на пољопривредном и шумском земљишту ако је, на дан
ступања на снагу овог закона:
1) на катастарској парцели изграђен објекат који је у функцији на дан ступања на
снагу овог закона, она површина катастарске парцеле која служи за редовну употребу
тог објекта, односно ако је на комплексу земљишта изграђен већи број објеката који су
у функцији на дан ступања на снагу овог закона - површина земљишта која економски
оправдава коришћење тих објеката;
2) неопходна нова парцелација земљишта ради обезбеђивања приступног пута за
земљиште које је предмет захтева за враћање;
3) земљиште у друштвеној, односно задружној својини стечено теретним правним
послом.
Ближи критеријуми за утврђивање површине земљишта које се не враћа у смислу
става 1. тачка 1) овог члана, утврдиће се уредбом Владе.
Право коришћења и закуп
Члан 26.
Лицу које је на дан доношења извршног решења имало право коришћења
пољопривредног земљишта, то право престаје даном извршности решења о враћању
имовине бившем власнику. Лице које је имало право коришћења пољопривредног
земљишта дужно је да преда државину бившем власнику по скидању усева, а
најкасније до 30. октобра године у којој је решење постало извршно, а кад је решење
постало извршно после овог датума - у року од осам дана од скидања првог наредног
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
усева у следећој години.
Уколико је пољопривредно земљиште, у складу са законом којим се уређује
пољопривредно земљиште, дато у закуп, остаје у државини закупца до истека уговора
о закупу, ако овим законом није друкчије одређено, осим у случају да се странке
друкчије не споразумеју, с тим да закупнину од дана извршности решења о враћању
земљишта закупац плаћа бившем власнику.
4. Враћање стамбених и пословних објеката
Стамбене зграде и станови
Члан 27.
Бившим власницима враћају се стамбене зграде, куће, станови, гараже и други
пратећи објекти одузети применом прописа из члана 2 . овог закона.
Изузетно од става 1. овог члана, не враћају се стамбене зграде и куће на којима је,
у случају заснивања етажне својине, у складу са законом, престало да постоји право
својине на згради, односно кући.
Стамбене зграде, куће и станови на којима постоји законом заштићено станарско
право, враћају се у својину бившем власнику, који од дана извршности решења о
враћању постаје закуподавац заштићеном станару, под условима утврђеним законом
којим се уређује становање.
Пословни објекти и пословне просторије
Члан 28.
Пословни објекти и пословне просторије враћају се бившем власнику у својину и
државину, изузев ако су уложени у капитал подржављеног предузећа ради стицања
удела, односно акција.
Пословни објекти и пословне просторије из става 1. овог члана, дате у закуп било
које врсте или сродан однос враћају се бившем власнику у својину у складу са овим
законом, а по истеку три године од дана извршности решења о враћању имовине и
у државину, ако се бивши власник и закупац другачије не споразумеју. У периоду од
стицања својине до ступања у посед бившег власника, закупац ступа у правни однос са
њим по уговору који је закључио са претходним власником.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Враћање покретних ствари
Члан 29.
Враћају се у својину и државину постојеће подржављене покретне ствари из
члана 15 . став 3. овог закона.
Не враћају се покретне ствари из става 1. овог члана, које су, на дан ступања на снагу
овог закона, саставни део збирки музеја, галерија, непокретних културних добара од
изузетног значаја, или других сродних установа.
Не враћају се покретне ствари из става 1. овог члана које су продате у поступку
приватизације, у складу са законом којим се уређује приватизација.
Глава трећа
ОБЕШТЕЋЕЊЕ
Облик и укупан обим обештећења
Члан 30.
Обештећење се врши у виду државних обвезница Републике Србије и у новцу за
исплату аконтације обештећења.
Укупан износ обештећења из става 1. овог члана не сме да угрози макроекономску
стабилност и привредни раст Републике Србије, те се за ове намене опредељује
износ од две милијарде евра, увећан за збир припадајућих камата за све кориснике
обештећења, обрачунатих по каматној стопи од 2% годишње, за период од 1. јануара
2015. године до рокова доспећа утврђених овим законом.
Утврђивање обештећења
Члан 31.
Износ обештећења утврђује се у еврима, тако што се основица обештећења
помножи коефицијентом који се добија када се стави у однос износ од две милијарде
евра и износ укупног збира основица обештећења утврђених решењима о праву
на обештећење увећаног за процену неутврђених основица из става 5. овог члана.
Коефицијент се изражава са две децимале.
Ради спровођења одредаба члана 30. овог закона, Влада ће, на предлог
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
министарства надлежног за послове финансија, утврдити коефицијент из става 1. овог
члана, у року од три године од дана објављивања јавног позива из члана 42 . став 1.
овог закона.
По одредбама овог закона може се остварити укупно обештећење по основу одузете
имовине једног бившег власника, по свим основима из члана 1 . овог закона, које, у
општем интересу, не може прећи износ од 500.000 евра.
У случају кад један законски наследник по одредбама овог закона остварује право
по основу одузете имовине од више бивших власника, обештећење том наследнику
по основу свих бивших власника, у оквиру њиховог законског максимума, у општем
интересу, не може прећи износ од 500.000 евра.
Ако у року од три године од дана објављивања јавног позива из члана 42 . став 1.
овог закона, нису донета сва решења о праву на обештећење, неутврђене основице
процениће Агенција за потребе утврђивања коефицијента из става 1. овог члана.
Утврђивање вредности непокретности
Члан 32.
Основица за обештећење за одузете непокретности једнака је вредности
непокретности, утврђеној проценом надлежног органа, у складу са овим законом,
израженој у еврима, према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан
процене.
Надлежни орган из става 1. овог члана ће, на захтев Агенције, у поступку који
одговара поступку утврђивања пореске основице пореза на пренос апсолутних права,
утврдити вредност непокретности, у складу са законом.
Вредност непокретности у смислу става 1. овог члана утврђује надлежни орган
према месту где се непокретност налази. Вредност непокретности утврђује се према
стању на дан одузимања, а према вредности на дан процене.
Уколико је одузето земљиште у време одузимања било пољопривредно, а на дан
процене има статус грађевинског земљишта, вредност тог земљишта процениће се као
вредност грађевинског земљишта.
Вредност објеката који не постоје у време процене, утврђује се на основу вредности
истих или сличних објеката, са истом или сличном наменом, на истом месту или у
ближој околини, у складу са одредбама овог члана.
Ако је објекту, после одузимања, на основу повећања површине у квадратним
метрима увећана вредност утврђена проценом из става 2. овог члана, извршиће се
смањење њене вредности, сразмерно увећању бруто површине.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Утврђивање вредности покретних ствари
Члан 33.
Вредност постојећих покретних ствари из члана 29 . став 1. овог закона утврђује се
у еврима према њиховој тржишној вредности, коју утврђује Агенција, преко судског
вештака одговарајуће струке.
Начин и методологија утврђивања вредности покретних ствари из става 1. овог
члана, ближе ће се утврдити уредбом Владе, на предлог министарства надлежног за
послове финансија.
Утврђивање вредности предузећа, односно дела предузећа
Члан 34.
За одузета предузећа за која је у акту о одузимању имовине наведена чиста актива,
сагласно одговарајућим прописима из члана 2 . овог закона, основица обештећења
је вредност чисте активе, валоризоване на основу паритета динара према америчком
долару на дан одузимања и паритета динара према америчком долару на дан
доношења решења.
Изузетно, за предузећа за која у акту о одузимању није наведена чиста актива,
основицу обештећења чини регистрован основни капитал на дан одузимања,
валоризован на начин из става 1. овог члана.
За одузето предузеће које има сувласнике, вредност предмета обештећења из ст. 1. и
2. овог члана дели се на сувласнике сразмерно учешћу у власништву на том предузећу.
У случају одузимања акција, односно удела једног или више сувласника предузећа,
сматра се да је, у смислу овог закона, одузет део предузећа, па се вредност предмета
враћања утврђује сходном применом става 3. овог члана.
Државне обвезнице
Члан 35.
Ради регулисања јавног дуга који настаје по основу обештећења из члана 30 . овог
закона, Република Србија ће емитовати обвезнице које гласе на евро.
Обвезнице из става 1. овог члана емитују се у нематеријалном облику, без купона,
појединачно за сваку годину, и региструју код Централног регистра, депоа и клиринга
хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар).
Обвезнице из става 1. овог члана гласе на име и преносиве су, а исплаћују се у
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
еврима.
Основне елементе обвезница, износ емисије, као и услове дистрибуције и наплате
обвезница, уредиће Влада, на предлог министарства надлежног за послове финансија,
најкасније до 31. децембра 2014. године.
Обвезнице доспевају у року од 15 година и исплаћују се у годишњим ратама почев
од 2015. године, осим обвезница за лица која су на дан ступања на снагу овог закона
старија од 70 година, које доспевају у року од пет година, односно лица која коју су
на дан ступања на снагу овог закона старија од 65 година, које доспевају у року од 10
година.
У случају када је решење о обештећењу постало правноснажно после доспећа прве
годишње рате обвезница у 2015. години, кориснику ће се исплатити доспеле годишње
рате обвезница са припадајућом каматом.
Промет обвезница емитованих у складу са овим законом је слободан.
Промет и поседовање обвезница емитованих у складу са овим законом ослобођено
је сваке врсте пореза.
Обвезнице из овог члана могу се куповати и продавати на берзи.
Извори средстава
Члан 36.
Извори средстава за измирење обавеза по основу издатих обвезница и исплате
новчане аконтације су:
1) наменски издвојена средства у поступку приватизације;
2) средства остварена конверзијом права коришћења грађевинског земљишта у
својину уз накнаду, предвиђена посебним законом;
3) наменска средства предвиђена буџетом Републике Србије.
Средства из става 1. овог члана уплаћују се на наменски рачун министарства
надлежног за финансије код Народне банке Србије и могу се користити само за
исплату обештећења.
Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе је
дужна да средства остварена у складу са ставом 1. овог члана уплати у року од 15 дана
од дана наплате.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Аконтација обештећења
Члан 37.
Република Србија ће исплатити бесповратно аконтацију обештећења у новцу
бившем власнику, на основу правноснажног решења о праву на обештећење, у износу
од 10 % од основице обештећења по свим основима бившег власника.
У случају кад уместо бившег власника право из става 1. овог члана остварују његови
законски наследници, износ аконтације дели се на законске наследнике сагласно
њиховим утврђеним уделима.
Износ аконтације из става 1. овог члана не може бити већи од 10.000 евра по
бившем власнику по свим основима.
За износ исплаћене аконтације из става 1. овог члана умањиће се обештећење у виду
обвезница.
Порези, таксе и трошкови поступка
Члан 38.
Стицање имовине и остваривање обештећења по овом закону не подлеже плаћању
ни једне врсте пореза, административних и судских такси.
Подносилац захтева сноси трошкове поступка у складу са законом.
Изузетно од става 2. овог члана, подносилац захтева није у обавези да плати
трошкове за рад и пружање услуга Републичког геодетског завода, који падају на
терет тог органа. Подносилац захтева је дужан да плати накнаду за рад геодетске
организације у случају кад је њено ангажовање неопходно за правилно решење
захтева.
Глава четврта
ПОСТУПАК ЗА ВРАЋАЊЕ ИМОВИНЕ И ОБЕШТЕЋЕЊЕ
Странке у поступку
Члан 39.
