List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika
„GRLICA”, prva crnogorska periodična publikacija (Cetinje, 1835-1839)
„PROSVJETA” (Cetinje, 1889-1901)
„PROSVJETNI RAD” (od 15. januara 1949)
Broj 13 FEBRUAR 2013 Izlazi mjesečno, cijena 0,40 € ISSN 0033-1686
DOBITNIK „OKTOIHA” 1998.
Predśednik Vlade Grne Gore Milo Đukanović uručio Državnu nagradu „Oktoih“ za 2012.
godinu Srednjoj ekonomskoj školi „Mirko Vešović“ iz Podgorice
Premijer Milo Đukanović razgovarao s
predstavnicima Studentskog parlamenta
Univerziteta Crne Gore
ŽELIMO SISTEM
VLADA POSVEĆENA
U KOME ĆE SE IZGRAĐIVATI SARADNJI S
CRNOGORSKI IDENTITET MLADIMA
(str. 3)
Potpisan ugovor za rekonstrukciju II faze
Novog studentskog doma i studentskog
restorana u Podgorici
PO STANDARDIMA
ENERGETSKE
EFIKASNOSTI
(str. 3)
INTERVJU:
Akademik prof. dr Danilo Radojević
ZA IZRADU
CRNOGORSKE
ENCIKLOPEDIJE
NUŽNA JE ODLUČNOST
NAUČNIKA I JASNO
IZRAŽENA VOLJA VLASTI
NAGRADA DOŠLA U PRAVE RUKE: Premijer Milo Đukanović, direktor Branislav Đukić i ministar Slavoljub Stijepović
− Slavoljub Stijepović: Državna nagrada „Oktoih“ više od četiri decenije traje kao znak posebnog
uvažavanja prosvjetne struke, i to onih njenih dometa što služe na čast prosvjeti i društvu u cjelini
− Pavle Goranović: Srednja ekonomska škola „Mirko Vešović“, koja ove godine obilježava 90 godina
postojanja, iznjedrila je brojne uspješne generacije. Danas su mnogi od njih afirmisani stručnjaci i
preduzetnici, naučni radnici, politički i javni djelatnici, univerzitetski profesori, vrhunski sportisti
− Branislav Đukić: Duga tradicija naše škole zasnovana je opštehumanim i civilizacijskim vrijednostima,
znanju, umijeću i sposobnostima, te razumijevanju duha vremena u kojem živimo i stvaramo
Predśednik Vlade Grne Gore Milo Đukanović uručio je na tradicionalnoj svečanosti, održanoj u podgoričkoj vili „Gorica“ 17. januara,
na dan kad je 1494. štampan „Oktoih prvoglasnik“, direktoru Srednje ekonomske škole „Mirko Vešović“ Branislavu Đukiću državnu nagradu „Oktoih“. Dodjeli su prisustvovale brojne ličnosti iz prosvjetnog, naučnog, kulturnog i političkog života Crne Gore.
(Opširnije na str. 2)
Ispitni centar i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva − Podgorica objavili zbirke testova
za polaganje maturskog i stručnog ispita
1 6 8 0 0 8
7 7 0 0 3 3
9
I S SN
0 0 3 3 - 1 6 8 6
POMOĆ
MATURANTIMA
Ispitni centar i Zavod za udžbenike i nastavna sredstvaa −
Podgorica objavili su zbirke testova za polaganje maturskog
kog
g
i stručnog ispita iz matematike, crnogorskog − srpskog, bo
boosanskog, hrvatskog jezika i književnosti, albanskog jezikaa i
književnosti, te pet stranih jezika (engleski, italijanski, francuski, ruski i njemački).
Kako ističe direktor Ispitnog centra prof. dr Željko Jaćimović, cilj je da se ovaj materijal približi učenicima, roditeljima i nastavnicima. Zbirke su veoma korisne za pripremu
u
maturskog i stručnog ispita iz predmeta koji se eksterno teestiraju, jer se na jednom mjestu nalaze svi do sada objavljeni
ni
testovi. Pored zadataka, one sadrže shemu za ocjenjivanje,
e,
način bodovanja. Za strane jezike, uz zbirke, pripremljeni su
ui
CD-ovi sa pratećim zvučnim materijalom.
Zbirke se neće prodavati. Oni koji imaju pristup internetu
etu
u
mogu ih naći na sajtu Ispitnog centra (www.iccg.co.me). Po
o tri
t
kompleta biće distribuirana bibliotekama svih srednjih škola
olaa u
Crnoj Gori. Tamo ih mogu koristiti đaci koji nemaju pristup ini
ternetu.
Jaćimović ističe da je ovo dobar primjer saradnje dviju institucija
stitucija
− Zavoda za udžbenike koji je pomogao da se ovaj materijal odštampa prema njegovim standardima i Ispitnog centra koji je odgovoran
govoran
za kvalitet materijala.
Lj. V.
(str. 6– 7)
Obavještenje
JUBILEJI, NOVE
RUBRIKE, VEBPREZENTACIJA
Poštovani čitaoci,
Osim izuzetnog datuma obilježavanja 200-godišnjice Njegoševog rođenja i 210-godišnjice škole u Morinju, godina u koju
smo ušli na svom isteku sadrži još nekoliko značajnih jubileja
crnogorske prosvjete, kulture,nauke i žurnalističke tradicije: 180
godina prve državne škole – Cetinjske male škole smještene u
Cetinjskom manastiru a kasnije u Biljardi (danas OŠ ''Njegoš''),
145 godina Bogoslovsko-učiteljske škole i Ženskog (Đevojačkog)
instituta (prve srednje stručne škole u Crnoj Gori), 125 i 65 godina
od pokretanja listova „Prosvjeta“ i „Prosvjetni rad“, koji su dali nemjerljiv doprinos crnogorskoj pedagoškoj teoriji i praksi i vaspitanju i obrazovanju generacija crnogorskih đaka i studenata. Da
bismo bili na nivou savremenih globalnih obrazovnih izazova i
crnogorskih ukupnih društvenih potreba, pokrenuli smo dodatak „Đečiji svijet“, uz dosadašnje prepoznatljive, i nove stalne rubrike: „Visoko obrazovanje“, „Digitalni svijet“, „Mladi i antifašizam“,
„Inovacije“, a od narednog broja „Nastavnici i đaci pišu“. Tu su i
informacije iz evropskih i evroatlantskih integracija, inkluzivnog
obrazovanja, školskog sporta, preduzetništva i društvene odgovornosti. Cilj je građenje i afirmisanje, približavanje i popularizacija crnogorskih i civilizacijskih vrijednosti antifašizma, kreativnosti,
inovativno-razvojnog, preduzetničkog, društveno odgovornog
i naučnoistraživačkog duha, idejnog, kulturnog, umjetničkog,
sportskog i svakog oblika stvaralaštva mladih naše zemlje. Pozivamo posebno članove novinarskih sekcija u školama da nam
šalju priloge. Pišite nam i budite naši saradnici.
Jedno važno obavještenje: Prezentacija „Prosvjetnog rada“
sada je u sklopu veb-sajta Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica. Na adresi www.zuns.me/prosvjetnirad/ odmah
nakon izlaska iz štampe objavljuje se elektronska verzija našeg i
vašeg lista. Tamo se nalazi i arhiva brojeva od maja 2010. godine,
kao i redakcijski kontakti. Srdačan pozdrav!
Uredništvo lista
www.zuns.me/prosvjetnirad
Predśednik Vlade Grne Gore Milo Đukanović uručio Državnu nagradu„Oktoih“ za 2012. godinu Srednjoj ekonomskoj školi„Mirko Vešović“ iz Podgorice
ŽELIMO SISTEM U KOME
ĆE SE IZGRAĐIVATI
CRNOGORSKI IDENTITET
T
(Nastavak sa str. 1)
2
FEB.
Čestitajući
dobitniku,
ministar prosvjete Slavoljub
Stijepović je kazao da nas 17.
januar podśeća na trajni simbol naše duhovnosti – „Oktoih“, koji je do danas ostao
prepoznatljiv znak stalnih težnji da gradimo prosvijećenu
Crnu Goru.
„Put ka društvu znanja
i obrazovanosti nema alternativu. Kao što je nema ni
očuvanje našeg duhovnog
bića. Zato državna nagrada
'Oktoih' više od četiri decenije traje kao znak posebnog
uvažavanja prosvjetne struke, i to onih njenih dometa
što služe na čast prosvjeti i
društvu u cjelini“, apostrofirao je Stijepović.
On je naglasio da je uvjeren da je ugledna nagrada
došla u prave ruke – školi čiji
je napredak očigledan i čiji
su uspjesi u službi razvoja
školstva. „Neka nagrada 'Oktoih' bude snažan podsticaj
da se i u budućem periodu
ostvaruju rezultati koji će biti
primjer posvećenosti profesiji i pružanju odgovarajućih
znanja učenicima koji će već
śutra biti aktivni učesnici i
pokretači prosperiteta našeg
društva“, istakao je ministar
Stijepović.
Ovog puta odlučivalo
se između 14 kandidata,
10 za pojedince i četiri za
ustanove. U ime žirija koji je
Ministar Slavoljub Stijepović
POTREBAN EFIKASNIJI OBRAZOVNI SISTEM
Koristim i ovu priliku da
saopštim da nam je potreban
efikasniji obrazovni sistem, u
kome će našoj đeci biti omogućeno da, osim sticanja potrebnih znanja, vještina i kompetencija, njeguju i uzvišeni
ośećaj pripadnosti državi Crnoj
Gori. Želimo sistem u kome će
se izgrađivati crnogorski identitet kao najbolja tekovina naše
prošlosti i naše sadašnjosti.
Crnogorski identitet počiva na
odanosti zajednici, na nepokolebljivom poštovanju države
i njenih principa. Tako je bilo
kroz vjekove, tako treba da
bude i danas.
RIJEČ VIŠE
Petar Stanković:
NAJVEĆE PRIZNANJE ZA
POSVEĆENOST PROFESIJI
Nagrada „Oktoih“ je najveće priznanje u obrazovanju
i treba priznati da je to satisfakcija svakom prosvjetnom
radniku i instituciji za posvećenost profesiji. Čudi me da ove,
a ni prošle godine, nije dodijeljena pojedincima. Nadamo
se da će ih ubuduće biti više.
Vjerovatno su teško mogli da
se izdvoje pojedinci. Oni su svi
dobri, ali je možda komisiji bilo
delikatno da izdvoji nekog od tih kandidata za nagradu. Njenom dodjelom potvrđuje se da je neko kvalitetan, uspješan,
da ima iza sebe rezultate.
Prof. dr Refik Zejnilović:
PODSTREK ZA DALJE NAPREDOVANJE
Ova nagrada je podsticaj
za rad svih u obrazovanju – od
učitelja, nastavnika, do institucija u kojima te osobe rade, a
svakako da je veliko priznanje
za instituciju koja je dobije. Što
se daljeg napredovanja tiče,
svako ko dobije tu nagradu,
neće stati već nastaviti da se
još više potvrđuje i dokazuje,
naročito ako radi na univerzitetu ili u školama koje dobijaju priznanja.
„OKTOIH“ – TRAJNI SIMBOL NAŠE DUHOVNOSTI: Ministar Stijepović
Zvonko Pavićević:
NE SMIJU SE ZAOBILAZITI POJEDINCI
VJEČNI TEMELJI CRNOGORSKE DRŽAVNE KUĆE
Zar nije „Oktoih“ najbolji primjer da Crna Gora može opstati samo uz jaku samosvijest,
uz snažnu privrženost svojoj domovini. Zato smo svi zajedno, a posebno oni čija je profesija prenošenje znanja mlađim generacijama, u obavezi da baštinimo neprolaznu tradiciju
Crne Gore. Da u vječne temelje naše državne kuće ugrađujemo svoj rad, znanja, odgovornost i sva pregnuća koja doprinose očuvanju časnog, dostojanstvenog i slobodoumnog
crnogorskog trajanja.
„Srednja
ekonomska
škola 'Mirko Vešović', koja
ove godine obilježava 90 godina postojanja, iznjedrila je
brojne uspješne generacije.
Danas su mnogi od njih afirmisani stručnjaci i preduzet-
stracija. Izgradnjom novog
objekta 2006. godine, stekli
su se optimalni uslovi za rad,
budući da ustanova raspolaže odgovarajućim prostorom
neophodnim za savremeno
izvođenje nastave“, kazao je
ska škola danas uživa. Duga
tradicija naše škole zasnovana je na opštehumanim i
civilizacijskim vrijednostima,
znanju, umijeću i sposobnostima, te razmijevanju duha
vremena u kojem živimo
Kao nagrada za pedagoški rad, „Oktoih“ je veoma
afirmativan i treba da bude
podstrek za dalji rad ustanova
i pojedinaca koji rade u vaspitno-obrazovnim institucijama.
Smatram da su u posljednje
vrijeme zapostavljeni prosvjetni radnici. Oni koji su najzaslužniji, koji su nosioci obrazovnog procesa u Crnoj Gori,
ne dobijaju nagrade. Ne znam
iz kojih razloga. Smatram da će, ako se nastavi ovaj način
dodjele samo institucijama, nagrada izgubiti na značaju. Svi
koji su bili predloženi, zavređuju nagradu.
Sreten Mrvaljević:
TREBA MNOGO TRUDA
To je najveća nagrada u
obrazovanju, tako da je čast
biti i gost na ovoj manifestaciji
a kamoli dobitnik koji je zaslužio „Oktoih“ svojim dugogodišnjim radom. Žiri je dobro radio i izabrao pravog dobitnika.
Vjerovatno je procijenjeno da
ove godine treba da je dobije
kolektiv. Nadam se da će iduće godine neko od pojedinaca
dobiti ovo priznanje. Svaku je
nagradu teško zaslužiti, a kamoli ovakvu. Treba mnogo truda, rada s puno generacija. I poslije treba dokazati da se nije
pogriješilo, nego da je nagrada zaslužena.
Hamdo Kočan:
ULAGANJE U BUDUĆNOST
KVALITETNO OBRAZOVANJE NAJVEĆA VRIJEDNOST DRUŠTVA: Sa članovima žirija
izabrao dobitnika (članovi:
Milica Pajović, prof. dr Marko
Camaj, Svetislav Bakić i Borislav Kašćelan) obrazloženje
je pročitao predśednik Pavle
Goranović:
nici, naučni radnici, politički i
javni djelatnici, univerzitetski
profesori, vrhunski sportisti...
Škola realizuje obrazovne
programe iz područja rada:
ekonomija, pravo, admini-
Goranović.
„Nagradu 'Oktoih' primamo u ime svih posvećenih
profesora i učenika koji su
godinama i decenijama čuvali reputaciju koju Ekonom-
MODERNE METODE RADA
Nagrada 'Oktoih' dodijeljena je Srednjoj ekonomskoj školi 'Mirko Vešović' kao rezultat kvalitetne organizacije rada, osavremenjavanja nastavnog procesa, uvođenja modernih metoda rada, zastupljenosti preduzetničkih sadržaja. Ovo jedinstveno priznanje
kolektiv sa 115 zaposlenih zavrijedio je odličnom saradnjom s roditeljima, lokalnom
zajednicom, brojnim institucijama, univerzitetima, kao i značajnim rezultatima u sportskim i drugim vannastavnim aktivnostima, te afirmisanjem kreativnih potencijala učenika. Posebno se ističu aktivnosti koje učenicima približavaju praktičan rad s teorijskim
znanjem, što je i suština reformskih procesa. Time se pokazuje da je kadar SEŠ 'Mirko
Vešović' razumio napore Vlade Crne Gore i Ministarstva prosvjete da se u sferi obrazovanja dođe do obrazovnog sistema po mjeri evropskih standarda. Nagrada 'Oktoih' je
odraz poštovanja prema ovom odgovornom i humanom pozivu, ali i svjedočanstvo da
kvalitetno obrazovanje i vaspitanje doživljavamo kao najveću vrijednost društva.
(Pavle Goranović)
i stvaramo. Te vrijednosti
najstarija ekonomska škola
u Crnoj Gori njeguje već 90
godina, prateći obrazovne
potrebe i razvoj školskog sistema u Crnoj Gori i aktivno
učestvujući u njegovom stalnom unapređenju. Prestižno
odličje 'Oktoih' priznanje je
svima onima koji su radili u
ovoj školi i učenicima koji su
je završili, i na njega svi jednako ponosni“, rekao je Branislav Đukić.
On je apostrofirao da
škola ovim priznanjem dobija još više na ugledu, što je
veliki podsticaj za sve zaposlene da ubuduće postižu još
bolje rezultate.
Ljiljana Vukoslavović
Šerifa Begzić
(Foto: Nikola Ćupić)
„Oktoih“ je najprestižnije
priznanje kojem streme sve
prosvjetne institucije i prosvjetni radnici. Dobijanje ove
nagrade potvrda je predanog
rada u jednoj osjetljivoj oblasti,
od koje nam zavisi i ekonomski
i kulturni razvoj. Vaspitavati
mlade generacije, znači ulagati u budućnost. Prema tome,
verifikacijom tog rada i tih
pregnuća nagradom „Oktoih“ taj napor se na najbolji način
valorizuje.
Prof. dr Bogdan Ašanin:
IMA POJEDINACA KOJI ZASLUŽUJU
„OKTOIH“, ALI NIJESU KANDIDOVANI
To je najveća nagrada u
prosvjeti i uopšte za zasluge
u toj djelatnosti. Zato je veoma afirmativna za one koji je
dobijaju, ali i veliki podstrek
za sve entuzijaste koji žele da
napreduju. Ove godine nije je
dobio nijedan pojedinac jer je
žiri procijenio da stepen angažovanosti ljudi koji su konkurisali nije na nivou veličine i
značaja nagrade. Pojedinaca koji „Oktoih“ zaslužuju, svakako ima, ali nijesu kandidovani.
Premijer Milo Đukanović razgovarao s predstavnicima
Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore
Potpisan ugovor za rekonstrukciju II faze Novog studentskog
doma i studentskog restorana u Podgorici
VLADA POSVEĆENA
SARADNJI S MLADIMA
PO STANDARDIMA
ENERGETSKE
EFIKASNOSTI
Premijer Đukanović je pozvao studente da pokažu inicijativnost prema
Vladi i predlože konkretna rješenja s ciljem prevazilaženja studentskih
problema
Vlada će i u predstojećem periodu nastaviti
dobru saradnju sa Studentskim parlamentom u pravcu poboljšanja kvaliteta i
uslova studiranja u Crnoj
Gori, poručio je premijer
inicijativnost prema Vladi i
predlože konkretna rješenja s ciljem prevazilaženja
studentskih problema, koja
će Vlada pažljivo razmotriti
i u skladu s realnim mogućnostima nastojati da inkorporira u sistem visokog ob-
sa studentima razmijeni mišljenje o pitanjima koja su
od značaja za unapređenje
visokog obrazovanja u Crnoj
Gori i iznijeli svoje prijedloge
za prevazilaženje aktuelnih
problema.
Na sastanku je razgova-
VLADA ĆE I U PREDSTOJEĆEM PERIODU NASTAVITI DOBRU SARADNJU SA STUDENTSKIM PARLAMENTOM:
Sa sastanka u Vladi Crne Gore
Milo Đukanović u razgovoru
s predstavnicima Studentskog parlamenta Univerziteta Crne Gore.
Premijer Đukanović je
pozvao studente da pokažu
razovanja, saopšteno je iz
Đukanovićevog kabineta.
Predstavnici
Studentskog parlamenta zahvalili
su premijeru na spremnosti
da u direktnom kontaktu
rano o dinamici realizacije
infrastrukturnih
objekata,
osnivanju studentskog servisa, izmjeni zakonskih rješenja i upisnoj politici.
O. Đ.
Obilježen Međunarodni dan ljudskih prava
PORODIČNO NASILJE I
DALJE VELIKI PROBLEM
Porodično nasilje i dalje je veliki problem, a potrebni su dodatni napori
kako bi se osigurala prava Roma, Aškalija, Egipćana, kao i LGBT populacije,
istakao je Mitja Drobnič, šef Delegacije EU u Crnoj Gori
Crna Gora je poboljšala
pravni okvir za građanska
i politička prava, poručeno
je sa skupa na Univerzitetu
Crne Gore koji je održan povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih
prava.
„Evropska komisija saopštila je da je poboljšan pravni
okvir za građanska i politička
prava. Organi vlasti pokazali
su pozitivan stav prema političkim pravima, a napredak
je ostvaren i u ekonomskim
i socijalnim. Međutim, neophodni su dodatni koraci koje
kako bi se osigurala prava
Roma, Aškalija, Egipćana,
kao i LGBT populacije“, istakao je Mitja Drobnič, šef Delegacije EU u Crnoj Gori. On
je dodao da će to biti jedno
od važnih poglavlja za pristup EU.
Na skupu su učestvovali
predstavnici Vlade, vjerskih
zajednica i nevladinih organizacija. Bilo je riječi o prijemu Crne Gore u Savjet UN za
ljudska prava, o poštovanju
prava na svojinu i zaštiti ljudskih prava u zatvorima. Što
se prijema u Savjet UN tiče,
nog dana ljudskih prava,
Udruženje mladih sa hendikepom ukazalo je da se Crna
Gora ratifikacijom konvencije UN o pravima osoba s
invaliditetom 2009. godine
obavezala da će osobama
s invaliditetom omogućiti
ostvarivanje i uživanje ljudskih prava.
„Međutim, u praksi se
često suočavamo s nekorektnim odnosom prema
osobama s invaliditetom, s
degradiranjem, vrijeđanjem,
ponižavanjem i sažalijevanjem ili činjenjem heroja
Ministar prosvjete Slavoljub Stijepović potpisao je sa
Milanom Gredićem, direktorom firme VH Montenegro,
ugovor za izvođenje građevinsko-zanatskih radova na
II fazi Novog studentskog
doma i studentskom restora-
nost ugovorenih građevinskih radova je 161.946 eura,
a sredstva su obezbijeđena
u okviru projekta „Energetska efikasnost u Crnoj Gori“.
Na studentskom domu biće
zamijenjena fasadna stolarija, izvršena termoizolacija
S POTPISIVANJA UGOVORA U MINISTARSTVU PROSVJETE:
Anita Krulanović, Milan Gredić, ministar Slavoljub Stijepović i Dragica Sekulić
nu u Podgorici. Ministar Stijepović takođe je potpisao
i ugovor za nadzor nad izvođenjem radova sa Anitom
Krulanović, izvršnom direktoricom Zavoda za građevinske materijale, geotehniku i
hemijske analize (ZIGMA) u
okviru projekta „Energetska
efikasnost u Crnoj Gori“.
Kako je saopšteno iz
Ministarstva, ukupna vrijed-
fasadnih zidova i urađeni
limarski radovi, dok će na restoranu biti djelimično zamijenjena stolarija.
Vlada Crne Gore dobila je
od Međunarodne banke za
obnovu i razvoj (IBRD) zajam
od 6,5 miliona eura u cilju finansiranja projekta „Energetska efikasnost u Crnoj Gori“.
Tim projektom predviđeno
je poboljšanje energetske
treba preduzeti ka unapređenju prava. Treba poboljšati
uslove života u zatvorima.
Potrebno je istražiti i procesuirati slučajeve nasilja nad
novinarima. Porodično nasilje i dalje je veliki problem, a
potrebni su dodatni napori
važno je jačanje Misije u Ženevi, a Ministarstvo vanjskih
poslova dostavljaće Vladi
detaljne informacije o načinu na koji namjerava da se
učlani u Savjet UN za ljudska
prava.
Povodom Međunarod-
od njih. Često je i medijsko
izvještavanje puno nekorektnih sadržaja, što sve utiče
na cjelokupnu sliku i odnos
prema osobama s invaliditetom“, navodi se, uz ostalo, u
saopštenju.
O. Đ.
alizuje od februara 2009. godine, a trajaće do kraja juna
2013. godine.
Do sada je, u okviru
ovog projekta, rekonstruisano pet osnovnih i tri srednje
škole. Ukupna vrijednost
izvedenih radova iznosila je
2.600.042 eura.
O. Đ.
DOBITNICI NAGRADE „19. DECEMBAR“ :
Rukometašica Bojana Popović i gitarista Miloš Karadaglić
NIJEDAN SAN NIJE
NEDOSTIŽAN
Rukometašica
Bojana
Popović i gitarista Miloš Karadaglić ovogodišnji su dobitnici Nagrade „19. decem-
„Velika je čast biti među
onima koji su doprinijeli
ugledu i razvoju Crne Gore.
Ovo je zajednička nagrada
Milos Karadaglić: „Nagrada Podgorice, grada
u kom sam ponikao, naročito mi je draga“
Sa skupa u Rektoratu Univerziteta Crne Gore
efikasnosti u obrazovnim i
zdravstvenim ustanovama,
kao i potpunije obavještavanje javnosti o mjerama
energetske efikasnosti. Odabrano je 15 ustanova: osam
škola, jedan studentski dom
i šest bolnica. Projekat se re-
bar“ koju dodjeljuje glavni
grad. Sekretarijat za sport
i kulturu Podgorice, na inicijativu Ženskog rukometnog kluba „Budućnost“, za
ostvarene rezultate u oblasti
sporta predložio je rukometašicu Bojanu Popović, dok
je gitaristu Miloša Karadaglića predložio podgorički KIC
„Budo Tomović“ za izuzetan
doprinos unapređenju muzičke kulture u Crnoj Gori.
što je čini jednom od najboljih svjetskih rukometašica.
Takođe, osvojila je i 12 nacionalnih prvenstava u Jugo-
Bojana Popović: „Velika je čast biti među onima koji
su doprinijeli ugledu i razvoju Crne Gore“
mog tima i mene“, istakla je
Bojana.
„Nagrada Podgorice, grada u kom sam ponikao, naročito mi je draga. Uvjeren sam
da će poslužiti i svim mladim
ljudima kao podśetnik da
nijedan san nije nedostižan
ako se u njega bezrezervno
vjeruje“, objasnio je Miloš.
Podśetimo, Bojana Popović osvojila je šest titula Lige
šampiona, jedan EHF kup,
slaviji, Danskoj i Crnoj Gori. S
reprezentacijom Jugoslavije
osvojila je bronzu 2001. godine, kao i olimpijsko srebro
2012. u Londonu s reprezentacijom Crne Gore. Umjetnik
Miloš Karadaglić do sada se
okitio brojnim priznanjima:
„Prinčeva nagrada“, koju dodjeljuje princ Čarls, „Julijan
Brim“, „Mejzi Luis“.
Š. B.
3
FEB.
EVROPSKE I EVROATLANSKE INTEGRACIJE
Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji (EU): Otvoreno i privremeno zatvoreno
pregovaračko poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanje
U OVOJ FAZI NIJESU
NEOPHODNI DALJI PREGOVORI
– Dr Igor Lukšić: Ovo je ohrabrenje da Crna Gora nastavi dalje s reformama, ali ujedno i poruka ostalim
zemljama kandidatima i aspirantima za ulazak u EU, da je politika proširenja visoko na agendi EU
– Prof. dr Sanja Vlahović: Zatvaranje poglavlja koje se odnosi na nauku i istraživanje otvara novu fazu u
crnogorskom društvu, pruža više mogućnosti i stavlja Crnu Goru u bolju poziciju
Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Crne Gore
Evropskoj uniji, koja je održana
18. decembra u Briselu, otvoreno je i privremeno zatvoreno
prvo pregovaračko poglavlje
(25) koje se odnosi na nauku i
istraživanje.
Delegaciju EU predvodio
je ministar vanjskih poslova
Kipra dr Erato Kozaku-Markulis,
crnogorsku vicepremijer i ministar vanjskih poslova i evropskih integracija dr Igor Lukšić i
ministarka nauke prof. dr Sanja
Vlahović, a Evropsku komisi-
ju predstavljao je komesar za
proširenje i evropsku politiku
suśedstva Štefan File.
Kako je saopšteno iz Ministarstva nauke, sastanak je
označio početak podrobnih
pregovora s Crnom Gorom o
pristupanju, nakon njihovog
otvaranja 29. juna 2012. godine. Takođe, od tada je ostvaren dobar napredak u vezi s
analitičkim pregledom pravne
tekovine EU, što je postignuto
zaključenjem analitičkog pregleda za ključna poglavlja 23
(Pravosuđe i temeljna prava) i
4
FEB.
Ministarka nauke Sanja Vlahović na skupu u Briselu
Poglavlje 7 – Pravo intelektualne svojine
24 (Pravda, sloboda i bezbjednost). U skladu s Pregovaračkim okvirom, rad na ovim
poglavljima, koja su važna za
oblast vladavine prava, otpočet je u ranoj fazi pregovora.
Crna Gora je pozvana da usvoji
neophodne akcione planove
koji predstavljaju mjerila za
otvaranje pregovora za ova
dva poglavlja.
Praćenje napretka
Kada je o poglavlju 25 riječ (Nauka i istraživanje), EU
smatra da, izuzetno, mjerila za
privremeno zatvaranje ovog
poglavlja nijesu neophodna s
obzirom na dobar opšti nivo
spremnosti Crne Gore u oblasti nauke i istraživanja, kao i
na ograničen opseg i posebnu
prirodu obaveza u vezi s ovim
poglavljem pravne tekovine
EU. Stoga EU smatra da u ovoj
fazi nijesu neophodni dalji pregovori za ovo poglavlje.
EU je naglasila i da će posebnu pažnju posvetiti praćenju svih posebnih pitanja navedenih u zajedničkoj poziciji
kako bi se obezbijedio administrativni kapacitet u Crnoj Gori,
njen kapacitet da sprovodi
naučne projekte finansirane iz
sredstava EU, kao i u cilju kon-
Sljedeća
međuvladina
konferencija biće održana u prvoj polovini 2013. godine.
Za šefa diplomatije Lukšića
ovo je ohrabrenje da Crna Gora
nastavi dalje reforme, ali ujedno i poruka ostalim zemljama
kandidatima i aspirantima za
ulazak u EU, da je politika proširenja visoko na agendi EU.
Jačanje konkurentnosti
Prema mišljenju ministarke Vlahović, zatvaranje
poglavlja ima uskostručni, ali
i širi društveni značaj za nauč-
ćeve, period prije otvaranja
poglavlja obilježio je proces
usaglašavanja naučne politike
i zakonodavstva u Crnoj Gori s
pravnom tekovinom EU u oblasti nauke i istraživanja, a period
koji slijedi biće posvećen kontinuiranoj primjeni pravne tekovine EU. „Bićemo u prilici da se
posvetimo ciljevima i prioritetima EU u ovoj oblasti, kao što
su: jačanje aktivnosti u cilju postizanja ekonomske i industrijske konkurentnosti kroz nauku
i istraživanja, podsticaj naučnoj
zajednici da se uključi u rješavanje globalnih društvenih
izazova (hrana, energetska efi-
CRNOGORSKA ISTRAŽIVAČKA ZAJEDNICA U OKVIRU
EVROPSKOG ISTRAŽIVAČKOG PROSTORA (ERA)
Dostignuti nivo razvijenosti institucionalnog okvira i naučnoistraživačke zajednice u Crnoj
Gori, preko nacionalnih, regionalnih i međunarodnih programa i projekata u koje je učlanjena, već
je pozicionirao crnogorsku istraživačku zajednicu u okviru Evropskog istraživačkog prostora (ERA).
Kako je ranije kazala Vlahovićeva, može se privremeno zatvoriti poglavlje, dok sva druga poglavlja, kojih ima 35, ne ostvare napredak i privremeno se zatvore i, konačno, dok Crna Gora ne
uđe u EU.
Kada je o benefitima riječ, Crna Gora ima mogućnost korišćenja sredstava iz fondova EU za
nauku, kao i veću mobilnost istraživača kroz intenzivniju međunarodnu saradnju. U okviru ERA
ima priliku da koristi novac iz programa FP7, EUREKA, COST, NATO – naučnog programa za mir i
bezbjednost, programa Međunarodne agencije za atomsku energiju i dr. U toku su pripreme za
uključivanje u „Horizon 2020“, naredni okvirni program EU, koji počinje 2014. godine, trajaće sedam godina i treba da doprinese otvaranju novih radnih mjesta. Znatno veća mobilnost istraživača
ogledaće se kroz mobilnost obavljanja istraživanja u istraživačkim centrima i institutima u zemljama EU, uz korišćenje tehnologija i savremenih laboratorija, razmjenu znanja i iskustava kroz zajedničke naučnoistraživačke projekte i uključivanje u istraživačke mreže.
tinuirane i adekvatne raspoloživosti budžetskih sredstava.
Praćenje napretka u usklađivanju i sprovođenju pravne tekovine EU biće nastavljeno u toku
pregovora, a EU će se, ukoliko
bude potrebno, opet vratiti na
ovo poglavlje. Dakle, EK i članice pratiće da li Crna Gora ispunjava preuzete obaveze.
Istovremeno otvaranje i
zatvaranje moguće je samo u
slučaju poglavlja đe su nadležnosti u najvećoj mjeri u domenu država članica i nijesu pokrivena obavezujućim evropskim
standardima.
nu zajednicu, za pregovaračke
timove, za državu. Objasnila je
da zatvaranje poglavlja koje se
odnosi na nauku i istraživanje
otvara novu fazu u crnogorskom društvu, pruža više mogućnosti i stavlja Crnu Goru
u bolju poziciju. Poglavlje je
otvoreno samo dva i po mjeseca nakon što je održan bilateralni skrining, a prethodno
su dobijene pozitivne ocjene
o kvartalnim izvještajima o napretku, kao i pozitivna ocjena u
godišnjem izvještaju EK.
Prema riječima Vlahovi-
kasnost, klimatske promjene),
zatim unapređenje regionalne
i međunarodne saradnje, te
uspostavljanje prvog naučnotehnološkog parka u Crnoj
Gori i prvog centra uspješnosti“, naglasila je ona.
Planirano je da ulaganja u
nauku dostignu nivo od 1,5 odsto do kraja ove decenije, dok
će zahtjevan cilj od tri procenta
projektovati za 2025. godinu,
što je prihvatljivo za EU.
Pripremile:
O. Đuričković,
Lj. Vukoslavović
U Rektoratu Univerziteta Crne Gore održan seminar „Nauka za mir i bezbjednost“
PRIORITET BORBA NATO ZA MLADE ISTRAŽIVAČE
zasnovan na inovacijama u društvu, nauci, bezbjednosti, stabilnosti i miru među nacijama. Ovaj
PROTIV PIRATERIJE Program
projekat pokriva izdatke za kompjutere, opremu, softver i putovanja naučnika, a za obuku mladih stručnjaka
obezbijeđene su stipendije
I FALSIFIKOVANJA
Nakon otvaranja poglavlja, Crna Gora može očekivati
povećanje nivoa javne svijesti o važnosti i vrijednosti
intelektualne svojine i garantovati stepen njene zaštite
sličan nivou u EU, ističe Novak Adžić, šef radne grupe
Novak Adžić, šef radne grupe za poglavlje 7, koje se odnosi
na pravo intelektualne svojine,
smatra da je potrebno dvije
godine za otvaranje i zatvaranje tog poglavlja. U Izvještaju
o napretku Crne Gore za 2011.
godinu, Evropska komisija (EK)
istakla je u procjeni sposobnosti preuzimanja obaveza iz
članstva za poglavlje 7 da je
postignut određeni napredak
u oblasti prava intelektualne
svojine.
„Ipak, za napredak u ovoj
oblasti od vitalnog je značaja
dalje jačanje administrativnih
kapaciteta. Crna Gora treba da
svoje zakonodavstvo uskladi s
pravnom tekovinom EU u ovoj
oblasti, a u martu se očekuje izvještaj EK na osnovu kojeg će se
procjenjivati pregovaračke pozicije. Imajući u vidu cjelokupne
kapacitete Crne Gore u zaštiti
prava intelektualne svojine, u
posljednje četiri godine napravljen je veliki pomak u izgradnji
legislativnog okvira za njihovu
zaštitu“, navodi Adžić.
On dodaje da je Crna Gora
uspostavila visoki nivo harmonizacije nacionalnog zakono-
davstva. Preostaju samo određene „kozmetičke“ izmjene u
cilju potpunog preuzimanja
pravne tekovine EU. Poseban
akcenat stavljen je na sprovođenje politike zaštite intelektualne svojine, što preostaje
kao najveći izazov u ovom poglavlju. Prezentovani podaci
institucija koje su uključene u
politiku sprovođenja, pokazuju
značajan napredak u zaštiti ovih
prava. Svakako, kao prioritet se
nameću administrativni kapaciteti, ali i usavršavanje kadrova
u ovoj oblasti radi efikasnije zaštite intelektualne svojine Crne
Gore. Nakon otvaranja poglavlja, Crna Gora može očekivati
povećanje nivoa javne svijesti
o važnosti i vrijednosti intelektualne svojine, garantovati stepen zaštite prava intelektualne
svojine sličan nivou zaštite koji
postoji u EU. Takođe, i trajno
održavati i usklađivati stepen
zaštite, unapređenje primjene
intelektualne svojine kao pokretača tehnološkog, naučnog,
kulturnog i ukupnog društvenog napretka.
O. Đuričković
PRAVILNO UPRAVLJANJE INTELEKTUALNOM SVOJINOM MOŽE POSTATI MOĆNO
SREDSTVO PROGRESA U DRUŠTVU: Novak Adžić
Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija
Crne Gore i NATO program
„Nauka za mir i bezbjednost
(SPS)“ organizovalo je u Rektoratu Univerziteta Crne Gore seminar na kojem je predstavljen
taj program. Skup je održan u
saradnji s Ministarstvom nauke, Zavodom za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne
Gore, Koordinacionim timom
za implementaciju Komunikacione strategije o evroatlantskim integracijama Crne Gore i
državnim univerzitetom.
Prisutni su imali priliku
da se upoznaju s regionalnim
projektima koji su finansirani
u sklopu ovog programa NATO
pakta, a predstavljena su i dva
projekta Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne
Gore i projekat Elektrotehničkog fakulteta. Posljednja sesija
seminara odnosila se na uspostavljanje saradnje i mogućnosti korišćenja raspoloživih
fondova SPS-a, te djelovanje
na one bezbjednosne prijetnje
s kojima se Crna Gora suočava,
a koje putem naučne zajednice uz podršku ovog programa
mogu biti prevaziđene.
talne vrijednosti demokratskih
društava, kao i demokratske
principe koje baštine razvijene
demokratije. „Ne znam zašto
ne govorimo o NATO-u kao alijansi vrijednosti, jer upravo je
to sama srž njene političke i bezbjednosne dimenzije. Alijansa
je kroz postojeće partnerske
programe uspostavila okvir za
saradnju država članica i partnerskih država u značajnim
oblastima odbrane i bezbjednosti, ali i drugim oblastima.
Od obnove državnosti 2006.
godine, Crna Gora je uspješno
razvijala odnose s NATO-om.
Saradnja je obuhvatila zajedničko učešće u misiji u Avganistanu, u reformi odbrane, borbi
protiv terorizma, kontroli naoružanja i drugim oblastima“,
podśetio je Radulović.
Prema njegovim riječima,
program SPS je najbolja potvrda širokog spektra raznovrsne saradnje koju NATO nudi
državama članicama i državama partnerima. Ovaj program
podržava saradnju, umrežavanje, izgradnju kapaciteta,
zajedničko korišćenje i prenos
tehnologija između naučne i
stručne zajednice država članica. Takođe, program sponzoriše projekte koji će preventivno
djelovati i unaprijediti postojeći nivo nacionalne bezbjednosti, a obuhvata i projekte koji se
odnose na krizne situacije izazvane prirodnim katastrofama.
Značajna komponenta
opstanka
Visoki savjetnik SPS programa Deniz Beten napomenula je, između ostalog, da je
većina zemalja regiona koristila
ovaj projekat. On im je pomogao da se kasnije uključe i u
druge međunarodne organizacije.
Pomoćnik ministra nauke Darko Petrušić istakao je
u pozdravnoj riječi da su mir
i bezbjednost značajna komponenta opstanka ljudskog
društva, te da su nauka i inovacije važan faktor u tom procesu. „Tehnologija se mijenja,
ali principi ostaju isti. Moramo
koristiti naučne inovacije i
istraživanja u cilju obezbjeđivanja mira i unapređenja naše
bezbjednosti. Ovo je samo je-
Nesagledive posljedice
U uvodnom izlaganju v.d.
državnog sekretara za politička pitanja ambasador Vladimir
Radulović naglasio je da je
„Crna Gora, kao mala država,
svjesna da izolovano ne može
efikasno odgovoriti na savremene odbrambeno-bezbjednosne izazove koji su globalnog karaktera, lako prenosivi
i mogu imati nesagledive posljedice na bezbjednost država
i međunarodne zajednice“.
On je istakao da NATO nije
samo odbrambeno-vojni, već
prije svega politički savez koji
čuva i promoviše fundamen-
PROGRAM ZASNOVAN NA INOVACIJAMA U DRUŠTVU I NAUCI: Sa skupa
dan pokazatelj kako Crna Gora
može aktivno učestvovati u
NATO programima i dati svoj
doprinos“, dodao je Petrušić.
Naučni savjetnik u NATO-u Ejup Turmuš kazao je da
je program SPS zasnovan na
inovacijama u društvu, nauci,
bezbjednosti, stabilnosti i miru
među nacijama. „Jedan od
njegovih najvažnijih aspekata
jeste da se podstaknu mladi
naučnici da rade na ovim pitanjima. U ovaj program uključeno je 69 zemalja. Projekat
pokriva izdatke za kompjutere,
opremu, softver i putovanja
naučnika, a za obuku mladih
stručnjaka
obezbjeđujemo
stipendije. NATO fondovi ne
koriste se za nepredviđene
troškove i za plate. Isto tako,
podržavamo rad konferencija
i radionica za naše stručnjake
kako bismo razmijenili iskustva
iz određenih oblasti, a takođe
očekujemo da rezultat ovih
radionica budu prijedlozi za
razvoj budućih projekata“, zaključio je Turmuš.
O. Đuričković
EVROPSKE I EVROATLANSKE INTEGRACIJE
Anđela Raković, Berane
Crnogorska dijaspora: Njegovanje crnogorskog jezika i kulture (1)
LIJEPA ISTORIJA, JOŠ
LJEPŠA BUDUĆNOST
JOŠ VIŠE OJAČATI VEZE
S MATICOM
Ulazak u NATO značio bi prvi korak ka evroatlantskoj integraciji. Naša
bezbjednost bila bi bolja i bila bi povećana na viši nivo. Ja želim da
budem sigurna da će mi novi dan samo pružiti bolji život i da ću biti
sigurna u tom boljem životu. Želim da moja zemlja bude bezbjedna i da,
ne samo oni koji žive u njoj, već i oni koji dolaze u nju, budu bezbjedni.
Nadam se da ćemo ulaskom u NATO savez riješiti sve probleme i da ćemo
biti opet jedna velika država koja ima predivnu istoriju, i koja će imati
još ljepšu budućnost
Ponekad mi se čini da
je svijet tako mali a da smo
svi mi poput ptica koje lete i
traže mjesto gdje će napraviti gnijezdo, gdje će podizati
svoju djecu i gdje će živjeti
zauvijek. Ali ptice često mijenjaju sredinu, zar ne? Pa
tako i ljudi mijenjaju svoj
život odjednom, iznenada
kada se i oni najmanje nadaju. Iznenada se probudimo
su sujetni, pohlepni i nepravedni. Zbog njih dolazi do
rata. U tim ratovima umire
veliki broj ljudi, djece i žena.
Što je najgore, ti koji su započeli rat i koji su posijali mržnju
ne razmišljaju o ljudima koji
su poginuli, već o svom cilju.
Ne pomišljaju na majke koje
žale za svojom izgubljenom
djecom. Ne pomišljaju na bol,
na suze i na strah. Oni samo
budućnost. Zahvaljući vojsci i
pravima koja se poštuju, imamo slobodu govora, slobodu
medija. Ne strahujemo da će
nas neko napasti jer do sada
je Crna Gora imala odličnu
saradnju sa drugim zemljama. Malo nam fali da uđemo
u EU, a još manje da budemo
dio NATO saveza. Taj savez
bi nam omogućio mir. Omogućio bi Crnoj Gori političko
U posljednjih nekoliko godina škola crnogorskog jezika, koju je pokrenuo
Centar za iseljenike u saradnji sa Ministarstvom vanjskih poslova i evropskih
integracija i Ministarstvom prosvjete, dala je prilično dobre rezultate u Albaniji,
Francuskoj, Argentini i drugim zemljama. Udruženja brojnim aktivnostima
nastoje da sačuvaju tradiciju i afirmišu crnogorsku kulturu: informisanjem,
izdavaštvom, kulturnim amaterizmom, manifestacijama
U potrazi za boljim životom Crnogorci su veoma davno počeli da odlaze u svijet
− đe god se ukazala prilika za
zapošljenjem i boljim standardom. Zato ih ima svuda širom
svijeta. U svemu tome veoma
je važno da sačuvaju svijest o
nacionalnoj, državnoj pripadnosti, a to se najbolje postiže
putem očuvanja jezika i kulture. Pored roditelja, važnu ulogu
u tome ima odnos države u
kojoj žive prema manjinama,
sovu, u Srbiji, na neki način i u
Makedoniji. Direkcija pomaže i
u stvaranju novih organizacija,
te objedinjavanju postojećih.
Samo prošle godine asistirali
smo i zajedno s dijasporom inicirali osnivanje krovnih udruženja u Italiji, Ukrajini, Španiji, kao
i uspostavljanje Crnogorske
fondacije Latinske Amerike −
ističe Stojović.
„Tokom 2011. godine Centar za iseljenike Crne Gore je
po predviđenoj metodološkoj
Nenad Stevović:
ZA BOLJI STATUS
U Udruženju „Krstaš“ nijesu zadovoljni odnosom države u
kojoj žive:
„Crnogorska zajednica u Srbiji formalno ima status nacionalne zajednice (nacionalne manjine), ali suštinski nije u mogućnosti
da koristi sva prava koja im takav status omogućava. Kada su u
pitanju prava crnogorske zajednice, pojedine državne institucije
u Srbiji izbjegavaju izvršenje ustavnih i zakonskih obaveza. To se
posebno odnosi na problem oko formiranja Nacionalnog savjeta
crnogorske zajednice i zastoj oko uvođenja crnogorskog jezika u
službenu upotrebu u opštinama Vrbas i Kula. Zabrinjavajuće je da
veoma često važni subjekti društvenog, političkog i kulturnog života u Srbiji negiraju postojanje crnogorske nacije i crnogorskog
jezika. Sve to, uz naglašenu etničku mimikriju, pojačava proces
asimilacije crnogorske zajednice u Srbiji“, kaže Nenad Stevović.
Mir je svima neophodan: Nagrađeni učenici - Anđela Raković, Adila Bektešević i Radoje Kandić
i shvatimo da je život kratak
i da ga treba iskoristiti, ali se
bojimo da krenemo da ga
mijenjamo. Imamo strah koji
je usađen u nama i koji ne
možemo lako prebroditi. To je
ono osjećanje koje se u svima
javlja. Osjećanje sastavljeno
od briga, od straha da ne izgubimo život, od straha da
ne izgubimo one koje volimo.
Sav taj strah nastaje iz ljubavi
jer znamo da je danas teško
opstati u ovom svijetu koji
je veoma surov, koji je pun
zla i pun loših ljudi. Onih ljudi koji ne cijene nikoga. Koji
misle o onome što su naumili, i po svaku cijenu čine ono
što žele. Oni omalovažavaju
druge i tako svoju djecu i one
najbliže uče mržnji. Truju ih
baš ko što se zatruje biljka.
Od momenta kad je zatruju
ona više ne raste, nego postepeno umire. Tako i čovjek
vjeruje u ono što nije tačno i
zbog nemoći da to dokaze u
duši umire. Na svu sreću, postoje i oni ljudi koji nas čuvaju. Koji mijenjaju našu državu,
naša razmišljanja, i nas. Oni
su tu da sačuvaju nase dostojanstvo, našu slobodu. Tu
prisustvo u Briselu. Ulazak u
NATO značio bi prvi korak ka
evroatlanskoj integraciji. Naša
bezbjednost bila bi bolja i bila
bi povećana na viši nivo. Ja
želim da budem sigurna da
će mi novi dan samo pružiti
bolji život i da ću biti sigurna
u tom boljem životu. Želim da
moja zemlja bude bezbjedna
i da, ne samo oni koji žive u
njoj, već i oni koji dolaze u
nju, budu bezbjedni. Nadam
se da ćemo ulaskom u NATO
savez riješiti sve probleme i
da ćemo biti opet jedna veli-
NAJBOLJI ESEJI NA KONKURSU „MOJA ZEMLJA,
BEZBJEDNA ZEMLJA“ U ORGANIZACIJI ALFA CENTRA
Raspisivanje ovakvog konkursa je nastalo kao rezultat višemjesečnih aktivnosti
Alfa centra u srednjim školama u dvanaest crnogorskih opština. Razgovarajući sa
srednjoškolcima i profesorima o njihovim dilemama u vezi s odnosima naše zemlje i
NATO saveza, identifikovali smo određeni broj nedoumica koje smo u dijalogu razriješili, kazao je Aleksandar Dedović, direktor Alfa centra.
„Prosvjetni rad“ će objaviti tri najbolja eseja.
cijene ljude po tome kojem
se bogu mole, koji jezik govore, koju boju kože imaju.
Takvi ljudi ne cijene dobrotu
i ne dozvoljavaju sebi da razumiju druge. Oni ne žele da
dopuste da im se približi i da
im pokažu da, iako su druge
vjere, iako imaju drugu boju
kože i ako govore drugim jezikom, ipak su ljudi. Oni ljudi
koji žele normalan život. Koji
žele da se smiju, da se raduju,
da se bude u sreći i zaspivaju
u sreći. Ti ljudi zaslužuju poštovanje, ali ima onih koji im
to poštovanje uskraćuju. Koji
su da nam pokažu da smo svi
jednaki i pred bogom i pred
zakonom. Zahvaljujući njima,
još uvijek živimo i bezbjedni
smo. Znamo da nas niko ne
može povrijediti. Prošli su ratovi ali uvijek postoji mogućnost da će se vratiti. U nekim
zemljama još uvijek traju.
Nevini ljudi stradaju. Ipak, zahvaljujući našoj vojsci mi smo
bezbjedni. Oni nas štite i naši
životi su u njihovim rukama.
Naš vojni savez podiže bezbjednost na veći nivo. Omogućava nam normalan život.
Obezbjeđuje bolju i sigurniju
ka država koja ima predivnu
istoriju, i koja će imati još ljepšu budućnost. Nadam se da
ćemo, kao što smo i sada, biti
bezbjedni uvijek. Da ćemo
svima omogućiti normalan i
zdrav život. Da će svi moći da
borave, kao i sada, bez straha
da će se nešto desiti. Zahvaljući mjerama koje su uvedene, bezbjednost je na odličnom nivou, ali uvijek može
bolje. Ipak, s ulaskom u NATO
ili ne, mi čuvamo jedni druge
jer nas ljubav povezuje i ona
je jača od svega.
Gordan Stojović
zatim organizovanost Crnogoraca u udruženja i aktivnosti tih
asocijacija, a posebno je bitna
veza s matičnom državom.
U Crnoj Gori postoji strategija za dijasporu, neke aktivnosti se intenziviraju.
Sve više se radi na tome da
đeca naših državljana uče crnogorski jezik, istoriju, geografiju. Kako kaže Gordan Stojović,
direktor Direkcije za dijasporu,
u posljednjih nekoliko godina
škola crnogorskog jezika, koju
je pokrenuo Centar za iseljenike u saradnji sa Ministarstvom
vanjskih poslova i evropskih
integracija i Ministarstvom prosvjete, dala je prilično dobre
rezultate u Albaniji, Francuskoj,
Argentini i drugim zemljama.
On ukazuje da ima mladih
ljudi iz treće, četvrte, pete generacije koji se trude da sami
nauče jezik svojih predaka. Na
primjer, Sofija Milović iz Argentine, Kristina Golubović, pripadnica treće generacije naših
iseljenika u Śevernoj Kaliforniji.
Takvih slučajeva ima i u Ukrajini, Makedoniji, Turskoj i drugim
zemljama.
Kursevi jezika đe god se
ukaže potreba
− Direkcija za dijasporu, u
saradnji sa Centrom za iseljenike, pomaže u organizovanju
kurseva jezika, đe god se ukaže
potreba. Takođe, sa Centrom
za iseljenike, Maticom crnogorskom i drugim institucijama
kulture šaljemo knjige i drugi
materijal našim organizacijama u svijetu. Svakako je najveća pomoć u asistiranju onim
pripadnicima naše dijaspore
koji su u procesu ostvarivanja
statusa manjinske zajednice u
zemlji prijema i svih prava koja
su u skladu s tim statusom, kao
i zakonima zemlje čiji su državljani. Recimo, to je slučaj na Ko-
proceduri izradio prve obrazovne programe namijenjene
crnogorskoj dijaspori. Predmetni programi urađeni su za
Crnogorski jezik, Književnost
Crne Gore, Istoriju, Geografiju,
Baštinu i Muziku Crne Gore. Nakon izrade programa Centar je
publikovao i komplet udžbenika za crnogorsku dijasporu,
koji svojim obimom i sadržajem prati predmetne programe. Komplet udžbenika za
crnogorsku dijasporu usvojio
je Savjet za opšte obrazovanje
Crne Gore. Postojanje kompleta udžbenika za dopunsku
nastavu u inostranstvu, čiji je izdavač Centar za iseljenike, pokrenulo je našu dijasporu, pa je
zajedničkim akcijama klubova,
Centra za iseljenike i Ministarstva prosvjete u 2011. i 2012.
godini pokrenuto više škola u
iseljeničkim sredinama” kazao
je prof. dr Milan Vukčević, direktor Centra za iseljenike.
„Crna Gora moja
postojbina“
U organizaciji Udruženja
Crnogoraca Srbije „Krstaš“, uz
podršku Ministarstva prosvjete
i sporta Crne Gore i Centra za
iseljenike Crne Gore, u Lovćencu je organizovana škola na
crnogorskom jeziku „Crna
Gora moja postojbina“. Druga
generacija učenika škole (20
polaznika) tokom 80 časova
izučava predmete: Istorija Crne
Gore, Geografija Crne Gore,
Crnogorska književnost, Crnogorski jezik, Kulturna baština
Crne Gore i Muzička kultura
Crne Gore. Od 2007. godine
svakog ljeta organizuju odlazak desetoro đece iz Vojvodine
na Ivanova korita, đe pohađaju Ljetnju školu crnogorskog
jezika i kulture, u organizaciji
Centra za iseljenike Crne Gore.
Predśednik Nenad Stevović
ŠKOLA CRNOGORSKOG JEZIKA I
KULTURE NA IVANOVIM KORITIMA
Kako ističe prof. dr Milan Vukčević, Centar za iseljenike je u
saradnji sa Zavodom za školstvo 2007. godine prvi put organizovao Ljetnju školu jezika i kulture, namijenjenu đeci naših iseljenika. Škola je potpuno besplatna, a za sedam godina prošlo ju je
više od 300 polaznika. Šesta ljetnja škola jezika i kulture održana
je i ove godine na Ivanovim koritima. Bilo je 65 polaznika, uzrasta od sedam do 15 godina, iz 15 zemalja: Belgije, Velike Britanije,
SAD, Rusije, Španije, Francuske, Makedonije, Holandije, Srbije,
Italije, Albanije, Turske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Švedske.
Nenad Stevović
5
FEB.
Danilo Ivezić
Milan Vukčević
kaže da Udruženje „Krstaš“,
smatrajući da je jezik fundament očuvanja nacionalnog i
kulturnog identiteta, nastoji da
crnogorski jezik bude uveden
u službenu upotrebu u onim
opštinama đe su ispunjeni
zakonski uslovi. Uz podršku
Crnogorske partije, političkog
krila crnogorske zajednice u Srbiji, to je urađeno u opštini Mali
Iđoš. Aktivnosti su sada usmjerene na opštine Vrbas i Kula.
Danilo Ivezić, sekretar Nacionalne zajednice Crnogoraca
Hrvatske iz Zagreba, naglašava
da je specifičnost za crnogorsku nacionalnu manjinu u Republici Hrvatskoj u tome što
ona nije neposredno ugrožena
u identitetskom smislu, jer ne
postoje velike razlike u jeziku, kulturi, mentalitetu, te da
je većina brakova pripadnika
crnogorske nacionalne manjine, prema istraživanju koje su
sproveli u Hrvatskoj, nacionalno mješovita (preko 80 %). Od
toga je više od 70% s pripadnikom/pripadnicom hrvatske
nacionalnosti. On ukazuje da
su od 1997. do 2009. godine
organizovali Ljetnju školu za
pripadnike crnogorske nacionalne manjine, koju su pohađala đeca uzrasta od prvog do
osmog razreda osnovne škole, s nastavnim predmetima:
Crnogorski jezik, Geografija,
Historija, Kultura i religija. Tokom 2009. i 2010. godine bili
su uključeni u program Ljetnje
škole u Crnoj Gori (u organizaciji Centra za iseljeništvo).
Lj. Vukoslavović
(Nastavlja se)
INTERVJU
Akademik prof. dr Danilo Radojević
ZA IZRADU CRNOGORSKE ENCIKLOPEDIJE
NUŽNA JE ODLUČNOST NAUČNIKA I
JASNO IZRAŽENA VOLJA VLASTI
Antologija Tužbalice Vuka Vrčevića značajno je djelo za istraživanje izražajnih osobenosti crnogorskog jezika. I u novoj Jugoslaviji crnogorski narod je,
pored toga što je dobio formalnu (političku) ravnopravnost, ostao lišen identitetskih odrednica, odnosno bitnih elemenata nacionalnog bića: kulture,
jezika, crkve, vlastitih istorijskih korijena... Njegoševa bibliografija u izdanju Instituta za crnogorski jezik i književnost najtrajniji je oblik obilježavanja
dvjesta godina od njegovog rođenja. Saznanje o velikosrpskom nacionalnom i državnom programu Načertanija Ilije Garašanina u Crnoj Gori je periferno
i nema realne ocjene koliko je on i danas aktuelan u nekom inoviranom vidu, i koliko negativno utiče na odnose u crnogorskom društvu. U situaciji kada
tuđa crkva još uvijek pośeduje sve pravoslavne sakralne objekte, veliki dio kulturnih dobara koja su plod crnogorske povijesti, nepokretna imanja i kultna
mjesta – ona postaje moćni faktor koji se, zlokobno osamostaljen, sarkastično nadređuje i najvišim državnim institucijama kao privremenim pojavama
6
FEB.
Akademik prof. dr Danilo
Radojević, istoričar, pjesnik i
prozni pisac, književni istoričar, esejista, najbolji je primjer
dosljednosti, upornosti i sistematičnosti kada je u pitanju
pozitivan odnos prema crnogorskoj nauci, prosvjeti i kulturi. Iako je jedan od onih koji
su prije pola vijeka postavljali
temelje montenegristici, što je
u to vrijeme doživljavano kao
svojevrsna jeres, ni danas ne
posustaje te uspješno i predvodnički stvaralački, i kvalitativno i kvantitativno, parira
svojim mlađim kolegama i
istraživačima. Za nepune dvije godine od svog osnivanja,
samo jedan izdavač, Institut za
crnogorski jezik i književnost,
objavio je ili priprema za štampu četiri njegove knjige – dvije
autorske i dvije priređivačke.
Akademik Danilo Radojević
je jedan od najbeskompromisnijih boraca za crnogorsku
nacionalnu i državnu individualnost, crnogorsku jezičku,
duhovnu i crkveno-vjersku subjektivnost i ujedno multikulturalnost Crne Gore. Njegov
naučni habitus se kreće u velikom rasponu od istoriografskih i etičkih, preko književnih
i estetskih, do lingvističkih i
etnoloških istraživanja.
Vrčević je dosljedno
zapisivao crnogorski glas
ś sa dva grafema, kao „šj“
P. R.: Knjiga „Tužbalice“ Vuka
Vrčevića, kritičko izdanje Instituta za crnogorski jezik i književnost, jednoga od najpoznatijih
saradnika Vuka Karadžića, čije
ste prvo izdanje objavili prije 25
godina u „Pobjedi“, sadrži značajan dodatak kojega nije bilo u
prvome izdanju. Riječ je o priloženome fototipski obrađenome
rukopisu Vrčevićevih tužbalica
koji ste publikovali nakon gotovo vijek i po čamljenja u Arhivu
SANU u Beogradu. Zašto se toliko čekalo i u čemu je najveća
vrijednost ove knjige?
D. Radojević: Motivski i
sadržajno, tužbalice psihički
opterećuju pa nijesu poželjna
literatura, već pretežno imaju
dokumentarnu funkciju za etnološka, sociološko-psihološka i druga istraživanja. Ośećaj
težine koji tužbalice izazivaju
teško je izbjeći i kad im se hladno analitički prilazi, kao što je
to učinio Vuk Vrčević u rukopisu antologije koju je priredio
davne 1868. godine. Pri analizi
rukopisa nastojao sam da istaknem umjetničke i etičke domašaje tih starih crnogorskih
tužilica – pjesnikinja, čije je tuženje zabilježio i na svoj način
sistematizovao Vrčević. U nauci
je poznato da su tužbalice najstariji oblik čovjekovog izliva
bola. Tužbalice, koje se danas
rijetko čuju, osobit su oblik otpora smrti, a nalazimo ih prvo
kod anonimnog sumerskog
pjesnika, autora Epa o Gilgamešu, iz četvrtog milenijuma
stare ere. Gilgameš, pogođen
bolom zbog smrti suborca Enkidua, ne miri se sa saznanjem
da su bogovi odredili smrt za
ljude, pa želi dokučiti tajnu
vječnog života. Crnogorske
tužilice su u svome suprotstavljanju smrti nalazile izlaz u
moralnim vrijednostima umrloga koje ističu kao primjer i
uzor za žive. Na taj način one su
prosuđivale o životnom putu
pojedinca i njegovom značaju
za porodicu i zajednicu i učestvovale u izgrađivanju etike.
V. Vrčević je rukopis antologije uputio Srpskom učenom
društvu, 1868. godine. Kad je
osnovana Srpska akademija,
i došlo do spajanja te dvije
institucije, rukopis je prenijet
u njen Arhiv, đe je pridružen
zaostavštini Vuka Karadžića. O
štampanju te zaostavštine, od
1885, starao se Državni odbor
za izdavanje usmenog stvaralaštva, pod njegovijem imenom. Vrčević je rukopis knjige
bio opremio predgovorom i
objašnjenjima, što je njegov
autorsko-priređivački pristup.
Vjerovatno je to i razlog zašto
pomenute institucije, u čijem
je pośedu rukopis bio, nijesu
antologiju štampale. Naime,
Vrčević je, pored zapisivanja i upućivanja V. Karadžiću
raznovrsnih djela usmenog
stvaralaštva, i sam objavljivao
u namjeri da ne ostane samo
Vukov „saradnik“. Taj njegov
samostalni rad i danas izaziva
otpor onih koji brane nedodirljivost Karadžićevog autoriteta.
Pomenuti Državni odbor je i
pisma Vrčevićeva štampao u VI
knjizi Karadžićevih djela (1912),
tako da nije učinjena njihova
autonomna analiza. Vrčevićeva
antologija Tužbalice značajno
je djelo za istraživanje izražajnih osobenosti crnogorskog
jezika. Važno je istaći da je on
dosljedno zapisivao crnogorski
glas ś sa dva grafema, kao „šj“.
Prošle su četiri i po
decenije od kada sam
pisao o tretmanu
Crnogoraca u
udžbenicima
P. R.: Uspješno se bavite proučavanjem crnogorske istorije,
države, nacije, kulture i crkve.
IZ NEKIH OD AKTUELNIH UDŽBENIKA UKLONJENI SU
FALSIFIKATI O PORIJEKLU I POVIJESTI CRNOGORSKOG
NARODA
Poznato mi je da su iz nekih od aktuelnih udžbenika uklonjeni falsifikati o porijeklu i povijesti
crnogorskog naroda. Možda bi bilo potrebno skrenuti pažnju na činjenicu da je i danas crnogorska dijaspora u Srbiji i Vojvodini prepuštena srpskoj asimilaciji kroz tamošnje školstvo. Primitivnijim oblicima asimilacije bili su izloženi, kao što znate, i doseljenici iz vremena kada tamo nije bilo
razvijeno školstvo, kada je bio učitelj u beogradskoj regiji izvjesni„pastir Čole“. O oblicima tih starih
asimilacionih pritisaka zanimljivo je pogledati jedinicu Prezime u Srpskom rječniku V. Karadžića,
đe on kaže da u Crnoj Gori „narod ima prezimena“, a da se u Srbiji „svaki poziva po svome ocu“.
Zbog toga je zatečeno stanovništvo crnogorske doseljenike „poruge radi“ nazivalo po prezimenima, pa su ih mnogi „malo po malo pozaboravljali“.
Da li ste zadovoljni sa važećim
obrazovnim programima i udžbenicima sa aspekta prisutnosti
naučnih činjenica u njima?
