24
VEŽBA 3. VEGETACIJA SVETA 2
Tvrdolisna večnozelena vegetacija drveća i žbunova (Mediteranska vegetacija)
Vegetacija lišćarskih listopadnih šuma umerene zone
Stepska vegetacija
25
TVRDOLISNA VEČNOZELENA VEGETACIJA DRVEĆA I ŽBUNOVA
(MEDITERANSKA VEGETACIJA)
Rasprostranjenje
Najveće površine pod tvrdolisnom zimzelenom vegetacijom drveća i žbunova
nalaze se u području Mediterana, zbog čega se ovaj tip vegetacije označava i kao
mediteranska vegetacija. U Severnoj Americi ovaj tip vegetacije javlja se u Kaliforniji i
južnom Oregonu, u Južnoj Americi u centralnom delu Čilea, u južnoj Africi u Kapskoj
oblasti i jugozapadnim i jugoistočnim delovima Australije.
U različitim delovima sveta za ovaj tip vegetacije koriste se različiti narodni nazivi.
Naime, u oblasti Mediterana postoji više tipova tvrdolisne žbunaste vegetacije.
Makija (it. – macchia) predstavlja tipičnu vegetaciju za mediteransku oblast. Ona
delimično predstavlja primarnu vegetaciju, ali je najčešće sekundarna, odnosto nastala
je nakon uništavanja šumske vegetacije.
Gariga (fr. – garigue) je tip mediteranske žbunaste vegetacije koji se razvija na
krečnjaku. Tipičan je za južnu Francusku.
Tomilari (es. – tomillares) je vegetacija aromatičnih polužbunova u Španiji.
Frigana (gr. – φρύγανα, phrygana) je vegetacija bodljikavih polužbunova
karakteristična za Grčku.
U Severnoj Americi tvrdolisna žbunasta vegetacija označava se kao čaparal (es. –
chaparral), u Južnoj Americi kao matoral (es. – matorral), a u Južnoj Africi kao finbos
(af. – fynbos).
U Australiji tvrdolisna šumska vegetacija naziva se male (en. – mallee), a žbunasta
skrab.
26
Klima - Mediteranski tip klime prema Valteru
Mediteranska klimatska zona odlikuje
se žarkim i suvim letima i toplim i vlažnim
zimama.
Iako nema izraženog hladnog perioda,
tokom zime je moguća pojava mraza.
Vodeni talozi padaju uglavnom u toku
jeseni, zime i proleća, kada duvaju vetrovi
koji donose kišu. Tokom leta jasno je
izražen period suše koji se poklapa sa
periodom navjviših temperatura.
Karakteristični su i sezonski požari.
Zemljište - Mrka zemljišta i crvenice
Tvrdolisna zimzelena vegetacija drveća i žbunova razvija se na mediteranskom
mrkom zemljištu i crvenici. Crvenica ili terra rossa formirala se na krečnjačkoj podlozi u
ranijim geološkim periodima (tercijar) kad je klima bila toplija i vlažnija. U tim ulovima
došlo je do ispiranja karbonata i nagomilavanja Fe3+ jona koje daje boju ovom zemljištu.
U uslovima savremene mediteranske klime razvijaju se mrki tipovi zemljišta.
Razvoj civilizacije u oblasti Medrterana doveo je do erozije zemljišta.
Karakteristike vegetacije
Vegetaciju u oblastima sa mediteranskom
klimom
predstavljena
je
večnozelenom
šumskom i žbunastom vegetacijom. Šume su
izdiferencirane na 4-5 spratova, drveće je
visoko do 20 m, a grananje počinje na maloj
visini. U ovoj oblasti žbunasta vegetacija je više
zastupljena u odnosu na šumsku.
S obzirom na klimatske uslove u kojima se
razvija biljke se odlikuju adaptacijama koje im
omogućavaju preživljavanje suše, odnosno
odlikuju se kseromorfnom građom.