Странка у поступку је лице по чијем је захтеву покренут поступак или које има
правни интерес, обвезник, као и републички јавни правобранилац.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Надлежни орган
Члан 40.
По захтеву за враћање имовине поступак води Агенција, као јавна агенција, преко
подручних јединица, а у складу са овим законом и законом којим се уређује општи
управни поступак.
Агенција ће објавити јавни позив за подношење захтева за враћање имовине у
најмање два дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике
Србије, као и на званичном веб сајту министарства надлежног за послове финансија и
Агенције, у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Подносилац захтева
Члан 41.
Захтев за враћање имовине, у складу са овим законом, подносе сви бивши власници
одузете имовине, односно њихови законски наследници и правни следбеници.
Захтев из става 1. овог члана могу поднети заједно сви законски наследници бившег
власника или сваки од њих појединачно.
Право на подношење захтева у складу са овим законом имају сви бивши власници
одузете имовине, њихови законски наследници или правни следбеници, без обзира да
ли су поднели пријаву у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете
имовине (“Службени гласник РС”, број 45/05).
Подношење и садржина захтева
Члан 42.
Захтев се подноси у року од две године од дана објављивања јавног позива Агенције
из члана 40 . став 2. овог закона на веб сајту министарства надлежног за послове
финансија.
Захтев се подноси Агенцији - надлежној подручној јединици - на прописаном
обрасцу и са потребним доказима, преко шалтера поште.
Захтев садржи податке о:
1) бившем власнику - име, име једног родитеља и презиме, датум и место рођења,
пребивалиште, односно боравиште у време одузимања имовине и држављанство,
односно назив и седиште задужбине;
2) одузетој имовини на коју се захтев односи - врста, назив, величина, односно
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
површина, место где се непокретност налази, број катастарске парцеле по старом и
важећем премеру, изглед и стање имовине у време одузимања, односно одговарајући
подаци за покретне ствари;
3) праву својине бившег власника на одузетој имовини;
4) основу, времену и акту одузимања;
5) подносиоцу захтева - име, име једног родитеља и презиме, податке о рођењу,
пребивалишту, држављанству, јединствени матични број грађана, име, презиме и
пребивалиште пуномоћника, односно назив и седиште задужбине, податке о лицу које
представља задужбину и лицу које заступа задужбину;
6) правној вези подносиоца захтева са бившим власником.
Уз захтев се прилажу, у оригиналу или овереној фотокопији, следећи докази:
1) за податке из става 3. тач. 1) и 5) овог члана - извод из матичне књиге рођених,
односно умрлих, извод из регистра у коме је задужбина уписана, пуномоћје, а ако
подносилац захтева нема стално пребивалиште на територији Републике Србије и
пуномоћје за лице овлашћено за пријем писмена, као и други доказ на основу којег се
могу несумњиво утврдити тражени подаци;
2) за податке из става 3. тачка 2) овог члана - извод из регистра непокретности,
извод из регистра покретних ствари, уверење Републичког геодетског завода о
идентификацији катастарске парцеле старог и новог премера, осим за катастарске
парцеле за које је спроведена комасација;
3) за податке из става 3. тачка 4) овог члана - исправа о подржављењу имовине или
назив, број и година службеног гласила у коме је објављен акт, уз конкретно навођење
предмета одузимања и сл.;
4) за податке из става 3. тачка 6) овог члана - извод из матичне књиге, решење о
наслеђивању, извод из регистра правних лица, односно други доказ на основу којег се
може несумњиво утврдити правна веза подносиоца захтева са бившим власником;
5) све друге доказе које подносилац захтева поседује, а који могу бити од значаја за
одлучивање по захтеву.
Лице које има страно држављанство дужно је да уз захтев достави доказ о
непостојању сметњи из члана 5 . овог закона за остваривање права на враћање
имовине, осим доказа, односно чињеница које Агенција утврђује по службеној
дужности у смислу члана 5. став 5. овог закона.
Лице из члана 6 . став 1. овог закона је у обавези да уз захтев приложи и
правноснажну судску одлуку о рехабилитацији, односно доказ да је поднело захтев за
рехабилитацију.
Захтев мора да садржи податке из става 3. тач. 1), 2), 5) и 6) овог члана. Уз захтев се
обавезно прилажу и докази из става 4. тач. 1), 3) и 4) овог члана.
Образац захтева, начин и поступак пријема и обраде захтева, као и списак пошта где
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ће се вршити подношење захтева прописаће министар надлежан за финансије.
Одбацивање захтева
Члан 43.
Захтев који не садржи податке из члана 42 . став 7. овог закона и уз који нису
приложени докази из тог става одбациће се као неуредан.
Лице чији је захтев одбачен у смислу става 1. овог члана има право да нови захтев
поднесе до истека рока из члана 42 . став 1. овог закона.
Против акта из става 1. овог члана жалба није допуштена, али се може покренути
управни спор.
Надлежност подручних јединица Агенције
Члан 44.
Надлежност подручне јединице Агенције утврђује се према пребивалишту, односно
боравишту бившег власника у Републици Србији у време одузимања имовине.
У случају да није могуће одредити месну надлежност на начин из става 1. овог
члана, надлежна је подручна јединица Агенције коју одреди директор Агенције.
Прекид поступка
Члан 45.
Агенција ће прекинути поступак до окончања поступка легализације,
рехабилитације, или када се као претходно питање појави питање чије решавање спада
у искључиву надлежност суда, као и у случају прописаном у члану 23 . ст. 4. и 5. овог
закона.
Рок за доношење решења
Члан 46.
Агенција је дужна да о потпуном захтеву одлучи најкасније у року од шест месеци,
а изузетно код посебно сложених предмета, годину дана од дана пријема потпуног
захтева.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Решење о враћању имовине или обештећењу
Члан 47.
Агенција утврђује све чињенице и околности од значаја за одлучивање о захтеву и
доноси решење којим утврђује корисника, имовину која се враћа, односно за коју се
даје обештећење, висину основице обештећења и аконтације из члана 37 . овог закона,
обвезника, начин и рокове за извршавање утврђених обавеза. Износ обештећења
утврђује се по утврђивању коефицијента из члана 31. овог закона, допуном решења о
утврђивању права на обештећење.
Уколико захтев обухвата више непокретности, односно покретних ствари, орган из
става 1. може донети више решења којим се врши повраћај имовине.
У решењу о враћању налаже се надлежним органима извршење решења, као и
брисање евентуалних терета.
Првостепено решење Агенција доставља подносиоцу захтева, обвезнику и
републичком јавном правобраниоцу.
Решењем из става 1. овог члана утврђује се корисник, односно корисници, и то:
1) бивши власник - ако је у животу;
2) законски наследници бившег власника - на основу правноснажног решења о
наслеђивању бившег власника, ако такво решење постоји, а ако таквог решења нема,
решењем ће се одредити корисници само у случају кад је из достављене документације
могуће неспорно утврдити све законске наследнике.
У случају кад је решењем из става 1. овог члана одређено више корисника,
сваком од њих одредиће се припадајући део имовине, односно обештећења, према
правноснажном решењу о наслеђивању бившег власника, ако такво решење постоји
или на основу споразума законских наследника закљученог пред првостепеним
органом.
Ако се корисници и њихови удели не могу утврдити применом одредаба ст. 5. и 6.
овог члана, првостепени орган ће подносиоце захтева за остваривање права по овом
закону, сагласно члану 45. овог закона, упутити да ова питања, као претходна, реше
пред надлежним судом.
У поступку из става 7. овог члана, надлежни суд у ванпарничном поступку,
сходном применом правила по којима се расправља заоставштина, утврђује законске
наследнике бившег власника и њихове уделе у праву на повраћај одузете имовине или
на обештећење, при чему се суд не упушта у то да ли та лица испуњавају прописане
услове за остваривање ових права по одредбама овог закона.
Решење Агенције из става 5. тачка 2) овог члана, односно решење суда из става 8.
овог члана, о одређивању законских наследника бившег власника и њихових удела,
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
важи само у поступку пред Агенцијом за остваривање права на враћање одузете
имовине, односно права на обештећење.
Код утврђивања својства корисника, односно законских наследника по одредбама
овог члана, није од значаја раније дата наследничка изјава лица које је поднело захтев
за остваривање права по одредбама овог закона.
Подносиоци захтева за остваривање права по одредбама овог закона који по
одредбама овог члана нису одређени за кориснике, могу своја права остварити у
парничном поступку - подношењем тужбе против лица која су одређена за кориснике,
односно законске наследнике.
У случају да орган из става 1. овог члана утврди да не постоји законски основ за
враћање или обештећење, донеће решење о одбијању поднетог захтева.
Правноснажно решење о враћању имовине Агенција доставља и Републичкој
дирекцији за имовину Републике Србије, а за пољопривредно земљиште, шуме и
шумско земљиште министарству надлежном за послове пољопривреде.
Правна средства
Члан 48.
Против првостепеног решења из члана 47 . овог закона, подносилац захтева,
обвезник и републички јавни правобранилац могу изјавити жалбу министарству
надлежном за послове финансија, као другостепеном органу, у року од 15 дана од дана
достављања решења.
Министарство надлежно за послове финансија је дужно да одлучи о поднетој жалби
у року од 90 дана од дана пријема.
Против другостепеног решења може се покренути управни спор.
Поступак по тужби за покретање управног спора из става 3. овог члана сматра се
хитним.
Извршење решења
Члан 49.
На основу правноснажног решења о враћању имовине власник има право да упише
својину на предметној непокретности.
На основу правноснажног решења о враћању имовине чији је обвезник враћања
друштво капитала или задруга у поступку стечаја, односно ликвидације, бивши
власник има право да захтева излучење из стечајне, односно ликвидационе масе
стечајног, односно ликвидационог дужника.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
На основу извршног решења којим се одређује обештећење, орган или организација
надлежна за предају државних обвезница, односно потврде о њиховом издавању,
предаће обвезнице кориснику, односно корисницима.
Решење из става 3. овог члана сматра се извршеним уписом власништва корисника
на обвезницама у Централни регистар.
Евиденција о захтевима и подношење извештаја
Члан 50.
Агенција води, у електронском облику, евиденцију о поднетим захтевима, утврђеној
вредности имовине (основице обештећења) и обештећења по поднетим захтевима, као
и решеним предметима.
На основу евиденције и података из става 1. овог члана, Агенција ће најкасније у
року од три године од дана објављивања јавног позива из члана 42 . став 1. овог закона
доставити Влади, преко министарства надлежног за послове финансија, процену
укупног износа основице обештећења по поднетим захтевима.
Агенција ће изводе из захтева из члана 42 . став 1. овог закона примљене у
претходном периоду једном месечно збирно објављивати на веб сајту Агенције.
Извод из става 3. овог члана нарочито садржи: име, име једног родитеља и презиме
подносиоца захтева, број под којим је захтев евидентиран, податке о имовини чије се
враћање захтева и позив свима који испуњавају услове да се, у законском року, захтеву
придруже.
Облик и садржину извода из става 4. овог члана прописаће министар надлежан за
финансије.
Глава пета
АГЕНЦИЈА ЗА РЕСТИТУЦИЈУ
Оснивање
Члан 51.