D. Radojević: Prošle su četiri i po decenije od kada sam
pisao o tretmanu Crnogoraca
u udžbenicima. Ti udžbenici
bili su svjedočanstvo da je i u
novoj Jugoslaviji crnogorski
narod, pored toga što je dobio
formalnu (političku) ravnopravnost, ostao lišen identitetskih odrednica, odnosno
bitnih elemenata nacionalnog
bića: kulture, jezika, crkve, vlastitih istorijskih korijena, i dr.
Tako osakaćen, bio je odśečen
od sebe i ostao bez budućnosti. Moram Vam kazati da
se tijem problemom nijesam
docnije detaljnije bavio. Znam
da je o pitanju neadekvatnih
sadržaja udžbenika istorije pisao nekoliko puta Savo Brković, u časopisu „Stvaranje“, i da
je bio napadan, između ostalog i kao jedan od „crnogorskih
separatista“. Bilo bi korisno, a i
oblik vraćanja duga, ako bi te
tekstove Vaš list mogao objaviti za današnju publiku.
Lažni „Tajni ugovor
Crne Gore s Austrijom“
odigrao je fatalnu ulogu
P. R.: Jedan ste od najminucioznijih poznavalaca falsifikata
u nauci i kulturi kojima je cilj negiranje svega što je crnogorsko.
Pokazali ste kako se riječ „slovensko“ sa latinskog prevodi kao
„srpsko“, ali i „hrvatsko“, a „udari“
na crnogorsku državnost i nacionalnost dolaze i sa velikoalbanske pozicije. Da li postoji svijest o
značaju ovih pojava?
D. Radojević: Postoji više
oblika falsifikata istorije, rasutih
po raznoj literaturi, koje preuzimaju ili se na njih nekritički
pozivaju oni čija je „naučna“
ZETSKA SLOVENSKA PLEMENA NA
CRNOGORSKOM TLU
Kao primjer teškoća u kojima se nalazi kritička nauka, naveo bih istoriju Jagoša Jovanovića „Stvaranje crnogorske države“, koja je objavljena 1947. godine. Ovaj autor počeo je svoje
izlaganje tačnim podatkom da su na našemu tlu bila „zetska
slovenska plemena“, ali to je nominiranje naišlo na otpor falsifikatora crnogorske povijesti jer se ta Jovanovićeva konstatacija
suprotstavlja već ustaljenim obmanama o Crnogorcima kao
„grani“ na tuđemu etničkom stablu.
skog rata, podijelilo je neobaviješteni crnogorski narod, a na
njega se oslanjala i francuska
masonerija koja je odlučivala
o sudbini suverene crnogorske
države. Postoji više (krupnih)
falsifikata koji i danas, kao da
su nedodirljivi aksiomi, prekrivaju dio „naučne“ i političke
sfere. To su stereotipi: da ne
postoji crnogorski jezik, da ne
postoji crnogorski narod, itd.
Kad ih štiti i promoviše neka (ili
neke) institucija, ovi falsifikati
vremenom stiču moć nad sviješću pojedinaca koji počinju
zažeto braniti „istine“. Žrtve te
manipulacije ostaju bez svijesti
o svome narodnom subjektu,
pretvaraju se u „masu“ koja
može biti iskorišćena za bilo
kakve i bilo čije ciljeve.
Proslave Njegoševih
godišnjica gotovo
su uvijek bile
ispunjene političkim
zloupotrebama
P. R.: Višedecenijski ste proučavalac Njegoševog života i
djela. Kako i na koji način bi se,
po Vama, najbolje mogao i trebao obilježiti veliki crnogorski,
slovenski i evropski kulturni jubilej – dvjesta godina od njegovog
rođenja?
D. Radojević: Na to Vaše
pitanje teško je dati valjan odgovor. Ako govorimo o pojedinačnim projektima kojih će
ĐILAS JE PRIGOVORIO ZOGOVIĆU
NA TRETMANU NJEGOŠA KAO
CRNOGORSKOG PJESNIKA
Sad se priśećam situacija koje su pratile neke ranije jubileje.
Pričao mi je Radovan Zogović da je, po nalogu čelnog ideologa,
Milovana Đilasa, 1947. godine napisao predgovor za Gorski vijenac, povodom 100-godišnjice prvog objavljivanja, ali da mu je
on prigovorio na tretmanu Njegoša kao crnogorskog pjesnika.
Na tome se Đilas, koji je tada imao ogromnu političku moć, nije
zaustavio, već je, kad je Zogović pao u nemilost i konfiniran, u
knjizi „Legenda o Njegošu“, koja je objavljena početkom 1952.
godine, izjavio da je Radovan Zogović u pomenutom predgovoru tvrdio da je Njegoš – a ne Marks – bio„nezamjenljivo oružje
u našoj narodnooslobodilačkoj borbi“, te da se„džapao“„neinteligentno i šovinistički“ oko toga da je Njegoš ipak samo crnogorski, a ne i srpski pjesnik!
djelatnost u službi „pravdanja“
agresivnog političkog djelovanja ili strategije asimilacije.
Među tijem falsifikatima dosta
je onih koji su danas u nauci
otkriveni, ali se njima i dalje,
u zaobilaznom (ili direktnom)
obliku, služe negatori crnogorske povijesti. Neki od njih, kao
što je, na primjer, lažni „Tajni
ugovor Crne Gore s Austrijom“, odigrali su fatalnu ulogu.
Kobno djelovanje pomenutog
„ugovora“, tokom Prvog svjet-
svakako biti, uvjeren sam da je
najavljeni poduhvat Instituta
za crnogorski jezik i književnost, izdavanje voluminozne
bibliografije našega pjesnika i
državnika, u kojoj će biti obrađeno preko trideset hiljada
jedinica – jedan od najboljih i
najtrajnijih oblika obilježavanja
ovoga jubileja. Inače, proslave
Njegoševih godišnjica gotovo
su uvijek bile ispunjene političkim zloupotrebama. Tako će
i ove godine, kako čujem, u Sr-
biji biti proslavljan Njegoš kao
značajan „srpski“ pjesnik.
Čini mi se da se ovom prilikom valja priśetiti i ocjene,
iz 1925. godine, koju je dao
književni kritičar Milan Bogdanović, da je te godine bila
učinjena čisto politička upotreba Njegoša, te da ovog crnogorskog vladara treba gledati
najprije kao pjesnika. Isto tako,
politička upotreba Njegoša
učinjena je i 1947. godine, kada
je Komitet za kulturu i umjetnost Federativne Narodne Republike Jugoslavije donio odluku da se taj Njegošev jubilej
proslavi u čitavoj zemlji i odredio zajednički datum. Komitet
je iskazao uvjerenje da obilježavanje godišnjice Gorskog vijenca može da objedini sve narode u zemlji! Śećanje na tako
usmjerene proslave mislim da
kod poštovalaca Njegoševa
djela izaziva neugodnost, jer
njihov efekat nije mogao biti ni
približan očekivanom. Docnije su se čuli otpori u Bosni na
tretman Turaka u Njegoševom
djelu, kao što su izbili protesti
u Hrvatskoj zbog ekraniziranja
romana Bakonja fra Brne Sima
Matavulja, zbog ružnog prikazivanja pripadnika katoličke
crkve u tome djelu.
Pomenuo bih ovđe i Njegoševu nagradu, osnovanu
1963. godine, koja je izazivala
sporove i anticrnogorske izjave
čak i nekijeh dobitnika. Kad već
zborim o toj nagradi, ne mogu
a da se ne osvrnem na spomen-ploče u Biljardi, na kojima
su ispisana imena dobitnika,
među kojima su Dobrica Ćosić
i Matija Bećković, najuporniji
i bezobzirni negatori crnogorskog naroda. Prvo je bila
postavljena jedna ploča, ali je
vjerovatno neko pomislio da ta
skupnost umanjuje značaj individualne veličine stvaralaca,
pa su potom postavljane posebne ploče. I sad je jedan zid u
Biljardi naružen, pokaldrmisan.
U zaštiti prvorazrednih spomenika kulture imperativ je trajno
čuvanje njihove autentičnosti,
a ona je ovom memorijalnom
postavkom bitno narušena.
Kod neobaviještenih pośetilaca Biljarde takva postavka
može izazvati utisak da su iza
tijeh spomen-ploča postavljene urne. Još da vam kažem da
sam, poslije zemljotresa, 1979.
godine, bio zadužen u instituciji u kojoj sam radio da, između ostalog, izradim elaborat
za obnovu Biljarde. Radovi su
bili počeli na osnovu netačnih podataka kad je u pitanju
Njegoševa soba za audijencije, pa je hodnik produžen do
spoljnjega zida i tako poništena svečana „Bilijarska sala“. Na
osnovu moga dokumentova-
IMPERIJALNE IDEJE NAČERTANIJA
ILIJE GARAŠANINA I LAŽNO
JUGOSLAVENSTVO KRALJA
ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA
Dodao bih da ni idejni smisao toga tajnog, a zatim
javnog političkog programa Načertanija Ilije Garašanina
nije ostao pošteđen falsifikovanja, pa mogu navesti jedan primjer: istoričar Dragoslav Stranjaković publikovao
je Načertanije 1931. godine, sa svojim opširnim predgovorom, pod naslovom „Jugoslovenski nacionalni i državni
program Kneževine Srbije 1844. god“, u kome je falsifikovao imperijalne ideje toga spisa da bi podržao lažno
jugoslavenstvo kralja Aleksandra Karađorđevića. Sa Stranjakovićem sam se poznavao i on mi je poklonio svoju
„svetosavsku“ brošuru (Vidovdan), a u jednom razgovoru
sam ga upitao zašto je dao neadekvatan smisao Načertaniju. Odgovorio mi je otvoreno da je tada mislio kako
je korisno na taj način predstaviti Garašaninov program
– da bi on mogao biti osnova za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju. Političku pragmatičnost ovaj autor nadredio je
istoriografskoj akribičnosti.
noga elaborata, dr Jakov Mrvaljević, tada direktor Muzeja,
i članovi Savjeta učinili su da
enterijer Biljarde bude vraćen
u prvobitno stanje.
„Izvanjci“ su držali važne
pozicije i imali pod
kontrolom svaki potez
crnogorske vlasti
P. R.: U Načertaniju srpskog
političara Ilije Garašanina (srpskom nacionalističkom velikodržavnom programu) prije više od
vijek i po, zapisano je, između
ostalog, i to da se Srbija „pobrinuti mora za nov trgovački put,
koji bi Srbiju na more doveo“.
Koliko je crnogorska prosvjeta,
kultura i nauka informisana o
ovim i sličnim, u biti i dalje aktuelnim, geopolitičkim i istorijskim
namjerama i planovima?
D. Radojević: Vaše pitanje
me navodi da podśetim da je
o tome tajnom političkom programu, sve do 1906. godine,
saznavao, i radio na njegovoj
realizaciji, uži sloj agenata i pripadnika vladajućeg srpskog
kruga. Pomenute godine istoričar Milenko Vukićević publikovao ga je u časopisu „Delo“,
što je učinio sigurno po nalogu
s najvišeg mjesta, jer je to bio
momenat kada se srpski kralj
Petar učvrstio na osvojenom
prijestolju, a uspješno djelovanje niza tajnih militantnih organizacija stvorilo priliku da se
akcije četničkih jedinica, koje
su od 1904. godine djelovale
po Makedoniji i Kosovu, prošire i na druge krajeve. Došao
je trenutak da se Načertanije
učini javnim programom, da
bi se ohrabrili neodlučni i objedinile pristalice u okolnijem
krajevima koji su predviđeni za
kooptiranje u Srbiju. Crnogorski Dvor i crnogorski političari
nijesu znali ranije da postoji
Načertanije, a kad su saznali
– nijesu sačinili sopstveni (odbrambeni) politički program,
već su ostali zarobljenici nerealne i propagandom već ranije
infiltrirane ideje o crnogorskom primatu u tako zvanom
„srpstvu“, zbog duge oslobodilačke borbe. Treba znati da
su tada u Crnoj Gori „izvanjci“
držali neke važne pozicije i da
su imali pod kontrolom svaki
potez crnogorske vlasti.
Što se tiče dijela pitanja o
poznavanju u Crnoj Gori takvih
planova, moj je utisak da je to
saznanje periferno i da nema
realne ocjene koliko su oni i
danas aktuelni u nekom inoviranom vidu, i koliko negativno
utiču na odnose u crnogorskom društvu.
„Svetosavci“ stalno svoj
„crkveni“ kadar uče
vještini unošenja novih
falsifikata
P. R.: Naučnim argumentima ste pokazali da je pojam
„svetosavlje“ ostao prazna riječ
kad je u pitanju hrišćanska dogma. Crna Gora i Sveti Sava?
D. Radojević: Kreatori i realizatori takozvanog „svetosavlja“, ideologije Srpske pravoslavne crkve koja je u svojoj biti
politička organizacija i sekta u
hrišćanstvu, postupaju prema
istorijski poznatom modelu
asimilacije pripadnika drugih
naroda. A to znači da je proces
asimilacije dovršen ako osvojeni populus podlegne pritiscima i do kraja prihvati ime
naroda-osvajača kao svoje, pa
i kultove, jezik, istoriju i kulturu
nazove njegovijem imenom. U
crnogorskom slučaju to se nije
desilo, a stvorena je i suverena
država kao nova prijetnja. Uz
intenzivno korišćenje falsifikata iz starije literature, „svetosavci“ stalno rade na obučavanju
svoga („crkvenog“) kadra, uče
ih vještini unošenja novih falsifikata jer je, u svrhu buduće
ponovne realizacije velikodržavnog projekta, nužno dotući
svaku pomisao o obnavljanju
Crnogorske pravoslavne autokefalne crkve i očuvati „srpski
crkveni kvasac“ u projektovanim granicama. Ti se falsifikati
intenzivnije javljaju kada vodeća grupa „svetosavaca“ ocijeni
da se počinju konsolidovati
otpori tome dugoročnom invazionom usmjerenju.
U situaciji kada tuđa crkva
još uvijek pośeduje sve pravoslavne sakralne objekte, veliki
dio kulturnih dobara koja su
plod crnogorske povijesti, nepokretna imanja i kultna mjesta, – ona postaje moćni faktor
koji se, zlokobno osamostaljen,
sarkastično nadređuje i najvišim državnim institucijama
kao privremenim pojavama.
Takav okupaciono-superiorni
stav usred suverene države
Crne Gore, temelji se na neinformisanosti, neodlučnosti ili
nezainteresovanosti pojedinaca iz vrha vlasti – da treba da
izvršavaju sopstvene obaveze,
primjenjuju pravne norme i
osiguraju budućnost crnogorskom narodu.
Na čelu Redakcije
enciklopedije ličnost sa
naučnim kredibilitetom
P. R.: Šta mislite o ideji formiranja Leksikografskog zavoda
Crne Gore, čiji bi zadatak bio da
kontinuirano i na moderan način prati tokove u leksikografiji,
što bi rezultiralo različitim izdanjima enciklopedijskog i leksikografskog karaktera neophodnim crnogorskoj nauci, prosvjeti
i kulturi?
D. Radojević: Kad je u pitanju realizacija odavno započetog važnog projekta izrade
crnogorskih enciklopedijskih i
leksikografskih izdanja, mislim
da je za to nužna odlučnost
jedne grupe naučnih radnika
okupljenih u redakciju, kao i
jasno izražena volja vlasti koja
bi pružila punu podršku. Razumije se da mora postojati adekvatan organizacioni okvir, na
čijem bi čelu bila ličnost sa naučnim kredibilitetom, koja želi
da taj projekat bude valjano
ostvarivan. Da li će to biti zavod
koji smo već imali, ili institucija
drugog imena, manje je bitno.
Razgovarao:
Goran Sekulović
Svečana promocija TV serijala o dinastiji Petrović Njegoš u Kraljevskom pozorištu
„Zetski dom“ na Cetinju
PODUHVAT DOSTOJAN ISTORIJE
„Dokumentacija o dinastiji Petrović Njegoš rasuta je i nalazi se u drugim arhivama. Srećom,
istoričar prof. dr Živko Andrijašević napravio je veoma zanimljiv, inspirativan tekst portreta
vladara. Postigli smo cjelinu, te je u tome vrijednost serije, a reakcije pokazuju da je ona uspjela“,
riječi su reditelja Gojka Kastratovića
Povodom svečane promocije TV serijala o dinastiji
Petrović Njegoš na TVCG, u
Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“ na Cetinju upriličena je svečanost kojoj
je prisustvovao veliki broj
kulturnih i javnih radnika.
Gostima se u ime Fondacije „Sveti Petar Cetinjski“
obratio njen predśednik
Dragoljub Rašović, izražavajući zahvalnost svima koji su
pomogli u realizaciji serijala,
posebno Ministarstvu kulture, koje je odmah prepoznalo vrijednost ovog projekta,
kao i ekipi TV Crne Gore
koja je serijal realizovala s
velikim trudom i skromnim
sredstvima.
Gojko Kastratović, reditelj i koscenarista serije, govorio je o izazovima koje je
trebalo prevazići na putu od
ideje do realizacije.
„Riječ je o velikom producentskom
poduhvatu
koji obuhvata 221 godinu,
koliko je dinastija Petrović
Njegoš bila na vlasti. Stoga
je i prvi od izazova bio dug
vremenski interval. To znači da se serijal nije mogao
snimiti u ‹jednom dahu›.
Tražili smo rješenje kako
bismo premostili ovaj dugi
period, odnosno osmisliti
koncepciju koja bi televiziji kao mediju omogućio
da svojim jezikom definiše
taj protok vremena. Jedino
rješenje bilo je da snimamo
u različitim godišnjim dobima. Dakle, to se nije moglo
planirati, kao u drugim žanrovima (na primjer, reporta-
SA SNIMANJA SERIJE: Reditelj Kastratović i snimatelj Ivan Milošević
žama), već se, jednostavno,
moralo čekati. Takođe, ona
je nosila još jedan izazov.
Naš stav bio je da se ništa
ne smije sakriti, ni dobro niti
loše. One su dio naše istorije“, istakao je Kastratović.
Prema njegovim riječima, arhivska dokumentacija
o protagonistima ove serije
veoma je oskudna. Na primjer, o rodonačelniku dinastije vladici Danilu postoji
sačuvan samo jedan portret.
Takođe, i za vladike Vasilija i
Savu. Od te građe nije moguće napraviti emisiju dužu
od 30 minuta. Dokumentacija o dinastiji Petrović Njegoš rasuta je i nalazi se u
drugim arhivama. Srećom,
istoričar Živko Andrijašević
napravio je veoma zanimljiv,
inspirativan tekst portreta
vladara.
„Uloga reditelja bila je
da vizuelnim efektima doda
još jedan sloj dokumentarne objektivnosti. Vizuelni
tok pruža metaforičan pri-
stup socijalnim prilikama
i vremenima, ruralnim i
urbanim prostorima, te arhitekturi male Crne Gore iz
tog vremena. Ovaj drugi,
paralelni tok priče nadopunjuje tekst i sadržaj, dajući
sociokulturološki ambijent.
Postigli smo cjelinu, te je
u tome vrijednost serije, a
reakcije pokazuju da je ona
uspjela“, zaključio je reditelj
Kastratović.
Riječ Draga Rašovića, predśednika Fondacije Sveti Petar Cetinjski
ISTORIJA JE NAJORIGINALNIJI
NACIONALNI PROIZVOD
Seriju preporučujemo i prosvjetno-pedagoškim ustanovama, da ne bi oni koje školujemo starili
sa zastarjelim i oskudnim znanjem o sebi i svojoj državi. Generacije koje nijesu utemeljene u svom
nasljeđu, nijesu kadre niti mogu biti kadrovi koji vode u progres. Predstavljanje crnogorskih
vrijednosti ne treba da bude nikakva svečanost... Već svakodnevlje!
TV seriju o dinastiji Petrović Njegoš je nastala kao
koprodukcija
Fondacije
Sveti Petar Cetinjski i Nacionalnog javnog TV servisa
Crne Gore. Ovaj projekat
možemo okvalifikovati i kao
poduhvat, jer je istorija crnogorskog naroda gotovo
anonimna za znatan broj
njenih građana, naročito
srednje i mlađe generacije.
Prosvjećivanje na tom planu je išlo teško, zaobilazno
i s preponama uslovljenim
državno-političkim okolnostima. U bivšoj državi, koja
je od 1918. u raznim varijantama trajala gotovo devet
decenija, prošlost Crne Gore
i njenih dinastija je uklanjana iz prosvjetnoudžbeničke
literature ili svođena na najmanju mjeru, a u jednom
periodu brisano je i samo
ime Crne Gore. U tim okolnostima govoriti o crnogorskim dinastijama bilo je bezmalo zabranjeno. Udžbenici
za sve uzraste štampani su
u centrima koji su prisvajali i Crnu Goru i crnogorsku
istoriju. Istoričari, ma kako
bili naobraženi, sposobni i
agilni, nijesu dovoljan medijator za promociju istorije
jedne države.
Televizija je najmoćnije
sredstvo otpora
Preokret u naprednim
društvima 20. vijeka izazvala
je pojava fotografije, filma, radija i televizije. To su bili prije
svega mediji političke propagande, pa tek onda kulture i
umjetnosti. Sve kinematografije su utemeljene isključivo
na nacionalnim interesima.
Iz istih razloga pokrenuta
je i crnogorska, ali se u svojim najboljim danima jedva
dotakla svog nacionalnog
bića, pa su neki drugi, pravili
„svoje“ filmove o nama. Bez
obzira na moć izdavačkih
kuća i štampe, ništa ne može
nadomjestiti moć televizije.
Taj vječiti bioskop u kući je
superioran promotor svih
vrijednosti jednog društva.
TVCG ima evropski datum
nastanka. Mlađa je samo deset godina od RAI. Naša televizija puni petu deceniju i
mora nadoknaditi propuste.
Crnogorsko nebo je prepuno
TV signala iz svijeta, a signale
iz regiona, zbog jezičke bliskosti, primamo kao „svoje“. Ti
signali ovom prostoru nude
samo svoj interes: materijalni,
kulturno-prosvjetni, idejnopolitički. Svi emituju nacionalne, a neki i nacionalističke
programe, s namjerom da
natkrile naš domicilni interes.
Televizija je najmoćnije sredstvo, ne samo propagande,
već i otpora!
Crnoj Gori ne treba ni
mitska ni mitomanska prošlost, porazom slavna! Ali i mi
imamo svoje poraze, zaslužene upravo od onih koje smo
branili. Crnu Goru, kroz njenu
istoriju i dinastije, ne treba
braniti. Ona se suvereno odbranila, ali, kao da mi to ne
znamo, bez obzira što nam
je suverenost međunarodno
priznata. Nažalost, Crnu Goru
treba braniti od nje same, jer
je najrođeniji, ne jednom i ne
prvi put, osporavaju.
Generacije koje rastu treba
edukovati
Iz toga razloga, generacije koje rastu treba edukovati,
kao i one koje su prerasle a
malo znaju o sebi jer nijesu
imale odakle saznati. Ova
serija je inicijativa Fondacije
Sveti Petar Cetinjski i državne televizije da svoje dokaze
prikažemo na najmoćnijem
mediju. Seriju preporučuje-
mo i prosvjetno-pedagoškim
ustanovama da ne bi oni koje
školujemo starili sa zastarjelim i oskudnim znanjem o
sebi i svojoj državi. Generacije koje nijesu utemeljene u
svom nasljeđu, nijesu kadre
niti mogu biti kadrovi koji
vode u progres. Tamo đe vlada polovično znanje o sebi,
polovičan je i napredak. Fondacija Sveti Petar Cetinjski je
otvorena za sve koji promovišu crnogorsku nauku, prosvjetu, kulturu i umjetnost.
Istorija je najoriginalniji
nacionalni proizvod. Ko je
nema, nema ga! Ona se ne
može niti uvoziti, niti izvoziti...
A mi smo pravili obje greške. Koliko smo bili bez svoje
istorije, dobro smo i pretekli.
Spasila nas je uporna svijest
manjine koja je dozivala većinu, ali se mnozina još nije
dozvala. Čak i neki dozvani,
odazivaju se sada drugima.
Dijelom i zbog takvih je ova
serija napravljena. I ovaj čin
svečane promocije TV serije
o dinastiji Petrović Njegoš govori đe nam je tavorila svijest.
Predstavljanje crnogorskih
vrijednosti ne treba da bude
nikakva svečanost... Već svakodnevlje!
Pripremila: Š. B.
7
FEB.
Završna konferencija projekta EU – Crna Gora „Servisi
inkluzivnog obrazovanja“
Vladeta Cvijović (1934–2012)
JEDNAKE ŠANSE U
OBRAZOVANJU
„Uvjeren sam da će rezultati projekta poslužiti da nastavimo da gradimo
državu građana jednakih prava i mogućnosti, podignemo svijest o
njegovoj važnosti kod nastavnika, stručnih saradnika i roditelja“, poručio
je ministar prosvjete Slavoljub Stijepović
Crna Gora više od deceniju preduzima napore radi
uvođenja i osavremenjavanja inkluzivnog obrazovanja i
vaspitanja, poručio je ministar
prosvjete Slavoljub Stijepović
na završnoj konferenciji projekta EU – Crna Gora„Servisi inklu-
vođenja projekta.
Ministar Stijepović je rekao
da je Ministarstvo prosvjete
kroz program IPA 2010 uključeno u Projekat„Reforma sistema
socijalne zaštite i brige o đeci:
unapređenje socijalne inkluzije“, koji je pomogao da država
jednakosti s ostalim članovima
društva“, naveo je Stijepović.
Prema njegovim riječima,
posebna pažnja posvećuje se
đeci romske i egipćanske populacije kroz aktivnosti pripremnih vrtića.
„Uvjeren sam da će re-
Sa skupa u Ministarstvu prosvjete
8
FEB.
zivnog obrazovanja“. Riječ je o
projektu koji traje 14 mjeseci i
dio je opšte reforme sistema
socijalne zaštite i obrazovnog
sistema u Crnoj Gori.
Program se sastoji iz tri
komponente: Uspostavljanje
resursnih centara za posebne
obrazovne potrebe; Povećanje
broja RAE đece u redovnim
predškolskim ustanovama /
osnovnim školama; i Poboljšanje procjenjivanja znanja i
ispitivanja učenika s posebnim
obrazovnim potrebama.
Tokom prvog dijela konferencije predstavljeni su rezultati projekta, a u drugom dijelu
na radionicama su prezentovane inovativne metoda rada
koje su korišćene tokom spro-
unaprijedi i učini bogatijom
ponudu usluga koje su na raspolaganju đeci sa smetnjama
u razvoju.
„Uspostavljena su tri resursna centra za đecu sa slušnim,
govornim,
intelektualnim,
tjelesnim, smetnjama vida i
autizmom. Ona sada imaju
dostupnu specijalizovanu podršku koju dobijaju u okviru
škola koje redovno pohađaju.
Stručni kadar ovoj đeci pruža
jednake šanse u obrazovanju
i njihove očuvane sposobnosti dodatno podržava kroz
individualni rad. Metodologija eksterne provjere znanja
prilagođena je i pristupačna
đeci s posebnim obrazovnim
potrebama, što vodi njihovoj
Retorski klub Univerziteta Donja Gorica
USAVRŠAVANJE
GOVORNIČKIH
SPOSOBNOSTI
U Retorskom klubu Univerziteta Donja Gorica od
njegovog osnivanja, školske
2008/2009. godine, studenti
usavršavaju govorničko umijeće, pišu i izlažu svoje govore, te
vježbaju memorisanje i scenski
nastup. Klub je osnovao akademik Dragan Vukčević, dekan
Pravnog fakulteta, a nastavu
izvodi Nela Savković-Vukčević,
koja je retoriku usavršavala u
SAD.
Prema njenim riječima,
studenti na časovima analiziraju najljepše svjetske i crnogorske beśede, proučavaju primjenu retorike u savremenom
svijetu: u politici, medijima i
svakodnevnom životu, zatim
kritički sagledavaju određeni
diskurs kako bi mogli da identifikuju manipulativnu retoriku
i sačuvaju se od nje.
„Verbalna komunikacija i
govor tijela, psihologija auditorijuma, razne retoričke strategije – narativna, konfrontativna,
estetska, strategija kredibiliteta, takođe su predmet pažnje.
Vrijedno je podśetiti da je retorika kao nauka ustanovljena
prije gotovo dvije i po hiljade
godina i da je vjekovima bila
među obaveznim predmetima u evropskim školama,
pa je upoznavanje s njenom
bogatom istorijom još jedan
izazov za studente s ovog univerziteta“, navela je Savković-
zultati projekta poslužiti da
nastavimo da gradimo državu
građana jednakih prava i mogućnosti, podignemo svijest o
njegovoj važnosti kod nastavnika, stručnih saradnika i roditelja. U prilog tome je činjenica
da je znatno povećan procenat građana koji smatraju da
đeca s posebnim obrazovnim
potrebama treba da budu
podjednako uvaženi članovi
društva i imaju jednake šanse
za učešće“, istakao je ministar
prosvjete.
O projektu su govorili i
predstavnici EU Andre Lys, Javier Ruiz i dr Sibylle Hielscher.
O. Đuričković
Vukčević.
Ona je podśetila da je krajem decembra Retorski klub
imao veče u Biblioteci „Radosav Ljumović“, đe su studenti
govorili znamenite beśede Borislava Pekića, Viktora Igoa, Čerčila, Kenedija, Franca Grilparcera, Dostojevskog, Petra Prvog
Petrovića Njegoša, Kiplinga,
Ingersola. Ranije, u Dvorcu
Kralja Nikole u Baru, retori su
se predstavili govorima Perikla,
Cicerona, Emilija Kastelara, Andrića, Bruta, Lašnala.
„Sada se bavimo američkom retorikom, pripremamo
njihove predśedničke, političke, sudske i poetske govore,
a sljedeći nastup imaćemo u
Američkom uglu u Podgorici“,
najavila je Savković-Vukčević.
Od oko 40-ak članova, nastupa
20, a ostali pohađaju časove
retorike da bi naučili kako da
prevaziđu tremu i da bi, analizirajući ono što drugi govore, naučili da procijene ono što čuju.
O. Đ.
POSVEĆENOST I
PROFESIONALNOST
VODILJE KROZ ŽIVOT
Novembra prošle godine
preminuo je u 78. godini Vladeta Cvijović, profesor i poznati
kulturni radnik.
Osnovnu školu završio je
u rodnom mjestu Maoče, a gimnaziju u Plјevlјima kao jedan
od njenih najbolјih učenika.
Nakon završetka Filozofskog
fakulteta u Beogradu, imao je
kao izvanredan student mogućnost da nastavi naučnu
karijeru. Ipak, vratio se zavičaju.
Radio je kao nastavnik, potom
direktor škole, kasnije direktor Radničkog univerziteta,
te Doma kulture u Plјevlјima,
potom bio glavni urednik
Plјevalјskih novina. Bio je na
čelu više državnih obrazovnih
institucija: od predsjednika
Odbora za obrazovanje, kulturu i nauku, do ministra za
informacije i niza drugih funkcija u školstvu Crne Gore. U
svim ovim poslovima, koji ne
trpe improvizaciju i površnost,
ispolјio je visoku profesionalnost, stručnost, temelјitost,
sveobuhvatnost i intelektualnost i na polјu kulturnog i naučnog stvaralaštva bio izuzet-
no uspješan: učestvuje u izradi
Monografije Crne Gore (autor
teksta o Plјevlјima); kao koautor priredio za štampu fototipsko izdanje čuvenog Vrhobrezničkog lјetopisa, monaha
Gavrila Troičanina (original, oko
630 strana, čuva se u Narodnom muzeju u Pragu); koautor
knjige „Upravlјanje prosvjetom
u Crnoj Gori 1882–1996, ministarstva i ministri“; objavlјivao
je stručne i naučne radove i
rasprave u više časopisa, revija
i publikacija, i u Crnoj Gori i u
Jugoslaviji. Poseban doprinos
dao je istraživanju kulturnoistorijske prošlosti plјevalјskog
kraja. Objavio je više radova iz
ove oblasti. Prevodio je s francuskog („Istorija Crne Gore (i
Bosne)“, francuskog vojnog
istoričara Pola Kokela); sa ruskog putopis M. Petroviča „Putovanje po Crnoj Gori, 1903“
i sa crkvenoslovenskog jezika
„Vrhobreznički lјetopis, 1650“.
Dakle, stvarao je manirom
naučnog radnika, univerzitetskog profesora i akademika.
Bio je među rijetkima koji su
s toliko posvećenosti prilazili
radu.
Proučavao je i cijenio kulturu i vjeru svih naroda, zbog
čega je bio uvažavan od velikodostojnika svih vjerskih
konfesija. Pripadao je vrhu crnogorskih intelektualaca. Imao
je takta i smisla za uspješno rješavanje mnogih pitanja: mirno,
dostojanstveno, s autoritetom,
razložnim i razumnim predlozima i sugestijama, zbog čega
je bio posebno poštovan. Za
sve s kojima je sarađivao bio
je izvor novih ideja, sinonim
za ozbilјnost i analitičnost, kao
i veliki oslonac kada je to bilo
potrebno. Svima koji su ga poznavali imponovala je njegova
smirenost, iskrenost i spremnost za nesebičnu pomoć.
Za izuzetne rezultate u
radu dobio je brojna i značajna
priznanja, od kojih ističemo Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima i Orden Republike.
Iako je otišao, Vladeta Cvijović je – na poseban način –
još među nama.
Mr Miodrag Brajković
Fakultet za državne i evropske studije potpisao memorandum
o saradnji s Gimnazijom „Slobodan Škerović“ i Srednjom
ekonomskom školom „Mirko Vešović“ u Podgorici
ŠKOLA RETORIKE I
INTELEKTUALNIH VJEŠTINA ZA
MATURANTE
Dekan Fakulteta za državne i evropske studije (FDES)
prof. dr Đorđije Blažić i direktor
Gimnazije „Slobodan Škerović“
Radiša Šćekić potpisali su memorandum o saradnji ove dvije
institucije.
Radiša Šćekić istakao je zadovoljstvo što je škola u prilici
da nastavi jačanje saradnje s
Fakultetom za državne i evropske studije, te na taj način
svojim učenicima otvori nove
mogućnosti za dalje učenje i
usavršavanje.
Prof. dr Đorđije Blažić predstavio je FDES i značaj saradnje
sa srednjim školama. On je
istakao da je Fakultet pronašao
način da u okviru svojih kompetencija ponudi i u skladu s
mogućnostima finansira jedan
broj maturanata za programe
Fakulteta (Škola retorike, Škola
intelektualnih vještina i ECDL
program). Predśednica Studentskog parlamenta FDES-a
Milica Starčević upoznala je
maturante s konkretnim informacijama o programima i pozvala ih da se preko svoje škole
prijave za programe, objasnivši
da će njihova realizacija početi
u martu.
Fakultet je gimnazijalcima,
kao i prošle školske godine,
obezbijedio deset stipendija
za program Škole retorike„Prof.
dr Radovan Radonjić“, pet stipendija za program Škole intelektualnih vještina, kao i četiri
stipendije za obuku i besplatno polaganje ECDL (European
Computer Driving Licence)
ispita za dobijanje sertifikata
iz oblasti informatike. Odabir
stipendista vršiće nadležna
služba u školi.
Dekan FDES-a potpisao
je memorandum o saradnji
i s direktorom Srednje ekonomske škole „Mirko Vešović“
Branislavom Đukićem, tako da
će i zainteresovani maturanti
ove škole moći da pohađaju
iste programe kao i maturanti
gimnazije.
Đukić je ocijenio da će saradnja sa FDES-om biti unaprijeđena i u drugim segmentima
i izrazio nadu da će mnoge
učenike zainteresovati za ove
studije.
Lj. V.
Filozofski fakultet u Nikšiću
INKLUZIVNE MASTER STUDIJE
Aktivno učešće u svim fazama realizacije obezbijediće Ministarstvo
prosvjete, Resursni centar za đecu i mlade iz Podgorice, kotorski Zavod za
lica sa poremećajima sluha i govora, te NVO „Pedagoški centar Crne Gore“
Filozofski fakultet u Nikšiću uz finansijsku podršku
Evropske komisije realizovaće
u naredne tri godine projekat
„FOSFIM“, čiji je osnovni cilj
osnivanje master studija inkluzivnog obrazovanja.
„Značajnu pomoć u osmišljavanju koncepta budućih studija očekujemo od inostranih
partnera, predstavnika univerzitetskih institucija iz Belgije,
Finske i Portugalije, koje su
poznate po uspješnim modeli-
ma obrazovanja kadra u oblasti inkluzivnog obrazovanja“,
naglašava dr Tatjana Novović,
profesorica Filozofskog fakulteta, koordinatorka projekta.
Ona navodi da je inkluzivno obrazovanje izuzetno
važno za ukupni obrazovni i
društveni sistem Crne Gore,
shodno jednom od ključnih
ciljeva iz Strategije o inkluzivnom obrazovanju Crne Gore
iz 2008.
Budući da je riječ o pro-
jektu sistemskog karaktera,
kontinuiranu podršku i aktivno
učešće u svim fazama realizacije ključnih ciljeva obezbijediće
i predstavnici relevantnih domaćih institucija: Ministarstvo
prosvjete, Resursni centar za
đecu i mlade iz Podgorice, kotorski Zavod za lica sa poremećajima sluha i govora, te NVO
„Pedagoški centar Crne Gore“ .
Š. B.
Gimnazija „Slobodan Škerović“u Podgorici obilježila 106. rođendan
OPRAVDATI TRADICIJU
AKADEMIK DRAGAN VUKČEVIĆ I NELA SAVKOVIĆ-VUKČEVIĆ SA ČLANOVIMA KLUBA
Svečanim
programom
„Kad legenda postane stvarnost“, u prisustvu predstavnika
državnih organa, diplomatskog kora, roditelja i učenika,
Gimnazija „Slobodan Škerović“
u Podgorici obilježila je 106 godina rada.
Podśetivši na istorijat ško-
le, direktor Gimnazije Radiša
Šćekić istakao je da sto šesti
korak obavezuje kolektiv škole
da opravda tradiciju po kojoj je
Gimnazija prepoznatljiva već
vijek. „Uvijek su naši učenici
istrajali i dostojno nosili ime
Crne Gore u našoj državi i van
nje“, kazao je Šćekić.
Predśednik države Filip Vujanović telegramom je čestitao
Dan škole Gimnaziji, naglasivši
da vjeruje da će ova škola u
vremenu koje je pred nama,
čuvajući i poštujući najbolje
iz tradicije, nastaviti plemenitu
vaspitno-obrazovnu misiju.
Lj. V.
TEMA „PROSVJETNOG RADA“: Vršnjačko nasilje
BEZBJEDNOST ĐECE
– PRIMARNI ZADATAK DRUŠTVA
Učestale masovne tuče učenika. U svemu ovome ne može se prstom usmjeriti samo na jednu stranu: odgovornost je i na roditeljima i na školi. Ali i na
cijelom sistemu. Nedostatak vremena za razgovor, druženje sa đecom, a koje je često sve površnije, ali i nedostatak kontrole, dovodi do otuđenja
Srednjoškolac
zadobio
teže povrede nožem u tuči
ispred Gimnazije u kojoj je
učestvovalo tridesetak učenika Trgovinske i Ekonomske
škole.
Ova vijest uzburkala je
javnost, posebno zato što
joj je nekoliko dana ranije
prethodio sličan incident između osnovaca iz podgoričkih osnovnih škola „Maksim
Gorki“ i Štampar Makarije“.
Odmjeravanje snaga među
osnovcima zakazano je, kao
u vesternu, „tačno u 12.35“.
Da bi sve bilo u filmskom stilu,
urađeno je to na Dan sigurnog
interneta (5. februar), a medij
putem koga je okršaj ugovoren bila je popularna društvena mreža Fejsbuk. Uz uvrede,
razmjenjivane su kamenice...
Epilog: učenik OŠ „Maksim
Gorki“ završio je u urgentnom
centru, srećom prošao je s
tjelesnim povredama koje su
okarakterisane kao lakše. Prema riječima očevidaca, u tuči
je trebalo da učestvuje po
dvadesetak đaka iz obje škole,
ali se većina njih iz „Maksim
Gorki“ povukla.
Sve su to naši đaci
No, to nije sve. Između
ova dva događaja gimnazijalci
su pokušali da izazovu nastavak obračuna osnovaca, ali je
policija spriječila novu tuču jer
je aktivno pratila društvene
mreže i zakazivanje sukoba
maloljetnika. Svi vinovnici
masovne tuče dali su izjave u
Ministarstvo prosvjete:
Hitno reagovanje državnih institucija
NEOPHODNA AKTIVNA PARTICIPACIJA PORODICE
Ministarstvo će odmah, u saradnji sa stručnim timovima školskih ustanova i
roditeljima, pokrenuti inicijativu za pooštravanje već uspostavljenih preventivnih
mehanizama
Nedostatak vremena za razgovor, ali i nedostatak kontrole, dovodi do otuđenja
Upravi policije, a o pokretanju
postupka odlučiće tužilac.
Direktori OŠ „Štampar Makarije“ Zoja Bojanić-Lalović i
OŠ „Maksim Gorki“ Svetozar
Mijušković nakon incidenta
nijesu željeli da za medije komentarišu događaje koji su se
desili van školskog dvorišta,
navodeći da je to posao nadležnih službi i roditelja.
Da li samo njihov? Činjenica je da su roditelji dobrim dijelom odgovorni za ponašanje
svoje đece, no i škola treba da
preuzme odgovornost.
O tome govori Radiša Šćekić, direktor Gimnazije „Slobodan Škerović“ koji se oglasio
odmah nakon tuče kod te
škole:
„Prema našim saznanjima,
tuča nije vezana za Gimnaziju,
RODITELJ TREBA DA BUDE UPUĆEN
„Roditelj ima pravo da bude
uključen u đetetov virtuelni život, kao i što je uključen u stvaran. Eventualan manjak iskustva
ne smije ga obeshrabriti, već
treba da mu posluži kao podsticaj da se dodatno informiše, ali i
da iskoristi znanje i iskustvo koje
već pośeduje. Konačno, sigurno
ima puno iskustva sa svojim đetetom, a upravo to će mu pomoći i u razgovoru na ovu temu“,
smatra Andrijana Radinović,
pedagog u OŠ„Štampar Makarije“.
Andrijana Radinović, pedagog
ali to nije bitno. Jedan učenik
je povrijeđen; prema informacijama koje imamo, to je učenik Ekonomske škole, ali uopšte nije bitno da li su to učenici
ove ili neke druge škole. To je
čin koji nikako ne opravdavam, jer su sve to naši đaci“.
Važno je reagovati!
Govoreći o nasilju putem
interneta, Andrijana Radinović, pedagog u OŠ „Štampar
Makarije“, ukazuje na posljedice za dijete koje je žrtva te
vrste terora na koji se teško
može uticati i može ga iznova
proživljavati.„Time su i posljedice teže i dugotrajnije, i kod
đece se javlja sram, usamljenost, depresija, tuga, uplašenost, nesigurnost, a sve to
dovodi do manjka samopouzdanja“, kaže Radinovićeva.
Šta učiniti?
„Ako kolektiv škole sazna
za nasilje, odmah se preduzimaju mjere da bi se spriječilo.
Odjeljenske starješine obavještavaju roditelje, razgovaraju
s đetetom koje trpi prisilu,
informišu njegove roditelje o
oblicima savjetodavne i stručne pomoći. Takođe, treba
razgovarati sa zlostavljačima
i njihovim roditeljima. Budući
da đeca ne prepoznaju razliku
između virtuelnog i realnog
života, nasilje započeto na
internetu često se nastavlja u
Ministarstvo prosvjete najoštrije je osudilo svaki vid nasilja, a posebno ono koje se dešava među
učenicima.
„Riječ je o pojavi koju budućim hitnim reagovanjem državnih institucija treba spriječiti. U cilju
prevencije, Ministarstvo će odmah, u saradnji sa stručnim timovima školskih ustanova i roditeljima,
pokrenuti inicijativu za pooštravanje već uspostavljenih preventivnih mehanizama. Ministarstvo
sistematično, ozbiljno i odgovorno pristupa rješavanju problema nasilja u školama. Pojavu nasilja
sagledavamo kao ozbiljan društveni problem i kontinuirano radimo na njegovom rješavanju. Međutim, stava smo da ovaj problem prevazilazi nadležnosti Ministarstva i da u njegovo rješavanje
treba da se uključe svi relevantni društveni faktori kako bi se problem nasilja, sa kojim se suočavaju
i razvijene države i savremeni svijet, temeljno i u perspektivi potpuno riješio. Naglašavamo da je
neophodan široki konsenzus za prevenciju ovakvih događaja, te apelujemo na roditelje da s povećanom pažnjom prate svoju đecu u korišćenju interneta, mobilnih telefona i društvenih mreža. U
današnje vrijeme tehnologija je značajno napredovala. Đeci ne možemo zabraniti upotrebu novih
društvenih mreža i onemogućiti im da budu u toku sa savremenim životnim dešavanjima. Međutim, kod njih je potrebno razviti svijest da sve savremene tehnologije treba koristiti u skladu sa uzrastom“, navodi se u saopštenju.
Iz Ministarstva ukazuju da, u saradnji s upravama i stručnim službama u školama, rade na podizanju svijesti adolescenata, roditelja i nastavnika. Prevenciji nasilja posebna pažnja posvećuje se
putem programa pojedinih redovnih i izbornih predmeta, aktivnosti pedagoško-psihološke službe
i rad odjeljenskog starješine, uz saradnju s roditeljima.
„Naglašavajući da je bezbjednost naše đece primarni zadatak cijelog društva, počev od nas koji
radimo na njihovom obrazovanju i vaspitanju, posebno akcentujemo da nam je za rješavanje problema nasilja neophodna aktivna participacija porodice. Konačno, mediji, informatička dostignuća,
novi vidovi komunikacija, ukoliko se koriste na primjeren i svrsishodan način, takođe mogu značajno da doprinesu rješavanju pojave nasilja uopšte“, smatraju u Ministarstvu.
školi. Zbog toga je bitna reakcija svih nastavnika čim se sazna za to. Važno je reagovati!“,
naglasila je Radinovićeva.
Ivona Šibalić, nastavnica
geografije u OŠ „Njegoš“ u
Spužu, ističe da posljednje u
nizu dešavanja – sukob učenika ugovoren preko Fejsbuka –
treba da bude opomena.
„Evidentno je rastuće nasilje u društvu, naročito među
tinejdžerima.
Nedostatak
vremena za razgovor, sve površnije druženje sa đecom, ali
i nedostatak kontrole, dovodi
do otuđenja. Prepušteni su
nekontrolisanoj konzumaciji
interneta i Fejsbuka, ali i njihovoj čestoj zloupotrebi. Tome
bih još dodala necenzurisane
filmove koji se daju na televiziji“, poručuje Šibalićeva.
Nije lako odgajati dijete
„Nije lako danas podizati
đecu. Mojim sinovima nastava
se završava oko podna, a dok
supruga i ja dođemo s posla,
poslije 17 časova, prepušteni
su sebi i povremenim ’kontrolama’ preko mobilnog telefona. Koliko smo u mogućnosti,
s njima razgovaramo i ukazujemo im na društvene devijacije, savjetujemo da se ne
povode za masom. Sasvim iracionalne netrpeljivosti među
đecom iz pojedinih podgoričkih kvartova, škola i naselja
uvijek je bilo. U svemu ovome
ne može se prstom usmjeriti
samo na jednu stranu: odgovornost je i na roditeljima i na
školi. Ali i na cijelom sistemu“,
priča diplomirani ekonomista,
roditelj učenika – posmatrača
tuče.
Uprava policije kroz redovne i planirane aktivnosti
konstantno radi na suzbijanju
vršnjačkog nasilja. U okviru
svojih filijala nadležnih za
suzbijanje maloljetničke delinkvencije pośeduje obučene
kadrove koji planski i u kontinuitetu sprovode aktivnosti
na prevenciji i otkrivanju slučajeva vršnjačkog nasilja. Prema riječima Milorada Žižića,
rukovodioca Ekspoziture za
suzbijanje krvnih delikata i nasilja u porodici pri Upravi policije (Područna jedinica Podgorica), veoma je bitna jaka i
konstantna saradnja policije
i rukovodstava škola kako u
cilju prevencije nasilja, tako i
radi blagovremenog reagovanja institucija u trenutku
saznanja da je nasilje u toku ili
je izvršeno. Tada je neophodno brzo obavještavanje nadležnog policajca u zajednici,
odnosno nadležne područne
jedinice ili policijske ispostave.
O. Đuričković
D. Batrićević
Vojin Cicmil, sociolog, Zavod za školstvo Crne Gore:
TRAGIČNE SCENE KOJE SE DEŠAVAJU U AMERICI I EVROPI MOGU DA SE DESE I KOD NAS
Potrebna sveobuhvatna državna strategija za brigu i zaštitu đece i mladih od nasilja, a ne samo parcijalno „gašenje požara“, od slučaja do slučaja
Korijeni nasilja među đecom osnovnoškolske dobi
mogu se tražiti u dubokim
socijalnim i ekonomskim promjenama koje su zahvatile
savremena društva u tranziciji,
kakvo je i naše crnogorsko. Posljedice crnogorskog društva
u nezavršenoj tranziciji, đe su
sve tradicionalne vrijednosti
srušene ili dovedene u pitanje,
usljed siromaštva i pada životnog standarda, uzrokovale
su „tektonske poremećaje“ u
društvenim i porodičnim odnosima. Svuda je vidna kriza,
velika zabrinutost, nesigurnost i neizvjesnost u životima
ljudi. U takvim okolnostima
često dolazi do nepoštovanja i pravnih normi, kao i svih
moralnih principa. Otuda nije
lako biti odgovoran roditelj, jer
se i najodgovorniji roditelji sve
teže snalaze u svojoj ulozi.
Kao društvo suočeni smo
sa sve većom tolerancijom
nasilja, pa naša đeca, počev
od predškolske dobi, odrastaju navikavajući se na nasilje
i prihvatajući ga sve više kao
nešto „normalno“. Snažan
uticaj medija, televizije, interneta, video-igara zbog svojih
nasilničkih sadržaja direktno
doprinosi stvaranju nasilja kod
đece, đe dolazi do modela pa-
sivnog odnosa, oponašanja,
prihvatanja, pa i agresivnosti.
Đeca su najlakši plijen za manipulaciju svih oblika medijskog
nasilja. Danas televizija i internet toliko privlače i zaokupljaju
đecu da oni najdirektnije utiču
da se potpuno zanemari ili čak
izgubi ona preostala slamka
spasa – uloga i uticaj porodice
na vaspitanje đeteta.
Trougao odnosa – porodica,
škola i društvo
Zato je veoma važno da
se prilikom razmatranja i proučavanja školskog nasilja uzme
u obzir društveni kontekst, jer
nasilje nije izolovani, apstraktni fenomen, koji važi samo za
školske sredine. Ono je uvijek
vezano za društveni kontekst
koji čini tzv. trougao odnosa –
porodica, škola i društvo. Škola
ne može nikada zamijeniti porodicu kao primarnu društvenu grupu koja trajno utiče na
ponašanje pojedinca (đeteta).
Dakle, prema svim dosadašnjim
sociološkim istraživanjima, porodica i društvo su faktori koji su
najodgovorniji za pojave nasilja
među učenicima.
Škola je samo dio tog društvenog sistema ili, bolje reći,
„podsistem u okvirima cijelog
društvenog sistema“, pa zato
ono što se direktno dešava u
društvu, indirektno utiče i odražava se na organizaciju i život u
školi. Očekivanja od škole su često nerealna kada je riječ o ovoj
pojavi. Roditeljsko vaspitanje
ne može niko zamijeniti. Otuda
je besmisleno optuživati samo
školu kao sekundarnu instituciju za nasilje u školi ili okolo
škole. I sve druge institucije u
društvu su jednako odgovorne
za nasilje kao i škola. Kada se nasilje među učenicima u školi stavi u kontekst društva i vremena
u kome živimo, često se čini da
je škola sama nemoćna da se
adekvatno i preventivno suprotstavi svim pojavnim oblicima nasilja. To ne znači da školu
treba potpuno amnestirati od
odgovornosti za pojave nasilja
u školi i školskim dvorištima.
Daleko od idealnog
Škole bi trebalo da konačno
shvate da živimo u globalnom
svijetu, đe je sve dostupno i
moguće (da one tragične scene koje se dešavaju u Americi
i Evropi mogu da se dese i kod
nas), te da na osnovu radikalno izmijenjene svijesti i uloge,
kao prioritete svojih godišnjih i
razvojnih planova stave brigu i
sigurnost učenika i osoblja. Ali
to podrazumijeva da je školsko
osoblje, počev od direktora,
stručno i savremeno obučeno
i pripremljeno za pružanje pomoći, za međusobnu saradnju
i komunikaciju sa porodicom i
institucijama društva. Isto tako,
i osoblje drugih institucija (policije, nadležnih ministarstava)
treba da bude obučeno i u stalnoj komunikaciji sa timovima iz
škole da djeluju efikasno u odgovoru na pojave nasilja. Dakle,
potrebna je jedna sveobuhvatna državna strategija za brigu i
zaštitu đece i mladih od nasilja,
a ne samo parcijalno „gašenje
požara“, od slučaja do slučaja.
Prema rezultatima eksternog vrednovanja Zavoda za
školstvo u 2012. godini, zaštita
i sigurnost učenika je skoro idealna, na najvišem stepenu (na
uzorku od 40 ustanova rezultat je: 92,5% uspješno i veoma
uspješno, dok je samo 7,5% zadovoljavajuće). To znači da škole nemaju ili ne vode odgovarajuću evidenciju ni organizaciju,
odnosno ne žele da se odgovorno suoče sa ovim gorućim
problemom (mreže za rješavanje i identifikovanje nasilja, analize na stručnim organima i sl.),
pa ga stavljaju pod tepih. Čak i
za stručnu javnost u školama je
sve idealno, iako svi znamo da
to nije ni približno tačno. Iako
sam uključen u sistem vrednovanja škola, još nijesam vidio
dobre školske planove iz oblasti
podrške koju je škola obavezna
da pruži učenicima, kao ni preventivne planove o sigurnosti i
zaštiti učenika.
Timovi učenika prva brana
zaštite od nasilja
Nažalost, u našim školama
još uvijek istrajava praksa „stare
škole“, da su dovoljni obrasci
preventive od nasilja tradicionalni i davno prevaziđeni modeli, prema kojima su dežurni
nastavnik i stručni saradnici
zaduženi za uspostavljanje reda
i poštovanje normi u školi. Kao
da se to drugih ne tiče. A đe su u
svemu tome učenici kao aktivni učesnici i potencijalne žrtve
nasilja? Timovi učenika treba
da budu prva brana zaštite od
nasilja. Takođe, treba ponovo
ozbiljno razmišljati o vraćanju
policajca u školska dvorišta kao
dio prevencije i efikasnog odgovora na nasilje. Tome treba
dodati dostupnost i korišćenje sportskih sala i dvorišta za
sportske aktivnosti učenika i
van radnog vremena škole, kao
dio preventivnih aktivnosti i brige o đeci. Neshvatljivo je da škole izdaju sportske sale i dvorišta
trećim licima, a uskraćuju pravo
Vojin Cicmil
korišćenja u slobodnom vremenu učenicima svoje škole.
Nažalost, lokalna zajednica
još uvijek nema sluha za svakodnevne probleme škola,
kao da su to nečije tuđe škole.
Škole treba da budu glavna
mjesta za sportske aktivnosti
učenika, a ne samo mjesta
za učenje. Poznato je da su
sport i sportski tereni postali
unosan biznis za bogaćenje
pojedinaca, pa je zbog visoke
cijene nedostupan za većinu
đece i roditelja. Parkovi za
đecu su oteti od đece i roditelja i pretvoreni u stambene
četvrti. Đeca su u slobodnom vremenu prepuštena
medijskom i drugom nasilju,
a roditelji zauzeti brigom o
pukoj egzistenciji sve manje
posvećeni roditeljskoj ulozi.
Zato su potrebni strateški planovi države na svim nivoima
za spas đece i mladih od nasilja, od kockanja, droge i svih
oblika poroka i neprikladnog
ponašanja.
9
FEB.
MILORAD NIKČEVIĆ: Istorija crnogorske književnosti (2)
TRAGANJE ZA NOVIM
SADRŽAJIMA I SINTEZAMA
Profesor Nikčević ispituje i vrednuje književne pojave sa stanovišta modernog istraživača koji, pored estetskih kriterijuma, poklanja pažnju sadržaju
književnog teksta. Njegova tumačenja pojava i tokova su pouzdana, izvedena su analitičkim postupkom i primjenom pluralističkih metoda
Piše: dr Krsto Pižurica
10
FEB.
Izvodeći početke crnogorske pripovijetke od Njegoša,
Nikčević ne polemiše s vrijednošću Njegoševih proznih
ostvarenja („San na Božić“,
„Žitije Mrđena Nesretnikovića
njim samijem spisano“), ali se
zadržava na njihovoj tematici i
mogućim impulsima za njihovo nastajanje. Polemičnost je
ispoljio u vezi s pripovijetkom
„Jela ili vjerenica Crnogorka“,
koju neki književni istoričari
pripisuju Njegošu. Nikčević se
opredijelio za svoj sud u vezi
s autorstvom djela. Naveo je i
korišćenu literaturu.
U analizi pripovjedne zbilje crnogorske književnosti
ovog rukopisa, dosta pažnje
posvećeno je stvaralaštvu Stefana Mitrova Ljubiše i Marka
Miljanova Popovića. O njima
su napravljene prave studije,
osobito o Ljubiši. Nikčević je
izvodio, po našem mišljenju,
neke vrlo uspjele paralele između Njegoša i Ljubiše i nekih
njihovih likova, a sa simpatijama i uvažavanjem piše i o
Marku Popoviću. Nikčević je
naglasio da je Ljubiša i jedan
od začetnika njegošologije. Uz
ostalo, u studiji se naglašava
Ljubišina jezička kovnica. Tematskom motivikom i osobito
crnogorske književnosti, i to
uslovno, budući da je ustaljen
u južnoslovenskoj filologiji i
pod uticajem „Istorije srpske
književnosti“ Jovana Deretića.
On navodi poimenično koje je
crnogorske pripovjedače unio
Deretić u svoju knjigu. Pored
tih imena, po Nikčevićevom
sudu „u crnogorskoj periodici druge polovine XIX vijeka,
afirmisalo se mnogo više pripovjedača koji su svojijem literarnim ambicijama takođe bili
usmjereni na to da stvore, poput Vuka Stefanovića Karadžića, takve prozne modele u čije
bi sadržaje pretočili crnogorsku narodnu tradiciju, seoske
obrede, običaje i povjesnicu
svoga crnogorskog naroda“.
Neujednačene po tematici i
estetskim vrijednostima, mada
zasnovane na tradicionalnom
narodnom stvaralaštvu, Nikčević ih je klasifikovao kako
slijedi: folklorne i didaktičke
pripovijetke, istorijske pripovijetke, humoristično-satirične i
anegdotske priče.
Stvarane u periodu smjenjivanja romantizma i realizma kao stilskih formacija, te
su pripovijetke „svojim crnogorskim jezikom, tematikom
i motivikom, načinom obrade
bile okrenute seoskom životu,
tj. rustikalnijim temama i moti-
PRODOR SAVREMENOG
Sagledavajući istoriju crnogorske književnosti na prostoru i vremenu, Nikčević je konstatovao da društveno-političke
i književno-kulturne prilike krajem 19. vijeka i početkom dvadesetoga nijesu pogodovale za prodor savremenijih strujanja
u crnogorske književne tokove, kako poetske tako i prozne.
Ipak, strujanja su se ośećala. On je poglavljem u rukopisu „Između tradicije i savremenosti“ fiksirao nagovještaje novog
doba i ukazao na savremenija ostvarenja u crnogorskoj književnosti. Novo se manifestovalo u tematici, stilu i načinu strukturiranja djela. Po Nikčevićevoj tvrdnji, pisci ovog kruga nijesu
brojni. To su: Petar M. Luburić, Simo Šobajić, Borislav Sl. Minić
i Radovan Perović Tunguz Nevesinjski. Minića i Tunguza mogli
bismo smatrati izvanjcima, budući da je prvi rođen u Velikom
Gradištu, a drugi u Hercegovini. Posebna pažnja posvećena je
Miniću i Nevesinjskom o kome su pisali Skerlić i T. Đukić, a o
njegovoj zbirci pripovjedaka „Gorštakinje“ pisao je A. G. Matoš.
Minićev književni opus podijeljen je na pripovjedni i poetski.
posmatra crnogorsku prošlost.
Iako je tragao za publikacijama
u kojima su pisci objavljivali
svoja ostvarenja i izdanjima
djela – Nikčević ekonomiše sa
riječju, ne rasplinjava se i odmjerava rečeno, što će reći da
stil analiza i sinteza prilagođava načinu pisanja svake istorije
književnosti.
Drukčiji odnos prema
stvarnosti
O novim, modernim strujanjima u crnogorskoj književnosti Nikčević piše u poglavlju „Modernistički impulsi
NOVA STRUJANJA I U PREVODILAŠTVU
Pored prevođenja tekstova iz zapadnoevropskih literatura, značajno mjesto pripada prevođenju djela iz ruske književnosti. On konstatuje da je „krug ruskijeh pisaca, u razdoblju dugom skoro osamdeset godina, veoma raznolik i širok“ na stranicama crnogorske periodike i da
„obuhvata preko pedeset imena. Seže od ruskoga klasicizma do savremene moderne literature,
od najvećih i najpoznatijih predstavnika određenijeh stilskih epoha i pravaca ruske književnosti“ do manje poznatih književnih imena. Kako u Crnoj Gori nije bilo domicilnih, osposobljenih
radnika za prevodilačke poslove, pravu ulogu u tome poslu imali su izvanjci i inozemci koji su
živjeli i radili u Crnoj Gori. Crnogorska sredina, u želji da sačuva autohtonost i iz romantičarskog
duha epohe, nerado je primala stranu literaturu. Prevođena su u početku ona djela koja su imala
romantičarsku i rodoljubivu motiviku i određenu poruku. Moralo se voditi računa o čitalačkoj
publici koja se vjekovima vaspitavala na ukusima tradicije i usmenog narodnog stvaralaštva. S
pozivom na Radivoja Šukovića, Nikčević saopštava da je pri prevođenju bilo pokušaja adaptacije tekstova našim prilikama i potrebama. Tek krajem 19. vijeka i početkom 20. počela su nova
strujanja i u prevodilaštvu, u čemu su prednjačili cetinjski „Književni list“ i časopis „Dan“. Počelo
je prevođenje i pripovjedaka Maksima Gorkog. Interesantno – u crnogorskom prevodilaštvu
nema romana. Prevode se poezija i pripovijetka.
jezikom kojim je pisao – Ljubiša je uzet iz korpusa srpske
literature i označen jednim
od stožernih pisaca crnogorske književnosti. Dopadljiv je
i tekst o Marku Miljanovu Popoviću.
Smjenjivanje romantizma i
realizma
Naslovom „Na stazama
Stefana M. Ljubiše, Marka M.
Popovića i Vuka St. Karadžića“
naglasio je njihov uticaj na
crnogorske pripovjedače do
I svjetskog rata, a o Vuku sljedeće:
I Vuk Karadžić je vršio stanovit uticaj na crnogorsku
prozu naznačenog perioda.
Njegov apologetički zahtjev
bio je kultivisanje seoskog
života na stranicama epske
proze. Nikčević polazi od gledišta savremenog života, pa
zaključuje da je „Vukova koncepcija kulture bila, u suštini,
retrogradna, poražavajuća ne
samo za Crnogorce, već i za
ostale južnoslovenske narode u okruženju“. Zašto je to
tako u odnosu na crnogorsku
pripovjednu prozu, on i objašnjava. Nikčević potencira da
je sam prihvatio termin folklorni realizam za taj period
vima“. Dominaciju pripovijetke
iz narodnog života, stvarane u
okviru cetinjske književne škole i salona knjaza Nikole – autor je naglasio odgovarajućim
naslovom.
Na čelu folklorno-didaktičke crnogorske pripovijetke
je Luka Jovović, koga slijede:
Savo Vuletić, Andrija Jovićević,
Novica Kovačević Grahovski, a
u zrelijim narativnim prostorima – Nikola Kujačić Korjenić,
Krsto Marković, Ilija Zlatičanin,
Ilija Hajduković, Filip Kovačević, Đuro Perović, Jovan – Jošo
Ivanišević. Svakome od njih
posvećene su odgovarajuće
stranice rukopisa. Nikčević
analizira temu, likove, stil i
eventualne podsticaje. Ponudio je i odgovarajuću (konsultovanu) literaturu. Donosi i
biobibliografiju autora pripovjedaka.
