br.02
TEMA BROJA
Društvo zasnovano na znanju
U RAZGOVORU SA
Vladimir Ivanković
Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment
MNG Centar d.o.o.
NAUKA I ŽIVOT
Ruder Bošković
Čovek ispred drugih
SAVETI USPEŠNIH
Ana Bovan
Slobodan Marković
UVODNIK
Dobrodošli u svet znanja
„Nepismeni u 21. veku neće biti oni koji ne znaju da čitaju i pišu, nego oni koji ne znaju da uče.“
Alfin Tofler
Dobrodošli,
Jesen je period za najveći broj aktivnosti na polju obrazovanja u
toku godine, sezona upisa je otvorena, a pred vama je drugi broj onlajn
magazina „Znanje“. Tema ovog broja je celoživotno učenje i društvo
znanja u Srbiji. Potrudili smo se da vam na narednim stranicama što
više približimo ove teme i uvedemo vas u svet znanja.
Živimo u svetu brzih promena i brzog načina života. Brzina kojom
dolazi do promena je daleko veća u odnosu na neka prošla vremena.
Napredak tehnologije, tržišta i sam razvoj društva ulazi u sve sfere
života i mlađe generacije, koje su rasle uz te promene, bez njih ne
mogu da zamisle brzo i efikasno rešavanje i najsitnijih problema. Ako
se prisetimo samo početka ere mobilnih telefona, zatim Interneta,
shvatićemo da nam je čak i način svakodnevne komunikacije
promenjen iz korena i da je sada, ukoliko želite da se javite nekom ili
neko vama da se javi (ako želite da budete dostupni svima i svugde),
potrebno osnovno poznavanje rada na računaru (mejl, ali i mobilni
telefon). Uspešna karijera je sada
nezamisliva bez usavršavanja na
različitim poljima i poznavanja
trendova u poslovnom svetu.
Mi smo tu da vam pomognemo
da budete u toku sa aktuelnim
informacijama
i
odaberete
pravi smer i efikasne metode
sopstvenog usavršavanja, u
skladu sa ličnim sklonostima i
mogućnostima.
Do narednog broja, veliki pozdrav,
Tomislav Ćetković
šef obrazovnih sajtova Infostuda
SADRŽAJ:
SAVET BROJA · Asertivnost - kako ljubazno reći ne! ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 03
DA LI STE ZNALI DA...? ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 03
VESTI �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 04 · 05
TEMA BROJA · Društvo zasnovano na znanju ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 06
PREVELI SMO ZA VAS · Prednosti multilingvizma ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 07
U RAZGOVORU SA · Vladimir Ivanković – Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment, MNG Centar d.o.o. �������������������������� 08 · 09
SAVETI USPEŠNIH · Ana Bovan – Direktor Bovan Consulting, predsednik Central European Development Forum������������������������������ 10
SAVETI USPEŠNIH · Slobodan Marković – Specijalni savetnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo ������������������������ 11
NAUKA I ŽIVOT · Ruđer Bošković – Čovek ispred drugih �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 12
REKLI SU ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 12
IMPRESSUM
ZNANJE, INTERNO INFORMATIVNO GLASILO
Aleja Maršala Tita 26/3-1
24 000 Subotica
02
tel: 024 / 670 066
fax: 024 / 671 716
znanje.infostud.com
e-mail: [email protected]
[email protected]
Glavni i odgovorni urednik:
Branislav Jovanović
Redakcija:
Tanja Orozović
Dizajn:
WIDESCREEN studio
znanje.infostud.com
SAVET BROJA
Asertivnost - kako ljubazno reći ne!
Asertivnost je veština koja omogućava da se izborimo za svoja prava, osiguravajući da se naše mišljenje i osećaji
uzmu u obzir, a da se pritom ne narušavaju prava drugih izbegavajući tako i nepotrebne konflikte. Evo nekoliko
saveta za sve one koji misle da im asertivno ponašanje može pomoći u poboljšanju kvaliteta komunikacije:
Jasno izražavanje ponašanja koje nam
smeta - Ukoliko ne istaknemo šta je ono
što nam smeta, ne možemo očekivati da
će se to promeniti. Pasivnim stavom biste u
ovakvoj situaciji potrebe drugih ljudi stavili
iznad svojih poteba. Agresivni ljudi bi svoje
potrebe stavili iznad potreba drugih ljudi,
dok je asertivno ponašanje sklono da nađe
balans među potrebama dveju strana.
Objašnjavanje razloga zbog kojih
nam to ponašanje smeta - Ovo označava
izražavanje vlastitog mišljenja, osećaja i/ili
posledica tog ponašanja. Ako neko ne zna da
nas povređuje, ne možemo da ga krivimo, ali
isto tako ne treba da trpimo ono što nam ne
godi. Svakako, treba pokazati razumevanje
za razloge i potrebe druge osobe i uvažiti ih
kako bi se našao kompromis.
Jasno izražavanje našeg zahteva Moramo biti jasni u onome što tražimo
od drugih ljudi jer se puno stvari ne
podrazumeva. Ako nam nečije ponašanje
nije prijatno, moramo predložiti kako bi se
to moglo ispraviti, jer ako istaknemo samo
da nam nešto smeta bez konstruktivnog
predloga kako da se to reši, onda naš stav
može da se protumači kao agresivan.
KORISNE ASERTIVNE TEHNIKE
„Pokvarena ploča” - Ovo je korisna
tehnika kada je naš zahtev kratak i jasan, a
sastoji se u tome da kao „pokvarena ploča”
ponavljamo zahtev. Konkretizacija je veoma
važna, jer generalizacijom nećemo ništa
postići. Nemoguće je rešiti sve probleme
i niko ništa ne radi „uvek”. Na primer:
„Ti nikada nećeš....”, „Ti uvek radiš...” su
rečenice koje treba izbegavati.