27
Listovi su večnozeleni i skleromorfni (čvrste
konzistencije) zbog veoma dobro razvijenog
mehaničkog tkiva. Izražena je redukcija lisne
površine (sitni listovi). Izražene su periferijske
zaštite, debela kutikula, voštane prevlake i
pokrivač dlaka na površini lista. Stome su sitne i
mnogobrojne, uvučene ispod površine epidermisa.
Kod nekih vrsta smanjivanje liste površine išlo
je do potpune redukcije listova, tako da je stablo
preuzelo njihovu funkciju (afilne kserofite). Ovakav
tip biljaka u koje spada žukva – Spartium junceum,
odlikuje se prutolikom životnom formom.
Biljke koje izgrađuju tvrdolisnu zimzelenu vegetaciju drveća i žbunova odlikuju se
velikom količinom etarskih ulja koja daju karakterističan miris ovom tipu vegetacije.
Mediteranska tvrdolisna večnozelena vegetacija
Za područje Mediterana karakteristično je da je žbunasta tvrdolista vegetacija daleko
rasprostranjenija u odnosu na šumsku. Mala zastupljenost šuma posledica je
negativnog antropogenog uticaja, odnosno seče šuma u ranijim istorijskim periodima.
Na području mediterana postoje značajne razlike u pogledu vlažnosti koje se
odražavaju i na sastav vegetacije. U severozapadnom delu gde je izražen uticaj
atlanske klime, tokom leta ima više vlage, tako da su šume više rasprostranjene.
Nasuprot tome, u istočnom delu Mediterana ima manje padavina tako da žbunasta
vegetacija postaje dominantna, posebno neki degradovani tipovi.
Osnovni edifikatori u tvrdolisnim šumama su večnozeleni hrastovi Quercus suber
(hrast plutnjak), Q. ilex (crnika).
Quercus suber
28
Quercus ilex
Večnozeleni hrastovi u Mediteranu obrazuju svetle, proređene šume sa dobro
razvijenim spratovima žbunova i zeljastih biljaka. Q. suber se često javlja u mešovitim
zajednicama sa Q. ilex i borovima Pinus halepensis i P. pinea. Od večnozelenog drveća
i žbunova u mediteranskim hrastovim šumama mogu da se navedu Arbutus unedo,
Erica arborea, Phillyrea media, Pistacia lentiscus, Myrtus communis, vrste roda Cystus i
druge, a od zeljastih biljaka Asparagus acutifolius, Rubia peregrina i druge. Epifita
gotovo da i nema, ali su lijane brojne (Smilax, Lonicera, Clematis).
Za oblast mediterana karakteristična je maslina (Olea europea), međutim ona se
uglavnom nalazi kao kulturna biljka.
29
Kao što je već rečeno, u Mediteranu je žbunasta tvrdolisna vegetacija daleko
rasprostranjenija od šumske i predstavljena je čitvim nizom tipova koji nose lokalne
nazive i predstavljaju različite stupnjeve degradacije tvrdolisnih šuma.
Makija
predstavlja
tip
žbunaste vegetacije koji je
široko rasprostranjen u oblasti
Mediterana. Makiju obrazuju
večnozeleni
tvrdolisni
žbunovi, kao i pojedinačno
nisko drveće. Pored toga
javljaju se i prutolike forme
žbunova (Spartium junceum).
Kao i u slučaju tvrdolisne
šumske
vegetacije,
u
zavisnosti od uslova vlažnosti
razvijaju se različiti tipovi
makije sa dominacijom vrsta
karakterističnih
za
odgovarajuće uslove.
Gariga
predstavlja
tip
vegetacije koju izgrađuju niski
večnozeleni
žbunovi
i
polužbunovi koji obrazuju
razređene zajednice. Gariga
zauzima suva i kamenita
stanšta na krečnjaku.
Osnovni
edifikator
je
večnozeleni tvrdolisni hrast
Quercus coccifera (prnar).
Pored prnara, za garigu su
karakteristične vrste rodova
Thymus, Lavandula, Cystus,
Rosmarinus officinalis, itd.