Po istom modelu piše i
o pripovjedačima istorijskih
pripovjedaka i onih koji su
pisali humorističko-satirične
i anegdotske priče. On piše
objektivno, bez navijačkih
strasti i omalovažavanja. Otkriva zaboravljene ili malo
poznate stvaraoce, čiji se udio
u crnogorskoj književnosti
mjeri iskustvom zrelog proučavaoca i vrsnog analitičara,
koji iz savremene perspektive
i avangardne težnje“. Na čelu
ove cjeline je Dušan S. Đukić,
pjesnik, novelist i prevodilac. I
on je izvanjac, rođen u Požegi,
a vjetar ga je donio na Cetinje
kao visokoobrazovanog čovjeka, 1909. god., đe se zadržao
do 1915. godine. Pokrenuo je
na Cetinju i uređivao čuveni
časopis „Dan“. Po Nikčevićevoj
ocjeni, Đukić je dao određeni
doprinos crnogorskoj književnosti razdoblja „moderne“.
Nikčević naglašava Đukićev
rad na planu zbližavanja Hrvatske i Crne Gore. Od Đukićevih lirskih ostvarenja, Nikčević
izdvaja sonet „Lovćen“, u kome
je „opjevana crnogorska planina kao stoljetni simbol Parnasa, čuvar koji stoji na strani
crnogorske istorijske slobode“.
U vezi s pripovijetkama, autor
saopštava da se pri prvom
susretu s njima uočava da je
„napuštena društveno-ekonomska tematika“, a da se u
njima ośeća suptilniji i moderniji izraz. U opširnijem prikazu
Đukićeva književnog opusa,
Nikčević zaključuje da je on u
prvoj dekadi dvadesetog vijeka dao crnogorskoj poeziji i
novelistici novi stihovni izraz,
novi avangardni emotivnomisaoni naboj, novu „poetsku
formu i drukčiji odnos prema
stvarnosti i stvaralačkom činu“.
On je trasirao stilski pravac
moderne u crnogorskoj književnosti. Pišući o njemu, Nikčević je naglašavao razdoblje
crnogorske „moderne“, otkud
su stizali impulsi, te njene domete. Tu stilsku formulaciju
dovodio je u suodnos sa srpskom i hrvatskom književnošću, ne zaboravljajući ni njen
evropski kontekst.
Sumiranjem
rezultata
„moderne“ u crnogorskoj književnosti – Nikčević je došao do
granične linije svoga rukopisa.
Pripovratio se bokokotorskom
i pljevaljskom književnom
krugu i u posebnoj glavi izložio svoje viđenje književnog
stvaralaštva ta dva područja.
Kako se zna – ti prostori su u
razdoblju u kojem Nikčević
sagledava istoriju crnogorske
književnosti bili izvan granica
Crne Gore i pripadali su drugim carstvima. Nikčević je na
tim prostorima našao pozamašan broj književnih imena koje
je unio u „Istoriju crnogorske
književnosti“.
O pjesničkom jeziku i jeziku pripovjedne proze crnogorskih književnih stvaralaca i
onih tzv. izvanjaca bilo je riječi
usputno pri analizi ličnosti i
đu dva svjetska rata.
Rezultati koji imponuju
Sedma glava Nikčevićeva
rukopisa nosi naslov „Evropski
književni kontekst – korpus
prevedene literature“. U toj
cjelini autor razmatra prevodilaštvo, prevođenje stranih
tekstova i njihovo objavljivanje na stranicama crnogorske
periodike. Nikčević saopštava
da „važan dio crnogorskoga
književnog nasljeđa u drugoj
polovini 19. i početkom 20. vijeka predstavlja i prevodilačka
(prozna i poetska) literatura“.
U traganju za oblicima i
žanrovima u istoriji crnogorske književnosti, Nikčević je
došao i do putopisno-memoarske literature. Tom obliku
postojanja književnosti posvetio je posebnu strukturnu
Najnovija istraživanja, međutim, otkrila su roman „Despa“
kralja Nikole (koji su priredili
Aleksandar Radoman i Adnan
Čirgić) i roman „Ili Kuč“, autora Stevana Dučića. Ti romani
bore se za pravo prvjenstva u
istoriji toga žanra u Crnoj Gori.
Nikčević je tri posljednje
glave (IX, X, XI) svoga rukopisa
posvetio dramskoj književnosti, i književnoj kritici i nauci o
književnosti. I u tim poglavljima ispoljio je sistematičnost
i informisanost. Njima je, uz
registar imena, zaokružio izučavanje istorije crnogorske
književnosti druge polovine
19. vijeka i prva dva desetljeća
dvadesetog vijeka.
Sistematičan u radu i
uporan u zamahu, ohrabren
saznanjima do kojih je dolazio prilikom istraživanja, on je
ostvario rezultate koji impo-
POUZDANA ISTRAŽIVANJA
Milorad Nikčević je imao težak zadatak: u traganju za nacionalnim identitetom Crnogoraca
otkrivao je biće crnogorske književnosti, čime doprinosi svijesti crnogorskog naroda o svome
postojanju i njegovoj nacionalnoj istoriji. Posao je obavio stručno i pošteno. On je okupio na
jednom mjestu mnoštvo elemenata iz kojih se konstituiše nacionalna književna istorija i to je
predočio na zavidan način. U njegovim istraživanjima otkrivena su mnoga književna imena, koja
su čamila pod velom zaborava. Nikčević je odličan analitičar, izrazitog smisla za sintetička uobličavanja materije o kojoj piše. Da bi došao do rezultata koje nudi nacionalnoj istoriji, morao je da
konsultuje mnoštvo izvora i periodičnih publikacija u kojima su se autori pojavljivali. On je znalac
crnogorske istorije književnosti i istraživač koji književne tokove posmatra u vremenskom kontekstu širih vidika. Istraživao je oblike književnih pojava, ideje, tehniku stvaranja, žanrove, stilske
formacije i strukturu literarnih ostvarenja. On ispituje i vrednuje književne pojave sa stanovišta
modernog istraživača koji, pored estetskih kriterijuma, poklanja pažnju sadržaju književnog
teksta. Njegova tumačenja pojava i tokova su pouzdana, izvedena su analitičkim postupkom i
primjenom pluralističkih metoda. Njegov metod sagledavanja i osvjetljivanja književnih pojava
i tokova primjeren je načinu pisanja istorije jedne književnosti koja pretenduje na naučnost i
sveobuhvatnost, pogotovo istorije prvijenca. To što je našao u nacionalnoj baštini, a odnosilo se
na istoriju književnosti, dobro mu je došlo ali nije bilo dovoljno za konstituisanje jedne studije
o književnosti koja je prećutkivana, osporavana i omalovažavana, pa je morao sam da traga za
novim sadržajima i sintezama.
djela. Autor je, ipak, kao posebne cjeline izdvojio „Jezik crnogorskijeh pripovjedača“ i „Od
tradicionalnoga crnogorskog
ka vukovskome 'srpskom' jeziku“, s odrednicom „Prijelazni
period (1830–1900). Iz tih cjelina vidi se rvanje i opstajanje
crnogorskog jezičkog izraza i
nalet Vukovog kodifikovanog
književnog jezika. Društvenopolitičke prilike krajem 19. i
početkom 20. vijeka išle su naruku Vuku i njegovoj jezičkoj
normi. Kako se zna – zatiralo se
ime crnogorsko, osobito izme-
cjelinu. On genezu crnogorskog putopisa izvodi čak iz 17.
vijeka, a nabrajao je ili predočio više od trideset putopisnih
imena. U istraživanju toga
žanra u crnogorskoj književnosti, Nikčević kao da je imao
najmanje teškoća, budući da
se oslonio na istraživanja Novaka R. Miljanića, Radoslava
Rotkovića i Čeda Vukovića.
Roman kao književni žanr
Nikčević nije našao u istoriji crnogorske književnosti
razdoblja koje je istraživao.
nuju i razvijenijim literaturama. Nikčević je dao panoramu
istorije crnogorske književnosti u rasponu od šezdesetak
godina, pri čemu je proučio
sve književne rodove i vrste
što ih je našao u njoj i dao sintezu razdoblja o kojem piše.
Njegova studija se odlikuje
preglednošću, koncepcijom i
sadržajnošću, pisana je naučnim stilom i literarnim izrazom
i kao takva skladno se uklapa
u buduću „Istoriju crnogorske
književnosti“.
(Kraj)
Izdanja Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica: „Rad školskog pedagoga“
STRUČNA POMOĆ U
VASPITNOJ MISIJI
Ponuđeni su primjeri aktivnosti s kojima se školski pedagog susrijeće u svom radu, kao i jedan broj instrumenata koji se
mogu koristiti u radu ili poslužiti kao obrazac za izradu sličnih i školi prilagođenih instrumenata
Knjiga „Rad školskog pedagoga“, autora Radovana
Damjanovića, koju je nedavno
objavio Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva Podgorica,
proistekla je iz želje da se pomogne školskim pedagozima
u radu i vaspitnoj misiji u školi,
sredini i društvu u kojem žive.
Knjiga sadrži više opštih
preporuka, uputstava, opisa
postupaka koji u orijentacionom smislu mogu biti od
pomoći svima koji se bave vaspitno-obrazovnim radom, ali u
prvom redu školskim pedagozima. Istaknuto je razumijevanje profesije, osposobljenost
za izvođenje i evaluaciju pedagoške djelatnosti u školi, umijeće saradnje sa subjektima
vaspitno-obrazovnog procesa:
učenicima, roditeljima, nastavnicima, stručnim saradnicima i
upravom škole.
Ponuđeni su primjeri aktivnosti s kojima se školski pedagog susrijeće u svom radu,
kao i jedan broj instrumenata
koji se mogu koristiti u radu ili
poslužiti kao obrazac za izradu
sličnih i školi prilagođenih instrumenata.
„Višegodišnji rad s učenicima, studentima, nastavnicima i
upravama škola na afirmisanju
vaspitne i razvojne funkcije
škole podstakao me je da na
ovaj način iznesem svoj stav o
mjestu i ulozi školskog pedagoga u vaspitno-obrazovnom
procesu. Nedostatak literature
s ovom tematikom bio je jedan
od razloga da se opredijelim da
napišem ovu knjigu. U školskoj
praksi i nastavnom procesu
kod mnogih subjekata postoji
dosta veliko nerazumijevanje
i nepoznavanje osnovnog sadržaja rada stručnih saradnika
u školi, te bi ovo mogao biti
jedan od načina prevazilaženja tog stanja. U novije vrijeme, u strategijama razvoja
sistema, osnovnim zakonskim
i programskim dokumentima,
razvoju pojedinca, sve više se
govori o obrazovnom procesu, ali i zapostavlja vaspitna
funkcija subjekata koji utiču na
razvoj mladih. Ova knjiga treba
da ukaže na tu slabost razvoja
obrazovnog sistema“, ističe Radovan Damjanović.
Put ka novoj školi
On naglašava da su pedagoško-psihološke službe u
školama svojom koncepcijom
postojanja, a i prema programskoj orijentaciji, najpozvanije
da svojim radom i djelovanjem
promovišu put ka novoj školi.
U tim procesima zadatak školskih pedagoga jeste da sami
rade na svom usavršavanju i
u okviru radnih obaveza da
upoznaju i tumače u kom će
se pravcu vaspitno-obrazovni
proces i institucije u njemu mijenjati i osavremenjavati.
„Knjiga predstavlja simbiozu svih naučnih i iskustvenih
Ratko Đukanović:
PRAKTIČNA PRIMJENA
Katarina Todorović:
ović:
POKRETAČ INOV
INOVACIJA
OVA
VA
ACIJA
A U NA
NASTAVI
ASTA
STAV
AVI
V
Metodološki okvir ovog rada daje neophodnu cjelovitost i
valjanu praktičnu upotrebljivost. Naime, svako pitanje koje se
obrađuje i sadržajno je strukturirano u određenim poglavljima, uslovno rečeno, može biti u teorijsko-praktičnom smislu
obrađeno samo za sebe, a time i čitano samo za sebe, što govori o njihovoj kompleksnosti i složenosti, ali svakako i o međusobnoj povezanosti i uslovljenosti. Upravo to daje ovom rukopisu karakter cjelovitosti i sadržajne povezanosti. Ovakvom
metodološkom pristupu, koji prožima induktivno-deduktivni
model razmišljanja i obašnjavanja određenih pitanja i pojava,
upotpunjeno primjenom metoda deskripcije i analize sadržaja, jasno je došlo do izražaja autorovo solidno teorijsko znanje
o ovim problemima, a nadasve bogata profesionalna praksa i
lično iskustvo na ovim poslovima, što je posebno dragocjeno
kad se pišu ovakve studije.
Sagledano u cjelini, ovo djelo predstavlja koherentan, metodološki korektno strukturiran i oblikovan rad o osnovnim
problemima pedagoškog rada i djelovanja u školi. Obrađena
pitanja, stavovi, teze, prijedlozi i mišljenja o istim dobro su
elaborirani i dokumentovani i, kako je i prethodno naglašeno, utemeljeni i povezani sa savremenom školskom praksom.
Tekst je napisan jasnim i stručnim jezikom, a dobro poznavanje referentne literature govori o širokoj upućenosti autora u
savremenu problematiku pedagoške funkcije škole.
Strukturu ove knjige čini sažetak onih tema koje su aktuelne svim pedagozima, a interesantne i ostalim prosvjetnim
radnicima, roditeljima učenika i široj javnosti.
Savremenost i kvalitet ponuđenog sadržaja ogleda se u
činjenici da je pedagog kao stručni saradnik u školi obuhvaćen kroz istorijsku perspektivu, ali i realnu i poželjnu vizuru,
kao pokretač inovacija u nastavi i izvan nje.
Primjenljivost i potrebu za ovom knjigom autor obezbjeđuje kroz svedenost jedne interdisciplinarne teme na 288
stranica pregledno složenog teksta i koristeći najnoviju literaturu i dokumentaciju na kojoj je baziran rad pedagoga. Program rada školskog pedagoga u Crnoj Gori predstavlja okosnicu knjige „Rad školskog pedagoga“, uz adekvatna teorijska
potkrepljenja i stručna usmjerenja čitaocima.
saznanja koja mogu pomoći
školskom pedagogu u razvoju
strategija njegovog rada u školi
i realizaciji programskih zadataka prema područjima rada.
Najpozvaniji i najodgovorniji
u procesu unapređenja života
i rada škole jesu školski pedagozi. Kao neko ko je pratio rad
pedagoško-psihološke službe
u Crnoj Gori, i ko ima realnu
procjenu tog stanja, autor je
ukazao da je u cilju unapređivanja metodskih kompetencija neophodno da pedagog
stalno uvezuje teorijski i praktični pristup u svom radu“, kaže
Nađa Luteršek, recenzentkinja.
Publikacija ima dvanaest
poglavlja: Pedagoško-psihološka služba; Školski pedagog;
Strategija i program rada; Škol-
ski pedagog i vaspitni procesi;
Školski pedagog u saradnji sa
nastavnicima; Školski pedagog u radu sa učenicima; Saradnja školskog pedagoga sa
roditeljima; Školski pedagog i
profesionalna orijentacija; Rad
u stručnim organima škole;
Saradnja sa stručnim institucijama i društvenom sredinom;
Literatura i Prilozi.
Povezanost teorije i prakse
I recenzentkinja Nataša
Gazivoda ukazuje da je ovo
novo, originalno i veoma značajno djelo, te da je riječ o prvoj
metodici rada školskog pedagoga na prostoru Crne Gore.
„Radovan Damjanović je
svoja dugogodišnja stručna
promišljanja, ali i intenzivan
pedagoški rad, pretočio u posebnu knjigu kakva je ova. Ističem da je riječ o veoma ozbiljnom i dobro strukturiranom
i sistematizovanom sadržaju,
u kojem je veomo uspješno
povezana pedagoška teorija i
prakse“, naglašava Gazivoda.
Ona ističe da će ova knjiga koristiti ne samo studentima pedagogije, već i pedagozima, a
može i treba da bude štivo široj
prosvjetnoj javnosti. Tim prije
što se značaj i uloga rada pedagoga ne prepoznaje dovoljno,
bez obzira na to da li je riječ o
njihovom radnom angažmanu
u vaspitno-obrazovnim ustanovama (školama i predškolskim ustanovama) ili stručnim
institucijama.
„Njegošev poetski univerzum – mogućnosti tumačenja“
OPUS KOJI NE
ZASTARIJEVA
Kroz zastupljene studijske priloge nastojala sam da čitaocima ponudim model recepcije Njegoševe književne
zaostavštine, počevši od onog dijela koji nastaje pod uticajem crnogorske tradicije kao stožernog punktuma, koji
zatim obuhvata uticaje i dodirne sfere sa drugim književnostima i tipovima kulture, semantički se rasprostire na
stvaralaštvo kasnijih stvaralaca, a zaokružuje Njegoševim epistolografskim svjedočenjima o vremenu u kojem je
živio – kaže autorka dr Vesna Vukićević-Janković
Objavljivanjem
knjige
Njegošev poetski univerzum
– mogućnosti tumačenja, autorke dr Vesne Vukićević-Janković, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva – Podgorica
uključio se u obilježavanje 200.
godišnjice od rođenja Petra II
Petrovića Njegoša. Ova knjiga
objavljena je u novopokrenutoj Zavodovoj biblioteci „Puls“,
u kojoj se planira objavljivanje
zanimljivih studija iz humanističkih nauka.
Autorka knjige univerzitetska je profesorica i do sada
je svoje interesovanje u nauci
o književnosti najčešće usmje-
Prof. dr Sava Damjanov, recenzent:
DOPRINOS NJEGOŠOLOGIJI
Dosadašnji radovi dr Vesne Vukićević-Janković, uključujući i njenu magistarsku i doktorsku tezu, promovisali su je
kao ozbiljnog i zapaženog stručnjaka u oblasti njegošologije. Može se već sad reći da je njen doprinos u tom kontekstu
prevashodno zasnovan na skretanje pažnje ka Njegoševim
kraćim književnim formama (kratke pesme, epistole...). Ova
knjiga nastavlja takvu liniju njenoga istraživanja, pri čemu dve
teme upadaju u oči već ovlašnim pregledom sadržaja: to je
posvećenje pesmi Noć skuplja vijeka i „univerzumu ženstvenosti“, temi koju je malo ko od proučavalaca ozbiljnije tretirao
s obzirom na to da se Njegoš doživljava prevashodno kao epičar, autor herojskog ili metafizičko-refleksivnog senzibiliteta.
S druge strane, ona razvija komparativno-analitički kontekst
njegovog dela – ne samo poređenjima sa Deržavinom, Ljermontovim i Žukovskim, nego i sa velikanima domaće književne scene, kakvi su Andrić i Selimović. U ovim tačkama, kao i
u dodiru sa danas aktuelnom imagologijom (esej o Njegošu
i Veneciji), sagledavamo glavne inovacijske potencijale ove
zbirke ogleda dr Vesne Vukićević-Janković.
Naravno, i drugi tekstovi uvršteni ovde pokazuju vrhunsku
meru relevantnosti, utoliko što, poštujući modernu metodološku i teorijsku misao, interpretiraju neke segmente Njegoševoga dela na uistinu kvalitetan, produktivan (a ne reproduktivno-„akademski“) način.
ravala na nova čitanja i tumačenja opusa našeg najznačajnijeg književnika – Petra II
Petrovića Njegoša. U ovoj knjizi
mjesto su našle studije: Epska
dimenzija Njegoševog vremena − (po)etika; Njegoševa Noć
skuplja vijeka – mogućnosti
tumačenja; Univerzum ženstvenosti u Njegoševom pjesništvu; Transformacija i transfiguracija globalnih simbola u
Njegoševoj poeziji; Njegoševi
putevi ka Luči mikrokozma;
Njegoševi susreti sa Venecijom;
Njegoševi stvaralački dodiri sa
poezijom Mihaila Vasiljeviča
Lomonosova i Gavrila Romanoviča Deržavina – mogućnosti komparativnih istraživanja;
Zbor duhova − Andrić i Njegoš;
Tvrđava kao semiosfera − mogućnosti komparativnih čitanja Selimovića i Njegoša i Kroz
Njegoševu epistolografiju.
„Knjiga obuhvata devet
studija, odnosno istraživačkih
krugova koji ukazuju na slojevitost književne zaostavštine
Petra II Petrovića Njegoša, ali
ukazuju i na aktuelne težnje
u okvirima savremene nauke
o književnosti. Ona, po svojim
karakteristikama, predstavlja
nadogradnju mojih dosadašnjih proučavanja Njegoševe
složene književne ostavštine. Sintetičnim manevrom,
na osnovu priloga koje sam
tokom posljednje decenije
objavljivala u uglednim nacionalnim i regionalnim časopisima, kao i u zbornicima
radova sa međunarodnih naučnih skupova, nastojala sam
da oblikujem jedan aktuelan
i teorijski svjež pristup Njegošu. Zapravo, kroz zastupljene
studijske priloge nastojala sam
da čitaocima ponudim model
recepcije Njegoševe književne
zaostavštine počevši od onog
dijela koji nastaje pod uticajem
crnogorske tradicije kao stožernog punktuma, koji zatim
obuhvata uticaje i dodirne sfere sa drugim književnostima i
tipovima kulture, semantički se
rasprostire na stvaralaštvo kasnijih stvaralaca, a zaokružuje
Njegoševim epistolografskim
svjedočenjima o vremenu u
kojem je živio. Svaki prilog
predstavlja poseban tematski
krug, čijim ulančavanjem stižemo do zaključka o izuzetnom
idejnom bogatstvu ovog poetskog opusa, njegovoj slojevitosti i sposobnosti da se prilagodi
najsavremenijim mogućnostima književnog izučavanja“, ističe Vesna Vukićević-Janković.
Ona smatra da je izučavanje izuzetnih djela naše kulturne baštine od velikog značaja, i
to ne samo kao doprinos nauci
o književnosti, već i kada je riječ o sagledavanju sopstvene
BIBLIOTEKA
EKA
A „PULS“
PULS“
S“
„Osim biblioteke u kojoj su objavljena značajna istoriografska izdanja, i Nastavno-pedagoške biblioteke, naša izdavačka kuća nije imala biblioteku koja bi bila namijenjena odraslim korisnicima. Želja nam je bila da se izdavačka produkcija
proširi naslovima koji mogu biti interesantni savremenom intelektualcu. Studije iz ove biblioteke, nadamo se, mogu poslužiti kao korisna literatura predavačima i u srednjim školama i
na fakultetu, studentima, kao i svim intelektualcima radoznala
duha. Biblioteka bi mogla podsticati i njegovati zanimljiv istraživački poligon za nova čitanja književnih djela, ali i šire, promišljanja i tumačenja fenomena u humanističkim naukama.
Samo ime biblioteke brižljivo je birano i, pored potrebe
da bude originalno, trebalo je da odgovori suštini budućih naslova u biblioteci. Kao što znamo, semantičko polje lekseme
puls je široko. Sem primarnog značenja koje upućuje na ritam,
zapravo ritmički otkucaj srca, u figurativnom smislu upućuje
na ritam događaja, kretanje, tempo, a opipati kome puls znači
saznati nečije raspoloženje, nečije misli. Tako naziv biblioteke odgovara praćenju savremenih kretanja u humanističkim
naukama, novih pogleda, višeglasja u viđenju društvenih i
umjetničkih problema. Biblioteka PULS ima prepoznatljiv vizuelni identitet: logo, tipsku koricu i ustaljene dimenzije“, kaže
urednica ove knjige Nađa Durković.
književne tradicije i njenih univerzalnih vrijednosti. Knjiga se
zato može shvatiti i kao svojevrstan izazov – da se potpunije
sagleda kompleksnost Njegoševog teksta, njegova pjesnička pozicija u spletu različitih
stilskih orijentacija, ali i idejno
bogatstvo koje čini da to djelo
ne zastarijeva, već da se uvijek
na nov način manifestuje.
Autorka se nada da će knji-
ga zaživjeti i u akademskim
krugovima. Već je uvrštena
u brojne planirane aktivnosti
Studijskog programa za crnogorski jezik i južnoslovenske
književnosti Filozofskog fakulteta u Nikšiću, koji će cijelu
2013. godinu označiti kao Njegoševu.
Pripremila:
Lj. Vukoslavović
11
FEB.
[email protected]
www.zuns.me/prosvjetnirad
ISTRAŽIVANJE: Korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija
u nastavi prirodno-matematičke grupe predmeta u osnovnom
obrazovanju
NEDOVOLJNA
OBUČENOST NASTAVNIKA
Neophodno je da Zavod za školstvo organizuje specijalizovane seminare,
te da na sajtu otvori link za primjere dobro održanih časova uz korišćenje
računara, a Zavod za udžbenike da obezbijedi elektronske udžbenike kao
prateći materijal udžbenicima i priručnicima
12
FEB.
Računari se u crnogorskom osnovnim školama veoma malo koriste u nastavi iz
prirodno-matematičke grupe
predmeta. Svega 0,5 % ispitanka tvrdi da računar koristi
tokom nastave iz matematike,
rijetko 1,15, a da ga ne koriste
– izjavljuje čak 94,54 %. Da se
u nastavi fizike koristi računar,
ukazuje 3,30 % ispitanika, da
se to čini rijetko 4,60, a negativan odgovor dalo je 88,79
%. U nastavi biologije koriste
se računari – tvrdi 10,63 % ispitanika, 9,34 % smatra da je
to rijetko, a da se uopšte ne
koristi, kaže njih 76,29 %. Kada
je hemija u pitanju, 6,32 % kazalo je da se koristi, 3,4 da je to
rijetko, a 86,64 % ispitanika da
se ne koristi.
Ovo su rezultati istraživanja koje je sproveo Prirodnomatematički fakultet u Podgorici u saradnji sa Zavodom
za školstvo, a pod prokroviteljstvom Ministarstva nauke.
Istraživanje su sproveli prof.
dr Mara Šćepanović i Miodrag
Vučeljić. Urađeno je tokom
septembra i oktobra, a njime
je obuhvaćeno 17 osnovnih
škola, 696 učenika IX razreda i
98 nastavnika.
Nijesu ohrabrujući ni odgovori učenika na pitanje o
tome koliko nastavnici cijene
kada se uz pomoć računara
dođe do znanja kojeg nema
ODLIČAN PRISTUP INTERNETU
Istraživanje je pokazalo da svaka škola ima najmanje jednu računarsku učionicu, pristup internetu, te koordinatora
za informaciono-komunikacione tehnologije. Jedan računar
dolazi na 19,99 učenika. Računar kod kuće ima 95,98 %, a
internet 94,68 posto ispitanih učenika. Procjenjujući svoje
znanje u korišćenju računara, odličnim ga je ocijenilo 39,94 %
učenika, veoma dobrim 33,91 %, dobrim 21,7, da malo zna da
radi na računaru – tvrdi njih 4,17, a nimalo 0,28 %. Da odlično
zna da koristi internet, smatra 64,8 % učenika, veoma dobro
23,56, dobro 9,48, malo 1,15. Najviše učenika naučilo je da koristi računar u porodici (56,61 %), zatim u društvu (30,46 %),
pa u školi (11,49 %) i na kursevima (0,43 %).
RAČUNAR KAO BOLJA VARIJANTA
GRAFOSKOPA
Većina nastavnika nema iskustva s upotrebom računara
u nastavi i doživljava računar kao bolju varijantu grafoskopa,
nijesu upoznati s preporukama Savjeta Evrope o ključnim
kompetencijama, oni koji ga koriste imaju širu perspektivu
o mogućnostima upotrebe računara ali ga koriste uglavnom
za prezentacije. Nastavnici tek na podsticaj razmišljaju o mogućnostima korišćenja računara za školovanje na daljinu.
u udžbeniku i koje nastavnik
nije predavao. Da veoma cijene – kaže njih 33,19 % (matematika), 36,93 (fizika), 60,92
(biologija), odnosno 37,36 %
(hemija). Da ne cijene – odgovorilo ih je 34,48 % (matematika), 28,02 (fizika), 14,66
(biologija), odnosno 27,44
% učenika (hemija). Učenici
smatraju da bi nastava u školi
bila zanimljivija kada bi se više
koristio računar, i to: znatno –
69,98 %, malo –25,14, a nimalo – 4,17 %.
Prepreke za veće korišćenje računara u nastavi jesu:
nedovoljna obučenost nastavnika u korišćenju računara, posebno namjenskih softvera, računari su „grupisani“
u računarskim učionicama;
nema pratećeg elektronskog
materijala za udžbenike.
Zato je preporučeno da
Zavod za školstvo organizuje specijalizovane seminare,
zatim da na sajtu otvori link
za primjere dobro održanih
časova uz korišćenje računara,
te da uključi klasične seminare iz struke i obezbijedi nastavnicima bar informativno
upoznavanje sa savremenim
tokovima u obrazovanju. Takođe, treba obezbijediti novac
za opremanje svake učionice
laptopom i projektorom („pametnom“ tablom), a Zavod
za udžbenike da obezbijedi
elektronske udžbenike kao
prateći materijal udžbenicima
i priručnicima.
Lj. V.
UKRATKO
POJMOVNIK
Evropska banka
za obnovu i razvoj izradila je komparativnu procjenu iz koje proizilazi da je Crna
Gora na
prvom mjestu u odnosu na zemlje regiona
po „penetraciji mobilnih pretplatnika, penetraciji mobilnog širokopojasnog pristupa i
ukupnog širokopojasnog pristupa“, saopšteno je iz Ministarstva za informaciono društvo. Mobilni širokopojasni pristup u brzom
je porastu, i sa 13,7 na 100 stanovnika veći je
od srednje dvostruke vrijednosti zemalja u
okruženju (Srbija, BiH, Hrvatska, Makedonija,
Albanija, Turska).
Freeware – softver za koji postoje autorska
prava, ali je dozvoljeno njegovo besplatno korišćenje i kopiranje.
Shareware – softver koji se nudi za slobodno
preuzimanje na internetu da bi se isprobao. Korisnik kasnije, po isteku probnog perioda, odlučuje
da li će ga kupiti, tj. platiti punu cijenu. Nekada se
takvi programi nude u cjelosti, a nekada u komercijalnoj formi, s dijelom ukupnih mogućnosti.
Smiley face – kombinancija karaktera unijetih s tastature. Gledano u cjelini, izgleda kao lice
s izraženom emocijom („emotion“): :-) osmijeh,
sreća; :-( tuga; :`-( plakanje; :-)) velika sreća; :-*
poljubac; :-o iznenađenje; C|:-= Čarli Čaplin; :-`|
prehlada...
Zavod za školstvo Crne Gore i Majkrosoft Crna Gora raspisali nagradni
konkurs „Kreativna nastava“
MOGU UČESTVOVATI SVI
NASTAVNICI OSNOVNIH I
SREDNJIH ŠKOLA
Zavod za školstvo Crne
Gore u saradnji s Majkrosoftom
Crna Gora raspisao je nagradni
konkurs„Kreativna nastava“. Na
konkursu, koji je otvoren do
15. marta, mogu učestvovati
svi nastavnici/profesori osnovnih i srednjih škola. Osnova za
radove jeste obavezan šablon
Power Point prezentacije, koji
se, kao i sve dodatne informacije, može dobiti na sajtu www.
kreativnanastava.edu.me. Radove treba slati isključivo elektronskim putem.
Pored ostalog, ocjenjivaće
se originalnost ideje, jasna definisanost obrazovnih ciljeva,
podsticajnost učenicima da
usvajaju znanja... Organizatori
ističu da na ovaj način žele da
doprinesu modernizaciji nastave u Crnoj Gori, kroz podsticanje razmjene primjera dobre
obrazovne prakse i saradnju
nastavnika putem interneta. Tri
najbolja rada biće nagrađena
(laptop, digitalna kamera, digitalni fotoaparat).
Onlajn učenje za primjer: OŠ „Oktoih“, Podgorica
HOKUS-POKUS FIZIKUS
Uz pomoć sadržaja sajta http://hokuspokusfizikus.
weebly.com đaci VI, VII i VIII
razreda mogu lakše savladati
naizgled mistične, a zapravo
vrlo jednostavno objašnjive
pojmove iz fizike. Autorka
je Gordana – Beba Ćetković,
profesorica u podgoričkoj OŠ
„Oktoh“, koja je pripremila bogatu galeriju s časova fizike,
video-snimke eksperimenata,
ponudila sadržaje oglednih
predavanja, a poseban dio
(„Mozgalice“) posvećen je nadarenijim đacima.
„Hokus pokus FIZIKUS
mjesto je za moje posvećene
učenike. Oni šalju materijale,
mozgaju, pitaju i – odgovor
uvijek stiže“, kaže profesorica
Ćetković.
A njeni učenici su zapisali:
„Veoma volimo fiziku, naročito
eksperimente iz male kućne
laboratorije. Radi se o jedno-
stavnim ogledima za koje nije
potrebna skupa i komplikovana oprema i materijal, a koji su
zanimljivi i dostupni svima. U
radu nam pomaže profesorica, koja nastavne sadržaje
izlaže na jednostavan, očigledan i interesantan način, tako
da se ova nauka o prirodi brže
i lakše uči i, naravno, bolje razumije“.
ZANIMLJIVI I SVIMA DOSTUPNI EKSPERIMENTI: Profesorica Gordana – Beba Ćetković sa svojim mladim fizičarima
PIL-network – mjesto okupljanja više od 150.000 nastavnika
iz cijelog svijeta
PRIPREMITE SVOJE UČENIKE
ZA BUDUĆNOST
Portal pomaže nastavnicima da ponude nastavu 21. vijeka. Na jednom
mjestu može se doći do mnogo besplatnih alata, video-priloga, primjera
časa, primjera za ocjenjivanje
Da biste u svom poslu obrazovanja bili što bolji, morate
se permanentno obrazovati,
komunicirati s kolegama, razmjenjivati iskustva. Podrazumijeva se da to radite u školi
u kojoj ste zaposleni. Ali to
nije uvijek dovoljno. Ponekad
ste i jedini nastavnik za neku
oblast u svojoj školi. Najbolje
bi bilo komunicirati i razmjenjivati iskustva u mnogo širem
prostoru. „Pa imamo internet,
koji je odličan medij za komunikaciju i razmjenu iskustava“,
reći ćete. Zaista, ako potražite,
na internetu ćete naći možda jedno od najboljih mjesta
predviđeno za ove stvari: PILnetwork. Riječ je o nedavno pokrenutom Microsoft
PIL portalu. To je mjesto na
kome već možete naći više od
150.000 nastavnika iz cijelog
svijeta, a svakim danom sve
je više nastavnika zainteresovanih za unapređenje nastave
i spremnih na saradnju. Osim
druženja i komunikacije, svaki
član ima mogućnost da postavi i s drugima dijeli pripreme
za časove, primjere za nastavne i vannastavne aktivnosti i
slično.
Pozivamo vas da prijavite svoju školu i sebe, i tako
postanete dio ove globalne mreže. Adresa portala je
www.pil-network.com. Vodič
o tome kako pristupiti i prijaviti se možete naći u našem onlajn časopisu www.pilprozor.
wordpress.com Sem što ćete
biti u prilici da neposredno
vidite što to drugi inovativni
nastavnici rade, moći ćete da
dođete do mnogo besplatnih
alata, video-priloga, primjera
časa, primjera za ocjenjivanje
i sl. Iskoristite ovu mogućnost
što prije – i zbog svojih učenika, kojima ćete moći da ponudite nastavu 21. vijeka, ali i da
pokažete da Crna Gora, iako je
mala po površini i broju stanovnika, nije mala po znanju,
idejama i obrazovanju. Za sve
one koji su možda skeptični,
koji se pribojavaju da se neće
snaći na engleskom jeziku,
samo da napomenem da na
portalu ima već mnogo nastavnika s bivših jugoslovenskih prostora, ali i iz Crne Gore,
s kojima možete puno toga
razmijeniti.
Ranko Čabrilo,
Microsoft Crna Gora
Priprema D. Batrićević
Resursni centar za đecu i osobe s intelektualnim smetnjama i autizmom „1. jun“ u Podgorici
OVĐE NE MOŽE RADITI NEKO
KO NEMA DUŠU
U školi se ostvaruje predškolsko, osnovno i srednje stručno obrazovanje za 135 đece s kojima rade defektolozi, nastavnici užestručnih predmeta i
praktične nastave. Vannastavno osoblje brine o zdravlju i održavanju higijene u internatu. Stalno se prate savremeni obrazovni tokovi, nove tehnologije i
metodologije kako bi se održavali visoki standardi i kvalitet rada
Znanje i stručnost nijesu
dovoljni za uspješan rad s đecom sa smetnjama u razvoju.
Potrebno je mnogo ljubavi i
strpljenja. Zato su ljudi koji rade
u ovim ustanovama prvo humanisti pa onda profesionalci.
Tako je i u Resursnom centru
za đecu i osobe s intelektualnim smetnjama i autizmom „1.
jun“ u Podgorici. O 135 đece,
koliko se školuje u ovoj ustanovi, pomno brinu 73 radnika,
računajući i one zapošljene na
određeno vrijeme. Škola ima
vaspitanje i habilitaciju đece i
osoba s intelektualnim smetnjama i autizmom. „Naš krajnji cilj je socijalna integracija
i poboljšanje kvaliteta života
te đece. Nastojimo da ovaj resursni centar bude savremena
i dobro opremljena institucija
koja našim učenicima i korisnicima nudi servise na način
koji je fleksibilan i orijentisan
ka njihovim potrebama. Naše
profesionalno osoblje prati
savremene obrazovne tokove,
nove tehnologije i metodolo-
SARADNJA SA NVO I OBRAZOVNIM
USTANOVAMA
Pomoćnica direktora Zorica Vuković ukazuje na dobru saradnju s nevladinim organizacijama posljednjih osam godina.
Pored ostalih, to su: Unicef, Save the children, CAZAS, Juventas,
Eduko centar (poklonio im autobus za prevoz učenika za izlete
i ostale potrebe, „polo“ za prevoz hrane, uradili ljetnju učionicu
i mali amfiteatar u dvorištu). Pomažu im i Forum mladih, Udruženje gorana Podgorice, KUD „Aluminijum“ i KUD „Iskra“. Imaju
dobru saradnju s IRD-om (poklonio im plastenik, đe su đeca
postavljala sadnice za cvijeće i povrće).
Ona ističe i dobru saradnju s gradskim i seoskim školama
(„Sutjeska“, „Pavle Rovinski“, „Oktoih“, „Šćepan Đukić“ u Lijevoj
Rijeci), ali i van Crne Gore: „Žarko Zrenjanin“ u Subotici, „Petar
Leković“ u Beogradu, „Milan Petrović“ u Novom Sadu.
i internat u kojem je 35-oro
đece. To zahtijeva dodatnu odgovornost jer podrazumijeva
brigu o njihovoj bezbjednosti,
higijeni, ishrani, medicinskoj
zaštiti. Pošto se radi o kompleksnoj ustanovi koja zahtijeva
maksimalnu
angažovanost
svih, kadar je raznovrstan:
defektolozi, nastavnici užestručnih predmeta i praktične
nastave. Vannastavno osoblje
brine o zdravlju i održavanju
higijene u internatu. „Ovđe
ne može raditi neko ko nema
dušu. Plata je nešto što ih sigurno ovđe ne dovodi. Tako je jedan od tih studenata koji ovđe
obavljaju praksu rekao da ljudi
koji rade u ovoj ustanovi nijesu
tu zbog visine ličnog dohotka,
nego zato što imaju najljepša
gije kako bismo održavali visoke standarde i kvalitet rada“,
naglašava Darmanović. Jedna
od njih je PEKS metoda, tj. korišćenje sličica u radu s đecom sa
smetnjama u govoru. Novina
je i senzorna soba.
U školi se ostvaruje predškolsko, osnovno i srednje
stručno obrazovanje. Osnovna
škola je devetogodišnja, a u
okviru srednje, u trajanju od tri
godine, polaznike osposobljavaju za drugi stepen stručnosti,
i to za više zanimanja: obućarski smjer − pomoćnik obućara;
konfekcijski smjer − pomoćnik
konfekcionara;
prehrambeni smjer − pomoćnik pekara;
ugostiteljski smjer − pomoćnik kuvara, metalski smjer −
pomoćnik automehaničara,
ŠTA JE SA RADNIM CENTROM?
Direktor Darmanović pokazuje na nedovršenu zgradu između ovog resursnog centra i Resursnog centra za đecu i mlade Podgorica koja je, kako je Zavod za zapošljavanje planirao,
trebalo da bude radni centar u kojem bi bili zapošljeni učenici
ove dvije škole. Nažalost, stalo se na pola puta. Roditelji se svakodnevno interesuju šta je s tim centrom, i da li ima šansi da
bude završen.
ljudska ośećanja“, kaže direktor
mr Željko Darmanović.
Savremene metode
On ističe da je Resursni
centar „1. jun“ institucija specijalizovana za obrazovanje,
pomoćnik vodoinstalatera i
pomoćnik mašinbravara; lične
usluge − pomoćnik frizera.
U okviru projekta „Servisi
inkluzivnog obrazovanja“ koji
je dio šireg projekta „Podrška
punom procesu socijalne inkluzije“, podržanom kroz pro-
Željko Darmanović
gram IPA 2010, u toku je transformacija u Resursni centar za
đecu i osobe s intelektualnim
smetnjama i autizmom „1. jun“.
U tom cilju, u saradnji s evropskim ekspertima, već pola godine organizuju se seminari za
zapošljene.
Nedostaju stručnjaci
„Nakon prihvatanja koncepta inkluzivnog obrazovanja, sve više đece s lakšim
smetnjama ide u redovne škole. Zato se smanjuje broj đece
u Resursnom centru, ali se povećava broj onih s težim smetnjama u razvoju. To nameće
potrebu za više stručnjaka.
Evropski standardi podrazumi-
Zorica Vuković
Potrebni su i zbog podrške
inkluzivnom obrazovanju. On
smatra da ti stručnjaci nedostaju zato što još uvijek u Crnoj Gori nema defektološkog
fakulteta, a sve bivše republike
ga imaju. Prema njegovom mišljenju, ako nema mogućnosti
za fakultet, poželjna je i katedra, ili da se barem onima koji
žele da studiraju taj fakultet
obezbijede stipendije.
Često nam se vraćaju
Centar nije samo vaspitnoobrazovna nego i socijalnozdravstvena ustanova. Osim
brige o zdravlju učenika, nastoje da, u skladu s mogućnostima, i materijalno pomognu
SERVISI
Uloga Centra jeste ne samo da se bavi vaspitanjem i
obrazovanjem nego i da pruža savjetodavnu, stručnu pomoć
svima koji se bave obrazovanjem, ali i zdravstvenim ustanovama. Naime, nastavnici ove ustanove pružaće stručnu pomoć
nastavnicima i vaspitačima u redovnom obrazovnom sistemu,
tj. podržavati ih u radu s đecom s intelektualnim smetnjama i
autizmom. To podrazumijeva pomoć u izradi IROP-a, individualni rad i pomoć u evaluaciji rada.
Kao nacionalni resursni centar, ova institucija nudi više servisa: rana intervencija; procjena sposobnosti; savjetodavna podrška porodici; podrška, pomoć i edukacija đeci i nastavnicima u inkluzivnom obrazovanju (vrtić, osnovna i srednja škola);
asistencija i prevoz učenika; servis za zapošljavanje; servis za
volontere; servis za informisanje; pružanje podrške pri samostalnom stanovanju.
jevaju da jedan stručnjak radi s
manje đece. Praktično, na jedno dijete s težim smetnjama
treba jedan stručnjak. Pitanje je
koliko i kada zbog ekonomske
situacije možemo dostići taj
standard, ali ako težite nekim
pravilima, onda morate imati
viziju da dođete do tog modela. Sada u odjeljenjima ima
četiri do pet učenika, a kada su
u pitanju đeca s autizmom, sve
preko tri učenika je premnogo“, ističe direktor.
U Centru rade 22 oligofrenologa, stručnjaka za đecu
s intelektualnim smetnjama.
Darmanović ocjenjuje da je to
značajan broj, ali nedovoljan.
đeci i njihovim roditeljima, jer
su ona najčešće iz siromašnih
porodica. „S đecom i njihovim
porodicama izgrađujemo odnos uzajamnog povjerenja i
poštujemo njihovu ličnost i potrebe. Porodicama đece pružamo kontinuiranu podršku i
savjetovanje, kroz individualni
rad ili grupne podrške. U saradnji sa socijalnim i zdravstvenim
službama, pratimo napredovanje đece, uzimamo u obzir
prethodni razvoj i socijalnoekonomski status. Koliko naša
ustanova znači za roditelje i tu
đecu najbolje potvrđuje činjenica da nam se često vraćaju,
sa suzama ponekad, i s pitanjem da li mogu da prespavaju
jednu noć u internatu. To govori da smo im ostali u dobroj
uspomeni“, kaže Darmanović.
Roditelje doživljavaju kao
partnere. Ima onih koji dobro
sarađuju, ali i onih koji ispisuju đecu kada završe osnovnu
školu i tako ih onemogućavaju
da završe srednje obrazovanje
i osposobe se za život. Stručne
Novak Pavlićević
AMBASADA UJEDINJENIH ARAPSKIH
EMIRATA NAJVEĆI DONATOR
Ova ustanova uvijek je imala donatore. Ima ih i sada, ali ne
kao nekada, vjerovatno zbog ekonomske situacije. Posebno je
izdašna Ambasada Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) koja ih
već dvije godine intenzivno pomaže. Zahvaljujući njima imaju novu fiskulturnu salu, ali i opremu − peć za pečenje gline,
mašinu za pravljenje voska, razboj za pletenje, mali aparat za
štampanje, za lijepljenje loga na majicima... U znak zahvalnosti
organizovane su dvije izložbe radova od gline, koje je pripremio profesor likovne kulture Mirko Dragović.
Posljednja donacija jeste senzorna soba za koju je opremu
obezbijedilo Ministarstvo prosvjete, a sunđere i sve ostalo čime
ta soba treba da bude zaštićena dobili su od ambasade UAE.
Kao i svake godine, za novogodišnje praznike paketiće za đecu
dobili su od Podgoričke banke, Crnogorske komercijalne banke, Sindikata, Elektroprivrede.
službe škole ipak kontaktiraju
s njima i pokušavaju da ih ubijede da vrate đecu da nastave
školovanje.
Podsticanje i praćenje
„Radi što boljeg praćenja
napredovanja u razvoju i učenju, te realizacije neposrednog
rada s učenicima, neophodno je, primjenom psiholoških
mjernih instrumenata i procedura, ispitivanje intelektualnog, kognitivnog, emocionalnog i socijalnog statusa
učenika, osobina ličnosti, motivacije za učenje, ali i ispitivanje
grupne dinamike odjeljenja i
statusa pojedinačnog učenika
u grupi. Pomažemo učeniku
prilikom izbora zanimanja kroz
profesionalno informisanje i
savjetovanje, a na osnovu prethodne procjene sposobnosti,
interesovanja, osobina ličnosti
i motivacije učenika. Sve to,
uz stalnu saradnju s nastavnicima/defektolozima, vaspitačima i drugim saradnicima kako
bi se efikasno pratio razvoj i
napredovanje učenika“, kaže
psiholog Nataša Knežević.
Ona naglašava da se praćenje i podsticanje razvoja
učenika ne može odvijati bez
saradnje s roditeljima, odnosno starateljima, koja započinje pri upisu đeteta u ustanovu, prikupljanjem podataka
o osnovnim karakteristikama
učenika. „Dalja saradnja odvija
se uglavnom u vidu individualnih konsultacija kroz informisanje roditelja o psihološkim
karakteristikama njihove đece,
osnaživanje roditelja da ih prepoznaju, ukazuje se na sposobnosti đeteta i pruža podrška u
jačanju roditeljskih kompe-
ŠANGAJ, AJDAHO, ČEŠKA...
„Trudimo se da ovu đecu izvedemo iz našeg dvorišta. Vodimo ih u pozorište, galerije“, kaže Zorica Vuković. Učešće na
specijalnim ljetnjim i zimskim olimpijadama, evropskom prvenstvu (Šangaj, američka država Ajdaho, Češka...), uz osvajanje mnogo zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja; na Festivalu
himni u Mariboru; na likovnim izložbama u Podgorici, Nikšići,
Baru; manifestacijama u gradu − najbolja je potvrda koliko se
pažnje posvećuje vannastavnim aktivnostima.
ONI MOGU DA ZARAĐUJU ZA ŽIVOT: Iz obućarske radionice
Nataša Knežević
tencija i nalaženju različitih
mogućnosti za podsticanje razvoja đece. Veoma je značajno
kroz grupe podrške omogućiti
roditeljima da čuju različite priče i različita iskustva“, naglašava Knežević.
Teško do posla
Željko Darmanović posebno ukazuje na problem
zapošljavanja štićenika ove
ustanove. Kako kaže, ulažu
se velika sredstva u njihovo
obrazovanje, ali oni poslije završetka školovanja uglavnom
ostaju u svojim kućama, što za
porodicu predstavlja dodatni
problem. „Za njih su potrebne
zaštitne radionice, tj. radna
mjesta đe bi radili uz profesionalnu podršku određene osobe koja je neophodna, jer oni
nijesu samostalni. Inače, oni su
i te kako dobri radnici, odgovorni, i mogu jednu operaciju
da rade veoma precizno, ali
ne u klasičnom obimu radnog
vremena. Tu bi oni mogli da zarađuju platu koja bi im bila značajna, ne samo u materijalnom
smislu nego i zbog socijalne
integracije“, ističe direktor.
„Trudimo se da ovu đecu
osposobimo što više. Kada završe obuku, oni mogu da rade
i kvalifikovane poslove, da
zarađuju i žive od svog rada,
a ne od socijale. To je naša težnja, želja. Mislim da na Birou
ima para, jer svaki poslodavac
izdvaja za njih određeni procenat, ali ta suma stoji u budžetu
neraspoređena. Treba je uložiti
u njihovo zapošljavanje, jer s
određenim stručnjacima i uz
pomoć marketinga ova đeca
mogu da rade i zarađuju. Oni,
na primjer, mogu da prave
pomagala za ortopediju“, kaže
inženjer obućarstva Novak
Pavlićević, profesor praktične
nastave.
Zbog ostvarenih rezultata
Centar je dobio nagradu „Miodrag Matić“ za najveće defektološko ostvarenje, te Decembarsku nagradu Podgorice.
Lj. Vukoslavović
13
FEB.
VIJESTI IZ ŠKOLA
Srednja mješovita škola „Mladost“ u Tivtu proslavila Dan škole
USPJEŠNO PRAĆENJE POTREBA
TRŽIŠTA RADA
Dramska sekcija u saradnji s aktivom crnogorskog jezika pripremila je
predstavu „Evo me“, profesorice Ružice Lazarević. Scenografiju je uradila
likovna sekcija uz pomoć profesora Milice Krivokapić, Dejana Kažića i
Nebojše Samardžića
Povodom Dana Srednje
mješovite škole „Mladost“, u
sali tivatskog Centra za kulturu
održana je svečanost za učenike, roditelje i goste. Predstava
je u svečarskom danu imala
dva izvođenja, prvo za učenike, a drugo za zvanice, goste i
građane koji su uveličali obilježavanje Dana škole.
Prisutne je pozdravila direktorica škole Jovanka Vujačić,
koja je između ostalog istakla:
„Srednjoškolsko obrazovanje u
Tivtu ima dugu tradiciju uspješnog obrazovanja kadrova za
različite profile. Škola i danas
nastoji da prati potrebe i trendove tržišta rada uvođenjem
aktuelnih obrazovnih profila,
čime smo u prethodnom periodu unaprijedili imidž škole
i postali prepoznati u regionu.
Kako novo vrijeme donosi i
nove inovacije i tehnologije,
cilj škole je da prati savremena
postignuća primjenom novih i
različitih metoda i oblika rada u
nastavi. Nastojimo da kvalitetnim radom obrazujemo naše
učenike ne samo za dalje školovanje već i da ih pripremimo
da budu konkurentni na tržištu
rada. Stečena znanja, vještine i
kompetencije omogućiće im
da se nametnu društvu, istaknu i zauzmu svoje mjesto“.
Dramska sekcija u saradnji
s aktivom crnogorskog jezika
pripremila je predstavu „Evo
me“, profesorice Ružice Lazarević. Scenografiju je uradila likovna sekcija uz pomoć profesora Milice Krivokapić, Dejana
Kažića i Nebojše Samardžića.
Mladalačka energija, entuzija-
zam i umijeće krasili su pozorišnu predstavu, koja je povremeno prekidana muzičkim
numerama. Sve na zadovoljstvo publike, koja je aplauzima
nagrađivala mlade glumce za
nastup i koreografiju.
Na školskom literarnom
konkursu („Tivat – moj grad“ i
„U školi se ne stiče samo znanje
i vještine već i neizbrisive uspomene“) prvu nagradu je osvojila Slađana Vukasović, koja je
pred publikom i pročitala svoj
rad.
Na kraju svečanosti prisutnima je podijeljen novi broj
školskog časopisa „Mladost“,
koji uređuju članovi novinarske
sekcije.
J.V.
Potpisan sporazum o saradnji Centra za stručno obrazovanje
i Obrazovne grupe Zrinski
CJELOŽIVOTNO OBRAZOVANJE
ZA PREDUZETNIŠTVO
Na Sajmu u Zagrebu, tokom Međunarodne nedjelje vaspitanja i
obrazovanja, učenici iz preduzeća za vježbu „Royal Cosmetics“ iz Srednje
mješovite škole „Ivan Goran Kovačić“ iz Herceg Novog osvojili prvo mjesto
u kategoriji najboljeg poslovanja na sajmu, a učenici iz preduzeća za vježbu
„Honey Bee“ iz Srednje ekonomske škole „Mirko Vešović“ iz Podgorice prvo
mjesto za najljepši štand i prezentaciju preduzeća
U organizaciji Obrazovne grupe Zrinski u Zagrebu
je od 12. do 15. novembra
organizovana manifestacija
„Međunarodna nedjelja vaspitanja i obrazovanja“. U okviru
ove manifestacije potpisan je
sporazum o saradnji iz oblasti
preduzetničkog učenja između Obrazovne grupe Zrinski i
Centra za stručno obrazovanje.
U ime Obrazovne grupe Zrinski
sporazum je potpisao direktor
Vitomir Tafra, a u ime Centra za
stručno obrazovanje direktor
Duško Rajković.
Oni su se dogovorili o
vaspitno-obrazovnoj, naučnoistraživačkoj, stručnoj i tehničkoj saradnji između dviju institucija radi pripreme različitih
projekata, akcija i programa.
Cilj je razvijanje i podizanje
kvaliteta cjeloživotnog obrazovanja za preduzetništvo.
Potpisivanju sporazuma
prisustvovala je Ana Zeković,
prvi sekretar Ambasade Crne
Gore u Hrvatskoj.
U okviru ove manifestacije, u prostorijama Obrazovne
grupe Zrinski organizovan je
sajam učeničkih preduzeća
za vježbu. Učestvovala su pre-
14
FEB.
PRVO MJESTO ZA NAJLJEPŠI ŠTAND I NAJBOLJU PREZENTACIJU
PREDUZEĆA: Učenici SEŠ „Mirko Vešović“ iz Podgorice
ENTUZIJAZAM, UMIJEĆE, MLADALAČKA ENERGIJA: Sa školske svečanosti
Obrazovanje za mir u OŠ „Milija Nikčević“ iz Nikšića
KAKO ŽIVJETI BEZ NASILJA
Učenici i nastavnici OŠ „Milija Nikčević“ iz Nikšića obilježili su Međunarodni
dan mira osmislivši događaj u školi, kao i akciju u lokalnoj zajednici, sa
ciljem da sve nastavnike, učenike i ostale građane podśete na značaj mira
Nansen dijalog centar, kao
dio Globalnog partnerstva za
prevenciju oružanih sukoba na
Zapadnom Balkanu (GPPAC),
već duži niz godina podržava
međusobnu saradnju mirovnih organizacija i institucija ak-
tivnih u regionu. Jedan od programa Nansen dijalog centra
jeste „Obrazovanje za mir“, koji
se realizuje s ciljem unapređenja saradnje između institucija
i nastavnika praktičara iz Crne
Gore i Srbije. Svi akteri u okvi-
ru programa zajedno rade na
uvođenju vrijednosti i sadržaja
obrazovanja za mir u postojeće
nastavne sadržaje.
OŠ„Milija Nikčević“ iz Nikšića jedna je od tri škole iz Crne
Gore koje učestvuju u tom
DA PLANETOM OSMIJEH VLADA: Đačka šetnja gradom
Iz OŠ „Meksiko“, Bar
ŽIVO I VAN NASTAVE
Na opštinskom takmičenju iz istorije „Koliko
poznajem svoj grad“ prvo mjesto zauzeo je Nikola
Šorović, učenik IX-c, a treće mjesto pripalo je Vanesi
Lukić iz istog odjeljenja
U OŠ „Meksiko“ u prvom
polugodištu bilo je veoma živo.
Pored redovnih obaveza učenja, bilo je mjesta i za slobodne
aktivnosti i takmičenja, u čemu
su bili veoma angažovani i
učenici i nastavnici. Učenici IX
razreda uživali su na petodnevnoj ekskurziji, upoznajući
ljepote śevernog dijela naše
domovine. Saradnja s lokalnom zajednicom bila je veoma
sadržajna. Našu školu pośetili
su predstavnici NVO „Enfants“
i učenicima poklonili deset
đačkih torbi s priborom. Učenicima I razreda predstavnici
MUP-a održali su predavanje o
bezbjednosti u saobraćaju.
U toku Neđelje mobilnosti
„Dan bez automobila“ održan
je kviz znanja o energetskoj
efikasnosti i klimatskim promjenama na kojem je našoj
školi pripalo drugo mjesto,
a treće mjesto na literarnom
konkursu pripalo je učenici V
razreda Ivi Čović. Predstavnici
Centra za borbu protiv gojaznosti realizovali su za učenike
IV razreda projekat o prevenciji
gojaznosti.
Naša škola obilježila je
Đečiju neđelju likovnom izlož-
Prvi dio akcije organizovan je u samoj školi. Školski medijatori su zajedno s
nastavnicima održali čas na
temu „Naš doprinos miru“, na
kojem su učenici imali priliku
da razgovaraju o tome kako
mogu doprinijeti miru u porodici, školi, zajednici i svijetu.
Ideje nastale na časovima bile
su dio performansa u lokalnoj
zajednici. Učenici su takođe
imali priliku da se kreativno
izraze iscrtavajući simbole
mira i prijateljstva na školskom trotoaru.
Drugi dio promocije Međunarodnog dana mira obilježio je izlazak učenika u lokalnu
zajednicu i izvođenje perfor-
mansa pod nazivom „Navijamo za mir“. Učenici – školski
medijatori i njihovi nastavnici
prošli su kroz centar grada pjevajući „Samo da rata ne bude“.
Učenici su nosili majice različitih sportskih klubova, a napravili su kape, zastavice, šalove i
narukvice sa simbolima mira i
sloganom akcije. Glavna ideja
akcije bila je da se pokaže da,
bez obzira za koji klub navijajmo, svi zajedno navijamo za
mir.
Učenici su prikazali slagalicu u obliku znaka mira,
napravljenu od hamer-papira,
a potom čitali poruke o tome
kako možemo doprinijeti miru
u porodici, školi, zajednici i
svijetu. Nakon performansa,
prolaznicima su dijelili origami golubove mira, uz poruku
„Nek’ mir planetom vlada, bez
svađe, osmjehnite se sada“.
Trg su napustili pjevajući ponovo „Samo da rata ne bude“.
Poruke, crteži, fotografije, golubovi mira i ostalo što
je nastalo na pripremama za
obilježavanje Međunarodnog
dana mira krasi sada centralni
zid škole.
Bez obzira na sve različitosti, mir je ono čemu svi težimo.
bom i priredbom povodom
prijema prvaka u Đečiji savez.
Učenici I razreda zasadili su
maslinu „Drvo generacije“.
Obilježen je Mjesec knjige, a
literate su učestvovale na takmičenju „Danas štedi da śutra
više vrijedi“.
Povodom tradicionalnih
„Susreta pod Starom maslinom“ pjesnički karavan pośetio je našu školu. Učenici su se
takmičili na likovnom i literarnom konkursu, a pjesnici su
čitali svoje pjesme i družili se s
đecom. Na opštinskom takmi-
projektu. Jedna od zajedničkih
aktivnosti učesnika u projektu
jeste obilježavanje Međunarodnog dana mira – 21. septembra.
Učenici ove škole obilježili
su taj dan osmislivši događaj u
školi, kao i akciju u lokalnoj zajednici, s ciljem da sve nastavnike, učenike i ostale građane
podśete na značaj obrazovanja
za mir.
Performans za građane
U VEDROM RITMU ĐETINJSTVA: Svečanost povodom prijema prvaka u Đečiji savez
duzeća za vježbu iz Hrvatske,
Finske, Italije, Mađarske, Slovenije, Austrije i Crne Gore. Svoje
usluge i proizvode predstavilo
je pet preduzeća za vježbu iz
Crne Gore (iz Podgorice, Nikšića, Budve i Herceg Novog).
Učenici iz preduzeća za
vježbu „Rojal Cosmetics“ iz
Srednje mješovite škole „Ivan
Goran Kovačić“ iz Herceg Novog osvojili su prvo mjesto u
kategoriji najboljeg poslovanja
na sajmu, a učenici iz preduzeća za vježbu „Honey Bee“
iz Srednje ekonomske škole
„Mirko Vešović“ iz Podgorice
prvo mjesto za najljepši štand i
prezentaciju preduzeća.
Učešće predstavnika iz
Crne Gore organizovano je uz
podršku Servis-centra preduzeća za vježbu Crne Gore i uz
finansijsku podršku austrijske
organizacije Kultur-kontakt.
Osim učenika i nastavnika
koji vode preduzeća, u crnogorskoj delegaciji bili su: Srđan
Obradović, koordinator crnogorskog Servis-centra, Momir
Dragićević, direktor Srednje
mješovite škole „Ivan Goran
Kovačić“ iz Herceg Novog, i
Branislav Đukić, direktor Srednje ekonomske škole „Mirko
Vešović“ iz Podgorice.
Š. B.
Obuka vršnjačkih
medijatora
Medijacija, kao tehnika za
nenasilno rješavanje sukoba, u
školi se koristi od 2010. godine,
kada je naš projekat „Za dobro
svih generacija – živjela medijacija“ dobio sredstva od Akademije za centralnoevropske
škole (ACES) i osvojio nagradu
za posebna postignuća iz oblasti rješavanja konflikata. Iako je
projekat zvanično završen, aktivnosti u školi su nastavljene. U
toku je obuka druge generacije
vršnjačkih medijatora.
Svoja iskustva iz oblasti
školske medijacije OŠ „Milija Nikčević“ predstavila je na
međunarodnoj
konferenciji
„Prevencija sukoba i medijacija
u školama“, koji su pripremili Organizacija za evropsku bezbjednost i saradnju, Forum ZDF i
Ministarstvo prosvjete Makedonije. Konferencija je održana
u Ohridu, đe su svoja iskustva
iz oblasti medijacije prenijeli
predstavnici osam zemalja.
Dragana Radoman
čenju iz istorije „Koliko poznajem svoj grad“ prvo mjesto zauzeo je Nikola Šorović, učenik
IX-c, a treće mjesto pripalo je
Vanesi Lukić iz istog odjeljenja.
Decembar je mjesec humanosti. U organizaciji opštinskog Crvenog krsta, na literarnom takmičenju „Pomagati
je uvijek u modi“ učenici naše
škole pobrali su nagrade. U kategoriji mlađeg uzrasta (od I do
V razreda) prvo mjesto pripalo
je Lani Marković (V-b), a drugo
Jeleni Nilović (V-c). U kategoriji
starijih učenika (od VI do IX razreda) prvo mjesto osvojila je
Irma Pontić (VIII-a), drugo je zauzeo David Ljuši (VII-a), a treća
Jasmini Strugi (IX-a). Specijalna
nagrada pripala je Šejli Beharović (VII-c).
Literarno-novinarska
radionica škole
Početak drugog polugodišta iz ugla psihologa Dragane Tvrdišić
POVRATAK ŠKOLSKIM
OBAVEZAMA – VELIKI IZAZOV
VIJESTI IZ ŠKOLA
OŠ „Orjenski bataljon“ Bijela: Povodom 200-godišnjice pučke
(narodne) i 140 godina državne škole izašao prvi broj školskog lista
TEK ĆEMO DA ŠIRIMO „JEDRA“
Vraćanje u školske klupe – prihvatanje obaveza i aktivnosti zahtijeva
postepeno prilagođavanje
Nakon nekoliko neđelja raspusta – koje đeca
najčešće provedu u igri, uz
kompjuter i televizor – povratak školskim obavezama
može biti veliki izazov. Prvih
nekoliko dana đeca mogu
biti posebno uzbuđena što
ponovo vide svoje drugare,
ośećati uznemirenost, tugu
zbog završenog raspusta, ili
čak pritisak zbog onoga što
njihovi roditelji, prijatelji i
nastavnici očekuju od njih.
Prema mišljenju psihologa,
brzina kojom se dijete adaptira zavisi od ličnosti đeteta,
kao i pripreme i podrške njihovih roditelja.
