Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
4)
ZAKON O JAVNIM PUTEVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se pravni položaj javnih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja
javnih puteva, izvori i način finansiranja javnih puteva, posebni uslovi za izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva i
inspekcijski nadzor.
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) "put" jeste izgrađena, odnosno utvrđena površina koju kao saobraćajnu površinu mogu da koriste svi ili
određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim zakonom i drugim propisima;
2) "javni put" jeste put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa;
3) "državni put" jeste javni put koji saobraćajno povezuje:
- teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo je mreže evropskih puteva;
- teritoriju države sa teritorijom susednih država;
- celokupnu teritoriju države;
- privredno značajna naselja na teritoriji države;
- područje dva ili više okruga ili područje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje, u slučaju da nije
izgrađen obilazni put pored naselja;
4) "autoput" jeste državni put koji je namenjen isključivo za saobraćaj motornih vozila, sa fizički
razdvojenim kolovozima po smerovima, denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontrolom pristupa, koji ima
najmanje dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim
znakom;
5) "opštinski put" jeste javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju
opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva;
6) "saobraćajna površina" jeste posebno uređena površina za odvijanje svih ili određenih vidova saobraćaja
ili mirovanje vozila;
7) "nekategorisani put"1 jeste saobraćajna površina koja je dostupna većem broju raznih korisnika, koju
nadležni organ proglasi nekategorisanim putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kao nekategorisani put;
8) "biciklistička staza" jeste saobraćajna površina obeležena propisanim saobraćajnim znakom, namenjena
za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom;
9) "naselje" jeste izgrađeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad i za
zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika, čije se granice utvrđuju prostornim, odnosno urbanističkim planom
opštine, odnosno grada i označavaju propisanim saobraćajnim znakom na javnom putu;
10) "put van naselja" jeste deo javnog puta van granica naselja;
11) "put u naselju" jeste deo javnog puta unutar granica naselja čije se karakteristike utvrđuju prostornim,
odnosno urbanističkim planom opštine, odnosno grada;
12) "ulica" jeste javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja;
13) "označavanje javnih puteva" jeste postupak definisanja kategorije i prostornog položaja puta
(kilometarska i hektometarska stacionaža);
14) "evidencija javnih puteva" jeste propisana sadržina saobraćajno-tehničkih podataka i postupak
prikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima;
Nekategorisani put je u državnoj svojini, bez obzira na to što se ne održava i ne koristi za saobraćaj, Zakonom nije
predviđena mogućnost da putevi kao dobra u opštoj upotrebi usled nekorišćenja izgube to svojstvo, (Presuda
Okružnog suda u Užicu, Gž. 476/2009 od 24.2.2009. godine). U smislu Zakona o putevima nekategorisani putevi
su u državnoj svojini i dobra u opštoj upotrebi i kao takvi nisu u prometu. Stoga su bez uticaja razlozi da sporno
zemljište više ne predstavlja putno zemljište u opštoj upotrebi, da je zaraslo u korov, da nikada nije održavano, te
da sporna ograda koju su postavili pravni prethodnici tuženika postoji više od 60 godina, i da su tužioci izgubili
svojinu i državinu na istom. Ovo stoga što nijednom zakonskom odredbom nije predviđena mogućnost da putevi,
kao dobra u opštoj upotrebi usled nekorišćenja izgube to svojstvo. Naprotiv, odredbama Zakona o javnim putevima
je predviđeno "ako se deo državnog puta ne koristi za saobraćaj, o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome
se nalazi taj put odlučiće upravljač javnog puta u roku od tri meseca od dana prestanka korišćenja puta za
saobraćaj". To znači da je zakonom predviđeno da se sprovede odgovarajući upravni postupak od strane upravljača
puta, a u konkretnom slučaju je to opština, jer se radi o lokalnom putu i to samo u pogledu korišćenja puta."
1
1
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
15) "kolovozna konstrukcija" jeste sistem koji služi da primi mehanička dejstva vozila i prenese ih na donji
stroj javnog puta, da omogući bezbedno, nesmetano i ekonomično kretanje vozila, bicikala i pešaka. Završni sloj
kolovozne konstrukcije je kolovozni zastor;
16) "kolovoz" jeste izgrađena površina javnog puta po kojoj se odvija saobraćaj i čine ga saobraćajne trake
(vozne, dodatne, ivične, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila;
17) "bankina" jeste element javnog puta u nasipu koji obezbeđuje bočnu stabilnost kolovozne konstrukcije i
služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta;
18) "rigola" jeste element javnog puta u useku za prihvatanje i kontrolisano vođenje površinskih voda koji
obezbeđuje stabilnost kolovozne konstrukcije;
19) "berma" jeste prostor između rigole i kosine useka i služi za zaštitu rigole od erodiranog materijala,
postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbeđenje preglednosti puta;
20) "razdelna traka" jeste element javnog puta kojim se fizički razdvajaju smerovi vožnje i služi za
postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i za izgradnju elemenata putnog objekta. Razdelna traka
širine veće od šest metara jeste razdelni pojas;
21) "zaštitna traka" jeste element javnog puta kojim se fizički razdvaja saobraćaj motornih vozila od
nemotorizovanog saobraćaja;
22) "putni objekti" su mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije,
potporni i obložni zidovi i sl.;
23) "nadvožnjak" jeste putni objekat iznad javnog puta za ukrštanje u dva nivoa sa putem, odnosno
infrastrukturnim sistemom;
24) "podvožnjak" jeste putni objekat ispod javnog puta za ukrštanje u dva nivoa sa putem, odnosno
infrastrukturnim sistemom;
25) "objekti, postrojenja i uređaji za odvodnjavanje" služe
za
sakupljanje,
odvođenje,
odnosno
preusmeravanje površinskih, pribrežnih i podzemnih voda radi zaštite puta, odnosno suseda puta od štetnog
dejstva voda sa puta;
26) "prateći sadržaji javnog puta" jesu moteli, restorani, servisi, prodavnice, objekti za rekreaciju i drugi
objekti namenjeni pružanju usluga korisnicima puta;
27) "autobusko stajalište" je posebno izgrađena i označena saobraćajna površina uz kolovoz javnog puta ili
priključena na kolovoz javnog puta, namenjena za zaustavljanje vozila;
28) "granice građenja" jesu linije unutar kojih se izvode građevinski zahvati prilikom izgradnje,
rekonstrukcije ili održavanja javnog puta;
29) "zemljišni pojas" jeste kontinualna površina sa obe strane useka i nasipa, širine najmanje jedan metar,
mereno od linija koje čine krajnje tačke poprečnog profila javnog puta van naselja na spoljnu stranu;
30) "raskrsnica" jeste površina na kojoj se ukrštaju ili spajaju putevi i može biti površinska (ukrštanje u
nivou), ili denivelisana (ukrštanje van nivoa);
31) "ukrštaj" jeste mesto ukrštanja dva puta, puta i železničke infrastrukture ili ukrštanje puta sa drugim
infrastrukturnim sistemima van nivoa;
32) "prilazni put" jeste saobraćajna površina preko koje se omogućava vlasniku, odnosno neposrednom
držaocu nepokretnosti koja se nalazi pored javnog puta prilaz na taj put;
33) "priključak" jeste saobraćajna površina kojom se povezuje javni put niže kategorije sa javnim putem
više kategorije ili nekategorisani put, odnosno prilazni put sa javnim putem;
34) "infrastrukturni sistemi" obuhvataju transportne (vodne, železničke, cevovodne i sl.) i druge sisteme
(snabdevanje vodom, kanalizacija, daljinsko grejanje, snabdevanje gasom, prenos i snabdevanje elektro
energijom, telekomunikacije, naftovodi, produktovodi i sl.);
35) "potrebna preglednost" jeste preglednost za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne prepreke
na kolovozu javnog puta, koja mora biti obezbeđena na svakoj tački puta i koja se određuje na osnovu vrednosti
računske brzine;
36) "potrebna preglednost na raskrsnici" određuje se iz uslova odvijanja saobraćaja na ukrsnim pravcima
saglasno zakonskoj i tehničkoj regulativi i koristi se za konstrukciju zone potrebne preglednosti raskrsnice
oslobođene prepreka koje mogu ugroziti bezbednost saobraćaja;
37) "sused" jeste vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta i objekata, odnosno uređaja na zemljištu,
koje ima najmanje jednu zajedničku granicu sa javnim putem;
38) "zaštitni pojas" jeste površina uz ivicu zemljišnog pojasa, na spoljnu stranu, čija je širina određena ovim
zakonom i služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu;
2
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
39) "pojas kontrolisane izgradnje" jeste površina sa spoljne strane od granice zaštitnog pojasa na kojoj se
ograničava vrsta i obim izgradnje objekata, koja je iste širine kao i zaštitni pojas i koja služi za zaštitu javnog puta
i saobraćaja na njemu;
40) "saobraćajna signalizacija" obuhvata sredstva i uređaje za praćenje, kontrolu, regulisanje i vođenje
saobraćajnih tokova (saobraćajni znakovi na putevima);
41) "upravljanje saobraćajem" jeste praćenje, kontrola i vođenje saobraćaja na mreži državnih puteva ili na
određenoj deonici državnog puta;
42) "obustava saobraćaja" jeste kontrolisani prekid saobraćaja na javnom putu;
43) "ograničenje saobraćaja" jeste zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na javnom putu;
44) "vanredni prevoz" jeste prevoz vozilom koje osovinskim opterećenjem, ukupnom masom, širinom,
dužinom i visinom prekoračuje propisane mere;
45) "održavanje puta" jeste izvođenje radova kojima se obezbeđuje nesmetano i bezbedno odvijanje
saobraćaja i čuva upotrebna vrednost javnog puta u stanju koje je bilo u trenutku izgradnje, odnosno
rekonstrukcije;
46) "zaštita puta" jeste zabrana ili ograničavanje intervencija na javnom putu, zaštitnom pojasu i pojasu
kontrolisane izgradnje, propisanih ovim zakonom;
47) "klasifikacija puteva" jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma;
48) "upotrebna vrednost puta" jeste vrednost javnog puta u trenutku procene, prema stepenu očuvanosti
projektovanih karakteristika;
49) "tehnička regulativa" jesu standardi, tehnički propisi, uputstva, uslovi i specifikacije za planiranje,
projektovanje, građenje, održavanje i zaštitu javnih puteva;
50) "upravljač javnog puta" jeste javno preduzeće, privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, koji su registrovani za obavljanje delatnosti upravljanja javnim putem.
Infrastrukturni sistemi, pored elemenata iz stava 1. tačka 34) ovog člana, obuhvataju i skladišta nafte i
derivata nafte, kao i naftne baze, osim u pogledu primene poreskih propisa.
Član 3
Javni putevi i nekategorisani putevi čine mrežu puteva.
Putevi iz stava 1. ovog člana, kao dobra u opštoj upotrebi, u državnoj su svojini i na njima se mogu sticati
prava korišćenja, prava službenosti i druga prava određena zakonom.
Član 4
Javni put, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) trup puta koji čine donji i gornji stroj:
- donji stroj puta (nasipi; useci; zaseci; objekti, postrojenja i uređaji za odvodnjavanje puta i zaštitu puta od
površinskih i podzemnih voda i sl.);
- gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija; ivične trake, odnosno ivičnjaci; rigole; bankine; berme; razdelne
trake i sl.);
2) putne objekte (mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni
i obložni zidovi i sl.);
3) priključke;
4) trotoare, pešačke i biciklističke staze koje prate kolovoz puta;
5) zemljišni pojas;
6) vazdušni prostor iznad kolovoza u visini od najmanje sedam metara, sa slobodnim prostorom u visini od
najmanje 4,5 metara od najviše tačke kolovoza, a za autoput u visini od najmanje 4,75 metara od najviše tačke
kolovoza;
7) objekte za potrebe puta (putne baze; naplatne stanice; kontrolne stanice; saobraćajne površine
autobuskih stajališta; parkirališta; odmorišta; zelene površine i sl.);
8) saobraćajnu signalizaciju;
9) opremu puta (sve vrste zaštitnih ograda; smerokazi; instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobraćaja;
uređaji za evidenciju saobraćaja i sl.) i
10) objekte i opremu za zaštitu puta, saobraćaja i okoline (snegobrani; vetrobrani; zaštita od osulina;
zaštita od buke i drugih štetnih uticaja na okolinu i sl.).
Javni put, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, obuhvata i stanice za snabdevanje motornih vozila
gorivom, osim u pogledu primene poreskih propisa.
Državni put, pored elemenata iz stava 1. ovog člana, obuhvata i objekte, uređaje i opremu za upravljanje
saobraćajem.
Član 5
3
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Prema značaju saobraćajnog povezivanja javni putevi se dele na:
1) državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo
su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i
privredno značajna naselja na teritoriji države);
2) državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područje dva ili više okruga ili područje okruga);
3) opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine,
odnosno grada sa mrežom državnih puteva) i
4) ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).
Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje kriterijume za kategorizaciju državnih puteva.
Na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva.
Skupština opštine, odnosno skupština grada, propisuje kriterijume za kategorizaciju opštinskih puteva i
ulica.
Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog člana skupština opštine, odnosno skupština grada, donosi akt o
kategorizaciji opštinskih puteva i ulica.
Član 6
Prema položaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraćaja javni putevi se dele na:
1) javne puteve van naselja i
2) javne puteve u naselju.
Javni put u naselju određuje se prostornim i urbanističkim planom.
Kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi državnih ili opštinskih puteva koji prolaze kroz
naselja i saobraćajna signalizacija, osim svetlosnih saobraćajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva.
Pravac, odnosno promenu pravca državnog puta, koji prolazi kroz naselje, određuje skupština opštine,
odnosno skupština grada, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u
daljem tekstu: Ministarstvo).
Promena pravca državnog puta u naselju može da se vrši ako novi pravac državnog puta ispunjava, po
svojim tehničkim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.
Odluka skupštine opštine, odnosno skupštine grada o pravcu, odnosno promeni pravca državnog puta koji
prolazi kroz naselje doneta bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana, ništava je.
Pravac opštinskog puta u naselju određuje skupština opštine, odnosno skupština grada.
II UPRAVLJANJE JAVNIM PUTEVIMA
Član 7
Upravljanje javnim putem u smislu ovog zakona jeste: korišćenje javnog puta (organizovanje i kontrola
naplate naknada za upotrebu javnog puta, vršenje javnih ovlašćenja i sl.); zaštita javnog puta; vršenje
investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javnog puta; organizovanje i obavljanje stručnih poslova na
izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta; ustupanje radova na održavanju javnog puta;
organizovanje stručnog nadzora nad izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom javnog puta; planiranje
izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta; označavanje javnog puta i vođenje evidencije o javnim
putevima i o saobraćajno-tehničkim podacima za te puteve.
Upravljanje državnim putem, pored poslova iz stava 1. ovog člana, obuhvata i upravljanje saobraćajem i
organizovanje i obavljanje brojanja vozila na državnom putu.
Upravljanje državnim putem je delatnost od opšteg interesa.
Član 8
Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće koje osniva Vlada (u daljem tekstu: Javno
preduzeće).
Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili
preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Član 9
Javno preduzeće propisuje metodologiju brojanja vozila i vođenja podataka o prebrojanim vozilima na
državnom putu.
Javno preduzeće donosi srednjoročni plan izgradnje i rekonstrukcije, održavanja i zaštite državnih puteva i
godišnji program radova na održavanju, zaštiti, izgradnji i rekonstrukciji državnih puteva, uz saglasnost Vlade.
Član 10
Javno preduzeće dužno je da organizuje naplatu putarine tako da se obezbedi protok vozila bez neophodnog
zastoja.
Javno preduzeće dužno je da obezbedi upravljanje saobraćajem na državnim putevima u skladu sa
propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
4
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Upravljanje saobraćajem obezbeđuje se upotrebom:
1) telekomunikacionih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, kontrolu, bezbednost i regulisanje
saobraćaja, kontrolu stanja kolovoza i za daljinsko obaveštavanje i upozoravanje;
2) objekata i uređaja za naplatu putarine;
3) ventilacionih i sigurnosnih uređaja u tunelima;
4) objekata i uređaja za zaštitu javnog puta i
5) objekata i uređaja za zaštitu okruženja javnog puta.
Član 11
Upravljač javnog puta dužan je da označava i vodi evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim i
drugim podacima za te puteve.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) propisuje:
1) način označavanja javnih puteva;
2) vrstu i sadržinu evidencija, način vođenja evidencija, način prikupljanja, odnosno obnavljanja podataka,
kao i uslove korišćenja podataka iz evidencija o javnim putevima.
Član 12
Deo državnog ili opštinskog puta koji po izgradnji ili rekonstrukciji ne pripada izgrađenom ili
rekonstruisanom državnom ili opštinskom putu, ne smatra se delom tog puta.
Ako se deo državnog puta iz stava 1. ovog člana i dalje koristi za saobraćaj, izvršiće se njegova
prekategorizacija.
Ako se deo državnog puta iz stava 1. ovog člana ne koristi za saobraćaj, o načinu i uslovima korišćenja
zemljišta na kome se nalazi taj put odlučiće upravljač javnog puta u roku od tri meseca od dana prestanka
korišćenja puta za saobraćaj.
Član 13
Upravljač javnog puta dužan je da u roku od 15 dana od dana dostavljanja upotrebne dozvole, podnese
zahtev za upis prava korišćenja na javnom putu, kao i prava službenosti i drugih prava određenih zakonom koja se
ustanovljavaju na javnom putu u korist drugih lica u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na
nepokretnosti.
Upravljač javnog puta, odnosno lice u čiju korist je ustanovljeno neko od prava iz stava 1. ovog člana, dužno
je da u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovljenim pravima, zasnovanih na zakonom
propisanom pravnom osnovu, podnese zahtev za upis promene, odnosno brisanje podataka, u javne knjige i
zvanične evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti.
Član 14
Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na izdavanje:
1) saglasnosti za izgradnju, odnosno rekonstrukciju priključka na javni put;
2) saglasnosti za građenje, odnosno postavljanje vodovoda, kanalizacije, toplovoda, železničke pruge i
drugih sličnih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojenja i sl. na javnom putu;
3) saglasnosti za građenje, odnosno postavljanje vodovoda, kanalizacije, toplovoda, železničke pruge i
drugih sličnih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojenja i sl. u zaštitnom pojasu
javnog puta;
4) saglasnosti za izmenu saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog puta;
5) saglasnosti za održavanje sportske ili druge manifestacije na javnom putu;
6) posebne dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu i
7) odobrenja za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za slikovno ili zvučno obaveštavanje
ili oglašavanje na javnom putu, odnosno pored tog puta.
Akti iz stava 1. ovog člana moraju da sadrže saobraćajno-tehničke uslove.
Upravljač javnog puta dužan je da odluči po zahtevu za izdavanje saglasnosti, dozvole i odobrenja iz stava
1. ovog člana u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv akata iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu, odnosno nadležnom organu opštine ili
grada, u roku od osam dana od dana dostavljanja tog akta.
Upravljač javnog puta dužan je da o aktima donetim u vršenju javnih ovlašćenja vodi evidenciju.
Član 15
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu javnog puta i
da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na njemu.
Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima javnog puta zbog propuštanja
blagovremenog obavljanja pojedinih radova na redovnom održavanju javnog puta propisanih ovim zakonom,
odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.
5
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
III FINANSIRANJE JAVNIH PUTEVA
Član 16
Finansiranje izgradnje i rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz:
1. naknada za upotrebu javnog puta;
2. budžeta Republike Srbije;
3. finansijskih kredita;
4. ulaganja domaćih i stranih lica i
5. drugih izvora u skladu sa zakonom.
Član 17
Za upotrebu javnog puta plaćaju se naknade, i to:
1)-2) (brisane)
3) naknada za vanredni prevoz;
4) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za slikovno ili zvučno obaveštavanje ili
oglašavanje na državnom putu, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač državnog puta, u skladu sa
propisima;
5) posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu: putarina);
6) (brisana)
7) naknada za zakup delova zemljišnog pojasa javnog puta;
8) naknada za zakup drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta;
9) (brisana)
10) naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih, telefonskih i telegrafskih vodova i sl. na
javnom putu;
11) (brisana)
12) godišnja naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta i
13) naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu.
Visinu naknada iz stava 1. ovog člana za državni put utvrđuje upravljač državnog puta uz saglasnost Vlade,
a za opštinski put i ulicu upravljač opštinskog puta i ulice uz saglasnost skupštine opštine, odnosno skupštine
grada.
Čl. 18-19
(Brisani)
Član 20
Naplatu naknade iz člana 17. tačka 13) ovog zakona organizuje Javno preduzeće na graničnim prelazima
određenim propisima.
Član 21
Sredstva od naplaćene naknade iz člana 17. ovog zakona za upotrebu državnih puteva prihod su Javnog
preduzeća, a sredstva naplaćena od tih naknada za upotrebu opštinskih puteva i ulica prihod su upravljača tih
puteva i ulica.
Član 22
Sredstva od naplaćenih naknada iz člana 17. ovog zakona koriste se za izgradnju, rekonstrukciju,
održavanje i zaštitu javnih puteva, kao i za troškove korišćenja i otplatu kredita za navedene namene.
Član 23
(Brisan)
Član 24
Naknada iz člana 17. tačka 5) ovog zakona ne plaća se za motorna vozila:
1) policije;
2) Vojske Srbije i Crne Gore;
3) hitne pomoći;
4) pod pratnjom (vozilima pod pratnjom smatraju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika policije ili
vojne policije) i posebnim vozilima (vozilima snabdevenim uređajima za davanje svetlosnih i zvučnih znakova i to
za vreme dok ti znakovi traju);
5) profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih jedinica pravnih lica
koja imaju vatrogasnu službu organizovanu po propisima o zaštiti od požara;
6) osoba sa invaliditetom i
7) organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom.
Član 25
Naknada iz člana 17. tačka 5) ovog zakona ne plaća se, po odobrenju Javnog preduzeća, za motorna vozila:
6
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) republičke inspekcije za državne puteve i republičke inspekcije za drumski saobraćaj;
2) privrednih društava, preduzeća i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika koji obavljaju poslove
održavanja i zaštite javnog puta za čije korišćenje se plaća putarina;
3) koja su u funkciji organizovanja i naplate putarine i
4) za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih ili međunarodnih humanitarnih akcija.
Za vozila iz stava 1. tačka 4. ovog zakona dozvola se izdaje pojedinačnom vozilu za pojedinačnu vožnju.
Član 26
U pogledu naplate naknada utvrđenih ovim zakonom, kontrole, kamate, povraćaja, zastarelosti, kazne i
ostalog što nije uređeno ovim zakonom, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak i
poreska administracija.
IV ZAŠTITA JAVNIH PUTEVA
Član 27
Radi sprečavanja ugrožavanja stabilnosti javnog puta i obezbeđivanja uslova za nesmetano odvijanje
saobraćaja i režim saobraćaja na javnom putu, nosilac prava službenosti na javnom putu, kao i drugih prava u
skladu sa zakonom, može da izvodi radove na javnom putu (građenje, odnosno postavljanje vodovoda,
kanalizacije, toplovoda, železničke pruge i drugih sličnih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova,
instalacija, postrojenja i sl.) samo ako je za izvođenje tih radova pribavio saglasnost upravljača javnog puta.
Član 28
U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata,
kao i postavljanje postrojenja, uređaja i instalacija, osim izgradnje saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog
puta, kao i postrojenja, uređaja i instalacija koji služe potrebama javnog puta i saobraćaja na javnom putu.
U zaštitnom pojasu iz stava 1. ovog člana može da se gradi, odnosno postavlja, vodovod, kanalizacija,
toplovod, železnička pruga i drugi sličan objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojenja i
sl., po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta koja sadrži saobraćajno-tehničke uslove.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi kontrolu izvođenja radova iz stava 2. ovog člana.
Član 29
Zaštitni pojas, sa svake strane javnog puta, ima sledeće širine:
1)
državni putevi I reda - autoputevi
40 metara
2)
ostali državni putevi I reda
20 metara
3)
državni putevi II reda
10 metara
4)
opštinski putevi
5 metara
Izuzetno od stava 1. tač. 1)-3) ovog člana, zaštitni pojas može biti i veće širine ako je planskim
dokumentom predviđena izgradnja stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom.
Odredbe stava 1. ovog člana, u pogledu širina zaštitnog pojasa, primenjuju se i u naseljima, osim ako je
drugačije određeno prostornim, odnosno urbanističkim planom.
Član 30
Izgradnja objekata u pojasu kontrolisane izgradnje dozvoljena je na osnovu donetih prostornih i
urbanističkih planova koji obuhvataju taj pojas.
U pojasu iz stava 1. ovog člana zabranjeno je otvaranje rudnika, kamenoloma i deponija otpada i smeća.
Član 31
Ograde, drveće i zasadi pored javnih puteva podižu se tako da ne ometaju preglednost javnog puta i ne
ugrožavaju bezbednost saobraćaja.
Član 32
Zabranjeno je ukrštanje državnog puta I reda sa železničkom prugom u istom nivou.
Član 33
Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i ukrštanja javnog puta sa železničkom prugom u istom nivou,
moraju se obezbediti zone potrebne preglednosti u skladu sa propisima.
U zonama potrebne preglednosti zabranjeno je podizati zasade, ograde i drveće, ostavljati predmete i
materijale, postavljati postrojenja i uređaje i graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje koje ometaju preglednost
javnog puta.
7
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta, koje se nalazi u zoni potrebne preglednosti, dužan je da, na
zahtev upravljača javnog puta, ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte
iz stava 2. ovog člana, u cilju obezbeđenja preglednosti puta.
Lica iz stava 3. ovog člana imaju pravo na naknadu štete zbog ograničenja korišćenja zemljišta u zoni
potrebne preglednosti, koju plaća upravljač javnog puta.
Član 34
Lice koje upravlja objektom, postrojenjem, uređajem, instalacijom i vodovima, ugrađenim u javni put, dužno
je da održava taj objekat, postrojenje, uređaj, instalaciju i vod, na način kojim se ne oštećuje javni put, odnosno
ne ugrožava bezbednost saobraćaja ili ne ometa održavanje javnog puta.
U slučaju oštećenja, odnosno kvara, objekata, postrojenja, uređaja, instalacija ili vodova iz stava 1. ovog
člana lice koje upravlja tim objektima dužno je da bez odlaganja pristupi otklanjanju oštećenja, odnosno kvara i
istovremeno o preduzetim radovima bez odlaganja obavesti upravljača javnog puta.
Lice iz stava 1. ovog člana, otklanjanju oštećenja, odnosno kvara, kojim se ne oštećuje javni put ili ne
ugrožava bezbednost saobraćaja, pristupa po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta.
Troškove izvođenja radova iz st. 2. i 3. ovog člana, kao i troškove izvođenja radova na vraćanju javnog puta
u prvobitno stanje snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Član 35
Radi nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja i zaštite državnog puta od oštećenja, na mestima na
kojima se okupljaju građani u velikom broju (sportski stadioni, sajmišta, škole, javni lokali i sl.) ili na mestima koja
se koriste za držanje stoke u većem broju (pašnjaci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored državnog puta sa velikom
gustinom saobraćaja, podiže se odgovarajuća ograda kojom se odvaja to mesto od državnog puta.
Podizanjem ograde iz stava 1. ovog člana ne može se umanjiti preglednost na državnom putu.
Javno preduzeće utvrđuje potrebu podizanja ograde iz stava 1. ovog člana i određuje uslove i način njenog
podizanja i održavanja.
Ograde su dužni da podignu i održavaju vlasnici ili neposredni držaoci zemljišta ili objekata iz stava 1. ovog
člana.
Ako vlasnici ili neposredni držaoci zemljišta ili objekata ne podignu ili ne održavaju ograde, podizanje,
odnosno održavanje izvršiće Javno preduzeće o njihovom trošku.
Član 36
Zabranjeno je ostavljanje građevinskog i drugog materijala pored javnog puta, ako se time umanjuje
preglednost na javnom putu.
Član 37
Priključak prilaznog puta na javni put može se graditi uz saglasnost upravljača javnog puta.
Raskrsnica ili ukrštaj opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa državnim putem, odnosno
priključak na državni put može se graditi uz saglasnost Javnog preduzeća.
Saglasnost iz stava 2. ovog člana sadrži naročito: posebne uslove izgradnje; potrebnu saobraćajnu
signalizaciju; opremu.
Ako posebni uslovi predviđeni u saglasnosti iz stava 2. ovog člana, zahtevaju građenje novih saobraćajnih
traka, ostrva za odvajanje saobraćajnih traka, semaforizaciju i rasvetu na državnom putu, odobrenje za izgradnju
raskrsnice, ukrštaja ili priključka iz stava 2. ovog člana, izdaje Ministarstvo.
Odobrenje iz stava 4. ovog člana, za izgradnju raskrsnice, ukrštaja ili priključka, izdato bez prethodno
pribavljene saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ništavo je.
Javno preduzeće izdaće saglasnost iz stava 2. ovog člana ako utvrdi da su kumulativno ispunjeni uslovi i to
ako:
1) nije moguće izvršiti povezivanje opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa opštinskim,
odnosno nekategorisanim putem, kao i ulicom koji već imaju izvedenu raskrsnicu, ukrštaj ili priključak na državni
put;
2) raskrsnica, ukrštaj ili priključak iz stava 2. ovog člana ne smanjuju kapacitet i protočnost saobraćaja na
državnom putu i
3) raskrsnica, ukrštaj ili priključak iz stava 2. ovog člana nemaju štetne posledice za nesmetano i bezbedno
odvijanje saobraćaja na državnom putu.
Investitor izgradnje raskrsnice, ukrštaja ili priključka iz stava 2. ovog člana snosi troškove izgradnje i
troškove postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme izgrađene raskrsnice, ukrštaja ili priključka.
Tehničkom pregledu izgrađene raskrsnice, ukrštaja ili priključka na državni put, prisustvuje ovlašćeni
predstavnik Javnog preduzeća.
Član 38
8
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Zemljani put koji se ukršta ili priključuje na javni put mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim
kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, u širini od najmanje pet
metara i u dužini od najmanje 40 metara za državni put I reda, 20 metara za državni put II reda i 10 metara za
opštinski put, računajući od ivice kolovoza javnog puta.
Prilazni put koji se priključuje na javni put mora se izgraditi na način propisan u stavu 1. ovog člana.
Troškove izgradnje iz st. 1. i 2. ovog člana snosi investitor izgradnje zemljanog, odnosno prilaznog puta, u
širini i dužinama iz stava 1. ovog člana.
Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put iz stava 1. ovog člana preseca zemljani put, troškove
izgradnje zemljanog puta sa tvrdom podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta,
odnosno na koji se priključuje, snosi investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta.
Član 39
Javno preduzeće dužno je da prilikom rekonstrukcije državnog puta smanji broj raskrsnica ili priključaka
opštinskog ili nekategorisanog puta na državni put, na najmanji mogući broj, a u cilju povećanja kapaciteta i
povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja na državnom putu.
Član 40
Za izmenu saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog puta potrebno je pribaviti saglasnost upravljača
javnog puta.
Član 41
Sused javnog puta dužan je da omogući slobodno oticanje vode i odlaganje snega sa javnog puta na
njegovo zemljište, uz naknadu prouzrokovane štete.
Sused javnog puta dužan je da omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na
održavanju javnog puta ili putnog objekta, uz naknadu prouzrokovane štete.
Upravljač javnog puta dužan je da zaključi ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemljištu
izgradi odvodne kanale i druge uređaje za odvođenje vode od trupa puta kao i da postavi privremene ili stalne
uređaje i regulacije, odnosno podigne zasade, za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu od snežnih lavina,
smetova, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno
podići na javnom putu.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana shodno se primenjuju i na vlasnike, odnosno neposredne držaoce zemljišta,
u slučaju kada se njihovo zemljište koristi u iste svrhe.
Član 42
Radi zaštite javnog puta od spiranja i odronjavanja, upravljač javnog puta, dužan je, ako priroda zemljišta
dopušta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i zemljišni pojas ozeleni travom, ukrasnim šibljem i drugim
rastinjem tako da se ne ometa preglednost na javnom putu.
Zasadi iz stava 1. ovog člana moraju se uredno održavati i obnavljati.
Član 43
Reklamne table, reklamni panoi, uređaji za slikovno ili zvučno obaveštavanje ili oglašavanje (u daljem
tekstu: natpisi), mogu se postavljati na državnom putu, odnosno pored tog puta na udaljenosti od sedam metara,
odnosno na opštinskom putu i pored tog puta na udaljenosti od pet metara, mereno sa spoljne strane od ivice
kolovoza.
Postavljanje natpisa vrši se na osnovu odobrenja koje izdaje upravljač javnog puta.
Zabranjeno je postavljanje natpisa u pojasu širine 60 metara pored autoputa.
Natpise je dužno da održava lice koje je zahtevalo njihovo postavljanje.
Član 44
Na javnom putu zabranjeno je naročito:
1) privremeno ili trajno zauzimanje puta;
2) izvođenje radova na javnom putu koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom
puta;
3) izvođenje radova nosilaca prava službenosti i drugih prava ustanovljenih na putu, kojima se oštećuje
javni put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;
4) ispuštanje voda, otpadnih voda i drugih tečnosti na put;
5) sprečavanje oticanja voda sa puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i sprečavanje
daljeg oticanja voda ka njihovim recipientima;
6) prosipanje, ostavljanje ili bacanje materijala, predmeta i smeća na put;
7) zamašćivanje puta mazivima ili drugim sličnim materijama;
8) postavljanje i korišćenje svetla ili drugih svetlosnih uređaja na putu i pored puta, kojima se ometa
odvijanje saobraćaja na putu;
9
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
9) oranje i izvođenje drugih poljoprivrednih radova na bankinama, kosinama i zemljišnom pojasu;
10) vučenje predmeta, materijala, oruđa i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane, kameni
blokovi, plugovi, drljače i sl.);
11) spuštanje niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene građe, drva za ogrev, kamenja i drugog
materijala;
12) paljenje trave i drugog rastinja na putu, kao i otpadnih predmeta i materijala;
13) nanošenje blata sa prilaznog puta na javni put;
14) puštanje stoke na put bez nadzora, napasanje i napajanje stoke na putu;
15) okretanje zaprege, traktora, pluga i drugih poljoprivrednih mašina i oruđa na putu;
16) kočenje zaprežnih vozila sprečavanjem okretanja točkova;
17) uključivanje vozila na put i isključivanje sa puta van priključka ili ukrštaja i nanošenje blata na put;
18) zaustavljanje ili ostavljanje vozila kojim se ometa korišćenje puta;
19) svako činjenje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put ili ometati odvijanje saobraćaja na putu.
Član 45
Upravljač javnog puta dužan je da u obavljanju poslova zaštite javnog puta, svakodnevno sprovodi
aktivnosti na utvrđivanju zauzeća javnog puta, bespravnog izvođenja radova na javnom putu i u zaštitnom pojasu i
svih drugih činjenja kojima se bitno oštećuje, ili bi se mogao oštetiti javni put ili ometati odvijanje saobraćaja na
javnom putu.
Upravljač javnog puta, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, dužan je da, bez odlaganja, podnese pismeni
zahtev koji se zasniva na tačnom, potpunom i određenom činjeničnom stanju nadležnoj inspekciji za javne puteve,
radi preduzimanja inspekcijskih mera, uz koji je dužan da dostavi situacioni plan izdat od nadležnog organa,
odnosno ovlašćenog lica, u slučajevima kada je taj plan podesno dokazno sredstvo za utvrđivanje činjeničnog
stanja.
Član 46
Upravljač javnog puta pokreće postupak kod Ministarstva ili opštinskog odnosno gradskog organa nadležnog
za poslove saobraćaja za ograničavanje korišćenja javnog puta, ako je javni put u takvom stanju da:
1) saobraćaj nije moguć ili je moguć saobraćaj pojedinih vrsta vozila;
2) saobraćaj pojedinih vrsta vozila može biti štetan za javni put i
3) to zahtevaju osnovani razlozi koji se odnose na zaštitu javnog puta i bezbednost saobraćaja.
Istovremeno sa pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta preduzima mere
obezbeđenja javnog puta postavljanjem pripadajuće saobraćajne signalizacije i o preduzetim merama obaveštava
ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i javnost putem sredstava javnog informisanja.
Član 47
Motorna i priključna vozila koja saobraćaju na javnim putevima, osim vozila sa gusenicima, moraju imati
točkove sa pneumaticima.
Vozilo sa gusenicama može saobraćati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom, ako su
gusenice zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama.
Vozila Vojske Srbije i Crne Gore ne moraju da ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, a upravljač javnog
puta ima pravo na naknadu štete koja je time prouzrokovana.
Zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone mogu saobraćati na javnom putu ako imaju točkove sa
pneumaticima.
Član 48
Prevoz vozilom koje samo ili sa teretom premašuje propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, ukupnu
masu, širinu, dužinu ili visinu, smatra se vanrednim prevozom u smislu ovog zakona.
Vanredni prevoz, u prevozu u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, odnosno u
međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, može se obavljati na javnim putevima na osnovu posebne
dozvole koju izdaje upravljač javnog puta za svaki pojedinačni prevoz ili za više prevoza, kojom se određuju način i
uslovi prevoza, kao i iznos naknade za vanredni prevoz.
O izdatim dozvolama iz stava 2. ovog člana upravljač javnog puta pismeno obaveštava ministarstvo
nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, odnosno nadležni organ opštine ili
grada, kao i lice koje vrši poslove na održavanju javnih puteva na kojima će se obaviti vanredni prevoz.
Vanredni prevoz može da se obavlja na javnom putu bez izdate dozvole iz stava 2. ovog člana, ako se taj
prevoz obavlja radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, kao i za potrebe odbrane zemlje.
Lice koje obavlja vanredni prevoz iz stava 4. ovog člana dužno je da pre početka obavljanja vanrednog
prevoza, obavljanje tog prevoza uskladi sa upravljačem javnog puta.
10
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Lice iz stava 5. ovog člana koje obavlja vanredni prevoz iz stava 4. ovog člana dužno je da o obavljanju tog
prevoza obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Ministar donosi propis o uslovima koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole, uslovima i
načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvola, rokovima važenja dozvola, kao i o sadržaju i izgledu obrasca dozvole
za obavljanje vanrednog prevoza.
Član 49
Kontrolu vanrednog prevoza, kao i kontrolu najvećih dozvoljenih osovinskih opterećenja, ukupne mase i
dimenzija vozila, koja saobraćaju na javnom putu, vrši ovlašćeno službeno lice ministarstva nadležnog za
unutrašnje poslove, ovlašćeno lice ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno ovlašćeno lice
opštinskog, odnosno gradskog organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole iz člana 48. stav 2. ovog zakona, isključuje iz
saobraćaja na javnom putu ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana i određuje mesto parkiranja vozila do pribavljanja
posebne dozvole.
Za vreme trajanja isključenja iz saobraćaja, zabranjeno je korišćenje vozila koje je u vršenju kontrole
isključeno iz saobraćaja.
Član 50
Lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da taj prevoz obavlja u skladu dozvolom iz člana 48. stav 2. ovog
zakona.
Lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da nadoknadi štetu upravljaču javnog puta pričinjenu
obavljanjem vanrednog prevoza na javnom putu.
Član 51
Privremeno ili trajno učešće teretnih vozila sa više od 50% u svim izvršenim prevozima tereta na određenom
javnom putu ili njegovom delu za potrebe lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu
delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, uglja, drveta i sl.), smatra
se prekomernim korišćenjem tog javnog puta, odnosno njegovog dela u smislu ovog zakona.
Učešće teretnih vozila lica koje izvodi radove, odnosno obavlja privrednu delatnost iz stava 1. ovog člana,
utvrđuje upravljač javnog puta na osnovu prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja teretnih vozila nosivosti više
od 11,5 tona i to najmanje četvorostrukim brojanjem saobraćaja na izvornoj - ciljnoj lokaciji.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da nadoknadi štetu upravljaču javnog puta, pričinjenu grubom
nepažnjom.
Član 52
Vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je pao sa vozila, imalac vozila, odnosno tereta
dužan je da ukloni sa trupa javnog puta odmah, a najkasnije u roku od dva časa od trenutka onesposobljavanja
vozila, odnosno padanja tereta.
Ako imalac vozila ili tereta ne izvrši uklanjanje u roku iz stava 1. ovog člana, uklanjanje će izvršiti upravljač
javnog puta najkasnije u roku od 12 časova od trenutka onesposobljavanja vozila, odnosno padanja tereta o trošku
imaoca vozila, odnosno tereta.
Vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je pao sa vozila imalac vozila, odnosno tereta
dužan je da ukloni sa zemljišnog pojasa javnog puta odmah, a najkasnije u roku od 12 časova od trenutka
onesposobljavanja vozila, odnosno padanja tereta o trošku imaoca vozila, odnosno tereta.
Ako imalac vozila ili tereta uklanjanje ne izvrši u roku iz stava 3. ovog člana, uklanjanje će izvršiti upravljač
javnog puta najkasnije u roku od 24 časa od trenutka onesposobljavanja vozila, odnosno padanja tereta o trošku
imaoca vozila, odnosno tereta.
Uklanjanje vozila, odnosno tereta, sa trupa ili zemljišnog pojasa javnog puta iz st. 1. do 4. ovog člana mora
se izvršiti tako da se ne nanese šteta javnom putu.
Uklanjanje zaustavljenog ili ostavljenog vozila kojim se ometa korišćenje državnog puta, izvršiće se na način
propisan odredbama st. 1. do 5. ovog člana.
Uklanjanje zaustavljenog ili ostavljenog vozila kojim se ometa korišćenje opštinskog puta i ulice, uređuje i
obezbeđuje opština, odnosno grad.
Član 53
Organ koji je, u smislu zakona kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, nadležan za tehničko
regulisanje saobraćaja (u daljem tekstu: organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja), može zabraniti
saobraćaj ili saobraćaj određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, osim na autoputu,
ako to zahteva održavanje sportske ili druge manifestacije, pod uslovom da je moguće preusmeravanje saobraćaja
na druge javne puteve, po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na kome se zahteva
održavanje sportske ili druge manifestacije.
11
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
O zabrani saobraćaja iz stava 1. ovog člana, organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja, dužan je da
obavesti organ nadležan za unutrašnje poslove i upravljača javnog puta na kome će se održati sportska ili druga
manifestacija.
Upravljač javnog puta dužan je da o zabrani saobraćaja iz stava 1. ovog člana, blagovremeno obavesti
javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način i preduzme potrebne mere obezbeđenja.
Organizator sportske ili druge manifestacije snosi troškove zabrane saobraćaja, preusmeravanja saobraćaja i
obaveštavanja javnosti i preduzetih mera obezbeđenja.
Član 54
Upravljač javnog puta dužan je da blagovremeno i na pogodan način obaveštava javnost i korisnike javnih
puteva o stanju i prohodnosti tih puteva, a u slučaju ograničenja, obustave i zabrane saobraćaja na javnom putu, u
roku od 48 časova pre početka primene navedenih mera.
Član 55
Upravljač javnog puta postavlja, zamenjuje, dopunjuje i obnavlja saobraćajnu signalizaciju, opremu puta i
objekte i opremu za zaštitu puta, saobraćaja i okoline, na osnovu rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja koje
izdaje Ministarstvo, ili opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja.
Upravljač javnog puta dužan je da redovno čisti saobraćajnu signalizaciju i opremu puta.
Član 56
Organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja na javnom putu, zabraniće saobraćaj ili saobraćaj
određene vrste vozila, na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, na predlog upravljača javnog puta, u
sledećim slučajevima:
1) ako se javni put nalazi u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati saobraćaj ili se ne može odvijati
saobraćaj određene vrste vozila;
2) ako bi učešće određenih vrsta vozila u saobraćaju nanosilo štetu javnom putu, njegovom delu ili putnom
objektu;
3) ako to zahteva izvođenje radova na rekonstrukciji i održavanju javnog puta i
4) ako to zahtevaju drugi razlozi zaštite javnog puta i bezbednosti saobraćaja na javnom putu.
Opšta zabrana saobraćaja na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena, a
zabrana saobraćaja za određene vrste vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti
privremena ili stalna.
V ODRŽAVANJE JAVNIH PUTEVA
Član 57
Održavanjem javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi kojima se obezbeđuje nesmetan i
bezbedan saobraćaj i čuva upotrebna vrednost puta.
Upravljač javnog puta dužan je da pri izvođenju radova iz stava 1. ovog člana obezbedi nesmetan i
bezbedan saobraćaj i očuva upotrebnu vrednost puta.
Održavanje javnog puta obuhvata redovno, periodično i urgentno održavanje.
Član 58
Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:
1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;
2) mestimično popravljanje kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;
3) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemljišnog pojasa;
4) uređenje bankina;
5) uređenje i očuvanje kosina nasipa, useka i zaseka;
6) čišćenje i uređenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;
7) popravka putnih objekata;
8) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraćajne signalizacije;
9) čišćenje saobraćajne signalizacije;
10) postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta,
saobraćaja i okoline;
11) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;
12) košenje trave i uređivanje zelenih površina na putu i zemljišnom pojasu;
13) čišćenje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina autobuskih stajališta, parkirališta,
bankina, rigola.
12
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 59
Radovi na periodičnom održavanju javnog puta obuhvataju: ojačanje kolovozne konstrukcije, rehabilitaciju i
pojačano održavanje.
Radovi na ojačanju kolovozne konstrukcije jesu naročito:
1) postavljanje šljunčanog, odnosno tucaničkog zastora na neasfaltiranim putevima;
2) obrada površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;
3) nanošenje novog asfaltnog sloja po celoj širini kolovoza određene nosivosti;
4) korekcija oblika postojećeg zastora ili kolovoza.
Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naročito:
1) selektivno obnavljanje, zamena i pojačanje dotrajalih kolovoznih zastora i promena poprečnih nagiba
kolovoza na javnom putu, odnosno njegovom delu;
2) zamena složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta, oštećenih sekundarnih
elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima, nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;
3) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukata;
4) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;
5) postavljanje nove saobraćajne signalizacije na javnom putu, odnosno njegovom delu.
Radovi na pojačanom održavanju javnog puta (poboljšanje javnog puta), jesu naročito:
1) ublažavanje pojedinih uzdužnih nagiba i ispravka pojedinih krivina;
2) proširenje kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kraćim delovima puta;
3) proširenje raskrsnica u nivou;
4) zamena drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;
5) saniranje klizišta i odrona;
6) sanacija i izrada potpornih, obložnih i portalnih zidova;
7) zamena ili izrada drenažnog sistema za odvodnjavanje podzemnih voda sa javnog puta i putnog objekta;
8) postavljanje nove opreme puta i novih objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline na javnom
putu, odnosno njegovom delu.
Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog člana izvode se prema tehničkoj dokumentaciji koja se izrađuje u skladu sa ovim
zakonom, tehničkim propisima i standardima i koja sadrži: opšti deo, projektni zadatak, tehnički opis, situacioni
plan, uzdužni profil, poprečne profile, detalje potrebne za izvođenje radova, projekat saobraćajne signalizacije i
opreme, opis radova sa predmerom i predračunom, projekat regulisanja saobraćaja za vreme izvođenja radova i
tehničku kontrolu tehničke dokumentacije.
Tehničku dokumentaciju iz stava 5. ovog člana, pre početka izvođenja radova na ojačanju, rehabilitaciji i
pojačanom održavanju javnog puta overava Ministarstvo za državne puteve, a za opštinske puteve i ulice opštinski
odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja.
Overa iz stava 6. ovog člana prestaje da važi ako se radovi ne započnu u roku od godinu dana od dana
izvršene overe.
Ministarstvo, ili opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja, obrazuje komisiju za
tehnički pregled izvedenih radova na periodičnom održavanju javnog puta i izdaje akt o prijemu tih radova.
Član 60
Radovi na urgentnom održavanju javnih puteva obuhvataju radove uslovljene elementarnim nepogodama i
vanrednim okolnostima, u cilju obezbeđivanja prohodnosti puta i bezbednog odvijanja saobraćaja.
Član 61
Ministar donosi propis o redovnom, periodičnom i urgentnom održavanju državnog puta kojim se bliže
uređuju vrste radova, tehnički uslovi i način izvođenja radova.
Opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja donosi propis iz stava 1. ovog člana za
opštinske puteve i ulice.
Član 62
Radovi na održavanju javnog puta po pravilu se izvode tako da se ne zabranjuje saobraćaj na javnom putu.
U slučaju da se radovi iz stava 1. ovog člana ne mogu izvesti bez zabrane saobraćaja na javnom putu,
Ministarstvo, ili opštinski, odnosno gradski organ nadležan za poslove saobraćaja, po prethodno pribavljenom
mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, donosi rešenje o zabrani saobraćaja, u kojem utvrđuje
kojim će se drugim putem odvijati saobraćaj i pod kojim uslovima uz saglasnost upravljača javnog puta na koji se
vrši preusmeravanje saobraćaja.
U slučaju zabrane saobraćaja iz stava 2. ovog člana, upravljač javnog puta na kome je zabranjen saobraćaj
dužan je da putem sredstava javnog informisanja obavesti javnost 48 časova pre početka zabrane saobraćaja.
Član 63
13
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Javno preduzeće održava kolovoznu konstrukciju i saobraćajnu signalizaciju, osim svetlosnih saobraćajnih
znakova, na delu državnog puta koji prolazi kroz naselje, kao sastavni deo državnog puta, u širini kolovoza tog
puta van naselja.
Opština, odnosno grad snosi srazmeran deo troškova za održavanje državnog puta u naselju, ako je za
potrebe naselja put izgrađen sa širim kolovozom nego van naselja.
Upravljač opštinskog puta i ulice održava dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta koji su
izgrađeni za potrebe naselja.
Član 64
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu
i javni put vrši upravljač železničke infrastrukture u skladu sa tehničkim propisima i standardima.
Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim
iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač javnog puta.
Član 65
U slučaju prekida saobraćaja zbog elementarnih nepogoda upravljač javnog puta postupa na osnovu
posebnog plana za otklanjanje posledica od elementarnih nepogoda.
VI POSEBNI USLOVI IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA
Član 66
Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i
u skladu sa ovim zakonom.
Za izgradnju i rekonstrukciju državnog puta, pored idejnog projekta tog puta, izrađuju se i sledeći idejni
projekti: trupa puta, putnih objekata, priključaka, raskrsnica, ukrštaja, objekata za potrebe puta, saobraćajne
signalizacije i opreme puta.
Glavni projekat izgradnje i rekonstrukcije državnog puta sadrži glavne projekte za sve elemente propisane
članom 4. ovog zakona.
Ministar bliže propisuje sadržinu idejnih projekata za pojedine elemente državnog puta iz stava 2. ovog
člana.
Član 67
Javni put mora da se izgradi tako da ima najmanje dve saobraćajne i dve ivične trake ili ivičnjake u ravni
kolovoza, a ulica trotoar i umesto ivičnih traka - ivičnjake.
Javni put mora da se izgradi tako da bude osposobljen da podnese osovinsko opterećenje od najmanje 11,5
tona po osovini.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, opštinski put i ulica mora biti osposobljena da podnese osovinsko
opterećenje od najmanje šest tona.
Član 68
Autoput mora da se izgradi tako da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima dve fizički odvojene kolovozne trake, sa najmanje dve saobraćajne trake za svaku kolovoznu
traku, s tim što svaka saobraćajna traka mora da bude široka najmanje 3,75 metara, a da se, zavisno od
konfiguracije terena, širina saobraćajne trake može smanjiti do 3,50 metara;
2) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku širine 2,5 metra, za prinudno zaustavljanje vozila duž cele
trake ili duž pojedinih njenih delova na pogodnim rastojanjima, zavisno od terenskih uslova, a u tunelima i
galerijama može, umesto posebne trake, da na pogodnim mestima ima uređene prostore za prinudno zaustavljanje
vozila i
3) da ostali elementi puta (poluprečnik krivine, uzdužni nagib, ivične trake i sl.) omogućavaju brzinu od
najmanje 130 km na čas, a zavisno od konfiguracije terena brzinu od najmanje 100 km na čas.
Član 69
Ostali državni putevi I reda moraju se izgraditi tako da ispunjavaju sledeće uslove:
1) da saobraćajne trake budu široke najmanje po 3,5 metra, s tim što se, zavisno od konfiguracije terena,
gustine i strukture saobraćaja, širina saobraćajne trake može smanjiti do 3,25 metara;
2) da ostali elementi puta (poluprečnik krivine, uzdužni nagib, ivična traka i sl.) omogućavaju bezbedan
saobraćaj za veće brzine, a najmanje za brzinu od 100 km na čas, a izuzetno 80 km na čas na planinskim
prevojima i drugim nepovoljnim planinskim terenima i
3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu bezbedno uključivati na put i isključivati sa puta.
Član 70
Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da širina kolovoza na putnom objektu ne sme da bude
manja od širine kolovoza javnog puta.
14
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Saobraćajna površina autobuskog stajališta na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovoza
javnog puta.
Član 71
Javni put van naselja na kome je predviđena velika gustina saobraćaja mora se izgraditi tako da ukrštanje
tog puta sa drugim javnim putem bude izgrađeno van nivoa.
Član 72
Državni put I reda mora se izgraditi tako da, na delovima puta sa većim uzdužnim nagibom ima izgrađenu
posebnu saobraćajnu traku za kretanje sporih vozila.
Član 73
Tehničkom dokumentacijom za izgradnju javnih puteva, osim ulica, moraju se predvideti, u skladu sa
prostornim planovima, mesta pored javnih puteva za izgradnju:
1) stanica za snabdevanje motornih vozila gorivom;
2) autoservisa i
3) objekata za privremeni smeštaj onesposobljenih vozila,
a za autoputeve i državne puteve I reda i mesta za izgradnju:
1) auto-baza za pružanje pomoći i informacija učesnicima u saobraćaju;
2) ugostiteljskih objekata;
3) turističkih objekata;
4) trgovinskih objekata i
5) sportsko - rekreacionih objekata.
Član 74
Investitor je dužan da, najmanje 30 dana pre početka radova na izgradnji, odnosno, rekonstrukciji javnog
puta ili putnog objekta o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način.
Lica, koji su imaoci i koja su dužna da se staraju o objektima, postrojenjima, uređajima, instalacijama i
vodovima ugrađenim u trup javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu (kanalizacija, vodovod,
električne, telekomunikacione instalacije i sl.), usklađuju radove na istim sa radovima na rekonstrukciji javnog
puta.
Investitor je dužan da, najmanje 60 dana pre početka radova iz stava 1. ovog člana, pismeno obavesti lica iz
stava 2. ovog člana o početku radova.
Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu o svom
trošku, a pri izgradnji javnog puta o trošku investitora javnog puta, izmeste objekte, postrojenja, uređaje,
instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.
U slučaju da lica iz stava 2. ovog člana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojenja, uređaje,
instalacije i vodove do početka izvođenja radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili izvođenju
drugih radova na javnom putu, odgovaraju za štetu koja nastane zbog neblagovremenog otpočinjanja izvođenja tih
radova.
Član 75
Ako postojeći javni put, odnosno njegov deo, treba izmestiti zbog građenja drugog objekta (železnička
infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni put, odnosno njegov deo koji se
izmešta, mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.
Troškove izmeštanja javnog puta, odnosno njegovog dela, iz stava 1. ovog člana, snosi investitor objekta
zbog čije izgradnje se vrši izmeštanje javnog puta, odnosno njegovog dela, ako se drugačije ne sporazumeju
investitor i upravljač javnog puta.
Član 76
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom zbog izgradnje javnog puta, odnosno
železničke infrastrukture, troškove izgradnje nadvožnjaka ili podvožnjaka, snosi investitor izgradnje tog javnog
puta, odnosno te železničke infrastrukture.
Član 77
Ako je ukrštanje sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom podvožnjaka za javni put, izgrađeni
podvožnjak smatra se objektom infrastrukturnog sistema.
Gornji stroj javnog puta ispod podvožnjaka iz stava 1. ovog člana sa opremom i saobraćajnom
signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda, potrebnim za pravilno
i bezbedno korišćenje javnog puta, smatra se objektom javnog puta.
Ako je ukrštanje sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni put, izgrađeni
nadvožnjak smatra se objektom javnog puta.
15
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Infrastrukturni sistem ispod nadvožnjaka iz stava 3. ovog člana, sa instalacijama i postrojenjima potrebnim
za pravilno i bezbedno korišćenje tog sistema, smatra se objektom infrastrukturnog sistema.
Odredbe st. 1. do 4. ovog člana, shodno se primenjuju i kad zbog promene kategorije javnog puta, odnosno
promene kategorije infrastrukturnog sistema, dolazi do izgradnje podvožnjaka ili nadvožnjaka.
Ako je ukrštanje dva javna puta izvedeno izgradnjom podvožnjaka, odnosno nadvožnjaka, podvožnjak,
odnosno nadvožnjak, pripada javnom putu koji prolazi iznad javnog puta sa kojim se ukršta.
Član 78
Prostornim, odnosno urbanističkim planom, određuju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa
dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta,
svetlosna i druga signalizacija, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), objekti i oprema koja odgovara potrebama
naselja.
Izgradnjom deonice javnog puta, odnosno putnog objekta u smislu stava 1. ovog člana, ne može da se
naruši kontinuitet trase tog puta i saobraćaja na njemu.
Troškove izgradnje elemenata javnog puta u smislu stava 1. ovog člana, snosi opština, odnosno grad koji je
zahtevao izgradnju tih elemenata.
Član 79
Na predlog opštine, odnosno grada ili prevoznika koji obavlja linijski prevoz putnika, na državnom putu
može se izgraditi autobusko stajalište uz saglasnost Javnog preduzeća.
Troškove izgradnje autobuskog stajališta iz stava 1. ovog člana snosi opština, odnosno grad ili prevoznik koji
obavlja linijski prevoz putnika.
Član 80
Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima, pod uslovom da imaju
posebne konstrukcije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na
istim stubovima i sa zajedničkom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji od železničke pruge.
Član 81
Na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima, mora se
obezbediti zaštita javnog puta i saobraćaja:
1) izgradnjom stalnih objekata (potporni, obložni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.);
2) sađenjem zaštitnih šumskih pojaseva i drugih zasada i
3) postavljanjem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne rešetke, žičane mreže i sl.).
Član 82
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje izgradnja javnih puteva primenjuju se i na rekonstrukciju ovih
puteva.
Rekonstrukcijom javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi na postojećem putu, njegovom delu i
putnom objektu, kojima se menjaju položaj trase javnog puta u pojasu njegovog osnovnog pravca, konstruktivni
elementi, nosivost, stabilnost ili proširuje kolovoz novim saobraćajnim i zaustavnim trakama.
Upotrebnu dozvolu za javni put iz stava 2. ovog člana izdaje Ministarstvo, ili opštinski odnosno gradski organ
nadležan za poslove saobraćaja.
Član 83
Projektovanje javnog puta, izgradnja, odnosno rekonstrukcija javnog puta i korišćenje materijala vrši se
primenom tehničkih propisa i standarda za tu vrstu objekata, odnosno materijala.
Javni putevi moraju da se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehnička rešenja usklade sa
najnovijim znanjima tehnike projektovanja i izgradnje javnih puteva, sa zahtevima bezbednosti saobraćaja, sa
ekonomskim načelima i merilima za ocenu opravdanosti njihove izgradnje i sa propisima o zaštiti životne sredine,
tako da štetni uticaji na sredinu zbog očekivanog saobraćaja budu što manji.
Javni put, njegov deo i putni objekat podoban je za upotrebu kada se na način propisan zakonom utvrdi da
javni put, njegov deo i putni objekat u pogledu bezbednosti saobraćaja ispunjava tehničke propise i standarde koji
se odnose na tu vrstu objekata.
Vlada propisuje uslove koje mora da ispunjava tunel u pogledu bezbednosti saobraćaja.
Član 84
Upravljač javnog puta dužan je da putem sredstava javnog informisanja objavi predaju javnog puta na
upotrebu.
Član 85
Ministar propisuje osnovne uslove koje javni put izvan naselja i njegovi elementi moraju da ispunjavaju sa
gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja.
16
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ministar propisuje osnovne uslove koje autobuska stajališta i parkirališta, koja su deo javnog puta, moraju
da ispunjavaju.
VII NADZOR
Član 86
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i
drugih propisa kojima se uređuje izgradnja i rekonstrukcija, kao i bezbednost saobraćaja na državnim putevima,
vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za državne puteve (u daljem tekstu:
inspektor).
Član 87
Inspektor ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke
dokumentacije za objekte koji su predmet inspekcijskog nadzora i da vrši stručni nadzor nad izgradnjom, odnosno
izvođenjem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.
Član 88
Inspektor ima pravo i dužnost da proverava:
1) radove na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
2) tehničku i drugu dokumentaciju za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnog puta, njegovog dela i
putnog objekta;
3) ispunjenost uslova propisanih za lica koja vrše poslove projektovanja, tehničke kontrole tehničke
dokumentacije, rukovođenja izvođenjem radova i vršenja stručnog nadzora;
4) stanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
5) pravilno održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta u skladu sa tehničkim i drugim
propisima i uslovima kojima se osigurava sposobnost državnog puta, njegovog dela i putnog objekta za nesmetano
i bezbedno odvijanje saobraćaja;
6) uslove odvijanja saobraćaja na državnom putu;
7) da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere zaštite državnog puta;
8) primenu tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri
izgradnji, rekonstrukciji i održavanju državnog puta;
9) da li je za izgradnju i rekonstrukciju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta izdato odobrenje za
izgradnju, odnosno da li je odobrenje izdato na propisan način;
10) da li se državni put, njegov deo i putni objekat gradi prema tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je
izdato odobrenje za izgradnju i da li je ta dokumentacija izrađena u skladu sa propisima;
11) da li izvođač radova na izgradnji i rekonstrukciji državnog puta, njegovog dela i putnog objekta vodi
knjigu inspekcije i građevinski dnevnik na propisan način;
12) da li se državni put, njegov deo i putni objekat koristi na osnovu izdate upotrebne dozvole, odnosno da li
je dozvola izdata na propisan način;
13) da li je početak izgradnje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, odnosno izvođenja radova
prijavljen na propisan način;
14) da li vanredni prevoz vrši sa posebnom dozvolom.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana inspektor obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.