Odbijanje tuđeg zahteva - Kada želimo
odbiti neki zahtev i imamo dobar razlog
za to, u tome treba biti i odlučan. Zbog tog
„ne” se ne morate izvinjavati ili ulaziti u
beskonačne rasprave, recite jasno razlog
vaše odluke ili stava i stojte iza njega, ako
ste već zaista dobro promislili i sigurni ste u
svoje mišljenje.
„Ja-poruke” - To su poruke u kojima
govorimo o vlastitom stanju - “Ja sam ...
tužan/a, nesretan/a, ljut/a kada ti radiš
...” Neophodno je navesti problem, kako se
zbog njega osećamo, kakve su posledice
tog problema i šta bi moglo da bude njegovo
rešenje.
DA LI STE ZNALI DA...?
Izvršni direktor Motorole je zahtevao od svih sektora da potroše
2% budžeta na obuku. U narednih 7 godina, profit se povećao za
47% i procenjuje se da je svaki dolar koji je potrošen na obuku
doneo 30 dolara dobiti.
Količina tehničkih informacija se duplira svakih dve godine,
što znači da je znanje koje student tehničkih nauka stekne
na prvoj godini studija zastarelo kada dođe do treće godine.
Deset najtraženijih poslova u 2010. godini nije postojalo u 2006.
godine, što znači da trenutno obrazujemo decu za poslove
koji još ne postoje, za tehnologije koje još nisu izumljene, za
probleme kojih još nismo svesni.
Napoleon je osvojio Italiju pre nego što je napunio 26 godina.
Procenjuje se da prosečan građanin 18. veka u toku svog života
nije mogao da se susretne sa toliko infomacija koliko ih bude
objavljeno za nedelju dana u Njujork Tajmsu.
Avion Boing 747 je duži od puta koji su tokom prvog leta prešli
braća Rajt.
Eskimi imaju preko 15 reči za sneg, ali ni jednu za rat.
Pamćenje zlatne ribice traje samo nekoliko sekundi.
Prvu skicu padobrana je napravio Leonardo da Vinči 1514.
godine.
Prvu enciklopediju na svetu je napisao Rimljanin Plinije
Stariji u 1. veku nove ere.
Otvarač za konzerve je izumljen tek posle 48 godina
postojanja konzervi
03
IGRAČKE VEŠTINE
KAO ŠKOLSKI
PREDMET
VE S TI
ZAŠTO DECA BOLJE PAMTE OD ODRASLIH?
ZAŠTO DECA BOLJE PAMTE OD
ODRASLIH?
Neurolozi su ustanovili da petogodišnje
dete može nadmoćno da pobedi gotovo
svakog odraslog u testu prepoznavanja
i pamćenja, naravno, pod određenim
okolnostima.
U toku svojih istraživanja naučnici su 77
dece i 71 studentu pokazali slike mačaka,
medveda i ptica. Od dobrovoljaca se
tražilo da dobro pogledaju slike, ali nisu
znali na šta se test odnosi. U izveštaju
istraživači tvrde da su deca, prosečne
starosti pet godina, u 31 odsto slučajeva
tačno identifikovala slike životinja koje su
ranije samo ovlaš pogledala dok su odrasli
bili uspešni samo u 7 odsto slučajeva.
04
oni više na to ne obraćaju pažnju.
Kada deca nauče da koriste „indukciju
zasnovanu na kategoriji” kao odrasli,
sposobnost pamćenja dece automatski
pada na nivo kao u odraslih.
(B92)
IGRAČKE VEŠTINE KAO ŠKOLSKI
PREDMET
Jedna visokoškolska ustanova sa Floride
je u svoj program uvrstila kurs nazvan
„Veštine Starcrafta za 21. vek”. Ovaj kurs
koji traje osam nedelja ne podučava
igranju Starcrafta, ali kombinuje nedeljno
igranje, analizu snimljenih mečeva kao i
sintezu koncepta stvarni/igrački svet sa
ciljem razvoja veština na radnom mestu.
Razlog, smatra dr Slocki, leži u činjenici
da deca najverovatnije koriste različitu
formu
prepoznavanja
nazvanu
„indukcijom zasnovanoj na sličnosti” kad
analiziraju slike. Kad im se slike životinja
pokazuju jedna za drugom deca pažljivo
nastoje da utvrde da li životinja na slici
izgleda poput „originala” u prirodi.
Kurs je otvoren za dvadeset studenata
koji imaju pristup Mac i PC računarima, kao
i Internetu. U Starcraft igri, igrač upravlja
različitim jedinicama i grupama različitih
kapaciteta. Veštine koje se mogu primeniti
u Starcraft igri isto tako se mogu primeniti
i u poslovnom svetu, navodi kreator ovog
kursa, Nathaniel Polling.
Međutim, odrasli koriste takozvanu
„kategorijsku indukciju”: kad jednom
ustanove da je životinja na slici mačka,
(PC World)
znanje.infostud.com
Pročitajte detaljnije o ovom neobičnom
kursu.
MUZIKOM
DO MOZGA VEĆEG
KAPACITETA
MUZIKOM DO MOZGA VEĆEG
KAPACITETA
Učenje sviranja nekog od muzičkih
instrumenata može da izazove promene
u čovečjem mozgu, odnosno da poboljša
veštinu govora i učenja stranih jezika,
pokazali su rezultati američkog
istraživanja.
Ispitivanje uticaja muzičkih vežbi
pokazalo je da muzika, kao i fizičke
vežbe koje utiču na formu (snagu)
tela, deluje na jačanje mozga za
auditivne sposobnosti. Zbog toga bi
društvo trebalo da preispita ulogu
muzike u poboljšanju individualnog
razvoja, istakli su američki naučnici
koji su rezultate svoje analize objavili
u medicinskom časopisu NRN (Nature
Reviews Neuroscience).
Naučnici su, između ostalog, naveli i
da učenje muzičkih zvukova povećava
sposobnost mozga da se prilagođava i
menja, a osposobljava i nervni sistem
da obezbeđuje niz obrazaca važnih za
učenje, prenela je agencija Rojters.