„U zavisnosti od uzrasta
i individualnih karakteristika, neka đeca se brže, a
neka sporije prilagođavaju
na školske obaveze poslije
BRITANCI PREDLAŽU KRAĆI
ODMOR I UČENJE KROZ IGRU
Istraživanje britanskog Instituta za razvoj obrazovanja
pokazalo je da dugi školski raspusti loše utiču na đecu,
umanjujući njihove sposobnosti prilikom rješavanja matematičkih zadataka, kao i u čitanju. Stoga oni predlažu da
ljetnji raspust bude od sredine jula do sredine avgusta, a
da zimski traje samo dvije neđelje nakon Božićnih praznika. Osmišljavanjem novog nastavnog plana i programa
koji bi uključivao učenje kroz igru, eliminisali bi se pomenuti negativni efekti, mišljenje je britanskih stručnjaka.
četak drugog polugodišta
izvor velikog zadovoljstva i
sreće. Početak nastave drugu đecu asocira na obaveze,
i to može biti veoma stresno
za njih. U ovoj fazi ključna je
uloga roditelja, koji ih pripremaju i podržavaju pružajući
im uvjerenje da ih vole, kao
zumijevanja, nesporazuma,
i pomoći đetetu kod teškoća u učenju. Dijete koje uči
pod pritiskom nije srećno.
Kada postoji otvorena linija
komunikacije između roditelja i đeteta, važno je slušati
što ono govori. Razumjeti
Povodom Dana OŠ „Orjenski bataljon“ iz Bijele, kao
i 200-godišnjice pučke (narodne), te 140 godina državne škole, svjetlost dana ugledala su „Jedra“, prvi broj lista
njenih učenika i nastavnika.
List je, prema ocjenama
stručnjaka i čitalaca, zavidnog kvaliteta. Obradovao je
kako srca osnovaca u Bijeloj
tako i njihove roditelje, jer je
konačno realizovana davna
želja da dune povoljan vjetar
u „Jedra“.
Prvi broj donosi prilog
Jarmile Radović, v. d. direktorice škole, pod čijom je „navigacijom“ konačno dignuto
sidro ovog neobičnog „đačkog broda“, na koji su se na
stvaralačko krstarenje ukrcali
svojim literarnim, likovnim i
stručnim radovima đaci i na-
stavnici ove škole.
U listu su se našli intervjui s bivšim đacima, sada
poznatim ličnostima, potom
radovi učenika nagrađeni na
školskom literarnom konkursu, birani literarni i likovni
prilozi đaka i nastavnika, te
naučni tekstovi iz istorije,
geografije, biologije i drugih
nastavnih oblasti, a našlo
se mjesta i za sport i razne
zabavne sadržaje (rebusi,
pitalice, jezičke zavrzlame).
Na njegovim stranicama nalaze se stare fotografije koje
slikom prate 200-godišnji razvoj škole, čijih je 140 godina
materijalno i administrativno
podržavala država.
„Tek ćemo da širimo Jedra!“ – poručuju učenici i
zaposleni u OŠ „Orjenski bataljon“, s vjerom da će im vje-
STVARALAČKO KRSTARENJE
UČENIKA I NASTAVNIKA:
Naslovna strana lista
trovi biti naklonjeni!
Urednik lista je profesor
Milun Đurđevac.
Vinka Šarenac
Prvenstvo srednjih škola u sportovima „Podgorica 2012“
UČENICI ŠKOLE „SERGIJE
STANIĆ“ NAJUSPJEŠNIJI
Sekretarijat za kulturu i
sport Opštine Podgorica, u
saradnji s profesorima fizičkog vaspitanja podgoričkih
sportovima.
Više od 600 učenika takmičilo se u košarci, rukometu, malom fudbalu, odbojci i
mjesto u košarci, rukometu
(ženska ekipa), odbojci (muškarci) i stonom tenisu. Najuspješniji u malom fudbalu
15
FEB.
KLJUČNA ULOGA RODITELJA I SARADNJA S NASTAVNICIMA: Dijete koje uči pod pritiskom nije srećno
zimskog raspusta. Ne smijemo zanemariti njihove okolnosti, kao i težinu obaveza“,
kaže psiholog Dragana Tvrdišić.
Vraćanje u školske klupe,
prihvatanje obaveza i aktivnosti zahtijeva postepeno
prilagođavanje.
„Neka đeca su jedva
čekala prvi dan poslije školskog raspusta da se druže
sa drugovima. Za njih je po-
i da razumiju njihovu nesigurnost i zbunjenost. Briga
za dijete i interesovanje za
njegov rad i ponašanje treba
da se zasnivaju na međusobnom povjerenju. Veoma je
važno da oni u tom periodu
ne postavljaju đeci visoke
zahtjeve, jer bi to bio dodatni pritisak. Osim toga, bitnu
kariku predstavlja i saradnja
s nastavnicima radi prevazilaženja međusobnog nera-
njegove poruke, potrebe i
ośećanja i na njih odgovoriti
podsticajem i podrškom, od
presudnog je značaja jer dijete na taj način jača samopouzdanje. Strpljenje, razumijevanje i podrška pružaju
đetetu temelj na kome ono
sigurno raste“, naglašava
Dragana Tvrdišić.
Š. B.
Košarkaši SSŠ „Sergije Stanić“
srednjih škola, povodom 19.
decembra – Dana oslobođenja Podgorice, organizovao
je Prvenstvo srednjih škola u
stonom tenisu. Najuspješnija
škola u ukupnom plasmanu
bila je SSŠ „Sergije Stanić“,
čije su ekipe osvojile prvo
bili su srednjoškolci iz Mašinske škole „Ivan Uskoković“.
O. Đ.
OŠ „Milija Nikčević“, Kličevo
Srednja stručna škola „Vukadin Vukadinović“, Berane
KVIZOVI ZNANJA
ZAVRŠENA OBUKA
O PREDUZETNIŠTVU
U našoj školi održano je
takmičenje u znanju učenika IX razreda iz engleskog
jezika, italijanskog jezika,
matematike, fizike, hemije i
biologije, kao i učenika VI razreda iz matematike. Takmičili su se i učenici V razreda iz
matematike i crnogorskog–
srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti, te
učenici IV razreda iz opšte
kulture.
Treba istaći da su, u cilju
popularizacije nauke, naročito kada su prirodne nauke u
pitanju, održani prvi kvizovi
znanja iz geografije i fizike.
Osmislili su ih i realizovali
nastavnici Goran Medenica
i Ivana Krsmanović. Direktorica škole Slavica Perošević
POPULARIZACIJA NAUKE: Mnogi predmeti sada bliži učenicima
uručila je diplome i simbolične poklone učenicima
koji su osvojili prva mjesta.
Kviz je u cjelosti realizovan
primjenom informacionokomunikacionih tehnologija.
Ovakav pristup prezentacije
„nepopularnih“ predmeta
veoma je zainteresovao učenike.
Uprava škole
U Srednjoj stručnoj školi
„Vukadin Vukadinović“ u Beranama završena je 72-časovna obuka – program za
sticanje preduzetničkih znanja i vještina, u organizaciji
Centra za stručno obrazovanje, Kultur-kontakt Austrija
i Zavoda za zapošljavanje
Crne Gore.
Tokom projekta koji finansira Kultur-kontakt, for-
Prenošenje znanja i vještina nezaposlenima: Sa seminara
mirana je grupa od osam
nastavnika za obrazovanje
odraslih u četiri srednje
stručne škole u Crnoj Gori.
Nastavnici koji imaju zvanje
trenera za program za sticanje preduzetničkih znanja i
vještina, prenosili su stečena
znanja osobama s evidencije
biroa rada. Treneri Irma Rugovac i Olivera Joksimović,
nastavnice SSŠ „V. Vukadinović“, zajedno sa koleginicama
Dinkom Ivezić i Aleksandrom
Bogavac iz Srednje elektroekonomske škole iz Bijelog
Polja, tokom tri modula tog
programa obrađivale su sa
polaznicima teme o biznisideji, biznis-planu, osnivanju preduzeća, zasnivanju
radnog odnosa, organizaciji
i upravljanju, istraživanju tržišta, kao i o poslovanju privrednog društva.
O. Joksimović
VIJESTI IZ ŠKOLA
OŠ „SAVO PEJANOVIĆ“: Projekat namijenjen učenicima
Romima i Egipćanima
OŠ „Ilija Kišić“, Zelenika: Kreativna
vannastavna aktivnost
SAMOPOUZDANJE I KREATIVNOST DAN ĐEČIJE
RADOSTI
Osnovna škola „Savo Pejanović“ obuhvaćena je projektom „Case management“
(Vođenje slučajem), čiji je
cilj uključivanje đece Roma i
Egipćana u redovno osnovno
obrazovanje, kao i praćenje
njihovog razvoja.
U realizaciju projekta
uključene su učiteljice prvog
razreda: Danijela Milić, Zagorka Petrić i Milja Božović.
Radi uspješnijeg ostvarivanja
ciljeva projekta, bilo je neophodno stručno usavršavanje
nastavnika, pa su učiteljice pohađale seminar „Intreraktivne
metode rada u multikulturalnom kontekstu“, a usvojena
saznanja i iskustva uspješno
16
FEB.
prezentovale nastavnicima razredne nastave na nivou škole.
Dio akcionog plana bilo
je organizovanje kulturno-zabavnog programa u školi, u
kojem učestvuju svi učenici.
Kao rezultat imali smo dvije
priredbe naših prvaka.
Priredbu „Prvi put sa Jesenkom“ naši prvaci izveli su u
oktobru. Na njoj su predstavili
raznolike kape, šešire, ogrtače,
– Bogatim programom obilježen Dan đečije radosti
– Napravljeni interesantni predmeti od recikliranog
materijala
maske, korpe s voćem, a potom izveli prigodne recitacije
o jeseni, pjesme i igre, te tako
prisutnima dočarali bogatstvo
jeseni.
I priredba „Čarolija maski, pjesme i igre“, izvedena u
decembru, ostavila je snažan
utisak na sve roditelje i goste.
Učenici su su se predstavili raznobojnim maštovitim
maskama, velikim brojem recitacija i muzičkih tačaka. Prikazana je i izložba učeničkih
likovnih radova i fotografija s
brojnim zanimljivim aktivno-
stima iz nastavnog procesa.
Cilj priredbi jeste podsticanje učenika da javno nastupaju, da stiču samopouzdanje,
razvijaju kreativnost, tačnost.
Jedan broj učenika obuhvaćen je metodom vođenja
slučaja, a to su oni učenici
koji su odustali od pohađanja
škole. Cilj je da se i njima i njihovim roditeljima ukaže na
značaj obrazovanja, na stvaranje pozitivne svijesti o značaju
školovanja, na zadovoljstva
koja se doživljavaju u školi,
smanjenje jezičke barijere,
socijalizaciju učenika, upoznavanje nacionalnih i religioznih
različitosti. Stoga su u decembru učiteljice i RE koordinatorka naše škole Jadranka Gavranović pośetile porodice ovih
učenika u kampu na Koniku.
Radi poboljšanja uspjeha
učenika u savladavanju znanja i vještina kontinuirano se
realizuje dopunska nastava,
đe je akcenat stavljen na individualizovani pristup nastavi.
Uporedo realizujemo slobodne aktivnosti i nadgledano
učenje, đe su učenici angažovani prema svojim interesovanjima.
Učenici Romi i Egipćani
uključeni su u redovni nastavni proces u našoj školi već pet
godina, pa možemo reći da su
odlično prihvaćeni kako od
vršnjaka tako i od zaposlenih
u školi. S ponosom možemo
istaći da imaju kontinuiranu
podršku i pomoć, i lijep smo
primjer škole u kojoj su svi dobrodošli.
Milja Božović
Učenici od I do V razreda
obilježili su Dan dječije radosti prigodnim programom u
školskoj fiskulturnoj sali. Smjenjivale su se ozbiljne i šaljive
recitacije, skladne koreografije
s odgovarajućim kostimima,
sve do muzičkih igara i folklora. Ovaj spoj igre i mladosti,
ozbiljnih izraza dječijih lica s radoznalim i nasmijanim očima,
izmamio je ogroman aplauz
svih prisutnih. To je ujedno bila
i priprema za predstojeći program za Dan škole.
Reciklažom do maštovitih
ostvarenja
Naša škola je, kao i do sada,
obilježila Dan reciklaže. Učenici
IV-a bili su više nego maštoviti
i motivisani da od starog papira, kartona i ostalog materijala
naprave zanimljive predmete.
Bilo je tu sjajnih maski – pravih
Goran Drobnjak,
profesor razredne nastave
(odjelj. starješina IV-a)
ISKRENI OSMIJEH I ZADOVOLJSTVO U RADU: Čas na kojem je vladala harmonija
Savjetovanje za nastavnike građanskog vaspitanja održano u
Gimnaziji „Slobodan Škerović“ u Podgorici
LJUDSKA PRAVA U AKCIJI
Na savjetovanju održanom
u Gimnaziji „Slobodan Škerović“ u Podgorici, nastavnici građanskog vaspitanja upoznati
su s aktuelnim aktivnostima u
oblasti građanskog vaspitanja
i obrazovanja, prije svega s ciljevima i postignućima ljetnje
akademije „Ljudska prava u
akciji“ koja je u organizaciji Savjeta Evrope, Evropskog centra
Vergeland iz Osla i Zavoda za
školstvo održana na Cetinju.
Pomenute ciljeve i postignuća prezentirao je tim OŠ
„Njegoš“ iz Spuža, koji je u
OŠ „Radomir Rakočević“, Prošćenje
AKTIVNE I RADIONICE I SEKCIJE
princeza s balova, zlatnih kruna
starih kraljeva, divnih i veleljepnih kuća, šarenih i nasmijanih
lutaka, ukrasnih čestitki, maštoviti avion sa svojom divnom
pistom...
Smjenjivali su se individualni i grupni rad, stajaći i sjedeći
položaj u radu... Ali se jedno
nije mijenjalo: iskreni osmijeh
i zadovoljstvo u radu. Ništa
im nije bilo teško i nijednog
trenutka nijesu zatražili moju
pomoć.
Kao i mnogo puta do tada,
osjećao sam ponos što su to
baš moji đaci i što sam privilegovan da prisustvujem času
na kojem je vladala harmonija,
uzajamno poštovanje i pomaganje i, naravno, marljiv rad
malih umjetnika.
ime Crne Gore učestvovao na
Akademiji: direktorica Smiljka
Pavićević, nastavnica građanskog vaspitanja Gordana Domazetović i predstavnica NVO
Tatjana Jokić.
Predstavljen je i program
Pestaloci, a oglednu radionicu
uradila je Snježana Bošković,
nastavnica istorije u OŠ „Olga
Golović“ u Nikšiću. Učesnici su
posebno upoznati s Poveljom
Savjeta Evrope o obrazovanju
za demokratsko građanstvo i
ljudska prava.
Nastavnici su iznijeli potrebe i preporuke za dalju obuku
u ovoj oblasti, te saopštili poteškoće sa kojima se srijeću u
nastavi.
Lj. V.
PREDSTAVLJEN JE I PROGRAM PESTALOCI: Sa savjetovanja
U OŠ „Pavle Rovinski“ u Podgorici obilježen Dan sigurnog interneta
Osnovna škola „Radomir
Rakočević“ u Prošćenju imala
je niz vannastavnih aktivnosti,
od kojih svakako treba izdvojiti radionicu u sklopu Đečje
neđelje.
Veoma zanimljiva interaktivna radionica povodom
18. oktobra, Evropskog dana
borbe protiv trgovine ljudima,
ostvarila je izuzetnu razmjenu
informacija i saznanja, pa su
učenici ozbiljno shvatili ovaj
problem, posebno trgovinu
đecom.
Među aktivnostima koje
obuhvataju saradnju s lokalnom zajednicom treba istaći
vrlo lijepo druženje s narodnim guslarem Miletom Pantovićem. Učenici su postavili niz
zanimljivih pitanja, a guslar
Učenica Anđela Medojević, mentorka Mariola Stanić,
direktor Zoran Ilić i pomoćnica ministra Vesna Vučurović
duhovitim odgovorima približio način izrade gusala i
njegovanje epske poezije kroz
vrijeme.
U okviru saradnje sekcija,
učenici su sa svojim mentorima izradili nekoliko panoa:
Nacionalni parkovi, Crna Gora
– zemlja snova, Likovni i literarni kutak, Moskva – grad nauke
i kulture, London je moj san.
Sportske sekcije organizovale
su druženje s Danijelom Furtulom, istaknutim sportistom,
učesnikom Olimpijskih igara.
Literarna sekcija učestvovala je na konkursu Akcije za
ljudska prava (HRA) za scenario stripa na temu ljudskih prava. Njihov scenario biće jedan
od pet djelova u okviru stripa
koji izrađuju HRA i Kancelarija
ombudsmana.
Učenica Anđela Medojević, čiji je mentor nastavnica
crnogorskog jezika Mariola
Stanić, u Podgorici je primila II
nagradu na svečanosti koju je
povodom konkursa za najljepše pismo organizovala Pošta
Crne Gore.
Ljiljana Jokić
ZA BEZBJEDNO KRETANJE U
VIRTUELNOJ SREDINI
Ministarstvo prosvjete, u
saradnji s Ministarstvom za
informaciono društvo i telekomunikacije i kompanijama
Majkrosoft i Telenor, obilježilo
je u OŠ „Pavle Rovinski“ u Podgorici Dan sigurnog interneta.
Pomoćnik ministra za informaciono društvo i teleko-
munikacije Radule Novović kazao je da je taj resor prepoznao
zaštitu đece na internetu kao
prostor u kojem je neophodno djelovati ukoliko želimo da
Crna Gora postane napredno
i bezbjedno društvo znanja.
Prema njegovim riječima, obaveza je i da ih u procesu učenja
NAUČITI ĐECU I DA SE SAMA ŠTITE: Sa svečanosti u OŠ „P. Rovinski“
štitimo i da im omogućimo da
kretanje u virtuelnoj sredini za
njih bude sigurno i bezbjedno
iskustvo.
„Veoma je važno da im u
ovu svrhu obezbijedimo neophodne instrumente zaštite,
ali i da ih, u istoj mjeri u kojoj
ih upućujemo na informatičku pismenost, usmjeravamo
ka sticanju vještina koje će im
pomoći da sami sebe zaštite“,
upozorio je Novović.
Na svečanosti su govorili:
Marijana Papić, direktorica OŠ
„Pavle Rovinski“, Mubera Kurpejović, pomoćnica ministra
prosvjete, te Adrijana Husić i
Ranko Čabrilo – predstavnici
Telenora i Majkrosofta.
Dan sigurnog interneta
obilježava se širom svijeta.
Ovogodišnja tema su onlajn
prava i odgovornosti, a slogan
je„Povezivanje s poštovanjem“.
Lj. V.
Kultura usmenog i pismenog izražavanja u osnovnoj školi (2)
UNIJETI ŠTO VIŠE
RAZNOVRSNOSTI I UMJEŠNOSTI
Od svakog nastavnika zahtijeva se neprekidno napredovanje i težnja za usavršavanjem. Što je veći naš trud oko podizanja vlastite govorne kulture, i učenici
se više povode za nama. Za razvoj jezičke kulture značajno je osnovnoškolsko doba. Tu se ispravljaju nepravilnosti govora predškolskog uzrasta i stvaraju
temelji za dalja saznavanja
Piše: Bosa Drašković
Iako se rijetko dešavaju
nesporazumi prouzrokovani
pogrešnim akcentom, ipak je
neophodno upozoriti učenike
da ima dosta slučajeva gdje se
akcentom određuje značenje
riječi. Takvi su tekstovi za uvježbavanje:
1. Vruća pàra čuda stvara
mnogo pârā savjest pârā
jedna pàra nema pâra
2. Zelene gòre gòrē
sve je vatreno more.
Trava i lišće vene
gòre već nisu zelène.
3. Što na njivi svojoj kupiš
to na trgu ne moraš da kupiš.
Ovakvi časovi govornih
vježbi su poželjni jer privlače
pažnju i onih učenika koji su
nezainteresovani za nastavu
uopšte.
Za govorne stilsko-kompozicijske i pisane vježbe uzimaju se isti oblici. Međutim,
sadržaj vježbe, tema i naslov
neće uvijek biti isti. Do petog
razreda praktikuju se isti naslovi, a od šestog do devetog daju
se posebni sadržaji za pismene
a posebni za usmene vježbe jer
bi im isti sadržaji bili dosadni i
javila bi se površnost u izlaganju. Zato u okviru istog oblika
treba davati posebne teme za
usmene a posebne za pismene
vježbe. Oblici vježbi usmenog
i pismenog izražavanja su sljedeći: deskripcija (opisivanje
predmeta i bića), naracija i pričanje događaja, portret, opis
dinamične pojave, opis eksterijera i enterijera, opis grupe
bića; izvještavanje, raspravljanje i informativno-poslovno
komuniciranje (molba, žalba,
priznanica, potvrda, telegram,
novčana uputnica, pismo, čestitka), oglasi, obavještenja,
anketa. Svaki od ovih oblika
ima svoje varijante (službeni,
neslužbeni, javni, lični).
Pričanje je saopštavanje
događaja koji su se desili subjektu. Pričanje treba da je
živo, dinamično. Pričanje je
teže od prepričavanja jer pričanje podrazumijeva iznošenje
činjenica na potpuno subjektivan način. Pričanje sadrži i prepričavanje i opis. Organizacija
časa može biti sljedeća:
1. psihološka priprema i
najava cilja
2. pričanje događaja ili doživljaja (mjesto, vrijeme, likovi,
tok radnje)
3. analiza vježbe (kakvo je
bilo usmeno izlaganje, u kojoj
su mjeri učenici bili aktivni,
kako su shvatili oblik i temu
vježbe, kakvim su rječnikom
raspolagali). Izbor tema za
pričanje je veoma širok. Na
ovakvim časovima govornih
vježbi dešava se da je samo
mali broj učenika aktivan i da
se ostali učenici ne uključuju,
pa časovi postaju monotoni
i njima se ne postiže osnovni
cilj. Zbog toga treba navikavati i osposobljavati učenike od
početka VI razreda da pričaju
svoje doživljaje. U uvodnom
dijelu časa treba ih aktivirati i
usmjeriti.
Učenička sposobnost
posmatranja
Opis ili deskripcija jeste
prilično težak oblik u kulturi
izražavanja. Postoje realistični
i literarni opis. U realističnom
opisivanju isključuje se svaka
subjektivnost. Predmeti i pojave se opisuju onakvi kakvi
jesu. Kod lirskog opisivanja
dolazi do izražaja subjektivnost
i emocionalni stav prema onome što se posmatra. Ovaj opis
je pun pjesničkih slika. Kod opisivanja je značajno da se učenici osposobe da posmatraju.
Bez dobrog posmatranja nema
ni dobrog opisivanja. Učenike
treba uputiti u način posmatranja. Potrebno je da znaju da
uočavaju bitne oznake predmeta, i to po određenom redu
i kriterijumu. Red opisivanja
treba da bude prirodan. Prvo
treba dati opštu sliku a zatim
prelaziti na pojedinačnosti.
Ovaj oblik izražavanja pogodan je za bogaćenje rječnika.
Opisivanje predmeta zahtijeva
od učenika dosta umješnosti.
Zato je preporučljivo uzimati
one predmete koje učenici
dobro poznaju (razni plodovi,
školski pribor, kao i pribor koji
je u kućnoj upotrebi). Često su
učenici skloni da statički opisuju (jabuka je velika, okrugla,
rumena – međutim, o njoj se
može komponovati priča). Postupak za ove vježbe ima sljedeće etape: priprema i isticanje
cilja, posmatranje predmeta,
opisivanje (biranje adekvatnih
izraza), aktivnosti na bogaćenju rječnika i zaključni razgovori.
Opisivanje ima više varijanti, i to: kraće samostalno opisivanje, šire opisivanje, opisivanje ogleda, portret, opisivanje
dinamične pojave, opisivanje
pejzaža.
Izvještavanje podrazumijeva takav oblik izražavanja
prema kome se tačno informiše o događaju ili stanju. U
izvještaju se isključuje svaki
subjektivni pristup. Traže se činjenice, konkretni podaci, a uz
to i određeni zaključci. U izvještaju se primjenjuje informativni stil pisanja. Metod rada na
pripremi i izvještaju može biti
sljedeći: posmatranje i prikupljanje gradiva, sređivanje gradiva prema određenom redu ili
toku radnje, zajednička izrada
plana koji učenike upućuje na
izbor potrebnih pojedinosti i
oblikovanja sastava – izvještaja.
Dokazivanje teza
Smisao izvještaja jeste da
se učenici od najranijih dana
vježbaju u lijepom kazivanju
o svemu što se događa u njihovoj svakodnevnoj sredini.
Najvažnije je da učenici znaju
da odaberu predmet izvještaja, oblik (formu) izvještaja, da
izvještaj bude jezički i stilski
pravilno oblikovan. Izvještaja
ima više oblika, kao što su vijest, novinski izvještaj, članak,
prikazi, oglasi.
Raspravljanje kao oblik
kulture izražavanja primjenjuje
se pretežno u starijim razredima osnovne škole. Kod ovog
oblika postoje dvije osnovne
stvari: raspravljanje – teza, i raspravljanje – dokazivanje teze.
Teza je sud o pojavi. Učenici, na
primjer, čitaju određeni tekst i
dolaze do određenog suda –
teze o tome zašto je radnja locirana na datom mjestu, kakav
je bio glavni junak i slično. Teze
se mogu odnositi i na svakodnevnu situaciju u odjeljenju,
u prirodnoj i društvenoj sredini u kojoj učenici žive. Poslije
formulacije teze pristupa se
dokazivanju – traže se podaci
i dokazi iz raznih izvora koji su
učenicima na raspolaganju.
Rasprava se može organizovati u vezi sa književnim djelom,
filmom, pozorišnom predstavom, radijskom i TV emisijom,
člankom u dječjoj štampi.
Neophodno je osposobiti
učenike da pišu lične i poslovne pisane sastave, kao što su:
pismo, čestitka, molba, telegram, poziv, referat, dnevnik,
reportaža, putopis. U novom,
sadašnjem programu akcenat
je na neumjetničkim tekstovima (anketa, reklame, oglasi,
obavještenja), zatim na razumijevanju stručnih i publicističkih tekstova, kao i na pisanju
sličnih.
Ne vrijedi puno poznavanje pojedinih oblika pismenog
izražavanja ukoliko se dobro
ne poznaju faze u izradi sastava
i svi elementi koji ulaze u jedan
pisani sastav. Ima nekoliko faza
u izradi pisanog sastava: izbor
oblika izražavanja, izbor i analiza teme, prikupljanje i sređivanje materijala, izrada plana,
pisanje, ispravljanje i vrednovanje sastava.
Da bi govorne i pismene
vježbe opravdale svoj cilj, neophodno je unijeti što više raznovrsnosti i umješnosti da bi
se razbila monotonija koja često vlada na časovima. Nastavnik može da primjenjuje ove i
još neke druge oblike vježbi jer
ima pravo da bude samostalni
kreator 20 % ukupnog gradiva.
Kraj
(Autorka je penzionisana
nastavnica crnogorskogsrpskog, bosanskog i hrvatskog
jezika)
SAVREMENA NASTAVA: XXI vijek – vijek novog učenika i nastavnika
I PREKO FEJSBUKA SE UČI
Umjesto da na času podijelim štampane listiće s istraživačkim pitanjima za naredni čas, ili pitanja kao uputstva za pisanje eseja, sve to postavila sam na
zid Fejsbuka i obavijestila đake. Bilo je efekta: prateći njihov rad, uočila sam da su produktivniji i odgovorniji, da je ovakav vid komunikacije učenicima
veoma zanimljiv
znanja s njihove strane u pitanju.
Razbijanje zida u nastavi
Piše: Mirsada Šabotić
Vremena kada su učenici strepjeli od profesorskog
autoritativnog glasa i oštrog
pogleda i imali tremu kada
odgovaraju, po svemu sudeći
– daleko su iza nas. Naime, reforma školstva u našoj zemlji
doprinijela je zbližavanju nastavnika i učenika. Prije svega
kroz interaktivno učenje koje
je danas primarno u nastavi.
Savremeni način učenja profilisan je činjenicom da treba
razbiti „zid u nastavi“, osloboditi se tradicionalne monološke metode, prići učenicima kao ličnostima koje imaju
svoje stavove, želje, pomoći
da im adolescentno doba ne
bude istraumirano, obogatiti
ih znanjem, biti tolerantan i
pažljiv, ali istovremeno i principijelan i autoritativan, kao
i zahtjevan kada je pružanje
Po svemu sudeći, današnje školstvo ne zahtijeva samo
ovještalo pružanje znanja, već
i vještine pri pružanju znanja,
tj. kreativnost. Očigledno je da
kreativna nastava pospješuje
vaspitno-obrazovni proces, pri
čemu razbija„zid u nastavi“ i na
taj način čini je fleksibilnijom. S
obzirom na to da živimo u vremenu u kojem otuđenost čovjeka sve više uzima maha, svi
smo željni harmonije, ljubavi,
ljudskosti, igre, želje da saznamo i naučimo, produhovimo
svoju ličnost, jednostavno – da
učeći budemo slobodni, bez
strahopoštovanja. To želi i savremeni učenik 21. vijeka.
Učenici, nažalost, veći dio
dana provode uz internet, posebno čatujući na Fejsbuku.
Fejsbuk profil otvorila sam nadajući se da ću nekako sresti
svoje prijatelje i rođake koji su
se tokom rata na Kosovu odselili s tih prostora i s kojima
sam izgubila svaki kontakt.
Priznajem bilo je plodotvorno
jer sam došla u kontakt s mnogima s kojima sam provela djetinjstvo. Tako sam istovremeno
svakodnevno bila u situaciji
da uočim i uđem u taj svijet
mladih ljudi putem Fejsbuka.
Nije mi smetalo da prihvatam
njihova prijateljstva. Nekako ih
osjećam kao svoju djecu, a ne
kao nekog s kim ću tokom sedmice provesti četiri nastavna
časa i već izlaskom iz učionice
zaboraviti da postoje.
U početku sam pratila
njihove komentare, sakupljala pravopisne i stilske greške,
elaborirala ih na času. Čak sam
znala da ih opomenem ako bih
uočila neku vulgarnost u njihovim komentarima. Iskreno
rečeno, poslušali bi me. Znajući
da je reforma školstva u Crnoj
Gori iz temelja izmijenila način rada u nastavi, kao i novi
pristup nastavnom procesu
uopšte, pristupila sam i ja ovoj
novini.
Zanimljiva komunikacija
Današnja nastava zahtijeva da učenici istražuju putem
testova, eseja, seminarskih radova, projekata. Sve to iziskuje
materijalna sredstva. Naravno
da je nemoguće da škola ispuni sve zahtjeve. Upravo mi
je Fejsbuk pomogao da taj
problem riješim. Umjesto da
na času podijelim štampane
listiće s istraživačkim pitanjima za naredni čas, ili pitanja
kao uputstva za pisanje eseja
– sve to postavila sam na zid
Fejsbuka i obavijestila đake.
Nesumnjivo, bilo je efekta: prateći njihov rad, uočila sam da
su produktivniji i odgovorniji,
da je ovakav vid komunikacije
učenicima veoma zanimljiv.
Čak smo komentarisali i na
času. Javljaju mi se i bivši učenici, sada studenti, s kojima
nijesam prekinula komunikaciju. Traže savjete i objašnjenja
u rješavanju nekih obrazovnih
ali i vaspitnih problema na koja
nailaze. Većinom su to studenti
jezika. Blagonaklono i s entuzijazmom im pomažem.
Prijatelji vrijedni poštovanja
Nastavnik ovakvim vidom
komunikacije nikako ne gubi
autoritet kod učenika. Štaviše,
lično osjećam njihovo još veće
poštovanje. Činjenica da su
mi prijatelji na Fejsbuku, čini
ih vrijednim mog poštovanja.
Stereotip da zbližavanje učenika i nastavnika ruši autoritet
nastavniku nije tačan. Učenici
ne vole bezvoljne nastavnike,
nastavnike tipa „kuća – pos'o,
pos'o – kuća“. Oni su najbolji
kritičari. Kad osjete da nastavnik nespreman dođe na čas
ili da bezvoljno radi, tek tada
zloupotrebljavaju tu prisnost.
Nastavnik autoritet kod učenika stiče svojim radom, a nikako
strahopoštovanjem ili poklanjanjem ocjena. Dešavalo se
da smo imali učenika koji je
nekada imao sve petice. Sukobio se s profesorom, a istovremeno je preživio razvod braka
svojih roditelja. I kod mene je
dobio jedinicu. Saznala sam za
njegove probleme. Dogovorili
smo se da mu porukama pu-
OSJEĆAJU SE JAČI I SPREMNIJI
Skoro svi učenici izjasnili su se da više vole ovakvu komunikaciju nego da im podijelim papiriće ili da im diktiram pitanja na času. Često postavljam pitanja na zid Fejsbuka slična
onima koja će biti na testu, što učenicima pruža najveće zadovoljstvo. Danima se spremaju, osjećaju se jačim i spremnijim
da iznesu svoja znanja. A i meni odgovara, dobijam na vremenu jer su standardi u nastavi visoki, štedim papir školi, a i ovo
smatram veoma kreativnim.
Desi se na času da mi postave pitanja iz pravopisa. Ponekad, zbog operativnih ciljeva koje zahtijeva određeni čas,
nijesam u mogućnosti da odvojim vrijeme za taj problem, ali
porukom preko Fejsbuka nadoknadim sve.
tem Fejsbuka dajem pitanja da
popravi jedinicu. Svakog dana
je čekao moje poruke i dolazio
u školu s urađenim zadacima.
To mu je pričinjavalo zadovoljstvo. Ovakav vid komunikacije
doprinio je da na kraju godine
dobije trojku. Maturirao je s peticom. Sada je student i prosjek
mu je devet. Čujemo se često.
Zaboravio je na probleme. Izgrađuje svoju ličnost.
Voditelj, motivator,
animator
Smatram da je savremeni
nastavnik ključni akter u promovisanju znanja, i on više nije
medij koji prenosi znanje bivših generacija mladim naraštajima, već je voditelj, motivator i
animator cjelokupnog nastavnog procesa. On treba svojim
primjerom da predstavi i po-
stavi nove standarde vaspitanja i obrazovanja. Ne smije da
bude dogmatičar, treba da uđe
u svijet mladih, da ih dublje
upozna i tek tada će shvatiti da
treba da se zauzme za učenika
kao za čovjeka kome je, osim
pružanja znanja, potrebno i
ljudske ljubavi. Osim toga, nastavnik treba da bude u toku
s novim tehnologijama i da ih
primijenjuje u nastavi. Prošla
su vremena kada su se u nastavi koristili samo kreda i sunđer, ali i „šipka“ kao „očigledna
sredstva“. Jer 21. vijek izrodio je
„novog čovjeka“, a time i novog
nastavnika i učenika.
(Autorka je profesorica crnogorskog–srpskog,
bosanskog i hrvatskog jezika
i književnosti u Gimnaziji „30.
septembar“, Rožaje)
17
FEB.
MLADI I ANTIFAŠIZAM
Delegacija SUBNOR-a i antifašista Crne Gore u Ministarstvu prosvjete:
spomen-medalja ministru Slavoljubu Stijepoviću
ANTIFAŠIZAM TEMELJNA
VRIJEDNOST CRNE GORE
Predśednik boračke organizacije Andrija Nikolić uručio
je ministru Slavoljubu Stije-
poviću spomen-medalju povodom 70 godina 13-julskog
ustanka, za poseban doprinos
njegovanju tradicija revolucije.
U razgovoru s delegacijom
SUBNOR-a i antifašista Crne
Gore, ministar Stijepović je u
ime Ministarstva prosvjete izrazio spremnost da pomogne
i podrži aktivnosti Saveza u
narednom periodu. Uz zahvalnost za prestižno priznanje,
istakao je da je antifašizam bio
i ostao jedna od temeljnih vrijednosti crnogorskog društva.
Predstavnici SUBNOR-a i
antifašista Crne Gore iskazali
su poštovanje i zahvalnost za
saradnju i podršku koju im je
u prethodnom periodu pružilo
Ministarstvo prosvjete.
Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma
PREDAVANJA
U SREDNJIM ŠKOLAMA U PODGORICI
Udruženje boraca i antifašista Crne Gore obilježilo
je Međunarodni dan borbe
protiv fašizma i antisemitizma. Tom prilikom ratni veterani i antifašisti pośetili su
srednje škole u Podgorici i
održali predavanja o antifa-
šizmu. Na tu temu u Srednjoj
medicinskoj školi u Podgorci
mladima su govorili prof. dr
Ljubo Sekulić i Marko Jokić. U
Ekonomskoj školi „Mirko Vešović“ predavač je bio Slobo
Simović, a u Gimnaziji „Slobodan Škerović“ akademik Ra-
doje Pajović i Dragan Mitov
Đurović. U Srednjoj stručnoj
školi „Spasoje Raspopović“
o antifašizmu je govorio Novak Adžić, a u Gimnaziji „25.
maj“ u Tuzima Boro Banović,
Zoran – Bobo Raičević i Ismet
Đoković.
Lj. V.
ZA POSEBAN DOPRINOS NJEGOVANJU TRADICIJA REVOLUCIJE: Ministar Stijepović i Andrija Nikolić
Iz Srednje medicinske škole u Podgorici
Obilježen Međunarodni dan śećanja na žrtve holokausta
DA SE NIKADA NE PONOVI
Savez udruženja boraca
NOR-a i antifašista Crne Gore
obilježili su Međunarodni dan
śećanja na žrtve holokausta.
„Ovo nije dan samo bolno
śećanje na više od 10 miliona
žrtava, nekoliko od nacista za
istrebljenje izabranih naroda, najviše Jevreja, već velika
opomena novim generacija-
18
FEB.
Delegacija SUBNOR-a i antifašista Crne Gore u Ministarstvu prosvjete
Generalna skupština UN usvojila rezoluciju protiv glorifikacije nacizma
ZABRINUTOST ZBOG USPONA
EKSTREMISTIČKIH POKRETA
Na inicijativu Rusije,
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je
rezoluciju protiv glorifikacije nacizma. Za rezoluciju je
glasalo 120 zemalja, a protiv
su bile tri delegacije – Sjedinjenih Američkih Država,
Kanade i Maršalovih ostrva,
dok se 57 zemalja uzdržalo
prilikom glasanja.
Rezoluciju „Glorifikacija
nacizma: o nedopustivosti
određenih vrsta prakse koje
doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne
diskriminacije, ksenofobije
i netrpeljivosti u vezi sa njima“ usvojio je Treći komitet
Generalne skupštine UN, zadužen za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja.
U dokumentu se, između ostalog, izražava ozbiljna zabrinutost usponom
ekstremističkih pokreta i
političkih partija koje propagiraju rasizam, etnocen-
trizam i ksenofobiju, koji se
bave širenjem ideologije
fašizma i rasne nadmoći. Rezolucijom se osuđuje slavljenje nacističkog pokreta i
bivših članova organizacije
„Vafen – SS”, između ostalog, otvaranjem spomenika i
memorijala, kao i održavanje
javnih demonstracija sa hvaljenjem nacističke prošlosti,
pokreta i neonacizma. ma da nikada ne dozvole da
se najveće istorijsko zlo ponovi. To je istovremeno dužnost čitavog demokratskog
svijeta – da u korijenu saśeče
sve pojave fašizma koji, mada
je u Drugom svjetskom ratu
pobijeđen, nikad nije prihvatio poraz i uvijek predstavlja
opasnost po budućnost“, ka-
zao je prof. dr Ljubomir Sekulić, potpredśednik SUBNOR-a
Crne Gore. On je istakao da
je to Crna Gora prepoznala i
već na početku rata svrstala
se među zemlje antifašističke
koalicije, te da je i danas Crna
Gora u srcu antifašističkog
pokreta u svijetu.
Savez udruženja boraca NOR-a i antifašista Crne Gore obilježio 70
godina od pogibije narodnih heroja na Podima
ŚEĆANJE NA SVE
KOJI SU UGRADILI SVOJE ŽIVOTE
ZA SLOBODU CRNE GORE
Povodom 70 godina od
pogibije narodnih heroja Nikole Đurkovića i Sava Ilića, te
prvoboraca Daša Pavičića i
Stijepa Šarenca, delegacija Saveza udruženja boraca NOR-a
i antifašista Crne Gore (odbori
Kotora, Tivta i aktivisti iz Herceg Novog) položila je vijenac
na mjesto pogibije na Podima.
„Velika crnogorska istorijska čitanka čuva od zaborava
borce koji kroz vjekove nikad
nijesu trgovali sa svetim parčetom zemlje koji se zove domovina i sa svetinjom, sa slobodom svog naroda“, kazala je
tom prilikom gradonačelnica
Kotora Marija Ćatović. Ona je
istakla da ponovo nezavisna
Crna Gora, koja gaji duboko
poštovanje za zajedničku četvorogodišnju borbu protiv
okupatora s ostalim jugoslo-
venskim narodima, ponosno
čuva śećanje na sve koji su
svoje živote ugradili u njenu
slobodarsku budućnost. „Crna
Gora i njen, kroz vjekove slobodarski kraj Boka – simbol su
borbe protiv fašizma“ naglasila
je Ćatovićeva.
Učesnici ovog skupa položili su cvijeće i vijence i na spomeniku na Savini.
Pred spomenikom heroja Spasića i Mašere: Ljudi koji su živjeli davno,
a žive i danas i živjeće zauvijek
UMJESTO PONIŽAVAJUĆEG ŽIVOTA
POD OKUPATOROM, ODABRALI SU
SMRT I VJEČNI ŽIVOT
Spasić i Mašera,
d
dva heroja, dva prezzimena koja se nikkada ne izgovaraju
od
odvojeno. Dva čovjeka koja su disala istim
duh
d
duhom,
neustrašivim,
prav
pravednim.
Duhom koji
nije tr
nije
trpio izdaju niti preu
daju
Crtala Tijana Dragojević,
ć
č i IV razreda
d
učenica
Svvi spomenici
sp
Svi
su nijemi,
jvje
ali naj
najvjerniji
i vječni čuvari
istorije
e, kulture,
k
istorije,
življenja, čah
hrab
sti i hrabrosti
nekog naroda
po
ojed
ili pojedinca.
Često su oni
jediini čuvari i svjedoci
jedini
nekog događaja jer ljudi,
nekog
ju
ureći kroz vrtoglavu bujureći
dućn
d
dućnost,
lako zaboravljjaju prošlost. Tek kada
ljaju
e nađu
na
se
ispred nekog
spom
menik zastanu i zapitaspomenika,
č on
o ime nosi na sebi,
ju se čije
vječ spomen.
čiji je vječni
U prelijepom tivatskom
parku, okruženom visokim
drvećem i duhom tišine,
mira i slobode koju čovjek
uvijek osjeti kad se tu nađe,
nalazi se spomenik Spasića i
Mašere. Taj spomenik izaziva
divljenje i strahopoštovanje
prema dvojici ljudi koji su
živjeli davno, a žive i danas i
živjeće zauvijek.
Spasić i Mašera, dva heroja, dva prezimena koja se
nikada ne izgovaraju odvojeno. Dva čovjeka koja su disala istim duhom, neustrašivim, pravednim. Duhom koji
nije trpio izdaju niti predaju.
Život u ropstvu za Spasića
i Mašeru nije bio vrijedan,
jednostavno nisu mogli da
prihvate niti da se pomire sa
nametnutim porazom.
Umjesto ponižavajućeg
života pod okupatorom,
SIMBOL BORBE PROTIV FAŠIZMA: Polaganje cvijeća na Podima
odabrali su smrt. I vječni život. Tog 17. aprila 1941. godine odlučili su da potope
brod i ne dozvole da padne u
ruke neprijatelju. Tada su pokazali i dokazali kolika može
da bude i ljudska čast, hrabrost i koliko je veliko srce u
čovjeku kad kuca za domovinu, za slobodu. Zajedno su
odlučili da će brod biti njihova grobnica u plavom Jadranu. Svojim izborom pokazali
su i poslali poruku svim ljudima, borcima, patriotama,
prijateljima, ali i izdajnicima
i neprijatelju – kako se brani
sloboda i domovina.
Naučili su nas da nikada
ne treba odustajati niti pognuti glavu. I sada, stojeći
pred njihovim spomenikom,
čini mi se da vidim njihov posljednji zagrljaj i stisak ruku.
U mojim očima blistaju suze.
U mojim suzama je ponos
što pripadam narodu koji
rađa ljude spremne na takve
podvige i žrtve.
Jovana Dojkić,
učenica II razreda
SMŠ „Mladost“, Tivat
(Časopis „Mladost“ br. 6)
TELEGRAM
„PROSVJETNOM
RADU“
Poštovani uredniče, crnogorski đaci i prosvjetari
dobili su novog, nezaboravnog učitelja. Čestitke vama
i redakciji za koncepciju, za
jezik, za teme, za nastavak
svijetle tradicije „Prosvjetnog
rada“.
Dragan Mitov Đurović,
sekretar SUBNOR-a i antifašista Crne Gore.
Publikovan novi broj časopisa „Vaspitanje i obrazovanje“ koji izdaje Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica
BOGAT I RAZNOVRSTAN
SADRŽAJ
„Evaluacija reforme obrazovanja u Crnoj Gori“ (sažetak istraživanja) glavna
je tema broja časopisa za
pedagošku teoriju i praksu
„Vaspitanje i obrazovanje“,
koji izdaje Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Pod-
gorica. Stalnu rubriku Članci
(naučni, istraživački, pregledni, stručni radovi) označili
su sljedeći autori: Milorad
Nikčević („Metodičko-metodološke transpozicije Samjuela Beketa u Očekivanju
Godoa“), Siniša Crvenković i
Vladimir Tutić („Značaj izračunavanja površine ravnih
likova pri izračunavanju
površine i zapremine tijela
u prostoru“), Mira Vučeljić
(„Analiza postignuća učenika crnogorskih gimnazija na
FCI testu“), Marija Đorđević
GIMNAZISTI NA KONCEPTUALNOM TESTU IZ
MEHANIKE ISPOD EVROPSKOG PROŚEKA
Pišući o rezultatima analize postignuća učenika crnogorskih gimnazija na konceptualnom testu iz mehanike (FCI – Force Concept Inventory), Mira Vučeljić u rubrici
Članci iznosi rezultate koji su upoređeni s rezutatima istraživanja sprovedenim u drugim državama. Prema njenim navodima, analiza je pokazala da su rezultati naših učenika ispod evropskog prośeka, dok su zemlje iz regiona, poput Hrvatske i Slovenije,
oko prośeka. Podizanje nivoa znanja iz ove oblasti je neophodno i zahtijeva uvođenje
novih nastavnih metoda.
Marija Đorđević i Vlasta Sučević pisale su o opremi i materijalno-tehničkim resursima kvalitetnog osnovnog obrazovanja. One su zaključile da efikasnost i osavremenjavanje nastavnog procesa podrazumijeva usavršavanje didaktičkih medija, nastavnih metoda i oblika rada, kao i kompletnog metodičkog sistema. Milja Vujačić, Rajka
Đević i Jelena Stanišić objavile su tekst o iskustvu i mišljenju roditelja o uključivanju
đece s teškoćama u razvoju u redovne škole. Njihovim istraživanjem obuhvaćeno je
120 roditelja iz osam osnovnih škola iz Beograda i Subotice. O smislu i vrijednosti
izgrađivanja multikulturalnog obrazovanja svoja zapažanja iznijela je Jelena Perunović-Samardžić.
„Cilj istraživanja je da se prepoznaju značajne barijere kada je u pitanju sama implementacija multikulturalnog obrazovanja u nastavi, kao i da se identifikuju najefikasnije metode i načini koje nastavnici i profesori smatraju najkorisnijim za samu
realizaciju takve vrste obrazovanja“, istakla je Perunović-Samardžić.
i Vlasta Sučević („Oprema i
materijalno-tehnički resursi
kvalitetnog osnovnog obrazovanja“), Milja Vujačić,
Rajka Đević i Jelena Stanišić
(„Iskustva i mišljenja roditelja
o uključivanju djece sa teškoćama u razvoju u redovne
škole“), Jelena Perunović-Samardžić („Smisao i vrijednost
izgrađivanja multikulturalnog obrazovanja“). Odjeljak
Nastavno-vaspitni rad priredili su: Svetlana Lazić („Metodička praksa upoznavanja
okoline iz ugla studenata“),
Marina Krstajić („Specifičnosti zamjenica u jeziku lirske
narodne poezije“), S. Kolagovski („Ka jednostavnosti
preko opštosti i cjelovitosti“
– prevod), i Larisa Krilova
(„Stvaralački pristup nastavi
matematike“ – prevod). U
dijelu Dokumenti, izvještaji, poruke objavljen je tekst
„Zajednica prakse u razvoju
kurikuluma Međunarodnog
zavoda za obrazovanje: Uloga ocjenjivanja u razvoju
učeničkih
kompetencija“
(UNESCO–IBE). Ivan Jovović
i Slobodan Balać u okviru
Pregleda, komentara, osvrta
pišu o Barskom glagoljskom
misalu iz 1893. godine, odnosno kako se prilagoditi
razvoju, a ne okrenuti leđa
prošlosti. U ovom broju prikaze su objavili: Nađa Dur-
BARSKI GLAGOLJSKI MISAL
U okviru rubrike Pregledi, komentari, osvrti Ivan Jovović piše o Barskom glagoljskom misalu iz 1893. godine. Između ostalog, on navodi: „Da bismo spoznali
društvene okolnosti koje su uslovile nastanak Barskog
misala na glagoljici iz 1893. godine, neophodno je razmotriti najdublje slojeve naše duhovnosti kako bismo
shvatili da povratak glagoljice krajem XIX vijeka u Crnoj Gori nije bila neutemeljena projekcija crnogorskog
knjaza i dijela ondašnjeg hrvatskog katoličkog episkopata“, istakao je Jovović.
ković („Novi naslovi sa 57.
Međunarodnog sajma knjiga
u Beogradu i Interlibera –
sajma knjiga u Zagrebu“), dr
Miroslav Doderović (o knjizi
Miroja Vukovića „Tara“), mr
Vasilj Jovović (knjige mr Marijana Premovića „Župa Budimlja u srednjem vijeku“) i dr
Cvetko Pavlović (knjige Blaža
T. Orlandića „Orlovo gnijezdo“).
Glavni urednik časopisa
je Radovan Damjanović, a
odgovorni dr Božidar Šekularac.
Š. B.
U izdanju Instituta za crnogorski jezik i književnost štampan je 10. broj časopisa „Lingua Montenegrina“
FEB.
JEZIKOSLOVNA, KNJIŽEVNA I
KULTURNA TEMATIKA
U izdanju Instituta za crnogorski jezik i književnost
štampan je 10. broj časopisa
za jezikoslovna, književna
i kulturna pitanja „Lingua
Montenegrina“.
Uvodne
strane svojim tekstovima
ispunili su sljedeći autori:
Vesna Bulatović („Engleska
imenska atribucija u prevodu na crnogorski“), Milica
Lukić, Vera Blažević-Krezić i
Tena Babić-Sesar („Filozofsko-simbolički ustroj glagoljskog pisma prema formuli
božanskog tetrakisa“), Kristina Palajsa-Backović i Goran
Drinčić („Prevođenje struč-
nih tekstova u teoriji i praksi:
teorijski okvir, prevodilačke
metode i procedure“), Indira
Smajlović-Šabić („Kolokacijska i konceptualna analiza jedinica sa somatskom sastavnicom srce“), Sonja Špadijer
(„O kondicionalu u francuskom jeziku“), Danijela Matić
(„Jezične moći u drami Ko se
boji Virdžinije Vulf“), Jakov Sabljić („Mitološke preobrazbe
u drami ’Tiresijina laž’, Ljubomira Đurkovića“), Ethem
Mandić („Pripovijedanje i dokumentarnost u djelu Grobnica za Borisa Davidoviča“),
Aleksandra Nikčević-Batriće-
PRILOZI O NJEGOŠU
Danilo Radojević („Osvrt na Njegoševo djelo u kontekstu vladavine Osmanlija“), između ostalog, ističe da je
Njegoš kao državnik, političar i diplomata iskazivao stavove prema aktuelnom položaju balkanskih naroda pod
turskom vladavinom.
„Osim u diplomatskoj i drugoj prepisci, te svoje poglede transponovao je u pjesničkim djelima. Njegovi
stavovi prema turskoj vlasti često nijesu objektivno analizirani u obimnoj literaturi, već su uopštavani i uzimani
kao njegov (isključivi) odnos prema islamskoj religiji“,
zaključuje Radojević.
Pišući o Rovčanima i Moračanima u Njegoševom djelu, Krsto Pižurica smatra da Njegoš o njima nije mnogo
pisao, niti pjevao. Slika unekoliko drugačija – junaštvo
Uskoka Njegoš je cijenio, što se vidi iz pisama M. Medakovića, vladičina sekretara, navodi Pižurica.
Vesna Kilibarda objavila je prilog o zapisima „italijanske inspiracije“ u Njegoševoj „Bilježnici“, objavljenoj više
od 100 godina poslije smrti crnogorskog vladike, pjesnika, i to samo u jednom izdanju do danas.
„Italijanske teme u ’Bilježnici’ najvećim dijelom vezane su za Veneciju, kako savremenu, tako i nekadašnju
Mletačku republiku, mnogo manje za neke druge italijanske krajeve, uglavnom one koje je Njegoš imao prilike
da upozna“, ističe Kilibarda.
vić („Umijeće sintetizovanja
života i književnosti: kritički
i teorijski pokušaji razumijevanja poetike Silvije Plat ili
izučavanje tišina i kontradiktornosti teksta I“).
Pronađen pečat
dukljanskog kralja Bodina
Dio časopisa, naslovljen
Građa, prilozima su označili:
Vukić Pulević („Orijentalizam
u toponimiji Spuža i neposrednoj okolini“), Adnan
Čirgić i Aleksandar Radoman („Prilog toponomastici
crmničkoga sela Braćeni“),
Sveto Markov Đurović („Iz
leksike crmničkoga sela Dupilo“) i Aleksandar Radoman,
koji piše o novopronađenom
pečatu dukljanskog kralja
Bodina (pronađen u Arheološkom muzeju u Istanbulu).
„Detaljnom analizom pečata, na osnovu njegovih sigilografskih karakteristika, Žan-Klod
Šene (francuski medijavelist)
smjestio je njegov nastanak
u sam početak Bodinove vladavine. Otkrivanje olovnog
pečata ovog dukljanskog
kralja svakako pripada prvorazrednom događaju za
crnogorsku istoriografiju“,
ističe Radoman.
U odjeljku Portreti Aleksandar Radoman i Adnan
Čirgić dali su osvrt na filološki rad akademika Danila
Radojevića, istakavši da on
pripada generaciji crnogorskih autora koji su, odbacujući uvriježena shvatanja
tradicionalističke nauke, trasirali puteve moderne montenegristike. Takođe, prema
mišljenju autora, njegova
naučna interesovanja su široka, pa je svojim radovima
dao značajan doprinos u
više disciplina: književnost,
istoriografija, folkloristika,
jezikoslovlje, etnologija, te
arhivistika. Portret o životu
i radu Vuka Minića koncepcijski je osmislio Čedomir
Drašković, rekavši da je riječ
o čovjeku širokog obrazovanja, čiji je radni vijek između
ostalog protekao u prevođenju s ruskog jezika, te da
su njegovi naučni prilozi,
pripovijetke, stručni zapisi,
epigrami i reportaže objavljivani u brojnim časopisima („Jedinstvo“, „Mostovi“,
„Stvaranje“, „Spona“ i drugi).
Adnan Čirgić objavio je tekst
o nedavno preminuloj Maji
Bošković-Stulli,
hrvatskoj
povjesničarki književnosti,
odnosno njenom doprinosu
montenegristici.
Uvažena
proučavateljica priredila je
rukopis Folklorna građa istarskog crnogorskog sela Peroj,
rukopis koji je zahvaljujući
angažmanu našeg montenegriste Milorada Nikčevića
objavljen nakon više od pola
vijeka. Čirgić ističe da taj njen
rad predstavlja dragocjeno
svjedočanstvo o usmenoj
književnosti crnogorskih iseljenika u Peroju.
Prikaze su objavili: Krsto
Pižurica i Jelena Knežević
(o knjizi akademika Milivoja Solara „Povjest svjetske
književnosti“), Jakov Sabljić
(o knjizi Milorada Nikčevića
„Crnogorska književnost od
1852. do 1918“).
„Milorad Nikčević u ovoj
književnoj povijesti obuhvatio je razdoblje od pedese-
tih godina 19. stoljeća do
Prvog svjetskog rata. Tada
se javlja veliki broj crnogorskih pjesnika, pripovjedača,
putopisaca i memoarista, a
postupno se afirmira i dramska književnost i književna
kritika. U radu se daje pregled Nikčevićevih zaključaka
o tipološkim posebnostima
literarnih ostvarenja u okviru svakoga pojedinoga roda
crnogorske književnosti, romantizma, realizma i moderne“, kaže Sabljić.
Kontinuitet
anticrnogorske politike
U prikazu o najnovijim
izdanjima Instituta za crnogorski jezik i književnost
o Njegošu (pisali su: Krsto
Pižurica, Vojislav Nikčević,
Danilo Radojević i Milorad
Nikčević). Čedomir Drašković
naglašava da, iako su prošle
tek dvije godine u radu ovog
Instituta, on je više nego
opravdao i najoptimističkija
očekivanja. Kako zbog svoje
razuđene i uspješno organizovane i vođene osnovne
djelatnosti (proučavanje crnogorske književno-jezičke
prošlosti i sadašnjosti), tako
i zbog značaja organizovanja specijalističkih naučnih
skupova i prateće izdavačkoštamparske djelatnosti. Tu su
još i prikazi Nele SavkovićVukčević (dr Danila Radojevića „Tužbalice“, Vuk Vrčević),
Milice Lukić (povodom 100.
obljetnice smrti Dragutina
Antuna Parčića i pretiska njegova glagoljskog Misala u
Crnoj Gori), te Marjane Đukić
i Ethema Mandića (Antoan
19
Kompanjon: „Pet paradoksa
modernosti“, prijevod Bojana
Tenjović).
U okviru dijela označenog kao Arhiva Danilo M. Radojević iznosi rezonovanje
o kontinuitetu jedne antinacionalne (anticrnogorske)
politike, povodom članka
Mitra Pešikana „Moramo li
se parničiti pred Ustavnim
sudom?“
„Crnogorska buržoazija produžila je anacionalno
djelovanje jer je neprekidno
bila u strahu za svoj položaj,
mjesta u naučnijem ustanovama. Pravo bratstvo između Srba i Crnogoraca počeli
su kovati srpski i crnogorski
komunisti između dva rata,
da bi se nastavilo u oružanoj
revoluciji (1941–45) i revolucionarnom preporodu društva od 1945. godine naovamo“, stoji između ostalog u
tekstu.
Glavni i odgovorni urednik časopisa je Adnan Čirgić.
Š. B.
„Crnogorska hronika“ Novaka Kilibarde – roman ljudskih poriva, snažnih strasti, nadanja, optimizma
MAGIJSKI KRUGOVI
KILIBARDINE
PRIPOVIJESTI
Kilibarda se na prvi pogled doima kao spasilac narodne priče pred medijskim besprizornim naletima novih civilizacijskih
h dostignuća
d i
ć i raznoraznih
ih
modnih trendova. Piščeva snaga dolazi upravo do izražaja u vještini da s nevjerovatnom lakoćom miri prirodne i ljudske suprotnosti i zavade, da čovjek
dobro razumije vlastitu prošlost, bez obzira na nesigurnost i neizvjesne putokaze na koje ga je uputila i koje mu je ostavila. To razumijevanje ide dotle da
bez ikakvih problema blagodarno komuniciraju nebo i zemlja, san i java, rat i mir, sreća i nesreća, ljubav i mržnja
Piše: Božidar Ilijin Miličić
20
FEB.
Crnogorska hronika, vremena Mata Glušca samim
svojim naslovom nagovještava sadržaj koji je sistematično
raspoređen između istorije,
uglavnom zapamćene u narodu, i imaginacije, koja svojom fantastikom zadovoljava
sve elemente ljudske znatiželje za odgonetanjem vlastitog
postojanja i životne sudbine.
Imajući u vidu da istorija
„kao tok znači pozornicu na
kojoj se odvija svaka vrsta
igara, komičnog, tragičnog,
harlekinskog“, Kilibarda istorijske događaje i likove koristi
isključivo kao konstrukciju
i temeljnu armaturu u koju
utkiva i učvoruje neizbježno
narodno viđenje tih tokova,
dajući mu nove dimenzije i
značaj. Kao neumorni istraživač i pratilac svih značajnijih
društvenih i istorijskih kretanja i dramatičnih procesa do
kojih dopire ljudsko pamćenje, pisac samo prividno svoje pripovijedanje ponekad
dovodi u čvršću međuzavisnu vezu s nekom istorijskom
činjenicom u „majstorskom
rešetu“, upražnjavajući jedan
sasvim novi postupak umjetničkog djelanja, bilo da
se radi o negaciji i restauraciji nametnute istorije, njenom preispitivanju i doradi,
ili literarnom potčinjavanju
prefinjenim estetskim kriterijumima forme, stila i jezičkog
oblikovanja.
Ići spremno i srčano u
susret
Dušan Kostić je uočio da
Novak Kilibarda „od patrljka
prošlosti pravi cjelovitu živu
sliku“. Upravo tako! Taj „patrljak“ je zapravo samo embrionalna veza između nečega
što se zaista moglo i dogoditi
i onoga što kroz imaginaciju i
sadržajnu nadogradnju nudi
pisac da bi zadovoljio čitaočevu potrebu da u značajnim, prelomnim događajima
pronađe svoju ulogu i zapliva
u rijeci narodnog kolektivnog stvaralačkog duha. Pisac
zapravo pred svoje čitaoce,
bolje reći slušaoce, podastire
nešto što se može podvrći
sveobuhvatnijem posmatranju i kritici, ono što mora da
se otme i oslobodi dogmatskog posmatranja vlastite
prošlosti. Pisac, naravno, ne
napada istoriju niti mijenja
utvrđene godine i imena njenih glavnih junaka i kreatora,
on samo te događaje i junake
fantazmagorijom propira u
nestrpljivoj znatiželji u radoznalostima svojih čitalaca i
daje im sasvim novo spoznajno, literarnije mjesto i ulogu.
„Cjelovitu živu sliku“, ocijenio
je Dušan Kostić.
Otvarajući čovjeku duhovne vidike i vežući ga i
srcem i dušom za priču, kao
svoga iskrenog sagovornika,
Kilibarda veoma vješto zaobilazi opasnosti realističkog
literarnog poimanja svijeta i u prvom planu čovjeka
posmatra nad ponorom
vlastitog otuđenja, očajnika
uhvaćenog u stupicu dilema
i nerješivih problema na putu
opstanka, u stalnom sukobu
s nametnutim opštim normama i vlastitim nadama i
željama, od rođenja do kraja.
U toj ravni Kilibarda nagovještava prelomni čin otpora
prema svemu što se nameće
kao tradicionalno etičko, provjereno pravilo i životni kliše
i s uočljivom dozom skepse
otvara vidike na život kao na
nešto okoštalo, a ne nešto
čemu treba prilaziti individualistički, samosvjesno, kritički
mudro i kreativno. I iz istorijskog i iz umjetničkog literarnog ugla. Ići mu spremno i
srčano u susret. To se zapravo može uzeti i kao piščeva
direktna reakcija na prozu
koja se prilagođavala ukalupljenim književnim teorijama
i normama, stereotipnom
pogledu na život i vrijeme,
didaktički forsirajući junake,
od glavnog do sporednog u
crno-bijeloj tehnici i prema
moralnim uzusima aktuelne
politike,
raspoređivanjem
dobra i zla po ukusu spoljnih
faktora, a ne po ukusu pripovjedača i očekivanja njegovih čitalaca. Kilibardin etički
angažman ide u dva smjera:
PETROVIĆI I OSMANLIJSKI VEZIRI
Kilibarda je jedini crnogorski pisac koji je sve vladike i vladare dinastije Petrovića pretočio u književne likove, „obradio“
ih u društvu s turskim dostojanstvenicima na prostorima Crne
Gore i Hercegovine, osvrnuo se na ljubomorne apetite velikih
sila na crnogorsko-hercegovačko slobodarstvo, preko pojave
islamizacije i njenog širenja u podozrivim međunacionalnim i
međukonfesionalnim odnosima ljudi istog plemena, zaokupljenih vlastitom osamljenošću i selidbama, vjekovima izloženih strahu i udarima nenajavljivanih civilizacija, koje su na ovaj
krš pristizale uglavnom kroz puščane cijevi s jekom topova i
gromova, do novog doba. Sve je to za Kilibardinog Pričaoca-istraživača samo startna osnova iz koje će krenuti bujica
njegovog viđenja svega što se dogodilo i zastalo u čovjekovom pamćenju od Petrovića, preko mostarskih vezirstava,
nikšićkog naseljavanja i raseljavanja, pa turskog useljavanja i
uskočkog nicanja... I tako redom.
ka svestranom preispitivanju
istorijske istine i njenih aktera
i, drugom – ka uobličavanju
savremenih normi važnih za
ljudsko opstajanje, i individualno i u kolektivu. Takva
humanizacija prošlosti daje
puni značaj svemu onome
što Kilibarda tretira u romanu
Crnogorska hronika, vremena Mata Glušca: sve se analizira kroz parametre estetskog,
psihološkog,
sociološkog,
etičkog, epskog, etnološkog,
pa neizostavno i istorijskog.