Član 89
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:
1) zabrani izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim propisima i
standardima i normama kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri izgradnji, rekonstrukciji i
održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, protivno uslovima odvijanja saobraćaja na državnom
putu, njegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama zaštite državnog puta, njegovog dela i
putnog objekta;
2) predloži organu nadležnom za tehničko regulisanje saobraćaja zabranu saobraćaja ili saobraćaja određene
vrste vozila, na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) naredi otklanjanje nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu kojima se ugrožava
ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) naredi rušenje i uklanjanje objekata izgrađenih, odnosno postavljenih u zaštitnom pojasu državnog puta i
uklanjanje deponija otpada i smeća, suprotno odredbama ovog zakona;
5) naredi rušenje ili uklanjanje ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala i natpisa
podignutih, ostavljenih ili postavljenih suprotno odredbama ovog zakona;
17
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
6) naredi rušenje i uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada,
građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i zemljišnog pojasa, osim
objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno
zakonom;
7) zabrani radove koji se izvode u neposrednoj blizini državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, a koji
mogu ugroziti njihovu stabilnost i bezbednost saobraćaja;
8) isključi iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole;
9) naredi investitoru pribavljanje upotrebne dozvole, u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, ako utvrdi da
se državni put, njegov deo ili putni objekat, za koji je izdato odobrenje za izgradnju, koristi bez upotrebne dozvole,
a ako investitor ne pribavi upotrebnu dozvolu u utvrđenom roku, privremeno zabrani saobraćaj na državnom putu,
njegovom delu ili putnom objektu;
10) naredi postavljanje fizičkih prepreka kojima se onemogućava priključenje na državni put, priključkom ili
ukrštanjem puteva, odnosno priključkom prilaznog puta na državni put, bez prethodno pribavljene saglasnosti
Javnog preduzeća, odnosno odobrenja za izgradnju;
11) naredi otklanjanje nepravilnosti, odnosno zabrani dalje izvođenje radova prilikom izgradnje i
rekonstrukcije državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvođač radova ne ispunjava propisane
uslove;
12) pokrene postupak za ukidanje odobrenja za izgradnju, po pravu nadzora, ako utvrdi da je izdato
suprotno zakonu;
13) naredi rušenje državnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, za koje nije izdato odobrenje za
izgradnju, odnosno rekonstrukciju;
14) naredi otklanjanje nedostataka u utvrđenom roku, ako utvrdi da se prilikom izvođenja radova i upotrebe
materijala pri izgradnji, rekonstrukciji i održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ne primenjuju
tehnički propisi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvrđenom roku nedostaci ne otklone, zabrani, odnosno
obustavi dalje izvođenje radova i naredi rušenje i uklanjanje izgrađenih, rekonstruisanih i održavanih delova
državnog puta ili putnog objekta na kojima nisu otklonjeni naređeni nedostaci;
15) naredi uklanjanje zaustavljenog ili ostavljenog vozila kojim se ometa korišćenje državnog puta.
Član 90
Ako je državni put, njegov deo ili putni objekat u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati bezbedan
saobraćaj, inspektor će narediti da se bez odlaganja preduzmu mere obezbeđenja, a po potrebi može privremeno
zabraniti saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu.
Član 91
Nadležni inspektor opštinske, odnosno gradske uprave, u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad
primenom propisa kojima se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica, ima prava, dužnosti i ovlašćenja republičkog
inspektora za državne puteve utvrđenih ovim zakonom.
Član 92
Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba Vladi u roku od osam dana od dana dostavljanja.
Žalba se podnosi preko Ministarstva.
Žalba izjavljena protiv rešenja iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja kojim se:
1) zabranjuju, odnosno obustavljaju radovi;
2) privremeno zabranjuje saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) naređuje otklanjanje nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu kojima se
ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) naređuje rušenje i uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada,
građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i zemljišnog pojasa, osim
objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno
zakonom i
5) isključuje iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole.
Član 93
Inspektor za vreme obavljanja inspekcijskih poslova nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.
Ministar propisuje izgled, sadržinu i korišćenje službenog odela i službene legitimacije.
Član 94
Inspektor, radi ostvarivanja pregleda, ima pravo da na državnim putevima zaustavlja vozila, osim vozila
Vojske Srbije i Crne Gore, vozila hitne pomoći i vozila organa unutrašnjih poslova.
Zaustavljanje vozila iz stava 1. ovoga člana vrši se isticanjem saobraćajnog znaka "zabranjen saobraćaj
svim vozilima u oba smera" na kome je upisano "STOP".
18
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
VIII KAZNENE ODREDBE
Član 95
1) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice koje privremeno ili trajno zauzme javni put,
kazniće se za krivično delo zatvorom od tri meseca do jedne godine (član 44. tačka 1).
2) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice koje izvodi radove na javnom putu koji nisu u
vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom javnog puta, kazniće se za krivično delo zatvorom do
godinu dana (član 44. tačka 2).
3) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice, nosilac prava službenosti i drugih prava
ustanovljenih na javnom putu, koje izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i
bezbedno odvijanje saobraćaja, kazniće se za krivično delo zatvorom do šest meseci (član 44. tačka 3).
4) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice koje ispusti vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost
na javni put, kazniće se za krivično delo zatvorom do šest meseci (član 44. tačka 4).
5) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice koje podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja
predmete i materijale, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte ili vrši druge radnje koje ometaju preglednost
javnog puta, kazniće se za krivično delo zatvorom do šest meseci (član 33. stav 2).
Član 96
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) ne označava i ne vodi evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim i drugim podacima za te
puteve (član 11. stav 1);
2) u roku od 15 dana od dana dostavljanja upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava na javnom
putu u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (član 13. stav 1);
3) u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovljenim pravima na javnom putu, ne podnese
zahtev za upis promene, odnosno brisanje podataka u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na
nepokretnosti (član 13. stav 2);
4) obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole upravljača javnog puta (član 48. stav 2);
5) pri izvođenju radova na održavanju javnog puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobraćaj i očuvanje
upotrebne vrednosti puta (član 57. stav 2);
6) se radovi na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju izvode bez tehničke dokumentacije ili na
osnovu tehničke dokumentacije koja ne sadrži propisane elemente (član 59. stav 5);
7) pre početka izvođenja radova na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta ne overi
tehničku dokumentaciju kod nadležnog organa (član 59. stav 6);
8) se tehničkom dokumentacijom za izgradnju javnih puteva ne predvide mesta za izgradnju objekata pored
javnih puteva iz člana 73. ovog zakona;
9) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojenja, uređaje,
instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne
prilagode nastalim promenama (član 74. stav 4);
10) izmešteni javni put, odnosno njegov deo nije izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta
(član 75. stav 1);
11) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne
obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 81. ovog zakona;
12) projektovanje, izgradnju odnosno rekonstrukciju javnog puta i korišćenje materijala vrši suprotno
odredbi člana 83. stav 1. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i
odgovorno lice u pravnom licu.
Član 97
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne odluči o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se nalazi deo državnog puta koji se ne koristi
za saobraćaj u roku od tri meseca od dana prestanka korišćenja puta za saobraćaj (član 12. stav 3);
2) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 28. stav 1. ovog zakona;
3) gradi, odnosno postavlja, vodovod, kanalizaciju, toplovod, železničku prugu i drugi sličan objekat, kao i
telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojenja i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno načinu i
uslovima utvrđenim u izdatoj saglasnosti upravljača javnog puta (član 28. stav 2);
4) ne obezbedi kontrolu izvođenja radova na izgradnji objekata i postavljanju postrojenja, uređaja i
instalacija (član 28. stav 3);
5) u pojasu kontrolisane izgradnje otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i smeća (član 30. stav 2);
6) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 31. ovog zakona;
19
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
7) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 35. stav 1;
8) umanji preglednost na državnom putu na način propisan u članu 35. stav 2;
9) ostavlja građevinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umanjuje preglednost na javnom
putu (član 36);
10) gradi priključak prilaznog puta na javni put bez saglasnosti upravljača javnog puta (član 37. stav 1);
11) gradi raskrsnicu ili ukrštaj opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa državnim putem,
odnosno priključak na državni put bez saglasnosti Javnog preduzeća (član 37. stav 2);
12) ne izgradi zemljani put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 38. stav 1.
ovog zakona;
13) ne izgradi prilazni put koji se priključuje na javni put na način propisan u članu 38. stav 2. ovog zakona;
14) ne pribavi saglasnost upravljača javnog puta za izmenu saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog
puta (član 40);
15) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili
putnog objekta (član 41. stav 2);
16) ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 42. stav 1. ovog zakona;
17) uredno ne održava i ne obnavlja zasade (član 42. stav 2);
18) postavlja na javnom putu natpise, suprotno odredbi člana 43. stav 1. ovog zakona;
19) postavlja na javnom putu natpise bez odobrenja upravljača javnog puta (član 43. stav 2);
20) postavlja natpise suprotno članu 43. stav 3. ovog zakona;
21) ne održava natpise koji su postavljeni na javni put, odnosno pored tih puteva (član 43. stav 4);
22) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje
oticanje voda ka njihovim recipientima (član 44. tačka 5);
23) prosipa, ostavlja ili baca materijale, predmete i smeće na javni put (član 44. tačka 6);
24) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 44. tačka 7);
25) postavlja i koristi svetla ili druge svetlosne uređaje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se
ometa odvijanje saobraćaja na javnom putu (član 44. tačka 8);
26) ore i izvodi druge poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i zemljišnom pojasu javnog puta (član
44. tačka 9);
27) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 44. tačka 10);
28) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi
materijal (član 44. tačka 11);
29) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 44. tačka 12);
30) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put (član 44. tačka 13);
31) pušta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (član 44. tačka 14);
32) okreće zapregu, traktor, plug i druge poljoprivredne mašine i oruđa na javnom putu (član 44. tačka 15);
33) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 44. tačka 16);
34) uključuje vozilo na javni put i isključuje sa javnog puta van priključka ili ukrštaja i nanosi blato na javni
put (član 44. tačka 17);
35) zaustavi ili ostavi vozilo na način kojim se ometa korišćenje javnog puta (član 44. tačka 18);
36) oštećuje ili preduzima radnje kojima bi se mogao oštetiti javni put ili ometati odvijanje saobraćaja na
javnom putu (član 44. tačka 19);
37) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 45. stav
1. ovog zakona;
38) ne podnese pismeni zahtev propisan u članu 45. stav 2. ovog zakona;
39) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila, osim vozila sa gusenicima, bez točkova
sa pneumaticima (član 47. stav 1);
40) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje
nisu snabdevene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 47. stav 2);
41) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez točkova sa pneumaticima (član 47. stav
4);
42) izdatim posebnim dozvolama za vanredni prevoz ne obavesti organe i lice iz člana 48. stav 3. ovog
zakona;
43) ne uskladi obavljanje vanrednog prevoza, sa upravljačem javnog puta (član 48. stav 5);
44) ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove o obavljanju vanrednog prevoza, koji se
obavlja bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, kao i za potrebe odbrane
zemlje, koje je usklađeno sa upravljačem javnog puta (član 48. stav 6);
20
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
45) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja (član 49.
stav 3);
46) obavlja vanredni prevoz suprotno članu 50. stav 1. ovog zakona;
47) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je pao sa vozila
u roku iz člana 52. stav 1. ovog zakona;
48) ne ukloni sa zemljišnog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je
pao sa vozila, u roku iz člana 52. stav 3. ovog zakona;
49) nanese štetu javnom putu uklanjanjem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemljišnog pojasa
javnog puta (član 52. stav 5);
50) blagovremeno ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način i ne
preduzme potrebne mere obezbeđenja suprotno odredbi člana 53. stav 3. ovog zakona;
51) ne obaveštava javnost i korisnike puteva na način propisan u članu 54. ovog zakona;
52) postupa suprotno članu 55. ovog zakona;
53) u slučaju zabrane saobraćaja ne postupi na način propisan u članu 62. stav 3. ovog zakona;
54) u slučaju prekida saobraćaja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnog plana (član
65);
55) pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta ne postupi na
način propisan u članu 74. stav 1. ovog zakona;
56) ne uskladi radove na objektima, postrojenjima, uređajima, instalacijama i vodovima ugrađenim u trup
javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na rekonstrukciji javnog puta (član 74.
stav 2);
57) pre početka radova na izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na način propisan u članu 74.
stav 3. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom
zatvora do 30 dana i odgovorno lice u pravnom licu.
Član 98
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj
preduzetnik ako:
1) ne označava i ne vodi evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim i drugim podacima za te
puteve (član 11. stav 1);
2) ne odluči o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se nalazi deo državnog puta koji se ne koristi
za saobraćaj u roku od tri meseca od dana prestanka korišćenja puta za saobraćaj (član 12. stav 3);
3) u roku od 15 dana od dana dostavljanja upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava na javnom
putu u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (član 13. stav 1);
4) u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovljenim pravima na javnom putu, ne podnese
zahtev za upis promene, odnosno brisanje podataka u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na
nepokretnosti (član 13. stav 2);
5) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 28. stav 1. ovog zakona;
6) gradi, odnosno postavlja, vodovod, kanalizaciju, toplovod, železničku prugu i drugi sličan objekat, kao i
telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojenja i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno načinu i
uslovima utvrđenim u izdatoj saglasnosti upravljača javnog puta (član 28. stav 2);
7) ne obezbedi kontrolu izvođenja radova na izgradnji objekata i postavljanju postrojenja, uređaja i
instalacija (član 28. stav 3);
8) u pojasu kontrolisane izgradnje otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i smeća (član 30. stav 2);
9) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 31. ovog zakona;
10) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 35. stav 1;
11) umanji preglednost na državnom putu na način propisan u članu 35. stav 2;
12) ostavlja građevinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umanjuje preglednost na javnom
putu (član 36);
13) gradi priključak prilaznog puta na javni put bez saglasnosti upravljača javnog puta (član 37. stav 1);
14) ne izgradi zemljani put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 38. stav 1.
ovog zakona;
15) ne izgradi prilazni put koji se priključuje na javni put na način propisan u članu 38. stav 2. ovog zakona;
16) ne pribavi saglasnost upravljača javnog puta za izmenu saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog
puta (član 40);
21
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
17) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili
putnog objekta (član 41. stav 2);
18) ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 42. stav 1. ovog zakona;
19) uredno ne održava i ne obnavlja zasade (član 42. stav 2);
20) postavlja na javnom putu natpise, suprotno odredbi člana 43. stav 1. ovog zakona;
21) postavlja na javnom putu natpise bez odobrenja upravljača javnog puta (član 43. stav 2);
22) postavlja natpise suprotno članu 43. stav 3. ovog zakona;
23) ne održava natpise koji su postavljeni na javni put, odnosno pored tih puteva (član 43. stav 4);
24) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje
oticanje voda ka njihovim recipientima (član 44. tačka 5);
25) prosipa, ostavlja ili baca materijale, predmete i smeće na javni put (član 44. tačka 6);
26) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 44. tačka 7);
27) postavlja i koristi svetla ili druge svetlosne uređaje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se
ometa odvijanje saobraćaja na javnom putu (član 44. tačka 8);
28) ore i izvodi druge poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i zemljišnom pojasu (član 44. tačka
9);
29) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 44. tačka 10);
30) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi
materijal (član 44. tačka 11);
31) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 44. tačka 12);
32) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put (član 44. tačka 13);
33) pušta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (član 44. tačka 14);
34) okreće zapregu, traktor, plug i druge poljoprivredne mašine i oruđa na javnom putu (član 44. tačka 15);
35) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 44. tačka 16);
36) uključuje vozilo na javni put i isključuje sa javnog puta van priključka ili ukrštanja i nanosi blato na javni
put (član 44. tačka 17);
37) zaustavi ili ostavi vozilo na način kojim se ometa korišćenje javnog puta (član 44. tačka 18);
38) oštećuje ili preduzima radnje kojima bi se mogao oštetiti javni put ili ometati odvijanje saobraćaja na
javnom putu (član 44. tačka 19);
39) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 45. stav
1. ovog zakona;
40) ne podnese pismeni zahtev propisan u članu 45. stav 2. ovog zakona;
41) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila, osim vozila sa gusenicima, bez točkova
sa pneumaticima (član 47. stav 1);
42) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje
nisu snabdevene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 47. stav 2);
43) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez točkova sa pneumaticima (član 47. stav
4);
44) obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole upravljača javnog puta (član 48. stav 2);
45) izdatim posebnim dozvolama za vanredni prevoz ne obavesti organe i lice iz člana 48. stav 3. ovog
zakona;
46) ne uskladi obavljanje vanrednog prevoza, sa upravljačem javnog puta (član 48. stav 5);
47) ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove o obavljanju vanrednog prevoza, koji se
obavlja bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, vanrednih okolnosti kao i za
potrebe odbrane zemlje, koje je usklađeno sa upravljačem javnog puta (član 48. stav 6);
48) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja (član 49.
stav 3);
49) obavlja vanredni prevoz suprotno članu 50. stav 1. ovog zakona;
50) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je pao sa vozila
na način propisan u članu 52. stav 1. ovog zakona;
51) ne ukloni sa zemljišnog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je
pao sa vozila, na način propisan u članu 52. stav 3. ovog zakona;
52) nanese štetu javnom putu uklanjanjem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemljišnog pojasa
javnog puta (član 52. stav 5);
53) blagovremeno ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način i ne
preduzme potrebne mere obezbeđenja suprotno odredbama člana 53. stav 3. ovog zakona;
22
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
54) ne obaveštava javnost i korisnike puteva na način propisan u članu 54. ovog zakona;
55) postupi suprotno odredbama člana 55. ovog zakona;
56) pri izvođenju radova na održavanju javnog puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobraćaj i očuvanje
upotrebne vrednosti puta (član 57. stav 2);
57) se radovi na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju izvode bez tehničke dokumentacije ili na
osnovu tehničke dokumentacije koja ne sadrži propisane elemente (član 59. stav 5);
58) pre početka izvođenja radova na ojačanju, rehabilitaciji i pojačanom održavanju javnog puta ne overi
tehničku dokumentaciju kod nadležnog organa (član 59. stav 6);
59) u slučaju zabrane saobraćaja ne postupi na način propisan u članu 62. stav 3. ovog zakona;
60) u slučaju prekida saobraćaja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnog plana (član
65);
61) se tehničkom dokumentacijom za izgradnju javnih puteva ne predvide mesta za izgradnju objekata
pored javnih puteva iz člana 73. ovog zakona;
62) pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta ne postupi na
način propisan u članu 74. stav 1. ovog zakona;
63) ne uskladi radove na objektima, postrojenjima, uređajima, instalacijama i vodovima ugrađenim u trup
javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na rekonstrukciji javnog puta (član 74.
stav 2);
64) pre početka radova na izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na način propisan u članu 74.
stav 3. ovog zakona;
65) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojenja, uređaje,
instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne
prilagode nastalim promenama (član 74. stav 4);
66) izmešteni javni put, odnosno njegov deo nije izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta
(član 75. stav 1);
67) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne
obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 81. ovog zakona;
68) projektovanje, izgradnju odnosno rekonstrukciju javnog puta i korišćenje materijala vrši suprotno
odredbi člana 83. stav 1. ovog zakona.
Član 99
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko
lice ako:
1) u roku od 15 dana od dana dostavljanja upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava na javnom
putu u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (član 13. stav 1);
2) u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovljenim pravima na javnom putu, ne podnese
zahtev za upis promene, odnosno brisanje podataka u javne knjige i zvanične evidencije u koje se upisuju prava na
nepokretnosti (član 13. stav 2);
3) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 28. stav 1. ovog zakona;
4) gradi, odnosno postavlja, vodovod, kanalizaciju, toplovod, železničku prugu i drugi sličan objekat, kao i
telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojenja i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno načinu i
uslovima utvrđenim u izdatoj saglasnosti upravljača javnog puta (član 28. stav 2);
5) u pojasu kontrolisane izgradnje otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i smeća (član 30. stav 2);
6) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 31. ovog zakona;
7) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 35. stav 1;
8) umanji preglednost na državnom putu na način propisan u članu 35. stav 2;
9) ostavlja građevinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umanjuje preglednost na javnom
putu (član 36);
10) gradi priključak prilaznog puta na javni put bez saglasnosti upravljača javnog puta (član 37. stav 1);
11) ne izgradi zemljani put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 38. stav 1.
ovog zakona;
12) ne izgradi prilazni put koji se priključuje na javni put na način propisan u članu 38. stav 2. ovog zakona;
13) ne pribavi saglasnost upravljača javnog puta za izmenu saobraćajnih površina pratećih sadržaja javnog
puta (član 40);
14) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili
putnog objekta (član 41. stav 2);
15) postavlja na javnom putu natpise, suprotno odredbi člana 43. stav 1. ovog zakona;
23
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
16) postavlja na javnom putu natpise bez odobrenja upravljača javnog puta (član 43. stav 2);
17) postavlja natpise suprotno članu 43. stav 3. ovog zakona;
18) ne održava natpise koji su postavljeni na javni put, odnosno pored tih puteva (član 43. stav 4);
19) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje
oticanje voda ka njihovim recipientima (član 44. tačka 5);
20) prosipa, ostavlja ili baca materijale, predmete i smeće na javni put (član 44. tačka 6);
21) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama (član 44. tačka 7);
22) postavlja i koristi svetla ili druge svetlosne uređaje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se
ometa odvijanje saobraćaja na javnom putu (član 44. tačka 8);
23) ore i izvodi druge poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i zemljišnom pojasu (član 44. tačka
9);
24) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu (član 44. tačka 10);
25) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi
materijal (član 44. tačka 11);
26) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (član 44. tačka 12);
27) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put (član 44. tačka 13);
28) pušta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (član 44. tačka 14);
29) okreće zapregu, traktor, plug i druge poljoprivredne mašine i oruđa na javnom putu (član 44. tačka 15);
30) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova (član 44. tačka 16);
31) uključuje vozilo na javni put i isključuje sa javnog puta van priključka ili ukrštanja i nanosi blato na javni
put (član 44. tačka 17);
32) zaustavi ili ostavi vozilo na način kojim se ometa korišćenje javnog puta (član 44. tačka 18);
33) oštećuje ili preduzima radnje kojima bi se mogao oštetiti javni put ili ometati odvijanje saobraćaja na
javnom putu (član 44. tačka 19);
34) koristi u saobraćaju na javnim putevima motorna i priključna vozila, osim vozila sa gusenicima, bez
točkova sa pneumaticima (član 47. stav 1);
35) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje
nisu snabdevene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 47. stav 2);
36) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez točkova sa pneumaticima (član 47. stav
4);
37) obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole upravljača javnog puta (član 48. stav 2);
38) ne uskladi obavljanje vanrednog prevoza, sa upravljačem javnog puta (član 48. stav 5);
39) ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove o obavljanju vanrednog prevoza, koji se
obavlja bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, vanrednih okolnosti kao i za
potrebe odbrane zemlje, koje je usklađeno sa upravljačem javnog puta (član 48. stav 6);
40) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja (član 49.
stav 3);
41) obavlja vanredni prevoz suprotno članu 50. stav 1. ovog zakona;
42) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je pao sa vozila
na način propisan u članu 52. stav 1. ovog zakona;
43) ne ukloni sa zemljišnog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za dalju vožnju, kao i teret koji je
pao sa vozila, na način propisan u članu 52. stav 3. ovog zakona;
44) nanese štetu javnom putu uklanjanjem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemljišnog pojasa
javnog puta (član 52. stav 5);
45) pre početka radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta ne postupi na
način propisan u članu 74. stav 1. ovog zakona;
46) ne uskladi radove na objektima, postrojenjima, uređajima, instalacijama i vodovima ugrađenim u trup
javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na rekonstrukciji javnog puta (član 74.
stav 2);
47) pre početka radova na izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na način propisan u članu 74.
stav 3. ovog zakona;
48) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojenja, uređaje,
instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i u zemljišnom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne
prilagode nastalim promenama (član 74. stav 4).
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 100
24
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o putevima ("Službeni glasnik RS", br.
46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) i član 48. Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju
("Službeni list SRJ", br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00).
Član 101
Do početka rada Javnog preduzeća poslove upravljanja državnim putevima vrši Republička direkcija za
puteve obrazovana Zakonom o putevima ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98).
Danom početka rada Javnog preduzeća prestaje sa radom Republička direkcija za puteve iz stava 1. ovog
člana.
Danom početka rada Javno preduzeće preuzima prava, obaveze, sredstva, zaposlene, dokumentaciju i
predmete u vršenju javnih ovlašćenja Republičke direkcije za puteve iz stava 1. ovog člana.
Član 102
Propisi doneti na osnovu Zakona o putevima ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i
42/98) primenjuju se do donošenja propisa na osnovu ovog zakona.
Član 103
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
------------------------------------------------14)
ZAKON O OKUPLJANJU GRAĐANA
("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik
RS", br. 101/2005 - dr. zakon)
Član 1
Okupljanja građana su slobodna i ostvaruju se na način propisan ovim zakonom.
Član 2
Okupljanjem građana, u smislu ovog zakona, smatra se sazivanje i održavanje zbora ili drugog skupa na za
to primerenom prostoru (u daljem tekstu: javni skup).
Prostorom primerenim za javni skup smatra se prostor koji je pristupačan i pogodan za okupljanje lica čiji
broj i identitet nisu unapred određeni i na kome okupljanje građana ne dovodi do ometanja javnog saobraćaja,
ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.
Prostorom primerenim za javni skup smatra se i prostor na kome se odvija javni saobraćaj prevoznim
sredstvima kad je moguće dodatnim merama obezbediti privremenu izmenu režima saobraćaja, kao i zaštitu
zdravlja i bezbednost ljudi i imovine, za šta se obezbeđuju sredstva u skladu s ovim zakonom.
Javni skup se ne može održavati u blizini Savezne skupštine i Narodne skupštine Republike Srbije
neposredno pre i u vreme njihovog zasedanja.
Aktom opštine, odnosno grada određuju se prostori iz st. 2. i 3. ovog člana.
Na prostoru iz stava 3. ovog člana javni skup se može održavati od 8 do 14 i 18 do 23 sata i može trajati
najduže tri sata.
Član 3
Javni skup se može prijaviti i odvijati kao kretanje učesnika javnog skupa na određenom prostoru (u daljem
tekstu: javni skup u pokretu).
Javni skup u pokretu na prostoru iz člana 2. stav 3. može se odvijati samo neprekinutim kretanjem, osim na
mestu polaska i završetka.
Član 4
Prijavu za održavanje javnog skupa može podneti svako fizičko, odnosno pravno lice (u daljem tekstu:
sazivač).
Kao mesto održavanja javnog skupa sazivač može prijaviti prostor iz člana 2. stav 3. ovog zakona, ako
prihvati da snosi troškove nastale privremenom izmenom režima saobraćaja i druge troškove nastale vanrednim
obavljanjem komunalnih usluga.
Sazivač koji prijavi javni skup iz člana 2. stav 3. ovog zakona podnosi uz prijavu dokaz o tome da je uplatio
sredstva na ime obezbeđenja troškova iz stava 2. ovog člana (u daljem tekstu: kaucija).
Aktom opštine, odnosno grada utvrđuje se visina kaucije i organ kome se uplaćuje.
Član 5
Za održavanje reda na javnom skupu odgovoran je sazivač.
Poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnika javnog skupa i drugih građana, održavanje javnog reda
i mira, bezbednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje javnog skupa obavlja Ministarstvo
unutrašnjih poslova.
Komunalne usluge vezane za održavanje javnog skupa obezbeđuje nadležni organ opštine, odnosno grada.
Član 6
25
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Prijavu za održavanje javnog skupa sazivač podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova - organizacionoj
jedinici na području održavanja javnog skupa (u daljem tekstu: nadležni organ), najkasnije 48 sati pre vremena za
koje je javni skup zakazan.
Prijavu za održavanje javnog skupa iz člana 2. stav 3. ovog zakona, sazivač podnosi nadležnom organu
najkasnije pet dana pre vremena za koje je javni skup zakazan.
Prijava se podnosi lično ili preporučenom pošiljkom i mora biti potpisana. Rok za prijavu podnetu
preporučenom pošiljkom, teče od dana prispeća pošiljke.
Prijava sadrži program i cilj javnog skupa, podatke o određenom mestu, vremenu održavanja i trajanju
javnog skupa i podatke o merama koje sazivač preduzima za održavanje reda i o redarskoj službi koju radi toga
organizuje, sa procenom broja učesnika javnog skupa.
Prijava javnog skupa u pokretu sadrži i detaljno određenu trasu kretanja, mesto polaska i mesto završetka.
Kopiju prijave sazivač istovremeno dostavlja nadležnom organu opštine, odnosno grada iz člana 5. stav 3.
ovog zakona.
Član 7
Kad prijava ne sadrži podatke iz člana 6. stav 4. ovog zakona, nadležni organ upozoriće na to sazivača i
odrediti mu rok da upotpuni prijavu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana javni skup smatra se prijavljenim podnošenjem potpune prijave.
Svaka izmena sadržine podnete prijave smatraće se podnošenjem nove prijave.
Član 8*
(Prestao da važi odlukom SUS)
Član 9
Nadležni organ privremeno će zabraniti održavanje javnog skupa koji je usmeren na nasilno menjanje
Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje
Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske
netrpeljivosti i mržnje.
O privremenoj zabrani javnog skupa nadležni organ obavestiće sazivača najkasnije u roku od 12 sati pre
vremena za koje je skup zakazan.
Nadležni organ će u roku iz stava 2. ovog člana uputiti mesno nadležnom okružnom sudu obrazložen zahtev
za odlučivanje o zabrani javnog skupa iz razloga sadržanih u stavu 1. ovog člana (u daljem tekstu: zahtev).
Član 10
Okružni sud će u roku od 24 sata od prijema zahteva održati pretres na koji će pozvati podnosioca zahteva i
sazivača i doneti rešenje.
Pretres se može održati i ako uredno pozvane stranke ne dođu, na šta će se stranke izričito upozoriti.
Okružni sud može rešenjem odbiti zahtev i poništiti rešenje o privremenoj zabrani ili može izreći zabranu
održavanja javnog skupa.
Protiv prvostepenog rešenja stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 24 sata od dostavljanja rešenja.
Žalba se ne dostavlja na odgovor.
O žalbi odlučuje Veće Vrhovnog suda Srbije u sastavu od tri sudije, u roku od 24 sata od prijema žalbe.
U postupku po zahtevu za zabranu javnog skupa shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o
krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 11
Nadležni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja,
ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.
O zabrani održavanja javnog skupa nadležni organ je dužan da obavesti sazivača najkasnije 12 sati pre
vremena za koje je skup zakazan.
Žalba na zabranu iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 12
Ako u toku održavanja javnog skupa nastupe okolnosti iz člana 9. stav 1, odnosno člana 11. stav 1. ovog
zakona, nadležni organ će upozoriti sazivača da prekine održavanje javnog skupa i pozove okupljene građane da se
raziđu radi uspostavljanja reda.
Ako sazivač u slučaju iz stava 1. ovog člana, ne može ili odbije da prekine održavanje javnog skupa,
nadležni organ će doneti rešenje o zabrani, usmeno ga saopštiti, prekinuti održavanje javnog skupa i preduzeti
mere za uspostavljanje javnog reda i mira.
Pismeni otpravak rešenja iz stava 2. ovog člana nadležni organ će dostaviti sazivaču u roku od 12 sati.
26
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U slučaju kad je javni skup prekinut zbog nastupanja okolnosti iz člana 9. stav 1. ovog zakona, nadležni
organ će u roku od 12 sati od prekida uputiti mesno nadležnom okružnom sudu obrazložen zahtev za odlučivanje o
zabrani prekinutog javnog skupa.
Član 13*
(Prestao da važi odlukom SUS)
Član 14
Javni skup koji se održava bez prethodne prijave, nadležni organ će onemogućiti i preduzeti mere za
uspostavljanje javnog reda i mira.
Član 15**
Novčanom kaznom od 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj:
1) sazivač javnog skupa koji nije preduzeo mere za održavanje reda na javnom skupu, odnosno nije
organizovao redarsku službu (član 5. stav 1);
2) lice koje okuplja građane bez prethodne prijave (član 6);
3) (prestala da važi odlukom SUS)
4) sazivač javnog skupa koji održava skup protivno zabrani iz člana 9. stav 1. odnosno člana 11. stav 1.
ovog zakona;
5) sazivač javnog skupa koji ne prekine javni skup u skladu sa članom 12. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. tač. 1, 2, 4. i 5. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 500.000
dinara a odgovorno lice novčanom kaznom do 50.000 dinara.
Član 16
Opština, odnosno grad doneće akt iz člana 2. stav 5. i člana 4. stav 4. u roku od 15 dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Član 17
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim okupljanjima građana ("Službeni
glasnik SR Srbije", broj 14/90).
Član 18
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
15)
ZAKON O JAVNOM REDU I MIRU
("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - dr. zakon i 85/2005
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom utvrđuju se prekršaji i krivična dela kojim se ugrožavaju i remete javni red i mir.
Član 2
Javni red i mir, u smislu ovog zakona, jeste usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim
ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđivanja jednakih
uslova za ostvarivanje prava građana na ličnu i imovinsku sigurnost, mir i spokojstvo, privatni život, slobodu
kretanja, očuvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva i prava maloletnika na zaštitu.
Službena lica nadležnih organa zaštićena su u obezbeđivanju javnog reda i mira.
Član 3
Dobrovoljni prilozi od građana mogu se prikupljati u skladu s odredbama ovog zakona.
Pirotehnička sredstva na javnom mestu mogu se koristiti u skladu s odredbama ovog zakona.
II DOBROVOLJNI PRILOZI I PIROTEHNIČKA SREDSTVA
Član 4
Dobrovoljne priloge od građana mogu prikupljati humanitarne i druge organizacije, uz prijavu Ministarstvu
unutrašnjih poslova - organizacionoj jedinici u opštini na čijoj se teritoriji prilozi prikupljaju (u daljem tekstu:
nadležni organ), podnetu najkasnije osam dana pre početka prikupljanja.
U prijavi iz stava 1. ovog člana navodi se naziv podnosioca prijave, mesto, vreme, svrha i način
prikupljanja, lični podaci lica koja će prikupljati priloge i mere koje će se preduzeti radi obezbeđenja od eventualnih
zloupotreba u vezi sa prikupljanjem dobrovoljnih priloga.
Nadležni organ rešenjem će zabraniti prikupljanje dobrovoljnih priloga, ako takvo prikupljanje ugrožava
spokojstvo građana ili remeti javni red i mir, u roku od 48 sati od dana prijema prijave.
Žalba na rešenje iz stava 3. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Drugostepeni organ odlučiće o žalbi u roku od tri dana od dana podnošenja žalbe.
Član 5
27
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Organizovanje bakljada, vatrometa i priredbi na kojima se koriste pirotehnička sredstva prijavljuje se
nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka priredbe.
U prijavi iz stava 1. ovog člana navodi se naziv podnosioca prijave, mesto, vreme i svrha održavanja
priredbe, vrsta i broj baklji, odnosno vrsta i količina pirotehničkih sredstava koja će se upotrebiti, kao i mere
obezbeđenja koje će se preduzeti.
Nadležni organ rešenjem će zabraniti organizovanje bakljada, vatrometa i priredbi na kojima se koriste
pirotehnička sredstva, ako se organizuju u blizini škola, obdaništa, bolnica, stambenih i poslovnih zgrada i ako bi se
održavanjem ovih priredbi remetio javni red i mir ili bezbednost građana i imovine.
Žalba na rešenje iz stava 3. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Drugostepeni organ odlučiće o žalbi u roku od tri dana od dana podnošenja žalbe.
III PREKRŠAJI
Član 6*
Ko svađom ili vikom remeti javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana - kazniće se novčanom kaznom
do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 20 dana.
Ko ugrožava sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica - kazniće
se novčanom kaznom do 25.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Ko vređanjem ili zloupotrebom drugog, vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u
njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom do 30.000 dinara ili
kaznom zatvora do 60 dana.
Kad se prekršaj iz st. 1. do 3. ovog člana izvrši u grupi - kazniće se kaznom zatvora do 60 dana.
Član 7*
Ko neovlašćenim paljenjem raketa i drugog zapaljivog ili eksplozivnog materijala (petarde i sl.) ili pucanjem
iz vatrenog oružja remeti javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana - kazniće se novčanom kaznom do 20.000
dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.
Ko prekršaj iz stava 1. ovog člana izvrši u grupi - kazniće se kaznom zatvora do 60 dana.
Član 8*
Ko se kocka ili ustupa prostorije radi kockanja kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom
zatvora do 60 dana.
Ko se kocka sa maloletnim licem ili ustupa prostorije ili na drugi način omogućava kockanje maloletnom licu
- kazniće se kaznom zatvora do 60 dana.
Član 9*
Ko u obavljanju ugostiteljske delatnosti propusti da upozori lice koje narušava javni red i mir u
ugostiteljskom objektu ili bez odlaganja o tome ne obavesti organ unutrašnjih poslova, odnosno radnika milicije
radi uspostavljanja javnog reda i mira - kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 40
dana.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 100.000 dinara, preduzetnik
novčanom kaznom do 50.000 dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom do 10.000 dinara.
Član 10*
Ko vrši preprodaju ulaznica za bioskope, sportske i druge priredbe - kazniće se novčanom kaznom do
10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Ko prekršaj iz stava 1. ovog člana izvrši u grupi - kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom
zatvora do 40 dana.
Ko organizuje ili omogućava preprodaju ulaznica za bioskope, sportske ili druge priredbe - kazniće se
novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.
Član 11*
Ko pri prometu alkoholnih pića koja se troše na licu mesta daje alkoholno piće očigledno pijanom licu ili
maloletnom licu koje nije navršilo 16 godina života - kazniće se novčanom kaznom do 10.000 dinara ili kaznom
zatvora do 30 dana.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana - kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 50.000 dinara, preduzetnik
novčanom kaznom do 25.000 dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom do 10.000 dinara.
Član 12*
Ko prosjačenjem ili skitničanjem, ili nepristojnim, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo
građana ili remeti javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Ko organizuje prosjačenje ili ko se zatekne da prosjači u grupi - kazniće se novčanom kaznom do 30.000
dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.
Član 13*
28
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ko se bavi vračanjem, proricanje sudbine, tumačenjem snova ili sličnim obmanjivanjem na način kojim
ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom
zatvora do 30 dana.
Član 14
Ko se odaje prostituciji ili ko ustupa prostorije radi prostitucije - kazniće se kaznom zatvora do 30 dana.
Ko maloletnom licu ustupa prostorije radi prostitucije - kazniće se zatvorom do 60 dana.
Član 15*
Ko remeti mir drugih izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i
televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkim izvorima buke i zvučnim signalima (motora i sl.)
- kazniće se novčanom kaznom do 10.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 30.000 dinara, preduzetnik
novčanom kaznom do 25.000 dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom do 10.000 dinara.
Član 16*
Ko stavi ili drži ispred zgrade ili ograde, odnosno na zgradi ili ogradi uređaj ili predmet koji može ugroziti
prolaznika ili mu naneti štetu ili ko takve predmete izbaci na ulicu - kazniće se novčanom kaznom do 5.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana - kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 30.000 dinara, preduzetnik
novčanom kaznom do 25.000 dinara, a odgovorno lice novčanom kaznom do 5.000 dinara.
Član 17*
Ko bez nadzora ili bez zaštitnih sredstava drži opasne životinje koje drugog mogu prestrašiti ili povrediti ili
ko na javnom mestu zlostavlja životinje, odnosno na drugi način sa njima surovo postupa kazniće se novčanom
kaznom do 20.000 dinara.
Član 18*
Ko neovlašćeno prikuplja dobrovoljne priloge - kazniće se novčanom kaznom do 20.000 dinara ili kaznom
zatvora do 30 dana.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 50.000 dinara, a odgovorno
lice novčanom kaznom do 10.000 dinara.
Član 19*
Ko neovlašćeno organizuje bakljadu, vatromet i priredbu na kojima se koriste pirotehnička sredstva kazniće
se novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom do 800.000 dinara, a odgovorno
lice novčanom kaznom do 30.000 dinara.
Član 20*
Roditelj ili staralac maloletnika koji izvrši prekršaj iz čl. 6. do 19, izuzev prekršaja iz člana 11. ovog zakona,
ako je učinjeni prekršaj posledica njegovog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, a u mogućnosti je da
takav nadzor vrši - kazniće se novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Član 21
Za prekršaje iz člana 6. st. 2, 3. i 4. i čl. 7, 8, 10, 12, 13, 14. i 19. ovog zakona pored kazni izvršiće se
zaštitna mera oduzimanja predmeta.
Za prekršaje iz čl. 9, 11. i 16. ovog zakona preduzetniku se može izreći zaštitna mera zabrane vršenja
delatnosti.
Član 22
Ovlašćena službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova mogu privremeno oduzeti predmete koji su
upotrebljeni za izvršenje prekršaja ili su pribavljeni prekršajem ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.
IV KRIVIČNA DELA
Ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira
Član 23
Ko uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno
službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira - kazniće se zatvorom od šest
meseci do tri godine.
Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac ovlašćenom službenom licu preti upotrebom
oružja, ili se maši za oružje, ili mu nanese laku telesnu povredu - kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac na ovlašćeno službeno lice potegne oružje ili ga
upotrebi ili mu nanese tešku telesnu povredu - kazniće se zatvorom najmanje tri godine.
Sprečavanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira
Član 24**
(Prestao da važi)
29
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
V ZAVRŠNE ODREDBE
Član 25
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira
("Službeni glasnik SRS", br. 20/69, 39/69, 27/70, 49/70 i 11/75 i "Službeni glasnik RS", broj 32/91), Zakon o
prekršajima javnog reda i mira ("Službeni list SAPV", br. 10/76, 15/76, 22/84, 27/89, 32/89 i 37/89), Zakon o
javnom redu i miru ("Službeni list SAPK", br. 13/81, 9/87 i "Službeni glasnik RS", broj 21/90), član 213. stav 3. i
član 214. Krivičnog zakona Socijalističke Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79,
24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i "Službeni glasnik RS", broj 16/90).
Član 26
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
-------------------------------------------16)
ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA I NEDOLIČNOG PONAŠANJA
NA SPORTSKIM PRIREDBAMA
("Sl. glasnik RS", br. 67/2003, 101/2005 - dr. zakon, 90/2007, 72/2009 - dr. zakon, 111/2009
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom utvrđuju se mere za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i u
vezi sa sportskim priredbama, kao i obaveze organizatora i ovlašćenja nadležnih organa u sprovođenju tih mera.
Član 2
Sportske priredbe, u smislu ovog zakona, jesu sportska takmičenja i sportske manifestacije.
Organizator sportske priredbe, u smislu ovog zakona, jeste sportski savez, sportsko društvo, sportska
organizacija - klub, drugo pravno ili fizičko lice koje se stalno ili povremeno bavi organizacijom sportskih priredbi,
odnosno koje je preuzelo organizovanje određene sportske priredbe, ili vršenje određenih poslova u organizovanju
sportske priredbe.
Vreme održavanja sportske priredbe, u smislu ovog zakona, je vremenski interval od dva časa pre početka
sportske priredbe do dva časa nakon njenog završetka, odnosno, kad se održavaju sportske priredbe povećanog
rizika, vremenski interval od četiri časa pre početka sportske priredbe do četiri časa nakon njenog završetka.
Učesnici sportske priredbe, u smislu ovog zakona, jesu sva lica prisutna na sportskoj priredbi.
Sportski objekat, u smislu ovog zakona, je objekat namenjen za održavanje sportskih priredbi, koji pored
sportskog terena ima prostor za gledalište i koji može imati i prateći prostor (sanitarni, garderobni, spremišni i dr.).
Sportski teren, u smislu ovog zakona, jeste prostor na kome se obavlja sportska aktivnost (sportska igra,
takmičenje), kao i prostor do gledališta.
Gledalište, u smislu ovog zakona, jeste uređen prostor na sportskom objektu namenjen za smeštaj
gledalaca (tribine), odnosno prostor uz sportski teren namenjen za gledaoce ako objekat nema tribine.
Član 3
Organizator sportske priredbe, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove (u daljem
tekstu: Ministarstvo), dužan je da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe i da preduzme mere kojima se
predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca.
Organizator sportske priredbe vrši kontrolu nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom.
Član 4
Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama, u smislu ovog zakona, smatra se naročito:
1) fizički napad na učesnike sportske priredbe, odnosno fizički obračun između učesnika na sportskoj
priredbi;
2) bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalište;
3) unošenje u sportski objekat obeležja kojima se vređaju nacionalna, rasna, verska ili druga osećanja ili na
drugi način izaziva mržnja ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba;
4) oštećivanje sportskog objekta, opreme, uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava
sportska priredba;
5) izazivanje nereda ili uništavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u
sportskom objektu, remećenje toka sportske priredbe, ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili
trećih lica;
6) neovlašćeni ulazak na sportski teren, odnosno u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta
ili u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima;
7) pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih
opojnih sredstava;
30
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
8) pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat ili korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih
predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok;
9) paljenje navijačkih rekvizita ili drugih predmeta;
10) nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica.
Član 5
Na organizovanje sportskih priredbi shodno se primenjuju i propisi o okupljanju građana.
Član 6
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo.
II MERE ZA SPREČAVANJE NASILJA I NEDOLIČNOG PONAŠANJA NA SPORTSKIM PRIREDBAMA
1. Preventivne mere
Član 7
U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca, sportski
savezi, sportska društva, sportske organizacije - klubovi dužni su da:
1) podstiču organizovanje i dobro ponašanje svojih navijača i njihovih klubova;
2) ostvaruju odgovarajuće informisanje svojih navijača (sastanci sa navijačima, izdavanje biltena i dr.);
3) koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom organizovanog odlaska na sportske priredbe
na kojima su te sportske organizacije - klubovi i njihovi navijači gostujući;
4) urede sportskim pravilima iz svoje nadležnosti koje se sportske priredbe smatraju visoko rizičnim i koje
mere su organizatori sportskih priredbi i drugi učesnici dužni da preduzmu, u skladu sa zakonom i drugim
propisima, na sportskim priredbama visokog rizika;
5) preduzmu druge mere i aktivnosti, u skladu sa zakonom, propisima donetim na osnovu zakona i
sportskim pravilima;
6) podstiču pozitivno ponašanje i delovanje igrača i službenih lica pre, za vreme i nakon održavanja sportske
priredbe.
2. Mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama
Član 8**
Organizator sportske priredbe dužan je da obrazuje odgovarajuću redarsku službu ili da angažuje pravno
lice ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi.
Član 8a
Prilikom obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi, redarska služba je
dužna da:
1) zabrani pristup objektu na kome se održava sportska priredba licima koja su pod uticajem alkohola ili
drugih opojnih sredstava, ili se iz njihovog ponašanja može zaključiti da su skloni nasilnom ili nedoličnom
ponašanju;
2) odvoji gostujuće navijače usmeravanjem na posebne ulaze i izlaze iz sportskog objekta i poseban deo
gledališta koji je za njih određen;
3) obezbedi da gledalac sedi na tačno određenom mestu;
4) onemogući ulazak gledalaca na sportski teren i spreči njihov prelazak iz jednog dela gledališta namenjen
navijačima jednog kluba u drugi;
5) onemogući unošenje ili prodaju alkoholnih pića u sportskom objektu;
6) onemogući unošenje u sportski objekat predmeta koji se mogu upotrebiti u nasilničkim postupanjima
(pirotehnička sredstva, motke, flaše i sl.), odnosno kojima se može ometati tok sportske priredbe (ogledala,
laserski pokazivači, zvučni uređaji veće snage, transparenti ili obeležja kojima se podstiče rasna, verska,
nacionalna ili druga netrpeljivost i mržnja, odnosno čiji je sadržaj uvredljiv ili nepristojan i sl.);
7) onemogući unošenje u sportski objekat i isticanje navijačkih simbola koji su većih dimenzija i mogu
ometati rad službenih lica, osim zastava, šalova, kapa i dresova sa obeležjima kluba;
8) upozori, odnosno udalji gledaoca koji svojim ponašanjem ili propuštanjem određene radnje može izazvati
nasilje na sportskoj priredbi, ugroziti bezbednost učesnika sportske priredbe ili ometati njen tok;
9) ne dozvoli pristup sportskom objektu, licu kome je izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera
zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Gledalac, odnosno grupa gledalaca je dužna da postupa po nalozima redarske službe prilikom obavljanja
poslova iz stava 1. ovog člana.
Član 8b**
(Prestao da važi)
Član 9
31
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Organizator je dužan da ostvari saradnju sa Ministarstvom, radi sprovođenja mera i naloga koji se odnose
na održavanje javnog reda i mira.
Organizator je dužan da za vreme sportske priredbe obezbedi prisustvo odgovarajuće službe medicinske
pomoći, kao i da ostvari saradnju, a po potrebi preduzme mere da obezbedi i prisustvo drugih nadležnih organa i
organizacija, javnih službi i javnih preduzeća (vatrogasne jedinice, inspekcijske i komunalne službe i dr.).
3. Mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama povećanog rizika
Član 10
Nadležni sportski savez Republike Srbije, odnosno organizator sportske priredbe proglašava sportsku
priredbu povećanog rizika na osnovu akta nadležnog sportskog saveza ili na preporuku Ministarstva kad posebne
okolnosti ukazuju da na njoj može doći do nasilja ili nedoličnog ponašanja gledalaca.
Član 11
Na sportskim priredbama povećanog rizika organizator je dužan da:
1) ostvari saradnju s predstavnicima klubova navijača radi međusobne razmene informacija;
2) o svim informacijama koje poseduje u vezi sa sportskom priredbom, obavesti odmah, a najkasnije 48 sati
pre početka sportske priredbe Ministarstvo i druge nadležne organe, nadležni sportski savez i druge zainteresovane
sportske organizacije, a po potrebi i sportiste koji učestvuju na sportskoj priredbi;
3) odredi odgovorno lice zaduženo za sprovođenje mera propisanih ovim zakonom i saradnju sa
Ministarstvom;
4) postupa po nalozima Ministarstva.
Član 12
Organizator je dužan da pre početka, za vreme trajanja i po završetku sportske priredbe povećanog rizika:
1) obezbedi odvajanje grupa gostujućih navijača prodajom ulaznica na odvojenim i posebnim prodajnim
mestima;
2) obezbedi da se u prodaju puste samo numerisane ulaznice za sedenje, čiji broj ne može biti veći od
kapaciteta sportskog objekta i koji ne ugrožava bezbednost učesnika sportske priredbe;
2a) obezbedi raspored sedenja na numerisanim sedištima u skladu sa numeracijom na ulaznicama;
3) ostvari saradnju sa sportskim organizacijama - klubovima koji učestvuju u sportskoj priredbi u pogledu
prodaje ulaznica za njihove navijače;
4) odredi posebne ulaze, izlaze i deo gledališta za grupe gostujućih navijača, ukoliko se očekuje njihov
organizovani dolazak ili dolazak u većem broju;
5) obezbedi preko programa sportske priredbe ili drugih sredstava informisanja podsticanje gledalaca na
korektno ponašanje.
Član 13
Organizator je dužan da u saradnji sa sportskim klubovima koji učestvuju na sportskoj priredbi i klubovima
njihovih navijača obezbedi vođenje evidencije o identitetu lica kojima se ulaznice prodaju, odnosno ustupaju preko
klubova navijača, kao i da te evidencije dostavi Ministarstvu.
Organizator je dužan da obezbedi da se ulaznice prodaju isključivo licima koja poseduju identifikacioni
dokument (lična karta, putna isprava i dr.).
Organizator je dužan da obezbedi da se jednom licu ne može prodati više od sedam ulaznica.
Organizator je dužan da onemogući ulazak na sportsku priredbu licima koja ne poseduju identifikacioni
dokument, odnosno licima mlađim od 16 godina koja nisu u pratnji roditelja ili staratelja.
Zabranjena je preprodaja ulaznica.
Član 14
Na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice se prodaju samo u sportskom objektu u
kome se sportska priredba održava ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Član 15
Organizator je dužan da obezbedi da se sportska priredba povećanog rizika održi u sportskom objektu koji
ima:
1) odgovarajuće ograde ispred sportskog objekta za usmeravanje i razdvajanje protivničkih grupa navijača;
2) odgovarajuće ograde za sprečavanje ulaska gledalaca na sportski teren;
3) odgovarajuće ograde za razdvajanje protivničkih grupa navijača;
4) odgovarajući broj jasno i vidljivo obeleženih ulaza i izlaza prema svim delovima gledališta;
5) odgovarajuća numerisana sedišta koja se ne mogu odvaliti samo korišćenjem fizičke snage;
6) odgovarajući prostor za dežurnog sudiju, javnog tužioca i ovlašćeno lice Ministarstva, nadležno za
održavanje javnog reda i mira na sportskoj priredbi, sa kojeg imaju jasan pregled sportskog terena i gledališta i
pristup opremi iz tačke 7) ovog stava;
32
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
7) tehničku opremu za praćenje i snimanje ulaska i ponašanja gledalaca na sportskom objektu;
7a) odgovarajuću prostoriju za bezbedno zadržavanje učesnika sportske priredbe koji se protivpravno
ponaša, kao i lica kojem je izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim
sportskim priredbama, a zatečeno je na sportskom objektu;
8) prostoriju za pružanje hitne medicinske pomoći;
9) odgovarajući broj muških i ženskih mokrih čvorova u svim delovima gledališta;
10) prostor za bezbedan smeštaj prevoznih sredstava gostujućih ekipa;
11) sistem javnog razglasa;
12) odgovarajuće osvetljenje ukoliko se sportska priredba održava u večernjim časovima, kao i obezbeđeno
neprekidno napajanje električnom energijom.
Uslove iz stava 1. ovog člana dužan je da ispuni i organizator drugih sportskih priredaba, osim uslova
utvrđenih tač. 1), 3), 5), 6), 7), 7a) i 10) navedenog stava.
Bliže uslove iz stava 1. ovog člana i njihovu ispunjenost utvrđuje nadležni sportski savez, odnosno
asocijacija klubova, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove sporta i saglasnost
Ministarstva.
Član 16
Gostujući sportski klub koji učestvuje na sportskoj priredbi povećanog rizika obavezan je da:
1) najkasnije tri dana pre organizovanog polaska navijača na sportsku priredbu obavesti organizatora
sportske priredbe o svim elementima bitnim za prijem kluba i njegovih navijača (dan i vreme polaska, procena
broja navijača koji dolaze, način prevoza, mesto boravka ili okupljanja, imena vođa navijača i sl.);
2) ostvari saradnju sa klubom svojih navijača i učestvuje u organizaciji njihovog dolaska i odlaska sa
sportske priredbe;
3) obezbedi raspodelu karata za svoje navijače koje je dobio od organizatora sportske priredbe;
4) preduzme druge potrebne mere da klub i njegovi navijači ne budu uzrok nasilja i nereda na sportskoj
priredbi.
4. Mere koje preduzimaju nadležni državni organi
Član 17
Ministarstvo prilikom održavanja sportskih priredaba povećanog rizika može da naloži preduzimanje svih
potrebnih mera za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca, a naročito da:
1) naloži grupama navijača kretanje određenim pravcem prilikom dolaska, odnosno odlaska iz sportskog
objekta;
2) naloži organizatoru sportske priredbe otklanjanje uočenih nedostataka sportskog objekta ili propusta u
organizaciji posebno ako se radi o uočenim nedostacima u toku sportske priredbe, a koji u značajnoj meri mogu
ugroziti bezbednost učesnika sportske priredbe;
3) spreči dolazak u mesto odigravanja sportske priredbe ili zabrani ulazak na sportsku priredbu, odnosno
udalji sa sportskog objekta lice iz čijeg se ponašanja može zaključiti da je sklono nasilničkom i nedoličnom
ponašanju.
Ministarstvo pred sportsku priredbu povećanog rizika najmanje 24 časa pre njenog početka vrši pregled
sportskog objekta na kome će se sportska priredba održati i ostvaruje uvid u organizacione pripreme.
Ako organizator sportske priredbe ne postupi po nalozima Ministarstva, a zbog uočenih nedostataka u
značajnoj meri može biti ugrožena bezbednost učesnika sportske priredbe, Ministarstvo može zabraniti održavanje
sportske priredbe.
Član 18
Zabranjena je prodaja ili konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i na udaljenosti do jednog
kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara za vreme
održavanja sportske priredbe.
5. Troškovi sprovođenja mera
Član 19
Organizator sportske priredbe snosi troškove koji se odnose na preduzimanja mera iz čl. 7-15. ovog zakona.
Organizator može sa Republikom Srbijom zaključiti ugovor o obavljanju određenih poslova obezbeđenja
sportske priredbe i sprovođenja određenih mera za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca, koji ne
spadaju u redovne poslove održavanja javnog reda i mira.
Ugovor iz stava 2. ovog člana zaključuje u ime Republike Srbije ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Prihodi ostvareni obavljanjem poslova i sprovođenjem mera iz stava 2. ovog člana prihod su budžeta
Republike.
III KAZNENE ODREDBE
33
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1. Krivično delo
Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi
Član 20*
(Prestao da važi)
2. Prekršaji
Član 21**
Novčanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj sportski savez, sportsko
društvo, sportska organizacija - klub ili drugo pravno lice organizator sportske priredbe ako:
1) ne osigura bezbedno održavanje sportske priredbe (član 3. stav 1);
2) ne vrši kontrolu nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom (član 3. stav 2);
3) ne preduzme propisane preventivne mere (član 7);
4) ne obrazuje, odnosno ne angažuje odgovarajuću redarsku službu (član 8. stav 1);
5) (prestala da važi)
6) redarska služba ne obavlja poslove iz člana 8a stav 1. ovog zakona;
7) ne ostvari saradnju sa Ministarstvom (član 9. stav 1);
8) ne obezbedi za vreme trajanja sportske priredbe prisustvo odgovarajuće službe medicinske pomoći ili ne
ostvari saradnju, odnosno ne obezbedi prisustvo drugih nadležnih organa i organizacija, javnih službi i javnih
preduzeća (član 9. stav 2);
9) ne proglasi sportsku priredbu povećanog rizika u skladu sa članom 10. ovog zakona;
10) ne preduzme radnje propisane članom 11. ovog zakona;
11) ne preduzme propisane mere pre početka, za vreme trajanja i po završetku sportske priredbe
povećanog rizika (član 12);
12) ne obezbedi vođenje propisanih evidencija o prodaji ulaznica za sportske priredbe povećanog rizika i ne
dostavi ih Ministarstvu (član 13. stav 1);
13) ne obezbedi da se ulaznice prodaju isključivo licima koja poseduju identifikacioni dokument (član 13.
stav 2);
14) ne obezbedi da se jednom licu ne može prodati više od sedam ulaznica (član 13. stav 3);
15) ne onemogući ulazak na sportsku priredbu licima koja ne poseduju identifikacioni dokument, odnosno
licima mlađim od 16 godina koja nisu u pratnji punoletnog lica (član 13. stav 4);
16) prodaje ulaznice suprotno članu 14. ovog zakona;
17) ne obezbedi da se sportska priredba održi u odgovarajućem sportskom objektu (član 15);
18) ne preduzme mere propisane članom 16. ovog zakona;
19) prodaje alkoholna pića suprotno zabrani (član 18).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000
do 150.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice organizator sportske priredbe novčanom kaznom od
50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik organizator sportske priredbe novčanom kaznom
od 300.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 19) ovog člana kazniće se pravno lice novčanom kaznom od 1.000.000 do
2.000.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. tačka 19) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 300.000 do
500.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.
Za prekršaj iz stava 5. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000
do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.
Pravnom licu kome je izrečena kazna za prekršaj iz st. 1. i 5. ovog člana može se izreći zaštitna mera
zabrane vršenja određene delatnosti.
Odgovornom licu u pravnom licu kome je izrečena kazna za prekršaj iz st. 1. i 5. ovog člana može se izreći
zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove.
Preduzetniku kome je izrečena kazna za prekršaj iz stava 6. ovog člana može se izreći zaštitna mera
zabrane vršenja određenih delatnosti.
Član 22
(Brisan)
Član 23
Kaznom zatvora od trideset do šezdeset dana i novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se
za prekršaj fizičko lice ako:
34
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) baca predmete na sportski teren ili u gledalište (član 4. tačka 2);
2) uništava imovinu prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe (član 4. tačka 5);
3) neovlašćeno uđe na sportski teren, odnosno u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta ili
u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (član 4. tačka 6);
4) unese ili pokuša da unese u sportski objekat, ili poseduje ili upotrebljava u sportskom objektu, alkohol ili
druga opojna sredstva (član 4. tačka 7);
5) unese ili pokuša da unese u sportski objekat ili koristi pirotehnička sredstva i druge predmete i sredstava
kojima može da se ometa tok sportske priredbe (član 4. tačka 8);
6) pali navijačke rekvizite ili druge predmete (član 4. tačka 9):
7) nosi navijački šal, kapu ili druge predmete u nameri da skriva identitet (član 4. tačka 10);
8) ne postupi po nalozima redarske službe (član 8a stav 2);
9) preprodaje ulaznice protivno zabrani iz člana 13. stav 5. ovog zakona;
10) prodaje alkoholna pića suprotno zabrani (član 18).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, uz kaznu za prekršaj, obavezno se izriče i zaštitna mera zabrane
prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Za prekršaj iz stava 1. tač. 4), 5), i 9) ovog člana uz kaznu za prekršaj, može se izreći zaštitna mera
oduzimanja predmeta prekršaja.
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24
Sportske organizacije, društva, savezi i druga pravna i fizička lica koja se bave organizovanjem sportskih
priredbi uskladiće svoja akta sa ovim zakonom u roku od šezdeset dana od njegovog stupanja na snagu.
Član 25
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama
("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)
Član 17[s1]
Ministar nadležan za unutrašnje poslove doneće propis iz člana 5. ovog zakona u roku od 60 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Član 18[s1]
Sportske organizacije, savezi, društva, klubovi i druga pravna i fizička lica koja se bave organizovanjem
sportskih priredbi uskladiće svoja akta sa ovim zakonom u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Član 19[s1]
Do početka primene odredaba čl. 5. i 6. ovog zakona, člana 14. ovog zakona [novi član 21. stav 1. tač. 4)
do 6)] i člana 16. ovog zakona [novi član 23. stav 1. tačka 8)], primenjivaće se odredbe člana 8, člana 21. stav 1.
tač. 4) i 4a) i člana 23. stav 1. tačka 7) Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim
priredbama ("Službeni glasnik RS", br. 67/03, 101/05 - dr. zakon, 90/07 i 72/09 - dr. zakon).
Za prekršaje propisane članom 21. stav 1. tač. 4) i 4a) i članom 23. stav 1. tačka 7) Zakona o sprečavanju
nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ("Službeni glasnik RS", br. 67/03, 101/05 - dr. zakon,
90/07 i 72/09 - dr. zakon), učinjene posle stupanja na snagu ovog zakona, sankcije za organizatora sportske
priredbe, odgovorno lice i fizičko lice, izriču se prema odredbama čl. 14. i 16. ovog zakona.
Član 20[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a
odredbe čl. 5. i 6, člana 14. [novi član 21. stav 1. tač. 4) do 6)] i člana 16. (novi član 23. stav 1. tačka 8)) ovog
zakona se primenjuju od 1. januara 2011. godine.
---------------------------------------------ZAKON O MEĐUNARODNOM PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
("Službeni list SRJ", br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99, 4/2000,)
("Službeni glasnik RS", br. 101/2005, 18/2010)
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, međunarodni javni prevoz
putnika, autobuske stanice za međunarodni javni prevoz putnika, međunarodni javni prevoz stvari, međunarodni
prevoz za sopstvene potrebe, naknada za puteve i druga pitanja od značaja za obavljanje međunarodnog prevoza
u drumskom saobraćaju.
35
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 2.
Međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: međunarodni prevoz) obavlja se kao
bilateralni prevoz putnika i stvari, tranzitni prevoz putnika i stvari, multilateralni prevoz putnika i prevoz stvari za
treću zemlju i iz treće zemlje.
Međunarodni prevoz putnika i stvari obavlja se kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe.
Međunarodni javni prevoz putnika može biti linijski i vanlinijski.