(B92)
znanje.infostud.com
TRI RADNJE SU PREVIŠE ZA
LJUDSKI MOZAK?
Istraživanje koje je sprovela grupa
francuskih naučnika pokazalo je fizičku
ograničenost ljudskog mozga da
istovremeno realizuje više zadataka.
Naučnici su, takođe, ustanovili da ako
čovek i može da obavlja dva posla
istovremeno, stvar se ozbiljno komplikuje
kada treba da obavi tri istovremeno.
Oni su došli do tih zaključaka obavivši
ispitivanje na grupi ljudi koji su bili
izloženi raznim situacijama da bi se uz
pomoć magnetne rezonance videlo kako
njihov mozak funkcioniše kada treba
da obave jedan posao ili više poslova
istovremeno. Magnetna rezonanca je
pokazala da su, kada treba obaviti jedan
zadatak, kod čoveka oba frontalna lobusa
(delovi mozga) aktivna, a da su prilikom
izvršenja dva zadatka istovremeno oba
ta dela mozga aktivirana, ali za svaki
zadatak posebno.
Naučnici su, međutim, primetili da
kada se uvede i treća aktivnost dolazi
do “eksplozije” broja grešaka i dužeg
vremenskog perioda da bi se došlo
do rešenja, osim ako ne postoji i treći
frontalni lobus, što je veoma retka pojava.
(B92)
UČENJEM DO SREĆE
Ljudi koji se stalno obrazuju žive duže,
kvalitetnije i srećniji su, kažu naučnici.
Oni objašnjavaju da obrazovanje ne
znači odlazak na fakultet već neprekidno
unapređenje znanja iz neke oblasti.
Australijski naučnici zato poručuju da
je bitno da sve vreme čitamo, gledamo i
učimo kako bismo unapredili naše živote.
ŠKOLA ZA RODITELJE.
BUKVALNO!
Novi koncept je nazvan „Trening za
roditelje”. Obuka težište stavlja na
zajedničko delovanje roditelja i škole.
Odgoj dece počinje u roditeljskoj kući,
a uspeh u školi zavisi i od pravilnog
postupanja roditelja.
Čudna, ali sve češća slika po Nemačkoj:
Dvadesetak majki i očeva uveče sede
u razredima nagnuti nad sveskama i
u malim grupama uče. Uče kako da se
pravilno postave prema rođenoj deci.
Naravno da su roditelji u većini slučajeva
dobri, ali ovde uče kako da budu još bolji.
Naučnici su ukazali da su brojni primeri
da ljudi koji nisu završili fakultete, a imaju
natprosečno poznavanje određenih
oblasti žive ispunjene i srećne živote.
Zato, ako želite da ste srećni, nabacite
knjige, Internet je tu i krenite da učite.
Na kursu roditelji sasvim sigurno
dobijaju dobre savete. Sabine Barbi,
majka troje dece navodi: „Mi smo u
porodici bili došli do situacije da samo
naređujemo, a sasvim smo zaboravljali
da ponekad pohvalimo decu, ako urade
nešto dobro.”
(Domino magazin)
(DW World)
UČENJEM DO SREĆE
TRI RADNJE SU PREVIŠE ZA LJUDSKI MOZAK?
ŠKOLA ZA RODITELJE.
BUKVALNO!
05
TEM A BRO JA
DRUŠTVO ZASNOVANO NA ZNANJU
Celoživotno obrazovanje (sticanje znanja) je postalo neophodno, ali i neizbežno. Informacije do kojih svakodnevno
dolazimo možemo putem Interneta u tom istom momentu podeliti sa nekim. Ovakve olakšice su doprinele i tome da
znanje bude dostupno skoro svima i skoro svugde, što značajno doprinosi prosperitetu kako društva tako i nas samih.
je u savremenim društvima pismenost
dobila novo značenje i da podrazumeva i
kompjutersku pismenost.
Obrazovanje mora biti u funkciji tržišta
rada, što zahteva da sistemi obrazovanja
i zapošljavanja moraju uzajamno da
sarađuju i da se dopunjuju. Dobro
osmišljen obrazovni sistem doprinosi
razvoju društva kroz povećavanje i
poboljšavanje
kompetencija
radno
sposobnog stanovništva, u smislu
povećanja produktivnosti zaposlenih,
smanjenja mogućnosti za dužu ili trajnu
nezaposlenost, kao i kroz efikasniji
transfer tehnologije i znanja iz obrazovnog
sistema (posebno visokog obrazovanja) i
nauke ka privredi i društvu.
Nažalost, u Srbiji je i dalje
preovlađujuće mišljenje da je ogromna
količina znanja koju su mladi ljudi dobijali
u toku svog školovanja dovoljna i da može
u potpunosti da im posluži u narednih
četrdeset godina. Dok je u razvijenijim
zemljama postalo jasno da obrazovanje
nema veze sa starosnim dobom i sa
mestom odvijanja i da za svaki tip
ličnosti, pre ili kasnije, nastupi trenutak
kada moraju dalje da šire svoja znanja, u
našem društvu vlada pristup da se znanje
stiče do oko 25. godine života i isključivo
kroz formalno obrazovanje. Celoživotno
učenje postepeno, ali, neminovno, ulazi
u red temeljnih, životno važnih ljudskih
delatnosti sa perspektivom da se u
pogledu značaja, vremena i energije koje
iziskuje – izjednači sa samim radom. Sve
više prolazi vreme kada se po završenoj
školi i dobijenom poslu u određenoj
profesiji ostajalo do kraja života.
Obrazovanje u savremenim uslovima
mora imati stalni karakter, jer ono što se
06
znanje.infostud.com
nauči u mladosti, ne može biti dovoljno u
zrelom dobu. Ne može se očekivati od bilo
kog sistema obrazovanja da bude u stanju
da obezbeđuje usko specijalizovane
kadrove kakvi će privredi biti potrebni
u budućnosti, što neminovno zahteva
nastavak obrazovanja u samoj praksi,
kroz rad i uz rad.