To je književnost koja čitaocu
daje podsticaje i razbija njegove predrasude, razara mu
iluzije i pod reflektore stavlja
zablude i utopije za sveobuhvatnije filosofske i sociološke antropološke analize.
Nijesu ništa važno
prećutali ni zanemarili
Kad se uđe u istorijsku
utrobu, a Kilibardin Pričalac,
odnosno Pričalac-istraživač,
to radi skalpelom do samih
srčanih zalizaka i moždanih
režnjeva, iz ljudske podsvijesti bude se interesantni
događaji koji su imali, čini se,
presudan značaj za čudesne
sudbine ljudske, zapletene u
piščevu neiscrpnu imaginaciju. Pričalac-istraživač koristi
ih, u stvari, samo kao ilustraciju za otvaranje teme kojom
se bavi, dok kao dokaze za
to koristi svoje pouzdane i
provjerene izvore, pet banjanskih „svjedoka“ koji još
nijesu ništa važno prećutali i
zanemarili. Njegova biblioteka su pamtiše Petar Nikolin,
Šćepan Sarić, Trivko Zupljak,
Pule Golubov i Vojin Čalov,
a njihovo autoritativno minuciozno retoričko nadgornjavanje, shodno volji Pričaoca, svakoga iz posebnog
intelektualno-obrazovnog
i društveno pozicioniranog
ugla, daje živost naraciji tako
da je veoma „opasno“ početi
čitati Kilibardine pripovijetke
uveče ako nijeste spremni na
nesanu noć.
Samo vrhunski majstori
pripovjedači mogu popular-
do neba i na domaćem i na
stranom terenu. Kilibarda životnu tjeskobu banjanskog
čovjeka, sudbinski vezanog
za puko preživljavanje i održavanje, smješta u prostore
triju carskih interesnih sfera,
koje bez najave i pardona
nalijeću na odbrambeni štit
što se stoljećima kuje i sklapa
u podlovćenskoj Crnoj Gori i
koji vjekovima vapijuće kreše
slobodarsku iskru u ljutom
kamenu. I to je samo u Crnogorskoj hronici povijest,
ostalo je sve fantazmagorija
koja se širi u koncentričnim
krugovima do narativnog
epiloga kakav niko ne može
da predvidi.
Kilibardin Pričalac-istraživač odlično zna da bez mitova koji teku žilama njegovih slušalaca i čitalaca nema
ništa od njegove priče i da
se samo mitom može dobiti
bitka protiv zaborava i osvježiti narodno śećanje. Taj sloj
pisac najbolje potkrepljuje
životnim primjerima, počev
od narodnog vjerovanja u celibatski egoizam pravoslavnih
vladika i Vladike Rada, koji je
poklonio ljubav Bogu, a onda
je muški usmjerio ka ženi u
vodenici, prirodno i snažno,
do zduhaća Mata Glušca koji
se u naslovu romana pojavljuje kao usmjeravajuća veza
između usmene književnosti
i savremene piščeve znatiželjnosti, kao ulazak u neizvjesnu
budućnost, kojoj treba vidovnjak, bajkoviti zmajoviti prorok i gatar, kakav je Mato, da
je predvidi, kao što naslućuje
ratove i vidi vlastitu smrt.
Mudrost i etika
Mato Glušac je neumorni
mistifikacioni pratilac vremena i ljudskog nastojanja da
sve teško u životu objasni tuđim čudotvornim iskustvom
i djelom, pjesnički obučen u
folklorističke haljine i glavni
Kilibardin analitičar istorijske,
socijalne, kulturne i egzistencijalne tematike, intuitivno
religiozno izvajan po ukusu
maštovitog banjanskog čo-
PRIČA KAO LJUDSKI LIJEK
Formalno utemeljena na događajima i istorijskim likovima, Crnogorska hronika otvara niz sudbonosnih pitanja s
jednog veoma interesantnog prostora, antejski vezanog za
piščev zavičaj. Ovo je roman koji pričom kao ljudskim lijekom problemski pristupa sveukupnom životu, jednostavnim sredstvima naracije prilazi istini kao oslobađanju od
zabluda i dilema, o vlastitim korijenima, rađanju i bitisanju.
O smrti kao neumoljivom zakonu. Ovo je roman ljudskih
poriva, snažnih strasti, roman zapleta i neočekivanih raspleta na banjanskoj bezvodnoj vjetrometini, roman nadanja,
optimizma, mentaliteta i karaktera, upečatljiv pogled na
tradiciju jednog svojevrsnog bratstveničkog, plemenskog,
krajiškog, pograničnog sporog sociološkog stasavanja u širu
društvenu zajednicu i organizovano društvo.
Kilibardu, kao malo kojeg jugoslovenskog pisca, čitaoci
čekaju otvorenog srca.
nu istoriju, toliko puta propranu kroz narodnu kreativnu kolektivnu dušu, a često
i guslarski opjevanu, pretvoriti u priču za slušanje i s nje
skinuti sve slojeve zaborava
i osloboditi je glorifikacija
i legendarnih svojstava, po
čemu je Crnogorci veličaju
vjeka. U vajanju čudotvornog lika Mata Glušca pisac
je pripovjedački postupak
podastro snažnom poetikom.
Mato Glušac ne dolazi na svijet kao svako drugo banjansko dijete. Njegovo rađanje
pod mjesečinom sudbinski
ga usmjerava u nedokučive
tajne kao „iksana“ kome je
„misao neđe drugo“ i da „ga
ima pa ga nema“, da je nenadni gost „od zime i jeseni,
a ne od ljeta i proljeća“, da zaobilazi sva porodična slavlja,
da ne ide tamo „đe pop dodi
s epitrahiljom da služi“. Mato
je pravi osobenjak i vizionar,
opsjednut čarima i neuhvatljivošću do bajkovitosti koje
se mogu naći samo u đečjim
uspavankama. Na Mata „paščad ne laju“ on „zauvija kao
vuk“, prati poplave („Eto ga
Rječanima i đavolu!“), „sve zna
što drugi ne znaju“ i kome se
„nije smjelo preporiječiti, niti
osobinama da protumače i
otvore sve životne dileme i
najave spas ili fatalni ishod, u
kojima se minuciozno tretiraju narodna mudrost i etika u
okovima patrijarhalnih normi. Preplićući legendu i epiku
Kilibarda eliminiše svaki nesklad između savremenosti
i prošlosti, u kojima vladaju
nepobitni zakoni života.
Posmatrajući ljude i
grupe kojima ti ljudi pripadaju, Kilibarda je, koristeći
se Šeherezadininim stilom i
upornošću, našao način da
tajanstvenu sliku prošlosti u
VREMENSKE NASLAGE
Kilibardin čitalac ośećajno i iskreno prima sve ono što mu
se kroz pripovijetku saopštava, i tako svjesno od sebe odagnava kliširane kritičarske floskule da je to neko„novo čitanje istorije“. To je za njega svestran, sveobuhvatan umjetnički pogled
pisca na istorijske detalje koji su zemljotresno uticali na čovjekov tjeskobni život, neizvjestan od početka do kraja, testira
njegovu intelektualnu formu u snažnoj metaforičkoj matici,
aktiviranjem podsvijesti i razobličavanjem fakata od raznih
vremenskih naslaga i ideološko-političkih sjenki koje se u njegovoj glavi odslikavaju kao ožiljci jave i sna, do obezbjeđenja
angažovanog mjesta u tom društvenom procesu. Kilibardin
artizam i estetizam uštogljenoj i zarobljenoj istoriji, ovjenčanoj epikom i strunama gusala, prilazi nijansiranom analitikom
promjene ljudskih karaktera u nesigurnim životnim uslovima.
Sve se to multiplikacijski uklapa u jezičku Kilibardinu riznicu i
njegovim pričama daje univerzalne umjetničke kvalifikative o
ukupnom antropološkom statusu crnogorskog mikrokosmosa u nemirnim vremenima i na turbulentnim prostorima.
je dopuštao da ga ti što pitaš
o onome što on brez pitanja
kažuje“; to je onaj Mato što je
prorokovao da će kroz viluški
kraj proći „gvozdena zmija“,
koja će se „najviše promučiti
kad bude prolazila kroz Kešeljev vao“, koju je obistinio
Franjo Josif kad je „zavladao
s Bosnom i Ercegovinom i zapalaverio da gradi željezničku
prugu kroz svu zemlju i na sve
strane, kao što pauk plete njegovu mrežu!“ Ta fabula u ušima slušalaca zvuči uvjerljivo
i u njihovim glavama stvara
sliku o prošlosti koje nema
bez onih s nesvakidašnjim
javnost pretoči kao nešto što
se moglo zaista i dogoditi.
Takvu spisateljsku uvjerljivost
ima malo koji pisac. Piščeva
snaga dolazi upravo do izražaja u vještini da s nevjerovatnom lakoćom miri prirodne i
ljudske suprotnosti i zavade,
da čovjek dobro razumije vlastitu prošlost, bez obzira na
nesigurnost i neizvjesne putokaze na koje ga je uputila i
koje mu je ostavila. To razumijevanje ide dotle da bez ikakvih problema blagodarno komuniciraju nebo i zemlja, san
i java, rat i mir, sreća i nesreća,
ljubav i mržnja.
PREDUZETNIŠTVO I BIZNIS I DRUŠTVENA ODGOVORNOST (OBRAZOVANJE, NAUKA, KULTURA…)
Porto Montenegro
Prva banka Crne Gore a. d.
„THE PETER MUNK SCHOLAR PROGRAM“,
VRTIĆI, OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE,
FAKULTET ZA MEDITERANSKE STUDIJE
CENTRI ZA NEONATOLOGIJU I NAUKU
KLINIČKOG CENTRA CRNE GORE, OPERA
„BALKANSKA CARICA“, GENERALNO
SPONZORSTVO COK-A I CRNOGORSKIH
RUKOMETAŠICA
Društvena odgovornost za
nas predstavlja važan dio poslovanja. Projekat Porto Montenegro razvija se i nastaje u
sklopu opštine Tivat i zaliva
Boke, pa iz ove činjenice proizilazi neophodnost saradnje
sa lokalnom zajednicom, kao
i pažljiv odnos prema lokaciji
na kojoj se razvijamo. Od 2007.
do 2013. godine usmjerili smo
približno 2.000.000 eura na
donacije, sponzorstva i stipendije. Organizovali smo mnoštvo uspješnih inicijativa na planu korporativne filantropije:
„The Peter Munk Scholar Program“, program stipendiranja
studenata na osnovnim studijama; donacije nevladinim organizacijama i javnim institucijama u Tivtu, koje uključuju
nabavku medicinske opreme
za Dom zdravlja u Tivtu, podršku Muzičkoj školi, donaciju
računarske opreme tivatskim
školama; besplatni kursevi engleskog jezika; donacija specijalizovanog broda za čišćenje
mora kotorskoj luci; osnivanje
Porto Montenegro fondacije u
saradnji s Opštinom Tivat.
Potvrdu našeg rada predstavlja i nagrada za društvenu
odgovornost za 2011. godinu,
koju nam je dodijelila Privredna komora Crne Gore. Jedan
od opsežnih projekata bio je
„The Peter Munk Scholar Pro-
gram“, projekat stipendiranja
studenata iz Kotora i Tivta na
osnovnim studijama, koji je
trajao četiri godine, a koji je
podrazumijevao nagradu od
1.000 eura godišnje. Kroz program stipendiranja prošlo je
250 studenata.
Posljednji veliki humanitarni događaj bio je Zimski
humanitarni vikend, nedavno
organizovana trodnevna akcija u koju su se uključili crnogorski fotografi, maloprodajni
objekti u Porto Montenegru,
nevladina organizacija „Evropski dom“ – sa ciljem prikupljanja sredstava za izgradnju
dnevnog centra za đecu sa
posebnim potrebama u Tivtu.
Bio je to još jedan dobar primjer saradnje NVO sektora,
jedne velike kompanije, niza
manjih privatnih biznisa, kreativnih pojedinaca i građana.
Trenutno smo angažovani na
renoviranju jaslica u Donjoj
Lastvi, a pripremamo nekoliko
velikih projekata, od kojih možemo izdvojiti internacionalnu
ekološku konferenciju u organizaciji NVO Julie’s Bicycle iz
Londona. Pratimo i osluškujemo potrebe lokalne zajednice.
Nastavićemo da podržavamo
lokalne sportske klubove,
tivatske škole, zdravstveni sistem grada, NVO sektor, odnosno one karike u lokalnoj
zajednici koje imaju kreativnu
ideju i dobar projekat, kroz
koji donose dobrobit velikom
broju ljudi, a potrebna im je
pomoć u realizaciji.
Imamo intenzivnu saradnju s tivatskim obrazovnim
institucijama, od vrtića, preko
osnovnih i srednje škole, do
Fakulteta za mediteranske studije iz Tivta. Brojni stručnjaci
zaposleni na projektu dijelili
su svoja znanja studentima lokalnih fakulteta. Ovo je umnogome doprinijelo širenju saznanja o nautičkoj industriji,
otvorilo vidike i omogućilo
bolje razumijevanje onoga što
Porto Montenegro predstavlja
za razvoj nautičkog turizma u
Crnoj Gori. Dobar primjer međunarodne saradnje u ovoj
oblasti jesu dvoneđeljne radionice organizovane u saradnji
sa Ryerson Univerzitetom iz
Toronta i Fakultetom za turizam i hotelijerstvo iz Kotora
(2008); sličan program organizovan sa Fakultetom za Mediteranske studije iz Tivta (2010),
intenzivna je trogodišnja saradnja Ryerson Univerziteta sa
Univerzitetom Donja Gorica,
uz podršku Porto Montenegera – organizovana pośeta crnogorskih studenata glavnom
gradu Kanade.
Društvena odgovornost je
dio poslovne politike Prve banke. Kao jedina banka u Crnoj
Gori sa 100 % domaćim kapitalom, Prva banka ima dodatnu
odgovornost, kao i senzibilitet
za društveno odgovorno poslovanje, jer poznaje lokalnu
zajednicu i njene potrebe. Prva
banka Crne Gore uključena je
u potrebe zdravstva, školstva,
sporta, kulture, održivog razvoja i ekologije, kao i potrebe socijalno ugroženih grupa.
U Crnoj Gori još uvijek društveno odgovorno poslovanje
nije imperativ, bez kojeg se ne
može ostvariti poslovni uspjeh,
niti imati dobar imidž. Javnost
od kompanija ne očekuje da
budu društveno odgovorne,
počev od njihove ekonomske
održivosti, preko poštovanja
zakona i etičkih principa, pa do
filantropije, kao posljednjeg u
nizu načina društveno odgovornog ponašanja. Dešava se
i apsurd da upravo društveno
odgovorne kompanije u javnosti ne budu percipirane kao
takve, a da se onima koje to
nijesu uopšte ne zamjera, niti
pripisuje da su neodgovorne.
Nijesmo zadovoljni medijskim
tretmanom, jer mediji u većoj
mjeri aktivnosti iz oblasti društveno odgovornog poslova-
nja vide kao oblik promocije
i tretiraju ga kao marketinšku
aktivnost kompanije, pa često
izbjegavaju da objave društveno odgovorne aktivnosti neke
kompanije ukoliko ta kompanija ne zakupljuje medijski
prostor. Taj odnos mediji treba
da promijene, jer bez obzira na
to što društveno odgovorno
poslovanje ima i promotivnu
svrhu, ono postiže više ciljeve
za društvo i šalje pozitivnu poruku, u čemu mediji mogu da
odigraju najveću ulogu.
Da bi društvo brinulo o
promociji društvene odgovornosti, mora da bude u
potpunosti svjesno značaja
društvene odgovornosti i da
ima očekivanja u tom pogledu.
Naše društvo još uvijek ne očekuje čak ni od jednog marketa
ili kafića da očisti smeće ispred
ulaza ili posadi travu, a kamoli
da promoviše neke vrijednosti,
kao što je briga o zaposlenima
i plaćanje poreza i doprinosa
državi. Od same države većina
očekuje više nego što joj uzvraća, što naš sistem čini prilično
neodrživim. Takođe, u velikom
broju samih kompanija ne
postoji dovoljno senzibiliteta
da se društvenoj, odnosno
lokalnoj zajednici, mora uzvratiti brigom. Sve u svemu, i kao
društvo u cjelini i kao pojedinci
ili kompanije, na samom smo
početku perioda u kojem će
se društvena odgovornost podrazumijevati kao preduslov,
odnosno faktor opstanka.
Prva banka je inicirala ili se
priključila velikom broju projekata pomoći i podrške, koji su
bili od značaja za cijelo društvo.
Izdvojili bismo donaciju za rekonstrukciju Centra za neonatologiju, kao i donaciju Centru
za nauku Kliničkog centra
Crne Gore, zatim donaciju za
jedinu crnogorsku operu „Balkanska carica“, koja predstavlja
jedan od najvećih kulturnih
projekata, zatim generalno
sponzorstvo
Crnogorskom
olimpijskom komitetu (COK)
prilikom odlaska crnogorske
reprezentacije na Olimpijske
igre u Peking 2008, na kojima
je Crna Gora prvi put nastupala
kao nezavisna država, i na kraju
– dugogodišnje sponzorstvo
crnogorskih rukometašica koje
su u 2012. osvojile tri velika odličja: evropsku zlatnu medalju
sa ŽRK „Budućnost“, olimpijsku
srebrnu medalju s reprezentacijom i zlatnu medalju na
Evropskom prvenstvu, takođe
sa ženskom reprezentacijom.
21
FEB.
Societe Generale banka Montenegro
Crnogorska komercijalna banka a. d. Podgorica
KAMPANJA UNICEF-A I VLADE CRNE
GORE „GOVORIMO O MOGUĆNOSTIMA“
U CILJU PROMOVISANJA INKLUZIVNOG
OBRAZOVANJA
PURGATORIJE, PRAZNIK MIMOZE,
TAMBURAŠKI FESTIVAL, NAGRAĐIVANJE
NAJBOLJIH ĐAKA I STUDENATA, ĐEČIJA
BOLNICA, DOMOVI ZDRAVLJA
Društvena odgovornost
za Societe Generale banku
Montenegro predstavlja način
poslovanja, način života kompanije u jednom društvu. Da
bismo bili sigurni da su projekti
koje Societe Generale Montenegro inicira ili podržava
zaista vrijedni našim građanima i društvu, uspostavili smo
saradnju s mnogim institucijama koje raspolažu konkretnim
informacijama o potrebama u
svim gradovima. Među njima
su i Ministarstvo prosvjete, klinički i zdravstveni centri, UNICEF, nevladine i razne humanitarne organizacije, kao što
su Sigurna ženska kuća, Banka
hrane i mnoge druge. Koristan
je podatak da je u 2012. godini
Societe Generale banka Montenegro uložila više od 100.000
€ u društveno odgovorne projekte. Namjerno kažemo „uložila“, jer taj iznos i jeste ulog,
ali ulog za bolju budućnost
i život u našoj zemlji. Kupili
smo četiri patronažna vozila
za Dom zdravlja Podgorica,
pomogli smo adaptaciju jedne
od poliklinika Kliničkog centra
Crne Gore, kupili didaktiku za
tri osnovne škole (u Baru, Kotoru i Herceg Novom) koje su
obuhvaćene inkluzivnim obrazovanjem, a bile su jedine bez
Kao društveno odgovorna
kompanija, svojim etičkim poslovanjem CKB nastoji da doprinese napretku šire društvene zajednice kojoj pripada, a
društvena odgovornost dio je
korporativne kulture koja se razvija u sistemu svih vrijednosti,
ciljeva i aktivnosti kompanije.
Crnogorska komercijalna
banka a. d. Podgorica članica
je OTP grupe, koja je jedan od
lidera regiona centralne, istočne i jugoistočne Evrope i svoj
uspjeh gradi na tri stuba OTP
vizije: stručnosti kadra, poznavanju lokalnih i regionalnih
tržišta i izgradnji posebnih odnosa s klijentima. Upravo tako
definisana vizija OTP-a, bankarske grupacije koja trenutno
posluje sa više od 11 miliona
klijenata u devet zemalja, s oko
33 hiljade zaposlenih i više od
1.500 filijala, jača i poziciju CKB
na crnogorskom tržištu, a Crnogorskoj komercijalnoj banci
obezbjeđuje siguran dalji rast i
razvoj.
Društveno odgovorno poslovanje shvatamo kao jednu
u nizu korporativnih inovacija
koje imaju dalekosežan uticaj
na poslovanje CKB. Svoju svijest o društvenoj odgovornosti
iskazujemo kroz brojne filantropske aktivnosti, prije sve-
ovih pomagala u Crnoj Gori.
Podršku javnosti već imamo. To
potvrđuju i priznanja koja smo
dvije godine zaredom dobili
od Fonda za aktivno građanstvo (FAKT), Privredne komore
Crne Gore, Ministarstva za održivi razvoj i turizam i Centra za
iseljenike, koji su nam dodijelili
nagradu ISKRA za filantropiju.
Societe Generale Montenegro
dobila je ovu nagradu u 2011.
za podršku inkluzivnom obrazovanju, dok je u 2012. nagrađena za doprinos banke i zaposlenih opštem dobru građana i
društva na nacionalnom nivou.
Među
najznačajnijim
projektima koje smo do sada
podržali jeste kampanja „Govorimo o mogućnostima“, koju
su pokrenuli UNICEF i Vlada
Crne Gore radi promovisanja
inkluzivnog obrazovanja koje
omogućava ravnopravan status u obrazovanju sve đece u
Crnoj Gori, uključujući đecu sa
smetnjama u razvoju. Societe
Generale Montenegro pružila
je svoju punu podršku ovom
projektu i zahvaljujući našoj
donaciji po prvi put u Crnoj
Gori učenici pet osnovnih škola u Podgorici dobili su priliku
da se zajedno igraju i uče u posebno opremljenom prostoru
u okviru svojih škola. Prilikom
otvaranja ovih stimulativnih
igraonica zaposleni u banci
organizovali su posebne akcije
i druženja s đecom. Organizovali su kreativne radionice,
likovne konkurse, kao i sportska takmičenja sa školskim
reprezentacijama, čime su promovisali zdrave stilove života i
značaj sportskih i drugih fizičkih aktivnosti po zdravlje đece.
Banka je donirala četiri vozila Domu zdravlja Podgorica,
zatim sredstva za adaptaciju
poliklinike Kliničkog centra,
sredstva za nabavku medicinske opreme (kao što su EKG
aparati, kiseonička oprema,
oprema za projektovanje i sl. u
mnogim zdravstvenim centrima u Crnoj Gori).
Svi se śećamo februara
2012. godine i snijega koji je
mnoge gradove naše zemlje
doveo do vanrednog stanja.
Štete na stambenim i drugim
objektima bile su ogromne, a
mnogi krajevi, posebno u śevernom dijelu zemlje, bili su
potpuno odśečeni. To je bio
momenat kad je prioritet bio
apsolutno jasan, donešena je
odluka i izdvojena su velika
sredstva za pomoć ugroženim
područjima.
ga kroz brojna donatorstva i
sredstva izdvojena za pružanje
pomoći različitim grupama, đe
se posebno izdvajaju ustanove
i organizacije koje brinu o đeci
i mladima. Podrška u organizaciji različitih manifestacija,
baletskih predstava za đecu
partnera, osnovnih škola, pomoć đeci bez roditelja, pokloni
novorođenima, novogodišnji
paketići za đecu s posebnim
potrebama – samo su dio brojnih aktivnosti koje Banka realizuje u ovom domenu.
Crnogorska komercijalna
banka a. d. Podgorica pokretač
je i autor mnogih inicijativa u
crnogorskom društvu, partner
u realizaciji brojnih reprezentativnih projekata u kulturi, umjetnosti, nauci, sportu. Sponzorstva i suorganizacija raznih
događaja (Svjetski dan štednje,
koncerti, baletske predstave,
kulturne manifestacije, kao što
su Purgatorije u okviru Tivatskog kulturnog ljeta, Praznik
mimoze, Tamburaški festival u
Pljevljima itd.), pomoć zdravstvu (Đečija bolnica, Klinički
centar, Domovi zdravlja širom
Crne Gore, dobrovoljno davalaštvo krvi), obrazovanju
(nagrađivanje najboljih đaka,
studenata, donacije prosvjetno-obrazovnim institucijama,
centrima za osposobljavanje i
obuku đece s posebnim potrebama) i nauci primjeri su stalnog angažovanja Banke.
Mediji su najodgovorniji za
kreiranje pozitivnog strujanja
u javnom mnjenju, koje govori da društvu treba pomagati.
Ako konkurencija i javnost ne
saznaju za njihove dobrotvorne kampanje, one će ostati
samo na nivou njihovih aktivnosti. Društvo će od njih imati
koristi, ali ne u onolikoj meri u
kojoj bi imalo da su ih mediji prenijeli. Mediji moraju da
shvate da su oni u priči o društveno odgovornom poslovanju ključna karika između kompanija i javnosti. Bez medijskog
izvještavanja nema dodatnog
podsticaja društveno odgovornog ponašanja. Mediji bi takođe mogli da odigraju ključnu
ulogu u stvaranju atmosfere
koja bi doprinijela donošenju
novih zakona koji bi poreskim
olakšicama podsticali društveno odgovorno poslovanje.
Država bi kroz poreske olakšice
ili poreska oslobađanja trebalo
da podstiče sva preduzeća, pa
tako i medije, da budu društveno odgovorni.
Pripremio: G. Sekulović
VISOKO OBRAZOVANJE
Na Mašinskom fakultetu u Podgorici od jeseni studije mehatronike
STRUKA KOJA OBJEDINJAVA TEHNIČKA ZNANJA
Budućnost mehatronike osigurana je u industriji. A razvoj industrije traži odgovarajuće obrazovanje. Nastavnici i saradnici na novom studijskom
programu biće angažovani s Mašinskog, Elektrotehničkog i Prirodno-matematičkog fakulteta
Računari, skeneri, laserski
štampači, industrijski roboti,
mašine za pakovanje, instrument-table za automobile, pejsmejkeri, aparati za ultrazvuk,
mobilni telefoni, klima-uređaji,
mikrotalasni aparati, sistemi
za rasvjetu, bušilice, glodalice, sistemi za avio-navigaciju,
mjerni instrumenti... Sve su to
mehatronički uređaji.
Tradicionalna podjela na
naučne i obrazovne oblasti
dovela je do nerazumijevanja
inženjera različitih struka pri
zajedničkom radu na istom
projektu. Svaka struka vidi
samo svoj aspekt i nije u stanju
da u dovoljnoj mjeri sagleda i
poslove drugih profesija. To je
dovelo do potrebe za inženjerima koji imaju znanja iz raznih
oblasti, koji će moći izvršavati
najveći broj tehničkih poslova i zadataka, i koji će ujedno
predstavljati sponu između
inženjera mašinske, elektro i
računarske struke.
„Upravo mehatronika integriše i uspostavlja intenzivnu
interakciju između različitih
inženjerskih disciplina. Od inženjera mehatronike očekuje
se da ima znanja iz matematike, mehanike, mašinstva,
tehničkih materijala, elektronike, automatskog upravljanja,
računarstva (hardver, softver,
vještačka inteligencija i sl.), robotike, automatizacije...“, ističe
dr Marina Mijanović-Markuš,
profesorka Mašinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore.
Moduli po evropskom
receptu
Ove godine Mašinski fakultet upisaće prvu generaciju
studenata mehatronike. Kako
ZAJEDNIČKI KONCEPT
22
„Osnovna znanja i vještine studenti mehatronike sticaće
kroz interaktivnu nastavu, laboratorijski rad, projektne zadatke, samostalno učenje, praktičan rad u budućem realnom
radnom okruženju i projekat. Studijski program zajedno su
koncipirali Mašinski i Elektrotehnički fakultet, uz korisne ideje Prirodno-matematičkog fakulteta, a prema sugestijama
partnera na Tempusovom projektu. Osnovne studije traju
tri, a magistarske dvije godine. Na osnovnim studijama biće
31 obavezan i pet izbornih predmeta. Birajući pet od 13
ponuđenih izbornih predmeta, studenti mogu da definišu
svoje specifično obrazovanje u mehatronici. Engleski jezik je
fakultativan u svih šest semestara osnovnih studija. Svršeni
studenti mehatronike znaće i kako da s ekonomskog aspekta
dizajniraju proizvod i donose odluke“, objašnjava prof. dr Marina Mijanović-Markuš.
su nastavni predmeti iz mehatronike relativno novi, izučavaju se na mnogo različitih
načina na univerzitetima širom
svijeta, i nema saglasnosti o
„najboljem putu“. Univerzitet
Crne Gore odlučio je da te studije formira u okviru Tempusovog projekta „Razvoj regionalnih interdisciplinarnih studija
mehatronike“, pod nadzorom
i supervizijom evropskih partnera: Ahenski univerzitet primijenjenih nauka, Odsjek za
mašinstvo i mehatroniku (Njemačka); Tehnološki univerzitet
u Beču, Institut za mašinstvo i
mehatroniku (Austrija); Tehnički univerzitet u Sofiji, Mašinski
fakultet (Bugarska); Univerzitet
u Bergamu, Odsjek za konstruisanje i tehnologije (Italija).
Ispunjene su preporuke
evropskih partnera o zastupljenosti pojedinih modula, tj. grupa predmeta: matematika 9,4
% od ukupnog broja ECTS kredita, osnovne inženjerske nauke 13,3 %, mašinsko inženjer-
PREVAZILAŽENJE PODJELE
NA NAUČNE I OBRAZOVNE
OBLASTI:
Prof. dr Marina Mijanović-Markuš
stvo 12,2 %, elektrotehničko
inženjerstvo 11,7 %, predmeti
iz oblasti materijala 7,2 %, kompjutersko inženjerstvo i informacione tehnologije 11,1 %,
upravljanje i automatizacija 8,9
%, mehatroničko inženjerstvo
15 %, neinženjerske discipline
3,9 %, projekat 3,3 % i praksa
2,2 %. Na postdiplomskim studijama, koje mogu da upišu
diplomci osnovnih studijskih
MEHANIKA, MAŠINSTVO,
ELEKTRONIKA...
Mechatronics = Mechanics + Electronics + Informatics...
Složenice mehatronika nema ni u novijim rječnicima stranih
riječi. Mechanics na engleskom znači mehanika, ali se kod nas
prevodi i kao mašinski, npr. Faculty of Mechanical Engineering – Mašinski fakultet. Tako bi se moglo reći da„meha“ označava i mehaniku i mašinstvo. ‘Tronika’ obuhvata elektroniku i
informatiku – upravljački i kontrolni proces koji sadrži signalizaciju, regulaciju i vizuelizaciju (međusobno komuniciranje
preko mrežne tehnologije, pomoću računarske informacije).
FEB.
Godišnja Skupština Zajednice
mediteranskih univerziteta (CMU)
PROF. DR SRETEN ŠKULETIĆ
IZABRAN ZA ČLANA SAVJETA
Prof. dr Sreten Škuletić s
Univerziteta Crne Gore izabran
je za člana Savjeta Zajednice
mediteranskih
univerziteta
(CMU) u narednom četvorogodišnjem mandatu, na Skupštini te asocijacije održanoj u
Istanbulu.
Skupu, koji su organizovali
Ministarstvo za visoko obrazovanje Turske i Tehnički univerzitet u Istanbulu, prisustvovali
su visoki predstavnici Uneska
iz Njujorka i Pariza, Evropske
PRIZNANJE: Prof. dr Sreten Škuletić
asocijacije univerziteta, te Zajednice crnomorskih univerzi-
teta.
Razmotrena je saradnja s
Uneskom i rad na programima u vezi s visokim obrazovanjem. CMU je međunarodna
nevladina organizacija priznata od Uneska, osnovana 1983.
godine radi objedinjavanja
kulturnih, tehnoloških i naučnih potencijala i istraživanja za
rješavanje složenih i specifičnih problema razvoja zemalja
Mediterana, te promocije naučno-tehničke saradnje mediteranskih univerziteta. Objedinjava oko 170 univerziteta i
brojne istraživačke centre i organizacije iz 20 zemalja Mediterana. Univerzitet Crne Gore
je član Zajednice od njenog
osnivanja.
O.Đ
Svečanost na Filozofskom fakultetu u Nikšiću
NAGRAĐENO 50 STUDENATA I
URUČENE DIPLOME ZA 32 MAGISTRA
Ove godine počeće gradnja aneksa Studentskog doma
i zgrade Filološkog fakulteta, čijim će se osnivanjem zaokružiti
transformacija Filozofskog u tri
zasebna fakulteta
Filozofski fakultet u Nikšiću nagradio je 50 studenata
koji su prošle školske godine
završili studije s prośečnom
ocjenom iznad 9,50. Na svečanosti su uručene i diplome za
32 magistra.
Tim povodom, dekan prof.
dr Blagoje Cerović istakao je da
su vrhunski rezultati studenata
plod njihovog nespornog talenta i velikog truda, ali i kvalitetnog rada nastavnika i saradnika ove visokoobrazovne
ustanove.
On je poručio da će Fakultet nastaviti da unapređuje
nastavni i naučni rad, prvenstveno kroz međunarodnu
razmjenu studenata i profesora, kao i kroz poboljšanje
uslova za studente u Nikšiću.
„Sasvim je realno da će 2013.
godine početi gradnja aneksa
Studentskog doma i zgrade
Filološkog fakulteta, čijim će se
osnivanjem zaokružiti transformacija Filozofskog u tri zasebna fakulteta“, rekao je Cerović.
Rektor Univerziteta Crne
Gore prof. dr Predrag Miranović naglasio je da se znanje uvijek isplati.„Vjerujte u to. Da sam
i ja kao student znao da se rad
tako isplati, još bih više i prilježnije učio“, poručio je Rektor, čestitajući dobitnicima diploma i
nagrada.
O. Đ.
Nagrađeni s rektorom Predragom Miranovićem i dekanom Blagojem Cerovićem
programa tehničke struke,
izučava se sedam obaveznih i
sedam ili osam izbornih predmeta, čime sami definišu svoju
užu specijalnost.
Savremena oprema
Obezbijeđeni su dobri
tehnički uslovi za početak
ZNAČAJAN DOPRINOS PROJEKTA TEMPUS:
Dobri tehnički uslovi za obuku
novih studija. Na Mašinskom
fakultetu od 2009. godine radi
Didaktički centar za automatizaciju i mehatroniku. Tamo
se organizuje obuka i doškolovavanje zainteresovanih za
rukovanje savremenom opremom, uređajima i mašinama
na bazi hidraulike, pneumatike
i elektronike. Opremljen je najsavremenijom opremom firme
FESTO, koja je dopunjena opremom za akviziciju podataka
firme National Instruments i
uređajima firme Agilent.
„Nastojimo da od firme FESTO dobijemo licencu i za Centar i za trenere, kao i da stalno
dopunjavamo opremu. Kako
su za realizaciju ovog plana potrebna velika sredstva, rješenje
se vidi u korišćenju evropskih
fondova za projekte. U plan su
uključene i neke srednje škole
(Srednja mašinska škola ‘Ivan
Uskoković’ i Srednja elekrotehnička škola ‘Vaso Aligrudić’
iz Podgorice, te Prva srednja
stručna škola iz Nikšića), čiji bi
profesori bili angažovani kao
treneri“, objašnjava profesorka
Markuš.
Laboratorija za automatizaciju i mehatroniku dobila
je u okviru projekta Tempus
opremu vrijednu oko 50.000
eura. Sada ima aparaturu za
akviziciju podataka, pneumatiku, hidrauliku, elektropneumatiku, elektrohidrauliku, razne
senzore, stanicu za procesnu
tehniku, uređaj za servo-pozicioniranje u tri ose, komplete
LEGO opreme za dizajniranje
robota i upravljanje robotima,
najsavremenije softverske pakete, računare... Od sredstava
projekta Tempus pripremljeni
su nastavni materijali (prezentacije, skripte, udžbenici) za
osam mehatroničkih predmeta na osnovnim i sedam na magistarskim studijama. Takođe,
nabavljene su i knjige iz oblasti
mehatronike, aktuatora, senzora, robota itd.
Nastavnici i saradnici biće
angažovani s Mašinskog, Elektrotehničkog i Prirodno-matematičkog fakulteta. Za one
koji će realizovati nastavu iz
mehatroničkih predmeta, na
četiri partnerska univerziteta
organizovano je 17 treninga u
trajanju od jedne do četiri sedmice.
D. B.
Univerzitet Crne Gore nagradio najbolje studente
ZA DESETKE PO 165 EURA
Na svečanoj śednici Senata, rektor Univerziteta Crne
Gore prof. dr Predrag Miranović nagradio je 22 najbolja
studenta sa po 165 eura. Oni
će tokom 2013. godine svakog
mjeseca primati po 55 eura.
Nagrađeni su: Vladimir Kostić (ETF, prośečna ocjena 10),
Marija Jojić (Filozofski fakultet,
10), Ivana Dedeić (Fakultet
dramskih umjetnosti, 10), Anđela Vujković (FPN, 10), Irena
Ćulafić (Ekonomski fakultet,
10), Draga Jovanović (Biotehnički fakultet, 9,94), Jovana
Furtula (Građevinski fakultet,
9,91), Luka Grubiša ((Mašinski
fakultet, 9,85), Amina Kučević
(Farmaceutski fakultet, 9,85),
Romana Pehar (Fakultet likovnih umjetnosti, 9,83), Milja Bakić (Fakultet za turizam
i hotelijerstvo, 9,81), Bjanka
Božović (Medicinski fakultet,
9,74), Krsko Proroković (Prirodno-matematički fakultet, 9,73),
Ana Popović (Fakultet za sport
i fizičko vaspitanje, 9,68), Ana
Zeković (Pravni fakultet (9,63),
Anja Marković (Arhitektonski
fakultet, 9,58), Milica Raičević
(Institut za strane jezike, 9,48),
Tatjana Milivojević (Metalurško-tehnološki fakultet, 9,42),
Sonja Vojvodić (Muzička akademija, 9,41), Nebojša Crnogorčević (Fakultet za pomorstvo, 9,38), Škresa Hasanđekaj
(Obrazovanje učitelja na albanskom jeziku, 8,25) i Nikola Mijatović (Fakultet primijenjene
fizioterapije, 8,25).
Rektor Miranović je rekao
da se nada da će se njihovim
dostignućima mjeriti napredak
Univerziteta i dodao da je protekla akademska godina bila
Rektor prof. dr Predrag Miranović s nagrađenim akademcima
ispunjena izazovima za mnoge
fakultete, kao i za čitav Univerzitet.
On je kazao da su u 2012.
godini završeni grubi radovi
novog objekta u kome će biti
smješteni Fakultet političkih
nauka, Farmaceutski fakultet i
Institut za strane jezike, kao i da
je riješeno stambeno pitanje
velikog broja zaposlenih:
„Počeli smo mnoge važne
projekte koji će unaprijediti
naš naučni i istraživački rad, od
koristi za akademsku zajednicu
i čitavo društvo. U narednom
periodu fokusiraćemo se na
poboljšanje tog segmenta visokog obrazovanja – nauke i
istraživanja“.
O. Đ.
INOVACIJE
Održana Treća škola preduzetništva i inovacija na Univerzitetu Donja Gorica
KORISNA SAZNANJA I PRAKTIČNI SAVJETI
SREDNJOŠKOLCIMA
Đaci su bili u prilici da čuju predavanja domaćih i inostranih predavača iz ekonomije, prava, informatike, umjetnosti
Treća škola preduzetništva
i inovacija za srednjoškolce
održana je na Univerzitetu Donja Gorica i trajala je pet dana.
Omogućila je mladima da čuju
iskustva onih koji su izgradili
uspješnu karijeru i u Crnoj Gori
i inostranstvu, te da kroz razgovor s njima dobiju korisna
saznanja i praktične savjete u
vezi s daljim tokom školovanja. U okviru ovog programa
srednjoškolci su bili u prilici da
čuju predavanja domaćih i inostranih profesora i predavača iz
ekonomije, prava, informatike,
umjetnosti.
Cilj škole bio je da okupi mlade iz svih crnogorskih
opština, da kod njih probudi i
razvije preduzetnički duh, kao
i da im pomogne da putem
druženja, zajedničkog rada i
stvaranja prevaziđu određene
predrasude, saopštili su predstavnici ove visokoškolske
ustanove.
Školu, koju je ove godine
pohađalo više od 200 srednjoškolaca iz svih gradova
Crne Gore, organizovala je
prva generacija diplomiranih
studenata Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, finansije
i biznis UDG, uz finansijsku podršku Ambasade Sjedinjenih
Premijer Milo Đukanović:
PREDUZETNIŠTVO UVESTI U REDOVAN OBRAZOVNI
SISTEM
Premijer Crne Gore Milo Đukanović budućim studentima održao je predavanje na temu
„Preduzetništvo i evropske integracije“.
„Preduzetništvo predstavlja ključni deficit koji ograničava tempo ekonomskog i društvenog razvoja“, istakao je premijer. On smatra da je važno prepoznati šansu koja se ukazuje usvajanjem preduzetničkih znanja, jer je, kako je kazao, ubijeđen da budućnost leži u preduzetništvu. „U Crnoj Gori je nizak nivo preduzetničke kulture i manjak preduzetničkih inicijativa, ali
je važno da nadoknađujemo taj deficit i savladamo taj nedostatak preduzetničke inicijative“,
dodao je Đukanović, ukazujući da bi bilo korisno da preduzetništvo postane dio redovnog
obrazovnog sistema i da se uvrsti u nastavne programe.
„Bilo bi veoma korisno za one koji kreiraju nastavne programe da u redovnom sistemu
obrazovanja krenemo s učenjem preduzetništva, stvarajući pretpostavke da buduće generacije nakon formalnog završetka obrazovanja budu sposobne da ta znanja testiraju kroz osnivanje vlastitih biznisa i da na taj način doprinesu valorizaciji naših resursa i stvaranju većeg
društvenog proizvoda, koji će biti jedina realna osnova za kvalitetniji život svakog pojedinca u
Crnoj Gori“, podvukao je premijer Đukanović.
„Državni aparat pruža značajnu podršku biznisu, iako to svakog dana mora biti bolje“, poručio je premijer Đukanović.
On se tokom obraćanja srednjoškolcima osvrnuo i na evropske i evroatlantske integracije
Crne Gore, naglasivši značaj punopravnog članstva u NATO. Pretpostavka dobrog tempa razvoja jeste, kako kaže Đukanović, stabilnost.
Američkih Država u Podgorici.
Predstavljajući ovu visokoškolsku ustanovu srednjoškolcima,
rektor UDG prof. dr Veselin
Vukotić ukazao je na potrebe
današnjeg tržišta rada.
„Neophodno je razvijati svestranost, preduzetnički
duh, vještine izražavanja, steći
znanje četiri do šest stranih
jezika, IT vještine, šire opšte
znanje, zdrav takmičarski duh,
kao i praksu“, istakao je profe-
PROBUDITI DUH, PREVAZIĆI PREDRASUDE: Univerzitet Donja Gorica
sor Vukotić. On je buduće studente informisao i o globalnim
trendovima u razvoju energije,
proizvodnje hrane, ruralnom
razvoju, zelenoj ekonomiji, razvoju inovacija i tehnologije.
Prema njegovim riječima, interesovanje mladih za ovaj fakultet je sve veće.
Predavanja srednjoškolcima održali su još i ministar
prosvjete Slavoljub Stijepović,
prof. dr Petar Ivanović, mini-
star poljoprivrede, direktorica
MONSTAT-a Gordana Radojević, direktor Komisije za hartije
od vrijednosti i predavač na
UDG Zoran Đikanović, ambasador Evropske komisije Mitja
Drobnič, ambasadorka SAD
u Podgorici Sju Kej Braun, te
predstavnica Prve banke Jelena Pavićević.
23
Š. B.
FEB.
Zavod za statistiku Crne Gore
In memoriam: Prof. dr ZORAN MILJANIĆ
ISTAKNUTI NAUČNIK I INOVATOR CRNA GORA UTROSTRUČILA
Prof. Miljanić je jedan od pronalazača poznatog Foschini-Miljanić
ULAGANJA U ISTRAŽIVANJE I
algoritma za kontrolu snage u distribuciji kanala u mobilnim telefonskim
mrežama
RAZVOJ
Nedavno je u Nju Džersiju preminuo prof. dr Zoran
Miljanić, istaknuti naučnik i jedan od pronalazača poznatog
Foschini-Miljanić algoritma za
kontrolu snage u distribuciji
kanala u mobilnim telefonskim mrežama. Rođen je 1958.
godine u Nikšiću. Kao najbolji
đak Prve beogradske gimnazije dobio je Vukovu diplomu.
Diplomirao je i magistrirao na
Elektrotehničkom fakultetu u
Beogradu. Bio je na stručnom
usavršavanju u SAD, doktorirao na Univerzitetu u Nju Džersiju. U Americi je iskazao svoj
raskošni talenat, inventivnost,
upornost i posvećenost nauci.
Među surovom konkurencijom, briljantnim i ambicioznim
umovima, Zoran Miljanić je sazidao sjajnu profesionalnu karijeru inženjera elektrotehnike,
na čast i ponos svoje domovine – Crne Gore, koju je do kraja
života u srcu nosio i, kad je god
mogao, pośećivao.
Dr Zoran Miljanić je ostavio
svevremenski trag u mnogim
vrhunskim naučnoistraživačkim i razvojnim laboratorijama
u Americi, među kojima su
laboratorije IBM-a, NEC-a, BELA-a, INTEL-a itd. Bio je vodeći
inženjer, odnosno rukovodilac
niza projekata (provodnički
uređaji – gigabit svičevi, multimedijalna komunikaciona
platforma, video-server i komunikacioni procesori). Autor
je više patenata i naučnih ra-
dova publikovanih u vodećim
časopisima i saopštenih na
eminentnim naučnim skupovima u svijetu.
Branko A. Koprivica
Zavod za statistiku Crne
Gore – MONSTAT saopštio
je da je ukupna potrošnja
Crne Gore na istraživanje i
razvoj u 2011. godini iznosila
0,41posto bruto društvenog
proizvoda, tj. bruto izdaci za
istraživanje i razvoj iznosili su
13.215.660 eura. To govori o
značajnom skoku ulaganja
za nauku u odnosu na 2010.
godinu, kada je taj procenat
iznosio svega 0,13 odsto –
navodi se u izvještaju koji je
objavilo Ministarstvo nauke.
Od navedenih izdataka za istraživačko-razvojnu
djelatnost, 58 procenata je
pokriveno iz budžeta, 27 od-
NOVI PATENTI: Autonomni mehanički agregat za proizvodnju električne energije
OD 12 VOLTI – DVA MEGAVATA
Ukoliko bi ovaj uređaj funkcionisao kako je zamišljeno, srušile bi se mnoge dugo važeće fizičke zakonitosti
Milan Bojović sa Žabljaka i
dvojica njegovih kolega predstavili su u Tivtu i Podgorici svoj
patent – autonomni mehanički
agregat za proizvodnju elek-
trične energije.
Kako objašnjava Bojović,
kao inicijalna energija koristi se
jednosmjerna struja iz baterije
od 12 volti, koja se uz pomoć
FIZIČKE ZAKONITOSTI NA PROVJERI: Sa prezentacije u Tivtu
motora, generatora i ispravljača pretvara u naizmjeničnu
struju jačine 230 volti.
„Manji dio generisane
energije vraća se i puni bateriju od 12 volti, a mnogo veći
‘višak’ novoproizvedene struje
spreman je za napajanje svih
potrošača koji funkcionišu na
naponu 220 volti“, tvrdi Bojović.
„Poslije godinu dana ispitivanja, patent je registrovan i
dobijen je sertifikat od Zavoda
za zaštitu intelektualne svojine
Crne Gore. U toku je postupak
za proširenje priznanja patenta
na 124 države potpisnice Međunarodne konvencije o zaštiti
intelektualne svojine, i nakon
toga moji klijenti planiraju da
počnu proizvodnju uređaja“,
izjavio je advokat Ratko Pan-
tović, pravni zastupnik trojice
inovatora.
Na prezentaciji u tivatskom kafiću „Apolon“, uređaj
je strujom napajao osvjetljenje
i druge električne uređaje u lokalu, te bušilicu i brusilicu koje
su bile prikopčane na njega.
Vođa inovatorskog tima
ističe da već sada mogu proizvesti agregate koji daju od
kilovat do dva megavata ekološki čiste struje za stabilno
napajanje domaćinstava, javne
rasvjete, sistema za navodnjavanje, industrijskih postrojenja.
Ukoliko bi ovaj uređaj
funkcionisao kako je zamišljeno, srušile bi se mnoge dugo
važeće fizičke zakonitosti.
D. B.
sto iz poslovnog sektora i 15
iz inostranstva (većinom iz
sredstava EU i međunarodnih
organizacija).
Podaci se odnose se na
65 institucija koje su se u
2011. bavile istraživanjima
i razvojem na teritoriji Crne
Gore, i to za: poslovno-preduzetnički sektor, državni sektor,
visoko obrazovanje i privatni
neprofitni sektor. Od ukupnog broja, 38 pripada sektoru visokog obrazovanja, 15
poslovno-preduzetničkom,
10 državnom i 2 privatnom
neprofitnom sektoru.
Kako je saopšteno, na poslovima istraživanja i razvoja
u 2011. godini bila su angažovana 2.303 lica, od kojih 2.134
s punim i 169 sa skraćenim
radnim vremenom. Od ukupnog broja angažovanih bilo
je 1.699 istraživača, 281 stručni i tehnički saradnik, a 323
pripada pomoćnom osoblju.
Najveći broj istraživača zapošljen je u sektoru visokog
obrazovanja – 59,4 posto, 32
odsto je u državnom sektoru,
osam procenata radi u poslovnom sektoru i 0,6 odsto
u privatnom neprofitnom
sektoru.
U 2011. objavljen je 1.051
naučni rad – 547 u Crnoj Gori
i 504 u inostranstvu. Od ukupnog broja naučnih radova,
173 su objavljena u časopisima s liste Web of Sciense
(74 iz tehničko-tehnoloških
nauka, 36 iz prirodnih, 28 iz
medicinskih, 24 iz društvenih,
devet iz poljoprivrednih i dva
rada iz humanističkih nauka).
Objavljeno je 313 naučnih
monografija, od kojih 98 u
Crnoj Gori i 33 u inostranstvu.
O. Đ.
CANU dodijelila stipendije za podsticanje
naučnog i umjetničkog podmlatka
NAGRADILI ČETIRI
STUDENTA
Odbor za podsticanje razvoja talentovanog naučnog
i umjetničkog podmlatka
CANU odlučio je da za postignute rezultate dodijeli studentima četiri stipendije za
studijsku 2012/2013. godinu.
Ovogodišnji stipendisti
CANU su: Anđela Krivokapić
(II godina postdiplomskih
državnih studija Fakulteta za
državne i evropske integraci-
je u Podgorici), Maša Lečić (III
godina Fakulteta umjetnosti
Univerziteta Donja Gorica u
Podgorici), Dušan Vućić (III godina Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta Crne Gore),
Lidija Rabrenović (student specijalističkih studija Fakulteta
likovnih umjetnosti na Cetinju).
O. Đ.
NAUKA
Ministarstvo nauke nagradilo najbolje naučnike u 2012. godini
PODSTICAJ ZA RAZVOJ NAUČNE ZAJEDNICE
„Nagrade za najbolje u nauci samo su jedna mala prilika da odamo čast nauci i svim onim sjajnim naučnicima koji su nam u toku ove godine svojim istraživanjima
i naučnim rezultatima otvorili neke nove horizonte“, istakla je ministarka prof. dr Sanja Vlahović prilikom uručivanja priznanja
Petar Tadić, učenik IV razreda Gimnazije„Stojan Cerović“ u
Nikšiću, doc. dr Savo Tomović i
prof. dr David Kaljaj, profesori
na Prirodno-matematičkom
(PMF) fakultetu Univerziteta
Crne Gore, dr Vesna Maraš,
direktorka Sektora za razvoj
kompanije „13. jul – Plantaže“ i
doc. dr Srđan Jovanovski, s Fakulteta informacionih tehnologija Univerziteta „Mediteran“
– dobitnici su godišnje nagrade za naučna dostignuća koju
dodjeljuje Ministarstvo nauke.
Priznanja je uručila ministarka nauke prof. dr Sanja
Vlahović na svečanosti u podgoričkoj vili „Gorica“.
„Nauka je tu da nas transformiše, da nas udaljava od
poznatog, ali u isto vrijeme da
čini da stvari oko nas bolje razumijemo. Autoritet nauke na
ljestvici ljudskog djelovanja je
nevjerovatan i zato ga treba
ispoštovati i ukazati nauci čast
kad god je to moguće. Nagrade za najbolje u nauci samo su
jedna mala prilika da odamo
čast nauci i svim onim sjajnim
naučnicima koji su nam u toku
ove godine svojim istraživanjima i naučnim rezultatima
otvorili neke nove horizonte“,
istakla je ministarka Vlahović
prilikom uručivanja priznanja.
Rektor Univerziteta Crne
Gore prof. dr Predrag Miranović, koji je bio predśednik
komisije za dodjelu nagrade,
naglasio je da nagrađeni naučnici i istraživači daju nadu
u snagu crnogorske naučne
zajednice, koju će predani ljudi
učiniti prepoznatljivom i van
Crne Gore.
Nagrađenima od hiljadu do
pet hiljada eura
Obrazlažući ovogodišnja
priznanja, on je rekao da je
Petar Tadić proglašen za najuspješnijeg mladog istraživača
– talenta do 20 godina života, za što je dobio 1.000 eura.
Osvajač je trećeg mjesta na
Državnom takmičenju iz fizike,
kao i bronzane medalje na Međunarodnoj fizičkoj olimpijadi
(IPhO) u Estoniji 2012. godine.
Takođe, aktivista je sekcije za
fiziku i elektroniku u Gimnaziji,
polaznik je Ljetnje škole nauke
2012, Zimskog seminara nauke
na Istraživačkoj stanici Lovćen
2012, a bio je i promotor fizike
ŠANSA U MLADIM LJUDIMA
STIMULANS ZA NAUČNI RAD
Obraćajući se laureatima, ministarka Sanja Vlahović poručila je: „Naša je obaveza da vas podržimo. Ministarstvo je
sebi postavilo izuzetno zahtjevan cilj – da podstaknemo rast i
razvoj naše naučne zajednice i pozicioniramo je kao relevantnog faktora u evropskom istraživačkom prostoru. Naša je
šansa u mladim ljudima, u onima koji svojim istraživanjima,
idejama i kreativnošću, svojim entuzijazmom i predanosti nauci, čine da dobijemo dodatnu energiju“.
Zahvaljujući u ime nagrađenih, Vesna Maraš je kazala:
„Ovom posebnom trenutku u našim životima prethodile su
godine napornog rada, samoodricanja i prevashodno stremljenja ka jačem iskoraku naše nauke u evropski istraživački
prostor i promovisanju Crne Gore kao društva znanja. Zahvalni smo Ministarstvu nauke koje je spoznalo značaj nauke i
koje se opredijelilo da dodjeljivanjem ovih priznanja i drugim
značajnim projektima valorizuje i stimuliše naučni rad. Nauka doprinosi razvoju društva, ekonomije i boljeg života, utiče
na viziju budućnosti, što je od izuzetnog značaja ne samo za
nas, nego i za društvo u cjelini. Ubijeđeni smo da Crna Gora
treba i može da bude izvor naučne misli novih naprednih ideja, kulturnih i privrednih stremljenja u svim oblicima ljudske
djelatnosti. Ovo priznanje ne samo da raduje već i obavezuje
da to opravdamo i budućim radom doprinesemo da dobitnika ovakvih i sličnih priznanja bude što više, posebno među
mladim ljudima“.
na Otvorenim danima nauke –
Noći istraživača u 2011. i 2012.
godini u Podgorici, na kojima
je demonstrirao bežični prenos
energije, kao i prenos energije
kroz jedan provodnik. Autor
je istraživačkog rada „Postoji li
Mjesec i kada ga ne gledamo?“
Doc. dr Savo Tomović dobio je nagradu, vrijednu 2.000
eura, kao najuspješniji mladi
naučnik do 35 godina života.
Angažovan je na PMF-u, Građevinskom i Medicinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore.
Godine 2011. doktorirao je s
ocjenom A i uspješno odbranio doktorsku disertaciju pod
nazivom „Algoritmi i strukture
podataka za identifikovanje
asocijativnih pravila u velikim
24
FEB.
bazama podataka“. Dobitnik je
više nagrada. Učestvovao je na
brojnim konferencijama u regionu i inostranstvu i objavio 11
publikacija koje se odnose na
rezultate istraživanja, od čega
se posebno ističu dva rada na
SCIE listi i četiri rada objavljena
u cjelini na naučnim konferencijama.
Prof. dr David Kalaj, rukovodilac naučnoistraživačkog
projekta i istraživačkog tima
koji je realizovao najuspješniji
nacionalni projekat, nagrađen
je sa 5.000 eura. Prilikom realizacije projekta „Analiza na
mnogostrukosti i primjene“
publikovana je jedna monografija i veliki broj radova, od
kojih je većina prezentovana
na prestižnim međunarodnim
konferencijama. U projektnom
timu su, pored domaćih istraživača, i dva međunarodna
eksperta. Rezultati istraživanja
imaju širok spektar primjene u
matematici, fizici i medicinskoj
statistici.
Poznati i izvan Crne Gore
Dobitnici nagrada s ministarkom Sanjom Vlahović i rektorom Predragom Miranovićem
Prof. dr Žarko Puhovski održao predavanje „Samoubistvo Jugoslavije?“
MRTVOROĐENČE OD POČETKA
Posljednji rat na prostoru bivše Jugoslavije bio je rat agresije, zatim građanski,
vjerski i rat bandi
Građanski rat iz 1992. godine na prostoru bivše Jugoslavije bio je posljednji politički
čin jugoslovenske zajednice,
ocijenio je prof. dr Žarko Puhovski na naučnoj tribini „Samoubistvo Jugoslavije?“ koja
je održana u CANU.
On je ocijenio da je to
škakljiva tema iz najmanje tri
razloga. „Prvo iz metodičkih,
jer se o nekim istorijskim događajima može objektivno govoriti tek nekoliko desetljeća
nakon što su prošli, i sudionici
u događajima ne mogu to baš
objektivno činiti. Zatim, radi se
o temi o kojoj se proteklih deset godina mnogo govorilo na
pogrešnom, ideologiziranom
nivou, na nivou pripovijesti o
zavjerama inozemnih sila, a da
o pravim problemima uglavnom nije bilo riječi. I treće, riječ
je o temi o kojoj se, u osnovi, iz
inozemstva i iz redova promatrača iz bivše Jugoslavije govorilo uglavnom u kategorijama
borbe nacionalizama, o tome
da je više u krivu Milošević ili
je više u krivu Tuđman, dok se
neki unutarnji, bitni aspekti
problema uopšte nisu tretirali“,
smatra Puhovski.
Prema njegovom mišljenju, tema se može postaviti kao
odgovor na pitanje: Kako to da
je Jugoslavija bila najbolja sre-
TEMELJNA INTENCIJA – ETNIČKO ČIŠĆENJE: Sa skupa u CANU
Kao najuspješnija žena u
nauci dr Vesna Maraš dobila je
2.000 eura. Veliki doprinos dala
je na predstavljanju novih stonih sorti vinove loze, njihovih
agrobioloških i privredno-tehnoloških osobina, kao i mogućnosti njihovog daljeg širenja.
Bila je rukovoditeljka nacionalnog naučnoistraživačkog
projekta u periodu 2008–2011.
Sada rukovodi projektom koji
nisu bili u Jugoslaviji, koja se
svojim imenom od početka
lažno predstavljala. I to je imalo neke implikacije“, ukazao je
Puhovski.
On je naveo da je posljednji rat na prostoru bivše Jugoslavije bio rat agresije, zatim
BOGATA BIOGRAFIJA
Prof. dr Žarko Puhovski (Zagreb, 1946) nakon studija fizike u Zagrebu i filozofije u Frankfurtu, diplomirao jr politikologiju na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu.
Od 1973. bio je asistent u Institutu za filozofiju Sveučilišta u
Zagrebu, a od 1975. predaje filozofiju politike na Filozofskom
fakultetu u Zagrebu. Kao profesor gostovao je na fakultetima
u Berlinu, Beču Frankfurtu, Londonu, Brajtonu, Bolonji, Veneciji, Klagenfurtu, Beogradu, Skoplju, Ljubljani, Sarajevu i Valensiji. Objavio je šest knjiga i više od 200 naučnih radova na
hrvatskom jeziku iz područja filozofije politike, etike, filozofije
kulture, filozofije prava, te teorije socijalnih nauka, kao i više
desetina radova na engleskom i njemačkom jeziku. Nosilac je
Posebne nagrade Evropskog rektorskog kluba za djelovanje za
mir i protiv ksenofobije za 1993. godinu. Od ove školske godine predaje na Univerzitetu Donja Gorica.
dina unutar realsocijalizma, a
da je njen kraj bio najgori?
„U kraju Jugoslavije poginulo je oko 125.000 ljudi,
dvostruko više nego u kraju
Sovjetskog Saveza, koji ima
deset puta više stanovnika.
Istovremeno, 60-ih i 70-ih godina Jugoslavija je bila Amerika za sve ostale komunističke
države. I to je, po mom sudu,
ključni paradoks“, ukazuje prof.
Puhovski. On je podsjetio na
Krležinu izjavu iz 1919. godine,
da je Jugoslavija bila mrtvorođenče od početka. „Ona se
trebala imenom svojim nametnuti kao zajednica Južnih
Slovena, a najveća južnoslovenska nacija – Bugari nikada
građanski, vjerski i rat bandi.
„Imao je četiri elementa koji su
se u raznim djelovima ratišta
preplitali na različite načine. Na
četiri nivoa utemeljuje se ratno
djelovanje, i sve više se Jugoslavija skida s dnevnog reda i
na srpskoj i na hrvatskoj strani.
A rezultat rata su nove, etnički
čiste države. To pokazuje da je
temeljna intencija bila – etničko čišćenje“, naglasio je prof.
Puhovski.
On je, uz ostalo, dodao da
je cijena tog 40 godina mirnog
doba bila visoka i da se živjelo
u nekoj vrsti ideološke iluzije.
O. Đ.
se realizuje od 2012. do 2015.
godine. Rukovoditeljka je bilateralnog projekta s Republikom Slovenijom (2011–2013).
Rukovoditeljka je za Crnu Goru
u međunarodnim projektima
u okviru programa: SEE-ERA.
NET, COST i EUREKA. Objavila
je veliki broj radova u međunarodnim i regionalnim časopisima i učestvovala na brojnim konferencijama. Član je
brojnih domaćih i nacionalnih
organizacija i predstavnik je u
brojnim odborima: nacionalni
je koordinator i član radne grupe za rod Vitis ECPGR (Evropski
kooperativni program za biljne
genetičke resurse); članica je
Savjeta za naučnoistraživačku
djelatnost; predstavnica Crne
Gore u Programskom odboru
za Sedmi okvirni program EU
za istraživanja, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti (FP7);
članica Upravnog odbora Nacionalnog udruženja vinograda
i vinara Crne Gore, ovlašćena
degustatorka vina na listi degustatora vina Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja
Crne Gore; predstavnica Crne
Gore u Međunarodnoj organizaciji za vinovu lozu i vino;
članica Komisije za izradu na-
crta zakona i pravilnika o vinu,
alkoholnim pićima, sadnom
materijalu, te članica Komisije za registraciju proizvođača
grožđa i vina.
U kategoriji pronalazača
– inovatora, za najuspješniji
patent ili inovativno rješenje
doc. dr Srđan Jovanovski dobio je 2.000 eura. U toku 2012.
godine zaštitio je šest patenata
u Zavodu za intelektualnu svojinu, i to: Gravitacioni vjetrogenerator; Saćasti fotonaponski
panel; Mrežasti slojeviti fotonaponski panel; Hidrogenerator
pogonjen vrtložnim kretanjem
vode; Fokusna solarna termoelektrana; i Elektromagnetni
inercioni pogon. Angažovan
je u nekoliko nacionalnih, bilateralnih i međunarodnih
projekata. Objavio je veliki broj
radova u međunarodnim časopisima, učestvovao na brojnim
i regionalnim i međunarodnim
konferencijama na kojima je
izlagao svoje radove. Aktivan je
član Centra mladih istraživača
Crnogorske akademije nauka i
umjetnosti.
O. Đuričković
Asocijacija za međunarodnu nauku i fudbal
PROFESORI BJELICA I
POPOVIĆ U NAUČNOM TIMU
OD POČETKA
Profesori Fakulteta za sport
i fizičko vaspitanje iz Nikšića
dr Duško Bjelica i dr Stevo Popović izabrani su u naučni tim
Asocijacije za međunarodnu
nauku i fudbal (ISAFA).