Оснива се Агенција за реституцију, ради вођења поступка и одлучивања о захтевима
за враћање имовине, као и ради исплате новчане накнаде и обештећења и обављања
других послова утврђених законом.
Послове из става 1. овог члана Агенција обавља као поверене.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Правни статус
Члан 52.
Агенција послује у складу са прописима о јавним агенцијама, има својство правног
лица, са правима, обавезама и одговорностима утврђеним овим законом и статутом.
Агенција има рачун код пословне банке.
Седиште и организационе јединице
Члан 53.
Седиште Агенције је у Београду.
Агенција има подручне јединице у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, које
се оснивају за територију општина према прописима којима се уређује регионални
развој.
Средства за рад и оснивање Агенције
Члан 54.
Средства за рад и оснивање Агенције обезбеђују се из:
1) буџета Републике Србије;
2) донација и других облика бесповратних средстава;
3) других извора, у складу са законом.
Послови Агенције
Члан 55.
Агенција обавља послове који се односе на спровођење овог закона и закона којим
се уређује враћање имовине црквама и верским заједницама, и то:
1) води поступак и одлучује о захтевима за враћање имовине, односно обештећење;
2) пружа стручну помоћ подносиоцима захтева и обвезницима враћања;
3) води евиденције прописане законом;
4) извештава Владу годишње, преко министарства надлежног за послове финансија,
о обављеним пословима из своје надлежности;
5) обавља друге послове прописане законом.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Органи
Члан 56.
Органи Агенције су: управни одбор и директор.
Чланове управног одбора и директора именује и разрешава Влада на период од пет
година.
Лице које може остварити право на враћање имовине и обештећење у складу са
овим законом, не може бити директор, односно члан управног одбора Агенције.
Управни одбор
Члан 57.
Управни одбор има председника и четири члана.
Управни одбор:
1) доноси статут Агенције;
2) доноси програм рада;
3) усваја финансијски план;
4) усваја годишњи извештај о раду Агенције;
5) усваја завршни рачун;
6) доноси опште акте;
7) доноси пословник о свом раду;
8) обавља и друге послове утврђене законом и статутом.
Одлуке управног одбора из тач. 1) до 5) овог члана доносе се уз сагласност Владе.
Директор
Члан 58.
Директор:
1) заступа Агенцију;
2) организује и руководи Агенцијом;
3) предлаже акте које доноси управни одбор;
4) извршава одлуке управног одбора и предузима мере за њихово спровођење;
5) стара се о законитости рада и одговара за законитост рада и коришћење и
располагање имовином агенције;
6) доноси акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места;
7) предлаже програм рада;
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
8) врши и друге послове утврђене законом и статутом.
Статут и други општи акти
Члан 59.
Општи акти Агенције су статут, правилник и други акти којима се на општи начин
уређују одређена питања.
Статут је основни општи акт Агенције, који садржи одредбе о:
1) делатности Агенције;
2) начину обављања послова;
3) органима, организационим јединицама и њиховом деловању;
4) заступању;
5) правима, обавезама и одговорностима запослених;
6) поступку сарадње са органима територијалне аутономије и локалне самоуправе;
7) другим питањима од значаја за рад Агенције.
Глава шеста
КАЗНЕНА ОДРЕДБА
Прекршаји
Члан 60.
Новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно
лице у органу Републике Србије, органу аутономне јединице, органу јединице локалне
самоуправе и другом органу и организацији које не изда потребну документацију
којом располаже из оквира своје надлежности у складу са чланом 13. овог закона.
Глава седма
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Доношење подзаконских аката
Члан 61.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Министар надлежан за финансије донеће прописе из члана 42 . став 8. и члана 50.
став 5. овог закона, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Влада ће донети прописе из члана 25 . став 2. и члана 33. став 2. овог закона у року
од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Забрана отуђења и оптерећења подржављене имовине
Члан 62.
Од ступања на снагу овог закона имовина која је одузета бившим власницима, а за
коју је поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете
имовине (“Службени гласник РС”, број 45/05), а по одредбама овог закона може бити
враћена, не може бити предмет отуђивања, хипотеке или залоге, до правноснажног
окончања поступка по захтеву за враћање.
Забрана отуђења и оптерећења имовине из става 1. овог члана у погледу имовине
за коју нису поднети захтеви за враћање престаје по истеку рока за подношење захтева.
Враћена имовина је у слободном промету, а Република Србија, аутономна
покрајина, односно јединица локалне самоуправе има право прече куповине
приликом првог отуђења.
Акт отуђења и оптерећења имовине који је супротан одредбама овог члана је
ништав.
Почетак рада Агенције за реституцију
Члан 63.
Агенција за реституцију почиње са радом до 1. јануара 2012. године.
Агенција ће преузети предмете, средства за рад, архиву и запослене у Дирекцији за
реституцију.
Преузимање пријава одузете имовине
Члан 64.
Пријаве са пратећом документацијом које су поднете Републичкој дирекцији за
имовину Републике Србије на основу Закона о пријављивању и евидентирању одузете
имовине (“Службени гласник РС”, број 45/05), Републичка дирекција за имовину
Републике Србије ће, у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона,
доставити подносиоцима пријава препорученом пошиљком на адресу наведену у
пријави.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
У случају када више лица поседује потврде о извршеном евидентирању одузете
имовине под истим бројем, пријава са пратећом документацијом се доставља првом
потписнику пријаве.
Примена Закона на територији Аутономне покрајине Косово и
Метохија
Члан 65.
Примена овог закона на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија
уредиће се по престанку функционисања међународне управе успостављене у складу са
Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Престанак важења одредбе другог закона
Члан 66.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи члан 8. Закона о
пријављивању и евидентирању одузете имовине (“Службени гласник РС”, број 45/05).
Завршна одредба
Члан 67.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику
Републике Србије”.
По захтеву за враћање имовине поступак води Агенција, као јавна агенција, преко
подручних јединица, а у складу са овим законом и законом којим се уређује општи
управни поступак.
Агенција ће објавити јавни позив за подношење захтева за враћање имовине у
најмање два дневна листа који се дистрибуирају на целој територији Републике
Србије, као и на званичном веб сајту министарства надлежног за послове финансија и
Агенције, у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ПРАВИЛНИК, ОБРАЗАЦ ЗАХТЕВА
И СПИСАК ПОШТА.
„ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɝɥɚɫɧɢɤ Ɋɋ” ɛɪɨʁ 94/2011
ɇɚ ɨɫɧɨɜɭ ɱɥɚɧɚ 42. ɫɬɚɜ 8. ɢ ɱɥɚɧɚ 50. ɫɬɚɜ 5. Ɂɚɤɨɧɚ ɨ ɜɪɚʄɚʃɭ ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ
ɢ ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɭ („ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɝɥɚɫɧɢɤ Ɋɋ”, ɛɪɨʁ 72/11),
Ɇɢɧɢɫɬɚɪ ɮɢɧɚɧɫɢʁɚ ɞɨɧɨɫɢ
ɉɊȺȼɂɅɇɂɄ
Ɉ ɈȻɊȺɋɐɍ ɁȺɏɌȿȼȺ ɁȺ ȼɊȺȶȺȵȿ ɈȾɍɁȿɌȿ ɂɆɈȼɂɇȿ, ɈȾɇɈɋɇɈ
ɈȻȿɒɌȿȶȿȵȿ, ɇȺɑɂɇɍ ɂ ɉɈɋɌɍɉɄɍ ɉɊɂȳȿɆȺ ɂ ɈȻɊȺȾȿ ɁȺɏɌȿȼȺ,
ɋɉɂɋɄɍ ɉɈɒɌȺ ɍ ɄɈȳɂɆȺ ȶȿ ɋȿ ȼɊɒɂɌɂ ɉɈȾɇɈɒȿȵȿ ɁȺɏɌȿȼȺ ɂ
ɈȻɅɂɄɍ ɂ ɋȺȾɊɀɂɇɂ ɂɁȼɈȾȺ ɂɁ ɁȺɏɌȿȼȺ
ɑɥɚɧ 1.
Ɉɜɢɦ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɨɦ ɫɟ, ɭ ɰɢʂɭ ɩɪɢɦɟɧɟ Ɂɚɤɨɧɚ ɨ ɜɪɚʄɚʃɭ ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ ɢ
ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɭ („ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɝɥɚɫɧɢɤ Ɋɋ”, ɛɪɨʁ 72/11 - ɭ ɞɚʂɟɦ ɬɟɤɫɬɭ: Ɂɚɤɨɧ), ɩɪɨɩɢɫɭʁɟ
ɨɛɪɚɡɚɰ ɡɚɯɬɟɜɚ ɡɚ ɜɪɚʄɚʃɟ ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɟ (ɭ ɞɚʂɟɦ ɬɟɤɫɬɭ:
ɡɚɯɬɟɜ), ɧɚɱɢɧ ɢ ɩɨɫɬɭɩɚɤ ɩɪɢʁɟɦɚ ɢ ɨɛɪɚɞɟ ɡɚɯɬɟɜɚ, ɫɩɢɫɚɤ ɩɨɲɬɚ ɭ ɤɨʁɢɦɚ ʄɟ ɫɟ
ɜɪɲɢɬɢ ɩɨɞɧɨɲɟʃɟ ɡɚɯɬɟɜɚ ɢ ɨɛɥɢɤ ɢ ɫɚɞɪɠɢɧɚ ɢɡɜɨɞɚ ɢɡ ɩɪɢɦʂɟɧɢɯ ɡɚɯɬɟɜɚ.
ɑɥɚɧ 2.
Ɂɚɯɬɟɜ ɫɟ ɩɨɞɧɨɫɢ Ⱥɝɟɧɰɢʁɢ ɡɚ ɪɟɫɬɢɬɭɰɢʁɭ - ɧɚɞɥɟɠɧɨʁ ɩɨɞɪɭɱɧɨʁ ʁɟɞɢɧɢɰɢ, ɧɚ
Ɉɛɪɚɫɰɭ ɁȼɂɈ - Ɂɚɯɬɟɜ ɡɚ ɜɪɚʄɚʃɟ ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɟ, ɤɨʁɢ ʁɟ
ɨɞɲɬɚɦɩɚɧ ɭɡ ɨɜɚʁ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɢ ɱɢɧɢ ʃɟɝɨɜ ɫɚɫɬɚɜɧɢ ɞɟɨ (ɉɪɢɥɨɝ 1).
Ɉɛɪɚɡɚɰ ɁȼɂɈ ɩɨɩɭʃɚɜɚ ɫɟ ɲɬɚɦɩɚɧɢɦ ɫɥɨɜɢɦɚ.
ɑɥɚɧ 3.
Ɂɚɯɬɟɜ ɫɟ ɩɨɞɧɨɫɢ ɩɪɟɤɨ ɲɚɥɬɟɪɚ ɩɨɲɬɚ ɱɢʁɢ ʁɟ ɫɩɢɫɚɤ ɨɞɲɬɚɦɩɚɧ ɭɡ ɨɜɚʁ
ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɢ ɱɢɧɢ ʃɟɝɨɜ ɫɚɫɬɚɜɧɢ ɞɟɨ (ɉɪɢɥɨɝ 2).
ɑɥɚɧ 4.