30
Quercus coccifera
Tomilari predstavljaju tip
vegetacije koju izgrađuju
aromatični,
obično
jako
dlakavi polužbunovi. Dominiraju rodovi Thymus, Lavandula,
Rosmarinus, Helychrisum,
Phlomis i Salvia.
Frigana je vegetacija
koju izgrađuju kseromorfni
bodljikavi polužbunovi koji
često imaju loptast oblik.
Ovaj tip vegetacije je
naročito dobro prilagođen na
suve južne padine.
31
Gariga, tomilari i frigana predstavljaju dalji stupanj degradacije tvrdolisnih
večnozelenih hrastovih šuma i makije (osim zajednica koje imaju primarni karakter).
Daljim negativnim delovanjem vegetacija se sve više degraduje tako da se stvaraju
kanenjari i konačno, nakon potpunog uništenja vegetacije, antropogene pustinje.
Tvrdolisna večnozelena vegetacija Severne Amerike
Kao i u oblasti Mediterana, tvrdolisne šume u Severnoj Americi obrazuju
večnozelene vrste hrastova. Što se tiče tvrdolisne žbunaste vegetacije, ona se u ovoj
oblasti naziva čaparal. Fiziognomski, čaparal je vrlo sličan mediteranskoj makiji.
Za čaparal je karakteristična pojava prirodnih požara uzrokovanih vremenskim
pojavama (munjama).
Tvrdolisna večnozelena vegetacija Južne Amerike
U Južnoj Americi tvrdolisna
žbunasta vegetacija naziva se
matoral.
U
fiziognomskom
pogledu liči na seernoameričku
tvrdolisnu žbunastu vegetaciju.
32
Tvrdolisna večnozelena vegetacija Južne Afrike
Tvrdolisna večnozelena
žbunasta
vegetacija
u
Kapskoj oblasti poznata je
pod nazivom finbos. Listovi
biljaka su sitni, pokriveni
voskom, smolom i dlakama.
U ovom tipu vegetacije
naročito su zastupljene vrste
iz familija Ericaceae i
Proteaceae. Tokom vlažnog
perioda (zima i proleće)
bujno je razvijena zeljasta
vegetacija, a posebno je
veliki broj lukovičastih formi.
Tvrdolisna večnozelena vegetacija Australije
Glavni edifikatori večnozelenih tvrdolisnih šuma u
Australiji koje se nazivaju
male su vrste drveća iz roda
Eucaliptus.
Ove
šume
razvijaju se na peskovitom
zemljištu, a fiziognomski
podsećaju na svetle borove
šume. S obzirom da u ovim
šumama ima dovoljno svetlosti, u donjim spratovima je
bujno razvijena žbunasta
tvrdolisna vegetacija. Vrlo su
česte biljke iz familije
Proteaceae.
33
Tvrdolisna žbunasta vegetacija u Australiji slična je finbosu. Razvija se na
siromašnoj peščanoj podlozi.
Karakteristične
su
vrste
žbunastih eukaliptusa, zatim
vrste iz familije Proteaceae
(Banksia), kao i rodova
Casuarina i Xanthorrhoea.
Sastav vrsta određen je
pojavom požara koji su u
ovom tipu vegetacije prirodna
pojava. Vrste roda Banksia
predstavljaju tipične predstavnike pirofita u ovom tipu
vegetacije. Naime, ove biljke
imaju specifično adaptirane
plodove i semena koji se
otvaraju tek nakon požara.
Banksia marginata
34
VEGETACIJA LIŠĆARSKIH LISTOPADNIH ŠUMA UMERENE ZONE
Rasprostranjenje
Lišćarske listopadne šume rasprostranjene su u umerenoj zoni Severne Hemisfere.