Pokušajte da predvidite koja znanja
i veštine će biti potrebne i tražene za
narednih deset godina. U većini profesija
znanje se duplira svakih nekoliko godina,
što znači da znanje svakog od nas treba
da se duplira svake dve-tri godine, samo
da bi držali korak sa promenama. Onima
koji to ne čine suđeno je da zaostaju.
Tome doprinose i rezultati nedavno
sprovedenog istraživanja na Infostudu
da približno 80% ispitanika smatra da
formalno obrazovanje ne zadovoljava
njihove potrebe za edukacijom. Velika
većina smatra da su im dodatna znanja
potrebna pre svega iz poznavanja stranih
jezika, dok je veoma razvijena i svest da
U kompanijama današnjice se uspeh
oslanja na kreativnost i idejni razvoj ljudi
koji u njoj rade i samim tim to usavršavanje
i učenje mora biti stalno i opširno, mora
obuhvatiti što više polja delatnosti. Novine
u razvoju tržišta, i poslovanja uopšte, usko
su povezane sa intelektualnim razvojem i
obrazovanjem te je ono sve neophodnije.
U skladu sa tim, jasno je da pravilno
i stalno ulaganje u obuku zaposlenih
povećava buduće finansijske performan­
se preduzeća (naravno, u kombinaciji
sa dobrim poslovanjem u drugim
aspektima).
Zanimljiv je primer da je Motorola
izračunala da svaki dolar potrošen na
obuku doprinese sa oko 30% povećanja
produktivnosti u roku od tri godine. Takođe,
Motorola je praktikovala obuku kako bi
smanjila troškove za preko 3 milijarde
dolara i povećala profit za 47%. Lako se
može zaključiti da od društva znanja svi
mogu imati koristi, kako pojedinci tako i
kompanije.
Tomislav Ćetković
znanje.infostud.com
PREVELI SMO ZA VAS
PREDNOSTI MULTILINGVIZMA
„Jasno je da poboljšano pamćenje
može imati dubok uticaj na kognitivne
funkcije“, kaže Marš, „Ovo može biti jedan
od razloga zašto multilingvisti ispoljavaju
izvanrednije rezultate prilikom snalaženja
sa kompleksnim i zahtevnim zadacima
u poređenju sa osobama koje govore
samo jedan jezik. Čini se da multilingvisti
imaju prednost u upravljanju određenim
procesima razmišljanja“, nastavlja Marš.
Već duže vreme se u naučnim
krugovima vodi diskusija o tome da
li poznavanje i korišćenje više jezika
ikako može imati pozitivne posledice na
ljudski mozak i razmišljanje. Obavljeno je
nekoliko internacionalnih istraživanja na
tu temu koja ukazuju da korišćenje više
od jednog jezika donosi velike prednosti.
Izveštaj istraživačkog tima koji je
sastavljen od strane Evropske komisije,
„Doprinos multilingvizma kreativnosti“,
predstavlja prvu poznatu makro analizu
baziranu na dostupnim dokazima.
Za ovaj izveštaj proučeno je nekoliko
sprovedenih istraživanja, a posebno je
obraćena pažnja na skorija istraživanja o
funkcionisanju mozga.
Dejvid Marš (David Marsh) je
specijalizovani planer u Stalnom
profesionalnom razvojnom centru na
Univerzitetu u Jivaskili (Continuing
Professional
Development
Centre
of Jyväskylä University) u Finskoj
i on koordinira internacionalnim
istraživačkim timom koji je sproveo
pomenuto istraživanje. Prema njegovim
rečima, istraživanja sprovedena na
funkcionisanju ljudskog mozga pružaju
veliki broj jakih dokaza da je poznavanje
većeg broja jezika korisno za rad mozga.
„Izveštaj ovog istraživanja ističe šest
glavnih oblasti u kojima multilingvizam,
odnosno
veština
upravljanja
kompleksnim procesima razmišljanja,
stavlja osobe u povlašćeni položaj.
Tih šest oblasti su: učenje uopšteno,
kompleksno razmišljanje, kreativnost,
mentalna fleksibilnost, međuljudske
i komunikacione sposobnosti, čak i
moguće odlaganje početka opadanja
mentalnih sposobnosti usled starosti“,
navodi Marš.
Jedna od centralnih moždanih oblasti
koja se ističe u izveštaju jeste oblast
koja je odgovorna za pamćenje, a ljudi
se posebno oslanjaju na kratkotrajnu
memoriju pri razmišljanju, učenju i
donošenju odluka.
Pre se pretpostavljalo da se razlike u
funkcionisanju mozga pojavljuju samo
kod osoba koje tečno govore dva ili tri
jezika. Međutim, objavljeno istraživanje
ukazuje na to da se promene u moždanoj
električnoj aktivnosti mogu pojaviti već
na samom početku učenja novog jezika.
Prema Maršu, takođe postoji
mogućnost unapređenja u načinu na
koji se jezici podučavaju. Naime, trebalo
bi podsticati promišljanje o smislenim
sadržajima na drugom jeziku kako bi se
mozak aktivirao.
„Učenje drugog jezika kao posebnog
predmeta u nastavom programu nije
toliko uspešno za većinu mladih kao
što bi bilo kada bi se spojilo sa drugim
predmetom. Na primer, o brojevima se
često razmišlja, kako u školi, tako i van
nje, što doprinosi učenju i savladavanju
matematike. Puko razmišljanje o stranom
jeziku, s druge strane, često ne doprinosi
savladavanju istog.“
Rezultati
objavljenog
izveštaja
pokazuju da čak iako je teško da se
dokaže direktna uzročna veza, velika je
verovatnoća da multilingvizam stvara
posebne prednosti u korišćenju moždanih
kapaciteta na najkreativniji način.