Ta organizacija, sa śedistem u Kentu, ima misiju
da dijeli naučna iskustva zasnovana na razmjeni znanja
između naučnika, tehničara,
medicinara i terenskih praktičara u okviru neprofitnog
udruživanja. U njenom radu
učestvuju odabrani svjetski
lideri iz oblasti nauke i fudbala,
dijeleći svoja praktična iskustva
s međunarodnom fudbalskom
zajednicom. Većina njih radi na
prestižnim svjetskim univerzitetima.
„Poziv Crnogorcima stigao
je od predśedavajućeg ISAFA Monema Jemnija, koji je
uključivanjem naših profesora
u Upravni odbor ISAFA omogućio široku međunarodnu
prepoznatljivost i ojačavanje
prestižnosti njihovih imena
među svjetskim liderima u
oblasti nauke i fudbala, dok su
se oni obavezali da će podržati asocijaciju kroz povremeni
angažman u aktivnostima asocijacije, na događajima širom
svijeta (International Week of
Football), učešćem u radu konsultantskih kuća, umrežavanju
i donošenju odluka“, saopštio
je prof. Bjelica.
O. Đ.
Nauka i praksa: crnogorski pčelari pośetili
hrvatske kolege
NOVA ISKUSTVA DOBRODOŠLA
Dvadesetak renomiranih
crnogorskih pčelara bilo je
u studijskoj pośeti Hrvatskoj
kako bi razmijenili iskustva iz
rada pčelarskih organizacija.
Nikšićke pčelare predstavljao
je Matan Perović, koji se iz Varaždina vratio prepun novih saznanja o pčelarstvu, pčelarskoj
nauci i njenoj primjeni u praksi, o intenzivnoj proizvodnji
meda, propolisa, mliječi i drugih pčelarskih proizvoda.
Pored ostalog, veliko interesovanje pobudilo je predavanje dr Ivane Gajger o bolestima
pčela, kao i predavanje dr Zlatka Tomljenovića, koji je govorio
o dobroj veterinarskoj praksi u
pčelarstvu.
Pčelari su saglasni da su
ovakva studijska putovanja dobrodošla, jer proširuju znanja i
šire iskustva.
Bl. K.
KULTURA
Narodna biblioteka „Radosav Ljumović“, Podgorica
KVALITETNA INFORMACIJA PUT
KA ZNANJU
U novom zdanju dva puta veći broj korisnika. Biblioteka opremljena dobro strukturiranim fondovima
s više od 250.000 naslova. Posebna pažnja poklanja se Đečjem odjeljenju i opremi audio-vizuelnim
sredstvima. Program književne tribine pažljivo koncipiran s ciljem da privuče podjednako i mlade i starije
Dragana Dmitrović, direktorica
Podgorička Narodna biblioteka „Radosav Ljumović“,
kao jezgro važnih kulturnih
dešavanja, predstavlja instituciju od izuzetnog značaja. Od
početka do danas, uz transformacije i inoviranje u skladu sa
zahtjevima vremena, u kontinuitetu uspješno realizuje
svoje programske aktivnosti,
uvažavajući potrebe svih građana, korisnika, zaljubljenika u
knjigu. I temeljno renovirano
zdanje, u koje se Biblioteka
nedavno vratila, doprinijelo je
dinamičnijem funkcionisanju
ovog kulturnog centra. Po nivou opremljenosti i mogućnostima koje pruža jedinstvena je
i van granica Crne Gore. Otuda
i ne čudi što je broj korisnika
dva puta veći nego godinu ranije. Opremljena čitaonicama i
dobro strukturiranim fondovima, s više od 250.000 naslova,
omogućila je kutak svima.
Studenti i učenici najčešći
pośetioci
„Bibliotekarstvo je profesija okrenuta prije svega korisnicima i njihovim potrebama.
Studenti i učenici su najčešći
pośetioci čitaonica i biblioteke.
Može se reći da je to tradicionalno mjesto okupljanja mladih. Međutim, globalni trendovi diktiraju potrebu uvođenja
sadržaja namijenjenih i trećem
dobu. U prijatnoj atmosferi
svakodnevno se mogu čitati
dnevna štampa i periodična izdanja. Naravno, mladi su naša
budućnost. Nova tehnologija
nametnula je nov način komunikacije sa našim korisnicima, a
budući da postojimo zbog njih,
naša obaveza je da im izađemo
u susret. O rastućem interesovanju svjedoče čitaonice koje
su zabilježile više od 10.000
pośeta. Osim toga, korišćeno
je i prelistavano 9.500 brojeva
različitih periodičnih publikacija, dok su čitaoci pozajmili oko
4.000 knjiga. Nemali broj obezbijeđen je i putem međubibliotečke pozajmice, i to uglavnom od Centralne narodne
biblioteke „Đurđe Crnojević“,
objašnjava Dragana Dmitrović,
direktorica.
Prema njenim riječima,
uspješan rad nezamisliv je bez
podrške i saradnje s Centralnom narodnom bibliotekom
Crne Gore „Đurđe Crnojević“, .
Saradnja se odvija na obostrano zadovoljstvo. Sve knjige
koje se mogu dobiti putem
međubibliotečke pozajmice,
a katalogizirane su i postoje
u Centralnoj biblioteci na Cetinju, korisnici mogu dobiti u
najkraćem roku. Kada je hitno
potrebna stručna literatura,
knjiga se može dobiti u toku
dana. U okviru izdavačke djelatnosti objavljena je prva
monografija Biblioteke, tu su i
periodične publikacije „Latica“,
časopis za mlade „Glasnik“, više
knjiga, među kojima i knjiga
prof. dr Zdravka N. Ivanovića
„Kuči kroz vjekove“. Izdavačka
djelatnosti usredsređena je na
zavičajnost, poštujući istorijsku
kulturnu i naučnu prošlost i sadašnjost Podgorice.
Besplatno korišćenje interneta
Omogućeno je i besplatno korišćenje interneta tokom
cijelog dana. Za svakog istinskog ljubitelja knjige Biblioteka
nudi mogućnost da jedan član
iznajmi nekoliko knjiga odjednom za članove porodice, dok
je godišnja članarina duže vrijeme nepromijenjena, i iznosi
svega pet eura. Informacije o
knjigama, bibliotekama, izda-
ZA DAN BIBLIOTEKE NAGRAĐENI
NAJBOLJI ČITAOCI
Povodom obilježavanja Dana Biblioteke (132 godine
rada) nagrađeni su najvjerniji korisnici. Simona Jovanović,
učenica IV razreda podgoričke OŠ „Sutjeska“, Marko Vuković,
učenik I razreda Elektrotehničke škole „Vaso Aligrudić“, Sanja
Bojić, studentkinja književnosti, i Sanja Minjević, agronom.
Simona Jovanović, učenica IV
razreda podgoričke OŠ „Sutjeska“
vačima, institucijama i autorima pośetioci dobijaju neposredno, putem pretraživanja
kataloga, kao i pretraživanjem
u domaćim i stranim bazama
podataka na internetu. U čitaonici je obezbijeđeno oko 200
mjesta, tako da svi zainteresovani mogu u miru čitati i proučavati. Odjeljenje periodičnih
publikacija, Odjeljenje za legat, Zavičajno odjeljenje, kao
i Fond starih i rijetkih knjiga,
obogaćuju se i proširuju. Pored
matične gradske biblioteke, tu
su još i četiri područna odjeljenja: u Tuzima i Golubovcima
(rade u okviru tamošnjih centara za kulturu), Maslinama (radi
u kući koju je gradu poklonio
advokat Milinko Stojanović)
i dijelu grada Kruševac (đe je
sada i najveći broj korisnika).
Knjiga je nezamjenjiva
Posebna pažnja poklanja
se Đečjem odjeljenju, kao i
njegovoj opremi audio-vizelnim sredstvima. Ono sada
predstavlja ugodan kutak
koji, osim dijela za izdavanje
knjiga, raspolaže i čitaonicom.
Bolji uslovi omogućili su organizovanje edukativnih radionica s gostovanjem glumaca
i pjesnika.
„I pored pozitivnih strana
koje nude moderna sredstva
Sanja Minjević, agronom
komunikacije, želimo pomoći
đeci da razviju naviku čitanja
i druženja s knjigom, kao i sve
ono što njegovanjem ove lijepe navike postižu: razmišljanje, aktivno, a ne fizički i mentalno pasivno informisanje i
učenje“, naglašava direktorica
Dmitrović.
Vjera Popović, bibliotekarka s dugogodišnjim iskustvom, koja radi u Đečjem
odjeljenju, kaže da su udobnost i prijatnija atmosfera u
novoj zgradi doprinijeli da
broj mladih korisnika poraste
u odnosu na prošlu godinu.
Ona navodi da ih često pośećuju učenici osnovnih škola i
đečji pjesnici. Đečje odjeljenje opremljeno je naslovima
školske lektire do III razreda
srednje škole. Đeca češće
dolaze kada imaju referate iz
književnosti, istorije, geografije, biologije.
„Oni lako nađu neophodnu literaturu, enciklopedije, a
trudimo se da im ponudimo
i beletristiku. Svakog mjeseca
na tabli su istaknuti aktuelni
naslovi iz beletristike, prilagođeni njihovom uzrastu. Ovog
mjeseca to su: „Plesne cipelice“ (Noel Stretfild), „Dnevnik
jednog gusara“ (Plat Ričard),
„Fadžimania“, (Džudi Blum),
„Zagonetne priče“ (Uroš Petković). Jedan od naših zada-
ŠKOLSKE BIBLIOTEKE
Kada je o unapređenju školskog bibliotekarstva na
području Podgorice riječ, o njemu brine matična služba Biblioteke i to je njen prioritetni cilj. Školske biblioteke imaju
izuzetan značaj za obrazovanje, jer su neophodne za uspješnu realizaciju nastavnog procesa. Dugogodišnja uspješna
saradnja sa školama na gradskom području od ove godine
proširena je s onima na seoskom.
„Prateći zahtjeve korisnika, nabavkom knjiga htjeli smo
uvažiti njihovu potrebu za aktuelnim naslovima iz tekuće
produkcije. Tako je beogradski Međunarodni sajam knjiga
bio odlična prilika da obezbijedimo nove naslove. “
taka jeste da đeci približimo
ljepotu i vrijednost knjige. Ako
uporedimo sadašnje generacije s prethodnima, ne možemo a da ne primijetimo razlike. Đeca su pasivnija, i tome je
mnogo doprinijela savremena
digitalna era. Ipak, naše mlade
usmjeravamo da cijene knjigu, jer je nezamjenjiva, mada
to ne znači da treba potpuno
da zanemare kompjuterski
svijet kao izvor učenja i infor-
Planovi
Sanja Bojić, studentkinja
književnosti, nagrađena
kompletom knjiga
Marko Vuković,
učenik I razreda Elektrotehničke
škole „Vaso Aligrudić“
misanja“, objašnjava bibliotekarka Popović.
Evropski i svjetski standardi
Savremena digitalna era
ne mimoilazi ni bibliotečku
informacionu djelatnost, te je
stoga značajna pažnja posvećena i ovom segmentu rada.
Program COBISS, prihvaćen
kao regionalni projekat, obezbjeđuje savremeni softver,
kompatibilan s evropskim i
svjetskim. U kompjutersku
bazu ove godine unijeti su
podaci za preko 2.700 naslova
knjiga. Stalno rastući broj zapisa u elektronskom katalogu
Lijepa je praksa da Podgoričani zavještavaju kućne biblioteke gradskoj. Pomenimo
neke od njih: Andrija Lainović,
Antonija – Bulat Stojanović,
Bosa i Tanja Đurović, Svetislav
i Smilja Stojanović, Branko Đukić, Mihailo Ražnatović.
„Obogaćivanje i proširivanje knjižnog fonda apsolutni
je prioritet. Budžet planiran
za ovu svrhu dovoljan je za
naše potrebe, a uz to imamo
i podršku glavnog grada. Nastavljamo saradnju sa bibliotekama u regionu, kao i obrazovnim institucijama. Zahvaljujući
razvoju elektronskih sistema,
i međubibliotečka pozajmica
ušla je u novu elektronsku fazu
poslovanja, što će imati veliki
značaj za nas i naše korisnike. Budući da ubrzani razvoj
tehnike nameće promjene,
osmišljavanjem odgovarajućih
sadržaja obezbijedićemo izvore i usluge u sferi obrazovanja,
kulture, informisanja i ličnog
razvoja. Takođe, prioritet predstavlja osavremenjavanje vebprezentacije. Na njoj će se, pored osnovnih informacija, naći
TRIBINA U 18 ČASOVA
Dio važnih programskih aktivnosti predstavlja kontinuitet promovisanja knjige na „Tribini u 18“, te je Biblioteka
prepoznata i po ovom segmentu rada. Program književne tribine pažljivo je koncipiran s ciljem da privuče publiku od najmlađih do najstarijih. Podśetimo, nedavno su predstavljene
knjige koje na nov način sagledavaju poziciju pjesnika pjevača Starca Milije i Tešana Podrugovića (edicija „Patrimonium“,
u izdanju Instituta za crnogorski jezik i književnost), potom
„Povijest svjetske književnosti“ Milivoja Solara,„Oblak nad kamenim vrletima“ autorke Svetlane Kalezić-Radonjić, „Pećina
duhova“ Dragiše Ivanovića, „Jutra jugova“ – odabrani tekstovi o Lesu Ivanoviću. Veče najljepših beśeda studenata Univerziteta Donja Gorica, poetsko-muzičko veče učenika OŠ
„Štampar Makarije“ povodom obilježavanja Dana Podgorice,
radionica „U svijetu bajke“ povodom Međunarodnog dana
đeteta, samo su neki od nedavnih promotivnih skupova.
ovih dana premašio je 40.000.
Takođe, u ovom kulturnom
centru planiraju kontinuirano obogaćivanje i uvećavanje
knjižnog fonda, popularisanje
knjige, unapređenje međubibliotečke i međunarodne saradnje, razvijanje cjelokupne
računarske mreže COBISS,
internet prezentacije Biblioteke, edukaciju bibliotečkih radnika, kao i zaštitu bibliotečke
građe.
bibliotečki servisi – od pretraživanja baze podataka do pružanja usluga korisnicima elektronskim putem. Biblioteka će
nastaviti da svojim korisnicima
nudi profesionalnu uslugu, zanimljive i aktuelne knjige, kao
i širok opseg stručne literature.
Pri tome, vodićemo računa o
tome da je samo izabrana, provjerena i kvalitetna informacija
put ka istinskom znanju“, kaže
Dmitrovićka.
Šerifa Begzić
Śećanje: Veljko Radović, dramski pisac, esejista, pripovjedač
DJELO KOJE JE OSLOBAĐALO I
ŠIRILO VIDIKE
Za najveću vrijednost je uzimao slobodu i nezavisnost, kako pojedinca tako i naroda. Otuda se snažno
zalagao za nezavisnost i samostalnost Crne Gore. Nije se priklanjao autoritetima i nije se povodio za
njima. Oslanjao se na Lijepo, Dobro i Istinito
Krajem 2012. godine preminuo je Veljko Radović, dramski pisac, teatrolog, esejista,
pripovjedač. Rođen je u Grudi,
kod Danilovgrada, 13. decembra 1940. godine. Diplomirao
je na Akademiji za pozorište,
film, radio i televiziju (Katedra
za dramaturgiju) u Beogradu.
Živio je u Beogradu i Podgorici. Bio je profesor na Fakultetu
umetnosti u Novom Sadu i
Fakultetu dramskih umjetnosti
na Cetinju, zatim profesor na
Univerzitetu Donja Gorica u
Podgorici. Prvi je urednik revije
Ovdje (1969). Bio je kolumnista
Pobjede, a potom Vijesti i Crnogorskog književnog lista.
Malo je stvaralaca kod
kojih se biografija i bibliografija tako skladno poklapaju
kao kod Veljka Radovića. A
bibliografija njegovih djela je
obimna i raznorodna; pored
tekstova objavljenih u periodičnim publikacijama, čine
je knjige: Medalja i druge komedije, Beograd, 1986; Birane
muke, novele, Beograd–Nikšić,
1989; Drama kao notni sistem,
teatrološki ogledi, Novi Sad,
1994; Jelovnik za kanibale,
izabrane drame, Rijeka Crnojevića, 2000; Kafka se igra
sa škorpijom, izabrani eseji,
Beograd, 2004; Melanholični
sajam, eseji, Podgorica, 2004;
Ekserom u vodu, 101 esej, Podgorica, 2007. Njegova Izabrana
djela u tri toma objavljena su
2005. Djela su mu prevođena
na strane jezike. Zastupljen je
u antologijama jugoslovenskih
dramskih pisaca.
Dobitnik je nagrade Crnogorskog narodnog pozorišta (1969), Sterijine nagrade
(1992), Trinaestojulske nagrade
(2007) i drugih priznanja.
Veljko Radović je iz kruga
jugoslovenskih intelektualaca
koji su u društvenim previranjima 90-ih godina 20. vijeka
jasno prepoznali zlo i izvore zla
i suprotstavljali mu se istinom.
Za najveću vrijednost je
uzimao slobodu i nezavisnost,
kako pojedinca tako i naroda.
Otuda se snažno zalagao za
nezavisnost i samostalnost
Crne Gore.
Nije se priklanjao autoritetima i nije se povodio za njima.
Oslanjao se na Lijepo, Dobro
i Istinito. Ove tri dominantne
dimenzije smisla doživljavao je
i sagledavao kao jedinstvenu
cjelinu.
Prema pisanoj i javno iskazanoj riječi gajio je poseban
odnos. Njegovao je dijalog.
U njegovom opusu dijalog je
poiman kao čovjekovoj suštini
najprimjereniji međuljudski
odnos.
Pripadao je soju stvaralaca koji odlazeći – dolaze: Veljko Radović
Išao je putevima koje je
sam krčio i tako postao putokaz u vremenu koje dolazi.
Nije imao određeno i strogo ograđeno područje kojim
se bavio. Predmet njegovih
interesovanja bilo je sve što je
predstavljalo izazov za duh i
tražilo određivanje i osmišljavanje.
Radovićevo djelo je značajno ne samo po ljepoti kazivanja i bogatstvu sadržaja,
već i po tome što oslobađa, širi
vidike, ukazuje na mogućnosti
drugih i drugačijih pristupa čovjeku i njegovom svijetu.
Već sad je evidentno: djelo Veljka Radovića pokazuje
se kao potreba vremena koje
dolazi. Spoznao je, i tu spoznaju utkao u svoje djelo, da
je ljudskost ono najbitnije za
svakog pojedinca i da je to
mjera postojanja. Istrajavajući
u tome, ostavio je djelo trajne
vrijednosti.
Pripadao je soju stvaralaca
koji odlazeći – dolaze.
Nikola Racković
25
FEB.
KULTURA
PORTRETI CRNOGORSKIH FILOZOFA XX VIJEKA: Jovan Džon Plamenac
BRITANSKI EMPIRIZAM
OPLEMENJEN ROMANTIČNOM
VIZIJOM LJUDSKE NEVOLJE
Plamenčev komunitarijanski ośećaj socijaliteta i uvažavanje javnog interesa kojima je dopunjavao, korigovao i oplemenjivao svoj osnovni liberterijanski
model liberalno-zapadne evropske višestranačke, predstavničke demokratije, imao je uporište u njegovom crnogorskom porijeklu
Piše: dr Goran Sekulović
26
FEB.
Navršilo se sto godina od
rođenja Jovana Džona Plamenca, jednog od najistaknutijih
britanskih filozofa i teoretičara
politike, dugogodišnjeg profesora na Univerzitetu Oksford,
člana Britanske akademije
nauka. Rođen je 1912. na Cetinju, a iz Crne Gore je otišao sa
roditeljima 1917. godine. Njegov otac Petar Plamenac bio je
jedan od najškolovanijih Crnogoraca svog vremena, ugledni
diplomata i ministar inostranih
poslova Kraljevine Crne Gore.
Džon Plamenac je mnogo
poznatiji, izučeniji i prihvaćeniji politički mislilac u svijetu i
Evropi, prije svega u anglosaksonskoj i zapadnoevropskoj
intelektualnoj tradiciji, nego u
Crnoj Gori i na prostoru bivše
SFRJ. Školovao se uglavnom u
Engleskoj, i na Oksfordu stekao
punu akademsku i naučnu reputaciju. Pored ostalog, prijateljevao je i sa Karlom Poperom.
Postao je poznat ne samo u
Engleskoj već i u inostranstvu,
učestvovao je na mnogim
međunarodnim
naučnim
skupovima na razne politikološke, filozofske i druge teme,
bio profesor na Univerzitetu
Kolumbija. Zauzimao je vrh
istraživača i profesora političke
teorije ne samo u Engleskoj,
već i šire.
Istaknuti teoretičar društva, profesor ser Isaija Berlin o
Plamencu piše da „iako je proveo skoro čitav život u Engleskoj, njegovom maštom i ośećanjima je dominirala duboka
privrženost rodnom kraju“. Berlin naglašava da su Plamenčev
rad i uticaj „dio intelektualne
istorije Engleske i Oksfordskog
univerziteta“. On ističe da su se
„učenici divili Džonu Plamencu, a najznačajniji od njegovih
protivnika su ga poštovali...“
Plamenčevi radovi o utilitarijancima su „znatno doprinijeli
dostojanstvu čitavoj toj temi u
samoj Engleskoj i, indirektno,
u svakoj zemlji engleskog govornog područja“. Boreći se sa
„golemim i teškim teoretičarima u kojima je opažao tragove
genija – Hegelom ili Marksom i
njegovim sljedbenicima“, kako
piše Berlin, Plamenac je ostvario izuzetne rezultate. „Njegova
poglavlja o Hegelu i Marksu
spadaju među najjasnije i
najvrednije tumačenje ovih
mislilaca na engleskom jeziku.
Radio je na ovim tekstovima sa
ogromnom upornošću, čitajući
i dočitavajući, pišući i dopisujući, posvećujući najveću pažnju
kritici prijatelja i kolega, a sam
je bio kritičkiji prema sopstvenim djelima nego drugi“.
Politička filozofija, teorija,
nauka i ideologija
U oblasti politike i političkog uopšte, Plamenac je razlikovao tri grupe načina njenog
promišljanja. U mnogim njegovim knjigama sudaraju se i
prepliću kako politička filozofija i politička teorija tako i politička nauka i politička ideologija. Plamenac političkoj teoriji
pristupa kao političkoj filozofiji.
Naime, za njega je politička
teorija bliža političkoj filozofiji,
i on uglavnom u istom značenju koristi ove termine, odnosno ove dvije teorijske oblasti
smješta u isti korpus ideja. Razlika između političke filozofije
i političke teorije može biti i
jeste samo u tome što politička
filozofija, prirodno i u skladu sa
svojim predmetom istraživanja, pośeduje dublji i širi ontološki i antropološki pogled na
politiku.
Početkom druge polovine
dvadesetog vijeka u akademskim krugovima zemalja engleskog govornog područja,
prije svega Oksfordskog univerziteta i Engleske, počelo se
tvrditi da je politička teorija ili
filozofija mrtva. Plamenac brani političku teoriju/političku
filozofiju od napada analitičara
pozitivizma, iskustvene političke nauke i lingvističke filozofije.
Za njega priroda političke teorije ne može biti lingvistička, već
praktična, djelatna, društvena:
„Pod političkom teorijom ne
podrazumijevam objašnjenja
kako vlade funkcionišu, već mislim na sistematsko mišljenje
o svrsi postojanja vlade“. Njeni
nosioci „sistematski razmišljaju
šta vodi ka stvaranju praktične
filozofije...“, odnosno političke
teorije koja „mora biti sistematična, samodosljedna i realna“.
Politička teorija je jedno vrlo
složeno pitanje kako zbog nefiksiranosti pojma politike tako
i zbog fluidnog karaktera same
politike. Ona je za Plamenca
praktična filozofija koja treba
da teži samodosljednosti i da u
obzir uzima činjenice.
Kada je nauka u pitanju, pa i
politička nauka, Plamenac piše
da se „naučnik ograničava na
objašnjenje činjenica iskustva:
njegova objašnjenja, njegove
hipoteze mogu biti provjerene
pozivanjem na činjenice“. Što
se pak političke ideologije tiče,
ona je podjednako udaljena i
od političke filozofije/teorije i
IZGNANIČKI PONOS I
NEZAVISNOST
Ser Isaija Berlin je primijetio da je Plamenac „u izvjesnom
smislu (...) ostao izgnanik čitavog svog života; nikad se nije
asimilovao, bilo u Engleskoj ili u Oksford: kad bi kazao ’mi’–
’mi tako mislimo’, ili ’ovako je kod nas’ – obično bi mislio na
Crnu Goru“. Plamenac je jednom Berlinu rekao „da je sklopio
prijateljstvo sa pojedinim Englezima tako da se osjećao prijatno kod kuće sa dvojicom ili trojicom u društvu, ali kada bi se
u sobi skupilo više njih postajao je svjestan odnosa između
njih iz kojih se osjećao isključen. Objašnjavao je ovo govoreći
da on potiče iz daleke kulture, i taj nagli prelom u ranom djetinjstvu – emigriranje u stranu zemlju – natjerao ga je da se
donekle povuče u sebe. Oni koji su ga poznavali mogu potvrditi činjenicu da je (...) pokazivao ponos i nezavisnost jednog
plemenitog izgnanika“.
od političke nauke i svakako je
najbliža Marksovom poimanju
ideološkog kao mistificirane,
otuđene, iskrivljene, neistinite
i lažne svijesti.
Istraživanja o demokratiji
Iz Plamenčevih knjiga, prije svega Demokratija i iluzija i
Čovjek i društvo, mogu se izvući sljedeći zaključci ili, bolje reći,
uputi za razmišljanje o demokratiji: demokratija i politička
teorija su rođeni blizanci; novovjekovne političke ideje i ideja
demokratije ukorijenjene su u
tradiciji antičke političke misli;
moderni koncept demokratije
počinje s Rusoom; demokratija predstavlja rezultat tradicije
različitih političkih teorija; nastanak moderne države na tlu
Evrope i Amerike čini razliku, i
pored načelne jedinstvenosti,
između savremenog političkog koncepta države i atinskog koncepta neposredne
demokratije oličene u pojmu
polisa; moderna država je građanski politički koncipirana i
njoj odgovara predstavnička ili
reprezentativna demokratija;
na demokratiju Plamenac gleda i kao na stvarnost i kao na
iluziju; pogledi na demokratiju
su mnogo bliži u suštini nego
što se to čini među različitim
teorijama, posebno na Zapadu
i Istoku Evrope; marksističke
jednopartizma; ako se hoće da
društvo bude demokratsko,
oni koji donose važne odluke
moraju biti odgovorni pred
narodom; Plamenac smatra da
su „demokratske predrasude“
svojstvene svakom teoretičaru; dosljedno svom naučnom
metodu i pristupu političkoj
teoriji i filozofiji, prije svega,
smatrao je da predrasuda više
imaju oni mislioci koji svoje
hipoteze ne provjeravaju u
praksi; u demokratiji se moraju
uvažavati argumenti. Plamenac je bio intelektualno pošten pa je tvrdio da i sam ima
„demokratske predrasude“ i
da njegova misao nije uvijek
istinita i jasna; demokratija je
nespojiva s nejednakošću koje
ima u svakom društvu, i otuda proizilazi da je demokratija
iluzija; ni socijalizam ne može
„pobjeći“ od moderne društvene strukturiranosti, podjele
rada i tržišne konkurencije, što
sve i pretpostavlja i proizvodi
nejednakost, pa demokratija
nije moguća ni u socijalizmu;
nejednakost je praktično neiskorjenjiva, ili makar za još
dugi period, budući da je industrijsko društvo nužnost, a
to znači i nejednakost; sve ovo
znači da ni demokratija, u principu, nema šanse da u punom
obimu zaživi; nejednakosti se
stalno povećavaju, nezavisno
od toga da li je riječ o kapitalizmu ili socijalizmu; Plamenac je
naslutio i bio vizionar vremena
u kome će demokratija morati
da egzistira i koje će zahtijevati veliku raznovrsnost skupih
i duže trajućih obučavanja visokoobrazovnih i sofisticiranih
vještina, nezavisno od formalne školske spreme i diplome,
koje mogu biti i jesu osnova i
uzrok sve većih ekonomskih i
socijalnih razlika; demokratija
je, zapravo, iluzija u modernom industrijskom društvu;
kakva god i što god da je, demokratija se ne može izvoziti
ili uvoziti iz jednog u drugo
doba, niti prenositi kao savr-
JEDINO JE ŽELIO DA OTKRIJE I
KAŽE ISTINU
Osvjetljavajući Plamenčev karakter, Isaija Berlin ističe
njegov prisan odnos sa Crnom Gorom i uticaj koji je imala
otadžbina na njegove životne i naučne poglede na čovjeka
i društvo. On apostrofira da Plamenac „nije imao ambicije da
zablista ili da porazi rivale ili da se preobrati, ili pak osnuje neki
pokret. Jedino je želio da otkrije i kaže istinu... Plamenčev pogled na ljudsku prirodu i njene ciljeve i mogućnost nije potekao samo na osnovu čitanja klasičnih filozofa, već isto tako iz
njegovog odgoja, solidarnosti (poštovanja) i velike nostalgije
za otadžbinom, običajima i pogledima te gotovo predfeudalne zajednice...“
ideje o slobodi i demokratiji
bliske su liberalnim idejama;
za Marksa su ideje „novog
materijalizma“, „naturalizma–
humanizma“, komunizma kao
„stvarnog pokreta koji ukida
sadašnje stanje“, u suštini poboljšanje liberalizma. Kasnije,
međutim, u istorijskoj praksi
ove Marksove izvorne ideje
postale su izvrtanje liberalnih
ideja; ideje o demokratiji na
Zapadu i Istoku, kapitalizma
i socijalizma, nijesu radikalno
suprotne i apsolutno različite;
nekadašnji ruski sovjeti su zaslužili kritiku zbog prikrivanja
šeno i konačno znanje s jedne
na drugu generaciju, ili iz jedne
(bilo koje, a ponajmanje iz velike i još imperijalne) zemlje u
drugu; nema demokratije bez
tolerancije i otvorenosti prema
drugim i različitim pogledima;
demokratija je samo koncept,
način donošenja odluka, a ne
način vladanja i formula koja
se nameće spolja; demokratija je relativna kategorija dok
god postoje različite grupe ili
klase sa svojim promjenljivim
potrebama i interesima; za demokratiju nije dovoljna teorija,
ona bez prakse ne postoji i ne
I KAO ČOVJEK I KAO MISLILAC NESVAKIDAŠNJA LIČNOST:
Jovan Džon Plamenac
može postojati, ona se najbolje uči i primjenjuje i vježba u
samoj životnoj i političkoj svakodnevnoj praksi; demokratija
je uvijek u procesu promjena i
uvođenja novih generacijskih
vrijednosti i načela; ne postoji
apsolutno savršena škola za
učenje demokratije kao definitivnog znanja za „ponijet’ pod
mišku“, koje jedino treba primijeniti u praksi; demokratija je
stalno u procesu samodefinisanja i samouobličavanja.
Etička crnogorska strana
Plamenac je zadužio
mnoge oblasti ljudskog duha:
filozofiju, politiku, sociologiju, pravo, ekonomiju, istoriju,
antropologiju itd. On je, nema
sumnje, bio utopijski mislilac
u najpozitivnijem značenju.
U svojim knjigama težio je da
otkrije istinsku prirodu čovjeka
i prikaže realnu, objektivnu sliku njegovog ponašanja. Dakle,
s jedne strane – kakvi su ljudi
i kako se ponašaju danas, a s
druge – kakvi treba da budu i
kako da se ponašaju u budućnosti, što je kod njega značilo
ne u dalekoj, sterilno-neproduktivno-apstraktno-utopično-bezvremensko-nedjelatno-mrtvoj prirodi bez živog
čovjeka, već u uistinu produktivno-konkretno-utopijskoj
zbilji realnog istorijsko-političko-vremenskog praksisa. Ovaj
etički aspekat, proistekao iz
sagledavanja i razumijevanja
nesklada i jaza između postojećega i utopijskoga, onoga što
jeste i onoga kako bi to što jeste trebalo, moglo i moralo da
izgleda, egzistira i funkcioniše
da bi bilo od koristi čovjeku i
svijetu (koga je zapravo on i
„proizveo“, tj. postavio i formulisao kao pitanje i problem
za čovjeka), u najvećem dijelu
svoje rodno mjesto ima u Pla-
menčevom crnogorskom porijeklu.
S ovim se ne završava uticaj crnogorske rodne grude
na Džona Plamenca. On je bio
i kao čovjek i kao mislilac nesvakidašnja ličnost, originalan,
poseban, samostalan, nezavisan, pronicljiv, iznijansiran,
jako ośetljiv na neravnopravnost, nepravdu i neistinu. Plamenčeva jedinstvenost među
engleskim autorima od strane
najkompetentnijih poznavalaca i tumača njegovog naučnog
djela pripisivana je crnogorskom porijeklu. Njegov neponovljivi i autentičan duh koji je
sintetički gradio sa više izvora,
uključujući, sigurno ne na posljednjem mjestu, i onaj crnogorski, snažni i osobeni karakter, prirodni i jednostavni način
ophođenja, mišljenja i izražavanja, Isaija Berlin objašnjava
na sljedeći način: „Plamenčevo
prihvatanje britanskog empirizma, zajedno s duboko
nebritanskom romantičnom
vizijom ljudske nevolje, dalo je
njegovom radu napetost koju,
meni se čini, nijedan drugi na
engleskom jeziku nema“.
Plamenčev komunitarijanski ośećaj socijaliteta i uvažavanje javnog interesa kojima
je dopunjavao, korigovao i
oplemenjivao svoj osnovni
liberterijanski model liberalnozapadne evropske višestranačke, predstavničke demokratije,
imao je uporište u njegovom
crnogorskom porijeklu. Koliko
je Jovan Džon Plamenac bio
vezan za Crnu Goru, govori i
činjenica da je na njegovom
nadgrobnom
spomen-obilježju na londonskom groblju
Hajget (na kojem je sahranjen
i Karl Marks, čije je djelo Plamenac iščitavao i reinterpretirao
čitavog života), uz ime i prezime napisano jednostavno –
Crnogorac.
KULTURA
ANTOLOGIJA „PROSVJETNOG RADA“
Narodna biblioteka i čitaonica „Njegoš“ na Cetinju proslavila 145 godina rada
GABRIJELA MISTR AL
KULTURNI SPEKTAR
CRNOGORSKOG NARODA
USAMLJENO
DETE
Imajući u vidu bogat istorijat, jedinstven i dragocjen fond, Narodna biblioteka i čitaonica „Njegoš“
danas je jedna od onih institucija po kojima se Cetinje prepoznaje
Čuvši plač, zastadoh na strmini puta,
i vratima priđoh kolibe malene.
Detence me milo gledaše iz kuta,
i ko vino silna nežnost opi mene!
U prisustvu brojnih gostiju iz kulturnog i javnog života,
cetinjska Narodna biblioteka
i čitaonica „Njegoš“ nedavno
je proslavila 145 godina rada.
Na svečanosti upriličenoj u
Kraljevskom pozorištu „Zetski
dom“ prisutne je pozdravila
direktorica ove ustanove Saša
Lovre-Božović, podśetivši da
je biblioteka inovirana 2007.
Mati osta da se još na njivi trudi;
dete, probudiv se, tražeć dojku dragu,
zaplaka se... a ja privih ga na grudi,
i zapevah, drhteć, uspavanku blagu.
Kroz prozor gledaše nas meseca oko.
Dete već spavaše. A grud mu široko
preli pesma, bljesak svetlosti najveće...
godine, kada je, zahvaljujući
sistemu COBISS, omogućen
pregled građe na internetu.
Biblioteka raspolaže fondom
od oko 15.000 jedinica i broji
oko 500 članova. Literatura je
segmentirana u pet odjeljenja: za odrasle, đecu, odjeljenje periodičnih izdanja, zavičajni fond, odjeljenje obrade.
Gostima se obratio i gra-
donačelnik Cetinja Aleksandar
Bogdanović, rekavši da dugovječnost Narodne biblioteke i
čitaonice svjedoči o crnogorskoj kulturi i prosvjetiteljstvu
na našim prostorima.
„Za svog dugog trajanja,
radom i nasljeđem, Cetinjska
čitaonica postala je neizostavan dio kulturnog spektra
našeg naroda i naše zemlje.
I, u dom kad uđe žena uzdrhtalo,
videći mi lice puno stvarne sreće,
ostavi mi čedo u krilu zaspalo!
Prepjevao Vladeta R. Košutić
Već svojim prvim pjesmama posvećenim vjereniku koji
je izvršio samoubistvo, čileanska pjesnikinja Gabrijela Mistral
(1889–1957) privukla je pažnju čitalaca i književne kritike. Pjesničku zrelost dosegla je zbirkama„Očajanje“ (1922),„Pesme o
deci. Nežnost“ (1924), „Seča“ (1938). Pjesma „Usamljeno dete“
koja govori o čežnji žene za neostvarenim materinstvom ima
i mnogo ličnog, autobiografskog...
Priredio Nebojša Knežević
Priča Dragana Radulovića u antologiji na
engleskom jeziku
HOROR PROZA S
ELEMENTIMA FANTASTIKE
Mjesto za ponovno čitanje i vrednovanje Crnogorske pismenosti i kulture: Sa svečanosti
Imajući u vidu bogat istorijat,
jedinstven i dragocjen fond,
Narodna biblioteka i čitaonica „Njegoš“ danas je jedna od
onih institucija po kojima se
Cetinje prepoznaje“, istakao je
gradonačelnik Bogdanović.
Direktorica
Centralne
narodne biblioteke „Đurđe
Crnojević“ Jelena Đurović naglasila je da čitaonica svojim
dostignućima predstavlja svojevrsni kamen međaš prošlosti i budućnosti, pismenosti i
profesionalizacije bibliotečke
djelatnosti kod nas.
„Osvrt na daleku prošlost
Narodne biblioteke i čitaonice
„Njegoš“ nikada nije bio niti će
biti samo pogled uprt u istoriju Cetinjske čitaonice, već je
to iznova i povod za ponovno
čitanje i vrednovanje istorije
naše pismenosti i kulture“,
istakla je Đurović.
Svečanost je uveličana
sadržajnim umjetničkim programom u kom su nastupili
glumci Ivana Mrvaljević i Danilo Čelebić, solistkinja Žana
Marinković, te operska pjevačica Aleksandra VojvodićJovović. Povodom svečanosti
emitovan je i dokumentarni
film o radu ove institucije.
Š. B.
27
FEB.
U antologiji„Best European
Fiction 2013“, koju je objavila
izdavačka kuća Dalkey Archive
Press, nalazi se i priča poznatog
crnogorskog pisca Dragana
Radulovića, pod nazivom „Lice
koje pjeva“. Njegova priča našla
se u najstrožem izboru tridesetak autora, koji je pripremio
Aleksandar Hemon. Priča koju
je na engleski preveo Vili Firt
objavljena je svojevremeno
u Radulovićevoj zbirci „Splav
meduze“, u izdanju hrvatskog
„Antibarbarusa“.
Radulović je do sada objavio dvije zbirke priča i tri romana.
J. Vk.
Mišljenja
JE LI NJEGOŠ BIO
ANTIISLAMISTA?
Njegošu se ne može prigovoriti antiislamizam, ali
može ondašnji antiturski islamizam
Ponovo se aktualizuje gledište da je Njegoš bio veliki
antiislamista, da je sotonisao
islam, što ima svoju implementaciju na savremene međunacionalne odnose i izmirenje, pa
i na učilišne programe i tumačenje Njegoševih djela.
Njegošu se ne može prigovoriti antiislamizam, ali može
ondašnji antiturski islamizam,
odnosno samo onoliko koliko
je u onom vaktu turski islam bio
instrumentalizovan kao imperijalna, neprijateljska, anticrnogorska ideologija i turski državni
program islamizacije inovjeraca
u službi imperijalnih interesa,
odnosno ukoliko je islamizacija preimen(t)ovala (preinačila)
narodnosno (etničko) biće islamiziranih Crnogoraca u „Turke“
na osnovu srednjovjekovnog
(posebito istočno-azijatskog)
poistovjećivanja vjere, države i
narodnosti na osnovu pripadanja imperijalnoj državi i njenoj
„državnoj (turskoj) vjeri“. Zato
Njegoš i ističe:„Dva se brata oko
vjere bore“ i „O prokleto krivo
vjerovanje / grdno li si braću
zavadilo, / grdno li si braću pomrazilo“.
Teško se može poreći da
je islamizacija bila državni
imperijalni program u službi
potčinjavanja osvojenih naroda i održavanja Carstva i da
su islamizirani pripadnici bili
osnovna vojna snaga protiv
svojih sunarodnika koji su težili
oslobođenju i koji nijesu tursku
imperiju prihvatali kao svoju
državu.
Takođe je teško braniti
tvrdnju da je osmanlijska imperija bila najtolerantnija od
svih drugih „osvajačkih imperija“ prema osvojenim narodima, jer bi nas to odvelo u vrlo
nezahvalno i opširno istorijsko upoređivanje koje ne bi
suminulo ni njihovu epiku ni
književnost. U suprotnom, islamizacija u našim krajevima bila
bi pitanje izvan socijalno-ekonomske i političke borbe za opstanak, prestiž, moć i vlast, kao
čisto pitanje „vjere radi vjere“
(vjerskog „larpurlartizma“); kao
da se prevjera vršila po čisto
vjerskoj privlačnosti, ili zato što
je Muhamed bio zgodniji od
Isusa! Pa zašto su ukidali i obnavljali, inače protursku, Pećku
patrijaršiju?!
Islam je morao u osvojenim narodima tolerisati i
inovjern(ik)e ne zbog toga što
bi izbjegao puni genocid naroda, nego što je morao imati
i krajnje potčinjeni, izrabljivani,
obespravljeni, robovski dio naroda nad kojim su povlašćeni
jednovjernici imali apsolutno
gospodstvo u svakom smislu
(raja, kauri, danak, danak u krvi
itd.).
Sreten Zeković
Počeo arheološki pregled opštine Podgorica
KRAJNJI CILJ
– DETALJNA ARHEOLOŠKA MAPA
Ekspertski tim Centra za
konzervaciju i arheologiju
Crne Gore počeo je pregled
terena opštine Podgorica s
ciljem lociranja potencijalnih
arheoloških lokaliteta. Arheolog Dejan Gazivoda, rukovodilac istraživanja, naglasio je
da je veliki broj arheologa bio
angažovan na projektu „Putevi kontinuiteta“, te je stoga
istraživanje na području Podgorice kasnilo.
„Uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore izdala
je dozvolu, i smatramo da
ćemo u predviđenom roku
završiti planirana istraživanja.
Istraživanja počinju od područja Zete, a potom slijede
Tuzi i ravnica uz stari put prema Danilovgradu. Ako tokom
obilaska utvrdimo da je neki
lokalitet ugrožen, on će se
naći na listi prioriteta kako bi
bio zaštićen od daljeg propa-
danja. Na primjer, područje
Mataguža je jedan od naših
prioritetnih ciljeva. Ovo zetsko
selo nalazi se južno od Karabuškog polja i śeverno od Skadarskog jezera. Izvjesno je da
je tu u vrijeme vladavine Ilira i
Rimljana postojala naseobina,
o čemu svjedoče arheološka
istraživanja obavljena 1983.
godine. Tada je pronađen veći
broj fragmenata helenističke
i romanske keramike: amfore,
ribarski tegovi, zdjele, kao i bijela keramika“, ističe Gazivoda.
Đorđije Vušurović, direktor Centra za konzervaciju i
arheologiju, objašnjava da je
cilj istraživanja izrada detaljne
arheološke karte Crne Gore.
Do 2010. godine pregledano
je 16 crnogorskih opština. Nakon Podgorice, na redu su Bijelo Polje, Kolašin i Mojkovac.
Š. B.
Revitalizacija medunskog arheološko-istorijskog kompleksa
POSEBNO MJESTO
U CRNOGORSKOJ ISTORIJI
Prva faza revitalizacije Medunske tvrđave označena je
promocijom knjige „Medunski
grad – istorijsko-kasteološka
studija“ autora Predraga R.
Petrovića. Revitalizaciji je pret-
Projekat rekonstrukcije dobio visoke ocjene stručne javnosti
hodilo nekoliko važnih faza:
izrada projekta, geodetska
mjerenja, upis vlasništva ze-
mljišta, snimanje informativnih filmova, te izrada makete
srednjovjekovnog
medunskog grada s fragmentima
vidljivih antičkih spomenika.
Projekat rekonstrukcije već je
dobio visoke ocjene stručne
javnosti, kao i mještana Meduna.
Članovi udruženja „Medun“ objasnili su da je ovaj
obiman poduhvat realizovan
isključivo iz ličnih sredstava.
Ipak, oni su izrazili zahvalnost
i onima koji su dali doprinos
izradi idejnog projekta: dr Mirku Kovačeviću, dr Aleksandru
Kekoviću, inženjerima Nikoli
Drakiću, Čedomiru Brankoviću, Đuru Pavloviću, dr Božidaru Šekularcu, te privredniku
Čedu Popoviću. Poštovaoci
ove tvrđave uvjereni su da će
drevni Medun zauzeti mjesto
koje mu i pripada u istoriji
glavnog grada i Crne Gore.
Š. B.
KULTURA
Povelja „Ivan Crnojević“ uručena slikaru Dimitriju Popoviću
34. crnogorski likovni salon „13. novembar“
KULTURNA PARADIGMA CETINJA RAZLIČITOST
UMJETNIČKIH POETIKA
Povodom 4. januara, Dana
sazdanja Cetinja, u Vladinom
domu svečano je uručena povelja „Ivan Crnojević“ poznatom crnogorskom umjetniku
Dimitriju Popoviću. Priznanje
crnogorske prijestonice Popović je dobio kao inicijator i realizator mnogobrojnih umjetničkih događaja koji su i te kako
doprinijeli sveopštoj kulturnoj
sceni Cetinja, grada čiji je on
bio, prema riječima gradonačelnika Aleksandra Bogdanovića, odani prijatelj i uvaženi
sugrađanin. Popovićeva knjiga
„Luča Njegoševe noći“, izložba
njegovih pozorišnih plakata,
osmišljavanje i učestvovanje
na prvoj Cetinjskoj likovnoj koloniji, pored ostalog, najznačajniji su događaji koji su obilježili
prošlogodišnju kulturnu scenu
ovoga grada. Primajući nagradu, laureat Dimitrije Popović
naglasio je da to značajno priznanje nije samo za njegov
individualni rad, već i znatno
šire. „Još kada je Cetinje sazdano, u njegove temelje bila je
položena knjiga, i to kao da je
odredilo njegovu budućnost,
da postane prijestonica kulture“, rekao je Popović, dodajući
da je Cetinje na putu da postane crnogorska Firenca. On je
iskazao posebno zadovoljstvo i
time što Povelju dobija u godini kada će Crna Gora obilježiti
dva stoljeća od rođenja Petra
II Petrovića Njegoša. Tim povodom, on će Cetinju, pored
nove knjige i izložbe svojih radova, podariti skulpturu koja
će biti postavljena između
Biljarde i spomenika Ivanu Crnojeviću, što će, kako je rekao,
simbolično predstavljati spoj
tri vremena – Crnojevića, Petrovića i današnjeg.
J. Vk.
Priznanje u prave ruke: Dimitriju Popoviću Povelja „Ivan Crnojević“
Likovna kritika
SLIKAR OSOBENE
POETSKE EKSPRESIJE
(Izložba slika Mihaila Vukotića u Crnogorskoj
galeriji umjetnosti „Miodrag Dado Đurić“, Cetinje)
28
FEB.
Piše: Nikola Vujošević
Nakon povratka iz Beograda u Crnu Goru Mihailo
Vukotić (1904–1944) zadnjih
godina života, za vrijeme okupacije u Drugom svjetskom
ratu, boravi u rodnom Cetinju.
Ośećao se veoma loše, više je
bolovao nego slikao. Doživljavao je dramu duše i bola. Tada
je zapisao: „Ranije sam mnogo
uživao u slikama. Ali, sada sam
bezmalo izgubio naklonost za
to. Ovaj gubitak znači gubitak
sreće“. Kada je pred kraj rata
preminuo, malo je ko znao da
je crnogorska likovna umjetnost izgubila ličnost kakva se
rijetko rađa. Znali su to samo
rijetki znalci, kao i prijatelji i poštovaoci njegovog rada, koji su
1951. godine priredili u Cetinju
komemorativnu izložbu njegovih djela. Potvrdilo se tada da
je moguće i u kratkom životu
ostvariti značajno djelo. Neveliko kvantitetom, impozantno
i dragocjeno kvalitetom, ono
je veoma markantno u istoriji
crnogorske likovne umjetnosti. Bez njega bi njeni ukupno
sagledani vrhunski dometi bili
nesumnjivo siromašniji.
Umjetnička ozbiljnost
Kao skoro svi iz njegove
generacije – Kujačić, Vušković,
Lubarda, N. Đurović, Radović,
Božović, Stijović, Zonjić, Leković i dr., studira na Umjetničkoj
školi u Beogradu od 1925. do
1927. godine, kada počinje Vukotićeva javna slikarska aktivnost. Ubrzo odlazi u Pariz, druži
se s Lubardom, kod koga i sta-
nuje. Svoju nadarenost, umjetničku ozbiljnost i vrijednost
pokazuje neuobičajeno brzo.
Po povratku iz Pariza, 1928.
godine izlaže u Umjetničkom
paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u
Beogradu, zatim na proljećnim
i jesenjim izložbama beogradskih umjetnika. U međuvremenu ponovo kraće boravi u
Parizu. Godine 1935. za sliku
„Stepenište
Kalemegdana“
dobija Nagradu „Politike“, koja
ga preporučuje za učešće na
Međunarodnoj izložbi u Parizu i Izložbi jugoslovenskih
umjetnika u Rimu, 1937. godine. U tom periodu izlagao je s
Lubardom i drugima. Poslije
smrti redovno je bio zastupljen
na najznačajnijim izložbama
crnogorske umjetnosti: Prva
izložba ULUCG, 1946. na Cetinju; Savremena crnogorska
umjetnost 1945–1970, Beograd, Zagreb, Pariz, Rim; Pejzaž u crnogorskom slikarstvu
1900–1978, Aleksandrija, Kairo,
Ankara, Celovec, 1979; Umjetničko blago Crne Gore od praistorije do danas, Moskva 1981;
Cetinje i likovna umjetnost,
Cetinje, Beograd, 1983/1984;
160 djela iz Umjetničke galerije
Narodnog muzeja Crne Gore,
Beograd, 1986/1987…
Nadrealne vizije
Vukotićeva zaostavština u
Crnoj Gori nije obimna – u Narodnom muzeju na Cetinju ima
više od 20 uljanih slika, u bivšoj
Modernoj galeriji Podgorice
jedna, nekoliko slika imaju
porodice Vukotić i Đurović u
Podgorici; ima ih dosta u beo-
EKSTERIORIZOVANA UNUTRAŠNJOST
Povratkom u Beograd počinje Vukotićevo plodonosno, najznačajnije vrijeme, kada sve radi duboko ośećajno, doživljeno
i dosljedno homogeno. Ponovo, ali izraženije, s više moći slika
pejzaže, portrete, mrtvu prirodu. Kolorit najprije postaje hladan,
potom se javlja difuzna svjetlost i topli tonalitet. Trag kista veoma
je pouzdan, pun boje, širok i temperamentan, dobija dinamiku i
izraznu moć, samouvjerenost i autentičnost; svaki je koloristička
i valerska vrijednost. Njime se, rukom majstora, slivaju i homogenizuju komponente slike u jednu skladnu cjelinu, nesumnjivo
osobene poetske ekspresije. Ovaj objedinjavajući tretman upozorava na sukobe doživljaja i projekcija spoljnjeg svijeta, kao i
na ličnu ekstazu i unutrašnja vrenja. Izvjesno je polazio iz sebe,
iznutra, ka spoljnjem, predmetnom, od opšteg ośećanja svijeta
ka objektu: ośećanje posebnog, konkretnog motiva samo je povod da se aktivira i vanjsko opšte ośećanje. Vukotić vidi ono što
ośeća, sebe, svoju eksteriorizovanu unutrašnjost.
gradskim muzejima i privatnim
kolekcijama. Ipak, na osnovu
kritika i impresija objavljenih
u crnogorskoj i beogradskoj
štampi, posebno dobro znanih
slika koje su na Cetinju, može
se govoriti o Vukotićevim vrijednostima.
U umjetničkim dometima,
ispoljavanim u kontinuitetu
stalnog razvoja i uspona snage
i duha, zapažaju se karakteristike koje se mogu vremenski
klasificirati. Početni period školovanja u Beogradu i potom
prvi boravak u Parizu uslovljavaju i određuju njegov dalji
rad, daju mu ne samo nužni
osnov, već i nagovještavaju
budući razvoj. Tada slika studije portreta, aktova i pejzaža.
Povremeno u nekim radovima
ispoljava nadrealne vizije. U
Parizu, pod uticajem evropske
moderne umjetnosti, prihvata
neke postimpresionističke i ekspresionističke ideje, posebno
tretman boje i forme, što će mu
poslužiti kao iskustvo i nauk.
Predmetno, posebno pejzažno, kod je njega simbolična redukcija realnog, ključ
plodotvornosti slike, regulator
njenog smisla, bitna ośećajna
i semantička premisa. Od ranijeg reminiscentnog karaktera
slike (Bonar, Koro, Vijar, Utrilo),
u zadnjem periodu stvaralaštva dolazi do čina punog
kreativnog naboja, patetičnog
i nemirnog. Platna su uzbudljiva, ustreptala i koliko god bio
napušten hladni kolorit – sivo
i zeleno-plavo i akordi pepeljastozelenog, i zamijenjen toplim tonalitetom – ipak odaju
dojam melanholije i drame,
jedinstven izliv nadahnuća. Na
malobrojnim zadnjim djelima,
opterećen kobnom bolešću,
slikar prigušeno ispoljava zlu
slutnju – bliskost smrti; vri stvaralačka groznica, ali ne može
da ga uznese, biva duhovniji,
mističniji… Ostavlja štafelaj i
besperspektivno, predsmrtno
hoda cetinjskim ulicama.
Duhovniji, mističniji
Može se logično pretpostaviti, ali ne može tvrditi, kakvi bi bili putevi Vukotićevog
razvoja da nije rano preminuo.
Da li bi nastao još jedan novi
veličanstveni, grandiozni likovni opus? Jedno je, mislim,
izvjesno – iz brojne briljantne,
zlatne generacije crnogorskih
slikara, njegovih savremenika,
samo su Milunović, Vušković i
Lubarda imali i pokazivali toliko
talenta, moći i realizacije koliko
on. „Srećom“, završava Lompar
svoju monografski vrijednu
studiju o Vukotiću, „ostalo je
nešto od njegovog djela da u
neravnopravnoj igri čovjeka i
zle sudbine – pobijedi“.
Povodom Dana Prijestonice Cetinje, u Ministarstvu
kulture Crne Gore otvoren je
34. crnogorski likovni salon ‘13.
novembar’.
„Priča o ovoj renomiranoj
manifestaciji, koja je i svojim
nazivom, i terminom održavanja, i čitavim trajanjem
neraskidivo vezana za Dan
Prijestonice Cetinje, iz godine
u godinu sve je sadržajnija. Iz
tog razloga, posebno želim
naglasiti značaj ovogodišnjeg
Crnogorskog likovnog salona
‘13. novembar’, na kojem izlaže
25 crnogorskih stvaralaca. To
ne samo da govori o renomeu
koji ovoj manifestaciji pripada
među umjetničkim krugovima, već i uvjerava kako naš
likovni salon ima svijetlu budućnost“, naglasio je gradonačelnik Prijestonice i predśednik
Organizacionog odbora Salona Aleksandar Bogdanović.
Izlagače i pośetioce pozdravila je i zamjenica ministra
kulture Dragica Milić, izražavajući zadovoljstvo radovima koji
su dio ovogodišnjeg Salona.
Salona. Nagradu za slikarstvo
dobio je Aldemar Ibrahimović
za djelo „Urbani pejzaž“ (ulje
na platnu), dok je laureat priznanja za grafiku/crtež Nataša
Đurović, autorka rada „Trajanje
– nestajanje“ (kombinovana
tehnika na platnu). Najbolja
u konkurenciji skulptora bila
Rad Slavice Gvozdenović, dobitnice glavne nagrade
Nagrade laureatima 34.
crnogorskog likovnog salona „13. novembar“ dodijelio
je gradonačelnik Aleksandar
Bogdanović.
Slavica Gvozdenović, autorka rada „Oslobođenje linija“ (instalacija), dobitnica je
glavne nagrade – Gran-prija
je Milena Jovićević, koja se na
ovogodišnjem Salonu predstavila radom „Men Gens“ (staklo,
metal).
Na Salonu se predstavilo
ukupno 25 umjetnika sa 24
rada.
N. V.
Nagrađeni umjetnici s gradonačelnikom i članovima žirija
Izložba radova Uroša Toškovića u Galeriji „Velimir Leković“ u Baru
UNUTRAŠNJE JA
NE SMIJE DA PRESUŠI
Povodom Dana oslobođenja Bara, u Galeriji „Velimir Leković“ bila je priređena izložba
likovnih radova Uroša Toškovića, nastalih od 1958. do 1990.
godine.
Prema mišljenju mnogih
evropskih kritičara, Tošković
je jedan od najboljih crtača u
svijetu. Od 1996. godine živi u
Baru.
Otvarajući izložbu, likovna
kritičarka Anastazija Miranović rekla je da u savremenoj
crnogorskoj umjetnosti postoji umjetnik koji živi svoju
Uroš Tošković rođen je
1932. godine na Pelevom
brijegu, Bratonožići. Završio
je Srednju umjetničku školu u
Herceg Novom, a diplomirao
je 1956. godine na Akademiji
likovnih umjetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Početkom
1956. godine odlazi u Pariz
kao stipendista francuske vlade, đe završava Školu lijepih
umjetnosti kod Marisa Brijemšara. U Parizu ostaje sve do 1976.
godine i jedan je od rodonačelnika Kolonije jugoslovenskih slikara u Parizu.
umjetnost, kod koga je nevidljiva granična linija odvajanja
umjetnika od čovjeka, a to je
Uroš Tošković. „Uroš se nikome
ne udvara, svojim crtežima,
slikanjem, skulpturama, instalacijama... ali ni svojim riječima.
On je takav kakav jeste, i to je
njegova sloboda, stvaralačka
i ljudska. Ona je njegov izbor,
koliko i usud“.
„Sloboda ili uzdigne čovjeka ili ga uništi. Nijesam bio
ničiji rob, ja sam samo rob
umjetnosti. Ovaj grdni svijet
prošao sam uzduž i poprijeko,
ali nikada nijesam uspio da
umaknem logici življenja koja
vlada u mome zavičaju. Naše
unutrašnje Ja ne smije da presuši... Sve je farsa, osim onog
iznutra... Sve se stvari prvo rađaju u čovjeku. Sve je u mozgu,
sve u razmišljanju... Nijesam
život falširao. Treba ośetiti sjaj
Pariza i sresti se sa gromadama iz svih oblasti umjetnosti.
Nije to nimalo lako. Ja sam se
nekako našao i snašao da ne
potonem“, naglasio je Tošković.
M. Č.
Arhiv: Dvjesta šezdeset godina od publikovanja „Filozofske rasprave o širenju religije militantnim sredstvima“ (Dissertatio
philosophica de propagatione religionis armata) Jovana Stefanov(ić)a Baljevića (1728–1769)
PRVI CRNOGORAC DOKTOR FILOZOFIJE
Na naslovnoj korici Baljevićeve disertacije piše da je „Bratonožić-Albanac“, dok se ispod ruskog prevoda svog teksta na latinskom „Geografsko-istorijski opis Crne
Gore“ svojeručno potpisao pod imenom „Jovan Stefanović Baljević, Albano-Crnogorac iz Bratonožića“
Dvjesta šezdeset je godina od značajnog događaja za
crnogorsku – i uopšte južnoslovensku i slovensku – kulturu u cjelini: 1752. g. u njemačkom gradu Haleu Jovan
Stefanov(ić) Baljević (1728–
1769) uspješno je odbranio
doktorat iz filozofije i tako
postao prvi Crnogorac doktor
filozofije. Iste godine objavljena mu je knjiga na latinskom
„Dissertatio philosophica de
propagatione religionis armata“ („Filozofske rasprave o širenju religije militantnim sredstvima“). Skoro dva vijeka nije
se ni znalo za ovaj značajan
Baljevićev filozofski rad, da bi
ga nauka tek u drugoj polovini
dvadesetog vijeka uopšte i registrovala i uspjela da o njemu
dobije osnovne informacije.
Prije deset godina, na
250-godišnjicu izlaska Baljevićeve doktorske disertacije,
u knjizi najboljeg poznavaoca Baljevićevog života i rada,
akademika dr Dušana J. Martinovića „Dr Jovan Stefanović
Baljević (ili Šćepan Mali) život i
rad“, u izdanju DOB-a, prvi put
se crnogorska i šira kulturna
javnost mogla cjelovito upoznati s njegovim djelom. Na
taj način Baljevićeva rasprava
postala je dostupna stručnoj
i široj laičkoj publici kao integralni dio crnogorske kulturne
baštine. Za razliku od srpskog
naučnika Andrije B. Stojkovića
koji u svojoj knjizi „Počeci filosofije kod Srba“, objavljenoj
1970. g., neutemeljeno tvrdi
da je Baljević u Haleu štampao
„svoju filosofsku raspravu o
propagandi vere (1752), prvu
filosofsku disertaciju u Srba...“,
ruski naučnik J. V. Kostjašov
ističe da je „Baljević bio prvi
Crnogorac koji je odbranio
doktorat iz oblasti filozofije“
(Dušan J. Martinović: 2002).
Višestruko zanimljiva
ličnost
Jovan Stefanov(ić) Baljević
(1728–1769) bio je višestruko
zanimljiva ličnost: Crnogorac
po slobodnom sopstvenom
uvjerenju i iskazu, pravnik,
filozof, naučnik, poliglota,
svestrano obrazovana ličnost,
austrougarski državni službenik, ruski vojni oficir. Kao dijete, iz Crne Gore preko Bosne
je stigao u ondašnje kulturne
centre Sremske Karlovce i Temišvar, koji je zbog arhitekture
prozvan mali Beč, đe je završio
niže i srednje obrazovanje.
Studirao je i diplomirao na
Pravnom fakultetu Univerziteta Haleu (Njemačka), đe je odbranio i doktorat iz filozofije.
Radio je u Ugarskoj kao notarius (advokat) i vojni ađutant, a
u Sremskim Karlovcima kao
sindikus (šef policije) i sekretar
Karlovačkog magistrata (gradske uprave). Profesionalnu
karijeru završio je u Rusiji kao
vojni oficir. U toku putovanja
za Rusiju, u Beču je napisao
jedan manji informativni i
istoriografsko-geografsko-etnografski spis o Crnoj Gori na
latinskom jeziku, od kojega su
prilikom prevođenja nastala
dva kratka rada na ruskom jeziku. Time je Baljević i zaokružio svoje spisateljsko-naučno
djelo, doduše, obimom malo,
ali za crnogorsku kulturu, filozofiju i istoriografiju veoma
značajno.
Jovan Baljević je sam sebe
nazivao „Albano-Crnogorac iz
Bratonožića“ (Jovan Baljević:
1757; 2002) ili „Bratonožić-Albanac“ kako je napisano na
naslovnoj korici njegove disertacije u originalu na latinskom jeziku (Jovan Baljević:
1752; 2002). Prvi je Crnogorac
doktor filozofije. Kako je u disertaciji istakao, njome je htio
Sloboda savjesti
U disertaciji „Filozofska rasprava o širenju religije militantnim sredstvima“ pokrenuta su mnoga teorijska i praktična,
filozofska, aksiološka i etička, religijska i crkvena, metafizička i
antropološka, istorijska i državna, pravna i ustavna, društvena
i politička pitanja. Baljević o cilju svoje doktorske disertacije
piše: „Polazeći od filozofskih načela, dokazaćemo da je širenje
religije militantnim sredstvima nešto što valja odbaciti... Ako ko
treba da bude istinski ubijeđen, onda ga valja poučiti, podstaći
mu razum i razgaliti volju; a kako sve ovo postići oružjem, to
niko razuman neće moći da pojmi“ (Baljević:2002). Vlast nad
religijom, po Baljeviću, ne može imati niko, religija je pitanje
slobode savjesti i zato svaki rat za oružano širenje i samim tim
nasilnu promjenu religije apsolutno i ni pod kakvim uslovima
ne može biti pravedan i legitiman.
da dokaže štetnost pokušaja
da se nasilnim i oružanim putem mijenjaju pojedinačna i
kolektivna, narodna, vjerska
uvjerenja. Rodom je sa Peleva
Brijega, iz crnogorskog brdskog plemena Bratonožića,
blizu Podgorice.