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
1) međunarodni prevoz je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica;
2) bilateralni prevoz putnika, odnosno stvari je prevoz putnika, odnosno stvari u dovozu iz druge zemlje u
Saveznu Republiku Jugoslaviju (u daljem tekstu: SRJ), odnosno u odvozu iz SRJ u drugu zemlju;
3) tranzitni prevoz putnika, odnosno stvari je prevoz putnika, odnosno stvari preko teritorije SRJ;
4) multilateralni prevoz putnika je prevoz putnika između tri zemlje ili više zemalja, ako je jedna od tih
zemalja SRJ, pri čemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje na teritorijama svih zemalja;
5) prevoz stvari za treću zemlju i iz treće zemlje je prevoz stvari iz SRJ koji obavlja strani prevoznik u
zemlju na čijoj teritoriji nije sedište tog prevoznika, odnosno prevoz stvari u SRJ koji obavlja strani prevoznik iz
zemlje na čijoj teritoriji nije sedište tog prevoznika;
6) međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari je međunarodni prevoz koji je, pod jednakim uslovima,
dostupan svim korisnicima prevoznih usluga;
7) međunarodni javni linijski prevoz putnika je prevoz putnika koji se obavlja na određenoj relaciji po
unapred odobrenom redu vožnje, itinereru i cenovniku;
8) red vožnje u međunarodnom javnom linijskom prevozu putnika je dokumenat kojim se utvrđuju: redosled
stanica i njihova udaljenost od početne stanice, vreme polaska i dolaska za svaku stanicu, vremenski period i
učestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje;
9) cenovnik je pregled cena prevoza i naknada za ostale usluge prevoznika;
10) linija je određeni prevozni put od početne do krajnje stanice, odnosno stajališta s jednim ili više
polazaka, odnosno povrataka;
11) intinerer je prevozni put kojim se odvija prevoz putnika na određenoj autobuskoj liniji;
12) međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika je prevoz putnika za koji se međunarodna relacija i drugi
uslovi prevoza utvrđuju posebno za svaki prevoz;
13) organizovana grupa putnika je grupa koja je obrazovana, pre početka putovanja, na osnovu ugovora o
organizovanju putovanja, a koju sačinjava najmanje dvanaest putnika ili koja popunjava najmanje 40% kapaciteta
vozila, ne računajući vozača;
14) međunarodni prevoz za sopstvene potrebe je međunarodni prevoz koji preduzeće, drugo pravno lice,
državni organ ili preduzetnik, odnosno strano pravno ili fizičko lice obavlja autobusom, odnosno teretnim vozilom u
vlasništvu radi zadovoljavanja potreba svoje delatnosti ili radi prevoza svojih radnika ili drugih lica u vezi sa
obavljanjem poslova iz svoje delatnosti;
15) domaći prevoznik je domaće preduzeće koje ima uverenje o osposobljenosti za obavljanje
međunarodnog javnog prevoza i koje je upisano u sudski registar;
16) strani prevoznik je strano lice koje obavlja međunarodni javni prevoz u skladu sa svojim nacionalnim
zakonodavstvom;
17) domaće vozilo je autobus, odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz i koje je
registrovano u SRJ;
18) strano vozilo je autobus, odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz i koje je
registrovano u stranoj zemlji;
19) međunarodni vangabaritni prevoz je međunarodni prevoz stvari teretnim vozilom čije su mere bez stvari
ili sa stvarima na njemu, ili ukupna masa, odnosno osovinsko opterećenje veći od propisanih;
20) kabotaža je prevoz putnika ili stvari koji obavlja strani prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji
SRJ;
21) dozvola za međunarodni prevoz putnika ili stvari je isprava kojom se stranom prevozniku dozvoljava
pristup i kretanje na teritoriji Republike Srbije, a domaćem prevozniku pristup i kretanje na teritorijama drugih
država;
22) pojedinačna dozvola za prevoz stvari je isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da
obavi najviše dve vožnje (kod bilateralnog prevoza i prevoza za/iz trećih zemalja omogućava jedan ulazak i jedan
izlazak iz zemlje, odnosno kod tranzitnog prevoza dva ulaska ili dva izlaska iz zemlje), a vrsta te dozvole određuje
36
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
se prema vrsti prevoza koji se može obavljati (bilateralni, tranzitni ili za/iz trećih zemalja), odnosno prema nameni
(za određeno područje, određenu vrstu stvari, određena vozila i određenu vrstu prevoza);
23) vremenska dozvola za prevoz stvari je isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi
neograničeni broj vožnji u određenom periodu, a vrsta te dozvole određuje se prema tome da li se na osnovu
dozvole može obavljati prevoz kao bilateralni, odnosno tranzitni, odnosno za/iz trećih zemalja, odnosno prema
nameni (za određeno područje, određenu vrstu stvari, određena vozila i određenu vrstu prevoza);
24) posebna dozvola za prevoz stvari je isprava koju izdaje nadležni carinski organ Republike Srbije stranom
prevozniku, koja omogućava jednokratno obavljanje bilateralnog ili tranzitnog prevoza stvari;
25) CEMT dozvola je multilateralna dozvola za prevoz stvari koju izdaje Međunarodni transportni forum, sa
rokom važenja 30 dana, odnosno jednom kalendarskom godinom (kratkoročna, odnosno godišnja CEMT dozvola),
na osnovu koje se može obaviti neograničeni broj vožnji između zemalja članica CEMT ili u tranzitu preko teritorija
tih zemalja, vozilima registrovanim u zemljama članicama CEMT;
26) dnevnik putovanja je isprava koja je sastavni deo vremenske, odnosno CEMT dozvole i sadrži
informacije o obavljenim vožnjama po hronološkom redosledu po etapama svakog putovanja natovarenog ili
praznog vozila;
27) potvrda za vozilo je isprava kojom se utvrđuje ispunjenost tehničkih uslova u pogledu buke i emisije
zagađivača i tehničko-eksploatacioni uslovi u pogledu bezbednosti koje moraju ispunjavati teretna vozila, priključna
vozila i autobusi, kojima se obavlja međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju;
28) putni nalog je dokument domaćeg prevoznika na osnovu kojeg se vozilom tog prevoznika može obavljati
međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju;
29) kombinovani prevoz je prevoz drumskih teretnih vozila železničkim voznim sredstvima (Ro-La) ili
plovnim objektima (Ro-Ro);
30) putni list je dokument domaćeg ili stranog prevoznika u međunarodnom javnom vanlinijskom prevozu
putnika koji prevoznik potpisuje, overava i zaključuje na polazištu posle ukrcavanja putnika u autobus a pre
polaska sa polazišta, a isti na graničnom prelazu overava (stavljanjem pečata, datuma i potpisa), nadležni carinski
organ Republike Srbije;
31) licenca vozača je dokument kojim se utvrđuje identitet i osnovno zanimanje vozača;
32) licenca direktora ili odgovornog lica je dokument kojim se utvrđuje identitet i stručna osposobljenost
direktora ili odgovornog lica za poslove upravljanja prevozom.
Član 4.
Pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u autobusu domaćeg i stranog prevoznika mora da se nalazi
original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika ako se taj prevoz obavlja u režimu dozvola, a u
teretnom vozilu - original važeće odgovarajuće dozvole za međunarodni javni prevoz stvari i međunarodni tovarni
list (CMR) popunjen i overen pečatom prevoznika.
Pored dozvole iz stava 1. ovog člana pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju,
u autobusu, odnosno teretnom vozilu domaćeg prevoznika, mora se nalaziti overena fotokopija uverenja o
osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju.
Obrazac dozvola iz stava 1. ovog člana utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
U vozilu domaćeg ili stranog prevoznika, kojim se obavlja međunarodni javni prevoz, mora se nalaziti ugovor
o radu vozača zaključen između vozača koji upravlja vozilom i prevoznika koji obavlja prevoz tim vozilom, odnosno
overena fotokopija ugovora o radu, odnosno potvrda o radnom odnosu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski
ili nemački jezik.
U vozilu uzetom u zakup, kojim domaći ili strani prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz, mora se
nalaziti ugovor o zakupu vozila, odnosno overena fotokopija ugovora o zakupu vozila, sa prevodom na engleski,
francuski, ruski ili nemački jezik.
U teretnom vozilu stranog prevoznika kojim se obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji
Republike Srbije, na osnovu pojedinačne dozvole, mora se nalaziti original te dozvole, u koju su tačno i čitko uneti
podaci koje sadrži propisani obrazac dozvole (upisani podaci usaglašeni sa prevoznom, carinskom i drugom
dokumentacijom) na kojoj su pečat, datum i potpis nadležnog carinskog organa Republike Srbije.
U teretnom vozilu stranog prevoznika kojim se obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji
Republike Srbije, na osnovu vremenske dozvole, mora se nalaziti original te dozvole za prevoz stvari i tačno,
uredno i čitko popunjen dnevnik putovanja na kojoj su pečat, datum i potpis nadležnog carinskog organa Republike
Srbije.
Smatra se da strani prevoznik koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari nema pojedinačnu dozvolu za
prevoz stvari u vozilu ako dozvola nije popunjena i overena na način iz stava 6. ovog člana, odnosno da nema
vremensku dozvolu u vozilu ako dnevnik putovanja nije popunjen i overen na način iz stava 7. ovog člana.
37
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U vozilu domaćeg prevoznika, kojim se obavlja međunarodni javni prevoz, mora se nalaziti licenca vozača,
odnosno overena fotokopija licence vozača, izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja
na putevima.
Podaci iz stava 3. ovog člana ne mogu se precrtavati ili ispravljati.
Član 4a
Pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza stvari na osnovu CEMT dozvole, u toj dozvoli moraju biti
neizbrisivo upisani sledeći podaci:
1) naziv i adresa prevoznika koji dozvolu koristi;
2) potpis ovlašćenog lica i pečat organa koji je dozvolu izdao;
3) datum početka i prestanka važenja dozvole;
4) datum izdavanja dozvole.
Smatra se da strani prevoznik koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari nema CEMT dozvolu ako:
1) u dozvoli nije neizbrisivo upisan neki od podataka iz stava 1. ovog člana ili
2) uz dozvolu nije priložen uredno popunjen dnevnik putovanja ili
3) uz dozvolu nema odgovarajuću važeću potvrdu za vozilo.
Član 4b
Pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza stvari na osnovu CEMT dozvole između mesta utovara i mesta
istovara u toku celokupnog prevoznog puta natovarenog ili praznog vozila, u vozilu stranog prevoznika mora se
nalaziti:
1) CEMT dozvola izdata na ime prevoznika, važeća u zemlji utovara i istovara stvari;
2) dnevnik putovanja izdat na ime prevoznika i popunjen na propisan način;
3) potvrda za vozilo kojim se obavlja prevoz i koristi CEMT dozvola;
4) ugovor o radu vozača, odnosno overena fotokopija ugovora o radu, sa prevodom na engleski, francuski,
ruski ili nemački jezik;
5) međunarodni tovarni list (CMR) popunjen i overen pečatom prevoznika.
U vozilu uzetom u zakup ili lizing, kojim strani prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz stvari na osnovu
CEMT dozvole, mora se nalaziti ugovor o zakupu vozila ili o lizingu, odnosno overena fotokopija ugovora o zakupu
vozila ili o lizingu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik.
Član 4v
CEMT dozvolu i dnevnik putovanja za obavljanje međunarodnog javnog prevoza stvari izdaje nadležni organ
zemlje članice CEMT prevoznicima registrovanim u zemlji članici u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
CEMT dozvola se štampa dvojezično, na francuskom i engleskom jeziku.
CEMT dozvolu prilikom obavljanja međunarodnog javnog prevoza stvari može koristiti samo jedno vozilo u
toku prevoznog puta, od mesta utovara do mesta istovara ili u toku vožnje praznim vozilom (prazna vožnja).
CEMT dozvola ne može se koristiti za kabotažu.
CEMT dozvola ne može se koristiti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza stvari između države članice
i treće države koja nije članica CEMT.
CEMT dozvola, dnevnik putovanja i odgovarajuće potvrde ne smeju se plastificirati, odnosno oblagati
zaštitnim filmom.
U slučaju kada prevoz otpočinje sa jednom kratkoročnom ili godišnjom CEMT dozvolom, a nastavlja se sa
drugom CEMT dozvolom, izdatom za prvi naredni period, obe dozvole moraju se nalaziti u vozilu u toku celog
prevoza.
Ako se međunarodni javni prevoz stvari obavlja preko teritorije države za koju važi ograničenje korišćenja
CEMT dozvole, tranzitni prevoz preko teritorije te države može se obavljati na osnovu pojedinačne dozvole,
odnosno drugih odgovarajućih javnih isprava (kombinovani prevoz), pri čemu se CEMT dozvola mora nalaziti u
vozilu u toku prevoznog puta, od mesta utovara do mesta istovara ili u toku vožnje praznim vozilom (prazna
vožnja).
Za obavljanje vanrednog ili prevoza specifičnih vrsta stvari, pored CEMT dozvole potrebno je pribaviti i
dozvole za obavljanje tih vrsta prevoza.
CEMT dozvolu za međunarodni prevoz selidbenih stvari izdaje država članica CEMT za obavljanje
međunarodnog prevoza selidbenih stvari između država upisanih u dozvoli, pri čemu natovareno ili nenatovareno
teretno motorno vozilo, vozilo sa ili bez priključnog vozila, može da se kreće preko teritorija država članica CEMT.
Član 4g
Vlada uredbom propisuje način korišćenja i obrazac multilateralne CEMT dozvole i dnevnika putovanja, kao i
izgled pečata koji se stavlja na CEMT dozvolu.
Član 4d
38
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Sastavni deo CEMT dozvole je dnevnik putovanja, koji izdaje država članica CEMT na ime prevoznika i
neprenosiv je.
Države članice CEMT dnevnik putovanja štampaju na svom zvaničnom jeziku.
Prevoznik koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari na osnovu CEMT dozvole dužan je da vodi dnevnik
putovanja.
Dnevnik putovanja popunjava se čitko, hronološkim redom za svaku vožnju, za svaki deo prevoznog puta na
kome je obavljena vožnja vozilom sa stvarima od mesta utovara do mesta istovara, kao i za svaku vožnju
obavljenu vozilom bez stvari, sa ili bez prelaska državne granice.
Uz CEMT dozvolu izdaje se jedan dnevnik putovanja, pod istim brojem pod kojim je izdata dozvola. Naredni
dnevnik putovanja izdaje se kada je prethodni popunjen.
Dnevnik putovanja mora biti popunjen pre otpočinjanja vožnje koja se obavlja vozilom sa stvarima, između
mesta utovara i istovara, kao i za svaku vožnju koja se obavlja vozilom bez stvari.
Ispravke u dnevniku putovanja moraju se izvršiti na način da prethodno upisani podaci ostanu čitljivi.
Prilikom kontrole isprava na osnovu kojih se obavlja međunarodni prevoz stvari, organi koji vrše kontrolu ne
mogu zahtevati da u dnevniku putovanja budu stavljeni pečati svake države preko čije teritorije se obavlja prevoz.
Član 4đ
Međunarodni javni prevoz stvari na osnovu CEMT dozvole obavlja se u skladu sa pravilima CEMT dozvola
koje propisuje Međunarodni transportni forum - ITF, odredbama ovog zakona i podzakonskih akata donetih na
osnovu ovog zakona.
Član 5.
Dozvola za međunarodni javni prevoz izdaje se na ime domaćeg ili stranog prevoznika i neprenosiva je.
Član 6.
Pri obavljanju međunarodnog javnog vanlinijskog prevoza putnika u autobusu domaćeg, odnosno stranog
prevoznika mora da se nalazi uredno popunjen putni list sa spiskom putnika (u daljem tekstu: putni list), koji je
potpisao domaći, odnosno strani prevoznik i overio nadležni jugoslovenski carinski organ na graničnom prelazu.
Putni list iz stava 1. ovog člana nadležni jugoslovenski carinski organ na graničnom prelazu overava
domaćem i stranom prevozniku prilikom ulaska u SRJ i prilikom izlaska iz SRJ.
Obrazac putnog lista za domaćeg prevoznika utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
U rubrike putnog lista iz stava 1. ovog člana podaci se unose pisaćom mašinom ili štampačem kompjutera.
Podaci iz stava 4. ovog člana ne mogu se precrtavati ili ispravljati.
Domaći prevoznik dužan je da putni list sa spiskom putnika čuva dve godine, računajući od dana njegovog
popunjavanja.
Član 6a
U vozilu kojim domaći prevoznik ili domaće pravno lice ili preduzetnik obavlja međunarodni prevoz mora se
nalaziti putni nalog čitko popunjen na propisan način, overen i potpisan od strane ovlašćenog lica.
U pogledu sadržine, izdavanja i vođenja putnih naloga, kao i evidencije o izdatim putnim nalozima
primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje prevoz u drumskom saobraćaju i propisa donetih na osnovu tog
zakona, koje se odnose na sadržinu, izdavanje i vođenje putnih naloga i evidenciju o izdatim putnim nalozima.
Član 6b
Zabranjeno je domaćem prevozniku obavljanje međunarodnog javnog linijskog ili vanlinijskog prevoza
putnika drugim vozilom osim autobusom.
Član 6v
Zabranjeno je stranom prevozniku, stranom pravnom ili fizičkom licu, obavljanje međunarodnog javnog
linijskog ili vanlinijskog prevoza putnika drugim vozilom osim autobusom.
Član 7.
Strani prevoznik može da obavlja kabotažu na osnovu dozvole za obavljanje kabotaže.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može izdati dozvolu za obavljanje kabotaže stranom
prevozniku ako na osnovu obaveštenja Privredne komore Jugoslavije utvrdi da nedostaju odgovarajući transportni
kapaciteti u zemlji.
Član 8.
Autobusi, odnosno teretna vozila kojima se obavlja međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari
moraju imati na bočnim stranama ispisanu firmu i moraju da budu čisti.
Uređaji i oprema koji su ugrađeni u autobus, odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz
moraju biti ispravni.
39
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U autobusu se može prevoziti samo onoliko putnika koliko ima ugrađenih sedišta, ne računajući decu do
četiri godine.
II. USLOVI ZA OBAVLJANJE MEĐUNARODNOG JAVNOG PREVOZA
Član 9.
Domaćem preduzeću koje ispunjava uslove u pogledu finansijske sposobnosti, tehničke opremljenosti i
stručne osposobljenosti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja izdaje uverenje o osposobljenosti za
obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, potrebno je da je domaći prevoznik tri godine obavljao odgovarajuću
vrstu unutrašnjeg prevoza u drumskom saobraćaju.
Domaćem prevozniku koji je do stupanja na snagu ovog zakona obavljao odgovarajuću vrstu međunarodnog
javnog prevoza nije potrebno da ispuni uslov iz stava 2. ovog člana.
Član 10.
Pod finansijskom sposobnošću podrazumeva se da domaći prevoznik raspolaže novčanim sredstvima ili
garancijom banke u iznosu od 200 nemačkih maraka po sedištu autobusa, odnosno po toni dozvoljene nosivosti
teretnog vozila koji se koriste u međunarodnom prevozu, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja
zahteva s tim što taj iznos po autobusu, odnosno teretnom vozilu ne može biti manji od 5.000 nemačkih maraka u
dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan podnošenja zahteva.
Član 11.
Pod tehničkom opremljenošću podrazumeva se da su ispunjeni uslov u pogledu tehničkih karakteristika koje
moraju ispunjavati autobusi odnosno teretna vozila i broja autobusa, odnosno teretnih vozila.
Broj autobusa, odnosno teretnih vozila koje domaći prevoznik mora imati u vlasništvu, zavisno od vrste
prevoza ne može biti manji od:
1) tri registrovana autobusa za jednu liniju, a za svaku novu liniju još jedan autobus;
2) dva registrovana autobusa za međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika;
3) dva registrovana teretna vozila za međunarodni javni prevoz stvari.
Domaći prevoznik može obavljati međunarodni javni prevoz autobusima i teretnim vozilima uzetim u zakup
na period od najmanje šest meseci, a njihov broj ne može biti veći od broja vozila u vlasništvu.
Ako domaći prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz i stranim vozilima uzetim u zakup, mora pored
ugovora o zakupu da ima i dokumentaciju u skladu sa propisima koji uređuju spoljnotrgovinsko poslovanje.
Autobusi i teretna vozila iz st. 2. i 3. ovog člana moraju ispunjavati tehničke uslove saglasno propisima o
bezbednosti saobraćaja na putevima, tehničke uslove u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničkoeksploatacione uslove koje utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Svaki autobus i teretno vozilo iz st. 2. i 3. ovog člana mora imati obezbeđeno parking mesto na prostoru koji
je predviđen za parkiranje.
Član 12.
U uverenju o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza moraju se nalaziti registarske
oznake autobusa i teretnih vozila kojima će se obavljati međunarodni javni prevoz.
U uverenju iz stava 1. ovog člana izdatom jednom domaćem prevozniku ne mogu biti iste registarske oznake
autobusa i teretnih vozila koje se nalaze u uverenju izdatom drugom domaćem prevozniku.
Član 13.
Domaće preduzeće ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti ako direktor ili lice odgovorno za
poslove upravljanja prevozom (u daljem tekstu: odgovorno lice), ima:
1) direktor završenu srednju školu u četvorogodišnjem trajanju za područje rada saobraćaja, mašinstva,
odnosno elektrotehnike, odnosno stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske
studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje četiri godine u oblasti saobraćajnog, mašinskog ili elektrotehničkog inženjerstva i
posedovanje licence direktora ili odgovornog lica;
2) odgovorno lice stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje četiri godine u oblasti pravnih nauka ili saobraćajnog inženjerstva i posedovanje licence
direktora ili odgovornog lica.
Odgovorno lice za poslove upravljanja prevozom sa stečenim visokim obrazovanjem u oblasti pravnih nauka
mora da ima i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima upravljanja prevozom.
Član 13a
40
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Za licencu direktora ili odgovornog lica, ta lica polažu odgovarajući stručni ispit.
Stručni ispit iz stava 1. ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove
saobraćaja.
Program, način i visinu troškova polaganja, uslove za oslobađanje od polaganja stručnog ispita ili dela
stručnog ispita iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Sredstva ostvarena od naplaćenih troškova za polaganje stručnog ispita iz stava 1. ovog člana prihod su
budžeta Republike Srbije.
Član 13b
Pre polaganja stručnog ispita kandidati za licencu direktora ili odgovornog lica mogu pohađati stručnu obuku.
Stručnu obuku kandidata za licencu direktora ili odgovornog lica vrše privredna društva i druga pravna lica
na osnovu licence za stručnu obuku.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja izdaje licencu za stručnu obuku privrednom društvu, odnosno
drugom pravnom licu ako to lice:
1) poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja na plan i program obuke;
2) ispunjava uslove u pogledu predavača, prostora za obuku, opreme i sredstava za obuku.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja propisuje bliže uslove koje moraju ispunjavati privredno
društvo, odnosno drugo pravno lice za izdavanje licence za stručnu obuku, kao i obrazac te licence.
Na osnovu sprovedene stručne obuke privredno društvo i drugo pravno lice iz stava 2. ovog člana izdaje
potvrdu o stručnoj obučenosti.
Član 14.
Domaći prevoznik mora imati u radnom odnosu određeni broj vozača, zavisno od broja autobusa, odnosno
teretnih vozila kojima namerava da obavlja međunarodni javni prevoz, saglasno propisima o bezbednosti
saobraćaja na putevima.
Vozači iz stava 1. ovog člana ne mogu biti lica koja su bila osuđivana za krivična dela iz oblasti bezbednosti
saobraćaja na putevima.
Vozači iz stava 1. ovog člana moraju imati licencu vozača.
Član 15.
Domaći prevoznik podnosi saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja zahtev za izdavanje uverenja
o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana domaći prevoznik podnosi:
1) dokaz da raspolaže iznosom sredstava propisanim u članu 10. ovog zakona;
2) dokaz da ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti;
3) dokaz sa ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti;
4) dokaz da ispunjava uslov u pogledu obavljanja određene vrste unutrašnjeg, odnosno međunarodnog
prevoza u drumskom saobraćaju;
5) predlog akta o organizaciji i radu i broju zaposlenih.
Član 15a.
Domaći prevoznik dužan je da saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja prijavi svaku promenu u
pogledu ispunjavanja uslova iz čl. 10, 11, 13. i 14. ovog zakona.
Član 16.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dužan je da odluči o zahtevu iz člana 15. stav 1. ovog zakona
u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja.
Ako savezni organ nadležan za poslove saobraćaja utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 15. stav 2. ovog
zakona, izdaće uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza u roku iz stava 1. ovog
člana, odnosno ako oceni da nisu ispunjeni uslovi - rešenje o odbijanju zahteva.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Domaći prevoznik dužan je da uz prijavu za upis u sudski registar podnese i uverenje o osposobljenosti za
obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Član 17.
Domaći prevoznik može da obavlja određenu vrstu međunarodnog javnog prevoza utvrđenog uverenjem o
osposobljenosti za međunarodni javni prevoz.
Za utvrđivanje uslova za obavljanje međunarodnog javnog prevoza plaća se naknada.
Visinu naknade iz stava 2. ovog člana utvrđuje Savezna vlada.
Član 18.
Domaći prevoznik dužan je da ovlašćenim licima saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja omogući
da na licu mesta utvrde da li su ispunjeni uslovi za izdavanje uverenja.
41
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 19.
Domaći prevoznik dužan je da podnese dokaz da je upisan u sudski registar u roku od 60 dana od dana
izdavanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Domaćem prevozniku koji u propisanom roku ne podnese dokaz iz stava 1. ovog člana savezni organ
nadležan za poslove saobraćaja poništiće uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja vodi registar domaćih prevoznika koji imaju uverenje o
osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza i upisani su u sudski registar.
III. MEĐUNARODNI JAVNI PREVOZ PUTNIKA
1. Međunarodni javni linijski prevoz putnika
Član 20.
Međunarodni javni linijski prevoz putnika obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili
tranzitni prevoz putnika, na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz putnika, koju izdaje savezni organ
nadležan za poslove saobraćaja.
Ako sa nekom zemljom nije zaključen međunarodni ugovor, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja
može se s nadležnim organom te zemlje sporazumeti o privremenom obavljanju međunarodnog javnog linijskog
prevoza putnika na određenoj liniji, na osnovu dozvole čiji rok važenja nije duži od jedne godine.
Član 21.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja priprema predloge za uspostavljanje novih linija, jednom
godišnje, na osnovu zahteva domaćih prevoznika.
Ako su dva ili više domaćih prevoznika podneli zahtev za uspostavljanje iste linije ili ako se zahtevi za
uspostavljanje linije podudaraju sa nekom od ranije uspostavljenih linija ili ako se iz zahteva može utvrditi da se
makar jedno stajalište na teritoriji SRJ i zemlje odredišta međusobno podudaraju, savezni organ nadležan za
poslove saobraćaja sprovodi postupak određivanja prevoznika koji bi tu liniju održavao i utvrđivanja reda vožnje za
te linije.
U pripremi predloga i u postupku određivanja domaćeg prevoznika koji će održavati liniju iz st. 1. i 2. ovog
člana savezni organ nadležan za poslove saobraćaja sarađuje sa Privrednom komorom Jugoslavije.
Način određivanja prevoznika iz stava 2. ovog člana utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove
saobraćaja.
Domaći prevoznik uz zahtev za uspostavljanje nove linije podnosi i elaborat o ekonomskoj opravdanosti
uspostavljanja nove linije i predlog reda vožnje.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, na osnovu elaborata iz stava 5. ovog člana i boniteta
domaćeg prevoznika, vodeći računa o potrebama privrede, broju potencijalnih putnika, alternativnim vidovima
prevoza, zaštiti životne sredine i realnim mogućnostima da nadležni organ druge zemlje prihvati predlog za
uspostavljanje određene linije donosi odluku da se nadležnom organu druge zemlje predloži uspostavljanje linije ili
donosi rešenje o odbijanju zahteva za uspostavljanje nove linije.
Bliže uslove iz stava 6. ovog člana utvrđuje savezni ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Ako se s nadležnim organom druge zemlje postigne dogovor o uspostavljanju predložene linije, može se
započeti sa postupkom izdavanja dozvola.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o odbijanju zahteva za uspostavljanje nove
linije za koje nije postignut dogovor sa nadležnim organom druge zemlje.
Rešenje iz st. 6. i 9. ovog člana je konačno.
Član 22.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dostavlja zahteve za izdavanje bilateralne dozvole domaćem
prevozniku za određenu liniju, s prilozima (redom vožnje, cenovnikom i skicom intinerera) nadležnom organu
zemlje iz člana 21. stav 6. ovog zakona.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja izdaje dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika
(bilateralnu ili tranzitnu) stranom prevozniku na osnovu zahteva za izdavanje dozvole, sa prilozima (redom vožnje,
cenovnikom i skicom intinerera), koji je dostavio nadležni organ zemlje tog prevoznika ili izdaje rešenje o odbijanju
zahteva za izdavanje dozvole.
Priloge iz st. 1. i 2. ovog člana odobrava savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 23.
42
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, po prijemu bilateralne dozvole iz člana 22. stav 1. ovog
zakona, podneće zahtev za izdavanje tranzitne dozvole, sa prilozima (redom vožnje i skicom itinerera) nadležnom
organu zemlje preko čije teritorije se obavlja tranzitni prevoz.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilažu se kopije bilateralnih dozvola koje su izdali savezni organ nadležan
za poslove saobraćaja i nadležni organ zemlje iz člana 21. stav 6. ovog zakona.
Član 24.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, po dobijanju tranzitnih dozvola, dostavlja domaćem
prevozniku bilateralne i tranzitne strane dozvole, sa prilozima iz člana 22. stav 1. i člana 23. stav 1. ovog zakona
koje su odobrili nadležni organi koji su izdali bilateralnu i tranzitnu dozvolu i izdaje bilateralnu dozvolu za deo
relacije preko teritorije SRJ.
Domaći prevoznik dužan je da započne obavljanje međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika
najdocnije 15 dana od dana prijema dozvola iz stava 1. ovog člana i da je održava u periodu trajanja dozvole, u
skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom itinerera.
Ako domaći prevoznik ne obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika u skladu sa izdatom dozvolom,
odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom itinerera, ili ako je domaćem prevozniku ukinuto uverenje o
osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može
mu oduzeti dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika i izdati dozvolu za obavljanje međunarodnog javnog
prevoza putnika drugom domaćem prevozniku, shodno članu 21. ovog zakona.
Rešenje o oduzimanju dozvole za međunarodni javni prevoz putnika iz stava 3. ovog člana je konačno.
Član 25.
Strani prevoznik kome je izdata dozvola za međunarodni javni prevoz putnika dužan je da međunarodni
javni linijski prevoz putnika obavlja u skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom
intinerera.
Član 26.
Ako nadležni organ zemlje stranog prevoznika obavesti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja o
promeni stranog prevoznika koji bi obavljao međunarodni javni linijski prevoz putnika umesto stranog prevoznika
kome je izdata dozvola za obavljanje međunarodnog javnog prevoza putnika, savezni organ nadležan za poslove
saobraćaja može izdati dozvolu drugom stranom prevozniku pod istim uslovima pod kojima je izdata dozvola
stranom prevozniku, koji je obavljao međunarodni javni linijski prevoz putnika, po dobijanju originala dozvola
izdatih stranom prevozniku koji je odustao od obavljanja prevoza.
Član 27.
Domaći, odnosno strani prevoznik može obavljati međunarodni javni linijski prevoz putnika na liniji za koju
mu je izdata dozvola za međunarodni javni prevoz putnika i sa više autobusa.
U svakom od autobusa kojima se obavlja prevoz mora se nalaziti original dozvole iz stava 1. ovog člana sa
prilozima iz člana 22. i člana 23. stav 1. ovog zakona.
Član 28.
Domaći, odnosno strani prevoznik dužan je da vozne karte prodaje na autobuskoj stanici i na drugim
posebno organizovanim prodajnim mestima (turističke agencije, turistički biroi, poslovnice i sl.).
Domaći odnosno strani prevoznik dužan je da red vožnje i cenovnik istakne na vidnom mestu u autobuskoj
stanici i na drugim posebno organizovanim prodajnim mestima.
Član 29.
Na autobusu kojim se obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika, u donjem desnom uglu
vetrobranskog stakla, mora biti istaknut uočljiv naziv polazne i odredišne stanice.
Član 30.
Domaći, odnosno strani prevoznik, ako nastupe okolnosti zbog kojih ne može da obavlja međunarodni javni
linijski prevoz putnika, podnosi saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja, bez odlaganja, zahtev za
odobrenje trajnog obustavljanja ili privremenog prekida međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja dužan je da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva iz
stava 1. ovog člana donese rešenje o prihvatanju zahteva ako su nastupile okolnosti koje se nisu mogle predvideti,
a čije posledice se nisu mogle otkloniti (viša sila), odnosno rešenje o odbijanju zahteva.
U rešenju o prihvatanju zahteva za odobrenje privremenog prekida međunarodnog javnog linijskog prevoza
putnika, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja odrediće i datum kada obavljanje tog prevoza mora biti
nastavljeno.
43
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Član 31.
Domaći, odnosno strani prevoznik dužan je da trajno obustavljanje ili privremeni prekid, odnosno datum
kada obavljanje međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika mora biti nastavljeno objavi u sredstvima javnog
informisanja ili na drugi uobičajeni način u mestu polaska, u usputnim stanicama na kojima je redom vožnje
predviđeno ukrcavanje i iskrcavanje putnika i u mestu odredišta međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika.
Trajno obustavljanje ili privremeni prekid, odnosno datum kada obavljanje međunarodnog javnog linijskog
prevoza putnika mora biti nastavljeno objavljuje se, bez odlaganja, na dan obustavljanja ili prekida.
Član 32.
Domaći prevoznik dužan je da za svako tromesečje dostavlja saveznom organu nadležnom za poslove
saobraćaja podatke o broju obavljenih vožnji i prevezenih putnika u jednom i drugom smeru, najdocnije u roku od
15 dana od dana isteka tromesečja za koje se izveštaj podnosi.
Član 33.
Domaći prevoznik prilikom međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika može istovremeno obavljati i
unutrašnji prevoz putnika ako su itinerer međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji Savezne
Republike Jugoslavije i stajališta predviđena redom vožnje za međunarodni javni linijski prevoz putnika identični sa
itinererom i stajalištima unutrašnjeg prevoz i ako se u autobusu nalaze original dozvole za međunarodni javni
linijski prevoz putnika i odgovarajuća dozvola za unutrašnji prevoz.
Član 34.
Na uspostavljanje multilateralnog prevoza putnika shodno se primenjuju odredbe čl. 21. do 33. ovog
zakona.
Član 35.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja doneće rešenje o ukidanju dozvole izdate stranom prevozniku
ako nadležni organ zemlje, na čijoj teritoriji se nalazi sedište prevoznika odbije da izda odgovarajuću dozvolu za
domaćeg prevoznika.
Rešenje iz stava 1. ovog člana savezni organ nadležan za poslove saobraćaja ukinuće kad nadležni organ
zemlje, na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika, izda dozvolu jugoslovenskom prevozniku.
2. Međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika
Član 36.
Međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni
ili tranzitni prevoz putnika.
Ako sa nekom zemljom nije zaključen međunarodni ugovor, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja
može s nadležnim organima te zemlje dogovoriti da se za prevoz iz člana 37. stav 2. tač. 3. i 4. i stav 3. ovog
zakona izdaju dozvole za odgovarajuću vrstu međunarodnog javnog prevoza.
Član 37.
Međunarodni javni vanlinijski prevoz putnika može biti povremeni i naizmenični.
Povremeni prevoz putnika obavlja se kao:
1) kružna vožnja koja počinje i završava se na teritoriji zemlje u kojoj je autobus registrovan, pri čemu se
jedna, odnosno više organizovanih grupa putnika prevozi istim autobusom i svaka grupa putnika vraća na mesto
polaska;
2) prevoz organizovane grupe putnika od mesta polaska do mesta odredišta i povratak praznog autobusa;
3) vožnja praznog autobusa od mesta polaska do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku;
4) ostali povremeni prevozi.
Naizmenični prevoz putnika obavlja se kao prevoz organizovanih grupa putnika za više turističkih putovanja,
od istog mesta polaska ili mesta udaljenog najviše do 50 km od mesta polaska do istog mesta odredišta ili mesta
udaljenog najviše do 50 km od mesta odredišta, s tim što se svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća
u istom sastavu, tako da se prva vožnja u povratku i poslednja vožnja u odlasku, u nizu naizmeničnih vožnji,
obavlja praznim vozilom.
Član 38.
Domaći prevoznik obavlja prevoz iz člana 37. ovog zakona na osnovu putnog lista.
Prilikom prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom, za svaku grupu popunjava se poseban
putni list.
Za prevoze za koje je shodno bilateralnom sporazumu potrebna dozvola nadležnog organa druge zemlje,
domaći prevoznik dostavlja zahtev za izdavanje dozvole preko saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja u roku od 30
dana od dana započinjanja prevoza.
44
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Uz zahtev iz stava 4. ovog člana mora se podneti dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi za koju
vrstu prevoza se zahteva dozvola.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje naizmeničnog prevoza potrebno je podneti i raspored prevoza
po datumima.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može odbiti da prosledi zahtev za izdavanje dozvole za
obavljanje naizmeničnog prevoza ako oceni da bi se tim vidom prevoza ugrozili uspostavljeni linijski prevozi na
određenoj relaciji.
Član 39.
Povremeni prevoz putnika iz člana 37. stav 2. tač. 1. i 2. ovog zakona strani prevoznik obavlja samo na
osnovu putnog lista, a iz tač. 3. i 4. tog stava - na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz putnika i putnog
lista.
Strani prevoznik obavlja naizmenični prevoz putnika na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz i
putnog lista.
Prilikom prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom, za svaku grupu popunjava se poseban
putni list.
Saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja zahtev za izdavanje dozvole iz st. 1. i 2. ovog člana
podnosi se preko nadležnog organa zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika.
Uz zahtev iz stava 4. ovog člana mora se podneti i dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi za
koju vrstu prevoza se zahteva dozvola.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje naizmeničnog prevoza potrebno je podneti i raspored prevoza
po datumima.
Član 40.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja doneće rešenje o ukidanju dozvole izdate stranom prevozniku
ako nadležni organ zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika odbije da izda odgovarajuću
dozvolu za domaćeg prevoznika.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja ukinuće rešenje iz stava 1. ovog člana kad nadležni organ
zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište prevoznika izda dozvolu jugoslovenskom prevozniku.
IV. AUTOBUSKE STANICE ZA MEĐUNARODNI JAVNI PREVOZ PUTNIKA
Član 41.
Međunarodni javni linijski prevoz putnika može da se obavlja samo sa autobuskih stanica koje imaju rešenje
o ispunjenosti uslova za rad autobuskih stanica, doneto u skladu sa uslovima propisanim zakonom kojim se
uređuje prevoz u drumskom saobraćaju i propisima donetim na osnovu tog zakona.
Privredni subjekt koji upravlja autobuskom stanicom, mora da obezbedi prijem i otpremu autobusa i
ukrcavanje i iskrcavanje putnika u skladu sa odobrenim redom vožnje.
V. MEĐUNARODNI JAVNI PREVOZ STVARI
Član 42.
Međunarodni javni prevoz stvari obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni
prevoz stvari, ili prevoz stvari za treću zemlju iz treće zemlje.
Strani prevoznik čije je sedište na teritoriji zemlje s kojom je zaključen ugovor o međunarodnom drumskom
prevozu stvari može da obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji SRJ na osnovu dozvole za
međunarodni javni prevoz stvari, koju izdaje savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.
Dozvola za međunarodni javni prevoz stvari izdaje se za jednu vožnju, koja obuhvata odlazak i povratak.
Član 43.
Ako strani prevoznik iz člana 42. stav 2. ovog zakona ne poseduje dozvolu za međunarodni javni prevoz
stvari, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može doneti odluku da mu carinski organi na graničnom
prelazu izdaju posebnu dozvolu za bilateralni ili tranzitni prevoz, imajući u vidu broj razmenjenih dozvola, broj
iskorišćenih dozvola, mogućnosti domaćih prevoznika i potrebe privrede.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana mora se podneti najmanje pet dana pre dolaska teretnog
vozila na granični prelaz.
Član 44.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja utvrđuje i razmenjuje potreban broj i rok važenja pojedinačnih i
vremenskih dozvola za narednu godinu sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država na osnovu
međunarodnih bilateralnih ugovora, odnosno preuzima određen broj CEMT dozvola na osnovu međunarodnih
multilateralnih ugovora (u daljem tekstu: godišnji kontigenti dozvola).
45
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Godišnji kontigenti dozvola raspodeljuju se prevoznicima na osnovu godišnjeg plana raspodele dozvola koji
se utvrđuje jednom godišnje shodno propisanim kriterijumima.
Godišnji plan raspodele dozvola utvrđuje, na osnovu iskazanih potreba prevoznika, ministarstvo nadležno za
poslove saobraćaja.
Kriterijume iz stava 2. ovog člana, kao i način raspodele stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari
domaćim prevoznicima propisuje Vlada uredbom.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja preuzima i dodeljuje pojedinačne dozvole koje su stečene na
osnovu obavljenog kombinovanog prevoza domaćih prevoznika u drugim državama.
Član 45.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na osnovu zahteva domaćeg prevoznika, donosi rešenje o
dodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku u skladu sa godišnjim planom
raspodele dozvola ili donosi rešenje o odbijanju zahteva prevoznika.
Rešenje o dodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku i rešenje o
odbijanju zahteva prevoznika je konačno.
Član 46.
Ako priključna vozila, u skupu vozila koji čine strano vučno vozilo i priključna vozila, imaju registarske
oznake različitih zemalja, međunarodni javni prevoz stvari obavlja se na osnovu dozvole za međunarodni javni
prevoz stvari izdate za vučno vozilo.
Član 47.
Ako je strani prevoznik iz zemlje s kojom nije zaključen ugovor o međunarodnom javnom prevozu stvari ili iz
zemlje sa kojom nisu razmenjeni godišnji kontingenti dozvola, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može
doneti odluku da tom prevozniku nadležni carinski organ izda posebnu dozvolu za prevoz stvari za bilateralni ili
tranzitni prevoz, pod uslovom uzajamnosti.
Član 48.
PRESTAJE DA VAŽI - sa 101/2005 - Zakonom o javnim putevima
Član 49.
Stranom prevozniku nije potrebna dozvola za međunarodni javni prevoz stvari pod uslovom da je i domaćim
prevoznicima dozvoljeno obavljanje istog prevoza u zemlji tog prevoznika, i to za prevoz:
1) stvari do aerodroma ili od aerodroma, u slučaju skretanja vazduhoplova s redovnog leta;
2) havarisanih vozila ili vozila za popravku;
3) servisno-remontnih vozila za popravke motornih vozila u kvaru;
4) praznog teretnog vozila koje će zameniti vozilo u kvaru u nekoj drugoj zemlji i u povratnoj vožnji za
vozilo koje je bilo u kvaru;
5*) stvari teretnim vozilima čija maksimalna dozvoljena masa, uključujući i prikolice, ne prelazi šest tona, ili
čija dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom ne prelazi 3,5 tone;
6) posmrtnih ostataka, osim ako je lice umrlo od zarazne bolesti;
7*) humanitarnih pošiljki u hitnim slučajevima, naročito u slučaju prirodnih katastrofa;
8) delova koje treba zameniti na havarisanim letelicama i avionima;
9) umetničkih predmeta i dela za izlaganje na izložbama i sajmovima ili za trgovinske namene;
10) pomoćnog materijala i životinja za pozorišne, muzičke, filmske, sportske, cirkuske ili sajamske priredbe i
sa tih priredbi, kao i onih koji su namenjeni radiotonskim, filmskim i televizijskim snimanjima;
11) stoke u specijalno izrađenim vozilima za tu svrhu ili u vozilima trajno prerađenim za prevoz stoke, koja
su priznata kao takva od strane vlasti zemalja članica.
Za prevoz iz stava 1. ovog člana u teretnom vozilu mora da se nalazi dokumentacija iz koje se može utvrditi
da je u pitanju prevoz iz tog stava.
VI. MEĐUNARODNI PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE
Član 50.
Za obavljanje međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe potrebna je dozvola koja se izdaje po postupku
za izdavanje dozvola za međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari predviđenom ovim zakonom ako je
međunarodnim ugovorom predviđeno da se takav prevoz obavlja na osnovu dozvole.
Ako međunarodnim ugovorom nije predviđena dozvola za obavljanje međunarodnog prevoza za sopstvene
potrebe, u autobusu, odnosno teretnom vozilu mora se nalaziti dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi
da je u pitanju međunarodni prevoz za sopstvene potrebe.
46
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
VII. NAKNADA ZA PUTEVE
Član 51.
Za strano vozilo koje koristi puteve u SRJ, osim za prevoze iz člana 49. stav 1. tačka 7. ovog zakona na
graničnom prelazu plaća se, na propisan način, naknada za korišćenje puteva, čiju visinu utvrđuje Savezna vlada.
Sredstva ostvarena po stavu 1. ovog člana koriste se za održavanje i zaštitu puteva.
Naknada iz stava 1. ovog člana naplaćuje se u devizama.
VIII. INSPEKCIJSKI NADZOR
Član 52.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o uslovima za obavljanje međunarodnog javnog prevoza koje
mora da ispunjava domaći prevoznik obuhvata nadzor nad finansijskom sposobnošću, tehničkom opremljenošću,
stručnom osposobljenošću direktora preduzeća ili odgovornog lica, kao i nadzor nad propisanom dokumentacijom
domaćeg prevoznika.
Član 53.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o međunarodnom javnom prevozu putnika obuhvata nadzor nad
redovnosti i urednosti održavanja linija, pridržavanjem reda vožnje, itinerera i cenovnika, ispunjavanjem uslova iz
dozvole i putnog lista, kao i kvalitetom pružanja usluga.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o međunarodnom javnom prevozu stvari obuhvata proveru
posedovanja dozvola izdatih u vezi sa prevozom iz člana 42. stav 2, člana 43. stav 1, člana 47. stav 1. i člana 48.
stav 1. ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o međunarodnom prevozu za sopstvene potrebe obuhvata nadzor
nad ispunjavanjem uslova iz dozvole i nadzor nad dokumentacijom iz koje se nesumnjivo može utvrditi da je u
pitanju međunarodni prevoz za sopstvene potrebe.
Član 54.
Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o autobuskim stanicama obuhvata nadzor nad ispunjavanjem
saobraćajnih, tehničkih i higijenskih uslova, kao i drugih uslova, kao i nadzor nad obezbeđivanjem prijema i
otpreme autobusa i putnika.
Član 55.
Neposredni inspekcijski nadzor iz čl. 52-54. ovog zakona i propisa koji se donose na osnovu ovog zakona
vrši savezni inspektorat nadležan za poslove saobraćajne inspekcije.
Poslove nadzora saveznog inspektorata nadležnog za poslove saobraćajne inspekcije vrši savezni inspektor
za međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: inspektor za međunarodni prevoz), koji je
samostalan u svom radu.
Član 55a
Inspektor za međunarodni prevoz, radi obavljanja pregleda, ima pravo da na putevima zaustavlja vozila,
osim vozila Vojske Jugoslavije, vozila hitne pomoći i vozila organa unutrašnjih poslova.
Vozila iz stava 1. ovog člana zaustavljaju se isticanjem saobraćajnog znaka "zabranjen saobraćaj svim
vozilima u oba smera" na kome je upisano STOP.
Član 56.
Domaći prevoznik čije osoblje i sredstva, odnosno rad podležu inspekcijskom nadzoru dužan je da
inspektoru za međunarodni prevoz omogući vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja dostavi traženi
materijal i podatke.
Član 57.
Inspektor za međunarodni prevoz vodi postupak u okviru svojih ovlašćenja, sastavlja zapisnik o izvršenom
inspekcijskom pregledu, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih ovim zakonom i
drugim saveznim zakonom, izdaje naloge, izriče zabrane, privremeno oduzima uverenja i dozvole i izriče i
naplaćuje novčane kazne na licu mesta kad je to predviđeno ovim zakonom ili propisom donesenim na osnovu
ovog zakona.
Član 58.
Ako je prilikom vršenja poslova inspekcijskog nadzora inspektor za međunarodni prevoz izdao usmeni nalog
ili izrekao usmenu zabranu, rešenje o tom nalogu, odnosno zabrani dostaviće se, u roku od tri dana od dana
njegovog izdavanja, licu na koje se odnosi.
Član 59.
Inspektor za međunarodni prevoz, na mestu na kome obavlja inspekcijski nadzor, ima prava naročito da:
47
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) naloži domaćem prevozniku da u određenom roku otkloni uočene nedostatke, odnosno privremeno
oduzme uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza ako domaći prevoznik ne
ispunjava uslove iz čl. 9. do 14. ovog zakona;
1a) naloži privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje vrši stručnu obuku kandidata za
direktora ili odgovorno lice da u određenom roku otkloni uočene nedostatke, odnosno privremeno oduzme licencu
za stručnu obuku ako privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava uslove iz člana 13b st. 3. i 4.
ovog zakona;
2) zabrani stranom prevozniku koji nema u autobusu original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz
putnika ili original druge odgovarajuće isprave dalje kretanje jugoslovenskim putevima i da ga sprovede na
granični prelaz na kome je ušao, radi izlaska iz zemlje, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližoj autobuskoj
stanici za međunarodni prevoz, i da o tome obavesti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja;
3) zabrani stranom prevozniku koji nema u teretnom vozilu original važeće dozvole za međunarodni javni
prevoz stvari ili original druge odgovarajuće isprave dalje kretanje srpskim putevima pri čemu je dužan da teretno
vozilo sprovede do najbliže carinske ispostave;
4) zabrani domaćem prevozniku koji nema u autobusu original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz
putnika dalje obavljanje tog prevoza i da ga sprovede na najbližu autobusku stanicu za međunarodni javni prevoz
radi iskrcavanja putnika i o tome obavesti savezni organ nadležan za poslove saobraćaja;
5) privremeno oduzme dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika iz člana 20. i člana 39. st. 1. i 2. ovog
zakona izdatu stranom prevozniku ako utvrdi nedostatke dozvole ili ako dozvola ne odgovara službenoj evidenciji
izdatih dozvola saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja ili ako ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama
ovog zakona ili međunarodnog ugovora, kao i da zabrani dalje obavljanje tog prevoza, pri čemu se putnici mogu
iskrcati na najbližoj autobuskoj stanici za međunarodni prevoz, a autobus se sprovodi na granični prelaz na kome
je ušao;
6) privremeno oduzme dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika iz člana 20. ovog zakona, izdatu
domaćem prevozniku ako utvrdi nedostatke dozvole ili ako dozvola ne odgovara službenoj evidenciji izdatih dozvola
saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja ili ako domaći prevoznik ne obavlja prevoz u skladu sa
odredbama ovog zakona ili međunarodnog ugovora, kao i da zabrani dalje obavljanje tog prevoza, a autobus
sprovede na najbližu autobusku stanicu za međunarodni prevoz, gde se putnici moraju iskrcati;
7) privremeno oduzme dozvolu iz člana 42. stav 2, člana 43. stav 1. i člana 47. ovog zakona, izdatu stranom
prevozniku, ako utvrdi da dozvola ne odgovara službenoj evidenciji ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja
ili ako strani prevoznik ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona ili međunarodnog ugovora, pri čemu
je dužan da teretno vozilo sprovede do najbliže carinske ispostave;
8) naloži vlasniku autobuske stanice da u određenom roku otkloni uočene nedostatke;
9) zabrani dalje obavljanje međunarodnog javnog prevoza stranom i domaćem prevozniku koji u autobusu,
odnosno teretnom vozilu nema odgovarajuću dokumentaciju propisanu ovim zakonom na toj relaciji;
10) zabrani stranom prevozniku koji obavlja međunarodni javni prevoz stvari suprotno odredbama čl. 4a,
4b, 4v, 4g i 4d ovog zakona pristup ili dalje kretanje na putevima na teritoriji Republike Srbije, pri čemu je dužan
da teretno vozilo sprovede do najbliže carinske ispostave;
11) isključi vozilo domaćeg prevoznika, privrednog društva, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika
kojim vrši međunarodni prevoz protivno odredbama ovog zakona ili potvrđenih međunarodnih ugovora, odredi
mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od pet dana;
12) zabrani pristup i dalje kretanje na putevima Republike Srbije stranom prevozniku, koji vozilom obavlja
javni međunarodni linijski ili vanlinijski prevoz putnika protivno odredbama ovog zakona ili potvrđenih
međunarodnih ugovora, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližu autobusku stanicu, a vozilo sa vozačem
sprovede - uputi na granični prelaz na kome je ušlo radi izlaska iz zemlje.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja donosi rešenje o oduzimanju uverenja iz stava 1. tačka 1) ovog
člana, rešenje o oduzimanju licence za stručnu obuku iz stava 1. tačka 1a) ovog člana, rešenje o oduzimanju
dozvole iz stava 1. tač. 5) do 7) ovog člana najdocnije u roku od sedam dana od dana privremenog oduzimanja
uverenja, privremenog oduzimanja licence, odnosno privremenog oduzimanja dozvole.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je to u interesu obavljanja prevoza, savezni organ nadležan za poslove
saobraćaja može izreći opomenu domaćem, odnosno stranom prevozniku i vratiti privremeno oduzetu dozvolu.
Rešenje o oduzimanju uverenja, oduzimanju licence, odnosno oduzimanju dozvole iz stava 2. ovog člana je
konačno.
Član 59a
Zabranjeno je, za vreme trajanja isključenja, koristiti vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora
isključeno iz saobraćaja.
48
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Strani prevoznik ili domaći prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, kome je u
vršenju međunarodnog javnog prevoza ili međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe isključeno vozilo, dužan je
da na mestu parkiranja koje mu je određeno obezbedi vozilo.
Član 60.
Inspektor za međunarodni prevoz dužan je da savezni organ nadležan za poslove saobraćaja obavesti o
učinjenim povredama odredaba ovog zakona od strana domaćeg i stranog prevoznika, kao i o preduzetim merama.
U slučaju učestalih primedaba inspektora na rad pojedinih prevoznika, savezni organ nadležan za poslove
saobraćaja može izreći zabranu pristupa na teritoriju SRJ stranom prevozniku, odnosno zabranu obavljanja
međunarodnog javnog prevoza domaćem prevozniku u trajanju od tri meseca do 12 meseci.
Inspektor za međunarodni prevoz dužan je da podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove
saobraćaja da izrekne zabranu pristupa na teritoriju Republike Srbije stranom prevozniku, odnosno zabranu
obavljanja međunarodnog prevoza domaćem prevozniku u trajanju od jednog do tri meseca ako prevoznik na
zahtev inspektora, isticanjem saobraćajnog znaka "zabranjen saobraćaj svim vozilima u oba smera" ne zaustavi
vozilo i inspektoru ne omogući vršenje inspekcijskog pregleda vozila i dokumentacije, bez odlaganja ne pruži
traženi materijal ili podatke ili dokumentaciju ili ne postupi u skladu sa nalogom inspektora.
Član 61.
Savezni organ nadležan za poslove saobraćaja, u skladu sa bilateralnim sporazumom, obavestiće nadležni
organ zemlje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika, odnosno na čijoj teritoriji je registrovano vozilo
o povredama ovog zakona i o preduzetim merama iz čl. 59. i 60. ovog zakona.
Član 62.
Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja u roku
od osam dana od dana uručenja rešenja.
Funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove saobraćajne inspekcije ceni kada
žalba neće odložiti izvršenje rešenja na osnovu obrazloženog zahteva podnosioca žalbe i ako je odlaganje u
interesu obavljanja međunarodnog prevoza.
Žalba protiv rešenja inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 63.
Ako prilikom vršenja inspekcijskog nadzora inspektor za međunarodni prevoz utvrdi da je učinjen prekršaj ili
krivično delo, dužan je da bez odlaganja podnese prijavu za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu
prijavu.
Organ kome je podnesena prijava iz stava 1. ovog člana dužan je da o ishodu postupka obavesti savezni
inspektorat nadležan za poslove saobraćajne inspekcije.
Član 64.
U vršenju poslova utvrđenih ovim zakonom, carinski organ na graničnom prelazu, ako utvrdi da strani
prevoznik pri ulasku u SRJ odnosno izlasku iz SRJ nema u stranom vozilu original važeće dozvole za međunarodni
javni prevoz putnika ili stvari ili original druge odgovarajuće isprave, zabraniće ulazak stranog vozila u SRJ,
odnosno utvrditi povrede odredaba ovog zakona, a ako to utvrdi na drugom mestu na kome obavlja carinski nadzor
zabraniće dalje kretanje vozila jugoslovenskim putevima.
Carinski organ iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da domaći prevoznik pri ulasku u SRJ, odnosno izlasku iz
SRJ nema u domaćem vozilu overenu fotokopiju uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog
prevoza, original važeće dozvole za međunarodni javni prevoz putnika ili stvari ili original druge odgovarajuće
isprave zabraniće izlazak iz SRJ, odnosno utvrditi povrede odredaba ovog zakona.
Carinski organ će o zabrani ili utvrđenim povredama iz st. 1. i 2. ovog člana bez odlaganja obavestiti savezni
inspektorat nadležan za poslove saobraćajne inspekcije.
Član 65.
Inspektor za međunarodni prevoz dužan je da kao tajnu čuva podatke koje sazna prilikom vršenja inspekcije
ako su ti podaci službena, poslovna ili vojna tajna.
Član 66.
Pri vršenju inspekcijskih poslova, inspektor za međunarodni prevoz mora imati legitimaciju kojom se
utvrđuje njegovo ovlašćenje, koju izdaje funkcioner koji rukovodi saveznim inspektoratom nadležnim za poslove
saobraćajne inspekcije.
Obrazac i izgled legitimacije inspektora za međunarodni prevoz propisuje savezni ministar nadležan za
poslove saobraćaja.
IX. ORGAN ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
BRISANO - sa 18/2010
Član 67.
49
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
BRISANO - sa 18/2010
X. KAZNENE ODREDBE
Član 68.
Novčanom kaznom od 400.000 do 750.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - domaći prevoznik ili
strani prevoznik:
1) ako se u vozilu kojim se obavlja međunarodni javni prevoz ne nalazi ugovor o radu vozača zaključen
između vozača koji upravlja vozilom i domaćeg ili stranog prevoznika koji obavlja prevoz tim vozilom, odnosno
overena fotokopija ugovora o radu, odnosno potvrda o radnom odnosu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski
ili nemački jezik (član 4. stav 4);
2) ako se u vozilu uzetom u zakup, kojim se obavlja međunarodni javni prevoz, ne nalazi ugovor o zakupu
vozila, odnosno overena fotokopija ugovora o zakupu vozila, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački
jezik (član 4. stav 5);
3) ako je podatke upisane u dozvoli za međunarodni javni prevoz stvari ili u međunarodnom tovarnom listu
(CMR) precrtao ili ispravljao (član 4. stav 10);
4) ako pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza stvari koji se obavlja na osnovu CEMT dozvole, u toj
dozvoli nisu neizbrisivo upisani podaci iz člana 4a stav 1;
5) ako prilikom obavljanja međunarodnog javnog prevoza stvari ne koristi CEMT dozvolu u skladu sa
odredbom člana 4v stav 3. ovog zakona;
6) ako CEMT dozvolu koristi za obavljanje međunarodnog javnog prevoza stvari između države članice i
treće države koja nije članica CEMT (član 4v stav 5);
7) ako plastificira, odnosno oblaže zaštitnim filmom CEMT dozvolu, dnevnik putovanja i odgovarajuće
potvrde (član 4v stav 6);
8) ako se CEMT dozvole iz člana 4v stav 7. ovog zakona ne nalaze u vozilu u toku celog prevoza;
9) ako se CEMT dozvola iz člana 4v stav 8. ovog zakona ne nalazi u vozilu u toku prevoznog puta, od mesta
utovara do mesta istovara ili u toku vožnje praznim vozilom (prazna vožnja);
10) ako u obavljanju međunarodnog javnog prevoza na osnovu CEMT dozvole ne vodi dnevnik putovanja
(član 4d stav 3);
11) ako dnevnik putovanja nije popunjen u skladu sa članom 4d stav 4. ovog zakona;
12) ako dnevnik putovanja nije popunjen u skladu sa članom 4d stav 6. ovog zakona;
13) ako izvrši ispravke u dnevniku putovanja tako da prethodno upisani podaci nisu ostali čitljivi (član 4d
stav 7);
14) ako dozvolu za međunarodni javni prevoz putnika ili stvari prenese drugom prevozniku ili ako se
dozvolom drugog prevoznika obavlja međunarodni javni prevoz (član 5);
15) ako obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika bez dozvole za međunarodni javni prevoz koju
izdaje savezni organ nadležan za poslove saobraćaja (član 20. stav 1);
16) ako se u svakom od autobusa kojima se obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika na liniji za
koju je izdata bilateralna ili tranzitna dozvola za obavljanje međunarodnog javnog prevoza putnika i sa više
autobusa ne nalazi original dozvole sa prilozima iz člana 22. i člana 23. stav 1. ovog zakona (član 27. stav 2);
17) ako ne obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika u skladu sa odredbom člana 41. stav 1. ovog
zakona;
18) ako za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz
saobraćaja (član 59a stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice kod domaćeg prevoznika novčanom
kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.
Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj i vozač stranog prevoznika.
Član 69.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj domaći ili strani prevoznik:
1) ako se pri obavljanju međunarodnog javnog vanlinijskog prevoza putnika u autobusu ne nalazi uredno
popunjen putni list koji je potpisao domaći, odnosno strani prevoznik i overio nadležni jugoslovenski carinski organ
na graničnom prelazu (član 6. stav 1);
1a) ako u rubrike putnog lista sa spiskom putnika podatke nije uneo pisaćom mašinom ili štampačem
kompjutera (član 6. stav 4);
1b) ako je podatke unete u putni list sa spiskom putnika precrtao ili ispravljao (član 6. stav 5);
2) ako autobusi, odnosno teretna vozila kojima se obavlja međunarodni javni prevoz putnika, odnosno stvari
nemaju na bočnim stranama ispisanu firmu ili nisu čista ili ako uređaji i oprema koji su ugrađeni u autobus,
50
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
odnosno teretno vozilo kojim se obavlja međunarodni prevoz nisu ispravni ili ako se u autobusu prevozi veći broj
putnika od broja ugrađenih sedišta, ne računajući decu do četiri godine (član 8);
3) ako vozne karte ne prodaje na autobuskoj stanici i na drugim posebno organizovanim prodajnim mestima
ili ako red vožnje i cenovnik ne istaknu na vidno mesto u autobuskoj stanici ili na drugom posebno organizovanom
prodajnom mestu (član 28);
4) ako na autobusu kojim obavlja međunarodni linijski prevoz putnika u donjem desnom uglu vetrobranskog
stakla ne istakne uočljiv naziv polazne i odredišne stanice (član 29);
5) ako saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja u okolnostima koje se nisu mogle predvideti, a
čije posledice se nisu moglo otkloniti bez odlaganja ne podnese zahtev za odobrenje trajnog obustavljanja ili
privremenog prekida međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika (član 30);
6) ako bez odlaganja na dan trajnog obustavljanja ili privremenog prekida, odnosno datumom kada
obavljanje međunarodnog javnog linijskog mora biti nastavljeno to ne objavi u sredstvima javnog informisanja ili
na drugi uobičajeni način u mestu polaska, usputnim stanicama na kojima je redom vožnje predviđeno ukrcavanje i
iskrcavanje putnika i u mestu odredišta međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika (član 31);
7) ako prilikom prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom za svaku grupu nije popunjen
poseban putni list (član 38. stav 2. i član 39. stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice kod domaćeg prevoznika novčanom
kaznom od 3.000 do 15.000 dinara.
Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj i vozač stranog prevoznika.
Član 70.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - privredno društvo
koje upravlja autobuskom stanicom, ako ne obezbedi prijem i otpremu autobusa i ukrcavanje i iskrcavanje putnika
u skladu sa odobrenim redovima vožnje (član 41. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice kod privrednog društva koje upravlja
autobuskom stanicom novčanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara.
Član 71.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se strani prevoznik za prekršaj učinjen na
teritoriji SRJ:
1) ako se pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u autobusu ne nalazi original važeće dozvole za
međunarodni javni prevoz putnika ako se taj prevoz obavlja u režimu dozvola, odnosno u teretnom vozilu - original
važeće dozvole za međunarodni javni prevoz stvari i međunarodni tovarni list (CMR) (član 4. stav 1);
1a) ako strani prevoznik teretnim vozilom ne obavlja međunarodni javni prevoz stvari u skladu sa odredbom
člana 4. stav 6. ovog zakona;
1b) ako strani prevoznik teretnim vozilom ne obavlja međunarodni javni prevoz stvari u skladu sa odredbom
člana 4. stav 7. ovog zakona;
1v) ako se pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza stvari na osnovu CEMT dozvole u vozilu stranog
prevoznika ne nalaze dokumenti iz člana 4b stav 1;
1g) ako se u vozilu uzetom u zakup ili lizing, kojim strani prevoznik obavlja međunarodni javni prevoz na
osnovu CEMT dozvole, ne nalazi ugovor o zakupu vozila ili o lizingu, odnosno overena fotokopija ugovora o zakupu
vozila ili o lizingu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik (član 4b stav 2);
2) ako bez dozvole obavlja kabotažu (član 7. stav 1);
3) ako ne obavlja međunarodni javni linijski prevoz putnika u skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim
redom vožnje, cenovnikom i skicom itinerera (član 25);
4) ako bez dozvole za međunarodni javni prevoz putnika obavlja vožnju praznog autobusa od mesta polaska
do mesta odredišta i prevoz putnika u povratku, ostale povremene prevoze kao i naizmenični prevoz putnika (član
39. st. 1. i 2);
5) ako bez dozvole za međunarodni javni prevoz stvari obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji
SRJ (član 42. stav 2);
6) ako bez dozvola za međunarodni javni prevoz stvari za vučno vozilo i za svako priključno vozilo obavlja
međunarodni javni prevoz stvari u skupu vozila koji sačinjavaju strano vučno vozilo i priključna vozila koja imaju
registarske oznake različitih zemalja, osim ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno (član 46);
7) ako obavlja međunarodni vangabaritni prevoz bez dozvole za međunarodni vangabaritni prevoz (član 48).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i vozač stranog prevoznika novčanom kaznom od
25.000 do 50.000 dinara.
Član 72.
Novčanom kaznom od 200.000 do 450.000 dinara kazniće se za prekršaj domaći prevoznik:
51
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) ako se pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u autobusu ne nalazi original važeće dozvole za
međunarodni javni prevoz ako se taj prevoz obavlja u režimu dozvola, a u teretnom vozilu - međunarodni tovarni
list (CMR) (član 4. stav 1);
2) ako se pri obavljanju međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju, u autobusu, odnosno
teretnom vozilu domaćeg prevoznika ne nalazi overena fotokopija uverenja o osposobljenosti za obavljanje
međunarodnog javnog prevoza u drumskom saobraćaju (član 4. stav 2);
2a) ako se u vozilu domaćeg prevoznika, kojim se obavlja međunarodni javni prevoz ne nalazi licenca
vozača, odnosno overena fotokopija licence vozača, izdata u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost
saobraćaja na putevima (član 4. stav 9);
2b) ako domaći prevoznik putni list sa spiskom putnika ne čuva dve godine, računajući od dana njegovog
popunjavanja (član 6. stav 6);
2v) ako obavlja međunarodni javni linijski ili vanlinijski prevoz putnika drugim vozilom osim autobusom
(član 6b);
3) ako saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja ne prijavi svaku promenu u pogledu ispunjavanja
uslova iz čl. 10, 11, 13. i 14. ovog zakona (član 15a);
4) ako bez uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza obavlja međunarodni
javni prevoz putnika ili stvari ili ako obavlja međunarodni javni prevoz putnika ili stvari bez uverenja o
osposobljenosti za obavljanje određene vrste međunarodnog javnog prevoza (član 17. stav 1);
5) ako ovlašćenom licu saveznog organa nadležnog za poslove saobraćaja ne omogući da na licu mesta
utvrdi da li su ispunjeni uslovi za izdavanje uverenja (član 18);
6) ako ne započne obavljanje međunarodnog javnog linijskog prevoza putnika najdocnije 15 dana od dana
prijema dozvola, sa prilozima iz člana 22. stav 1. i člana 23. stav 1. ovog zakona i ako ne obavlja prevoz putnika u
skladu sa izdatom dozvolom, odobrenim redom vožnje, cenovnikom i skicom itinerera (član 24. stav 2);
7) ako saveznom organu nadležnom za poslove saobraćaja u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja za
koje se izveštaj podnosi, ne dostavi podatke o broju obavljenih vožnji i prevezenih putnika u jednom i drugom
smeru (član 32);
8) ako prilikom međunarodnog javnog prevoza putnika istovremeno obavlja i unutrašnji prevoz suprotno
članu 33. ovog zakona;
9) ako inspektoru za međunarodni prevoz onemogući vršenje inspekcijskog nadzora ili ako ne dostavi bez
odlaganja traženi materijal i podatke (član 56).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice kod domaćeg prevoznika novčanom
kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.
Član 73.
Novčanom kaznom od 200.000 do 450.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeća ili drugo pravno lice,
odnosno strano pravno lice ako međunarodni prevoz za sopstvene potrebe obavlja bez dozvole u slučaju kada je
međunarodnim ugovorom predviđeno da se takav prevoz obavlja na osnovu dozvole ili ako se u autobusu, odnosno
teretnom vozilu ne nalazi dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi da je u pitanju međunarodni prevoz
za sopstvene potrebe u slučaju kada međunarodnim ugovorom nije predviđena dozvola za obavljanje
međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe (član 50).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću, drugom pravnom licu
ili državnom organu, kao i preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 22.500 dinara.
Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj i vozač stranog pravnog lica.
Član 74.
Novčanom kaznom od 3.000 dinara kazniće se na licu mesta vozač autobusa, odnosno teretnog vozila za
prekršaj iz člana 69. tač. 1, 2, 4. i 7.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 5.000 dinara kazniće se na licu mesta vozač
autobusa, odnosno teretnog vozila za prekršaj iz člana 68. stav 1, člana 69. tač. 1a, 1b i 3, člana 71, člana 72. tač.
1, 2, 2a, 2v, 4, 6. i 8. i člana 73.
Član 74a
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj domaći prevoznik ili domaće
pravno lice, ako se u vozilu kojim se obavlja međunarodni prevoz ne nalazi putni nalog čitko popunjen na propisan
način, koji je ovlašćeno lice overilo i potpisalo (član 6a stav 1).
Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u domaćem prevozniku ili
domaćem pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se i preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Član 74b
52
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj strani prevoznik ili strano pravno
lice, ako obavlja međunarodni javni linijski ili vanlinijski prevoz putnika drugim vozilom osim autobusom (član 6v).
Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u stranom prevozniku ili stranom
pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se za prekršaj i vozač stranog prevoznika ili stranog pravnog lica.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 75.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 76.
Dozvole za međunarodni javni prevoz izdate do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju na snazi i važe
do isteka roka utvrđenog tim dozvolama.
Član 76a
Domaćem prevozniku prilikom izdavanja rešenja o dodeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari
i stranih dozvola za vanlinijski prevoz putnika, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, neće se
zahtevati uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza.
Član 77.
Privredna komora Jugoslavije obavljaće poslove za koje je ovlašćena u Zakonu o prevozu u međunarodnom
drumskom saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br. 41/80, 33/87, 80/89 i 29/90 i "Službeni list SRJ", br. 34/92) u roku
od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 78.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o prevozu u međunarodnom drumskom
saobraćaju ("Službeni list SFRJ", br. 41/80, 33/87, 80/89 i 29/90 i "Službeni list SRJ", br. 34/92) i član 30. Zakona
o izmenama saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni list
SRJ", br. 28/96).
Član 79.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", osim odredbi čl. 9.
do 16. člana 18, člana 19. i člana 41. koje stupaju na snagu 1. novembra 1999. godine.
------------------------------------------------ZAKON O TRANSPORTU OPASNOG TERETA
("Službeni glasnik RS", br. 88/2010)
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se ovlašćenja državnih organa i specijalizovanih organizacija u transportu opasnog
tereta, posebni uslovi pod kojima se obavlja transport opasnog tereta, način obavljanja transporta opasnog tereta,
postupci u slučaju vanrednih događaja u transportu opasnog tereta i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona u
drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se:
1) na transport opasnog tereta koji privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik obavlja za potrebe
svoje delatnosti u jednoj tehničko-tehnološkoj celini (fabrički krug i sl.);
2) na transport opasnog tereta koji se obavlja vozilima ministarstva nadležnog za poslove odbrane,
ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, Vojske Srbije, kao i vojnih snaga drugih država i organizacija koje
prema posebnom sporazumu koriste saobraćajnu infrastrukturu Republike Srbije.
Član 2.
Transport opasnog tereta obavlja se u skladu sa odredbama potvrđenih međunarodnih sporazuma,
odredbama ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.
Potvrđeni međunarodni sporazumi su:
1) Evropski sporazum o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR);
2) Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije
opreme i delova motornih vozila ("Službeni list FNRJ-Međunarodni ugovori", broj 5/62);
3) Dodatak C Konvencije o međunarodnim prevozima železnicom (COTIF) - Pravilnik za međunarodni
železnički transport opasne robe (RID);
4) Aneks 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu - Siguran transport opasnog tereta
vazdušnim putem i ICAO Dok. 9284 AH/905 - Tehničke instrukcije za siguran transport opasnog tereta vazdušnim
putem;
5) Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta unutrašnjim plovnim putevima (ADN);
53
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
6) Konvencija o fizičkom obezbeđenju nuklearnog materijala.
Na način na koji se ovim zakonom imenuju, odnosno ovlašćuju tela za ocenjivanje usaglašenosti, oduzimaju
odobrenja za ocenjivanje usaglašenosti i utvrđuje ispunjenost zahteva za imenovanje, odnosno ovlašćenje za
ocenjivanje usaglašenosti primenjuju se propisi kojima se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje
usaglašenosti.
Ministar nadležan za poslove odbrane u saradnji s ministrom nadležnim za poslove saobraćaja (u daljem
tekstu: Ministar) posebnim propisom uređuje transport opasnog tereta koji se obavlja vozilima Vojske Srbije i
ministarstva nadležnog za poslove odbrane, kao i vojnih snaga drugih država i organizacija koje prema posebnom
sporazumu koriste saobraćajnu infrastrukturu Republike Srbije.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove u saradnji s Ministrom posebnim propisom uređuje transport
opasnog tereta koji se obavlja vozilima ministarstva unutrašnjih poslova.
Član 3.
Učesnici u transportu opasnog tereta dužni su da izvršavaju obaveze iz poglavlja 1.4 ADR/RID/ADN.
Član 4.
Potvrđeni međunarodni sporazumi iz člana 2. stav 2. ovog zakona primenjuju se i na transport opasnog
tereta koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije.
Član 5.
Zabranjen je transport opasnog tereta koji nije u skladu s potvrđenim međunarodnim sporazumima iz člana
2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.
Član 6.
Opasnost od nastupanja posledica u transportu opasnog tereta zbog neprimenjivanja potvrđenih
međunarodnih sporazuma iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu
ovog zakona klasifikovana je u tri kategorije:
1) opasnost I kategorije je opasnost po život lica ili zagađenje životne sredine s posledicama čije je
otklanjanje dugotrajno i skupo;
2) opasnost II kategorije je opasnost od nanošenja teške telesne povrede licu ili znatnog zagađenja životne
sredine i od zagađenja životne sredine na većem prostoru;
3) opasnost III kategorije je opasnost od nanošenje lake telesne povrede licu ili neznatnog zagađenja
životne sredine.
Ministar propisuje kriterijume po kojima se klasifikuju povrede potvrđenih međunarodnih sporazuma iz člana
2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, prema kategoriji
opasnosti iz stava 1. ovog člana.
Član 7.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) vanredni događaj je događaj u kojem je prekinut ili zaustavljen transport opasnog tereta zbog toga što se
opasan teret oslobodio ili zbog mogućnosti da se opasan teret oslobodi;
2) vozila ministarstva nadležnog za poslove odbrane, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i Vojske
Srbije su sopstvena i angažovana vozila;
3) vozilo je svako transportno sredstvo u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona (motorno vozilo
i priključno vozilo) namenjeno za transport opasnog tereta, železnička kola cisterne, brod ili konvoj ili drugo
transportno sredstvo;
4) davalac usluga pretovara opasnog tereta pri promeni vida saobraćaja je privredno društvo, drugo pravno
lice ili preduzetnik koji pri promeni vida saobraćaja u transportu opasnog tereta, pretovara i privremeno odlaže
opasan teret;
5) opasan teret je materija, predmet ili otpad koji je prema ispunjenim uslovima utvrđenim propisima iz
člana 2. stav 2. razvrstan u opasan teret;
6) organizator transporta opasnog tereta (špediter) jeste privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik
koji organizuje transport ili koji obavlja druge poslove u vezi s transportom opasnog tereta;
7) privredne delatnosti koje se obavljaju u transportu opasnog tereta su: pakovanje, utovar, punjenje,
organizovanje transporta, prevoz, pretovar, privremeno odlaganje i istovar;
8) stručno lice je lice osposobljeno i ovlašćeno za ispitivanje posuda pod pritiskom i cisterni (prenosivih
cisterni, kontejner-cisterni, vozila cisterni, kola cisterni i sl.) u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona;
9) savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta je lice koje u javnom preduzeću, privrednom
društvu, drugom pravnom licu ili kod preduzetnika obavlja poslove kojima se obezbeđuje primena propisa u
transportu opasnog tereta, koje ima sertifikat o stručnoj osposobljenosti i koje je poslodavac aktom odredio da
obavlja te poslove;
54
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
10) transport opasnog tereta između pošiljaoca i primaoca obuhvata: utovar i transport od otpremnog do
uputnog mesta, zadržavanje opasnog tereta u vozilu, cisterni i kontejneru prouzrokovano saobraćajnim uslovima
pre, u toku i posle transporta, kao i pretovar radi promene vida saobraćaja ili transportnog sredstva i privremeno
odlaganje i istovar opasnog tereta;
11) učesnik u transportu opasnog tereta je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je:
pošiljalac, prevoznik, primalac, utovarač, paker, punilac, korisnik kontejner cisterne ili prenosive cisterne,
organizator transporta i davalac usluge pretovara pri promeni vida saobraćaja u transportu opasnog tereta.
Ostali izrazi korišćeni u ovom zakonu imaju značenje kao u propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i
drugim propisima koji uređuju tehničke zahteve za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.
Član 8.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da se osigura za slučaj da u transportu opasnog tereta pričini
štetu licima, imovini i životnoj sredini, u skladu sa zakonom.
II. UPRAVA ZA TRANSPORT OPASNOG TERETA
Član 9.
Za obavljanje izvršnih i s njima povezanih inspekcijskih i stručnih poslova u oblasti transporta opasnog
tereta obrazuje se Uprava za transport opasnog tereta (u daljem tekstu: Uprava), kao organ uprave u sastavu
ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) i utvrđuje njena nadležnost.
Sedište Uprave je u Beogradu.
Uprava ima svojstvo pravnog lica.
Član 10.
Uprava obavlja sledeće poslove:
1) učestvuje u radu međunarodnih stručnih tela za izradu tehničkih propisa iz potvrđenih međunarodnih
sporazuma iz člana 2. stav 2. ovog zakona, priprema predloge za njihovu izmenu i dopunu i izjašnjava se o
predlozima predstavnika drugih država;
2) učestvuje u pripremi propisa u oblasti transporta opasnog tereta;
3) vrši inspekcijski nadzor nad primenom propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa
donetih na osnovu ovog zakona;
4) izdaje ovlašćenje stručnom licu;
5) izdaje odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta;
6) izdaje ovlašćenje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili
cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta;
7) izdaje imenovanje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa posude pod pritiskom ili cisterne;
8) oduzima odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koja se koristi u transportu
opasnog tereta, ako ambalaža, odnosno posuda pod pritiskom ili cisterna koja se koristi u transportu opasnog
tereta ne ispunjava uslove iz odobrenja;
9) donosi rešenje o priznavanju odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koje je
izdao nadležni organ strane države;
10) vodi Registar stručnih lica za ispitivanje posude pod pritiskom i cisterne koja se koristi u transportu
opasnog tereta;
11) obrazuje ispitnu komisiju koja proverava stručnu osposobljenost kandidata za savetnika za bezbednost u
transportu opasnog tereta;
12) sastavlja ispitna pitanja za proveru stručne osposobljenosti kandidata za savetnika za bezbednost u
transportu opasnog tereta i objavljuje ih na utvrđen način;
13) proverava ispunjenost uslova i izdaje licencu privrednom društvu ili drugom pravnom licu za
osposobljavanje kandidata za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta;
14) prikuplja godišnje izveštaje savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, analizira ih i predlaže
izmene propisa;
15) izdaje sertifikat o stručnoj osposobljenosti za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta;
16) vrši nadzor nad radom privrednih društava i drugih pravnih lica kojima izdaje licencu, ovlašćenje ili drugi
akt na osnovu ovog zakona;
17) nadzire pripremu i sprovođenje Plana bezbednosti učesnika u transportu opasnog tereta koji
transportuju opasan teret visoke potencijalne opasnosti, utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona;
18) izdaje dozvolu za transport opasnog tereta kada je to utvrđeno propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona, izuzev dozvole za transport eksplozivnog tereta;
19) prati transport i ugrožavanje bezbednosti transporta opasnog tereta;
55
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
20) analizira izveštaje o izdatim, odnosno vraćenim sertifikatima o odobrenju za vozilo za transport
određenog opasnog tereta;
21) izdaje ovlašćenje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa vozila za transport opasnog tereta;
22) izdaje imenovanje telu za ocenjivanje usaglašenosti vozila za transport određenog opasnog tereta;
23) izdaje ovlašćenje privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu za stručno osposobljavanje
kandidata za vozača vozila za transport opasnog tereta;
24) obrazuje ispitnu komisiju koja proverava stručnu osposobljenost vozača vozila za transport opasnog
tereta, sastavlja i objavljuje ispitna pitanja na utvrđen način;
25) izdaje sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača vozila za transport opasnog tereta i vodi Registar
izdatih sertifikata;
26) prikuplja podatke o povredama propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih
na osnovu ovog zakona, analizira ih, predlaže izmene i dopune navedenih propisa, razmenjuje podatke o
povredama propisa s nadležnim organom druge države, odnosno s nadležnim telima EU i postupa po zahtevu
nadležnog organa druge države koji je utvrdio da vozilo registrovano u Republici Srbiji nije poštovalo propise;
27) učestvuje u pripremi bilateralnih sporazuma u oblasti transporta opasnog tereta;
28) izrađuje godišnji izveštaj, na osnovu prikupljenih podataka, o povredama propisa iz člana 2. stav 2.
ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, po kategoriji opasnosti i dostavlja ga
nadležnim međunarodnim telima;
29) izdaje odobrenje za tip broda koji se koristi za transport opasnog tereta;
30) izdaje ovlašćenje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa broda za transport opasnog tereta;
31) izdaje imenovanje telu za ocenjivanje usaglašenosti broda za transport određenog opasnog tereta;
32) izdaje ovlašćenje privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu za stručno osposobljavanje
kandidata za Lice sa sertifikatom ADN;
33) obrazuje ispitnu komisiju koja proverava stručnu osposobljenost kandidata za Lice sa sertifikatom ADN;
34) izdaje sertifikat ADN i vodi Registar izdatih sertifikata;
35) analizira izveštaje o izdatim, odnosno vraćenim sertifikatima o odobrenju za brod za transport
određenog opasnog tereta;
36) oduzima licencu, ovlašćenje ili drugi akt koji je izdat na osnovu ovog zakona, ako utvrdi prestanak
ispunjenosti nekog od uslova na osnovu kojih su ti akti izdati.
Član 11.
Upravom rukovodi direktor, koga postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se
uređuje položaj državnih službenika.
Član 12.
Sredstva za rad Uprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
III. AMBALAŽA ZA TRANSPORT OPASNOG TERETA
Član 13.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da upotrebljava tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom
ili cisterne koji ima odobrenje i važeći izveštaj o ispitivanju ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za
transport opasnog tereta (u daljem tekstu: Izveštaj o ispitivanju), u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona i drugih propisa.
Posudu pod pritiskom ili cisternu iz stava 1. ovog člana ispituje i označava žigom ovlašćeno stručno lice, u
skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Uprava ovlašćuje stručno lice ako:
1) ispunjava uslove iz propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugih propisa;
2) je zaposleno kod pravnog lica, odnosno ako vrši ispitivanje kao preduzetnik koji je osigurao posao;
3) ispunjava bliže propisane uslove u pogledu stručne osposobljenosti.
Ovlašćenje za stručno lice je isprava koja važi pet godina.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja ovlašćenja za stručno lice može se izjaviti žalba ministru.
Uprava oduzima žig i ovlašćenje za stručno lice ako ono prestane da ispunjava neki od uslova iz stava 3.
ovog člana.
Ministar bliže propisuje uslove u pogledu stručne osposobljenosti koje ovlašćeno stručno lice mora da
ispunjava, kao i obrazac Registra ovlašćenih stručnih lica za ispitivanje posude pod pritiskom i cisterne za transport
opasnog tereta, obrazac Izveštaja o ispitivanju i izgled žiga.
Član 14.
56
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Privredno društvo ili drugo pravno lice koje proizvodi ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu za
transport opasnog tereta (u daljem tekstu: Proizvođač) dužno je da pre početka serijske proizvodnje pribavi
odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta.
Kod iz odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta i
podaci utvrđeni propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima, moraju da se nalaze na svakoj
pojedinačnoj ambalaži, odnosno posudi pod pritiskom ili cisterni za transport opasnog tereta koju Proizvođač
stavlja u promet.
Ako se naknadno utvrdi da ambalaža, odnosno posuda pod pritiskom ili cisterna za transport opasnog tereta
ne ispunjava neki od uslova iz stava 1. ovog člana, Proizvođač ne sme dalje obeležavati novoproizvedenu
ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu za transport opasnog tereta na način iz stava 2. ovog člana.
Član 15.
Odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta je isprava
koju izdaje Uprava na osnovu Izveštaja o ispitivanju i o tome obaveštava javnost na utvrđen način.
Ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za
transport opasnog tereta dužno je da Izveštaj o ispitivanju izradi u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona i drugim propisima.
Odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta koje je
izdao nadležni organ strane države može se priznati ako je ambalaža, odnosno posuda pod pritiskom ili cisterna
ispitana i odobrena prema propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za
transport opasnog tereta može se izjaviti žalba ministru.
Ministar bliže propisuje uslove za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog člana.
Član 16.
Ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za
transport opasnog tereta je isprava koju izdaje Uprava telu koje ispunjava uslove utvrđene propisima iz člana 2.
stav 2. ovog zakona i drugim propisima za referentni obim ispitivanja, odnosno ocenjivanja usaglašenosti tipa
ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta.
Uprava oduzima ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili
cisterne za transport opasnog tereta telu koje prestane da ispunjava neki od uslova utvrđenih propisima iz člana 2.
stav 2 ovog zakona i drugim propisima. Protiv rešenja o odbijanju izdavanja ovlašćenja za ocenjivanje
usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta telo može
izjaviti žalbu ministru.
Ministar bliže propisuje uslove za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za ocenjivanje usaglašenosti tipa
ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta.
Telo imenovano za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za
transport opasnog tereta dužno je da Izveštaj o ispitivanju izradi u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona i drugim propisima.
Imenovanje za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za
transport opasnog tereta je isprava koju izdaje Uprava telu koje ispunjava uslove utvrđene propisima iz člana 2.
stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Uprava oduzima imenovanje za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili
cisterne za transport opasnog tereta telu koje prestane da ispunjava neki od uslova utvrđen propisima iz člana 2.
stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja imenovanja za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno
posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta telo može izjaviti žalbu ministru.
Ministar bliže propisuje uslove za izdavanje i oduzimanje imenovanja za ocenjivanje usaglašenosti tipa
ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta.
Član 17.
Ako inspektor za transport opasnog tereta utvrdi da ambalaža, odnosno posuda pod pritiskom ili cisterna
odobrena za transport opasnog tereta ne ispunjava neki od uslova utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona i drugim propisima, zabranjuje da se ona dalje koristi za transport opasnog tereta i o tome obaveštava
Upravu.
Uprava daje nalog telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili
cisterne za transport opasnog tereta da ispita usaglašenost uzorka serije kojoj pripada ambalaža, odnosno posuda
pod pritiskom ili cisterna iz stava 1. ovog člana i da sačini Izveštaj o ispitivanju.
57
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ako je Izveštajem o ispitivanju utvrđeno da serija ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne iz
stava 2. ovog člana ne odgovara odobrenju za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport
opasnog tereta, Uprava oduzima odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport
opasnog tereta i o tome obaveštava javnost na utvrđen način.
IV. SAVETNIK ZA BEZBEDNOST U TRANSPORTU OPASNOG TERETA U DRUMSKOM, ŽELEZNIČKOM I
VODNOM SAOBRAĆAJU
Član 18.
Učesnik u transportu opasnog tereta u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju sa sedištem u Republici
Srbiji mora imati najmanje jednog savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta (u daljem tekstu:
Savetnik), osim u slučajevima utvrđenim propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Učesnik u transportu opasnog tereta iz stava 1. ovog člana dostavlja Upravi lične podatke o Savetniku s
kojim je zaključio ugovor, najkasnije sedam dana od dana zaključenja ugovora.
Član 19.
Učesnik u transportu opasnog tereta sa sedištem u Republici Srbiji dužan je da dostavi Upravi godišnji
izveštaj Savetnika, najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Ministar propisuje obrazac godišnjeg izveštaja Savetnika.
Član 20.
Kandidate za Savetnika stručno osposobljava privredno društvo, odnosno drugo pravno lice na osnovu
licence za Savetnika (u daljem tekstu: Licenca) koju izdaje Uprava.
Licenca je isprava koja se izdaje privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje:
1) ima saglasnost nadležnog organa na plan i program nastave;
2) ispunjava uslove u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za stručno
osposobljavanje kandidata za savetnika.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja Licence može se podneti žalba ministru.
Uprava oduzima Licencu privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje prestane da ispunjava neki
od uslova iz stava 2. ovog člana.
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kojem
se izdaje Licenca, kao i obrazac Licence.
Član 21.
Savetnik je dužan da izvršava obaveze iz odeljka 1.8.3 ADR/RID/ADN.
Osim obaveza iz stava 1. ovog člana, Savetnik je dužan da:
1) nadgleda i kontroliše način na koji učesnici u transportu opasnog tereta postupaju sa opasnim teretom u
skladu sa obavezama utvrđenim propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima;
2) obaveštava organ poslovođenja učesnika u transportu opasnog tereta o obavezama utvrđenim propisima
o transportu opasnog tereta i o načinu njihovog izvršavanja;
3) obučava zaposlene koji rukuju opasnim teretom, u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Član 22.
Sertifikat o stručnoj osposobljenosti za savetnika (u daljem tekstu: Sertifikat za Savetnika) je isprava koju
izdaje Uprava.
Ministar propisuje program, način i visinu troškova polaganja ispita za izdavanje Sertifikata za Savetnika,
kao i program, način i visinu troškova polaganja ispita za produženje roka važenja Sertifikata za Savetnika.
Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se pred komisijom koju obrazuje Uprava u skladu s propisima iz člana 2.
stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Ministar propisuje obrazac Sertifikata za Savetnika, kao i obrazac potvrde o završenom stručnom
osposobljavanju.
Sertifikat za Savetnika koji je izdat od nadležnog organa druge države u skladu s propisima iz člana 2. stav
2. ovog zakona, važi kao da je izdat u Republici Srbiji.
V. OBAVEZE UČESNIKA U TRANSPORTU OPASNOG TERETA
Član 23.
Obaveze učesnika u transportu opasnog tereta, osim obaveza utvrđenih u članu 3. ovog zakona, jesu:
1) za pošiljaoca, da predaje opasan teret na transport ako:
(1) je izdata dozvola za transport u skladu sa članom 30. ovog zakona,
(2) su vozaču ili licu koje obavlja prevoz uručena propisana transportna dokumenta;
2) za punioca, da puni:
58
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
(1) drugom vrstom opasnog tereta cisternu, kontejner cisternu, vozilo cisternu, kola cisternu, plovni objekat,
baterijsku cisternu, prenosivu cisternu, kola sa odvojivim cisternama, pokretnu cisternu i gas kontejner s više
elemenata (MEGC), tek pošto utvrdi da su očišćeni,
(2) cisternu na određenom i posebno uređenom mestu u skladu sa zakonom;
3) za utovarača, da utovara opasan teret na određenom i posebno uređenom mestu, u skladu sa zakonom.
Član 24.
Organizator transporta izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona.
Član 25.
Davalac usluga pretovara opasnog tereta pri promeni vida saobraćaja izvršava sve obaveze primaoca,
utovarača i punioca u smislu ovog zakona.
Davalac usluga pretovara opasnog tereta odgovoran je za primenu propisa iz člana 3. ovog zakona kojima
se uređuje privremeno odlaganje opasnog tereta pri promeni vida saobraćaja.
Član 26.
Mesto na kojem se pretovara, istače i utače opasan teret mora da ispunjava uslove utvrđene propisima za
utovarno/istovarno mesto.
Član 27.
Ako pod bilo kojim uslovima dođe do nestanka opasnog tereta, učesnik u njegovom transportu je dužan da
odmah obavesti Centar za obaveštavanje i policiju o vrsti tereta i broju kojim je obeležena opasnost tog opasnog
tereta na način utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, kao i da preduzme potrebne mere da se opasan
teret pronađe ako postoji mogućnost njegovog pronalaženja.
Član 28.
Ako se opasan teret rasuo ili razlio, učesnik u njegovom transportu dužan je da:
1) odmah obavesti Centar za obaveštavanje i policiju o vanrednom događaju i preduzetim merama iz tačke
2) ovog stava;
2) bez odlaganja opasan teret obezbedi, pokupi, odstrani, odnosno odloži u skladu sa zakonom kojim se
uređuje upravljanje otpadom ili da ga na drugi način učini bezopasnim, odnosno da preduzme sve mere radi
sprečavanja daljeg širenja zagađenja;
3) nadoknadi pun iznos štete koja je nastala kao posledica vanrednog događaja.
Ako učesnik u transportu opasnog tereta koji se rasuo ili razlio nije u mogućnosti da postupi u skladu sa
stavom 1. tačka 2) ovog člana, dužan je da za to o svom trošku angažuje pravno lice koje ima odgovarajuću
dozvolu, odnosno ovlašćenje u skladu s posebnim propisom.
Učesnik u transportu opasnog tereta koji se rasuo ili razlio dužan je da rasut ili razliven opasan teret,
odnosno kontaminirane predmete zbrine u skladu s posebnim propisima kojima se uređuje postupanje s tom
vrstom opasnog tereta.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove uz saglasnost ministra propisuje uslove za bezbedno intervenisanje
kada se raspe ili razlije opasan teret.
Član 29.
Učesnik u transportu opasnog tereta koji transportuje opasan teret koji je propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona utvrđen kao opasan teret visoke potencijalne opasnosti, dužan je da izradi i sprovodi Plan bezbednosti.
Sadržina Plana bezbednosti utvrđena je u propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Član 30.
Dozvola za transport opasnog tereta je isprava koja se izdaje za svaki pojedinačni transport u slučajevima
utvrđenim propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, kao i u transportu eksplozivnog i radioaktivnog tereta.
Dozvolu iz stava 1. ovog člana, izuzev dozvole za transport eksplozivnog tereta, izdaje Uprava.
Dozvolu za transport eksplozivnog tereta koji se u celini obavlja na teritoriji Republike Srbije izdaje područna
policijska uprava nadležna za područje s kojeg se pošiljka otprema.
Dozvolu za transport eksplozivnog tereta u međunarodnom transportu (uvoz, izvoz, tranzit) izdaje
ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Dozvola za transport radioaktivnog tereta koja važi do šest meseci, može se izdati za više transporta
privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku čija je delatnost u vezi s korišćenjem radioaktivnog
materijala na teritoriji Republike Srbije.
U postupku izdavanja dozvole iz stava 1. ovog člana za transport opasnog tereta koji je istovremeno i
naoružanje, vojna oprema ili roba dvostruke namene, potrebno je pribaviti i saglasnost ministarstva nadležnog za
poslove odbrane.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja dozvole za transport opasnog tereta može se izjaviti žalba ministru.
Član 31.
59
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Pošiljalac, odnosno primalac opasnog tereta podnosi zahtev za izdavanje dozvole za transport opasnog
tereta, koji sadrži:
1) podatke o Proizvođaču, pošiljaocu, prevozniku i primaocu;
2) UN broj i naziv utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, podatke o količini opasnog tereta i
načinu pakovanja;
3) mesto utovara;
4) trasu kretanja;
5) mesto istovara;
6) vreme početka i predviđeno vreme završetka transporta;
7) vreme i mesto predviđeno za odmor;
8) podatke o vozilu i vozaču vozila za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju, odnosno o
zapovedniku broda za transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju;
9) naziv ulaznog i izlaznog graničnog prelaza.
Uz zahtev se prilaže kopija polise o osiguranju za slučaj da se u transportu opasnog tereta pričini šteta
licima, imovini i životnoj sredini.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za transport radioaktivnog tereta prilaže se i licenca za korišćenje koju izdaje
nadležni organ.
Za izdavanje dozvole iz člana 30. stav 5. ovog zakona nije potrebno navoditi podatke iz stava 1. tačke 4),
5), 6), 7) i 9) ovog člana.
Član 32.
Pošiljalac, odnosno primalac opasnog tereta kome je izdata dozvola za transport opasnog tereta iz člana 30.
ovog zakona, dužan je da najmanje 48 sati pre započinjanja transporta obavesti o tome Centar za obaveštavanje,
Upravu i policijsku upravu nadležnu za područje s kojeg transport započinje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana, osim obaveštenja pošiljaoca, odnosno primaoca opasnog tereta kome
je, na osnovu člana 30. stav 5. ovog zakona, izdata dozvola za više transporta radioaktivnog tereta na teritoriji
Republike Srbije, obavezno mora da sadrži: UN broj i naziv tereta, vreme početka transporta, trasu kretanja,
vreme i mesto predviđeno za odmor, predviđeno vreme završetka transporta, mesto istovara, a za transport
opasnog tereta u drumskom saobraćaju i registarski broj vozila.
Pošiljalac, odnosno primalac opasnog tereta kome je, na osnovu člana 30. stav 5. ovog zakona, izdata
dozvola za više transporta radioaktivnog tereta na teritoriji Republike Srbije, dužan je da ako se izmeni sadržina
zahteva iz člana 31. ovog zakona, bez odlaganja obavesti o tome Upravu i Centar za obaveštavanje.
Član 33.
Organ nadležan za izdavanje dozvole za transport opasnog tereta može da zahteva, osim dokumentacije iz
člana 31. stav 1. ovog zakona, i dokumentaciju za posebne uslove utvrđene u propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona, kao i za posebne mere bezbednosti radi zaštite ljudi, imovine i životne sredine od postupaka neovlašćenih
lica.
Organ iz stava 1. ovog člana može da zabrani transport opasnog tereta, ako oceni da se tim transportom
može ugroziti bezbednost, javni red i mir i život lica ili životna sredina.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje posebne mere bezbednosti u transportu opasnog tereta s
povećanim bezbednosnim rizicima.
Troškove posebnih mera bezbednosti snosi podnosilac zahteva iz člana 31. ovog zakona.
Član 34.
Ako su ispunjeni zahtevi bezbednosti, ministar nadležan za unutrašnje poslove izdaje posebnu dozvolu za
transport opasnog tereta koji je po odredbama ovog zakona zabranjen.
Posebna dozvola je isprava koja se izdaje za:
1) ispitivanje opasne materije;
2) bezbednosne intervencije ili zaštitu i spasavanje.
Posebna dozvola izdaje se za pojedinačni transport opasnog tereta.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja posebne dozvole može se izjaviti žalba ministru.
Član 35.
Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, ministra nadležnog za poslove životne sredine
i ministra nadležnog za poslove vodoprivrede propisuje način transporta opasnog tereta kroz zaštićene zone (zone
sanitarne zaštite, izvorišta vode za piće, zaštićena prirodna dobra i sl.).
Član 36.
60
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Vozilo kojim se ne transportuje opasan teret, odnosno komade za otpremu na njemu koji nisu opasan teret,
zabranjeno je označavati tablama, listicama i nalepnicama čija je upotreba, u skladu s propisima iz člana 2. stav. 2.
ovog zakona, obavezna u transportu opasnog tereta.
Član 37.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da lice koje prima u radni odnos na poslove u transportu
opasnog tereta stručno osposobi ili da utvrdi da je lice koje prima u radni odnos na poslove u transportu opasnog
tereta stručno osposobljeno za obavljanje poslova u transportu opasnog tereta u skladu s propisima iz člana 2. stav
2. ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Ako lice iz stava 1. ovog člana nije stručno osposobljeno, stručno ga osposobljava Savetnik, odnosno
instruktor za transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Zaposleni koji je stručno osposobljen dužan je da obnovi znanje u periodu koji ne može biti duži od dve
godine.
Kada je zaposleni iz stava 1. ovog člana stručno osposobljen, odnosno kada je obnovio znanje, Savetnik,
odnosno instruktor za transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju izdaje mu potvrdu o stručnoj
osposobljenosti.
Ministar propisuje obrazac i rok važenja potvrde iz stava 4. ovog člana.
VI. TRANSPORT OPASNOG TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Član 38.
Učesnik u transportu opasnog tereta u drumskom saobraćaju dužan je da koristi vozilo:
1) koje je proizvedeno i opremljeno u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 2) ovog zakona i drugim
propisima;
2) koje ima važeći sertifikat o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta, ako je to
utvrđeno propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona;
3) koje je obeleženo i označeno u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona.
Ministar propisuje način transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju.
Član 39.
Odobrenje za tip vozila za transport opasnog tereta je isprava koju izdaje Uprava na osnovu izveštaja o
ispitivanju tipa vozila za transport opasnog tereta.
Ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti tipa vozila za transport opasnog tereta dužno je da izveštaj o
ispitivanju iz stava 1. ovog člana izradi u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona i drugim
propisima.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja odobrenja za tip vozila za transport opasnog tereta može se izjaviti
žalba ministru.
Ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti tipa vozila za transport opasnog tereta je isprava koju izdaje Uprava
telu koje ispunjava uslove utvrđene propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim propisima.
Uprava oduzima ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti tipa vozila za transport opasnog tereta telu koje
prestane da ispunjava neki od uslova utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim
propisima.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja ovlašćenja za ocenjivanje usaglašenosti tipa vozila za transport opasnog
tereta telo može izjaviti žalbu ministru.
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispunjava telo koje se ovlašćuje za ocenjivanje usaglašenosti
tipa vozila iz stava 2. ovog člana.
Član 40.
Imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti vozila za transport određenog opasnog tereta dužno je da
sertifikat o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta (u daljem tekstu: Sertifikat o odobrenju za
vozilo) izda u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Imenovanje za ocenjivanje usaglašenosti vozila za transport određenog opasnog tereta je isprava koju
Uprava izdaje telu koje ispunjava uslove utvrđene propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim
propisima.
Uprava oduzima imenovanje za ocenjivanje usaglašenosti vozila za transport određenog opasnog tereta telu
koje prestane da ispunjava neki od uslova utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim
propisima.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja imenovanja za ocenjivanje usaglašenosti vozila za transport određenog
opasnog tereta telo može izjaviti žalbu ministru.
61
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispunjava telo koje se imenuje za ocenjivanje usaglašenosti
vozila za transport određenog opasnog tereta.
Član 41.
Telo za ocenjivanje usaglašenosti vozila namenjenog za transport određenog opasnog tereta obaveštava
Upravu o izdatom, odnosno vraćenom Sertifikatu o odobrenju za vozilo u skladu s propisima iz člana 2. stav 2.
tačka 1) ovog zakona i drugim propisima, u roku od 15 dana od dana kada je izdat, odnosno vraćen Sertifikat o
odobrenju za vozilo.
Ministar propisuje sadržinu Sertifikata o odobrenju za vozilo i bliže uslove pod kojima se izdaje, odnosno
vraća Sertifikat o odobrenju za vozilo.
Član 42.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da prevoz opasnog tereta poveri vozaču koji ima važeći
sertifikat o stručnoj osposobljenosti za vozača vozila za transport opasnog tereta (u daljem tekstu: Sertifikat za
vozača) u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim propisima.
Sertifikat za vozača je isprava koju izdaje Uprava.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja Sertifikata za vozača može se izjaviti žalba ministru.
Ministar propisuje sadržinu Sertifikata za vozača, rok važenja i uslove za produženje važenja Sertifikata za
vozača i vođenje Registra izdatih Sertifikata za vozača.
Ministar propisuje program i način polaganja ispita za stručnu osposobljenost za obavljanje poslova vozača
vozila za transport opasnog tereta, sastav komisije i iznos troškova polaganja ispita.
Član 43.
Kandidata za obavljanje poslova vozača vozila za transport opasnog tereta stručno osposobljava privredno
društvo, odnosno drugo pravno lice na osnovu ovlašćenja koje izdaje Uprava.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana je isprava koja se izdaje privrednom društvu, odnosno drugom pravnom
licu koje ispunjava uslove u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za stručno
osposobljavanje kandidata za obavljanje poslova vozača vozila za transport opasnog tereta.
Uprava oduzima ovlašćenje za stručno osposobljavanje kandidata za obavljanje poslova vozača vozila za
transport opasnog tereta privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje prestane da ispunjava neki od
uslova iz stava 2. ovog člana.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja ovlašćenja za stručno osposobljavanje kandidata za obavljanje poslova
vozača vozila za transport opasnog tereta privredno društvo, odnosno drugo pravno lice može izjaviti žalbu
ministru.
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno drugo pravno lice pod
kojima mu se izdaje, odnosno oduzima ovlašćenje za stručno osposobljavanje kandidata za vozača vozila za
transport opasnog tereta.
Član 44.
Vozilom za transport opasnog tereta upravlja vozač ako:
1) ima vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije;
2) ima važeći Sertifikat za vozača;
3) je upućen u svoje obaveze i zahteve posebnih uslova u transportu određenog opasnog tereta u skladu s
propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim propisima;
4) se uveri da su na vozilo utovareni komadi za otpremu označeni odgovarajućim natpisima, odnosno
listicama opasnosti;
5) je vozilo označeno odgovarajućim narandžastim upozoravajućim tablama, oznakama, odnosno listicama
opasnosti u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona;
6) ima transportnu dokumentaciju u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) i člana 30. ovog zakona.
Vozilom za transport opasnog tereta ne može da upravlja vozač koji ima probnu vozačku dozvolu.
Vozač koji upravlja vozilom za transport opasnog tereta dužan je da nadgleda i parkira vozilo kojim se
transportuje opasan teret u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona i drugim propisima.
Član 45.
Službeno lice organa ovlašćenog za uviđaj saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeno vozilo kojim se
transportuje opasan teret, oduzima Sertifikat o odobrenju za vozilo i dostavlja ga sa zapisnikom Upravi.
Kada se vozilo popravi, što se potvrđuje pozitivnim izveštajem o ispitivanju ovlašćenog tela za ocenjivanje
usaglašenosti vozila za transport određenog opasnog tereta, Uprava vraća Sertifikat o odobrenju za vozilo učesniku
u transportu opasnog tereta.
Član 46.
62
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Transport opasnog tereta na putu kontroliše policijski službenik u redovnoj kontroli učesnika u drumskom
saobraćaju u skladu s propisima iz člana 6. stav 2. ovog zakona.
Ako policijski službenik u postupku vršenja kontrole učesnika u drumskom saobraćaju utvrdi nepravilnosti
kod učesnika u transportu opasnog tereta koje bi mogle uticati na bezbednost ljudi, imovine, odnosno zaštitu
životne sredine, dužan je da tog učesnika u transportu opasnog tereta isključi iz saobraćaja i o tome odmah
obavesti Upravu.
Član 47.
Policijski službenik granične policije dužan je da zabrani ulazak na teritoriju Republike Srbije vozilu za
transport opasnog tereta koje je registrovano u drugoj državi za koje je u postupku vršenja granične kontrole
utvrdio nepravilnosti kojima su povređeni propisi iz člana 6. stav 2. ovog zakona.
Policijski službenik granične policije dužan je da isključi iz saobraćaja vozilo registrovano u Republici Srbiji za
koje je u postupku vršenja granične kontrole utvrdio nepravilnosti kojima su povređeni propisi iz člana 6. stav 2.
ovog zakona, dok se te nepravilnosti ne otklone.
Službeno lice Uprave carine u postupku vršenja granične kontrole dužno je da zabrani uvoz robe koja ne
ispunjava uslove utvrđene propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Član 48.
Ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove određuje na kojem mestu na javnom
putu i pod kojim uslovima mogu da se parkiraju vozila za transport opasnog tereta, radi otklanjanja nedostataka,
isključenja iz saobraćaja i kontrole transporta opasnog tereta.
Ministar propisuje način pregleda i obeležavanja posude vozila za transport određenog opasnog tereta u
drumskom saobraćaju.
VII. TRANSPORT OPASNOG TERETA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU
Član 49.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da opasan teret prevozi teretnim vozovima u skladu s
propisom iz člana 54. stav 3. ovog zakona.
Teretna kola moraju biti obeležena i označena na način utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. tačka 3) ovog
zakona.
Izuzetno, opasan teret može se transportovati i drugim vrstama vozova u skladu s propisima iz člana 2. stav
2. tačka 3) ovog zakona, kojima je utvrđena najveća količina opasnog tereta koju je dozvoljeno transportovati i
posebni uslovi transporta.
Zabranjeno je da putnik nosi sa sobom opasan teret kao ručni prtljag ili da ga kao prtljag preda, odnosno da
ga utovari u vozilo na voz ako ne ispunjava uslove utvrđene u propisima iz člana 2. stav 2. tačka 3) ovog zakona.
Član 50.
Učesnik u transportu opasnog tereta ne sme da raspusti voz kojim se transportuje opasan teret. Izuzetno,
zbog potreba organizacije saobraćaja, Savetnik može dati saglasnost da se raspusti voz kojim se transportuje
opasan teret.
Saglasnošću iz stava 1. ovog člana utvrđuje se službeno mesto u kojem se može raspustiti voz i datum i sat
do kada se opasan teret koji se nalazio u raspuštenom vozu mora predati primaocu, odnosno drugom učesniku u
transportu opasnog tereta.
Član 51.
Učesnik u transportu opasnog tereta dužan je da zaključi ugovor sa određenim brojem Savetnika u
zavisnosti od:
1) broja zaposlenih na poslovima u transportu opasnog tereta koji moraju biti stručno osposobljeni;
2) obima poslova zaposlenih u transportu opasnog tereta;
3) obima poslova zaposlenih na prevenciji tehničko-tehnoloških opasnosti u transportu opasnog tereta.
Ministar bliže propisuje merila za određivanje broja Savetnika koje mora imati učesnik u transportu opasnog
tereta u železničkom saobraćaju.
Član 52.
Učesnici u transportu opasnog tereta u železničkom saobraćaju, pored obaveza iz čl. 3, 23, 24, 25. i 26.
ovog zakona imaju sledeće dužnosti:
1) punilac je dužan da pre i posle punjenja proveri ispravnost centralnog ventila i ispusnih ventila kola
cisterni;
2) prevoznik je dužan da:
63
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
(1) upotrebi kola cisternu čija je posuda pregledana i ispitana u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog
zakona i drugim propisima i koja je obeležena žigom stručnog lica,
(2) pre započetog prevoza opasnog tereta stavi na raspolaganje upravljaču železničke infrastrukture sve
podatke vezane za transport opasnog tereta utvrđene propisom iz člana 54. stav 3. ovog zakona;
3) upravljač železničke infrastrukture je dužan da izradi interni plan za hitne intervencije u tunelu i na mostu
u skladu s propisima iz člana 54. stav 4. ovog zakona.
Član 53.
Učesnik u transportu opasnog tereta u železničkom saobraćaju dužan je da za obavljanje poslova u
transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji su za te poslove stručno osposobljeni u skladu s propisima iz člana
2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Učesnik u transportu opasnog tereta u železničkom saobraćaju dužan je da u slučaju vanrednog događaja u
transportu opasnog tereta postupi u skladu s propisom iz člana 54. stav 3. ovog zakona.
Član 54.
Ministar propisuje način pregleda i obeležavanja posuda kola cisterne koje se koriste za transport opasnog
tereta u železničkom saobraćaju.
Ministar propisuje obrazac sertifikata o periodičnom ispitivanju kola cisterne.
Ministar propisuje način transporta i obavezno operativno praćenje opasnog tereta u železničkom
saobraćaju, kao i obaveze učesnika u transportu opasnog tereta u železničkom saobraćaju i u vanrednim
događajima.
Ministar propisuje sadržinu internog plana za hitne intervencije u ranžirnim stanicama, tunelima i na
mostovima.
Ministar propisuje program osposobljavanja i način na koji se proverava znanje zaposlenih kod učesnika u
transportu opasnog tereta u železničkom saobraćaju koji učestvuju u obavljanju, organizovanju i regulisanju
železničkog saobraćaja, kao i način na koji se postupa s dokumentacijom o njihovom osposobljavanju.
VIII. TRANSPORT OPASNOG TERETA U VODNOM SAOBRAĆAJU
Član 55.
U vodnom saobraćaju opasan teret se transportuje brodom ili konvojem za transport opasnog tereta (u
daljem tekstu: Brod) koji ima sertifikat o odobrenju za Brod za transport određenog opasnog tereta (u daljem
tekstu: Sertifikat o odobrenju za Brod).
Mala količina opasnog tereta u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona može da se
transportuje i skelom, ako se njome istovremeno ne prevoze putnici.
Ministar propisuje način transporta opasnog tereta u vodnom saobraćaju i obaveze učesnika u transportu
opasnog tereta u vanrednim događajima.
Član 56.
Odobrenje za tip Broda za transport opasnog tereta je isprava koju izdaje Uprava na osnovu izveštaja o
ispitivanju za tip Broda za transport opasnog tereta.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja odobrenja za tip Broda može se izjaviti žalba ministru.
Ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti tipa Broda dužno je da izveštaj o ispitivanju iz stava 1. ovog
člana izradi u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim propisima.
Ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti tipa Broda je isprava koju izdaje Uprava telu koje ispunjava uslove
utvrđene propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim propisima.
Uprava oduzima ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti tipa Broda telu koje prestane da ispunjava neki od
uslova utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim propisima.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja ovlašćenja za ocenjivanje usaglašenosti tipa Broda telo može izjaviti
žalbu ministru.
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispunjava telo koje se ovlašćuje za ocenjivanje usaglašenosti
tipa Broda.
Član 57.
Imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti Broda za transport određenog opasnog tereta dužno je da izda
Sertifikat o odobrenju za Brod, u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim propisima.
Imenovanje za ocenjivanje usaglašenosti Broda za transport određenog opasnog tereta je isprava koju
izdaje Uprava telu koje ispunjava uslove utvrđene propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim
propisima.
Uprava oduzima ovlašćenje za ocenjivanje usaglašenosti broda za transport određenog opasnog tereta telu
koje prestane da ispunjava neki od uslova utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim
propisima.
64
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja imenovanja za ocenjivanje usaglašenosti Broda za transport određenog
opasnog tereta telo može izjaviti žalbu ministru.
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispunjava telo koje se imenuje za ocenu usaglašenosti Broda za
transport određenog opasnog tereta.
Član 58.
Telo za ocenjivanje usaglašenosti Broda za transport određenog opasnog tereta dužno je da obavesti Upravu
o izdatim, odnosno vraćenim Sertifikatima o odobrenju za Brod u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5)
ovog zakona, u roku od 15 dana od dana kada je izdat, odnosno vraćen Sertifikat o odobrenju za Brod.
Član 59.
Zapovednik Broda je odgovoran da:
1) se na Brodu kojim upravlja nalazi lice sa odgovarajućim sertifikatom o posebnim znanjima u oblasti ADN
(u daljem tekstu: Lice sa sertifikatom ADN);
2) Brod kojim upravlja ima Sertifikat o odobrenju za Brod;
3) su Brod i teret obeleženi u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona;
4) se na Brodu nalazi propisana dokumentacija i dodatna oprema u skladu s propisima iz člana 2. stav 2.
tačka 5) ovog zakona i drugim propisima;
5) se tokom transporta opasnog tereta primenjuju odredbe o nadgledanju i sidrenju Broda u skladu s
propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona.
Zapovednik Broda je dužan da inspektoru za transport opasnog tereta omogući uvid u dokumentaciju i
dodatnu opremu u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. tačka 5) ovog zakona i drugim propisima.
Zapovednik Broda je dužan da inspektoru za transport opasnog tereta omogući da pregleda opasan teret i
uzme uzorak opasnog tereta za analizu ako je to potrebno, a za uzorak ne može potraživati naknadu.
Zapovednik Broda je dužan da inspektoru za transport opasnog tereta u slučaju ponovnog nadzora u toku
transporta opasnog tereta pokaže primerak zapisnika o prethodno izvršenom nadzoru.
Član 60.
Kandidata za Lice sa sertifikatom ADN stručno osposobljava privredno društvo, odnosno drugo pravno lice
na osnovu ovlašćenja koje izdaje Uprava.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana je isprava koja se izdaje privrednom društvu, odnosno drugom pravnom
licu koje ispunjava uslove u pogledu nastavnog kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za stručno
osposobljavanje kandidata za Lice sa sertifikatom ADN.
Uprava oduzima ovlašćenje za stručno osposobljavanje kandidata za Lice sa sertifikatom ADN privrednom
društvu, odnosno drugom pravnom licu koje prestane da ispunjava neki od uslova iz stava 2. ovog člana.
Protiv rešenja o odbijanju izdavanja ovlašćenja za stručno osposobljavanje kandidata za Lice sa sertifikatom
ADN privredno društvo, odnosno drugo pravno lice može izjaviti žalbu ministru.
Ministar bliže propisuje uslove koje mora da ispuni privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kojem se
izdaje, odnosno oduzima ovlašćenje za stručno osposobljavanje kandidata za Lice sa sertifikatom ADN.
Član 61.
Sertifikat o posebnim znanjima u oblasti ADN je isprava koju izdaje Uprava i o izdatim sertifikatima o
posebnim znanjima u oblasti ADN vodi Registar.
Ministar propisuje program i način polaganja ispita za stručnu osposobljenost za obavljanje poslova Lica sa
sertifikatom ADN, kao i sastav komisije i iznos troškova za polaganje ispita.
Član 62.
Ovlašćeno službeno lice Ministarstva u redovnoj kontroli učesnika u vodnom saobraćaju kontroliše transport
opasnog tereta.
Kontrola iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu s propisima iz člana 6. stav 2. ovog zakona.
Ako ovlašćeno službeno lice Ministarstva u postupku vršenja kontrole učesnika u vodnom saobraćaju utvrdi
nepravilnosti kod učesnika u transportu opasnog tereta koje bi mogle uticati na bezbednost ljudi, imovine, odnosno
zaštitu životne sredine, dužno je da tog učesnika u transportu opasnog tereta isključi iz saobraćaja i o tome odmah
obavesti Upravu.
Član 63.
Učesnik u transportu opasnog tereta u vodnom saobraćaju dužan je da u slučaju vanrednog događaja koji se
desio u transportu opasnog tereta postupi u skladu sa propisom iz člana 55. stav 3. ovog zakona.
Ovlašćeno službeno lice Ministarstva dužno je da bez odlaganja obavesti Upravu o plovidbenom udesu u
kojem je oštećen Brod i da od učesnika u transportu opasnog tereta oduzme Sertifikat o odobrenju za Brod koji uz
izveštaj o uviđaju dostavlja Upravi.
65
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Uprava vraća Sertifikat o odobrenju za Brod učesniku u transportu opasnog tereta na osnovu pozitivnog
izveštaja o ispitivanju imenovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti Broda za transport određenog opasnog tereta
pošto je Brod popravljen.
Član 64.
Ovlašćeno službeno lice Ministarstva dužno je da zabrani ulazak Brodu na kojem se vije strana zastava na
teritoriju Republike Srbije za koji je u postupku vršenja granične kontrole utvrdilo da nije poštovao propise iz člana
6. stav 2. ovog zakona.
Ovlašćeno službeno lice Ministarstva dužno je da isključi iz saobraćaja Brod na kojem se vije domaća
zastava za koji je u postupku vršenja granične kontrole utvrdilo da nije poštovao propise iz člana 6. stav 2. ovog
zakona, dok se te nepravilnosti ne otklone.
Član 65.
Ministar uz saglasnost ministra nadležnog za zaštitu životne sredine i ministra nadležnog za poslove
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede propisuje mesta i bliže uslove pod kojima može da se usidri Brod radi
otklanjanja nedostataka, isključenja iz saobraćaja i kontrole transporta opasnog tereta.
Ministar propisuje obrazac Sertifikata o odobrenju za Brod i vođenje Registra izdatih Sertifikata o odobrenju
za Brod.
Ministar propisuje obrazac sertifikata o posebnim znanjima u oblasti ADN, kao i rok važenja i uslove za
produženje važenja sertifikata o posebnim znanjima u oblasti ADN, kao i način vođenja Registra izdatih sertifikata
o posebnim znanjima u oblasti ADN.
IX. TRANSPORT OPASNOG TERETA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Član 66.
Opasan teret čiji je transport propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona izričito zabranjen, učesnik u
transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju ne može transportovati bez izuzeća.
Opasan teret čiji je transport propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona zabranjen, može se
transportovati na osnovu rešenja o izuzeću od zabrane koje organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo, uz
saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane, izdaje učesniku u transportu opasnog tereta u vazdušnom
saobraćaju.
Rešenje iz stava 2. ovog člana izdaje se u skladu s dodatnim uslovima utvrđenim propisima iz člana 2. stava
2. tačka 4) ovog zakona i konačno je u upravnom postupku.
Član 67.
Učesnik u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužan je da određen opasan teret
transportuje u skladu s propisima iz člana 2. stava 2. tačka 4) ovog zakona i drugim propisima.
Organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane,
izdaje učesniku u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju posebno odobrenje za transport određenog
opasnog tereta koje naročito sadrži ograničenja u pogledu namene vazduhoplova, odnosno količine opasnog tereta
i načina pakovanja opasnog tereta i konačno je u upravnom postupku.
Član 68.
Avio-prevoznik koji poseduje uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza koje je izdao
nadležni organ druge države može da transportuje opasan teret u vazdušnom saobraćaju na teritoriju Republike
Srbije i sa teritorije Republike Srbije, na osnovu odobrenja organizacije nadležne za civilno vazduhoplovstvo za
koje se plaća naknada čiju visinu utvrđuje nadležni organ te organizacije, u skladu sa posebnim zakonom.
Odobrenje iz stava 1. ovog člana je isprava koja važi najduže 12 meseci.
Rešenje o odbijanju izdavanja odobrenja iz stava 1. ovog člana je konačno u upravnom postupku.
Član 69.
Obaveze učesnika u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju, osim obaveza iz čl. 23. i 24. ovog
zakona, jesu:
1) za pošiljaoca da:
(1) pre predaje opasnog tereta na prevoz, popuni, potpiše i preda avio-prevozniku transportni dokument koji
sadrži potpisanu izjavu da je opasan teret potpuno i tačno opisan odgovarajućim nazivima i da je klasifikovan,
upakovan, označen i spreman za transport,
(2) stručno osposobi zaposlena lica koja transportuju opasan teret,
(3) omogući zaposlenima da se upoznaju s važećim propisima kojima se uređuju dužnosti u transportu
opasnog tereta;
2) za avio-prevoznika da:
66
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
(1) odbije prevoz opasnog tereta za koji nema transportna dokumenta, odnosno ako ambalaža opasnog
tereta nije proverena u skladu sa procedurama prihvata opasnog tereta na transport,
(2) koristi kontrolnu listu za prihvatanje opasnog tereta na transport,
(3) pre utovara i posle istovara opasnog tereta kontroliše da li na ambalaži u kojoj je opasan teret ima
oštećenja i da li opasan teret može da iscuri,
(4) opasan teret ne prevozi u putničkoj ili pilotskoj kabini, osim ako je drukčije utvrđeno propisima iz člana
2. stav 2. tačka 4) ovog zakona,
(5) razdvaja opasne terete za koje je propisima iz člana 2. stav 2. tačka 4) ovog zakona utvrđeno da su
nekompatibilni,
(6) vođi vazduhoplova dostavi pismeno obaveštenje o opasnom teretu koji prihvata na transport u skladu s
propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona,
(7) u sopstveni operativni priručnik unese neophodna obaveštenja osoblju vazduhoplova koje obavlja
poslove u transportu opasnog tereta,
(8) upozori putnike na opasan teret koji se nalazi u vazduhoplovu,
(9) dostavi neophodna obaveštenja za osoblje drugih učesnika u transportu opasnog tereta,
(10) u slučaju nezgode ili udesa vazduhoplova kojim se transportuje opasan teret pruži potrebne podatke
službama za sanaciju posledica, odnosno nadležnim organima države na čijoj teritoriji se dogodila nezgoda ili
udes,
(11) podnese izveštaj o nezgodi ili udesu vazduhoplova koji transportuje opasan teret, odnosno o transportu
koji nije prijavljen ili koji je pogrešno prijavljen nadležnim organima za poslove civilnog vazduhoplovstva države u
kojoj se događaj desio i nadležnim organima države koja je izdala avio-prevozniku uverenje o osposobljenosti za
obavljanje javnog avio-prevoza.
Član 70.