Tekst je u potpunosti preuzet i preveden sa sajta Science Daily. Originalan tekst možete naći na:
http://www.sciencedaily.com/releases/2009/10/091029151807.htm
07
U R A ZG O V OR U S A :
Vladimir Ivanković
Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment - MNG Centar d.o.o.
Centar za razvoj ljudskih resursa i menadžment - MNG Centar d.o.o. je projektno koncipirana organizacija koja se
bavi profesionalnim razvojem i usavršavanjem kako menadžera tako i zaposlenih i razvojem i implementacijom
konsultantskih projekata u različitim funkcionalnim oblastima poslovanja. Centar je nacionalni predstavnik za
evropski sistem sertifikacije menadžerskih kompetencija- EBCL, a poseduje i onlajn platformu za elektronsko učenje.
Direktor Centra je Vladimir Ivanković čije je osnovno polje interesovanja
analiza posla, razvoj standarda zanimanja i performansnih standarda,
upravljenjem i razvojem kompetencijama zaposlenih i razvojem trening
sistema. Vladimir je učestvovao u procesu reforme stručnog obrazovanja,
posebno u okviru CARDS VET projekta. Inicirao je osnivanje odeljenja u
Privrednoj komori Srbije za učestvovanje komorskog sistema u reformi
stručnog obrazovanja, čiji je bio prvi direktor. Ono čime se, između ostalog,
trenutno bavi su projekti u oblasti analize potreba za kompetencijama
i procena kompetencija zaposlenih kao i projekti u oblasti izgradnje
savremenih sistema za razvoj zaposlenih. Član je Međunarodne asocijacije
stručnjaka u oblasti obuke i obrazovanja (IVETA), Ovlašćenog kraljevskog
instituta za razvoj kadrova (CIPD, Velika Britanija) i Srpske asocijacije
menadžera (SAM).
Koliko su domaće kompanije svesne
značaja neprestanog ulaganja u obuku
zaposlenih?
Uspešne firme u Srbiji, pod pritiskom
da budu što konkurentnije, u velikoj meri
razumeju da su ciljevi obuke usmereni na
celokupnu organizaciju ali, u istoj meri, i
na pojedince: oni omogućuju zaposlenima
da bolje obavljaju svoje zadatke, a samim
tim organizacije ostvaruju svoje ciljeve.
Obuka treba da bude motivacija za
zaposlene ali ona je prvenstveno sredstvo
za ostvarivanje organizacionih ciljeva.
Na osnovu našeg istraživanja, oko
38% srpskih preduzeća investira u
razvoj zaposlenih kroz učestvovanje
na otvorenim i in-house treninzima i
seminarima. Mnogo veći broj srpskih
kompanija je svestan značaja ulaganja
u zaposlene, međutim, veliki broj njih se
08
znanje.infostud.com
suočava sa problemima nelikvidnosti i
izdvajanja sredstava za obuku. Prema
našim podacima, dobijenim na bazi
istraživanja, oko 50% srpskih preduzeća
se suočava sa problemima investiranja
i kontinuirano stručno usavršavanje
zaposlenih usled nedovoljne likvidnosti.
Različite vrste troškova koji se javljaju pri
obuci predstavljaju problem da obuka za
preduzeća bude dostupna. Cena treninga
nije jedini problem već i to što se radna
aktivnost dok traje trening ne odvija. Ovaj
drugi razlog je jedna od osnovnih prepreka
za značajnije učešće jednog broja
preduzeća u obukama. Generalno, trening
je skupa kategorija za preduzeća svuda u
svetu iz gore navedenih razloga.
Kao ilustraciju značaja obuke
zaposlenih, navodimo podatke EU. Jedan
od ključnih indikatora usavršavanja i
obuke zaposlenih je učestalost - procenat
preduzeća koja obezbeđuju bilo koju formu
kontinuiranog stručnog usavršavanja
zaposlenih. U Nordijskim zemljama ovaj
procenat je između 85% (Danska) i 77%
(Finska). To su ujedno i najkonkurentnije
ekonomije koje karakteriše niska stopa
nezaposlenosti i izvozno orjentisana
privreda.
Ko su vaši klijenti?
Naši klijenti su neke od najboljih srpskih
kompanija i one su najbolje upravo jer su
razumele da je pitanje obuke zajedničko
pitanje koje povezuje uspeh kompanije i
kompetencije zaposlenih. Ova preduzeća
su prepoznale Centar kao instituciju koja
ne zaostaje za svetskim trendovima po
znanju i primeni savremenih metoda u
oblasti učenja i razvoja.
znanje.infostud.com
Šta je competency based trening?
Neko je rekao „Trening nije ultimativno
značajan sam po sebi, ono što je
važno jesu performanse koje iz njega
proizilaze“. Centar za razvoj ljudskih
resursa i menadžment upravo živi ovu
ideju. Naš rad u oblasti usavršavanja
i profesionalnog razvoja zaposlenih
se zasniva na principima tzv. obuke
zasnovane na kompetencijama (eng.
competency based training). To znači
da svi naši treninzi i seminari imaju za
cilj da razviju praktično upotrebljive
kompetencije koje će lako biti
transferisane u realno radno okruženje.
Upravo je to i ideja termina „kompetencije“,
a to je da budu primenjene kroz znanja,
veštine, stavove i ponašanje zaposlenih
u okviru njihovih radnih zadataka. Oblast
razvoja kompetencija je danas postala
hit tema u svetu zbog toga što preduzeća
imaju potrebu da budu sve efikasnija.
Ono čime se Centar takođe bavi je razvoj
„Okvira kompetencija“ (engl. Competency
framework) koji su efikasan alat u
upravljanju ponašanjem zaposlenih,
selekciji kadrova i obezbeđivanju
informacione osnove za procenu
kompetencija pojedinačnog zaposlenog
(engl. Performance appraisal), kao i
analizi potreba za obukom.