Podrška vladici Vasiliju
Petroviću
Baljevićevi spisi na ruskom su takođe veoma značajni. Naučnu, kulturološku,
etnografsko-istoriografsku i
informativno-dokumentarnu
vrijednost posebno ima spis
„Kratki i stvarni opis sadašnjeg
stanja Crne Gore“, koji je u
Martinovićevoj knjizi naslovljen kao „Geografsko-istorijski
opis Crne Gore“. Pronašao ga
je u Moskovskoj arhivi Ministarstva spoljnih poslova Rusije, preveo i objavio crnogorski istoričar Marko Dragović.
Prvo ga je publikovao 1882.
g. u Petrogradskom časopisu
„Hrišćanska knjiga“, a 1884. g.
i u svojoj knjizi „Mitropolit crnogorski Vasilije Petrović-Njegoš“ koja je odštampana na
Cetinju. Ovaj Baljevićev tekst je
do sada više puta publikovan
pod sljedećim naslovima: „Geografsko-istorijski opis Crne
Gore“ (N. S. Martinović, R. Ko-
nji arhijepiskop Vasilije stara
zavesti među njima red i poredak državni“.
Tekst „Stvarni opis Crne
Gore“ u prevodu sa ruskog
prvi put se publikovao u knjizi
akademika dr Dušana J. Martinovića „Dr Jovan Stefanović
Baljević (ili Šćepan Mali) – život i rad“. „Ovaj skoro dva i po
vijeka nepoznati Baljevićev
geografsko-etnografski kratki
zapis pronašao je i objavio Jurij
V. Kostjašov 1998. g. U originalu na ruskom bio je prvi put
objavljen u Moskvi 1998. g. u
časopisu ,Slavjanovedenija’,
koji izdaje Ruska akademija
nauka, i naslovljen kao ,Suštinski opis Crne Gore’, a u Martinovićevoj knjizi kao ,Stvarni
opis Crne Gore’. Od jednog Baljevićevog teksta na latinskom
jeziku nastala su dva prevoda
ili dvije verzije na ruskom jeziku: prva koju je pronašao
Marko Dragović i opremio je i
proširio svojim komentarom, i
druga – pronađena od strane
Jurija Kostjašova. „Spis Jovana
Baljevića, nazvan u prevodu
’Suštinski opis Crne Gore’ (misli se, dakle, na ruski prevod
sa latinskog originala, prim. G.
S.), više je jedan geografskoistorijski kroki, nego stvarni i
potpuniji opis. Napisan je sitnim rukopisom na latinskom
Crnogorsko nacionalno ośećanje
Baljević je tekst „Geografsko-istorijski opis Crne Gore“ napisao u Beču na latinskom jeziku na insistiranje ruskog ambasadora K. Kajzerlinga. Ruski prevod ovog teksta Baljević je svojeručno potpisao 29. jula 1757. u Sankt Peterburgu, pod imenom
„Jovan Stefanović Balević, Albano-Crnogorac iz Bratonožića“.
Original ovog dokumenta nalazi se u Arhivu spoljne politike
Rusije, u fondu Odnosi Rusije sa Crnom Gorom. Dokument ima
izuzetno veliku naučnu, istorijsku, identitetsku i kulturološku
vrijednost zbog autentičnog potpisa autora spisa i vlastitog
potvrđivanja crnogorskog nacionalnog ośećanja, ali je veoma
značajan i kao geografsko-etnografski spis.
vijanić, S. Mijušković i Č. Vuković: „Prednjegoševsko doba“,
Biblioteka „Luča“, „Grafički zavod“, Titograd, 1963) i „Kratak
i objektivan opis sadašnjeg
stanja Crne Gore“ (Beograd,
1997, 1998) Radi se o drugom
dokumentu jednog crnogorskog pisca u Rusiji o Crnoj Gori
i Crnogorcima, napisanom tri
godine poslije „Istorije o Crnoj
Gori“ Vasilija Petrovića Njegoša. U njemu autor daje podršku crnogorskom mitropolitu:
„U Crnoj Gori nema uprave ni
reda svjeckoga i ako se današ-
jeziku, mjestimično teškim za
čitanje. Istovremeno je urađen
i njegov prevod na ruski jezik.
Ovaj se prevod po strukturi i
sadržaju razlikuje od onog koji
je u XIX vijeku pronašao u Petrogradskom arhivu crnogorski istoričar Marko Dragović...
Posebno se razlikuje nova verzija Baljevićevog spisa u dijelu
koji se odnosi na opis karakternih osobina Crnogoraca“
(Dušan J. Martinović: 2002).
Dotični prevod sa Baljevićevog
latinskog originala, dakle, unekoliko je različit od prevoda
koji je pronašao Marko Dragović. Kraći je i manje pregledan,
a Baljević ga nije ni potpisao.
Trpeljivost jedini lijek
Ipak, od najvećeg naučnog značaja je Baljevićeva filozofska disertacija, koja je do
sada bila u sjenci njegova dva
kraća istoriografska i geografsko-etnografska rada o Crnoj
Gori, i koja sva odiše učenim
i osvjedočenim evropskim
prosvjetiteljskim manirima i
civilizovanom tradicijom i duhovnošći iz vremena njenog
pojavljivanja. Iako je, naravno,
Baljevićeva rasprava izraz i proizvod vremena u kojemu je nastala, sa svim istorijskim, naučnim i religijskim ograničenjima
toga doba, ona, simbolički rečeno, predstavlja sublimovan i
sintetizovan duh ukupnog viševjekovnog evropskog obrazovnog, naučnog i kulturnog
prosvjetiteljstva, pa je, između
ostalog, zahvaljujući i njoj i Jovanu Baljeviću, civilizacijskim
liberalnim, građanskim i progresivnim blagodetima i tekovinama modernog doba, posebno na planu humanističke
i racionalne filozofske baštine,
na posredan način pripadala i
pripada i Crna Gora.
Svako ko iole poznaje
konfesionalni razvoj u istoriji
čovječanstva, a posebno razvoj hrišćanstva, zna kolika je
važnost i složenost teme koju
je Baljević prihvatio za svoju
filozofsku disertaciju. Da njegov filozofski zadatak nije bio
nimalo lak, pokazuje i sljedeće
zapažanje slavnog francuskog
filozofa Voltera (1694–1778):
„Od svih religija, hrišćanska je
bez sumnje ta koja treba najviše da uliva trpeljivost, mada su
hrišćani do sada bili najnetrpeljiviji od svih“ (Volter: „Filozofski rečnik“, „Edicija“, Beograd,
2009, str. 334). Ovu netrpeljivost, agresivnost i militantnu
borbenost hrišćanstva, Volter
plastično opisuje: „Sveti Toma
je toliko iskren da priznaje da
hrišćani nisu zbacili careve s
prestola samo zato što nisu
mogli. Njihovo mišljenje je bilo
da ceo svet mora biti hrišćanski. Prema tome, oni su obavezno bili neprijatelji celog sveta,
dok nije preobraćen.“ (Ibid., str.
333) Volter u razmatranjima o
trpeljivosti, religiji i vjeri, pokazuje da su još i prije Hrista postojale mnoge sekte i njihove
vođe se proglašavale mesija-
Naslovna korica disertacije
Jovana Baljevića iz 1752. godine
u originalu na latinskom jeziku
ma. „Već od kraja I veka mogu
se pobrojati trideset hrišćanskih sekti u Maloj Aziji, Siriji,
Aleksandriji, pa čak i u Rimu“
(Ibid., str. 335). Sve ove sekte
međusobno su se uništavale
vjekovima. „Ova strašna nesloga koja traje već toliko vekova,
velika je pouka kako treba međusobno da praštamo greške
koje činimo; nesloga je veliko
zlo ljudskog roda, a trpeljivost
joj je jedini lek.“ (Ibid., str. 336)
Dakle, više je nego očigledna i teorijska i praktična
važnost i uloga Baljevićeve filozofske disertacije. Odlučivši
se za raspravu o toleranciji i trpeljivosti i o kritičkom valorizovanju i tretmanu svih pokušaja
širenja vjere oružanim putem,
Baljević je hrabro i odlučno,
s velikim znanjem i širokom
erudicijom, ušao u srž jedne
velike, slobodno se može reći
– metafizičke i viševjekovne, gotovo vječne, u svakom
slučaju filozofske, teološke i
naučne rasprave koja traje u
čitavom svijetu sve do danas, a
nastaviće se i u budućnosti. Tolerancija i trpeljivost, čini se posebno ona vjerskog karaktera,
koja kao da daje odsudni ton
i značaj i svim ostalim njenim
vrstama u globalnom društvu
modernog čovječanstva, jedna je od onih ne tako brojnih
tema koje će zauvijek sačuvati
u sebi i intelektualnog i praktičnog potencijala da se može
u svakom konkretnom dobu
nazvati savremenom. I to, prije
svega, u onom smislu u kojem
je taj pojam definisao savremeni njemački filozof Ludvig
Landgrebe: „Savremeno je
ono što je postalo dostojno
ljudskog opstanka.“ Ovo znači
da baštinu treba učiniti savremenom i živom samosviješću
novih naraštaja.
Goran Sekulović
Portreti: Prof. dr Mirash Ivanaj, rođeni Podgoričanin, albanski državnik i jedan od najuglednijih intelektualaca u široj albanskoj javnosti
SVESTRANI STVARALAC, REFORMATOR I KOSMOPOLITA
Prof. Ivanaj spada među najpoznatije ličnosti u istoriji nacionalnog albanskog obrazovanja, a samim tim i opšte albanske kulture, zbog čega je i dobitnik najviših
albanskih državnih priznanja i odlikovanja
Prof. dr Mirash Ivanaj rođen je 1891. godine u Podgorici, a umro je 1953. godine u
Tirani. Porijeklom je iz Benkaja
– Zatrijebač (okolina Podgorice). Osnovnu školu je završio u
Podgorici, a srednju u Beogradu. Visoke studije pohađao je
na Univerzitetu u Rimu, đe je
završio dva fakulteta: filozofiju
i pravo. Iz prava je odbranio
doktorsku tezu. Takođe, znao
je više svjetskih jezika.
Ivanaj se iz Rima vraća u
Skadar, 1923. godine, đe je bio
direktor državne gimnazije do
1930. godine. U Skadru je bio
osnivač i urednik novina „Republika“, s ciljem da širi ideje
slobode, demokratije i pravde.
Pored obrazovanja i vaspitanja
u školi, publicistike, prava i političke filozofije, bavio se poezijom i književnošću. Njegov rad
u oblasti obrazovanja, kulture
i publicistike izazvao je veliki
odjek u široj albanskoj javno-
sti, kao intelektualca od znanja, nauke, naprednih ideja i
stvaralačkih mogućnosti, pa je
1933. godine postao ministar
obrazovanja tadašnje Kraljevine Albanije.
Istorijska saznanja ukazuju
da je Albanija bila vjekovima
pod raznim stranim okupacijama, što je imalo negativne
posljedice i na razvoj nacionalnog obrazovnog sistema.
Ministar Ivanaj je dao veliki
doprinos unapređenju i reformi obrazovnog sistema, koja
je nazvana „Reforma Ivanaj“. U
tom periodu u Albaniji su bile
brojne strane i privatne škole,
koje su se u dobroj mjeri bavile
političkom, kulturnom i vjerskom propagandom, odnosno
bavile su se zamagljivanjem
uma i trovanjem duha mladog
naraštaja, kako je pisao Mirash
Ivanaj. Naime, tadašnji školski
sistem u Albaniji bio je naročito
pod jakim italijanskim politič-
kim uticajem, i to u negativnom smislu, u pravcu denacionalizacije albanskog naroda.
Međutim, ministar Ivanaj
identifikovao je sve slabosti,
nedostatke i opasnosti koje su
pratile i prijetile obrazovnom
sistemu u Albaniji, i na osnovu suptilne analize faktičkog
stanja sačinio je suštinsku i sveobuhvatnu reformu nacionalnog školskog sistema. Njegova
је reforma, pored ostalog, obuhvatila: promjene normativnog i institucionalnog okvira;
promjene koncepcije obrazovanja, bazirane na pozitivnim
zapadnim iskustvima; zatvaranje stranih škola i stvaranje neophodnih pretpostavki za rad
i funkcionisanje nacionalnih,
laičkih, modernih, sekularnih,
građanskih, tj. državnih škola;
jačanje prosvjetnih kapaciteta,
poboljšanje materijalnog statusa i uslova rada nastavnika i
učenika, itd.
Profesor Ivanaj bio je
predśednik Državnog savjeta
Albanije i lični savjetnik kralja
Ahmeta Zogua. Svojim stručnim savjetima uticao je na zaštitu nacionalnog suverenita
i digniteta albanske države i
albanske nacije.
Upravo zbog velikih zasluga u inovaciji i unapređenju
albanskog školskog sistema,
ministar Ivanaj spada među
najpoznatije ličnosti u istoriji
nacionalnog albanskog obrazovanja, a samim tim i opšte
albanske kulture, zbog čega
je i dobitnik najviših albanskih
državnih priznanja i odlikovanja. Naime, 1929. godine, kralj
Ahmet Zogu dodijelio mu
je odlikovanje Skenderbega
„Kumandar“, zatim ga je 1992.
godine predśednik Republike
Albanije Sali Beriša odlikovao
medaljom „Martir demokratije“, a 1995. godine dodijelio mu
je titulu „Narodni učitelj“. Tako-
đe, predśednik Albanije Alfred
Mojsiju dodijelio je 2003. godine profesoru Ivanaju priznanje
„Ponos nacije“, s obrazloženjem da je riječ o istaknutoj ličnosti nacije i albanske kulture,
o velikom reformatoru obra-
zovanja i albanske nacionalne
škole, nepokorljivom borcu za
slobodu, demokratiju i pravdu, kao i nacionalni i društveni
progres.
Nik Gašaj
29
FEB.
IN MEMORIAM
LISTOVI
MATICA
SOFIJA BOŠKOVIĆ
(Br. 51/52, 2012)
Prošle godine, u 77. godini preminula je Sofija Bošković,
rođena Damjanović. Rođena je u Ljubiću, opština Čačak, 1935.
godine. Učiteljsku školu završila je u Užicu. Radila je u osnovnoj
školi u selu Ivezići, srez mileševski, a zatim u osnovnoj školi u
Kičavi, srez bjelopoljski, potom u OŠ „Milovan Jelić“ u Pavinom
Polju. Od 1962. do 1990. godine radila je u OŠ „Risto Ratković“
u Bijelom Polju, odakle odlazi u penziju.
Njeni učenici osvajali su prva mjesta na takmičenjima iz
srpskog jezika i matematike. Bila je izvanredan prosvjetni radnik, s neiscrpnim radnim elanom. Učestvovala je na mnogim
seminarima i drugim oblicima usavršavanja, pa je svojim radom uvijek išla u susret izazovima.
Aktivno je učestvovala u radu stručnih i samoupravnih
organa škole. Služila je za primjer u razvijanju dobrih međuljudskih odnosa u kolektivu i šire. Posebno je uživala veliki ugled i poštovanje svojih učenika,
njihovih roditelja i građana uopšte. Bila je aktivna i van škole, posebno u Sekciji za društvenu
aktivnost žena, u Savjetu za vaspitanje i brigu o djeci, u Crvenom krstu i podružnici SSRN-a.
Za izuzetne rezultate postignute u obrazovno-vaspitnom radu dobila je opštinsko priznanje „Primjeran radnik“.
Bila je zaljubljenik učiteljskog poziva. Ostala mu je vjerna do kraja, što je i dokazala gestom da dio sredstava, koji je namijenila za izgradnju spomenika učitelju u Danilovgradu, bude uplaćen poslije njene smrti, što je porodica i ispoštovala.
Rajko Medojević
Najnoviji broj časopisa
za društvena pitanja, nauku i
kulturu „Matica“ donosi tekstove Slobodana Vukićevića
(„Globalizacija i priroda ljudske zajednice“), Petra Popovića („Vavilonizacija zapadne
civilizacije“), Željka Rutovića
(„Slobodan pristup informacijama kao osnovno ljudsko
pravo“), te putopis Tanje V.
Sekulić „Moja Argentina“. U
okviru rubrike posvećene jubileju − 200 godina od rođenja
Petra II Petrovića Njegoša, dati
su tekstovi Františeka Šisteka
(„Njegoševa grobnica“), Luke
I. Milunovića („Njegošu u slavu“), Ilije Despotovića („Jedan
pogled na Njegoševo srpstvo“), Čedomira Bogićevića
(„Petar II Petrović Njegoš kao
državnik“) i Živka M. Andrijaševića („Sedam Petrovića“).
O Crnogorcima na tlu današnje Albanije tokom vjekova
piše Blagoje Zlatičanin, o
Mauzoleju vladike Danila na
Orlovom kršu Velimir Vujačić,
o ljevičarskim idejama među
crnogorskim kolonistima u
Bačkoj Slobodan Medojević, o
Baru sredinom XIX vijeka očima britanskih pośetilaca Savo
Marković, a o vjerskom faktoru
u spoljnoj politici Sovjetskog
Saveza 1945–1953. godine
Zvezdan Folić. Objavljeni su i
tekstovi Žarka Đurovića („O
pjesničkom stvaralaštvu Mirka
Banjevića“), Gorana Sekulovića
(„Jovan Stefanov(ić) Baljević,
prvi Crnogorac doktor filozofije“), Adnana Čirgića („Neki
problemi crnogorske toponimije“), Miroslava Doderovića i
Zdravka Ivanovića („Drumski
saobraćaj u Crnoj Gori“), kao i
portreti Mika Vlahovića i Novaka Adžića, te Izvještaj Evropske
komisije o napretku Crne Gore
za 2012. godinu i Jungovom
seminaru o Ničeovom Zaratustri.
Lj. V.
CRNOGORSKI ANALI
GROZDANA ŠESTOVIĆ
(Br. 1/2013, Cetinje)
30
FEB.
Januara ove godine napustila nas je u 73. godini života
Grozdana Šestović, nastavnica srpskohrvatskog jezika i istorije
u penziji. Rođena je 1940. godine na Kovrenu. Osmogodišnju
školu završila je u rodnom mjestu i u Pavinom Polju, potom
Učiteljsku domaćičku školu u Andrijevici i Višu pedagošku školu u Sarajevu – Odsjek za srpskohrvatski jezik i istorija. Zapošljava se u OŠ „Milovan Jelić“ u Pavinom Polju, đe ostaje do oktobra 1975. godine, kada prelazi u gradsku OŠ „Dušan Korać“ u
Bijelom Polju, odakle je i otišla u zasluženu penziju.
Za vrijeme rada u obje škole postizala je zapažene rezultate i u redovnoj nastavi i u vannastavnim aktivnostima. Njeni
učenici postizali su zapažene rezultate na opštinskim smotrama znanja iz srpskohrvatskog jezika, kao i na lokalnim i državnim konkursima. Za svoj rad dobijala je zaslužene nagrade od
prosvjetnih institucija i kolektiva škole.
Prosvjetni poziv obavljala je s velikim entuzijazmom i ljubavlju. Rukovodila se uvijek
dobro poznatom pedagoškom istinom da „primjer popravlja mnogo bolje od prijekora“, a
prema svakom učeniku uvijek je bila roditeljski dobronamjerna. Generacije učenika kojima
je predavala, i danas prati njen blagi pogled, roditeljska želja i briga da uspiju, da se izbore
za svoje ideale i budući poziv. Živjela je dostojanstveno, tiho, odmjereno, isto tako podnosila
svoju bolest i na isti način nas i ostavila. Zbog mnogo čega dobrog i lijepog Grozdana Šestović ostaće u trajnom i lijepom śećanju svih učenika, kolega, prijatelja i sugrađana kao divan
čovjek, dobar pedagog i iskreni kolega.
Mr Blagoje Vujisić
Prvi broj novog časopisa
„Crnogorski anali“ objavljuje
tekstove prof. dr Šerba Rastodera „Počeci detabuizacije crnogorske istoriografije i
raspad ideološke paradigme
1989. do 2006“ i prof. dr Radovana Radonjića „Dug“. Dr
Danilo Radojević piše o pojavi
lika Miloša Obilića kao mitskog
junaka u svijesti Crnogoraca,
prof. dr Novak Kilibarda o ratničko-političkim konotacijama
kosovskog mita u prošlosti i
danas, a profesor Sreten Perović o dukljanskom knezu Vladimiru i makedonskoj princezi
Kosari između legende i istorije. Časopis donosi i tekstove
Borislava Cimeše („Dr Sekula
Drljević o osnovama za filozofiju istorije montenegrinae“),
Milorada Popovića („Njegoševo srpstvo“), Čedomira
Draškovića („Katunski fatum
Krsta Zrnova“), Sretena Zekovića („Krivotvorenje posvete u
izvorniku ´Luče mikrokozma´“),
dr Čedomira Bogićevića („Sula
Radov i crnogorski moralni kodeks i običajno pravo“). Gojko
Kastratović piše o filmu Vladimira Đ. Popovića „Voskresenje
ne biva bez smrti“, Aleksandar
– Saša Samardžić o heraldici
Crnojevića, Branislav Borilović
o cetinjskoj „Založnici“ iz 1864.
godine, Novak Adžić o političkim ubistvima u Crnoj Gori
(1919–1941), a Savo Marković
Štedimlija o svetosavskom
kultu. Objavljeni su i tekstovi
Petra Plamenca („Nikola Pašić,
zao duh Evrope“), Luiđija Kri-
skuoloa („Kako su saveznici izdali Crnu Goru“), kao i izvještaj
Mihaila – Mila Plamenca od
20. septembra 1919. godine o
stanju u Crnoj Gori nakon njene nasilne aneksije Srbiji 1918.
godine.
Lj. V.
MLADOST
EDHEM PEROČEVIĆ
(List Srednje mješovite škole „Mladost“, Tivat, br. 6, 2011/2012)
Edhem Peročević, nastavnik u penziji, preminuo je novembra prošle godine. Rođen je 1931. u Mikulićima, Bar. Završio je
Pedagošku akademiju u Nikšiću – Odsjek za srpskohrvatski jezik i književnost. Radio je u Gradskoj biblioteci u Baru, potom
je bio učitelj u OŠ „Mrkojevići“ u rodnim Mikulićima. Penzionisan je 1991. godine.
Peročević je napisao monografiju „Školstvo u Mrkovićima
1885–2000“, u kojoj je sačuvao od zaborava razvojni put škole
i ljude – aktere svih zbivanja u njoj. Činjenica je da se istorijom
i kulturom Mrko(je)vića niko nije bavio sistematski i cjelovito
iako se radi o kraju izuzetnog istorijskog, kulturnog i etnološkog nasljeđa.
„Monografija 'Školstvo u Mrkovićima 1885–2000', nastala
samoprijegornim radom dugogodišnjeg prosvjetnog radnika
i direktora Edhema Peročevića, ne samo da čini dragocjeni pomak nego se svojim sadržajem,
novim saznanjima, kompozicijom i primijenjenom metodologijom sigurno kandiduje za do
sada najbolje i najpouzdanije djelo o Mrkojevićima uopšte“, napisali su u recenziji prof. dr Š.
Rastoder i prof. dr Ž. Andrijašević. Peročević je napisao hroniku rodnih Veljih Mikulića, zatim
knjige „Mikulići na kraju vijeka“, „Šalu je Bog ostavio“, „O mrkovskom govoru“ (ostao u rukopisu).
Edhem Peročević odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vijencem i Ordenom za vojne
zasluge sa srebrnim mačevima.
U šestom broju školskog lista „Mladost“, istoimene tivatske Srednje mješovite škole,
na oko 50 bogato ilustrovanih
strana obrađeno je mnogo zanimljivih tema. Učenici pišu o
utiscima s boravaka u Americi,
Njemačkoj i Kini. Objavljeni su
intervjui s direktoricom Jovankom Vujačić i profesorima o
primjeni novog obrazovnog
koncepta, izbornim predmetima, eksternoj maturi...
Učenici su učestvovali na
konkursu mladih eko-reportera koji je organizovala NVO
„Ecom“. Tu je i prilog o svečanosti povodom obilježavanja
90 godina srednjoškolskog
obrazovanja u Tivtu, koju
Muharem Muratović
GOJKO MARKOVIĆ
Umro je u 74. godini Gojko Vojinov Marković, veliki pedagog i profesor. Gojko je rođen u Krupicama, kod Pljevalja, gdje
je završio osnovnu školu, gimnaziju u Bijelom Polju, a Filološki
fakultet u Beogradu.
Zapošljava se kao profesor u Tesliću (Bosna). Dolazi u RO
„Jadran“ u Perastu, gdje i uređuje list „Jadran“. Aktivno se bavi
novinarstvom, objavljuje stihove i prozu u književnim časopisima i revijama, piše putopise, reportaže i književnu kritiku.
Član je Udruženja književnika Crne Gore, Udruženja pisaca
radnika Crne Gore i Udruženja pisaca Srbije.
Bio je omiljen u svim sredinama gdje je živio i radio. Staložen i pitom, zračio je kao svjetionik. Bio je čvrstog i primjernog
karaktera, prirodan i skroman, čovjekoljubiv, širokih pogleda,
naprednih misli, sijač ljubavi i sloge.
Iza njega ostale su knjige stihova: „Bez razloga“, „Sjenke“, „Tople kiše“, kao i zbirka reportaža i mnogobrojni članci u novinama čiji je bio dopisnik, saradnik ili uređivač: „Mladost“,
„Studentski list“, „Jadran“, „Pobjeda“, „Pljevaljske novine“, „Novosti“, „Politikin zabavnik“, „Glas
Crnogorca“, „Dan“, „Prosvjetni rad“ i „Boka“, gdje je bio glavni i odgovorni urednik. Gojko je
poklanjao sebe bez ostatka – porodici, prijateljima, školi i svojoj zemlji.
Ovaj priznati humanista i pedagog, pisac i novinar, a nadasve kosmopolita, za života je
ostavio dubok trag.
Ljubenko Borović
su glumom uveličali članovi
dramske sekcije. Pomenimo
i uspješno učešće na karaokama, pjesničkim večerima
ljubavne poezije, kao i školskom maskenbalu. Debatni
klub održao je treću debatu u
sklopu projekta „Mladi Crne
Gore o Evropskoj uniji“, a đaci
ove škole učestvovali su i na
Sajmu mladih pronalazača u
Budvi. Pod vođstvom Đačkog
parlamenta učenici su uključeni u međunarodni projekat
„Kornjače promjena“ („Turtles
of change“). Nijesu izostali ni
utisci s maturske ekskurzije
(Budimpešta, Beč i Prag), vijesti sa muzičke scene, dok
ljubiteljima istorije i fantastike
„Mladost“ preporučuje knjigu
„Dedalova kuća“ njemačkog
pisca Kaja Majera.
Š. B.
SREDNJOŠKOLAC
(List učenika i nastavnika Srednje stručne škole u Pljevljima, br. 6, 2012)
„Srednjoškolac“, list učenika i nastavnika pljevaljske
Srednje stručne škole, postao
je prepoznatljiv po brojnosti
i kvalitetu učeničkih radova.
Tako je i ovaj broj rezultat
njihovog truda da očuvaju
kvalitet, ali i da čitaocima donesu nešto novo. Oni su bili dizajneri, fotografi, tvorci većine
tekstova. Članovi novinarskoliterarne sekcije razgovarali su
s direktorom ove vaspitnoobrazovne ustanove i glumcem
Izudinom Bajrovićem. Zabilježena je realizacija godišnjeg
rada PRNŠ-a (profesionalni
razvoj na nivou škole) za školsku 2011/2012, proces interne
evaluacije u školi, kao i Drugo
državno takmičenje iz oblasti
mašinstva. Na sajmu „Mladi
pronalazači“ predstavljeni su
mladi pronalazači inovatori:
Jelena Lacman i Jezdimir Lončar s mentorom Vladanom
Avramovićem. „Srednjoško-
lac“ piše i o disleksiji, o kojoj se
malo zna (smetnja u učenju),
partnerskom projektu NVO
„Zračak nade“ sa školama, te
vrijednosti volonterizma. U
ovoj školi otvorena je nova laboratorija za praktične vježbe
iz električnih mjerenja, elektronike, automatike i drugih
stručnih predmeta. Objavljen
je razgovor s pedagogom Radanom Kartalom, a predstavljeno je i preduzeće za vježbu
„Timber Mont“.
List preporučuje zanimljive pisce, piše o grčkoj naučnici
Hipatiji iz Aleksandrije, prvoj
poznatoj ženi koja se bavila
matematikom, astronomijom
i filozofijom, o zastupljenosti
nobelovaca u školskoj lektiri, o
najboljem učeničkom pismenom zadatku u prošloj školskoj
godini, o zanimanjima koja su
aktuelna na tržištu rada, objašnjava i kako preregistrovati
preduzeće, te način obrade
registracione prijave. Osim
toga, tu je i pregled osnovnih
pedagoških termina, zabavni test, lapsusi, modni savjeti,
deset interesantnih činjenica
o Guglu, proza i poezija na engleskom, francuskom i ruskom
jeziku, zanimljivosti iz istorije
kulinarstva...
Š. B.
NOVE KNJIGE
NEDOVOLJNO
ISTR AŽENA BAŠTINA
ODGOVORI NA MNOGE
DILEME
(Dragan Gačević: „Podmorje Crne Gore“, Matica crnogorska – Ogranak
Herceg Novi, 2012)
(Zdravko Ivanović: „Stara varoš kroz vjekove“, Geografski institut
Filozofskog fakulteta u Nikšiću, 2012)
Područje istraživanja podmorja – neiscrpna je tema i izazov laičkoj i stručnoj javnosti.
Jedno od senzacionalnih otkrića za crnogorske prilike bilo
je nedavno otkriće potonulog
rimskog broda prepunog amfora. Istorijsko i arheološko
bogatstvo potonulih gradova, poput tzv. Starog Ulcinja,
odnosno naselja Sveti Mauro,
ili megalitskih struktura kod
Maljevika svjedoče o davno
zaboravljenim urbanim anglomeracijama. Ovi i slični lokaliteti sadrže još uvijek mnoge
skrivene tajne na koje nauka
treba da pruži odgovor. S druge strane, nažalost, neopravdano zaboravljamo činjenice
koje se odnose na najveću pomorsku nesreću u Crnoj Gori,
očigledno gubeći potrebu za
pijetetom prema stradalnicima. Riječ je o brodu „Cetinje“,
kojim započinje ova publikacija, đe autor apostrofira njegov
istorijat, koji bi svakako mogao
poslužiti za ekranizaciju crnogorske verzije Titanika.
Prve naznake o potonulom brodovlju nalazimo u
kapitalnom djelu kapetana
Dinka Franetovića, u Historiji
pomorstva i ribarstva Crne Gore do 1918 godine, objavljene
1960. godine u Titogradu. U
odnosu na spomenutu publikaciju, knjiga Dragana Gačevića predstavlja značaj doprinos
nauci, s obzirom na to da je
prilično unaprijedila saznanja
o crnogorskom podmorju i
približila ih široj javnosti, prezentiranjem 30 potonulih brodova, rasutih od rijeke Bojane
do Prevlake. Ova publikacija
sadrži osobeni metodološki
aparat, jer svaku od opisanih
olupina prati veći broj podata-
Monografija „Stara varoš
kroz vjekove“ ima sedam
cjelina: Fizičke odlike, Stara
varoš u istoriji, Urbani razvoj, Stanovništvo, Kulturno
nasljeđe, Perspektiva i Literatura. Na 160 strana knjiga
sadrži oko 60 geografskih
karata i slika. Korišćena je
obimna domaća i strana literatura. Autor je koristio
mnoge, arhivske, bibliotečke i muzejske izvore. Treba
istaći da se, s naučnog gledišta, prvi put multidisciplinarno obrađuju prirodne
odlike, stanovništvo, geografski pregled i perspektiva
Stare varoši.
Najstariji stanovnici ovoga kraja bili su Iliri. Rimljani
će im 168. godine stare ere
nametnuti svoju vlast, ali
će Iliri i dalje ostati u svojim
naseobinama. Tek će značajnije promjene u etničkoj
strukturi stanovništva nastupiti s dolaskom Slovena
na Balkan.
Turci će za više od četiristo godina svoje vladavine
potpuno istisnuti slovenski
uticaj, dajući Podgorici obilježja pravog turskog grada.
Ona će biti važno vojnoupravno i ekonomsko središte u čijem će se etničkom
amalgamu izdvojiti dvije
grupe – pripadnici hrišćanske i islamske vjeroispovjesti. U početku turske vladavine većinu stanovnika
činili su pravoslavci. Kasnije
će prevagnuti islamski živalj,
jer su mnogi pravoslavci,
da bi sačuvali svoja imanja
i život, ali i postali turski velikodostojnici, primili novu
ka, kao što su: tehnički podaci potonulog broda, njegov
istorijat, preporuka za ronioce,
koordinate, bilješka autora izvršena ličnim uviđajem, a uz
sve ovo priložene su kvalitetne
fotografije.
Sadržinski, ova knjiga pokreće čitaoca na promišljanje
o tome koliko je toga desetljećima prepušteno na milost
i nemilost sudbine, odnosno
silama prirode ili ljudske destrukcije, pri čemu je nemar
državnih organa neupitan. Na
individualnom planu, autor je
učinio prvi korak deskripcijom
30 potonulih brodova koje
bi trebalo upisati u Registar
kulturnih dobara Crne Gore,
čime bi se konačno omogućila
pravna zaštita i briga o njima.
Na taj način i turistička ponuda bila bi atraktivnija, jer bi
zainteresovani pośetioci mogli
da obiđu „podvodni muzej“,
umjesto dosadašnje „samoposluge“, đe je svako, bez bilo kakvih sankcija, mogao prisvajati
kulturno-istorijsko blago. Zato
brojni artefakti krase privatne
zbirke, umjesto da su pohranjeni i konzervirani u institucijama kulture. Najočigledniji
primjer takve prakse jeste
kraljevska jahta „Rumija“. I pored saznanja o podvodnom
nalazištu od istorijske važnosti,
uprkos tome što se nalazi u
lučkom akvatorijumu, izložena
je i dalje besprizornom pustošenju.
Knjiga g. Gačevića neosporno ukazuje da Crna Gora
ima raznovrsnu kulturnu baštinu i da je njena vrijednost
jedan od resursa za dalji razvoj.
Njen sadržaj ujedno pokazuje
da je crnogorski prostor ne samo na kopnu, nego i na moru,
već stoljećima bio na razmeđi
političkih uticaja i civilizacijskih
krugova, čime je naša baština
dobila na vrijednosti.
Da bismo postigli mjerljive
rezultate na području zaštite
podmorja, neophodna je ne
samo aktivnost pojedinaca –
entuzijasta, poput autora knjige, već sistemski i koordinisani
pristup nadležnih državnih organa, od Skupštine Crne Gore,
preko pomorske policije, pa
do Mornarice VCG. U tom smislu, za početak bi Crna Gora
trebalo da ratifikuje Uneskovu
Konvenciju o zaštiti podvodne
kulturne baštine. Treba donijeti i uskladiti pravne akte iz ove
oblasti s direktivama i uredbama EU kojima se regulišu podvodne aktivnosti.
Upravo podvodna arheologija omogućava saradnju
i prijateljstvo na regionalnom
i međunarodnom nivou. Svojom knjigom g. Gačević stvorio
nam je pretpostavke za komunikaciju s okruženjem, a sebe
legitimisao kao vrsnog i rijetkog poznavaoca ove tematike.
Ivan Jovović
vjeru. Broj Muslimana povećavao se ne samo prelaženjem na islam, već i doseljavanjem iz Albanije i okolnih
sela.
Uporedo s učvršćivanjem turske vlasti mijenja
se i vjerska struktura u korist islamskog stanovništva.
U skladu s tim, proširivana
je osnova za dalji i stalni razvoj i uspon kulture Turskog
carstva. Njen razvoj pomagala je osmanska država,
islamska vjerska zajednica i
mnogi pojedinci koji su imali
bogatstvo, položaj i ugled.
Oslobođenjem Podgorice od Turaka 1878. godine
nastaje nova faza u razvoju etničkih odnosa. Iako je
knjaz Nikola tada garantovao ličnu imovinu i bezbjednost svim građanima, veliki
broj islamskih porodica
napustio je grad. Njih je zamijenilo novo stanovništvo,
doseljeno iz raznih krajeva
Crne Gore. Doseljenici su
dobijali napuštenu zemlju ili
kuće iseljenih Muslimana, a
osnovne razlike između njih
i starośedilaca brzo će nestati zbog primanja varoškog
načina života.
U Staroj varoši veoma su
interesantne kapije grada,
kuća Čubranovića, Sahat-kula koja potiče iz XVIII vijeka,
mostovi na Ribnici (Tabački
most, Kapadžića most i dr.),
mahale, sokaci i avlije. Spomenički kompleks Stare varoši veoma je interesantan
kako po načinu izgradnje
tako po svojoj arhitekturi u
mediteransko-orijentalnom
stilu. Po stilu izgradnje ve-
oma je atraktivan i Vezirov
most na Morači (izgrađen
1782. godine).
Stara Varoš bila je predmet fragmentarne obrade.
Zato ovaj autor postavlja
mnoga pitanja i dileme i daje
naučne odgovore. Prirodni
uslovi su bili presudan faktor
koji je odredio zanatstvo za
osnovnu granu ekonomije u
Staroj varoši.
Zbog svoje vanredne
društveno-geografske
mozaičnosti, Stara varoš je
zahvalno područje za utvrđivanje preplitanja geografskih elemenata, faktora, kao
i njihovog međusobnog djelovanja.
U najkraćem, knjiga
plijeni erudicijom, minucioznim analizama ogromne
građe i činjenica, obiljem
odabranih primjera, oštroumnim zapažanjima, ljepotom stila i jezika.
Miroslav Doderović
Dragica Mijanović
PEJZAŽ – SLIKA DUŠE STVARALAC VELIKE VRIJEDNA FRESK A
(Blaga Žurić: „Uramljeno nebom“, Centar za kulturu ENERGIJE
VREMENA
– Berane, „Tokovi“ – Berane, 2012)
Još s pojavom prve zbirke poezije „Bajka na izvoru“,
Blaga Žurić, magistar književnosti i prosvjetni nadzornik u
Zavodu za školstvo Crne Gore,
najavljuje svoju tananu lirsku
tvorevinu koja se, iz knjige u
knjigu, kako za odrasle tako i za
djecu, širila u ono značenjsko,
putokazno isijavanje slova,
dostupno samo onim rijetkim,
promišljenim i darovitim lovcima na „stalni trenutak“. I tako
u svakom njenom treperenju
u nizu: „Gdje vjetar spava“,
pjesme za djecu; „Hoću lutku
koja govori“, zbirka priča za
djecu i mlade; „Crna Gora moja
domovina“, slikovnica; „U kraljevstvu slova“, roman za djecu
i omladinu; „U igri zidnog sata“,
zbirka poezije.
Između poezije i života,
raspolućenog doba i svijeta u
sopstvu, između koraka i leta,
slovljem i riječima prepletena,
stihozbori pjesnikinja Blaga
Žurić, umna vezilja nad bjelinom, mjesečeva tkalja nad
ponorom, čudotvori sazvučja
i krajolike i tmuše u svjetlost
pretače. Njena pjesma – molitva, koliko nježna i krhka, toliko
sigurna i stamena, objašnjava ljeto – ali i tamne vilajete
opštosti. U knjizi čudesnog
naslova „Uramljeno nebom“,
ukazuje Blaga na životne tajne
i riječju, tom „mornom posjeklicom“, mirotvori vrijeme s
toplinom čekanja i nadnje.
Jedan od recenzenata ove
knjige, književnik Boško Lomović zapisuje: „Priznajem: u
trenutku poslije čitanja ovog
rukopisa, nijesam bio isti kao
u trenutku pred čitanje. Ako mi
je drugačiji učinila samo jedan
dan, ako mi je ‘odbolovano’ i
‘iskrzano’ vrijeme promijenila
na tren – pjesnikinja nije radila
uzaludan
l d posao...
Uočavam snažnu međuvezu i međusobnu uslovljenost, pri čemu ne mogu da
odgonetnem da li pjesnikinja
u sebe preslikava pejzaže ili
priroda i pojave u njoj dobijaju
oblik kakav im ih njena duša
daje“.
Svoja zapažanja o knjizi
dao je i recenzent doc. dr Draško Došljak: „Knjiga ‘Uramljeno
nebom’ trolist je jednog srca
u čijem govoru šapuće nježnost, treperi sjeta i zvuči poruka. Novi stihovi Blage Žurić
posjeduju jedan poseban vid
stihotvorstva koji je u isti mah
najsuptilniji i najneuhvatljiviji,
jer izrasta iz onog sinkretičnog
jedinstva melodijsko-ritmičkih
i versifikacijskih, odnosno prozodijskih sredstava i efekata
koji čine izvornu predznačenjsku podlogu lirskog pjevanja.
U njenoj poeziji sve je živo. Sve
živi životom svojim i životom
Duha koji se očituje u njima“.
Poezija Blage Žurić je bdijenje, traganje za vidikom,
naše razmišljanje o dalekim,
toplim krajevima.
Velimir Ralević
(Nada Drašković:
„Bio-bibliografija Miroslava Đurovića“, Institut
za crnogorski jezik i književnost, 2012)
(Vladimir Keković: „Biljezi vremena“,
Crnogorska izdanja – Montenegro Editions,
Cetinje, 2012)
Kada se i ovlašno prelista obimna bio-bibliografija
(na 340 strana) Miroslava
Đurovića (1938–1989), koju
je priredila Nada Drašković,
biva mnogo jasnije da je ovaj
prerano preminuli književni
poslenik, koji je među prijateljima važio za čovjeka brzog,
dinamičnog i burnog života,
bio i od izuzetne energije i
svestranosti i da je za sobom
ostavio obimno djelo.
Napisao je 17 knjiga poezije i putopisa (pet pjesničkih
zbirki objavljeno je posthumno) i priredio više knjiga crnogorskih pjesnika poginulih
u Španskom građanskom
ratu i NOB-u. Autor je i nekoliko esejističkih knjiga, među
kojima o Dušanu Kostiću i
Radovanu Zogoviću (čija je
poezija bila i tema Đurovićeve doktorske disertacije, koju
je odbranio neposredno prije
smrti).
Ipak, u Đurovićevom
stvaralaštvu
dominantna
je poezija, koju je kao srednjoškolac i student počeo
da objavljuje u časopisima
širom ondašnje Jugoslavije, i
koja mu je i tada nagrađivana. Kasnije je u tim glasilima
redovno bio prisutan – i poezijom i putopisima. Na tekuće
crnogorske književne teme, o
raznim izdavačkim poduhvatima i knjigama crnogorskih
pisaca stalno se oglašavao
prikazima, esejima i polemikama. Prevođen je i na više
jezika.
Nada Drašković, vrijedna
saradnica Centralne narodne
biblioteke, to obimno Đurovićevo stvaralaštvo podijelila
Vladimir Keković je netipičan šef crnogorske tajne policije. U svom profesionalnom
okruženju upamćen je kao
vrsni profesionalac i autoritet.
Sposobnost savršene analize
čitavog kompleksa pitanja
demonstrirao je u vrijeme
„AB revolucije“, kada je usred
„događanja naroda“ otvoreno
govorio i pisao o scenarijima
za rušenje Jugoslavije i Crne
Gore. Platio je cijenu. Suočavao se s lavinom teških kleveta
i laži. Knjiga „Biljezi vremena“
upečatljivo je svjedočanstvo o
dimenzijama hajke s kojom se
ovaj borac za Crnu Goru suočio
zbog činjenice da je izabrao da
postupa u skladu sa svojom
savješću i pravilima profesije
kojoj je posvetio život.
Keković je nepristrasan i
precizan svjedok koji je izabrao
da svoju sudbinu veže uz sudbinu naroda iz kojega je iznjedren njegov etos. U profesiji se
ostvario sa čovječnim vrijednosnim znakom. Čovječnošću
u mišljenju i postupanju pridržava se i kao hroničar. Čitajući
njegove tekstove, lako je identifikovati te principe na koje je
oslonjen. Keković napisanim
svjedoči koliko je važno, bez
obzira na okolnosti u kojima
čovjek živi, odgovoriti na veličanstveni poziv čojstva.
Kada iščitate „Biljege vremena“ bliži ste saznanju što je
crnogorski (ne)čovjek, kakav
značaj u našoj zajednici ima
čojstvo i kakvi sve načini postoje da čovjek bude (ne)čovjek.
Rekonstruišući smutna vremena, autor pored činjenica koje
upućuju na ljude koji su u vrijeme crnogorske golgote ćutali
je u nekoliko grupa. U prvoj
cjelini notirala je izvorno Đurovićevo djelo koje je objavljeno u vidu zasebnih knjiga
ali i pojedinačno, u raznim
novinama i časopisima. Drugu cjelinu predstavlja takođe
obiman registar priloga koje
su drugi autori objavili o njemu i njegovom književnom
radu.
Sva ta građa predstavljena je hronološki, po abecednom redu naslova ili prezimena autora. Na kraju je dat
i veoma pregledan registar
autora, prevodilaca, priređivača i korišćene literature.
Očekivati je da Institut za
crnogorski jezik i književnost
i ovom publikacijom najavljuje širi projekat istraživanja,
sublimiranja i vrednovanja
djela savremenih crnogorskih književnih stvaralaca.
Za sada je malo onih čiji su
ličnost i djelo temeljnije bibliografski obrađeni, iako su
mnogi to odavno zaslužili.
Branko Jokić
kao zaliveni ili zatirali ime crnogorsko, navodi i primjere ljudi
koji su svojim činjenjima dokazali da Crna Gora nije fatalno
oboljela od nedostatka dobrote, prijateljstva i ljubavi. Dok
pred nama defiluju ljudi koji
su obilježili potonjih dvadeset i
pet godina, Keković pronicljivo
iznosi niz detalja koji nas mogu navesti na zaključak ko od
njih radi na sebi, ko se mijenja
u pozitivnom smjeru a ko je
sebe zapostavio u čovječnom
smislu. Zato je i ova njegova
knjiga vrijedna freska vremena
kroz koje ovaj smioni čovjek
prolazi čistog obraza i čistih ruku. Drukčija nije ni mogla biti.
Potpisuje je čovjek koji realno
vidi stvarnost, o njoj objektivno govori i čini sve što je u njegovoj moći da zajednica kojoj
pripada bude bolja i ljudskija.
Ni 1989. ni 2012. Vladimir Keković ne diže ruke od sebe i svoje
države. Srećom.
Vlatko Simunović
31
FEB.
U Dječijem odmaralištu na Veruši tokom zimskog raspusta boravilo 350 đece
Specijalna olimpijada u južnokorejskom gradu Pjongčeng
RAJ ZA LJUBITELJE SNIJEGA
ZLATO ZA SKIJAŠE LAZARA
ŽIVKOVIĆA I VUKA
ANTOVIĆA
U Dječjem odmaralištu na
Veruši od 4. do 25. januara u tri
smjene boravilo je 350 djece iz
Podgorice, Bara, Danilovgrada,
Spuža, Budve i Kotora. Među
njima je, u organizaciji Dječjeg
saveza, bilo 10-oro djece koja
su osvojila nagrade na raznim
takmičenjima, i njih osam preko hora „Zvjezdice“.
„Snijega je bilo u sve tri
smjene, tako da je škola skijanja stalno bila aktivna i vodili
su je licencirani instruktori.
Odmaralište raspolaže sa 100
pari ski-opreme, 50 sanki i
ski-liftom. O đeci je brinulo 20
vaspitača, 24 đečja instruktora, osam instruktora skijanja,
tri doktora i tri policajca“, kaže
upravnik odmarališta Ivan Pelević.
Za sedam dana uživanja
na snijegu na Veruši trebalo je
izdvojiti 120 eura, a u cijenu je
bio uračunat prevoz, korišćenje ski opreme, lifta i obuka
skijanja.
O. Đ.
Skijaši iz Crne Gore Lazar
Živković i Vuko Antović osvojili
su zlatne medalje u slalomu
na Svjetskim zimskim igrama
Specijalne olimpijade u južnokorejskom gradu Pjongčeng.
Time je potvrđen veoma
uspješan nastup crnogorskih
sportista na tom takmičenju,
jer je Živković osvojio zlato i u
superveleslalomu, a Antović u
veleslalomu.
Na Zimskim igrama Specijalne olimpijade za osobe sa
smetnjama i teškoćama u intelektualnom razvoju učestvuje
više od 15.000 sportista iz 113
država.
O. Đ.
Srednja likovna škola„Petar Lubarda“ sa Cetinja raspisuje konkurs za osnovce
KADA PORASTEM BIĆU
Srednja likovna škola „Petar Lubarda“ sa Cetinja organizuje likovni konkurs namijenjen đeci osnovnoškolskog uzrasta na temu „Kad porastem biću“.
Njihovi radovi biće objedinjeni na izložbi koju će Srednja likovna škola organizovati u svojim prostorijama krajem aprila.
Pravo učešća imaju svi učenici osnovnih škola s područja Crne Gore.
Konkurs je otvoren od 1. februara 2013. do 31. marta 2013.
Rad može biti crtež, slika, grafika, kolaž...
Uz rad obavezno dostaviti lične podatke (ime i prezime učenika i profesora, kontakt telefon i imejl
adresu, ime škole i razred).
Rad treba poslati na adresu:
Srednja likovna škola „Petar Lubarda“ – Cetinje.
Bulevar crnogorskih junaka 95
81250 Cetinje
tel/fax +382 41 233 600 i +382 41 234 700
mob: +382 69 378 222
E-mail: [email protected]
UKRŠTENE RIJEČI BR. 140
VODORAVNO: 1. Slavni fizičar (teorija relativnosti), 13. Grad u Francuskoj, 14. Bivši francuski političar, De Šaret, 15. Kocka (lat.), 16. Gruba vunena tkanina, 17. Plućna maramica, 19. Duboki ženski
glas, 20. Oznaka za Tursku, 21. Dva (ital.), 22. Pjevač junačkih pjesama u Starih Grka, 24. Neophodan
začin, 25. Grad i luka u Egiptu, 31. Autonomna pokrajina (skr.), 32. Grupa ljudi vezanih zajedničkim
interesima, 33. Prijedlog, 35. Francuski vajar, Žan, 37. Svojeručno napisano ime i prezime, 38. Vrsta rok
muzike, 40. Vrsta cvijeća, tulipan, 42. Vrsta insekta, 43. Način pisanja, 44. Japanski književnik, Bimen,
46. 11. i 14. slovo azbuke, 47. Starorimsko naselje u Makedoniji, 48. Varošica u Crnoj Gori, 49. Poseban
govor nekog društvenog sloja.
1
Trideset najboljih radova koje odabere žiri biće uvršteni u izložbu i katalog, a tri najbolja nagrađena.
2
POHVALE I NAGRADE ZA
OSAMNAEST UČENIKA
građeni su: Milica Ružić („Milija Nikčević“), Nikola Vuković
(„Braća Labudović“) i Milica
Drašković („Braća Ribar“).
Za likovne radove pohvaljeni su: Dragana Butorović (V
razred OŠ „Jagoš Kontić“), Boris
Todorović, (IX r., „Braća Labudović“), Anđela Pantović (VI r.,
„Ivan Vušović“), Milica Pavlović
(VIII r., „Braća Ribar“), Ksenija
Miletić (VII r., „Luka Simonović“), Kristina Samardžić (IX r.,
„Ratko Žarić“) i Isidora Pendo
(VI r., „Olga Golović“), a za literarne: Lukijana Bošnjak („Braća
Labudović“), Marija Međedović („Braća Labudović“), Kristijan Nikčević („Milija Nikčević“),
Gordana Vujović („Milija Nikčević“), Ksenija Krivokapić („Luka
Simonović“).
Bl. K.
Rad prvonagrađenog Đorđija Šećkovića
-62435863476737 314
5
13
44
48
8
9
18
27
31
34
38
42
45
24
33
37
41
12
29
28
32
36
11
19
23
22
26
10
15
21
25
40
7
17
20
35
6
14
30
„Ratko Žarić“), Nikole Pižurice
(IX razred, „Ratko Žarić“) i Marije Gezović (VIII razred, „Olga
Golović“). Prvoplasirani Šećković dobio je diplomu, ručni sat
i sedmodnevno ljetovanje u
izviđačkom kampu u Prčanju.
Za literarne radove na-
4
16
Na konkursu Crvenog krsta Nikšić
Na likovni i literarni konkurs Opštinskog Crvenog krsta Nikšić, na temu „Aktivnosti
Crvenog krsta“, odazvalo se
osam osnovnih škola s ukupno
73 rada.
Najbolji su likovni radovi
Đorđija Šećkovića (VII razred,
3
39
43
47
46
49
USPRAVNO: 1. Pribor za rad, 2. Starorimska mjera za težinu, 3. Piton, udav, 4. Ime glumice Bakster,
5. Optička sprava za posmatranje nebeskih tijela, 6. Zimski centar u Švajcarskoj, 7. Javna veterinarska
ustanova (skr.), 8. Lijenština, besposličar, 9. Simbol tantala, 10. Aždaja, neman, 11. Mjesto na Hvaru,
12. Skraćena oznaka za Sjevernoatlantski pakt, 17. Veća vojna jedinica, 18. Vazduh (grč.), 21. Američki
glumac, Džoni, 23. Povišeni ton D, 26. Francuski matematičar, Pjer Simon, 27. Planinski sistem u Aziji,
28. Grad u Italiji, 29. Vrsta velikog morskog raka, 30. Pismena naredba, 34. Glavni grad Estonije, 36.
Vrsta čorbe, 39. Najviši vrh Kilimandžara, 41. Vijetnamska novinska agencija, 43. Stranica (skr.), 45. 1. i
17. slovo azbuke, 47. Inicijali slikara, Aralica.
Nikola Mirković
RJEŠENJE UKRŠTENIH RIJEČI BROJ 139 – VODORAVNO: Antonjin Dvoržak, Noel, repa, liga,
dno, dinast, DEN, ie, Rid, ITM, NU, trivijalnost, t, OŠ, joni, ja, š, Rak, munika, MTA, ulog, Mane, Isak,
Beker, sa, proza, Apolon, flanel.
LIST CRNOGORSKIH PROSVJETNIH, KULTURNIH I NAUČNIH RADNIKA
IZDAVAČ: ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA PODGORICA
ODGOVORNI UREDNIK: dr Goran Sekulović
List izlazi mjesečno. Godišnja pretplata 4,40 eura, polugodišnja 2,20 eura
Broj žiro računa: 510 - 267 - 15
VEB-SAJT: www.zuns.me/prosvjetnirad
UREDNIŠTVO I ADMINISTRACIJA: Ulica Balšića br. 4
tel/fax: 020/ 231-254 i 020/ 231-255; mob: 067/ 222-982; e-mail: [email protected]
Rukopisi se ne vraćaju
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
ЉУБАВ
Љубав није ствар
коју можеш направити, хтјети,
љубав је ствар
од које можеш полетјети.
Срце ти се загријава
кад чујеш ту слатку ријеч,
што на сат куца
опет и опет.
Ствара ти се лијеп осјећај
кад знаш да неком љубав можеш
пружити,
вратиће ти истом мјером
сви твоји вољени.
Ања Бушковић
ОШ „Штампар Макарије“,
Подгорица
СКИЈАЊЕ, САНКАЊЕ, ЗАБАВА. КОНСТРУКТОРИ
ПРАВИЛИ РОБОТА. КОЛИКО СТЕ ТРЕНИРАЛИ, TJ.
УЧИЛИ, ПОКАЗАЋЕ ВАША „ГОЛ-РАЗЛИКА“
Одморили сте се. Било је
санкања, скијања, дружења, забаве. Нарочито на Веруши. Смјене
су брзо пролазиле. Играло се
и веселило до 22 часа. То је за
памћење, чули смо од учесника
овог зимског одмаралишта.
Мање је било интересантно у
Подгорици и на Приморју. Поред
Веруше, забавно је било у Колашину, на Жабљаку, Вучју, као и селима на ćеверу Црне Горе.
Док су се неки играли и веселили, ученици OШ „Павле Ровински“
учествовали су на међународном
такмичењу у Словенији. Честитамо
им. Браво! Прочитајте родољубиву
пјесму „Партизани, вама хвала“.
Почетком другог полугођа
почиње игра и такмичење у знању.
Стицање нових бодова, тј. оцјена.
Па табела предмета. Ваш наступ
с тимовима: математика, физика,
језик, музика, познавања друштва... Да ли ће бити 5:0, 3:3, 3:0, зависи од вас. У каквој сте кондицији,
колико сте тренирали, односно читали, показаће ваша „гол-разлика“
оцјена.
Ђечији свијет је на вашој
страни кад сте у праву, а кад
нијесте – помоћи ћемо вам.
Поздрав!
Уређује
Слободан Вукановић
Јавите се на Ђечији свијет:
[email protected]
Основна школа„Његош“ прославила 178 година рада Из ОШ„Павле Ровински“
ДОСТОЈНИ СЛАВНЕ
ТРАДИЦИЈЕ
РОБОТ УСПЈЕШНО КРЕНУО
У најстаријој образовној институцији у земљи уприличена је
пригодна свечаност
Основна школа „Његош“ са
Цетиња обиљежила је 178 година постојања. Тим поводом у
најстаријој образовној институцији
у земљи уприличена је свечаност
којој су присуствовали чланови колектива, бивши професори, ученици, родитељи, те представници
градске управе и Министарства
просвјете.
Директорица ОШ „Његош“
Новка Милошевић поздравила је присутне, истичући како је
ријеч о образовној институцији
која је изњедрила бројне успјешне
генерације.
– Данас нашу школу карактерише квалитетан наставни кадар,
темељан рад с ученицима, али и
савремени методи наставе – рекла
је Новка Милошевић.
Присутне на свечаности по-
здравио је и градоначелник
Пријестонице Цетиње Александар
Богдановић, који је нагласио како
178 година дјеловања ОШ „Његош“
има изузетан значај у историјату
црногорске просвјете.
– О Основној школи „Његош“
не може се говорити а да се не
приćетимо и чињенице како
су управо у њој, током читавог
постојања, знање стицали бројни
појединци који ће касније остати
упамћени као истакнути посленици
науке, културе и других друштвених
сфера – казао је, између осталог,
градоначелник Богдановић.
Приређен је богат умјетнички
програм, којим је на симболичан
начин приказано дјеловање школе
кроз различите епохе.
Никола Вујановић
Министар за људска и мањинска права поćетио
ромске и египћанске малишане у одмаралишту на
Ивановим коритима
УСПЈЕШНА СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА
Министар за људска и
мањинска права Суад Нумановић
обишао је ђецу, припаднике ромске и египћанске популације, у
одмаралишту на Ивановим коритима.
У оквиру активности на
социјалном укључењу Рома и
Египћана у црногорско друштво, Министарство за људска и
мањинска права обезбиједило је
боравак у одмаралишту на Ивановим коритима за 15 ромских и
египћанских малишана, најбољих
ученика из Подгорице, Никшића и
Херцег Новог.
У току седмодневног борав-
ка, поред веома квалитетних услова смјештаја и хране, ђеци је
обезбијеђена медицинска заштита, инструктори скијања, као и аниматори који употпуњују вријеме
боравка. Поред тога, ђеца су била
под надзором два педагога ангажована од стране Министарства.
Министар Нумановић захвалио је директору установе Сретену
Мрваљевићу на пруженим условима и односу особља према ђеци, и
најавио да ће Министарство и наставити овакве акције како у зимском тако и у љетњем периоду.
НОВО ИСКУСТВО ЗА ЂЕЦУ
Ученици V разреда подгоричке ОШ „Божидар Вуковић Подгоричанин“ обишли су недавно
Управу полиције и упознали се с радом Оперативно-комуникационог
центра, као и дежурне службе главног града.
„За
разлику
од
других
институција, које тешко налазе
вријеме за најмлађе, наша школа
његује добру сарадњу с Управом
полиције.
Ученици
су
постављали
питања у вези с радом служби
и пажљиво слушали. Виђели су
како се путем девет монитора
контролишу одређени дјелови
града, посебно институције.
Осим тога, чули су и детаље о
телефонској линији 122 на којој
је полиција доступна 24 сата. За
њих је ова поćета била ново искуство“, истакла је учитељица
Дарка Ђукановић. Она је додала да су још поćетили и посебну
јединицу за обуку и дресуру паса,
а у коњичком клубу у Вранићима
организовали су креативну радионицу.
Ш. Б.
Неко се за вријеме распуста
играо, забављао, читао књиге, а
ученици ОШ „Павле Ровински“
конструисали робота. Није фантастика. Ево о чему је ријеч. На
Међународном такмичењу под
називом First Lego League, које је
одржано у Словенији, ученици Основне школе „Павле Ровински“ из
Подгорице заузели су пето мјесто и
квалификовали се за финале које се
одржава у Крању. First Lego League
међународно je такмичење које
се организује већ 14 година у око
70 држава свијета. То је пројекат
намијењен ђеци од 9 до 16 година с намјеном да се кроз игру и
дружење заинтересује за науку и
технологију. Овај значајан резултат
направио је школски тим у саставу: Вељко Кокић, Мара Јовановић,
Алекса Костић, Едвин Медуњанин,
Кристина Јокић и Иван Мујовић.
– Задовољни смо постигнутим успјехом. Захвални смо
Монтенегроерлајнсу што нам
је обезбиједио авионске карте.
Фондација Млади проналазачи
Црне Горе улаже напор да једну
овакву манифестацију пренесе у
Црну Гору. Сваке године First Lego
League има нови садржај или тему.
Ове године то је рјешење који би
старима пружило услуге, дружење,
да им уљепша старост – казала нам
је директорица школе Маријана
Папић.
Надамо се добром резултату у
финалу, мада су и с овим млади конструктори и роботичари постигли
одличан успјех. Интересовање ће
бити и у другим школама у Црној
Гори. Успјех роботичара подстаћи
ће и друге за нове пројекте у разним областима, а нарочито у науци.
Организација Млади проналазачи
даје нову шансу и изазов. Довољно
је имати жеље, талента и рада.
Р. Р.
ПРАВО НА ЗДРАВО
забрањено. Осим некултуре, то је и
непоштовање црногорског Закона
о ограничавању употребе дуванских производа.
Поред упозорења на људска
права, изложба има и своју едукативно-превентивну
функцију,
јер указује на све негативне
посљедице пушења.
ПОКЛОНИ ЗА МАЛИШАНЕ У
СУКУРУЋУ
Поводом божићних празника, представници ЦДПР-а обишли су обданиште Духовног центра
„Мајка Тереза“ у Сукурућу и уручили скромне поклоне ђеци која у
њему бораве.
Из ЦДПР-а истичу да користе
Катарина Глушчевић
Партизани, вама хвала
За све жртве поднесене
За Сутјеску и Неретву
Снове наше остварене
Партизани, вама хвала
Слободи сте дали крила
Херојска је борба ваша
Цио свијет задивила
Партизани, вама хвала
За колоне сљедбеника
За црвену петокраку
И заставу побједника
Партизани, вама хвала
За свијетлу мајску зору
Мајку нашу Црну Гору.
Кристина Стевовић
Из ЦДПР-а поводом
Међународног дана људских права
Поводом 10. децембра –
Међународног дана људских права, Црногорско друштво за борбу
против рака (ЦДПР) у сарадњи с
Организацијом жена и Академијом
знања из Будве организовало је изложбу на тему „Право на здраво“.
Изложбом
се
пушачи упозоравају да не пуше у
просторијама у којима је то
ПАРТИЗАНИ,
ВАМА ХВАЛА
БОЖИЋ У
СТАРОМ БАРУ
Драги дневниче, данас сам
имала жељу да ти испричам како
сам у Старом Бару, граду старом
више од 2500 година, с породицом
провела Божић.
Старе грађевине, царинарница, палата, амам, фосили, натписи...
То је нешто што можете видјети у
Старом Бару. Пажњу нам је привукло дрво маслине, старо више
од 2000 година. Занимљиво је било
помоћу мапе и разних путоказа
сналазити се међу тврђавама. Дивне шарене птице летјеле су небом.
Брат и ја смо играли жмурке и скривали се у жбуњу међу старим зидинама, док су мама и тата уживали
у призору који се могао видјети
с те висине. У музеју који смо
посјетили били су изложени керамички предмети и посуђе, прилично оштећени, по чему се видјело да
су јако стари. Много су ми се допали цртежи и веселе боје којима су
били осликани. Ту је била и велика
преса за цијеђење маслина. У дворишту музеја било је јако весело.
Пажњу ми је привукао пуж величине палца. Био је љубичаст и имао је
бијеле штрафте на својој кућици.
Изгледао врло необично, као неки
фосилни остатак. Била сам поносна
што сам га баш ја пронашла. Цијели
призор и фотографије Старог Бара
за тренутак су ме вратиле у давну
прошлост.
Ове године сам за Божић
посјетила Стари Бар, а сљедеће године ћу, надам се, посјетити неко
још љепше мјесто.