Prostiru se na Evroazijskom kontinentu, na zapadu, duž obale Atlantskog okeana i u
području pod njegovim uticajem (zapadna i srednja Evropa), kao i na istoku, u oblastima
pod uticajem Tihog okeana. Ovaj tip vegetacije je takođe specifičan za atlantsko
područje Severne Amerike
Klima - Umereno-kontinentalni tip klime prema Valteru
Za ovaj tip klime karakteristična je sezonalnost, odnosno smena hladnog i toplog
perioda godine. Za vreme hladnog perioda godine, na ovim prostorima, temperatura se
spušta ispod 0°C, a obrazuje se i snežni pokrivač. Što se tiče padavina, koje su tokom
godine obilne, najveća količina vodenog taloga padne za vreme najtoplijeg perioda
godine. Tako se optimalni temperaturni uslovi vremenski poklapaju sa optimalnom
količinom precipitata.
35
Zemljište - šumska mrka i siva zemljišta
Za lišćarske listopadne šume karakteristična su mrka i siva šumska zemljišta. Mrka i
siva šumska zemljišta su umereno stara i imaju jasno izražene genetičke horizonte.
Njihove fizičko-hemijske i strukturne karakteristike zavise od prirode matične stene na
kojoj se razvijaju.
Zemljišta koja se razvijaju na krečnjačkoj podlozi bogata su sa kalcijum-karbonatom,
kao i drugim kalcijumovim solima. Ona su neutralna, do slabo bazna. Krečnjačko ili
karbonatno zemljište je porozno, odnosno propustljivo za vodu. Zbog toga je toplo, suvo
i dobro aerisano. Zemljišta na silikatnoj podlozi sadrže više silicijuma i vrlo malo ili ni
malo kalcijuma. Ona su kisele reakcije (pH 5-6), zbijena, vlažna (nepropusna za vodu) i
hladnija u odnosu na zemljišta koja se razvijaju na krečnjačkoj podlozi.
Karakteristike vegetacije
Ovaj tip vegetacije izgrađuje širokolisno
listopadno drveće koje je otporno na mrazeve i
kratke hladne zime. Listopad je vezan za
nastupanje hladnog perioda godine.
Lišćarske listopadne šume umerene zone
odlikuju se umerenim diverzitetom vrsta. Glavni
edifikatori su širokolisne listopadne vrste
drveća. Visina stabala kreće se od 20 do 40
(60) m. Spratovnost je izražena, obično ima 5
spratova: 2 sprata drveća, 2 sprata žbunova i 1
sprat zeljastih biljaka. Tokom zime izražen je
period mirovanja.
Fiziognomija listopadnih šuma menja se u
vezi sa jesenjim listopadom. Listopad takođe
uslovljava svetlosni režim šume tokom godine.
Tokom vegetacionog perioda postoje dva
svetlosna maksimuma , prolećni, dok drveće još nije olistalo, i jesenji, kada počinje
listopad. Tokom leta svetlosni intenzitet manje ili više slabi, što zavisi od tipa šume.
36
U odnosu na svetlosne uslove koji vladaju u nižim spratovima razlikuju se tamne i
svetle šume. Svetlosni režim uslovljen je oblikom i veličinom listova, oblikom i
zbijenošću krune, karakterom grananja i gustinom stabla. U tamne šume spadaju
bukove, a svetle hrastove šume.
Bukova šuma
Hrastova šuma
Karakteristike svetlosnog režima u lišćarskim listopadnim šumama umerene zone su
značajne za razvoj zeljaste vegetacije. Tako je broj zeljastih biljaka u prizemnom spratu
daleko manji u tamnim, u odnosu na svetle šume.
Glavni rodovi drveća koje izggrađuju lišćarske listopadne šume umerene zone na
Severnoj Hemisferi su Fagus (bukva), Quercus (hrast), Acer (javor), Fraxinus (jasen),
Carpinus (grab), Tilia (lipa), Platanus (platan) i drugi, od kojih su prva dva roda (Fagus i
Quercus) najznačajniji.
Listopadne šume mogu biti čiste kada ih gradi jedna edifikatorska vrsta
(monodominantne), ili mešovite, koje obrazuje više edifikatora. Čiste listopadne šume
najčešće grade bukva i hrast.