Koje metode rada i procedure u
oblasti obuke primenjujete u radu sa
preduzećima?
Jedini u ovom delu Evrope
primenjujemo smernice standarda
ISO 10015 - kvalitet u obučavanju. To
je četvorostepeni proces koji počinje
procenom kompetencija zaposlenih,
nastavlja se dizajniranjem trening
programa i definisanjem standarda
kompetencija – ciljeva učenja, iza koga
sledi, izvođenje treninga i završava,
evaluacijom čiji je naglasak na podršci i
primeni stečenih kompetencija u realnom
radnom okruženju.
U dizajniranju trening programa za
naše klijente veoma često koristimo
metode fokus grupa, a takođe i tehnike
individualnog intervjua i metode procene
kompetencija kroz assesment centre.
Zatim, sa kompanijama zajednički
radimo na razvoju materijala. U ovom
delu procesa je prisutna pomenuta
fleksibilnost jer omogućavamo klijentima
da iz mnoštva već razvijenog materijala,
U KONTEKSTU RAZVOJA NACIONALNE INFRASTRUKTURE ZA RAZVOJ
VEŠTINA ZAPOSLENIH (MAKRO NIVO), NEKOLIKO STVARI JE DANAS
VEOMA BITNO ZA KOMPANIJE U SRBIJI
• Da se pokrene pitanje razvoja sistema finansiranja kontinuiranog usavršavanja
zaposlenih (na primer, razvoj nekog oblika vaučerskog sistema)
• Da se pokrene pitanje razvoja nacionalnih standarda zanimanja koji bi mogli
biti alat koji će pokrenuti brži razvoj funkcije ljudskih resursa u preduzećima
• Da se inicira značajniji praktičan dijalog na temu socijalnog partnerstva
u obrazovanju i obučavanju. Veštine su zajedničko pitanje za sindikate i
poslodavce, a industrijske relacije značajno polje u oblasti ljudskih resursa u
kompanijama.
u obliku studije slučajeva, role-play
vežbi, softverskih simulacija, razvijemo
materijal koji će na najbolji način
doprineti aktivnom učenju, kvalitetu
treninga i njegovom izvođenju. Takođe, u
cilju razvoja zaposlenih u kompanijama
razvijamo male projektne zadatke (engl.
assignments/work based units) koji
služe da ono što je usvojeno tokom obuke
odmah nakon nje bude i primenjeno. Za
naše klijente uvek organizujemo tzv.
follow-up radionicu čiji je cilj da utvrdi
da li učesnici naših obuka primenjuju
naučeno, kao i da pomogne u suočavanju
sa određenim dilemama u primeni
kompetencija. Na ovim radionicama,
između ostalog, analiziramo male
projektne zadatke, koji treba da se urade
između 2 treninga ili nakon obuke, i
njihovu primenu u svakodnevnom radu.
S obzirom da radite i projekte u oblasti
razvoja nacionalne infrastrukture za
obučavanje, kakva su vaša iskustva u toj
oblasti?
Centar za razvoj ljudskih resursa
i menadžment deluje u nekoliko
funkcionalnih oblasti. Jedna od
značajnijih je i rad na razvoju i
implementaciji projekata u oblasti
socijalno-ekonomske
infrastrukture
u Srbiji. Jedna od naših osnovnih
ekspertiza je i razvoj savremenih sistema
obrazovanja i obučavanja na nacionalnom
nivou. U ovoj oblasti smo do sada izveli 15
projekata. Za potrebe Evropske fondacije
za obuku (ETF), koja je zvanična agencija
EU, prošle godine smo završili projekat
čiji je osnovni cilj bio razvoj metodologije
za nacionalnu, sistemsku analizu
potreba za obučavanjem. Takođe, Centar
je angažovan i na projektu u koji su
uključene sve zemlje Zapadnog Balkana,
a odnosi se na preduzetničko učenje i
razvoj preduzetničkih kompetencija koji
vodi Centar za razvoj preduzetničkog
učenja u Jugoistočnoj Evropi sa sedištem
u Zagrebu. Veoma često izvodimo
projekte na regionalnom nivou i biznis
start-up centre i posvećeni smo ideji da
na nekomercijalni način pomognemo
start-up preduzećima da prevaziđu sve
one dečije bolesti u poslovanju.
Koji su, po vašem mišljenju, najčešći
problemi u procesu afirmacije koncepta
neformalnog obrazovanja kod nas?
Do 2020. godine u Evropi će biti
stvoreno oko 7 miliona radnih mesta
koja će biti zasnovana na znanju i
upotrebi veština visokog nivoa. Ako
srpska ekonomija želi da unapredi
konkurentnost, onda je izgradnja
nacionalnog sistema za razvoj veština
kod zaposlenih (u privredi) i kod
pojedinaca, nacionalni prioritet broj jedan.
Zadatak države je da, između ostalog,
razvije mehanizme finansijske podrške
preduzećima za kontinuirano stručno
usavršavanje zaposlenih – posebno
u sektoru malih i srednjih preduzeća.
Država mora, takođe, u većoj meri
finansijskim podsticajima da pomogne
pojedincima da steknu nove veštine i
kvalifikacije kako bi sačuvali svoja radna
mesta. Država treba da pospeši razvoj
tržišta obrazovanja i obučavanja kroz
razvoj sistema Nacionalnih stručnih
kvalifikacija i realizaciju Nacionalnog
okvira kvalifikacija.
09
SAVETI USPEŠNIH
Ana BOVAN – direktor Bovan Consulting, predsednik Central European Development Forum
Ana Bovan je prevodilac i diplomirani pravnik. Član je strukovnih udruženja i dobitnik nekoliko
domaćih i internacionalnih nagrada za poslovna ostvarenja, među kojima je i nagrada Evropske
asocijacije za pejdžing za Deutsche Telekom. Predsednik je CEDEF (Centralno Evropski Forum
za Razvoj), prvi predsednik Društva lobista Srbije, osnivač, izvršni potpredsednik Srpske
asocijacije menadžera i osnivač i član Upravnog odbora Belgijsko-srpskog poslovnog društva.