ȳɚɜɧɨ ɩɪɟɞɭɡɟʄɟ ɉɌɌ ɫɚɨɛɪɚʄɚʁɚ „ɋɪɛɢʁɚ” - ɉɨɲɬɚ ʄɟ ɭ ɩɨɲɬɚɦɚ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɦ
ɫɩɢɫɤɨɦ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 3. ɨɜɨɝ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤɚ ɨɛɪɚɡɨɜɚɬɢ ɩɨɫɟɛɚɧ ɲɚɥɬɟɪ ɡɚ ɩɪɢʁɟɦ ɡɚɯɬɟɜɚ.
Ɂɚɯɬɟɜ ɤɨʁɢ ʁɟ ɩɪɟɞɚɬ ɧɚ ɲɚɥɬɟɪɭ ɩɨɲɬɟ ɫɦɚɬɪɚ ɫɟ ɞɚ ʁɟ ɩɪɟɞɚɬ Ⱥɝɟɧɰɢʁɢ ɡɚ
ɪɟɫɬɢɬɭɰɢʁɭ (ɭ ɞɚʂɟɦ ɬɟɤɫɬɭ: Ⱥɝɟɧɰɢʁɚ).
ɉɨɲɬɚ ʄɟ ɢɡɞɚɬɢ ɩɨɬɜɪɞɭ ɨ ɩɪɢʁɟɦɭ ɡɚɯɬɟɜɚ.
ɍɤɨɥɢɤɨ ɭ ɡɚɯɬɟɜ ɧɢɫɭ ɭɧɟɬɢ ɫɜɢ ɨɛɚɜɟɡɧɢ ɩɨɞɚɰɢ, ɢɥɢ ɭɡ ɡɚɯɬɟɜ ɧɢɫɭ
ɩɪɢɥɨɠɟɧɢ ɫɜɢ ɨɛɚɜɟɡɧɢ ɞɨɤɚɡɢ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 42. ɫɬɚɜ 7. Ɂɚɤɨɧɚ, ɨɜɥɚɲʄɟɧɢ ɫɥɭɠɛɟɧɢɤ
ɩɨɲɬɟ, ɨɛɭɱɟɧ ɡɚ ɩɪɢʁɟɦ ɡɚɯɬɟɜɚ, ɭɤɚɡɚʄɟ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɭ ɡɚɯɬɟɜɚ ɤɨʁɟ ɩɨɞɚɬɤɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ
ɭɧɟɫɟ ɭ ɡɚɯɬɟɜ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɤɨʁɟ ɞɨɤɚɡɟ ɬɪɟɛɚ ɞɚ ɩɪɢɥɨɠɢ ɭɡ ɡɚɯɬɟɜ.
ɍɤɨɥɢɤɨ ɡɚɯɬɟɜ ɧɟ ɫɚɞɪɠɢ ɫɜɟ ɩɨɞɚɬɤɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɭɤɨɥɢɤɨ ɧɢɫɭ ɩɪɢɥɨɠɟɧɢ ɫɜɢ
ɞɨɤɚɡɢ, ɭ ɫɦɢɫɥɭ ɫɬɚɜɚ 4. ɨɜɨɝ ɱɥɚɧɚ, ɚ ɩɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɡɚɯɬɟɜɚ ɨɫɬɚʁɟ ɩɪɢ ɬɨɦɟ ɞɚ ɬɚɤɚɜ
ɡɚɯɬɟɜ ɩɪɟɞɚ, ɬɨ ʄɟ ɛɢɬɢ ɧɚɡɧɚɱɟɧɨ ɧɚ ɩɨɬɜɪɞɢ ɨ ɩɪɢʁɟɦɭ ɡɚɯɬɟɜɚ.
Ɂɚɯɬɟɜ ɫɚ ɞɨɤɭɦɟɧɬɚɰɢʁɨɦ, ɩɨɲɬɚ ʄɟ ɞɨɫɬɚɜʂɚɬɢ ɧɚɞɥɟɠɧɨʁ ɩɨɞɪɭɱɧɨʁ ʁɟɞɢɧɢɰɢ
Ⱥɝɟɧɰɢʁɟ ɫɯɨɞɧɨ ɱɥɚɧɭ 44. Ɂɚɤɨɧɚ.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ɑɥɚɧ 5.
Ⱥɝɟɧɰɢʁɚ ɜɨɞɢ ɟɜɢɞɟɧɰɢʁɭ ɨ ɡɚɯɬɟɜɢɦɚ ɫɚɝɥɚɫɧɨ ɱɥɚɧɭ 50. Ɂɚɤɨɧɚ.
ɂɡɜɨɞɟ ɢɡ ɡɚɯɬɟɜɚ Ⱥɝɟɧɰɢʁɚ ʄɟ ʁɟɞɧɨɦ ɦɟɫɟɱɧɨ ɡɛɢɪɧɨ ɨɛʁɚɜʂɢɜɚɬɢ ɧɚ ɜɟɛ ɫɚʁɬɭ
Ⱥɝɟɧɰɢʁɟ.
ɑɥɚɧ 6.
Ɉɛɥɢɤ ɢ ɫɚɞɪɠɢɧɚ ɢɡɜɨɞɚ ɢɡ ɡɚɯɬɟɜɚ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 50. ɫɬɚɜ 4. Ɂɚɤɨɧɚ ɞɚɬɢ ɫɭ ɭ
ɉɪɢɥɨɝɭ 3, ɤɨʁɢ ʁɟ ɨɞɲɬɚɦɩɚɧ ɭɡ ɨɜɚʁ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɢ ɱɢɧɢ ʃɟɝɨɜ ɫɚɫɬɚɜɧɢ ɞɟɨ.
ɑɥɚɧ 7.
Ɉɜɚʁ ɩɪɚɜɢɥɧɢɤ ɫɬɭɩɚ ɧɚ ɫɧɚɝɭ ɨɫɦɨɝ ɞɚɧɚ ɨɞ ɞɚɧɚ ɨɛʁɚɜʂɢɜɚʃɚ ɭ „ɋɥɭɠɛɟɧɨɦ
ɝɥɚɫɧɢɤɭ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ ɋɪɛɢʁɟ”.
Ȼɪɨʁ: 110-00-382/2011-15
ɍ Ȼɟɨɝɪɚɞɭ, 5. ɞɟɰɟɦɛɪɚ 2011. ɝɨɞɢɧɟ
ɆɂɇɂɋɌȺɊ
ɞɪ Ɇɢɪɤɨ ɐɜɟɬɤɨɜɢʄ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
(ɉɪɢɥɨɝ 1)
Ɋɟɩɭɛɥɢɤɚ ɋɪɛɢʁɚ
Ⱥɝɟɧɰɢʁɚ ɡɚ ɪɟɫɬɢɬɭɰɢʁɭ
Ȼɪɨʁ:
Ⱦɚɬɭɦ:_____________
Ɉɛɪɚɡɚɰ ɁȼɂɈ
ɁȺɏɌȿȼ
ɁȺ ȼɊȺȶȺȵȿ ɈȾɍɁȿɌȿ ɂɆɈȼɂɇȿ, ɈȾɇɈɋɇɈ ɈȻȿɒɌȿȶȿȵȿ
ɇɚ ɨɫɧɨɜɭ ɱɥɚɧɚ 42. ɫɬɚɜ 2. Ɂɚɤɨɧɚ ɨ ɜɪɚʄɚʃɭ ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ ɢ
ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɭ („ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɝɥɚɫɧɢɤ Ɋɋ”, ɛɪɨʁ 72/11) ɩɨɞɧɨɫɢɦ ɡɚɯɬɟɜ ɡɚ ɜɪaʄɚʃɟ
ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɟ ɢ ɞɚʁɟɦ ɫɥɟɞɟʄɟ ɩɨɞɚɬɤɟ:
I. ɉɈȾȺɐɂ Ɉ ȻɂȼɒȿɆ ȼɅȺɋɇɂɄɍ
1. ɂɦɟ, ɢɦɟ ʁɟɞɧɨɝ ɪɨɞɢɬɟʂɚ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ*
2. Ⱦɚɬɭɦ ɢ ɦɟɫɬɨ ɪɨɻɟʃɚ*
3. ɉɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɛɨɪɚɜɢɲɬɟ
ɭ ɜɪɟɦɟ ɨɞɭɡɢɦɚʃɚ ɢɦɨɜɢɧɟ*
4. Ⱦɪɠɚɜʂɚɧɫɬɜɨ*
5. ɇɚɡɢɜ ɢ ɫɟɞɢɲɬɟ ɡɚɞɭɠɛɢɧɟ*
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
2
II. ɉɈȾȺɐɂ Ɉ ɈȾɍɁȿɌɈȳ ɂɆɈȼɂɇɂ
Ⱥ) ɇɟɩɨɤɪɟɬɧɨɫɬɢ
ȼɪɫɬɚ ɢ ɧɚɡɢɜ ɨɞɭɡɟɬɟ
ɢɦɨɜɢɧɟ
(ɩɪɟɞɭɡɟʄɚ, ɫɬɚɦɛɟɧɟ ɢ
ɩɨɫɥɨɜɧɟ ɡɝɪɚɞɟ, ɝɪɚɻɟɜɢɧɫɤɨ
ɡɟɦʂɢɲɬɟ, ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɧɨ
ɡɟɦʂɢɲɬɟ, ɲɭɦɟ ɢ ɲɭɦɫɤɨ
ɡɟɦʂɢɲɬɟ ɢ ɞɪ.)
Ʌɨɤɚɰɢʁɚ
(ɨɩɲɬɢɧɚ, ɦɟɫɬɨ, ɭɥɢɰɚ, ɛɪɨʁ,
ɡɟɦʂɢɲɧɨ ɤʃɢɠɧɢ ɩɨɞɚɰɢ, ɛɪɨʁ
ɤɚɬɚɫɬɚɪɫɤɟ ɩɚɪɰɟɥɟ ɩɨ ɫɬɚɪɨɦ ɢ
ɜɚɠɟʄɟɦ ɩɪɟɦɟɪɭ, ɡɟɦʂɢɲɧɨ
ɤʃɢɠɧɢ ɭɥɨɠɚɤ, ɩɨɫɟɞɨɜɧɢ
ɥɢɫɬ, ɥɢɫɬ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɨɫɬɢ,
ɤɚɬɚɫɬɚɪɫɤɚ ɨɩɲɬɢɧɚ, ɩɨɜɪɲɢɧɚ
ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ)
ɂɡɝɥɟɞ ɢ ɫɬɚʃɟ ɢɦɨɜɢɧɟ
(ɭ ɜɪɟɦɟ ɨɞɭɡɢɦɚʃɚ ɢ ɭ ɜɪɟɦɟ
ɩɨɞɧɨɲɟʃɚ ɡɚɯɬɟɜɚ,
ɢɫɬɚ ɧɚɦɟɧɚ, ɩɪɨɦɟʃɟɧɚ ɧɚɦɟɧɚ)
Ȼ) ɉɨɤɪɟɬɧɟ ɫɬɜɚɪɢ
ɇɚɡɢɜ ɢ ɜɪɫɬɚ ɩɨɤɪɟɬɧɟ ɫɬɜɚɪɢ
ɂɡɜɨɞ ɢɡ ʁɚɜɧɨɝ ɪɟɝɢɫɬɪɚ, ɞɨɤɚɡ ɞɚ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚ
ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ, ɤɭɥɬɭɪɧɨ ɞɨɛɪɨ ɨɞ ɜɟɥɢɤɨɝ ɢ
ɢɡɭɡɟɬɧɨɝ ɡɧɚɱɚʁɚ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
3
ȼ) ɉɨɞɚɰɢ ɨ ɩɪɚɜɭ ɫɜɨʁɢɧɟ ɢ ɚɤɬɢɦɚ ɨ ɩɨɞɪɠɚɜʂɟʃɭ ɢɦɨɜɢɧɟ
ɉɨɞɚɰɢ ɨ ɩɪɚɜɭ ɫɜɨʁɢɧɟ ɧɚ
ɨɞɭɡɟɬɨʁ ɢɦɨɜɢɧɢ
(ɭɝɨɜɨɪ, ɨɞɥɭɤɚ ɨɪɝɚɧɚ ɢ ɞɪ.)