Program stručnog osposobljavanja za lica koja obavljaju poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom
saobraćaju dužni su da utvrde i sprovode:
1) pošiljalac, paker i lica koja preuzimaju obaveze pošiljaoca;
2) avio-prevoznik;
3) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ovlašćen za pružanje usluga opsluživanja na
zemlji koji u ime avio-prevoznika obavlja poslove prihvata, rukovanja, utovara, istovara i otpreme tereta i pošte,
kao i zaliha predmeta koji se koriste na vazduhoplovu, rezervnih delova, goriva i maziva;
4) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ovlašćen za pružanje usluga opsluživanja na
zemlji koji u ime avio-prevoznika obavlja poslove prihvata i otpreme putnika;
5) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik ovlašćen za pružanje usluga opsluživanja na
zemlji koji u ime avio-prevoznika obavlja poslove registracije putnika za let;
6) organizator transporta;
7) privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja bezbednosni pregled putnika i
njihovog prtljaga, tereta i pošte, kao i zaliha predmeta koji se koriste na vazduhoplovu, rezervnih delova, goriva i
maziva.
Program stručnog osposobljavanja iz stava 1) ovog člana mora biti usklađen s propisima iz člana 2. stava 2.
tačka 4) ovog zakona.
Program stručnog osposobljavanja za lica iz stava 1. ovog člana odobrava organizacija nadležna za civilno
vazduhoplovstvo.
Član 71.
Učesnik u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužan je da za obavljanje poslova u
transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji su za te poslove stručno osposobljeni u skladu s propisima iz člana
2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Učesnici u transportu opasnog tereta iz člana 69. ovog zakona dužni su da čuvaju podatke o stručnom
osposobljavanju zaposlenih za poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju i da ih dostave
organizaciji nadležnoj za civilno vazduhoplovstvo na njen zahtev.
Član 72.
Instruktor za transport opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: Instruktor) stručno
osposobljava zaposlene na poslovima u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju.
Instruktor može biti lice:
1) koje je stručno osposobljeno za poslove u transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju u skladu s
programom iz člana 70. ovog zakona;
67
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
2) koje je posebno osposobljeno za stručno osposobljavanje lica za poslove u transportu opasnog tereta u
vazdušnom saobraćaju.
Ovlašćenje je isprava koju organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo izdaje Instruktoru kada proveri
da li su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.
Organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo oduzima ovlašćenje Instruktoru ako prestane da ispunjava
neki uslov iz stava 2. ovog člana.
Za izdavanje ovlašćenja iz stava 3. ovog člana plaća se naknada čiju visinu utvrđuje nadležni organ
organizacije za civilno vazduhoplovstvo, u skladu sa posebnim zakonom.
Rešenje kojim se odbija izdavanje odobrenja kandidatu za Instruktora je konačno u upravnom postupku.
Instruktor koji duže od dve godine nije stručno osposobio nijedno lice ili zaposlenog na poslovima u
transportu opasnog tereta u vazdušnom saobraćaju dužan je da obnovi znanje.
Član 73.
Ministar na predlog organizacije za civilno vazduhoplovstvo bliže propisuje:
1) uslove za izdavanje posebnog odobrenja za transport određenog opasnog tereta;
2) uslove za izdavanje odobrenja avio-prevozniku kome je uverenje o osposobljenosti izdao nadležni organ
druge države.
Ministar na predlog organizacije za civilno vazduhoplovstvo propisuje:
1) sadržinu programa stručnog osposobljavanja zaposlenih na poslovima u transportu opasnog tereta u
vazdušnom saobraćaju;
2) uslove za stručnu osposobljenost i posebnu osposobljenost koje treba da ispuni kandidat za Instruktora i
obrazac ovlašćenja za obavljanje poslova Instruktora.
X. NADZOR
Član 74.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i propisa iz člana 2.
stav 2. ovog zakona vrši Uprava preko inspektora za transport opasnog tereta (u daljem tekstu: Inspektor), ako
ovim zakonom nije drukčije određeno.
Inspektor, izuzev u vazdušnom saobraćaju, mora da ima Sertifikat za Savetnika, koji odgovara ovlašćenjima
propisanim ovim zakonom.
Ministar propisuje plan i program stručnog osposobljavanja Inspektora koji će obavljati uzimanje uzoraka
opasnog tereta u postupku vršenja inspekcijskog nadzora.
Član 75.
Inspektor je ovlašćen da:
1) naredi da se utvrđene nepravilnosti otklone u određenom roku;
2) zabrani da se dalje transportuje opasan teret ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom;
3) zabrani rukovanje opasnim teretom i transport opasnog tereta zaposlenim licima koja nisu stručno
osposobljena u skladu sa ovim zakonom;
4) zabrani privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetniku da obavlja poslove učesnika u
transportu opasnog tereta ako utvrdi da ne ispunjava propisane uslove za obavljanje poslova učesnika za transport
opasnog tereta.
O utvrđenim nepravilnostima i naloženim merama inspektor izveštava Upravu odnosno organizaciju
nadležnu za civilno vazduhoplovstvo i može predložiti da se oduzme akt iz člana 13. stav 6. i člana 16. stav 2. i
člana 20. stav 4. i člana 39. stav 5. i člana 40. stav 3. i člana 43. stav 3. i člana 56. stav 5. i člana 57. stav 3. i
člana 60. stav 3. i člana 72. stav 3. ovog zakona.
Inspektor u vršenju nadzora nad obavljanjem transporta opasnog tereta ne može preduzimati radnje bez
prisustva carinskog organa ako se roba nalazi pod carinskim nadzorom.
Ministar propisuje zaštitnu opremu, odeću i obuću Inspektora koja je neophodna pri uzimanju uzoraka
opasnog tereta u postupku vršenja inspekcijskog nadzora, način uzimanja uzoraka opasnog tereta, kao i opremu za
analizu i odlaganje uzoraka opasnog tereta.
Član 76.
Ako u drumskom ili železničkom saobraćaju Inspektor utvrdi nepravilnosti koje nije moguće otkloniti na licu
mesta, upućuje vozilo pod policijskom pratnjom do najbližeg pošiljaoca, odnosno primaoca iste klase opasnog
tereta, gde se nepravilnosti mogu otkloniti, odnosno opasan teret istovariti ili pretovariti.
Troškove istovara ili pretovara opasnog tereta snosi pošiljalac naveden u transportom dokumentu koji prati
transport opasnog tereta.
Član 77.
Inspektor ne može biti angažovan kao Savetnik kod učesnika u transportu opasnog tereta.
68
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 78.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa
donetih na osnovu ovog zakona i propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona kod učesnika u transportu eksplozivnih
materija i predmeta.
Carinski organ na granici pri uvozu robe vrši kontrolu nad primenom ovog zakona, propisa donetih na
osnovu ovog zakona, propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugih propisa.
Član 79.
Protiv rešenja Inspektora može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja
rešenja.
Žalba se podnosi preko Uprave.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 80.
Inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi se metodom slučajnog
izbora vozila.
Na zahtev Inspektora, službeno lice organa nadležnog za unutrašnje poslove pruža pomoć u vršenju nadzora
iz stava 1. ovoga člana.
Vozač je dužan da Inspektoru na njegov zahtev, omogući uvid u transportnu dokumentaciju i dodatnu
opremu u skladu s propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona i drugim propisima.
Vozač je dužan da Inspektoru na njegov zahtev omogući da pregleda opasan teret i uzme potrebnu količinu
uzorka opasnog tereta za analizu, ako je to potrebno, bez obaveze plaćanja naknade za uzetu količinu uzorka.
Posle izvršenog nadzora, Inspektor primerak zapisnika uručuje vozaču.
Vozač je dužan da Inspektoru u slučaju ponovnog nadzora u toku transporta opasnog tereta pokaže
primerak zapisnika o prethodno izvršenom nadzoru.
Inspektor vrši inspekcijski nadzor na propisanom mestu koje omogućava isključenje vozila iz saobraćaja i
otklanjanje utvrđenih nedostataka.
Član 81.
Inspektor privremeno zabranjuje vozaču da upravlja vozilom kojim se obavlja transport opasnog tereta kada
utvrdi da se ne poštuju propisi iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i podzakonskih akata donetih na
osnovu ovog zakona i da to nepoštovanje propisa ima za posledicu opasnost I kategorije iz propisa člana 6. stav 2.
ovog zakona i nalaže mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti na licu mesta, ukoliko to ne ugrožava lica,
imovinu ili životnu sredinu.
Dok traje privremena zabrana upravljanja vozilom iz stava 1. ovog člana, vozilo se može premestiti na način
koji odredi Inspektor.
Inspektor je dužan da isključi iz saobraćaja vozilo koje se koristi dok traje privremena zabrana iz stava 1.
ovog člana, odnosno ako vozač premesti vozilo suprotno načinu iz stava 2. ovog člana.
Troškove prouzrokovane isključenjem iz saobraćaja i zadržavanjem vozila na odgovarajućem propisanom
mestu snosi prevoznik u drumskom saobraćaju .
Član 82.
Inspektori preko kojih nadležni organi vrše inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona dužni su da
Upravi dostave godišnji izveštaj o izvršenim inspekcijskim nadzorima za prethodnu godinu, najkasnije do kraja
aprila tekuće godine.
Uprava na osnovu prikupljenih podataka sastavlja godišnji izveštaj i dostavlja ga nadležnim međunarodnim
telima.
XI. KAZNENE ODREDBE
Član 83.
Novčanom kaznom od 600.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice-učesnik u
transportu opasnog tereta ako ne izvrši obavezu iz člana 3. ovog zakona, a opasnost od nastupanja posledica u
transportu opasnog tereta je klasifikovana kao opasnost I kategorije.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od
50.000 do 200.000 dinara.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, u slučaju neposredne opasnosti I kategorije, učesniku u
transportu opasnog tereta obavezno se izriče i zaštitna mera zabrane obavljanja privredne delatnosti od šest
meseci do tri godine.
Član 84.
Novčanom kaznom od 600.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice-učesnik u
transportu opasnog tereta ako:
69
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
8);
1) se ne osigura za slučaj da u transportu opasnog tereta pričini štetu licima, imovini i životnoj sredini (član
2) upotrebi ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu tipa koji nije odobren ili nema važeći
Izveštaj o ispitivanju (član 13. stav 1);
3) koristi ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu za transport opasnog tereta posle izrečene
zabrane korišćenja (član 17. stav 1);
4) nema Savetnika (član 18. stav 1);
5) predaje opasan teret na transport bez dozvole za transport (član 23. tačka 1) podtačka (1));
6) vozaču vozila ili licu koje obavlja prevoz opasnog tereta nije uručio propisana transportna dokumenta
(član 23. tačka 1) podtačka (2));
7) ne postupi u skladu sa odredbom člana 23. tačka 2) podtačka (1);
8) cisternu puni izvan određenog i posebno uređenog mesta (član 23. tačka 2) podtačka (2));
9) utovara opasan teret izvan određenog i posebno uređenog mesta (član 23. tačka 3));
10) ne primenjuje propise kojima se uređuje privremeno odlaganje opasnog tereta pri promeni vida
saobraćaja (član 25. stav 2);
11) ne obavesti Centar za obaveštavanje i policiju o nestanku opasnog tereta, odnosno ako ne preduzme
mere da se opasan teret pronađe (član 27);
12) ne postupi u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona;
13) ne izradi ili ne sprovodi Plan bezbednosti (član 29. stav 1);
14) ne obavesti Centar za obaveštavanje, Upravu i policijsku upravu nadležnu za područje s kojeg transport
započinje najmanje 48 sati pre započinjanja transporta (član 32. stav 1);
15) ne obavesti Upravu i Centar za obaveštavanje o izmeni sadržine zahteva na osnovu kojeg je izdata
dozvola za više transporta radioaktivnog tereta (član 32. stav 3);
16) označi tablama, listicama i nalepnicama vozilo kojim se ne transportuje opasan teret, odnosno komade
za otpremu na njemu koji nisu opasan teret (član 36);
17) ne sprovede stručno osposobljavanje lica koje prima u radni odnos na poslove u transportu opasnog
tereta ili ako primi u radni odnos lice za koje nije utvrdio da je stručno osposobljeno za obavljanje poslova u
transportu opasnog tereta (član 37. stav 1);
18) obavlja transport opasnog tereta vozilom koje nije proizvedeno i opremljeno u skladu sa članom 38. stav
1. tačka 1) ovog zakona;
19) obavlja transport opasnog tereta vozilom koje nema važeći sertifikat o odobrenju za vozilo za transport
određenog opasnog tereta u skladu sa članom 38. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
20) poveri prevoz opasnog tereta vozaču koji nema važeći Sertifikat za vozača (član 42. stav 1);
21) ne postupi u skladu sa odredbom člana 49. stav 1. ovog zakona;
22) raspusti voz kojim se transportuje opasan teret bez saglasnosti Savetnika (član 50. stav 1);
23) opasan teret transportuje Brodom koji nema Sertifikat o odobrenju za Brod (član 55. stav 1);
24) obavlja prevoz opasnog tereta bez rešenja o izuzeću od zabrane (član 66. stav 2);
25) ne obavlja transport određenog opasnog tereta u skladu sa članom 67. stav 1. ovog zakona;
26) obavlja transport određenog opasnog tereta bez posebnog odobrenja iz člana 67. stava 2. ovog zakona;
27) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 1) podtačka (1) ovog zakona;
28) zaposlena lica koja transportuju opasan teret nisu stručno osposobljena (član 69. tačka 1) podtačka
(2));
29) prihvati na transport opasan teret bez transportnih dokumenata ili ako ambalaža nije proverena u skladu
s procedurama prihvata (član 69. tačka 2) podtačka (1));
30) ne razdvaja opasne terete koji su nekompatibilni u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (5) ovog
zakona;
31) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (10) ovog zakona;
32) za poslove u transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji nisu stručno osposobljeni za obavljanje
poslova u transportu opasnog tereta (član 71. stav 1).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od
40.000 do 200.000 dinara.
Za privredni prestup iz stava 1. tač. 1), 12), 20) i 21) ovog člana, a opasnost od nastupanja posledica u
transportu opasnog tereta je klasifikovana kao opasnost I kategorije, učesniku u transportu opasnog tereta
obavezno se izriče i zaštitna mera zabrane obavljanja privredne delatnosti od šest meseci do tri godine.
Član 85.
70
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Novčanom kaznom od 600.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo,
odnosno drugo pravno lice ako:
1) proizvodi ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu za transport opasnog tereta bez prethodno
pribavljenog odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta
(član 14. stav 1);
2) obeležava kodom iz odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport
opasnog tereta novoproizvedenu ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu za transport opasnog tereta
koja ne ispunjava propisane uslove (član 14. stav 3);
3) ne izradi Izveštaj o ispitivanju u skladu sa članom 15. stav 2. ovog zakona;
4) ne izradi Izveštaj o ispitivanju u skladu sa članom 16. stav 5. ovog zakona;
5) ne izradi izveštaj o ispitivanju tipa vozila za transport opasnog tereta u skladu sa članom 39. stav 2. ovog
zakona;
6) ne postupi pri izdavanju Sertifikata o odobrenju za vozilo u skladu sa članom 40. stav 1. ovog zakona;
7) ne izradi izveštaj o ispitivanju za tip Broda za transport opasnog tereta u skladu sa članom 56. stav 3.
ovog zakona;
8) ne postupi pri izdavanju Sertifikata o odobrenju za Brod u skladu sa članom 57. stav 1. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od
70.000 do 200.000 dinara.
Član 86.
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice-učesnik u transportu
opasnog tereta ako ne izvršava obaveze iz člana 3. ovog zakona, a opasnost od nastupanja posledica u transportu
opasnog tereta je klasifikovana kao opasnost II i III kategorije.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000
do 50.000 dinara.
Član 87.
Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice-učesnik u transportu
opasnog tereta ako:
1) u roku od sedam dana ne dostavi Upravi lične podatke o Savetniku s kojim je zaključio ugovor (član 18.
stav 2);
2) ne dostavi Upravi najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu godišnji izveštaj
Savetnika (član 19. stav 1);
3) zaposleni koji je stručno osposobljen za obavljanje poslova u transportu opasnog tereta ne obnovi znanje
u roku od dve godine (član 37. stav 3);
4) obavlja transport opasnog tereta vozilom koje nije obeleženo i označeno u skladu sa članom 38. stav 1.
tačka 3) ovog zakona;
5) ne postupi u skladu sa članom 51. stav 1. ovog zakona;
6) ne postupi u skladu sa članom 52. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona;
7) ne postupi u skladu sa članom 52. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona;
8) ne izradi interni plan za hitne intervencije u skladu sa članom 52. tačka 3);
9) za poslove u transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji nisu stručno osposobljeni za obavljanje
poslova u transportu opasnog tereta u skladu sa članom 53. stav 1. ovog zakona;
10) ne postupi u slučaju vanrednog događaja u transportu opasnog tereta u skladu sa članom 53. stav 2.
ovog zakona;
11) ne omogući zaposlenima da se upoznaju s važećim propisima kojima se uređuju dužnosti u transportu
opasnog tereta (član 69. tačka 1) podtačka (3));
12) ne koristi kontrolnu listu za prihvatanje opasnog tereta na transport (član 69. tačka 2) podtačka (2));
13) pre utovara i posle istovara opasnog tereta ne kontroliše ambalažu (član 69. tačka 2) podtačka (3));
14) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (4) ovog zakona;
15) ne dostavi pismeno obaveštenje vođi vazduhoplova o opasnom teretu koji prihvata na transport u skladu
sa članom 69. tačka 2) podtačka (6);
16) u sopstveni operativni priručnik ne unese neophodna obaveštenja osoblju vazduhoplova koje obavlja
poslove u transportu opasnog tereta (član 69. tačka 2) podtačka (7));
17) ne upozori putnike na opasan teret koji se nalazi u vazduhoplovu (član 69. tačka 2) podtačka (8));
18) ne dostavi neophodna obaveštenja za osoblje drugih učesnika u transportu opasnog tereta (član 69.
tačka 2) podtačka (9));
19) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (11) ovog zakona;
71
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
20) ne utvrdi program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove u transportu opasnog tereta
(član 70. stav 1);
21) ne čuva podatke o stručnom osposobljavanju zaposlenih za poslove u transportu opasnog tereta ili ako
te podatke ne dostavi na zahtev organizacije nadležne za civilno vazduhoplovstvo (član 71. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara i odgovorno
lice u pravnom licu.
Član 88.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - privredno društvo ili
drugo pravno lice ako:
1) u roku od 15 dana ne dostavi obaveštenje iz člana 41. stav 1. ovog zakona;
2) u roku od 15 dana ne dostavi obaveštenje iz člana 58. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice
u pravnom licu.
Član 89.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj
preduzetnik ako:
1) ne postupi u skladu sa članom 3. ovog zakona;
2) se ne osigura za slučaj da u transportu opasnog tereta pričini štetu licima, imovini i životnoj sredini (član
8);
3) upotrebi ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu tipa koji nije odobren ili nema važeći
Izveštaj o ispitivanju (član 13. stav 1);
4) koristi ambalažu, odnosno posudu pod pritiskom ili cisternu za transport opasnog tereta posle izrečene
zabrane korišćenja (član 17. stav 1);
5) nema Savetnika (član 18. stav 1);
6) u roku od sedam dana ne dostavi Upravi lične podatke o Savetniku s kojim je zaključio ugovor (član 18.
stav 2);
7) ne dostavi Upravi najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu godišnji izveštaj
Savetnika (član 19. stav 1);
8) predaje opasan teret na transport bez dozvole za transport (član 23. tačka 1) podtačka (1));
9) vozaču vozila ili licu koje obavlja prevoz opasnog tereta nije uručio propisana transportna dokumenta
(član 23. tačka 1) podtačka (2));
10) ne postupi u skladu sa članom 23. tačka 2) podtačka (1);
11) cisternu puni izvan određenog i posebno uređenog mesta (član 23. tačka 2) podtačka (2));
12) utovara opasan teret izvan određenog i posebno uređenog mesta (član 23. tačka 3));
13) ne primenjuje propise kojima se uređuje privremeno odlaganje opasnog tereta pri promeni vida
saobraćaja (član 25. stav 2);
14) ne obavesti Centar za obaveštavanje i policiju o nestanku opasnog tereta, odnosno ako ne preduzme
mere da se opasan teret pronađe (član 27);
15) ne postupi u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona;
16) ne izradi ili ne sprovodi Plan bezbednosti (član 29 stav 1);
17) ne obavesti Centar za obaveštavanje, Upravu i policijsku upravu nadležnu za područje s kojeg transport
započinje najmanje 48 sati pre započinjanja transporta (član 32. stav 1);
18) ne obavesti Upravu i Centar za obaveštavanje o izmeni sadržine zahteva na osnovu kojeg je izdata
dozvola za više transporta radioaktivnog tereta (član 32. stav 3);
19) označi tablama, listicama i nalepnicama vozilo kojim se ne transportuje opasan teret, odnosno komade
za otpremu na njemu koji nisu opasan teret (član 36);
20) ne sprovede stručno osposobljavanje lica koje prima u radni odnos na poslove u transportu opasnog
tereta ili ako primi u radni odnos lice za koje nije utvrdio da je stručno osposobljeno za obavljanje poslova u
transportu opasnog tereta (član 37. stav 1);
21) obavlja transport opasnog tereta vozilom koje nije proizvedeno i opremljeno u skladu sa članom 38. stav
1. tačka 1) ovog zakona;
22) obavlja transport opasnog tereta vozilom koje nema važeći sertifikat o odobrenju za vozilo za transport
određenog opasnog tereta u skladu sa članom 38. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
23) obavlja transport opasnog tereta vozilom koje nije obeleženo i označeno u skladu sa članom 38. stav 1.
tačka 3) ovog zakona;
24) poveri prevoz opasnog tereta vozaču koji nema važeći Sertifikat za vozača (član 42. stav 1);
72
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
25) ne postupi u skladu sa odredbom člana 49. stav 1. ovog zakona;
26) raspusti voz kojim se transportuje opasan teret bez saglasnosti Savetnika (član 50. stav 1);
27) ne postupi u skladu sa članom 51. stav 1. ovog zakona;
28) ne postupi u skladu sa članom 52. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona;
29) ne postupi u skladu sa članom 52. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona;
30) ne izradi interni plan za hitne intervencije u skladu sa članom 52. tačka 3);
31) za poslove u transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji nisu stručno osposobljeni za obavljanje
poslova u transportu opasnog tereta u skladu sa članom 53. stav 1. ovog zakona;
32) ne postupi u slučaju vanrednog događaja u transportu opasnog tereta u skladu sa članom 53. stav 2.
ovog zakona;
33) opasan teret transportuje Brodom koji nema Sertifikat o odobrenju za Brod (član 55. stav 1);
34) obavlja prevoz opasnog tereta bez rešenja o izuzeću od zabrane (član 66. stav 2);
35) ne obavlja transport određenog opasnog tereta u skladu sa članom 67. stav 1. ovog zakona;
36) obavlja transport određenog opasnog tereta bez posebnog odobrenja iz člana 67. stava 2. ovog zakona;
37) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 1) podtačka (1) ovog zakona;
38) zaposlena lica koja transportuju opasan teret nisu stručno osposobljena (član 69. tačka 1) podtačka
(2));
39) ne omogući zaposlenima da se upoznaju s važećim propisima kojima se uređuju dužnosti u transportu
opasnog tereta (član 69. tačka 1) podtačka (3));
40) prihvati na transport opasan teret bez transportnih dokumenata ili ako ambalaža nije proverena u skladu
s procedurama prihvata (član 69. tačka 2) podtačka (1));
41) ne koristi kontrolnu listu za prihvatanje opasnog tereta na transport (član 69. tačka 2) podtačka (2));
42) pre utovara i posle istovara opasnog tereta ne kontroliše ambalažu (član 69. tačka 2) podtačka (3));
43) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (4) ovog zakona;
44) ne razdvaja opasne terete koji su nekompatibilni u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (5) ovog
zakona;
45) ne dostavi pismeno obaveštenje vođi vazduhoplova o opasnom teretu koji prihvata na transport u skladu
sa članom 69. tačka 2) podtačka (6);
46) u sopstveni operativni priručnik ne unese neophodna obaveštenja osoblju vazduhoplova koje obavlja
poslove u transportu opasnog tereta (član 69. tačka 2) podtačka (7));
47) ne upozori putnike na opasan teret koji se nalazi u vazduhoplovu (član 69. tačka 2) podtačka (8));
48) ne dostavi neophodna obaveštenja za osoblje drugih učesnika u transportu opasnog tereta (član 69.
tačka 2) podtačka (9));
49) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (10) ovog zakona;
50) ne postupi u skladu sa članom 69. tačka 2) podtačka (11) ovog zakona;
51) ne utvrdi program stručnog osposobljavanja lica koja obavljaju poslove u transportu opasnog tereta
(član 70. stav 1);
52) za poslove u transportu opasnog tereta odredi zaposlene koji nisu stručno osposobljeni za obavljanje
poslova u transportu opasnog tereta (član 71. stav 1);
53) ne čuva podatke o stručnom osposobljavanju zaposlenih za poslove u transportu opasnog tereta ili ako
te podatke ne dostavi na zahtev organizacije nadležne za civilno vazduhoplovstvo (član 71. stav 2).
Član 90.
Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj Savetnik ako:
1) ne izvrši obavezu iz člana 21. ovog zakona;
2) nije sačinio saglasnost da se raspusti voz u skladu sa članom 50. stav 2. ovog zakona.
Član 91.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj
stručno lice ako ne ispita posudu pod pritiskom ili cisternu u skladu sa članom 13. stav 2. ovog zakona.
Član 92.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj vozač
drumskog vozila u transportu opasnog tereta, ako:
1) ne postupi u skladu sa članom 3. ovog zakona;
2) nema važeći Sertifikat za vozača (član 44. stav 1. tačka 2));
3) se ne uveri da su na vozilo utovareni komadi za otpremu označeni odgovarajućim natpisima, odnosno
listicama opasnosti (član 44. stav 1. tačka 4));
73
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
4) upravlja vozilom koje nije označeno odgovarajućim narandžastim upozoravajućim tablama, oznakama,
odnosno listicama opasnosti (član 44. stav 1. tačka 5));
5) nema transportnu dokumentaciju u skladu sa članom 44. stav 1. tačka 6);
6) upravlja vozilom za transport opasnog tereta, a ima probnu vozačku dozvolu (član 44. stav 2);
7) ne primenjuje odredbe o nadgledanju i parkiranju vozila u skladu sa članom 44. stav 3. ovog zakona;
8) ne omogući Inspektoru uvid u transportnu dokumentaciju i dodatnu opremu (član 80. stav 3);
9) ne omogući Inspektoru da pregleda opasan teret i uzme potrebnu količinu uzorka (član 80. stav 4);
10) koristi ili premesti vozilo isključeno iz saobraćaja suprotno načinu koji je odredio Inspektor (član 81. stav
3).
Član 93.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zapovednik Broda ako:
1) se na Brodu kojim upravlja ne nalazi Lice sa sertifikatom ADN (član 59. stav 1. tačka 1));
2) Brod kojim upravlja nema Sertifikat o odobrenju za Brod (član 59. stav 1. tačka 2));
3) Brod i teret nisu obeleženi u skladu sa članom 59. stav 1. tačka 3) ovog zakona;
4) se na Brodu ne nalazi propisana dokumentacija i dodatna oprema u skladu sa članom 59. stav 1. tačka 4)
ovog zakona;
5) se ne primenjuju tokom transporta opasnog tereta odredbe o nadgledanju i sidrenju Broda u skladu sa
članom 59. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
6) ne omogući Inspektoru uvid u dokumentaciju i dodatnu opremu Broda u skladu sa članom 59. stav 2)
ovog zakona;
7) ne omogući Inspektoru da pregleda opasan teret i uzme potrebnu količinu uzorka opasnog tereta na
analizu (član 59. stav 3);
8) ne pokaže u slučaju ponovnog nadzora u toku transporta opasnog tereta Inspektoru za transport opasnog
tereta primerak zapisnika o prethodno izvršenom nadzoru (član 59. stav 4).
Član 94.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj fizičko
lice ako opasan teret nosi sa sobom kao ručni prtljag ili ako ga kao prtljag preda ili ako ga utovari u vozilo na voz
suprotno članu 49. stav 4. ovog zakona.
XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 95.
Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona, osim propisa iz člana 28. stav 4, člana 33. stav 3. i člana 35. ovog zakona koji će biti doneti u roku od tri
meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 96.
Do donošenja propisa iz člana 95. ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o prevozu
opasnih materija ("Službeni list SFRJ", br. 27/90, 45/90, "Službeni list SRJ", br. 24/94 - dr. zakon, 28/96 i 68/02 i
"Službeni glasnik RS", broj 36/09 - dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 97.
Dozvole, rešenja, ovlašćenja i sertifikati izdati do dana stupanja na snagu ovog zakona, važe do isteka roka
na koji su izdati.
Dozvole, rešenja, ovlašćenja i sertifikati koji su izdati bez roka važenja, prestaju da važe istekom roka od
jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 98.
Privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnost transporta opasnog tereta dužni
su da svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 99.
Uprava će u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona preuzeti od ministarstva
nadležnog za unutrašnje poslove svu dokumentaciju koja se odnosi na stručno osposobljavanje vozača vozila u
transportu opasnog tereta i dokumentaciju o ovlašćivanju privrednih društava, drugih pravnih lica ili preduzetnika
za stručno osposobljavanje kandidata za vozača vozila u transportu opasnog tereta.
U roku iz stava 1. ovog člana Uprava će preuzeti od Ministarstva zaposlene, dokumentaciju i predmete u
obavljanju stručnih, izvršnih i inspekcijskih poslova u oblasti prevoza opasnih materija.
Član 100.
Proizvođači ambalaže, odnosno posuda pod pritiskom, cisterni i vozila dužni su da svoje poslovanje usklade
sa ovim zakonom i propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
74
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 101.
Tela za ocenjivanje usaglašenosti ovlašćena do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladiće obavljanje
poslova iz svoje nadležnosti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 102.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o prevozu opasnih materija ("Službeni list
SFRJ", br. 27/90, 45/90, "Službeni list SRJ", br. 24/94 -dr. zakon, 28/96 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", broj 36/09
- dr. zakon) i Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS",
broj 53/02).
Član 103.
Ovaj zakon stupa na snagu 180-og dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a
odredba člana 13. stav 2. primenjuje se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
-------------------------------------------------
ZAKON O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA
("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1
Ovim zakonom određuju se komunalne delatnosti i uređuju opšti uslovi i način njihovog obavljanja.
Pojam komunalne delatnosti
Član 2
Komunalne delatnosti u smislu ovog zakona su delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za
ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za
obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.
Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa.
Komunalne delatnosti su:
1) snabdevanje vodom za piće;
2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;
3) proizvodnja i distribucija toplotne energije;
4) upravljanje komunalnim otpadom;
5) gradski i prigradski prevoz putnika;
6) upravljanje grobljima i pogrebne usluge;
7) upravljanje javnim parkiralištima;
8) obezbeđivanje javnog osvetljenja;
9) upravljanje pijacama;
10) održavanje ulica i puteva;
11) održavanje čistoće na površinama javne namene;
12) održavanje javnih zelenih površina;
13) dimničarske usluge;
14) delatnost zoohigijene.
Komunalne delatnosti iz stava 3. tač. 1) do 4) ovog člana su delatnosti od opšteg ekonomskog interesa u
smislu propisa o zaštiti potrošača.
Skupština jedinice lokalne samouprave može kao komunalne odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa
i propisati uslove njihovog obavljanja, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Određenje komunalnih delatnosti
Član 3
Komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. ovog zakona obuhvataju:
1) snabdevanje vodom za piće je zahvatanje, prečišćavanje, prerada i isporuka vode vodovodnom mrežom
do mernog instrumenta potrošača, obuhvatajući i merni instrument;
75
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda je sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i
ispuštanje otpadnih, atmosferskih i površinskih voda sa površina javne namene, odnosno od priključka korisnika na
uličnu kanalizacionu mrežu, tretman otpadnih voda u postrojenju za prečišćavanje, crpljenje, odvoz i tretiranje
fekalija iz septičkih jama;
3) proizvodnja i distribucija toplotne energije - centralizovana proizvodnja i distribucija u više objekata
vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja;
4) upravljanje komunalnim otpadom je sakupljanje komunalnog otpada, njegovo odvoženje, tretman i
bezbedno odlaganje uključujući upravljanje, održavanje, saniranje i zatvaranje deponija, kao i selekcija
sekundarnih sirovina i održavanje, njihovo skladištenje i tretman;
5) gradski i prigradski prevoz putnika je obavljanje javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji jedinice
lokalne samouprave unutar naseljenog mesta ili između dva ili više naseljenih mesta tramvajima, metrom,
žičarom, trolejbusima i autobusima i obezbeđivanje prijema i otpreme putnika na stanicama i stajalištima, kao
saobraćajnim objektima koji se koriste u tim vrstama prevoza;
6) upravljanje grobljima je održavanje groblja i objekata, koji se nalaze u sklopu groblja (mrtvačnica, kapela
i krematorijuma), sahranjivanje ili kremiranje, održavanje pasivnih grobalja i spomen obeležja, kao i prevoz
posmrtnih ostataka umrlog od mesta smrti do mrtvačnice na groblju ili do krematorijuma;
7) upravljanje javnim parkiralištima je stvaranje i održavanje uslova za korišćenje javnih saobraćajnih
površina i posebnih prostora određenih za parkiranje motornih vozila, kao i uklanjanje i premeštanje parkiranih
vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa;
8) obezbeđivanje javnog osvetljenja obuhvata održavanje, adaptaciju i unapređenje objekata i instalacija
javnog osvetljenja kojima se osvetljavaju saobraćajne i druge površine javne namene;
9) upravljanje pijacama je komunalno opremanje, održavanje i organizacija delatnosti na zatvorenim i
otvorenim prostorima, koji su namenjeni za obavljanje prometa poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda;
10) održavanje ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima je izvođenje radova kojima se obezbeđuje
nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i
sl.;
11) održavanje čistoće na površinama javne namene je čišćenje i pranje asfaltiranih, betonskih, popločanih i
drugih površina javne namene, prikupljanje i odvoženje komunalnog otpada sa tih površina, održavanje i
pražnjenje posuda za otpatke na površinama javne namene kao i održavanje javnih česmi, bunara, fontana,
kupališta, plaža i toaleta;
12) održavanje javnih zelenih površina je uređenje, tekuće i investiciono održavanje i sanacija zelenih
rekreativnih površina i priobalja;
13) dimničarske usluge su čišćenje i kontrola dimovodnih i ložnih objekata i uređaja i ventilacionih kanala i
uređaja;
14) delatnost zoohigijene je hvatanje, zbrinjavanje, veterinarska nega i smeštaj napuštenih i izgubljenih
životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje, lišavanje života za neizlečivo bolesne i povređene napuštene i
izgubljene životinje, kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka, neškodljivo uklanjanje leševa
životinja sa površina javne namene do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla,
sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama, glodara i insekata sprovođenjem mera
dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.
II OBAVLJANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI
Nadležnost za uređivanje komunalnih delatnosti
Član 4
Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge
uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i
uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj.
Komunalnim objektima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se građevinski objekti sa uređajima,
instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za pružanje komunalnih
usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje
komunalne delatnosti.
Jedinica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i
obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem
komunalnih delatnosti obezbeđujući naročito:
1) odgovarajući obuhvat, obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva naročito: zdravstvenu i
higijensku ispravnost prema propisanim standardima i normativima, tačnost u pogledu rokova isporuke, sigurnost i
zaštitu korisnika u dobijanju usluga, pouzdanost, pristupačnost i trajnost u pružanju usluga;
76
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
2) razvoj i unapređivanje kvaliteta i asortimana komunalnih usluga, kao i unapređivanje organizacije rada,
efikasnosti i drugih uslova pružanja usluga;
3) saglasnost sa načelima održivog razvoja;
4) efikasno korišćenje resursa i smanjenje troškova obavljanja komunalnih delatnosti uspostavljanjem
saradnje dve ili više jedinica lokalne samouprave i drugim aktivnostima kada za to postoji mogućnost;
5) konkurenciju u obavljanju delatnosti.
Radi korišćenja, čuvanja i održavanja sredstava za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanja čistoće i
zaštite životne sredine jedinica lokalne samouprave može da propiše opšte uslove održavanja komunalnog reda i
mere za njihovo sprovođenje.
Vlada uređuje sledeća merila za obavljanje komunalnih delatnosti:
1) minimalni obim koji obuhvata područja, odnosno broj stanovništva za koje se pruža određena komunalna
usluga;
2) učestalost pružanja komunalne usluge;
3) sadržaj komunalne usluge;
4) pokazatelj kvaliteta i efikasnosti pružanja usluga.
Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa merilima iz stava 5.
ovog člana.
Vlada izuzetno može odlučiti da na područjima koja su zakonom stavljena pod posebnu zaštitu, turističkom
prostoru i drugim područjima od posebnog značaja, upravljač obezbeđuje obavljanje komunalne delatnosti.
Vlada propisuje uslove obavljanja komunalne delatnosti na područjima iz stava 7. ovog člana radi održivog
korišćenja i upravljanja prirodnim resursima kao i sprečavanja, otklanjanja i smanjenja negativnih uticaja po
životnu sredinu.
Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština,
mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za
obavljanje komunalnih delatnosti.
Vršioci komunalnih delatnosti
Član 5
Komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni
subjekt.
Komunalnu delatnost iz člana 2. stav 3. tačka 1), komunalnu delatnost iz tačke 5) u delu koji obuhvata
obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i komunalnu delatnost iz tačke 6) u delu koji obuhvata
održavanje groblja i objekata, koji se nalaze u sklopu groblja (mrtvačnica, kapela i krematorijum), sahranjivanje ili
kremiranje i održavanje pasivnih groblja i spomen obeležja mogu obavljati isključivo javna preduzeća ili privredna
društva u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave može odlukom o načinu obavljanja komunalne delatnosti, a u skladu sa
zakonom, poveriti poslove uređivanja i održavanja grobalja crkvi i verskim zajednicama.
Način poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti
Član 6
Jedinica lokalne samouprave je dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti
rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine.
III POSLOVI DRŽAVNE UPRAVE U VEZI SA KOMUNALNIM DELATNOSTIMA
Nadležno ministarstvo
Član 7
Poslove državne uprave koji se odnose na komunalne delatnosti, unapređivanje i razvoj istih, vrši
ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Obaveza dostavljanja i postupanje sa podacima o obavljanju komunalnih delatnosti
Član 8
Jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni su da do kraja februara tekuće godine
dostave Ministarstvu izveštaj, u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u prethodnoj godini.
Jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni su da dostave Ministarstvu izveštaj,
podatke i obaveštenja u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti i u roku od 15 dana od dana prijema zahteva
Ministarstva.
Ministarstvo prati kvalitet i obuhvat pružanja komunalnih usluga, efikasnost vršilaca komunalne delatnosti,
kretanje cena, broj zaposlenih i nivo ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture i o svojim
nalazima najmanje jednom godišnje obaveštava Vladu i javnost.
77
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ministarstvo će u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja
podatke o cenama komunalnih usluga i obuhvatu pružanja komunalnih usluga učiniti dostupnim.
IV POVERAVANJE OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI
Pojam poveravanja obavljanja komunalne delatnosti
Član 9
Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno
uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti
između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje
komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne
samouprave.
Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši se na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne
samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno
preduzeće.
Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti kada vršilac dobija pravo da finansiranje
obavljanja komunalne delatnosti obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika usluga,
primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju koncesije.
Ukoliko je odlukom o načinu obavljanja komunalne delatnosti predviđeno da će komunalnu delatnost
obavljati javno preduzeće, crkva ili verska zajednica, ne postoji obaveza sprovođenja postupka predviđenog
zakonom kojim se uređuju koncesije, već se vršilac komunalne delatnosti može odrediti u odluci o načinu
obavljanja komunalne delatnosti.
Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje vrši iz budžeta jedinice
lokalne samouprave, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
V OBAVLJANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI ZA DVE ILI VIŠE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Zajedničko obavljanje komunalne delatnosti
Član 10
Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu sporazumom urediti zajedničko obezbeđivanje obavljanja
komunalnih delatnosti kada na efikasnost i ekonomičnost istog upućuju rezultati studije opravdanosti zajedničkog
obezbeđivanja komunalnih delatnosti.
Izradi studije opravdanosti se pristupa kada predsednici opština, odnosno gradonačelnici nalože izradu
studije opravdanosti.
Donošenje odluke o zajedničkom obavljanju komunalne delatnosti
Član 11
Ako se na osnovu rezultata studije iz člana 10. stav 2. ovog zakona utvrdi opravdanost zajedničkog
obavljanja komunalne delatnosti, opštinsko, odnosno gradsko veće podnosi skupštini jedinice lokalne samouprave
predlog odluke o načinu obavljanja komunalne delatnosti i predlog sporazuma o zajedničkom obezbeđivanju
obavljanja komunalne delatnosti.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se prihvata predlog sporazuma o zajedničkom
obezbeđivanju obavljanja komunalne delatnosti izuzetno se može ovlastiti opštinsko odnosno gradsko veće za
donošenje privremene odluke o pitanjima koja ne trpe odlaganje.
Opštinsko odnosno gradsko veće dužno je odluku iz stava 2. ovog člana dostaviti na prvu narednu sednicu
skupštine jedinice lokalne samouprave radi potvrđivanja.
Sporazum o zajedničkom obavljanju komunalne delatnosti smatra se zaključenim kada ga u istovetnom
tekstu usvoje sve skupštine jedinica lokalne samouprave u periodu koji ne može da bude duži od tri meseca od
dobijanja predloga.
Međuopštinski savet za komunalnu delatnost
Član 12
Radi zajedničkog obavljanja komunalne delatnosti, sporazumom na koji saglasnost daju skupštine jedinica
lokalne samouprave koje učestvuju u saradnji može se predvideti osnivanje Međuopštinskog saveta za komunalnu
delatnost (u daljem tekstu: savet).
Savet se osniva kao zajednički organ, privredno društvo ili udruženje čiji su osnivači jedinice lokalne
samouprave koje učestvuju u saradnji.
Sporazumom o osnivanju saveta bliže se uređuju organizacioni oblik, status, sastav, nadležnosti, način
donošenja odluka i druga pitanja značajna za rad saveta.
78
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Savet predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje odluke o: poveravanju obavljanja
komunalne delatnosti, raspisivanju konkursa za obavljanje komunalne delatnosti, drugim poslovima u vezi sa
uređivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti koji su ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju
koncesije i javne nabavke, dati u nadležnost jedinice lokalne samouprave.
VI PRAVA I OBAVEZE VRŠILACA KOMUNALNE DELATNOSTI I KORISNIKA KOMUNALNIH USLUGA
Uređivanje međusobnih odnosa vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga
Član 13
Skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i
opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i
način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja
vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju.
Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca
komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga neposredno se primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca
komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslovi poslovanja.
Ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno
zaključenje pojedinačnih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o
pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja
komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti.
Obaveze korisnika komunalne usluge, uključujući i plaćanje cene komunalne usluge, nastaju započinjanjem
korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge, i kada se ona koristi suprotno
propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.
Obaveze vršioca komunalne delatnosti
Član 14
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da organizuje svoj rad i poslovanje na način kojim se obezbeđuje:
1) trajno i nesmetano pružanje komunalnih usluga korisnicima pod uslovima i na način uređen zakonom,
propisima i standardima donesenim na osnovu zakona;
2) propisani ili ugovoreni obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva tačnost u pogledu rokova,
sigurnost korisnika u dobijanju usluga i zdravstvenu i higijensku ispravnost u skladu sa pozitivnim propisima;
3) preduzimanje mera održavanja, razvoja i zaštite komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji služe za
obavljanje komunalnih delatnosti;
4) razvoj i unapređenje kvaliteta i vrsti komunalnih usluga, kao i unapređenje organizacije i efikasnosti rada.
Obaveze vršioca komunalne delatnosti u slučaju planiranih prekida isporuke
Član 15
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da u sredstvima javnog informisanja ili na drugi pogodan način
obavesti korisnike komunalnih usluga o planiranim ili očekivanim smetnjama i prekidima, koji će nastati ili mogu
nastati u pružanju komunalnih usluga, najkasnije 24 sata pre očekivanog prekida u pružanju tih usluga.
Obaveze vršioca komunalne delatnosti u slučaju neplaniranih prekida isporuke
Član 16
U slučaju nastupanja neplaniranih ili neočekivanih poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga,
odnosno obavljanju komunalnih delatnosti, vršilac komunalne delatnosti dužan je da odmah o tome obavesti
nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave i da istovremeno preduzme mere za otklanjanje uzroka
poremećaja.
Ukoliko vršilac komunalne delatnosti to ne učini u roku koji odredi jedinica lokalne samouprave, nadležni
organ uprave jedinice lokalne samouprave ima pravo da preduzme mere za hitnu zaštitu komunalnih objekata i
druge imovine koja je ugrožena na teret vršioca komunalne delatnosti.
Obaveze jedinice lokalne samouprave u slučaju neplaniranih prekida isporuke
Član 17
Po prijemu obaveštenja o neplaniranom prekidu isporuke, odnosno po utvrđivanju poremećaja ili prekida u
pružanju komunalnih usluga, opštinska odnosno gradska uprava dužna je da:
1) odredi red prvenstva i način pružanja usluga onim korisnicima kod kojih bi usled prekida nastala opasnost
po život i rad građana ili rad pravnih i fizičkih lica, ili bi nastala značajna, odnosno nenadoknadiva šteta;
2) preduzme mere za hitnu zaštitu komunalnih objekata i druge imovine koja je ugrožena;
3) utvrdi razloge i eventualnu odgovornost za poremećaj, odnosno prekid vršenja delatnosti i učinjenu štetu.
Obaveze korisnika komunalne usluge
Član 18
Korisnik komunalne usluge u obavezi je da koristi komunalnu uslugu na način kojim se:
79
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) ne ometaju drugi korisnici i ne ugrožava životna sredina;
2) ne ugrožavaju objekti i oprema, koji su u funkciji obavljanja određene komunalne delatnosti.
Obustava komunalne usluge
Član 19
Vršilac komunalne delatnosti ne može uskratiti komunalnu uslugu korisniku, osim u slučaju kada korisnik:
1) izvrši priključenje na komunalnu mrežu bez prethodno pribavljenog odobrenja;
2) koristi uslugu protivno propisima;
3) neosnovano ometa druge korisnike usluga;
4) ne plati komunalnu uslugu u utvrđenom roku;
5) nenamenski koristi komunalnu uslugu u vreme snabdevanja uz ograničenje potrošnje (redukciju) o čemu
je korisnik blagovremeno obavešten.
Za komunalne usluge iz člana 2. stav 3. tač. 1) do 4) ovog zakona, rok iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne
može biti kraći od 60 dana počev od dana dospelosti prvog neplaćenog potraživanja.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da u pismenoj formi obavesti korisnika komunalne usluge o
mogućnosti obustave komunalne usluge usled nastupanja slučaja iz stava 1. ovog člana i ostavi mu primereni rok
za ispunjenje obaveze.
Jedinica lokalne samouprave bliže uređuje u kojim slučajevima iz stava 1. ovog člana i pod kojim uslovima
se može uskratiti komunalna usluga.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da najkasnije u roku od dva dana od izmirenja duga za izvršenu
komunalnu uslugu i plaćene propisane naknade za ponovno priključenje nastavi pružanje komunalne usluge
korisniku.
Postupanje sa prinudno uklonjenim stvarima
Član 20
Vlasnici prinudno uklonjenih vozila, stvari i drugih predmeta dužni su da ih preuzmu u roku koji svojom
odlukom utvrđuje jedinica lokalne samouprave, a koji ne može biti kraći od 120 dana niti duži od 180 dana.
Jedinica lokalne samouprave svojom odlukom propisuje postupanje sa prinudno uklonjenim vozilima,
stvarima i drugim predmetima, kao i uslove i način na koji vršilac komunalne delatnosti može ostariti pravo da se
vozilo, stvar i drugi predmet, ako se ne preuzme u roku iz stava 1. ovog člana, proda da bi se namirili troškovi
postupka, odnošenja, ležarine i drugi dospeli troškovi.
Pravo pristupa uređajima i infrastrukturi
Član 21
Vlasnik ili korisnik nepokretnosti dužan je da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na
izgrađenoj komunalnoj infrastrukturi i postrojenjima uz obavezu vršioca komunalne delatnosti da nadoknadi štetu
nastalu usled intervencije ili na drugi način otkloni posledice izvršene intervencije.
Vršilac komunalne usluge je dužan da otkloni posledice izvršene intervencije najkasnije u roku od sedam
dana od dana završetka intervencije.
Obaveza vršioca komunalne delatnosti da odvojeno iskazuje finansijske rezultate u vezi sa obavljanjem
komunalne delatnosti
Član 22
Ako vršilac komunale delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u
svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne
delatnosti.
Saradnja sa policijom i komunalnom policijom
Član 23
Kad je to potrebno radi izvršavanja poslova iz nadležnosti vršioca komunalne delatnosti, naplate naknade za
izvršenu komunalnu uslugu nakon isteka roka utvrđenog za plaćanje ili pokretanja postupka pred nadležnim
prekršajnim, sudskim ili upravnim organima zbog neizvršenja zakonom utvrđenih obaveza od strane korisnika
usluga, na obrazloženi zahtev vršioca komunalne delatnosti, policija će dostaviti lične podatke za građane, podatke
za vozila i druge podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa zakonom.
Vršilac komunalne delatnosti dužan je da formira evidencije podataka o ličnosti korisnika usluge, pribavljene
na način iz stava 1. ovog člana ili na osnovu pisane saglasnosti korisnika sadržane u pojedinačnom ugovoru, u
skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Vršilac komunalne delatnosti u obavljanju poslova sarađuje sa policijom, komunalnom policijom i
komunalnom inspekcijom u skladu sa zakonom. Saradnja obuhvata naročito: međusobno obaveštavanje, razmenu
informacija, razmenu podataka, pružanje neposredne pomoći i preduzimanje zajedničkih mera i aktivnosti od
značaja za obavljanje komunalne delatnosti.
80
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
VII FINANSIRANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI
Izvori sredstava za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti
Član 24
Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti obezbeđuju se iz:
1) prihoda od prodaje komunalnih usluga;
2) prihoda od komunalne naknade;
3) prihoda od koncesionih naknada za obavljanje komunalnih delatnosti;
4) prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave;
5) namenskih sredstava drugih nivoa vlasti;
6) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno se finansiraju iz cena
komunalnih usluga, a komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi finansiraju se iz budžeta
jedinice lokalne samouprave, odnosno komunalne naknade.
Načela za određivanje cena komunalnih usluga
Član 25
Cene komunalnih usluga se određuju na osnovu sledećih načela:
1) primena načela "potrošač plaća";
2) primena načela "zagađivač plaća";
3) dovoljnosti cene da pokrije poslovne rashode;
4) usaglašenosti cena komunalnih usluga sa načelom pristupačnosti;
5) nepostojanja razlike u cenama između različitih kategorija potrošača, sem ako se razlika zasniva na
različitim troškovima obezbeđivanja komunalne usluge.
Ako se za različite kategorije korisnika komunalnih usluga primenjuju različiti metodi obračuna, vodiće se
računa da cena bude srazmerna sa troškovima pružanja te usluge.
Jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge
naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima
se uređuje ta komunalna delatnost.
Cene komunalnih usluga mogu se plaćati unapred.
Elementi za određivanje cene komunalnih usluga
Član 26
Elementi za određivanje cena komunalnih usluga su:
1) poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima;
2) rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavku opreme, prema
usvojenim programima i planovima vršioca komunalne delatnosti na koje je jedinica lokalne samouprave dala
saglasnost;
3) dobit vršioca komunalne delatnosti.
Sredstva koja su namenjena za finansiranje obnove i izgradnje objekata komunalne infrastrukture iskazuju
se posebno i mogu se upotrebiti samo za te namene.
Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da prati kretanje cena komunalnih usluga, a naročito usklađenost
cena komunalnih usluga sa principima utvrđenim ovim zakonom.
Član 27
Jedinica lokalne samouprave utvrđuje i naplaćuje naknadu za komunalne usluge za obavljanje komunalnih
delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi.
Vlada svojim aktom bliže propisuje obveznike komunalne naknade, osnov za obračun iznosa komunalne
naknade, merila za obračun iznosa komunalne naknade, najviše iznose komunalne naknade, oslobođenja i druga
pitanja od značaja za utvrđivanje iznosa i naplatu komunalne naknade.
Jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom i aktom iz stava 2. ovog člana svojim opštim aktom
utvrđuje zone, koeficijente i druga pitanja od značaja za utvrđivanje iznosa i naplatu komunalne naknade.
Jedinica lokalne samouprave može da u okviru organizacije delatnosti održavanja javnog osvetljenja, svojim
aktom propiše uslove za korišćenje ove komunalne usluge za korisnike koji su evidentirani kao potrošači kod
preduzeća za distribuciju električne energije.
Naplata naknade koja se odnosi na delatnost održavanja javnog osvetljenja vrši se preko preduzeća za
distribuciju električne energije, na način utvrđen aktom jedinice lokalne samouprave i ugovorom koji jedinica
lokalne samouprave zaključi sa tim preduzećem.
Promena cena komunalnih usluga
Član 28
81
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Odluku o promeni cena komunalnih usluga donosi vršilac komunalne delatnosti.
Na odluku o promeni cena komunalnih usluga iz člana 2. stav 3. tač. 1)-8) ovog zakona osim prevoza
posmrtnih ostataka umrlog, saglasnost daje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana, vršilac komunalne delatnosti nadležnom organu
jedinice lokalne samouprave dostavlja obrazloženje koje naročito sadrži razloge za promenu i detaljnu strukturu
predložene cene.
Jedinica lokalne samouprave objavljuje zahtev za davanje saglasnosti na odluku o promeni cena komunalnih
usluga, sa obrazloženjem, na oglasnoj tabli u sedištu jedinice lokalne samouprave, kao i u elektronskom obliku
putem interneta, najmanje 15 dana pre donošenja odluke.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti iz stava 2. ovog
člana, odnosno ugovorom o poveravanju, mogu se urediti uslovi pod kojima promena cene komunalne usluge može
da stupi na snagu i pre dobijanja saglasnosti nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, uz obavezu vršioca
komunalne delatnosti da nadoknadi razliku korisnicima komunalnih usluga ako nadležni organ jedinice lokalne
samouprave odbije da da saglasnost na povećanje cene.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprava o načinu obavljanja komunalne delatnosti, odnosno
ugovorom o poveravanju, može se urediti način promene cene komunalne usluge na inicijativu jedinice lokalne
samouprave.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti, odnosno
ugovorom o poveravanju, mogu se urediti odgovornost, odnosno prava i obaveze ugovornih strana za slučaj da se
cena komunalne usluge koja ne podleže davanju saglasnosti, ne utvrdi u iznosu koji je u skladu sa metodologijom
utvrđenom u ugovoru o poveravanju.
Subvencionisanje određenih kategorija korisnika komunalnih usluga
Član 29
Jedinica lokalne samouprave može utvrditi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju
subvencioniranu cenu komunalne usluge, kao i iznos subvencija za svaku kategoriju.
Jedinica lokalne samouprave je dužna da dostavi spisak tih korisnika komunalne usluge vršiocu komunalne
delatnosti, kao i da nadoknadi subvencionirani deo cene vršiocu komunalne delatnosti.
Ugovorom o poveravanju može se predvideti subvencionirani iznos cene za određene kategorije korisnika
koji se neće nadoknađivati vršiocu komunalne delatnosti.
VIII KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I SREDSTVA ZA OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI
Sredstva za izgradnju komunalne infrastrukture
Član 30
Građenje objekata komunalne infrastrukture finansira se iz:
1) prihoda od davanja u zakup, odnosno na korišćenje komunalne infrastrukture i drugih sredstava za
obavljanje komunalne delatnosti u javnoj svojini;
2) dela naknade za pravo na obavljanje komunalne delatnosti;
3) dela cene komunalne usluge namenjene amortizaciji sredstava za obavljanje komunalne delatnosti;
4) budžeta jedinice lokalne samouprave;
5) sredstava vršioca komunalne delatnosti;
6) sredstava prikupljenih emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti (municipalnih obveznica);
7) kredita i drugih oblika zaduživanja;
8) transfera drugih nivoa vlasti;
9) donacija;
10) drugih izvora utvrđenih posebnim propisima.
Naknada za davanje sredstava za obavljanje komunalne delatnosti u javnoj svojini u zakup ili na korišćenje
ne može biti niža od iznosa amortizacije za sredstva koja su predmet naknade.
Sredstva iz stava 1. tačke 1) ovog člana prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave i koriste se preko
budžetskog fonda za komunalnu infrastrukturu za izgradnju i investiciono održavanje objekata komunalne
infrastrukture, koji osniva jedinica lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Prilikom obezbeđivanja transfernih sredstava drugih nivoa vlasti za izgradnju komunalne infrastrukture vodi
se računa o tome da li se poštuju načela sadržana u ovom zakonu, a naročito da cena komunalnih usluga pokriva
odgovarajuće troškove, kao i da se delatnost obavlja na načelu efikasnosti koje uključuje i ekonomiju obima,
odnosno udruživanje jedinica lokalne samouprave u svim slučajevima kada je to ekonomski opravdano.
Merenje potrošnje vode
Član 31
82
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Glavni merni instrument za merenje potrošnje vode ugrađen na mestu priključenja instalacija korisnika na
komunalnu infrastrukturu predstavlja sastavni deo komunalne infrastrukture.
Nabavka mernog instrumenta iz stava 1. ovog člana vrši se iz nadoknade za priključak, koju plaća investitor,
odnosno vlasnik nepokretnosti.
Individualni merni instrumenti ugrađeni na instalacijama korisnika, koji služe merenju potrošnje vode za
pojedinačne stanove, odnosno pojedinačne poslovne prostorije, su u svojini vlasnika pojedinačnih stanova,
odnosno, vlasnika pojedinačnih poslovnih prostorija koji snose troškove nabavke, ugradnje, eksploatacije,
održavanja i funkcionisanja individualnih mernih instrumenata.
IX NADZOR
Ovlašćenje za vršenje nadzora
Član 32
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu ovog zakona
obavlja ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti preko republičkih inspektora za komunalne delatnosti.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu ovog zakona
vrši jedinica lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora.
Nadzor nad radom vršilaca komunalne delatnosti vrši jedinica lokalne samouprave.
Republički inspektor za komunalne delatnosti iz stava 1. ovog člana, može biti lice koje ima stečeno visoko
obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu
sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu zakona kojima se uređuje visoko obrazovanje i koje je
zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master, položen stručni ispit za rad u organima uprave, i najmanje
tri godine radnog iskustva.
Komunalni inspektor iz stava 2. ovog člana, može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje drugog
stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu sa propisima koji su
važili do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje i koje je zakonom izjednačeno sa
akademskim nazivom master, lice koje ima višu stručnu spremu, položen stručni ispit za rad u organima uprave i
najmanje tri godine radnog iskustva.
Republički inspekcijski nadzor
Član 33
U vršenju inspekcijskog nadzora, republički inspektor za komunalne delatnosti je ovlašćen da:
1) naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja u skladu sa zakonom i republičkim propisom donetim
na osnovu ovog zakona;
2) naloži rešenjem vršenja komunalne usluge u zaštićenom području u skladu sa ovim zakonom;
3) naloži rešenjem primenu standarda obavljanja komunalne delatnosti propisanih na osnovu ovog zakona;
4) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte,
postrojenja i uređaje, jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, da uzima izjave od odgovornih
lica kod jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, kao i od drugih pravnih i fizičkih lica,
fotografiše ili sačini video snimak područja na kome se vrši kontrola, kao i da preduzima druge radnje vezane za
inspekcijski nadzor u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja;
5) naloži rešenjem rok u kome je jedinica lokalne samouprave u obavezi da obezbedi odgovarajuće
obavljanje komunalne delatnosti ukoliko se na području jedinice lokalne samouprave komunalna delatnost ne
obavlja u skladu sa propisom iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
6) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivičnu
prijavu;
7) preduzima druge mere utvrđene zakonom i podzakonskim propisima.
Po žalbi protiv rešenja republičkog inspektora odlučuje ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja republičkog inspektora za komunalne delatnosti.
Rešenje ministarstva nadležnog za komunalne delatnosti je konačno u upravnom postupku i protiv njega se
može pokrenuti upravni spor.
Prava i dužnosti komunalnog inspektora
Član 34
Komunalni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:
1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju vršilaca komunalne delatnosti i
drugih pravnih i fizičkih lica;
2) sasluša i uzima izjave od odgovornih lica kod vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;
3) pregleda objekte, postrojenja i uređaje za obavljanje komunalne delatnosti i poslovne prostorije radi
prikupljanja neophodnih podataka;
83
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
4) naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja na način utvrđen zakonom i propisima na osnovu
zakona;
5) naloži rešenjem izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka u
obavljanju komunalne delatnosti;
6) pregleda objekte, postrojenja i uređaje koji služe korišćenju komunalnih usluga, uključujući i one koje
predstavljaju unutrašnje instalacije i pripadaju korisniku komunalne usluge;
7) naloži rešenjem korisniku otklanjanje nedostataka na unutrašnjim instalacijama i da pristupi tim
instalacijama prilikom izvršenja rešenja kojim je naložio otklanjanje nedostataka ili isključenje korisnika sa
komunalnog sistema;
8) izriče i naplaćuje novčane mandatne kazne po propisu jedinice lokalne samouprave na licu mesta,
odnosno podnosi, u skladu sa zakonom, prekršajnu prijavu, u slučajevima kada učinilac prekršaja ne plati novčanu
kaznu izrečenu na licu mesta;
9) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivično delo
ukoliko oceni da je povredom propisa učinjen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo;
10) naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni
protivno propisima;
11) naloži rešenjem uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava
odvoženje vozila sa površina javne namene ako su ostavljena protivno propisima;
12) zabrani rešenjem odlaganje otpada na mestima koja nisu određena za tu namenu;
13) zabrani rešenjem spaljivanje otpada izvan za to određenog postrojenja;
14) zabrani rešenjem odlaganje komunalnog otpada van za to određenih komunalnih kontejnera;
15) zabrani rešenjem odlaganje komunalnog otpada na mestima koja nisu određena kao registrovane
komunalne deponije;
16) zabrani rešenjem odlaganje otpadnog građevinskog materijala, zemlje i ostalog građevinskog materijala
van za to određene lokacije;
17) zabrani rešenjem odlaganje otpada i otpadnih materija u vodotoke i na obale vodotoka;
18) zabrani rešenjem bacanje gorećih predmeta u komunalne kontejnere i korpe za otpad;
19) zabrani rešenjem uništenje ograda, klupa i dečijih igrališta;
20) zabrani rešenjem uništenje zelenih površina;
21) preduzima druge mere utvrđene zakonom i podzakonskim propisima.
Komunalni inspektor je dužan da uzme u postupak prijave pravnih i fizičkih lica u vezi sa poslovima iz
nadležnosti komunalne inspekcije i da u roku od osam radnih dana o rezultatima postupka obavesti podnosioca
prijave.
O svakom izvršenom pregledu i radnjama komunalni inspektor sastavlja zapisnik, u skladu sa zakonom.