Predavač je na fakultetima i poslovnim školama iz oblasti menadžmenta, komunikacija,
marketinga i prodaje. Kreator, strateg i savetnik u više političkih kampanja u Srbiji i Republici
Srpskoj od 1990. godine do sada. Kreator i autor TV emisije “PR News”, autor brojnih političkih
i ekonomskih kolumni i urednik elektronskog nedeljnog poslovnog lista BC BILTEN, laureata
nacionalne nagrade kao Internet projekat godine.
Čemu su Vas studije naučile i koliko Vam je
to značilo za karijeru?
Uvod u studije na Univerzitetu u Sidneju,
Australija je prevashodno bila avangardna
gimnazija u kojoj smo naučeni da mislimo
slobodno, da tragamo za činjenicama,
upoređujemo izvore i pravimo svoju sliku
stvarnosti. Na samom Univezitetu Novi
Južni Vels stekla sam naviku da kombinu­
jem teoriju i praksu, učili su nas poveziva­
nju najaktuelnijih dešavanja u društvu
i privredi sa materijom koju izučavamo,
a u malim mentorskim grupama od 4-5
studenata imali fantastičnu privilegiju
da dobijemo ogromnu pažnju profesora
i korisno mentorstvo, kao i angažovanu
diskusiju o aktuelnim temama. Ukratko,
pravljenje sistema za nalaženje informacija
i koriščenje znanja u svakodnevnom
poslu. Nastavak studija na Univerzitetu u
Beogradu je u tom trenutku bio upoznava­
nje sa potpuno drugačijim sistemom rada
u kojim sam cenila multidisciplinarnost i
određeni akademizam pravnog fakulteta.
Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste se
bavili na početku Vaše karijere?
Veoma sam bila ponosna da sa petnaest
godina dobijem posao uz pohađanje
gimnazije na Bondibeach-u u Australiji u
Sidneju. Tri godine sam radila u „Meku” i
naučila kako funkcionišu multinacionalke,
šta su standardi, predusretljivost ka kupcu
i mnoge druge vrednosti koje se uče dok ste
mladi. To je bilo neprocenjivo iskustvo!
Koje veštine usavršavate i kako radite na
sebi?
Life long learning (Učenje kroz ceo
život) kao osnovni princip. Učim od drugih
kultura kao što je japanska, učim od svojih
sinova i supruga, od svojih zaposlenih. A
s obzirom da sam po prirodi znatiželjna
- stalno sam među papirima, knjigama i
na portalima. Informacije su svuda oko
nas, treba pronaći pravu zlatnu nit i to
pretvarati u znanje, a znanje u život,
lepotu i uspeh.
Preporučite nam knjige u svojoj oblasti
rada, koje smatrate dobrim.
Čitajte Štiglića, neka vas intrigira
Fukujama ili Hantington, Porter je
nezaobilazan, a i jedan Tom Peters ume da
inspiriše. Pritom, ne treba zaboraviti ni da
ponovo pročitate i jednog Boru Stankovića,
Mešu Selimovića ili Ivu Andrića.
Slobodan MARKOVIĆ – specijalni savetnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo
Slobodan Marković rođen je 1977. godine u Beogradu. Poseduje petnaestogodišnje
iskustvo u oblasti politike razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, od
vremena prvih BBS sistema i UUCP mreža, do Interneta danas. Osnovao je Centar za
razvoj Interneta, prvu domaću nevladinu organizaciju posvećenu javnom zastupanju
politike razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. Imao je vodeću ulogu u
pokretanju reforme sistema registracije nacionalnih Internet domena i osnivanju fonda
Registar nacionalnog Internet domena Srbije, čiji je bio i član upravnog odbora. Bio je
član Saveta za nacionalne Internet domene u okviru međunarodne organizacije koja
upravlja globalnim DNS sistemom - Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve,
gde je bio predstavnik evropske Internet zajednice. Od 2008. godine radi u Ministarstvu
za telekomunikacije i informaciono društvo kao specijalni savetnik ministra.
10
znanje.infostud.com
znanje.infostud.com
SAVETI USPEŠNIH
Kako ste našli svoj prvi posao i čime ste
se bavili na početku Vaše karijere?
Pošto dolazim iz tehničkog miljea,
uglavnom sam programirao, pravio Web
aplikacije, bavio se administracijom
sistema. No, društveni aspekti
informaciono-komunikacionih
tehnologija uvek su me više privlačili,
pa sam jedno vreme uređivao Internet
rubriku u Svetu kompjutera, držao
predavanja iz oblasti razvoja Interneta i
slobodnog softvera, pomagao modernim
umetnicima u prenošenju njihovih ideja
na Internet itd.
Koje veštine usavršavate i kako radite
na sebi?
Presudne kvalitete, kao što su spo­
sobnost komunikacije sa ljudima, is­
trajnost i strpljenje, analitičnost i
sposobnost da se neki posao sprovede
od početka do kraja, nisam stekao
tokom studija, već samostalnim radom
tokom proteklih petnaest godina, a
njihovo usavršavanje zapravo nikada
ne prestaje. Najviše cenim ljude koji su
otvoreni u komunikaciji sa mnom i koji
mi direktno skrenu pažnju kada nešto
ne uradim dobro. Takvo saznanje nikad
nije prijatno, ali je otvorenost za takva
saznanja i želja da se sledeći put ne
napravi ista greška, možda najbolji način
za početak rada na ličnom usavršavanju.
Nastavak rada na tome je obično mnogo
duži proces i podrazumeva razne stvari nekad se svodi na proučavanje literature,
a nekad na obraćanje posebne pažnje u
ophođenju sa ljudima.