Ⱥɤɬɢ ɨ ɩɨɞɪɠɚɜʂɟʃɭ
(ɪɟɲɟʃɟ, ɨɞɥɭɤɚ, ɮɚɤɬɢɱɤɨ ɡɚɩɨɫɟɞɚʃɟ, ɧɚɜɨɞ ɫɥɭɠɛɟɧɨɝ
ɝɥɚɫɢɥɚ ɭ ɤɨɦɟ ʁɟ ɨɛʁɚɜʂɟɧ ɚɤɬ ɨ ɨɞɭɡɢɦɚʃɭ)
III. ɉɈȾȺɐɂ Ɉ ɉɈȾɇɈɋɂɈɐɍ ɁȺɏɌȿȼȺ
1. Ɏɢɡɢɱɤɚ ɥɢɰɚ
1. ɂɦɟ, ɢɦɟ ʁɟɞɧɨɝ ɪɨɞɢɬɟʂɚ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ*
2. Ⱦɚɬɭɦ ɢ ɦɟɫɬɨ ɪɨɻɟʃɚ*
3. ȳɆȻȽ*
4. ɉɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ*
5. Ⱦɪɠɚɜʂɚɧɫɬɜɨ*
6. Ȼɪɨʁ ɬɟɥɟɮɨɧɚ, e-mail
7. ɂɦɟ, ɩɪɟɡɢɦɟ ɢ ɩɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ
ɩɭɧɨɦɨʄɧɢɤɚ, ɛɪɨʁ ɬɟɥɟɮɨɧɚ, e-mail*
|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
4
2. Ɂɚɞɭɠɛɢɧɚ
1. ɇɚɡɢɜ ɢ ɫɟɞɢɲɬɟ ɡɚɞɭɠɛɢɧɟ*
2. ɂɦɟ, ɩɪɟɡɢɦɟ ɢ ɩɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ ɥɢɰɚ
ɤɨʁɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜʂɚ ɡɚɞɭɠɛɢɧɭ,
ɛɪɨʁ ɬɟɥɟɮɨɧɚ, e-mail *
3. ɂɦɟ, ɩɪɟɡɢɦɟ ɢ ɩɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ ɥɢɰɚ
ɩɭɧɨɦɨʄɧɢɤɚ ɤɨʁɟ ɡɚɫɬɭɩɚ ɡɚɞɭɠɛɢɧɭ,
ɛɪɨʁ ɬɟɥɟɮɨɧɚ, e-mail *
3. ɉɪɚɜɧɚ ɜɟɡɚ ɫɚ ɛɢɜɲɢɦ ɜɥɚɫɧɢɤɨɦ
(ɫɬɚɬɭɫ ɤɨʁɢ ɢɦɚ ɩɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɡɚɯɬɟɜɚ
ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɛɢɜɲɟɝ ɜɥɚɫɧɢɤɚ)
IV. ɉɈɉɂɋ ȾɈɄɍɆȿɇɌȺɐɂȳȿ ɂ ɉɊɂɅɈȽȺ
ɄɈȳɂ ɋȿ ɉɊɂɅȺɀɍ ɍɁ ɁȺɏɌȿȼ (ȾɈɄȺɁɂ)
Ⱥ) Ɂɚ ɩɨɞɚɬɤɟ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɛɢɜɲɟɝ ɜɥɚɫɧɢɤɚ ɢ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɡɚɯɬɟɜɚ:
(ɉɨɩɭʃɚɜɚ ɫɟ ɡɚɨɤɪɭɠɢɜɚʃɟɦ ɛɪɨʁɚ ɢɫɩɪɟɞ ɞɨɤɚɡɚ ɤɨʁɢ ɫɟ ɩɪɢɥɚɠɟ)
(1) ɢɡɜɨɞ ɢɡ ɦɚɬɢɱɧɟ ɤʃɢɝɟ ɪɨɻɟɧɢɯ*, (2) ɢɡɜɨɞ ɢɡ ɦɚɬɢɱɧɟ ɤʃɢɝɟ ɭɦɪɥɢɯ*, (3) ɢɡɜɨɞ ɢɡ
ɪɟɝɢɫɬɪɚ ɭ ɤɨɦɟ ʁɟ ɡɚɞɭɠɛɢɧɚ ɭɩɢɫɚɧɚ*, (4) ɩɭɧɨɦɨʄʁɟ ɡɚ ɡɚɫɬɭɩɧɢɤɚ*, (5) ɩɭɧɨɦɨʄʁɟ ɡɚ ɩɪɢʁɟɦ
ɩɢɫɦɟɧɚ – ɡɚ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɡɚɯɬɟɜɚ ɤɨʁɢ ɧɟɦɚ ɫɬɚɥɧɨ ɩɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ ɧɚ ɬɟɪɢɬɨɪɢʁɢ Ɋɟɩɭɛɥɢɤɟ
ɋɪɛɢʁɟ*, (6) ɞɨɤɚɡ ɨ ɧɟɩɨɫɬɨʁɚʃɭ ɫɦɟɬʃɢ ɢɡ ɱɥɚɧɚ 5. Ɂɚɤɨɧɚ – ɡɚ ɮɢɡɢɱɤɨ ɥɢɰɟ ɤɨʁɟ ɢɦɚ ɫɬɪɚɧɨ
ɞɪɠɚɜʂɚɧɫɬɜɨ, (7) ɩɪɚɜɧɨɫɧɚɠɧa ɫɭɞɫɤɚ ɨɞɥɭɤa ɨ ɪɟɯɚɛɢɥɢɬɚɰɢʁɢ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɞɨɤɚɡ ɞɚ ʁɟ ɩɨɞɧɟɬ
ɡɚɯɬɟɜ ɡɚ ɪɟɯɚɛɢɥɢɬɚɰɢʁɭ ɡɚ ɛɢɜɲɟɝ ɜɥɚɫɧɢɤɚ ɤɨɧɮɢɫɤɨɜɚɧɟ ɢɦɨɜɢɧɟ.
ɍɤɨɥɢɤɨ ɩɨɫɟɞɭʁɟ ɢ ɞɪɭɝɟ ɞɨɤɚɡɟ ɡɚ ɛɢɜɲɟɝ ɜɥɚɫɧɢɤɚ ɢ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɡɚɯɬɟɜɚ, ɭɩɢɫɚɬɢ ɢ ɬɟ
ɞɨɤɚɡɟ:
_________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
5
Ȼ) Ɂɚ ɩɨɞɚɬɤɟ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɨɞɭɡɟɬɭ ɢɦɨɜɢɧɭ:
(ɉɨɩɭʃɚɜɚ ɫɟ ɡɚɨɤɪɭɠɢɜɚʃɟɦ ɛɪɨʁɚ ɢɫɩɪɟɞ ɞɨɤɚɡɚ ɤɨʁɢ ɫɟ ɩɪɢɥɚɠɟ ɡɚ ɨɞɭɡɟɬɭ ɢɦɨɜɢɧɭ)
(1) ɢɡɜɨɞ ɢɡ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɨɫɬɢ, (2) ɢɡɜɨɞ ɢɡ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ɩɨɤɪɟɬɧɢɯ ɫɬɜɚɪɢ, (3) ɭɜɟɪɟʃɟ
Ɋɟɩɭɛɥɢɱɤɨɝ ɝɟɨɞɟɬɫɤɨɝ ɡɚɜɨɞɚ ɨ ɢɞɟɧɬɢɮɢɤɚɰɢʁɢ ɤɚɬɚɫɬɚɪɫɤɟ ɩɚɪɰɟɥɟ ɫɬɚɪɨɝ ɢ ɧɨɜɨɝ ɩɪɟɦɟɪɚ,
ɨɫɢɦ ɡɚ ɤɚɬɚɫɬɚɪɫɤɟ ɩɚɪɰɟɥɟ ɡɚ ɤɨʁɟ ʁɟ ɫɩɪɨɜɟɞɟɧɚ ɤɨɦɚɫɚɰɢʁɚ (4) ɢɫɩɪɚɜɚ ɨ ɩɨɞɪɠɚɜʂɟʃɭ
ɢɦɨɜɢɧɟ ɢɥɢ ɧɚɡɢɜ, ɛɪɨʁ ɢ ɝɨɞɢɧɚ ɫɥɭɠɛɟɧɨɝ ɝɥɚɫɢɥɚ ɭ ɤɨɦɟ ʁɟ ɨɛʁɚɜʂɟɧ ɚɤɬ, ɭɡ ɤɨɧɤɪɟɬɧɨ
ɧɚɜɨɻɟʃɟ ɩɪɟɞɦɟɬɚ ɨɞɭɡɢɦɚʃɚ* ɢ ɫɥ.
ɍɤɨɥɢɤɨ ɩɨɫɟɞɭʁɟ ɢ ɞɪɭɝɟ ɞɨɤɚɡɟ ɡɚ ɨɞɭɡɟɬɭ ɢɦɨɜɢɧɭ, ɭɩɢɫɚɬɢ ɢ ɬɟ ɞɨɤɚɡɟ:
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
ȼ) Ɂɚ ɩɨɞɚɬɤɟ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɩɪɚɜɧɭ ɜɟɡɭ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɡɚɯɬɟɜɚ ɫɚ ɛɢɜɲɢɦ ɜɥɚɫɧɢɤɨɦ:
(ɉɨɩɭʃɚɜɚ ɫɟ ɡɚɨɤɪɭɠɢɜɚʃɟɦ ɛɪɨʁɚ ɢɫɩɪɟɞ ɞɨɤɚɡɚ ɤɨʁɢ ɫɟ ɩɪɢɥɚɠɟ)
(1) ɪɟɲɟʃɟ ɨ ɧɚɫɥɟɻɢɜɚʃɭ*, (2) ɢɡɜɨɞ ɢɡ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ɩɪɚɜɧɢɯ ɥɢɰɚ*, (3) ɞɪɭɝɢ ɞɨɤɚɡ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ
ɤɨʁɟɝ ɫɟ ɧɟɫɭɦʃɢɜɨ ɦɨɠɟ ɭɬɜɪɞɢɬɢ ɩɪɚɜɧɚ ɜɟɡɚ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɡɚɯɬɟɜɚ ɫɚ ɛɢɜɲɢɦ
ɜɥɚɫɧɢɤɨɦ.