Ирина Јокић
ОШ „Октоих“,
Подгорица
сваку пригодну прилику да у оквиру својих могућности помогну
установама које се баве здравственим, социјалним или педагошкопросвјетним радом.
Ш. Б.
Ксенија Бољевић,
ОШ „Југославија“, Бар
1
FEB.
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
Нове књиге
НА МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ –
АНТОЛОГИЈА ЦРНОГОРСКЕ
ПОЕЗИЈЕ ЗА ЂЕЦУ
Крајем априла 2012. године,,
у издавачкој кући Александар &
Александар из Скопља, објављенаа
е
је Антологија црногорске поезије
за ђецу Бисери на сонце Жар-ка Л. Ђуровића. Пјесме Душанаа
Ђуришића препјевао је Глигор
р
Поповски, а осталих црногорскихх
аутора књижевник и књижевни
преводилац Александар Попов-е
ски, који је иначе и издавач ове
књиге.
о
У Антологији је (с једном до
8
шест пјесама) заступљено 38
пјесника и 10 поетеса XX вијека,,
рођених у периоду од 1911. до
о
1971. године. То су: Алексан-дар – Лесо Ивановић, Јанко Б..
Вучинић, Драго Божановић,,
о
Милорад Радуновић, Жарко
Ђуровић, Милијана Миковић,,
Иван
Цековић,
Војислав
в
Вулановић, Душан Ђуришић,,
м
Бранко
Бањевић,
Јеврем
Брковић, Спасоје Лабудовић,
Саво Кадовић, Милорад М.
Калезић, Милан Гогић, Велимир
Милошевић, Благоје Нишавић,
Слободан Станишић, Цвијета
Тодоровић, Драгомир Ћулафић,
Борислав Јовановић, Богољуб
– Бобан Велимировић, Слободан Вукановић, Бранислав М.
Вуковић, Мара Вучелић, Вуко
Дармановић, Душан Говедарица, Јово Кнежевић, Благоје Рогач, Жарко Л. Ђуровић, Драгиша
Л. Јововић, Драган Радуловић,
МОЈА КУЋА
Моја кућа је лијепа кућа,
љепша од сваког гнијезда;
њу сунце воли, а до сванућа
грли је свака звијезда.
Моја је кућа на крају села,
моја кућа је много хтјела.
Хтјела је бити кров за птице
и ноћ за свице.
Хтјела је бити дворац из бајке,
из дивне бајке моје баке...
Можда и насеље малих мрава
у царству трава.
Она је хтјела да буде длан
гдје спава дан.
Она је сплела изнад огњишта
циглу до цигле
да јој ни мраза оштре игле
не могу ништа.
Уз њена поткровна скривалишта
птице живе.
По зидовима пауци плету
мреже сиве.
Око огњишта бакиној бајци
дјеца се диве.
Милићевић, Милосава
Веселин Милићевић
Мијовић, Дубравка Драгићевић,
Миодраг
Асановић,
Милко Грбовић, Љубинка – Буба
Калезић, Љиљана Дашић,
Мирјана Пајовић-Рајовић, Горан Ракочевић Рако, Славица Рајковић Радоњић, Ненад
Терзић, Ненад Вујадиновић,
Милутин Ђуричковић, Александар Саша Божовић, Велимир Ралевић и Татјана Тања
Јовановић. Д. Ђ.
Та моја куће сва је од креча и камена
па чини јој се да ко планина
има рамена.
И можда зато горда тако
стоји и живи на крају села
и прича мени, шапће сваком
што је жељела, што је хтјела
у своме вијеку још да буде.
Можда ко галеб, птица бијела,
којој се дјеца за лет нуде
да би до сунца узлетјела.
Ил је та кућа дивнога лика
више од свега пожељела
да има много становника.
Иван Цековић
„Радозналица“, емисија Радија Црне Горе
2 ДА ЂЕЦА И ДАЉЕ БУДУ САМО ЂЕЦА
FEB.
„Цвијеће је украс баште, лептир
је украс цвијета, а дјеца пуна маште, дјеца су украс свијета“, ријечи су
једне познате ђечје пјесме. И заиста, не само у пјесми, у животу је све
с пуним правом подређено ђеци
и најљепшем периоду живота –
ђетињству. Међутим, када је ријеч о
њиховој маштовитости, безазлености, љупкости, спонтаности, ту ипак
мало застајемо...
Либералнији
начин
васпитавања, као и утицај савремених видова комуникације, доносе нове генерације које брзо
сазријевају уз актуелне друштвене мреже. Иза нас су времена
лијепих навика читања ђечје штампе, дружења и забаве. Срећом, на таласима Радија Црне Горе, неђељом
тачно у 12 часова, још увијек се
емитује емисија „Радозналица“, прави кутак за учење и дружење кроз
игру.
„Иако свако вријеме доноси велике изазове безбрижном
одрастању, ипак се чини да никада више као данас нијесмо пустили
дјецу да расту мимо нас одраслих,
истовремено очекујући да у сваком
моменту испуне наша очекивања.
Дјечја емисија ’Радозналица’, као и
цјелокупан Дјечји програм Радија
Црне Горе, својеврсна је одбрана од свих негативних утицаја које
је донијела модерна ера. Може се
рећи да је Дјечји програм истински кутак за игру, забаву креативност, радозналост, али и знање,
пристојност и лијепо васпитање“,
објашњава Славенка Макочевић,
уредница Дјечјег програма РЦГ.
Другарство, поштовање,
хуманост
Према
њеним
ријечима,
концепцијом и идејом „Радозналица“ тежи да буде темељ за стварање
и изградњу правих вриједности.
У овој емисији се од 1998. године
ђеца прије свега уче другарству,
поштовању, хуманости. Стога се и
гости бирају по том критеријуму.
То су успјешни људи иза којих стоји
властити рад, а истовремено су сачували племенитост, скромност
и оно најбитније – дијете у себи.
Ђеца сарадници плијене својом
посебношћу и искреношћу, и то је
оно што их је препоручило за рад у
емисији. Многа од њих одрасла су уз
„Радозналицу“ и дугогодишњу уредницу Мирку Обрадовић. Осим тога,
у оквиру програма намијењеног
ђеци је и „Дјечји будилник“ који се
емитује сваког јутра, прије поласка
у школу. Ђеца се тако упознају с талентованим другарима или слушају
интересантне приче о љепшој страни планете.
„Радозналица“ је колажног типа,
заступљено је неколико сталних рубрика: наградна питања, Наш гост,
читање литерарних састава. Највећи
је изазов како у континуитету бити
оригиналан, креативан, а другачији.
Главна циљна група су ђеца, чију
је пажњу тешко привући и одржати. Дакле, прави изазов је остати
занимљив, уз обавезну образовну
компоненту.
Представити себе,
користећи само глас
Колико је за ђецу изазовно бити
у живом програму, како изгледа припрема емисије, што им се највише
допада у њој – најбоље о томе говоре њени водитељи, сарадници,
учесници. Емисије „Радозналица“ и
„Будилник“ ђеца припремају сама.
Николина Миљић, ученица
Средње економске школе „Мирко
Вешовић“, каже да њен омиљени
дио „Радозналице“ представљају
наградна питања, због директне
комуникације са слушаоцима.
„Тако се може осјетити блискост
са слушаоцима. Када је о квалитету емисије ријеч, који је приоритетан, мора се признати да то није
лако постићи. Међутим, осјећај
који ме испуни након завршетка и
сазнање да смо некоме уљепшали
дан натјера ме да заборавим напетост и нервозу. Веома је важна добра организација, па тешкоћама у
припреми нема мјеста. Радио је одличан медиј за готово сваки облик
дружења и учења. Преплављени
смо другим дигиталним видовима
комуникације, и мислим да нам свима добро дође да побјегнемо из гужве и утонемо у свијет у коме владају
неке друге вриједности“, објашњава
Николина.
Према
њеним
ријечима,
највећи је изазов представити себе користећи само глас, без
гестикулације. Радио је постао дио
њене личности, па ће тако и избор
будуће професије сигурно бити повезан с радом на радију.
Марија Драшковић, ученица IV разреда Гимназије „Слободан
Шкеровић“, од дванаесте године је
сарадница у овој емисији. Каже да
је њена омиљена рубрика у емисији
Разговор са гостом, управо због ове
одреднице ’разговор’.
„Сусрет и контакт с људима из
различитих области, упознавање
с дјелатностима које обављају и
информисање о свему што за нас и
наше слушаоце може бити интересантно и корисно. С тачке гледишта
водитеља, Ово је најизазовнији сегмент емисије, јер није исто када треба само прочитати најаву за текст
неког сарадника и када с неким треба разговарати 50 минута, а да притом разговор буде интересантан и
садржајан. Бавећи се овим послом
добијамо много више него што улажемо и дајемо. Зато није тешко наћи
енергију и мотивацију и све довести
у склад. Волим да пратим емисије
различитих жанрова и обично анализирам начин рада искусних и професионалних новинара и водитеља.
Нажалост, квалитет садржаја који се
у медијима нуди није онакав какав
би требао бити (изузев неких документарних и образовних емисија).
Знање које сам стекла на радију од
непроцјењивог је значаја, небројена
су познанства која сам остварила. Стални контакти и дружења помажу ми да унаприједим начин
комуникације и изражавања, као и
да проширим опште знање. Вољела
бих да журналистика буде мој животни избор“, наглашава Марија.
СВЕМОЋНИ БАКА
ПАСТИР
У тихој, спокојној ноћи,
Иза седам брда седам села стоји
И седам пашњака чија стада хвале.
У свих седам села легенда постоји
О дјечаку који свира без свирале.
Да му сви завиде природа је хтјела.
Питали га многи гдје му је свирала.
Везали му руке дјечаци из села,
А његова свирка и даље трајала!
Голијско чобанче и сад шумом лута,
А мећава сипа лед и крупно иње.
Кажу старци да су видјели сто
пута:
Само се осмијехне – већ свирка
почиње.
Дјечак неку чудну моћ у себи крије,
Нико не зна коју! И, гле, другог чуда:
Пролазила љета, он растао није,
Али у свијету прочуо се свуда.
Душан Говедарица
КРУНА
ПРИРОДЕ
Волим дане
Кад се земља буди,
Кад у пољу раде
Пчеле, људи.
Бака се моли богу:
Зато ће увијек моћи
Што други тешко могу.
Да благим смијешком опрости
И лопову и вуку,
Да као срећу пригрли
И невољу и муку;
Да дјеци прави венчиће
Од невена и смиља;
У јастук звијезде ушива
И стопе благосиља.
Одрасти мирно, не брини.
Кад душа буде бољела,
Само се баке присјети
И како те је вољела.
Јово Кнежевић
СУНЦЕ
Одакле паде, одакле паде
Зрневље златно сред ливаде?
И што ниче, и што ниче
Из тога проса?
Земљи ниче
Дуга златна коса.
Кад ми очи
Све боје сријећу
На птицама
И пољском цвијећу.
Отвори се бијела рада
Док по земљи
Златни просо пада.
Да нема златног проса
Дјеца не би ишла боса.
Кад природа
Руком диригира
Игри ласта,
Балету лептира.
Чак би и птице
Укључиле гријалице.
Чак би се и зеба
Разбољела од назеба.
Кад прољећу
Расцвјета се круна
Попут пера
Поносног пауна.
По својој прилици,
Сирота би се ласта
Смрзла и у Африци.
Богољуб – Бобан Велимировић
Што би било
Тек од коса
Да није златног проса.
Бошко Богетић
ШТА КО САЊА
– Што сања пупољак
У повоје гране?
– Да прољеће сване.
– Што сања птиче
У паперју гнијезда?
Да се вине до звијезда.
– Што сања дјечак
У јутра што га буде?
– Да човјек буде.
Берта Беришај,
ОШ „Махмут Лекић“, Тузи
Самопоуздање и одговорност
Андријана Паљушевић, ученица подгоричке ОШ„Павле Ровински“,
три године је сарадница емисија„Радозналица“ и„Будилник“:
„Ова улога помаже ми да
развијем самопоуздање, да на
љепши начин изражавам мисли.
Успјела сам да се изборим с тремом,
тако да ми сада није проблем да наступам јавно. То је и посао који ме
учи да будем одговорна, пажљива,
прецизна. Вријеме проведено у
припреми емисије – паметно је и
корисно искоришћено вријеме, веома вриједно искуство. Садржај
емисија поучан је за дјецу, нуди
пуно занимљивих информација, бавимо се актуелним темама и имамо
занимљиве госте. Нажалост, сада
су на мапи интересовања централно мјесто заузеле друштвене мреже попут Фејсбука, интернет и ТВ“,
објашњава наша саговорница.
Цијела екипа ’Радозналице’
снажно се одупире утицају друштвених мрежа, и уопште пасивног начина стицања познанстава“.
Ш. Бегзић
Сунчица Бјелановић, ОШ „Максим Горки“, Подгорица
Емира Срдановић, ОШ „Драго Миловић“, Тиват
Цвијета Тодоровић
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
МАЛЕ ВИЈЕСТИ
А ВАЖНЕ
У Колашину
ПРВИ СКИ-ВРТИЋ
На скијалишту Језерине отворен је први ски-вртић „Снијежни
осмијеси“. Најмлађи уживају на снијегу уз санкање, скијање и
грудвање. Сврха ски-вртића јесте да се заволи снијег и науче
скијашке вјештине, уз добре и стручне инструкторе.
Плесни савез Црне Горе
ЗЛАТНА МЕДАЉА
НА СВЈЕТСКОМ
ПРВЕНСТВУ
У Збирци поморског насљеђа у Порто Монтенегру
ОКИЋЕНА ЕКО-ЈЕЛКА
У
склопу
акције
„Еко
новогодишње дрво за 2013“, коју
су организовали НВО Дјеца Тивта, Дјечји савез и Adriatic Marinas,
ђаци IV разреда ОШ „Драго
Миловић“, ђеца из вртића „Бамби“ и
међународне школе „Knightsbridge“,
у Збирци поморског насљеђа – Порто Монтенегро окитили су еко-јелку
високу четири метра.
Ова еколошка акција обухватила је низ предавања која су организована у образовним институцијама
Тивта с циљем да се ђеца едукују
о значају заштите шума и њиховој
угрожености, нарочито у вријеме
новогодишњих празника. Радионице је водила инжињерка хортикултуре Тања Крстовић, а млади
учесници разговарали су о томе да
ли је бољи избор пластична јелка
или дрво убрано у шуми, какве су
посљедице ćече шума, како дрво
украсити различитим плодовима из
природе, али и о томе како се некад
китио ловор у Боки.
Ђеца из вртића„Бамби“ са својим
васпитачицама Славицом Зоранић,
Весном Бацковић, Олгом Божовић
и Весном Манојловић-Цико, ђаци
ОШ „Драго Миловић“ са наставницама Славицом Лакићевић и Далиборком Станковић, као и из школе
„Knightsbridge“ уз помоћ наставница Марије Ђукић и Нађе Живковић,
на радионицама су израђивали
новогодишње украсе од природних
материјала и с њима окитили јелку.
Еколошке поруке на њеним гранама
млади креативци исписивали су на
различитим језицима. Након празника, јелка је посађена у великом
градском парку.
Ш. Б.
На свечаној академији Плесног савеза Црне Горе, предćедник
Јовица Николић додијелио је награде најуспјешнијима у спортском плесу – Владици Аџић, Филипу Живковићу и Дејани Бајић,
најуспјешнијој такмичарки у модерном плесу. Она је освојила
златну медаљу на свјетском првенству у Њемачкој.
Спортски и модерни плес у Црној Гори постају све популарнији
и имају све више поклоника, а Плесни савез све више чланова.
Пројекат „Мала школа педијатрије“
Колашинско аматерско позориште
ИЗВЕЛИ ЂЕЧИЈУ
ПРЕДСТАВУ
Први пут Аматерско позориште из Колашина изводи ђечију
представу. То је комад „Плави зец славио рођендан“. Поздрављамо
овај гест аматера који се окрећу ђечијој публици. Представу по
тексту Наташе Илић режирао је Ђорђе Татић. Улоге су тумачили: Данило Новаковић, Зоран Ракочевић, Миа Булатовић, Никола
Шћепановић, Ива Симоновић и Јелена Ђукић.
У припреми представе учествовала је и професионална глумица Зоја Бећовић.
Ђачки листови
„СУТЈЕСКА“
Нема љепших љетописа од ђачких листова. Управо такав
је и посљедњи број листа „Сутјеска“. Основна школа „Сутјеска“
постоји 36 година, а поводом тог празника појавио се нови број
листа. Између осталог, прво су проглашени најбољи. Директор школе Веско Гаговић прочитао је имена лучоноша и талената који су побједници на државним такмичењима и олимпијади
знања. Тешко је сва имена навести, али лист наводи најзначајније.
Ми ћемо споменути неке: Мају Вујисић, Антона Љуцића, Драгића
Крстајића, Андрију Рашовића, Јасну Зековић, Анђелу Газдић, Алексу Чарапића, Тихану Головић, Рељу Савића, Ксенију Павићевић,
Јована Перуновића, Јелену Вукчевић, Ксенију Белада, Данијела
Вујачића, Василису Ђукановић.
Женска и рукометна екипа, као и кошаркашки и тениски тим
заузели су друго мјесто, и доказали су да су с правом добили назив спортске школе.
Нови број „Сутјеске“ доноси ликовне и литерарне радове ученика.
ПРАКТИЧНИ САВЈЕТИ О
БОЛЕСТИМА НАЈМЛАЂИХ
Пројекат
„Мала
школа
педијатрије“, лиценциран у Министарству просвјете, подразумијева
едукацију родитеља, медицинских радника запослених у јавним
здравственим
и
образовним
институцијама. Реализује се путем
предавања у малим групама, заснован је на размјени искустава. Са
становишта педијатрије, ђеца раног предшколског узраста склона су вирусним инфекцијама које
су неријетко праћене високом
тјелесном температуром, али и
чешћем повређивању.
Др Вјера Јанковић и др Нина
Мандић примијетиле су у свакодневном раду с ђецом, као и контактом с
родитељима, да постоји неоснован
страх од уобичајених здравствених
проблема који прате овај узраст.
Течај су већ похађале медицинске сестре и васпитачи из подгоричких вртића „Љубица Поповић“
и „Ђина Врбица“. Оне истичу велико
задовољство постигнутим резултатима. Школа је пружила практичне
савјете о томе како изаћи накрај с
најчешћим ђечјим болестима, као и
изазовним ситуацијама: фебрилна
конфузија, дизентерија, повраћање,
прољећне алергије и алергије на
храну, убод инсекта, главобоља,
грип,
вирусна
инфекција,
спречавање настанка и ширења
инфекција, хигијенски стандарди,
упозорење о рационалној употреби антибиотика, детаљи о личном
здравственом картону ђетета, кутији
за прву помоћ...
Ш. Б.
ЗИМСКА ЧАРОЛИЈА
Четири приватне предшколске
установе („Маша“, „Кућица“, „Чарли
Чаплин“ и „Коцкица“) организовале су крајем децембра цјелодневну
манифестацију „Зимска чаролија“.
Психолог из вртића „Кућица“ Лидија
Мирковић изјавила је да је догађај
организован као поклон поменутих
приватних вртића ђеци Подгорице.
У току дана организоване су
креативне радионице и друге активности, а у заједничкој представи
„Потрага за Ђеда Мразом“ учествовало је 160 малишана из сва четири
вртића. Манифестацију су ђеца свечано отворила рециталом, а гости су
били ученици Балетске школе„Принцеза Ксенија“, КУД „Алуминијум“,
Ђечији хор „Звјездице“, КУД „Искра“,
плесна школа „Степс“ и плесна школа„Бјути“.
Представа„Потрага за Ђеда Мразом“ приказана је и у Ђечијој болници, у овом веселом и шаљивом
комаду учествовала су и ђеца која су
на лијечењу. Било је, током представе много смијеха и аплауза.
Срећа се увећава кад је дијелимо
с другима.
Лидија Мирковић,
психолог
НВО „Дјеца Црне Горе“
ЗАВИДНА
САРАДЊА СА
ШКОЛАМА
НВО „Дјеца Црне Горе“ основана је 2009. године ради унапређења
социјалне инклузије, као и заштите ђеце и њихових права. До сада
је реализовала неколико пројеката
у сарадњи с основним и средњим
школама, али и другим невладиним
организацијама.
У пилот-пројекат „Сви заједно“
биле су укључене подгоричке основне школе„Павле Ровински“ и„21. мај“,
те Гимназија „Слободан Шкеровић“.
Циљ је био успостављање сарадње
између ђеце и школе, школе и
родитеља, те подстицање волонтеризма у школи.
„Пројекат је реализован у виду
креативних радионица на којима
смо ђецу подучавали да продубе
самопоуздање, развију вјештине
комуникације, толеранцију, тимски рад, како да путем разговора
рјешавају конфликте и предрасуде.
У пројекат је била укључена и управа школе, психолошко-педагошка служба, разредне старјешине,
те ђаци волонтери Подгоричке
гимназије. Имали смо подршку Министарства просвјете, Министарства рада и социјалног старања,
Завода за школство, других невладиних организација, као и донатора. Наши волонтери дали су
допринос и пројекту ’Проблеми и
тешкоће у учењу и понашању код
ђеце’“, објашњава Самра Ђечевић,
предćедница НВО „Дјеца Црне Горе“.
Будући да је пројект дао одличне резултате, у овој НВО планирају да га
наставе.
Према ријечима Ђечевићеве,
акредитовани су још и „Индекс за
инклузију“ и „Образовањем против
предрасуда“.
Ш. Б.
Радионица у Дјечјем
вртићу „Ђина Врбица“
УПОЗНАВАЊЕ
САОБРАЋАЈНИХ
ПРОПИСА
У оквиру кампање „Упознај
саобраћајне прописе“, саобраћајни
полицајци су са запосленима у
Дјечјем вртићу „Ђина Врбица“ организовали едукативно-забавну радионицу за ђецу од четири до шест
година.
Малишани су том приликом
научили да је важно да се возе на
задњем ćедишту и буду везани сигурносним појасем уколико су
старији од пет година. Уколико су
млађи, објашњено им је да треба да
се возе у безбједносном ćедишту
које је причвршћено сигурносним
појасем.
Саобраћајни полицајци су демонстрирали како се прелази улица када је упаљено зелено свјетло
на семафору, а када нема семафора
преко „зебре“, уз обавезно гледање
лијево и десно.
Љ. В.
ЈЕСЕН
Јесен нам долази,
Љето пролази
Златне крошње
Показују јесење ношње.
Лишће жути покрај пута,
Црвена јабука вири из бакина
капута.
Природа ромори, вјетрић
пирка,
Поточић жубори.
Грожђе нас у бербе зове,
Јесен показује златне дарове.
Пао је кестен,
Стигла нам јесен.
Тара Мирановић,
ОШ „Југославија“, Бар
Милена Ђукановић,
ОШ „21. мај“, Подгорица
Елдина Куч, ОШ „Владислав Сл. Рибникар“, Расово
Сузана Јоцовић
ОШ „Богдан
Котлица“,Боан
3
FEB.
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
ИСТОРИЈСКИ
КАЛЕНДАР ЦРНЕ ГОРЕ
Предшколско образовање из угла психолога
КАКО ОДАБРАТИ
ОДГОВАРАЈУЋУ ИГРАЧКУ
КЊИЖЕВНО
ВЕЧЕ ДУШАНА
ЂУРИШИЋА
Сада коначно можете да предахнете, јер ваше дијете у већини
случајева зна коју играчку жели и
ријетко ће пристати да ви одаберете нешто што је „добро за њега“
осим ако се не ради о ролерима, најновијем моделу бицикла
или скејту. Уколико се ипак одлучите да га изненадите, потрудите се да то буде играчка која
ће га импресионирати, рецимо,
мини-лабораторија. Ово ће бити
не само дивна прилика да експериментише и упозна се са природом и неким њеним законима,
већ и да се припреми за сличне
садржаје који ће га чекати у школи.
Око шесте године ђеца
постају заинтересована за ручне радове и активности типа
„уради сам“. Прибор за шивење
с пластичним иглама, хоби-сет
с прилагођеним алатима или
компликованије конструкторске
играчке могу сатима окупирати
пажњу вашег малишана.
Како је ово вријеме интензивног припремања за школу, добро
ће доћи магнетна табла по којој
У ОШ „Његош“ 25. децембра одржано је књижевно вече
чији су учесници били истакнути црногорски књижевници
и ствараоци за ђецу и младе Душан Ђуришић, Жарко
Ђуровић и Мирјана Маркишић.
Представљајући се, сваки од њих
својом препознатљивом поетиком у којој доминира, игра, маштовитост и ђечија раздраганост,
ово вече учинили су незаборавним. Стихове су казивали и чланови Литерарне секције, која
годинама успјешно приређује
културна дешавања у школи. Непосредни контакт с писцима код
ученика је изазвао одушевљење.
Заступљени у антологијама, читанкама, ђечијим листовима,
ђеци препознатљиви и приступачни пјесници заједно су с ученицима рецитовали пјесме: „Падај
снијеже, љубав лети“, „Најдража
ријека“, „Љубавна пјесма“... Школа
„Његош“ већ дуже вријеме посебан акценат ставља на рад ваннаставних активности. Ово вече
било је уједно и прилика да се
представе млади ствараоци који
су пред пјесницима казивали
стихове својих пјесама насталих
на часовима Литерарне секције.
Вече су употпунили и млади музичари наше школе. Књижевници
су на тај начин најмлађима приуштили пријатно дружење уз
књигу.
Пише Лидија Мирковић
4. јануар 1494.
ШТАМПАН ОКТОИХ
ПРВОГЛАСНИК
Из прве државне штампарије на Балкану, коју је основао Ђурађ
Црнојевић (а још није поуздано утврђено да ли је радила на Ободу
или Цетињу), изашли су први примјерци „Октоиха првогласника“, прве
ћириличке штампане књиге код Јужних Словена. Након те, изашле су
још четири инкунабуле: „Псалтир са посљедовањем“, „Октоих петогласник“, „Требник“ (молитвеник) и „Четворојеванђеље“, које није сачувано.
Главни штампар (уз још седам помоћника) био је јеромонах Макарије,
кога сматрају родоначелником црногорског и јужнословенског штампарства. Његови ђаци, пионири црногорског штампарства, у XVI вијеку
били су Божидар Вуковић Подгоричанин и син му Вићенцо Вуковић,
који су наставили штампарску дјелатност у Венецији. Идеја о оснивању
штампарије постојала је још код Ивана Црнојевића, који је у Италији
имао прилике да се упозна с поступком штампања књига у тамошњим
штампаријама. Сам Ђурађ, његов син, искористио је приватне везе с
Млецима, одакле је био ожењен Лизбетом (Јелисаветом) Ерико, и преко својих изасланика тамо набавио пресу, алат, а вјероватно и веће
количине хартије. Сама оловна слова, матрице за иницијале и графичку орнаментику или читаве илустрације, израђена су у Црној Гори.
Оформљена свега четрдесетак година након епохалног Гутемберговог проналаска, уз Краковску из 1491, свакако је једна од најстаријих
ћириличких штампарија у свијету. Њен културно-просвјетни значај у
том времену био је огроман.
22. јануар 1834.
ДОПРЕМЉЕНА
ЊЕГОШЕВА
ШТАМПАРИЈА
4
FEB.
Купљена је у Русији за три хиљаде рубаља. Уз њу, на Цетиње су стигла и црквена слова, а Његош је довео и вјештог штампара Михаила Петрова. Послије његове смрти штампаријом је руководио Рус Домин уз
кога су радила и два Црногорца – Филип Ђурашковић (звани Филип
Мали) и Стево Станков Петровић. У њој је објављено 14 издања, међу
којима „Пустињак Цетињски“ (1834), „Дика Црногорска“ (1835), „Буквар“ – први црногорски уџбеник (1836), прва црногорска периодична
публикација „Грлица“ и др. Након Његошеве смрти и непуних двадесет
година рада, штампарија је жртвована за одбрану црногорске слободе
јер су, у недостатку муниције током прве Омер-пашине војне (1852/53),
оловна слова претопљена у метке. Одржавши обећање („Ако буде
Црне Горе, биће и штампарије“), књаз Данило је у Бечу уз помоћ Љубе
Ненадовића набавио нову, која је располагала с више типова слова. Од
тог времена штампарска дјелатност у Црној Гори тече континуирао до
данас.
3. фебруар 1918.
УГУШЕНА ПОБУНА
МОРНАРА У БОКИ
У ОШ „Његош“ на Цетињу
САВЈЕТ
Како бисте с вашим
шестогодишњаком избјегли
расправе око куповине играчака, најбоље је да заједно с
њим направите списак жеља.
Немојте се узбуђивати што
ће се на врху листе налазити популарне али по вашем
мишљењу слабо едукативне
играчке јер се с њима играју
и његови вршњаци. Умјесто
тога потрудите се да му лукаво подметнете и оно што
сматрате да је подстицајно
за његов развој.
ће дијете моћи да пише или да
лијепи магнетна слова и бројеве.
И наравно, с компјутерским
игрицама никада не можете погријешити, а у већини
случајева боље је да их ви бирате јер тако можете контролисати њихов садржај. При томе се
обавезно договорите с ђететом
колико времена може да проведете за компјутером – и строго се
држите правила.
КОМПЈУТЕРСКИ
КУТАК
Весна Кнежевић,
помоћница директора
СНИЈЕГ
Многи произвођачи софтвера
направили су специјализоване
веб-читаче за ђецу. То нијесу
само класични читачи (као
Internet Explorer или Firefox), већ
представљају један затворени
свијет, направљен тако да буде
сигуран за ђецу, а да им ипак допусти да (донекле) крстаре интернетом. Ти програми су шарени
и имају много звучних ефеката, а
често су и „нафиловани“ гомилом
садржаја – од приступа флешиграма, преко портала за ђецу,
па све до списка провјерених
Након доласка бојних бродова из Пуле, угушена је тродневна побуна више од 6.000 морнара, која је отпочела топовским хицем с крстарице „Санкт Георг“ 1. фебруара и проширила се на 40 аустроугарских
бродова у Боки Которској. Ухапшено је око 1.200 побуњеника, али је
пред пријеки суд изведено њих 28. У затвору је умрло 10 морнара, у
току побуне убијена су два, четворица осуђена на смрт стријељањем,
а остали на вишегодишњу робију. Побуна је била мотивисана ратним
невољама и под утицајем штрајкова у Аустроугарској, као и Октобарске револуције, а у низу захтјева побуњеника истицали су се они који
су се односили на закључење мира, те права народа у Аустроугарској
на самоопредјељење, побољшање услова рада и амнестију учесника.
веб-страница са садржајима
примјереним датом узрасту. Три
најпознатија бесплатна читача могу се бесплатно преузети с
адреса: www.buddybrowser.com,
pikluk.com i www.kidzui.com.
*
Сајт „Пепа Прасе“ (www.
pepaprase.com) намијењен је
ђеци која воле Пепу. Најмлађи на
једном мјесту могу наћи епизоде цртаних филмова које су пропустили, игрице, бојанке, слике,
играчке, слагалице и још много
тога.
Свануло јутрос
Јутро бијело.
Гуњином меком
Застрто село.
Пахуљице скакућу
И као да шапћу:
– Нађите санке,
Дајте скије,
Видите ли?
Снијег вије!
Милош Ашанин, IV р.
ОШ „Богдан Котлица“,
Боан
4. фебруар 1868. године
ЦЕТИЊСКА
ЧИТАОНИЦА
Прва црногорска читаоница основана је у црногорској
пријестоници. Иницијативу за њено формирање покренули су Петар
Вукотић и Илија Пламенац по повратку из Москве са Свесловенског
конгреса. У почетку је имала 20 чланова, међу којима су оснивачи били
и тадашње најзначајније црногорске личности. У даљем раду имала је
изузетан значај јер је као културно-просвјетно друштво окупљала и образовала истакнуте личности Црне Горе тог времена и представљала
центар културног народног препорода.
Миа Шановић, ОШ „Октоих“, Подгорица
Јелена Аџић, ОШ „Стефан Митров
Љубиша“, Будва
8. фебруар 1942.
ОДЛУКЕ ОСТРОШКЕ
СКУПШТИНЕ
Након стварања нових органа власти средином 1941. године на
ослобођеним територијама у Црној Гори (општински одбори у Колашину, Даниловграду, Андријевици и срески у Беранама), у конаку Манастира Острог одржана је скупштина црногорских и бокељских родољуба,
која је окупила 65 делегата, изабрала Народноослободилачки одбор за
Црну Гору и Боку од 22 члана и одлучила да се изаберу одбори у другим
мјестима као права народна власт и народ мобилише у борби против
окупатора. Правилима о избору НОО први пут су бирачко право добили млади од 18 године и жене, а независно од доби то су право имали
сви борци.
Моник Јовићевич
Ања Ражнатовић, ОШ „Боро
Вукмировић“, Ријека Црнојевића
ZA NASTAVU
MART
Godina XX
Broj 146
IZBOR ZADATAKA S DRŽAVNOG TAKMIČENJA 2012. GOD.
HEMIJA
(osnovna škola)
ZADACI
1. Iskaži ove izraze jednačinama:
a) Masa tijela 1 je pet puta veća od mase tijela 2.
b) Broj čestica X dva i po puta je manji od broja čestica Y.
c) Zapremina vode na 18 °C je 10 cm3.
d) Pritisak iznosi dvije trećine početnog pritiska.
e) Odnos broja atoma 13C i 12C iznosi 0,0112.
R = 8,31 J K-1mol-1; p • V = n R T ( jednačina stanja idealnog gasa)
Mr (CH3CH2OH ) = 46 g mol-1
Traži se: V ( C2H4) = ?
2. U posudu zapremine 20 dm3, koja je sadržavala 12 grama vazduha pri
temperaturi 400 °C, dodat je 1 gram vodonika. Vodonik je izgorio u vodenu paru
dok sav kiseonik nije bio potrošen. Odrediti gustinu konačne gasne smjese.
9. Alken normalnog niza sadrži dvostruku vezu između drugog i trećeg C-atoma.
0,7 g ovog alkena adira 1,6 g broma. Napisati formulu i naziv ovog alkena.
Mr(Br2) = 160g/mol; Ar (C) = 12 g/mol ; Ar(H) = 1g/mol
3. Izračunaj koliko atoma sadrži pločica od čistog zlata ako je masa te pločice
1 gram.
Traži se N(Au) = ? Ar(Au) = 197,0 g/mol
10. U apoteci se prodaje 70 % rastvor alkohola. Ako u 50 grama tog rastvora
dodamo dovoljnu količinu natrijuma, koliko će se molova vodonika izdvojiti?
Mr(C2H5OH)= 46 g/mol; Mr(H2O) = 18 g/mol
4. Normalna vrijednost molske koncentracije šećera glukoze (C6H12O6) u krvi je 5
mmol/dm3. Izračunaj masu izgubljenog šećera ako je krvarenjem izgubljeno 300
cm3 krvi.
Traži se m(C6H12O6) = ? Mr(C6H12O6) = 180 g/mol
5. Treba pripremiti 200 cm3 rastvora nitratne kiśeline koncentracije 30 mmol/dm3
(koji ima 30 mmola u dm3) od rastvora masenog udjela 10 %. Koliko tog rastvora
treba otpipetirati?
Mr(HNO3) = 63 g/mol Zadato je: V2 = 200 cm3; c2 = 30 mmol/dm3;
ω1 = 10 % = 0,10; ρ 1 = 1,05 g/cm3 Traži se V1 = ?
6. Napišit stehiometrijske koeficijente u navedenim reakcijama i prikaži te reakcije
jednačinama u jonskom obliku:
a) NH3(g) + H2SO4(aq)Ⱥ( NH4 )2SO4 (aq)
b) Na(s) + H2O(l) Ⱥ NaOH (aq) + H2(g)
c) MgCl2(aq) + AgNO3(aq) Ⱥ Mg(NO3)2 (aq) + AgCl (s)
d) Ca(OH)2(aq) + H3PO4 (aq) Ⱥ Ca3( PO4)2(s) + H2O(l)
e) FeS(s) + HCl(l) Ⱥ FeCl2 (aq) + H2S(g)
7. Dehidratacijom etanola pomoću sulfatne kiśeline pri 200 °C nastaje eten.
Izračunaj zapreminu etena pri 25 °C i pritisku od 1,5 bara, koji nastaje iz 100 grama
etanola što sadrži nešto vode tako da mu je maseni udio 96 %.
Zadato je:
m= 100 g
ω = (CH3CH2OH)= 96% = 0,96 t = 25 °C, T = 298 K; p = 1,5 bar = 150 000 Pa;
8. Sagorijevanjem 0,5 mola alkana utrošeno je 2,5 mola kiseonika. Napisati
formulu i naziv alkana.
11. Napisati moguće racionalne strukturne formule jedinjenja molekulske C4H8O2.
12. Toaletni sapuni su neutralni natrijumovi sapuni kojima su dodati razni mirisi
i boje, dok se medicinskim sapunima dodaju dezinfekciona sredstva. Ako se u
medicinskom sapunu nalazi 95 % natrijum-stearata, 0,5 % sumpora, a ostalo su
drugi dodaci, koji je odnos molova sumpora i natrijum-stearata u tom sapunu?
Ar(S) = 32 g/mol; Mr (C17H35COONa) = 306 g/mol
13. Koliko je molekula ugljenik(IV)-oksida potrebno za dobijanje 10 grama glukoze?
Mr(C6H12O6) = 180 g/mol
RJEŠENJA
1. a) m1 = 5m2; b) N(x) = 1/2,5 N(Y); c) V(H2O, 180C) = 10 cm3; d) p = 2/3 p0;
e) N(13C / 12C ) = 0,0112
N(13C) = 0,012
N(12C)
2. ρ = m / V; m = m(vazduha) + m (H2)
Traženu gustinu možemo izraziti pomoću zadanih veličina:
ρ = m(vazduha) + m (H2) / V.
Uvrštavanjem zadatih vrijednosti dobijamo:
ρ = 12 g + 1 g / 20 dm3 = 13 g / 20 dm3 = 0,65 g/dm3.
3. M= N(Au) • ma (Au); N(Au) = m / ma (Au)
Masa atoma zlata se može izračunati iz njegove relativne atomske mase
prema jednačini
ma (Au) = Ar (Au) • u ; u – unificirana atomska jedinica mase = 1,661 • 10-24 g
N(Au) = m / ma (Au) = 1 g / 197,0 • 1,661•10-24g = 3,056• 1021 atoma zlata
Može se računati i preko izraza N(Au) = n(Au) ∙ NA
4. m(C6H12O 6) = Mr(C6H12O 6) • n(C6H12O 6)
n(C6H12O 6) = c(C6H12O 6) • V
Masu glukoze možemo izraziti:
m(C6H12O 6) = Mr(C6H12O 6) • n( C6H12O 6) • V
m(C6H12O 6) = 180 g/mol • 5 mmol/dm3 • 300 cm3 = 0,27 g
5. Prema definiciji za gustinu, za zapreminu polaznog rastvora nitratne
kiśeline možemo pisati: V1 = m1/ρ 1
Iz definicije masenog udjela možemo za masu rastvora napisati:
m1 = m(HNO3) /ω1
Uvrštavanjem u prethodnu jednačinu za zapreminu dobija se:
V1 = m(HNO3) /ρ 1 • ω1
Masa čiste HNO3 mora biti jednaka i u konačnom rastvoru, pa se izračunava:
m(HNO3) = M (HNO3) • n(HNO3)
Za broj molova HNO3 možemo pisati: n(HNO3) = c2 • V2
Uvrštavanjem ovih jednačina u jednačinu za V1 dobijamo:
V1 = = M (HNO3) • c2 • V2 / ρ 1 • ω1
V1 = 63 g/mol • 30 mmol/dm3 • 200 cm3 / 1,05 g/cm3 • 0,10 = 3,6 cm3
Potrebno je otpipetirati 3,6 cm3 nitratne kiśeline (ω1 = 10 %), staviti u odmjernu
tikvicu i nadopuniti vodom do zapremine 200 cm3.
6. a) 2 NH3(g) + H2SO 4(aq)Ⱥ(NH4)2SO 4 (aq)
2 NH3 (g) + 2H+ (aq) Ⱥ 2NH4 + (aq)
b) 2 Na(s) + 2H2O(l) Ⱥ 2NaOH (aq) + H2(g)
2 Na(s) + 2H2O(l) Ⱥ 2Na+(aq) + 2OH - (aq) + H2(g)
c) MgCl2(aq) +2AgNO3(aq) Ⱥ Mg(NO3)2 (aq) + 2AgCl (s)
2Ag+ +2 Cl - Ⱥ 2AgCl (s)
d) 3 Ca(OH)2(aq) +2 H3PO4 (aq) Ⱥ Ca3( PO4)2(s) + 6 H2O(l)
3 Ca2+ (aq) + 6 OH- (aq) + 6H + (aq) + 2PO43-(aq) Ⱥ Ca3( PO4)2(s)+ 6 H2O(l)
e) FeS(s) +2HCl(l) Ⱥ FeCl2 (aq) + H2S(g)
FeS(s) + 2H + (aq) Ⱥ Fe2+ (aq) + H2S (g)
7. Jednačina reakcije:
CH3CH2OH dehidratacijaȺ C2H4 + H2O (vodu veže sulfatna kiśelina)
n(C2H4) = p • V (C2H4) / R T
Količina etanola jednaka je količini etena, pa je preko mase:
n (CH3CH2OH) = m(CH3CH2OH) / M(CH3CH2OH)
Uvrštavanjem u jednačinu gasnog stanja dobija se:
p • V( C2H4) / RT = m(CH3CH2OH) /M(CH3CH2OH)
V(C2H4) = m(CH3CH2OH) /M(CH3CH2OH) • R T/ p
Masu čistog etanola dobijamo iz mase smjese i masenog udjela etanola:
m(CH3CH2OH) = ω = (CH3CH2OH) • m = 0,96 • 100 = 96 g
Uvrstimo sve brojčane vrijednosti u izraz za zapreminu etena. Dobijamo:
V(C2H4) = 96g / 46 g mol-1 • 8,31 J K -1mol-1 • 298 K / 150 000 Pa
V(C2H4) = 96 • 8,31 • 298 / 46 • 150 000 • [g • J • K -1mol-1•K / g mol-1 • Pa]
V(C2H4) = 0,0345 J / Pa = 0,346 m3
8. Za 0,5 mola alkana troši se 2,5 mola kiseonika, onda je za 1 mol
alkana potrebno 5 mola kiseonika. Predstavimo to jednačinom
Cn H2n+2 + 5O2 Ⱥ n CO2 + (n+1) H2O.
2
Broj mol-atoma ugljenika s obje strane jednačine zavisi od n. Broj mol-atoma
kiseonika zavisi od n samo s jedne strane jednačine. Tako možemo odrediti
broj mol-atoma ugljenika na osnovu broja mol-atoma kiseonika.
Broj mol-atoma kiseonika s lijeve strane jednačine je 10, a s desne strane
jednačine je 2n + n+1. Zato je: 10 = 2n +n+1; n = 3
Formula alkana je C3H8 (propan)
9. Adicija broma predstavljena je jednačinom: CnH2n + Br2 Ⱥ CnH2nBr2
Broj molova alkena jednak je broju molova broma
n(Br2) = 1,6 g / 160 g/mol = 0,01 mol
Pošto je: n(CnH2n) = n(Br2), tako je: n(CnH2n) = 0,01 mol.
Pošto je po definiciji: M = m / n Ⱥ M(CnH2n) = 0,7 g / 0,01 mol
Ⱥ M = 70 g/mol Ⱥ Mr = 70, pa je: 12n + 2n = 70 Ⱥ 14n = 70 Ⱥ n= 5
Molekulska formula alkena je: C5 H10, a njegova racionalna strukturna
formula je CH3 – CH = CH - CH2 - CH3.
10. 2 CH3CH2OH + 2Na Ⱥ 2 CH3CH2ONa + H2
2 Na + 2H2O Ⱥ 2NaOH + H2
Iz hemijskih jednačina vidi se da će 2 mola etanola izdvojiti 1 mol vodonika,
kao i što 2 mola vode izdvajaju 1 mol vodonika. Ako je rastvor 70 % a masa
rastvora 50 grama, to je sastav rastvora 35 grama alkohola i 15 grama vode.
Izračunavamo broj molova etanola i vode
n(C2H5OH) = 35 g / 46 g/mol = 0,76 mol etanola
n(H2O) = 15 g / 18 g / mol = 0,83 mola vode
Sada na osnovu odnosa molova iz hemijske jednačine izračunavamo broj
molova vodonika:
2 mol C2H5OH : 1 mol H2 = 0,76 mol C2H5OH : n mol H2; n(H2) = 0,38 mol
2mol H2O : 1 mol H2 = 0,83 mol H2O : n mol H2; n(H2) = 0,415 mol
Zbir molova izdvojenog vodonika je 0,795.
11. Ovo jedinjenje su dvije kiśeline i četiri estera
CH3 - CH 2 – CH 2 –COOH
CH3 – CH – COOH
|
CH3
butanska kiśelina
2-metil-propanska kiśelina
CH3 - CH 2 – COO - CH3
CH3 – COO - CH 2 - CH3
metil-propaonat
etil-etanoat
H - COO - CH2 - CH 2 – CH 3
propil-metanoat
HCOOCH(CH3)2
izopropil-metanoat
12. Prvo se izračuna broj molova u 100 grama sapuna i za sumpor i za natrijum-stearat
n(S) = m /M = 0,5 g / 32 g/mol = 0,0156 mola sumpora
n (C17H35COONa) = m/M = 95g / 306 g/mol = 0,31 mol natrijum-stearata
Odnos broja molova sumpora i natrijum-stearata u medicinskom sapunu je
0,0156 : 0,31 ili 3 : 62.
13. Jednačina fotosinteze glukoze je hlorofil
6 CO2 + 6 H2O + energija Ⱥ C6H12O6 +6O2
6 mol • 6 • 1023 l/mol : 1mol • 180 g/mol = x molekula CO2 : 10 g glukoze x =
2 • 1023 molekula
Za dobijanje 10 grama glukoze potrebno je 2 • 1023 molekula ugljenik(IV)oksida.
BIOLOGIJA
(osnovna škola)
ZADACI
1. Kojim jedinicama mjere ćete najbolje opisati veličinu ćelija tkiva?
a) od centimetra do metra; b) od milimetra do metra;
c) od milimetra do mikrometra; d) od mikrometra do centimetra.
2. Kojom formulom je predstavljeno organsko jedinjenje?
a) Mg(OH)2; b) NaCl; c) C11H22O11; d) CaCl2.
3. Najzastupljeniji elementi u živoj ćeliji su:
a) ugljenik, vodonik, fosfor, kiseonik; b) ugljenik, vodonik, kiseonik, azot;
c) kiseonik, vodonik, azot, fosfor; d) ugljenik, kiseonik, vodonik, sumpor.
14. Dafnia koja je predstavljena na slici proizvela je tri jajne ćelije, hrani se
nanoplanktonom, živi u slatkim vodama, a hvataju je i njom se hrane hidre.
Kojim terminima je najbolje opisan ovaj organizam?
a) razmnožava se partenokarpijom, herbivor, plijen, heterotrof;
b) seksualna reprodukcija, predator, heterotrof, plijen;
c) aseksualna reprodukcija, autotrof, predator, plijen;
d) seksualna reprodukcija, karnivor, autotrof, plijen.
15. Shema predstavlja jedan lanac ishrane
4. Koja zapremina vode se nalazi u predstavljenoj menzuri:
a) 10.3 ml
b) 13.0 ml
c) 14.0 ml
d)15.0 ml
5. Neka ćelija je podijeljena dva puta mitozom a zatim mejozom. Koliko je nastalo
novih ćelija pod uslovom da su sve ćelije učestvovale u diobama?
a) 8; b) 16; c) 24; d) 32.
6. Insekti s preobražajem bez stadijuma lutke su:
a) skakavci i zrikavci; b) skakavci i komarci; c) zrikavci i komarci; d) komarci i stršljeni
7. Pupljenjem se razmnožavaju:
a) đečija glista; b) hidra; c) kvasac; d) grinja.
8. Preci današnjih riba su:
a) šakoperke; b) oklopnjače; c) latimerije; d) košljoribe.
9. Koji od navedenih organa su jednaki po postanku, ali obavljaju različite funkcije?
a) čovjekove ruke; b) krakovi hobotnice; c) krila šišmiša; d) leđna peraja riba.
10. Potpun list nema:
a) lisnu osnovu; b) lisku; c) lisni rukavac; d) nervaturu.
A. Koji organizmi su karnovori?
a) jelen i planinski lav; b) miš, zec, cvrčak;
c) trava i drveće; d) žaba, zmija, jastreb.
B. Smanjenje populacije trava će uticati na smanjenje raspoložive energije za:
a) miševe; b) zmije; c) jastrebe; d) žabe.
16. Na shemi je predstavljen reproduktivni sistem.
Ako se povreda dogodila na strukturi koja je
označena slovom A, najvjerovatnije će doći do
problema sa:
a) izbacivanjem sperme;
b) stvaranjem gameta;
c) produkcijom hormona;
d) ekskrecijom urina.
17. Na slici je predstavljen lanac ishrane.
11. U metafazi mitoze:
a) formira se diobno vreteno; b) hromozomi su u ekvatorijalnoj ravni;
c.)hromatide se spiralizuju; d) dolazi do replikacije DNK.
12. Sinteza proteina u biljnoj ćeliji odvija se u:
a) ribozomima; b) lizozomima; c) ćelijskoj membrani; d) peroksizomima.
13. Koji sistem je pravilno povezan s njegovom funkcijom?
a) imuni sistem – unos i transport kiseonika do ćelija;
b) ekskretorni sistem – uklanjanje potencijalno opasnih materija iz tijela;
c) digestivni sistem – transport energetski bogatih molekula do ćelija;
d) cirkulatorni sistem – stvaranje kompleksnih jedinjenja.
3
A. Koja od navedenih piramida najtačnije predstavlja energetski odnos između tri
organizma u ovom lancu ishrane?
________organizam koji živi samo na ograničenoj teritoriji
________biom umjerenog pojasa đe preovladavaju niske trave
22. Pronađi pojam koji odgovara objašnjenju i odgovarajući broj koji se nalazi
ispred objašnjenja upiši na crtu ispred pojma.
B. Koja tvrdnja najbolje opisuje ono što će se najvjerovatnije desiti ako se amfipode
uklone iz ovog lanca ishrane?
a) Brojnost populacija na nivoima ishrane prije i poslije amfipoda će se smanjiti;
b) Brojnost populacija na nivoima ishrane prije i poslije amfipoda će se povećati;
c) Brojnost populacija na nivoima ishrane nakon amfipoda će se povećati i prije
smanjenja populacije amfipoda;
d) Brojnost populacija na nivoima ishrane nakon amfipoda će opasti.
18. Poređaj po redosljedu etape nastanka u evoluciji živih bića počevši od najranijeg:
a) pojava nefotosintetišućih aerobnih organizama;
b) pojava heterotrofnih anaerobnih organizama;
c) pojava nukleinskih kiselina; d) pojava ćelija sa jedrom;
e) pojava fotosintetičkih organizama (cijano-bakterija).
19. Poređaj po redosljedu etape u razvoju metilja (počni od odrasle jedinke spremne
za razmnožavanje).
a) začaurena larva; b) razvoj u barskom pužu; c) oplođenje;
d) trepljasta larva; e) larva sa repom.
20. Pronađi pojam koji odgovara objašnjenju i odgovarajući broj koji se nalazi
ispred pojma upiši na crtu ispred objašnjenja.
11. sorus
6. klica
1. pluta
12. protonema
7. protalijum
2. kambijum
13. rizodermis
8. epidermis
3. lenticela
14. stoma
9. gutacija
4. transpiracija
15. anteridija
10. protalijum
5. arhegonija
________ stadijum u razvoju paprati
________odavanje vode iz biljke u vidu vodene pare
________otvori za razmjenu gasova u sekundarnom pokoričnom tkivu
________sekundarno pokorično tkivo
________stadijum u razviću mahovina
________sloj ćelija čijim dijeljenjem stablo deblja
________primarno pokorično tkivo
________odavanje vode iz biljke u vidu kapljica
________otvori za razmjenu gasova u primarnom pokoričnom tkivu
21. Pronađi pojam koji odgovara objašnjenju i odgovarajući broj koji se nalazi
ispred pojma upiši na crtu ispred objašnjenja.
11. endem
6. livada
1. makija
12. gariga
7. efemera
2. parazitizam
13. pašnjak
8. predatorstvo
3. relikt
14. makija
9. kserofita
4. simbioza
15. stepa
10. saprofit
5. prerija
________odnos u kome je jedna vrsta lovac a druga plijen
________zajednički život dva organizma, pri čemu jedan ima korist, a drugi štetu
________travni ekosistem koji se održava košenjem
________organizam koji se hrani organskom materijom i razlaže je do
neorganskih materija
________zajednički život dva organizma
________biljka kratkog životnog ciklusa
________stepen degradacije tvrdolisnih šuma u kojima preovladavaju niske
žbunaste biljke
4
1. obavijeno je ovojnicom od vezivnog tkiva; 2. potreban je za rad mišića;
3. gradi više mišićnih vlakana; 4. uvijek rade u paru;
5. regulišu pokrete polnog, probavnog i dr. sistema;
6. citoplazme mišićnih vlakna međusobno su povezane;
7. vraćanje u prvobitni položaj mišića.
________mišićni snopić
________poprečno prugasti mišići
________glikogen
________glatki mišići
________srčani mišići
23. U tabeli su date karakteristike četiri organizma.
ORGANIZAM
PRIRODNO
ŽIVI U
AFRICI?
GLAVNI IZVOR
HRANE
BROJ
PRSTIJU
BROJ
KOMORA U
STOMAKU
BROJ
ROGOVA
BROJ DANA
GESTACIJE
KOZA
NE
TRAVA I LIŠýE
2
4
2
150
KONJ
NE
TRAVA
1
1
0
270
ŽIRAFA
DA
LIŠýE I
GRANÈICE
2
4
2
420
SLON
DA
MNOGE
VEGETACIJE
3 DO 5
1
0
VIŠE OD
600
Prema datim informacijama najveća veza postoji između:
a) konja i koze; b) žirafe i slona; c) žirafe i koze; d) konja i slona.
24. Lišće određene biljke proizvodi hemikalije koje odbijaju insekte. Naučnik
je primijetio da su pojedine individue određene vrste insekta tolerantne na te
hemikalije i da jedu lišće. Tokom perioda od šest godina on je pratio koliko je
individua ove vrste insekta jelo lišće. Individue koje nijesu jele lišće nazvao je „tip 1“ a
individue koje su jele lišće „tip 2“. Rezultati istraživanja su dati u tabeli.
GODINA
TIP 1 (%)
1
97
TIP 2 (%)
3
2
92
8
3
66
34
4
41
59
5
22
78
6
12
88
Na osnovu podataka može se zaključiti:
a) „Tip 2“ je migrirao iz istraživanog regiona; b) „Tip 1” ima više predatora;
c) „Tip 1“ ima više hrane od „tipa 2“;
d) „Tip 2“ ima veću reproduktivnu sposobnost od „tipa 1“.
25. Koja ćelijska organela može da se nađe u većem broju u letnim mišićima ptica
koje lete na velike udaljenosti?
A._______________________________________
Obrazloži odgovor:
B. _______________________________________
26. A. Shemom je predstavljen biološki proces ___________ , koji se odvija u
biljnim ćelijama.
H2O
+
A
D
B
+
C
Koji red u tabeli (a, b, c, d) identifikuje na slici označene supstance slovima
(A, B, C, D) u ovom procesu?
A
B
C
D
a.
enzim
kiseonik
ugljen-dioksid
glukoza
b.
ugljen-dioksid
glukoza
kiseonik
enzim
c.
glukoza
kiseonik
enzim
ugljen-dioksid
d.
kiseonik
glukoza
ugljen-dioksid
enzim
B. Shemom je predstavljen biološki proces __________________________
A
+
C
B
ATP
+
D
H2O
+
Upiši u tabelu nazive supstanci koje odgovaraju slovima (a, b, c, d) u ovom procesu:
A
B
C
D
27. Konzumiranje velike količine bezalkoholnog pića koja sadrže veće količine
šećera tokom dana mogu remetiti homeostazu organizma.
A. Hormon odgovoran za vraćanje nivoa šećera u granične vrijednosti
homeostaze je______________________________________
B. Organ koji oslobađa ovaj hormon zove se _________________________
C. Navedi jedan moguć razlog zašto nivo šećera u krvi može biti visok iako se
oslobodio ovaj hormon.______________________________________
Ova vrsta pripada familiji _________________
Raste na umjereno vlažnim staništima, pa pripada ____________________
B. Obilježi crtež poprečnog preśeka lista ove vrste.
28. U tabeli su navedena tri enzima, mjesta njihovog djelovanja u ljudskom tijelu i
dvije osnovne karakteristike koje utiču na njihovu aktivnost, temperatura i pH.
MJESTO
DJELOVANJA
TEMPERATURA (0 C)
PTIJALIN
USTA
36.7–37.0
6.5 –7.0
PEPSIN
ŽELUDAC
37.3–37.6
1.0 –3.0
TRIPSIN
TANKO CRIJEVO
37.3–37.6
7.5 –9.0
ENZIM
Ph
Različiti enzimi se luče na različitim lokacijama. Prijalin razlaže ugljene hidrate,
a pepsin i tripsin proteine.
A. Aktivnost pepsina kad se ide od želuca ka tankom crijevu:
a) prestaje ili se smanjuje; b) usporava; c) ne mijenja se.
B. Obrazloži odgovor na osnovu podataka iz tabele.
____________________________________________________
________________________
C. Kako groznica od 40 0C utiče na aktivnost ovih enzima?
_________________________________________________________
________________________________________________________
________________________________________________________
29. A. Napiši latinski i narodni naziv biljne vrste na slici.
________________________________________________________
C. List ove biljke prema položaju stoma je___________________________
30. Posmatraj i obilježi crtež mozga.
Poveži centar sa mjestom đe se nalazi tako da pored centra upišeš
odgovarajući broj.
CENTAR ZA
disanje
koordinaciju pokreta
tonus mišiþa
logiĀno zakljuĀivanje
ravnotežu tijela
5
gutanje
uĀenje
oĤeþaj gladi
pisanje
srĀani rad
DIO MOZGA
1.
veliki mozak
2.
meāumozak
3.
mali mozak
4.
srednji mozak
5.
produžena moždina
B. Proces stvaranja novih krvnih ćelija naziva se ______________. Sve krvne
ćelije nastaju od________________u ______________________________
___________________________________________________________
___________________________________________________________
________________________________________________________
C. Što određuje krvnu grupu?
___________________________________________________________
___________________________________________________________
________________________________________________________
D. Ako majka ima krvnu grupu B, koju određuje genski par BO, a otac krvnu grupu
A, koju određuje genski par AO, koja je vjerovatnoća da dijete ima krvnu grupu O?
E. Ako osoba ima krvnu grupu A- ona je potencijalni davalac za osobe sa krvnim
grupama:
31. Poveži funkciju sa organom tako da pored organa upišeš odgovarajući broj.
FUNKCIJA ORGANA
1.
LuĀe se enzimi za varenje proteina, masti i ugljenih hidrata.
2.
Proizvodi žuĀ koja rastvara masti.
3.
Apsorbuje vodu iz nesvarenih ostataka hrane.
4.
Drobi hranu u manje zalogaje.
5.
Proizvodi amilazu.
6.
Proizvodi kiśelinu koja ubija bakterije.
ORGAN
zubi
pljuvaĀna žlijezda
želudac
jetra
tanko crijevo
debelo crijevo
32. Krv se sastoji od krvne plazme i krvnih ćelija.
A. Obilježi krvne ćelije na shemi.
6
a) AB+, AB-, A+, Ab) AB-, Ac) AB-, A-, Od) O-, O+, A-, A+
33. A. Rasporedi navedene viruse u zadate kategorije.
HIV virus, virus gripe, virus slinavke, virus mozaične bolesti duvana, virus
hepatitisa B, virus bjesnila, virus rubeole
a) Biljni virusi: __________________________________________
b) Životinjski virusi:_______________________________________
c) Humani virusi: _________________________________________
B. Na shemi je predstavljeno razmnožavanje bakteriofaga. Rasporedi navedene
tvrdnje u oblačiće na slici (u oblačiće upiši slova ispred tvrdnje koja pripada tom
oblačiću).
A. Metabolizam bakterije proizvodi nove viruse.
B. Virus se umnožava iz novostvorenih djelova.
C. Virus ubacuje svoju DNA u bakteriju.
D. Pomoću nožica virus se prihvata na površinu bakterije.
E. Bakterija se raspada, izlaze virusi i šire zarazu.
F. Virusna DNA ugrađuje se u DNA bakterije.
2
8
9
14
21.
8
2
C. Koja od navedenih osobina nije karakteristika virusa?
6
10
sloj ćelija čijim dijeljenjem stablo deblja
primarno pokorično tkivo
odavanje vode iz biljke u vidu kapljica
otvori za razmjenu gasova u primarnom pokoričnom tkivu
a) kristalizacija;
b) sposobnost razmnožavanja zavisi od domaćina;
c) vidljivi elektronskim mikroskopom;
d) ćelijska građa.
4
7
12
D. Jedan od razloga gotovo potpunog nestanka velikih boginja je što:
11
5 ,15
odnos u kome je jedna vrsta lovac a druga plijen
zajednički život dva organizma, pri čemu jedan ima korist, a drugi
štetu
travni ekosistem koji se održava košenjem
organizam koji se hrani organskom materijom i razlaže je do
neorganskih materija
zajednički život dva organizma
biljka kratkog životnog ciklusa
stepen degradacije tvrdolisnih šuma u kojima preovladavaju niske
žbunaste biljke
organizam koji živi samo na ograničenoj teritoriji
biom umjerenog pojasa đe preovladavaju niske trave
22.
3 (1)
4
2
5
6
mišićni snopić
poprečno prugasti mišići
glikogen
glatki mišići
srčani mišići
a) nikad ne obolijevaju ljudi;
b) obolijevaju samo ljudi;
c) zarazu šire ptice i konji;
d) obolijevaju samo ptice.
23. c;
RJEŠENJA
24. d;
1. d;
2. c;
3. b;
4. b;
5. b;
25. A. Mitohondrije; B. Mitohondrije su organele u kojima se oslobađa
energija;
26. A. fotosinteza, b; B. disanje; glukoza, kiseonik, enzim, ugljendioksid;
27. A. insulin, B. pankreas, C. Mogući odgovori: Nije se oslobodilo
dovoljno insulina; Osoba ima dijabetes; Osoba ima smanjeni broj
funkcionalnih insulinskih receptora;
6. a;
7. b, c;
8. b;
9. a, c;
10. c;
11. b;
28. A. a, B. Aktivnost pepsina od želuca ka tankom crijevu prestaje
ili se smanjuje jer je pH u tankom crijevu 7.5–9.0 a pepsin normalno
funkcioniše pri pH 1.0–3.0, C. Groznica od 40 °C usporava ili zaustavlja
njihovu aktivnost, jer je optimalna temperatura za rad ovih enzima
oko 37 °C;
29. A. Fagus silvatica, bukva; bukvi, mezofitama;
12. a;
13. b;
B.
14. a;
15. A. d, B. a;
16. a;
17. A. b, 17. B. d; 18. 1. c, 2. b, 3. e, 4. a, 5. d;
19. 1. c, 2. d, 3. b, 4. e, 5. a;
20.
10 , 7 stadijum u razvoju paprati
4
odavanje vode iz biljke u vidu vodene pare
3
otvori za razmjenu gasova u sekundarnom pokoričnom tkivu
1
sekundarno pokorično tkivo
12
stadijum u razviću mahovina
C. hipostomatičan list
7
B. hematopoeza; matičnih (stem) ćelija; srži pljosnatih kostiju (rebra,
grudna kost, lopatica, karlica), slezini i limfnim čvorovima (ili u koštanoj
srži);
C. Krvnu grupu određuje prisustvo bjelančevina na eritrocitima i u
krvnoj plazmi, predstavlja nasljednu karakteristiku i prenosi se sa
roditelja na potomstvo;
D.
Majka B
Otac A
Geni
B
O
A
O
Đeca
AB BO
AO OO
Vjerovatnoća da dijete ima O grupu je 25 %.
30.
E. a.
CENTAR ZA
5.
disanje
3.
koordinaciju pokreta
4.
tonus mišiþa
1.
logiĀno zakljuĀivanje
3.
ravnotežu tijela
5.
gutanje
1.
uĀenje
2.
oĤeþaj gladi
1.
pisanje
5.
srĀani rad
33.
A. a) virus mozaične bolesti duvana;
b) virus slinavke, virus bjesnila;
c) HIV virus, virus gripe, virus hepatitisa B.
B.
31.
ORGAN
4.
zubi
5.
pljuvaĀna žlijezda
6.
želudac
2.
jetra
1.
tanko crijevo
3.
debelo crijevo
32. A.
C. d; D. b.
8
Download

"PROSVJETNI RAD" broj 13 (februar 2013.)