Bukove šume karakteristične su za područje zapadne Evrope i Kavkaza. Na zapadu,
bukove šume ne javljaju
se u područjima sa jako
vlažnom okeanskom klimom
(Irska, zapadna Engleska).
Na istoku, prostiru se do
zapadne Ukrajine. U severnijim delovima zapadne
Evrope
bukove
šume
razvijaju se u nizijskom
pojasu, a na jugu i jugoistoku postepeno se penju
na veće nadmorske visine,
zauzimajući visinski pojas
iznad hrastovih šuma.
Rasprostranjenje bukovih
šuma prema severu i
37
većim nadmorskim visinama ograničeno je nedostatkom toplote, a prema istoku, u
kontinentalnim oblastima Evroazijskog kontineta nedostatkom vlage.
Hrastove šume rasprostranjene su u zapadnoj i istočnoj Evropi, na Dalekom Istoku i
u istočnim delovima Severne Amerike.
U Evropi postoji čitav niz vrsta hrastova koji imaju šire rasprostranjenje od bukve, s
obzirom da bolje podnose kontinentalniju klimu. Najzapadnije, sve do Irske i zapadne
Engleske rasprostranjena je mezomorfna vrsta Q. petrea (kitnjak). Najdalje na istok
(evropski deo Rusije) i sever ide vrsta Q. robur (lužnjak). Za južnu i jugoistočnu Evropu
karakteristične su kseromorfne vrste Q. cerris (cer), Q. frainetto (sladun) i Q. pubescens
(medunac). U planinskim oblastima hrastove šume se nalaze ispod pojasa bukovih
šuma.
Quercus petrea
Q. cerris
Quercus robur
Q. frainetto
Q. pubescens
38
Hrastove šume u Severnoj Americi obično su obrazovane od većeg broja vrsta
hrastova, nasuprot evropskim koje su najčešće monodominantne ili oligodominantne.
Osim toga, pored većeg broja vrsta hrastova, u američkim listopadnim šumama daleko
je veći broj vrsta i drugih rodova lišćarskog drveća kao što su Acer, Juglans, Celtis i
drugi.
U ovoj zoni, na vlažnim terenima razvijaju se specifične listopadne šume koje se
označavaju kao plavne šume ili kao močvarne šume. Plavne šume razvijaju se u
dolinama reka i plavljene su tekućom vodom. Izgrađuju ih uglavnom vrste rodova Salix
(vrbe) i Populus (topole). Močvarne šume razvijaju se na močvarnom zemljištu u kom
često vladaju uslovi anaerobije. Najčešća vrsta drveća u močvarnim šumama je jova
(Alnus glutinosa).
Plavna šuma
39
STEPSKA VEGETACIJA
Rasprostranjenje
Stepska vegetacija zauzima velika prostranstva na evroazijskom i severnoameričkom kontinentu. U Evroaziji ovaj tip vegetacije naziva se stepa, a u Severnoj
Americi prerija. U Južnoj Americi takođe postoji stepska vegetacija koja je poznata pod
nazivom pampasi.
U Evropi i Aziji stepe se prostiru od zapada prema istoku, počevši od Panonske
nizije gde su fragmentarno razvijene, preko zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, sve do
Mongolije i severoistočne Kine. U Severnoj Americi prerije su prisutne u centralnom
delu kontinenta, pružajući se uglavnom od severa ka jugu. Pampasi u Južnoj Americi
prisutni su u Argentini i Urugvaju. Stepska vegetacija takođe zauzima malo područje na
krajnjem jugoistoku Afrike.
40
Klima - Kontinentalni tip klime prema Valteru
Kontinentalna klima odlikuje se toplim, čak žarkim
letom, sa kratkim sušnim i dužim umereno sušnim
periodom, dok je zima hladna (ponekad veoma oštra)
i umereno vlažna. Drugim rečima, za ovaj tim klime
karakteristična je velika temraturna amplituda,
odnosno izuzetno velike razlike između toplih leta i
veoma hladnih zima, kao i mala količina padavina,
posebno tokom letnjih meseci.