ɍɤɨɥɢɤɨ ɩɨɫɟɞɭʁɟ ɢ ɞɪɭɝɟ ɞɨɤɚɡɟ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɞɧɨɫɟ ɧɚ ɩɪɚɜɧɭ ɜɟɡɭ, ɭɩɢɫɚɬɢ ɢ ɬɟ ɞɨɤɚɡɟ:
_________________________________________________________________________________
ɍ ___________________ , ɞɚɧɚ ____________ ɝɨɞɢɧɟ
ɉɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɡɚɯɬɟɜɚ:
_________________________
ɇȺɉɈɆȿɇȺ:
1. Ɉɡɧɚɤɚ * ɩɨɞɪɚɡɭɦɟɜɚ ɨɛɚɜɟɡɧɨɫɬ ɭɧɨɲɟʃɚ ɬɪɚɠɟɧɢɯ ɩɨɞɚɬɚɤɚ ɢ ɞɨɫɬɚɜʂɚʃɚ
ɞɨɤɚɡɚ.
2. Ɋɟɱ: „Ɂɚɤɨɧ” ɩɨɞɪɚɡɭɦɟɜɚ Ɂɚɤɨɧ ɨ ɜɪɚʄɚʃɭ ɨɞɭɡɟɬɟ ɢɦɨɜɢɧɟ ɢ ɨɛɟɲɬɟʄɟʃɭ
(„ɋɥɭɠɛɟɧɢ ɝɥɚɫɧɢɤ Ɋɋ”, ɛɪɨʁ 72/11).
3. ɂɫɩɪɚɜɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɩɪɢɥɚɠɭ ɭɡ ɡɚɯɬɟɜ ɦɨɪɚʁɭ ɛɢɬɢ ʁɚɫɧɨ ɱɢɬʂɢɜɟ ɢ ɩɨɬɩɭɧɟ, ɭ
ɨɪɢɝɢɧɚɥɭ ɢɥɢ ɱɢɬɤɨʁ ɮɨɬɨɤɨɩɢʁɢ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɱɢɬɤɨɦ ɩɪɟɩɢɫɭ, ɨɜɟɪɟɧɢɦ ɨɞ ɫɭɞɚ ɢɥɢ
ɞɪɭɝɨɝ ɧɚɞɥɟɠɧɨɝ ɨɪɝɚɧɚ.
4. ɍɤɨɥɢɤɨ ʁɟ ɩɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɡɚɯɬɟɜɚ ɧɚɫɥɟɞɧɢɤ ɜɢɲɟ ɛɢɜɲɢɯ ɜɥɚɫɧɢɤɚ, ɨɧ ɩɨɞɧɨɫɢ
ɨɧɨɥɢɤɨ ɡɚɯɬɟɜɚ ɤɨɥɢɤɨ ɢɦɚ ɛɢɜɲɢɯ ɜɥɚɫɧɢɤɚ.
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
(ɉɪɢɥɨɝ 2)
ɋɉɂɋȺɄ ɉɈɒɌȺ - ɊȿɋɌɂɌɍɐɂȳȺ
Ɋɟɞɧɢ
ɛɪɨʁ
ɉɨɲɬɚɧɫɤɢ
ɛɪɨʁ
1
11000
Ȼɟɨɝɪɚɞ 6
ɋɚɜɫɤɚ 2
ɋɚɜɫɤɢ ɜɟɧɚɰ
2
11010
Ȼɟɨɝɪɚɞ 48
Ʉɭɦɨɞɪɚɲɤɚ 153
ȼɨɠɞɨɜɚɰ
3
11030
Ȼɟɨɝɪɚɞ 8
ɒɭɦɚɞɢʁɫɤɢ ɬɪɝ 2/ɚ
ɑɭɤɚɪɢɰɚ
4
11040
Ȼɟɨɝɪɚɞ 33
ɇɟɡɧɚɧɨɝ ȳɭɧɚɤɚ 2/ɚ
ɋɚɜɫɤɢ ȼɟɧɚɰ
5
11050
Ȼɟɨɝɪɚɞ 22
ɍɫɬɚɧɢɱɤɚ 182
Ɂɜɟɡɞɚɪɚ
6
11060
Ȼɟɨɝɪɚɞ 38
ɉɚɬɪɢɫɚ Ʌɭɦɭɦɛɟ 50
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
7
11070
Ȼɟɨɝɪɚɞ 27
ɉɨɯɨɪɫɤɚ 2
ɇɨɜɢ Ȼɟɨɝɪɚɞ
8
11077
Ȼɟɨɝɪɚɞ 99
ɉɚɪɬɢɡɚɧɫɤɟ ɚɜɢʁɚɰɢʁɟ 25
ɇɨɜɢ Ȼɟɨɝɪɚɞ
9
11080
Ȼɟɨɝɪɚɞ 80
Ƚɥɚɜɧɚ 8
Ɂɟɦɭɧ
10
11090
Ȼɟɨɝɪɚɞ 75
ɉɢɥɨɬɚ Ɇɢɯɚʁɥɚ ɉɟɬɪɨɜɢʄɚ 8-12
Ɋɚɤɨɜɢɰɚ
11
11101
Ȼɟɨɝɪɚɞ 1
Ɍɚɤɨɜɫɤɚ 2
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
12
11102
Ȼɟɨɝɪɚɞ 3
Ɂɦɚʁ ȳɨɜɢɧɚ 17
ɋɬɚɪɢ ɝɪɚɞ
13
11106
Ȼɟɨɝɪɚɞ 10
ɐɚɪɚ Ⱦɭɲɚɧɚ 14-16
ɋɬɚɪɢ ɝɪɚɞ
14
11107
Ȼɟɨɝɪɚɞ 11
Ʉɪɭɲɟɜɚɱɤɚ 48
ȼɨɠɞɨɜɚɰ
15
11108
Ȼɟɨɝɪɚɞ 12
Ȼɭɥɟɜɚɪ Ⱦɟɫɩɨɬɚ ɋɬɟɮɚɧɚ 68/ɚ
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
16
11110
Ȼɟɨɝɪɚɞ 15
Ɇɚɤɫɢɦɚ Ƚɨɪɤɨɝ 2
ȼɪɚɱɚɪ
17
11120
Ȼɟɨɝɪɚɞ 35
Ʉɪɚʂɢɰɟ Ɇɚɪɢʁɟ 3
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
18
11124
Ȼɟɨɝɪɚɞ 45
ɇɟɦɚʃɢɧɚ 22-26
ɋɚɜɫɤɢ ɜɟɧɚɰ
19
11127
Ȼɟɨɝɪɚɞ 57
Ȼɭɥɟɜɚɪ Ʉɪɚʂɚ Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɪɚ 221
Ɂɜɟɡɞɚɪɚ
20
11130
Ʉɚɥɭɻɟɪɢɰɚ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ ɉɪɜɨɝ 7/ɚ
Ƚɪɨɰɤɚ
21
11150
Ȼɟɨɝɪɚɞ 105
Ȼɭɥɟɜɚɪ ɍɦɟɬɧɨɫɬɢ 16/ɚ
ɇɨɜɢ Ȼɟɨɝɪɚɞ
22
11160
Ȼɟɨɝɪɚɞ 74
Ɇɢɪɢʁɟɜɫɤɢ ȼɟɧɚɰ 22/ɚ
Ɂɜɟɡɞɚɪɚ
23
11167
Ȼɟɨɝɪɚɞ 113
ȵɟɝɨɲɟɜɚ 7
ȼɪɚɱɚɪ
24
11173
Ȼɟɨɝɪɚɞ 42
Ȼɭɥɟɜɚɪ Ɂɨɪɚɧɚ ȭɢɧɻɢʄɚ 44
ɇɨɜɢ Ȼɟɨɝɪɚɞ
25
11177
Ȼɟɨɝɪɚɞ 53
ȳɭɪɢʁɚ Ƚɚɝɚɪɢɧɚ 81
ɇɨɜɢ Ȼɟɨɝɪɚɞ
26
11186
Ȼɟɨɝɪɚɞ 85
Ɇɢʄɟ Ɋɚɞɢɜɨʁɟɜɢʄɚ 34
Ɂɟɦɭɧ
27
11210
Ȼɟɨɝɪɚɞ 26
Ɂɪɟʃɚɧɢɧɫɤɢ ɩɭɬ (Ʉɪʃɚɱɚ)
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
28
11211
Ȼɨɪɱɚ
ȼɚʂɟɜɫɤɨɝ ɨɞɪɟɞɚ 15
ɉɚɥɢɥɭɥɚ
29
11250
Ȼɟɨɝɪɚɞ 92
Ⱦɚɪɢɧɤɟ Ɋɚɞɨɜɢʄ 39
ɑɭɤɚɪɢɰɚ
30
11253
ɋɪɟɦɱɢɰɚ
Ȼɟɨɝɪɚɞɫɤɚ 157/ɚ
ɑɭɤɚɪɢɰɚ
31
11271
ɋɭɪɱɢɧ
ȼɨʁɜɨɻɚɧɫɤɚ 71
ɋɭɪɱɢɧ
32
11273
Ȼɟɨɝɪɚɞ 87
Ȼɢɯɚʄɤɚ 1
Ɂɟɦɭɧ
33
11300
ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ 1
Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜɚ 10
ɋɦɟɞɟɪɟɜɨ
34
11306
Ƚɪɨɰɤɚ
Ȼɭɥɟɜɚɪ Ɉɫɥɨɛɨɻɟʃɚ 24
Ƚɪɨɰɤɚ
35
11320
ȼɟɥɢɤɚ ɉɥɚɧɚ
Ɇɢɥɨɲɚ ȼɟɥɢɤɨɝ 111
ȼɟɥɢɤɚ ɉɥɚɧɚ
36
11400
ȳɚɧɤɚ Ʉɚɬɢʄɚ 10
Ɇɥɚɞɟɧɨɜɚɰ
37
11420
Ɇɥɚɞɟɧɨɜɚɰ
ɋɦɟɞɟɪɟɜɫɤɚ
ɉɚɥɚɧɤɚ 1
ɉɪɜɨɝ ɋɪɩɫɤɨɝ ɭɫɬɚɧɤɚ 25
ɋɦɟɞ. ɉɚɥɚɧɤɚ
38
11450
ɋɨɩɨɬ
Ɇɢɥoɫɚɜɚ ȼɥɚʁɢʄɚ 15
ɋɨɩɨɬ
ɇɚɡɢɜ ɩɨɲɬɟ
ɍɥɢɰɚ ɢ ɛɪɨʁ
Ɉɩɲɬɢɧɚ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
39
11460
Ȼɚɪɚʁɟɜɨ
ɋɜɟɬɨɫɚɜɫɤɚ 4
Ȼɚɪɚʁɟɜɨ
40
11500
Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ
Ɇɢɥɨɲɚ Ɉɛɪɟɧɨɜɢʄɚ 126
Ɉɛɪɟɧɨɜɚɰ
41
11550
Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ
Ⱦɭɥɚ Ʉɚɪɚɤɥɚʁɢʄɚ 4
Ʌɚɡɚɪɟɜɚɰ
42
12000
ɉɨɠɚɪɟɜɚɰ 1
ȳɨɜɚɧɚ ɒɟɪɛɚɧɨɜɢʄɚ 3
ɉɨɠɚɪɟɜɚɰ
43
12220
ȼɟɥɢɤɨ Ƚɪɚɞɢɲɬɟ
Ʉɧɟɡɚ Ʌɚɡɚɪɚ 15
ȼɟɥɢɤɨ Ƚɪɚɞɢɲɬɟ
44
12240
Ʉɭɱɟɜɨ 1
ɋɜɟɬɨɝ ɋɚɜɟ 121
Ʉɭɱɟɜɨ
45
12300
ɉɟɬɪɨɜɚɰ
ɋɪɩɫɤɢɯ ȼɥɚɞɚɪɚ 157
ɉɟɬɪɨɜɚɰ
46
14000
ȼɚʂɟɜɨ 1