Zapisnik se obavezno dostavlja vršiocu komunalne delatnosti, odnosno drugom pravnom ili fizičkom licu nad
čijim je poslovanjem, odnosno postupanjem izvršen uvid.
Obaveza omogućavanja nesmetanog obavljanja dužnosti komunalnog inspektora
Član 35
Vršioci komunalne delatnosti, kao i druga pravna i fizička lica dužni su da komunalnom inspektoru omoguće
nesmetano obavljanje nadzora, da mu bez odlaganja stave na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge
dokaze i izjasne se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.
Vršenje inspekcijskog nadzora
Član 36
Komunalni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora kad utvrdi da se ometa vršenje komunalne usluge ili
korišćenje komunalnih objekata ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta ili na drugi način, narediće rešenjem
korisniku, odnosno sopstveniku, ako je prisutan, da odmah ukloni te stvari, odnosno predmete, pod pretnjom
prinudnog izvršenja.
Ako se lice iz stava 1. ovog člana ne nalazi na licu mesta, komunalni inspektor će, bez saslušanja stranke,
doneti rešenje kojim će naložiti da se vozila, stvari i drugi predmeti uklone u određenom roku, koji se može odrediti
i na minute.
Rešenje iz stava 2. ovog člana lepi se na te stvari, odnosno predmete uz naznačenje dana i časa kada je
nalepljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno, a docnije oštećenje, uništenje ili uklanjanje ovog rešenja
ne utiče na valjanost dostavljanja.
Ako lice iz stava 1. ovog člana ne postupi po datom nalogu, komunalni inspektor će odrediti postavljanje
uređaja kojim se sprečava odvoženje vozila, odnosno odrediće da se vozila, stvari i drugi predmeti uklone o trošku
korisnika, odnosno sopstvenika, na mesto koje je za to određeno.
84
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Trošak iz stava 4. ovog člana se utvrđuje aktom jedinice lokalne samouprave i može da obuhvata troškove
postupka, odnošenja vozila, stvari i drugog predmeta, ležarine i druge dospele troškove.
Odlukom jedinice lokalne samouprave se može predvideti da vršilac komunalne delatnosti kao poverilac
dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi dužnikovo vozilo, stvar i drugi predmet uklonjen po nalogu
nadležnog organa, ima pravo zadržati ga dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.
Žalba protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje.
Rešenje i žalba na rešenje
Član 37
Ako komunalni inspektor prilikom vršenja nadzora utvrdi da propis nije primenjen ili da je nepravilno
primenjen, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana izvršenog nadzora doneće rešenje o otklanjanju
utvrđene nepravilnosti i odrediće rok za njeno otklanjanje.
Na rešenje komunalnog inspektora može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 15
dana od dana dostavljanja rešenja, sem ako je zakonom drukčije predviđeno.
O žalbi veće odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja
komunalnog inspektora.
Rešenje veća jedinice lokalne samouprave je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može
pokrenuti upravni spor.
Saradnja sa komunalnom policijom i republičkim inspekcijskim službama
Član 38
Komunalni inspektor u obavljanju poslova sarađuje sa komunalnom policijom i inspekcijskim službama
Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Saradnja iz stava 1. ovog člana obuhvata naročito: međusobno obaveštavanje, razmenu informacija,
pružanje neposredne pomoći i preduzimanje zajedničkih mera i aktivnosti od značaja za obavljanje poslova
komunalne inspekcije.
X KAZNENE ODREDBE
Prekršaj odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave
Član 39
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne
samouprave ukoliko ne postupi po rešenju iz člana 34. stav 1. tač. 5) ovog zakona.
Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna iz stava 1. ovog člana i
kazna zatvora do 30 dana.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u nadležnom organu uprave, odnosno u jedinici lokalne
samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja, može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera
zabrane vršenja poslova u trajanju do jedne godine.
Prestupi
Član 40
Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) kao vršilac komunalne delatnosti ne organizuje ili prestane da organizuje komunalnu delatnost na način
predviđen članom 14. ovog zakona;
2) kao vršilac komunalne delatnosti ne iskazuje poslovne rezultate na način predviđen članom 22. ovog
zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do
200.000 dinara.
Pravnom licu iz stava 2. ovog člana može se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana pored propisane
kazne izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti.
Prekršaji pravnog lica
Član 41
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne dostavi Ministarstvu podatke iz člana 8. st. 1. i 2. ovog zakona;
2) koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;
3) odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi;
4) kao vršilac komunalne delatnosti ne obavesti korisnike komunalne delatnosti o planiranom ili
neplaniranom prekidu obavljanja komunalne delatnosti;
5) kao vršilac komunalne delatnosti obustavi pružanje komunalne usluge iz razloga koji nisu navedeni u
članu 19. ovog zakona;
85
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
6) kao vršilac komunalne delatnosti ne otkloni posledice izvršene intervencije na izgrađenoj komunalnoj
infrastrukturi u roku od sedam dana od dana završetka intervencije kako je to predviđeno članom 21. ovog zakona;
7) ne omogući komunalnom inspektoru nesmetano obavljanje nadzora, odnosno pregled objekata,
postrojenja i uređaja i poslovnih prostorija radi prikupljanja neophodnih podataka;
8) ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;
9) odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu;
10) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja;
11) ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere;
12) odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;
13) odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima;
14) odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka;
15) ne postupi po rešenju komunalnog inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i
preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000
do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja
određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne
godine.
Prekršaji preduzetnika
Član 42
Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;
2) odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi;
3) ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;
4) odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu;
5) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja;
6) ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere;
7) odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;
8) odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima;
9) odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka;
10) baca goreće predmete u komunalne kontejnere;
11) uništava ograde, klupe i dečija igrališta;
12) uništava zelene površine;
13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole i ne postupi po rešenju inspektora kojim je naređeno
izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja
delatnosti u trajanju do tri godine.
Prekršaji fizičkog lica
Član 43
Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;
2) odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi;
3) ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;
4) odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu;
5) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja;
6) ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere;
7) odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;
8) odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima;
9) odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka;
10) baca goreće predmete u komunalne kontejnere;
11) uništava ograde, klupe i dečija igrališta;
12) uništava zelene površine;
13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole i ne postupi po rešenju inspektora kojim je naređeno
izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.
XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Položaj vršilaca komunalne delatnosti
86
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 44
Oblici međuopštinske saradnje uspostavljeni do dana stupanja na snagu ovog zakona moraju se uskladiti sa
odredbama ovog zakona najkasnije u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Ako na dan stupanja na snagu ovog zakona komunalnu delatnost obavlja fizičko ili pravno lice koje ne može
biti vršilac komunalne delatnosti u skladu sa članom 5. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave je obavezna da u
roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi da obavljanja te komunalne delatnosti vrši
fizičko ili pravno lice koje u skladu sa članom 5. ovog zakona može obavljati komunalnu delatnost.
Član 45
Komunalna naknada predviđena ovim zakonom, će se naplaćivati narednog dana od dana prestanka naplate
naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS",
br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - odluka US i 24/11), a najkasnije od 1. januara 2014. godine.
Prestanak primene i važenja ranijih propisa
Član 46
Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Do stupanja na snagu propisa utvrđenih ovim zakonom ostaju na snazi propisi koji su doneti na osnovu
Zakona o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", br. 16/97 i 42/98) ako nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom.
Član 47
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o komunalnim delatnostima ("Službeni
glasnik RS", br. 16/97 i 42/98).
Stupanje na snagu zakona
Član 48
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
------------------------------------------------ZAKON O JAVNIM PREDUZEĆIMA
("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 116/2013 - autentično tumačenje)
I UVODNE ODREDBE
1. Pojam javnog preduzeća
Član 1
Javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Javno preduzeće se osniva i posluje u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju uslovi i način
obavljanja delatnosti od opšteg interesa i zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Na poslovno ime, sedište, zastupanje i statusne promene javnog preduzeća, kao i na druga pitanja koja nisu
posebno uređena ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg
interesa, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava koje se odnose na
društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala).
Zabranjeno je korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim
aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga zloupotreba javnih preduzeća u
političke svrhe.
2. Delatnosti od opšteg interesa
Član 2
Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u
oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja,
proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa; prometa nafte i naftnih derivata;
železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije;
izdavanja udžbenika; upravljanja nuklearnim objektima, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja dobara od
opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena
područja), proizvodnja, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, kao i komunalne
delatnosti.
Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i
delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, utvrđene zakonom ili aktom
Vlade.
3. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa
Član 3
87
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Delatnost od opšteg interesa obavljaju javna preduzeća.
Delatnost od opšteg interesa može da obavlja i društvo kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna društva, kao i društvo kapitala i preduzetnik, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje njihov pravni položaj, kada im nadležni organ poveri obavljanje te delatnosti.
Društva kapitala, zavisna društva i preduzetnik iz stava 2. ovog člana, u obavljanju delatnosti od opšteg
interesa imaju isti položaj kao i javno preduzeće, ukoliko odredbama ovog zakona nije drukčije propisano.
II OSNIVANJE I POSLOVANJE JAVNOG PREDUZEĆA
1. Osnivanje javnog preduzeća
Član 4
Ako javno preduzeće osniva Republika Srbija, prava osnivača ostvaruje Vlada.
Javno preduzeće za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad organa jedinice lokalne
samouprave osniva jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja
ostvaruje prava osnivača.
Ako javno preduzeće osniva autonomna pokrajina, akt o osnivanju javnog preduzeća donosi skupština
autonomne pokrajine, koja ostvaruje prava osnivača.
Član 5
Akt o osnivanju javnog preduzeća (u daljem tekstu: osnivački akt) sadrži odredbe o:
1) nazivu i sedištu osnivača;
2) poslovnom imenu i sedištu javnog preduzeća;
3) pretežnoj delatnosti javnog preduzeća;
4) pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema javnom preduzeću i javnog preduzeća prema
osnivaču;
5) uslovima i načinu utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka i snošenju rizika;
6) uslovima i načinu zaduženja javnog preduzeća;
7) zastupanju javnog preduzeća;
8) iznosu osnovnog kapitala, kao i opisu, vrsti i vrednosti nenovčanog uloga;
9) organima javnog preduzeća;
10) imovini koja se ne može otuđiti;
11) o raspolaganju (otuđenje i pribavljanje) stvarima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog
preduzeća u skladu sa zakonom;
12) zaštiti životne sredine;
13) drugim pitanjima koja su od značaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno
preduzeće.
Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na sadržinu osnivačkog akta društva kapitala čiji je
osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna društva, koja
obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Raspolaganje (otuđenje i pribavljanje) stvarima u javnoj svojini koje nisu prenete u kapital javnog
preduzeća, odnosno subjektima iz stava 2. ovog člana, vrši se pod uslovima, na način i po postupku propisanim
zakonom kojim se uređuje javna svojina.
2. Cilj osnivanja i poslovanja
Član 6
Javno preduzeće osniva se i posluje radi:
1) obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba
korisnika proizvoda i usluga;
2) razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa;
3) obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja;
4) sticanja dobiti;
5) ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa.
Javna preduzeća koja nemaju konkurenciju na tržištu u osnovnoj delatnosti za koju su osnovana ne mogu se
oglašavati na komercijalnoj osnovi bez saglasnosti osnivača.
3. Uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa
Član 7
Javno preduzeće, društvo kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave i njihova zavisna društva, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, kao i društvo kapitala i
preduzetnik kojima je, u skladu sa ovim zakonom, povereno obavljanje delatnosti od opšteg interesa, mogu da
88
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
otpočnu obavljanje delatnosti od opšteg interesa kad nadležni državni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za
obavljanje te delatnosti u pogledu:
1) tehničke opremljenosti;
2) kadrovske osposobljenosti;
3) bezbednosti i zdravlja na radu;
4) zaštite i unapređenja životne sredine;
5) drugih uslova propisanih zakonom.
Član 8
Prava, obaveze i odgovornosti između javnog preduzeća, kao i društva kapitala čiji je osnivač Republika
Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njegovih zavisnih društava, koji obavljaju delatnost
od opšteg interesa i Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, uređuju se osnivačkim
aktom, a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i ugovorom u skladu sa ovim zakonom.
Prava, obaveze i odgovornosti između društva kapitala ili preduzetnika kome se poverava obavljanje
delatnosti od opšteg interesa i Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, uređuju se
ugovorom u skladu sa ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana sadrži naročito odredbe o:
1) radu i poslovanju društva kapitala ili preduzetnika;
2) pravima i obavezama u pogledu korišćenja sredstava u javnoj svojini za obavljanje delatnosti od opšteg
interesa, u skladu sa zakonom;
3) obavezama društva kapitala, odnosno preduzetnika u pogledu obezbeđivanja uslova za kontinuirano,
uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga;
4) međusobnim pravima i obavezama u slučaju kada nisu obezbeđeni ekonomski i drugi uslovi za obavljanje
delatnosti od opšteg interesa;
5) pravima i obavezama u slučaju poremećaja u poslovanju društva kapitala ili preduzetnika;
6) drugim pravima i obavezama koja proizlaze iz odredaba zakona kojim se uređuje obavljanje delatnosti od
opšteg interesa i ovog zakona;
7) drugim pitanjima koja su od značaja za ostvarivanje i zaštitu opšteg interesa.
Ugovor iz st. 1. i 2. ovog člana, zaključuju Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave i javno preduzeće, društvo kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili
lokalna samouprava, odnosno društvo kapitala ili preduzetnik kome se poverava obavljanje te delatnosti.
4. Imovina
Član 9
Javno preduzeće ima svoju imovinu kojom upravlja i raspolaže u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i
ugovorom.
Imovinu javnog preduzeća čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčana sredstva i
hartije od vrednosti i druga imovinska prava, koja su preneta u svojinu javnog preduzeća u skladu sa zakonom,
uključujući i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini.
Javno preduzeće, društvo kapitala i preduzetnik za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, mogu koristiti i
sredstva u javnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i ugovorom.
Društva kapitala sa privatnim kapitalom, odnosno privredna društva sa većinskim učešćem privatnog
kapitala, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolažu u skladu sa
zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, osnivačkim aktom i ugovorom.
Kapital u javnom preduzeću podeljen je na udele određene nominalne vrednosti i upisuje se u registar.
Po osnovu ulaganja sredstava u javnoj svojini Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave stiču udele ili akcije u javnim preduzećima i društvima kapitala čiji su osnivači koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa i prava po osnovu tih akcija ili udela.
5. Odgovornost za obaveze
Član 10
Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Društvo kapitala koje obavlja delatnost od opšteg interesa za svoje obaveze odgovara u skladu sa zakonom
kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Preduzetnik koji obavlja delatnost od opšteg interesa za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom
imovinom.
6. Organi javnog preduzeća
Član 11
Upravljanje u javnom preduzeću može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno.
89
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su:
1) nadzorni odbor;
2) direktor.
U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su:
1) nadzorni odbor;
2) izvršni odbor;
3) direktor.
Vlada posebnim aktom utvrđuje merila i kriterijume na osnovu kojih se javno preduzeće razvrstava u grupu
preduzeća sa jednodomnim ili dvodomnim upravljanjem.
6.1. Nadzorni odbor
Član 12
Nadzorni odbor javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ima pet članova.
Nadzorni odbor javnog preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava ili autonomna pokrajina ima tri člana.
Predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija imenuje Vlada,
javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina - organ određen statutom autonomne pokrajine, a javnog
preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave - organ određen statutom jedinice lokalne samouprave, pod
uslovima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom.
Član 13
U preduzećima kojima je osnivač Republika Srbija, Vlada imenuje članove nadzornog odbora na period od
četiri godine, s tim da se jedan član imenuje iz reda zaposlenih, dok jedan član nadzornog odbora mora biti
nezavisan član nadzornog odbora.
Kada je osnivač javnog preduzeća autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, organ utvrđen statutom
autonomne pokrajine, odnosno statutom jedinice lokalne samouprave imenuje članove nadzornog odbora na period
od četiri godine, s tim da se jedan član imenuje iz reda zaposlenih.
Član 14
Nezavisan član nadzornog odbora iz člana 13. stav 1. ovog zakona je lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je
osnovano javno preduzeće;
2) da nije bilo zaposleno u javnom preduzeću ili zavisnom društvu kapitala ili drugom društvu kapitala
povezanim sa javnim preduzećem u poslednje dve godine pre stupanja na dužnost člana nadzornog odbora,
odnosno da nije bilo angažovano po drugim osnovama u javnom preduzeću;
3) da nije bilo angažovano po drugim osnovama, osim radnog odnosa u javnom preduzeću;
4) da nije bilo angažovano u vršenju revizije finansijskih izveštaja preduzeća;
5) da nije član političke stranke.
Nezavisan član nadzornog odbora mora ispunjavati i uslove iz člana 16. ovog zakona.
Član 15
Predstavnici zaposlenih u nadzornom odboru predlažu se na način utvrđen statutom javnog preduzeća.
Član 16
Za predsednika i članove nadzornog odbora imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je punoletno i poslovno sposobno;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje trećeg ili drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju
od najmanje četiri godine;
3) da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je
osnivano javno preduzeće;
4) najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju;
5) da poseduje stručnost iz oblasti finansija, prava ili korporativnog upravljanja;
6) da nije osuđivano na uslovnu ili bezuslovnu kaznu za krivična dela protiv privrede, pravnog saobraćaja ili
službene dužnosti, kao i da mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja pretežne delatnosti javnog
preduzeća.
Član 17
Mandat predsedniku i članovima nadzornog odbora prestaje istekom perioda na koji su imenovani, ostavkom
ili razrešenjem.
Predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani, ukoliko:
- nadzorni odbor ne dostavi osnivaču na saglasnost godišnji program poslovanja,
- osnivač ne prihvati finansijski izveštaj javnog preduzeća,
90
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
- propuste da preduzmu neophodne mere pred nadležnim organima u slučaju postojanja sumnje da
odgovorno lice javnog preduzeća deluje na štetu javnog preduzeća kršenjem direktorskih dužnosti, nesavesnim
ponašanjem i na drugi način.
Predsednik i članovi nadzornog odbora mogu se razrešiti pre isteka perioda na koji su imenovani, ukoliko:
- javno preduzeće ne ispuni godišnji program poslovanja ili ne ostvari ključne pokazatelje učinka.
Predsednik i članovi nadzornog odbora kojima je prestao mandat, dužni su da vrše svoje dužnosti do
imenovanja novog nadzornog odbora, odnosno imenovanja novog predsednika ili člana nadzornog odbora.
Član 18
Nadzorni odbor:
1) utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve javnog preduzeća i stara se o njihovoj realizaciji;
2) usvaja izveštaj o stepenu realizacije programa poslovanja;
3) donosi godišnji program poslovanja, uz saglasnost osnivača;
4) nadzire rad direktora;
5) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem javnog preduzeća;
6) uspostavlja, odobrava i prati računovodstvo, unutrašnju kontrolu, finansijske izveštaje i politiku
upravljanja rizicima;
7) utvrđuje finansijske izveštaje javnog preduzeća i dostavlja ih osnivaču radi davanja saglasnosti;
8) donosi statut uz saglasnost osnivača;
9) odlučuje o statusnim promenama i osnivanju drugih pravnih subjekata, uz saglasnost osnivača;
10) donosi odluku o raspodeli dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka uz saglasnost osnivača;
11) daje saglasnost direktoru za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa ovim zakonom, statutom i
odlukom osnivača;
12) imenuje izvršne direktore javnog preduzeća;
13) zaključuje ugovore o radu na određeno vreme sa direktorom preduzeća, odnosno ugovore o radu sa
izvršnim direktorima preduzeća;
14) vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom, statutom i propisima kojima se uređuje pravni položaj
privrednih društava.
Nadzorni odbor ne može preneti pravo odlučivanja o pitanjima iz svoje nadležnosti na direktora ili drugo lice
u javnom preduzeću.
Član 19
Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u nadzornom odboru.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje osnivač, na osnovu izveštaja o stepenu realizacije programa
poslovanja javnog preduzeća.
6.2. Izvršni odbor
Član 20
Izvršni odbor čine izvršni direktori koje imenuje Nadzorni odbor na predlog direktora preduzeća, a
predsednik izvršnog odbora je direktor preduzeća.
Broj izvršnih direktora utvrđuje se osnivačkim aktom, s tim da ne može biti više od sedam izvršnih direktora.
Izvršni direktori ne mogu imati zamenike.
Izvršni direktori moraju biti u radnom odnosu u javnom preduzeću.
Za izvršnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne ispunjava uslove iz člana 16. tačka 6) ovog
zakona.
Na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, a odnose se na izvršne direktore i izvršni odbor, primenjuju
se odgovarajuće odredbe Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11).
6.3. Direktor
Član 21
Direktora javnog preduzeća imenuje Vlada, na period od četiri godine, a na osnovu sprovedenog javnog
konkursa.
Direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave imenuje
organ određen statutom autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave, na period od četiri godine, a na
osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Član 22*
Za direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina imenuje se lice koje
ispunjava sledeće uslove:
1) da je punoletno i poslovno sposobno;
91
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
2) da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je
osnivano javno preduzeće;
3) da ima visoko obrazovanje stečeno na studijama trećeg stepena (doktor nauka), drugog stepena (master
akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije, magistar nauka), odnosno
na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
4) da ima najmanje pet godina radnog iskustva, od čega tri godine na poslovima za koje je osnovano javno
preduzeće ili najmanje tri godine na rukovodećim položajima;
5) da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu
političke stranke;
6) da nije osuđivano za krivično delo protiv privrede, pravnog saobraćaja i službene dužnosti;
7) da licu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog
preduzeća.
Statutom ili osnivačkim aktom javnog preduzeća mogu se odrediti i drugi uslovi koje lice mora ispuniti da bi
moglo biti imenovano za direktora javnog preduzeća.
Direktor javnog preduzeća je javni funkcioner u smislu zakona kojim se reguliše oblast vršenja javnih
funkcija.
Za izvršnog direktora javnog preduzeća imenuje se lice koje ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Na uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave shodno se
primenjuju odredbe Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09).
Član 23
Direktor javnog preduzeća:
1) predstavlja i zastupa javno preduzeće;
2) organizuje i rukovodi procesom rada;
3) vodi poslovanje javnog preduzeća;
4) odgovara za zakonitost rada javnog preduzeća;
5) predlaže godišnji program poslovanja i preduzima mere za njegovo sprovođenje;
6) predlaže finansijske izveštaje;
7) izvršava odluke nadzornog odbora;
8) predlaže izvršne direktore;
9) vrši druge poslove određene zakonom, osnivačkim aktom i statutom javnog preduzeća.
Član 24
Direktor i izvršni direktori imaju pravo na zaradu, a mogu imati i pravo na stimulaciju u slučaju kada javno
preduzeće posluje sa pozitivnim poslovnim rezultatima.
Vlada će podzakonskim aktom odrediti uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacije iz stava 1. ovog
člana.
Odluku o isplati stimulacije donosi Vlada, odnosno organ nadležan za imenovanje direktora.
Stimulacija iz stava 1. ovog člana ne može biti određena kao učešće u raspodeli dobiti, a posebno se
iskazuje u okviru godišnjih finansijskih izveštaja.
6.3.1. Postupak za imenovanje direktora
Član 25
Direktor javnog preduzeća imenuje se po sprovedenom javnom konkursu.
Član 26
Javni konkurs sprovodi Komisija za imenovanja (u daljem tekstu: komisija) Vlade, odnosno komisija za
imenovanja jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.
Komisiju za imenovanja autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave obrazuje organ koji je
statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave određen kao nadležan za imenovanje
direktora.
Kada komisiju obrazuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, jedan član komisije mora biti imenovan
na predlog Stalne konferencije gradova i opština.
Član 27
Komisija ima predsednika i četiri člana, od kojih predsednika i dva člana imenuje Vlada na period od tri
godine, jednog člana imenuje odbor Narodne skupštine nadležan za poslove privrede na period od tri godine, dok
jednog člana imenuje Vlada za svako pojedinačno imenovanje direktora.
Člana koga imenuje odbor Narodne skupštine nadležan za poslove privrede imenuje taj odbor dvotrećinskom
većinom svih prisutnih članova odbora.
92
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član koji se imenuje za svako pojedinačno imenovanje direktora u smislu stava 1. ovog člana, mora biti član
nadzornog odbora preduzeća u kome se imenuje direktor.
Predsednik i članovi komisije ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine,
odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni imenovana lica u organima državne uprave, organima
autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.
Član 28
Sprovođenje javnog konkursa započinje donošenjem odluke o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje
direktora javnog preduzeća, koju donosi Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za imenovanje
direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili organ jedinice lokalne samouprave nadležan za
imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.
Predlog za donošenje odluke iz stava 1. ovog člana podnosi nadležno ministarstvo, organ uprave autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, a predlog za donošenje odluke može podneti i nadzorni odbor
javnog preduzeća preko nadležnog ministarstva, odnosno preko organa uprave autonomne pokrajine ili organa
uprave jedinice lokalne samouprave.
Član 29*
Oglas o javnom konkursu priprema nadležno ministarstvo, odnosno organ uprave autonomne pokrajine ili
jedinice lokalne samouprave, na čiji se predlog donosi odluka iz člana 28. stav 1. ovog zakona.
Oglas o javnom konkursu i predlog odluke iz stava 1. ovog člana, nadležno ministarstvo, odnosno organ
uprave autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, dostavlja organu nadležnom za donošenje odluke o
sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora.
Organi iz stava 2. ovog člana, posle donošenja odluke o sprovođenju javnog konkursa, dostavljaju oglas o
javnom konkursu radi objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednim dnevnim
novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, u roku koji ne može biti duži od osam dana od
dana donošenja odluke o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Oglas o javnom konkursu objavljuje se i na internet stranici organa iz stava 1. ovog člana, s tim što se mora
navesti kada je oglas o javnom konkursu objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Oglas o javnom konkursu sadrži podatke o javnom preduzeću, radnom mestu, uslovima za imenovanje
direktora javnog preduzeća, mestu rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u
izbornom postupku i načinu njihove provere, roku u kome se podnose prijave, podatke o licu zaduženom za
davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, i podatke o dokazima koji se prilažu
uz prijavu.
Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od 15 dana od dana objavljivanja javnog
konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, komisija odbacuje
zaključkom protiv koga nije dopuštena posebna žalba.
Član 30
Komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za imenovanje i među njima sprovodi izborni
postupak.
U izbornom postupku se, ocenjivanjem stručne osposobljenosti, znanja i veština, utvrđuje rezultat kandidata
prema merilima propisanim za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Izborni postupak može da se sprovede u više delova, pismenom proverom, usmenim razgovorom ili na drugi
odgovarajući način.
Ako se u izbornom postupku sprovodi pismena provera, prilikom te provere kandidati se obaveštavaju o
mestu, danu i vremenu kada će se obaviti usmeni razgovor s kandidatima.
Član 31
Kandidate koji su ispunili merila propisana za imenovanje direktora javnih preduzeća, komisija uvršćuje na
rang listu. Lista za imenovanje sa najviše tri najbolje rangirana kandidata sa brojčano iskazanim i utvrđenim
rezultatima prema merilima propisanim za imenovanje, dostavlja se nadležnom ministarstvu, odnosno organu
uprave autonomne pokrajine ili organu uprave jedinice lokalne samouprave. Istovremeno, komisija dostavlja i
zapisnik o izbornom postupku.
Nadležno ministarstvo, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog člana, na osnovu liste za imenovanje i
zapisnika o izbornom postupku, priprema predlog akta o imenovanju i dostavlja ga organu nadležnom za
imenovanje direktora javnog preduzeća.
Organ koji je nadležan za imenovanje, nakon razmatranja dostavljene liste i predloga akta, odlučuje o
imenovanju direktora javnog preduzeća, donošenjem rešenja o imenovanju predloženog kandidata ili nekog drugog
kandidata sa liste.
93
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Rešenje o imenovanju direktora konačno je.
Član 32
Rešenje o imenovanju dostavlja se licu koje je imenovano i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike
Srbije", a rešenje o imenovanju direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave i u
službenom glasilu jedinice lokalne samouprave, odnosno i u glasilu autonomne pokrajine ako se rešenje odnosi na
imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina.
Rešenje iz stava 1. ovog člana sa obrazloženjem obavezno se objavljuje na internet stranici organa
nadležnog za imenovanje direktora.
Po primerak rešenja o imenovanju sa obrazloženjem dostavlja se imenovanom licu i svim kandidatima koji
su učestvovali u postupku javnog konkursa.
Kandidatu koji je učestvovao u izbornom postupku, na njegov zahtev, komisija je dužna da u roku od dva
dana od dana prijema zahteva omogući uvid u dokumentaciju javnog konkursa, pod nadzorom komisije.
Član 33
Imenovani kandidat dužan je da stupi na rad u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja o
imenovanju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Rok iz stava 1. ovog člana organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća iz opravdanih razloga
može produžiti za još osam dana.
Direktor javnog preduzeća zasniva radni odnos na određeno vreme.
Ako imenovano lice ne stupi na rad u roku koji mu je određen, organ nadležan za imenovanje direktora
javnog preduzeća može da imenuje nekog drugog kandidata sa liste kandidata.
Ako niko od kandidata sa liste za imenovanje ne stupi na rad u roku iz stava 1. ovog člana, organ iz člana
31. stav 1. ovog zakona odlučiće o daljem toku postupka.
Član 34
Ako ni posle sprovedenog javnog konkursa organu za imenovanje direktora ne bude predložen kandidat za
imenovanje zbog toga što je komisija utvrdila da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ne
ispunjava uslove za imenovanje ili ako organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća ne imenuje
predloženog kandidata ili drugog kandidata sa liste, sprovodi se novi javni konkurs na način i po postupku
propisanom ovim zakonom.
6.3.2. Prestanak mandata
Član 35
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem.
Član 36
Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća.
Član 37
Predlog za razrešenje direktora javnog preduzeća može podneti nadzorni odbor javnog preduzeća, a kod
javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija i ministarstvo nadležno za oblast iz koje je delatnost za čije
obavljanje se osniva javno preduzeće.
Predlog za razrešenje mora biti obrazložen, sa precizno navedenim razlozima zbog kojih se predlaže
razrešenje.
Član 38
Organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća, razrešiće direktora pre isteka perioda na koji je
imenovan:
1) ukoliko u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove za direktora javnog preduzeća iz člana 22.
ovog zakona;
2) ukoliko se utvrdi da je, zbog nestručnog, nesavesnog obavljanja dužnosti i postupanja suprotnog pažnji
dobrog privrednika i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom
preduzeću, došlo do znatnog odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od
plana poslovanja javnog preduzeća;
3) ukoliko u toku trajanja mandata bude pravnosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora;
4) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Član 39
Organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća može razrešiti direktora pre isteka perioda na
koji je imenovan:
1) ukoliko ne sprovede godišnji program poslovanja;
94
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
2) ukoliko ne ispunjava obaveze iz ugovora predviđenog članom 8. ovog zakona;
3) ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 52. ovog zakona za preduzeća čiji je osnivač Republika
Srbija, a ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 55. ovog zakona, za preduzeća čiji je osnivač
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;
4) ukoliko ne izvršava odluke nadzornog odbora;
5) ukoliko se utvrdi da deluje na štetu javnog preduzeća kršenjem direktorskih dužnosti, nesavesnim
ponašanjem ili na drugi način;
6) ukoliko se utvrdi da je, zbog nestručnog, nesavesnog obavljanja dužnosti i postupanja suprotnog pažnji
dobrog privrednika i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom
preduzeću, došlo do odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od plana
poslovanja javnog preduzeća;
7) ukoliko ne primeni predloge Komisije za reviziju ili ne primeni računovodstvene standarde u pripremi
finansijskih izveštaja;
8) u drugim slučajevima propisanim zakonom.
6.3.3. Suspenzija
Član 40
Ukoliko protiv direktora stupi na snagu optužnica za krivična dela protiv privrede, pravnog saobraćaja ili
službene dužnosti, organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća donosi rešenje o suspenziji.
Suspenzija traje dok se postupak pravnosnažno ne okonča.
Na sva pitanja o suspenziji direktora shodno se primenjuju odredbe o udaljenju sa rada propisane zakonom
kojim se uređuje oblast rada.
Član 41
Odredbe čl. 11-40. ovog zakona shodno se primenjuju na imenovanje organa društva kapitala čiji je osnivač
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna društva, a koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa.
6.3.4. Vršilac dužnosti
Član 42
Organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća iz člana 21. ovog zakona imenuje vršioca
dužnosti direktora, u sledećim slučajevima:
1) ukoliko direktoru prestane mandat zbog isteka perioda na koji je imenovan, zbog podnošenja ostavke ili u
slučaju razrešenja pre isteka mandata;
2) ukoliko bude doneto rešenje o suspenziji direktora;
3) u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti direktora.
Vršilac dužnosti može biti imenovan na period koji nije duži od šest meseci.
U naročito opravdanim slučajevima, a radi sprečavanja nastanka materijalne štete, organ nadležan za
imenovanje direktora javnog preduzeća može doneti odluku o imenovanju vršioca dužnosti direktora na još jedan
period od šest meseci.
Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze i ovlašćenje direktora.
7. Komisija za reviziju
Član 43
Javna preduzeća moraju imati izvršenu reviziju finansijskih izveštaja od strane ovlašćenog revizora.
Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija ima komisiju za reviziju.
Komisija za reviziju ima tri člana koje imenuje nadzorni odbor. Član komisije za reviziju ne može biti direktor
javnog preduzeća.
Član 44
Komisija za reviziju:
1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;
2) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu tih
izveštaja;
3) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja;
4) sprovodi postupak izbora revizora društva i predlaže kandidata za revizora;
5) vrši druge poslove koje joj poveri nadzorni odbor.
8. Opšti akti
Član 45
Opšti akti javnog preduzeća su statut i drugi opšti akti utvrđeni zakonom.
9. Upis u registar
95
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 46
Javno preduzeće upisuje se u registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih
društava i postupak registracije u skladu sa zakonom.
10. Osnivačka prava
Član 47
Javno preduzeće može osnovati zavisno društvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog
poslovanja utvrđenog osnivačkim aktom.
Javno preduzeće prema zavisnom društvu kapitala iz stava 1. ovog člana, ima prava, obaveze i odgovornosti
koje ima i osnivač javnog preduzeća prema javnom preduzeću.
Na akt iz stava 1. ovog člana saglasnost daje osnivač javnog preduzeća.
11. Ulaganje kapitala
Član 48
Javno preduzeće može ulagati kapital u druga društva kapitala za obavljanje delatnosti od opšteg interesa ili
delatnosti koja nije delatnost od opšteg interesa, na osnovu prethodne saglasnosti osnivača.
12. Raspodela dobiti i način pokrića gubitka
Član 49
Odluku o raspodeli dobiti donosi nadzorni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača.
Odlukom iz stava 1. ovog člana deo sredstava po osnovu dobiti usmerava se osnivaču i uplaćuje se na račun
propisan za uplatu javnih prihoda.
Odluku o načinu pokrića gubitka donosi nadzorni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača.
13. Odnos prema osnivaču
13.1. Program poslovanja
Član 50
Unapređenje rada i razvoja javnog preduzeća, kao i zavisnog društva kapitala, zasniva se na dugoročnom i
srednjeročnom planu rada i razvoja, koji donosi nadzorni odbor javnog preduzeća, odnosno nadležni organ
zavisnog društva kapitala.
Za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće i zavisno društvo kapitala čiji je osnivač javno preduzeće,
donose godišnji program poslovanja (u daljem tekstu: program) i dostavljaju ga osnivaču radi davanja saglasnosti,
najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Program se smatra donetim kada na njega saglasnost da osnivač.
Javno preduzeće koje koristi ili namerava da koristi bilo koji oblik budžetske pomoći (subvencije, garancije ili
drugu vrstu pomoći) dužno je da predloži poseban program koji sadrži program korišćenja pomoći, sa vremenski
ograničenom i merljivom dinamikom povećanja efikasnosti i unutrašnjih promena koje će dovesti javno preduzeće
u poziciju da može da posluje bez ovih oblika pomoći ili uz njihovo smanjenje.
Program sadrži, naročito: planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama; planirani način
raspodele dobiti javnog preduzeća, odnosno planirani način pokrića gubitka javnog preduzeća; elemente za celovito
sagledavanje politike cena proizvoda i usluga, zarada i zapošljavanja u tom preduzeću, odnosno zavisnom društvu
kapitala, koji se utvrđuju u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada u javnom sektoru, koju utvrđuje Vlada
za godinu za koju se program donosi; kriterijume za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti,
propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za određivanje naknade za rad predsednika i članova nadzornog
odbora.
Usvojeni programi javnih preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, kao i zavisnih društava kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće, moraju da sadrže sve elemente iz
stava 4. ovog člana, a dostavljaju se ministarstvu obrazovanom za oblast u kojoj je delatnost za koje je
obrazovano javno preduzeće (u daljem tekstu: resorno ministarstvo), ministarstvu nadležnom za poslove trgovine,
ministarstvu nadležnom za poslove rada, ministarstvu nadležnom za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za
poslove lokalne samouprave.
Član 51
U javnom preduzeću i zavisnom društvu kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, kao i u društvu kapitala i
njegovom zavisnom društvu iz člana 50. st. 2. i 5. ovog zakona, u kojima nije donet program do početka
kalendarske godine za koju se donosi, zarade se obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim
programom za prethodnu godinu, sve do donošenja programa u skladu sa članom 50. ovog zakona.
13.2. Praćenje realizacije Programa poslovanja i kontrola redovnosti plaćanja
Član 52
96
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Javno preduzeće i zavisno društvo kapitala čiji je osnivač javno preduzeće dužni su da ministarstvu
nadležnom za poslove finansija, ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove
rada i resornom ministarstvu dostavljaju tromesečne izveštaje o realizaciji programa iz člana 50. ovog zakona.
Na osnovu izveštaja iz stava 1. ovog člana, resorno ministarstvo sačinjava i dostavlja Vladi informaciju o
stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti.
Ministar nadležan za poslove finansija propisaće obrasce izveštaja iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 53
Javno preduzeće i zavisno društvo kapitala čiji je osnivač javno preduzeće dužni su da ministarstvu
nadležnom za poslove finansija mesečno dostavljaju izveštaj o rokovima izmirenja obaveza prema privrednim
subjektima, utvrđenih zakonom kojim se određuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim
transakcijama.
Ministar za poslove finansija propisaće obrasce izveštaja iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Član 54
Ukoliko se usvojeni programi poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, kao i zavisnih
društava kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće, ne sprovode u skladu sa smernicama ekonomske politike
Vlade, naročito u delu politike zarada i zapošljavanja, kao i u pogledu redovnosti u rokovima plaćanja prema
privrednim subjektima, ministarstvo nadležno za poslove finansija i ministarstvo nadležno za poslove rada i
zapošljavanja neće izvršiti overu obrazaca koje Vlada propisuje za kontrolu obračuna i isplate zarada u javnim
preduzećima.
Član 55
Ukoliko se usvojeni programi javnih preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne
samouprave, kao i zavisnih društava kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće, ne sprovode u skladu sa
smernicama ekonomske politike Vlade u oblasti politike zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, ili ako se ne
poštuju rokovi za izmirenje obaveza ovih javnih preduzeća prema privrednim subjektima utvrđeni zakonom kojim
se regulišu rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ministar nadležan za poslove
finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit
preduzeća autonomnoj pokrajini, pripadajućeg dela poreza na zarade Gradu Beogradu, odnosno prenos transfernih
sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave.
Vlada će bliže urediti postupak privremene obustave iz stava 1. ovog člana.
Član 56
Odredbe čl. 50, 51, 52, 53, 54. i 55. ovog zakona, shodno se primenjuju i na društvo kapitala čiji je osnivač
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna društva, koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa.
14. Promena delatnosti, sedišta i poslovnog imena
Član 57
Javno preduzeće može, pored delatnosti za čije je obavljanje osnovano, da obavlja i druge delatnosti uz
saglasnost osnivača.
Promena sedišta i poslovnog imena javnog preduzeća vrši se uz saglasnost osnivača, na način utvrđen
osnivačkim aktom javnog preduzeća.
15. Ovlašćenja osnivača
Član 58
U slučaju poremećaja u poslovanju javnog preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njegovog zavisnog društva, koje obavlja delatnost od opšteg
interesa, osnivač može preduzeti mere kojima će obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzeća,
odnosno društva kapitala i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa, osim ako je osnivačkim aktom i zakonom
kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa drugačije određeno, a naročito:
1) promenu unutrašnje organizacije javnog preduzeća, odnosno društva kapitala;
2) razrešenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa javnog preduzeća ili društava kapitala;
3) ograničenja prava ogranaka javnog preduzeća i društva kapitala ili njihovih zavisnih društava da istupaju
u pravnom prometu sa trećim licima;
4) ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u javnoj svojini;
5) druge mere određene zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa i
osnivačkim aktom.
97
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Kad poremećaj u poslovanju javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno
autonomna pokrajina može imati za posledicu ugrožavanje života i zdravlja ljudi ili imovine, a nadležni organ
osnivača ne preduzme blagovremeno mere iz stava 1. ovog člana, te mere može preduzeti Vlada.
Član 59
Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti osnivač može u javnom preduzeću, odnosno društvu
kapitala utvrditi organizaciju za izvršavanje poslova od strateškog značaja za Republiku Srbiju, autonomnu
pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave.
16. Obezbeđivanje zaštite opšteg interesa
Član 60
Radi obezbeđivanja zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću Vlada, odnosno nadležni organ autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave daje saglasnost na:
1) statut;
2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeđenja za poslove koji nisu iz okvira
delatnosti od opšteg interesa;
3) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.) osim ako drugim zakonom nije predviđeno da tu saglasnost
daje drugi državni organ;
4) raspolaganje (pribavljanje i otuđenje) sredstvima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog
preduzeća, veće vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa, utvrđenih
osnivačkim aktom;
5) akt o opštim uslovima za isporuku proizvoda i usluga;
6) ulaganje kapitala;
7) statusne promene;
8) akt o proceni vrednosti kapitala i iskazivanju tog kapitala u akcijama, kao i na program i odluku o
svojinskoj transformaciji;
9) druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa i
osnivačkim aktom.
Predlog za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana podnosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni
organ izvršne vlasti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Član 61
Ostvarivanje opšteg interesa u drugim oblicima organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, u
skladu sa ovim zakonom, obezbeđuje se davanjem saglasnosti Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave na:
1) statut;
2) tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.) osim ako drugim zakonom nije predviđeno da tu saglasnost
daje drugi državni organ;
3) druge odluke u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje pojedine delatnosti od opšteg interesa i
ugovorom.
Predlog za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana podnosi nadležno ministarstvo, odnosno nadležni
izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na preduzetnika koji obavlja delatnost od opšteg
interesa.
17. Javnost u radu
Član 62
Javnost u radu javnog preduzeća, privrednog društva sa većinskim učešćem državnog kapitala koje obavlja
delatnost od opšteg interesa, kao i zavisnog društva kapitala, obezbeđuje se redovnim izveštavanjem javnosti o
programu rada preduzeća i realizaciji programa, kao i o drugim činjenicama koje mogu biti od interesa za javnost,
a naročito: o revidiranim finansijskim godišnjim izveštajima, kao i o mišljenju ovlašćenog revizora na taj izveštaj,
izveštaj o posebnim ili vanrednim revizijama, o sastavu nadzornog odbora, o imenima direktora i izvršnih
direktora; o organizacionoj strukturi preduzeća, odnosno društva kapitala, kao i načinu komunikacije sa javnošću.
Javna preduzeća, privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala koja obavljaju delatnost od
opšteg interesa, kao i zavisna društva kapitala, dužna su da usvojeni godišnji program poslovanja iz člana 50. ovog
zakona i tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja iz člana 52. ovog zakona, revidirane
finansijske godišnje izveštaje, kao i mišljenje ovlašćenog revizora na te izveštaje, sastav i kontakte nadzornog
odbora i direktora, kao i druga pitanja značajna za javnost objavljuju na svojoj internet stranici.
18. Ostvarivanje prava na štrajk
Član 63
98
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
U javnom preduzeću i drugim oblicima organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa pravo na
štrajk zaposleni ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi za organizovanje štrajka, kolektivnim
ugovorom i drugim aktom.
Član 64
U slučaju da se u javnom preduzeću ili u njegovom zavisnom društvu kapitala, ne obezbede uslovi za
ostvarivanje minimuma procesa rada, ministarstvo nadležno za oblast u okviru koje je ta delatnost, odnosno
nadležni izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni izvršni organ jedinice lokalne samouprave,
preduzima neophodne mere, ako oceni da mogu nastupiti štetne posledice za život i zdravlje ljudi ili njihovu
bezbednost i bezbednost imovine ili druge štetne neotklonjive posledice, i to:
1) uvođenje radne obaveze;
2) radno angažovanje zaposlenih iz drugih tehničko-tehnoloških sistema ili zapošljavanje i radno
angažovanje novih lica;
3) pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti direktora i predsednika i članova nadzornog odbora
javnog preduzeća.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i na društvo kapitala čiji je osnivač Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao i na njegovo zavisno društvo, koji obavljaju delatnost od
opšteg interesa.
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 65
Osnivači javnih preduzeća uskladiće osnivačka akta tih preduzeća sa odredbama ovog zakona u roku od dva
meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave, kao i njegova zavisna društva, koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, dužni su da svoja opšta
akta usaglase sa ovim zakonom i osnivačkim aktom, u roku od 30 dana od dana usklađivanja osnivačkih akata sa
odredbama ovog zakona.
U preduzećima koja posluju društvenim kapitalom i obavljaju delatnost od opšteg interesa, Republika Srbija
može u skladu sa posebnim aktom Vlade preuzeti vlasnička prava na društvenom kapitalu.
U javnim preduzećima u oblasti informisanja kod kojih nije izvršena svojinska transformacija do dana
stupanja na snagu ovog zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se do njihove vlasničke transformacije.
Član 66
Danom stupanja na snagu ovog zakona nadzorni odbori javnih preduzeća prestaju da rade, a njihovim
članovima prestaje mandat.
Danom stupanja na snagu ovog zakona upravni odbori u javnim preduzećima nastavljaju da obavljaju
poslove nadzornog odbora propisane ovim zakonom, do imenovanja predsednika i članova nadzornog odbora u
skladu sa ovim zakonom.
Danom imenovanja predsednika i članova nadzornog odbora u skladu sa ovim zakonom, prestaje sa radom
upravni odbor javnog preduzeća, a njegovom predsedniku i članovima prestaje mandat.
Konkursi za direktore u svim javnim preduzećima na koje se primenjuje ovaj zakon biće raspisani najkasnije
do 30. juna 2013. godine.
Član 67
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji se odnose na raspolaganje imovinom
javnog preduzeća veće vrednosti koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti za koju je osnovano javno
preduzeće, nastaviće se i okončati u skladu sa propisima po kojima su i započeti.
Član 68
Do donošenja podzakonskog akta iz člana 54. ovog zakona, primenjuje se Uredba o načinu i kontroli
obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 5/2006).
Do donošenja podzakonskog akta iz člana 55. stav 2. ovog zakona, primenjuje se Uredba o postupku
privremene obustave prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave,
odnosno prenosa pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća autonomnoj pokrajini ("Službeni
glasnik RS", br. 6/06 i 108/08).
Član 69
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti
od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 - ispravka i 123/07 - dr. zakon).
Član 70
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
-----------------------------
99
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
AUTENTIČNO TUMAČENJE ODREDBI ČLANA 22. STAV 1. TAČKA 1., ("Sl. glasnik RS", br. 116/2013): "- Za
direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, imenuje se lice koje ispunjava
sledeće uslove: 1) da je punoletno i poslovno sposobno;".
AUTENTIČNO TUMAČENJE ČLANA 29. STAV 5. ("Sl. glasnik RS", br. 116/2013): "- oglas o javnom konkursu
sadrži podatke o javnom preduzeću, radnom mestu, uslovima za imenovanje direktora javnog preduzeća, mestu
rada, stručnoj osposobljenosti, znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove
provere, rok u kome se podnose prijave, podatke o licu zaduženom za davanje obaveštenja o javnom konkursu,
adresu na koju se prijave podnose, i podatke o dokazima koji se prilažu uz prijavu;".
Ovim odredbama je propisano da oglas o javnom konkursu sadrži, između ostalog, uslove za imenovanje
direktora javnog preduzeća i podatke o dokazima koji se prilažu uz prijavu. Da bi kandidat bio imenovan za
direktora javnog preduzeća, potrebno je da ispunjava sve uslove koji su propisani Zakonom o javnim preduzećima,
Uredbom o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija ("Službeni glasnik
RS", broj 102/13), kao i aktima Komisije za imenovanje Vlade. U tom smislu, teret dokazivanja o ispunjenosti svih
uslova pada na podnosioca prijave po javnom konkursu za imenovanje direktora, što znači da je kandidat dužan da
dostavi, kako dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 22. Zakona o javnim preduzećima, tako i druge dokaze tražene
oglasom o javnom konkursu. Ovo autentično tumačenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
------------------------------------------------ZAKON O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU I KONCESIJAMA
("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog
partnerstva; određuju subjekti nadležni, odnosno ovlašćeni za predlaganje i realizaciju projekata javno-privatnog
partnerstva; prava i obaveze javnih i privatnih partnera; oblik i sadržina ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa
ili bez elemenata koncesije (u daljem tekstu: javni ugovor) i pravna zaštita u postupcima dodele javnih ugovora;
uslovi i način davanja koncesije, predmet koncesije, subjekti nadležni, odnosno ovlašćeni za postupak davanja
koncesije, prestanak koncesije; zaštita prava učesnika u postupcima dodele javnih ugovora; osnivanje, položaj i
nadležnost Komisije za javno privatno partnerstvo, kao i druga pitanja od značaja za javno-privatno partnerstvo,
sa ili bez elemenata koncesije, odnosno za koncesiju.
Primena zakona
Član 2
Na sva ulaganja sredstava u javnoj svojini u zajedničko privredno društvo sa privatnim partnerom,
primenjuju se odredbe ovog zakona, kao i odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje javna svojina.
Na javno-privatna partnerstva koja se sprovode u skladu sa posebnim pravilima postupka međunarodnih
organizacija, primenjuju se odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na postupak dodele javnih
ugovora.
Član 3
Ovaj zakon se ne primenjuje na javno-privatna partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi:
1) uspostavljanje javno-privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid informacije čije bi otkrivanje
ugrozilo bezbednost Republike Srbije;
2) se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili
više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata;
3) predmet tog partnerstva bila eksploatacija javne telekomunikacione mreže, odnosno pružanje
telekomunikacionih usluga.
Definicije
Član 4
Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) projekat javno-privatnog partnerstva jeste projekat koji se izrađuje, predlaže, odobrava i sprovodi po
nekom od modela javno-privatnog partnerstva i čini niz međusobno povezanih aktivnosti, koje se odvijaju
određenim redosledom, radi postizanja definisanih ciljeva, u okviru određenog vremenskog perioda i određenih
finansijskih sredstava, a koji je u skladu sa ovim zakonom odobren kao projekat javno-privatnog partnerstva, sa ili
bez elemenata koncesije.
2) ugovorno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo u kojem se međusobni odnos javnog i
privatnog partnera uređuje ugovorom o javno-privatnom partnerstvu.
100
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) javni ugovor je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije, zaključen u
pisanom obliku između javnog i privatnog partnera, odnosno javnog ili privatnog partnera i društva za posebne
namene, kojim se u cilju realizacije projekta javno-privatnog partnerstva, uređuju međusobna prava i obaveze
ugovornih strana.
4) institucionalno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo zasnovano na odnosu između
javnog i privatnog partnera kao osnivača, odnosno članova zajedničkog privrednog društva, koje je nosilac
realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.
5) javna infrastruktura je objekat koji se javno koristi odnosno koji se stavlja na raspolaganje radi
korišćenja ili dobrobiti javnosti (ili grupe lica ili subjekata kojoj se može slobodno pristupiti i koja je unapred
definisana samo u apstraktnom smislu) u bilo kojem sektoru javnih usluga ili privrede.
6) društvo za posebne namene (u daljem tekstu: DPN) je privredno društvo koje može osnovati privatni,
odnosno javni partner za potrebe zaključenja javnog ugovora, odnosno za potrebe realizacije projekta javnoprivatnog partnerstva.
7) javno telo je:
(1) državni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava u smislu
zakona kojim se uređuje budžetski sistem i budžet, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(2) javno preduzeće;
(3) pravno lice koje obavlja i delatnost od opšteg interesa, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:
- da više od polovine članova organa upravljanja tog pravnog lica čine predstavnici javnog tela;
- da više od polovine glasova u organu tog pravnog lica imaju predstavnici javnog tela;
- da javno telo vrši nadzor nad radom tog pravnog lica;
- da javno telo poseduje više od 50% akcija, odnosno udela u tom pravnom licu;
- da se više od 50% finansira iz sredstava javnog tela.
(4) pravno lice osnovano od javnog tela, a koje obavlja i delatnost od opšteg interesa i koje ispunjava
najmanje jedan od uslova iz tačke 7) podtačka (3) ovog člana.
8) javno preduzeće, u smislu ovog zakona, je svako preduzeće, odnosno privredno društvo na koje javno
telo može neposredno ili posredno vršiti dominantan uticaj na osnovu vlasništva nad njim, na osnovu finansijskog
udela u njemu ili na osnovu pravila kojima je uređeno. Smatra se da dominantan uticaj javnog tela postoji kada ti
subjekti, neposredno ili posredno, u odnosu na neko preduzeće, odnosno privredno društvo:
(1) poseduju većinu upisanog kapitala ili
(2) kontrolišu većinu glasova po osnovu akcija koje je izdalo to preduzeće, odnosno privredno društvo ili
(3) mogu imenovati više od polovine upravnog, poslovodnog ili nadzornog organa tog preduzeća, odnosno
privrednog društva.
9) javni partner je jedno ili više javnih tela, odnosno pravno lice koje je, u skladu sa ovim zakonom nadležno
za davanje koncesije, koje sa privatnim partnerom ili DPN zaključuje javni ugovor, ili jedno ili više javnih tela koje
je sa privatnim partnerom povezano članstvom u zajedničkom privrednom društvu.
10) privatni partner je fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, sa domaćim ili stranim učešćem ili bez njega,
ili konzorcijum jednog ili više takvih fizičkih ili pravnih lica koja su odabrana u postupku javne nabavke ili postupku
davanja koncesije i koji sa javnim partnerom zaključuje javni ugovor, ili u tu svrhu osniva DPN, ili sa javnim
partnerom osniva zajedničko privredno društvo.
11) postupak izbora privatnog partnera je postupak javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju
javne nabavke ili postupak davanja koncesije u skladu sa ovim zakonom.
12) koncesiona naknada je naknada koju plaća koncesionar ili koncedent, u skladu sa javnim ugovorom koji
uređuje koncesiju.
13) registar javnih ugovora je jedinstvena elektronska baza podataka koja služi za evidentiranje i praćenje
realizacije javnih ugovora koji se, u skladu sa ovim zakonom, sprovode na teritoriji Republike Srbije.
14) odluka o izboru najpovoljnije ponude je akt koji donosi javno telo, nakon ocene pristiglih ponuda za
dodelu javnog ugovora, a u skladu sa konkursnom dokumentacijom i kriterijumima za izbor najpovoljnije ponude.
15) ponuđač je pravno ili fizičko lice koje je dostavilo ponudu u postupku javne nabavke za dodelu javnog
ugovora, odnosno u postupku za davanje koncesije.
16) republička komisija je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki obrazovana u
skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
17) samoinicijativni predlog označava predlog zainteresovanog lica nadležnom javnom telu za sprovođenje,
odnosno realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata koncesije, koji se ne podnosi kao
odgovor na javni poziv naručioca u okviru postupka dodele javnog ugovora.
101
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
18) savetnik je jedno ili više pravnih, odnosno fizičkih lica koja poseduju specijalistička znanja neophodna za
pripremu, ugovaranje i realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva.
19) pisani ili u pisanom obliku znači svako pismeno koje se sastoji od reči ili brojčanih iznosa koji se mogu
čitati, umnožavati i naknadno slati. Takvo pismeno može uključivati podatke koji se prenose i čuvaju u elektronskoj
formi.
20) podnosilac zahteva je učesnik u postupku koji podnosi zahtev za zaštitu prava.
Načela javno-privatnog partnerstva i koncesija
Član 5
Uređivanje uslova, načina i postupka zaključivanja javnih ugovora, zasniva se na sledećim načelima: zaštite
javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice,
proporcionalnosti, zaštite životne sredine, autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana.
Prilikom sprovođenja postupka davanja koncesija, davalac koncesije dužan je da, u odnosu na sve učesnike
u postupku, pored načela iz stava 1. ovog člana, primenjuje i načelo slobode kretanja robe, načelo slobode
pružanja usluga, načelo zabrane diskriminacije i načelo uzajamnog priznavanja.
Načela iz ovog člana koriste se za tumačenje odredaba ovog zakona.
Sadržina načela
Član 6
Načelo zaštite javnog interesa obuhvata obavezu javnog tela da pri ostvarenju prava privatnih lica vodi
računa da ostvarenje tih prava nije u suprotnosti sa zakonom definisanim javnim interesom.
Načelo efikasnosti obuhvata obavezu da se postupak zaključenja javnog ugovora i izbora privatnog partnera
sprovodi u rokovima i na način propisan ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju javne nabavke, sa što manje
troškova vezanih za postupak.
Načelo transparentnosti obuhvata obavezu oglašavanja namere zaključenja javnog ugovora sa ili bez
elemenata koncesije, mogućnost ponuđača da izvrši uvid u podatke o sprovedenom postupku dodele javnog
ugovora i sl.
Načelo jednakog i pravičnog tretmana obuhvata zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu između učesnika
u postupku dodele javnih ugovora i izbora privatnog partnera, kao i obavezu da učesnici u postupku izbora
privatnog partnera, imaju potpune i tačne informacije o postupku, standardima i kriterijumima za izbor privatnog
partnera.
Nijedan od učesnika u postupku izbora privatnog partnera, ne može imati prednost nad ostalima u pogledu
vremena, informacija i pristupa organima i licima nadležnim za postupak dodele javnog ugovora. Odluke se moraju
donositi na osnovu unapred objavljenih i objektivnih kriterijuma, i moraju se sa obrazloženjem dostaviti svakom
učesniku u postupku izbora.
Načelo slobodne tržišne utakmice obuhvata zabranu ograničavanja utakmice između učesnika i obavezu
prihvatanja svih učesnika sa odgovarajućim tehničkim, finansijskim i drugim stručnim kvalifikacijama.
Načelo proporcionalnosti podrazumeva da svaka mera preduzeta od strane državnog organa, odnosno
drugog lica, mora biti minimalno potrebna i u srazmeri sa javnim interesom koji se takvom merom nastoji zaštititi.
Načelo zaštite životne sredine obuhvata načela definisana zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine
kao što su: načelo integralnosti, načelo prevencije i predostrožnosti, načelo očuvanja prirodnih vrednosti, održivog
razvoja, načelo odgovornosti zagađivača i dr.
Načelo autonomije volje obuhvata slobodu ugovornih strana da u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim
se uređuju obligacioni odnosi i drugim propisima i dobrim poslovnim običajima, međusobna prava i obaveze urede
po svojoj volji.
Načelo ravnopravnosti ugovornih strana, podrazumeva da se uzajamni odnosi subjekata u javnom ugovoru
zasnivaju na njihovoj jednakosti i ravnopravnosti njihovih volja.
II JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO
1. Pojam javno-privatnog partnerstva
Član 7
Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP), u smislu ovog zakona, jeste dugoročna saradnja između
javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja
infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno
ili institucionalno.
Bitni elementi javno-privatnog partnerstva odnose se na:
1) predmet JPP, koji ne može biti isključivo komercijalno korišćenje dobra u opštoj upotrebi ili drugog dobra;
2) oblik JPP koje može biti institucionalno JPP ili ugovorno JPP, ili kao koncesija koja predstavlja poseban
oblik JPP u skladu sa ovim zakonom;
102
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) obavezu privatnog partnera da od javnog partnera preuzme projektovanje, izgradnju, odnosno
rekonstrukcije javne infrastrukture, odnosno objekta od javnog značaja, kao i održavanje javne infrastrukture,
odnosno obavljanje usluga od javnog značaja, sa jednom ili više obaveza kao što su: finansiranje, upravljanje i
održavanje, u cilju pružanja usluga od javnog značaja krajnjim korisnicima iz okvira nadležnosti javnog partnera, ili
u cilju obezbeđivanja neophodnih preduslova javnom partneru za pružanje usluga od javnog značaja iz okvira
njegovih nadležnosti, ili pružanje usluga od javnog značaja iz okvira nadležnosti javnog partnera krajnjim
korisnicima;
4) delimično ili potpuno finansiranje projekta JPP od strane privatnog partnera;
5) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru za preuzete obaveze izvrši prenošenje određenih
stvarnih prava ili da mu dodeli koncesiju ili da mu za preuzete obaveze vrši plaćanje u novcu;
6) preuzimanje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim može na bolji način da upravlja, odnosno na koji
može da utiče, ili se rizici dele u izbalansiranom odnosu, sve u cilju optimalnog upravljanja rizikom tokom trajanja
projekta JPP, uz korišćenje upravljačkih, tehničkih, finansijskih i inovativnih sposobnosti privatnog partnera, kao i
unapređenjem razmene veština i znanja između javnog i privatnog partnera;
7) mogućnost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja komercijalnu delatnost u okviru
realizacije projekta JPP, samo u slučaju da na drugi način nije moguće obezbediti potreban nivo isplativosti
realizacije projekta javno-privatnog partnerstva i povraćaj uloženih sredstava.
U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana kada javni partner prenosi određena stvarna prava privatnom
partneru, vrši se zabeležba u registru u kome se vode podaci o nepokretnosti i pravima nad njima, da su ta prava
preneta u svrhu realizacije javnog ugovora.
2. Oblici JPP
2.1. Ugovorno JPP
Član 8
Međusobna prava i obaveze u realizaciji projekta JPP, sa ili bez elemenata koncesije, ugovorne strane
uređuju javnim ugovorom, čija je sadržina propisana članom 46. ovog zakona.
Javnim ugovorom kojim se daje koncesija uređuju se prava i obaveze davaoca koncesije i koncesionara u
skladu sa odredbama ovog zakona i odredbama posebnih propisa kojima se uređuje oblast iz koje je predmet
koncesije.
Na pitanja koja se odnose na javne ugovore, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se
odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
2.2. Institucionalno JPP
Član 9
Institucionalno JPP se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao članova zajedničkog privrednog
društva koje je nosilac realizacije projekta JPP, pri čemu se taj odnos može zasnivati na osnivačkim ulozima u
novoosnovanom privrednom društvu ili na sticanju vlasničkog udela, odnosno dokapitalizaciji postojećeg
privrednog društva.
Osnivačka i upravljačka prava uređuju se slobodno između članova DPN u skladu sa zakonom kojim se
uređuje položaj privrednih društava.
Javno telo pokreće postupak izbora privatnog partnera na način propisan odredbom člana 26. ovog zakona,
odnosno propisan odredbama ovog zakona kojima se uređuje postupak davanja koncesije, primenjujući kriterijume
iz člana 21. ovog zakona.