S povećanjem kontinentalnosti, povećava se
temperaturna amplituda i smanjuje količina padavina.
Zemljište – Černozem (crnica)
Stepska vegetacija razvija se na crnici, odnosno černozemu. Ovaj tip zemljišta koji
se odlikuje najoptimalnijim karakteristikama za rast biljaka (dobra aerisanost, odlični
higrotermički uslovi, uglavnom neutralna reakcija) formiran je na lesu kao matičnoj
podlozi. Černozem sadrži veliku količinu organskih supstanci i ima izražen taman
humusni sloj koji ponekad dostiže debljinu i preko 1 m (A horizont). Pored dobro
izraženog humusno-akumulativnog A horonta, černozem ima dobro izražen C horizont
(les), dok B horizont odsustvuje, ili je prelaznog karaktera.
Danas su skoro sve oblasti pod černozemom pretvorene u obradive površine.
Karakteristike vegetacije
Stepska vegetacija predstavlja zatvoreni tip zeljaste
vegetacije u kom se ne razvija drveće i koji je aktivan
tokom toplog letnjeg perioda godine. S obzirom da
tokom toplog perioda vladaju sušni ili polusušni uslovi,
stepsku vegetaciju uglavnom obrazuju kseromorfne
zeljaste biljke koje najvećim delom pripadaju familiji
trava (Poaceae). Naročito su karakteristične busenaste
trave.
41
Od biljaka iz familije trava za stepsku
vegetaciju najkarakterističnije su vrste iz
rodova Stipa (zastupljen u svim tipovima
stepske vegetacije), Festuca, Agropyrum,
Poa, Koeleria.
Busenaste trave, osim specifičnog
grananja imaju veoma uske listove koji se
tokom suše uvijaju u cev (stipa kserofite).
Kod nekih vrsta listovi su stalno uvijeni na
ovaj način.
Osim stipakserofita za stepsku vegetaciju karakteristične su i kserofite koje mogu da
imaju izrazito razvijen dlakavi omotač, debeli sloj voska na vegetativnim delovima,
redukovanu lisnu površinu, dubok korenov sistem ili sukulentne listove.
Pored toga što najveći broj stepskih biljaka pripada kserofitama sa više ili manje
izraženim kseromorfnim osobinama, u ovom tipu vegetacije javljaju se i druge životne
forme. Tako efemere i efemeroide koje imaju mezomorfnu građu usklađuju svoj životni
ciklus sa uslovima na staništu, odnosnu razvijaju se do kraja tokom kratkog vlažnog
perioda vegetacije, obično u proleće, izbegavajući tako sušni period.
Pulsatila grandis
Za stepsku vegetaciju takođe je vrlo
karakteristična životna
forma biljaka
kotrljana. To su više ili manje loptaste biljke,
relativni lake ili sa velikom površinom, koje
se nakon sazrevanja odvajaju od zemlje i
nošene vetrom kotrljaju po stepi raznoseći
seme (npr. Gypsophila paniculata, na slici).
Još jedna od karakteristijka stepske
vegetacije je izražena dinamičnost fenoloških promena koja se ispoljava u brzom
smenjivanju velikog broja različitih aspekata
tokom vegetacionog perioda.
Adonis vernalis
42
S obzirom da se na evroazijskom kontinentu stepska vegetacija prostire na velikim
prostranstvima, u odnosu na gradijente temperature i vlažnosti postoje izražene razlike.
Tako se najvlažniji tip stepa nalazi prema severu i istoku, na granici sa šumskom
vegetacijom, a najsuvlji prema jugu i centralnom delu Azije, na granici sa pustinjskom
vegetacijom. Treba napomenuti da granica između stepa i susednih tipova vegetacije
nije nikada oštra, već postepena, tako da postoji čitav niz prelaza. Na granici šume i
stepe javlja se prelazna zona šumostepe, a na granici stepe i pustilje, prelazna zona
polupustinja.