Preporučite nam knjige u svojoj oblasti
rada, koje smatrate dobrim.
Za početak “Writing …ffective Public
Policy Papers”, Eóin Young & Lisa Quinn,
Open Society Institute, 2002., a posle
ne gine prekopavanje Interneta i raznih
baza podataka u potrazi za aktuelnim
statistikama,
studijama
slučaja,
zakonskim tekstovima, analizama itd.
Praćenje aktuelnih vesti iz struke je
od presudnog značaja (dobar početak
za vesti iz Srbije je www.personalmag.
rs), kao i što intenzivnija komunikacija
sa profesionalcima u svojoj oblasti - od
raznih Internet foruma, preko društvenih
mreža kao šti su Twitter (@smarkovic),
Facebook i LinkedIn, do nezamenljivog
kontakta uživo (dobar početak u tom
smislu je sajt www.itdogadjaji.com).
Добра биографија повећава ваше шансе
за добијање посла
Никада се не добија друга шанса да направите први утисак код послодавца
а биографија је ваш први утисак и врло је важно како је написана. Од тога
зависи да ли ћете бити позвани у следећи круг селекције или одбијени.
11
NAUK A I ŽIVOT
Ruder Bošković
Čovek ispred drugih
Ruđer Bošković (1711 - 1787) bio je najveći
naučnik svog vremena. Bio je matematičar,
fizičar, geodet, kartograf, inženjer, optičar,
astronom, pronalazač, profesor, diplomata,
putopisac, propovednik, arheolog, teolog,
filozof i pesnik. Osim svega ovoga, bio je i
dopisni član Francuske akademije nauka,
redovni član Ruske akademije nauka i
britanskog Kraljevskog učenog društva.
Jednom rečju, naučnik za kog su se otimali
univerziteti, dvorovi i države.
Iako dolazi iz porodice koja je okrenuta
teologiji i poeziji, Bošković je zapamćen,
pre svega, po svom doprinosu prirodnim
naukama. U svom kapitalnom delu „Teorija
prirodne filozofije svedena na jedan
jedini zakon sila koje postoje u prirodi“
objavljenom u Beču 1758. godine, on
postavlja osnovu kvantne fizike i strukture
atoma. Naime, on je prvi koji smatra da je sve
sačinjeno od „tačkastih elemenata“ i da ih
jedino određene zakonitosti čine različitim.
Komentarišući njegovu inovativnost u
tom polju, nobelovac Leon Lederman je
1993. napisao: „Imao je još jednu zamisao,
potpuno ludačku za osamnaesti vek (a
možda i za bilo koji drugi)... Tvrdio je, ni
manje ni više, da je materija sazdana od
čestica koje nemaju nikakve dimenzije!
Mi nađosmo, evo, pre dvadesetak godina,
jednu česticu koja odgovara tom opisu.
Nazvasmo je kvark”.
Boškovićeva dela i ideje su poslužile
velikom broju poznatih naučnika kao što su
Majkl Faradej, Nils Bor, čak i Albert Ajštajn,
kao polazna osnova za njihove teorije. Tako
je Nikola Tesla jednom prilikom izjavio da
je Ajnštajnova teorija relativiteta u suštini
delo Boškovića: „... teorija relativiteta,
usput da kažem, mnogo je starija nego
što se misli. Propagirana je od strane mog
slavnog sunarodnika, Ruđera Boškovića,
velikog filozofa, koji je, bez obzira na veliki
broj obaveza koje je imao, napisao hiljade
poglavlja izvanredne vrednosti o mnogim
temama. Bošković je pisao i o relativitetu,
čak i o takozvanom prostorno-vremenskom
kontinuumu.”
U svemu je bio ispred svojih vršnjaka,
a naročito se iskazivao marljivošću,
intuicijom i lakim usvajanjem gradiva.
Zato je s 14 godina poslan u Rim na dalje
školovanje u poznati Rimski kolegijum. U toj
školi bilo je zabranjeno učenicima diktirati
gradivo, učilo se mnogo, uz veliku pomoć
nastavnika.
RADOZNALI PROFESOR
Tokom života, radio je kao predavač velikog broja predmeta. Bio je veoma dobar
pedagog sa smislom za jasno i metodično izlaganje znanja iz matematike, fizike,
mehanike i astronomije. Ipak, znao se zaneti i odlutati putevima kojim ga učenici nisu
mogli slediti pa su ga morali upozoravati na to. Uvek je bio ispred drugih i nikada se
nije žalio na prezauzetost. Zbog svoje izuzetnosti postavljen je za akademika logike u
slavnom Rimskom kolegijumu, što mu je samo donelo nove obaveze. Osim toga bavio
se i proučavanjem kometa, zbog čega je provodio mnoge besane noći.
12
znanje.infostud.com
REKLI SU:
Reci mi - zaboraviću, uči me zapamtiću, pokreni me - naučiću.
B. Frenklin
Ako niste spremni da se menjate
svakog trenutka, nećete nikada
saznati istinu.
Vivekananda
Istraži šta je rečeno, a ne ko je
rekao.
Život ti se pretvara u ono što
misliš.
Marko Aurelije
Niko nije zadovoljan svojom
srećom i nezadovoljan svojim
razumom.
Golsvorti
Pobeda ima stotinu očeva, poraz
je siroče.
Potrudite se misaono usmeriti
na jednu stvar. Neka to bude vaš
glavni cilj u životu.
Čarls F. Ketering
Bolje je na pravom putu šepati,
nego na pogrešnom jahati.
Ne govori uvek sve što znaš, ali
znaj uvek sve što govoriš.
Matias Klaudius
Mnogi koji čeznu za besmrtnošću,
ne znaju šta će sa sobom u
nedeljno kišno poslepodne.
Škola nije kraj nego tek početak
obrazovanja.
Kelvin Kulidž
Download

Društvo zasnovano na znanju Vladimir Ivanković Ruder