Nakon sprovedenog postupka izbora privatnog partnera, javno telo i odabrani privatni partner zaključuju
ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva iz člana 15. ovog zakona, a u svrhu realizacije projekta JPP.
Na sadržinu ugovora iz stava 4. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni
odnosi i zakona kojima se uređuje položaj privrednih društava.
Na zajedničko privredno društvo iz člana 15. ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje
osnivanje i poslovanje privrednih društava, kao i odredbe ugovora o osnivanju iz stava 5. ovog člana.
Na raspolaganje udelima ili akcijama u zajedničkom privrednom društvu na način na koji je ugovoreno
njegovim osnivačkim aktima, ne primenjuje se zakon kojim se uređuje privatizacija (put i call opcija).
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje registracija javnih ugovora i nadzor nad njihovom realizacijom,
primenjuju se i na javne ugovore o institucionalnom JPP.
3. Koncesija
3.1. Pojam
Član 10
103
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Koncesija, u smislu ovog zakona, jeste ugovorno JPP sa elementima koncesije u kome je javnim ugovorom
uređeno komercijalno korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi koja su u javnoj svojini ili
obavljanja delatnosti od opšteg interesa, koje nadležno javno telo ustupa domaćem ili stranom licu, na određeno
vreme, pod posebno propisanim uslovima, uz plaćanje koncesione naknade od strane privatnog, odnosno javnog
partnera, pri čemu privatni partner snosi rizik vezan za komercijalno korišćenje predmeta koncesije.
Koncesija za javne radove, u smislu ovog zakona je ugovorni odnos istovetan ugovoru o javnoj nabavci
kojim se vrši nabavka radova u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, osim činjenice da se naknada
za javne radove sastoji ili od samog prava na komercijalno korišćenje izvedenih radova ili od tog prava zajedno sa
plaćanjem.
Koncesija za usluge, u smislu ovog zakona je ugovorni odnos istovetan ugovoru o javnoj nabavci usluga u
skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke, ako se naknada za pružene usluge sastoji ili od samog prava
na komercijalno korišćenje, odnosno pružanje usluga ili od tog prava zajedno sa plaćanjem.
3.2. Predmet koncesije
Član 11
Koncesija se može dati radi komercijalnog korišćenja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi
koja su u javnoj svojini ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa, a naročito:
1) za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa;
2) za pojedine delatnosti unutar zaštićenih područja prirode, kao i za korišćenje drugih zaštićenih prirodnih
bogatstava;
3) u oblasti energetike;
4) za luke;
5) za javne puteve;
6) za javni prevoz;
7) za aerodrome;
8) u oblasti sporta i obrazovanja;
9) na kulturnim dobrima;
10) za komunalne delatnosti;
11) u oblasti železnica;
12) za komercijalno korišćenje žičara;
13) u oblasti zdravstva;
14) u oblasti turizma;
15) i drugim oblastima.
Osim pitanja postupka, sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedinu oblast ili delatnost iz
stava 1. ovog člana mogu se urediti posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost.
4. Javni partner
4.1. Javno telo i njegova ovlašćenja
Član 12
Javna tela imaju pravo da samostalno pokrenu postupak realizacije projekta JPP iz svoje nadležnosti.
Javna tela imaju pravo da zaključuju javne ugovore sa svim pravnim ili fizičkim licima, kao i da zaključuju
sporedne ili povezane sporazume.
4.2. Javno telo kao davalac koncesije-koncedent
Član 13
Javno telo ima pravo da samostalno pokrene postupak realizacije projekta JPP sa elementima koncesije za
korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opšteg interesa iz
svoje nadležnosti.
Davalac koncesije može biti:
1) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti Republike Srbije;
2) Vlada autonomne pokrajine, u ime autonomne pokrajine kada su javna tela i predmet koncesije u
nadležnosti autonomne pokrajine;
3) skupština jedinice lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti jedinice
lokalne samouprave;
4) javno preduzeće, odnosno pravno lice ovlašćeno posebnim propisima za davanje koncesije.
5. Privatni partner
5.1. Pravno i fizičko lice
104
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 14
Učesnik u postupku dodele javnog ugovora može biti svako domaće ili strano fizičko, odnosno pravno lice.
Grupe privrednih subjekata mogu podnositi ponude ili nastupati kao učesnici u postupku. Javna tela ne
moraju tražiti od ovih grupa lica da imaju određenu pravnu formu kako bi učestvovala u postupku.
Od svih učesnika u postupku čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija mora se zahtevati određena pravna
forma po dodeli javnog ugovora.
5.2. Društvo za posebne namene
Član 15
DPN se obavezno osniva radi realizacije javnog ugovora i može učestvovati isključivo u sprovođenju projekta
JPP u čiju svrhu je osnovano, osim ako predlogom projekta JPP, odnosno koncesionim aktom nije drugačije
određeno.
DPN se osniva u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava.
5.3. Konzorcijum kao učesnik u postupku dodele javnog ugovora
Član 16
Formiranje konzorcijuma radi učešća u postupku dodele javnog ugovora dozvoljeno je osim ako javno telo
koje sprovodi postupak iz objektivnih razloga izričito ne predvidi drugačije u konkursnoj dokumentaciji.
Ako za to postoje objektivni razlozi, javno telo može:
1) ograničiti broj članova konzorcijuma ili predvideti ograničenja u pogledu strukture konzorcijuma i
odgovornosti njegovih članova;
2) ograničiti promene u strukturi konzorcijuma nakon pretkvalifikacione faze, kao što je zamena članova,
pripajanje ponuđača konzorcijumu ili spajanje konzorcijuma ili raspuštanje konzorcijuma;
3) ograničiti izmene kod podizvođača čiji su kapaciteti potrebni ponuđaču ili konzorcijumu da bi ispunio
kriterijume za izbor.
Ograničenja iz stava 2. ovog člana moraju biti navedena u javnom pozivu ili u konkursnoj dokumentaciji.
Svaki član konzorcijuma može neposredno ili posredno učestvovati istovremeno samo u jednom
konzorcijumu.
Član konzorcijuma iz stava 4. ovog člana ne može učestvovati u postupku dodele kao samostalni kandidat ili
ponuđač. Odstupanje od ovog pravila dovodi do diskvalifikacije svih konzorcijuma u kojima taj član učestvuje i do
diskvalifikacije tog člana ako učestvuje samostalno.
Prilikom razmatranja kvalifikacija konzorcijuma, naručilac razmatra sposobnosti svakog člana konzorcijuma i
ocenjuje da li su kvalifikacije konzorcijuma uzete zajedno dovoljne i odgovarajuće da se ispune pretkvalifikacioni
kriterijumi.
Ugovor o konzorcijumu može da sadrži odredbe kojima se ograničava odgovornost pojedinih članova
konzorcijuma dok najmanje jedan član konzorcijuma mora da bude neograničeno odgovoran, osim ako javno telo
drugačije ne zahteva u skladu sa stavom 2. tačka 1) ovog člana.
Ograničenje odgovornosti iz stava 7. ovog člana, u slučaju prihvata ponude konzorcijuma, proizvodi pravno
dejstvo prema javnom telu.
5.4. Podugovaranje
Član 17
U konkursnoj dokumentaciji i nacrtu javnog ugovora, javno telo može da zahteva od ponuđača da u svojoj
ponudi navede deo vrednosti ugovora u procentima za koji namerava da zaključi ugovor sa podizvođačima.
Podugovaranje je moguće jedino ako predloženi podizvođač ispunjava uslove za obavljanje profesionalne
delatnosti u pogledu ekonomskog i finansijskog stanja, kao i tehničke i/ili stručne osposobljenosti za izvršavanje
svog dela ugovornih obaveza.
U slučaju iz stava 1. ovog člana ponuđač je neograničeno solidarno odgovoran za izvršenje ugovornih
obaveza.
Ako podugovaranje nije navedeno u ponudi na način iz stava 1. ovog člana, podugovor se ne može zaključiti
bez prethodne saglasnosti javnog partnera.
5.5. Rok na koji se zaključuje javni ugovor
Član 18
Rok na koji se zaključuje javni ugovor određuje se na način koji ne ograničava tržišnu utakmicu više nego
što je to potrebno da se obezbedi amortizacija ulaganja privatnog partnera i razuman povraćaj uloženog kapitala,
istovremeno uzimajući u obzir rizik koji je povezan sa komercijalnim korišćenjem predmeta ugovora.
Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od pet godina ni duži od 50 godina, uz mogućnost da se nakon
isteka ugovorenog perioda zaključi novi ugovor uz izbor privatnog partnera na način i u postupku propisanom ovim
zakonom.
105
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Kada se javnim ugovorom dodeljuje koncesija, rok se utvrđuje u skladu sa ovim zakonom, osim ako rok na
koji se daje koncesija nije određen posebnim propisom kojim se uređuje oblast iz koje je predmet koncesije.
Rok iz stava 2. ovog člana teče od dana potpisivanja javnog ugovora.
Rok na koji je zaključen javni ugovor ne može se produžiti, osim u slučaju kada je privatni partner, bez
svoje krivice onemogućen u sprovođenju svojih ugovornih obaveza.
6. Predlog zainteresovanih lica za realizaciju projekata JPP
Član 19
Javno telo ima pravo da razmotri i prihvati predlog zainteresovanih lica za realizaciju projekta JPP sa ili bez
elemenata koncesije, na osnovu postupka predviđenog ovim članom, pod uslovom da se ti predlozi ne odnose na
projekat za koji je pokrenut postupak dodele javnog ugovora ili objavljen javni poziv.
Predlagač pri podnošenju samoinicijativnog predloga, obaveštava javno telo o vrednosti izrađene
dokumentacije, koju će javno telo, odnosno privatni partner biti dužan da nadoknadi, u slučaju dodele ugovora licu
koje nije podnosilac samoinicijativnog predloga.
U roku od 90 dana od prijema konkretnog samoinicijativnog predloga, javno telo utvrđuje da li smatra da je
projekat u javnom interesu i u tom smislu obaveštava predlagača. Javno telo ima pravo da raspravlja o svakom
aspektu projekta koji je predložio predlagač, uključujući opravdanost troškova izrade dokumentacije iz stava 2.
ovog člana.
Ako se smatra da je samoinicijativni predlog u javnom interesu i ako javno telo odluči da pokrene taj
projekat, to telo postupa u skladu sa postupkom predviđenim članom 26. ovog zakona, odnosno odredbama ovog
zakona kojima se uređuje postupak davanja koncesije. Ako se pokrene postupak dodele javnog ugovora za
predloženo JPP, sa ili bez elemenata koncesije, javno telo u javnom pozivu navodi da su projekat pokrenuli privatni
predlagači.
Predlagač ima pravo da učestvuje u postupku dodele ugovora ako njegovo učešće u pripremi predloga
projekta ne narušava konkurenciju.
Ako lice iz stava 5. ovog člana ima konkurentsku prednost, javno telo svim drugim zainteresovanim licima ili
ponuđačima obezbeđuje sve informacije potrebne da se neutrališe takva prednost.
Ako se konkurentska prednost ne može neutralisati, lice iz stava 5. ovog člana se mora isključiti iz postupka
dodele javnog ugovora.
III POSTUPAK I NAČIN DODELE JAVNIH UGOVORA
Vrste postupaka
Član 20
Postupak izbora privatnog partnera je ili postupak javne nabavke određen zakonom kojim se uređuju javne
nabavke ili postupak davanja koncesije određen ovim zakonom.
Javni ugovor zaključuje se kao ugovor o javnoj nabavci ili kao ugovor o koncesiji.
Ako realizacija projekta JPP podrazumeva davanje koncesije, odnosno pružanje usluga sa pravom na
eksploataciju konkretne usluge i pravom na naplatu, postupak izbora privatnog partnera sprovodi se u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Ako koncesija koja se dodeljuje ima pretežno obeležja koncesije za javne radove, na postupak odabira
koncesionara/privatnog partnera primenjuju se postupci javne nabavke, određeni zakonom kojim se uređuju javne
nabavke.
Ako javno telo radi realizacije projekta JPP angažuje savetnike, na njihov izbor primenjuje se zakon kojim se
uređuju javne nabavke.
Kriterijumi za izbor i izračunavanje vrednosti
Član 21
Za izbor privatnog partnera primenjuju se kriterijumi za izbor propisani zakonom kojim se uređuju javne
nabavke, osim odredaba kojima se uređuje prednost domaćih ponuđača u odnosu na strane.
U primeni kriterijuma iz stava 1. ovog člana pod cenom se podrazumeva neto sadašnja vrednost koja se
odnosi na ukupne troškove u ugovorenom periodu bez poreza na dodatu vrednost.
Obračun procenjene vrednosti javnog ugovora zasniva se na ukupnoj vrednosti, prema proceni javnog tela,
pri čemu se uzima u obzir procenjeni ukupan iznos, uključujući eventualne opcije i eventualno obnavljanje javnog
ugovora.
Na procenu vrednosti koncesije za javne usluge bez prava na eksploataciju usluga i koncesije za javne
radove, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
Procena vrednosti koncesije koja se dodeljuje u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje se u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima.
Objavljivanje javnog poziva
106
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 22
Postupak dodele javnog ugovora za JPP, sa ili bez elemenata koncesije, pokreće se objavljivanjem javnog
poziva na srpskom jeziku i na stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini.
Javni poziv se u istovetnom tekstu objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u sredstvu
javnog informisanja koje se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, na internet-stranici javnog tela i na
portalu javnih nabavki, sa navođenjem dana kada je javni poziv objavljen u "Službenom glasniku Republike
Srbije".
Javni poziv se, po potrebi, objavljuje u jednom međunarodnom listu i elektronski na internet stranici Tenders
Electronic Daily, internet izdanju dodatka Službenom listu Evropske unije, a obavezno za projekte vrednosti preko
pet miliona evra.
Troškove objavljivanja javnog poziva snosi nadležno javno telo koje sprovodi postupak.
Rokovi za prijem ponuda i prijava
Član 23
Prilikom određivanja rokova za prijem ponuda i prijava za učešće, naručioci naročito uzimaju u obzir
složenost javnog ugovora i vreme potrebno za sastavljanje ponude kako bi predvideli primeren rok.
Sledeći rokovi se smatraju primerenim i ne mogu biti kraći od:
1) u otvorenom postupku, najkraći rok za prijem ponuda je 52 dana od datuma objavljivanja javnog poziva.
2) u slučaju postupaka koji sprovodi imalac isključivih prava, u smislu zakona kojim se uređuju javne
nabavke, koji izvodi radove, kao i u slučaju restriktivnog postupka, pregovaračkog postupaka sa objavljivanjem
javnog poziva i konkurentnog dijaloga koji sprovodi javno telo:
(1) najkraći rok za prijem ponuda ili prijave za učešće u restriktivnom postupku je 37 dana od datuma slanja
javnog poziva;
(2) u slučaju restriktivnih postupaka, najkraći rok za prijem ponuda je 40 dana od datuma objavljivanja
javnog poziva.
Poverljivost i tajnost
Član 24
Javno telo je obavezno da čuva poverljivost svih tehničkih, ekonomskih, finansijskih i drugih podataka iz
dostavljene ponude.
Ako nije drugačije predviđeno zakonom ili sudskom odlukom ili konkursnom dokumentacijom, nijedna strana
u pregovorima ne može trećem licu otkriti tehničke, cenovne ili druge elemente u vezi sa razgovorima,
komunikacijom ili pregovorima na osnovu gore navedenih odredaba bez saglasnosti druge strane.
Na tajnost dokumentacije u postupcima dodele javnih ugovora primenjuju se odredbe zakona kojim se
uređuju javne nabavke.
Donje granične vrednosti
Član 25
Ovaj zakon se primenjuje na sve javne ugovore koji nisu izuzeti i čija je procenjena vrednost bez poreza na
dodatu vrednost (PDV) jednaka ili viša od donjih graničnih vrednosti ispod kojih javna tela nisu u obavezi da
primenjuju zakon kojim se uređuju javne nabavke, određenih zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike
Srbije.
1. Pokretanje postupka za realizaciju projekta JPP bez elemenata koncesije
1.1. Predlaganje projekata JPP bez elemenata koncesije
Član 26
Javno telo podnosi predlog projekta JPP radi davanja saglasnosti i usvajanja sledećim organima za
odobravanje projekata:
1) Vladi, ako je javni partner Republika Srbija ili drugo javno telo Republike Srbije;
2) Vladi autonomne pokrajine, ako je javni partner autonomna pokrajina ili drugo javno telo te autonomne
pokrajine;
3) skupštini jedinice lokalne samouprave, ako je javni partner jedinica lokalne samouprave ili drugo javno
telo te jedinice lokalne samouprave.
1.2. Sadržina predloga projekta JPP
Član 27
Predlog projekta JPP sadrži:
1) predmet predloženog JPP, naznaku geografskog područja na kojem bi se obavljala delatnost JPP i ciljevi u
okviru javnih zadataka koje treba ostvariti projektom;
2) poslovni plan, uključujući uslove JPP, procenu troškova i analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena
sredstva (value-for-money, u skladu sa Metodologijom koju donosi Komisija za JPP), specifikacije o finansijskoj
107
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
prihvatljivosti JPP za javno telo, specifikacije u pogledu finansiranja projekta (iz budžeta, finansiranje od strane
međunarodnih finansijskih institucija, privatno finansiranje i cena finansiranja) i raspoloživost sredstava, planiranu
raspodelu rizika;
3) analizu ekonomske efikasnosti predloženog projekta;
4) vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje treba da obezbede partneri u projektu;
5) kratak pregled uslova, zahteva i načina obezbeđenja infrastrukture i usluga korisnicima od strane
privatnog partnera, kao što je projektni kvalitet, specifikacije rezultata za usluge ili nivo cena, i sl.;
6) informacije o postupku dodele, posebno o kriterijumima izbora i dodele, odabrani postupak dodele,
pregled sadržine javnog ugovora u skladu sa članom 46. ovog zakona;
7) zahtevi u oblasti zaštite životne sredine, u pogledu uslova rada, bezbednosti i zaštite zdravlja i sigurnosti
zaposlenih koje angažuje privatni partner;
8) planirana dinamika razvoja projekta, od postupka dodele sve do početka pružanja usluge ili puštanja u
rad objekata ili druge infrastrukture;
9) projektni tim javnog tela koji će pratiti ceo projekat i obavljati funkciju konkursne komisije koja vrši
odabir ponuđača, odnosno ekonomski najpovoljnije ponude, uključujući spoljne savetnike.
Predlagač projekta samostalno ili preko nadležnog javnog tela prikuplja saglasnosti na materijal kojim se
organu za odobravanje projekta JPP predlaže konkretni projekat JPP.
U postupku pribavljanja saglasnosti, predlog projekta se dostavlja i Komisiji za JPP i koncesije radi davanja
mišljenja i ocene da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP.
Ako organ za odobravanje iz člana 26. ovog zakona u roku od tri meseca ne odobri predlog projekta niti
zahteva njegovu izmenu, smatra se da predlog nije odobren.
1.3. Otpočinjanje postupka
Član 28
Po odobravanju predloga projekta od strane organa za odobravanje iz člana 26. ovog zakona, javno telo
otpočinje postupak javne nabavke za odabir privatnog partnera, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne
nabavke.
2. Pokretanje postupka za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije
2.1. Predlog za donošenje koncesionog akta
Član 29
Javno telo, pre sačinjavanja predloga za donošenje koncesionog akta, imenuje stručni tim za izradu
konkursne dokumentacije koji vrši procenu vrednosti koncesije, izrađuje studiju opravdanosti davanja koncesije i
preduzimanje svih ostalih radnji koje prethode postupku davanja koncesije u skladu sa odredbama ovog zakona i
posebnih propisa kojima se bliže uređuje oblast iz koje je predmet koncesije (u daljem tekstu: Stručni tim javnog
tela).
Na osnovu ekonomskih, finansijskih, socijalnih i drugih pokazatelja i procene uticaja koncesione delatnosti
na životnu sredinu, nadležno javno telo priprema predlog za donošenje koncesionog akta koji dostavlja, radi
usvajanja:
1) Vladi, ako je davalac koncesije Republika Srbija, kada su javna tela i predmet koncesije u nadležnosti
Republike Srbije;
2) Vladi autonomne pokrajine, ako je davalac koncesije autonomna pokrajina, kada su javna tela i predmet
koncesije u nadležnosti te autonomne pokrajine;
3) skupštini jedinice lokalne samouprave, ako je davalac koncesije jedinica lokalne samouprave, kada su
javna tela i predmet koncesije u nadležnosti te jedinice lokalne samouprave.
U postupku donošenja koncesionog akta, predlog koncesionog akta se dostavlja i Komisiji za JPP radi
davanja mišljenja i ocene da li se konkretni projekat može realizovati u formi JPP sa elementima koncesije.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži:
1) predmet koncesije;
2) razloge za davanje koncesije;
3) eventualno oduzimanje poverenih poslova i oduzimanje prava korišćenja imovine za obavljanje poverenih
poslova;
4) podatke o uticaju koncesione delatnosti na životnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na
efikasno funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema;
5) minimalne tehničke, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje učesnik u postupku mora da ispunjava da bi
mu se omogućilo učestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja;
6) rok trajanja koncesije, uključujući obrazloženje predloženog roka;
108
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
7) podatke o potrebnim novčanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja, način plaćanja, davanja
garancija ili drugih sredstava obezbeđenja za izvršavanje koncesionih obaveza, prava i obaveze koncesionara
prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnošenje prigovora od strane tih
korisnika, pitanja uslova i načina vršenja nadzora, i cene i opšte uslove za korišćenje dobara i obavljanje
delatnosti;
8) podatke o naknadama koje plaćaju koncedent i koncesionar;
9) ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvršavanjem koncesije,
ukoliko se predlaže da to bude elemenat koncesionog akta.
Po usvajanju predloga za donošenje koncesionog akta od strane organa iz stava 2. ovog člana, predloženi
koncesioni akt postaje koncesioni akt koji sadrži sve elemente iz stava 4. ovog člana.
Stručni tim javnog tela
Član 30
Zadaci Stručnog tima javnog tela su:
1) pružanje stručne pomoći javnom telu pri pripremi potrebnih analiza, odnosno studija opravdanosti
davanja koncesije, pri pripremi i izradi uslova i konkursne dokumentacije, pravila i uslova za ocenu ponuđača i
primljenih ponuda, kao i kriterijuma za izbor ponude;
2) pregledanje i ocena pristiglih ponuda;
3) utvrđivanje predloga odluke o izboru najpovoljnije ponude za davanje koncesije ili predloga odluke o
poništaju postupka davanja koncesije, i obrazloženje tih predloga;
4) obavljanje ostalih poslova potrebnih za realizaciju postupka davanja koncesije.
Stručni tim za koncesije, o svom radu vodi zapisnik i sačinjava druga dokumenta koja potpisuju svi članovi
stručnog tima.
Studija opravdanosti davanja koncesije
Član 31
Javno telo u izradi studije opravdanosti davanja koncesije posebno uzima u obzir javni interes, uticaj na
životnu sredinu, uslove rada, zaštitu prirode i kulturnih dobara, finansijske efekte koncesije na budžet Republike
Srbije, odnosno budžet autonomne pokrajine i budžet jedinice lokalne samouprave.
Analiza projekta
Član 32
U postupku analize iz člana 30. stav 1. tačka 1) ovog zakona, Stručni tim javnog tela sarađuje sa Komisijom
za JPP.
Ako stručni tim, analizom utvrdi da se radi o čistom projektu JPP bez elemenata koncesije, primenjuju se
odgovarajuće odredbe ovog zakona kojima se uređuje JPP u delu koji se odnosi na predlaganje i odobravanje
projekata JPP.
Član 33
Po donošenju koncesionog akta od strane organa iz člana 29. ovog zakona, postupak davanja koncesije
počinje danom objavljivanja javnog poziva u "Službenom glasniku Republike Srbije", a okončava se donošenjem
konačne odluke o izboru najpovoljnije ponude ili donošenjem konačne odluke o poništaju postupka davanja
koncesije.
Pitanja koja se odnose na davanje koncesije za javne usluge i komercijalno korišćenje dobra u opštoj
upotrebi ili drugog dobra koja nisu uređena ovim zakonom, mogu se bliže urediti posebnim zakonom, uz obavezno
poštovanje načela iz čl. 5. i 6. ovog zakona.
Konkursna dokumentacija
Član 34
Konkursna dokumentacija sadrži oblik ponude, sadržaj ponude, rok važnosti ponude, opis predmeta
koncesije (tehničke specifikacije), nacrt javnog ugovora o koncesiji, uslove i dokaze koje su ponuđači obavezni da
dostave uz ponudu u svrhu dokazivanja njihove osposobljenosti, zahtev za dostavu pune liste povezanih društava,
rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, kao i sve ostale zahteve koje ponuđač mora da ispuni.
Ako davalac koncesije ili drugo javno telo na osnovu posebnog propisa ima pravo određivanja cene koju
koncesionaru za njegove usluge plaćaju krajnji korisnici ili davanja saglasnosti koncesionaru na tarifu njegovih
javnih usluga, takvo pravo, kao sastavni deo odredaba javnog ugovora o koncesiji koja je predmet postupka
dodele, treba da bude sastavni deo konkursne dokumentacije.
Opis predmeta koncesije (tehničke specifikacije) ne može biti definisan na način kojim se ograničava tržišna
utakmica prilikom sprovođenja postupka za davanje koncesije.
109
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Konkursna dokumentacija mora biti izrađena na način koji omogućava uporedivost ponuda za dobijanje
predmetne koncesije.
Davalac koncesije može u konkursnoj dokumentaciji navesti tela od kojih pravno, odnosno fizičko lice koje
ima interes za učestvovanje u postupku davanja koncesije može dobiti informacije o obavezama vezanima za
poreze, doprinose i ostale javne prihode, za zaštitu životne sredine, prirodnih i kulturnih dobara, energetsku
efikasnost, odredbe o zaštiti na radu i o uslovima na radu koji su na snazi na području na kojem će se obavljati
delatnost navedena u javnom ugovoru o koncesiji.
U postupku davanja koncesije svakom pravnom, odnosno fizičkom licu koje ima interes za učestvovanjem u
postupku davanja koncesije daje se mogućnost da pod jednakim uslovima dobije na uvid konkursnu dokumentaciju
potrebnu za izradu ponude ili da je otkupi.
Davalac koncesije dužan je da unapred definiše novčanu naknadu za uvid ili otkup konkursne dokumentacije
potrebne za izradu ponude.
Naknada iz stava 7. ovog člana prihod je budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta autonomne pokrajine ili
budžeta jedinice lokalne samouprave, ako su isti davaoci koncesije.
Podaci o pravnim i/ili fizičkim licima koja zatraže uvid u dokumentaciju ili otkupe dokumentaciju čuvaju se
kao tajna u skladu sa članom 24. ovog zakona.
Na sva ostala pitanja sadržine konkursne dokumentacije u slučaju davanja koncesije za javne radove
primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
Javni poziv za davanja koncesije
Član 35
Postupak dodele javnog ugovora o JPP sa elementima koncesije, davalac koncesije, pokreće objavljivanjem
javnog poziva.
Javni poziv mora da sadrži sledeće podatke:
1) kontakt podatke davaoca koncesije;
2) predmet koncesije, uključujući prirodu i obim koncesione delatnosti, mesto obavljanja koncesione
delatnosti i rok trajanja koncesije;
3) rok za predaju ponuda, adresu na koju se dostavljaju ponude, jezik i pismo na kojem ponude moraju biti
sačinjene;
4) lične, stručne, tehničke i finansijske uslove koje moraju da zadovolje ponuđači, kao i isprave kojima se
dokazuje njihovo ispunjenje;
5) kriterijume za izbor najpovoljnije ponude;
6) datum dostavljanja obaveštenja o ishodu postupka;
7) naziv i adresu tela nadležnog za rešavanje po zahtevima za zaštitu prava, kao i podatke o rokovima za
njihovo podnošenje.
Javni poziv sadrži podatak o vrsti postupka na osnovu koga se sprovodi davanje koncesije (sa ili bez
pretkvalifikacije).
Javni poziv može da sadrži i druge podatke u skladu sa posebnim zakonom.
Javni poziv se objavljuje u skladu sa članom 22. ovog zakona.
Dostavljanje ponuda
Član 36
Ponude se dostavljaju u pisanom obliku u zatvorenoj koverti sa adresom davaoca koncesije, naznakom
postupka za davanje koncesije na koji se odnosi, naznakom "ne otvarati" i adresom ponuđača.
Ponuda je obavezujuća za ponuđača koji je ponudu dostavio do isteka roka za dostavljanje ponuda.
U toku roka za dostavljanje ponuda ponuđač može menjati i dopunjavati svoju ponudu, na način koji je
određen za podnošenje ponude.
Rok za dostavljanje ponude
Član 37
Rok za dostavljanje ponuda iznosi najmanje 60 dana od dana objavljivanja javnog poziva u "Službenom
glasniku Republike Srbije".
Garancija za ozbiljnost ponude
Član 38
Pre početka postupka davanja koncesije, davalac koncesije je dužan da u konkursnoj dokumentaciji i
javnom pozivu navede obavezu ponuđača da dostavi bankarsku garanciju (u daljem tekstu: garancija) za ozbiljnost
ponude.
Vrsta i vrednost garancija određuju se u zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije, a u skladu sa
procenom davaoca koncesije i u skladu sa posebnim propisima kojima se ta pitanja uređuju.
110
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Stručni tim iz člana 30. ovog zakona predlaže vrstu i visinu konkretnih garancija.
Davalac koncesije dužan je da utvrdi visinu garancije za ozbiljnost ponude u apsolutnom iznosu. Garancija
za ozbiljnost ponude ne može biti viša od 5% procenjene vrednosti koncesije.
Garancija za ozbiljnost ponude, ako je neiskorišćena, mora se vratiti najkasnije u roku od 10 dana od dana
donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, odnosno odluke o poništaju postupka davanja koncesije.
Garancija za ozbiljnost ponude mora se bez odlaganja vratiti ako se ponuda ne razmatra pri izboru.
Na sva pitanja vezana za garanciju za ozbiljnost ponude kod davanja koncesija za radove i koncesija za
usluge bez prava na iskorišćavanje usluge, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.
Kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude
Član 39
Kriterijumi na kojima davalac koncesije zasniva izbor najpovoljnije ponude su:
1) u slučaju ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovišta davaoca koncesije, kriterijumi vezani za predmet
koncesije, kao što su: kvalitet, visina naknade, cena, tehničko rešenje, estetske, funkcionalne i ekološke osobine,
cena pružene usluge prema krajnjim korisnicima, operativni troškovi, ekonomičnost, servisiranje nakon predaje i
tehnička pomoć, datum isporuke i rokovi isporuke ili rokovi završetka radova ili
2) najviša ponuđena koncesiona naknada.
Kada se najpovoljnija ponuda bira na osnovu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, davalac koncesije
u konkursnoj dokumentaciji i u javnom pozivu navodi sve kriterijume za izbor ponude čiju primenu predviđa u
odnosu na relativno značenje koje im daje.
Značenje kriterijuma može se izraziti određivanjem niza maksimalnih vrednosti u odgovarajućem rasponu.
Ako to iz opravdanih razloga nije moguće, davalac koncesije navodi u javnom pozivu kriterijume po značaju od
najvažnijeg prema najmanje važnom.
Davalac koncesije ima obavezu da odredi, definiše i, prilikom procene opravdanosti davanja koncesije,
primeni i kriterijume određene posebnim propisima koji ukazuju na dugoročnu održivost ponuđača za vreme
realizacije koncesije u predviđenom roku na koji se koncesija daje.
Odluka o izboru najpovoljnije ponude
Član 40
Davalac koncesije donosi odluku o izboru najpovoljnije ponude za koju će ponuditi potpisivanje javnog
ugovora o koncesiji.
Odluku o izboru najpovoljnije ponude, sa kopijom zapisnika o otvaranju i oceni ponuda, davalac koncesije
dužan je da, bez odlaganja, dostavi svakom ponuđaču preporučenom poštom sa povratnicom ili na drugi način
kojim dostavljanje može biti dokazano.
Kopijom zapisnika o otvaranju i oceni ponuda ne mogu biti povređene odredbe zakona kojim se uređuje
zaštita tajnosti podataka i dokumentacije.
Davalac koncesije ne može potpisati javni ugovor o koncesiji pre isteka perioda mirovanja, koje iznosi 15
dana od dana dostavljanja odluke o izboru najpovoljnije ponude svakom ponuđaču.
Po isteku perioda mirovanja iz stava 4. ovog člana dozvoljeno je potpisivanje javnog ugovora o koncesiji
između davaoca koncesije i odabranog ponuđača, ako zahtev za zaštitu prava nije podnet.
Ako je zahtevom za zaštitu prava pokrenut postupak pravne zaštite, javni ugovor o koncesiji može se
zaključiti po donošenju odluke o odbijanju, odnosno odbacivanju zahteva za zaštitu prava, u skladu sa zakonom
kojim se uređuju javne nabavke.
Rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude
Član 41
Rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude mora biti primeren, a počinje da teče danom isteka
roka za dostavljanje ponuda. Ako u konkursnoj dokumentaciji nije navedeno drugačije, rok za donošenje odluke o
izboru najpovoljnije ponude iznosi 60 dana.
Ponuđač može produžiti rok važenja svoje ponude na zahtev davaoca koncesije.
Ako davalac koncesije ne donese odluku o izboru najpovoljnije ponude i ne dostavi je ponuđačima u
propisanom roku, ponuđači mogu podneti zahtev za zaštitu prava, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne
nabavke.
Sadržina odluke o izboru najpovoljnije ponude
Član 42
Odluka o izboru najpovoljnije ponude sadrži:
1) naziv davaoca koncesije sa brojem i datumom donošenja odluke;
2) naziv ponuđača;
3) predmet koncesije;
111
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
4) prirodu, obim i mesto obavljanja koncesione delatnosti;
5) rok trajanja koncesije;
6) posebne uslove koje treba da ispunjava koncesionar tokom trajanja koncesije;
7) iznos koncesione naknade ili osnov za utvrđivanje iznosa koncesione naknade koju će plaćati koncesionar
ili koncedent;
8) rok u kojem je najpovoljniji ponuđač obavezan da potpiše javni ugovor o koncesiji sa davaocem
koncesije;
9) rok u kome davalac koncesije može pozvati druge ponuđače da potpišu ugovor o koncesiji u slučaju
nepotpisivanja ugovora od strane najpovoljnijeg ponuđača, kao i obavezu produženja roka obaveznosti ponude i
roka bankarske garancije za ozbiljnost ponude;
10) obrazloženje razloga za izbor ponuđača;
11) pouku o pravnom leku;
12) potpis odgovornog lica i pečat davaoca koncesije.
Odluka o izboru najpovoljnije ponude može da sadrži i druge odgovarajuće podatke u skladu sa konkursnom
dokumentacijom, podnetom ponudom, kao i odredbama posebnih propisa kojima se uređuje oblast iz koje je
predmet koncesije.
Koncesiona naknada
Član 43
Koncesionar, odnosno koncedent je dužan da plaća novčanu naknadu za koncesiju u iznosu i na način kako
je to uređeno javnim ugovorom o koncesiji, osim ako plaćanje naknade za koncesiju nije ekonomski opravdano.
Koncesionom naknadom biće obuhvaćena i naknada za korišćenje određenog dobra u opštoj upotrebi
propisana zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra.
Novčana naknada za koncesiju može biti ugovorena kao stalan jednak iznos, odnosno kao varijabilni iznos, u
zavisnosti od specifičnosti pojedine vrste koncesije.
Visina koncesione naknade određuje se zavisno od vrste prirodnog bogatstva, vrste delatnosti, roka trajanja
koncesije, poslovnog rizika i očekivane dobiti, opremljenosti i površini dobra u opštoj upotrebi, odnosno javnog
dobra.
Javnim ugovorom o koncesiji može se odrediti promena visine koncesione naknade u određenom
vremenskom periodu, za vreme trajanja javnog ugovora o koncesiji, što je neophodno naznačiti u konkursnoj
dokumentaciji.
Koncesiona naknada kada je plaća koncesionar je prihod budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a u slučaju da je koncesionom naknadom obuhvaćena i
naknada iz stava 2. ovog člana, ta sredstva se usmeravaju i koriste za namene definisane u skladu sa zakonom
kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra.
Naknada koja je obuhvaćena koncesionom naknadom iz stava 2. ovog člana, ne može biti niža od iznosa
utvrđenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje predmetnog dobra.
Odluka o poništaju postupka davanja koncesije
Član 44
Davalac koncesije poništava postupak davanja koncesije nakon isteka roka za dostavljanje ponuda u
sledećim slučajevima:
1) ako postanu poznate okolnosti koje bi, da su bile poznate pre pokretanja postupka davanja koncesije,
dovele do neobjavljivanja javnog poziva ili do sadržinski bitno drugačijeg javnog poziva;
2) ako do isteka roka za dostavljanje ponuda nije dostavljena nijedna ponuda;
3) ako nakon isključenja ponuda u postupku davanja koncesije ne preostane nijedna prihvatljiva ponuda;
4) ako se na osnovu kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude ne može izvršiti izbor.
Davalac koncesije može da poništi postupak davanja koncesije ako je do isteka roka za dostavljanje ponuda
pristigla samo jedna ponuda, odnosno ako nakon isključenja ponuda u postupku davanja koncesije preostane samo
jedna prihvatljiva ponuda.
U slučaju postojanja razloga navedenih u st. 1. i 2. ovog člana, odluku o poništaju postupka davanja
koncesije donosi davalac koncesije.
Odluku o poništaju postupka davanja koncesije, sa kopijom zapisnika o otvaranju i oceni ponuda, davalac
koncesije dužan je da dostavi svakom ponuđaču bez odlaganja, preporučenom poštom sa povratnicom ili na drugi
način za koji je moguće dokazati prijem.
Novi postupak davanja koncesije može se pokrenuti po isteku roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava,
odnosno po donošenju odluke o odbijanju, odnosno odbacivanju zahteva za zaštitu prava, u skladu sa zakonom
kojim se uređuju javne nabavke.
112
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
IV JAVNI UGOVOR
Javni ugovori koji obuhvataju više predmeta koncesije
Član 45
Na javni ugovor koji treba da obuhvati više predmeta koncesije primenjuju se pravila koja važe za predmet
za čiju realizaciju je javni ugovor prevashodno namenjen.
Izbor između dodele jednog ugovora i dodele više odvojenih ugovora ne može se izvršiti sa ciljem da se
isključi primena ovog zakona.
Sadržina javnog ugovora
Član 46
Javni ugovor sadrži sve odredbe, uslove i druge klauzule koje javni partner smatra korisnim za ispunjavanje
zadatka privatnog partnera i za odnos privatnog partnera sa drugim učesnicima koji igraju značajnu ulogu u
realizaciji JPP sa ili bez elemenata koncesije.
Prilikom određivanja odredaba i uslova javnog ugovora, javni partner uređuje sledeća pitanja:
1) karakter i obim radova koje treba da izvrši i/ili usluga koje treba da obezbedi privatni partner i uslove za
njihovo obezbeđenje, pod uslovom da su navedeni u javnom pozivu;
2) raspodela rizika između javnog i privatnog partnera;
3) odredbe o minimalnom zahtevanom kvalitetu i standardu usluga i radova u interesu javnosti ili korisnika
usluga ili javnih objekata, kao i posledice neispunjenja ovih zahteva u pogledu kvaliteta, pod uslovom da ne
predstavljaju povećanje ili smanjenje naknade privatnom partneru iz tačke 9) ovog stava;
4) obim isključivih prava privatnog partnera, ako postoje;
5) eventualnu pomoć koju javni partner može pružiti privatnom partneru za dobijanje dozvola i odobrenja
potrebnih za realizaciju JPP ili koncesije;
6) zahteve u vezi sa DPN u pogledu: pravne forme, osnivanja, minimalnog kapitala i minimalnih drugih
sredstava ili ljudskih resursa, strukture akcionara, organizacione strukture i poslovnih prostorija kao i poslovnih
aktivnosti DPN;
7) vlasništvo nad sredstvima koja se odnose na projekat i po potrebi, obaveze ugovornih strana u pogledu
sticanja projektnih sredstava i eventualno potrebnih službenosti;
8) visina i način izračunavanja koncesione naknade, ako je ima;
9) naknada privatnom partneru, bez obzira da li se sastoji od tarifa ili naknada za obezbeđene objekte ili
usluge, način i formula za utvrđivanje, periodično usklađivanje i prilagođavanje tih tarifa ili naknada, eventualne
isplate koje javni partner treba da izvrši privatnom partneru;
10) mehanizmi za povećanje ili smanjenje naknade (bez obzira na pravni oblik) privatnom partneru u
zavisnosti od dobrog ili lošeg kvaliteta njegovih usluga/objekata;
11) postupak koji javni partner koristi za razmatranje i odobravanje projekata, planova izgradnje i
specifikacija, kao i postupci za testiranje i konačnu inspekciju, odobrenje i prijem infrastrukturnog objekta kao i
izvršenih usluga, ako je potrebno;
12) postupci za izmene projekata, planova izgradnje i specifikacija ako ih jednostrano utvrđuje javni partner
i postupci za saglasnost o eventualnom produženju rokova i/ili povećanju naknade (uključujući troškove
finansiranja);
13) obim obaveze privatnog partnera da zavisno od slučaja obezbedi izmenu objekata ili usluga u toku
trajanja ugovora da bi se udovoljilo izmenjenoj stvarnoj tražnji za uslugom, njenom kontinuitetu i njenom pružanju
pod suštinski istim uslovima svim korisnicima, kao i posledice toga na naknadu (i troškove finansiranja) za
privatnog partnera;
14) mogući obim izmena javnog ugovora nakon njegovog zaključenja, lica koja imaju pravo da to zahtevaju
i mehanizam za usaglašavanje tih izmena;
15) eventualna prava javnog partnera da privatnom partneru odobri zaključenje najvažnijih podizvođačkih
ugovora ili ugovora sa zavisnim društvima privatnog partnera ili sa drugim povezanim licima;
16) jemstva koja treba da obezbedi privatni partner ili javni partner (uključujući jemstva javnog partnera
finansijerima);
17) pokriće osiguranjem koje treba da obezbeđuje privatni partner;
18) raspoloživi pravni lekovi u slučaju da bilo koja ugovorna strana ne izvrši svoje ugovorne obaveze;
113
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
19) mera u kojoj bilo koja ugovorna strana može biti izuzeta od odgovornosti za neizvršenje ili kašnjenje u
ispunjenju ugovornih obaveza usled okolnosti realno van njene kontrole (viša sila, promena zakona i sl.);
20) rok trajanja javnog ugovora i prava i obaveze ugovornih strana nakon njegovog isteka (uključujući i
stanje u kojem se imovina mora predati javnom partneru), postupak produženja ugovorenog roka uključujući
njegove posledice na finansiranje projekta;
21) kompenzacija i prebijanje potraživanja;
22) posledice štetne promene propisa;
23) razlozi i posledice prevremenog raskida (uključujući minimalan iznos koji se mora isplatiti javnom ili
privatnom partneru), ugovorne kazne i odgovarajuće odredbe predviđene u tački 19) ovog stava;
24) eventualna ograničenja odgovornosti ugovornih strana;
25) svi sporedni ili povezani ugovori koje treba zaključiti, uključujući i one namenjene lakšem finansiranju
troškova vezanih za projekat, kao i efekte tih ugovora na javni ugovor. To naročito obuhvata posebne odredbe
kojima se javnom partneru dozvoljava da zaključi ugovor sa finansijerima privatnog partnera i da obezbedi prava
na prenos javnog ugovora na lice koje navedu finansijeri u određenim okolnostima;
26) merodavno pravo i mehanizam za rešavanje sporova;
27) okolnosti pod kojima javni partner ili određeno treće lice može (privremeno ili na drugi način) preuzeti
vođenje objekta ili drugu funkciju privatnog partnera kako bi se obezbedilo delotvorno i neprekidno vršenje usluge
i/ili objekata koji su predmet ugovora u slučaju ozbiljnih propusta privatnog partnera u izvršavanju njegovih
obaveza;
28) oporezivanje i fiskalna pitanja - ako postoje.
Ako javni ugovor, nezavisno koje javno telo ga zaključuje, sadrži odredbe koje na bilo koji način dovode do
odgovornosti Republike Srbije ili imaju direktnog uticaja na budžet Republike Srbije, neophodno je pribaviti
saglasnost Vlade.
U slučaju nepribavljanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana, takve odredbe su ništave po sili zakona.
Na pitanja koja se odnose na javni ugovor, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuju se
propisi Republike Srbije.
Saglasnost na javni ugovor
Član 47
Javno telo, pre donošenja odluke o izboru privatnog partnera i zaključenja javnog ugovora, ima obavezu da
organu iz čl. 26. i 29. ovog zakona dostavi konačni nacrt javnog ugovora uključujući priloge koji čine njegov
sastavni deo, radi davanja saglasnosti.
Organ iz stava 1. ovog člana, dužan je da na osnovu ocene o usaglašenosti nacrta ugovora sa ovim zakonom
i sa konkursnom dokumentacijom, dâ saglasnost na konačni nacrt ugovora u roku od 30 dana od dana njegovog
dostavljanja.
Javni ugovor može biti zaključen po dobijanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana.
Na sve izmene i dopune zaključenog javnog ugovora kojima se menjaju prava i obaveze ugovornih strana,
primenjuje se postupak u skladu sa odredbama ovog člana.
Davanje saglasnosti Vlade na konačni nacrt javnog ugovora u kome Republika Srbija nije ugovorna strana,
ne podrazumeva odgovornost Republike Srbije za sporove koji nastanu iz tog ugovora između javnog i privatnog
partnera.
Ako nije drugačije ugovoreno u pisanom obliku, javno telo koje je javni partner u javnom ugovoru uvek je
odgovorno za realizaciju projekta JPP i za njegove eventualne posledice.
Potpisivanje javnog ugovora
Član 48
Javni partner mora odabranom najpovoljnijem ponuđaču da ponudi potpisivanje javnog ugovora o koncesiji
u roku koji je odredio odlukom o izboru najpovoljnije ponude, a po dobijenoj saglasnosti iz člana 47. ovog zakona.
Javni ugovor u pisanom obliku potpisuju ovlašćena lica javnog partnera i odabranog najpovoljnijeg
ponuđača, a ako se ugovorom predviđa raspolaganje nepokretnostima, odnosno raspolaganje udelima u
zajedničkom privrednom društvu, ugovor se obavezno overava.
Potpisivanjem javnog ugovora privatni partner stiče pravo i preuzima obavezu obavljanja delatnosti za koju
je javni ugovor dodeljen.
Javni ugovor mora biti sačinjen u skladu sa konkursnom dokumentacijom, svim podacima iz javnog poziva,
izabranom ponudom i odlukom o izboru najpovoljnije ponude.
Javni partner dužan je, pre potpisivanja javnog ugovora, da preuzme od odabranog najpovoljnijeg ponuđača
potrebna jemstva, odnosno sredstva obezbeđenja naplate koncesione ili druge naknade, kao i naknade moguće
114
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
štete nastale zbog neispunjenja obaveza iz javnog ugovora (založne izjave, bankarske garancije, lična jemstva,
menice i dr.), u skladu s procenom očekivane vrednosti koja proizilazi iz prava datog javnim ugovorom.
Jemstva i sredstva obezbeđenja iz stava 5. ovog člana deponuju se na za to prikladnom mestu kod javnog
partnera koji je dužan da ih čuva tokom vremena na koje je zaključen javni ugovor u skladu sa ovim zakonom.
Finansiranje javnih ugovora
Član 49
Javni ugovor može biti finansiran od strane privatnog partnera kroz kombinaciju direktnih ulaganja u kapital
ili putem zaduženja, uključujući bez ograničenja strukturirano ili projektno finansiranje i sl. obezbeđeno od strane
međunarodnih finansijskih institucija, banaka, odnosno trećih lica (u daljem tekstu: finansijeri).
Uz prethodnu saglasnost javnog partnera, privatni partner biće ovlašćen da dodeli, optereti hipotekom,
založi, u periodu i obimu koji je u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje javna svojina, bilo
koje svoje pravo, odnosno obavezu iz javnog ugovora ili drugu imovinu vezanu za projekat, u korist finansijera, a u
cilju obezbeđivanja plaćanja bilo kog nastalog ili budućeg potraživanja u vezi sa izgradnjom i finansiranjem,
odnosno refinansiranjem JPP-a.
Na zahtev finansijera i privatnog partnera, javni partner može prihvatiti da dâ određena razumno zahtevana
obezbeđenja i prihvati preuzimanje određenih odgovornosti koje su neophodne privatnom partneru u vezi sa bilo
kojom obavezom iz javnog ugovora.
Obezbeđenje iz stava 3. ovog člana može podrazumevati i zaključenje posebnog direktnog ugovora između
javnog partnera, privatnog partnera i finansijera, u skladu sa kojim, pored ostalog, javni partner može da se
saglasi sa sledećim:
1) da će finansijeri biti ovlašćeni da umesto privatnog partnera privremeno vrše sva prava iz javnog ugovora
i da isprave bilo koji propust privatnog partnera, a da će javni partner prihvatiti navedene radnje kao da ih je
izvršio privatni partner;
2) da privatni partner, bez prethodne saglasnosti finansijera, neće prihvatiti otkaz, odnosno prestanak
javnog ugovora na zahtev javnog partnera;
3) da javni partner neće na osnovu javnog ugovora podneti zahtev u vezi sa propustima privatnog partnera,
pre prethodnog pismenog obaveštenja finansijerima o tome, dajući finansijerima, kao i privatnom partneru,
mogućnost da isprave navedene propuste;
4) da će javni partner unapred dati saglasnost na privremeno ili konačno ustupanje ugovorne pozicije ili bilo
kog prava privatnog partnera iz javnog ugovora, i da će dati tražena odobrenja za osnaženje obezbeđenja datog
finansijerima od strane privatnog partnera;
5) sve druge uobičajene odredbe koje su opravdane u cilju adekvatnog obezbeđenja interesa javnog
partnera i finansijera.
Javno telo, pre zaključenja direktnog ugovora iz stava 4. ovog člana, ima obavezu da pribavi saglasnost
organa iz čl. 26. i 29. ovog zakona u skladu sa članom 47. ovog zakona.
Saglasnost iz stava 5. ovog člana podrazumevaće pravo finansijera da bez posebnog naknadnog odobrenja
mogu sprovoditi radnje i štititi svoja prava na način predviđen direktnim ugovorom.
Postupak i granice izmena javnog ugovora
Član 50
Na zahtev javnog, odnosno privatnog partnera ili banke, odnosno druge finansijske institucije javni ugovor
se može izmeniti.
Izmene iz stava 1. ovog člana ne mogu da obuhvate sledeće odredbe:
1) predmet ugovora;
2) rok na koji je ugovor zaključen;
3) kod javnih ugovora o koncesiji, ponuđena koncesiona naknada.
Na postupak izmene javnog ugovora, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaključenje
ugovora.
Dodeljivanje dodatnih radova koncesionaru
Član 51
U slučaju koncesije za radove, davalac koncesije može, bez sprovođenja novog postupka davanja koncesije,
koncesionaru koji obavlja te radove dodeliti dodatne radove koji nisu bili uključeni u početno razmatrani projekat
115
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
koncesije ili u osnovni javni ugovor o koncesiji, a koji su zbog nepredviđenih okolnosti postali neophodni za
izvođenje radova, u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona kojim se uređuju javne nabavke.
Stabilizaciona klauzula
Član 52
U slučaju promene propisa nakon zaključenja javnog ugovora koje pogoršavaju položaj privatnog ili javnog
partnera, ugovor se može izmeniti bez ograničenja, a u obimu koji je neophodan da se privatni, odnosno javni
partner dovede u položaj u kome je bio u momentu zaključenja javnog ugovora.
V PRESTANAK JPP I POSLEDICE PRESTANKA
Načini prestanka
Član 53
JPP sa ili bez elemenata koncesije prestaje:
1) ispunjenjem zakonskih uslova;
2) raskidom javnog ugovora zbog javnog interesa;
3) sporazumnim raskidom javnog ugovora;
4) jednostranim raskidom javnog ugovora;
5) pravnosnažnošću sudske odluke kojom se javni ugovor oglašava ništavim ili poništava.
JPP sa ili bez elemenata koncesije prestaje ispunjenjem zakonskih uslova:
1) istekom roka na koji je zaključen javni ugovor;
2) smrću privatnog partnera, odnosno likvidacijom ili stečajem privatnog partnera.
Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana JPP sa ili bez elemenata koncesije ne mora prestati likvidacijom ili
stečajem člana konzorcijuma, ako najmanje jedan član konzorcijuma preuzme neograničeno solidarno obavezu
ispunjenja dela javnog ugovora člana konzorcijuma koji je likvidiran, odnosno nad kojim je okončan stečajni
postupak, uz prethodnu saglasnost javnog partnera.
Prevremeni raskid javnog ugovora zbog propusta privatnog partnera
Član 54
Javni partner može jednostrano raskinuti javni ugovor u sledećim slučajevima:
1) ako privatni partner u slučaju koncesije nije platio koncesionu naknadu više od dva puta uzastopno ili
kontinuirano neuredno plaća koncesionu naknadu;
2) ako privatni partner ne obavlja javne radove ili ne pruža javne usluge prema standardima kvaliteta za
takve radove, odnosno usluge na način kako je dogovoreno javnim ugovorom;
3) ako privatni partner ne sprovodi mere i radnje neophodne radi zaštite dobra u opštoj upotrebi, odnosno
javnog dobra, radi zaštite prirode i kulturnih dobara;
4) ako je privatni partner dao neistinite i netačne podatke koji su bili odlučujući za ocenu njegove
kvalifikovanosti prilikom izbora najpovoljnije ponude;
5) ako privatni partner svojom krivicom ne započne sa izvršavanjem javnog ugovora u ugovorenom roku;
6) ako privatni partner obavlja i druge radnje ili propušta da obavi neophodne radnje koje su u suprotnosti
sa javnim ugovorom;
7) ako je privatni partner preneo na treće lice svoja prava iz javnog ugovora bez prethodnog odobrenja
javnog partnera;
8) u drugim slučajevima u skladu sa odredbama javnog ugovora i opštim pravilima obligacionog prava i
prihvaćenim pravnim pravilima za konkretnu vrstu ugovora.
Kriterijumi na osnovu kojih javni partner utvrđuje postojanje razloga za raskid javnog ugovora iz stava 1.
tač. 2) do 7) ovog člana utvrđuju se javnim ugovorom.
Pre jednostranog raskida javnog ugovora, javni partner mora prethodno pisanim putem upozoriti privatnog
partnera o takvoj svojoj nameri i odrediti primereni rok za otklanjanje razloga za raskid javnog ugovora i za
izjašnjavanje o tim razlozima.
Ako privatni partner ne otkloni razloge za raskid javnog ugovora u roku iz stava 3. ovog člana, javni partner
raskida javni ugovor.
U slučaju jednostranog raskida javnog ugovora od strane javnog partnera, javni partner ima pravo na
naknadu štete koju mu je prouzrokovao privatni partner u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava.
Na posledice prevremenog raskida javnog ugovora zbog propusta privatnog partnera primenjuju se posebna
pravila utvrđena javnim ugovorom kao i opšta pravila obligacionog prava.
Prevremeni raskid javnog ugovora zbog propusta javnog partnera
116
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 55
Privatni partner može jednostrano raskinuti javni ugovor u skladu sa ovim zakonom, javnim ugovorom i
opštim pravilima obligacionog prava, ako javni partner postupa na način koji dovodi do neodrživosti ugovornog
odnosa ili koji u potpunosti remeti mogućnosti privatnog partnera u sprovođenju javnog ugovora.
Razlozi za raskid definišu se javnim ugovorom.
Propusti javnog partnera mogu biti:
1) eksproprijacija, zaplena ili oduzimanje imovine ili udela privatnog partnera od strane javnog partnera;
2) propust javnog partnera u pogledu plaćanja dospelih isplata privatnom partneru;
3) kršenje obaveza iz javnog ugovora od strane javnog partnera koje u značajnoj meri remeti ili
onemogućuje privatnog partnera u izvršavanju ugovornih obaveza.
Na posledice prevremenog raskida javnog ugovora zbog propusta javnog partnera primenjuju se posebna
pravila utvrđena javnim ugovorom kao i opšta pravila obligacionog prava.
Prestanak DPN
Član 56
DPN prestaje istekom roka na koji je osnovano, ako javnim ugovorom nije drugačije predviđeno, kao i u
drugim slučajevima propisanim zakonom ili javnim ugovorom.
U slučaju prestanka DPN, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta JPP predaju se
javnom partneru.
Koncesioni odnos može prestati otkupom koncesije pod uslovima predviđenim javnim ugovorom o koncesiji,
a izuzetno, ako to nalaže javni interes, otkup koncesije može se vršiti pod uslovima i na način utvrđen propisima o
eksproprijaciji u kom slučaju koncesionar ima pravo na isplatu pune naknade prema tržišnoj vrednosti.
Koncesioni odnos može prestati oduzimanjem koncesije aktom koji donosi koncedent, u slučaju da
koncesionar ne obavlja koncesionu delatnost duže od godinu dana, ne izvršava ugovorom preuzete obaveze, iz
razloga javne bezbednosti, kao i u slučaju da se obavljanjem koncesione delatnosti ugrožava životna sredina i
zdravlje ljudi, a mere predviđene posebnim propisima nisu dovoljne da se to spreči, na način i pod uslovima
utvrđenim javnim ugovorom.
Predaja objekta
Član 57
Po prestanku koncesionog odnosa, objekti, uređaji, postrojenja i druga sredstva iz okvira predmeta
koncesije postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, osim ako
drugačije nije predviđeno direktnim ugovorom iz člana 49. ovog zakona.
Koncesionar predaje objekat, uređaje i postrojenja iz stava 1. ovog člana, kao i sve druge objekte koji su
predmet koncesije, a koji su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave, bez tereta i u stanju koje obezbeđuje njihovo nesmetano korišćenje i funkcionisanje.
VI ZAŠTITA PRAVA
Član 58
Pravna zaštita u postupku dodele javnog ugovora obezbeđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju
javne nabavke.
Svako lice koje je zainteresovano za učešće ili koje učestvuje u postupku dodele javnog ugovora na osnovu
ovog zakona može Republičkoj komisiji podneti zahtev za zaštitu prava protiv odluka javnog tela koje sprovodi
postupak koje se mogu odvojeno pobijati, a koje su prema mišljenju tog lica donete nezakonito.
Član 59
O naknadi štete licima oštećenim nezakonitom odlukom javnog tela u postupku dodele javnog ugovora u
skladu sa ovim zakonom, rešavaju nadležni sudovi Republike Srbije na osnovu opštih propisa.
Privatnom partneru se garantuju prava utvrđena zakonom, javnim ugovorom, ugovorom o finansiranju
projekta, a stranim licima i prava utvrđena međunarodnim ugovorima o podsticanju i zaštiti ulaganja koji su na
snazi.
Ako nadležni državni organ, primenom propisa o eksproprijaciji, donese akt kojim se oduzima ili ograničava
pravo korišćenja izgrađenih objekata koji su predmet JPP sa ili bez elemenata koncesije, privatni partner ima pravo
na naknadu koja ne može biti manja od tržišne, i koja se isplaćuje bez odlaganja.
VII REŠAVANJE SPOROVA
Arbitraža
Član 60
Za sporove između strana, koji nastanu na osnovu javnog ugovora, strane mogu ugovoriti arbitražno
rešavanje sporova pred domaćom ili stranom arbitražom.
117
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Arbitraža sa sedištem u inostranstvu ne može se ugovoriti ako se kao privatni partner javlja domaće pravno
ili fizičko lice, odnosno konzorcijum sačinjen isključivo od domaćih pravnih i fizičkih lica.
Ako strane nisu ugovorile arbitražno rešavanje sporova, isključivo su nadležni sudovi Republike Srbije.
U postupcima iz st. 1. do 3. ovog člana merodavno pravo je pravo Republike Srbije.
VIII NADZOR
Nadzor nad realizacijom javnih ugovora
Član 61
Vlada posebnim aktom uređuje nadzor nad realizacijom javnih ugovora u smislu ovog zakona.
Aktom iz stava 1. ovog člana propisuju se prava i obaveze javnog i privatnog sektora u postupku nadzora
nad realizacijom ugovora.
Nadzor u postupku davanja koncesije za javne radove, sprovodi se uz odgovarajuću primenu zakona kojim
se uređuju javne nabavke.
Član 62
Pored nadzora iz člana 61. ovog zakona, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, može samostalno, bez zahteva
javnog partnera, da pokrene postupak nadzora putem inspekcijskih, odnosno nadležnih poreskih službi i organa
nad privatnim partnerom koji ne izvršava obaveze u skladu sa javnim ugovorom, a u okviru delokruga nadležnosti
ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave
nadležnog za poslove finansija.
Javni partner, odnosno nadležno telo za sprovođenje ili nadzor nad primenom zakona kojim se uređuje
pojedina vrsta JPP sa ili bez elemenata koncesije, dužan je da poštuje i izvršava zahteve ministarstva nadležnog za
poslove finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove
finansija, i da učestvuje u vršenju svih vrsta nadzora iz stava 1. ovog člana.
U slučaju neizvršavanja mera i preporuka ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, kao i u slučaju neostvarivanja
saradnje, ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave nadležan za poslove finansija, može zatražiti pokretanje upravnog i inspekcijskog nadzora u skladu sa
odredbama zakona kojim se uređuje rad organa državne uprave.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave nadležan za poslove finansija, osim mera iz st. 1. do 3. ovog člana, sprovodi i sve ostale aktivnosti
vezane za saradnju sa javnim partnerima koji sprovode javne ugovore u cilju preventivnog delovanja, kao i u cilju
usklađivanja svih aktivnosti u oblasti JPP sa ili bez elemenata koncesije, za sve vreme trajanja javnog ugovora.
Član 63
U skladu sa ovim zakonom, javni partner dužan je da kontinuirano prati rad privatnog partnera i izvršavanje
njegovih obaveza iz javnog ugovora, kao i izvršavanje svih plaćanja u skladu sa javnim ugovorom.
Javni partner je dužan da:
1) najmanje jedanput godišnje od privatnog partnera zatraži posebne periodične izveštaje o njegovom radu,
aktivnostima i ispunjenju obaveza, u skladu sa javnim ugovorom;
2) obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice
lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, o primljenim periodičkim izveštajima u skladu sa odredbama
stava 2. ovog člana;
3) za vreme trajanja javnog ugovora vodi posebnu dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje privatnog
partnera, pri čemu je dužan da vodi evidenciju o svim povezanim privrednim društvima privatnog partnera kome je
dodeljen ugovor;
4) čuva dokumentaciju koja se odnosi na određeno JPP, sa ili bez elemenata koncesije do isteka trajanja
roka na koji je zaključen ugovor. Nakon isteka roka na koji je ugovor zaključen, dokumentacija se čuva u skladu sa
posebnim propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske dokumentacije;
5) u roku od najviše 30 dana od dana prijema zahteva ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno
organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, dostavi sve potrebne
podatke o postojećem JPP, sa ili bez elemenata koncesije;
6) obavesti nadležno javno pravobranilaštvo o postupcima nepoštovanja ugovora, kada postoje razlozi za
pokretanje određenih postupaka od strane nadležnog javnog pravobranilaštva.