U Severnoj Americi, slično kao i u Evroaziji, postoji nekoliko tipova prerija u odnosu
na stepen vlažnosti. U vlažnijim, istočnijim delovima razvija se visokotravna, a suvljim,
zapadnim i jugozapadnim, niskotravna prerija.
Stepa (Deliblatsks peščara)
Stepa (Rusija)
Stepa (Mongolija)
Visokotravna prerija
43
ZADATAK VEŽBE
1. Nacrtati karte rasprostranjenja
A. Tvrdolisna zimzelena vegetacija drveća i žbunova
B. Vegetacije lišćarskih listopadnih šuma umerene zone
44
C. Stepska vegetacija
45
2. Na osnovu podataka iz tabela na milimetarskom papiru nacrtati klimadijagrame za
mesta Gibraltar, Atina (Grčka), Nansi (Francuska), Sofija (Bugarska), Odesa (Ukrajina) i
odgovoriti na navedena pitanja?
A. Gibraltar, (5 m), [1852-1989]
I
II
III
°C 12.6 13.1 14.0
mm 121.4 106.1 106.9
IV
15.7
65.7
V
17.9
37.7
VI
20.7
11.0
VII
22.9
0.7
VIII
23.7
3.5
IX
22.0
26.2
X
18.8
74.9
XI
XII
Avg/Sum
15.7
13.3
17.5
149.4 132.3
835.8
Koja vegetacija je karakteristična na mestima sa navedenim tipom klime i zašto?
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
B. Atina (Grčka), (107 m), [1858-1989]
I
°C 9.1
mm 54.3
II
9.7
41.5
III
11.7
36.4
IV
15.4
22.9
V
20.1
20.8
VI
24.5
13.2
VII
27.4
5.8
VIII
27.2
7.6
IX
23.8
14.5
X
19.2
46.2
XI
14.6
62.5
XII Avg/Sum
11.0
17.8
68.1
394.8
Koja vegetacija je karakteristična na mestima sa navedenim tipom klime i zašto?
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
46
C. Nansi (Francuska), (225 m), [1841-1989]
I
°C 1.2
mm 58.8
II
2.1
51.2
III
5.2
52.6
IV
8.7
55.6
V
12.9
61.7
VI
16.2
71.4
VII
17.9
68.3
VIII
17.4
64.9
IX
14.4
61.3
X
9.7
67.8
XI
4.9
66.3
XII Avg/Sum
2.1
9.4
65.0
745.3
Koja vegetacija je karakteristična na mestima sa navedenim tipom klime i zašto?
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
D. Sofija (Bugarska), (586 m), [1951-1990]
I
°C -1.1
mm 33.6
II
1.3
34.4
III
4.5
37.8
IV
10.2
53.7
V
14.7
69.2
VI
17.8
78.3
VII
20.1
55.8
VIII
18.9
42.8
IX
16.2
39.9
X
10.5
34.8
XI
5.0
51.7
XII Avg/Sum
0.8
9.9
43.9
574.9
Koja vegetacija je karakteristična na mestima sa navedenim tipom klime i zašto?
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
47
E. Odesa (Ukrajina), (42 m), [1821-1990]
I
°C -2.6
mm 28.1
II
-1.8
24.1
III
2.2
25.2
IV
8.7
28.1
V
15.4
33.6
VI
19.8
50.6
VII
22.3
44.3
VIII
21.4
32.6
IX
16.6
31.3
X
11.0
31.7
XI
5.0
37.2
XII Avg/Sum
0.1
9.8
33.9
401.5
Koja vegetacija je karakteristična na mestima sa navedenim tipom klime i zašto?
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________
48
3. Na osnovu fotografija odrediti tip vegetacije i navesti zašto ste se odlučili baš za taj tip.
A.
B.
C.
E.
D.
F.
49
G.
H.
I.
J.
K.
L.
50
M.
N.
A. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
B. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
C. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
D. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
E. ___________________________________________________________________
51
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
F. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
G. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
H. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
I. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
J. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
K. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
L. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
52
M. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
N. ___________________________________________________________________
______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
Download

Mediteranska vegetacija