ȼɭɤɚ Ʉɚɪɚʇɢʄɚ 5
ȼɚʂɟɜɨ
47
14210
ɍɛ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ 39
ɍɛ
48
14224
Ʌɚʁɤɨɜɚɰ
ȼɨʁɜɨɞɟ Ɇɢɲɢʄɚ 13
Ʌɚʁɤɨɜɚɰ
49
14240
ȴɢɝ
Ʌɭɤɟ ɋɩɚɫɨʁɟɜɢʄɚ 12
ȴɢɝ
50
15000
ɒɚɛɚɰ 1
Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜɚ 10
ɒɚɛɚɰ
51
15220
Ʉɨɰɟʂɟɜɚ
Ɉɦɥɚɞɢɧɫɤɚ 1
Ʉɨɰɟʂɟɜɚ
52
15225
ȼɥɚɞɢɦɢɪɰɢ
ɋɜɟɬɨɝ ɋɚɜɟ 10
ȼɥɚɞɢɦɢɪɰɢ
53
15300
Ʌɨɡɧɢɰɚ 1
ȳɨɜɚɧɚ ɐɜɢʁɢʄɚ 23
Ʌɨɡɧɢɰɚ
54
15314
Ʉɪɭɩɚʃ
Ɇɚɪɲɚɥɚ Ɍɢɬɚ 2
Ʉɪɭɩɚʃ
55
15318
Ɇɚɥɢ Ɂɜɨɪɧɢɤ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I 9
Ɇɚɥɢ Ɂɜɨɪɧɢɤ
56
15320
ȴɭɛɨɜɢʁɚ
ȼɨʁɜɨɞɟ Ɇɢɲɢʄɚ 61
ȴɭɛɨɜɢʁɚ
57
15350
Ȼɨɝɚɬɢʄ
Ɇɢɤɟ Ɇɢɬɪɨɜɢʄɚ 2
Ȼɨɝɚɬɢʄ
58
16000
Ʌɟɫɤɨɜɚɰ 1
ɋɜɟɬɨɡɚɪɚ Ɇɚɪɤɨɜɢʄɚ 1
Ʌɟɫɤɨɜɚɰ
59
16210
ȼɥɚɫɨɬɢɧɰɟ
Ⱦɭɲɚɧɨɜɚ 1-5
ȼɥɚɫɨɬɢɧɰɟ
60
16230
Ʌɟɛɚɧɟ
ɐɚɪɚ Ⱦɭɲɚɧɚ 99
Ʌɟɛɚɧɟ
61
17501
ȼɪɚʃɟ 1
Ʉɪɚʂɚ ɋɬɟɮɚɧɚ ɉɪɜɨɜɟɧɱɚɧɨɝ 39
ȼɪɚʃɟ
62
17510
ȼɥɚɞɢɱɢɧ ɏɚɧ
ɋɜɟɬɨɫɚɜɫɤɚ 39
ȼɥɚɞɢɱɢɧ ɏɚɧ
63
17530
ɋɭɪɞɭɥɢɰɚ
7. ɋɟɩɬɟɦɛɪɚ 3
ɋɭɪɞɭɥɢɰɚ
64
18101
ɇɢɲ
ȼɨɠɞɚ Ʉɚɪɚɻɨɪɻɚ 13/ɚ
Ɇɟɞɢɚɧɚ-ɇɢɲ
65
18105
ɇɢɲ 5
Ɍɪɝ 14. Ɉɤɬɨɛɚɪ 6
Ɇɟɞɢɚɧɚ-ɇɢɲ
66
18108
ɇɢɲ 8
Ⱦɪɚɝɢɲɟ ɐɜɟɬɤɨɜɢʄɚ 76
Ɇɟɞɢɚɧɚ-ɇɢɲ
67
18220
Ⱥɥɟɤɫɢɧɚɰ
Ʉɧɟɡɚ Ɇɢɥɨɲɚ 125
Ⱥɥɟɤɫɢɧɚɰ
68
18230
ɋɨɤɨ Ȼɚʃɚ
27. Ɇɚɪɬɚ 21
ɋɨɤɨɛɚʃɚ
69
18300
ɉɢɪɨɬ 1
ɋɪɩɫɤɢɯ ȼɥɚɞɚɪɚ 68
ɉɢɪɨɬ
70
18320
Ⱦɢɦɢɬɪɨɜɝɪɚɞ
Ȼɚɥɤɚɧɫɤɚ 4
Ⱦɢɦɢɬɪɨɜɝɪɚɞ
71
18400
ɉɪɨɤɭɩʂɟ 1
ȳɭɝ Ȼɨɝɞɚɧɨɜɚ 6
ɉɪɨɤɭɩʂɟ
72
18420
Ȼɥɚɰɟ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜɢʄɚ 28
Ȼɥɚɰɟ
73
18430
Ʉɭɪɲɭɦɥɢʁɚ
Ʉɨɫɨɜɫɤɚ 2
Ʉɭɪɲɭɦɥɢʁɚ
74
19000
Ɂɚʁɟɱɚɪ 1
Ɇɨɲɟ ɉɢʁɚɞɟ 13
Ɂɚʁɟɱɚɪ
75
19210
Ȼɨɪ 1
ȭɨɪɻɚ ȼɚʁɮɟɪɬɚ 1
Ȼɨɪ
76
19218
Ȼɨɪ 5
ɒɚɥɬɟɪɫɤɚ-ɢɫɩɨɪɭɱɧɚ
77
19250
Ɇɚʁɞɚɧɩɟɤ
Ʉɚɩɟɬɚɧɫɤɚ 44
Ɇɚʁɞɚɧɩɟɤ
78
19300
ɇɟɝɨɬɢɧ
ɋɪɛɟ ȳɨɜɚɧɨɜɢʄɚ 1
ɇɟɝɨɬɢɧ
79
19320
Ʉɥɚɞɨɜɨ
22. ɫɟɩɬɟɦɛɚɪ 14
Ʉɥɚɞɨɜɨ
80
19350
Ʉʃɚɠɟɜɚɰ
Ʉɟʁ Ⱦɢɦɢɬɪɢʁɚ Ɍɭɰɨɜɢʄɚ 1
Ʉʃɚɠɟɜɚɰ
81
19370
Ȼɨʂɟɜɚɰ
Ʉɧɟɡɚ Ɇɢɥɨɲɚ 2
Ȼɨʂɟɜɚɰ
82
21101
ɇɨɜɢ ɋɚɞ
ɇɚɪɨɞɧɢɯ ɏɟɪɨʁɚ 2
ɇɨɜɢ ɋɚɞ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
83
21102
ɇɨɜɢ ɋɚɞ
ȼɨʁɜɨɻɚɧɫɤɚ 5
ɇɨɜɢ ɋɚɞ
84
21220
Ȼɟɱɟʁ
Ⱦɚɧɢɥɚ Ʉɢɲɚ 2
Ȼɟɱɟʁ
85
21235
Ɍɟɦɟɪɢɧ
ɇɨɜɨɫɚɞɫɤɚ 326
Ɍɟɦɟɪɢɧ
86
21300
Ȼɟɨɱɢɧ
Ɍɪɝ ɐɚɪɚ Ʌɚɡɚɪɚ 8
Ȼɟɨɱɢɧ
87
21400
Ȼɚɱɤɚ ɉɚɥɚɧɤɚ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I 20
Ȼɚɱɤɚ ɉɚɥɚɧɤɚ
88
21410
Ɏɭɬɨɝ
ɐɚɪɚ Ʌɚɡɚɪɚ 19
ɇɨɜɢ ɋɚɞ
89
21460
ȼɪɛɚɫ
Ƚɭɫɬɚɜ Ʉɪɤɥɟɰ 17
ȼɪɛɚɫ
90
22000
ɋɪ. Ɇɢɬɪɨɜɢɰɚ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I 2
ɋɪ. Ɇɢɬɪɨɜɢɰɚ
91
22240
ɒɢɞ
Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜɚ 1
ɒɢɞ
92
22300
ɋɬɚɪɚ ɉɚɡɨɜɚ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I 4
ɋɬɚɪɚ ɉɚɡɨɜɚ
93
22320
ɂɧɻɢʁɚ
ȼɨʁɜɨɞɟ ɋɬɟɩɟ 14
ɂɧɻɢʁɚ
94
22400
Ɋɭɦɚ
ȳɇȺ 155
Ɋɭɦɚ
95
22406
ɂɪɢɝ
ȼɨʁɜɨɞɟ ɉɭɬɧɢɤɚ 3
ɂɪɢɝ
96
22410
ɉɟʄɢɧɰɢ
ɋɥɨɛɨɞɚɧɚ. Ȼɚʁɢʄɚ 6
ɉɟʄɢɧɰɢ
97
23101
Ɂɪɟʃɚɧɢɧ
ɉɭɩɢɧɨɜɚ 1
Ɂɪɟʃɚɧɢɧ
98
23272
ɇɨɜɢ Ȼɟɱɟʁ
Ɇɚɪɲɚɥɚ Ɍɢɬɚ 27
ɇɨɜɢ Ȼɟɱɟʁ
99
23300
Ʉɢɤɢɧɞɚ
Ƚɟɧɟɪɚɥɚ Ⱦɪɚɩɲɢɧɚ 26
Ʉɢɤɢɧɞɚ
100
23330
ɇɨɜɢ Ʉɧɟɠɟɜɚɰ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I 8
ɇɨɜɢ Ʉɧɟɠɟɜɚɰ
101
24101
ɋɭɛɨɬɢɰɚ 1
ɉɪɜɨɦɚʁɫɤɚ 2-4
ɋɭɛɨɬɢɰɚ
102
24300
Ȼɚɱɤɚ Ɍɨɩɨɥɚ 1
Ɇɚɪɲɚɥɚ Ɍɢɬɚ 42
Ȼɚɱɤɚ Ɍɨɩɨɥɚ
103
24400
ɋɟɧɬɚ 1
ɉɨɲɬɚɧɫɤɚ 2
ɋɟɧɬɚ
104
24420
Ʉɚʃɢɠɚ
Ɍɪɝ ɉɢʁɚɱɧɢ 1
Ʉɚʃɢɠɚ
105
24430
Ⱥɞɚ
Ɇɚɪɲɚɥɚ Ɍɢɬɚ 6
Ⱥɞɚ
106
25101
ɋɨɦɛɨɪ 1
ȼɟɧɚɰ ɋɬɟɩɟ ɋɬɟɩɚɧɨɜɢʄɚ 32
ɋɨɦɛɨɪ
107
25230
Ʉɭɥɚ 1
Ʌɟʃɢɧɨɜɚ 1
Ʉɭɥɚ
108
25250
Ɉʇɚɰɢ
ɋɨɦɛɨɪɫɤɚ 29
Ɉʇɚɰɢ
109
25260
Ⱥɩɚɬɢɧ
ɋɪɩɫɤɢɯ ȼɥɚɞɚɪɚ 5
Ⱥɩɚɬɢɧ
110
26101
ɉɚɧɱɟɜɨ 1
ɋɜɟɬɨɝ ɋɚɜɟ 11
ɉɚɧɱɟɜɨ
111
26106
ɉɚɧɱɟɜɨ 6
ɒɬɪɨɫɦɚʁɟɪɨɜɚ 1
ɉɚɧɱɟɜɨ
112
26210
Ʉɨɜɚɱɢɰɚ
ȳɇȺ 64
Ʉɨɜɚɱɢɰɚ
113
26220
Ʉɨɜɢɧ
ɉɨɲɬɚɧɫɤɚ 1
Ʉɨɜɢɧ
114
26300
ȼɪɲɚɰ 1
ɀɚɪɤɚ Ɂɪɟʃɚɧɢɧɚ 15
ȼɪɲɚɰ
115
26310
Ⱥɥɢɛɭɧɚɪ
Ɍɪɝ ɋɥɨɛɨɞɟ 1
Ⱥɥɢɛɭɧɚɪ
116
26340
Ȼɟɥɚ ɐɪɤɜɚ
ɀɚɪɤɚ Ɂɪɟʃɚɧɢɧɚ 11
Ȼɟɥɚ ɐɪɤɜɚ
117
31000
ɍɠɢɰɟ 1
Ɉɛɢɥɢʄɟɜɚ 6
ɍɠɢɰɟ
118
31210
ɉɨɠɟɝɚ 1
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ 2
ɉɨɠɟɝɚ
119
31230
Ⱥɪɢʂɟ
ɋɜɟɬɨɝ Ⱥɯɢɥɢʁɚ 35
Ⱥɪɢʂɟ
120
31250
Ȼɚʁɢɧɚ Ȼɚɲɬɚ
ȼɭɤɚ Ʉɚɪɚʇɢʄɚ 7
Ȼɚʁɢɧɚ Ȼɚɲɬɚ
121
31300
ɉɪɢʁɟɩɨʂɟ 1
Ɂɨɪɟ Ɍɨɦɚɲɟɜɢʄ 1
ɉɪɢʁɟɩɨʂɟ
122
31320
ɇɨɜɚ ȼɚɪɨɲ
Ɍɪɝ ȼɨʁɜɨɞɟ Ȼɨʁɨɜɢʄɚ 1
ɇɨɜɚ ȼɚɪɨɲ
123
31330
ɉɪɢɛɨʁ 1
ɇɟɦɚʃɢɧɚ 60
ɉɪɢɛɨʁ
124
32101
ɑɚɱɚɤ 1
Ƚɪɚɞɫɤɨ ɒɟɬɚɥɢɲɬɟ 32
ɑɚɱɚɤ
125
32240
Ʌɭɱɚɧɢ
Ɋɚɞɧɢɱɤɚ
Ʌɭɱɚɧɢ