Javni partner dužan je da u slučaju neizmirenih dugovanja koja proizilaze iz ugovora preduzme sve mere
nadzora i prinudne naplate, i svih pravnih radnji u skladu sa odredbama javnog ugovora, ostalim ovlašćenjima, kao
i odredbama ovog zakona.
Član 64
118
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Javni partner, blagovremeno i u pisanom obliku obaveštava ministarstvo nadležno za poslove finansija,
odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija, o svim uočenim
nepravilnostima i preduzetim merama, a najkasnije u roku od 30 dana od dana uočene nepravilnosti, odnosno
preduzete mere.
Privatni partner je dužan da postupi po zahtevu javnog partnera ili ministarstva nadležnog za poslove
finansija, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove finansija, ako
se od njega traži potvrda o izvršavanju preuzetih ugovornih obaveza ili drugi bitni podaci o poštovanju ugovora u
roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
U slučaju nepostupanja po zahtevu iz stava 2. ovog člana, javni partner je dužan da preduzme sve pravne
radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima i odredbama javnog ugovora.
U postupcima kada nije moguće ispunjenje obaveza iz javnog ugovora, javni partner je dužan da o tome
obavesti nadležno javno pravobranilaštvo i nadzorne i inspekcijske službe, kao i da pokrene sve neophodne radnje i
mere radi ispravljanja uočenih nepravilnosti.
Javni partner je dužan da obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove finansija o preduzetim merama iz stava 4. ovog člana
u roku od 15 dana od dana preduzimanja tih mera i da redovno izveštava o svim postupcima pokrenutim za vreme
realizacije navedenih mera.
IX KOMISIJA
Komisija za javno privatno partnerstvo
Član 65
Stručnu pomoć pri realizaciji projekata javno-privatnih partnerstava i koncesija u skladu sa ovim zakonom
vrši Komisija za javno privatno partnerstvo (u daljem tekstu: Komisija) koju obrazuje Vlada na predlog
predsednika Vlade, ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstva nadležnog za
poslove finansija; ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture, ministarstva nadležnog za poslove rudarstva,
ministarstva nadležnog za poslove komunalnih delatnosti, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne
sredine, autonomne pokrajine i grada Beograda.
Predstavnik ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja (u daljem tekstu:
ministarstvo), je ujedno i predsednik Komisije, a predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija je
zamenik predsednika Komisije.
Komisija ima devet članova.
Za člana Komisije može biti predloženo lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ima najmanje visok
stepen stručne spreme i poseduje potrebno stručno znanje iz oblasti javno-privatnog partnerstva, javnih nabavki i
koncesija, i/ili prava Evropske unije.
Član Komisije prima naknadu za rad u Komisiji, koju utvrđuje Vlada.
Komisija donosi poslovnik o svom radu.
Komisija je operativno nezavisna u radu.
Sredstva i uslovi za rad Komisije
Član 66
Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ministarstvo obezbeđuje prostor i druge uslove za rad Komisije.
Imenovanje i prestanak mandata člana Komisije
Član 67
Član Komisije imenuje se na period od pet godina sa mogućnošću ponovnog imenovanja, na predlog istog
predlagača.
Mandat člana Komisije prestaje:
1) istekom vremena na koje je imenovan;
2) ako postupa suprotno odredbama ovog zakona;
3) ako se u radu ne pridržava odredaba poslovnika;
4) ako je osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
5) na lični zahtev, podnošenjem pismene ostavke.
Nadležnost Komisije
Član 68
Komisija:
1) pomaže u pripremi predloga za JPP kako bi se olakšao razvoj javno-privatnih partnerstava i javnih
ugovora;
2) informiše i konsultuje o pitanjima javno-privatnih partnerstava sa ili bez elemenata koncesije;
119
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
3) daje mišljenje u postupku odobravanja predloga JPP projekta bez elemenata koncesije i u postupku
predlaganja koncesionog akta nadležnim organima za odobravanje;
4) identifikuje i olakšava realizaciju najboljih stranih iskustava za Republiku Srbiju u pogledu javno-privatnih
partnerstava sa ili bez elemenata koncesije;
5) izrađuje metodološke materijale u oblasti javno-privatnog partnerstva;
6) sarađuje sa drugim institucijama državne uprave i nevladinim organizacijama u oblasti javno-privatnih
partnerstava;
7) na zahtev javnog tela, odnosno davaoca koncesije daje preporuke o projektima;
8) podnosi Vladi godišnji izveštaj o realizovanim projektima u skladu sa ovim zakonom u Republici Srbiji;
9) sarađuje sa organima Republike Srbije nadležnim za poslove budžetske inspekcije, Državnom
revizorskom institucijom, službom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležnom za
poslove budžetske inspekcije i drugim domaćim i međunarodnim organima, organizacijama i institucijama u
obavljanju poslova iz svoje nadležnosti;
10) objavljuje, na svojoj internet prezentaciji, godišnji izveštaj iz tačke 8) ovog člana po usvajanju od strane
Vlade, kao i druge podatke i informacije za koje oceni da su od značaja za primenu ovog zakona;
11) vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom.
Stručni, administrativni i tehnički poslovi za Komisiju
Član 69
Stručne, administrativne i tehničke poslove za Komisiju obavlja ministarstvo, a naročito:
1) prima prijave projekata i obrađuje ih;
2) vodi evidencije o JPP i koncesionim projektima;
3) priprema predlog godišnjeg izveštaja, koji Komisija podnosi Vladi;
4) obavlja i druge stručne, administrativne i tehničke poslove od značaja za rad Komisije.
X PRAVA I OBAVEZE U POSTUPKU REALIZACIJE JAVNOG UGOVORA
Vlasništvo nad nepokretnostima
Član 70
Ako je Republika Srbija vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti, a davalac
koncesije autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, saglasnost na predlog za donošenje koncesionog
akta daje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Ako je vlasnik nepokretnosti predviđene za obavljanje koncesione delatnosti privatno ili drugo lice, vrši se
eksproprijacija te nepokretnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje eksproprijacija.
Zaloga
Član 71
Privatni partner može ustanoviti založno pravo ili drugo sredstvo obezbeđenja na imovini, koja je predmet
javnog ugovora odnosno na udelu u zajedničkom privrednom društvu u korist banke ili druge finansijske institucije
ako je to predviđeno javnim ugovorom i uz prethodno odobrenje javnog partnera, osim na stvarima na kojima se,
u smislu zakona kojim se uređuje javna svojina, ne može zasnovati hipoteka ili drugo sredstvo stvarnog
obezbeđenja.
Prava iz stava 1. ovog člana ne mogu biti preneta ili dodeljena trećim licima bez izričite saglasnosti javnog
partnera.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od najviše 30 dana od dana ustanovljavanja založnog prava
obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave nadležan za poslove finansija, o svim založnim pravima ostvarenim na osnovu zahteva iz stava 1.
ovog člana.
Devizni tretman JPP sa ili bez elementa koncesije
Član 72
Plaćanje koncesione naknade odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora vrši se
u dinarima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na predlog javnog tela Vlada može dati saglasnost da se plaćanja koja su u
vezi sa delatnostima iz javnog ugovora mogu vršiti u stranoj valuti kao i da se sredstva na računu privatnog
partnera mogu u svakom momentu konvertovati i čuvati u stranoj valuti.
Postupanje sa nađenim predmetima
Član 73
Nađene predmete u zemljištu koji predstavljaju istorijske, kulturne ili prirodne vrednosti, privatni partner je
dužan bez naknade da preda javnom partneru.
120
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ako bi dalje izvođenje radova moglo da ugrozi celinu, odnosno vrednost nađenog predmeta, privatni partner
je dužan da obustavi radove i o tome obavesti državni organ nadležan za poslove zaštite istorijskih, kulturnih i
prirodnih vrednosti.
Javnim ugovorom se uređuju međusobna prava i obaveze privatnog i javnog partnera u slučaju iz stava 2.
ovog člana.
Registar javnih ugovora
Član 74
Javni ugovori evidentiraju se u Registru javnih ugovora (u daljem tekstu: Registar) koji vodi ministarstvo
nadležno za poslove finansija kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka na portalu javnih nabavki - podportal.
Javno telo dužno je da dostavi ministarstvu iz stava 1. ovog člana zaključen javni ugovor sa svim prilozima,
kao i izmene ugovora i svih priloga radi upisa u Registar.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i način vođenja Registra, rokove u kojima se
dostavljaju javni ugovori i prilozi iz stava 2. ovog člana, način upisa i lica ovlašćena za pristup Registru, kao i
podatke kojima se može pristupiti, u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje zaštita podataka i poslovna
tajna.
Registar je javan.
XI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 75
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima po kojima su
započeti.
Član 76
Propisi iz čl. 61. i 74. ovog zakona biće doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 77
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o koncesijama ("Službeni glasnik RS", broj
55/03).
Član 78
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
------------------------------------------------ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
"Službeni glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne
vlasti, radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog
društva.
Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti,
ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog značaja (u daljem tekstu: Poverenik), kao
samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
Informacija od javnog značaja
Član 2.
Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti,
nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o
čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ
javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se
nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna
druga slična svojstva informacije.
Organ javne vlasti
Član 3.
Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:
1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je
povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);
2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu
Član 4.
121
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Smatra se da opravdani interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona, postoji uvek kada se radi o
informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva
i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani
interes javnosti da zna, iz člana 2. ovog zakona postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.
Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja
Član 5.
Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja,
odnosno da li mu je ona inače dostupna.
Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid
u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na
zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Načelo jednakosti
Član 6.
Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište,
boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i
slično.
Zabrana diskriminacije novinara i javnih glasila
Član 7.
Organ vlasti ne sme stavljati u bolji položaj nijednog novinara ili javno glasilo, kada je više njih uputilo
zahtev, tako što će samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omogućiti ostvarivanje
prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Ograničenja prava
Član 8.
Prava iz ovog zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to
neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili
zakonu.
Nijedna odredba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj
zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.
II. ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Život, zdravlje, sigurnost, pravosuđe, odbrana zemlje, nacionalna i javna bezbednost, ekonomska dobrobit
zemlje i tajna
Član 9.
Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi
time:
1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;
2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje
pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno
uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;
3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;
4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje
opravdanih ekonomskih interesa;
5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu
određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom
krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom
koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.
Informacija od javnog značaja u posedu organa vlasti koja je već dostupna javnosti
Član 10.
Organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako
se radi o informaciji koja je već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, organ vlasti će u odgovoru na zahtev označiti nosač informacije (broj
službenog glasila, naziv publikacije i sl.), gde je i kada tražena informacija objavljena, osim ako je to opštepoznato.
Osporavanje objavljene informacije od strane organa vlasti
Član 11.
Ako organ vlasti ospori istinitost ili potpunost informacije od javnog značaja koja je objavljena, saopštiće
istinitu i potpunu informaciju, odnosno omogućiće uvid u dokument koji sadrži istinitu i potpunu informaciju, osim u
slučajevima iz čl. 9. i 14. ovog zakona.
122
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Razdvajanje informacija
Član 12.
Ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koje
organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti omogućiće tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži
samo izdvojenu informaciju, i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Zloupotreba slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja
Član 13.
Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako
tražilac zloupotrebljava prava na pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno,
često, kada se ponavlja zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj informacija.
Privatnost i druga prava ličnosti
Član 14.
Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi
time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija lično
odnosi, osim:
1) ako je lice na to pristalo;
2) ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i
političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši;
3) ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za
traženje informacije.
III. POSTUPAK PRED ORGANOM VLASTI
Zahtev za obaveštenje, uvid, izdavanje kopije i upućivanje
Član 15.
Tražilac podnosi pismeni zahtev organu vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog
značaja (u daljem tekstu: zahtev).
Zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije
koja se traži.
Zahtev može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije.
Tražilac ne mora navesti razloge za zahtev.
Ako zahtev ne sadrži podatke iz stava 2. ovog člana, odnosno ako zahtev nije uredan, ovlašćeno lice organa
vlasti dužno je da, bez nadoknade, pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu
uputstvo o dopuni.
Ako tražilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, odnosno u roku od 15 dana od dana prijema uputstva
o dopuni, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, organ vlasti doneće zaključak o odbacivanju
zahteva kao neurednog.
Pristup informacijama organ vlasti dužan je da omogući i na osnovu usmenog zahteva tražioca koji se
saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev
podnet pismeno.
Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na
tom obrascu.
Postupanje po zahtevu
Član 16.
Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca
obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili
uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od
koga je informacija tražena.
Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili
slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da
obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju,
odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.
Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca
o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno
uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva,
obavesti tražioca i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će
tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda
mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta.
123
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u roku, tražilac može uložiti žalbu Povereniku, osim u slučajevima
utvrđenim ovim zakonom.
Organ vlasti će zajedno sa obaveštenjem o tome da će tražiocu staviti na uvid dokument koji sadrži traženu
informaciju, odnosno izdati mu kopiju tog dokumenta, saopštiti tražiocu vreme, mesto i način na koji će mu
informacija biti stavljena na uvid, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta, a u slučaju da ne raspolaže
tehničkim sredstvima za izradu kopije, upoznaće tražioca sa mogućnošću da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.
Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se u službenim prostorijama organa vlasti.
Tražilac može iz opravdanih razloga tražiti da uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju izvrši u drugo
vreme od vremena koje mu je odredio organ od koga je informacija tražena.
Licu koje nije u stanju da bez pratioca izvrši uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, omogućiće se
da to učini uz pomoć pratioca.
Ako udovolji zahtevu, organ vlasti neće izdati posebno rešenje, nego će o tome sačiniti službenu belešku.
Ako organ vlasti odbije da u celini ili delimično obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na
uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da bez
odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje
pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredstva koja može izjaviti protiv takvog rešenja.
Naknada
Član 17.
Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan.
Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih
troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.
Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organ obračunava troškove iz prethodnog stava.
Od obaveze plaćanja naknade iz stava 2. ovog člana oslobođeni su novinari, kada kopiju dokumenta
zahtevaju radi obavljanja svog poziva, udruženja za zaštitu ljudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi
ostvarivanja ciljeva udruženja i sva lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu
zdravlja stanovništva i životne sredine, osim u slučajevima iz člana 10. stav 1. ovog zakona.
Poverenik prati praksu naplaćivanja naknade i oslobađanja od naknade i upućuje preporuke organima vlasti
radi ujednačavanja te prakse.
Stavljanje na uvid i izrada kopije
Član 18.
Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se upotrebom opreme kojom raspolaže organ vlasti,
osim kada tražilac zahteva da uvid izvrši upotrebom sopstvene opreme.
Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) koji sadrži
traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena.
Ako organ vlasti ne raspolaže tehničkim mogućnostima za izradu kopije dokumenta u smislu stava 2. ovog
člana, izradiće kopiju dokumenta u drugom obliku.
Ako organ vlasti raspolaže dokumentom koji sadrži traženu informaciju na jeziku na kojem je podnet zahtev,
dužan je da tražiocu stavi na uvid dokument i izradi kopiju na jeziku na kojem je podnet zahtev.
Prosleđivanje zahteva Povereniku
Član 19.
Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev Povereniku i
obavestiće Poverenika i tražioca o tome u čijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi.
Postupanje Poverenika po prosleđenom zahtevu
Član 20.
Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li se dokument koji sadrži traženu informaciju na koju se zahtev
odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev.
Ako utvrdi da se dokument iz stava 1. ovog člana ne nalazi u posedu organa vlasti koji mu je prosledio
zahtev tražioca, Poverenik će dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, osim ako je tražilac
odredio drugačije, i o tome će obavestiti tražioca ili će tražioca uputiti na organ vlasti u čijem posedu se nalazi
tražena informacija.
Način postupanja iz stava 2. ovog člana, odrediće Poverenik u zavisnosti od toga na koji će se način
efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Ako Poverenik dostavi zahtev organu vlasti iz stava 2. ovog člana, rok predviđen članom 16. ovog zakona
počinje da teče od dana dostavljanja.
Ostale odredbe postupka
124
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 21.
Na postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a
koje se odnose na rešavanje prvostepenog organa, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.
IV. POSTUPAK PRED POVERENIKOM
Pravo na žalbu
Član 22.
Tražilac može izjaviti žalbu Povereniku, ako:
1) organ vlasti odbaci ili odbije zahtev tražioca, u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje
ili drugi akt;
2) organ vlasti, suprotno članu 16. stav 2. ovog zakona, ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca;
3) organ vlasti, suprotno članu 17. stav 2. ovog zakona, uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži
traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije;
4) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju na način predviđen članom 18. stav
1. ovog zakona;
5) organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju tog
dokumenta na način predviđen članom 18. stav 4. ovog zakona ili
6) organ vlasti na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup
informacijama od javnog značaja, suprotno odredbama ovog zakona.
Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije,
Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom, o čemu sud po
službenoj dužnosti obaveštava Poverenika.
Rešavanje Poverenika po žalbi
Član 23.
Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, a
koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno.
Član 24.
Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana predaje žalbe, pošto
omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu.
Poverenik odbacuje žalbu koja je nedopuštena, neblagovremena i izjavljena od strane neovlašćenog lica.
Organ vlasti dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama predviđenim ovim zakonom.
Poverenik će rešenjem naložiti organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama od javnog
značaja, kada utvrdi da je žalba osnovana.
Ako organ vlasti, nakon izjavljene žalbe zbog nepostupanja po zahtevu, a pre donošenja odluke po žalbi,
tražiocu omogući pristup informacijama ili po zahtevu odluči, Poverenik će doneti zaključak i obustaviti postupak po
žalbi. Postupak po žalbi se obustavlja i kada tražilac odustane od žalbe.
Odlučivanje Poverenika u vezi sa merama za unapređenje javnosti rada
Član 25.
Poverenik može po prijavi ili po službenoj dužnosti da donese rešenje kojim utvrđuje da organ vlasti, osim
organa iz člana 22. stav 2. ovog zakona, nije izvršio svoje obaveze predviđene ovim zakonom i da mu naloži mere
za njihovo izvršenje, pošto prethodno omogući organu vlasti da se pismeno izjasni.
Prijava iz stava 1. ovog člana ne može se podneti u slučajevima kada je ovim zakonom predviđeno pravo na
žalbu.
Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane Poverenika
Član 26.
Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz
čl. 24. i 25. ovog zakona.
Povereniku će, radi utvrđivanja činjeničnog stanja iz stava 1. ovog člana, biti omogućen uvid u svaki nosač
informacije na koji se ovaj zakon primenjuje.
Pravni lek protiv rešenja i zaključka Poverenika
Član 27.
Protiv rešenja i zaključka Poverenika može se pokrenuti upravni spor.
Upravni spor povodom ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je hitan.
Obaveznost i izvršenje rešenja Poverenika
Član 28.
Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.
125
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Izvršenje rešenja Poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije, u slučaju potrebe, obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika i može bliže odrediti
način izvršenja rešenja.
V. IZBOR, POLOŽAJ I NADLEŽNOST POVERENIKA
Sedište Poverenika
Član 29.
Sedište Poverenika je u Beogradu.
Izbor
Član 30.
Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) većinom glasova svih narodnih
poslanika, bira Poverenika na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje.
Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.
Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i
ima najmanje deset godina radnog iskustva.
Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj
stranci.
Poverenik se bira za vreme od sedam godina.
Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.
Prestanak mandata
Član 31.
Povereniku dužnost prestaje istekom mandata, na lični zahtev, kad navrši šezdeset pet godina života i
razrešenjem.
Odluku o prestanku dužnosti Poverenika donosi, većinom glasova svih narodnih poslanika, Narodna
skupština.
Poverenik se razrešava dužnosti ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora, ako trajno izgubi radnu
sposobnost, ako obavlja funkciju ili je zaposlen u drugom državnom organu ili političkoj stranci, ako izgubi
državljanstvo Republike Srbije ili ako nestručno i nesavesno obavlja posao.
Postupak za razrešenje Poverenika pokreće se na inicijativu jedne trećine narodnih poslanika.
Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome
obaveštava Narodnu skupštinu.
Odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje obaveštava Narodnu skupštinu i o zahtevu Poverenika da
mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog godina života.
Ako o zahtevu za prestanak dužnosti Narodna skupština ne odluči u roku od 60 dana, smatra se da je
istekom tog roka Povereniku prestala dužnost.
U ostalim slučajevima Povereniku dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj
odluci.
Položaj Poverenika
Član 32.
Poverenik je samostalan i nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.
U vršenju svoje nadležnosti Poverenik neće tražiti, niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih
lica.
Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog suda, kao i druga prava po osnovu rada, u
skladu sa zakonom, i pravo na naknadu troškova nastalih u vezi sa vršenjem svoje nadležnosti.
Poverenik se ne može pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju
svoje nadležnosti, a u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju svoje nadležnosti ne može biti
pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
Zamenik Poverenika
Član 33.
Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog
Poverenika.
Poverenik predlaže za svoga zamenika lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima.
Zamenik Poverenika bira se za vreme od sedam godina.
Isto lice može biti birano za zamenika Poverenika najviše dva puta.
Zamenik Poverenika obavlja dužnosti Poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata,
razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti Poverenika da vrši svoje nadležnosti.
126
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Zameniku Poverenika prestaje dužnost na način predviđen za prestanak dužnosti Poverenika.
Postupak za razrešenje zamenika Poverenika pokreće se i na inicijativu Poverenika.
Stručna služba Poverenika
Član 34.
Poverenik ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju njegovih nadležnosti.
Poverenik donosi akt, za koji saglasnost daje Administrativni odbor Narodne skupštine, kojim uređuje rad
svoje stručne službe. Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu
službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti.
Na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim
organima.
Finansijska sredstva za rad Poverenika i njegove stručne službe obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Nadležnost Poverenika
Član 35.
Poverenik:
1) prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o
tome;
2) daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup
informacijama od javnog značaja;
3) predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ovim
zakonom;
4) preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa
njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog
zakona;
5) rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;
6) obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom;
7) obavlja i druge poslove određene ovim zakonom i drugim zakonima.
Poverenik može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.
Izveštaji
Član 36.
U roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o
radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima.
Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da
je to potrebno.
VI. MERE ZA UNAPREĐIVANJE JAVNOSTI RADA ORGANA VLASTI
Priručnik za ostvarivanje prava
Član 37.
Poverenik, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici
u službenoj upotrebi izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih
ovim zakonom.
U priručniku iz stava 1. ovog člana mora se naročito navesti sadržina i obim prava na pristup informacijama
od javnog značaja kao i načini na koji se ova prava mogu ostvariti.
Obaveza je Poverenika da, putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine,
upozna javnost sa sadržinom priručnika iz stava 1. ovog člana.
Ovlašćeno lice organa vlasti i zaštita izvora informacije od javnog značaja
Član 38.
Odgovorno lice u organu vlast odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za
postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Ovlašćeno lice:
1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži
traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža
tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovih zakonom;
2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača
informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja.
Ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno
lice u organu vlasti.
127
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti
pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu
ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da
informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim
sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti.
Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost
informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre
nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije
preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.
Zaposleni koji suprotno odredbama st. 4. i 5. ovog člana bude pozvan na odgovornost ili pretrpi kakvu štetu,
ima pravo na naknadu štete od organa vlasti u kojem je zaposlen.
Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, može biti
nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.
Odredbe st. 4. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na funkcionere organa vlasti, na lica koja u organu
vlasti ili za organ vlasti obavljaju poslove po osnovu ugovora, kao i na lica kojima organ vlasti pruža usluge ili
imaju svojstvo stranke u postupku pred organom vlasti.
Obaveza objavljivanja informatora
Član 39.
Državni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu, koji
sadrži naročito:
1) opis ovlašćenja, obaveza i organizacione strukture;
2) podatke o budžetu i sredstvima rada;
3) podatke u pogledu vrsta usluga koje neposredno pruža zainteresovanim licima;
4) postupak podnošenja zahteva državnom organu, odnosno ulaganja žalbi protiv njegovih odluka, radnji ili
propusta;
5) pregled zahteva, žalbi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane zainteresovanih lica, kao i odluka
državnog organa povodom podnetih zahteva i uloženih žalbi, odnosno odgovora na druge neposredne mere
preduzete od strane zainteresovanih lica;
6) podatke o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija
koje stavlja na uvid, kao i opis postupka podnošenja zahteva;
7) imena starešina državnog organa i opis njihovih ovlašćenja i dužnosti, kao i postupaka po kojima oni
donose odluke;
8) pravila i odluke državnog organa koji se tiču javnosti rada tog organa (radno vreme, adresa, kontakt
telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost
audio i video snimanja i sl.), kao i svako autentično tumačenje tih odluka;
9) pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, kao i njihovo obrazloženje.
Državni organ će zainteresovanom licu, bez naknade, omogućiti uvid u informator, odnosno dati mu
primerak informatora, uz naknadu nužnih troškova.
Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora
Član 40.
Poverenik izdaje uputstvo po kojem se izrađuje i objavljuje informator iz člana 39. ovog zakona i pruža
savete, na zahtev državnog organa, u cilju pravilnog, potpunog i blagovremenog ispunjenja obaveze objavljivanja
informatora.
Održavanje nosača informacije
Član 41.
Organ vlasti će održavati nosače informacija tako da omogući ostvarenje prava na pristup informacijama od
javnog značaja, u skladu sa ovim zakonom.
Obuka zaposlenih
Član 42.
Radi delotvorne primene ovog zakona, državni organ sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa
njihovim obavezama u vezi sa pravima uređenim ovim zakonom.
Obuka zaposlenih iz stava 1. ovog člana, obuhvatiće naročito: sadržinu, obim i značaj prava na pristup
informacijama od javnog značaja, postupak ostvarivanja ovih prava, postupanje sa nosačima informacija, njihovo
održavanje i čuvanje, kao i vrste podataka koje je državni organ dužan da objavljuje.
Podnošenje izveštaja Povereniku
Član 43.
128
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Državni organ, do 20. januara tekuće godine, za prethodnu godinu, podnosi godišnji izveštaj Povereniku o
radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona, koji sadrži podatke o:
1) broju podnetih zahteva, broju potpuno ili delimično usvojenih zahteva, kao i o broju odbačenih i odbijenih
zahteva;
2) broju i sadržini žalbi protiv rešenja kojima se odbacuje ili odbija zahtev;
3) ukupnom iznosu naplaćenih naknada za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja;
4) merama preduzetim u vezi sa obavezom objavljivanja informatora;
5) merama preduzetim u vezi sa održavanjem nosača informacije;
6) merama preduzetim u vezi sa obukom zaposlenih.
Podaci iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana iskazuju se ukupno i posebno za tražioce u kategoriji: građana,
javnih glasila, udruženja građana, političkih stranaka, organa vlasti i drugih tražioca.
VII. NAKNADA ŠTETE
Član 44.
Organ vlasti odgovara za štetu nastalu time što javno glasilo nije moglo da objavi informaciju pošto mu je
neopravdano uskratio ili ograničio prava na pristup informacijama od javnog značaja iz člana 5. ovog zakona,
odnosno time što je novinar ili javno glasilo stavljen u bolji položaj suprotno odredbi člana 7. ovog zakona.
VIII. NADZOR
Član 45.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave preko
upravne inspekcije.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 46.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti,
ako organ javne vlasti:
1) pristup informacijama uslovljava dokazivanjem opravdanog ili drugog interesa (član 4);
2) postupi protivno načelu jednakosti (član 6);
3) diskriminiše novinara ili javno glasilo (član 7);
4) ne označi nosač informacije, gde je i kada tražena informacija objavljena (član 10. stav 2);
5) ne saopšti, odnosno ne omogući uvid u istinitu i potpunu informaciju, a osporava istinitost i potpunost
objavljene informacije (član 11);
6) odbije da primi zahtev tražioca (član 15. stav 1);
7) ne vodi posebnu evidenciju (član 15. stav 7);
8) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili
netačne informacije (član 16);
9) pristup informacijama uslovljava uplatom troškova u iznosu većem od propisanog ( član 17);
10) ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3);
11) neosnovano odbije da izda kopiju dokumenta sa informacijom na jeziku na kojem je podnet zahtev (član
18. stav 4);
12) na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na
slobodan pristup informacijama od javnog značaja ( član 22. stav 1. tačka 6);
13) ne omogući Povereniku uvid u nosač informacije (član 26. stav 2);
14) ne postupi po rešenju Poverenika ( član 28. stav 1);
15) ne održava nosač informacije u skladu sa ovim zakonom ( član 41);
16) ne sprovodi obuku zaposlenih i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima
utvrđenim ovim zakonom (član 42);
17) spreči upravnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora i ne izvrši rešenje upravnog inspektora (član
45. stav 2).
Član 47.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako
državni organ propusti da izradi informator sa propisanim podacima o svom radu (član 39).
Član 48.
129
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ako
propusti da podnese godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog organa, preduzetim u cilju primene ovog zakona,
sa propisanim podacima (član 43).
X. ZAVRŠNE ODREDBE
Član 49.
Organi vlasti imenovaće ovlašćena lica za rešavanje o zahtevima na slobodan pristup informacijama od
javnog značaja u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Narodna skupština izabraće Poverenika u roku od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Član 50.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SLEDE ODREDBE IZMENE 54/2007 - KOJE NISU INTEGRISANE U TEKST:
"Član 5.
Ako isto lice ponovo bude birano za Poverenika ili zamenika Poverenika pre nego što mu istekne mandat,
njemu mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora i može biti birano još jedanput.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"."
------------------------------------------------ZAKON O LOKALNOJ SAMOUPRAVI
("Sl. glasnik RS", br. 129/2007)
I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Ovim zakonom uređuju se jedinice lokalne samouprave, kriterijumi za njihovo osnivanje, nadležnosti,
organi, nadzor nad njihovim aktima i radom, zaštita lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za ostvarivanje
prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave.
Član 2
Lokalna samouprava je pravo građana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg
interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne
samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i
upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.
Član 3
Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: jedinica lokalne
samouprave).
Strani državljani mogu imati pojedina prava u ostvarivanju lokalne samouprave pod uslovima i na način
utvrđen zakonom.
Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave, upravljaju poslovima
lokalne samouprave, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.
Član 4
Republika Srbija može zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje
nadležnosti.
Autonomna pokrajina može odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje
nadležnosti.
Za vršenje poverenih nadležnosti sredstva obezbeđuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od
toga ko je poverio nadležnosti.
Član 5
U vršenju svoje nadležnosti, jedinica lokalne samouprave donosi propise samostalno, u skladu sa svojim
pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom.
Prava i obaveze jedinica lokalne samouprave u vršenju poverenih nadležnosti i ovlašćenja Republike Srbije i
autonomnih pokrajina u nadzoru nad vršenjem poverenih nadležnosti uređuju se zakonom.
Član 6
Jedinica lokalne samouprave odgovorna je za kvalitetno i efikasno vršenje svojih i poverenih nadležnosti.
U vršenju svoje nadležnosti jedinica lokalne samouprave može biti ograničena samo u slučajevima i pod
uslovima utvrđenim zakonom, u skladu s Ustavom.
Član 7
130
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje potreba lokalnog
stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje vrše javnu službu, u skladu sa zakonom
i statutom.
Jedinica lokalne samouprave može ugovorom, na načelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili
fizičkom licu obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.
Član 8
Radi zadovoljavanja opštih, zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva na određenom području,
jedinice lokalne samouprave mogu da obrazuju mesne zajednice ili druge oblike mesne samouprave, u skladu sa
zakonom i statutom.
Član 9
Odnosi državnih organa i organa teritorijalne autonomije sa organima jedinice lokalne samouprave zasnivaju
se na pravima i obavezama koji su utvrđeni Ustavom i zakonom.
Član 10
Lokalna samouprava uživa pravnu zaštitu u skladu s Ustavom i zakonom.
Član 11
Najviši pravni akt jedinice lokalne samouprave je statut.
Statutom se uređuju naročito: prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja,
broj odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana
poslovima iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne
samouprave, uslovi za pokretanje građanske inicijative i druga pitanja od značaja za jedinicu lokalne samouprave.
Član 12
Jedinica lokalne samouprave ima svojstvo pravnog lica.
Član 13
Jedinice lokalne samouprave sarađuju i udružuju se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa
razvoja, kao i drugih potreba od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i
obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe, u skladu sa zakonom i statutom.
Jedinice lokalne samouprave mogu sarađivati sa jedinicama lokalne samouprave drugih država, u okviru
spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, u skladu
s Ustavom i zakonom.
Odluku o uspostavljanju saradnje, odnosno zaključenju sporazuma o saradnji sa jedinicom lokalne
samouprave druge države, donosi skupština jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Vlade.
Jedinice lokalne samouprave mogu osnivati svoja udruženja, u skladu s Ustavom i zakonom.
Organi jedinica lokalne samouprave mogu sarađivati sa nevladinim organizacijama, humanitarnim
organizacijama i drugim organizacijama, u interesu jedinice lokalne samouprave i stanovnika sa svog područja.
Član 14
Jedinica lokalne samouprave može imati svoje simbole i praznik, u skladu sa zakonom i statutom.
Član 15
Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jedinice lokalne samouprave mogu
zaduživati, uređuju se zakonom.
Jedinica lokalne samouprave ima svoju imovinu.
Imovinom jedinice lokalne samouprave samostalno upravljaju organi jedinice lokalne samouprave, u skladu
sa zakonom.
II JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
1. Osnivanje i teritorija jedinice lokalne samouprave
Član 16
Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određuje se zakonom.
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi savetodavni referendum na
teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
Član 17
Teritoriju jedinice lokalne samouprave čini područje jednog ili više naseljenih mesta, odnosno katastarskih
opština koje ulaze u njen sastav.
Teritorija za koju se osniva jedinica lokalne samouprave predstavlja prirodnu i geografsku celinu, ekonomski
povezan prostor, koji poseduje razvijenu i izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima, sa sedištem kao
gravitacionim centrom.
2. Pravni status jedinice lokalne samouprave
2.1. Opština
131
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 18
Opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko
svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika.
Opštine koje su obrazovane do prestanka važenja Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije
("Službeni glasnik RS", br. 47/91, 79/92, 82/92 - ispr., 47/94 i 49/99 - dr. zakon), mogu imati manje od 10.000
stanovnika.
Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, može se osnovati nova opština
koja ima manje od 10.000 stanovnika.
Član 19
Opština statutom i drugim opštim aktom bliže uređuje način, uslove i oblike vršenja prava i dužnosti iz svoje
nadležnosti.
2.1.1. Nadležnost opštine
Član 20
Opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom:
1) donosi programe razvoja;
2) donosi urbanističke planove;
3) donosi budžet i završni račun;
4) utvrđuje stope izvornih prihoda opštine, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i
naknada;
5) uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i distribucija vode,
prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski
gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, održavanje čistoće u gradovima i naseljima,
održavanje deponija, uređivanje, održavanje i korišćenje pijaca, parkova, zelenih, rekreacionih i drugih javnih
površina, javnih parkirališta, javna rasveta, uređivanje i održavanje grobalja i sahranjivanje i dr.), kao i
organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje;
6) stara se o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja i utvrđuje visinu naknade za
održavanje stambenih zgrada;
7) sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajedničke prostorije u stambenim
zgradama;
8) donosi programe uređenja građevinskog zemljišta, uređuje i obezbeđuje vršenje poslova uređenja i
korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta;
9) donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapređenju opšteg okvira
za privređivanje u jedinici lokalne samouprave;
10) uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za
korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora;
11) stara se o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti i programe
zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa strateškim dokumentima i svojim
interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine;
12) uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju,
održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima, kao i ulicama u naselju;
13) uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju autotaksi prevoza putnika;
14) uređuje i obezbeđuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vrši na teritoriji opštine, kao i
određuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovni
objekti;
15) osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadležnog ministarstva, radi
zadovoljavanja potreba lokalnog stanovništva;
16) osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite,
fizičke kulture, sporta, dečje zaštite i turizma, prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje;
17) osniva ustanove u oblasti socijalne zaštite i prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje, daje dozvole za
početak rada ustanova socijalne zaštite koje osnivaju druga pravna i fizička lica, utvrđuje ispunjenost uslova za
pružanje usluga socijalne zaštite, utvrđuje normative i standarde za obavljanje delatnosti ustanova čiji je osnivač,
donosi propise o pravima u socijalnoj zaštiti i obavlja poslove državnog staratelja;
18) organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu, podstiče razvoj
kulturnog i umetničkog stvaralaštva, obezbeđuje sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u
oblasti kulture od značaja za opštinu i stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je
osnivač;
132
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
19) organizuje zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda i zaštitu od požara i stvara uslove za njihovo
otklanjanje, odnosno ublažavanje njihovih posledica;
20) donosi osnove zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta i stara se o njihovom
sprovođenju, određuje erozivna područja, stara se o korišćenju pašnjaka i odlučuje o privođenju pašnjaka drugoj
kulturi;
21) uređuje i utvrđuje način korišćenja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i česmama, utvrđuje
vodoprivredne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne dozvole za objekte lokalnog značaja;
22) stara se i obezbeđuje uslove za očuvanje, korišćenje i unapređenje područja sa prirodnim lekovitim
svojstvima;
23) podstiče i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvrđuje visinu boravišne takse;
24) stara se o razvoju i unapređenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, uređuje radno vreme, mesta na
kojima se mogu obavljati određene delatnosti i druge uslove za njihov rad;
25) upravlja imovinom opštine i koristi sredstva u državnoj svojini i stara se o njihovom očuvanju i
uvećanju;
26) uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja;
27) organizuje vršenje poslova pravne zaštite svojih prava i interesa;
28) obrazuje organe, organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu organizaciju i rad;
29) pomaže razvoj različitih oblika samopomoći i solidarnosti sa licima sa posebnim potrebama kao i sa
licima koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima i podstiče aktivnosti i pruža pomoć
organizacijama invalida i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama na svojoj teritoriji;
30) podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva;
31) organizuje službu pravne pomoći građanima;
32) stara se o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih prava i individualnih i kolektivnih prava pripadnika
nacionalnih manjina i etničkih grupa;
33) utvrđuje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opštine;
34) stara se o javnom informisanju od lokalnog značaja i obezbeđuje uslove za javno informisanje na
srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine, osniva televizijske i radio-stanice
radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina koji je u opštini u službenoj upotrebi, kao i radi izveštavanja na
jeziku nacionalnih manjina koji nije u službenoj upotrebi, kada takvo izveštavanje predstavlja dostignuti nivo
manjinskih prava;
35) propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa;
36) obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisa i drugih opštih akata iz
nadležnosti opštine;
37) uređuje organizaciju i rad mirovnih veća;
38) uređuje i obezbeđuje upotrebu imena, grba i drugog obeležja opštine;
39) obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za građane, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom.
2.1.2. Poveravanje javnih ovlašćenja
Član 21
Pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama, u interesu
efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog
interesa za život i rad.
Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u skladu sa vrstom i
obimom poslova.
Član 22
Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti, prosvete,
zdravstva, zaštite životne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i
druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.
2.2. Grad
Član 23
Grad je jedinica lokalne samouprave utvrđena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni,
geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika.
Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, može se utvrditi da je grad i
teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika.
Teritorija za koju se obrazuje grad, predstavlja prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji
poseduje izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima sa sedištem grada kao gravitacionim centrom.
133
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinu primenjuju se i na grad, ako ovim zakonom nije drukčije
određeno.
Član 24
Grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom
povereni.
Grad, u skladu sa zakonom, obrazuje komunalnu policiju, obezbeđuje i organizuje vršenje poslova
komunalne policije.
Član 25
Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili više gradskih opština. Statutom
grada se uređuju poslovi iz nadležnosti grada koje vrše gradske opštine.
2.3. Grad Beograd
Član 26
Položaj grada Beograda uređuje se posebnim zakonom.
3. Organi jedinica lokalne samouprave
3.1. Opština
Član 27
Organi opštine su: skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava.
3.1.1. Skupština opštine
Član 28
Skupština opštine je najviši organ opštine koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom,
zakonom i statutom.
Skupštinu opštine čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu
sa zakonom i statutom opštine.
Skupština opštine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara
skupštine.
Član 29
Broj odbornika u skupštini opštine utvrđuje se statutom opštine, s tim što ne može biti manji od 19, ni veći
od 75.
Član 30
Odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine.
Ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok
traje njegov odbornički mandat.
Danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice
lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni.
Propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu
odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine.
Član 31
Odbornici se biraju na četiri godine.
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, uključujući i sudsku zaštitu, koja se ostvaruje shodnom primenom
zakona kojim se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Član 32
Skupština opštine, u skladu sa zakonom:
1) donosi statut opštine i poslovnik skupštine;
2) donosi budžet i završni račun opštine;
3) utvrđuje stope izvornih prihoda opštine, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i
naknada;
4) donosi program razvoja opštine i pojedinih delatnosti;
5) donosi urbanistički plan opštine i uređuje korišćenje građevinskog zemljišta;
6) donosi propise i druge opšte akte;
7) raspisuje opštinski referendum i referendum na delu teritorije opštine, izjašnjava se o predlozima
sadržanim u građanskoj inicijativi i utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu;
8) osniva službe, javna preduzeća, ustanove i organizacije, utvrđene statutom opštine i vrši nadzor nad
njihovim radom;
9) imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova,
organizacija i službi, čiji je osnivač i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom;
134
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
10) bira i razrešava predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine;
11) postavlja i razrešava sekretara skupštine;
12) bira i razrešava predsednika opštine i, na predlog predsednika opštine, bira zamenika predsednika
opštine i članove opštinskog veća;
13) utvrđuje opštinske takse i druge lokalne prihode koji opštini pripadaju po zakonu;
14) utvrđuje naknadu za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta;
15) donosi akt o javnom zaduživanju opštine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;
16) propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata;
17) daje mišljenje o republičkom, pokrajinskom i regionalnom prostornom planu;
18) daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu;
19) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeležja opštine;
20) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Član 33
Skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno.
O donošenju statuta, budžeta i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja
odbornika.
Član 34
Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev predsednika opštine, opštinskog veća ili jedne
trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude
najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac
zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban
za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje skupština.
Član 35
Sednice skupštine opštine su javne.
Skupština opštine može odlučiti da sednica skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga
utvrđenih zakonom.
Član 36
Skupština opštine osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština opštine i obavljaju druge
poslove utvrđene statutom opštine.
Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se statutom opštine.
Član 37
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili
davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela.
Član 38
Skupština opštine ima predsednika skupštine.
Predsednik skupštine organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja
druge poslove utvrđene zakonom i statutom opštine.
Predsednik skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri
godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine.
Predsednik skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji je
biran.
Predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
Član 39
Predsednik skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja
svoju dužnost.
Zamenik predsednika skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik skupštine.
Član 40
Skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i
održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
135
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo
postavljen.
Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim
stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i
sekretar.
Član 41
Način pripreme, vođenje i rad sednice skupštine opštine i druga pitanja vezana za rad skupštine uređuju se
njenim poslovnikom.
3.1.2. Izvršni organi opštine
Član 42
Izvršni organi opštine su predsednik opštine i opštinsko veće.
Član 43
Predsednika opštine bira skupština opštine, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem,
većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine.
Predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja
svoju dužnost.
Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opštine.
Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opštine iz reda odbornika,
koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opštine.
Predsedniku opštine i zameniku predsednika opštine izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u
skupštini opštine.
Predsednik opštine i zamenik predsednika opštine su na stalnom radu u opštini.
Član 44
Predsednik opštine:
1) predstavlja i zastupa opštinu;
2) predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština;
3) naredbodavac je za izvršenje budžeta;
4) usmerava i usklađuje rad opštinske uprave;
5) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili odlukom skupštine;
6) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
Član 45
Opštinsko veće čine predsednik opštine, zamenik predsednika opštine, kao i članovi opštinskog veća čiji je
broj utvrđen statutom opštine i koje bira skupština opštine, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom
od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove opštinskog veća predlaže kandidat za predsednika opštine.
Kada odlučuje o izboru predsednika opštine, skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika
predsednika opštine i članova opštinskog veća.
Predsednik opštine je predsednik opštinskog veća.
Zamenik predsednika opštine je član opštinskog veća po funkciji.
Broj članova opštinskog veća, koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine, ne može biti veći
od 11.
Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti
zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti opštine.
Odborniku koji bude izabran za člana opštinskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi opštinskog veća mogu biti na stalnom radu u opštini.
Član 46
Opštinsko veće:
1) predlaže statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština;
2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine;
3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da skupština opštine ne donese budžet pre početka
fiskalne godine;
4) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti
sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koje donosi skupština opštine;
136
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i
drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;
6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike, odnosno autonomne
pokrajine;
7) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava za pojedine oblasti.
Član 47
Predsednik opštine predstavlja opštinsko veće, saziva i vodi njegove sednice.
Predsednik opštine je odgovoran za zakonitost rada opštinskog veća.
Predsednik opštine je dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna
zakonu.
Opštinsko veće može da odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja njegovih članova.
Opštinsko veće odlučuje većinom glasova prisutnih članova, ako zakonom ili statutom opštine za pojedina
pitanja nije predviđena druga većina.
Organizacija, način rada i odlučivanja opštinskog veća, detaljnije se uređuje njegovim poslovnikom, u skladu
sa ovim zakonom i statutom.
Član 48
Predsednik opštine i opštinsko veće redovno izveštavaju skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na
njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.
Član 49
Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje
trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje predsednika opštine mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana
dostavljanja predloga predsedniku skupštine.
Ako skupština ne razreši predsednika opštine, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu
ponovo predložiti razrešenje predsednika opštine, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog
predloga.
Član 50
Razrešenjem predsednika opštine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća.
Zamenik predsednika opštine, odnosno član opštinskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na
koje su birani, na predlog predsednika opštine ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su
izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća, predsednik
opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opštine ili člana
opštinskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli
ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika
opštine ili člana opštinskog veća.
Član 51
Prestankom mandata skupštine prestaje mandat izvršnih organa opštine, s tim da oni vrše tekuće poslove iz
svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća, odnosno predsednika i
članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine.
3.1.3. Opštinska uprava
Član 52
Opštinska uprava:
1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko
veće;
2) izvršava odluke i druge akte skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća;
3) rešava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dužnostima građana, preduzeća, ustanova i
drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine;
4) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i drugih opštih akata skupštine opštine;
5) izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini;
6) obavlja stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće.
Član 53
Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine
oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.
Član 54
137
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Opštinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi načelnik.
Za načelnika opštinske uprave može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen ispit za
rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vršenje srodnih poslova, mogu se obrazovati
unutrašnje organizacione jedinice.
Član 55
Kad se opštinska uprava organizuje u više uprava, radom uprave rukovodi načelnik.
Za načelnika uprave može biti postavljeno lice koje ima odgovarajući fakultet, u odnosu na delokrug uprave,
položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
U okviru uprave, za vršenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice.
Član 56
Načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja opštinsko veće, na osnovu javnog
oglasa, na pet godina.
Načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti
da obavlja svoju dužnost.
Zamenik načelnika opštinske uprave se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik.
Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi raspoređuje načelnik.
Član 57
Načelnik za svoj rad i rad uprave odgovara skupštini opštine i opštinskom veću u skladu sa statutom opštine
i aktom o organizaciji opštinske uprave.
Član 58
Statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za
pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda
i dr.).
Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa
pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove utvrđene aktom o
organizaciji opštinske uprave.
Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine.
U opštinskoj upravi može biti postavljeno najviše tri pomoćnika predsednika opštine.
Član 59
Akt o organizaciji opštinske uprave donosi skupština opštine na predlog opštinskog veća.
Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji opštinske uprave donosi načelnik uz saglasnost opštinskog
veća.
Član 60
Opštinska uprava u obavljanju upravnog nadzora može:
1) naložiti rešenjem izvršenje mera i radnji u određenom roku;
2) izreći mandatnu kaznu;
3) podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podneti zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka;
4) izdati privremeno naređenje, odnosno zabranu;
5) obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za preduzimanje mera za koji je taj organ nadležan;
6) preduzeti i druge mere za koje je ovlašćena zakonom, propisom ili opštim aktom.
Ovlašćenja i organizacija za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, bliže se uređuju odlukom skupštine
opštine.
Član 61
U postupku pred opštinskom upravom, u kome se rešava o pravima, obavezama i interesima građana i
pravnih lica, primenjuju se propisi o upravnom postupku.
Član 62
Opštinsko veće rešava sukob nadležnosti između opštinske uprave i drugih preduzeća, organizacija i
ustanova kad na osnovu odluke skupštine opštine odlučuju o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih
stranaka, kao i između opštinskih uprava za pojedine oblasti.
Načelnik opštinske uprave, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti rešava sukob nadležnosti između
unutrašnjih organizacionih jedinica.
Član 63
138
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Poslove opštinske uprave koji se odnose na ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana i pravnih lica
mogu obavljati lica koja imaju propisanu školsku spremu, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i
odgovarajuće radno iskustvo, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Član 64
O izuzeću načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika uprave za pojedine oblasti rešava opštinsko veće.
O izuzeću službenog lica u opštinskoj upravi rešava načelnik.
3.2. Grad
Član 65
Organi grada su: skupština grada, gradonačelnik, gradsko veće i gradska uprava.
Član 66
Organi grada obavljaju poslove predviđene ovim zakonom za organe opštine, kao i druge poslove utvrđene
zakonom i statutom grada.
Skupštinu grada sačinjavaju odbornici čiji se broj utvrđuje statutom grada, s tim što njihov broj ne može biti
veći od 90.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu opštine primenjuju se na gradsku skupštinu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na predsednika opštine primenjuju se na gradonačelnika.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na opštinsko veće primenjuju se na gradsko veće.
Gradska uprava se obrazuje kao jedinstveni organ ili kao više uprava za pojedine oblasti.
Odredbe ovog zakona o opštinskoj upravi primenjuju se na gradsku upravu.
U gradskoj upravi može biti postavljeno najviše pet pomoćnika gradonačelnika.
III NEPOSREDNO UČEŠĆE GRAĐANA U OSTVARIVANJU LOKALNE SAMOUPRAVE
Član 67
Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: građanska inicijativa, zbor
građana i referendum.
Oblici neposredne samouprave iz stava 1. ovog člana uređuju se zakonom i statutom.
Član 68
Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje akta kojim će
se urediti određeno pitanje iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave, promenu statuta ili drugih akata i
raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.
O predlogu iz stava 1. ovog člana, skupština je dužna da održi raspravu i da dostavi obrazložen odgovor
građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.
Statutom jedinice lokalne samouprave utvrđuje se broj potpisa građana potreban za punovažno pokretanje
građanske inicijative, koji ne može da bude manji od 5% birača.
Član 69
Zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom.
Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.
Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili pojedinim
organima i službama jedinice lokalne samouprave.
Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana,
razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o
tome obaveste građane.
Način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i
odlukom skupštine opštine.
Član 70
Skupština jedinice lokalne samouprave može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz
svoje nadležnosti.
Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da raspiše na
predlog koji podnese najmanje 10% birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave, na način
utvrđen zakonom i statutom.
Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala, pod uslovom da
je glasalo više od polovine ukupnog broja građana.
Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skupština jedinice lokalne samouprave je ne može staviti van
snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja
odluke.
Član 71
139
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava
javnog informisanja i na drugi prikladan način.
Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da građanima u ostvarivanju njihovih prava i obaveza
daju potrebne podatke, objašnjenja i obaveštenja.
Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da svima omoguće podnošenje pritužbi na svoj rad i na
nepravilan odnos zaposlenih.
Na podnete pritužbe organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da odgovore u roku od 30 dana,
ako podnosilac pritužbe zahteva odgovor.
IV MESNA SAMOUPRAVA
Član 72
Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi
oblici mesne samouprave.
Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseljima (kvart, četvrt,
rejon i sl).
Mesna zajednica može se osnivati i za dva ili više sela.
Član 73
Skupština opštine, odnosno skupština grada, odlučuje uz prethodno pribavljeno mišljenje građana, o
obrazovanju, području za koje se obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave.
Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Član 74
Aktima mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave, u skladu sa statutom opštine, odnosno
grada i aktom o osnivanju, utvrđuju se poslovi koje vrši, organi i postupak izbora, organizacija i rad organa, način
odlučivanja i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave.
Član 75
Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave obezbeđuju se iz:
1) sredstava utvrđenih odlukom o budžetu opštine, odnosno grada, uključujući i samodoprinos;
2) donacija;
3) prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ostvari svojom aktivnošću.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave donosi finansijski plan na koji saglasnost daje
nadležni organ opštine, odnosno grada.
Član 76
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i
dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.
Član 77
Odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i
drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenje određenih poslova iz nadležnosti opštine odnosno grada, uz
obezbeđivanje za to potrebnih sredstava.
Za obavljanje određenih poslova iz nadležnosti opštinske uprave, odnosno gradskih uprava, posebno u vezi
sa ostvarivanjem prava građana, može se organizovati rad opštinske uprave u mesnim zajednicama.
Poslove iz stava 2. ovog člana, način i mesto njihovog vršenja određuje predsednik opštine na predlog
načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika gradskih uprava.
V ODNOSI ORGANA REPUBLIKE, TERITORIJALNE AUTONOMIJE I ORGANA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Član 78
Organi Republike, teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave, radi ostvarivanja svojih
prava i dužnosti, međusobno sarađuju u skladu s Ustavom, zakonom i drugim propisom.
Organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne
samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom.
Nadležan organ jedinice lokalne samouprave je dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine,
koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke,
spise i isprave.
Za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik opštine, odnosno sekretar
skupštine opštine ako se nadzor vrši nad radom i aktima skupštine opštine.
Član 79
Organi i službe jedinice lokalne samouprave u vršenju svojih nadležnosti:
140
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
1) daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za uređivanje odnosa od značaja za lokalnu
samoupravu i za preduzimanje mera od značaja za rešavanje pitanja iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne
samouprave;
2) podnose predstavke i daju predloge u pogledu postupanja organa Republike i teritorijalne autonomije;
3) traže mišljenje od nadležnog organa Republike i teritorijalne autonomije u vezi sa primenom zakona i
drugih propisa koji su od neposrednog uticaja na razvoj i ostvarivanje lokalne samouprave i za rad organa jedinice
lokalne samouprave;
4) učestvuju, samostalno ili preko svojih asocijacija u pripremi zakona i drugih propisa čija je sadržina od
posebnog značaja za ostvarivanje i razvoj lokalne samouprave.
Član 80
Organi Republike i teritorijalne autonomije, u vršenju svojih nadležnosti:
1) obaveštavaju organe i službe jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili na njihov zahtev, o
merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvršavanju zakona i drugih propisa, o zaštiti ustavnosti i
zakonitosti, pojavama koje ih narušavaju i o merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava građana na
lokalnu samoupravu, kao i o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne
samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave;
2) pružaju stručnu pomoć organima i službama jedinice lokalne samouprave u vezi sa obavljanjem njihovih
poslova, a naročito u uvođenju informacionog sistema i informatizaciji poslova koje vrše organi i službe jedinice
lokalne samouprave;
3) traže izveštaje, podatke i obaveštenja o obavljanju poslova iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne
samouprave, kao i o drugim pitanjima koja su od interesa za ostvarivanje uloge i za rad organa Republike i
teritorijalne autonomije u oblasti lokalne samouprave;
4) vrše i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Član 81
Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt jedinice lokalne samouprave za koji smatra da nije
saglasan Ustavu ili zakonu, rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Rešenje o obustavi od izvršenja prestaje da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne
pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.
Član 82
Nadležno ministarstvo pokrenuće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog
opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s
Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.
Nadležni organ teritorijalne autonomije pokrenuće postupak iz stava 1. ovog člana, ako smatra da akt nije u
saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
Član 83
Kad ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležni organ teritorijalne autonomije
smatra da opšti akt organa jedinice lokalne samouprave nije u saglasnosti sa njenim statutom, ukazaće na to
skupštini jedinice lokalne samouprave radi preduzimanja odgovarajućih mera.
Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne postupi po predlozima organa iz stava 1. ovog člana,
ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i
istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja akt iz stava 1. ovog člana, do odluke Vrhovnog suda
Srbije.
Član 84
Ako nađe da pojedinačni akt organa, odnosno službe jedinice lokalne samouprave, protiv koga nije
obezbeđena sudska zaštita, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim
opštim aktom jedinice lokalne samouprave, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave, odnosno
nadležni organ teritorijalne autonomije predložiće skupštini jedinice lokalne samouprave da takav akt ukine ili
poništi.
Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima organa iz stava 1. ovog člana, ministarstvo
nadležno za poslove lokalne samouprave ukinuće ili poništiti akt iz stava 1. ovog člana.
Član 85
Skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako:
1) skupština ne zaseda duže od tri meseca;
2) ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja
skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke;
3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
141
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Član 86
Odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva
nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu
odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine.
Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove
iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne
samouprave koji čine predsednik i četiri člana.
Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada.
Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o
političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.
Član 87
Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne
konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada
imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti
skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne
samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati
skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata odbornika skupština
jedinica lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima.
VI SARADNJA I UDRUŽIVANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Član 88
Jedinica lokalne samouprave, njeni organi i službe, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je
osnivač, ostvaruju saradnju i udružuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i službama
u oblastima od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke
organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i ustanove, u skladu sa zakonom i statutom.
Jedinice lokalne samouprave mogu ostvarivati saradnju u oblastima od zajedničkog interesa sa
odgovarajućim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave u drugim državama, u okviru spoljne
politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, u skladu s
Ustavom i zakonom.
Član 89
Radi unapređenja razvoja lokalne samouprave, njene zaštite i ostvarivanja zajedničkih interesa, jedinice
lokalne samouprave mogu osnivati svoje asocijacije.
Asocijacije jedinica lokalne samouprave zastupaju interese svog članstva pred državnim organima, a
posebno u postupku donošenja zakona i drugih akata od značaja za zaštitu, unapređenje i finansiranje lokalne
samouprave, kao i drugih propisa od značaja za ostvarivanje poslova jedinice lokalne samouprave.
Na osnivanje i rad asocijacija jedinica lokalne samouprave primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje
osnivanje i rad udruženja.
VII SIMBOLI I NAZIVI DELOVA NASELJENIH MESTA U JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE
Član 90
Jedinica lokalne samouprave samostalno u skladu sa ovim zakonom utvrđuje svoje simbole (grb i zastavu), i
njihovu upotrebu.
Član 91
Simboli jedinice lokalne samouprave mogu se isticati samo uz državne simbole.
U službenim prostorijama organa jedinice lokalne samouprave ističu se samo državni simboli, simboli
nacionalnih manjina čiji je jezik na teritoriji jedinice lokalne samouprave u službenoj upotrebi kao i simboli jedinice
lokalne samouprave.
Isticanje simbola autonomne pokrajine uz simbole jedinica lokalne samouprave u autonomnoj pokrajini, kao
i isticanje simbola autonomne pokrajine u službenim prostorijama organa jedinica lokalne samouprave u
autonomnoj pokrajini, vrši se u skladu sa propisom koji je utvrdila autonomna pokrajina.
Član 92
142
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Simboli jedinica lokalne samouprave moraju se međusobno razlikovati.
Sadržina odredbi statuta jedinice lokalne samouprave ili drugih njenih akata o simbolima jedinice lokalne
samouprave mora odgovarati istorijskim i stvarnim činjenicama i ovim odredbama se ne smeju vređati opšti i
državni interesi, nacionalna i verska osećanja i javni moral.
Član 93
Skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje praznike i odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih
četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji, uz prethodnu saglasnost ministarstva
nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Ako je na području jedinice lokalne samouprave jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi, u postupku
promene naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta, pribaviće se mišljenje
nacionalnog saveta.
Član 94
Ako sadržina odredbi predloga statuta jedinice lokalne samouprave ili drugih akata o praznicima i nazivima
delova naseljenih mesta ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama, ako se njima povređuju opšti i državni
interesi, nacionalna i verska osećanja ili vređa javni moral, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave
odbiće, u roku od 60 dana od dana prijema predloga statuta ili drugog akta, davanje saglasnosti na te odredbe.
Ako se ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave ne izjasni u roku iz stava 1. ovog člana,
smatraće se da je data saglasnost.
VIII ZAŠTITA LOKALNE SAMOUPRAVE
Član 95
Organ određen statutom jedinice lokalne samouprave može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povređuje pravo na
lokalnu samoupravu.
Član 96
Organ određen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim
aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti
jedinice lokalne samouprave.
Član 97
U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti zaštitnik građana koji je ovlašćen da kontroliše poštovanje
prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave i javnih službi, ako se
radi o povredi propisa i opštih akata jedinice lokalne samouprave.
Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajedničkog zaštitnika
građana.
Nadležnost i ovlašćenja, način postupanja i izbora i prestanka dužnosti zaštitnika građana uređuje se
statutom i drugim opštim aktom.
Član 98
U nacionalno mešovitim jedinicama lokalne samouprave osniva se savet za međunacionalne odnose, kao
samostalno radno telo, koje čine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u skladu sa ovim zakonom i
statutom.
Nacionalno mešovitim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, smatraju se jedinice lokalne
samouprave u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine više od 5% od ukupnog broja stanovnika ili svih
nacionalnih manjina čine više od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u
Republici Srbiji.
Predstavnike u savetu za međunacionalne odnose mogu imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih
manjina sa više od 1% učešća u ukupnom stanovništvu jedinice lokalne samouprave.
Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa
zakonom i statutom.
Delokrug, sastav, izbor članova i način rada saveta za međunacionalne odnose uređuje se odlukom
skupštine jedinice lokalne samouprave, koja se donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika u skladu sa
statutom.
Način predlaganja i izbora članova saveta za međunacionalne odnose treba da obezbedi ravnomernu
zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna
manjina ne može imati većinu članova saveta.
U slučaju nacionalnih manjina koje imaju svoje izabrane nacionalne savete, predstavnici nacionalnih manjina
u savetu se biraju na predlog nacionalnog saveta.
Odluke saveta za međunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.
143
Социјална иновација у функцији
саобраћајне безбедности
„Буди иновативан Креирај саобраћајну безбедност“
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice lokalne samouprave koja je dužna da
se o njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština i izvršni organi jedinice lokalne samouprave su dužni da predloge svih odluka koji se tiču
nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.
Savet za međunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti
i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice lokalne samouprave ako smatra da su njime
neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za
međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu
saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice lokalne samouprave sa statutom.
IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 99
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik
RS", br. 9/02, 33/04, 135/04 i 62/06 - dr. zakon).
Član 100
Novoizabrana skupština jedinice lokalne samouprave uskladiće svoj statut sa odredbama ovog zakona
najkasnije u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja.
Član 101
Odredbe ovog zakona o organima jedinica lokalne samouprave primenjivaće se od sprovođenja narednih
izbora za odbornike skupština jedinica lokalne samouprave.
Član 102
Poseban zakon o komunalnoj policiji doneće se u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Član 103
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
-------------------------------------------------
144
Download

Пратећи закони