126
32250
ɂɜɚʃɢɰɚ
ȼɟɧɢʁɚɦɢɧɚ Ɇɚɪɢɧɤɨɜɢʄɚ 10
ɂɜɚʃɢɰɚ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
127
32300
Ƚ. Ɇɢɥɚɧɨɜɚɰ
ɏɟɪɨʁɚ Ⱦɪɚɠɟɜɢʄɚ 1
Ƚɨɪʃɢ Ɇɢɥɚɧɨɜɚɰ
128
34000
Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ
Ʉɪɚʂɚ ɉɟɬɪɚ I 30
ɋɬɚɪɢ ɝɪɚɞ-Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɰ
129
34210
Ɋɚɱɚ Ʉɪɚɝɭʁɟɜɚɱɤɚ
Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜɚ 26
Ɋɚɱɚ
130
34220
Ʌɚɩɨɜɨ (ȼɚɪɨɲ)
ȵɟɝɨɲɟɜɚ 16
Ʌɚɩɨɜɨ
131
34227
Ȼɚɬɨɱɢɧɚ
Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜ Ɍɪɝ 4
Ȼɚɬɨɱɢɧɚ
132
34240
Ʉɧɢʄ
133
34300
Ⱥɪɚɧɻɟɥɨɜɚɰ
ɂɥɢʁɟ Ƚɚɪɲɚɧɢɧɚ 28
Ⱥɪɚɧɻɟɥɨɜɚɰ
134
35000
ȳɚɝɨɞɢɧɚ 1
ɇɚɪɨɞɧɨɝ Ɏɪɨɧɬɚ 2
ȳɚɝɨɞɢɧɚ
135
35210
ɋɜɢɥɚʁɧɚɰ 1
ɋɜɟɬɨɝ ɋɚɜɟ 76
ɋɜɢɥɚʁɧɚɰ
136
35230
ȶɭɩɪɢʁɚ 1
Ʉɧɟɡɚ Ɇɢɥɨɲɚ 2
ȶɭɩɪɢʁɚ
137
35250
ɉɚɪɚʄɢɧ 1
ȵɟɝɨɲɟɜɚ 9
ɉɚɪɚʄɢɧ
138
36101
Ʉɪɚʂɟɜɨ 1
ɐɚɪɚ Ʌɚɡɚɪɚ 37
Ʉɪɚʂɟɜɨ
139
36210
ȼɪʃɚɱɤɚ Ȼɚʃɚ
ɇɟɦɚʃɢɧɚ 5
ȼɪʃɚɱɤɚ Ȼɚʃɚ
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
36300
36310
36320
36350
37000
37210
37215
37220
37230
37240
37260
ɇɨɜɢ ɉɚɡɚɪ 1
ɋʁɟɧɢɰɚ
Ɍɭɬɢɧ
Ɋɚɲɤɚ 1
Ʉɪɭɲɟɜɚɰ 1
ȶɢʄɟɜɚɰ
Ɋɚɠɚʃ
Ȼɪɭɫ
Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɪɨɜɚɰ
Ɍɪɫɬɟɧɢɤ 1
ȼɚɪɜɚɪɢɧ
28. ɇɨɜɟɦɛɪɚ 55
Ɇɢɥɨɪɚɞɚ ȳɨɜɚɧɨɜɢʄɚ 1
Ɋɟɜɨɥɭɰɢʁɟ 10
ɇɟɦɚʃɢɧɚ 2
ɇɟɦɚʃɢɧɚ 2
Ʉɚɪɚɻɨɪɻɟɜɚ 126
Ɇɢɯɚʁɥɚ ȼɭʁɢʄɚ 2
Ʌɨɥɟ Ɋɢɛɚɪɚ ɛɛ
Ⱦɜɚɞɟɫɟɬ ɞɟɜɟɬɢ ɧɨɜɟɦɛɚɪ 73
ɐɚɪɚ Ⱦɭɲɚɧɚ 6
Ɇɢɬɟ Ɇɢɥɨʁɟɜɢʄɚ ɛɛ
ɇɨɜɢ ɉɚɡɚɪ
ɋʁɟɧɢɰɚ
Ɍɭɬɢɧ
Ɋɚɲɤɚ
Ʉɪɭɲɟɜɚɰ
ȶɢʄɟɜɚɰ
Ɋɚɠɚʃ
Ȼɪɭɫ
Ⱥɥɟɤɫɚɧɞɪɨɜɚɰ
Ɍɪɫɬɟɧɢɤ
ȼɚɪɜɚɪɢɧ
Ʉɧɢʄ
Ɋɟɞ.
ɛɪ.
ɉɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɡɚɯɬɟɜɚ
(ɢɦɟ, ɢɦɟ ʁɟɞɧɨɝ
ɪɨɞɢɬɟʂɚ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ)
Ȼɪɨʁ ɡɚɯɬɟɜɚ
ɟɜɢɞɟɧɬɢɪɚɧ ɭ
Ⱥɝɟɧɰɢʁɢ
ɇɟɩɨɤɪɟɬɧɚ
ɢɦɨɜɢɧɚ ɤɨʁɚ ɫɟ
ɩɨɬɪɚɠɭʁɟ ɤɚɨ ɢ
ɩɪɟɞɭɡɟʄɚ
Ʌɨɤɚɰɢʁɚ ɝɞɟ
ɫɟ ɢɦɨɜɢɧɚ
ɧɚɥɚɡɢ
ɉɨɤɪɟɬɧɚ ɢɦɨɜɢɧɚ
ɤɨʁɚ ɫɟ ɩɨɬɪɚɠɭʁɟ
ɉɈɁɂȼȺȳɍ ɋȿ ɋȼɂ ɄɈȳɂ ɂɋɉɍȵȺȼȺȳɍ ɍɋɅɈȼȿ, ȾȺ ɋȿ ɍ ɁȺɄɈɇɋɄɈɆ ɊɈɄɍ ɉɊɂȾɊɍɀȿ ɁȺɏɌȿȼɍ.
ɁȺɏɌȿȼ ɋȿ ɉɈȾɇɈɋɂ ȺȽȿɇɐɂȳɂ.
Ȼɢɜɲɢ ɜɥɚɫɧɢɤ
(ɢɦɟ, ɢɦɟ ʁɟɞɧɨɝ
ɪɨɞɢɬɟʂɚ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ)
ɂɁȼɈȾ ɂɁ ȿȼɂȾȿɇɐɂȳȿ Ɉ ɉɊɂɆȴȿɇɂɆ ɁȺɏɌȿȼɂɆȺ
ɍ Ɇȿɋȿɐɍ
201
ȽɈȾɂɇȿ
ɇɚɩɨɦɟɧɚ
(ɉɪɢɥɨɝ 3)
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Молба за издавање фотокопија докумената у вези са
одузимањем имовине
АРХИВ СРБИЈЕ – БЕОГРАД, Карнегијева 2
Предмет: Молба за издавање фотокопија докумената у вези са одузимањем
имовине
- национализација
- конфискација
- експропријација
- аграрна реформа и колонизација и други вид одузимања
ПОДАЦИ О ЛИЦИМА КОЈИМА ЈЕ ОДУЗЕТА ИМОВИНА
Име и презиме: ___________________________________________________
Девојачко презиме ( за жене): _________________________________________
Година и место рођења: _____________________________________________
Име оца и мајке: __________________________________________________
Име брачног друга: ________________________________________________
ПОДАЦИ О ОДУЗЕТОЈ ИМОВИНИ
Година одузимања: ________________________________________________
Разлог одузимања: _________________________________________________
Место и срез где се имовина налазила: ___________________________________
___________________________________
Место у којем је власник тада становао: __________________________________
ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
ОДУЗЕТА ИМОВИНА (навести што је одузето)
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
_________________________________________________________
________________________________________________
НАПОМЕНА:_______________________________________________
Подаци о сродству подносиоца захтева са лицем коме је одузета имовина
У Београду, ПОДНОСИЛАЦ МОЛБЕ
_________________ 201_. __________________________________
Име и презиме (девојачко презиме)
__________________________________
Адреса, телефон
____________________________________ Број личне карте, пасоша (за странце) Издата од СУП –а __________________ ЈМБГ ____________________________ ВОДИЧ КРОЗ ДЕНАЦИОНАЛЗАЦИЈУ
Download

Vodic kroz denacionalizaciju